РЕКВИЈЕМ

Овога пута
умро је неко близу

Реквијем
у сивом парку
под затвореним небом

Жене су пошле за мртвим телом

смрт је остала у празној соби
и спустила завесу

Осетите
свет је постао лакши
за један људски мозак

Пријатна тишина после ручка

босоног дечак седи на капији
и једе грожђе

Зар ико остане веран

ономе што изгуби

Не журите се са смрћу
нико на никог не личи
синови мисле на играчке

И не опраштајте се при одласку

то је смешно
и погрдно

Реквијем је термин који потиче из латинског језика и део је литургијске вежбе за упокојоне.

Песма говори о равнодушности света при преласку појединаца из живота у смрт. Почиње са
стихом ''Овога пута, умро је неко близу'' што указује на учесталост чувене вести о нечијој смрти у
човековом животу. Изговорено јасно и оштро, указује на недостатак емоције и равнодушност,
осликава начин на који се свет носи са таквим губицима. Ипак, главни мотив ове песме јесте она
равнодушност после губитка вољене особе кад тишина толико боли, да постаје пријатна ''Пријатна
тишина после ручка. Босоног дечак седи на капији и једе грожђе'' после чега долази чињеница
заборава и равнодушности уопште, и чињеница смрти као природне појаве ''И не опраштајте се
при одласку, то је смешно и погрдно''.
ТРЕБА МИ РЕЧ

Треба ми једна реч

која у себи садржи
значења многа
колико год их има
она реч свемогућа
међу другим речима
линија повучена
из срца Јединога
Толико јасна да не мора
да се тражи по речницима
Треба ми реч
позната од раније
и крепка као да је нова

Једна реч
да ми је склона
испуњена мноштвом
укуса мириса и боја
налик на оријентална јела
или да буде као оно
што воле монаси
а то је
салата од октопода

Треба ми реч
већа од сваког калеидоскопа
да ми се у руке дода
да стане тамо
где су била откровења
Од што су људи изрекли
да буде свеприсутнија
подразумева се: и боља
нека се спусти
као котур непокретан
да буде са нама довек
та реч послана
јасно је одакле
и од КОГА
Песма говори о осећањима која је понекад немогуће исказати говорним језиком. Показује такође
да песнику недостаје нешто што је и њему самом недефинисано и нејасно. Указује на његову
жељу да у свакој ситуацији пронађе излаз и на сваки проблем пронађе право решење, а да
притом не наруши, већ допринесе изградњи равнотеже између природне и оне човекове, духовне
лепоте. Ова песма упућује на његове тежње ка неприступачном и излазу који још није пронашао, а
за којим жуди.