Podrškom pre svega, uključivanjem ljudi koji nisu nužno iz marginalizovanih grupa i

zajedničkom borbom. Neophodno je da probleme prepozna što veći broj ljudi kako bi se
zajedničim snagama delovalo. Takođe, možemo postaviti pitanje da li je uopšte potrebno
podsticati političku aktivnost bilo koga u uslovima sadašnjih političkih okolnosti. Što se tiče
drugog pitanja ukoliko je reč o novim oblicima političkog aktivizma, ne znam šta bismo
smatrali pod novim ali recimo neki online oblici aktivizma, potpisivanjem online peticija itd.

Kakav je odnos između političke participacije i društvene strukture?

Ukoliko posmatramo obrazovnu strukturu istraživanje je pokazalo da na političku aktivnost

veliki uticaj ima nivo obrazovanja mladih te tako su najaktivniji su mladi sa završenom
srednjom školom, u koje spadaju i studenti (50,6%) i mladi sa visokim obrazovanjem (25%).
Dok su najmanje aktivni mladi koji rade poslove u poljoprivredi (1,3%). Dakle, veoma je veliki
uticaj društvene strukture, pre svega obrazovne na to da li će mladi da učestvuju u političkim
akcijama. Pored toga veoma je važan i obrazovni nivo njihovih roditelja, mesto stanovanja ali
i da li imaju decu i žive u kohabitaciji/braku ili sami.