Зграда Аеро Клуб у Београду, угао Краља Петра и Узун Миркове 4,

1932–1934

Палата „Аероклуба“ најпознатије је и најрепрезентативније дело Војина

Симеоновића. Настала на идејним подлогама заједничког конкурнсог рада
Миладина Прљевића и Војина Симеоновића, резултат је дуготрајне и
свестране борбе на конкурсној утакмици на којој су модернистичка
решења често односила превагу и била широко публикована у дневној
штампи.

Сложенз судбина идејне подлоге овог здања можемо пратити кроз

фрагментарно сачуване предлоге сачуване у заоставштини аутора. Међу
првим таквим решењима, фотографисаним пред предају конкурсног рада
уочавамо да је ауторски пар Симеоновић – Прљевић при композицији
дводелног фронта Узун Миркове улице имао у виду истовременост
изградње саме институције „Аероклуба“ и Београдске берзе.

Јединственост концепције “Aероклуба“ почива на ауторском ставу по

којем репрезентативно здање треба да одражава моћ, непоколебљивост и
стабилост . У том смислу Симеоновић задатку пројектовања приступио је
имајући у виду разнородне функције које је подвео под целину стамене
спољашњости, довршености и уоквирености. Фасаде здања компоноване
су у правилним ритмовима низања прозорских отвора. Међу етажа и
приземље обрађени су дијамантским квадерима у вештачком камену који
имитира пешчар.Реминисценција историјских стилова уочљива у зони
међуспрата изведена је у виду плитких кружних медаљона. Из стамене
постаментске основе израстају каналирани пиластри који подупиру
снажан архитрав и завршни стилизовани венац. Његове потпорне конзоле
кубичног су облика. Над венцем пружа се низ кровних прозора. Цела
слика уоквирена је профилном траком у истоветном камену пешчару.
Основа зидне масе изведена је у савременом материјалу тренутка - сивој
теранови. Прозори су дводелни. Њихова међу подела у низу танких пречки
својствена је језику модернизма. Да би спровео јединственост целине
Симеоновић је просторе дневног боравка станова по спратовима орјентисо
ка уличним фронтовима, док, истовремено простор дворишта предвиђа за
економски блок.

Сам простор „Аероклуба“ и „Аеросеркла“ Симеоновић обликује у пуној

мери поштујући класични репертоар и елементе историјских стилова како
у основи тако и у изведеним детаљима. Тако степенишне ограде, ковине,
подеона врата и обраде зидова изводи у стриктном репертоару
историјских стилова. Улазна врата и портал садрже пак мотиве ар деко
архитектуре.

Стриктно класичним језиком Симеоновић гради комуникационо

репрезентативно елипсоидно степениште приступне зоне као и низове
пространих сала мултифункционални намене. Спратови објекта који су
примили стамбену функцију изједначени су у пружању и развијању према
дворишту. Са друге стране комуникациона степеништа стамбеног дела,
улазни ходници и врата у станове стриктно су формирани скромнијим
конструкцијама без опуштања у декоративности и непотребно скупоцене
израде.

Комплексност и слојевитост палата „Аероклуба“ лежи у комплексности

вишезначног, дводелног језика. Овим скривеним елементом она је
почетком тридесетих представљала угаони камен обликовања
престоничких палата творећи језик који су примењивали архитекти млађе
генерације за своје концепције приватне и јавне архитектуре .