Семинарски рад

Туристичко – географски приказ Ниша

 Садржај

1. Увод............................................................................................................................3
1.1. Град Ниш...........................................................................................................5
1.2. Географски положај...........................................................................................7
1.3. Клима................................................................................................................8
1.4. Инфраструктура..................................................................................................9
2. Знаменитости града Ниша.......................................................................................10
3. Природне знаменитости града Ниша.......................................................................11
4. Закључак................................................................................................................19
5. Литература .............................................................................................................20

2
 1. Увод

Туризам је у последњим годинама 20. века, показао да је као светска привредна грана
остварио водеће место у односу на остале гране привреде. Стручњаци се слажу да је
туризам најбрже растућа индустрија на свету. То је такође индустрија коју је јако тешко
контролисати и регулисати. Она преузима и значајну одговорност у односу на економско,
социјално, културно и природно окружење. Из тог разлога се пред туристичку привреду и
све институције у области туризма поставља задатак успостављања, пре свега, одрживог и
одговорног развоја у циљу очувања свих битних вредности окружења, као дела
туристичког производа, и постизања преко потребне равнотеже у којој задовољавање
садашњих потреба туриста неће угрозити задовољавање потреба будућих генерација.

Одрживи туризам у свом најчистијем смислу, подразумева привредну грану која врши
минималан утицај на животну средину и локалну културу, истовремено помажући стицање
зараде, нова радна места и заштиту локалних екосистема. Наиме, то је одговоран туризам
који се пријатељски односи према природној и културној баштини. Још увек не постоји
јединствено прихваћена дефиниција одрживог туризма, која претпоставља не само
поштовање принципа одрживог развоја, већ и етичке промене код свих учесника у
туристичком процесу. Неопходно је побољшати квалитет живота, економски развој,
индивидуално осећање благостања и то путем смањеног коришћења необновљивих
ресурса и притиска на животну средину и човека.

Потребно је схватити неопходност идентификације грешака које су довеле до

деградације многих туристичких одредишта широм света услед неконтролисаног развоја

3
туризма и постављања нове основе за развој туризма чији ће утицај на животну средину
бити коригован. Најједноставнија дефиниција јесте да се „под одрживим туризмом
подразумева сваки вид туризма који доприноси заштити животне средине, социјалног и
економског интегритета и унапређивању природних, створених и културних вредности на
трајној основи".

Главни циљ оваквог вида туризма је да се омогући људима уживање и стицање знања о
природним, историјским и културним карактеристикама јединственог окружења, уз
очување интегритета места и подстицање економског развоја и добробити локалне
заједнице. Да би се постигао развој одрживог туризма, неопходан је интегрални приступ
његовом планирању и управљању. Приметна је све већа потврда неопходности
комбиновања потреба традиционалног урбаног управљања (саобраћај, планирање
експлоатације земљишта, маркетинга, економског развоја, заштите од пожара) са потребом
планирања туристичких делатности.

Одрживи развој, ни у ком случају нема за циљ да заустави развој туризма већ да
омогући његов развој на начин да туристи виде и доживе оно што желе, али да притом не
униште саме чиниоце који су их привукли. У исто време, друштво, култура и окружење
људи који живе у туристичким дестинацијама нису уништени нити угрожени. Туристичка
индустрија треба да комуницира са локалним заједницама и да их укључи у развој.

4
 1.1. Град Ниш

Ниш је највећи град у југоисточној Србији и седиште Нишавског округа. Налази се

на око 250 км југоисточно од Београда, на реци Нишави, недалеко од њеног ушћа у Јужну
Мораву. Био је административни, војни и трговински центар различитих држава и
царстава којима је, током своје дуге историје, припадао. На простору данашњег Ниша, у
античком граду Наисусу, рођени су римски цареви Константин Велики и Констанције III.
Његов географски положај учинио га је стратешки веома важним градом и тиме и
примамљивим за многе освајаче. Током историје, територијом на којој се данашњи град
налази прошли су Дарданци, Трачани, Илири, Келти, Римљани, Хуни, Авари, а затим и
Византинци, Срби, Бугари и Османлије. У више наврата град су заузимали и Мађари и
Аустријанци. Од Турака је ослобођен 1878. године и од тада се поново налази у саставу
Србије, с кратким прекидима у току Првог и Другог светског рата, када је био под
окупацијом. Утицај различитих народа који су живели на територији данашњег града
Ниша примећује се у културном наслеђу града, пре свега у његовој архитектонској
разноврсности.

Ниш се налази у Нишкој котлини, са обе стране реке Нишаве, близу њеног ушћа у
Јужну Мораву. Окружен је брдима Хум, Виник и Каменички вис на североистоку, док се
на јужној страни налазе Горица и Бубањ. Путеви који воде Моравском долином код Ниша
рачвају се ка југу, према Солуну и Атини, као и на исток ка Софији и Истанбулу. Ужи
центар града налази се на 194м надморске висине (код Споменика у центру). Највиша
тачка градске територије је Соколов камен (1523 м) на Сувој планини, а најнижа, 173 м,
код насеља Трупале, на ушћу реке Нишаве.
5
 Име града Ниша може се наћи у многобројним историјским изворима из периода
средњег века до модерног доба. О самом настанку Ниша постоји предање да га је саградио
краљевић Ниша каменом са оближње хумске чуке. Прво насеље на територији данашњег
Ниша основали су Келти у 3. веку пре нове ере, а сам град је име добио по реци Нишави
(Naissa), коју су келтски прастановници звали "Вилина река" (Navissos). Разни освајачи су
за собом оставили и своју верзију имена овога града: римски Naissus, византијски
Ναισσός/Nysos, словенски Ниш, турски Niş, немачки Nissa, а извори такође бележе и назив
Наиса.

Почетна истраживања споменичких вредности Ниша започињу још у време Турака

у првој половини 19. века. Тако је 1883. године француски песник и академик Ламартин
први упознао европску јавност са Ћеле-кулом, указујући на њен значај и потребу да буде
сачувана као изузетан документ борбе за слободу. Нешто касније, 1864. године, приликом
његовог другог боравка у Нишу, аустријски путописац и археолог Феликс Каниц (1828-
1904), каснији српски академик, своја истраживања у граду на Нишави крунисао је
ископавањима на Медијани, када је открио први објекат са мозаиком на месту где је сада
зграда Музеја. Каниц је оставио белешке и цртеже споменика и објеката тадашњег Ниша,
којих сада више нема. Веома значајно место у овим почетним истраживањима споменичке
баштине Ниша заузима и професор београдског Лицеја Исидор Стојановић, који је 24.
августа 1864. године посетио Ћеле-кулу и дао први веран опис и цртеж овог вредног
споменика од глава изгинулих Срба у Чегарској бици 1809. године.

После ослобођења од Турака 1878. године споменичка баштина Ниша је предмет

интересовања српских путописаца и научника који, обавештавајући јавност о изгледу
вароши и о његовој прошлости, истовремено дају значајне податке о старинама насеља и
околине. Августа 1878. године, по налогу Српског ученог друштва (сада САНУ), у Ниш
долазе Михајло Валтровић и Драгутин Милутиновић и достављају ученом друштву у
Београду први извештај о сакралним споменицима града. За њима, до 1880. године, о
прошлости, животу, култури и станарима Ниша пишу Милан Ђ. Милићевић, Сретен Л.
Поповић, Мита Ракић и Милорад Шапчанин. Њихови записи допринели су већој
обавештености о вредности културне баштине и о ширем ангажовању на њеном чувању.

6
 1.2. Географски положај

Кроз своју дугу историју Ниш се налазио у саставу многих царсава и држава,
играјући улогу административног, војног и трговинског центра и важне саобраћајне везе
на римскком путу касније званим Царски друм, који је спајао Европу и Малу Азију. Родно
је место цара Константина Великог, као и цара Констанција Другог и Јустина Првог.

Ниш је град у јужној Србији, смештен на реци Нишави. Са 393.357 становника и

густином насељености са 426 стан./ км 2 други је по величини град у Србији. Ниш се
налази на 43°19' латитуди северно и 21°54' лонгитуди источно у долини реке Нишаве.
Смештен је на 194м надморске висине (централни градски трг). Највиши врх је Трем на
Сувој планини (1810м), а најнижа тачка се налази у приградском насељу, Трупале (173м).
Површина града је 596.71 квадратних километара, што уључује насеље Ниш, Нишку Бању
и још 68 приградских насеља. Код Ниша се магистрални правац из правца севера рачва на
јужни пут, који води ка Солуну и Атини и на источни правац, који води до Софије,
Истанбула и даље на исток.

Сам положај Ниша учинио га је стратешки важним и тиме примамљивим градом за

многе освајаче. Ниш се налазио под влашћу Дарданаца, Трачана, Илира, Келата, Грка,
Римљана, Хуна, Авара, Срба и других Бугарског, Угарског, Византијског, Отоманског
царства. Године 1878 улази поново у састав Србије, Бивајући још под немачком
окупацијом у току Првог и Другог светског рата.

Утицај различитих народа коју владали Нишом примећује се у културном наслеђу

града, пре свега у његовој архитектонској разноликости. Ниш је данас важан привредни,
универзитетски, културни и политички центар Србије. Аеродром Константин Велики је
међународни аеродром са међународном ознаком Ини. Нишки универзитет, основан је
1965 године има 13 факултета и око 30.000 студената. Ниш је такође седиште Нишке
епархије Српске православне цркве.
7
 Град је 2004.године подељен у пет општина: Медијана, Црвени крст, Палилула,
Пантелеј Нишка бања. Град Ниш је настао и развијао се око нишке тврђаве једне од
најлепших и најочуванијих тврђава на Балкану, саграђене крајем XVII века. У ширем
центру Ниша налази се споменик Ћеле-кула који су саградили Турци од лобања и глава
српских побуњеника убијених на чегарском брду у бици на Чегру 1809. године. Турци су
победили у тој бици која је била кључни разлог за неуспех Првог српског устанка.

Ниш заузима површину од око 597 км 2 укљућујући Нишку бању и 68

приградских и сеоских насеља, административни је центар Нишавског округа. Ниш се
налази у Нишкој котлини, с обе стране реке Нишаве, близу њеног ушћа у Јужну Мораву.
Окружен је брдима Хум, Виник и Каменички вис на североистоку, док се на јужној страни
града налазе Горица и Бубањ. Путеви који воде моравском долином код Ниша се рачвају
ка југу према Солуну и Атини, као и на исток ка Софији и Истанбулу. Ужи центар града
налази се на 194 м надморске висине (код споменика у центру). Највиша тачка градске
територије је Соколов камен (1.523 метара) на Сувој планити, а најнижа (173 метара) код
насеља Трупале на ушћу реке Нишаве.

1.3. Клима

Ниш има умерено-континенталну климу, са просечном годишњом температуром од

11.2 °Ц. Јули је најтоплији месец у години са просеком од 21.2 °Ц. Најхладнији месец је
јануар, у просеку 0.2 °Ц. Просек годишње количине падавина је 567.25 мм/м². Годишње
има у просеку 123 кишних дана и 43 дана са снегом. Ваздушни притисак је у просеку
992.74 мб. Просечна јачина ветра је нешто мања од 3 бофора. Максимална икад
забележена температура била је 44,2°Ц 24. јула 2007, а најнижа -23,7°Ц 25. јануара 1963.
Максимална количина падавина регистрована је 5. новембра 1954. и износила је 76,6 мм.
Највећа дебљина снежног покривача износила је 62 цм, од 23. до 25. фебруара 1954.
Климатске промене Ниша прати метеоролошка станица која се налази у нишкој тврђави на
202 метра надморске висине и која бележи податке о времену од 1889.

8
 1.4. Инфраструктура

Кроз територију града пролазе три важна правца међународних путева и железница.
Ниш је мултимодално чвориште највишег ранга у Европи. На овом подручју, укршта се
више врста саобраћајних путева: коридор ауто-пута, железничке пруге, аеродром и
планиране пруге за велике брзине, железничко чвориште, робно-претоварни центар,
оптички каблови, транзитне централе, ТВ и ЦТ предајници, струјни далековод 400кВ и
гасовод. Мрежа путева је дугачка 391 км, а њену структуру чине: магистрални путеви 9%,
регионални путеви 23% и локални путеви 68%.

Главна саобраћајница долази из правца Београда и наставља на југ према Солуну и

Атини. Друга важна магистрала је пут Е80, који од Јадранског мора и Приштине води
премаДимитровграду, Софији, Истанбулу и даље ка Блиском истоку. У Нишу се одваја и
пут ка северозападу (Е771), према Зајечару, Кладову и Дробета-Турну Северину у
Румунији. Јавни градски саобраћај се одвија искључиво аутобусима, а састоји се од 13
линија. Трамвајски систем превоза у Нишу постојао је од 16. новембра 1930. до 10. августа
1958. Године У Нишу данас живи преко 90% српског становништва, а друга по величини
етничка заједница су Роми којих има преко 5%. Остали део чине етничке заједнице које не
прелазе 1%.Према попису из 2011. године,Ниш има 257.867 становника,за 4.675 више него
2002.

2. Знаменитости града Ниша

Ниш је један од најстаријих градова на Балкану кога називају и Капијом између

истока и запада. Од давнина је овај град био раскршће великих трговачких путева. Град су
основали Келти у трећем веку пре нове ере. Праисторијски становници су град назвали
Нависос – град вила.

Величанствена тврђава коју су саградили Турци почетком XVIII века на обали реке
Нишаве на остацима римског града Наиса и темељима разрушене византијске и
средњевековне тврђаве. Изградња тврђаве је трајала од 1719. до 1723.год. уз подршку
локалног становништва, камнорезаца и зидара из Константинопоља. Осим добро очуваних

9
утврђених зидова и кула, бројни објекти из разичитих периода су сачувани у самој
тврђави: оружарница, хамам, џамија Бали бега и затвор из доба Турака.

Медијана - Античка насеобина на путу Ниш-Нишка бања сведочи о богатству и

лепоти Августа Наисе. Откривени су добро очувани остаци палате са ходницима са
стубовима, луксузним вилама са подним мозаицима, ритуалним местима (крстионица),
административним зградама, термалним купатилима, резервоарима за воду и другим
грађевинама који сведоче о култури и сјају Наисе у доба владавине цара Константина.

Чегар је споменик, подигнут 1. јуна 1927.год. у знак обележавања

педесетогодишњице ослобођења Ниша од турског јарма, кула на месту где се одиграла
чегарска битка. Споменик у облику куле осликава борбени дух Срба. У региону Ниша
постоје бројне православне цркве и манастири од којих су познатије: епископска црква
Св. Прокопија изграђена крајем XI века где се чувају реликвије палестинског мученика из
доба цара Диоклецијана, црква св.Пантелејмона из XII века, ринска црква која је саграђена
на захтев локалног владара у првој половини XI века током византијске превласти у овим
крајевима, црква Св. Николе претворена у џамију 1737.год. и освештана као хришћанска
црква 1878, манастир Св. Богородице саграђен средином XVIII века, Саборна црква у
Нишу, дело мајстора Андреја Дамјановића из Прилепа, Македонија.

3. Природне знаменитости града Ниша

Нишка регија има добре смештајне капацитете – углавном хотели са 3 звездице са

више од 800 лежаја, мотели, лечилишта где, у пријатној атмосфери, туристи могу уживати
у смом одмору и релаксацији. Анализа туристичких ресурса у региону указује на
могућности за развој рекреативног, здравственог, спортског, планинског, ловног,
риболовног, културног и когнитивног туризма..

За љубитеље природе регија нишке бање пружа бројне и разноврсне могућности за

одмор, спорт и релаксацију. Сићевачка клисура, дуга око 17 км са реком Нишавом која је
пресеца, одушевљава својим предивним водопадима и очаравајућим пејзажима. У овој
области се могу наћи бројне мале цркве и манастири. Због својих природних лепота
Сићевачка клисура је проглашена специјалним резерватом природе. На 5 км од села

10
Сићева, на аутопуту Ниш-Софија, налази се хотел Сићево са 72 лежаја, окружен са 14
спортских терена идеалан је за организацију спортских догађаја, а живописна природа
пружа савршене могућности за шетње и пецање.

3.1. Нишка бања

Нишка Бања представља туристичко место са доста лековитих извора топле воде
који се користе још из доба Римског Царства. По географском положају Нишка Бања се
налази у подножју падина Коритника (Суве Планине) на надморској висини од 248 метара
и на удаљености 10 км од Ниша. Број становника Нишке Бање је око 5000, поседује велики
број хотелских, ресторанских и лечилишних капацитета. Хотелски смештај је капацитета
од око 3500 постеља. Поред тога Нишка Бања има објекте културе, библиотеку, пошту,
цркву, галерију, летњу позорницу итд. Са Нишком Бањом, посебним балнеолошким
центром у непосредној близини града, али и богатом историјом и издашном природом,
туристичка понуда града Ниша и околине пружа велике могућности за бањски,
лечилишни, пословни и конгресни туризам. Укупан број туриста у 2008. години на
територији града Ниша је 86.149, од чега је 29.885 страних туриста

3.2. Сићевачка клисура

11
 Сићевачка клисура је део речне долине Нишаве настала интензивним усецањем
њеног воденог тока у стенску масу, између северних огранака Суве планине, и јужних
огранака Сврљишких планина. Налази се 14 км источно од Ниша, између села
Просек(низводно) и насеља Долац (узводно). Дуга је око 17 км, (15,9) и спаја Нишку
котлину са Белопаланачком котлином. Такође је и најкраћа веза између средњег и доњег
Понишавља[а], односно између горњег и доњег дела средњег Нишавља. Клисура је
подељена на две географске целине, горњу — Црнчанско-градиштански кањон, и доњу —
Островичку клисуру. Горњи део је ужи и сличнији кањону (од Осторвице до Долаца), док
је доњи (од Просека до Островице са широким благим падинама.Клисура је оивичена
Сврљишким планинама са севера и обронцима Суве планине с југа.

Кроз Сићевачку клисуру, паралелно са Нишавом, изграђени су железничка пруга

(1886/87) и нишавски међународни магистрални пут (1964). Нишавска железница која
пролази кроз долинске усеке Сићевачке клисуре део је велике светске железничке
магистрале (Лондон—Париз—Београд—Ниш—Софија—Истанбул), а магистрални пут Е-
80, источни крак Коридора 10, део велике паневропске магистрале (Салцбург—Загреб—
Београд—Ниш—Софија—Истанбул), и веза преко Мале Азије са осталим подручјима
света. Због својих геоморфолошких одлика као и јединствене флоре и фауне, Сићевачка
клисура је проглашена за Парк природе и заштићено подручје са значајним еколошким и
културним добрима. Парк природе Сићевачка клисура је предео богат природним
лепотама, и изузетан је пример појаве и интеракције геолошких, геоморфолошких и
хидролошких феномена као и биодиверзитета, истаниште више ендемских, реликтних и
ретких врста биљака и животиња.

Она покрива делове подручја Општина Нишка Бања и Бела Паланка, са укупном
површином од 77,46 км², од чега се 55,59 км² налази у општини Ниш, а 21,87 км² у
општини Бела Паланка. Ово подручје је реком Нишавом подељено на два дела — Лесков
врх (северни) и Облик (јужни). И поред тога што је Сићевачка клисура изузетно добра
локација за све љубитеље нетакнуте природе, сликарства и књижевности, љубитеље лова,
риболова, кајака на брзим водама, алпинизма, планинарења и параглајдинга, постојећа
туристичка и рекреативна понуда није довољно развијена и афирмисана, а још мање је

12
организована и повезана како међу општинама на подручју Сићевачке клисуре тако и са
суседним општинама у региону и Србији.

Туристичка понуда примарно се ослања на туристичко-рекреативни, ђачки туризам,

културно привредне и туристичке манифестације, излетнички туризам, риболовни и ловни
туризам, спортско-рекреативни туризам (планинарење, алпинизам, рафтинг, кајак на брзим
водама, параглајдинг). Културно-историјске вредности Сићевачке клисуре само су
делимично укључене у туристичку понуду (манастири, археолошка налазишта,
хидроелектране, сакрални објекти, споменичка обележја, објекти народног градитељства
итд). Туристички мотиви који представљају добру основу туристичке атрактивности, на
простору Сићевачке клисуре су пре свега природне и створене вредности разноврсних
предела, разуђеност рељефа, добро очуван пејсаж, биодиверзитет, аутохтони биосистеми,
еколошке и предеоне целине, богатство шумама, разноврсна флора и фауна и природне
вредности Нишаве, али и бројне културно-историјске вредности.

На подручју Сићевачке клисуре се налази двадесетак цркава и манастира.

Најстарији је манастир Свете Богородице подигнут у 17. веку у подножју Кусаче.
Манастир Свете Петке Иверице у Островици познат је по томе што је манастирску цркву
саградио краљАлександар Обреновић, 1898. Изнад клисуре, на десној обали Нишаве,
смештено је живописно село Сићево. У њему се од 1905. одржава Ликовна колонија, коју
је основала сликарка Надежда Петровић, а од 1991. и Књижевна колонија. У Сићевачкој
клисури постоји више угоститељских објеката са добром понудом и преноћиштем.

3.3. Облачинско језеро

Облачинско језеро је природно језеро у југоисточној Србији, двадесетак километара

западно од Ниша, у близини Малог Јастребца. Језеро је приближно округлог облика и
пречника око 1км, надомак села Облачина, (Општина Мерошина). Видљиво је чак и са
висине од око 10.000 м. Шездесдесетих година 20. века, покрај језера изграђен је јавни
базен ширине-дужине скоро 100м, кошаркашки терен и фудбалско игралиште као и мотел
са бунгаловима на обали језера. На обалама језера тада је изграђено и викенд насеље. У то
време било је то најпосећеније дневно летовалиште Нишлија и уопште свих из околине (и

13
Прокупље је удаљено двадесетак километара). Небригом власти објекти су запуштени
средином осамдесетих година.

Међутим, почетком 21. века околина језера је поново уређена тако да је

прочишћена обала језера и направљена висока земљана обала. Базен је предат приватном
лицу на управљање и сада је то уређени рибњак за шаране. У пролеће се на језеру одвијају
акције извиђача међународних размера, тако да се језеро очисти, како вода, тако и обала,
тако да је и сада омиљено излетиште Нишлија и Прокупчана. На језеру се сваке године
одржавају и такмичења младих спортских риболоваца. Језеро редовно порибљава
риболовачко удружење из Ниша које и газдује тренутно овим језером.

Језеро са околином пружа изванредне могућности за одмор, забаву и туризам. У

околини је раније био велики број воћњака (плантажа) са чувеном Облачинском вишњом
док их је сада много мање углавном због отежаних услова привређивања

3.4. Јелашничка клисура

Јелашничка клисура је део речне долине Јелашничке реке настала интензивним

вертикалним усецањем њеног воденог тока укречњачку стенску масу, западних огранака
Суве планине. Налази се у градској општини Нишка Бања на подручју града Ниша
уНишавском управниом округу, између насеља Јелашница (северно) и насеља Чукљеник
(јужно). Удаљена је 14 км источно од Ниша и 3 км од Нишке Бање. Дуга је око 2 км, а
широка свега 30 метара. Она спаја Нишку котлину са насељима и туристичком
дестинацијом Бојанине воде на северозападним обронцима Суве планине.

Јелашничка клисура од 1995. има статус Парк природе и категорије заштите, као
природно добро Републике Србије од изузетног значаја, у циљу очувања природних
вредности и ендемских и субендемских врста биљака, које су ту пронађене. И поред тога
што је Јелашнича клисура има изузетно добру локацију, због близине Нишке Бање и
Ниша, за све љубитеље нетакнуте природе, сликарства, алпинизма, планинарења,
постојећа туристичка и рекреативна понуда није довољно развијена и афирмисана

Туристичка понуда примарно се ослања на туристичко-рекреативни, ђачки туризам,

културно привредне и туристичке манифестације, излетнички туризам, спортско-
рекреативни туризам (планинарење, алпинизам. Културно-историјске вредности

14
Јелашничке клисуре само су делимично укључене у туристичку понуду. Туристички
мотиви, који представљају добру основу туристичке атрактивности, на ширем простору
Јелашничке клисуре су пре свега повољан географско-саобраћајни положај.

Јелашничка клисура има повољан географско-саобраћајни положај у односу на

главне друмске, међународне транзитне, туристичке праваце и саобраћајне коридоре
Србије (посебно Е-75 и Е-80), као и нову саобраћајницу-аутопут Е-80, у изградњи, која ће
бити за 3 км ближа Јелашничкој клисури од постојеће Кроз сићевачку клисуру. Нишки
међународни аеродром Константин Велики, од кога је удаљена 15 км, веће градове
(посебно Ниш као центар од међународног значаја, Пирот као центар од националног
значаја и др.) и Нишку Бању као центар од националног и потенцијално међународног
значаја.

Специјални резерват природе Јелашничка клисура поседује природне и створене

вредности разноврсних екосистема и високо естетски предеони лик који краси разуђени
рељеф и добро очуванипејсаж. Биодиверзитет, са аутохтоним биосистемима, богатство
разноврсне флоре и фауне и природне вредности незагађене Јелашничке реке, су такође
велике природне вредности Јелашничке клисуре.

Једним делом у Јелашничкој клисури, а већим делом у околиним селима присутни

су видни трагови праисториских, античких и римских остатака и бројне културно-
историјске и етнолошке вредности објеката. У клисури се налазе и остаци цркве Светог
Илије и Светог Архангела Михаила. Село Јелашница, од којег почиње клисура и по коме је
добила назив, датира из 1498. године, а многа археолошка ископавања доказују постојање
овог рударског насеља у доба неолита.

За развој излетничког и рекреативног туризма у Јелашничкој клисури постоје

разноврсне естетске вредности, које у великој мери карактерише обиље лековитих и
других биљних врста, шумски плодова и куриозитетна морфолошка орнаментика. То све
клисуру чини посебно атрактивном и погодном, у летњој половини године, за спорт и
рекреацију, краће излете планинарење и алпинизам.

Јелашница клисура је прво пењалиште у Србији посвећено само спортском пењању,

са 58 смерова. Од првих смерова, насталих 1994. године па све до данас, сви су попети и
опремљени у духу спортског пењања. Због микроклиме и орјентације стена, у Јелашничкој

15
клисури најбоље је време за пењање пролеће и јесен, с обзиром на изузетну хладноћу зими
и топлоту лети. На ширем простору Јелашничке клисуре постоје и могућности за сеоски,
еколошки и туризам специјалних интересовања (панорамски путеви, пешачке и
бициклистичке стазе, лов и риболов и др) по узору на савремене туристичке трендове и
стандарде примерене специјалном резервату природе.

3.5. Сува планина

Сува планина је планина у југоисточној Србији дуга 45 км, а широка 15 км, која у
геолошком и географском смислу припада карпатско-балканској групи планина на самој
граници са старијом Српско-македонском масом. Простире се правцем северозапад—
југоисток у висинским зонама од 250 м до 1.810 м и почиње источно од Нишке Бање, а
завршава се југозападно од Бабушнице у Лужничкој котлини кроз коју протиче река
Лужница.

Са северозападне и северне стране Сува планина се граничи реком Нишавом (око

које се формирају Белопаланачка Острвичка и Нишка котлина), са источне стране
Коритничком а са југоисточне и јужне стране Лужничком реком. Према западу планина се
постепено спушта у Заплањску котлину, а према токовима Нишаве и Лужничке реке и
околним дубоко спуштеним котлинама (Нишкој, Заплањској, Бабушничкој, Коритничкој,
Белопаланачкој и Островичкој), најчешће стрмо, понегде окомито. Како су котлине,
површи и околне планине знатно ниже од Суве планине, она је јасно издвојена и истакнута
од других географских целина и видљива са свих страна и са велике даљине. Обронци
Суве планине припадају општинама: Нишка Бања, Гаџин Хан, Бела Паланка, Бабушница и
Власотинце.

Сува планина је масив са изузетним појавним облицима крашког рељефа, ризница

седимената различите старости богатих фосилном флором, јединствена фитоценоза и
шумски екосистем, у оквиру којег је заступљено 1.261 биљних врста, од којих 3 припадају
пречицама, 4 раставићима, 18 папратницама, 6 голосеменицама и 1.232
скривеносеменицама,[а] и евидентирано 128 ендемичних врста флоре, 58 врста лишајева,
139 врста птица итд. Зато је према националном законодавству, проглашена за подручје са

16
статусом резервата природе и објектом геонаслеђа Србије. Од укупно 31.860 ха површине
заштићеног подручја Специјалног резервата природе „Сува планина“, 18.176 ха је првог
(4,5%), другог (8,5%) и трећег степена заштите (87%).

Туристичка и рекреативна понуда Суве планине је недовољно развијена и

афирмисана. На ово умногоме утиче стање путева које је на појединим деоницама веома
лоше што битно умањује приступачност и квалитет доласка до туристички
најатрактивнијих излетишта или потенцијалних смештајних капацитета за сеоски туризам,
мали број висококвалитетних туристичких објеката и лоше организована и повезана
туристичка понуда, како међу општинама сувопланинске области, тако и са другим
општинама у Региону.

3.6. Спомен парк Бубањ

Спомен парк Бубањ представља спомен-комплекс саграђен као сећање на стрељане

грађане Ниша и јужне Србије у Другом светском рату и налази се у нишкој општини
Палилула. Смештен је на узвишењу Бубањ југозападно од Ниша, које сече главни друм
Ниш – Скопље, удаљено је 2 км од концентрационог логора на Црвеном Крсту.

Комплекс је парковски уређен, меморијална стаза је дуга око пола километра, а

рељеф у мермеру величине 23x2,5 м састоји се од пет композиција које симболизују
„машину за убијање“, вешање и стрељање, бунт народа, капитулацију освајача и победу, и
трима бетонским обелисцима који симболизују уздигнуте руке са стиснутим песницама.
Свака од три песнице је различите величине и оне представљају симбол мушке, женске и
дечје руке које пркосе непријатељу због тога што су стрељане и читаве породице. У
близини се налази и летња позорница.

17
 4. Закључак

Захваљујући свом важнм географском положају, природним ресурсима, путној

инфраструктури и богатом културном и историјском наслеђу овај регион има изузетне
потенцијале за развој туризма. Туризам у овој регији има дугу традицију – од времена
када су Римљани открили изворе минералне воде до дана данашњег. Нишавски округ се
може похвалити са неколико познатих одмаралишта – Нишка бања (нишавски округ),
Куршумлијска бања, Пролом бања и Луковичка бања (топлички округ). Нишки аеродром
(Цар Константин) представља дестинацију за велики број туриста зими када иду на
планину Копаоник; овај број ће се сигурно повећати са повећањем инвестиција у
Балканске планине.

5. Литература

18
1. Проф. др Драгољуб Симоновић, Енциклопедија Ниша (Историја),
Градина, Ниш, 1995.
2. Драгољуб Симоновић, "Народни устанак. Југоисточна Србија године
1841." Народне новине, (1-10), 17. травња, и даље, Ниш 1990. Историја
Ниша II, Ниш, 1984.
3. http://www.ni.rs/uploads/file/strategija-razvoja-mspp-grada-nisa.pdf

19