UNIVERZITET U BEOGRADU

FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA

Integrisana softverska rešenja

– Seminarski rad –

Microsoft Dynamics Nav: Modul Magacin

Mentor: Prof. dr Zoran Marjanović

Student: Dragutin Ilić 3025/2011
Beograd, 2012.
Sadržaj

Uvod...........................................................................................................................................3

1.1. Definicija ERP sistema....................................................................................................3

1.2. Faze implementacije........................................................................................................4

1.3 Najpoznatija ERP rešenja.................................................................................................5

Microsoft Dynamics NAV.........................................................................................................6

2.1. Šta je Microsoft Dynamics NAV?...................................................................................6

2.2. Istorija NAV-a.................................................................................................................6

2.3. Arhitektura NAV-a..........................................................................................................8

2.4. Moduli NAV-a.................................................................................................................9

Modul Magacin..........................................................................................................................9

3.1. Opis i funkcije modula....................................................................................................9

3.2. Veza sa ostalim modulima.............................................................................................11

Primer.......................................................................................................................................12

Zaključak..................................................................................................................................17

Literatura..................................................................................................................................17
Uvod

U trenutku kada su dostupne ogromne količine informacija koje su neophodne za

funkcionisanje velikih poslovnih sistema i kada se poslovni sistemi razvijaju velikom
brzinom, dostupnost i pravilno korišćenje tih informacija neophodno je da bi poslovni sistem
mogao uspešno da funkcioniše i da se razvija. Usled velike količine informacija javlja se
problem prikupljanja, skladištenja i korišćenja svih tih informacija neophodnih za
funkcionisanje poslovnog sistema. Razvoj informaciono komunikacionih tehnologija znatno
je olakšao te procese pa je danas gotovo nezamislivo da neki poslovni sistem nema razvijenu
neku vrstu informacionog sistema.

Pojedina preduzeća razvijaju sopstvene sisteme koji će im pomoći u rešavanju

svakodnevnih poslovnih zadataka. Međutim, često se dešava da se taj sistem može koristiti
samo u jednom sektoru poslovanja a da je za drugi sektor potrebno razviti drugi sistem. U
trenutku kada preduzeće dostigne određen nivo razvoja nije više moguće uspešno povezivati
sva ta pojedinačna rešenja jer dolazi do dupliranja i gubljenja podataka i često nemogućnosti
pristupa neophodnim podacima. Ta preduzeća su onda prinuđena da uvedu neko integrisano
softversko rešenje koje će objediniti sve sektore poslovanja i omogućiti pristup neophodnim
podacima.

Danas su dostupna mnoga gotova rešenja koja je moguće prilagoditi skoro svim
poslovnim sistemima i u ovom radu biće reči o tim gotovim integrisanim softverskim
rešenjima i biće detaljno prikazano jedno od njih, Microsoft Dynamics NAV, sa posebnim
akcentom na modul Magacin.

U prvom delu rada daćemo objašnjenje šta je to ERP, koje su karakteristike ERP-a,
koje su faze uvodjenja ERP- a, kako da odaberemo dobro ERP rešenje kao i koja su to
najpoznatija ERP rešenja današnjice.

1.1. Definicija ERP sistema

ERP(Enterprise Resource Planning) obuhvata tehnike i koncepte za integrisano
upravljanje poslovanjem u celini, sa stanovništva efikasnosti korišćenja resursa, u cilju
poboljšanja efikasnosti kompanija. ERP sistemi su veliki integralni, informacioni sistemi koji
služe za podršku poslovanju. To je poslovni softver koji je multifunkcionalan po korišćenju,
integralan po prirodi i modularan po strukturi . Sastoji se od modula od kojih svaki ima svoje
različite funkcije koje su povezane zajedničkom bazom podataka čime je postignuta
integrisanost podataka i poslovanja.
 Neki od osnovnih modula ERP sistema su: Upravljanje finansijama, Nabavka,
Prodaja, Magacin, Marketing, Ljudski resursi, Distribucija. Podaci se unose na jednom
mestu, a sistem osigurava konzistentnost i transparentnost u celom preduzeću, pa je primarna
korist od ERP sistema u lakšem pristupu tačnim podacima i integrisanim informacijama.
Glavne karakteristike ERP sistema jesu integrisanost i mogućnost prilagođavanja konkretnim
potrebama i zahtevima. S pojavom integrisanih sistema smanjene su greške, povećana je
brzina i efikasnost, te se dobio kompletan pristup informacijama. Boljim pristupom
informacijama zaposleni i menedžeri bolje razumeju šta se događa u preduzeću i na taj način
mogu poboljšati proces odlučivanja.

Papirna dokumenta se smanjuje ili eliminiše a svaka izmena prolazeći kroz sistem automatski
ažurira nekoliko modula/komponenti u realnom vremenu.

Osnovne prednosti ERP-a:

 Bolje povezivanje
 Standardizovanje poslovnih procesa i povećanje njihove kontrole
 Poboljšanje izveštavanja
 Veća preciznost
 Poboljšanje usluga kupcu
 Ušteda u vremenu

Osnovni nedostaci ERP-a:

 Veliki troškovi i rizik implementacije

 Stvara se zavisni odnos preduzeća koja uvodi ERP sistem o dobavljaču.
 Potreba za konsultantima
 Potreba za reorganizacijom i reinžinjerigom poslovnih procesa

1.2. Faze implementacije

Pre nego što se izabere i implementira odredjeno ERP rešenje neophodno je izvršiti
analizu poslovanja i videti koje rešenje najviše odgovara. Nakon toga je potrebno pažljivo
razmatranje i odluka o tome koje module treba implementirati tj. izabrati samo one module
koji su potrebni, jer se na taj način ostvaruje značajna ušteda
Faze uvođenja ERP paketa u neki sistem su:

1. Izbor paketa
2. Izbor modula
3. Tehnička instalacija
4. Prilagođavanje
5. Kalibracija (postavljanje parametara)
 6. Uvođenje u rad
7. Održavanje
 
U zavisnosti od organizacione strukture preduzeća, raspoloživih resursa, stava zaposlenih
prema promenama, posebnostima okruženja i drugih faktora koji mogu uticati na izbor
strategije, razlikujemo sledeće strategije implementacije:

1. Postupno (step-by-step)
2. Odmah sve (big bang)
3. Implementacija po modelu - Roll out

1.3 Najpoznatija ERP rešenja

U današnje vreme postoji mnogo ERP rešenja koja u svakom pogledu mogu da zadovolje
potrebe najrazličitijih kompanija. U zavisnosti od veličine kompanije, delatnosti kojom se
bavi, složenosti procesa poslovanja, finansijskih sredstava, kompanije se odlučuju za
određeno rešenje koje zadovoljava njihove potrbe. Glavna podela ERP rešenja je na one koji
su vlasnički i one ‘otvorenog koda’. Najpozanatija rešenja su: [1]

• Globalni vlasnički ERP sistemi

- SAP
- Oracle eBusiness Suit
- Microsoft Dynamics Nav

• ERP sistemi ‘otvorenog’ koda

- Compiere
- Adempiere
- Open ERP
- Open Bravo

• Domaća ERP rešenja

Rad je dalje organizovan na sledeći način:

U drugom delu rada biće detaljno objašnjeno rešenje – Microsoft Dynamics NAV.
Prikazaćemo tok njegovog razvoja, koja tehnologija je korišćena u razvoju, predstavićemo
arhitekturu rešenja i na kraju biće prikazano koje sve module sadrži u sebi.

Treći deo rada biće posvećen detaljnom pregledu i analizi opcija koje sadrži modul
Magacin u Microsoft Dynamics NAV-u. Takođe biće prikazano kako modul pomaže u
poslovanju i kako je ovaj modul povezan sa ostalima.
 Na kraju biće prikazan primer koji će prikazati kako se koristi modul Magacin, šta je
sve potrebno uraditi i podesiti u administraciji da bismo mogli da primimo neku robu u
magacin. Koja sve dokumenta i koje sve entitete je potrebno kreirati u drugim modulima.

Microsoft Dynamics NAV

Microsoft Dinamics NAV je integrisano, prilagodljivo ERP rešenja koje omogućava
ljudima da donose važne poslovne odluke. Microsoft Dinamics NAV sa familijarnim
Microsoft softverom, ublažava usvajanje i smanjuje rizike svojstvene za implementaciju
novog rešenja. Ova rešenja automatizuju i unapređuju finansije, odnos sa klijentima i procese
lanca snabdevanja na način na koji mogu da pomognu kompanijama i organizacijama da
dođu do poslovnog uspeha.

Microsoft dosta truda ulaže u lokalizaciju jednog globalnog poslovnog rešenja. Koristi
se u mnogim zemljama sveta pa samim tim je i preveden na veliki broj jezika. U istom
preduzeću korisnici mogu raditi u isto vreme sa različitim jezicima i štampati okumenta na
različitim jezicima.

Sve funkcionalnosti podeljene su u module, a moduli dalje po organizacionim

jedinicama koje obavljaju te poslove. Takođe, Nav ima otvoreni kod poslovne logike, tako da
je moguće dodati nove funkcionalnosti ili izmeniti i prilagoditi postojeće.

Sa pristupom podacima u realnom vremenu i širokim opsegom alata za analizu i

izveštavanje, uključujući i grafičke prikaze, kocke za analitičke procese na mreži (OLAP) i
opcije isporuke putem Weba, ljudi mogu da donose čvrste odluke na osnovu informacija što
vodi ka uspehu poslovanja.[4]

Microsoft Dynamics NAV donosi realne koristi koje uključuju:

 Zamenu većeg broja aplikacija koje trenutno koristite

 Objedinjavanje informacija u jednu celinu
 Eliminisanje potrebe za radom u Excel-u, Access-u ili drugim bazama podatka
 Zamenu ili integraciju sa postojećim softverom za određenu granu industrije
 Zamenu prethodnog softvera i eliminisanje troškova održavanja koji se na njega
odnose
 Postizanje realnog povrata investicije kroz povećanje efikasnosti rada
 Integracija sa drugim sistemima

2.2. Istorija NAV-a

[2]
1983 – Sve je počelo 1983. godine kada su Jesper Balser, Peter Bang i Torben Wind osnovali
kompaniju PC&C u Danskoj i počeli razvoj novog računovodstvenog softvera specijalno
namenjenog malim preduzećima.
1984 – Izlazi prva verzija računovodsvetnog softvera PC Plus koja za to vreme predstavlja
veliki napredak u odnosu na tada dostupne softvere mahom radjene specifično za odredjene
firme ili sa veoma ograničenim mogućnostima. Iste godine firma PC&C uzima “Beauty of
Simplicity” kao svoj slogan i moto pri dizajniranju i pravljenju ovog softverskog rešenja.
1987 – Posle prilično uspešnog početka i dobrog odziva korisnika, izlazi prva verzija
Navision softvera koja predstavlja veliku nadogradnju u odnosu na PC Plus, jer uvodi
client/server arhitekturu preko LAN-a, što omogućava simultani rad više korisnika u
programu. Takodje, prvih meseci bio je prodavan pod nazivom Navigator i to samo u
Danskoj u kooperaciji sa IBM-om, dok su po prvi put uvedeni implementatori sistema, koji
su morali da ispune veliki broj uslova pre nego što bi stekli pravo na prodaju licenci krajnjim
korisnicima.
1990 – Navision 3.0 izlazi na tržište i predstavlja veliki korak napred u odnosu na prethodnu
verziju uvodeći svoj sopstveni programski jezik AL, veoma slićan Pascalu i današnjem C/AL,
koji je omogučio pravljenje kompleksnih dorada kao i izmenu svih izveštaja, tabela i formi.
Ovo ih je učinilo jedinstvenim na tržištu finansijskih aplikacija, gde su pre svih ponudli IDE
tj. razvojno okruženje sa sopstvenim programskim jezikom za brzi razvoj dorada ili izmenu
postojećih funkcionalnosti. Tek nakon nekoliko godina konkurentske firme su izbacile prve
verzije svojih razvojnih okruženja. Takodje, ova godina predstavlja i veliku tržišnu
ekspanziju gde se Navision po prvi put nudi i u drugim zemljama kao što su Nemačka,
Španija i Velika Britanija.
1993 – Počinje razvoj Navision aplikacije za Windows okruženje i pojavljuje se prva beta
verzija za partnere predstavljena na CeBit-u, ali se ubrzo odustaje od njene izrade za
Windows 3.1 i počinje se sa ravojem nove aplikacije za Windows 95.
1995 – Ovo je godina koja prestavlja novo poglavlje za Navision koji dobija verziju
napravljenu isključivo za Windows 95 sa potpuno modernim grafičkim okruženjem i prva
dobija „Made for Windows 95″  sertifikacioni logo. Takodje, pokrenuta je i prva online user
grupa od strane Erik P. Ernst, čime se pokreće Nav zajednica na internetu. Ova verzija se
prodaje pod novim nazivom, Navision Financials 1.0 .
1997 – Izlazi prva verzija koja dodaje osnovne funkcionalnosti CRM-a.
1998 – Uvodi se po prvi put proizvodnja kao modul u Navision aplikaciji.
1999 – Pojavljuju se napredne funkcije modula za distribuciju u aplikaciji.
2000 – Godina velikih promena i prekretnica za dalji razvoj Navision paketa. Dva najveća
konkurenta, Navision Software a/s i Damgaard A/S  spojili su se i tako objedinili svoju
ponudu aplikacija za mala i srednja preduzeća. Navision Financials dobija Microsoft
Windows 2000 Professional i Microsoft Windows 2000 Server sertifikaciju, a izlazi i
Navision Commerce Gateway koji predstavlja prvu implementaciju baziranu na Microsoft
BizTalk serveru. Takodje, ove godine se pojavljuje i Navision User Portal koji je prvo rešenje
bazirano na Microsoft Digital Dashboard-u.
2001 – Navision Attain 3.0, potpuno rebrendirana verzija Navision Financials softverskog
paketa koja nudi integraciju sa e-komerc aplikacijama i korisničkim portalom. Takodje, ova
verzija postaje i prva verzija koja podržava više valuta i jezika u istoj implementaciji. Pored
toga, Attain dobija sertifikaciju „Designed for Microsoft XP logo“, a kompanija menja ime
u Navision A/S radi lakšeg promovisanja proizvoda na inostranim tržištima.
2002 – Microsoft odlučuje da uradi akviziciju kompanije Navision A/S  kako bi objedinio
svoju ponudu finansijskih aplikacija, a zatim kreira i novu grupu proizvoda pod nazivom
Microsoft Business Solutions koju čine Navision proizvodi i GP proizvodi.
2005 – Microsoft Business Solutions Navision 4.0 pojavljuje se na tržištu, a kasnije te godine
izlazi i NAV 4.01 koji ima novi modul „Navision Employee Portal“ kao zamenu za Navision
korisnički portal. Iste godine, najavljuje se i verzija 5.0 koja će biti potpuno redizajnirana sa
novim, modernijim korisničkim okruženjem. Takodje, radi lakseg brendiranja, Microsoft
odlučuje da skrati ime aplikacije tako da Navision postaje jednostavno Nav.
2007 – Microsoft objavljuje novu verziju aplikacije Navision 5.0 koja u sebi sadrži veliki broj
unapredjenja i potpuno redizajniran modul za poslove, ali sa istim grafičkim okruženjem iz
prethodne verzije.
2008 – Dynamics NAV 2009 napokon izlazi na tržište i predstavlja veliku nadogranju u
odnosu na prethodnu verziju. U ovoj verziji uveden je novi RoleTailored Client kao i prava
troslojna arhitektura, a ostavljen je i modernizovani Classic klijent za korisnike koji ne žele
da se privikavaju na novo okruženje.
2010 – Izlazi nova verzija aplikacije Dynamics NAV 2009 R2 sa dosta ispravki kao i
funkcionalnosti medju kojima su možda najbitniji web servisi po modulima kao i integracija
sa Dynamics CRM softverom i podrška za V-App virtualizaciju.
2012 – Posle skoro tri decenije razvoja Navision platforme, Microsoft objavljuje svoj
roadmap za dalji razvoj ovog softvera do 2018. godine.

2.3. Arhitektura NAV-a

Microsoft Dynamics Nav je baziran na klijent – server arhitekturi sa dva ili tri sloja.
Slojevi tih arhitektura su: [3]

1. Klijentski sloj (GUI, Poslovna logika i administracija sistema)

2. Aplikacioni sloj (Omogućava drugim servisima da pristupaju podacima ERP-a)
3. Serverski sloj (Baza podataka i sistem za upravljanje bazom podataka – MSSQL ili
nativna NAV baza)

Klijentski sloj pored prikazivanja korisničkog interfejsa zadužen je i za mnogo

kompleksnije poslove, kao što su izvršavanje poslovne logike, preuzimanje i pokretanje
objekata iz baze podataka i direktan pristup podacima u slučaju “standalone” implementacije.
Serverski sloj se sastoji iz baze podataka i sistema za upravljanje bazom podataka. Trenutno
je moguće koristiti nativnu ili MS SQL bazu podataka. Osnovne funkcije koje serverski sloj
obezbedjuje su:

 Kontrolu nad brojem korisnika koji pristupaju bazi podataka

 Kontrolu pristupa podacima preko zaključavanja
 Čuva logove svih read/write operacija koje su izvršili korisnici
 Šalje podatke klijentima

Aplikacioni sloj je međusloj koji omogućava izvršavanje poslovne logike za druge servise
bez intervencije korisnika. Njegova primarna namena jeste ostvarivanje komunikacije sa
eksternim servisima i omogućavanje n-slojne arhitekture.
2.4. Moduli NAV-a
Osnovni moduli koji dolaze sa sistemom su:

Upravljanje finansijama – omogućuje kompaniji da sve finansijske poslove obavalja na

jednom mestu. Izmedju ostalog tu se nalazi vodjenje glavne knjige, upravljanje gotovim
novcem, potraživanjima, dugovanjima.
Prodaja i marketing - modul obuhvata upravljanje i klasifikaciju kontakata, upravljanje
kampanjama, poslovnim prilikama, zadacima, dokumentacijom…
Nabavka – modul koji podržava kompletan tok procesa nabavke, od nabavne ponude pa
do porudžbine i fakture.
Magacin – modul koji omogućava smešatanje i raspored robe, upravljanje lokacijama,
praćenje trenutnog stanja zaliha. Detljnije ćemo ovaj modul objasniti u narednom
poglavlju.
Proizvodnja - modul pomoću kojeg se obavlja sam proces proizvodnje. Definišu se
kapaciteti, plan proizvodnje, dizajn proizvoda…
Planiranje resursa – ovaj modul omogućava preduzeću da na najbolji mogući način
upravlja svojim resursima.
Servis - modul pomaže preduzeću pri upravljanju samim procesom servisa. To obuhvata
neophodne artikle za servis, cene servisa, naloge , ugovore o servisiranju.

Modul Magacin
3.1. Opis i funkcije modula

Upravljanje zalihama je kamen temeljac bilo koje kompanije u oblasti trgovine i

prozvodnje. Raspoloživost zaliha i jasan pregled potreba i zahteva su ključni faktori koji
osiguravaju normalno funkcionisanje svih međusobno povezanih poslovnih aktivnosti. Modul
Magacin u Microsoft Dynamics NAV podržava kompanije u postizanju njihovih ciljeva,
obezbeđuje tačne podatke o zalihama i pouzdane pokazatelje njihove raspoloživosti.

Uz Micorosft Dynamics NAV modul Magacin, operacije u skladištu će biti u

potpunosti integrisane sa drugim delovima poslovanja. To takođe znači da se postiže veća
kontrola u pogledu kretanja i skladištenja zaliha, i na taj način maksimizuje efikasnost u
prijemu i isporuci artikala, optimizovanju upotrebe prostora i u svakom momentu se znati gde
se koji artikli nalaze.

Modul poseduje napredne funkcionalnosti koje pomažu da se optimizuje efikasnost u

magacinu. Procesi direktnog uskladištenja i izdvajanja omogućavaju brzo rukovanje i
isporuku dobara, direktno iz pozicije/regala/zone gde je artikal uskladišten. Zaposleni u
magacinu će uštedeti vreme a preciznost će se povećati iz razloga što Microsoft Dynamics
NAV kontroliše i upravlja aktivnostima.
 Modul Magacin podeljen je na:

1. Porudžbine i kontakte
2. Planiranje i izvršenje
3. Rukovanje sa robom na bazi pojedinačnih porudžbina
4. Rukovanje sa robom na bazi više poružbina
5. Zalihe
6. Ustoriju
7. Podešavanja

Porudžbine i kontakti – U ovom delu se kreiraju entiteti koji su veoma bitni za rad
magacina. Ovde možemo da kreiramo dobavljače i kupce. Takođe, ovde se kreiraju i
povezuju sa ostalim delovima neka od najbitnijih dokumenta kao što su izlazne porudžbine,
nalozi za povraćaj nabavljenog, nalozi za prenos, kao i izdati nalozi za proizvodnju.

Planiranje i izvršenje – ovaje deo ubuhvata najviše funkcija i entiteta modula. Ovde
se kreiraju i menjaju artikli, rukovodi se neskladištenim artiklima, kreiraju magacinske
jedinice, izdaju nalozi za prenos, kreiraju prijemnice na osnovu faktura, rukovodi isporukama
i izdaju nalozi za proizvodnju. Ovde takođe imamo pregled i u radne listove izdvajanja,
skladištenja i premeštanja. Takođe, moguće je vršiti razna podešavanja magacina kao što su
kreiranje regala i vrste regala. Imamo uvid u svu opremu koju kompanija poseduje i sve
neophodne podatke o zaposlenima. Da bi se izvšio proces prodaje, nabavke ili premešataja u
ovom delu je neophodna izvršiti mnoga podešavanja i kreirati sve entitete.
Rukovanje sa robom na bazi pojedinačnih porudžbina i Rukovanje sa robom na
bazi pojedinačnih porudžbina – o ovim delovima modula nalaze se iste opcije i razlika je
kao što i sam naziv kaže u tome da li se radi pojedinačna porudžbina ili je više porudžbina.
Tako da ovde možemo videti sadržaj svih regala, da skladištimo i izdvajamo zalihe, izdajemo
naloge za preklasifikaciju artikala.

Zalihe – ovde možemo pregledati sve naloge artikala, naloge sastavnica, naloge
popisa zaliha. Možemo da vidimo i podesimo i sve periode u kojima će se vršiti popis zaliha.

Istorija – ovde se mogu videti sva proknjižena dokumenta kao što su prijemnice
nabavke, prijemnice prenosa, prijemnice povraćaja, ulazne fakture, isporuke, isporuke za
prenos, izlazne fakture, skladištenja zaliha. Takodje, ovde se nalaze i sva registrovana
dokumenta: registrovana skadištenja, reigistrovana premeštanja, registrovana izdvajanja. Tu
se nalaze i svi dnevnici artikala, sastavnica.

Podešavanja – sva podešavanja za zalihe, magacine, lokacije vrše se u ovom delu

modula.

Koristi koje modul Magacin pruža preduzeću su:

 Neograničena klasifikacija artikala i informacija

  Stanje zaliha u realnom vremenu
 Neograničen broj lokacija (magacina)
 Praćenje po serijskim brojevima
 Prećenje po šaržama (serijama, lotovima)
 Obrada prodajnih porudžbina sa brzim pregledom istorije
 Obrada nabavnih porudžbina sa brzim pregledom istorije
 Obrada reklamacija
 Nalozi za prenos
 Periodični popisi zaliha

3.2. Veza sa ostalim modulima

Modul magacin je u velikoj meri povezan sa svim ostalim modulima.

Veza sa modulom:

Administriranje: U sklopu ovog modula vrše se brojna podešavanja kao što su: podešavanje
kalendara, jezika, gradova, brojčanih serija…

Kadrovska evidencija: U ovom modulu se nalaze podaci o svim zaposlenim radnicima

medju kojima su i oni koji zaduženi za rad sa Magacinom.

Servis: Informacije o delovima koji su neophodni za servis nalaze se u modulu Magacin i da

bi ti delovi mogli da se koriste potrebno ih je skinuti sa zaliha i isporučiti iz magacina.

Planiranje resursa: Na osnovu trenutnog stanja u magacinu, dolazi do planiranja resursa i do

toga da li je neki resurs neophodno nabaviti.

Proizvodnja: Ovde se nalaze informacije o tome šta je sve potrebno za proizvodnju šta treba
isporučiti od resursa koji se nalaze u magacinu. Takođe gotovi proizvodi se potom opet
skladiše u magacin.

Prodaja i marketing: Da bi se određeni artikal prodao neophodno je da se nalazi na

zalihama, odnosno u magacinu. Tako da su ova dva modula usko vezana.

Nabavka: Svi artikli koji se nabavljaju, smeštaju se u magacin i razvrstavaju u zavisnosti od

vrste tako da je za funkcionisanje nabavke veza sa modulom magacin neophodna.

Upravljanje finansijama: Svi artikli koji se smeštaju ili otpremaju iz magacina moraju da
prodju kroz procese nabavke, prodaje ili premeštaja za šta su potrebna mnoga dokumenta
(profaktura, faktura, otpremnica…) koja se odnose na finansije.
Primer

Da bi se pokazalo korišćenje modula Magacin, prikazaćemo proces prijema i

skladištenja u fiktivnom preduzeću „KOS“ koje se bavi prodajom bele tehnike i električnih
uređaja. Potrebno je definisati dobavljače artikala za magacin, kao i artikle koji se nabavljaju,
zatim definisati lokacije gde će se roba primati i skladištiti. Potrebno je definisati izlazne
porudžbine i naloge za prenos u magacinu i skladištenje i generisanje magacinske prijemnice.

Pre svega potrebno je izvšiti određena podešavanja.

Podešavanje (upis) države i gradova, podešavanje jezika, podešavanje centara

odgovornosti – vrši se u modulu Administriranje, opšte postavke.

Nakon ovih podešavanja neophodno je podesiti brojčane serije pomoću kojih će se

automatski kreireti šifre prijemnica, faktura, porudžbenica, dobavljača, artikala... To
podešavanje vršimo u modulu Administriranje – Opšte postavke - Brojčane serije.

Nakon definisane brojčane serije, sada možemo da definišemo novi magacin što se
izvršava u podmodulu Administriranje – Podešavanje – Lokacije (može se vršiti i u modulu
Magacin). Podešavanje magacina omogućava definisanje opštih podataka o magacinu (šifra,
ime, adresa, naš kontakt u tom magacinu, sve to u okviru kartice “Opšte”), podataka o
povezivanju sa tim magacinom (komunikacija sa magacinom, kartica “Komunikacija”) kao i
podatke o prijemu i isporuci artikala u/iz magacina (kartica “Magacin”).
 Slika 1. Modul administriranja – Podešavanje magacina i lokacija

Prilikom podešavanja lokacija potrebno je u kartici magacin podesiti šta se na toj

lokaiciji radi. Ukoliko je magacin namenjen za prijem robe potrebno je štiklirati Zahtevaj
prijem a ukoliko je potrebno samo skladištenje potrebno je štiklirati Zahtevaj skladištenje.
Ukoliko je usmereno skladištenje potrebno je to štiklirati i onda u kartici regali podesiti
brojeve regala u kojima će se smeštati roba.

Slika 2. Modul administriranja – Podešavanje lokacija

Da bismo mogli da podesimo regale potrebno je da prvo u modulu magacin –

Podešavanje magacina – Vrste regala definišemo sve vrste regala i štikliramo za šta su
namenjeni.

Slika 3. Modul Magacina – Podešavanje vrste regala

Kao specifičan vid jedinica sistema podešavaju se i postavljaju valute pri kontaktu sa
dobavljačima u određenim nabavkama artikala. Podešava se i kursna lista za željenu valutu.
Podešavanje valute, kao i kursne liste, vrši se u okviru modula Administriranje-Upravljanje
finansijama.

U cilju generisanja faktura i obračuna definišu se i grupe knjiženja (poslovna grupa,

proizvod, podešavanje knjiženja) što se vrši u okviru Administriranja-Upravljanje
finansijama (moguće je vršiti i u modulu Upravljanje finansijama). Ova podešavanja
podrazumevaju i prethodno punjenje glavne knjige odgovarajućim kontima koje se odnose na
odgovarajuće poslovne grupe knjiženja. Dopisivanje konta u glavnu knjigu vrši se takođe u
okviru podmodula Upravljanje finansijama – Glavna knjiga – Kontni plan.

U modelu Nabavka potrebno je podesiti šifre iz Brojčane serije za artikle, dobavljače,

fakture, proknježene prijemnice, proknjižene fakture.

Nakon podešenih preduslova potrebno je definisati artikle koji će biti nabavljeni i

primljeni i skladišteni u magacinu. Podešavanja vršimo u modulu Magacin. Popunjavamo
polja opis, osnovna jedinica mere, opis za pretraživanje.

Definisanje podataka o fakturisanju ovog artikla (način obračuna troška, obračun

cene/dobiti, jedinične cene, podaci o grupama knjiženja) vrši se u okviru kartice
“Fakturisanje”.

U okviru kartice “Dopunjavanje zaliha” vrši se izbor sistema dopunjavanja zaliha (u ovom
primeru je to nabavka), šifra dobavljača od koga se vrši nabavka kao i izbor jedinice mere za
nabavku.

Za svaku nabavku potrebno je definisati dobavljača od koga u sistem stiže roba. Definisanje
podataka o dobavljačima vrši se u okviru modula Magacin – Porudžbine i kontakti –
Dobavljači.

Nakon kreiranja artikala i dobavljača pravi se porudžbina u modulu Magacin – Porudžbine i

kontakti – Izlazne porudžbine. U okviru kartice “Opšte” se vrši izbor dobavljača. Izborom
dobavljača, opšti podaci o njemu (ime, adresa, kontakt) se sami generišu iz baze. Pored
ovoga, vrši se i izbor centra odgovornosti koji će biti zadužen za nabavku. U donjem delu
podešavanja, unose se podaci o robi (televizor i digitalni fotoaparat) koji se poručuju, njihova
količina i cena.
 Slika 4. Modul Magacin – Definisanje Izlazne porudžbine

Nakon izdavanja izlazne porudžbine, magacinu stiže nalog za prenos (otpremnica)

naručene robe od dobavljača za magacin gde se smešta roba.

Slika 5. Modul Magacin – Definisanje naloga za prenos

U okviru opštih podataka naloga za prenos definišu se šifra izvora (odakle se doprema
artikal) i šifra odredišta prenosa robe (gde se smešta artikal) i opšta grupa knjiženja, kao i
tranzitna šifra. U donjem delu podešavanja unose se artikli za koje se pravi nalog za prenos
(otpremnica).

Nakon naručene robe, od dobavljača nam stiže otpremnica sa poručenom robom, koju
tada treba skladištiti. Tada se generiše magacinska prijemnica za odgovrajuću porudžbinu.
Prijemnica je dokument kojom se odgovarajuća roba prima u skladište organizacije, odnosno
dokument kojim roba ulazi u naš sistem.
 Magacinska prijemnica kreira se na osnovu porudžbine koja se učitava pritiskom na
dugme Funkcije – Učitaj izvorni document. Da bi se porudžbina našla medju izvornim
dokumentima potrebno je da status porudžbine ima vrednost Izdato, a to se postiže biranjem
opcije Funkcije – Izdaj.

Slika 6. Modul Magacin – Kreiranje magacinske prijemnice

U okviru Magacinske prijemnice definišu se opšti podaci o artiklima koji se smeštaju

u magacin: šifra magacina u koji se smeštaju artikli, šifra regala i šifra zone se same generišu
na osnovu prethodnih podešavanja, datum knjiženja kao i podaci o samim artiklima koji se
smeštaju u magacin.

Slika 7. Modul Magacin – Kreiranje magacinske prijemnice

Zaključak

Iz svega gore navedenog može se zaključiti da je Microsoft Dynamics NAV

integrisano seftversko rešenje koje je najpogodnije da se koristi u malim i srednjim
preduzećima mada je moguće koristiti ga i u velikim. Njegovi moduli pokrivaju celokupno
poslovanje tako da je kompanijama koje ga koriste mnogo olakšan posao oko vođenja
poslovanja. S obzirom da je lako prilagodljiv može da ispuni zahteve svakog preduzeća.
Modul Magacin je usko povezan sa nekoliko modula i predstavlja osnovu poslovanja kada je
u pitanju nabavka i prodaja artikala. U primeru smo videli kako organizacija i njeni zaposleni
imaju uvid u sve procedure procesa smeštanja robe u magacin kao i u dokumenta i
odgovarajuća podešavanja, a koja su vezana za dobavljače i robu koja se prima i skladišti.
Primer takođe pokazuje zaposlenima koja je uloga svakog od njih u poslovnom sistemu.

Literatura

1. http://pisbp.fon.rs/master/ISR2012.rar (Integrisana SW resenja 2012.ppt.), jun 2012

2. http://milosvucekovic.com/2012/04/navision-25-godina-kasnije/

3. http://msacademic.rs/Blog.aspx?id=96

4. http://www.microsoft.com/dynamics/sr-latn/rs/products/nav-overview.aspx

5. Ilić Dragutin, 2010., Seminarski rad “Prijem i skladištenje robe”