Град Пожаревац на надморској висини од око 80 m ѕбог оваквих услова има најбоље

услове за развијање пољопривреде. Поменуте равнице и узвишење Сопотска Греда

стварају

одличне услове за развој пољопривреде овог подручја као и узгој шума у одређеним

пределима. Пшеница, кукуруз, сунцокрет, шећерна репа, воће, поврће и сличне културе

захваљујући погодностима рељефа доприносе велике приходе овом подручју. Код

Костолца,

према селу Ћирковац површинским откопавањем брда долази се до руда угља. Поред ових

култура, рељеф омогућава развој свих врста саобраћајних мрежа, од друмске и железничке
до

пловне мреже.

Општине Мајданпек, Бор, Свилајнац и Смедерево покрива планински масив, и

представљају другу целину овог рељефа, са богатим шумским подручјима.

2.2 КЛИМА

Температура, осунчаност, облачност, падавине, влажност ваздуха и ветровитост неког

подручја представљају главне елементе помоћу којих се анализира клима неког подручја.
За

одређивање климатских одлика неког подручја веома је важан његов географски положај.

Браничевски округ је цео изразито континенталан и удаљен од мора. На западу и

северозападу овај округ експониран је ка Панонској низији, док је на североистоку, истоку

и

југу ограђен Карпатима.

Због географског положаја Браничевског округа издвајају се два варијетета климе. Она

која доминира у планинском делу оштрија је па је и температурна разлика нешто

неповољнија у односу на умереноконтиненталну климу у равничарском делу округа.

Слика 9. Просечна температура Браничевског округа

Извор: Рхмз

Најтоплији месец (са највишом просечном максималном температуром) је август

(28°C). Месец са најнижом просечном максималном температуром је јануар (3°C). Месеци
са

највишом просечном минималном температуром су јул и август (15°C). Најхладнији месец

(са најнижом просечном минималном температуром) је јануар (-3°C).

-11-Просечне падавине су око 50 l/m2 . На основу анализе метеоролошких станица у

Пожаревцу, Петровцу и Жагубици, количина падавина расте идући узводно према

Хомољским планинама. Најмање атмосферског талога падне у Стигу, нешто више у сливу

Млаве, а највише у Жагубици. Средња количина атмосферских талога креће се од 620 –

750

mm.

Слика 10. Просечне кишне падавине у округу

Извор: Рхмз

Највлажнији месец (са највише кише) је јун (90mm). Најсувљи месеци (са најмање

кише) су фебруар и март (44mm).

Када је у питању број кишних дана у месецу ту је ситуација мало другачија (слика 11).

Слика 11. Просек кишних дана по месецима

Извор: Рхмз

Месеци са највећим бројем кишних дана су април, мај, јун и децембар (просек 12

дана). Месеци са најмањим бројем кишних дана су август, септембар и октобар (8 дана).

-12-Када говоримо о броју осунчаних дана, односно просечна дневна светлост ту дајемо

предност летњим месецима (слика 12).

Слика 12. Просечна дневна светлост

Извор: Рхмз

Месец са најдужим данима је јун (просечна дневна светлост: 16 сати). Месеци са

најкраћим данима су јануар и децембар (просечна дневна светлост: 9 сати). Месеци са

највише сунчаних сати су јул и август (просечно сунчаних сати: 9 сати). Месеци са
најмање
сунчаних сати су јануар и децембар (просечно сунчаних сати: 2 сата).

Изразито струјање ваздушних маса карактерише ово подручје. Кошава, која

представља силовит ветар, брзине и до 36 метара у секунди, честа је појава у овим

крајевима.

У двадесетогодишњем низу, анализе климе овог подручја, наизменично се појављују

кишне и

сушне године.

Средњи ваздушни притисак овог подручја 2017. износио је 1007,6 (mb). Минимална

температура ваздуха износила је -20, док је максимална износила 40,5 целзијусових

степени.

Средња релативна влажност ваздуха 76, док је средња вредност брзине ветра износила

1,9(m/s). Максимална вредност падавина подручја била је 80,4, а облачности

5,1(http://www.hidmet.gov.rs/ciril/prognoza/naslovna_prognoza.php).

2.3 ХИДРОЛОШКЕ ОДЛИКЕ

Браничевски округ је богат водом, што подземном, што површинском. Права је

реткост да су скоро сва општинска места на обалама река, стога је и питање потрошње
воде

решено. Речни токови Дунава, Велике Мораве, Млаве, Пека, али и других мањих река чине

велико богатство округа. Примера ради река Млава, која извире у Жагубици, читавим
својим

током тече кроз подручје округа, кроз општине Жагубица, Петровац, Мало Црниће,

Пожаревац, а код Костолца се улива у Дунав.