CHARLES

BUKOWSKI

SMRT PUŠI MOJE CIGARE

Znaš: Ponovo sam ovde Svoju Pathetique ,

I pijan Kakav je to samo put bio

I slušam Čajkovskog na radiju . I sva sreća koja me je zadesila bila je

Isuse , čuo sam ga pre 47 godina Samo zato što sam kockice bacio

Kada sam bio izgladneli pisac Kako treba:

I sada evo ga Ginuo sam za svoju umetnost,

Ponovo Ginuo sam da se dokopam

Sada kada sam stekao delimičnu slavu 5 prokletih minuta, 5 sati

Kao pisac 5 dana -

I smrt šeta ovom sobom Sve što sam želeo bilo je da izbacim

Gore-dole Reč iz sebe

Pušeči moje cigare Slava, novac nisu bili važni:

Cirkajući moje vino Ja sam želeo da izbacim tu reč iz sebe

Dok Čajk uporno odrađuje A oni su me želeli za štanc-presom ,

1
Fabričkom trakom Dok jedan po ponoći polako prelazi u
dva
Želeli su da budem magacioner u
Po ponoći i
Robnoj kući .
Samo ona zna pravi trenutak
Pa, kaže smrt, prolazeći sobom,
Ali sam je ipak zajebao:
Svejedno ću te ščepati
Izvukao sam svojih
Ma šta bio:
5 prokletih minuta
Pisac, taksista, svodnik, kasapin,
i još mnogo
Padobranac, ščepaću te .
preko toga.
Važi srce, kažem joj .

I sada pijemo zajedno

2
 ŠTA MOŽEMO DA URADIMO

U najboljem slučaju, u Čovečanstvu može da vas ubije bez ikakvog

ima nežnosti. razloga.

nešto malo razumevanja i, a da biste pobegli morate biti lukavi.

povremeno,

hrabrosti.

ali sve u svemu, to je masa, koja

malo ih je pobeglo.
nema

bogzna šta.
morate sami da smislite plan.
ono je kao velika životinja u dubokom
snu

iz kojeg skoro ništa ne može da ga nisam upoznao nikoga ko je pobegao.

probudi.

kad se pokrene najbolje je u grubosti,

upoznao sam neke velike
sebičnosti, nepravdi, ubistvima.
i slavne ali oni nisu pobegli

jer su veliki i slavni jedino

šta možemo da uradimo s tim
Čovečanstvom? u Čovečanstvu.

ništa. ja nisam pobegao

ali nisam prestao da stalno iznova

izbegavajte ga koliko god je moguće. pokušavam.

ponašajte se prema njemu kao prema

bilo čemu
nadam se da ću pre smrti uspeti da
što je otrovno, zlo i bezumno. nabavim

ali pazite. ono ima zakone koji ga štite sopstveni život.

od vas.

3
 NISTA NIJE DJELOTVORNO KAO
PORAZ

Uvijek nosi notes sa sobom

piti, mi smo ljudi
kamo god ides, rekao je,
knjizevnosti.
i ne pij previse, pice otupljuje

osjetila,
za covjeka koji uopce nije mogao
budi nazocan kad se cita, zapazi pisati
stanke u dahu,
on je bio otprilike kao i svi
i kad ti citas
ostali: mogao je zacijelo
budi uvijek umjeren
govoriti
ne istici previse, gomila je bistrija
o tome.
nego sto ti

pretpostavljas,

i kad nesto napises

ne salji smjesta,

stavi u ladicu dva tjedna,

onda izvuci i pogledaj

stvar, i preuredjuj, preuredjuj,

PREUREDJUJ ponovno i ponovno,

ucvrsti retke kao vijke sto drze luk

mosta od 5 milja,

i drzi notes uz krevet,

nadoci ce ti misli nocu

i te ce misli nestati i biti izgubljene

ako ih ne zapises.

i ne pij, svaka budala moze

4
 SLOBODA

Pio je vino čitave noći Ta žuta haljina

I stalno mislio o njoj: Koju najviše voli

O načinu na koji hoda, govori i voli A ona ponovo vrisnu

I priča mu stvari koje liče na istinu

Ali nisu, I on podiže nož

I znao je boju svake Cimnu kaiš

Njene haljine Pokida odeću pred njom

I njenih cipela – znao je oblik i krivinu I odreza jaja.

Svake štikle

I noge koja je nosi. Poneo ih je u šakama

Kao kajsije

I opet nije bila tu kad se vratio Bacio ih u šolju

I opet će doći s tim smradom na sebi I pustio vodu

I jeste A ona je i dalje vrištala

Došla je u tri ujutro I soba je postala crvena.

Gadna kao svinja što ždere balegu

I on izvadi kasapski nož BOŽE O BOŽE!

A ona vrisnu ŠTA SI UČINIO!

I ustuknu ka zidu njihove bedne sobe

Još uvek lepa A on je sedeo i držao tri peškira

Uprkos zadahu snošaja Među nogama

I on iskapi vino iz čaše. Ne mareći sada da li je otišla

Ili ostala

5
Da li nosi žuto ili zeleno ili
Nema ništa na sebi.
I držeći se jednom rukom
Pružio je drugu
I natočio novu čašu vina.
PJESMA O ŽILAVOJ MRCINI
Dosao je pred vrata jedne noci mokar
mrsav izubijan i
isprepadan
beli zrikavi kusi macak.
pustio sam ga unutra i nahranio i
ostao je
stekao poverenje u mene dok jedan
prijatelj nije
naisao kolima i pregazio ga.
odneo sam ono sto je ostalo kod
veterinara koji je
rekao male su sanse...dajte mu ove
tablete...kicma
mu je slomljena, ali i ranije je
lomljena pa je
srasla, ako prezivi nikada nece hodati,
gledajte ovaj
snimak- pucano je u njega, gledajte,
sacma je jos tu...
vratio sam macka kuci, bilo je vruce
leto, jedno od
najtoplijih u stolecu, stavio sam ga na
pod u kupatilu,
davao mu vodu i tablete, nije hteo da
jede, nije hteo
da pije, umakao sam prst u vodu i
kvasio mu njusku i
pricao mu, nikuda nisam isao, odvojio
sam dosta
vremena za kupatilo i pricao mu i
pazljivoga dodirivao
a on je gledao u mene tim
bledoplavim zrikavim ocima i
kako su dani prolazili nacinio je
prvi pokret
dovukavsi se prednjim nogama
(straznje nisu radile)
6
do kutije za nuzdu-
bilo je to kao truba moguce pobede
iz tog kupatila ka citavom gradu,
bas sam se vezao za tog macka...
jednog jutra se digao, stao na sve
cetiri, zatim pao i
samo me gledao.
„mozes ti to“, rekao sam mu.
i dalje je pokusavao, dizao se i padao,
i na kraju
hodao dva- tri koraka, kao pijan,
straznje noge ga nisu slusale i ponovo
je pao,
odmarao, zatim se digao.
ostalo znate: sad je bolje nego ikad,
zrikav,
gotovo bezub, ali gipkost se vratila, i
taj izraz
u ocima nije ga napustio...
sada me intervjuisu, zele da cuju
nesto
o zivotu i literaturi, a ja se napijem i
dizem mog
zrikavog, upucanog, pregazenog
bezrepog macka
i govorim „gledajte, gledajte ovo!“
ali oni ne shvataju, govore nesto kao
„vi kazete da je Selin uticao na vas?“
„ne“, drzim macka u vazduhu, „vec
ono sto se desava, stvari kao sto je
ovo, ovo!“
tresem macka i drzim ga uvis u
zadimljenom i pijanom svetlu, a on je
opusten, on zna...
tada je intervjuima kraj
mada sam ponekad ponosan kada
kasnije
vidim slike i eto mene i eto macora i
uslikani smo
zajedno.
i on zna da je to nista ali da sve to
ipak pomaze.
7
 i samoposlugama

dok se kreću među rafovima

BEZ SNOVA

Stare sjedokose kelnerice kupujući stvari

po kafeima u noći i vidim po tome

odustale su kako im stoji odjeća

i dok koračam i po načinu na koji hodaju

niz pločnike svjetlosti i po izrazu njihovih lica

i gledam u prozore i očiju

staračkih domova da im nije stalo ni do čega

vidim da toga više nema i da ničemu nije stalo

u njima. do njih.

Gledam ljude po klupama u parku Vidim na stotine ljudi dnevno

i vidim po tome kako koji su sasvim odustali.

sjede i gledaju Ako odem na hipodrom

da je iščezlo. ili na stadion

Gledam ljude koji voze vidim hiljade

i vidim po tome kako koji ne osjećaju ništa

voze svoja kola ni za koga

da niti vole niti su voljeni i niko ne osjeća za njih.

niti više mare za seks Na sve strane vidim one koji

sve je zaboravljeno kao ne žude ni za čim osim za

neki stari film. hranom, krovom i

Gledam ljude u robnim kućama odjećom,

8
usredsređeni samo na to, ili što nisu voljeni.

BEZ SNOVA. Toliko, toliko, toliko

Ne shvatam zašto ovi ljudi mojih bližnjih.

ne iščeznu,

ne shvatam zašto ovi ljudi

ne izdahnu,

zašto ih oblaci

ne usmrte,

zašto ih psi

ne usmrte,

zašto ih cvjetovi i djeca

ne usmrte,

ne shvatam.

Biće da su već mrtvi

pa ipak ne mogu da se naviknem

na njihovo postojanje,

jer toliko ih je mnogo.

Svakoga dana,

svake noći,

sve ih je više,

u metrou,

u zgradama,

u parkovima.

Oni ne osjećaju užas

što ne vole

9
 Bila si mi blizu jedanput - u Nju
Orleansu,

- par ulica daleko, ali te ne upoznah,

ne dodirnuh.

... I tako si ti nastavila sa facama,

ZA MALO, PA IZMISLJENA PESMA

Vidim te kako pijes iz fontane i pisala mi o facama

sa tim decjim plavim rucicama, i,naravno, kako si provalila da ih
ipak ne, ruke ti nisu decje...

samo su malene, njihova slava vise zanima nego

prelepa devojka u njihovom krevetu
a fontana je u Francuskoj
koja im se daj, a zatim se budi rano
tamo gde si mi napisala poslednje
ujutru
pismo,
da bi pisala, veeelikim slovima, pesme
na koje sam odgovorio,
o ANDJELIMA I BOGU.
ne dobivsi vise nikad ni glasa od tebe.
...Rekose nam da je Bog mrtav,

ali slusajuci te posumnjah u to...

...Pisala si pisma sa suludim pesmama
o
Mozda zbog VELIKIH SLOVA.
ANDJELIMA I BOGU, veeelikim
slovima,

i o tome kako si znala poznate face iz Bile su najbolje pesme koje sam citao,
umetnosti a da ih je zena pisala,
i kako ih je vecina spavala s` tobom. i sve vreme sam davio izdavace,
urednike,
Odgovorio sam ti..., u redu je,
“Stampajte je, luda je mozda, ali i
samo napred, zivi sa njima,... i nisam
carobna takodje.
ljubomoran
Nema lazi u njenom ludilu.”
i ako te ja nikad nisam dotakao,
video....

10
...Voleo sam te prijatelj mi je javio da si se ubila

onako kao sto covek moze jedino da 3 ili 4 meseca, nakon toga.
voli
Da sam te upoznao, znam da bih te
zenu koju nikada nije dotakao, povredio,

kojoj samo pise, i cuva njene fotke.... ...ili ti mene...

Mozda bih te voleo i vise Najbolje je ovako.

da su dosli dani, u kojima bih sedeo u

u nekom sobicku

i zavijao pljuge, slusajuci zvuke tvog

pishanja u kupatilu...

ali oni nikad nisu "dosli".

...Pisma su bivala sve tuznija.

"Ljubavnici" su te redom odjebavali.

Malena, odgovarao sam ti,

"Ti ljubavnici sve odjebu, sve sem

sebe - pre ili kasnije".

Nije pomoglo.

Pisala si mi da imas "klupu za

plakanje"

i da je pored mosta

i da je most preko reke...

...Kako dolazis do te klupe svake noci

i oplakujes sve one koje si volela

a koji su te povredili, ostavili.

Pisao sam ti - ali odgovora nije bilo.

11
 nedostajao.

BEKSTVO

Najbolje je bilo

kada se spuste

roletne,

krpama zapusi

zvono,

ubaci telefon

frizider

i ode se u krevet

jedno 3-4

dana.

A najbolje posle

toga

bilo je

sto nikome

nikada

nisam

12
 seks,

porodicu.

Ne znam zašto

ZAGONETKA

Moj komsija je dobar tip, ali me ali tamo kod njih

totalno

zbunjuje:
večno očekujem iznenadni
ustaje veoma rano, odlazi na posao;
lom prozora
njegova žena radi, imaju dvoje slatke
očekujem krike i psovke
dece;
da vidim svetlo u 3 ujutro
predveče on stiže kući, ponekad vidim
da vidim
decu, na trenutak i
flaše u letu
ženu;
ali već 5 godina
do 9 uveče sva svetla u njihovoj kući
njegova je šema ostala
pogašena su;
ista.
i njegovi se dani ponavljaju tako;
zato se
izgleda mi kao dovoljno inteligentan
čovek umesto njega

od preko 30 godina; ja brinem za one druge stvari

jedino objašnjenje za njegovu koje ne verujem

šemu je da sigurno da ih njegova žena

uživa u svom obožava:

poslu "Henk, već sam

veruje u bezbroj puta mogla da zovem policiju,

Boga,

13
ali nisam."

Ponekad

dođe mi da ja zovem

pubove zbog njih

ali mislim da pubovi

ne bi razumeli moje

optužbe.

Njihova crvena svetla

pale se i gase

bela lica u tamnoplavom:

"gospodine, nema

zakona

protiv toga što oni

čine..."

14
 TE STVARI

Te stvari kojih se toliko drzimo

nemaju nista sa nama,

a mi imamo s njima

iz dosade ili straha ili zbog novca

ili iz maloumnosti;

nas krug i nasa sveca

postaju sve manji

toliko mali da to ne mozemo podneti,

bljujemo Ideju

i gubimo Centar:

sve sam vosak bez fitilja,

i vidimo imena koja su nekada znacila

mudrost,

kao znake u napustenim gradovima

i samo su grobovi stvarni

15
 klupama i godine u

kucama,i knjige koje

nose su dosadne,i hrana

koju jedu je dosadna,i cak su

surovi i razvratni matori jarci

DEVOJKE U HULAHOPKAMA

Devojcice u hulahopkama dosadni.

sede na klupi i cekaju autobus Devojke u hulahopkama cekaju,

izgledajuci umorno u 13-oj iscekuju svojih pet

s karminom boje malina. minuta,a onda ce da krenu

vruce je na suncu i osvoje.

a dan je u skoli bio vozim naokolo

dosadan i povratak kuci je i zdrakam njihove noge

dosadan,a zadovoljan sto nikad necu biti

ja prolazim kolima deo njihovog neba i

potajno merkajuci njihove tople noge. njihovog pakla,ali skerletni

oci im gledaju karmin na tim tuznim iscekujucim

u stranu- usnama!lepo bi bilo

upozorene su poljubiti jednom svaku od njih.

na surove i razvratne matore do kraja,

jarce;ne pada im na pamet zatim ih ostaviti.

da se olako daju.

a ipak je dosadno Ali autobus ih

cekati citave minute na uzima prvi.

16
 miruj,jel' hoces nesto da zabrljas?

Hoces da zajebes stvar?

Hosec da mi urnises prodaju knjiga u

Evropi?

Ima jedna plava ptica u mom srcu

koja
PLAVA PTICA

Ima jedna plava ptica u mom srcu zeli da izadje

koja
ali ja sam pametan covjek,pustim je
zeli da izadje napolje
ali ja sam isuvise opasan za nju,

kazem joj ,ostani unutra,necu da te samo ponekad nocu

bilo ko vidi.
kad svi zivi spavaju
Ima jedna plava ptica u mom srcu
koja kazem joj,znam da si tu

zeli da izadje i zato ne budi tuzna.

ali ja je nalivam viskijem i udisem Onda je vratim nazad

dim od cigareta ali ona pomalo pjevusi unutra,

tako da kurve i barmeni nisam je bas pustio da umre

i bakalini i onda tako spavamo

nikad ne saznaju zajedno,

da je unutra. sa nasim

Ima jedna plava ptica u mom srcu tajnim paktom

koja
i sve je dovoljno lijepo da
zeli da izadje
bi covjek mogao
ali ja sam isuvise opasan za nju,
da zaplace,ali ja ne placem,
kazem joj
a vi?

17

NAPAD I POVLAČENJE
Čitaj im
čitaj im i pij vino, pusti neka devojke
sanjaju kako ti sisaju dušu iz kurca
čitaj im
čitaj im i pij vino, naplati u kešu,
zatim idi i pusti da neko drugi vozi.
ali pre toga
kada im čitaš
čitaj im nove stvari da tebi
ne bude dosadno
a kad stigne aplauz
i devojke gledaju u tebe
vrelim sjajnim očima
seti se kad si gladovao u malim
sobama
seti se da su tvoj autogram tražili
samo kad si se potpisivao
pre ulaska u ćelliju za pijance
seti se kad su druge devojke mislile za
tebe
da si bubašvaba.
čitaj im
čitaj im i pij vino, i seti se
svih pesnika koji misle da je čitanje
poezije
nešto važno, da je to svetinja;
to su pesnici koji te mrze,
to su pesnici koji čitaju pred 8 ili 12 ili
14 ljudi.
to su pesnici koji pišu o
ljubavi i časti i hrabrosti
ili veruju da pišu o tome.
ostavi devojke njima, potrebne su im
devojke jer nemaju ništa
drugo.
uzmi keš i strpaj ga u
džep i izađi odatle,
vrati se kući i zaključaj se.
18
tražiće te - želeće da objave snimak a moja zena stajala
čitanja.
tu.
daj ugovor advokatu.

"dopao si im se",

rekla je.

INSPEKCIJA

Bio je to mali prasnjavi grad u

"jel?"
istocnom

Teksasu
"ocekivali su nekog gradskog
pun divljih curana.
momka, ne
tek sam ozenio
tebe."
kcerku

i dosli su u njenu
"a?"
kucu da vide

ko sam.
"vise si popio
sva rodbina i
viskija od svakog,
djavo bi ga znao
cak i od ujka
ko jos.
Pola, a nisi

cak ni trepnuo."
sad se to okoncalo

i sjedio sam na
"dobar viski"
ivici kreveta

natezuci pivsku
"prihvacen si', rekla je moja
flasu

19
zena."nece nas

gusiti." otisao sam u

kuhinju i uzeo

"zar je trebalo?" jos jedno pivo.

sav se viski

"otjerali su tvog popio.

predhodnika. . ."

kad sam se vratio

"mog predhodnika? stajala je

stani malo. . ." tamo i

smjeskala se.

"bili smo vjereni."

"al znas ",

"znam li ga?" rekla je,"sta

ih je najvise

nasmijala se. dojmilo?"

"osim toga, nisi se "ne, reci mi. . ."

bunio kad su koristili

rijec'camuga'." "ono kad si se pojavio

u tim odvratnim prljavim

"mislio sam da se farmerkama!"

obracaju meni.

j***s ga, duso, ja sam "jel?"

camuga."

20
"o, da! ali žena

sad te nece je izmijenjena

otjerati!" zbog

djece

prosao sam godina

smotru. seksa

mjesečine

parada je mogla da odsutstva ili

pocne. prisustva sunca

KRAVE NA ČASU UMJETNOSTI

Lijepo vrijeme ili dobrih vremena.

je kao žena mora biti pažena

dobra žena održavana u

ne dešava se uvijek ljubavi

a i kada se gdje muškarac može postati

desi ne traje zauvijek. jači

muškarac je kad postane omražen

mnogo stabilniji:

ako je loš

mnogo su veće šanse

da će ostati takav

ili ako je dobar

mogao bi

izvisiti,

21
 nastavio sam bacati taj radio kroz
prozor

svaki put kad bih se napio

i ostao bi tamo na krovu

i dalje svirajući-

čarobni radio

radio sa petljom,

i svako jutro bih nosio prozor

RADIO SA PETLJOM

nazad staklaru.
Desilo se to na drugom spratu u ulici
Colorado ne znam tačno kako se završilo

znao bih se napiti no sjećam se

i zafrljaciti radio kroz prozor da smo konačno iselili.

dok je svirao i, naravno, dolje je bila jedna žena koj je radila u

razbio bi staklo na prozoru vrtu u svom kupaćem kostimu,

a radio bi ostao tamo na krovu baš je kopala motikom,

i dalje svirajući a svoju je stražnjicu digla u zrak

i rekao bih svojoj ženi i ja bih obično sjedio pored prozora

ah, kakav divan radio! i gledao odsjaj sunca preko cijele te

stvari
i već slijedećeg jutra bih skinuo prozor
dok bi muzika svirala
sa štoka

i nosio ga ulicom

do staklara

koji bi ga nanovo uramio.

22
 bezivotnih ociju u sredistu nicega, ti
milioni ljudskih

gresaka, iduci iz dana u dan i noci u

noc kroz

svoje kastrirane nagone,

sto vredja samu zemlju, vredja sve

zivo,

ta pustos

uzas sve te

pustosi.

MASE

Svi ti ogorceni, bedni, usamljeni ljudi

sto se

osecaju uskraceno, iznevereno od

sveta, oni okrivljuju

zivot, okrivljuju okolnosti, okrivljuju

druge,

dok su u stvari

oni

totalno neprimamljivi, pokorno

neoriginalni,

kukavni i nepokretni, utonuli u

samosazaljenje,

nista ne rade kako treba, i dalje se

osecaju jalovo,

sireci zemljom svoje jadikovke, svoje

mrznje -

23
 ne mozes da pobijedis smrt, ali

mozes pobijediti smrt

u zivotu,

ponekad.

i sto cesce

to cinis

bice vise svijetla.

tvoj zivot je tvoj zivot.

znaj to dok ga

NASMIJANO SRCE

Tvoj zivot je tvoj zivot. imas.

ne daj da utone u bolesnu vlagu ti si cudo.

pokornosti. bogovi cekaju da uzivaju

budi na oprezu u

uvijek postoje izlazi. tebi.

negdje ima svijetla.

mozda nema mnogo svijetla, ali

bolje i to nego

mrak.

budi na oprezu.

bogovi ce ti ponuditi

sanse.

spoznaj ih, ostvari ih.

24
 a cak je i na tom dnu bilo

uspjesne i neuspjesne

gomile.

ne mislim da sam bio umobolan

mada drugi

umobolni tako

misle

VOLSEBNA KLETVA

Nikada nisam volio da zivim na ulici i ali sada

klonio sam se corbe za bijednike, mislim:

vojske spasa ako me ista spaslo
i svih bilo je to izbjegavanje
takozvanih utocista. gomile.

bio sam tako jezivo mrsav da sam to je bila moja

kad se okrenem hrana
jedva vidio svoju sjenku

pod bljestavim popodnevnim suncem. i sada

je.
nije mi bilo vazno, dokle god sam sto
dalje od
smjestite me u sobu sa vise od
gomile.

25
3 covjeka

i odmah se ponasam

bolesno,

cudno.

jednom sam

cak pitao moju zenu: slusaj, mora da

sam

bolestan. . . mozda bi trebalo da odem

kod

psihijatra?

Isuse, rekao sam, mozda me izlijeci

i sto cu

onda?

samo me pogleda i

zaboravili smo

citavu

stvar.

26
 Voajeri

I lopovi.

Kroz sve fabrike i

Klošarenje

Večito sam privlačio

Nepoželjne. Odmah bi me

Našli i kačili se

Za mene. To i dalje rade.

U ovom kraju sada

Ima jedan koji me

LUDACI SU ME ODUVEK
VOLELI

I nenormalni. Našao.
Kroz celu osnovnu školu On stalno gura kolica
Srednju školu koledž Puna đubreta-
Nepoželjni su se kačili Slomljeni štapovi, pertle,
Za mene. Prazne kese od čipsa,
Likovi sa jednom rukom likovi sa Kartonske kutije od mleka,
tikovima
Novine, istrošene olovke...
Likovi s govornim manama
“ej, brate kako si”
Likovi s belom mrenom
stanemo i malo
Preko oka,
popričamo.
Kukavice
Onda se oprostim
Mizantropi
Ali on me i dalje
Ubice

27
Prati I kezi se na

Pored pivskih mene

Salona i salona ljubavi...

“ obaveštavaj me,

brate, obaveštavaj me,

hoću da znam šta se

dešava”

on je moj novitet.

Nikad nisam video

Da sa bilo kime

Razgovara.

Kolica tandrču

Iza mene

Zatim nešto

Ispadne,

I on zastane da to pokupi.

Dok to radi

Prolazim kroz glavni ulaz

Zelenog hotela na uglu

Prolazim kroz hol

Izlazim na zadnji

Ulaz i

Eto mačke

Koja kenja

Apsolutno blažena

28
 obasjano poslepodnevnim suncem.

nemam više ništa reći.

sad samo čekam.

svako se s time suočava sam.

oh, nekad sam bio mlad,

oh, nekad sam bio neverovatno

mlad!

POSLEDNJE RECI

Reči su došle i otišle

ja sedim bolestan.

telefon zvoni, mačke spavaju.

Linda usisiva.

ja čekam na život,

čekam na smrt.

voleo bih da mogu izjaviti nešto

hrabro.

to je prljavi trik,

ali stablo napolju to ne zna:

posmatram ga kako se njiše na vetru

29
 sedim po kafeima

i posmatram ih kako

čekaju. izgleda

da i nema šta drugo

da se radi. muve

šetaju gore - dole po

prozorima

a mi pijemo našu

kafu i pretvaramo se

da ne gledamo

jedni u druge. čekam

zajedno sa njima.

izmedju pokreta

SREĆA

Ono što stvarno muva

deprimira

je posmatranje ljudi ljudi prolaze.

dok piju kafu

i čekaju. zarazio bih

sve njih

srećom. potrebna im

je. potrebna im je

više nego meni.

30
 upropašćena...

ti nikad nećes razumeti taj bol..."

"slušaj, dušo",

rekao sam joj,

"što ne šljakaš nešto lakše -

nešto što će da ti

godi?"

samo me pogledala

i mislim da je to bila prva njena

spoznaja

O BOLU

Moja prva i jedina supruga tragedije što nas dvoje živimo

slikala je zajedno.

i govorila mi

o tome:

"sve je to tako bolno,

svaki potez je takve stvari obično

bol... započnu

jedna greška i negde.

čitava je slika

31
 automobile i bivse

muzeve.

vecinom

zene su veoma

tople podsjecaju me na

tost namazan puterom

koji se

istopio.

vidi im se u

ocima: bile su

uzete bile su

prevarene. nisam bas siguran

LJUBAVNA PJESMA

Sve zene sta da ucinim za

svi njihovi poljupci njih.

razliciti nacini na koje vole i

razgovaraju i traze ja sam

pristojan kuvar i umijem da

njihove usi sve one imaju slusam

usi i ali nikad nisam naucio da

grla i haljine igram - u to vrijeme bio sam

i cipele i

32
zauzet nekim drugim stvarima. najbolje u drugim

ali uzivao sam u njihovim razlicitim stvarima; svaka ima ogranicenja kao
sto
krevetima
i ja imam ogranicenja i mi brzo
puseci cigarete
upoznajemo
gledajuci u
jedno drugo.
plafone, nisam bio zao ni

neposten. samo
sve zene sve
ucenik.
zene sve

spavace sobe
znam da sve one imaju ta
tepisi
stopala i bose prelaze preko sobe dok
fotografije
posmatram njihove stidljive zadnjice u
zavjese, to je
tami. znam da im se svidjam, meke
ne cak i nesto kao crkva osim

vole sto ponekad ima

ali ja volim tek smijeha.

poneku.

te usi te

neke mi daju narandze i vitaminske ruke te

pilule; druge tiho pricaju o laktovi te oci

djetinjstvu i ocevima i sto gledaju, njeznost i

predjelima; neke su gotovo zelja drzale su me

lude ali nijedna od njih nije drzale.

besmislena; neke lijepo

vole, neke manje

lijepo; najbolje u seksu nisu uvijek

33
 ne dozvoli da ti ljudi budu

temelj.

radije

gradi na pijesku

gradi na deponiji

gradi na sengrupimastoljeca

gradi na grobljima

gradi cak i na vodi,

ali ne gradi na

ljudima.

oni su losa opklada,

najgora moguca opklada.

NE DOZVOLI

Ne dozvoli da ti ljudi budu gradi negdje drugdje

temelj. bilo gdje

ni mlade djevojke samo ne na ljudima,

ni stare djevojke, bezglavoj, bezdusnoj

ni mladi ljudi masi

ni stari ljudi, sto kvari

ni oni izmedju, stoljeca,

niko od njih. dane,

34
noci,

gradove,

narode,

zemlju

stratosferu,

kvari svjetlost

kvari

sve sanse

ovdje,

totalno ih kvari

tada

sada

sjutra.

bilo sta,

u poredjenju sa ljudima,

temelj je vrijedan

trazenja.

bilo sta.

35
 ujutru ili u

podne ili

nocu.

ptica koju niko nece.

moja je.

moja ptica bola.

ona ne pjeva.

ta ptica

sto se njise na

grani.

PRATILAC

Nisam sam.

ona je sad ovdje.

ponekad mislim da je

nestala

a onda

dolijece nazad

36
 ili pre samo 20 godina

sada je

sve češće

zaludan posao

tvoj zivot samo se jednom zivi

istorija uvek ponovo

pravi budale od ljudi

budi na oprezu, dakle

od svakog naizgled plemenitog

čina

ideala

ili akcije,

bilo za ovu zemlju ili ljubav ili

Umetnost,

neka te ne povuce trenutak

ili lepota ili politika

sto uvene kao odrezani cvet;

DOK VETAR DUVA

ljubav, da, ali ne kao bracna uvertira

Dok vetar ponovo duva s mora
i cuvaj se lose hrane i preteranog
i zemlja je ukaljana razvratom i
rada;
neredom
daj sebi vremena; i pij koliko ti je
oprezno rukuj sabljom izbora,
potrebno
upamti
da odrzis kontinuitet
ono što je mozda bilo plemenito
jer pice je oblik zivljenja
pre pet stoleca

37
u kome se ucesnik vraca po novu
sansu

za zivot; osim toga

zivi sto vise sam

imaj decu ako se to desi

ali potrudi se da nemas nista sa

podizanjem

dece; ne ukljucuj se u sitne prepirke

ruke i glasa

osim ako tvoj dusmanin trazi zivot

tvoga tela

ili zivot tvoje dushe; tada ubij,

ako moras, i

kad dodje vreme da umres

ne budi sebican-

shvati to kao besplatno putovanje

podji bez ikakve mrlje srama ili

promasenosti

ne zali ni za cim

dok vetar duva s mora

i vreme tece dalje

zapljuskujuci tvoje kosti blazenim

mirisom.

38
 a najbolje

u onoj tamnozelenoj haljini

i onim blistavim crnim cipelama

s visokom stiklom.

Vjecito si psovala kad pijes,

kosa ti opadala,

a ti htjela da eksplodiras

od onog sto te mucilo.

od trulih uspomena

na trulu proslost,

i na kraju si pobegla od njih,

u smrt,

ostavivsi me sa trulom sadasnjicom.

Mrtva si vec 28 godina,

a ipak te bolje pamtim

nego ma koju drugu.

Bila si jedina

koja je shvatala

uzaludnost naseg zivota.

PESMA U CAST DAME I PO

Neki od kerova sto spavaju nocac Sve druge,bile su samo

mora da sanjaju o kostima nezadovoljne

i ja sanjam tvoje kosti trivijalnim sitnicama,

u mesu besmisleno se zdrale zbog besmislica.

39
Djejn, tebe je ubilo to seks. mnoge žene koje sam upoznao
su
sto si previse znala.
ambiciozne, a ja volim da se izležavam
Dizem pice
na velikim udobnim jastucima u tri
za tvoje kosti
popodne, volim da gledam sunce
o kojima ovaj ker jos uvek sanja.
kroz lišće velikog žbuna napolju

dok spoljni svet

drži dalje od mene, to vrlo dobro

znam,

sve one prljave stranice, i volim da se

izležavam, s trbuhom ka plafonu posle

vođenja ljubavi, dok sve navire:

tako je lako biti opušten - ako samo

dopustiš,

to je sve što ti je potrebno.

ali žena je čudna, veoma je

ambiciozna - fuj! neću da prespavam

dan!

samo jedemo! jebemo se! spavamo!

jedemo! jebemo se! spavamo!

ZVUK LJUDSKIH ŽIVOTA

Cudna toplina, vruće i hladne žene,

draga, govorim joj, tamo napolju ljudi
dobro vodim ljubav, ali ljubav nije sada,
samo
beru paradajz, grašak, čak i pamuk,

40
ljudi i žene umiru pod suncem s dupetom ka plafonu, za promenu.

ljudi i žene umiru po fabrikama ni za

šta,

za neku crkavicu...

čujem zvuk ljudskih života razderanih

na

parčiće...

ti ne znaš koliko sreće

imamo...

ali ti si uspeo, kaže ona,

tvoje pesme...

moja ljubav izlazi iz kreveta.

čujem je u drugoj sobi.

pisaća mašina radi.

nije mi jasno zašto ljudi misle da su

napor i energija povezani sa

stvaranjem.

pretpostavljam da se to dešava i u
stvarima

kao što su politika, medicina,

istorija ili religija.

okrećem se na stomak i ubrzo zaspim

41
 bilo je

bolje nego

bilo sta

bilo je kao

nesto

sto mozemo da

podignemo

drzimo

i onda se smejemo

zbog toga

bili smo na Mesecu

bili smo u jebenom Mesecu

imali smo ga

bili smo u vatri

bili smo u

beskrajnom ponoru

nigde nema takvog mesta

ČUDO NAJKRAĆE TRAJE

Znas bilo je duboko

bilo je mnogo dobro i

42
svetlo Ipak, čudno, najbolje pamtim
ponedeljke, kad
i

visoko
su svi drugi počinjali svoju nedelju,

primaklo se tako blizu

zaglavljeni u industrijskom snu,
ludila industrije
smejali smo se

bezumno koja će ih ispljunuti

tvoj smeh kad ne budu više

i

moj potrebni.

pamtim kad su

tvoje oci mi smo već ispljunuli sebe, ne verujući

glasno rekle ni u šta

volim

sada od toga, presekli smo pretnju

dosadnih
dok se ovi zidovi

tako necujno
vladara, bili smo jako blizu
ljuljaju.

PONEDELJAK

43
slobode, bili smo milioneri ponedeljka i Muškarci zovu i pitaju me.

zar ste vi stvarno Čarls Bukovski,

izgubimo. pisac?

sedeći u tesnim sobama ponekad sam pisac, kažem,

najčešće ništa ne radim.

smejući se, pričajući, pijući,

čujte, pitaju, sviđa mi se to

oboje takvi: što pišete - imate li nešto protiv

da dođem sa destak piva?

gotovo savršeni, gotovo svesni toga

možete ih doneti, kažem,

ali ne sasvim, to bi pokvarilo čitavu pod uslovom da vi ne ulazite...

stvar – gotovo luđi od onog koji nas je kada me pozovu žene, ja kažem:

o, da - pišem, ja sam pisac,

stvorio – osim što baš sada ne pišem.

radili smo to što smo glupo se osećam što vas zovem,

kažu, i bila sam iznenađena

radili. kad sam vas pronašla u imeniku.

ima razloga za to, kažem,

OTKUD JA U IMENIKU?

44
nego, što ne svratite naravno, moram da i dalje

na pivo? pišem besmrtne pesme

ali inspiracija je tu

neće vam smetati?

i one stižu

zgodne žene

uzornog uma, tela i oka.

često ne bude seksa

ali navikao sam na to

jer dobro je

jako je dobro samo ih gledati -

a ponekad me čak

posluži i neočekivana

sreća.

za čoveka od 55 koji nije spavao sa

ženom

do svoje 23

i ne baš često do svojih 50

mislim da bi trebalo da ostanem

u telefonskom imeniku

sve dok ne dobijem onoliko

koliko i svaki prosečan muškarac.

45
 ZATO JE MOJ BROJ U IMENIKU!

Sada me cesto zovu

telefonom.

svi ti pozivi su slicni.

"jeste li vi Carls Bukovski, pisac?"

"da", kazem.

a oni mi govore

kako razumeju ono sto pisem

i neki od njih su pisci

ili bi voleli da pisu

a rade dosadne i

odvratne poslove

i ne mogu da gledaju

svoju sobu

stan

zidove

te noci -

zele da pricaju s

nekim

i ne veruju

da im ne mogu pomoci

da ne znam reci

ne veruju

da se i sada cesto

46
 IZIGRAVANJE

previjam u sobi

hvatam se za utrobu

i govorim Postoje samo dva čovjeka s kojima

zaista
"Isuse Isuse Isuse,
mogu biti u odnosu na ovom svijetu i
zar opet!"
jedan je na svojoj samrtničkoj postelji

a drugi, dakle, njegova je žena

Ne veruju
upravo pobjegla od njega.
da su nevoljeni ljudi

ulice
i ja sjedim ovdje tipkajući
samoca
ove stvari
zidovi
pijan
isto tako i moji.
dok svako drugi u
i kad spustim slusalicu
susjedstvu
misle da cuvam svoju tajnu.
spava izuzevši

dva psa
ne pisem iz nekog saznanja.
što laju
kad zazvoni telefon
na zvuk ovih
i ja bih hteo da cujem reci
tipki.
od kojih bi mi bilo

lakse.
čudno, mislim,

da su najbolji koje poznajem

zato je moj broj u imeniku.
u nevolji

dok su najgori

47
zdravi, spokojni i noć u svitanje.

SVE

uspješni; Mrtvima ne treba

oni su također iznimno aspirin ili

bešćutni žalost,

i smatraju sebe pretpostavljam.

mojim prijateljima.

ali možda im treba

ja nastavljam s tipkanjem ovih kiša.

pijanih pjesama

sjedeći u ovom stolcu ne trebaju im cipele

pušeći već mesto za

previše hodanje.

cigareta

i ne razumijem ne cigarete,

ništa govore nam,

i napokon već mesto da

ne želim razumjeti. izgore.

samo pijem i ili su prostor i mesto za

nabijam ove tipke da bih letenje

nagnao pse možda isto.

da odlaju

48
mrtvi ne trebaju i svi ćemo

verovatno umreti

pokušavajući da

dođemo do

mene toga

niti me trebaju ili umreti

živi.

zato što

ali mrtvi možda trebaju nismo došli do

jedni toga.

druge.

nadam se

u stvari, shvatićete da sam

mrtvima možda treba kada umrem

sve što i nama

treba dobio

a treba nam tako puno, najviše

kad bismo samo znali moguće.

šta je to.

to je

verovatno

sve

49
 ZA STARU KRNJAVU

Poznajem ženu

Koja stalno kupuje slagalice

Kineske

Slagalice

Pločice

Žice

Deliće koji se na kraju sklope

U neku celinu.

Ona matematički

Rešava sve svoje

Slagalice

Živi pored mora

Iznosi šećer za mrave

I veruje

Iz dna duše

U bolji svet.

Njena kosa je seda,

Retko se češlja.

50
Zubi su joj krnjavi. I nekad smo se mnogo voleli

I nosi široke, bezoblične, radne Ali prošla je kroz to,

kombinezone na telu koje bi Kao što sam rekao,

Većina žena volela da ima. Povredila je manje ljudi

Nego iko koga znam

I ako se tako gleda,

Godinama me nervirala

Onim što sam smatrao njenim Eto,

Hirovima Stvorila je bolji svet.

Kao što je potapanje ljuski od jaja Pobedila je.

u vodu (da njom zaliva biljke

kako bi dobile kalcijum)

Ali, kad na kraju razmislim o njenom

Životu

I poredim ga sa drugim životima

Blještavijim, originalnijimi

Lepšim

Shvatim da je povredila

Manje ljudi nego iko koga znam

(a pod povredila mislim samo to,

ništa više.)

Prošla je kroz teške periode

Kada je možda trebalo

Više da joj pomognem

Jer ona je majka mog jedinog deteta

51
 ZA MALECKU

Ona dole peva, svira na svojoj

gitari, mislim da je srećnija nego

obično i drago mi je, ponekad malo

poludim i surov sam prema njoj.

teška je četres’pet kila

ima tanušne zglobove a njene su oči

često istinski tužne.

ponekad me moje potrebe

čine sebičnim

sve mi to preplavi

razum

a nikad nisam bio

vešt

u izvinjanjavanju.

52
čujem je kako peva

sada je

već duboka noć

i odavde

vidim

svetlosti velegrada

prijatne kao

IGRA JEBANJA

zrelo voće iz bašte

i ova je soba Zaista je užasno

spokojna biti u krevetu

tako čudno noćima i noćima

kao da je čarolija postala sa ženom

nešto sasvim koju više ne želiš da jebeš.

normalno.

one stare, ne izgledaju više

tako dobro - čak počinju da

hrču, gube živahnost.

okreneš se ponekad u krevetu i

tvoje stopalo dotakne njeno -

bog te, odvratno! -

a noć je napolju

iza zavesa

i zamandaljuje vas

53
u zajedničku grobnicu. koji flertuju, šale se i štipkaju,

ponekad se i kresnu -

ujutro podješ u kod kuće to ne mogu

kupatilo, prolaziš hodnikom, - a onda vožnja natrag

govoriš besmislice; jaja se prže, i čekanje na Božic, nedelju ili

startuju motori. bilo šta.

ali jedno naspram drugog

PERTLA

sede dva stranca

guraju tost u usta i peku Žena,

zlovoljnu glavu i utrobu izduvana guma,

vrelom kafom. bolest,

strast,

u deset miliona mesta u Americi strahovi koji te čekaju.

svuda je isto - Strahovi tako mirni

bajati životi što se medjusobno da možeš da ih proučavaš

podupiru kao figure

i nigde izlaza. na šahovskoj tabli.

ulaziš u kola i voziš na posao, Nisu velike stvari ono

a tamo su novi stranci, uglavnom što šalje ljude

nečiji muževi i žene u ludnicu…

pod giljotinom posla, Smrt koja ih čeka,

54
ubistvo, incest, pljačka, požar ili kad nemaš benzina,
poplava.
kad imaš previše benzina.
NE.
Začepljeni sudoper,
Niz malih tragedija
pijani gazda,
je ono što ljude odvodi
kad predsjednika nije briga za tebe,
u ludnicu.
a guverner je lud.

Ne smrt voljenih,
Kad ti je prekidač za svjetlo razvaljen,
već pertla koja pukne
a dušek k’o bodljikavo prase,
iz čista mira.
105 dolara za par auto dijelova,

kad ti telefonski račun raste,

a tržište rada opada,

Najveća prijetnja životu
kad pukne lanac na vodokotliću
je gomila tih prostih, običnih stvari
a svjetla na autu se ugase
koje mogu ubiti brže od raka,
i prednja i unutrašnja i zadnja
a koje su uvijek prisutne.
i mračnije je nego u paklu,

a duplo skuplje od toga.

Registarske tablice,

porez,
Rane i urasli nokti
istekla vozačka dozvola
i ljudi koji insistiraju na tome da ti
ili otkaz na poslu. budu prijatelji.

Kad nešto radiš To uvijek postoji i gore od toga.

ili kad ti nešto rade česma što curi, Isus i Božić,

žohari ili muve, buđava salama, devet dana kiše,

slomljeni naslonjač u sjedištu auta, avokado za 50 centi

55
i ljubičasta pašteta. ode u ludnicu.

Da radiš kao konobarica na normu Zato, pazi dobro

da prazniš posude u bolničkim sljedeći put

krevetima,
kad se sagneš da
ili radiš u autopraonici,
zavežeš cipele.
ili kao perač suđa,

da kradeš torbice nemoćnim

staricama,

ostavljajući ih da vrište na trotoarima

sa slomljenom rukom u 80-oj godini.

Iznenadna ZLATNI DŽEPNI SAT

dva crvena svjetla u retrovizoru

i krv u tvojim gaćama. Moj djed je bio visoki Nijemac

neobičnog zadaha.

Zubobolja i 979 dolara za protezu držao se vrlo uspravno

i 300 dolara za zlatni zub, dok bi stajao pred svojom malom

kućom.
i Kina i Rusija i Amerika
žena ga je mrzila,
i duga kosa i kratka kosa i bez kose,
a djeca su mislila da je čudan.
i bez brade i bez lica.
bilo mi je šest godina kada smo se
prvi put vidjeli

Sa svakom puknutom pertlom i poklonio mi je sva svoja ratna

odlikovanja.
na sto puknutih pertli,
drugi put kad sam ga vidio
jedan čovjek, jedna žena,
dao mi je svoj zlatni džepni sat.
jedna stvar
bio je jako težak.

56
odnio sam ga kući

i tako silno previo

da je odmah stao,

zbog čega sam se loše osjećao.

djeda više nikada nisam vidio

i moji roditelji više nikad

nisu pričali o njemu

kao ni moja baka

koja je davno

prestala živjeti s njim.

jednom sam se malo raspitivao

POEZIJA

pa su mi rekli Potrebno

da je previše pio je

ali meni je bio draži od svih puno

dok je stajao tamo pred svojom očajanja

kućom
nezadovoljstva
onako uspravan
i
i govorio mi "gdje si, Henry,
razočaranja
nas dvojica, mi se već poznajemo."
da bi se

napisala

šaka

zbilja

dobrih

57
pjesama.

ali

nije

za svakoga

da ih

piše

pa čak niti

da ih
čita.

PEKARI IZ 1935

Moja majka, otac i ja

išli smo na tržnicu

jednom tjedno

po sljedovanje državne hrane:

konzerve graha, konzerve

s kobasicama, konzerve hašea,

nešto krumpira

i jaja.

namirnice smo poslije

odnosili kući

58
u velikim vrećicama. i vitlaju ga zrakom

pred našim je očima obrazovao

na povratku s tržnice uistinu divotan prizor.

uvijek smo se zaustavljali ali nakon nekog vremena

ispred morali bismo poći.

jednog velikog izloga pa bismo polako krenuli

kroz koji smo mogili vidjeti vukući svoje teške vrećice

pekare pune namirnica.

kako mijese brašno

u tijesto. "ti ljudi imaju posao",

bila su tamo petorica napomenuo bi moj otac svaki put.

krupnih mladića svaki put kad god bismo

stajali su za pet velikih drvenih stolova gledali te pekare

zaključio bi uvijek

istu stvar.

i radili teško

ne dižući pogled. "mislim da sam našla novi recept za

haše",
vitlali su tijesto zrakom
dodala bi isto tako svaki put
oblikujući ga
moja majka.
u razne figure
doduše, koji put bi haše
različitih veličina.
zamijenila kobasicama.

jaja smo pak jeli

mi smo bili vječno gladni
na sve moguće načine:
i sam pogled na te ljude
pržena, poširana, kuhana.
koji mijese tijesto
naprimjer poširana jaja na hašeu,

59
ali taj favorit od jela sve dok nam ne izađu na uši!"

na kraju je postao

gotovo nejestiv. "ali Henry,

krumpire smo, opet pržili, ti nemaš ni pištolj!"

pekli i kuhali.

ali krumpiri nam ne bi dosadili "ugurat ću nešto oštro pod kaput

tako brzo kao haše, jaja i pretvarati se da je pištolj!"

ili grah.

"imam ja pištolj na vodu", dodao sam.

jednog dana "možeš se poslužiti njime."

vrativši se kući

poslagali smo sve namirnice otac me samo pogledao.

u kuhinji do sudopera "ti" - rekao je - "ZAČEPI!"

i samo ih tako neko vrijeme gledali.

da bi im zatim okrenuli izišao sam van

leđa. i sjeo na stražnje stepenice.

čuo sam im glasove

"opljačkat ću banku!" unutra

ispalio je najednom otac. ali nisam mogao točno razabrati

o čemu govore.

"oh ne, Henry, nemoj molim te!"

uspaničila se majka. da bih ih onda opet čuo

nešto glasnije.

"i onda ćemo jesti odreske,

jest ćemo odreske i gutati ih "naći ću načina da ubuduće sve

spremam nekako drugačije!"

60
obećavala je majka.

"opljačkat ću jebenu banku!"

ponavljao je otac.

"Henry, nemoj molim te!"

preklinjala je opet majka.

ustao sam

i zaputio se ravno

u ostatak popodneva.

61