2

Vlaţan je povjetarac lijeno puhao kroz širom otvorene prozore

policijske postaje. Bio je petnaesti dan mjeseca travnja, a
temperatura se već danima zadrţavala na nekoliko stupnjeva
iznad dvadeset. Sunce je obasjavalo cijelu prostoriju. Meyer
je sjedio za svojim stolom, ĉitajući dnevno izvješće, dok mu
se gola glava sjajila na sunĉevoj svjetlosti i dok mu se, unatoĉ
tomu što je ĉitao o sluĉaju kraĊe, na licu ocrtavao osmijeh.
Lijeno pridrţavajući glavu rukama i zamišljeno promatrajući
natipkani tekst na papiru svojim nebeskoplavim oĉima, sjedio
je na sunĉevu svjetlu poput kakvog anĊela. U toj blaţenoj
tišini, kad je zazvonio telefon, ĉinilo se kao da se ĉuje laveţ
horde pasa. Ĉak ni divan proljetni dan nije mogao popraviti
njegovo loše raspoloţenje.
„Detektiv Meyer", rekao je sugovorniku na
telefon,„Osam-deset i sedma postaja."
„Vratio sam se!" zaĉuo je glas s druge strane linije.
„Drago mi je to ĉuti", odgovorio je Meyer.„Ali, tko je to?"
„Hajde, hajde, detektive Meyer", rekao je neprepoznati
glas.„Pa, nisi me valjda već zaboravio?"
Glas se ĉinio poznatim, ali ne dovoljno da bi ga odmah mogao
pripisati odreĊenoj osobi. Meyer se namrštio.„Nemam
vremena za vaše igrice, gospodine", odvratio je.„Tko ste vi?"
„Morat ćete govoriti malo glasnije", nastavio je tajanstveni
glas.„Ne ĉujem baš dobro."
Ništa se nije promijenilo.Telefoni i pisaći strojevi, sluţbeni
policijski obrasci, automati s vodom, posteri s licima traţenih
osoba, soba za pritvor, pribor za provjeru otisaka prstiju,
uredski stolovi, izlizane stolice - sve je i dalje bilo obojeno
zlatnim sunĉevim sjajem. No usprkos tome, sve se odjednom
ĉinilo potpuno blijedim, kao da je glas na telefonu prekinuo
ĉaroliju i razotkrio prostoriju u pravom svjetlu - kao ofucanu i
jeftinu. Meyerovo je namršteno lice poprimilo izraz
neizvjesnosti. Na telefonskoj liniji se nije ĉulo ništa osim
uobiĉajenih šumova. Bio je sam u zgradi pa nije mogao otkriti
otkuda je stizao poziv. Osim toga, iskustvo mu je govorilo da
se taj tip (ako je to onaj na kojega sumnja) neće dovoljno
dugo zadrţati na liniji, kako bi ga se moglo locirati. Poţalio je
što se uopće javio na telefon, što je bila priliĉno neobiĉna
pomisao za jednoga policajca. Šutnja se nastavila. Nije znao
što bi rekao. Osjećao se glupim i uhvaćenim u stupicu. Jedino
što mu je palo na pamet bilo je:„Boţe mili, zar opet?"
„Slušaj, ti!" rekao je napokon.„Tko je to?"
„Znaš ti vrlo dobro tko sam."
„Ne, ne znam."
„Ako stvarno ne znaš, tada si još gluplji nego što sam mislio
da jesi." Opet je nastupila poduţa stanka.
,,U redu", rekao je Meyer.
„Ahh", odvratio je uznemirujući glas.
„Što hoćeš?"
„Strpljenja, strpljenja", odgovorio je glas. „Proklet bio, što
hoćeš?"
„Ako ćeš biti ovako vulgaran", upozoravao je glas, „više neću
razgovarati s tobom."
Na liniji se zaĉuo kratak klik.
Meyer je refleksno pogledao prema slušalici iz koje je
dopirao još samo zvuk prekinute linije. Uzdahnuo je i spustio
slušalicu.
Ako ste kojim sluĉajem završili u policijskim vodama, neki
ljudi će vam biti vjeĉna noćna mora.
Gluhi ĉovjek jedna je od takvih osoba. Bio je noćna mora
cijeloj gradskoj policiji već za svoje prve avanture s one
strane zakona, kada je, napravivši strku po ĉitavome gradu,
pokušao orobiti banku. A da ne priĉamo o tome kad je, u
vješto isplaniranom ĉinu eksterminacije, ubio naĉelnika
Parksa, glavnog narednika i još nekolicinu nesretnika. Baš nam
nije trebalo da se opet odnekud pojavi; što god da mu je sada
bilo na pameti, neka nam bude sa srećom. Mislim da će nam
trebati više nego ikad.
„Baš nam je trebalo da se on opet pojavi!" ţustro je ko-
mentirao detektiv, poruĉnik Peter Byrnes.„Nisam baš raspolo-
ţen za njegove gluposti. Jesi li siguran da je to on?"
„Zvuĉao je poput njega."
„Baš sam se navikao na sitne provale, orobljavanje bes-
pomoćnih starica..." nastavio je Byrnes. Ustao je od svoga
stola i odšetao do prozora kako bi ga otvorio. U parku preko
puta vidio je ljubavni par u vrućem zagrljaju, mlade majke
kako u kolicima voze svoje bebe, djevojĉice koje se igraju
preskaĉući uţe i jednog policijskog sluţbenika koji je ĉavrljao
sa šetaĉem psa.„Baš mi sad i ne treba taj tip", opet je rekao
namrgoĊeni Byrnes i izdahnuo. Naglo se okrenuo od prozora.
Bio je to krupni i plećati muškarac skladne graĊe, prosijede
kose, grubog izgleda i intenzivno plavih oĉiju. Ostavljao je
dojam ĉovjeka koji je nauĉen na samokontrolu, kao daje
prigušivao svoj ţestoki temperament. Odjednom se trznuo,
iznenadivši Meyera, i rekao: „Ako opet nazove, reci mu da
nam je radno vrijeme završilo."
„Vrlo duhovito", odvratio je Meyer.
„Ionako ne znamo je li to stvarno on."
„Mislim da je to bio on", rekao je Meyer sa sigurnošću u glasu.
„Pa, dobro onda, priĉekajmo da vidimo hoće li ponovno
nazvati."
,,A što je s ovim prokletim provalnikom?" upitao je Byrnes.
„Ako ga uskoro ne uhvatimo, pokrast će sve zgrade u
Richardsonu."
„Kling je već tamo", rekao je Meyer.
„Ĉim stigne, ţelim vidjeti izvješće na stolu", uzvratio je
Byrnes.
,,A što ćemo s Gluhim ĉovjekom?"
Byrnes se opet smrknuo. „Poslušaj što će reći, pa ćemo
vidjeti što hoće!" Opet se naglo trznuo, preplašivši Meyera.
„Moţda se ţeli predati."
„Da, baš!" ciniĉno je prokomentirao Meyer.
Ulica Richardson bila je sporedna ulica iza Silverminea. Tamo
se nalazi šesnaest luksuznih apartmana, a veliku većinu njih u
proteklih je dva mjeseca posjetio maĉak provalnik.
U policijskoj mitologiji provalnici predstavljaju sam vrh
kriminalnog miljea. To su vješti, izuĉeni profesionalci, koji su
u stanju provaliti bilo gdje i bilo kada, i to potpuno
neprimjetno, a nakon obavljenog posla nestaju, bez traga, u
tami noći... Razumiju se ĉak i u vrijednosti pojedinih
dragocjenosti u draguljarnicama, a stanove oĉiste dok si rekao
keks. Osim toga, oni su uglavnom dţentlmeni. Nikada nisu
nasilni, osim ako ih ne stjerate u kut ili neĉime isprovocirate.
Kad biste slušali policajce kada govore o provalnicima (osim,
naravno, o onima iz narkomanskog miljea, koji su, oĉajnici,
puki amateri), pomislili biste da je za njihovo hvatanje
potrebna rigorozna obuka, detaljna edukacija, bezgraniĉna
samokontrola i velika hrabrost. (Fraza „Imati muda kao
provalnik" iz policijskih je krugova ušla u svakodnevni jezik.)
Taj mrski respekt prema njima i mukotrpni istraţiteljski rad
mogao se osvjedoĉiti tog poslijepodneva 14. travnja, kad je
detektiv Bert Kling razgovarao s gospodinom Josephom
Angierijem i njegovom gospoĊom u njihovu stanu u ulici
Richardson na broju 638.
„Ĉisto kao suza", rekao je i podigao obrvu, diveći se još
jednom besprijekorno obavljenom provalniĉkom pohodu. Divio
se tome što na prozorima nije bilo ni najmanjeg traga koji bi
ukazivao na to da je netko kroz njih provalio; nije bilo nijedne
ogrebotine na staklima, niti je brava bila razvaljena. „Jeste li
provjerili jesu li vrata i prozori bili zatvoreni kad ste napuštali
stan?" upitao je.
„Da", odgovorio je Angieri. Bio je to muškarac u kasnim
pedesetima koji je nosio široku košulju kratkih rukava s uzor-
kom i koji je imao preplanuo ten što ga je zaradio na Jamajci.
„Uvijek pazimo da sve bude zakljuĉano", odgovorio je.„Ovo je
ipak grad."
Kling je još jednom bacio pogled na bravu ulaznih vrata. Bilo
je nemoguće ovakvu vrstu brave jednostavno razvaliti, a
uostalom na njoj nije bilo nikakvih tragova provale. „Ima li
moţda još netko kljuĉ vašega stana?" upitao je zatvarajući
vrata.
„Da. Domar. On ima kljuĉeve svih stanova u zgradi."
„Mislio sam na nekog drugog - osim njega", rekao je Kling.
„Moja majka ima kljuĉ", odgovorila je gospoĊa Angieri. Ona je
bila niţa ţena, nešto mlaĊa od svoga supruga, jednako
preplanulog lica i tjeskobnog pogleda. Ona je - Kling je to vrlo
dobro znao - reagirala na provalu u svoj dom na vrlo
dramatiĉari naĉin, jer je netko oskvrnuo njezin privatni
prostor, njezin dom - netko je dirao njezine stvari i ukrao ono
što je pripadalo samo njoj. Sam gubitak nije ju toliko
pogaĊao; njezine su dragocjenosti vjerojatno bile osigurane.
PogaĊala ju je sama pomisao na to da je netko nepozvan bio
ovdje. Ako je netko provalio s namjerom da krade, što bi ga
sprijeĉilo u tome da nekoga i ubije?
„Je li moţda bila ovdje dok vas nije bilo? Vaša majka, mislim."
„A što bi radila ovdje?"
„Ne znam. Moţda da provjeri..."
„Ne."
„Da zalije cvijeće..."
,,U stanu ne drţimo cvijeće ni ikakve druge biljke", šturo je
rekao Angieri.
„Osim toga, mojoj su majci osamdeset i ĉetiri godine", dodala
je gospoĊa Angieri. „Ona gotovo uopće ne napušta Riverhead.
Tamo, naime, ţivi."
„Je li ona mogla dati kljuĉeve nekom drugom?"
„Mislim da se ona i ne sjeća toga da ima kljuĉeve. Dali smo joj
ih prije mnogo godina, odmah nakon što smo uselili. Mislim da
ih nikad nije koristila."
„Pitam zato što, znate..." ubacio se Kling,„...zato što uopće
nema tragova provale. Logiĉno je, stoga, pretpostaviti da je u
stanu bio netko tko je ušao pomoću kljuĉa."
„Pa, mislim da to nije bio gospodin Coe", rekao je Angieri.
„Tko?"
„Gospodin Coe. Nadzornik zgrade. On ne bi uĉinio takvo što,
zar ne, Marie?"
„Ne", potvrdila je gospoĊa Angieri.
„Ionako ću s njime porazgovarati", uzvratio je Kling. „Samo,
ima jedna neobiĉna stvar u cijeloj priĉi. Naime, u istom
bloku zgrada dogodilo se dvanaest provala, a sve su obavljene
na isti naĉin. U pitanju je isti M.O. - modus operandi, mislim
-nema tragova provale ni otisaka. Ako nije u pitanju provalnik
vješto prerušen u nadzornika..." Kling se nasmijao, kao i
gospoĊa Angieri. Podsjećao ju je na njezina sina. Sve osim
njegove kose. Njezin je sin bio smeĊokos, dok je Klingova kosa
bila svijetla. No, bio je visok momak, viši od sto i osamdeset
centimetara, kao i Kling, a obojica su imala i njeţne djeĉaĉke
osmijehe. U tom trenutku pljaĉka joj se nije ĉinila tako
strašnom.
„Trebat ću popis svih ukradenih stvari", zamolio je Kling, ,,a
tada ćemo..."
„Ima li ikakve nade da nam se vrate ukradene stvari?" upitao
je Angieri.
„Pa, zato sam i traţio popis, znate. Poslat ćemo ga svim
prodavaonicama u gradu koje kupuju sumnjivu robu. Ponekad
to donese izvrsne rezultate. Ponekad se pak ukradena roba
proda na crno, pa je to onda već teţi problem."
„Pa, malo je vjerojatno da će lopov dragocjeni nakit odnijeti
na prodaju u obiĉnu trgovinu, zar ne?"
„0h, i to je moguće!" uzvratio je Kling. „Ali, iskreno reĉeno,
mislim da imamo posla s pravim profesionalcem, s
provalnikom sofisticiranih metoda. Ne vjerujem da koristi
legalne kanale. No, s druge strane, moţda sam u krivu. Neće
škoditi ako obavijestimo te prodavaonice o tome kakve stvari
traţimo."
„Mmm", sumnjiĉavo je rekao Angieri.
„Htio sam vas pitati", zapoĉeo je Kling„,jeste li nakon provale
u stanu pronašli maĉkicu?"
„Jesam li pronašao što?"
„Mladu maĉkicu. On obiĉno za sobom ostavi maĉku."
„Tko to?"
„Provalnik."
„Ostavi maĉku?"
„Da. Kao svojevrsnu posjetnicu. Većina tih lopova su vrlo
mudri tipovi, znate? Uţivaju u tome da normalne ljude ĉine
budalama. I policiju takoĊer, naravno."
„Dakle", pomalo je ciniĉno dodao Angieri, „ako je već dosad
poĉinio dvanaest provala, a još uvijek ga niste uhvatili, znaĉi
da radi budalu i od vas"
Kling je proĉistio grlo i ostao bez komentara. „Znati, niste
pronašli nikakvu maĉku."
„Ne, nismo."
„Obiĉno je ostavi na toaletnom stoliću. Sićušno, maleno
maĉe, koje je svaki put druge boje. Moţda mjesec dana staro,
ili otprilike toliko."
„Zašto baš maĉe?"
„Znate, maĉak provalnik, maĉić, to je njegov stil, njegov
potpis, svojevrsna šala, pretpostavljam. Kao što sam rekao,
njegova posjetnica"
„Mmm", još je jednom promumljao Angieri.
„Dakle", nastavio je Kling, „hoćete li mi, molim vas, reći što
je sve nestalo?"
Nadzornik zgrade bio je crnac imenom Reginald Coe. Ispriĉao
je Klingu kako ovdje, u Richardsonu, radi sve otkako je
otpušten iz ameriĉke vojske 1945. Borio se u Italiji za sa-
vezniĉke snage, gdje je zaradio i ozljedu koja mu je ostavila
trajne posljedice. Naime, na jednu je nogu šepao, i to vrlo
primjetno. Otada prima i ratnu mirovinu, što je, uz pristojnu
plaću koju dobiva kao nadzornik zgrade, sasvim dovoljno za
uzdrţavanje njegove obitelji - ţene i troje djece. Sa svojom je
obitelji stanovao u prizemlju, u šesterosobnom stanu. Kad ga
je, već u kasnim poslijepodnevnim satima, posjetio Kling,
upravo je bio ondje. Obojica su pili pivo, sjedeći za
kuhinjskim stolom koji je bio iznimno uredan i ĉist. U sobi do
njih nadzornikovo troje djece gledalo je crtani film, a njihov
bi glasni smijeh povremeno nadglasavao njihov razgovor.
Iz policijske vizure, Reginald Coe je bio ĉovjek koji se nije
uklapao u profil kriminalca o kakvome je ovdje rijeĉ. Bio je
crnac, ranjeni ratni veteran, radišan ĉovjek, odani muţ i otac
i odliĉan domaćin. Policajac koji ga ne bi doţivio na taj naĉin
morao bi biti rasist, izdajica domovine, beznadna Ijenĉina,
malodušnik, razaraĉ obitelji i loš gost. Kling je pri ispitivanju
nastojao biti maksimalno korektan, no bilo je nemoguće ne
imati predrasude. Coe mu se dopao istog trena i bio je uvje-
ren, od prvog trenutka, da ovaj nikako nije mogao biti upleten
u provalu koja se zbila na katu iznad. MeĊutim, s obzirom da
je imao rezervne kljuĉeve stana i da se iza anĊeoskih lica
ĉesto kriju najveći prevaranti, morao je obaviti rutinsko
ispitivanje, a uostalom ionako je morao nešto raditi dok je
ispijao pivo.
„Gospodin i gospoĊa Angieri rekli su mi da su otišli na Jamajku
26. oţujka. Da li se to poklapa s vašom evidencijom o
njihovom odlasku, gospodine Coe?"
„Da, toĉno. 26. oţujka", rekao je Coe kimajući glavom.
„Uspjeli su uhvatiti kasni avion u petak, kasno u noći. Rekli su
mi da namjeravaju otputovati, kako bih im pripazio na stan.
Nastojim uvijek znati tko trenutno boravi u apartmanu, a tko
ne."
"I, jeste li pazili na njihov stan, gospodine Coe?"
„Jesam", uzvratio je Coe, podiţući i ispijajući, s primjetnim
uţitkom, ĉašu piva.
„Pa kako?"
„Dvaput sam navratio do stana." „Kada?"
„Prvi put u srijedu, odmah nakon njihova odlaska, a zatim još
jednom prethodne srijede."
„Jeste li zakljuĉali vrata nakon što ste napustili stan?"
„Jesam, naravno."
„Jeste li primijetili išta neobiĉno - da je moţda netko bio
unutra?"
„Ne. Sve je bilo na svom mjestu, baš onako kako treba biti;
sve ladice zatvorene, sve uredno i ĉisto, sve u najboljem
redu. Stan nije izgledao onako kako je izgledao juĉer naveĉer
kad su se vratili."
„Znaĉi, to je bilo u srijedu. Kad ste provjeravali stan, mislim?"
„Tako je. Prošle srijede."
„To bi bilo..." Kling se konzultirao sa svojim dţepnim
kalendarom. „17. travnja."
„Pretpostavljam da jest. Ne sjećam se koji je toĉno datum
bio."
„Da, bio je sedamnaesti."
„Znaĉi, to smo utvrdili", rekao je Coe, a zatim nakratko
zašutio.
„To znaĉi da se provala dogodila negdje izmeĊu prošle srijede
i juĉerašnjeg dana. Jeste li vidjeli neke strance kako se
motaju po zgradi u tom razdoblju?"
„Ne, nisam. Pokušavam imati na oku sve što se dogaĊa unutar
i oko zgrade. Ima raznoraznih sumnjivih tipova koji se ovuda
muvaju, predstavljajući se kao raznosaĉi ili majstori za
popravke, znate, a zapravo ţele pokrasti sve što im se naĊe na
putu. Sve to pozorno promatram. Naš kvartovski policajac
takoĊer je savjestan momak, zna sve koji stanuju ovdje, pa
lako prepozna stranca, kojega obvezno provjerava."
„Kako se zove? Znate li moţda?"
„Mike Ingersoll. Već je dugo ovdje."
„Ah da, poznajem ga", rekao je Kling.
„Došao je ovamo šezdesetih, otprilike u to vrijeme. MlaĊi je
od mene, mislim da je u kasnim tridesetima. Dobar je
policajac, a ĉak je dvaput od grada dobio odliĉje za hrabrost.
Dopada mi se taj momak."
„Kad ste ustanovili da je netko provalio u zgradu, gospodine
Coe?" upitao je Kling.
„Ali, ja nisam ustanovio da se dogodila provala. Sve je bilo u
redu kad sam posljednji put provjeravao stan. Gospodin i
gospoĊa Angieri su to ustanovili kad su se sinoć vratili kući, i
istog su trena nazvali policiju." Coe je otpio još malo piva, a
zatim rekao:„Mislite li da je ovaj sluĉaj povezan s ostalima
koji su se dogodili u zgradi?"
„Izgleda da jest", odgovorio je Kling.
„Što mislite, kako uspije ući unutra?"
„Kroz ulazna vrata."
„Ali, kako?"
„Pomoću kljuĉa", bio je uvjeren Kling.
„Ne mislite valjda..."
„Ne."
„Ako da, gospodine Kling, molio bih da mi to kaţete."
„Ne mislim da imate ikakve veze s ovom provalom niti s
ostalima koje su se ovdje dogodile u posljednje vrijeme. Ne,
ne mislim to, gospodine Coe."
„Dobro", rekao je nato Coe, a potom je ustao i otišao do
hladnjaka.„Jeste li za još jedno pivo moţda?" upitao je.
„Hvala, ali moram polako krenuti."
„Bilo mi je zadovoljstvo ugostiti vas", odvratio je Coe.
Oko šest sati uveĉer u policijsku je centralu nazvao gospodin
Joseph Angieri, baš u vrijeme kada se Kling spremao otići
kući.
„Gospodine Kling", rekao je,„pronašli smo maĉku." „Kako
molim?"
„Maĉića. Rekli ste da taj lopov kojeg traţite i na kojeg
sumnjate uvijek za sobom ostavi..."
„Da, da", potvrdio je Kling.„Gdje ste ga pronašli?"
„Iza toaletnog stolića. Mrtvog. Maleno, sićušno stvorenje
sivo-bijele boje. Mora da je palo sa stolića i usmrtilo se udar-
cem u glavu." Angieri je potom zastao. „Ţelite li da ga saĉu-
vam za vas?"
„Mislim da neće biti potrebno, zahvaljujem se."
,,A što da onda radim s njime?" upitao je Angieri.
„Pa... riješite ga se", rekao je Kling.
„Da ga samo bacim u smeće?"
„Pa da, valjda."
„Moţda da ga odnesem u park i zakopam?"
„Kako god vam odgovara, gospodine Angieri."
„Sićušno, maleno stvorenje", još je jednom razdragano
ponovio Angieri.,,l da, sjetio sam se neĉega nakon što ste već
bili otišli."
„Ĉega ste se sjetili?"
„Radi se o bravi na ulaznim vratima. Prije nego što smo otišli
za Jamajku, bili smo promijenili bravu. Zbog svih onih silnih
provala, naravno, smatrali smo da to treba napraviti. Jer onaj
koji je mogao imati kljuĉ..."
„Da, gospodine Angieri, pratim vas", hitro ga je prekinuo
Kling. „Kako je bravaru ime?"

Detektiv Steve Carella bio je visoki muškarac atletske figure i

hoda. Imao je izraţajne crta lica i smeĊe, neobiĉno iskrivljene
oĉi, koje su mu davale orijentalni izgled, što vas je ostavljalo
u ĉudu, s obzirom da je bio talijanskog porijekla. Osim toga,
njegove spuštene oĉi ostavljale su dojam tuţnog lica, što je
bilo takoĊer u kontrastu s njegovom uglavnom optimistiĉnom
pojavom. On je upravo, leţernim kretnjama, posezao za
telefonom i podigao slušalicu, naslonivši se potom na rub svog
uredskog stola i rekavši u nju:„Osamdeset i sedma postaja,
Carella na telefonu."
„Jeste li platili porez drţavi, detektive Carella?"
Bilo je to prijepodne u petak, 16. travnja. Carella je poslao
uplatnicu za porez devetoga, ĉak šest dana prije roka. MeĊu-
tim, iako je pomislio da razgovara sa Samom Grossmanom iz
laboratorija ili Rollijem Chabrierom iz D.A. ureda (obojica su
se voljela našaliti preko telefona), osjećao je muĉninu, kao i
svaki pošten Amerikanac, na sam spomen porezne uprave.
„Da, jesam", odgovorio je, ipak podnijevši situaciju
iznenaĊujuće dobro.„Izvinjavam se, ali s kim razgovaram?"
„Nitko me se više ne sjeća", razoĉarano je progovorio ne-
poznati glas.„Poĉinjem se osjećati zanemarenim."
,,0h", rekao je Carella, takoĊer razoĉara no. „To si ti."
„Ah, da, ja sam."
„Detektiv Meyer je spomenuo da si zvao. Pa, kako si?" rekao je
leţerno Carella, istovremeno dajući znak Halu Willisu, koji je
bio na drugoj strani ureda. Willis ga je pogledao, ne
shvaćajući što mu ţeli reći. Carella je zavrtio kaţiprstom kao
da okreće broj na brojĉaniku telefona. Willis je, shvativši o
ĉemu je rijeĉ, istog trena nazvao Ured sigurnosti kako bi
dojavio da se pokuša ući u trag telefonskom broju na
Carellinoj liniji.
„Sada sam dobro", odgovorio je glas. „No, primio sam metak u
leĊa. Jesi li to znao, detektive Carella?"
„Jesam."
,,U krojaĉnici. Na aveniji Culver." „Da, znam."
„Ustvari, ako me sjećanje ne vara, ti si taj koji me pogodio,
detektive Carella."
„Da, mislim da te sjećanje ne vara." Carella je upitno po-
gledao prema Willisu, podignuvši obrvu. Willis mu je kimnuo,
dajući mu znak da nastavi razgovarati i da svog sugovornika
pokuša što dulje zadrţati na liniji.
„Bilo je priliĉno bolno", rekao je Gluhi ĉovjek nakon kraće
stanke.
„Da, dobiti metak ĉesto zna biti priliĉno bolno." „Ti to
najbolje moţeš razumjeti, zar ne? I ti si bio pogoĊen."
„Da, jesam."
„Ustvari, ako me sjećanje opet ne vara, ja sam te pogodio."
„Saĉmaricom, ako se dobro sjećam." „Znaĉi da smo izravnali
raĉune, zar ne?" „Pa i ne baš. Biti pogoĊen iz saĉmarice
bolnije je nego biti pogoĊen iz obiĉnog pištolja."
„Nije valjda da pokušavaš otkriti otkud zovem, je li,
detektive Carella?"
„Ne znam kako bih to izveo. Pa sam sam."
„Ne laţi mi", rekao je Gluhi ĉovjek i spustio slušalicu.
„Jeste li uspjeli?" Carella je hitro upitao Willisa.
„GospoĊice Sullivan?" rekao je Willis na telefon. Priĉekao je
odgovor, pa odmahnuo glavom.„Hvala na pokušaju", rekao je i
poklopio.„Ne znam kad smo zadnji put uspjeli detektirati
otkuda dolazi poziv", Ijutito je rekao Carelli. Ovaj je bio sitan
muškarac (zapravo, najniţi u cijeloj postaji - jedva je
zadovoljavao potrebnih 165 centimetara), krupnih ruku i
terijerskih smeĊih oĉiju. Pribliţavao se Carellinom uredskom
stolu leţernim hodom, kao da je imao tenisice.
„Nazvat će on ponovno", javio se Carella.
„Zvuĉali ste kao dva stara prijatelja", prokomentirao je Willis.
„Na neki naĉin - mi i jesmo stari frendovi."
„Što ću ako ponovno nazove? Da odugovlaĉim, priĉajući
kojekakve gluposti?"
„Ne, nije on glup. Nema šanse da ostane na liniji duţe od pet
minuta."
,,A što dovraga hoće?" upitao je Willis.
„Tko bi to znao", odgovorio je Carella, razmišljajući još uvijek
o onome što je maloprije rekao. Na neki naĉin - mi i jesmo
stari frendovi.
Shvatio je da je na Gluhog ĉovjeka prestao gledati kao na
ubojitog manijaka, a pitao se je li to moţda zbog toga što je
njegova ţena, Teddy, bila gluhonijema. Ĉudno, nikad prije
nije obraćao pretjeranu pozornost na njezin hendikep - sve
dok se nije pojavio Gluhi ĉovjek. U njegovom odnosu s Teddy
nikada nije bilo problema u komunikaciji; njezine su oĉi bile
kao uši, dok je rukama govorila jednako brzo kao i svaki drugi
ĉovjek. Teddy je nauĉila pokazivati pantomimom i svoje
raspoloţenje, pa je tako, kada bi bila ljutita, samo zaklopila
oĉi. Njezine su oĉi bile smeĊe boje, gotovo tamne, poput
njezine crne kose. Tim ga je prodornim oĉima uvijek pozorno
promatrala, ĉitala rijeĉi s njegovih usana, kao i pokrete ruku,
kada joj se obraćao jezikom gluhonijemih, ĉemu ga je bila
pouĉila i koji je odliĉno znao, ĉak mu pridodavši nekoliko
svojih znakova. Ona je bila prekrasna i strastvena, britka i
vraški pametna. Bila je i potpuno gluhonijema.
Nekoć je mrzio Gluhog ĉovjeka. No, više to nije bio u stanju.
Nekoć ga je doţivljavao kao prijetnju svojoj inteligenciji i
ţivcima. No, više nije bilo tako. Iz nekog ĉudnog i
neshvatljivog mu razloga bilo mu je drago što se Gluhi ĉovjek
vratio, iako je, s druge strane, ţelio da više nikad ne ĉuje za
njega. Zašto bi se opet vratio? Nije nalazio odgovor na to
pitanje. Carella je izdahnuo i umetnuo papir u pisaći stroj što
se nalazio meĊu gomilom papira na njegovu neurednu stolu.
Willis se oglasio sa svoga mjesta: „Baš se sad morao po-
javiti! Baš sada, u ovo doba godine, kada je napokon
zatoplilo!"
Glavni je zidni sat u policijskoj zgradi pokazivao da je 10.51.
Prošlo je pola sata otkako je Gluhi ĉovjek posljednji put zvao.
Novog poziva nije bilo, što je Carellu priliĉno usrećilo. Dijeleći
Willisovo mišljenje, smatrao je da je neoĉekivani poziv Gluhog
ĉovjeka u ovo mirno i vedro prijepodne uoĉi vikenda, s jedva
doĉekanom temperaturom od dvadeset i pet stupnjeva,
najgori mogući scenarij koji im se mogao dogoditi. Uostalom,
imali su već pune ruke posla, budući da je zgrada bila puna
raznoraznih prijestupnika i neutješnih ţrtava...
Toplo ih je vrijeme, poput ţohara, mamilo na ulice. Policajci
iz 87. postaje rijetko su imali priliku uţivati u takozvanoj
mirnoj sezoni, a posebice za lijepoga vremena, s obzirom da
se zimi stopa kriminala ipak znatno smanjivala. Tijekom
zimskih mjeseci najviše su posla imali vatrogasci. Stanodavci u
problematiĉnim ĉetvrtima nisu se baš pretjerano brinuli za
sustave grijanja u stanovima koje su iznajmljivali, usprkos
odredbama tijela nadleţnih za javno zdravstvo. U blokovima
zgrada na avenijama Culver i Ainsley mnogi su stanovi bili tek
neznatno topliji od eskimskog iglua. Tamošnji stanari, koji su
svakodnevno vodili rat sa štakorima, neispravnim elektriĉnim
instalacijama, curećim slavinama, promoĉenim plafonima te
otpalom ţbukom, ĉesto su dolazili na ideju da se ugriju
jeftinim potpaljivaĉima vatre na bazi kerozina, koji su bili
gotovo stopostotna garancija za izbijanje poţara. U gradskom
okrugu 87. postaje svake je zime bilo više poţara nego u svim
ostalima zajedno. Kao zanimljivost, vaţno je spomenuti da je,
što je priliĉno iznenaĊujuće, u to vrijeme tamo bilo najmanje
fiziĉkih obraĉuna i kriminala, jer ĉovjeku, valjda, brzo
ponestane energije kada se smrzava kao guzica. No, zima više
nije pokazivala svoje zube, dok je proljeće već na velika vrata
ušlo u grad, a s njim i sva ona ţivahnost ljudske prirode, kako
njezine dobre tako i loše strane. Bujice ţivotnih sokova
navirale su sa svih strana, ali nigdje tako silovito kao u okrugu
87, gdje je smrt nadvladavala ţivot, i gdje su one bile
preĉesto ţarko-crvene boje.
Prema patrolnom policajcu trĉao je ĉovjek sa strijelom u
prsima. Poslali su po struĉnu medicinsku pomoć, no u
meĊuvremenu nisu imali pojma što da uĉine s njim. U svojim
uredima nisu nikada prije imali ĉovjeka probodenog strijelom,
koja je virila i s njegove prednje i straţnje strane.
„Zašto ste ga doveli?" šapnuo je Willis patrolnom policajcu.
„A što sam trebao? Ostaviti ga ovakvog da luta parkom?"
„Da, upravo si to trebao napraviti", sarkastiĉno je šapnuo
Willis.„Nek' se odjel za ranjene pobrine za njega. On nas
moţe tuţiti, znaš li ti to? Zbog toga što smo ga doveli ovdje!"
„Stvarno?" šapnuo je policajac potpuno problijedivši.
„U redu. Kvragu sve, sjednite!" rekao je Willis ĉovjeku sa
strijelom u tijelu.„Ĉujete li me uopće? Sjednite!"
„Pogodili su me", rekao je napokon.
„To smo i sami zakljuĉili. Hajde, sjednite! Hoćete li, molim
vas, sjesti! Što je, dovraga, s vama?"
„Pogodili su me", ponovio je.
„Tko?"
„Ne znam. Zar su Indijanci stigli u grad?"
„Hitna je na putu ovamo", rekao je Willis.„Sjednite!"
„Ali ja ţelim stajati."
„Ali, pobogu, zašto?"
„Više me boli kada sjedim."
„Ne krvarite mnogo", rekao je Willis utješnim glasom. „Znam,
ali boli me. Jeste li pozvali hitnu?" „Upravo sam vam rekao da
jesmo." „Koliko je sati?" „Skoro će jedanaest."
„Šetao sam parkom", prisjećao se ranjenik,„i onda osjetio
naglu bol u prsima. Pomislio sam da me zadesio srĉani udar.
Pogledao sam prema svome trupu i ugledao zabodenu stri-
jelu."
„Hajde, sjednite već jednom! Ĉinite me nervoznim." „Stiţe li
hitna?" „Stiţe, stiţe!"
U privremenom pritvoru preko puta nalazila se visoka plavuša
u bijeloj bluzici i koţnoj mini-suknji. Nervozno i nestrpljivo
koraĉala je amo-tamo u skuĉenoj, rešetkama zatvorenoj
prostoriji, a zatim se zaustavila, drţeći se dramatiĉno za me-
talne šipke, i povikala:„Ništa nisam uĉinila, pustite me van!"
,,Sorry, kolega mi kaţe da baš i nisi bila dobra curica",
dobacio joj je Carella. „Razrezala si britvom svog deĉka po
ĉitavom licu, a kako bi ga dokrajĉila, na kraju si mu skoro
prerezala i grkljan."
„Nije zasluţio ništa bolje!" vikala je djevojka.„Pustite me
odavde!"
„Mislim da ti ne gine ubojstvo s predumišljajem", rekao je
Carella ne baš utješno.„Ĉim se smiriš, uzet ću ti otiske."
„Nikad se neću smiriti!" i dalje je vrištala djevojka.
„Pa dobro, imamo mi vremena napretek."
„Znate što ću uĉiniti?"
„Smirit ćeš se, pa ćemo ti uzeti otiske. A onda bi ti bilo
najbolje da doĊeš pameti i da se moliš Bogu da ti deĉko
ostane ţiv."
„Molit ću se da umre! Pustite me odavde!"
„Ne nadaj se da ćeš tako skoro van. Prestani dreĉati, bubnjići
će mi popucati."
„Poderat ću si odjeću i poĉeti vikati da ste me pokušali
silovati."
„Samo daj, uţivat ćemo u prizoru!" „Mislite da se šalim?"
„Hale, doĊi, ova ovdje će se skinuti." „Neka, neka, samo
naprijed!" rekao je Willis. „Smeće prokleto!" ţestoko je
viknula djevojka. „Divnih li manira!" komentirao je Carella.
„Stvarno mislite da se šalim?"
„Hajde, koga briga!" rekao je na to Carella, okrenuvši se na
drugu stranu i krenuvši prema patrolnom policajcu koji je
stajao pokraj dvojice maloljetnih mladića, lisicama zavezanih
jedan za drugoga, i prema masivnom drvenom stolu za
provjeru otisaka prstiju. „Što to imamo ovdje, Frede?" upitao
je Carella policajca.
„Razbili su Cadillac, proletjevši njime kroz izlog samoposluge
u Stemu. Obojica su napušeni", rekao je policajac. ,,Caddy je
ukraden prije nekoliko dana na juţnoj strani grada. Na listi je
ukradenih automobila."
„Hajde, mala, skini već jednom tu bluzu!" dobacio je jedan od
dvojice tinejdţera na sav glas.„Pokaţi sise!"
„Reći ćemo da te napao", dobacio je drugi uz podrugljiv
smijeh. „Hajde, dušo, hajde!"
„Je li netko ozlijeĊen?" upitao je Carella patrolnog policajca.
„Nikog nije bilo osim vlasnika, a on je bio iza pulta."
,,l što imate za reći?" pitao je Carella dvojicu mladića.
,,U vezi ĉega?" javio se prvi. Imao je dugu, kovrĉavu crnu kosu
i tanku, stiliziranu crnu bradicu. Nosio je plave traperice i
usku polo-majicu, preko koje je bila prebaĉena jakna. Ne-
prestano je zurio prema zatvorskim rešetkama privremenog
pritvora, iza kojih je neurotiĉno provirivala plavuša.
„Zabili ste se ukradenim autom u izlog samoposluge, je li?"
„Kojim autom? O ĉemu vi to?" uzvratio mu je.
„Plavim Cadillacom koji je ukraden u srijedu naveĉer ispred
Stewarta na broju 1604", ubacio se patrolni policajac.
„To je neka šala, ili?" javio se opet prvi mladić.
„Rastrgni tu bluzu, mala!" viknuo je drugi. Bio je niţi od svog
partnera u nedjelu, duge, guste smeĊe kose i svijetloplavih
oĉiju. Na sebi je imao trapez hlaĉe i meksikanski ponĉo, ispod
kojeg je bio potpuno gol. On je takoĊer zurio u zatvorski
pritvor, ĉijim se ţeljeznim rešetkama plavuša opet pribliţila,
zirkajući prema njima kao da ţeli uhvatiti priliku da opet
nešto dobaci. „Hajde, ĉekamo!" viknuo je još jednom. „Nisi se
valjda ustrtarila?"
„Zaĉepi, propalico jedna!" uzvratila mu je nervoznim glasom.
„Jeste li ukrali taj auto?" pitao je Carella.
„Ne znam o ĉemu priĉate. Koji auto?" pravio se lud mladić.
„Auto kojim ste se zabili u samoposlugu. Koji auto?"
„Mi nismo vozili nikakav auto, stari", bio je uporan.
„Mi smo letjeli, stari", dodao je drugi mladić, na što su se
obojica poĉeli hihotati.
„Nemoj ih registrirati dok ne shvate što se dogaĊa", rekao je
Carella. „Odvedi ih dolje, Frede! Reci naredniku Murchinsonu
da su napušeni i da neće shvatiti svoja prava." Potom se
obratio bliţem, upitavši ga:„Koliko ti je godina?"
„Pedeset i osam", odgovorio je.
„Šezdeset i pet", dobacio je drugi, pa se opet stao hihotati.
„Odvedi ih dolje!" rekao je još jednom Carella. „Neka budu
izdvojeni od ostalih; mogli bi biti maloljetnici."
Policajac je otkljuĉao lisice kojima su razulareni momci bili
privezani za uredski stol. Dok ih je vodio prema izlazu u
hodnik, onaj s bradicom još se jednom okrenuo prema
zatvorskom pritvoru i povikao:„Ionako nemaš što za
pokazati!", nakon ĉega se stao smijati, ne primjećujući
policijsku palicu kojom gaje poţurivao policajac.
„Stvarno mislite da nisam kadra to uĉiniti?" djevojka se opet
obraćala Carelli.
„Milena, vjeruj mi, nas uopće ne zanima što ćeš ti uĉiniti",
uzvratio joj je Carella i prišao Klingovu stolu, za kojim je
sjedila postarija dama u crnom kaputu, preklopljenih ruku
koje su mirno poĉivale u njezinu krilu.
„Che vergogna", rekla je gospoĊa odmahujući glavom,
demonstrirajući svoje gnušanje prema pritvorenoj djevojci.
„Da", odvratio je Carella.„Govorite li engleski, signora?"
,,U Americi sam već ĉetrdeset godina."
„Hoćete li mi objasniti što se dogodilo?" „Netko mi je ukrao
rokovnik."
Carella je otišao sjesti za svoj uredski stol. „Kako je vaše ime,
signoral"
„Caterina Di Paolo." ,,A vaša adresa?"
„Ej, je li to neka šala?" doviknuo je netko iz hodnika. Carella
se okrenuo da vidi što se dogaĊa. Na vratima je stajao
djelatnik hitne sluţbe u prepoznatljivoj bijeloj kuti, u
nevjerici pogledavajući po prostoriji.„Je li zaista netko
pogoĊen strijelom?"
„Tu je", rekao je Willis.
„Gle, stvarno, strijela!" rekao je bolniĉar, ne vjerujući onome
što vidi.
„Silovanje, silovanje!" odjednom je stala vikati pritvorena
plavuša. Carella se refleksno okrenuo prema njoj, vidjevši da
se zaista razodjenula; skinula je ne samo bluzu, već i
grudnjak.
„0, za Boga miloga!" promrmljao je. „Oprostite, signora",
rekao je i krenuo prema razodjevenoj djevojci, no zaustavila
ga je zvonjava telefona.
Podigao je slušalicu.
„Hajde, gospon", ĉuo se bolniĉarov glas.
„Poderali su mi odjeću!" istovremeno je uzvikivala djevojka.
„Pogledajte me!"
„Che vergogna" Starija gospoĊa bila je frapirana djevojĉinim
ponašanjem, pa je protestirajući odvraćala pogled od nje.
„Uz vašu pomoć", rekao je Gluhi ĉovjek, „ukrast ću pola
milijuna dolara posljednjeg dana travnja."
 20

Omotnica je bila adresirana na ime detektiva Stevena Louisa

Carellu iz 87. postaje, na Grover aveniju broj 41. Nije bilo
adrese pošiljaoca. Na poštanskoj je marki bio juĉerašnji
datum, a pismo je bilo poslano s Isole. U omotnici se, izmeĊu
dva siva kartona, nalazila fotografija.
„To je J. Edgar Hoover, nije li?" pitao je Meyer.
„Da, upravo on", odgovorio je Carella.
„Zašto njegova fotografija?"
„To ĉak nije ni prava fotografija", dodao je Carella. „To je
fotostat."
„Nema sumnje, federalna vlada nastoji srezati troškove",
prokomentirao je Meyer.„Recesija i to, ne?"
„Nema sumnje", potvrdio je Carella.
„Što ti misliš, tko bi to mogao biti?" pitao je Meyer ozbiljnim
glasom.
„Mislim da je to naš prijatelj."
„Slaţem se."
„Uvertira, kao i uvijek."
„Zašto baš Hoover, što misliš?"
„Zašto ne?"
Meyer se poĉeškao po ćelavoj glavi. „Što nam pokušava reći,
Steve?"
„Nemam pojma", zamišljeno je odgovorio Carella.
„Pa, probaj dokuĉiti. Nema druge."
„Pa", zapoĉeo je Carella, pokušavajući pronaći smisao. „Juĉer
mi je rekao da planira ukrasti pola milijuna dolara posljednjeg
dana travnja. A sada", zastao je, pogledavši prema zidnom
satu, „idućeg jutra, toĉno u 9.22, primamo fotostat J. Edgara
Hoovera. Ili nam pokušava nešto reći ili nam ništa ne pokušava
reći, ili nam pokušava reći nešto što ništa ne znaĉi."
„Kojeg li briljantnog zakljuĉka!" sarkastiĉno odvrati Meyer.
„Jesi li ikad razmišljao o tome da se baciš u policijske vode,
kad si tako oštrouman?"
„Svoje zakljuĉivanje temeljim na njegovom prošlom M.O.-ju.
Sjećaš li se onog prvog sluĉaja s njime, kad god to bilo?"
„Prije više od deset godina."
„Da. Uvjerio nas je da će napasti jednu banku, dok je zapravo
opljaĉkao drugu. Nije li se, ako me sjećanje ne vara, i taj
plan trebao odigrati isto tako posljednjeg dana travnja?"
„Da, jest."
,,l za dlaku se izvukao." „Da, za dlaku."
„Daje nam do znanja koje su mu namjere, no zapravo nas
navodi na krivi trag. To ga zabavlja. Sjeti se što je bio uĉinio
u svom sljedećem pohodu. Najavio je sva ubojstva koja je
planirao poĉiniti, skinuo dva visokorangirana policajca i
zaprijetio samom naĉelniku. Ali to je uĉinio samo kako bi se
domogao novca od drugih - ta su ubojstva, koja su u javnosti
odjeknula kao senzacija, posluţila samo kao upozorenja. On
nas vodi, ali nas, ustvari, vuĉe za nos, Meyere. Upravo sam
zato rekao da ova slika moţe biti od presudnog znaĉaja, no s
druge strane moţda ne znaĉi ama baš ništa."
Meyer je još jednom bacio pogled na fotostat.„Hoover",
promrmljao je kroz zube.

Bravarovo je ime bilo Stanislaw Janik.

Njegova se radionica nalazila izmeĊu zalogajnice i kemijske
ĉistionice na aveniji Culver. Zid iza njegova pulta bio je
napravljen od šperploĉe, na kojoj su visjeli kljuĉevi razliĉitih
oblika. Svaki je imao svoj broj tj. šifru pod kojim ga se moglo
pronaći u katalogu te bravarske radnje. U sluĉaju automobil-
skih kljuĉeva, šifre su odgovarale njegovoj godini proizvodnje.
U radionici se nalazilo i šest velikih i dobro uhranjenih
maĉaka, a sve je smrdjelo po njihovu izmetu.
Janik je podsjećao na krivookog Sijamca; imao je plave oĉi,
koje su se jedva nazirale iza debelih stakala radnih naoĉala, i
crnu poduţu kosu, stavljenu iza ušiju, kako mu ne bi smetala
pri poslu. Bio je to muškarac u ranim pedesetima. Kad je u
radionicu ušao Kling, sjedio je iza prodajnog pulta na
omanjem radnom stolcu, noseći tanki pulover preko bijele
košulje, otkopĉane na vratu, i obraĊivao jedan kljuĉ. Nakon
njegova ulaska, na vratima se zaĉulo zvono, uznemirivši jednu
od maĉaka, koja je Ijutito i lijeno odšetala u drugu prostoriju.
„Gospodine Janik?" rekao je Kling.
Janik je odvratio pogled sa svoga posla i pogledao u smjeru
ĉovjeka koji mu se obratio. Iskljuĉio je stroj za dupliciranje
kljuĉeva. Njegovi su zubi bili ţuti od nikotina; u pepeljari
pokraj stroja nalazila se lula alias Sherlock Holmes. Nakon što
je s pulta rukom poĉistio ostatke od brušenja, napokon se
oglasio:„Da, kako vam mogu pomoći?" U glasu mu se osjećao
blagi strani naglasak, no Kling nije mogao ustanoviti kojeg je
podrijetla. Posegnuo je u dţep pa izvadio i otvorio lisnicu,
pokazavši svoju identifikacijsku znaĉku koja je bila pribodena
na tamnoplavu koţnu podlogu.„Policija. Ţelio bih vam
postaviti nekoliko pitanja, ako nije problem", rekao je.
„Nešto nije u redu?" zabrinuto je upitao Janik.
„Istraţujemo provale iz bloka Richardson."
„Da?"
„Vi ste, navodno, mijenjali bravu jednog od stanova u koji je
bilo provaljeno."
„0 ĉijem se stanu radi?" upitao je Janik. S poda je na pult
iznenada skoĉila crno-bijela maĉka, umiljatim pogledom
zatraţivši da je se pomazi. Janik ju je stao milovati, uopće je
ne pogledavši; iza svojih debelih stakala pozorno je promatrao
Klinga.
„Gospodina Josepha Angierija", odgovorio je Kling, „na adresi
Richardson 638."
„Da, postavio sam mu novu bravu", prisjetio se Janik, i dalje
gladeći svog ljubimca.
,,0 kakvoj bravi se radi?"
„Postavio sam mu najobiĉniju cilindarsku bravu, koja ĉesto
nije dovoljna", rekao je Janik odmahujući glavom.
„Kako to mislite?"
„Rekao sam to i gospodinu Angieriju. Mijenjao je bravu
strahujući od provale. Objasnio sam mu da takva brava nije
najsigurnija i predloţio da postavim i deadlock. Znate li o
kakvoj se bravi radi?"
„Znam", odvratio je Kling.
„To je najbolja moguća zaštita od provalnika. Ako bi netko i
uspio otkljuĉati vrata, zaštitni lokot bi ga i dalje sprjeĉavao
da uĊe unutra. Predloţio sam i Foxovu bravu kao dodatnu
zaštitu, kad se već toliko pribojavao provalnika..."
„Vidim da se jako dobro razumijete u provaljivanje."
„To mi je posao", rekao je Janik uz blagi osmijeh. Potom je
maĉku gurnuo s pulta. Ona se uplašila, ali se uspješno
doĉekala na noge. Nakostriješila se Ijuteći se, istegnula, pa
odgegala do kuta, gdje je stala lizati uho druge maĉke.„Rekao
sam gospodinu Angieriju da će mu se taj neznatni dodatni
trošak itekako isplatiti. Za deadlock, mislim. Nije bio
zainteresiran. I eto ga, provalili su mu u stan. Uštedio je
novac za bolju bravu, ali je sada izgubio mnogo više,
vjerojatno sve vrijedno što je imao. Ima li to logike? To je
nerazumno", komentirao je Janik opet odmahujući glavom.
„Znate li moţda o kakvom se gubitku radi, gospodine Janik?"
„Ne bih znao."
„Pa... zašto ste onda spomenuli da je ostao bez svojih
najvrednijih stvari?"
„Pa pretpostavljam - ako netko provali u neĉiji stan - da mu
nije namjera isprazniti sitniš iz kasice-prasice. Što mi to
pokušavate reći, mladiću?"
„Jeste li postavljali brave još nekome u tome susjedstvu,
gospodine Janik?"
„Kao što sam vam rekao, ţivim od bravarskog posla. Pa,
naravno da sam mijenjao brave i drugima u ovome kvartu.
Moja je radionica ovdje. Pa, ne mislite valjda da brave
postavljam u Kaliforniji?"
„Jeste li imali klijente u ulici Richardson?"
„Jesam."
„Gdje toĉno? Na kojim adresama?"
„Morao bih upregnuti vijuge kako bih se prisjetio toga."
„Hoćete li, molim vas?"
„Ne, neću."
„Ali gospodine Janik...?"
„Nećete me nagovoriti svojim finim manirama i
moljakanjem, mladiću. Imam mnogo posla i nemam vremena
pretraţivati raĉune kako bih pronašao kome sam sve postavio
bravu! Pitam vas još jednom - što zapravo ţelite od mene?"
„Gospodine Janik..." zapoĉeo je Kling, a potom, oklijevajući,
zastao.
„Da?"
„Imate li duplikate svih kljuĉeva koje izradite, odnosno onih
koji odgovaraju bravama koje postavljate?"
„Naravno da nemam. Optuţujete li me da sam lopov?" „Ne,
gospodine. Ja samo..."
„Došao sam u ovu zemlju iz Poljske davne 1948. Moju ţenu i
djecu su pobili Nijemci, nakon ĉega sam ostao sam na svijetu.
Dovoljno zaraĊujem za ţivot, ali na pošten naĉin. I dok sam
bio u Poljskoj, gdje sam gladovao, nikad nisam ukrao ni koricu
kruha. Ja nisam lopov, mladiću, i ne namjeravam vam
pokazivati svoje raĉune. Molio bih vas da me sada ostavite,
kako bih se mogao vratiti svome poslu."
„Moţda se opet vidimo, gospodine Janik."
„Nitko vam ne brani da doĊete. No, predlaţem da se ne
pojavljujete ako nemate nalog. Već sam pretrpio previše
svinjarija za svoga ţivota."
„Ali, gospodine Janik, sigurno razumijete..."
„Ništa ja ne razumijem. Molim vas da odete."
„Zahvaljujem", kiselo je rekao Kling i krenuo prema izlaznim
vratima. Došavši do vrata, zaustavio se i okrenuo, ţeleći još
nešto reći, no predomislio se i izišao. Zvonce je opet
zazvonilo, a jedna od maĉaka je pojurila prema otvorenim
vratima i skoro istrĉala na cestu. Kling je, nezadovoljan
rezultatima svog posjeta, mrzovoljno zatvorio vrata i krenuo
prema policijskoj postaji, koja se nalazila nekoliko ulica
dalje. Razmišljao je o tome kako je loše izveo cijeli razgovor.
Osjećao se kao prokleti nacist. Bio je vedar proljetni dan,
zrak je bio svjeţ i ĉist, no on je u nosnicama osjećao samo
miris maĉjih govana.
U 15.30, petnaest minuta prije nego što je Kling trebao otići
kući, zazvonio je telefon na njegovu stolu. Podignuo je
slušalicu i rekao:„87. postaja, Kling na telefonu."
„Berte, Murchinson je. Upravo me zvao patrolac Ingersoll iz
Richardsona 657. On se nalazi na broju 11 D, kod gospoĊe koja
se upravo vratila s putovanja. Stan joj je pokraden."
„Odmah dolazim", rekao je Kling u slušalicu.
Prišao je Halu Willisu, koji je sjedio za svojim stolom,
prepunim krivotvorenim ĉekovima, pa mu rekao:„Hale,
dogodila se još jedna pljaĉka u Richardsonu. Ja ću, nakon što
izvidim situaciju, vjerojatno ravno kući."
„Primio na znanje", odvratio mu je Willis, pa se opet bacio na
provjeru sumnjivih potpisa na ĉekovima.„Ovaj tip ostavlja
svoje posjetnice po cijelome gradu", rekao je zadubljen u
posao, ne podiţući pogled.
„Jesi li ĉuo što sam ti rekao?" provjeravao je Kling.
„Da, da, još jedna provala u Richardsonu, poslije ideš ravno
kući", ponovio je Willis poput papige.
„Vidimo se", pozdravio ga je Kling i izišao. Njegov je auto-,
mobil bio nepropisno parkiran na Groveru, dvije ulice dalje od
policijske postaje. Na vozaĉevoj se strani isticao natpis:
SLUŢBENI POLICIJSKI AUTOMOBIL.
Svaki put kad bi krenuo prema svom vozilu oĉekivao je da će,
zataknute na brisaĉe, pronaći gomilu prekršajnih kazni od
kojekakvih nadobudnih prometnih policajaca. Provjerio je ima
li štogod takvog, zatim otkljuĉao vrata, spustio natpis, pa se
odvezao u Richardson, gdje je parkirao vozilo pokraj kioska i
ispred jednog Mercedesa. Vrataru je rekao da je policajac i
objasnio mu gdje je ostavio automobil. Vratar mu je rekao da
će mu se javiti u apartman broj 11 D ako vlasnik Mercedesa
bude htio otići.

Mike Ingersoll je otvorio vrata nakon što Je Kling drugi put

pozvonio. Bio je to zgodan muškarac u kasnim tridesetima,
neznatno stariji od Klinga, crne kovrĉave kose, smeĊih oĉiju i
pravilnog nosa, kao u lica s kakve reklame. Odora mu je
pristajala na naĉin kako patrolni policajci misle da im
pristaje, iako im zapravo ne pristaje.
Nosio ju je ponosno, kao da je izraĊena samo za njega u nekoj
profinjenoj trgovini na Hali aveniji, a ne u obiĉnoj krojaĉnici
iz susjedstva ĉija je jedina mušterija policijska akademija.
„Brzo si došao", rekao je Klingu i pomaknuo se s vrata kako bi
ga pustio da uĊe. Njegov je glas, u potpunom kontrastu s
njegovom pojavom, bio iznenaĊujuće blag i njeţan; oĉekivalo
bi se da mu je glas oštar i dubok, s obzirom na njegovu krupnu
figuru.„Dama te oĉekuje u dnevnoj sobi", dodao je.„U stanu
je potpuni kaos; sve je razbacano. Tajanstveni posjetitelj je
temeljito obavio posao."
„Je li to onaj isti?"
„Mislim da jest. Na prozorima i na vratima nema tragova, a na
toaletnom stoliću je ostavljena maĉkica."
„Pa", Kling je uzdahnuo.„Popriĉajmo onda s damom."
Na fotelji u dnevnome boravku sjedila je gospoĊa.
Imala je dugaĉku crvenu kosu, izraţajne zelene oĉi i
pre-planuo ten. Na sebi je imala debelu tamnozelenu vestu,
kratku smeĊu suknju i ĉizme, takoĊer smeĊe boje. Kad je
Kling ušao u sobu, ona je prekriţenih nogu buljila u zid.
Spazivši ga, pogledala je prema njemu. Odmah pri ulasku, na
gospoĊi su ga impresionirali usklaĊenost boja i stil odijevanja;
tamnocrvena i smeĊa sa zelenom bojom - bile su usklaĊene
boje oĉiju i kose suknje i veste, ĉizama i preplanulog tena.
Njezina je pojava isto tako ostavljala dojam profinjene
usklaĊenosti - njezine su vitke noge bile damski prekriţene,
brada joj je bila ponosno podignuta, dok joj je uredna crvena
kosa potpuno slobodno padala niz leĊa. Njezino ga je lice,
kao uostalom i ĉitava pojava, podsjetilo na kanone likovnog
izraţavanja o kojima je slušao na kratkom teĉaju primijenjene
umjetnosti. Imala je visoko podignute i izraţajne jagodice,
pomalo nakrivljene oĉi, koje su se svojom zelenom bojom
jako isticale na tamnoj boji koţe, prćasti nosić i gotovo
neprirodno bijele zube, koji su se diskretno nazirali iza
senzualnih usana. Njezina je vesta bila pripijena uz njezine
grudi bez grudnjaka, dok joj je ţenstveni struk naglašavao
remen opasan oko vunene veste. Ispod kratke suknje naziralo
se zamamljujuće bedro, nakon što se dama namjestila kako bi
se okrenula prema policajcu koji joj se namjeravao obratiti.
U ţivotu nikada nije vidio tako lijepu ţenu. „Detektiv Kling",
obratio joj se predstavivši se. Jeste li dobro?"
„Pozdrav", uzvratila je bezizraţajno. Izgledala je kao da je na
rubu plaĉa. Njezine su se zelene oĉi sjajile. Ispruţila je ruku,
a on joj je nespretno uzvratio pozdrav. Nije mogao skinuti
pogled s njezina lica. Bivajući pod tim snaţnim dojmom,
potpuno joj je zaboravio pustiti ruku. Shvativši to, naglo ju je
ispustio i potom, u nelagodi, proĉistio grlo i rukom posegnuo u
dţep kako bi izvadio notes s bilješkama.
„Mislim da ne znam vaše ime, gospoĊice", rekao je. „Augusta
Blair", uzvratila je. „Jeste li vidjeli taj nered? Jeste li bili u
spavaonici?"
„Pogledat ću malo kasnije", rekao je Kling. „Kad ste otkrili da
vam je provaljeno u stan, gospoĊice Blair?" „Stigla sam kući
prije nekih pola sata." ,,A otkud ste se vratili?" „Iz Austrije."
„Divno je vratiti se kući", javio se i Ingersoll i odmahnuo
glavom.
„Jesu li vrata bila zakljuĉana kad ste se vratili?" upitao je
Kling.
„Da."
„Ušli ste pomoću svog kljuĉa." „Da."
„Jeste li zatekli nekoga kad ste ušli?" „Ne."
„Jeste li ĉuli štogod? Bilo kakav zvuk?"
„Ništa, ama baš ništa."
„Ispriĉajte mi sve što se dogodilo."
„Ušla sam i ostavila vrata otvorena, jer je vratar išao za
mnom noseći moju prtljagu. Zatim sam skinula kaput i obje-
sila ga na vješalicu u hodniku, pa sam otišla u toalet, a nakon
toga u spavaću sobu. Sve dok nisam ušla unutra sve se ĉinilo
OK. Kad sam otvorila vrata... mislila sam da ću se
onesvijestiti."
„Mislim da bi trebao pogledati sobu, Berte", rekao je
Ingersoll.„Tip kao da je pobjesnio."
„Ovdje?" upitao je Kling pogledavši prema vratima na drugoj
strani sobe.
„Da", odgovorila je Augusta ustavši iz fotelje. Bila je visoka -
najmanje sto i osamdeset centimetara - a kretala se graciozno
baš kao prava dama. Odvela je Klinga do vrata spavaće sobe,
još jednom zavirila unutra pa, u oĉiglednoj uzrujanosti,
odvratila pogled. Kling je ušao u sobu, no ona ga nije slijedila.
Ostala je kod vrata, grizući usnu i naslanjajući se na dovratak.
Soba je izgledala kao da ju je zadesio kakav tornado. Sve, ali
ama baš sve ladice bile su izvuĉene i razbacane po sobi. Na
sve strane su bili razbacani grudnjaci, gaćice, hulahopke, ĉa-
rape, šalovi, bluze, papuĉe i korzeti, ĉineći šarolik prizor. Isto
tako ormari su bili potpuno pretreseni i ispraţnjeni - na podu,
krevetu i stolicama bila je razbacana sva njezina odjeća:
haljine, košulje, marame, kaputi, hlaĉe itd. Nasred kreveta
bila je ispraţnjena kutija za nakit - njezin je sadrţaj bio
razbacan po ĉitavom krevetu - ogrlice, narukvice, prstenje,
broševi, svilene vrpce, biţuterija... dok je na toaletnom
stoliću sjedila preplašena bijela maĉkica.
„Je li pronašao ono što je traţio?" pitao je Kling.
„Jest, pronašao je", odgovorila je tiho. „Moj najvrjedniji nakit
je bio smotan u crveni svileni šal. Naravno, nije tamo gdje je
bio skriven."
„Je li još nešto nestalo?"
„Dva krzna. Jedno leopardovo i jedno dabrovo."
„Izbirljiv neki tip", prokomentirao je Ingersoll.
„Hmmm", promrmljao je Kling. „Je li nestalo štogod od
tehnike: radio, gramofon i sliĉno?"
„Ne. Hi-fi ureĊaj je u dnevnom boravku. To ga izgleda nije
zanimalo."
„Trebat će mi popis nakita i kaputa, gospoĊice Blair." „Za
što?"
„Kako bismo znali što trebamo traţiti. Uostalom,
pretpostavljam da ćete traţiti odštetu od osiguranja."
„Ništa od toga nije bilo osigurano."
„Ajme", promrmljao je Kling.
„Nikad nisam pomislila da bi se ovakvo što moglo dogoditi."
„Koliko već dugo stanujete ovdje?" ispitivao je dalje Kling.
„U ovom stanu ili gradu?" ,,l u gradu i u ovom stanu?"
,,U gradu sam već godinu i pol, a u ovom stanu osam mjeseci."
„Otkud ste?"
„Iz Seattlea."
„Jeste li trenutno zaposleni?" upitao je Kling I Izvadio notes.
„Da."
„Kako se zove tvrtka u kojoj radite?"
„Ja sam manekenka", odgovorila je Augusta. „Cutler
agencije."
„Jeste li i u Austriji bili poslovno?"
„Ne, bila sam na odmoru. Na skijanju, zapravo."
,,l mislio sam da mi izgledate poznato", rekao je Ingersoll.
„Vidio sam vaše fotke u magazinima."
,,Mmm", odvratila je Augusta flegmatiĉno.
„Koliko vas dugo nije bilo?" upitao je Kling.
„Oko dva tjedna. Da budem preciznija, šesnaest dana."
„Divno je vratiti se kući. Dome slatki dome, zar ne?" ponovio
je još jednom Ingersoll, opet odmahujući glavom.
„Preselila sam se ovamo zato što imaju vratara", nastavila je
Augusta. „Pretpostavljala sam da su zgrade s nadzorom si-
gurne."
„Nijedna od zgrada u ovom dijelu grada nije sigurna, bojim
se", rekao je Ingersoll.
„Barem ne većina", dodao je Kling.
„Nisam si mogla priuštiti jedan od onih stanova preko puta
parka", rekla je Augusta. „Dugo nisam radila kao model, pa
nisam mnogo zaradila." Kada je ugledala zaĉuĊeno Klingovo
lice, nastavila je: „Krzna su bila poklon moje majke, a nakit
mi je ostavila tetka. Štedjela sam punih vraţjih šest mjeseci
kako bih si mogla priuštiti ovaj odmor u Austriji", rekla je i
odjednom zaplakala. ,,Oh, sranje, zašto se baš meni ovo
moralo dogoditi?"
Ingersoll i Kling su nijemo stajali pokraj nje. Augusta se
okrenula pognute glave i sjela u fotelju, prošavši pokraj
Ingersolla, pa izvadila papirnatu maramicu iz torbe kako bi
obrisala suze. Uz glasne zvukove ispuhala je nos, obrisala
suzne oĉi i rekla:„Oprostite."
„Zamolio bih vas za kompletan popis..." ponovio je Kling
nesigurnim glasom.
„Ah, da, evo sad ću."
„Uĉinit ćemo sve što moţemo kako bismo vam vratili
ukradeno."
„Hvala", rekla je Augusta i još jednom ispuhala nos.
 4

Svi su mislili da se radi o pogrešci.

Bili su, naravno, zahvalni na još jednoj fotografiji voljenog
pokojnog ĉelnika najveće nacionalne sigurnosne sluţbe koju su
primili (tko ne bi bio?), ali nisu pronalazili smisla u tome, pa
su razumno zakljuĉili da se netko našalio s njima ili da se radi
o grešci. Nije bilo nalik Gluhom ĉovjeku da se ponavlja.
Jednom mu je uvijek bilo dovoljno kad bi nas obaviještavao o
svojim nakanama. A nije bilo sumnje ni da su fotostati
potpuno jednaki. Jedina je razlika izmeĊu omotnice koja je
stigla poštom u subotu, 17. travnja, i druge, koja je stigla
toga dana, 19. travnja, što su imale razliĉite poštanske
marke. Osim toga, sve je bilo identiĉno, pa je bilo oĉito da se
potkrala neka pogreška. Momci iz 87. postaje sada su s većim
veseljem gledali na ĉitavu stvar; moţda je Gluhi ĉovjek već
posenilio.
Popis trgovina fotostatima imao je pet listova samo u ţutim
stranicama, a policija je trebala kontaktirati sve kako bi
eventualno ustanovila jesu li tajanstveni Hooverovi fotostati
izraĊeni u jednoj od njih. No, svima je bilo potpuno jasno da
dosad nije uĉinjen nijedan zloĉin ni prekršaj; a ne moţete
samo tako maltretirati obiĉne graĊane, oduzimajući im
dragocjeno vrijeme, ako nemate opravdanog razloga za to.
Netko bi, ipak, moţda pomislio da su ubojstva Gluhog
ĉovjeka, kao i cjelokupna njegova kriminalna prošlost,
dovoljan razlog za ne samo policijsku intervenciju, već za
mobilizaciju svih raspoloţivih snaga koje policija ima,
ukljuĉujući one koje rade u uredima i one koji naplaćuju
prometne kazne. S druge strane, zapravo nitko ne moţe biti
siguran da je Hooverove fotostate poslao Gluhi ĉovjek, niti da
su oni na bilo koji naĉin povezani sa zloĉinima koje on
zasigurno kani poĉiniti. S obzirom da su policijske snage bile
ionako prezaposlene drugim jednako ozbiljnim sluĉajevima -
kraĊama, ubojstvima, zlostavljanjima, silovanjima,
provalama, prijevarama i kraĊama automobila - dobro
poznatim policijskim poslovima - razumljivo je zašto su
djelatnici 87. postaje tek usputno zamolili laboratorijske
vještake da provjere jesu li oba fotostata od istog materijala i
moţe li se, kojim sluĉajem, s njih skinuti kakav otisak. Obje
provjere nisu dale nikakvog rezultata. Materijal je bio lako
dostupan, a na njima nije bilo nikakvih otisaka, ama baš
nikakvih.
Osim toga, policijski posao nije igra i zabava ni gledanje
lijepih fotografija; već su se od ranoga jutra morali baciti na
ozbiljan posao.
Na zidu podstanarskog stana visjelo je tijelo mladića.
Imao je dugu kosu, hipijevske brkove, a na sebi je imao samo
donje rublje; izgledao je kao razapeti Isus Krist na drvenom
kriţu - na lijevoj strani prsa bio mu je zaboden noţ, pokraj
samoga srca; ruke su mu bile širom raskriljene, otvorenih
dlanova, zabijene na zid ĉeliĉnom šipkom, kao i noge, koje su
bile prekriţene. Glava mu je visjela ustranu. Tijelo je bilo već
potpuno propalo, no nije se moglo odrediti koliko je dugo
ovdje visjelo. Krv iz rana na tijelu već odavno nije tekla. U
jezovitom strahu mladić se vjerojatno pomokrio i uneredio, a
vonj njegova izmeta, pomiješan sa smradom smeća, bio je
toliko snaţan i odbojan da su policajci morali izaći Iz sobe u
hodnik, gdje je zrak bio donekle podnošljiv.
Zgrada u kojoj je pronaĊeno tijelo bila je jedna u nizu
napuštenih katnica u Sjevernom Harrisonu, nastanjena
uglavnom štakorima i starim hipijima kojih je prije, kada nisu
bili pod stalnom prijetnjom kojekakvih manijaka ili zaraznih i
smrdljivih ţivotinja, bilo znatno više. Rijeĉ love još uvijek se
mogla pronaći na zidovima hodnika, kao i motivi cvijeća te
simboli mira. Kao kontrast tim prepoznatljivo dekoriranim
zidovima, mrtvo je tijelo u praznoj prostoriji ĉinilo prizor
kojeg ne biste poţeljeli vidjeti. Iz sobe se širio toliki smrad da
medicinski vještak nije ţelio ući unutra kako bi napravio
oĉevid i pregledao tijelo.
„Zašto baš mene zapadnu najgori sluĉajevi?" sarkastiĉno je
rekao vještak Carelli.„Mene uvijek zapadnu oni koje nitko
drugi ne ţeli. Neka idu kvragu! Što se mene tiĉe, moţe i
istrunuti unutra. Neka ga bolniĉari spuste i odvezu u
mrtvaĉnicu. Tamo ćemo ga pregledati, gdje barem, nakon
obavljena posla, mogu oprati ruke."
S promoĉenog plafona iznad njihovih glava curila je voda, a
malo je nedostajalo da se uruši. Ta je prostorija, pomalo
jezovitog ugoĊaja, s obzirom da je u njoj visjelo razapeto
tijelo, kojeg bi se teško više moglo nazvati ljudskim, imala
samo jedan prozor, dok vrata nije ni bilo. Sluţila je vjerojatno
kao otpad susjednim stanarima. Smeće je bilo valjda metar
visine: hrpa ostataka hrane, polupraznih konzervi, razbijenih
staklenih boca, iskorištenih kondoma i ţivotinjskog izmeta,
prekrivena, kao kakva ĉokoladna torta iz noćne more, mrtvim
štakorima. Ako je netko htio ući unutra, morao je u velikom
luku zaobići nagomilanu hrpu smeća. Strop je bio oko tri
metra visok, a mladićeve su noge bile pola metra iznad linije
smeća. Bio je to vrlo visoki momak. Tko god da je uĉinio ovo
straviĉno nedjelo, mora da je još viši od njega. Naime, tijelo
se objesilo pod vlastitom teţinom, zbog ĉega su oba ramena
bila dislocirana.
„Jeste li me ĉuli?" upitao je medicinski vještak. „Radite što
vas je volja", odvratio mu je Carella. „Pa i hoću."
„Samo se pobrinite za to da se napravi izvješće." „Mislite li da
je bio ţiv kad su ga razapinjali?" upitao je Meyer.
„Moţda. Moguće je da su ga izboli noţem tek nakon što su ga
postavili gore", rekao je Carella.
„Ja ga ne skidam dolje, nema šanse", opet se javio medicinski
vještak.
„Znate što", rekao je Ijutito Carella, „hoćete li ga ostaviti
gore ili spustiti i odnijeti na vještaĉenje, vaša je stvar, ali
pošaljite nam prokleto izvješće i ne zaboravite na otiske
prstiju!"
„Neću, ne brinite."
"I otiske stopala, isto tako."
„Samo nam je trebao još jedan manijak u gradu", i dalje je
zlovoljno komentirao medicinski vještak, krenuvši prema
izlazu na hodnik, pa niz stube na ulicu, nadajući se da će
skidanje trupla sa zida uvaliti bolniĉarima koji su trebali
uskoro stići.
„Provjerimo cijeli kat", predloţio je Meyer.
Na katu su bila dva stana. Brave na njihovim ulaznim vratima
bile su razvaljene. U jednom od njih, nasred prostorije, bili su
tragovi nedavnog paljenja vatre. U kutu prokraj prozora,
nalazila se iznošena tenisica. Meyer ju je podigao svojim
rupĉićem, pa je pospremio u najlonsku vrećicu kako bi je, kao
eventualni trag ili dokaz, mogao predati u laboratorij na
detaljniji pregled.
Druga je prostorija bila gotovo prazna; u njoj je bio samo
ofucani madrac prepun izmeta štakora.

"Koja rupa" zaĉuo se glas iza njihovih leĊa. Meyer I Carella su

se okrenuli i ugledali detektiva Monoghana. Iza njega je pak
stajao detektiv Monroe. Obojica istraţitelja odjela za
umorstva imala su prosijedu kosu, crne kapute i otuţne izraze
lica.
„Moţeš li zamisliti da ljudi ţive u ovakvim rupetinama?"
prokomentirao je Monroe.
„Nevjerojatno", osvrnuo se nato Monoghan odmahujući
glavom.
„Da ne povjeruješ", dodao je Monroe. „Gdje je ţrtva?" upitao
je Monoghan. „Na kraju hodnika", odgovorio je Carella.
„Nećeš mi ti pokazati?"
„Neće ti promaknuti, vjeruj mi", rekao je Carella.
„Ajmo", rekao je Monoghan svom partneru, pa su obojica
plećatih muškaraca silovitim koracima krenuli niz prazni
hodnik.„Za ime Boţje!" uzviknuo je Monoghan.
Carella je kimao glavom.
Na stubama su se zaĉuli koraci. Pojavila su se dvojica
muškaraca u bijelom, sa zgraţanjem se osvrćući oko sebe. Kad
su ugledali Carellu, krenuli su mu ususret.
„Jeste li vi zaduţeni za sluĉaj?" upitao je jedan od njih.
„Da, jesam", uzvratio je Carella.
„Ja sam dr. Cortez. Poslali su me da skinem tijelo sa zida.
Ĉemu, pobogu?"
„Trebat će ga prebaciti u mrtvaĉnicu", rekao je Carella.
„Nema problema, odvest ćemo ga u mrtvaĉnicu, ali vaš
medicinski vještak nam je rekao da je pribijen za prokleti zid.
Ne znam..."
„Upravo tako."
Ja ga ne namjeravam skidati, stari."
„A koga onda predlaţete da to uĉini, stari?" rekao je Carella.
„Iskreno, ne zanima me tko će to napraviti. Vi izgledate
dovoljno snaţno, pa zašto se ne javite kao dobrovoljac?"
„To je ţrtva ubojstva", rekao je Carella ozbiljnim glasom.
„To je lešina", uzvratio je Cortez jednakim tonom.
Kroz hodnik se vraćao Monoghan, drţeći se za nos. Monroe je
išao korak iza njega, prekrivajući usta objema rukama.
„Gospoda su iz odjela za umorstva", predstavio ih je
Care-lla.„Njima se obratite."
„Tko je zaduţen za skidanje tijela?" upitao je Cortez.
„Je li medicinski vještak obavio svoje?" upitao je nato
Monoghan.
„Ne ţeli ga pregledati ovdje", rekao je Carella.
„Ali mora ga pregledati ovdje. Takva su pravila. Ne moţemo
micati tijelo dok ga on ne pregleda, proglasi ga mrtvim i..."
„Da, idi pa mu to reci", prekinuo ga je naprasito Cortez.
,,A gdje je on?" upitao je Monoghan.
„Dolje. Valjda skuplja hrabrost."
„Ajmo", rekao je Monoghan svom partneru, pa su zajedno
krenuli niz stube.„Ti priĉekaj ovdje, Carella."
Ĉuli su njihove korake dok su se spuštali stubama prema izlazu
iz zgrade. Nakon što se njihovi koraci više nisu mogli ĉuti, u
hodniku je zavladala tišina.
„Slušajte, izvinjavam se zbog svog ponašanja, ali..."Tišinu je
prekinuo Cortez.
„Sve je OK", rekao je Carella. „Zna kakva su pravila", ponovio
je Cortez. Ako je medicinski vještak bio zaboravio kakva su
pravila, nakon što su Monoghan i Monroe popriĉali s njime
prisjetio ih se i više nego jasno. S rupĉićem zavezanim preko
nosa i gumenim rukavicama skinuo je sa zida razapetog
bijelog muškarca, pomno ga pregledavši prije nego što ga je
sluţbeno proglasio mrtvim.
Ostali su se sada mogli baciti na sljedeći, jednako neugodan
zadatak - traţenje onoga tko je poĉinio ovo straviĉno
umorstvo.

Detektiv Cotton Hawes prouĉavao je fotostat koji je stigao

poštom u utorak ujutro i zakljuĉio da se na njemu nalazi
general George Washington.
„Što ti misliš, tko je to?" upitao je Miscola, koji je svratio iz
sluţbeniĉkog ureda kako bi uzeo popunjeno tjedno izvješće.
„Napoleon Bonaparte", ispalio je Miscola kao iz topa.
Odmahujući glavom i mrmljajući, izišao je potom iz glavnog
policijskog ureda. Hawes je i dalje mislio da je rijeĉ o
Washingtonu.
Znao je sve potankosti o ponovnom pojavljivanju Gluhog
ĉovjeka, pa je odmah pretpostavio da je ovaj novopristigli
fotostat u nekakvoj vezi s onim J. Edgara Hoovera. Odmah mu
je na pamet pao i jedini logiĉni zakljuĉak - glavno sjedište
FBI-a bilo je u Washingtonu. Hoover i Washington - vrlo
jednostavno za povezati. No, kad je u pitanju Gluhi ĉovjek,
ništa nije jednostavno; Hawesovo je ushićenje, kad se
prisjetio toga, odmah splasnulo. Da je Gluhi ĉovjek svoje novo
zlodjelo kanio poĉiniti u Washingtonu, ne bi gnjavio ionako
prezaposlene (Boţe mili, koliko su samo naporno radili!)
policajce 87. postaje. Da je tako, okomio bi se na
vašingtonsku policiju, one lijenĉine. Ne. Slika oca domovine
ukazuje na nešto više od samog grada, Hawes je bio siguran u
to. isto kao što je milo lice J. Edgara Hoovera imalo neko
dublje znaĉenje. Odjednom je stao mozgati o tome što je
znaĉilo J. - James? Jack? Jerome? Jules?
„Alfe!" uzviknuo je, a Miscolo, koji se nalazio u sluţbeniĉkom
uredu na kraju hodnika, mu je uzvratio:„A?"
„DoĊi na sekundu, hoćeš li?"
Hawes je ustao od stola i podigao fotografiju do visine
svojih ramena. Bio je to krupni muškarac, sto osamdeset i
pet centimetara visok i teţak oko sto dvadeset kilograma,
jedan više-manje. Imao je ravan nos, velika usta, s izraţenom
donjom usnom, i crvenu kosu u kojoj se isticao djelić gole
glave, što je bila uspomena na nadzornika jedne zgrade koji
ga je zamijenio za provalnika i napao noţem. Oĉi su mu bile
plave, a vid jednako oštar kao i u vrijeme kad je primljen u
sluţbu. No, to je bilo prije mnogo godina, a nikoga ne
mimoilaze znakovi starenja. Podigao je sliku jer je već bio
pomalo dalekovidan, a nije ni potpuno odbacio Miscolovu
identifikaciju lica s fotostata.
Ma, to je Washington, nema sumnje.
„To je Washington", rekao je Miscolu, dok mu je ovaj dolazio
ususret noseći u rukama hrpu papira.
„Ma, je li?" rekao je Miscolo suhoparno. Izgledao je kao da je
usred gomile posla i ne baš pretjerano raspoloţen za
ĉavrljanje. No, Hawes ga je ipak gnjavio.
„Što znaĉi J. u Hooverovim inicijalima?"
„John", odgovorio je Miscolo.
„Jesi li siguran?"
„Potpuno siguran."
„John", ponovio je Hawes.
„John", ponovio je još jednom i Miscolo.
Zurili su jedan u drugoga.
„Je li to sve? upitao je Miscolo.
„Da, hvala ti, Alfe."
„Ma, nema na ĉemu", rekao je Miscolo. Odmahujući glavom i
mrmljajući (opet), izišao je iz ureda.
John Edgar Hoover, razmišljao je Hawes. John. I George,
naravno. Inaĉe su ga imena fascinirala. On je dobio ime po
ţustrom puritanskom svećeniku Cottonu Matheru. Uvijek se
osjećao nelagodno zbog svog imena, pa ga je prije nekih deset
godina, dok je hodao sa Ţidovkom Rebeccom Gold, ĉak
namjeravao promijeniti. No, djevojka mu je bila rekla: „Ako
promijeniš ime, Cottone, nikad više neću izići s tobom." On ju
je nato pitao:„Ali zašto, Rebecco?" A ona mu je odgovorila:
„Zato što je tvoje ime jedino što mi se sviĊa na tebi." Nakon
toga su se prestali viĊati.
I dalje je razmišljao o tome kako se mogao zvati - Cary Hawes
ili Paul ili Carter ili moţda Richard. No, najomiljenije ime mu
je bilo (što nikad nikome nije otkrio) Lefty. Lefty Hawes.
Nema zloĉinca, nigdje na svijetu, koji ne bi zadrhtao na sam
spomen zastrašujućeg imena Lefty Hawes. Ĉak i da je
dešnjak? Hawes je bio uvjeren da takvog nema. Izdahnuvši,
tajanstvenu je sliku prvog predsjednika poloţio na stol ispred
sebe. Nije mogao odvratiti pogled s nje. Kao zaĉaran, pokuša-
vao je otkriti tajnu Gluhoga ĉovjeka.Toliko je dugo promatrao
Washingtona da je imao osjećaj da će ovaj progovoriti.
Hawes se potom rastegnuo, zijevnuo, pa uzeo fotostat i
odnio ga na Carellin stol, kako bi ga doĉekao kad doĊe.
Petnaest minuta prije podneva visoki je plavokosi muškarac
ušao kroz kruţna vrata u banku. Imao je standardno beţ
proljetno odijelo, košulju u bojama, tamnosmeĊu kravatu,
smeĊe ĉarape i smeĊe koţne cipele s potpisom. Znao je da su
kamere postavljene upravo u podruĉju ulaza tj. na samim
kruţnim vratima, kao i na nekolicini šaltera nalijevo. One, ako
rade po principu uobiĉajenih kamera na javnim mjestima koje
je istraţivao, okinu jednu snimku svakih trideset sekundi, a
neprekidno snimanje je postojalo kao opcija, no trebao ga je
aktivirati netko od bankovnih sluţbenika. Nije se bojao toga
da bi ga kamere mogle snimiti, budući da je došao s dobrim
namjerama, kao obiĉan poslovni ĉovjek, deponirati novac.
Bio je ovdje prvi put prije mjesec dana, došavši legitimnim
poslom, kako bi deponirao 5.000 dolara na novootvoreni
štedni raĉun, koji je osiguravao 5 posto kamata, ako ih ne
podignete s raĉuna u roku devetnaest dana. Naravno, on je
uvjerio nadleţnog bankara da nema namjeru povlaĉiti taj no-
vac s raĉuna prije isteka tog perioda. No, lagao je. Ne samo
da je namjeravao povući tih 5.000 dolara s raĉuna posljednjeg
dana travnja, već je kanio uzeti još 495.000. No, njegov je
posjet banci bio posve legitiman.
Prošlog je tjedna u nekoliko navrata, opet legitimnim poslom,
posjetio banku - kako bi na svoj novi raĉun deponirao manju
svotu novca. Danas je bio ovdje takoĊer legitimnim poslom -
kako bi deponirao 64 dolara. No, danas je trebao obaviti još
nešto. Trebao je isplanirati, na licu mjesta, kako će obaviti
pljaĉku.
Zaštitar je stajao uz kruţna vrata, na istom mjestu u koje je
bila uperena kamera s lijeve strane. Bio je to pomalo zdepasti
muškarac šezdesetih godina, koji je vjerojatno bio umirovljeni
poštanski sluţbenik ili sam poštar, i kojem ĉak ni zaštitarska
odora nije mogla pomoći kako bi ostavio dojam kakvog-takvog
autoriteta. Izgledao je kao da bi pao u nesvijest od straha kad
bi, nedajboţe, morao posegnuti za 38-kali-barskim pištoljem
što ga je imao uz sebe. Nabacio je osmijeh Gluhom ĉovjeku
dok je ovaj ulazio u banku, nonšalantno lupkajući cipelama po
besprijekorno ispoliranom mramornom podu. Gluhi ĉovjek mu
je uzvratio osmijeh, bivajući okrenut leĊima prvoj kameri
koja ga je mogla uhvatiti pri ulasku. Netom ispred njega
nalazila su se dva mramorna stola, ĉvrsto priĉvršćena za" pod,
na kojima su se obavljale transakcije. Prišao je bliţem stolu,
stao na suprotnu stranu od bankovnih sluţbenika i brzo
podigao novac.
Kad se unutrašnjost banke promatra s ulaza, s desne su strane
tri prijamna šaltera. On je trenutno bio okrenut upravo prema
tim šalterima, dok su mu iza leĊa bili kreditni odjel i sluţbeni
odjel za djelatnike. S njegove boĉne strane, osigurana gotovo
neprimjetnim zaštitnim zidom, bila su masivna ĉeliĉna vrata
trezora, iz kojeg su izvirivale rijeke ţica alarmnog sustava.
Trezoru se nije moglo prići ni odozgo ni odozdo niti straga,
već samo sprijeda, ali, naravno, ne bez nuţnih prethodnih
priprema.
Smješkajući se, Gluhi ĉovjek je razmišljao o tome koje će
pripreme morati poduzeti kako bi uspješno izveo svoj plan. Ili,
da budemo precizniji, koju će jednu pripremu morati poduzeti
kako bi pljaĉka bila uspješna. Reći da policajce smatra
glupanima i primitivcima bilo bi preblago s obzirom na prijezir
koji je osjećao prema njima; naime, smatrao ih je arhaiĉnim i
fosilnim primjercima ljudske vrste. No ipak, uspjeh njegova
plana ovisio je o njihovoj inteligenciji, pa Je pokušavao što
više pojednostavniti stvar - koristeći se slikovnim prikazima,
recimo, jer bi rijeĉi bile previše komplicirane za njihovu
mentalnu razinu. Zapoĉeo je detaljno objašnjavati kako će i
kada izvesti svoj zloĉinaĉki pothvat - igrao je pošteno, kao i
uvijek. Varati policiju bilo bi jednako nedozvoljenom startu u
nogometu, lako je sumnjao da ima sadistiĉke sklonosti, svoju
je nasilnost ipak radije prepustio mašti u vrijeme prije
spavanja nego da je, kako bi zadovoljio svoj ego, iskorištavao
maloumnost djelatnika 87. postaje. Promatrao ih je gotovo sa
simpatijama -suosjećajnim simpatijama - kao kretenoidnu
djecu koju treba svako malo odvesti na cirkusku predstavu.
Ustvari, veselila ga je ideja o sebi kao cirkusantu; onom koji u
sebi ujedinjava i smiješnog klauna i gutaĉa plamena i silovitu
snagu lava - one man cirkus je ponovno stigao u grad.

No, kako bi njegova cirkuska toĉka bila uspješna, kako bi

pozornost naivnih gledatelja bila u potpunosti obuzeta
elegantnim pokretima ponija, vatrenim obruĉima kroz koje
skaĉu neustrašivi tigrovi ili pak letećim ljudima, priprema je
zahtijevala ništa doli jednostavnosti i oĉitosti. Kljuĉ za
razumijevanje njegova briljantna plana (priznao je to
skromno), šifru za rješenje zagonetke, bilo je lako dokuĉiti.
Vrlo lako? Pa i ne, zapravo; nije baš bio siguran da je bilo baš
tako lako. Njegovi će suparnici iz fotostata moći zakljuĉiti
samo ono što on ţeli da zakljuĉe; oni neće vidjeti ništa pored
Ijepuškastih ponija i bengalskih tigrova. A onda će,
samozadovoljno likujući zbog svojih, navodno, oštroumnih
zakljuĉaka i dosjetki, s preuranjenim ponosom i oĉekivanjem
hvalospjeva kolega i cijele nacije, dobiti nogom u guzicu. I to
na sasvim korektan i pošten naĉin. Sve im je pred nosom - kad
bi samo to mogli vidjeti, kad bi samo imali mozak jedne
mušice ili maštu jednog dikobraza.
Gluhi ĉovjek je završio s planiranjem priprema za svoj
pothvat. Uzevši obrazac s uputama i podacima za deponiranje
novca, stao je ustranu kao da nešto kalkulira, kao što su to,
na tajnovit naĉin, ĉinili i ostali posjetitelji banke, pospremio
ga u dţep, pa sa šaltera uzeo drugi. Na brzinu ga je ispunio,
pa s njime otišao do najbliţeg blagajnika.
„Dobro jutro, gospodine", pozdravio ga je blagajnik uz
ljubazan osmijeh.
„Dobro jutro", odvratio je Gluhi ĉovjek uz jednako ljubazan
osmijeh. DosaĊujući se, promatrao je blagajnika kako
ispunjava bankovne formulare. Na podu iza svakog blagajnika
bio je gumbić za ukljuĉivanje alarma, a bilo ih je još nekoliko
po ĉitavoj banci. Nije se pretjerano brinuo zbog njih.
Gluhi ĉovjek je pomislio kako će mu detektiv, zapravo,
pomoći pri orobljavanju banke.
Odluĉio je da će to biti Steve Carella.
Znao je da će sve ići glatko, ako sve bude izvedeno prema
njegovim kalkulacijama i planovima.
„Izvolite, gospodine" rekao je blagajnik vraćajući mu
bankovnu knjiţicu. Gluhi ĉovjek ju je letimiĉno pregledao pa
kimnuo te je pospremio natrag u fascikl, i zatim krenuo prema
kruţnim vratima. Na izlazu je kimnuo zaštitaru, koji mu je
jednako ljubazno uzvratio.
Banka je bila samo nekoliko kilometara udaljena od sjedišta
87. policijske postaje, nedaleko od tri tvornice na River
Harbu. McCormick Container korporacija zapošljavala je 6.347
ljudi. Meredith Mints Inc. ih je zapošljavala 1.512, a Holt
Brothers Inc. 4.048 - bila je to radna snaga od skoro 12 tisuća
ljudi ĉije su tjedne plaće zajedno iznosile oko dva milijuna
dolara. Te su se tjedne plaće isplaćivale putem ĉekova, ĉiji je
iznos ĉetrdeset posto radnika, vlastitim izborom, poštom
uplaćivalo u banke na svoje raĉune. Preostalih šezdeset posto
ih je većinom nosilo kući, trošeći novac u supermarketima i
prodavaonicama viskija ili na najam stana, ili ga je pak
pohranjivalo u banke u vlastitim kvartovima. Oko trideset
posto tih radnika svakoga je tjedna svoj novac podizalo u
banci koju je Gluhi ĉovjek upravo bio posjetio. Drugim
rijeĉima, to je znaĉilo da je svakog petka u banci cirkulirao
novac u vrijednosti od oko 600.000 dolara. Kako bi banka na
raspolaganju imala toliki novac u gotovini, koristila je zalihe
koje su pristizale iz sjedišta glavne, središnje banke. Taj
novac, u vrijednosti od oko 500.000 dolara - ovisno o tome
koliko je novaca banka već imala na raspolaganju - svakoga je
petka ujutro, u devet i petnaest, dovozilo blindirano vozilo.
Jedan je zaštitar tada stajao ispred vozila, dok su ostala
dvojica, s pištoljima za pasom, iz vozila u banku odnosila
dvije vreće novca. Upravitelj banke bi ih pratio do trezora,
gdje bi spremili novac. Potom bi brzo otišli, pospremajući s
vidljivog mjesta svoje oruţje. U jedanaest i trideset, u
vrijeme stanke za ruĉak, kada gomile tvorniĉkih radnika
pohrle prema banci kako bi unovĉili svoje ĉekove, novac se
rasporeĊuje po blagajnama.
Namjera Gluhog ĉovjeka nije bila presretati blindirano vozilo
na putu do banke. Isto tako, nije mu bila namjera opljaĉkati
samo jednu od blagajni, niti je namjeravao uzeti novac iz
samog trezora, lako je njegov plan bio daleko manje opasan
od napada na blindirano vozilo u kojem su bila tri naoruţana
zaštitara, nije mogao ne pomisliti da je zahtijevao znatno više
hrabrosti. Zapravo, smatrao je da je njegova ideja pljaĉkanja
banke toliko inovativna da se moţe nazvati genijalnom - bio je
siguran da će, nakon što obavi posao, odšetati kao da se ništa
nije dogodilo. Oh, da, pomislio je, banka će biti opljaĉkana,
da, da, banka će biti opljaĉkana, a on će, nakon toga, samo
lagano ubrzati korak i samozadovoljno udahnuti svjeţ
proljetni zrak.
Tenisica pronaĊena u napuštenoj zgradi bila je potpuno
otrcana - u svakom sluĉaju, vrijeme tog dokaza s mjesta zlo-
ĉina bilo je nepovratno prošlo; vrijeme kada ga je na lijevoj
nozi nosio netko ĉiji je broj stopala ĉetrdeset i dva. Đon teni-
ske bio je potpuno izlizan, gotovo ga više nije ni bilo, dok je
na mjestu gdje bi se imao smjestiti noţni palac bila poveća
rupa. Rupetina, bolje reĉeno. Vidjelo se da je nekoliko puta
bila krpana, nakon što se poderala na dva mjesta, oĉigledno s
uspjehom kratka vijeka. Marka tenisice mogla se jasno
prepoznati, što je iskljuĉivalo mogućnost da je bila kupljena u
nekoj otmjenoj trgovini (ako odbacimo mogućnost da je
kupljena bez svog para, kao kakav ukrasni ili umjetniĉki
primjerak). Ustvari, jedino što je moglo pobuditi zanimanje
na toj tenisici koja je nekoć krasila (ili moţda ne) neĉije
lijevo stopalo, bila je smeĊa mrlja na njezinoj prednjoj strani,
u blizini mjesta gdje bi se ugurao mali prst. Policijski
laboratorij je mrlju identificirao kao mikrokristalni vosak,
sintetike, boje i postojanosti kao u najmodernijih materijala,
ali znatno jeftinije. Na vosak se prilijepio tanak sloj metalne
prašine, koja je identificirana kao bronca. Carella baš i nije
bio oduševljen laboratorijskim nalazima niti je bio zadovoljan
rezultatima odjela za identifikaciju sumnjivaca, koji nije
uspio pronaći nijedan otisak prstiju ili stopala koji bi pripadao
ţrtvi. Naoruţan ne baš dojmljivom fotografijom (na kojoj je
bio jezivi prizor ţrtvinog već potpuno bijelog tijela, kao u
kamena, snimljen u mrtvaĉnici), Carella
se tog poslijepodneva uputio natrag u ulicu Harrison kako bi
eventualno pronašao nekoga tko je poznavao ţrtvu.
Medicinski je vještak utvrdio da je mladić imao izmeĊu
dvadeset i dvadeset pet godina. Iz policijske perspektive, to
baš i nije bila olakotna okolnost. Naime, mladić se mogao
druţiti s tinejdţerima, a mogao je izlaziti i s nešto starijom
omladinom, svojih godina, ovisno o tome koliko je bio
emocionalno zreo. Carella je odluĉio da će se raspitati i kod
jednih i kod drugih, a njegovo je prvo odredište bio
tinejdţerski kafić imenom Space, koji je tijekom godina
promijenio mnogo vlasnika; bila je to delikatesna trgovina,
portorikanska bodega i, nakratko, ĉak i crkvica. Suprotno
svome imenu, bila je to omanja prostorija s velikim
metalnosivim aparatom za espresso na njezinom kraju. Kao
kakav futuristiĉki idol, taj je aparat nadmoćno nadvisivao
svoje vjerne podanike. Svi njegovi podanici bili su vrlo mladi.
Djevojke su sve odreda imale plave traperice i duge kose, dok
su se na momcima isticale tek narasle bradice. Iz policijske
perspektive, ni to nije bila olakotna okolnost. S obzirom na
izgled, mogli su biti: a) hipiji, b) studenti, c) anarhisti, d)
propovjednici, e) sve od navedenog. Većina policajaca,
naravno, odmah zakljuĉi da su tipovi koji se usude isfuravati
na dugu kosu i bradu zacijelo potencijalni prijestupnici zbog:
a) konzumiranja marihuane, b) prodaje heroina, c) nasilja, d)
bludniĉenja na javnom mjestu, e) nemorala i urote, f) izdaje,
g) svega navedenoga.
Carella je pomislio na to kako bi bio bogat ĉovjek da je dobio
dolar za svakog zanemarenog klinca kojeg je uhitio zbog
ubojstva svoga brata. S druge strane, znao je i to da će ga ovi
kosati i bradati balavci, kad im pokaţe policijsku znaĉku,
odmah optuţiti za: a) fašizam, b) brutalnost, c) prostakluk i
pijanĉevanje, d) bludniĉenje na javnom mjestu, e)
uznemiravanje, f) sve navedeno. Ponekad se ţivot ĉini tako
napornim i teškim.

Blizina policajca osjećala se u kafiću i prije nego što je

Carella zakoraĉio unutra. Klinci su ga pogledali, a on im je
jednako uzvratio, znajući da bi, kad bi ih upitao koji je danas
datum, svi u jedan glas, kao crkveni zbor, uzviknuli Trideset i
peti prosinac!'. Odabrao je stol koji je bio najbliţi vratima, pa
je sjeo izmeĊu dugokosog plavog momka i tamnokosog, nešto
duţe brade. Djevojka koja je sjedila njemu nasuprot imala je
dugu smeĊu kosu, uplašene smeĊe oĉi i lice anĊela.
„Da?" upitao je plavokosi momak.
„Ovdje sam policijskim poslom", rekao je Carella i pokazao
znaĉku. Momci su zurili u njega kao da je svemirac. Djevojka
je maknula pramen kose sa svog obraza i okrenula glavu
ustranu. „Nastojim identificirati momka koji je ubijen u ovom
kvartu."
„Kada?" upitao je bradati momak.
,,U nedjelju, u noći. Osamnaestog travnja."
,,A gdje?" upitao je plavokosi momak.
,,U napuštenoj zgradi u ulici Harrison."
„Kako ste rekli da vam je ime?" upitao je opet plavokosi.
„Detektiv Steve Carella."
Djevojka je naglo pomaknula unatrag stolac na kojem je
sjedila, pa je nervozno ustala s oĉiglednom ţeljom da ode što
dalje od stola za kojim je sjedio policajac. Carella joj je na
rame poloţio ruku i rekao:„Mlada damo, kako ti je ime?"
„Mary Margaret", odgovorila je. Nije ponovno sjela.
Trznula je ramenom, kako bi Carella povukao svoju ruku,
pa se okrenula s namjerom da ode.
„Imaš valjda i neko prezime, ne?" bio je uporan Carella.
,,Ryan", odgovorila je. „Deĉki, vidimo se", obratila se svojim
frendovima i krenula od stola, no Carellin ju je glas zaustavio.
„Gospodiĉna Ryan, hoćeš li, molio bih, baciti pogled na ovu
fotografiju?" rekao je Carella i iz svog notesa izvadio
fotografiju. Djevojka se vratila do stola i pogledala
fotografiju, no ništa nije rekla.
„Izgleda li ti poznato?" upitao je Carella.
„Ne", odgovorila je. „Vidimo se", ponovila je i ovoga puta brzo
otkoraĉala do izlaznih vrata pa izišla na ulicu.
Carella ju je promatrao kako odlazi, a onda fotografiju
proslijedio plavokosom momku.„A tebi?"
„Ne."
„Kako ti je ime?"
„Bob."
„Bob i kako još?"
,,Carmody."
,,A tvoje?" pitao je bradatog.
„Hank Scaffale."
„Obojica ţivite u blizini?"
,,U ulici Porter."
„Dugo stanujete ovdje?"
„Priliĉno dugo."
„Poznajete li većinu iz susjedstva?"
„Freakove, uglavnom", rekao je Hank.„S ostalima nemam
posla."
„Jeste li ikada ovdje vidjeli ovog momka?"
„Ako je ovako izgledao, sigurno takvo što nismo vidjeli", rekao
je sarkastiĉno Hank, prouĉavajući fotografiju gotovo ushićeno.
„Kako to misliš?"
„Pa, na ovoj je fotografiji mrtav, zar ne?"
„Da."
„Pa, to ipak ĉini razliku, ne?" rekao je Hank. „Gotovo da je
izgubio svu krv", dodao je i odmahnuo glavom. „Gotovo svu
krv", ponovio je, bacio još jedan dug pogled na fotografiju i
još jednom odmahnuo glavom.„Ne znam tko je on", rekao je,
„jadan ĉovjek."
Odgovori ostalih prisutnih bili su sliĉni. Carella je fotografiju
pokazao i ostaloj mlaĊariji u kafiću, koja je bila zauzela pet
stolova, objašnjavajući iz kojih razloga ga to zanima i
ĉekajući da fotografija nehumanog prizora proĊe kroz sve
ruke. Nitko od klinaca nije bio pretjerano susretljiv (policajac
će postati nasilan samo onda ako naiĊe na nepovjerenje i
nerazumijevanje), no niti nepristojan. Svi su pogledali
fotografiju i jednoglasno zakljuĉili da nisu poznavali ţrtvu.
Carella im je potom zahvalio na susretljivosti i izišao na ulicu.
Do pet sati u tom je kvartu obišao dva supermarketa, trgovinu
makrobiotiĉke hrane, glazbenu prodavaonicu, trgovinu
sandala i još nekolicinu mjesta koja su bila atraktivna mlaĊoj
populaciji - ili barem onom dijelu koji je imao duge kose. Ne
bi ih mogao nazvati freakovima, iako bi to moţda bila prva
asocijacija s obzirom na njihovu pojavu; nije bio sklon pre-
drasudama - bilo bi to kao da na ţrtvino mrtvo tijelo objesi
identifikacijsku oznaku prije nego što sazna tko je. Nije volio
etiketiranje, osim ako se nije radilo o sluţbenom policijskom
izvješću ili medicinskom preparatu. Freak mu je bila posebno
mrska etiketa, jer je bila osnovica za raznorazne predrasude i
obmane - isprva je bila nametnuta, potom usvojena u samo-
obrani, a onda ponosno prihvaćena kao samoidentifikacijski
obrazac. No, kako je taj pojam uspio postati toliko opasan? To
se moglo usporediti s policajcima, koji su ponosno isticali svoj
nadimak - drotovi - u nadi da će izumrijeti kada napokon
dokaţu svoj heroizam i zadobiju zasluţeno poštovanje. To su
obiĉne gluposti. Carella nije bio drot, isto kao što klinci s
kojima je maloprije razgovarao nisu freakovi.

Bila je to mlaĊarija iz susjedstva, ozbiljno podijeljena u

tabore, kao što je to bio sluĉaj u azijskih plemena. Kad je
grad još bio mlad, ili barem mlaĊi, u ovome su kvartu
uglavnom ţivjeli doseljeni Ţidovi, s moţda pokojim Talijanom
ili Ircem, kojih je bilo dovoljno da poremete dobrosusjedske
odnose. U to je vrijeme bilo mnogo netrpeljivosti na
nacionalnoj osnovi (pitajte Meyera Meyera, koji je ţivio u
sliĉnom kvartu dok je bio djeĉak, i koji je ĉesto bjeţao niz
ulice od bigota koji su za njim vikali: „Meyer Meyer, Ţidove
na elektriĉni šteker!", no s vremenom je potpisano primirje
nakon kojeg je uslijedilo razdoblje svojevrsnoga hladnog rata,
kada su stare generacije mjesto ustupile mlaĊim,
obrazovanima na sveuĉilištima, i kada su mnogi odselili u
Riverhead ili Calm's Point. Novi val ameriĉkih useljenika ĉinili
su graĊani koji nisu poznavali jezik i koji se nisu asimilirali već
su uţivali povlastice manjina, što, drugim rijeĉima, znaĉi da
su bili potplaćeni, iskorištavani, premlaćivani, odbaĉeni i,
generalno gledano, uvjeravani u to da Puerto Rico nije bio
prekrasan sunĉani otok na Karibima, već zadrta rupetina na,
ne prelijepim morskim, već na smrdljivim moĉvarnim
obalama. Vrlo su brzo nauĉili da mogu slobodno bacati smeće
kroz prozor u dvorište, jer se inaĉe štakori doĊu pogostiti u
stanove. Uostalom, kako bi se ljudi koje se tretira kao smeće
mogli obazrivo ponašati sa svojim smećem. Mnogi Portorikanci
su stigli ovamo, a mnogi ostali samo toliko dugo koliko im je
trebalo da zarade novac za put natrag na otok. Neki su
slijedili obrazac imigrantske asimilacije po uzoru na
Europljane: uĉili su jezik, upisali školu, zapošljavali se na
boljim poslovima, odselili se u pristojnije dijelove grada (gdje
su zamijenili Amerikance porijeklom iz Europe, koji su sada,
barem većina njih, iselili iz grada u privatne kuće u
predgraĊu). Neki su ostali u svom starom kraju, boreći se sa
sveopćim siromaštvom i povremeno razmišljajući o tome kako
bi bilo da ţive civiliziranije, u nekom pristojnijem dijelu
grada.
Dugokosa mlaĊarija je ovdašnjim Portorikancima, onim
preostalima koji su nastanjivali to podruĉje, morala izgledati
kao potencijalna prijetnja, kao invazija novih imigranata. Oni
koji su bili ţrtve predrasuda lako postanu oni koji imaju
predrasude. Ugnjetavaĉ i sam ĉesto postane ţrtva. Hipiji,
djeca cvijeća, ili freakovi, ako baš ţelite, koji su zahtijevali
mir i propovijedali ljubav, bili su doĉekani na noţ; sa strahom,
sumnjom, neprijateljstvom i predrasudama, jednako kao i
Portorikanci kada su stigli u Ameriku. No, u ovom sluĉaju su
Portorikanci ti koji su ih doĉekali na noţ - ne moţete ljude
nauĉiti na jedan, ne baš zavidan naĉin ţivota, a potom
oĉekivati da budu tolerantni ili, bolje reći, graĊanski korektni.
Ne moţete ih baciti u kanalizaciju i oĉekivati da će biti puni
razumijevanja prema sinovima i kćerima uspješnih
Amerikanaca koji sreću i utjehu traţe u toj istoj kanalizaciji.
Ako je bilo kakav oblik nasilja apsurdan, onda je napad ţrtve
na drugu ţrtvu izvan svake pameti, i pomalo komiĉan. Takva
je situacija bila u juţnom dijelu grada, gdje je, u borbi za
svoju stvar, dolazila mlaĊarija, umjesto da kupuje pištolje u
strahu od onih koji se pak bore za svoju stvar, i to već toliko
dugo da niti ne pamte koliko. U posljednje se vrijeme tu
poĉelo skupljati i mnogo bikera, koji su paradirali u svojim
koţnim jaknama i sa svastikama, i koji su svoje motocikle
tretirali s više paţnje i ljubavi nego svoje djevojke. Bikeri su
bili loš znak. Njihova je prisutnost povećavala tenzije u već
ionako problematiĉnom kvartu.
Portorikanci s kojima je Carella razgovarao toga
poslije-podneva nisu bili pretjerano sretni zbog prisutnosti
policije na njihovom podruĉju. Policija je za njih znaĉila
podmićivanje, uznemiravanje i uhićivanje bez opravdanja.
Palo mu je na pamet kako bi Alex Delgado, jedini detektiv
portorikanskog porijekla iz njegove postaje, moţda bio bolji
izbor za ovaj sluĉaj, no sad se morao pomiriti sa situacijom -
što je, tu je - pa je bez previše razmišljanja proveo
ispitivanje, pokazujući svima fotografiju ţrtve. Bio je loše
sreće - svi su davali iste odgovore: Ne, nije mi poznat. Svi mi
oni izgledaju isto.
Bajkerovo je ime bilo Yank; ono je bilo velikim bijelim slovima
napisano na njegovoj koţnatoj jakni, na mjestu iznad srca.
Imao je dugu zapuštenu crnu kosu i gustu, jednako crnu
bradu. Oĉi su mu bile nebeskoplave, a desno mu je oko bilo
napola zatvoreno, zbog ozljede koja je ostavila veliki oţiljak,
koji se protezao od ĉela pa do lijevog obraza, zahvaćajući i
jedan dio usnice. Uz koţnu jaknu nosio je i ostale modne de-
talje karakteristiĉne za jednog bajkera: već ofucanu šiltericu
(kaciga mu je bila zataknuta na sjedalu, parkirana na mjestu
rezerviranom samo za nju), crnu majicu (ispranu na nekoliko
mjesta zbog neopreznog i ĉestog pranja), crne uske traperice,
veliki metalni remen sa zakovicama i crne motocikli-stiĉke
ĉizme. Oko njegova vrata je pak visjela cijela kolekcija lanaca
razliĉitih veliĉina, a na jednom od njih se sjajio metalni
njemaĉki kriţ. Sjedio je na malenom drvenom stolcu ispred
trgovine i prodavao postere (s LBJ-em na motoru na prozoru
iza njega), pušeći cigaru i diveći se svom izglancanom
metalnom ljubimcu koji je bio parkiran tik do njega. Kad mu
je Carella prišao, ovaj ga nije ni pogledao. Odmah je znao da
je Carella policajac, no bajkeri policajce zapravo ne
doţivljavaju. Oni, ustvari, ponekad sebe doţivljavaju kao
policiju, kao ruku pravde, dok lošim momcima smatraju sve
one koji nisu njihovi.
Carella nije gubio vrijeme. Pokazao je znaĉku i
identifikacijsku iskaznicu, pa mu se obratio:„Detektiv Carella,
87. postaja."
Yank mu je nehajno odvratio, uvlaĉeći dim cigare koju je
pušio.„E?" rekao je.
„Pokušavamo identificirati mladića koji je moţda ovdje
stanovao..."
"E?"
„Mislio sam da biste mi moţda mogli pomoći."
„Zašto ste to mislili?"
„Stanujete li ovdje, u ovom kvartu?"
„Da."
„A koliko već dugo?"
„Nas trojica smo prije nekoliko tjedana s obale stigli ovamo."
„Samo ste u prolazu, dakle?"
,,U stalnom pokretu, rekao bih, da."
,,A gdje stanujete?"
„Svugdje i nigdje."
,,A gdje je to svugdje i nigdje?"
„Zaustavljamo se na raznim mjestima. Pripadnici našeg kluba
su svugdje dobrodošli."
,,A gdje ste se trenutno utaborili?"
„Tu iza ugla."
„Gdje iza ugla?"
„Na Rutlandu. Slušajte, ja sam mislio da ţelite identificirati
nekog drugog. Ĉemu sva ta pitanja? Nije valjda da ćete mene
optuţiti za neki teţak zloĉin?"
„Nije valjda da imate neĉistu savjest?"
„Motor mi je propisno parkiran, a ja sam ovdje samo sjedio,
pušio cigaru i meditirao. Je li to protuzakonito?"
„Nitko nije ni rekao da jest."
„Pa, ĉemu onda sva ta pitanja?"
Carella je posegnuo u dţep svoje jakne, izvadio svoj notes i iz
njega izvukao fotografiju.„Prepoznajete li ga?" upitao je
bajkera pokazavši mu fotografiju. Yank je ispuhnuo dim,
uspravio se u stolcu, pa stavivši sliku na svoja koljena pomno
promotrio izmasakriranog mrtvog mladića."
„Nikad ga nisam vidio", rekao je. Vratio je Carelli fotografiju,
ponovno naslonio stolicu na zid, zavalivši se potom u nju, pa
duboko uvukao još jedan dim.
„Moţete li mi reći vaše puno ime i prezime?" upitao je Carella.
,,A zbog ĉega?"
„Ako vas, kojim sluĉajem, budem htio opet kontaktirati."
,,A zašto biste to htjeli"? Pa rekao sam vam da nikada u ţivotu
nisam vidio tog tipa."
„Ma, u redu, ali ponekad se dogodi da se netko neĉeg
naknadno sjeti ili moţda nešto ĉuje... A vi i vaši kolege iz
kluba, s obzirom da ste stalno u pokretu, mogli biste moţda i
doznati nešto što bi mene moglo zanimati."
„Znate što?" rekao je namršteni Yank. „Recite vi meni svoje
ime, pa ću se ja, ako doznam štogod, vama javiti." Nakon što
su iz njegovih usta izašla dva velika kruga dima, dodao je:
„Što kaţete na to?"
„Već sam vam rekao svoje ime", rekao je Carella.
„Pamćenje mi baš nije najjaĉa strana", odvratio je Carella
zajedljivo, opet se namrštivši.
„Vidimo se", rekao je Carella na odlasku.
„Ne znam baš", uzvratio je Yank.
 51

U deset minuta do jedan u srijedu poslijepodne, Augusta Blair

je nazvala u policijsku postaju i zatraţila da razgovara s
detektivom Klingom, koji je upravo, za vrijeme stanke za ru-
ĉak, otišao nakratko prileći u svlaĉionicu. Meyer ju je upitao
da li joj odgovara da joj se Kling javi malo kasnije, a ona je,
potpuno bez daha, uzvratila da ima jako malo vremena i da bi
ipak htjela odmah dobiti Klinga na telefon. Rekla je da ga
treba u vezi provale u njezin stan. Meyer nije imao izbora pa
je otišao niz hodnik do svlaĉionice kako bi probudio Klinga,
koji se uopće nije uzrujao zbog toga što ga je netko
neoĉekivano otrgnuo iz carstva snova. Ustvari, poţurio je do
svog ureda koliko je brţe mogao, zgrabio telefonsku slušalicu i
priliĉno veselog tona glasa rekao: „Dobar dan, gospoĊice
Blair, kako ste?"
„Dobro, hvala", uzvratila je. „Pokušavam vas dobiti cijeli dan,
gospodine Kling, ali tek sad imamo stanku. Radimo od devet,
a ne znam da li ste vi na poslu tako rano."
„Jesam, u to vrijeme sam već bio ovdje", rekao je Kling.
„Znaĉi da sam tada trebala nazvati. No, nema veze. Vaţno je
da sam vas na kraju uspjela dobiti. Naime, nemam sada
mnogo vremena za razgovor. Moţete li moţda skoknuti do
mene?"
,,A na kojoj ste adresi, gospoĊice Blair?"
„Schaeffer Photography u aveniji Hali na broju 580. Na petom
katu."
,,A o ĉemu se radi?"
„Dok sam pospremala stan, pronašla sam nešto što nije moje,
što je vjerojatno sluĉajno ispalo provalniku."
„Odmah stiţem", rekao je Kling.„A što ste to pronašli?"
„Pokazat ću vam kad stignete", odvratila je. „Moram na
posao, gospodine Kling!"
,,U redu", rekao je,„ja ću..."
Nije stigao dovršiti reĉenicu jer je linija već bila prekinuta.
Schaeffer Photography je zauzimao cijeli peti kat na aveniji
Hali na broju 580. Recepcionarka, platinasta plavuša s
njemaĉkim naglaskom, obavijestila je Klinga da ga Augusta
oĉekuje i uputila ga u studio koji se nalazio na samom kraju
hodnika duţ kojega su bile izvješene fotografije. Prema
onome što je mogao vidjeti, Schaeffer se uglavnom bavio
modnom fotografijom; iako Kling nije pratio Vogue izdanja,
prepoznao je većinu lica s fotografija. Traţio je Augustino
lice, no izgleda da je govorila istinu kada je rekla da je u
modnom svijetu tek neko vrijeme.
Vrata studija bila su zatvorena. Kling ih je potiho otvorio, pa
ušao u prostranu prostoriju u kojoj mu je odmah zapela za oko
studijska scenografija koja je predstavljala nebesko
plavetnilo. Malo dalje je pak, na samome kraju prostorije,
bila smještena platforma za snimanje, a bila je zaštićena od
neţeljenih svjetala ili sjena velikim crvenim platnom. Pod je
prekrivala rijeka kablova, koji su vodili od zida do reflektora u
obliku kišobrana, ĉija je ţarka svjetlost obasjavala platformu.
Crvenokosa je Augusta, noseći crvenu bluzu, kratki crveni
pulover, crvene dokoljenice i crvene ĉizme s visokim
potpeticama, pozirala ispred visokog crvenog platna. Desno od
platforme, prekriţenih ruku, stajala je mlada djevojka u
trapericama i Snoopy majici. Fotograf i njegov asistent bili su
zaposleni namještanjem profesionalnog tripodnog polaroida.
Napravili su nekoliko fotografija, što je pratila zasljepljujuća
bujica svjetlosti. Zadovoljni fotografijama, polaroid
fotoaparat su sada zamijenili Nikonovim. Augusta je
primijetila Klinga, koji je namršteno stajao pokraj vrata, i
mahnula mu rukom. Fotograf se nato okrenuo.
„Da?" ĉuo se njegov glas.
„To je moj prijatelj", rekla je Augusta.
„0, u redu", leţerno je rekao fotograf.
„Raskomotite se, slobodno, ali budite tiho. Spremna, dušo?
Gdje je David?"
„Davide!" viknuo je asistent, na što je, od telefona koji je
visio na zidu i koji je bio djelomiĉno zaklonjen pomiĉnim
zidom na kojemu su visjele ljubiĉaste ţenske gaćice, dotrĉao
mladić. Takoreći je odmah doletio do Auguste, njeţno joj
poĉešljao kosu, pa sišao s platforme.
„Spremna?" upitao je fotograf.
„Spremna."
„Naslovna parola će biti Crveno na crvenom. Neka nam Bog
pomogne, s obzirom na ime..."
,,A što nije u redu s tim nazivom?" upitala je djevojka u
Snoopy majici.
„Ništa, Helen, tko sam ja da sudim o ureĊivanju tvog
magazina. Gussie, osnovna nam je ideja istaknuti vatrenu
ĉovjekovu prirodu, znaš već na što mislim. Frcanje iskri,
rasplamsavanje strasti, znaš već, boje pakla, ne? Znaš na što
ciljam, ne?"
„Pa, mislim da sam shvatila", rekla je Augusta.
„Hoćemo da sve odiše crvenim."
„Što dovraga ovaj objektiv radi ovdje?" upitao je fotograf.
„Pa, mislio sam da ćemo snimati u krupnom planu",
objašnjavao je asistent.
„Ne, Eddie, nećemo. Skini ga, hoćeš li?"
„Odmah", rekao je Eddie i krenuo skinuti foto-objektiv s
aparata.
„Davide, makni tu kosu s njezina ĉela, molim te."
„Gdje?"
„Pa tu, iznad oka, zar ne vidiš?"
„Ah, to!"
,,U redu, sad je to to, hvala ti. Eddie, jel' dobro?"
„Dobro je." „Gussie?" „Dobro je."
,,U redu onda, krenimo! Ajde, Gussie, jedan veliki razigrani
osmijeh! To se traţi, to hoću, hoću da ta crvena vrišti po
ĉitavome gradu, bravo dušo, takvu te volim, još jednom tako,
sada malo okreni glavu, tako, dobro je, dobro, ostani tako
Gussie, još jedan osmijeh, da se više vide zubi, dušo, raširi
širom ruke, dobro je, dobro, to je to, vidim da te proţela ta
crvena, ajmo sad još malo vatrenije, nek se osjeti tvoj gorući
plamen, dobro je, to mi se sviĊa, sad malo na drugu stranu,
glavu ustranu, ne tako, ne, ruke neka ostanu raširene, O.K.,
tako je dobro, a sada kreni prema meni, ne, dušo, nemoj tako
pokunjeno, nije ovo reklama za antidepresive, moraš zraĉiti
eksplozivnošću i strašću, to, tako je to, to, dobro je, sad malo
veselije, Gussie, dobro je, to mi se sviĊa, otvori oĉi, zabaci
kosu, ma divno, dušo..."
Sljedećih pola sata Kling je promatrao Augustine ekshibicije
ispred fotoaparata; razliĉite usiljene izraze lica, poloţaje
tijela i senzualne pokrete - u kojoj god pozi bila, izgledala je
zamamno. Jedini zvuk koji se mogao ĉuti u velikom studiju bio
je fotografov glas te škljocanje njegova aparata. Bio je
uporan u svojim zahtjevima, tepanju i objašnjavanju.
Prostorija je bila uistinu velika, pa ga je mogla ĉuti samo
Augusta, dok je škljocanje fotoaparata, kao popratni zvuk u
pravilnim ritmovima, odjekivalo poput kakve signalizirajuće
naprave. Kling je bio i više nego impresioniran. U Augustinom
stanu neku veĉer bio je fasciniran njenom ljepotom, no tada,
s obzirom na okolnosti, nije primijetio njezinu poletnost. Zbog
provale koja je potresla Augustu, Kling ju je imao prilike
vidjeti samo u oĉaju, kada je njezina ljepota itekako
ostavljala bez daha, ali je bila nekako beţivotna. Sada, kada
ju je Kling promatrao kako ţari i pali oko sebe svojom
energijom, izgledala je kao potpuno druga osoba, pa se pitao
koliko lica skriva ta Augusta Blair i koliko će ih on imati prilike
upoznati.
„U redu, Gussie, odliĉno", napokon je rekao fotograf.„Helen,
napravimo stanku od desetak minuta, pa ćemo onda nastaviti
s mornarskom kolekcijom. Eddie, moţemo dobiti kavu?"
„Odmah."
Augusta je sišla s platforme i krenula prema Klingu, koji je još
uvijek stajao na samom ulazu u studio.„Bok", pozdravila ga je
leţerno.„Oprostite što ste morali ĉekati."
„Uţivao sam", rekao je Kling.
„Pa, bilo je priliĉno zabavno", uzvratila je Augusta. „Inaĉe su
snimanja zapravo dosadna."
„Helen, koju od ovih hoćeš za naslovnicu?" upitao je fotograf.
„Onu u toplesu."
„Ţeliš dvije fotke poprsja, ne?"
„Da. Dva poprsja, jer imamo samo jedan par hlaĉa", rekla je
Helen.
„O.K., poprsje dva puta, za naslovnicu toples. Hoćeš li me
upoznati sa svojim prijateljem, Gussie?" obratio se fotograf
Augusti i došetao do mjesta gdje su stajali ona i Kling.
„Rick Schaeffer", predstavila je Augusta fotografa, a potom i
Klinga: „Ovo je detektiv Kling. Oprostite, ne znam vaše ime?"
„Bert", rekao je Kling.
„Drago mi je", pozdravio ga je Schaeffer i pruţio mu ruku.
Rukovali su se, a potom je Schaeffer upitao: „Aaa, o provali je
rijeĉ, je li?"
„Da", odgovorio je Kling.
„Pa, ne ţelim vam oduzimati vrijeme", rekao je Schaeffer.
„Gussie, dušo, prvo ćemo snimati u toplesu."
„O.K."
„Htio bih nastaviti dalje ĉim promijenimo pozadinu."
„Bit ću spremna na vrijeme."
,,U redu. Berte, drago mi je što smo se upoznali."
Otišao je potom do dvojice muškaraca koji su na platformu za
snimanje nosili plavo obojene kulise.
što ste to pronašli u stanu?" upitao je napokon Kling.
„Imam to u svojoj torbici", rekla je Augusta. Krenula je prema
klupi koja je bila na drugoj strani prostorije, a Kling za njom.
„Ispriĉavam se zbog toga što ste morali doći ovdje i zbog
ţurbe, ali, znate, plaćaju me dvadeset i pet dolara po satu,
pa ne vole da ljenĉarim."
„Razumijem, nema problema", ljubazno je odvratio Kling.
Augusta je stala pretraţivati svoju torbu i iz nje izvadila
kemijsku olovku, koju je potom stavila u Klingovu ruku, koji ju
je, iako su Augustini otisci već bili na njoj, oprezno primio
rupĉićem. Gornji dio olovke bio je od metala, obojen da
izgleda kao da je od zlata. Donji dio olovke je pak bio od
plastiĉnog materijala crne boje. Olovka je oĉigledno bila
napravljena u promotivne svrhe. Na crno obojenoj plastici
bijelim je slovima pisalo:

Sulzbacher Realty 1142 Ashmead Avenue Calm's Point

„Sigurni ste da to nije vaša olovka?" upitao je Kling.

„Potpuno sigurna. Hoće li vam to ikako pomoći?"
„Imat ćemo sada nešto što bi mogao biti dobar trag za
poĉetak."
„Dobro", bacila je pogled preko ramena prema radnicima koji
su platformu pretvarali u nebeski svod. „Koliko je sati, Berte?"
Kling je pogledao na svoj sat. „Sad će dva. Kako da vas
zovem? Augusta ili Gussie?"
„Ovisi o tome što ćemo raditi?" odgovorila je koketno,
nabacivši osmijeh.
,,A što radimo veĉeras?" upitao je odmah Kling.
„Nemam vremena veĉeras", rekla je Augusta.
„A sutra?"
Pogledala ga je na trenutak, oklijevajući, a zatim rekla:
„Moram pogledati svoj raspored." Zavirila je u svoju torbicu
kako bi pronašla rokovnik, izvadila ga je i otvorila, pa upitala:
„Koji je sutra dan, ĉetvrtak?" Ne ĉekajući njegov odgovor,
otvorila je stranicu ĉetvrtka, 22. travnja.„Ne, naţalost, ni
sutra nisam slobodna." Klingu je bilo jasno da je dobio
odbijenac. „No, slobodna sam u subotu naveĉer", rekla je
potom Augusta iznenadivši ga.„Jel' moţe onda u subotu?"
„Meni odgovara", odgovorio je bez oklijevanja. „Hoćemo li na
neku veĉeru?"
„Voljela bih to."
,,A moţda kasnije i u kino?"
„A zašto ne bismo prvo otišli u kino, a zatim na veĉeru? Ako
vam neće smetati kako izgledam, moţete me pokupiti poslije
posla u studiju..."
„Dogovoreno."
„Moţe oko šest, šest i petnaest, pa ćemo moţda uspjeti
uhvatiti i neku raniju projekciju, a poslije moţemo skoknuti
na hamburger ili nešto sliĉno. Kad vi završavate s poslom?"
„Ja ću sigurno biti gotov do šest."
„O.K., fotografovo ime je Jerry Bloom, a nalazi se na broju
1204. na Concordu. Na drugom je katu, ĉini mi se. U šest,
dakle."
„Gussie, ĉekamo te!" viknuo je Schaeffer.
„Vidimo se u subotu", rekla je i, na Klingovo iznenaĊenje,
njeţno prislonila prst na usne, pa mu poslala poljubac. Potom
je razigrano okrenula oĉima, u znak da je ĉeka cijeli dan na-
pornog snimanja, pa je hitro otišla do Schaeffera koji ju je
nestrpljivo ĉekao.
Kling joj je samo kratko namignuo.

U centru, u Calm's Pointu, avenija Ashmead je bila u pot-

punosti zasjenjena graĊevinskom konstrukcijom. Nedaleko se
nalazio uţurbani poslovni dio grada, kao i Glazbena aka-
demija. Kad je Klingu bilo sedamnaest, hodao je s djevojkom
koja je stanovala u Calm's Pointu, a nakon toga se zakleo da
će to biti prva i zadnja. Sudar je bio dogovoren za osam i tri-
deset, a on je krenuo iz Riverheada toĉno u sedam. Na Allenu
je uhvatio vlak kojim se vozio nekih sat i pol. Izišao je na Kin-
gston Parkwayu, kako mu je djevojka bila i objasnila. No, tada
se izgubio u labirintu nepoznatih mu ulica i imena i kod nje
stigao tek u deset sati. Nakon što je napokon pronašao svoje
odredište, djevojĉina mu je majka rekla da je ova otišla u
kino s prijateljicom. Pitao ju je da li da priĉeka da se vrati, a
ona mu je odbrusila, kao nekom maloumniku ili glupanu:„Ne
bih ti to predloţila." Kasnije je rijetko dolazio u Calm's Point,
samo ako je morao zbog neke istrage.
Sulzbacher Realty nalazio se u ciglenoj zgradi, koja se
nalazila izmeĊu supermarketa i prodavaonice alkoholnih
pića. Ulazna su se vrata nalazila izmeĊu dva moderna, visoka
staklena prozora, ovješena fotografijama okolnih zgrada i
ulica. Kling je iza stakla mogao vidjeti nekoliko uredskih
stolova. Uz jedan od njih sjedio je muškarac, prouĉavajući
otvorenu knjigu. Nakon što je Kling ušao u ured, muškarac je
podigao pogled.
„Dobar dan", rekao je. „Mogu li vam pomoći?"
Imao je smeĊe poslovno odijelo, bijelu košulju i usku kravatu.
Na njegovu reveru bila je igla lokalnog Chambers of
Commerce, dok mu je iz lijevog dţepa sakoa virilo nekoliko
cigareta.
„Nadam se da moţete", odgovorio je Kling. Izvadio je svoj
novĉanik pa ga otvorio. „Detektiv Kling", rekao je, „iz 87. po-
staje. Postavio bih vam nekoliko pitanja."
„Sjednite", ljubazno je rekao muškarac i pokazao prema
drvenoj stolici pokraj njegova stola. „Ja sam Fred Lipton,
nadam se da ću vam biti od pomoći, kakve-takve."
„Gospodine Lipton, olovka s imenom vaše tvrtke pronaĊena je
u jednom provaljenom i pokradenom stanu, a mi..."
„Olovka tvrtke?"
„Da, gospodine. Kemijska olovka na kojoj je ugravirano ime
vaše tvrtke."
„Ah, da! Te olovke. To su olovke koje je Nat dao napraviti
radi reklamiranja tvrtke."
„Nat?"
„Nat Sulzbacher. Vlasnik tvrtke. Ja sam samo prodavaĉ."
Lipton je otvorio gornju ladicu svog uredskog stola, posegnuo
unutra i na stol izvadio hrpu identiĉnih olovki.„Na ove ste
mislili?"

Kling je uzeo jednu pa je promotrio. „Da", rekao je, „tako

izgleda ona koju smo pronašli."
Nato su se otvorila ulazna vrata. Ušao je visoki i tamnokosi
muškarac.„Dobardan, Frede", pozdravio ga je.„l, kako ide
prodaja?"
„Gospodine Sulzbacher, ovo je detektiv..." „Kling."
„Kling. Istraţuje sluĉaj provale."
,,A je li?" odvratio je Sulzbacher i iznenaĊeno podigao obrve.
,,U pokradenom stanu je pronaĊena jedna od naših olovki."
„Jedna od naših olovki!?" rekao je Sulzbacher.„Mogu li je
vidjeti, molim vas?"
„Nemam je kod sebe."
,,A kako onda znate da je naša?"
„Ime naše tvrtke je napisano na njoj", objasnio je Lipton.
„Oh. I kako vam mi moţemo pomoći, mladiću?"
„Pa, s obzirom da je olovka naĊena na mjestu zloĉina..."
„Zar vam izgledamo kao kriminalci?"
„Ma, ne, ja sam samo htio..."
„Jer ako imate takvih sumnji, uvjeravam vas da ste u krivu.
Kao što vidite, ovo je agencija za nekretnine. I ništa drugo se
ne skriva pod našim imenom."
„Ma, nitko ne sumnjiĉi vas ili gospodina Liptona da ste
opljaĉkali stan. Ja sam samo htio ispitati dajete li te olovke
samo odreĊenim ljudima ili..."
„Znate li koliko sam tih olovki dao napraviti?" upitao je
retoriĉki Sulzbacher.
„Koliko?"
„Pet tisuća."
,,Oh", ĉuo se Klingov razoĉarani glas.
„A znate li koliko smo ih podijelili u posljednjih šest mjeseci?
Najmanje polovicu. Dvije tisuće sigurno. Ne oĉekujete valjda
da smo zapamtili kome smo ih sve dali?"
„Jesu li to sve bili vaši kupci ili..."
„Kupci, naravno, ali i nepoznati, ljudi u prolazu. Netko doĊe,
informira se u vezi neke kuće, a mi mu poklonimo olovku kako
nas ne bi zaboravio. U Calm's Pointu ima mnogo agencija za
nekretnine, znate."
„Hmm", promrmljao je Kling.
„Ţao mi je", rekao je Sulzbacher.
„Da", uzvratio je Kling.
„I meni takoĊer."
Ovoga puta nisu mislili da se radi o pogrešci.
Poslijepodnevnom je poštom stigao još jedan identiĉni
fotostat, koji se odmah pridodao kolekciji. Policijska je
postaja sad bila ponosni vlasnik dvije fotografije J. Edgara
Hoovera i dvije fotografije Georgea Washingtona.
„Što misliš, što nam pokušava reći?" upitao je Hawes.
„Nemam blagog pojma", odgovorio je Carella.
„Ovo je planski smišljeno, u to nema sumnje", dodao je
Meyer.
„Nema sumnje."
Trojica policajaca su, s rukama na bokovima, zamišljeno
stajala ispred ploĉe za izvješćivanje prouĉavajući fotografije
koje su bile poredane jedna pored druge kao u kakvom povi-
jesnom muzeju.
„Što misliš, otkud mu fotografije?" upitao je Hawes.
„Iz novina, valjda. Ili knjiga i magazina."
„Bi li to bio dobar trag?"
„Ne vjerujem. Ĉak i da otkrijemo otkuda ih je izvadio, ne
znam kakve koristi..."
„Da."
„Ono što nam je bitno jest otkriti što nam pokušava
reći."
„A što uopće znamo do sada?" upitao je Meyer.
„Znamo da će tridesetog travnja ukrasti pola milijuna dolara",
rekao je Hawes.
„Ne, to nije potpuno toĉno", ispravio ga je Carella.
„Kako to misliš?"
„Rekao je 'Uz vašu pomoć...', sjećaš li se? 'Uz vašu ću pomoć
ukrasti pola milijuna dolara posljednjeg dana travnja'."
„Ĉiju pomoć?" upitao je Meyer.
„Našu, pretpostavljam", rekao je Carella.
„Ili moţda tvoju. Tvoju osobno", dodao je Hawes.„Ti si jedini
koji je razgovarao s njime."
„Da, u pravu si", sloţio se Carella.
,,A i sve su omotnice bile adresirane na tebe."
„Da."
„Moţda se iz nekog razloga posebno vezao za tebe. Moţda
izmeĊu vas ima neka tajna veza. Ovo se moţda tiĉe tebe
osobno."
„IzmeĊu nas stvarno postoji veza", rekao je Carella.
„Kakva veza?"
„Ustrijelili smo jedan drugog. I obojica smo preţivjeli." ,,l,
misliš li da to nešto znaĉi?" upitao je Hawes. „Kako to misliš?"
„Ako se to tiĉe tebe osobno, što misliš, na što cilja? Imaš li
kakvih ideja?"
„Ama baš nikakvih", odgovorio je Carella kao iz topa.
„Hoover i Washington", rekao je zamišljeno Meyer. „Što
dovraga oni imaju zajedniĉko?"
 7

U 'sluĉaju Isusa Krista', kako su momci iz 87. postaje u šali

nazivali sluĉaj mladića pribijenog na zid, nije bilo nekih
znaĉajnih pomaka. Mladićevo mrtvo tijelo još uvijek nije bilo
identificirano, a Carella je bio svjestan toga da će, ako u
idućih dana ne bude sreće po tom pitanju, istraga pasti u
zaborav tj. da će biti proglašena sluţbeno mrtvom, baš kao
što je bilo i mladićevo tijelo. Sve dok ne saznaju tko je,
odnosno sve dok ne budu sa sigurnošću mogli utvrditi da je baš
taj ĉovjek tog imena ubijen od strane nepoznatog poĉinitelja,
on će biti tretiran samo onako kako ga naziva dr. Cortez:
truplo. Na etiketi uz njegovo tijelo moći će pisati samo
truplo. Anonimno truplo. Bit će to samo hrpa ljudskoga
beţivotnog mesa koja će završiti u spalionici. U gradu je bilo
već ionako previše ţrtava ubojstva poznatih imena, poznatih
adresa, poznatih neutješnih roĊaka i poznate prošlosti, a da bi
policija imala vremena i za ţrtve koje bez imena kao da nisu
ni postojale. Takvi sluĉajevi nikad nisu bili doĉekivani s
dobrodošlicom.
U ĉetvrtak ujutro, dok je Carella obilazio trgovine u ulici
Harrison, poĉela je snaţno padati kiša. Sluĉaj Isusa Krista bio
je već ĉetiri dana star. Carella je strahovao od toga da će,
ako ubrzo ne naĊe nekakav trag, sluĉaj završiti u rubrici
otvorenih dosjea, što je, drugim rijeĉima, znaĉilo da će biti
zatvoren.
Sluţbena klasifikacija - neriješeni sluĉaj. Dosje bi ĉamio u
nekoj uredskoj ladici, ĉekajući tjednima, mjesecima ili
godinama da moţda, kojim sluĉajem, ako uopće, iskrsne nešto
što bi davalo nadu u njegovo razrješenje. Carelli je bila
gnusna i sama ideja da bi se nakon likvidacije trupla likvidirao
i sam sluĉaj. Uz to što je bio duboko potresen brutalnošću i
neĉovjeĉnošću tog sluĉaja razapinjanja (ako se tako uopće
moţe nazvati, budući da se poĉinitelj nije posluţio kriţem),
Carella je osjećao da je u njemu bilo potaknuto nešto
intenzivno. U crkvi nije bio već trinaest godina, otkako mu se
sestra udala, no sada je u sebi prepoznao neke duboko
religiozne osjećaje te se prisjećao svećeniĉkih halja, kaleţa,
djeĉaka ministranata i velikog kriţa sa razapetim Isusom
Kristom, koji je visio iznad oltara. Kao djeĉak nije bio
religiozan, niti je to postao nakon što je odrastao. No, ubijeni
je mladić u njegovim mislima ostavljao ĉudan dojam ţrtve
koja je, kao i Isus Krist, dala ţivot za spasenje ĉitavoga
ĉovjeĉanstva, pa mu je bila potpuno neprihvatljiva ideja da je
to bilo uzalud.
Kiša je lijevala poput metaka iz strojnice, kao u nekom
futuristiĉkom svijetu kojeg više nisu nastanjivali ĉovjek i
sunce. Na nebu je sijevalo, uz snaţnu grmljavinu, koja je
Carellu potjerala u zaklon. Utrĉao je u najbliţu trgovinu,
iscijedio vodu sa svog kaputa i glavu obrisao maramicom. Tek
se, pošto je to uĉinio, osvrnuo oko sebe. U prvi je ĉas pomislio
da se našao u nekakvoj umjetniĉkoj galeriji koja nešto
prezentira one man nastupom. No, nakon što je malo bolje
pogledao oko sebe, shvatio je da se nalazi u kiparskoj
prodavaonici; kiparski radovi bili su izloţeni na velikim
stolovima i mnoštvu polica -bili su to ţenski aktovi razliĉitih
veliĉina od bronce i gipsa, od drva i kamena. Bili su to vrlo
kvalitetni radovi, ili je barem Carelli tako izgledalo.
Naturalistiĉni, gotovo fotografski preciznih oblika, aktovi su
sjedili, leţali ili stajali u trodimenzionalnoj, realistiĉnoj
formi. Neki su bili tek veliĉine jedne šake, a neki visine
prosjeĉnog ĉovjeka. Umjetnik se za sve radove koristio istim
modelom; oĉito mladom djevojkom, visokom i vitkom,
malih i dobro oblikovanih grudi, skromnih bokova te duge
kose, koja je sezala do polovice leĊa. Ideja tog umjetniĉkog
rada, ĉinilo se, bila je stvoriti efekt zrcala; prikazati djevojku
u razliĉitim pozama, iz razliĉitih kutova gledanja i u razliĉitim
veliĉinama, smanjiti je i izobliĉiti, i to na naĉin da se njezina
ţivotnost materijalizira u materijalima koji su ĉvršći od
ljudskog mesa. Carella je pomnije prouĉavao jednu od
skulptura kada se iz straţnje sobe pojavio muškarac.
Muškarac je bio u kasnim dvadesetima, visok i plavokos,
izrazito tamnih smeĊih oĉiju i lavlje glave. Bio je na štakama.
Lijeva mu je noga bila previjena zavojima, dok je na desnoj
nosio bijelu izlizanu tenisicu.
U ovom je trenutku, pomislio je Carella, u cijelom gradu bilo
barem deset tisuća ljudi koji su nosili bijele tenisice; samo na
lijevoj nozi, samo na desnoj nozi, ili pak na obje noge. No,
pitanje je koliko je njih imalo svoju trgovinu na King's Circleu,
nedaleko od ulice Harrison, gdje je, prije nekoliko dana, na
zid bio pribijen mladić i gdje je, u napuštenom stanu iste
zgrade, naĊena lijeva izlizana tenisica.
„Izvolite, gospodine", obratio mu se muškarac. „Mogu li vam
kako pomoći?"
„Ja sam policijski istraţitelj", rekao je Carella. ,,Uh-huh",
rekao je muškarac nato. „Detektiv Carella, 87. policijska
postaja."
„Uh-huh" ponovio je. Nije traţio da mu se pokaţe policijska
znaĉka, pa je Carella nije ni pokazivao. „Istraţujem ubojstvo",
dodao je.
„Tako znaĉi." Muškarac je kimnuo glavom, prislonio štake na
jedan od dugaĉkih izloţbenih stolova, pa sjeo na njegov rub,
pokraj bronĉane skulpture njegove mlade vitke muze, koja je
imala prekriţene noge, pognutu glavu i zatvorene oĉi, poput
gole redovnice. „Ja sam Stanford Elliot", predstavio se. „No,
svi me zovu Sandy. A tko je ubijen?"
„Ne znamo još. Tijelo nije identificirano. Upravo zato se i
raspitujem po kvartu."
,,A kad se to dogodilo?" upitao je Elliot.
,,U noći prošle nedjelje."
„Prošle nedjelje sam bio izvan grada", ţurno je odgovorio
Elliot, a Carella se odmah zapitao zašto je imao potrebu na-
glasiti da ima alibi, s obzirom na to da ga se, barem zasad,
nije moglo nikako povezati s ubojstvom.
„Zaista?" rekao je Carella.„A gdje ste bili u nedjelju?"
,,U Bostonu. Skoknuo sam do Bostona za vikend."
„Lijepo je tamo", prokomentirao je Carella.
„Da, jest."
„No, da ne skrećemo s teme, pokazao bih vam fotografiju
ţrtve..."
„Ne poznajem baš mnogo ljudi iz susjedstva", Elliot ga je
preduhitrio.„U gradu sam tek od sijeĉnja, a uglavnom vrijeme
provodim sam. Gotovo stalno sam u studiju, radim i pokuša-
vam prodati koji komad. Ne poznajem mnogo ljudi."
„Pa, mnogo ljudi navrati u vašu trgovinu, zar ne?" bio je
uporan Carella.
„To svakako. No, ako ništa ne kupe, ne zapamtim ih niti im
znam ime. Shvaćate?"
„Shvaćam", potvrdio je Carella. „No, zašto ipak ne biste bacili
pogled na fotografiju?"
„Pa, ako baš inzistirate. No, nije da ću vam biti od neke
pomoći. Zaista poznajem vrlo malo ljudi u okolici." „Vi ste
porijeklom iz Bostona?" „Molim?"
„Rekli ste da ste bili skoknuli do Bostona, pa sam
pretpostavio..."
,,Oh, ne. Ja sam iz Oregona. No, tamo sam pohaĊao studij.
Studij visoke umjetnosti na B.U., bostonskom sveuĉilištu."
„Kaţete, znaĉi, da ste tamo bili u nedjelju?" „Tako je. Išao
sam u posjet prijateljima. Imam mnogo prijatelja u tom
gradu."
„Ali ne baš previše ovdje." „Ne, ovdje ne."
„Jeste li povrijedili nogu prije odlaska u Boston ili nakon što
ste se vratili?" „Prije odlaska."
„Znaĉi putovali ste sa štakama?" „Da."
„Išli ste autom?" „Prijatelj me vozio." „Koji prijatelj?"
„Djevojka koja mi pozira." Pogledom je ukazao na skulpture
koje su ga okruţivale.
,,A što vam se uopće dogodilo s nogom?" upitao je Carella.
„Imao sam nesreću."
„Je li slomljena?"
„Ne. Samo sam uganuo gleţanj."
„To ponekad zna biti gore od napuknuća."
„Ah, da, to mi je i doktor rekao."
,,A kojeg doktora posjećujete?"
,,A zašto vas to zanima?"
„Pa, tako, samo pitam."
„Pa", zapoĉeo je Elliot, „mislim da vam to nisam obvezan
reći."
,,U pravu ste", rekao je Carella. ,,l niste. Hoćete li, molim
vas, pogledati fotografiju?"
„Hoću reći", nastavio je Elliot, već pomalo nestrpljivo„,već
sam vam posvetio mnogo vremena, a uhvatili ste me usred
posla. Zapravo, ne volim kad me se ometa dok..."
„Ispriĉavam se", rekao je Carella. „Ali, kad biste samo bacili
pogled na fotografiju..."
„Ionako ga neću prepoznati", rekao je Elliot. „Jedva da nekog
poznajem iz susjedstva. Većina mojih poznanika ţivi u
Bostonu."
„Ma, ipak pogledajte", Carella je ustrajao u svom zahtjevu i
pruţio mu fotografiju.
„Ne, ne poznajem ga", rekao je Elliot i istog trena mu vratio
fotografiju.
Carella je vratio fotografiju u svoj notes, popravio ovratnik na
kaputu, zahvalio se i izišao na kišu. Lijevalo je kao iz kabla.
Carella je u sebi prokleo prevrtljivi travanj. Ĉim je izišao na
ulicu, stao je mahnito trĉati, sve dok nije stigao do restorana
na uglu. Pošto je ušao, pokušao je na trenutak doći do daha,
kao i svi oni nesretnici koje je zatekla kiša i koji su napokon
pronašli zaklon. Skinuo je promoĉeni kaput, objesio ga na
vješalicu, pa sjeo za najbliţi stol. Konobarica je viknula sa
šanka upitavši ga ĉime ga moţe posluţiti. Naruĉio je šalicu
kave i sir Danish.

Stanford Elliot mu je bio sumnjiv.

Bila mu je sumnjiva izlizana bijela tenisica, kao i njegova
lijevo ozlijeĊena noga. No, moţda je samo sluĉajnost da je
pronaĊena tenisica bila baš lijeva. Bilo mu je sumnjivo i to što
je odmah, kao iz topa, ponudio alibi za vrijeme kad se zbilo
ubojstvo, kao što mu je bilo sumnjivo i to da se sa štakama
odvaţio na tako daleki put do Bostona, bez obzira na to što ga
je netko vozio.
Zašto mu nije htio reći ime svog doktora? I kako je mogao
znati da je ţrtva muškarac? Naime, i prije nego mu je Carella
pokazao fotografiju, rekao je: 'Ionako ga neću prepoznati.' Ga.
Carella uopće nije bio spomenuo spol, već je govorio o ţrtvi.
Uza sve to, još ga je nešto muĉilo.
Konobarica ga je posluţila kavom i sirom. Uzeo je u ruke svoj
Danish, gricnuo ga pa vratio na tanjur. Uzeo je potom šalicu s
kavom, skinuo prilijepljeni ubrus s nje, otpio gutljaj i
odjednom shvatio što ga je toliko muĉilo.
Razmišljao je bi li se vratio u trgovinu.
Elliot je spomenuo da je bio usred posla kad je došao Ca-
rella, što bi znaĉilo da je djevojka koja mu pozira tada vjero-
jatno bila ondje. Odluĉio je ipak neko vrijeme priĉekati, kako
bi djevojku uhvatio nasamo i s njom porazgovarao bez even-
tualnih Elliotovih sugestija.
Popio je kavu i pojeo sir pa je nazvao postaju i pitao ima li
kakvih, novosti ili poruka za njega. Od Meyera je saznao da je
poštom stigla još jedna omotnica. Carella ga je zamolio da je
otvori. Carella je priĉekao, a kad se Meyer vratio na telefon
pošto ju je otvorio, upitao je:„l, što je ovoga puta?"
„Avion", odgovorio je Meyer.
„Što?"
„Fotografija aviona." „Kakvog aviona?"
„Nemam blagog pojma", rekao je Meyer.
Cotton Hawes je bio taj koji je uspio identificirati avion.
„To je Zero", rekao je gledajući u fotografiju na ploĉi, koja je
bila posljednja u nizu, iza dvije identiĉne fotografije J.
Edgara Hoovera i dvije identiĉne fotografije Georgea
Washingtona. Hawes je bio zaduţen za upravljanje torpedom
na mornariĉkom brodu za rata na Pacifiku, pa je vjerojatno
znao što govori. Meyer je odmah prihvatio njegovu
identifikaciju.
„Ali zašto baš to?" pitao se.
„Tko bi ga znao, dovraga? U kakvoj bi prokletoj vezi mogli biti
japanski borbeni avion, Hoover I Washington?"
„Moţda Japanci planiraju napasti FBI u Washingtonu", šaljivi
Meyer je ponudio rješenje zagonetke.
„Da, baš!" javio se Hawes.„Već vidim kako eskadrila ţutih
izvodi akrobacije iznad avenije Pennsylvania!"
„Bit će to repriza Pearl Harbora!"
„Poĉetak trećega svjetskog rata!"
„Bit će da je to", rekao je Meyer prihvativši šalu. „Što bi
drugo moglo biti?"
„Gluhi ĉovjek nas upozorava, znajući da smo mi jedina nada
za spas zemlje, i nada se da ćemo oglasiti opću uzbunu."
„Cottone, idi oglasi opću uzbunu!"
Aplauz, molim 67
„Znaš li što ja mislim o tome?"
„Reci mi, molim te, što misliš o tome."
„Mislim da se ovoga puta htio malo našaliti s nama. Ma, te
fotografije ne mogu biti ni na koji naĉin povezane."
,,A zašto je onda baš njih poslao?"
„Zato što je prokleti gnjavator, eto zašto. Izabrao je od oka
nekoliko fotografija iz novina, ĉasopisa ili knjiga, dao ih
fotostatirati, pa ih poslao nama kako bi nas izludio."
„A što s njegovom prijetnjom?"
„Što s njom? Carella će mu pomoći da ukrade pola milijuna
dolara, da, ako si nacrta! Ma, on se zafrkava s nama, na svoj
perverzni naĉin."
„Cottone?" uozbiljio se Meyer.
„Da?"
„Da se radi o nekom drugom, rekao bih: 'Ma, hajde, pusti to,
to je neki šaljivac'. Ali, radi se o Gluhom ĉovjeku. Kad on kaţe
da će nešto uĉiniti, on to i uĉini. Ne znam na koji naĉin su
povezane ove fotografije, ali one to svakako jesu, i znam da
se nada da smo mi dovoljno pametni da to dokuĉimo."
„Zašto?" upitao je Hawes.
„Zato što će, kad uspijemo dokuĉiti zagonetku, napraviti
sljedeći korak koji će nas voditi do konaĉnog rješenja njegove
lukavo osmišljene smicalice, i koji će biti povezan s prethod-
nim tragovima koje nam velikodušno ostavlja, ali opet nedo-
voljno da bismo shvatili njegov naum u cijelosti. Cottone..."
„Da, Meyere?"
„Cottone", ponovio je Meyer, pa ozbiljnom gestom podigao
pogled i sa ţestinom u glasu rekao: „Cottone, taj je tip
dijaboliĉni manijak!"
„Ej, smiri se", umirivao ga je Hawes.
„Cottone, prezirem tog ĉovjeka. Cottone, ja bih najradije da
nikad nisam ĉuo za tog manijakalnog zloĉinca, a kamoli imao
posla s njim!"
„Saberi se, hajde!" umirivao ga je i dalje Hawes.
„Kako, zaboga, bismo uopće mogli shvatiti ono što je osmislio
jedan tako bolestan um?"
„Slušaj, Meyere, dopuštaš si da te ovo..."
„Kako, dovraga, bismo mogli znati što te slike njemu
predstavljaju? Hoover, Washington i prokleti japanski ratni
avion!" Meyer je naglo prstom ošinuo po fotografiji aviona.
„Moţda je to zapravo ono što nam nastoji reći, Cottone."
„Kako to misliš?"
„Da dosad nemamo ništa. Ništa. Veliku ništicu. Baš ništa." ,,A
da ti popiješ jednu kavu?" ljubazno je predloţio Hawes.
Carella je prošao pokraj ĉetiri zgrade u ulici Porter prije nego
što je pronašao sanduĉić s imenom Henryja Scaffalea. Popeo
se stubama na treći kat i zastao Ispred stana s brojem 32,
ĉuvši nerazgovijetne glasove. Pokucao je na vrata.
„Tko je?" zapitao je muški glas s druge strane vrata.
„Ja", rekao je Carella.„Detektlv Carella."
Nakratko je zavladala tišina. Carella je ĉekao. Ĉuo je kako se
netko pribliţava vratima. Vrata su se potom otvorila, a iza
njih je izvirila glava Boba Carmodyja.
„Da?" upitao je.„Što ţelite?"
„Je li Mary Margaret ovdje?"
„Moţda."
„Htio bih porazgovarati s njom." ,,A u vezi ĉega?" „Je li
ovdje?"
„Mislim da bez naloga nemamo o ĉemu razgovarati", rekao je
Bob i krenuo zatvoriti vrata.
Carella je refleksno postavio nogu pred vrata, kako ih Bob ne
bi uspio zatvoriti, i uzvratio:„Moţe i tako, Bobe, ali ako se
budem morao vraćati u postaju, pa opet dolaziti, mislim da će
me to priliĉno oneraspoloţiti. Što kaţeš, onda?"
„Pusti ga neka uĊe, Bobe", zaĉuo se ţenski glas iz pozadine.
Bob se snuţdeno maknuo ustranu, pustivši Carellu da uĊe.
Mary Margaret je sjedila na madracu koji je leţao na podu.
Pokraj nje, u ruţiĉastoj majici i trapericama, sjedila je još
jedna djevojka. Obje su bile leĊima naslonjene na zid. Na
kuhinjskom stolcu sjedio je Hank, pridrţavajući bradu rukama
i promatrajući Carellu kako ulazi u sobu.
„Bok, Mary Margaret", obratio se Carella djevojci.
„Bok", uzvratila je bez pretjeranog oduševljenja.
„Htio bih porazgovarati s tobom."
„Slušam", rekla je.
„Nasamo."
,,A gdje si mislio da razgovaramo? Postoji samo ova soba i
zahod."
,,A na hodniku, primjerice?"
Mary Margaret je zatresla glavom i ustala elegantnim,
gotovo plesnim pokretom iz turskog sjeda te, prošavši
bosa pokraj Carelle, izišla na hodnik. Carella je krenuo za
njom i iza sebe zatvorio vrata.
„0 ĉemu ţelite razgovarati?" upitala je.
„Da li poziraš za umjetnika Sandyja Elliota?"
„Zašto?" upitala je Mary Margaret. „Nije to valjda protu-
zakonito? Imam devetnaest, ne brinite."
„Ne, nije protuzakonito."
„Da, poziram za njega. I, što s tim? Kako uopće znate za
to?"
„Vidio sam neke njegove radove. Sliĉnost je zapanjujuća."
Carella je zastao na trenutak.„Da li ga koji put i odvezeš
negdje, po potrebi?"
„Kako mislite?"
„Jesi li ga vozila do Bostona prošlog vikenda?"
„Jesam" odgovorila je Mary Margaret.
„Jesi li mu pozirala i danas, kada sam došao u trgovinu?"
„Nemam pojma u koje vrijeme ste bili u trgovini."
„Dobro, ostanimo samo na prvom dijelu pitanja. Jesi li mu
danas pozirala?"
„Da, jesam."
,,U koje vrijeme?"
„Od deset sati pa nadalje."
„Ja sam bio tamo oko jedanaest."
„Nemam pojma o tome."
,,Sandy nije spomenuo da sam navratio?"
„Ne."
„Kad je ozlijedio nogu, Mary Margaret?" „Ne znam."
„Kad si mu zadnji put pozirala?" „Mislite, ne raĉunajući
danas?" „Da."
„Prošlog ĉetvrtka."
Carella je iz dţepa izvadio maleni plastificirani kalendar, pa
ga je pogledao.„Prošli ĉetvrtak je bio petnaesti." „Da, ĉini mi
se da jest." „Je li već tada imao štake?" „Jest."
,,A kad si mu zadnji put pozirala prije toga?" „Poziram mu
svakog ĉetvrtka ujutro."
„To znaĉi da si mu pozirala i u ĉetvrtak 8. travnja?"
„Da, to znaĉi to."
„Je li tada imao štake?"
„Ne."
„Znaĉi da se ozlijedio negdje izmeĊu osmog i petnaestog, je li
tako?"
„Valjda. Je li bitno uopće kado se...?" „Gdje sve idete kad ste
u Bostonu?" ,,Oh, okolo-naokolo." „Okolo-naokolo gdje?"
„Ne poznajem baš najbolje Boston. Sandy mi je davao upute."
„Kad ste otišli u Boston?" „U petak."
,,U petak šesnaestog?"
„Mmm", razmišljala je djevojka.
„Je li? Šesnaestog, dakle?"
„Da, šesnaestog. Tako je, bilo je to prošlog petka."
„Kojim automobilom ste išli?"
„Sandyjevim."
„A to je?"
„Mali Volkswagen."
„Mora da je voţnja bila neudobna. Štake i to sve." „Mmm."
„Koliko ste dugo putovali?"
,,Oh, tko bi ga znao. Ĉetiri, moţda pet sati. Toliko otprilike."
,,A u koje vrijeme ste krenuli?"
„Odavde? Iz grada?"
„Da."
„Ujutro."
„Kad toĉno ujutro?"
,,U devet... ili moţda deset. Ne sjećam se više."
„Jeste li se vratili iste noći?" „Ne. Ostali smo u Bostonu
nekoliko dana." „Gdje ste odsjeli?"
„Bili smo kod jednog od Sandyjevih prijatelja."
,,A kad ste se vratili?"
,,U ponedjeljak kasno u noći."
,,l danas ste se opet vidjeli kad si mu došla pozirati?"
„Tako je."
„Koliko te plaća?"
Mary Margaret je oklijevala s odgovorom. „No, koliko te
plaća?" Carella je ponovio pitanje.
,,Sandy je moj deĉko", rekla je. „Ništa mi ne plaća."
,,A gdje poziraš?"
,,U njegovoj trgovini, u studiju odostraga, prostoriji koja je
odvojena.
„Da li ţivite zajedno, Mary Margaret?"
„Ja ţivim ovdje. No, većinu vremena provodim s njime."
„Da li moţda znaš ime doktora kojeg posjećuje zbog noge?"
„Ne."
,,A kako je uopće ozlijedio nogu?" „Imao je nesreću." „Pao
je?" „Da."
,,l ozlijedio Ahilovu tetivu? Uuuh!" „Da."
„Mary Margaret, misliš li da Sandy moţda poznaje momka s
fotografije koju sam ti bio pokazao?"
„Zašto to ne pitate Sandyja?"
„Pitao sam ga."
„I što je rekao?"
„Rekao je da ga ne poznaje."
„Onda ga valjda ne poznaje."
„Da li si ga ti poznavala?"
„Ne."
„Znaš li što ja mislim o tome, Mary Margaret?" „Što?"
„Mislim da mi je Sandy lagao."
Mary Margaret se komešala.
„Mislim da mi i ti laţeš."
,,A iz kojeg razloga bih vam lagala?"
„To, barem zasad, ne znam", rekao je Carella.

Bio je u stanu nekih dvadeset minuta kad je zaĉuo okretanje

kljuĉa u bravi. Znajući da se Ungermanovi vraćaju tek krajem
tjedna, prvo što je pomislio bilo je da je nadglednik zgrade
obavljao rutinsku provjeru, no tada je ĉuo muški glas kako
govori: „Dobar je osjećaj vratiti se kući, nije li, Karin?" i
shvatio da su se Ungermanovi prijevremeno vratili, a on je bio
u njihovoj spavaćoj sobi, u stanu koji nema poţarni izlaz;
jedini izlaz su bila ulazna vrata, kroz koja je, uostalom, i ušao
unutra. Odmah je zakljuĉio da nema smisla ĉekati povoljnu
priliku za bijeg, pa je odmah stupio u akciju. Ungermanovi su
bili postariji par u kasnim šezdesetima, pa umaći im nije tre-
balo predstavljati problem, no problem je bio izaći iz zgrade.
Krenuli su prema spavaćoj sobi. Harry Ungerman je nosio ne-
koliko kovĉega, a njegova je ţena, nekoliko koraka iza njega,
krenula skinuti šešir s glave, kad ih je odluĉio zaskoĉiti.
Un-germana je udario po leĊima. Zateĉena, njegova se
supruga skoro srušila na pod zajedno s njime. Za tren se
sabrala i odluĉila obraĉunati s njime. No, on ju je nadjaĉao,
pritisnuvši je uza zid, pa je odjurio prema ulaznim vratima.
Vrata su bila otvorena, pa ih je brzo otvorio i pojurio prema
stubištu koje se nalazilo na samom kraju hodnika. Ĉuo je kako
je gospoĊa Ungerman zapoĉela vrištati.
Umjesto da je krenuo prema dolje, prema izlazu iz zgrade, on
se odluĉio popeti na krov - krov zgrade koja je imala dvanaest
katova. Kad je stigao na zadnji kat i pokušao otvoriti metalna
vrata koja su vodila na krov, uvidio je da su zakljuĉana.
Odmaknuo se nekoliko koraka unatrag i snaţnim udarcem noge
razvalio vrata i izišao na krov. U potpunoj tami noći nakratko
je zastao kako bi razmislio, a potom se zatrĉao prema
susjednom krovu, nakratko ga odmjerio, pa zatim skoĉio na
njega.
U trenutku kada je Harry Ungerman posegnuo za telefonom
kako bi nazvao policiju, provalnik kojeg su on i njegova
supruga zatekli u svom stanu bio je već ĉetiri bloka dalje i
ulazio u svoj automobil.
No, u pitanju su bile sekunde da provalnik bude uhvaćen na
djelu.

73

Ako planirate nepozvano upasti u neĉiji prazni stan, morate

biti sto posto sigurni da će i ostati prazan dok se vi nalazite u
njemu. Ako ste se, kojim sluĉajem, prevarili, pa se uspostavi
da stan ipak nije prazan, bolje je da se, ako to moţete
izbjeći, ne naĊete u hrvaĉkom zagrljaju sa starijom gospoĊom
s bolovima u leĊima, jer biste mogli uĉiniti nešto što ne biste
htjeli, a, kao najgori mogući scenarij, ona bi vam mogla
zapamtiti lice, posebice ako stara babetina još uvijek ima
dobar vid.
Karin Ungerman je imala jako dobar vid, a uz to je, nakon
nemilog dogaĊaja, bila ljuta kao ris. Ono što ju je posebno
uznemirilo bilo je maĉe ostavljeno u spavaćoj sobi, koje se
pomokrilo po skupocjenom prekrivaĉu njezinog braĉnog
kreveta. Bila je uvjerena da se mrlja neće dati oĉistiti, iako je
imala kolekciju najboljih odstranjivaĉa mrlja koji su se mogli
kupiti. Prvo što je pitala Klinga po njegovom dolasku tog jutra
bilo je hoće li osiguranje nadoknaditi štetu za macinu
neopreznost. Maĉe je ipak donio provalnik, a ona je imala
osiguranje u sluĉaju poţara ili provale, pa zašto se i to ne bi
uzelo u obzir? Kling nije znao što bi joj odgovorio. Kling - koji
je na posao stigao već u osam ujutro i koji je odmah
obaviješten o sinoćnjem sluĉaju provale - poţurio je prema
Richardsonu na broju 641, zanimajući se najviše za opis
muškarca kojeg su supruţnici Ungerman uspjeli dobro vidjeti.
Ungermanovi su ustanovili da su im u stanu nedostajala samo
dva broša, jedan zlatni i jedan biserni, no gospoĊa Ungerman
nije bila sigurna je li ih ili nije dala svojoj sestri koja je
ţivjela na Floridi. Provalnik je, bilo je sigurno, u stanu bio
kratko; samo je jedna ladica bila otvorena. Srećom, gospoĊa
je Ungerman prije odlaska na put svoj najdragocjeniji nakit
premjestila na skrovito mjesto u kupaonici. Ako imaš šezdeset
i osam godina i ako si imao iskustva s provalama, nauĉiš kako
nasamariti te prokletnike. Ali, ostaviti maĉku da ti piški po
skupocjenom pokrivaĉu, to je zaista gadost nad gadostima,
koju ne moţeš predvidjeti!
„Kako je izgledao muškarac? Moţete li ga opisati?" upitao je
Kling.
„Bio je visok", odgovorila je gospoĊa Ungerman. „Koliko
visok?"
„Viši od vas", rekla je. „Oko sto osamdeset i pet, otprilike",
dodala je.
„Kako je bio odjeven?"
„Imao je tamnu odjeću. Crnu, ĉini mi se."
„Plavu", ispravio ju je gospodin Ungerman.
,,U svakom sluĉaju, imao je tamnu odjeću", rekla je gospoĊa
Ungerman.„Traperice, košulja, jakna - sve je bilo tamne
boje."
„Kakvu je košulju nosio?"
„Kornjaĉa košulju", rekla je sigurnim glasom gospoĊa Un-
german.
„Je li bijelac ili crnac?"
„Bijelac. Barem po onom što smo mogli vidjeti." „Kako to
mislite?"
„Mogli smo mu vidjeti samo oĉi i ĉelo. Nosio je masku."
„Kakvu masku?"
„Rupĉić. Zakrivao je cijelu donju polovicu lica. Od nosa pa
nadolje."
„Ali, oĉi ste mu, znaĉi, mogli vidjeti..." „Da, i ĉelo."
,,l kosu, isto tako", dodao je gospodin Ungerman. „Na glavi
nije imao nikakvo pokrivalo."
„Kakve boje su bile njegove oĉi?" upitao je potom Kling.
„SmeĊe."
,,A kosa?"
„Crna."
„Je li bila kovrĉava, ravna, valovita?"
„Kovrĉava."
„Dugaĉka ili kratka?"
„Prosjeĉne duţine", bila je temeljita gospoĊa Ungerman.
„Jeste li još štogod zapazili na njemu?"
„Ništa posebno. Osim toga da je vrlo brz."
,,l ja bih bila brza, isto tako", dodala je gospoĊa, „da sam
ostavila maĉku da mokri po neĉijem krevetu!"
Tog se jutra detektiv Steve Carella uputio prema zgradi
PravosuĊa i napisao zahtjev:
1. Policijski sam detektiv 87. postaje.
2. Na temelju vlastitih procjena i uvjerenja, kao i ĉinjenica
koje mi je podastro odjel za medicinsko vještaĉenje,
zakljuĉujem da se dogodilo ubojstvo. Dosadašnjom istragom
prikupljeni su sljedeći podaci:
Dana 19. travnja, u deset sati i petnaest minuta, George
Mossier, beskućnik, otkrio je tijelo neidentificiranog muškarca
u stanu pod brojem 51. u napuštenoj zgradi u ulici Sjeverni
Harrison na broju 433.2rtva je pronaĊena ubodena u prsa i
pribijena na zid, na naĉin da su joj dlanovi, kao i prekriţene
noge, bili pro-bodeni metalnim šipkama zabijenim u zid.
Medicinsko je vještaĉenje pokazalo da je smrt uzrokovao ubod
noţa u prsa, a smrt je nastupila, pretpostavlja se, tijekom
noći 18. travnja.
Pretragom cijele zgrade u ulici Sjeverni Harrison na broju 433,
u stanu pod brojem 52, koji se nalazi do onog u kojem je
pronaĊeno tijelo ţrtve, pronaĊena je bijela, lijeva tenisica
broja 42.
Dana 22. travnja, kada je istraţitelj u ĉetvrti u kojoj je pro-
naĊeno tijelo ispitivao poznaje li tkogod ubijenog muškarca,
ĉiju fotografiju je pokazivao, meĊu mnogim ispitivanima bio
je i Sanford Elliot, vlasnik umjetniĉke trgovine koja se nalazi
na broju 1211 na King's Circleu, toĉno ĉetiri bloka dalje od
ulice Harrison. Sanford Elliot hoda uz pomoć štaka, jer mu je
lijeva noga ozlijeĊena. Na desnoj je nozi nosio bijelu tenisicu
koja bi mogla odgovarati lijevoj koja je pronaĊena na mjestu
zloĉina. Za ispitivanja, Sanford Elliot je priopćio da je u noći
18. travnja bio u Bostonu i da nije poznavao niti ne
prepoznaje ubijenu osobu s fotografije.
Na temelju daljnjih pouzdanih informacija i osobnih,
saznanja, postoji opravdana sumnja u to da je spomenuta
tenisica dokaz u sluĉaju ubojstva i da je u vlasništvu Sanforda
Elliota koji stanuje na broju 1211 na King's Circleu.
Iz tih razloga, sudu podnosim zahtjev da mi izda nalog za
istragu Sanforda Elliota, kao i za pretres njegova stana pod
brojem 1211 na King's Circleu, kako bi se eventuafni dokaz
mogao donijeti pred sud.
Po pitanju ovog sluĉaja nijedan zahtjev do sada nije
podnesen, nijednom sucu, sudu ili pravosudnom organu.
Policijski sluţbenik: Stephen Louis Carella-Broj znaĉke:
764-5632 Ĉin: Detektiv Jedinica: 87. postaja

Carella je bio svjestan toga da mu je optuţnica nategnuta i

da su bijele tenisice jedina veza izmeĊu Elliota i ovog sluĉaja,
a njih danas nosi ama baš svatko. Znao je, takoĊer, da je, ako
mu se izda nalog, a ovaj se trag ne pokaţe uspješnim, malo
vjerojatno da će mu biti izdan novi. Sve u svemu, bio je i više
nego iznenaĊen, iako ne i nezahvalan, kada mu je sud odobrio
i izdao zatraţeni nalog.
To je znaĉilo da Carella sada ima zakonito pravo uhititi
osumnjiĉenoga ili zaplijeniti eventualni dokaz.
Kao što je Carella dobio malu pomoć od suda, tako je i Kling
dobio malu pomoć od odjela za identifikaciju. Iz ĉisto
rutinskih razloga, zatraţio je identifikacijsku provjeru dvojice
trgovca nekretninama s Calm's Pointa, Freda Liptona i Nata
Sulzbachera, ĉija je promotivna kemijska olovka pronaĊena u
stanu Auguste Blair. Na njegovo iznenaĊenje, izvješće
identifikacijskog odjela Freda Liptona stavilo je na popis
prvoosumnjiĉenih. Kling još uvijek nije eliminirao Stanislawa
Janika kao mogućeg glavnog pomagaĉa u provali i kao
mogućeg dilera maĉića i kljuĉeva - opis gospoĊe Ungerman ga
je, u svakom sluĉaju, eliminirao s popisa onih koji su poĉinili
ĉin provale. Provalnik je visoki muškarac kovrĉave crne kose i
smeĊih oĉiju, dok je Janik nizak i gotovo u potpunosti ćelav, a
ima i izrazito plave oĉi te nosi naoĉale.
Kling je tako doznao da Nat Sulzbacher nema policijski dosje
(naime, i da je bio kaţnjavan, mogao je bez problema dobiti
dozvolu za bavljenje trgovinom nekretninama), ali da je
njegov zaposlenik, Frederick Horace Lipton, imao problema s
policijom u dva navrata; 1954. je bio uhićen zbog
neregularnog poslovanja, a 1957. za prijevaru najvišeg
stupnja. U sluĉaju iz 1954. radilo se samo o nepoštivanju
zakona koje se blago kaţnjava, odnosno koje se tretira kap
obiĉan prekršaj, ali je Lipton zbog njega ipak morao u okruţni
zatvor na šest mjeseci ili na dobrotvorni rad, ili je pak morao
platiti mizernih
50 dolara, što je sankcija koju je on, naravno, odabrao. Sluĉaj
iz 1957. bio je teţi prekršaj koji se kaţnjavao smrtnom
kaznom ili sluţenjem zatvorske kazne, ali u drţavnom zatvoru.
S obzirom na teţinu prijestupa, sud je i u ovom sluĉaju bio
blagonaklon prema Liptonu; mogao je dobiti dvadeset godina
zatvora, a on se izvukao sa samo deset.
Od tih deset odsluţio je samo tri i pol u drţavnom zatvoru u
Castleviewu, nakon ĉega je, 1961, bio uvjetno pušten. Društvu
je otplatio svoj dug, barem što se pravosuĊa tiĉe, a sada je
pošten i radišan graĊanin koji radi kao trgovac nekretninama
na Calm's Pointu. No, promotivna olovka njegove tvrtke
pronaĊena je u provaljenu stanu tj. na mjestu zloĉina. Nat
Sulzbacher nije imao policijski dosje, pa je, barem što se
drţavnih organa tiĉe, bio obiĉni pošteni graĊanin. Lipton je, s
druge strane, bio bivši zatvorenik. Kling je stoga od poruĉnika
Byrnesa zatraţio dozvolu da ga tretira kao osumnjiĉenog i drţi
pod policijskom prismotrom. Byrnes mu je, naravno, dao
dozvolu, pa je Lipton sluţbeno bio pod prismotrom od
poslijepodneva toga dana.
Jedno od policijskih pravila, ĉisto informacije radi, nalaţe da
policajac ne smije imati predrasude prema bivšim
zatvorenicima ili prijestupnicima.
Od ĉetvero gostiju koji su bili u sobi Gluhog ĉovjeka u hotelu
Devon, trojica su bili bivši zatvorenici. Ĉetvrti je gost bila
ţena obiĉna izgleda od kojih trideset godina, koja za svoga
ţivota vjerojatno nije dobila ni kaznu za nepropisno parkira-
nje. Hotel je bio jedna od manje poznatih ru petina u gradu,
financijski nepovratno propao i potpuno nemaštovito ureĊen.
U sobi je bila samo jedna omanja stolica, koja je, zahvaljujući
muškarcima kavalirima, pripala jedinoj dami u prostoriji. Oni
su pak sjedili na drvenoj klupici koja je bila smještena uza zid
i na stolu kojeg su namjestili tako da posluţi kao stolac. Na
kraju stola se nalazila djeĉja ploĉa s kredom. Gluhi ĉovjek je
posluţio piće (koje je dama pristojno odbila), nakon ĉega su
svi, polako ispijajući svoja pića, zadubljeni promatrali nacrt
na ploĉi.
„Ima li kakvih pitanja?" upitao je Gluhi ĉovjek. „Ja imam
jedno." „Da ĉujemo, Johne."
John Preiss je bio visoki i vitki muškarac izraţajnog lica. Bio je
jedini od prisutnih koji nije bio prikladno odjeven za ovu
prigodu. Ostali su, kao da su se spremili za crkvenu
propovijed, imali sakoe i kravate. John je nosio otvorenu
sportsku majicu, a preko nje vestu od kardigana.„Gdje je
smješten alarmni sustav?" upitao je.
„Ne znam", odgovorio je Gluhi ĉovjek. „Ali nije ni vaţno. Kao
što sam vam već rekao, ja i oĉekujem da se oglasi alarm."
„Ne sviĊa mi se ta ideja", rekao je John.
„Onda je sada prilika da se povuĉeš. Nitko od vas još uvijek ne
zna o kojoj se banci uopće radi ni kada se pljaĉka treba
izvesti. Ako vam nešto nije po volji, odustanite sada, kada još
nije kasno."
„Hoću reći", nastavio je John, „ako se prokleti alarm
ukljuĉi..."
„Ali ukljuĉit će se, mora se ukljuĉiti. To će nam biti najmanja
briga."
„A da vi to nama još jednom pobliţe objasnite, gospodine
Taubmane?" rekla je dama.
„Sa zadovoljstvom, Angela", odgovorio je Gluhi ĉovjek.
„Otkud da poĉnem?"
„Mislim da bi bilo najbolje otpoĉetka", rekao je jedan od
ostale trojice muškaraca, koji je već bio podosta ćelav i koji
je ţvakao popušenu cigaru. Ime mu je bilo Kerry Donovan.
,,U redu onda", dobacio je Gluhi ĉovjek i s kraja stola uzeo
štap za pokazivanje po ploĉi. „Ovo je trezor. Ne razbijajte
glavu time kako ćemo doći do njega, ionako ulazimo na
prednji ulaz. Vrata se svaki dan otvaraju u 8.30 i ne zatvaraju
se dok svi zaposlenici ne napuste zgradu, što je uglavnom oko
pet poslijepodne."
,,A u koje vrijeme mi stupamo u akciju?" upitao je Rudy
Manello. Bio je najmlaĊi od prisutnih, a imao je usko lice i
smeĊu kosu koju je zaĉešljavao prema natrag, bez razdjeljka.
Pušio je cigaretu, ĉiji je pepeo skoro pa padao po podu.
„Reći ću ti i vrijeme i mjesto kad se svi obveţu da će slijediti
moj plan, Rudy."
„Ĉemu tolika tajnovitost?" pitao je Rudy.
„Ne namjeravam dragocjene trenutke svoga ţivota provoditi u
zatvoru", rekao je nato Gluhi ĉovjek nasmješivši se.
„Vjerujem da ste dosad već svi shvatili da je moj plan vrlo
delikatan, posebice u ovoj fazi pripreme."
„Onda, hoćemo li ĉuti još jednom o kakvom se planu radi?"
opet je upitala Angela, a zatim prekriţila noge, što nitko od
prisutnih nije ni primijetio. Angela Gould bila je valjda
naj-neprivlaĉnija ţena koju je Gluhi ĉovjek ikad vidio. Bila je
to ţena dugog nosa, tankih usana I bezizraţajnog lica,
blagoslovljena kovrĉavom kosom u vremenu kad se nosila
ravna, i iritantnog, piskutavog glasa - nepodnošljivog, doista
nepodnošljivog, a opet savršena za ulogu koja joj je
namijenjena za pothvat posljednjeg dana travnja.
„Evo, da pojasnim plan još jednom" rekao je Gluhi ĉovjek
draţesno se osmjehujući. Nije mu se pretjerano dopadao nitko
od ljudi s kojima je morao suraĊivati, no ĉak i najbolji
nogometni trener treba ekipu koja će igrati. „Na dan pljaĉke,
Kerry će ući u banku, noseći veliku aktovku koja sadrţi
arhitektonske nacrte i modele izgradnje, za koje će od banke
zatraţiti financijsku pomoć. Prije toga će s upraviteljem
banke zakazati sastanak, s kojim će se tada poduţe vrijeme
zadrţati, pokazujući mu planove i projekte."
,,A gdje ćemo to nabaviti?" upitao je Kerry.
„To je upravo u pripremi, posebno za nas. Pripremit će nam
to jedna arhitektonska tvrtka, koja posluje legitimno, i koja
je uvjerena da se radi o bona fide razvojnom projektu."
„O.K., moţete nastaviti."
„Na sastanku u upraviteljevom uredu objasnit ćeš svoj
razvojni plan i projekt, te ćeš mu na stol rasprostrti
arhitektonski nacrt, moleći ga da doĊe s tvoje strane stola
kako bi mu ga bolje predstavio. Uĉinit ćeš to kako bi ga
udaljio od alarmnog gumbića koji se nalazi ispod stola s
njegove strane. Znaĉi, cilj je onemogućiti mu da ukljuĉi
alarm."
„Ali, pa zar nije reĉeno da se alarm mora oglasiti?" upitao je
John bivajući zbunjen.
„Da, ali ne prije nego što se domognemo novca."
„Novca koji se nalazi u trezoru, je li?"
„Tako je. Kao što sam već rekao, u trezoru će biti petsto
tisuća dolara za isplatu plaća. Naime, bit će nuţno da Kerry
uĊe u trezor..."
„To je dio koji mi se uopće ne sviĊa", rekao je Kerry.
„Ali neće biti problema s ulaskom u trezor, Kerry. Ĉim
upravitelj doĊe na tvoju stranu stola, ti ćeš mu u leĊa uperiti
pištolj i obavijestiti ga da se u banci odvija pljaĉka. TakoĊer
ćeš mu reći da ćeš mu, ako te istog trenutka ne odvede do
trezora, raznijeti mozak."
„To i jest upravo ono što me zabrinjava", bio je uporan Kerry.
,,A što ako kaţe: 'Hajde, samo naprijed, raznesi mi glavu!' Što
ću tada?"
„Banka je osigurana. U današnje je vrijeme teško pronaći
heroje u bankama. Svi su oni instruirani na naĉin da, u sluĉaju
pokušaja pljaĉke, ne poduzimaju ništa, osim da pritisnu alarm
i da mirno ĉekaju da doĊe policija. U ovom sluĉaju, mi ćemo
gospodinu Altonu - tako je upravitelju ime - onemogućiti da
ukljuĉi alarm. Uvjeravam vas da on neće napraviti ništa
neoĉekivano - odnosno da se neće odluĉiti za ovu drugu opciju
raznošenja mozga. Do trezora će vas odvesti mirno i bez
dizanja galame."
„Pa, duboko se nadam da će biti tako", rekao je Kerry.„Ali što
ako ne bude tako? S obzirom da ću ja biti jedini fiziĉki
prisutan u banci, ako nešto ne bude išlo po planu, ja ću jedini
nadrljati."
,,l ja ću biti u banci", ohrabrivao gaje Gluhi ĉovjek.
„Da, ali nećete drţati pištolj uperen u upravitelja!"
„Odabrao sam vas za ovaj zadatak jer imate iskustva s takvim
situacijama", objašnjavao je Gluhi ĉovjek. „Pretpostavio sam
da ćete baš vi imati hrabrosti za..."
„Super, što se mojih prijašnjih iskustava tiĉe - upravo se o
tome i radi - jednom su me već uhvatili", rekao je Kerry.
„Hoćete li vi taj posao ili ne?" pitao je Gluhi ĉovjek. „Još
uvijek imate vremena odustati. Nitko vam neće zamjeriti."
„Htio bih najprije poslušati plan do kraja."
„Zajedno s gospodinom Altonom ući ćete u trezor, noseći sa
sobom veliku aktovku - arhitektonski nacrti i modeli ostat će u
upraviteljevu uredu."
„To znaĉi", javila se sada i Angela,„da će aktovka tada biti
prazna."
„Upravo tako", potvrdio je Gluhi ĉovjek pomislivši: 'Doista
nepodnošljivo!'„Ĉim se naĊete u trezoru, Kerry, novac za
isplatu ćete staviti u aktovku, a nakon toga će vas upravitelj
Alton ljubazno otpratiti natrag do ureda..."
,,A što ako nekog zateknemo u trezoru?"
„To neće biti problem, jer ćete reći gospodinu Altonu da mu,
ako netko posumnja u vašu prisutnost, kaţe da ste došli
provjeriti alarmni sustav. To će biti i dovoljno dobro
opravdanje za to što nosite veliku koţnu torbu."
,,A što ako nekoga zateknemo u samome trezoru?" Kerry je
nastavio s pitanjima.„Niste mi odgovorili na pitanje."
„Gospodin Alton će ga, u tom sluĉaju, zamoliti da izaĊe.
Provjera alarmnog sustava strogo je povjerljiva stvar i ne
izvodi se pred obiĉnim bankovnim sluţbenicima."
„O.K. Znaĉi, u samome ću trezoru pokupiti novac..."
„Upravo tako. Istog trena kad vas uoĉim kako se iztrezora
vraćate u ured gospodina Altona, ja ću izaći iz banke i krenuti
s drugim dijelom plana."
„Tada nastupamo mi", s osmijehom je dodala Angela. Ajme,
kojeg li nepodnošljivog glasa, pomislio je opet Gluhi ĉovjek,
uzvrativši joj osmijeh.
„Da", rekao je dovoljno ljubaznim glasom, „tada nastupate vi.
Ako još jednom bacite pogled na nacrt, vidjet ćete da
prilazna cesta vodi iz smjera desne strane kad izaĊete iz
banke, da je napola okruţuje i da se nastavlja na drugu cestu
nalijevo. Cesta nam je vaţna zbog sluţbeniĉkog prozora. Ta je
cesta dovoljno široka za samo jedan automobil. Dvije će se
stvari dogoditi kad iziĊem iz banke. Kao prvo, John i Rudy će
se, u autu broj jedan, dovesti do tog sluţbeniĉkog prozora.
Druga stvar, Angela će se, s drugim autom, parkirati kod sa-
mog ulaza na cestu, a zatim izići i otvoriti poklopac motora
glumeći da automobil ima neki kvar."
„To je vaţno kako bi se preprijeĉio put ostalim automobilima
da iziĊu na cestu, nakon što se Rudy i John smjeste kod
sluţbeniĉkog prozora", rekla je Angela.
„Da", potvrdio je leţernim glasom Gluhi ĉovjek.
,,U meĊuvremenu", rekao je Kerry, dok je Gluhi ĉovjek bio
zadovoljan što je napokon osjetio u njemu traĉak entuzijazma
za plan„,ja ću biti u upraviteljevu uredu, vezujući ga za stolac
i stavljajući mu traku na usta."
„Upravo tako", potvrdio je Gluhi ĉovjek. „John?"
„Ja ću pred sluţbeniĉkim prozorom izići i ĉekićem razbiti
staklo."
,,A tada će se oglasiti alarm. Vi ga nećete ĉuti. To je
takozvani tihi alarm koji će se oglasiti u 86. postaji i u uredu
za sigurnost."
„Ali ja ću ĉuti razbijanje stakla", nastavio je Kerry
namršten,„nakon ĉega ću iz upraviteljeva ureda izići meĊu
sluţbeniĉke kućice i iskoĉiti van na cestu kroz razbijeni
prozor."
„Da", potvrdio je opet Gluhi ĉovjek. „Ući ćete u automobil, za
ĉijim volanom će, dakle, biti Rudy, koji će vas izvesti na
cestu. Istovremeno, ja ću ući u Angelin auto, pa ćemo zajedno
nestati u sutonu."
„Koliko dugo treba policiji da reagira na taj alarm?" pitao je
Rudy.
„Ĉetiri minute."
„Koliko im treba da stignu do banke?" „Minutu i pol." Nato su
svi zašutjeli.
,,l što kaţete?" upitao je Gluhi ĉovjek. Namjerno je izabrao
suradnike koji ne misle previše svojim glavama i sada mu se
ĉinilo da je izbor bio pun pogodak. Svi su ulijevali nadu. Ako,
kojim sluĉajem, netko otpadne, neće biti problem naći
zamjenu. To mu barem nije predstavljalo problem.
„Mislim da će to upaliti", komentirao je John.
,,l ja isto tako", dodao je Rudy.
„Ma, izvrstan plan", javila se i Angela svojim piskutavim
glasićem, na što je Gluhi ĉovjek pogledao prema
najsumnjiĉavijem od svih.
,,Kerry?" upitao je.
Kerry je, jasno, bio kljuĉni ĉovjek. Kao što je već i sam za-
kljuĉio, on će jedini biti fiziĉki prisutan u banci, jedini će
imati oruţje i sam će, zapravo, obaviti pljaĉku. Gluhi ĉovjek
se pribojavao da će Kerry nastaviti s pitanjima te je ĉak
pomislio da je izabrao nekog tko je ipak malo prepametan.
„A zašto vi niste taj koji će ići u upraviteljev ured i uperiti
mu pištolj u leĊa?" nastavio je ispitivati.
„Mene poznaju u banci", odgovorio je Gluhi ĉovjek.
„Kako vas poznaju?"
„Kao svog klijenta."
„A zašto njihov stalni klijent ne bi istovremeno mogao biti i
netko tko ţeli financijsku pomoć za jedan razvojni projekt?"
„Naravno da bi mogao biti. No, moje je lice kamera već više
puta registrirala, a ja baš i nisam oduševljen idejom da me
ispituje policija."
,,A moje lice?" pitao je Kerry. „Znat će kako izgledam, zar ne?
Što će ih sprijeĉiti u tome da me identificiraju i doĊu uhititi?"
„Bit ćete prerušeni."
„To dosad niste spomenuli."
„Znam da nisam", rekao je Gluhi ĉovjek. Nije to dosad
spomenuo jer se tog upravo ovog trenutka dosjetio.„Za ovu
ćete prigodu pustiti brkove i obrijati glavu. Ono što će oni
moći zakljuĉiti jest da je pljaĉku poĉinio neki Yul Brinner s
brkovima." Svi su se nasmijali. Ĉak i Kerry. Gluhi ĉovjek je
ĉekao konaĉnu odluku. Imao je osjećaj da ih ima u šaci. Sve je
ovisilo o Kerryju.
Kerry se još uvijek smijao te je zatresao glavom u znak
divljenja. „Mora se priznati", zapoĉeo je,„zaista na sve
mislite." Otpio je gutljaj pića pa nastavio: „Ne znam za
ostale, ali meni se ĉini da je ovo dobar plan." Podigao je ĉašu
prema Gluhom ĉovjeku i napokon rekao:„Raĉunajte na mene."
Gluhi ĉovjek je prešutio da je sljedeće logiĉno pitanje koje
mu je Kerry trebao postaviti:„Gospodine Taubmane, zašto vi
ne pustite brkove i ne obrijete glavu?" No, ĉak i da ga je
postavio, Gluhi ĉovjek bi zasigurno smislio odgovor. Kao što je
primijetio i Kerry, Gluhi ĉovjek je mislio na sve, ĉak i onda
kad se ĉinilo da nije tako. Zadovoljan, Gluhi ĉovjek je pitao
sve prisutne:„Mogu raĉunati, znaĉi, na sve vas?", a potom
krenuo napuniti ĉaše kako bi se nazdravilo.
Drugi fotostat japanskog Zeroa stigao je poslijepodnevnom
poštom, baš u trenutku kad je Carella htio napustiti postaju.
Carella ga je pomno prouĉavao, nakon što ga je Meyer zakaĉio
na izvještajnu ploĉu, pokraj ostalih pet. Potom je uzeo
omotnicu u kojoj je stigla fotografija i opet bacio pogled na
adresu napisanu pisaćim strojem.
,,l dalje ih šalje na moje ime", rekao je.
„Da, vidio sam."
,,A i dalje ga krivo piše. Moje je ime Stephen, s ph, a ne
Steven, s v."
„Ni ja to nisam znao, moram priznati", dodao je Meyer.
„Da", rekao je i opet se okrenuo prema fotografijama na
ploĉi.„Misliš li da zna da imam blizance?"
„Zašto?"
„Zato što je to jedina poveznlca koja mi pada na pamet.
Pošiljke su uvijek adresirane na mene i mislim da mi osobno
šalje neku poruku. Tako da moţda šalje duple fotografije zbog
toga što imam blizance."
„Misliš?"
„Da." Carella je na trenutak zastao.„Što ti misliš o tome?"
„Mislim da si postao pomalo paranoiĉan", uzvratio mu je
Meyer.
Sanford Elliot je bio usred posla kad ga je ponovno posjetio
Carella, ovaj put s policijskim nalogom za pretres. Dugaĉki
drveni stol na kojemu je sjedio bio je prepun mrlja od voska.
Pokraj njegova desnog lakta bila je posudica s voskom u koju
je bilo upereno ţarko svjetlo, kako se vosak ne bi stvrdnuo.
Elliot je prstima uzimao rastopljeni vosak, ili pak ţicanim
pomagalom, dodavajući ga i razmazujući na malenu figuricu
koja je stajala pred njim. Bio je potpuno udubljen u to što je
radio i uopće nije primijetio da je Carella ušao. Ovaj ga pak
nije htio prestrašiti. Ĉovjek je moţda bio upleten u ubojstvo,
a uplašeni ubojica moţe biti jako opasan. Zaustavio se kod
zavjese koja je razdvajala trgovinu od studija, na trenutak
oklijevao, a zatim se nakašljao. Elliot je odmah podigao
pogled.
„Opet vi", rekao je.
„Da, opet ja", uzvratio je Carella.
„U ĉemu je problem ovoga puta?"
„Uvijek radite s voskom, gospodine Elliote?"
„Samo kad radim skulpturu u bronci."
„Kako to mislite?"
„Ne dajem instrukcije iz umjetnosti", oštro je rekao Elliot.
„Što ţelite?"
„Evo što ţelim", rekao je Carella krenuvši prema njemu i
pokazujući mu nalog za pretres na kojem je stajalo:

U IME AMERIĈKIH GRAĐANA, UPUĆENO SVIM RASPOLOŢIVIM

GRADSKIM POLICIJSKIM DUŢNOSNICIMA:

Na temelju opravdane sumnje, koju je iznio detektiv Stephen

L. Carella, u to da se dokaz o zloĉinu nalazi u vlasništvu
odreĊene osobe, koja bi stoga mogla biti i poĉinitelj istog
zloĉina, nalaţemo da:
se radi traţenja inkriminirajućeg dokaza u vremenu izmeĊu
6:00 i 9:00 sati obavi hitan pretres lokacije na broju 1211 u
King's Circleu, koja je u vlasništvu Stanforda Elliota, kojeg
treba podvrgnuti policijskom ispitivanju, kao i sve osobe koje
se zateknu da u svom vlasništvu imaju traţeni predmet, a to
je bijela tenisica desne noge broj 42, s ciljem da se, ako se
pronaĊe, oduzme vlasniku i isporuĉi na okruţni kriminalni sud.
Nalog se mora izvršiti u roku od deset dana nakon izdavanja.
Elliot je proĉitao nalog, provjerio datum i potpis pravosudnih
organa pa rekao: „Koja boţja tenisica? Nemam pojma o ĉemu
govorite."
Carella je pogledao prema njegovoj desnoj nozi. Elliot više
nije nosio bijelu ofucanu tenisku; naime, nosio je koţnu
sandalu.
„Nosili ste bijelu tenisku zadnji put kad sam bio ovdje. Nalog
mi daje pravo da je potraţim."
„Ovo je izvan svake pameti!" rekao je Elliot.
„A je li?"
„Ja u ĉitavom svom ţivotu nisam obuo teniske."
„Malo ću pogledati uokolo, ako nemate ništa protiv."
„Pa, oĉito vas ne mogu sprijeĉiti u tome", sarkastiĉno je
odvratio Elliot, pa se bacio natrag na posao.
„Ţelio bih da mi razjasnite ovo s voskom", rekao je Carella.
Pretraţivao je studio, traţeći kakav zahod, kupaonicu ili
spremište, mjesta na kojima je mogao ostavljati svoju obuću.
Nasuprot ulazu u trgovinu bila je još Jedna zavjesa, a Carella
je pretpostavio da će iza nje pronaći kakvo spremište. No,
prevario se. Bila je to svojevrsna ostava sa sudoperom i
hladnjakom. Zakoraĉio je unutra i otvorio hladnjak. Bio je
prepun ruku, nogu, prsa i glava premazanih voskom, lako se
nije radilo o pravim primjercima, prizor je bio priliĉno jezovit
- kao da ste gledali u masovnu grobnicu unakaţenih
Liliputanaca. „Što je ovo?" upitao je Carella.
„Dijelovi" odgovorio je Elliot. Bilo je jasno da je odluĉio
ignorirati svog gosta i da ne samo da ne ţeli suraĊivati, nego
da ne ţeli pokazati ni trunku ljubaznosti. Njegovo ponašanje
uopće nije bilo iznenaĊujuće: u njegov privatni prostor uletio
je netko tko je dobio pravo da ga pretrese od A do Ţ."
„To su završeni primjerci?"
„Da", rekao je Elliot.
„Drţite ih ovdje, pretpostavljam, kako se ne bi otopili." „Kako
li ste to samo oštroumno zakljuĉili." ,,A zašto ih uopće
izraĊujete?"
„Napravio sam jedan gumeni kalup", rekao je Elliot.„lzraĊene
modele koristim kao prototipe, a mijenjam ih na naĉin da ih
prilagoĊavam razliĉitim pozama."
Carella je kimao glavom, zatvorio hladnjak, pa opet krenuo u
pretraţivanje studija. Pronašao je sanduk za koji je
pretpostavio da sluţi kao spremište za alat, no iznenadio se
kada je u njemu našao Elliotovu odjeću. Kleknuo je i poĉeo
pretraţivati sanduk, pazeći da traperice, pulovere, košulje,
majice, ĉarape, donje rublje i jakne ostavi onako kako ih je i
pronašao. Unutra je bila i jedna sandala, drugi par one koja se
nalazila na Elliotovoj nozi. Bio je tamo i par papuĉa, no
tenisicama ni traga. Carella je potom zatvorio sanduk.
„Zašto radite s voskom kad je to tako zahtjevno?" upitao gaje.
„Već sam vam rekao da to radim samo kad radim skulpturu od
bronce." Elliot je iz ruku ispustio ţiĉano pomagalo, okrenuo se
prema Carelli i leţerno rekao: „To se zove cire perdue,
zaboravljena vosak-obrada. Prije nego što se u kalup izlije
bronca, on se premaze rastopljenim voskom."
„Kad se izlije bronca, vosak se u potpunosti skine?" „Vi ste
zaista vrlo oštroumni", ponovio je još jednom Elliot i u ruke
uzeo noţ za obradu modela.
,,A što radite kad je bronĉani model gotov?"
„Pa, moţe se obojiti, ispolirati i dodatno obraditi da sjaji kao
mramor."
,,A što je ovdje?" pitao je Carella gledajući prema zatvorenim
vratima.
„Spremište."
„Ĉega?"
„Većih komada. Većina ih je od gipsa."
„Imate li što protiv da zavirim unutra?"
„Vi me stvarno oduševljavate, znate li to?" rekao je Elliot.
„DoĊete ovdje s nalogom za pretres, a onda me sve vrijeme
ispitujete imam li što protiv toga..."
„To nije razlog da ne budem pristojan i civiliziran prema
vama, je li tako?"
„Zašto ne? Pa ipak istraţujete sluĉaj ubojstva."
„Nisam znao da znate da se radi o ubojstvu, gospodine Elliot?"
„Znam ja jako dobro što vi istraţujete. A već sam vam rekao
da ne poznajem ţrtvu..."
„Da, rekli ste mi to. Problem Je u tome, naime, što vam ne
vjerujem."
„Pa onda nemate razloga biti tako prokleto civilizirani, je li?"
uzvratio je Elliot. „Ako sam osumnjiĉen za ubojstvo, ne treba
mi vaša ljubaznost."
Carella je otišao prema spremištu, ne dajući nikakvog
odgovora ni komentara. Kao što je Elliot rekao, u prostoriji je
bilo nekoliko većih skulptura napravljenih od gipsa, a sve su
bile slika i prilika Mary Margaret Ryan. Na samome kraju su
bila još jedna zatvorena vrata.„Kamo vode ova vrata?" upitao
je Carella.
„Molim?" rekao je Elliot.
„Ova vrata ovdje, kuda vode?"
„Vani. Na ulicu."
„Hoćete li ih otkljuĉati, molio bih?"
„Nemam kljuĉ. Nikad ne otvaram ta vrata. Uvijek su za-
kljuĉana."
„Morat ću ih onda razvaliti", rekao je Carella.
„Zašto?"
„Zato što me zanima što se nalazi iza njih."
„Ali vani na ulici nećete naći ništa zanimljivo."
Na podu je u prašini od gipsa bilo mnoštvo otisaka. Bili su to
otisci neĉije desne noge, koji su se mogli jasno raspoznati; uz
njih su se ocrtavali i krugovi koji su vjerojatno bili otisci gume
štake za hodanje. Otisci su vodili upravo prema vratima koja
su vodila na ulicu.
,,l, što kaţete, Elliote, hoćete li mi otvoriti ta vrata?"
„Rekao sam vam da nemam kljuĉ."
,,U redu, onda", rekao je Carella i nogom razvalio vrata, bez
ijedne jedine rijeĉi.
„Smijete li vi uopće ĉiniti takvo što?" rekao je Elliot.
„Tuţite me, ako vam je milo", rekao je Carella, pa potom
izišao na ulicu. Tamo je našao samo kantu za smeće i dvije
kartonske kutije raznoraznog smeća, prislonjene na cigleni
zid. U jednoj od kartonskih kutija Carella je pronašao tenisicu
koju je Elliot imao prethodnoga dana. Vratio se u studio,
pokazao tenisicu Elliotu, pa rekao:„Je li vam ovo poznato?"
„Ne, ni najmanje. Nikad je u ţivotu nisam vidio."
,,l mislio sam da ćete to reći", rekao je Carella.„Gospodine
Elliot - znam da će ovo zvuĉati kao iz neke televizijske poli-
cijske serije - ali moram vas upozoriti na to da ne napuštate
grad."
,,A gdje bih uopće išao?" rekao je Elliot.
„Tko zna? Ja sam dobio dojam da ĉesto putujete u Boston.
Nadam se da ćete prihvatiti moj savjet i da nećete odlaziti iz
grada sve dok vas opet ne kontaktiram."
„A što mislite da ćete pronaći na jednoj pišljivoj tenisici?"
rekao je Elliot.
„Tko zna? Moţda baš vosak koji se nije uspio skinuti", uzvratio
je Carella.
Policajac koji je dobio zaduţenje da od pet sati drţi pod
nadzorom Fredericka Liptona bio je Cotton Hawes. Iz svog
auta, koji je bio parkiran na suprotnoj strani ceste od sjedišta
tvrtke koja se bavi trgovinom nekretninama, promatrao je
Liptona kako zakljuĉava vrata ureda i kako odlazi prema svom
Fordu kabrioletu koji je bio parkiran niţe niz cestu. Pratio ga
je na dovoljnoj udaljenosti sve do stana koji se nalazio
nekoliko kilometara od njegove tvrtke. Sljedećih je ĉetiri sata
ĉekao u automobilu, sve dok Lipton nije Izišao i nekamo se
uputio u svom automobilu. Izišao je kod bara maštovitog
naziva Gee-Gee-Go-Go. S obzirom da Lipton nije upoznao
Hawesa i s obzirom da su u baru plesale go-go plesaĉice u
toplesu, Hawes je zakljuĉio da ne bi bilo loše da ga slijedi i
nastavi promatrati. UgoĊaj u baru iznevjerio je njegova
oĉekivanja. U ovome je gradu plesanje u toplesu
podrazumijevalo mnogo više od toga - mnogo više od
srameţljivog skidanja grudnjaka. Kurve su slobodno hodale
ulicama i prodavale svoja tijela, ali u lokalima je postojanje
takve ponude bila javna tajna. No, te su plesaĉice doista
znale plesati i doista su bile mlade i atraktivne. Razbacivale
su se na rock glazbu ispred razularene publike, od koje su,
srećom, bile odvojene šankom. No, u Gee-Gee-Go-Go je bilo
drugaĉije. Ovdašnje plesaĉice su već odavno premašile
tridesetu, a nisu baš bile ni na nivou zadatka - erotskog i
provokativnog plesanja - kojeg su trebale obavljati. Hawes je
pronašao slobodan stolac, dok mu je u glavi tutnjala glasna
glazba koja je dopirala iz jednog od ogromnih zvuĉnika koji je
bio blizu njega, a na koju su, prateći njezin ritam, po
povišenoj pisti plesale ĉetiri plesaĉice. Imajući na oku
Liptona, koji je sjedio na drugoj strani bara, razmišljao je o
tome kako ovi zvuĉni ureĊaji koštaju vjerojatno više od
plesaĉica; no, pomislio je, ovo je ipak Calm's Point, a ne Isola.
Lipton je, izgleda, poznavao jednu od plesaĉica. Bila je to
ţena od kojih trideset i pet godina, izblajhane kose i
silikonskih grudi, na ĉijim su se bradavicama isticale
crvenoplave starletske zvijezde, i graĊe koja je podsjećala na
istreniranog konja s Rheingold reklame. Kad je završila svoju
toĉku, sagnula se na rubu piste kako bi kratko proĉavrljala s
njime, a zatim mu se pridruţila za stolom. Lipton joj je
naruĉio piće, nakon ĉega su razgovarali oko pola sata. Nakon
toga se ona ponovno popela na podij kako bi izvela još jednu
plesnu toĉku za svoju publiku, koja je fascinirano pratila svaki
njezin korak, baš kao da imaju privilegij gledati Markovu na
premijeri LabuĊeg jezera. Lipton je za to vrijeme namirio
raĉun i otišao iz bara. Bez ţaljenja što mora otići, Hawes je
krenuo za njim te ga slijedio natrag do njegova stana, gdje je
ostavio svoj auto u jednoj od zasebnih garaţa u zgradi u kojoj
je stanovao. Potom se uputio u svoj stan. Zakljuĉivši da Lipton
tijekom noći više neće izlaziti, Hawes se vratio u
Gee-Gee-Go-Go, naruĉio viski sa sodom i ĉekao priliku za
razgovor sa silikonskom plavušom.
Uhvatio je priliku za razgovor nakon što je završila još jednu
toĉku, koja je bila dosadna repriza zadnjih tri, pet, ili koliko
ih je već bilo, toĉaka. Bila je krenula prema toaletu ili gar-
derobi kad joj je Hawes preprijeĉio put. Nasmiješio joj se i
re-kao:„SviĊa mi se kako plešete. Mogu li vas poĉastiti pićem?"
Ona je rekla: „Kako da ne", bez imalo oklijevanja, što je po-
tvrdilo Hawesovu pretpostavku da je uloga plesaĉica, izmeĊu
ostalog, bila i ta da navode mušterije da plaćaju što više
šampanjca i drugih skupocjenih pića. Odvela ga je do istog
stola za kojim je razgovarala s Liptonom. Konobar se pojavio
vrlo brzo. Plesaĉica je naruĉila dupli burbon sa sodom; izgleda
da je mit o plesaĉicama i skupocjenim pjenušcima previše
sofisticiran za Calm's Point. Hawes je opet naruĉio viski sa
sodom, zatim se još jednom osmjehnuo dami i rekao: „Zaista
mi se sviĊa kako plešete. Dugo radite ovdje?"
„Vi ste policajac?" upitala je.
„Ne", rekao je Hawes iznenaĊeno.
,,A što ste onda? Neki kriminalac?"
„Ne."
,,A zašto onda nosite oruţje?" upitala je.
Hawes je proĉistio grlo:„Tko kaţe da nosim oruţje?"
„Vidjela sam da imate oruţje. Na desnom boku. Vidjela sam
drţak pištolja kad ste mi se obratili. Ponovno sam ga vidjela
kad smo krenuli sjesti. To je pištolj, bez sumnje."
„Da, jest pištolj."
,,l onda, jeste li ili niste policajac?"
„Ne. lako ste blizu", uzvratio je Hawes.
,,A da? Što to znaĉi? Da ste privatni istraţitelj ili takvo što?"
„Ja sam noćni ĉuvar. U tvornici kod Kleina i Šeste avenije."
„Ako ste noćni ĉuvar, što radite ovdje? Pa zar ne biste onda
trebali raditi noću?"
„Smjena mi poĉinje tek u ponoć."
„Uvijek pijete prije nego što odete na posao?"
„Ne baš uvijek."
„Gdje ste otišli kad ste bili napustili lokal?" upitala je ple-
saĉica.
„Znaĉi, zapazili ste me?" rekao je Hawes namignuvši, kako bi s
opasnog terena razgovor usmjerio k društvenim i seksualnim
temama.
„Da, zapazila sam vas", rekla je i uskomešala se. „Krupan ste
tip, a osim toga crvenu kosu je nemoguće ne primijetiti. Zovu
li vas 'Crveni'?"
„Zovu me Hamp."
„Hamp? Kakvo je to ime?"
„Skraćeno od Hampton."
„Je li to vaše ime ili prezime?"
„Prezime. Moje je ime Oliver. Oliver Hampton."
„Ah, sad mi je jasno zašto vam je draţe Hamp."
,,A kako je vaše ime?"
„Piše na iskaznici. Zar ga niste vidjeli?"
„Izgleda da mi je promaklo."
„Rhonda Spear."
„Je li to vaše pravo ime?"
„To je moje showbiz ime."
,,A kako vam je pravo ime?"
,,A zašto vas to zanima? Kako biste me mogli nazvati usred
noći i dahtati mi u slušalicu?"
„Pa, moţda vas i nazovem, ali neću dahtati."
„Ako taj koji zove ne dahće, onda padne u nesvijest od
uzbuĊenja", rekla je Rhonda nasmijavši se. Iskapila je svoje
piće i rekla:„Popila bih još jedan dupli burbon."
„Nema problema", uzvratio je Hawes i konobaru dao znak da
donese još jedno piće. „Koliko takvih duplih popijete u jednoj
noći?"
„Deset ili dvanaest", odgovorila je. „To je samo Coca-Cola",
dodala je. „No vi, kao policajac, ionako prokleto dobro znate
da je to Coca-Cola."
„Nisam policajac i nisam znao da je to Coca-Cola", rekao je
Hawes.
„Lako prepoznam policajca", bila je uporna Rhonda.„Kao što i
vi lako prepoznate Coca-Colu." Na tren je oklijevala,
pogledala ga potom izravno u oĉi i rekla: „Što ţelite od mene,
detektive?"
„Malo proĉavrljati, ništa drugo", rekao je Hawes. ,,0 ĉemu?"
„0 tome zašto biste rekli policajcu, ako mislite da to zaista
jesam, da plaća za burbon, a za to dobiva Coca-Colu."
Rhonda se meškoljila.„A zašto ne? Da su ovu rupu htjeli
zatvoriti, već bi to odavno uĉinili. Svi su iz ovdašnje postaje,
ĉak i poruĉnik, podmićeni. Povremeno plešemo ĉak i bez
odjeće i nitko nas nikad ne gnjavi. Jeste li zbog toga ovdje,
detektive?" pitala je draţesnim tonom.„Kako biste dobili svoj
dio kolaĉa?"
„Ja nisam policajac", razuvjeravao ju je Hawes, ,,i nije me
briga hoćete li plesati gologuza ili odjevena i hoćete li piti
burbon ili Coca-Colu."
Rhonda se iznenada od srca nasmijala. Njezin je osmijeh licu
dao sasvim nov izgled, onakav kakav je vjerojatno imala kad
je bila znatno mlaĊa i Ijupkija. Kad je nestao osmijeh, isparila
je i ljupkost. „Hvala, dušo", rekla je konobaru i podigla ĉašu.
Gledajući u Hawesa, reĉe: „Moţda ipak niste policajac. Koga
briga uopće?"
„Uzdravlje", rekao je Hawes.
„Uzdravlje", uzvratila je ona, pa su oboje prionuli na pića.
„Ako niste policajac, što onda ţelite od mene?"
„Vi ste vrlo zgodna ţena", rekao je Hawes.
„A je li?"
„Vi to ionako i sami dobro znate", dodao je spustivši pogled
prema njezinim grudima, na kojima su se isticale crveno-plave
starletske zvijezde.
„A je li?"
„Vidio sam da ste razgovarali s nekim tipom ranije. Siguran
sam da on..."
,,A jeste li?"
„Da..."
„Promatrali ste me, znaĉi?"
„Da. Kladim se da ni taj tip nije htio s vama razgovarati o
cijeni Coca-Cole."
„Kako vi znate o ĉemu je on htio razgovarati?"
„Ne znam. Samo sam htio reći da uz tako zgodnu ţenu kao što
ste vi..."
„Ahhh."
„Mora da jako privlaĉite pozornost muškaraca pa vas ne bi
trebalo toliko ĉuditi što ste privukli i moju pozornost. Nemam
nikakvih skrivenih namjera", rekao je mijenjajući poloţaj.
„Dragi ste", rekla je Rhonda. „Šteta." „Što je šteta?" „Što ste
policajac." „Pa koliko puta..."
„Policajac ste", rekla je leţernim glasom.„Ne znam što tra-
ţite, ali nešto mi govori da vam poţelim laku noć. Što god da
jeste, naslućujem da ćete mi stvoriti probleme."
„Ja sam noćni ĉuvar", ponovio je još jednom.
„Da", rekla je Rhonda. ,,A ja sam Isus Krist." Dokrajĉila je
svoje piće i rekla: „Vi ćete podmiriti raĉun, pretpostavljam",
a potom se udaljila od stola, poravnavajući ljubiĉaste
satenske hlaĉice.
Hawes je podmirio raĉun za piće, a zatim otišao.

94

U subotnje jutro, dok je ĉekao laboratorijsko izvješće o

tenisici koju je pronašao u Elliotovom smeću, Carella je na-
pravio rutinsku provjeru u trima obliţnjim bolnicama, kako bi
otkrio je li netko pod imenom Stanford Elliot u jednoj od njih
primljen i hospitaliziran zbog povrede gleţnja. Zvati sve obli-
ţnje privatne lijeĉnike bilo bi izvan svake pameti; naravno, da
ni u jednoj od tih bolnica Carella nije bio sretne ruke, odustao
bi od tog traga. No, ovoga je puta imao sreće. Te subote, 24.
travnja, Carella je pogodio bolnicu otprve.
Internist na duţnosti na odjelu hitne sluţbe u Bonavista
bolnici bio je Japanac pod imenom dr. Yukio Watanabe. Rekao
je Carelli da trenutno nema mnogo posla pa će stoga biti
slobodan provjeriti pacijenta o kojem se raspituje. Da je
Carella kojim sluĉajem nazvao prije pola sata, otpilili bi ga,
jer je bolnica tada bila prepuna ţrtava teške prometne
nesreće na autocesti u kojoj je sudjelovalo nekoliko
automobila.
„Koje li nesreće? U ţivotu nisam vidio toliko krvi!" prepriĉavao
mu je Watanabe - sa sjetom u glasu, pomislio je Carella. „0
kojem datumu se radi? Imam evidencijsku knjigu ispred sebe."
„Radi se o razdoblju izmeĊu osmog i petnaestog", rekao je
Carella.
„Ovog mjeseca?" „Da."
„Dobro, pogledajmo! Kako ste rekli da mu je ime?" „Sanford
Elliot."
Zadugo je na liniji vladala tišina. Carella je strpljivo ĉekao.
„Još uvijek provjeravam", napokon se oglasio Watanabe.
„Uganut gleţanj, dakle?"
„Tako je."
„Ništa takvoga još nisam našao." „A na kojem ste datumu?"
„Na jedanaestom", odgovorio je Watanabe, nakon ĉega je
opet zavladala tišina.
Carella je i dalje strpljivo ĉekao.
„Ništa", rekao je konaĉno Watanabe. „Jeste li sigurni da je to
bilo u tom periodu?"
„Moţete li provjeriti kasnije datume?"
„Koliko kasnije?"
„Cijeli sljedeći tjedan, ako vas ne zadrţavam."
„Mi ovdje uvijek imamo vremena, sve dok ne uleti netko s
razbijenom glavom", rekao je Watanabe. „O.K., traţim dalje.
Sanford Elliot ste rekli?"
„Tako je."
Opet je nastala tišina. Carella je ĉuo samo kako Watanabe
okreće stranice.
„Sanford Elliot", rekao je blago povišenim glasom. „Evo
ga."
„Kad je, dakle, primljen?"
,,U ponedjeljak ujutro, devetnaestog travnja."
,,U koje vrijeme?"
,,U sedam i deset. Primio ga je dr. Goldstein." Watanabe je
tada zastao. „Zar niste rekli da se radilo o uganutom gleţnju?"
„Zar nije zbog toga došao?"
„Prema onome što ovdje piše, ne. Primljen je zbog opekotina
trećeg stupnja. Opekao je stopalo, gleţanj i polovicu lijeve
noge."
„Tako, dakle", rekao je Carella.
„Je li vam to od ikakve pomoći?"
„Pomalo me zbunilo, ali svejedno zahvaljujem vam."
„Nema na ĉemu", uzvratio je Watanabe pa spustio slušalicu.
Carella je zurio u telefon. Uvijek je pomagalo zuriti u telefon
kad bi vam ponestalo ideja. Telefon je zapravo bio
uzne-miravajuća naprava, jer se ĉinio potpuno beskorisnim
sve dok ne bi zazvonio. Carella je ĉekao da zazvoni. No,
umjesto zvonjave, ĉuo je kako u njegov ured ulazi Miscolo s
jutarnjom poštom.

Dama je bila ljupka, u to nema sumnje, no nitko nije znao tko

je ona. Bilo je jasno samo jedno, a to je da je bila zvijezda
nijemog filma. Glumice iz nijemih filmova imaju specifiĉan
izgled po kojem odmah moţete prepoznati kojom profesijom
se bave i kojem filmskom razdoblju pripadaju, iako niste
pogledali nijedan njihov film. Nijedan od detektiva koji su
pokušavali odgonetnuti o kome se radi nije poznavao filmove
iz razdoblja nijemog filma, i to iz jednostavnog razloga -
nijedan od njih nije bio dovoljno star da ih je mogao gledati.
No, svima je bila poznata, pa su se trudili sjetiti imena.
Prisjećali su se starih zvijezda kako bi ih to kojim sluĉajem
asociralo na damu s fotografije, koja je vjerojatno punila
naslovnice novina uz natpise tipa:„Ţivot zvijezde s velikog
platna."
„Gloria Swanson?" rekao je Hawes.
„Ne, zaboga, pa valjda znam kako izgleda Gloria Swanson",
rekao je Meyer. „Ovako sigurno ne."
„Dolores Del Rio?" pokušao je Hawes još jednom.
„Ne, Dolores Del Rio bila je priliĉno seksi", rekao je Carella.
„To jest, još uvijek je seksi. Vidio sam njezinu fotografiju
prije kojih mjesec dana."
,,A što ovoj fali?" rekao je nato Meyer.„Pa ova isto izgleda
priliĉno seksi."
„Moţda Norma Talmadge?" rekao je Hawes.
„Tko je Norma Talmadge?" upitao je Kling.
„Odvedi ovog djeĉarca odavde, hoćeš li?" rekao je Meyer.
„Ozbiljno, tko je Norma Talmadge?"
,,A moţda Marion Davies?"
„Ne bih rekao", rekao je Carella.
„Tko je Marion Davies?" upitao je opet Kling, a Meyer ga je
blago lupnuo po glavi.
„Janet Gaynor?" Hawes je bio uporan.
„Ne."
„Pola Negri?"
„Znam tko je Pola Negri", slavodobitno je rekao Kling. „Ona
vamp-ţena."
„Theda Bara je bila vamp-ţena", rekao je Meyer.
,,Oh", promrmljao je Kling.
„Dolores Costello?"
„Ne, ne bih rekao."
„Mae Murray?"
„Ne."
Tada je zazvonio telefon. Hawes je podigao slušalicu.,,87.
postaja", rekao je, „detektiv Hawes." Slušao je neko vrijeme
ne rekavši ni rijeĉi, a zatim rekao:„Priĉekaj malo, hoćeš li?
Mislim da trebaš Carellu." Predao mu je slušalicu rekavši: „To
je labos. Gotovi su rezultati pretrage one teniske."
Kroz široki stakleni prozor umjetniĉke galerije Carella je
promatrao Sandyja Elliota kako razgovara s dvojicom bajkera.
Jednog je od njih prepoznao kao Yanka, krupnog tipa koji puši
cigare s kojim je bio razgovarao u utorak. Yank je hodao po
trgovini, pregledavajući skulpture, ne obraćajući pozornost na
Elliota i drugog bajkera, koji je Elliotu mahao prstom pred
nosom, baš kao kakav odvjetnik pred porotom u nekoj
ozbiljnoj sudskoj parnici. Elliot se naginjao unatrag na svojim
štakama, pozorno slušajući što mu ovaj govori i povremeno
kimajući. Ubrzo se drugi bajker okrenuo od Elliota, potapšavši
Yanka po leĊima, nakon ĉega su obojica izišla iz galerije.
Carella se pak neprimjetno premjestio do susjednog ulaza.
Dok je bajkerski dvojac prolazio pokraj njega, Carella je
nakratko bacio pogled na Yankova prijatelja - bio je to nizak i
zdepast tip izraţajnog lica; na njegovoj koţnoj jakni pisalo je
Ox- bilo je to vjerojatno njegovo ime. Dok su se udaljavali,
ĉulo se kako je Yank prasnuo u smijeh.

Priĉekao je neko vrijeme, a zatim se uputio u trgovinu.

„Vidio sam da su vas posjetili neki ljubitelji dobrih umjet-
nina", rekao je.„Jesu li kupili štogod?"
„Ne."
,,A što su htjeli?"
,,A što vi hoćete?" uzvratio je Elliot protupitanjem.
„Odgovore na neka pitanja", odgovorio je Carella.
„Već sam vam rekao sve što sam imao za reći."
„Ali, ja vas još uvijek nisam ispitao do kraja."
„Moţda bi bilo bolje da me prvo uputite u moja prava."
„Ovo je terenska istraga, a vi niste uhićeni ili stavljeni pod
nadzor na bilo koji naĉin, tako da me poštedite sranja o vašim
pravima. Nitko ne krši vaša prava. Imam nekoliko vrlo jedno-
stavnih pitanja i na njih ţelim nekoliko jednako jednostavnih
odgovora. Što kaţete, Elliote? Radi se o ubojstvu, zaboga."
„Ne znam ništa ni o kakvom ubojstvu."
„Vaša je tenisica naĊena na mjestu zloĉina."
„Tko to kaţe?"
Ja to kaţem. I policijski laboratorij tako kaţe. Kako je
dospjela tamo, Elliote?"
„Nemam blagog pojma. Bacio sam te tenisice u smeće prije
dva tjedna. Mora da ih je netko izvadio iz smeća i uzeo."
„Kad sam juĉer našao tenisicu u smeću, rekli ste da je nikad u
ţivotu niste vidjeli. Nije li to malo proturjeĉno, Elliote? A
uostalom, niste ih mogli baciti u smeće prije dva tjedna, kad
sam ih vidio na vama prije dva dana. Kako to, Elliote? Hoćete
li suraĊivati ili ćemo na jedno dugo putovanje do pritvora?"
„Zbog ĉega biste me pritvorili? Optuţujete li me za ubojstvo?"
„Moţda."
„Mislim da baš i nemate temelja za tako ozbiljnu optuţbu",
odvratio je Elliot. „Nisam pravnik, ali znam da sluĉaj ne
moţete temeljiti na tenisici koju ste pronašli u prokletoj
napuštenoj zgradi!"
,,A kako ste vi znali gdje je pronaĊena tenisica?"
„Proĉitao sam u novinama."
,,A kako znate koje ubojstvo uopće istraţujem?"
„Pa, pokazali ste mi sliku, zar se ne sjećate? Mislim da ne
moraš biti genijalac da zbrojiš dva i dva... novinske napise i
fotografiju..."
„Priĉekat ću da se spremite, Elliote. Vodim vas u postaju."
„Ali ne moţete me uhititi", bunio se Elliot. „Zar vi mislite da
se moţete ovako poigravati sa mnom? Nemate nikakvih dokaza
na temelju kojih biste me mogli uhititi."
„Nemam li?" odvratio je Carella.„A što je onda ovo?
Odobrenje kriminalnog suda:
Policijski sluţbenik ima pravo bez sudskog naloga uhititi onog
za kojeg opravdano sumnja da je poĉinio teško kazneno djelo
za koje ima opravdanog razloga vjerovati da se dogodilo...
„Na osnovi jedne šugave tenisice?" rekao je već razjareni
Elliot.
„Ĉak i ako se naknadno ustanovi da kriminalno djelo uopće
nije poĉinjeno i da ga uhićeni nije poĉinio." Dakle, Elliote,
znam da je u noći 18. travnja poĉinjen zloĉin, kao što znam i
da komad inkriminirajuće obuće pronaĊen na mjestu zloĉina
pripada vama, stoga imam opravdanog razloga vjerovati da
ste vi uoĉi, za vrijeme ili nakon poĉinjenja zloĉina bili na tom
mjestu. Kako god bilo, imam razloga uhititi vas. Hoćete li mi
ispriĉati kako ste uganuli gleţanj? Ili ste se, u meĊuvremenu,
sjetili da ste nogu povrijedili na neki drugi naĉin?"
„Uganuo sam gleţanj."
„Hoćete li mi reći kako se to dogodilo? Ili ćemo priĉekati da
doĊemo u postaju?"
„Ne namjeravam vam ništa objašnjavati. A ako me odvedete u
postaju, morat ćete mi izreferirati moja prava. Kad to
uĉinite, odbit ću odgovoriti na vaša pitanja, a onda..."
,,0 tome ćemo kad do toga doĊe." „Gubite dragocjeno
vrijeme, Carella, što uostalom i sami znate."
Zurili su jedan u drugog. Elliotova vlaţna usnica i sjaj u oĉima
ukazivali su na uzbuĊenost. Carella je svojeglavo odluĉio
igrati svoju igru do kraja.
„Dakle, uganuti ste gleţanj", prvi se oglasio Carella. ,,U
Buenavista bolnici ne tvrde tako. Oni tvrde da su vas primili i
lijeĉili zbog opeklina trećeg stupnja, i to 19. travnja, jutro
nakon ubojstva."
„Nikad u ţivotu nisam bio u Buenavista bolnici!"
„Izgleda da se netko onda sluţi vašim imenom, Elliote."
„Moţda."
„Hoćete li odmotati zavoj i pokazati mi nogu?" „Neću."
„Zar ću morati po još jedan sudski nalog?" „Izgleda da ćete
morati. Mislim da bi vam to bilo najpametnije."
,,U jednoj od prostorija u napuštenoj zgradi bilo je ostataka
paljenja vatre..."
„Mislim da je vrijeme da odete po sudski nalog. Dotle si
nemamo više što reći."
„Jeste li tamo zadobili te ozljede, Elliote? Jeste li tamo opekli
nogu?"
„Nemam vam više što za reći."
,,U redu, neka bude po vašem", Ijutito je rekao Carella i
otvorio vrata.„Vratit ću se."
Izišao je na ulicu i za sobom zalupio vratima. Izišao je jednako
daleko od razrješenja sluĉaja kao što je bio i kad je ušao.
Oslanjao se na tri inkriminirajuće ĉinjenice koje bi mogle
posluţiti kao dokazi, no, naţalost, one nisu imale dovoljnu
teţinu za uhićenje. Bez sumnje, tenisica koja je pronaĊena u
napuštenoj zgradi na mjestu zloĉina bila je Elliotova.
PronaĊena je u uglu prostorije u kojoj su bili vidljivi ostaci
pepela odnosno nedavnog gorenja vatre. Osim toga, Elliot je
zbog opeklina na nozi bio primljen na odjel hitne pomoći 19.
travnja, jutro nakon ubojstva. Carella se nadao da će se zbog
tih triju vrlo povezanih i sumnjivih ĉinjenica Elliot uplašiti pa
priznati zloĉin ili da će barem izlanuti nešto što bi istragu
moglo pomaknuti s mrtve toĉke. MeĊutim, Elliot je odluĉio i
dalje blefirati. Kad bi ga se eventualno optuţilo samo na
temelju ovih dokaza, sud bi ga oslobodio u roku odmah.
Štoviše, Elliot je bio zaštićen svojim pravima: kad bi ga se
uhitilo, moralo bi ga se upozoriti na to da je za njegovo dobro
da ne govori ništa što bi ga inkriminiralo, a on bi, naravno,
odbio bilo što reći bez prisutnosti svoga odvjetnika. Nakon što
bi u policijsku postaju stigao odvjetnik, on bi ga savjetovao da
se brani šutnjom, što bi optuţbu opet vratilo na poĉetak:
optuţba za ubojstvo bi se temeljila samo na ĉinjenici da je
optuţeni bio prisutan na mjestu zloĉina.
Carella je brzim korakom išao prema svom autu koji je bio
parkiran u blizini.
Bio je siguran samo u jedno: da Sanford Elliot zaista ništa ne
zna o onome što se dogodilo na petom katu napuštene zgrade
u ulici Sjeverni Harrison na broju 433. u noći 18. travnja, on bi
dragovoljno i iskreno odgovorio na sva postavljena mu pitanja.
No, uopće nije htio suraĊivati. Dapaĉe, lagao je na svako
postavljeno mu pitanje. Carelli, stoga, nije preostalo drugo
nego opet porazgovarati s mladom damom duge kose,
preplašenih smeĊih oĉiju i anĊeoskog lica - Mary Margaret
Ryan. Ona je Carelli rekla da su se Elliot i ona iz Bostona
vratili u ponedjeljak kasno u noći, a Elliot je bio tretiran u
Buenavista bolnici u ponedjeljak ujutro. Izgleda da će Mary
Margret uskoro morati na ispovijed. U meĊuvremenu,
uvidjevši koliko je djevojka preplašena i usplahirena, Carella
je odluĉio da vrijedi pokušati još više je uplašiti.
Zalupio je vratima svoga auta, ugurao kljuĉ i upalio motor.
Kling nije prestajao zuriti u Augustu. Došao je po nju toĉno u
šest sati i iako mu je napomenula da će vjerojatno izgledati
grozno iscrpljeno nakon cjelodnevnog snimanja, bila je
naprosto neodoljiva. Njena je crvena kosa bila još pomalo
vlaţna (priznala je da je skoknula na brzinsko tuširanje u
osobnu kupaonicu Jerryja Blooma) kad je stigla na recepciju
kako bi ga doĉekala. Ispruţila mu je prvo ruku kako bi se
pozdravili, a potom okrenula obraz kako bi je poljubio, što je
njega priliĉno iznenadilo i uhvatilo nespremnog. Obraz joj je
bio hladan i njeţan. Osim blijedozelenog sjajila i
svijetlo-smeĊe linije na kapcima, na licu nije imala šminke.
Kosa joj je bila zaĉešljana prema natrag bez razdjeljka. Nosila
je plave traperice, sandale i trendovski top bez grudnjaka. Na
desnom joj je ramenu visjela velika plava koţna torba koju je
odmah prebacila na drugo rame kako bi mogla Klinga uhvatiti
pod ruku.
„Dugo ĉekaš?" upitala je.
„Ne, upravo sam stigao."
„Nešto nije u redu?"
„Ne. Zašto pitaš?"
„Pa, nekako me ĉudno gledaš."
„Ne, ne. Sve je u redu."
No, on i dalje nije prestajao zuriti u nju. Film koji su otišli
pogledati u kino zvao se Bullit. Kling ga je već prije bio
gledao, dok je Augusta dobila priliku pogledati ga u društvu
pravog policajca. Taj se pravi policajac nećkao bi li joj rekao
da nakon prvog gledanja pojma nije imao što se zbivalo u
filmu. Izišao je iz kina zahvaljujući Bogu da nije bio detektiv
koji je dobio zadatak riješiti sluĉaj iz filma. Djelomiĉno zbog
toga što ne bi znao otkud poĉeti, a djelomiĉno zbog toga što
mu je brza voţnja izazivala vrtoglavicu. Ni nakon ovog drugog
gledanja nije znao o ĉemu se radi u filmu, ali ovog puta ne
zbog kompliciranog zapleta i nejasne motivacije likova, već iz
jednostavnog razloga što ga uopće nije gledao: naime, sve je
vrijeme gledao u Augustu. Bilo je mraĉno kad su izišli na
ulicu. Nekoliko su minuta hodali u tišini, a potom je Augusta
rekla:„Slušaj, mislim da je najbolje da odmah rašĉistimo neke
stvari."
,,A što to toĉno?" upitao je Kling, bojeći se da mu ne kaţe da
je udana, zaruĉena ili da ţivi s nekim dobro plaćenim
fotografom.
„Ja znam da izgledam prekrasno", rekla je. „Molim?"
„Berte", nastavila je, „ja sam model i plaćaju me za to što
sam lijepa. No, ĉini me vrlo nervoznom to što stalno zuriš u
mene."
„O.K. Neću..."
„Pusti me da završim..."
„Mislio sam da jesi završila."
„Nisam. Ţeljela bih da rašĉistimo s time."
„Sve je u redu. Riješili smo to", odvratio je. „Sad oboje znamo
da si prekrasna." Oklijevao je na trenutak, a zatim ipak
dodao:„A osim toga i skromna."
„Ah", promrmljala je, „pokušavam uspostaviti odnos kao
normalna osoba, a ti..."
„Oprosti što sam ti izazvao nelagodu", prekinuo ju je.„Ali,
prava je istina..."
„Što je prava istina?" ponovila je za njim Augusta. „Ne bi bilo
loše da barem zapoĉnemo s istinom, zar ne?"
„Prava je istina da zapravo nikada nisam izišao s djevojkom
koja je toliko lijepa. I ne mogu si pomoći, pa stalno zurim u
tebe. Eto, o tome se radi."
„Pa, morat ćeš se priviknuti."
„Ja..."
„Osim toga, mislim da si i ti prekrasan", rekla je Augusta, „no,
ne znam kakva bi to veza bila da sve vrijeme ništa drugo ne
radimo nego zurimo jedno u drugo." " Zastala je nasred
ploĉnika. Kling je pokušavao uhvatiti njezin pogled, nadajući
se da će prepoznati da se ovog puta ne radi o obiĉnom
zurenju.
„Hoću reći", nastavila je, „pretpostavljam da ćemo se ĉesto
viĊati, pa bih voljela da se od mene ne oĉekuje da uvijek
blistam, već da si mogu ponekad dozvoliti da se, naprimjer,
oznojim... Znaš, i ja se znojim."
„Pa, pretpostavljam da ni ti toga nisi pošteĊena", rekao je
Kling nasmijavši se.
„O.K.?" rekla je.
„O.K."
„Hajdemo jesti!" rekla je konaĉno.„Umirem od gladi."
Zvijezdu nijemog filma s fotostata prepoznao je poruĉnik
Peter Byrnes, što je bilo i za oĉekivati s obzirom da je on bio
najstariji u postaji.
„To je Vilma Banky", rekao je.
„Jesi li siguran?" pitao je Meyer.
„Sto posto siguran. Gledao sam je u BuĊenju te u Dvoje
ljubavnika s Ronaldom Colmanom." Byrnes je proĉistio grlo.
„Naravno, u to sam vrijeme još bio djeĉak."
„Naravno", potvrdio je Meyer.
,,Banky" ponovio je Hawes.„Taj kuĉkin sin..."
„Što je?" upitao je Byrnes.
„Nije valjda da nam ţeli reći da se radi o banci?"
„Ha, kladim se da si pogodio", rekao je Meyer. „Nego što
drugo!"
„Vrag ga odnio!" uzviknuo je Byrnes.„Stavi to, Meyere, na
ploĉu uz ostale fotografije, da vidimo što još tu imamo."
Promatrao je kako. Meyer pribada fotografiju uz ostale na
ploĉi. Dva Hoovera, dva Washingtona, dva japanska Zeroa i
sada jedna gospoĊica Banky.„O.K., pokušajmo naći
poveznicu", rekao je Byrnes.
„To joj je prezime", rekao je Hawes. „Moţda da spojimo sva
prezimena..."
„Do, baš", prokomentirao je Meyer. ,,l što onda - dobit ćemo
moţda ime banke, ili?"
„U redu, u redu."
„Hoover Washington Zero Banky", spojio je Byrnes prezimena.
„To mora da je ime neke banke", rekao je zajedljivo. , ,,A
da probamo spojiti i imena?" predloţio je Hawes.
„John George Japanese Bank", spojio ih je Byrnes. „Još bolje!'
Svi su nakratko promotrili slike, a zatim se stali pogledavati.
„Slušajte, nemojmo..." „O.K., O.K."
„Nije baš tako pametan. Ako je on uspio naći neku poveznicu
meĊu njima, i mi ćemo doći do rješenja." „Valjda."
„Znaĉi, stvar nije u prezimenima, a bogme ni u imenima."
„Nego u ĉemu onda?" bio je nestrpljiv Byrnes. „Ne znam",
rekao je Hawes.
,,l da, Cottone, on jest tako pametan", ubacio se Meyer. „Da,
mora se priznati da jest", sloţio se Byrnes. Svi su opet
pogledali prema fotostatima. „J. Edgar Hoover", rekao je
napokon Hawes. „Tako je."
„Ĉelni ĉovjek FBI-a." „Tako je."
„George Washington." „Da, i?"
„Otac domovine."
„Što nam ništa ne govori", rekao je Byrnes. „Zero", Meyer je
upotpunio niz. „Toĉno", Byrnes je potvrdio.
„Poĉnimo otpoĉetka", predloţio je Hawes. „Prva fotografija
koju smo dobili bila je Hooverova, zar ne?"
„Aha."
„A zatim su slijedili Washington i Zero", dodao je Meyer.
„Hajdemo sada pokušati s asocijacijama", bio je uporan
Hawes.
„Kakvim asocijacijama?"
„Slobodnim asocijacijama. Na što pomislite kad kaţem
Washington?"
„General."
„Predsjednik."
„Martha."
„Vernon."
„D.C."
„Drţavnik."
„Idemo to sada ponoviti. General..."
„Revolucija."
„Dolina Forge."
,,Delaware."
„Stablo višnje", rekao je Meyer. „Stablo višnje?"
„Pa on je srušio stablo višnje, zar nije?" ,,A predsjednik? Što
moţemo iz toga izvući?" „Izvršna vlast." „Glavni zapovjednik."
„To nas nikamo ne vodi." Byrnes je bio malodušan.
„A Hoover?"
„FBI."
„Federalni biro..."
„Federalni!" povikao je Hawes i zapucketao prstima.
„Federalna banka!!!"
„Da", rekao je Byrnes kimnuvši, na što su svi redom zanijemili.
„Federalna banka u Washingtonu?"
,,A zašto bi nas onda gnjavio?"
,,A kakvo je znaĉenje Zeroa?"
„Pusti sad Zeroa, vratimo se na Washington."
„Ne, ĉekaj malo, moţda je Zero kljuĉan u toj zagonetki!"
„Ali što znaĉi?"
„Ne znam."
„Probajmo s asocijacijama! Zero - nula." „Ništa."
„Gusje jaje."
“Zip."
„Zed."
„Zed?"
„Zar ne kaţu tako u Engleskoj?" „Za nulu? Otkuda ti to?" „Nula,
nula..."
„Nula, jedan, dva, tri, ĉetiri..." „Ništa", dosjetio se Meyer.
„Ništa?"
„To je nula u tenisu."
„Vratimo se mi na Washingtona!"
„To mora biti federalna banka u Washingtonu", zakljuĉio je
Byrnes.
„Ali zašto bi nam onda poslao fotografiju samog Washingtona?
Mislim, ako se to odnosi na mjesto.."
„Banka jest mjesto, zar ne?"
„Da, ali ne bi li mu bilo jednostavnije poslati fotografiju
Bijele kuće ili Capitola ili...?"
,,A tko je rekao da on ţeli da nešto bude jednostavno?"
,,U redu, da vidimo što sve imamo do sada. Slaţete se?
Federalni, Washington, Zero, banka."
„Ma daj, Cottone, zar ne vidiš da to nema nikakvog smisla?"
„Znam da nema, ali tim su redoslijedom dolazile fotografije i
moţda..."
,,A što ako je taj redoslijed sluĉajan?"
„Banka je stigla zadnja, jel' tako?"
„Da, ali..."
,,E, pa zato sam je i stavio na zadnje mjesto."
„A Hoover je stigao prvi", rekao je Meyer.„l što onda?" „Pa
zato je na prvom mjestu."
„Federalni, Washington, Zero, banka. I dalje nema smisla."
,,A što ako Zero zapravo nema nikakvo znaĉenje? Što ako je to
doslovno ništa? Što ako to zapravo moramo eliminirati iz
slagalice?"
„Pa probajmo!"
„Federalni, Washington, banka."
„Pa to je upravo ono što sam maloĉas rekao", bio je uporan
Byrnes.„Federalna banka u Washingtonu."
„No, ako je banka u Washingtonu, zašto nama šalje šifrirane
poruke?"
,,Washington", ponovio Je Hawes.
„Evo nas opet na poĉetku", prokomentirao je Meyer.
„Washington."
„Predsjednik?"
„Federalna središnja banka?"
„Ne, ne."
„General?"
„Federalna generalna banka?" „Federalna Martha banka?"
„Što je on, dovraga, još bio osim što Je bio general i prvi
predsjednik Sjedinjenih..."
„Prva federalna banka", dosjetio se Meyer.
„Što?"
„Prvi predsjednik i Prva federalna prokleta banka!!!" „To je
to", sloţio se Byrnes. „To mora da je to."
„Prva federalna banka", ponovio je Meyer gunĊajući.
„Daj brzo telefonski imenik!" hitro je zatraţio Byrnes.
Svi su, naravno, bili vrlo ponosni na svoju igru asocijacija koja
ih je dovela do rješenja zagonetke. Bili su uvjereni u to da
sada nesumnjivo znaju o kojoj se banci radi, kao i kojeg dana
će se dogoditi planirana pljaĉka. U tom veselju prelistavali su
telefonski imenik, uvjereni u to da je ovaj sluĉaj na korak do
razrješenja.
No, samo je u Isoli bila dvadeset i jedna banka tog imena, a
na podruĉju 87. policijske postaje nije bila nijedna.
U Calm's Pointu je bilo sedamnaest Prvih federalnih banaka.
U Riverheadu ih je bilo devet, u Majesti dvanaest, a u
Bethtownu dvije - sveukupno ih je bilo šezdeset i jedna.
Ponekad i nije prednost ţivjeti u velikom gradu.

108

Nedjelja.
Pogledaj kakav je ovo grad. Tko bi ga mogao mrziti?
Podijeljen je na pet ĉetvrti koje su meĊusobno odijeljene kao
susjedne drţave, iako dijele iste granice; ustvari, mnogi su
stanovnici Isole bolje upoznati s ulicama Engleske ili Fran-
cuske nego s onima Bethtowna. Granica je jasno povuĉena.
Ovdašnje stanovništvo govori razliĉitim jezicima. Naglasak
kojim se govori u Calm's Pointu je ponekad teško razumljiv
kao, primjerice, onaj jednog Velšanina.
Kako bi netko mogao mrziti tu kuju od grada?
Istina, sav je u betonu. Zgrade svakodnevno niĉu, poput
vojniĉkih brana kakve su se gradile za zaštitu protiv In-
dijanaca, odavno prevarenih i šikaniranih. Zakrivao je i nebo i
rijeke. (Nikada, u cijeloj povijesti ĉovjeĉanstva, nije netko
toliko zanemario ljepotu svojih vodenih putova i tako ih olako
tretirao. Ako je ovdje nekoć i bilo romantiĉara koji su voljeli
pogled na rijeku, sada ih više nema.)
Tu i tamo se moţe vidjeti pokoji detalj grandioznog kanjona,
odbljeska tihe rijeke ili pak plavog neba - panoramski pogled
zaboravite, jer ga divovski zidovi zakrivaju. No, opet,
tko bi mogao mrziti tu zavodljivu kuju od grada koji vas
prekriva svojim gustim sivim dimom?
Buĉan je i sirov, no moţeš ga uvijek razoruţati lijepom
rijeĉju, jer vapi za paţnjom; ţeli ugoditi i pokazati da je
dobar poput ostalih. Prokleto je preglasan! Obraća vam se
izazovnim osmijehom kojem je nemoguće odoljeti. Podiţe
svoju suknju jednakom opscenošću; reţi na vas, riga vatru,
proganja vas, guši svojim smradovima; opasan je, ali i ranjiv,
glup je, ali i pametan, divlji i okrutan, jeftin i vulgaran; no,
nemoguće ga je mrziti, jer kad sa sebe ispere smrad benzina,
ispušnih plinova, alkoholnih para, prašine, loše hrane i smrti
(visoki stupanj zagaĊenosti nije potrebno ni spominjati), on
miriše poput najskupljeg parfema. Ako si roĊen u gradu i ako
si odrastao u njemu, taj ćeš miris odmah prepoznati, jer u
tebi izaziva vrtoglavicu. Ne govorim o gradićima - prigradskim
naseljima ili većim seoskim sredinama - koji se predstavljaju
kao gradovi, iako time mogu zavarati samo svoje uskogrudne
mještane; govorim samo o onim pravim gradovima svijeta,
velegradovima - a ovaj je upravo jedan od njih - i nemoguće
ga je mrziti kad vam se dodvorava, gotovo kao djevojka kad
vas nehotice zavodi svojim draţima (ako ne moţeš
personalizirati grad, znaĉi da nisi nikad ni ţivio u njemu; ako
ga ne doţivljavaš na romantiĉan i sentimentalan naĉin, ti si
stranac koji još uvijek svladava jezik. OtiĊi u Philadelphiju,
ona će ti se posebno svidjeti!). Poznavati pravi grad znaĉi
stopiti se s njime. Moraš mu se u potpunosti predati, disati
kako on diše.
Pogledaj ovaj grad! Tko bi ga mogao mrziti?
Proĉitan nedjeljni novinski strip baĉen je ustranu i u stanu je
zavladao potpun mir.
U naslonjaĉu je, u potkošulji, trapericama i kućnim pa-
puĉama, sjedio ĉetrdesetsedmogodišnji crnac. Bio je to vitak
muškarac smeĊih oĉiju, malo prevelikih za svoje lice, zbog
ĉega se uvijek doimao zateĉenim ili preplašenim. Na poţarnim
stubama, gdje je njegova osmogodišnja kćerka za Školski
zadatak sadila biljku u kutiju od cipela blago je puhao
povjetarac. Vlaga koja se osjećala u zraku podsjećala je na
dolazak ljeta. Muškarac se namrštio. Ne znajući zašto,
odjednom se uznemirio. Njegova je supruga bila otišla do
susjede, pa se iznenada osjetio zanemarenim. Pitao se zašto
nije ovdje kako bi mu spremila ruĉak, zašto je otišla
razglabati s tamo nekom susjedom, dok je on gladan i dok
dolazi ljeto.
Ustao je iz naslonjaĉa i po već valjda stoti put pogledao
prema odlijepljenoj tapeti na zidu. Teško je izdahnuo. I dalje
nije shvaćao zbog ĉega je tako napet. Pogledao je prema
linoleumu na podu. Uzorak je već bio izlizan nakon silnih
godina; promatrao je crvenkasto-smeĊi pod pitajući se kamo
su nestale svijetle boje.
Razmišljao je o tome da ukljuĉi televizor kako bi gledao
bejzbolsku utakmicu, no bilo je još rano; utakmica poĉinje
tek nešto kasnije.
Nije znao što bi sa sobom. A dolazilo je ljeto.
Radi u javnom toaletu.
Ima maleni stol u toaletu u jednom od hotela u centru. Na
stoliću je odjeća bijele boje. I red uredno posloţenih ruĉnika.
Tu su i ĉešalj i ĉetka. A tu je i tanjurić gdje posjetilac ubaci
dvadeset i pet centi prije nego što obavi posao, a on se uvijek
nada da će njegovi muški posjetioci biti velikodušni pa mu, na
izlasku, ubaciti i napojnicu. Zimi mu taj posao i ne pada tako
teško. Priĉeka da njegovi klijenti obave nuţdu, doda im ĉist
ruĉnik, oĉetka kaput i pokušava se praviti kao da ne oĉekuje
napojnicu. Većina muškaraca mu ostavi napojnicu. Neki,
meĊutim, ne. Svaku veĉer kad poĊe kući u nosnicama osjeća
miris toaleta, a ponekad se u sitne sate probudi i osjeća miris
štakora, ode do kupaonice gdje u ruke uzme sol, pomiješa je s
vodom i ušmrĉe. No, miris i dalje ostaje.
Zimi mu posao i ne pada tako teško.

Ljeti, u pojaĉanom smradu ljudske mokraće, u prostoriji bez

zraka, pita se hoće li zaista provesti ĉitav ţivot u spremanju
ruĉnika, odmotavanju rola papira, dodavajući ih strancima; u
ĉetkanju kaputa i beskrajnom oĉekivanju napojnice,
pokušavajući ne izgledati nametljivo, pokušavajući ne
izgledati kao netko kome ta napojnica znaĉi egzistenciju, kao
netko kome ta napojnica znaĉi imati još barem malo ljudskog
dostojanstva.
Uskoro dolazi ljeto.
Stoji nasred dnevne sobe slušajući kako u kuhinjski sudoper
kaplje voda.
Kad je njegova ţena ušla u stan nakon nekih deset minuta,
bešćutno ju je stao prebijati na mrtvo ime; privio ju je uz
svoje tijelo i udarao i udarao, koljenom, pa još jednom
koljenom, ne znajući zašto je toliko bijesan i zašto je skoro
ubio jedinu osobu koju voli na ovome svijetu.
Na suncu u parku, za šahovskim stolom, preko puta fakulteta,
sjedila su ĉetiri debela muškarca. Svi su na sebi imali crne
kardigane. Dvojica su igrala šah, dok su dvojica promatrala
igru; igra se igrala već toliko nedjelja da se ĉinilo da je igraju
sva ĉetvorica, i igraĉi i promatraĉi uopće se nisu mogli
razlikovati jedni od drugih.
Bijeli djeĉak koji je ušetao u park imao je sedamnaest godina.
Izgledao je kao da puca od sreće. Hodao je gotovo po-
skakujući i duboko je uvlaĉio svjeţ proljetni zrak u svoja pluća
promatrajući djevojke u suknjicama, njihove lijepe noge, sav
uspaljen, osjećajući se ţivim, muţevnim i snaţnim.
Kad se pribliţio šahovskom stolu gdje su starci bili zadubljeni
u igru, iznenada je udario po stolu i srušio figure. GunĊajući,
starci su s poda pokupili figure, opet ih posloţili na ploĉu i
zapoĉeli igru ispoĉetka, iako su znali da je jedan vrlo vaţan
potez, kljuĉan potez, zauvijek izgubljen.

Poslijepodne je.
Nedjelja je, gradski ritam se malo usporio.
Park Grover je zatvoren za promet. Samo ĉista priroda i blag
vjetar. Smijeh neke djevojke odzvanja ulicama. Kako bi netko
mogao mrziti grad s tako praznim i slobodnim ulicama koje se
pruţaju od horizonta do horizonta?
Sjede u kafiću za stolom jedan nasuprot drugom. Jedan na
sebi ima dolĉevitu i traperice. Drugi nosi tamnoplavo odijelo,
ispod kojeg je bijela raskopĉana košulja, bez kravate.
Razgovaraju prigušenim glasovima.
„Ţao mi je", reĉe onaj u odijelu. „Ali, ja ti tu ne mogu
pomoći."
„Da, znam", nato će mlaĊi. „Mislio sam... budući da je tu
gotovo sve, znaš na što mislim?"
„Gotovo sve, Ralphie, nije dovoljno."
„Ali to su samo dva dolara, Jay."
„Dva dolara su dva dolara."
„Ali samo ovaj put."
„Pomogao bih ti da mogu, Ralphie, ali ne mogu." „Sutra idem
posjetiti majku, a ona je uvijek dareţljiva." „PoĊi veĉeras do
nje."
„Pa otišao bih, ali ona je danas otišla u Sands Spitu. Imamo
tamo neku rodbinu. Jutros ju je tamo odvezao moj otac."
„Onda je idi posjetiti sutra. Vidimo se kad se vratiš od
nje.
„Da, Jay, ali... Ali postaje mi muĉno, znaš već."
,,E, pa, to nije dobro, Ralphie."
„Ma slušaj, znam da to nije tvoja krivica."
„Znaš da nije."
„Znam, znam."
„Ali, ovo je za mene posao - kao svaki drugi."
„Razumijem to, Jay. Zar sam ja rekao da nije tako? Ništa ne
traţim badava. Da nemam blizu, ne bih to ni traţio od tebe."
„Dva dolara nije blizu."
„Moţda nije za one koji se ne poznaju tako dugo kao mi. Zar
se ne poznajemo dugo?"
„Poznajemo."
„Ja sam dobar kupac, Jay. Znaš to." „Znam."
„Pa, moţeš mi dati do sutra, Jay..." „Ne mogu, Ralphie,
jednostavno ne mogu - kad bih dao tebi, morao bih dati
cijeloj ulici."
,,A tko će znati? Neću nikome reći. Kunem ti se."
„Sve se sazna. Ralphie, ti si dobar momak, i to zaista mislim.
Ali, ne mogu ti pomoći. Da sam znao da nemaš love, ne bih se
ni nalazio s tobom. Ozbiljno."
„Ali, u pitanju su samo dva dolara."
„Dva dolara ovdje, dva tamo, skupi se to. Tko tu riskira, ti ili
ja, Ralphie?"
„Pa, ti, naravno. Ali..."
„Znaĉi, traţiš od mene da ti robu dam besplatno." „Ne, ne
traţim to. Traţim da priĉekaš do sutra kad ću od stare dobiti
lovu. To je sve." „Ţao mi je."
„Jesam li se ikada ţalio kad roba nije bila kako..."
„Ĉekaj malo, nikad nisi dobio lošu robu od mene. Jel' ti to
hoćeš reći da od mene ne dobivaš dobru robu?"
„Ne, ne. Nisam to htio reći."
„Nego što si htio reći?"
„Mislio sam na to kad je roba u cijelom gradu loša. Kad je bila
prevelika vrućina, prošlog lipnja. Sjećaš se prošlog lipnja? Kad
se nigdje nije moglo naći poštene robe? Na to sam mislio."
„Da, sjećam se prošlog lipnja."
„Htio sam reći da se nikad nisam ţalio. Kad smo svi bili u
gabuli, to sam htio reći. I nikad se nisam ţalio." „Da, i?"
„Pa, moţeš mi valjda pomoći samo ovoga puta, Jay, i..."
„Ne mogu, Ralphie."
Jay? Molim te!!!"
„Ne mogu."
Jay?"
„Ne, Ralphie, ne traţi to od mene."
„Sutra ću to donijeti novac. Kunem ti se Bogom!"
„Ne."
„Sutra ću otići kod mame..."
„Ne."
,,l nabavit ću ti novac. Jel' moţe? Što kaţeš, ha?"
„Moram ići, Ralphie. Idi posjeti svoju majku..."
,,Jay, molim te, Jay, nije mi dobro, ozbiljno ti kaţem. Molim
te!"
„Idi posjeti majku, nabavi novac..." Jay, molim te!"
„A onda moţemo razgovarati, u redu?!" „Jay!"
„Vidimo se, Ralphie."
Vjetar je gradom raznosio prašinu; raznosio ju je nebom iznad
Calm's Pointa gdje se zaustavljala na proĉeljima zgrada. Na
prozorima su se stvarale ţute mrlje, zatamnjene neonske
cijevi su tuţnije svijetlile, zatamnjujući ulice i zgrade i
skrivajući njihove mraĉne tajne. Crveno na semaforu bilo je
jarko kao nikad, zeleno je bilo slabije; bile su to gotovo
jedine boje u posvemašnjoj tami. Bile su to boje noći.
Nemoguće je ne voljeti to blještavo gnijezdo insekata.
Patrolni policajac ne zna što mu je ĉiniti.
Ţena je histeriĉna. Posjekotina iznad njezina lijevog oka
krvari. On ne zna bi li prvo nazvao hitnu pomoć ili otišao gore
i uhitio ĉovjeka koji ju je udario. Njegovu dilemu je riješio
narednik koji je nasreću upravo stigao. Izišao je iz auta i
otišao do ţene ĉiju je ispovijest patrolni policajac slušao s
izrazom ĉuĊenja na licu.
Osoba koja ju je udarila bio je njezin muţ, rekla je ţena.
MeĊutim, nije sigurna hoće li ga tuţiti ili ne. Nije zbog toga
pozvala policiju.
Narednik zna prepoznati nasilnika i nije ga pretjerano briga
hoće li netko protiv njega podići tuţbu. Ali, bila je prijatna
nedjeljna veĉer i bilo mu je draţe stajati ovdje na kolniku i
slušati ţenu (koja uopće ne izgleda loše i koja nosi ogrtaĉ
ispod kojeg je imala samo bikini gaćice) nego da ode gore i
uhiti tipa koji ju je udario u lice.
Ţena je uznemirena jer joj je muţ rekao da će se ubiti. Udario
ju je u glavu bocom mlijeka i potom se zakljuĉao u kupaonicu,
pustio vodu u kadu i vikao da će se ubiti. Ţena ne ţeli da se
ovaj ubije - jer ga voli. Zato je otrĉala na ulicu, gotovo gola,
kako bi pozvala policajca, prvog koji naiĊe, koji bi spasio
njenog muţa.
Narednik se dosaĊivao. Pokušavao joj je objasniti da oni koji
se ozbiljno namjeravaju ubiti ne razglase to na sva zvona, već
da to jednostavno uĉine. No, ţena je i dalje histeriĉna i dalje
krvari, a narednik shvati da bi bilo dobro da bude uzor
mladom patrolcu. „Hajde, mali!" reĉe mu, pa oboje krenuše
prema stubama što su vodile u zgradu. Drugi patrolac iz auta
je javio u centralu da treba pomoć. GospoĊa se, izgubivši
snagu, nasloni na auto. Tek je sad primijetila da joj curi krv s
lica i da postaje blijeda. Patrolac misli da će se onesvijestiti,
ali ne izlazi iz auta.
Na trećem katu zgrade (stan broj 31 - ţena im je to bila rekla)
narednik je njeţno pokucao na zatvorena vrata; priĉekao je
na tren, na vrata prislonio uho, pokucao još jednom pa se
okrenuo prema patrolcu kojem je rekao: „Hajde, mali!" Vrata
su bila otkljuĉana. Zvuk curenja vode iz kupaonice nije se
ĉuo.
„Ima li koga?" vikne narednik. Odgovora nije bilo. Okrene se i
glavom dade znak:„Hajde, mali!", pa krene prema vratima
kupaonice.
Ruka mu je krenula prema bravi, na što su se vrata otvorila.
Muškarac je bio gol.
Izišao je iz kade pune vode; voda je još uvijek curila. Njegovo
potpuno bijelo tijelo bilo je skroz mokro. Voda u kadi iza
njega bila je crvene boje. Na lijevom zapešću prerezao je ţile
i krv je curila na bijele ploĉice, dok se iza njega voda slijevala
u otvor kade. U desnoj ruci je drţao bocu mlijeka, vjerojatno
istu onu bocu kojom je udario svoju ţenu. Otvorivši vrata
kupaonice, muškarac baci bocu mlijeka prema narednikovoj
glavi. Narednik je zabrinut zbog nekoliko stvari, no samo
jedna ima veze s time što bi za koji tren mogao biti mrtav.
Zabrinut je zbog toga što će se morati pohrvati s tim
muškarcem, zabrinut je zbog toga što će si zaprljati novu
odoru, zabrinut je zbog toga što se mora pokazati pred
patrolcem.
Muškarac je vrištao: „Pustite me na miru, pustite me da
umrem", maniĉno napadajući narednika razbijenom bocom.
Narednik, debeo i zdepast, oĉajniĉki se pokušava obraniti
izbjegavajući njegov udarac i pokušavajući ga uhvatiti za
ruku, pazeći da ga ne ogrebe staklom, pokušavajući izvaditi
svoj revolver, pokušavajući uĉiniti sve to dok je ovaj vrištao
bez prestanka i zamahivao bocom prema njegovom licu i
vratu.
Iznenada se zaĉula pucnjava. Krvareći muškarac je prestao
vrištati i ispustio bocu. Narednik je promatrao nevjerojatan
prizor ĉovjeka koji gubi svijest i pada u kadu punu vode.
Narednik briše znoj s usana i okrene se prema patrolcu koji je
u rukama drţao revolver iz kojeg se dimilo. Patrolĉeve oĉi su
bile pune boli. Nepomiĉno je gledao u kadu u koju je, u vodu
crvene boje, potonulo muškarĉevo tijelo.
„Jesi ga, mali!" reĉe narednik. Grad je utonuo u san.
Uliĉna svjetla su sada jedino što ukazuje na znake ţivota,
osvjetljavajući kilometre i kilometre napuštenih ulica. U
stanovima zgrada prozori su u mraku, jedino se povremeno
osvijetle ona u kupaonicama. Sve je mirno. Tako mirno.
Pogledaj taj grad!
Kako bi ga mogao mrziti?

116

Od subote poslijepodne pokušavao je pronaći Mary Margaret

Ryan, ali bezuspješno. Otišao je u ulicu Porter, koju je bila
navela kao svoju adresu, ali Henry i Bob su mu rekli da je
nema i da ne znaju gdje je. Zatim ju je potraţio u susjedstvu,
na mjestima gdje bi ju se moglo naći. Pokušao je i u
Elliotovom studiju, iako je bila mala vjerojatnost da je tamo.
No nigdje je nije bilo.
Sada, u ponedjeljak ujutro u deset sati, 26. travnja, ĉetiri
dana prije no što je Gluhi ĉovjek trebao iz Prve federalne
banke (Boga pitaj koje) ukrasti 500.000 $, Carella je posjetio i
Rutland Street, potraţivši srebrni motocikl. Tijekom njihova
kratkog razgovora prošlog utorka, Yank je rekao Carelli da je
stigao prije nekoliko tjedana i da je našao stan u Rutlandu.
Nije naveo toĉnu adresu, ali Carella Je bio uvjeren da će ga
bez problema pronaći - motor je prevelik da bi ga se mogla
sakriti. Nije da je, zapravo, oĉekivao da će Yank ili njegovi
prijatelji znati gdje se nalazi Mary Margaret Ryan - nije bila
tip djevojke koja bi se druţila s bandom na motorima. Ipak,
Yank i bajker imena Ox bili su u Elliotovoj trgovini neki dan, i
ono ĉemu je Carella svjedoĉio kroz izlog nije bilo nešto
svakidašnje. Kad ti ponestane mjesta na kojima bi traţio,
poĉneš traţiti posvuda. Mary Margaret Ryan je morala biti
negdje; svi moraju biti negdje, zaboga.
Nakon petnaest minuta ĉekanja na cesti, zamijetio je tri
motora vezana lokotom za metalni stup na kolniku ispred
broja 601. Pokucao je na vrata stana u prizemlju i upitao
muškarca, koji mu je otvorio vrata, u kojem su stanu bajkeri.
„Uhitit ćete ih?" upita ovaj.
,,U kojem su stanu?"
„Drugi kat, odmah prvi stan", reĉe. ,,l neka se gube odavde!"
„Zašto?"
„Zato što su obiĉne ništarije", reĉe muškarac i zatvori vrata.
Carella se uspeo na drugi kat. Na zid je bilo naslonjeno
nekoliko smeĊih vreća smeća. Osluškivao je ispred vrata, ĉuo
glasove iznutra i pokucao. Vrata mu je otvorio muškarac plave
kose, gol do struka. Bio je snaţan i krupan, ĉvrstih mišića koji
su bili rezultat dugogodišnjeg dizanja utega. Bosonog, u uskim
trapericama koje su naglašavale njegove pozamašne butine,
zurio je u Carellu, ništa ne govoreći.
„Ja sam iz policije", predstavi se Carella, „traţim dvije osobe
imena Yank i Ox."
„Zašto?" upita plavokosi momak.
„Da ih priupitam nekoliko stvari."
PlaVbkosi momak ga je pomno prouĉio, pomalo sumnjiĉavo, a
zatim rekao: „O.K.", pa ga pustio u stan. Ox i Yank su sjedili
za kuhinjskim stolom i pili pivo.
„Vidi, vidi", reĉe Yank.
„Tko je ovaj ?" u pita Ox.
„Gospodin iz policije", odvrati mu Yank i doda posprdno
formalna tona: „Bojim se da sam zaboravio vaše ime,
policajce."
„Detektiv Carella."
„Carella, da. Što moţemo uĉiniti za vas, detektive Carella?"
„Jeste li vidjeli Mary Margaret u posljednje vrijeme?" upita
Carella.
„Koga?"
„Mary Margaret Ryan."
„Ne poznajem takvu", odgovori Yank.
,,A ti?" upita Carella drugog za stolom.
„Niti ja", reĉe Ox.
„Niti ja", reĉe plavokosi momak.
„Djevojka otprilike ove visine", reĉe Carella,„duge smeĊe
kose i smeĊih oĉiju."
„Ne", odvrati Yank.
„Pitam zato što..."
„Ne poznajemo je", reĉe Yank.
„Pitam zato što..." ponovi Carella, „zato što ona pozira
Sanfordu Elliotu i..."
„Ni njega ne poznajem", odvrati Yank.
„Ni njega, je li?"
„Ne."
„Nitko od vas ga ne poznaje?" „Ne", opet reĉe Yank.
„Jeste li se moţda sjetili ĉega, naknadno, glede slike koju
sam vam bio pokazao?"
„Ne, niĉega se nisam naknadno sjetio", reĉe Yank.„Ţao mi
je."
,,Ox, što kaţeš da baciš pogled na fotku?"
„Kakvu fotku?" upita Ox.
„Ovu fotku", odvrati Carella i iz svojeg notesa izvadi
fotografiju.
Dodao ju je Oxu, gledajući pritom njegov izraz lica,
promatrajući mu oĉi i postajući iznenada nemiran zbog onog
što je vidio. Kroz izlog Elliotove trgovine Ox se ĉinio
inteligentnim i bistrim; moţda zbog toga što je dostavljao
nešto dragocjeno. Ali sada, kad je ĉuo njegov glas i kad mu se
zagledao u oĉi, shvatio je da je to momak koji u glavi ima tek
malo više pameti od divlje zvijeri. Bilo je to vrlo zastrašujuće
otkriće. Zašto nikad ne nabasam na nekog pametnijeg, pomisli
Carella. Daj mi stotine takvih kao što je Gluhi ĉovjek, samo da
ne moram imati posla s ovakvim budalama!!!!
„Prepoznaješ ga?" upita.
„Ne", odgovori Ox i fotografiju gotovo baci na stol.
,,U subotu sam razgovarao sa Sanfordom Elliotom", reĉe
Carella. „Mislio sam da će mi moţda moći pomoći glede ove
fotografije." Pokupio ju je sa stola, vratio u svoj rokovnik i ĉe-
kao. Yank i Ox nisu progovorili ni rijeĉi. „Kaţete da ga ne po-
znajete, je li?"
„Koje ime ste ono rekli?" upita Ox.
„Sanford Elliot. Prijatelji ga zovu Sandy."
„Nikad ĉuo za njega", reĉe Ox.
,,A je li?" Carella će nato. Pogledom je preletio po prostoriji.
„Zgodan stan, vaš?" upita obraslog i bosonogog plavog momka.
„Jest."
,,A kako je tebi ime?"
„Gdje piše da vam moram reći svoje ime?"
„Smeće u hodniku je kazneno djelo", reĉe Carella prijetećim
tonom. „Hoćeš se igrati sa mnom ili ćeš mi reći kako ti je
ime?"
„Willie Harcourt."
„Otkad ţiviš ovdje, VVillie?"
„Od prošle godine - godinu dana ţivim ovdje."
,,A kad su ti stigli prijatelji?"
„Rekao sam vam već..." ubaci se Yank.
„Pitam tvog kompića. Kad su stigli, VVillie?"
„Prije nekoliko tjedana."
Carella se zatim okrene prema Oxu i upita:„Na koji naĉin ste
povezani sa Sanfordom Elliotom?"
„Što?" uzvikne Ox.
„Sandy Elliot."
„Rekli smo već da ga ne poznajemo", bio je uporan Yank.
„Imaš lošu naviku odgovarati na pitanja koja ti nitko nije
postavio. Pitao sam tvog prijatelja, a ne tebe. Kakav dogovor
imate s njime? Ox, da ĉujem, hoćeš li mi reći?"
„Nema nikakvog dogovora", reĉe Ox.
,,A zašto ste onda tako urlali na njega?"
„Ja? Vi ste ludi!"
,,U subotu ste bili u njegovom studiju. Vikali ste na njega.
Mene zanima - zašto?"
„Mora da ste me s nekime zamijenili", reĉe Ox i dohvati bocu
piva pa otpije gutljaj.
„Tko još ţivi u ovom stanu?" upita zatim Carella.
„Samo nas trojica ţivimo u stanu", ubaci se VVillie.
„Ono dolje su vaši motori?"
„Da", u trenu odgovori Yank.
„Slušaj, frajeru", reĉe Carella, „ponavljam ovo još samo
jedanput..."
„Da, a što?" reĉe Yank pa ustane od stola, stavivši ruke,
prijeteći, na bokove.
„Krupan momak, zadivljen sam!!" reĉe Carella pa, ne rekavši
više ni rijeĉi, izvadi pištolj. „Ovo je .38. Specijalno
de-tektivsko oruţje", reĉe. „Ima šest metaka, a ja sam jako
dobar strijelac. Ne mislim se hrvati s trima gorilama. Sjedni i
smiri strasti, ili ću te ustrijeliti u nogu i reći da si napao
policajca."
Yank je trepnuo.
„Poţuri!" reĉe Carella.
Yank je na tren oklijevao, pa zatim sjeo natrag za stol.
„Odliĉno", reĉe Carella. Pištolj nije spustio. I dalje ga je drţao
uperenog, s prstom na okidaĉu.„Srebrni motor je tvoj, zar
ne?" upita ga.
„Jest."
,,A tvoj, Ox?" „Moj je crni."
,,A kakav je tvoj?" upita, okrenuvši se prema Williju. „Crveni."
„Svi imate dozvole?"
„Ma ajde, stari", reĉe Yank,„nećeš nam valjda sad tu izmisliti
neki šugavi prekršaj!!"
„Ako se ne odluĉim za one vreće vani."
„Zašto nam to radite?" iznenada će Ox.
,,A što to radim, Ox?"
„Pokušavate nešto iznuditi, ili što? Što smo loše uĉinili?"
„Lagali ste u vezi Sandyja Elliota, da niste bili u njegovom
studiju u subotu, to ste uĉinili."
„Velika stvar. I što, bili smo tamo, i što sad?"
„Oko ĉega ste se prepirali?"
„Oko cijene skulpture", reĉe Ox.
„Nije mi tako izgledalo."
„Ali to je bio jedini razlog", reĉe Ox. „Prepirali smo se oko
cijene."
,,l što ste odluĉili?"
„Što?"
,,l koju cijenu ste na kraju dogovorili?"
„Nismo se dogovorili."
,,A koliko dobro poznajete Elliota?"
„Ne poznajem ga uopće. Vidjeli smo njegove radove u izlogu i
otišli smo unutra da ga pitamo za njih."
,,A što je s Mary Margaret Ryan?"
„Nikad ĉuo."
„Dobro", reĉe Carella. Otišao je do vrata, otvorio ih, okrenuo
se i rekao:„Ako ste planirali nekamo iznenada otići, savje-
tujem vam da promijenite planove. Isto tako, savjetujem vam
da maknete ovo smeće iz hodnika." Otvorio je vrata do kraja i
izišao, zatvorivši vrata za sobom, a zatim se spustio stubama.
Pištolj je drţao u ruci sve dok nije došao do prizemlja, na
siguran teren. Pokucao je još jednom na vrata u hodniku, koja
je otvorio isti onaj muškarac.
,,l, jeste li ih uhitili?" upita on.
„Ne. Slobodno uĊem na tren?"
„Trebali ste ih uhititi", reĉe muškarac odmaknuvši se ustranu
kako bi Carella mogao ući. Bio je to muškarac u pedesetima, u
tamnim hlaĉama, kućnim papuĉama i potkošulji te s
tregerima.
„Ja sam ovdje kućepazitelj", reĉe on.
„Kako vam je ime?" upita Carella.
„Andrew Halloran", reĉe.„A vaše?"
„Detektiv Carella."
„Zašto ih niste uhitili, detektive Carella? S njima stalno neki
problemi. Volio bih da ste ih uhitili zbog neĉega."
„Tko od njih plaća za stan, gospodine Halloran?"
„Onaj mišićavi. Ime mu je William Harcourt. Zovu ga Willie.
No nikad nije sam. Stalno dolaze i odlaze. Ponekad nekoliko
njih ţivi unutra, i muškarci i ţene, bez razlike. Napiju se i
nadrogiraju, viĉu i svaĊaju se, i prepiru se sa svakim tko s
njima pokuša lijepo popriĉati u vezi njihova ponašanja.
Obiĉne ništarije, što reći!"
„Znate li puna imena ostale dvojice?"
„Koje dvojice?" upita Halloran.
,,0xa i Yanka."
„Sve ih miješam", reĉe.„Trojica su došla iz Kalifornije prije
nekoliko tjedana, i ponekad ih teško razlikujem. Mislim da su
ova dvojica gore s Willijem..."
„Trojica ste rekli?" prekine ga Carella usred reĉenice,
pri-sjetivši se iznenada da mu je i Yank to rekao prošlog
utorka, kad je sjedio ispred trgovine sa slatkišima, sjedeći
naslonjen na cigleni zid. „Nas trojica smo došli s obale prije
nekoliko tjedana!'
„Da, trojica. Samo mi stvaraju nevolje." „Moţete li ih opisati?"
„Kako da ne. Jedan od njih je nizak i zdepast, graĊen kao
majmun, i s mozgom majmuna."
„To bi bio Ox."
„Drugi je kovrĉav i vitak tip crne brade, s oţiljkom preko
desnog oka."
„To bi bio Yank. A treći?"
„Treći je visok, tamne kose, s brkovima. I on je najpristojniji
od svih. Njega nisam vidio već neko vrijeme. Od prošlog
tjedna, otprilike. No ne vjerujem da je otišao zauvijek. Motor
mu je još uvijek u hodniku."
„Koji je njegov?"
„Crveni."
„Mislio sam da je taj Willijev."
,,Willijev? Ma kakvi, taj moţe biti sretan ako si moţe priuštiti
i role."
Carella je iz dţepa izvadio notes i iz njega izvukao fotografiju
pa upitao:„Je li to taj treći?"
„Da, to je Adam", reĉe Halloran.
„Adam i kako još?" upita Carella za njegovo puno ime.
„Adam Villers."
Nazvao je u postaju s telefonske govornice na uglu kod
ljekarne i obavijestio Meyera da je identificirao mrtvog
momka u sluĉaju Isus, zamolivši ga da napravi rutinsku identi-
fikacijsku provjeru Adama Villersa, V-l-L-L-E-R-S-A. Na kraju
je pitao je li bilo poziva za njega.
„Da", odgovori mu Meyer.„Zvala te sestra i poruĉila da ne za-
boraviš da je u srijedu tati roĊendan i da mu pošalješ
ĉestitku."
„Dobro. Još tko?"
„Klinga zanima jesi li za to da odvedeš ţenu u striptiz-bar u
Calm's Pointu."
„Što?!"
„Kling prati nekog tipa zbog onih provala i tip zna kako on
izgleda, a Cottona su isto odmah proĉitali."
„Reci Klingu da nemam pametnijeg posla nego voditi Teddy u
striptiz-bar u Calm's Point. Zaboga!"
„Ne otresaj se na mene, Steve."
„Je li još tko zvao?"
„Jesi li ti radio na pljaĉki u Ainsleyju u oţujku? Opljaĉkana je
bila ţena imenom Charity Miles."
„Da."
„Osamdeset osma je uhvatila pljaĉkaša. Tip je priznao sve
zloĉine ovoga stoljeća, sve do sluĉaja Brink."
„Ah, jedna briga manje. Još što?"
„Ništa."
„Pošte nije bilo?"
„Došla je još jedna fotografija od našeg tajnog oboţavatelja."
„Koga je poslao ovoga puta?" „Što misliš?" reĉe Meyer.
Bilo je već blizu ponoći, a on još uvijek nije pronašao Mary
Margaret Ryan. Bilo je oko 11.45 kad je opet otišao do ulice
Porter da provjeri je li tamo - i noćne ptice iz susjedstva su se
tada vraćale svojim kućama - i bio je spreman odustati i otići
napokon kući. No, ugledao ju je kako dolazi iz smjera Hagera.
Na sebi je imala vojniĉku jaknu iz Drugoga svjetskog rata,
kamuflaţnu odoru za skrivanje u dţungli. Hodala je s jasnim
ciljem ispred sebe i on je zakljuĉio da se uputila prema svome
stanu koji je bio tek nekoliko blokova dalje. Dostigao ju je na
uglu Hagera i McKaya.
„Mary Margaret", zazove je Carella, na što se ona refleksno
okrene, razrogaĉenih i preplašenih oĉiju, baš kao i prvi put
kad joj se obratio.
„Što hoćete?" reĉe.
„Kamo si se uputila?" upita on.
„Kući", reĉe.„Oprostite, ali moram..."
„Postavio bih ti nekoliko pitanja."
„Nemam vremena", odvrati i krene prema McKayu.
Uhvatio ju je za lakat, okrenuo je prema sebi i pogledao u
njezine oĉi rekavši:„Ĉega se bojiš, Mary Margaret?"
„Niĉega, ostavite me na miru! Moram kući."
„Zašto?"
„Zato... Pakiram se, odlazim odavde. Slušajte...!" reĉe ona,
ublaţivši ton glasa. „Napokon imam novac koji mi je trebao, i
gibam odavde, stoga, ostavite me na miru, shvaćate? Pustite
me da u miru odem iz ovog jebenog grada!" „Zašto?"
„Zasitila sam se ovoga." ,,A gdje ćeš?"
„U Denver. Ĉula sam da je tamo dobra scena. Bilo gdje je
bolje nego ovdje."
„A tko ti je dao novac?"
„Prijateljica. Radi kao konobarica u Yellow Bagelu. Dobro
zaraĊuje. To je samo posudba, vratit ću joj. Slušajte, moram
stići na avion, u redu? Moram ići. Ne sviĊa mi se ovdje. U
ovome gradu mi se ništa ne sviĊa,.ne sviĊaju mi se ljudi-, ne
sviĊa mi se..."
,,A gdje si se dosad skrivala?"
„Nisam se skrivala. Bila sam u nekom poslu. Morala sam
razgovarati s više ljudi."
„Skrivala si se. Od koga?" „Ni od koga."
„Od koga bjeţiš, dovraga?" „Ni od koga."
„Što je Sandy radio u napuštenoj zgradi na 18.-oj?" „Ne znam
na'što mislite." „Jesi li i ti bila tamo?" „Ne."
,,A gdje si ti bila?"
„Pa, rekla sam vam već. U Bostonu. Oboje smo bili u Bo-
stonu."
„Gdje u Bostonu?"
„Ne znam."
„Kako je Sandy opekao nogu?" „Opekao? Nije ju opekao, već
je..."
„Noga mu je opeĉena. Kako se to dogodilo?" „Ne znam.
Molim vas, moram..." „Tko je ubio Adama Villersa?" „Adama?
Kako... kako vi to...?"
„Znam kako se zove, znam kad je stigao ovdje i znam da su
njegovi prijatelji posjetili Sandyja. A sada da ĉujem što znaš,
Mary Margaret?"
„Molim vas..."
„Hoćeš li mi reći što se dogodilo ili...?
„Boţe mili, moj Boţe", reĉe, iznenada rukama prekrivši lice i
zajecavši. Stajali su na kiši, Mary Margaret je jecala, ne
skidajući ruke s lica, Carella ju je promatrao koji trenutak
prije nego što je rekao: „Mislim da ćeš morati poći sa mnom."
Njih trojica su došli tek prije nekoliko dana i još se nisu bili
našli sa svojim prijateljem, plavokosim, mišićavim momkom,
ne znam mu ime. Bili su na putu prema Harrisonu kad su
upoznali Sandyja. Adam Villers je ušao u trgovinu. Bio je to
vrlo pristojan i drag momak, taj Adam - što je rijetkost meĊu
bajkerima. Iskreno je pokušavao nešto napraviti. I to ga je ko-
štalo ţivota.
Ušao je u trgovinu kako bi Sandyju rekao da mu se sviĊa
njegov rad. On je doista pravi umjetnik, znate, stvarno veliki
umjetnik; i sami ste imali prilike vidjeti njegove radove, pa
znate da su odliĉni. No, ne prodaju se baš, a skupo je to
prelijevanje broncom. A bio je i slab s lovom, tako da mu se
.Adamova ideja ĉinila i više nego dobrodošlom. Adam je rekao
da bi njegovi momci mogli njegove radove voziti na motoru u
torbama i pokušati nešto prodati u mjestima koja bi obišli.
Rekli su da ne mogu platiti koliko je Sandy traţio od njih tada
u trgovini, ali da će uzeti veću koliĉinu, pa će to tako
kompenzirati. I tako je Sandy prihvatio da odu u Harrison,
gdje su oni stanovali - i gdje su se dogovarali o cijeni, kako bi
vidio da li mu se to isplati. Adam je zaista mislio... Hoću reći,
Adam nije znao što se ova dvojica spremaju uĉiniti. Ĉitate
mnogo o motorima i imate nekakvu predodţbu o svemu tome,
ali Adam je bio dobar momak. Doista je mislio obaviti
dogovoren posao sa Sandyjem, misleći da bi mogli zaraditi koji
dolar. I zbog toga nas je te veĉeri odveo onamo.
Ţivjeli su u dvije sobe na petom katu. U jednoj od soba je bio
madrac. U drugoj sobi, nasred prostorije, zapalili su vatru.
Onaj kojeg su zvali Yank nešto je popravljao na motoru kad
smo ušli unutra. Ne znam što je toĉno popravljao, mislim da
mu je nešto bilo ispalo s njega. Udarao je ĉekićem po motoru.
Uglavnom, svi smo sjeli oko vatre, Sandy im je ponudio trave,
popušili smo malo, dok je Adam objašnjavao svoju zamisao
oko kupnje Sandyjevih radova za niţu cijenu i prodaje na
cesti, od ĉega bi trebali pokriti sve troškove putovanja. Onaj
drugi, koga zovu Ox, rekao je da je, kad je neki dan gledao
njegove radove kroz izlog, zamijetio kako je djevojka jako
seksi.
Bio je to trenutak kad sam poĉela osjećati strah.
Ali... uglavnom, mi... nastavili smo razgovarati o tome koliko
skulpture vrijede. Adam je još uvijek bio vrlo uzbuĊen oko
cijele te priĉe, pokušavajući procijeniti koliko bi Sandy trebao
dobiti za koji komad, ovisno o njegovoj veliĉini, znate već,
kako bi se sve oko posla toĉno preciziralo i izraĉunalo. Zbog
toga smo i došli ondje. Ĉinilo se to kao dobar naĉin da se
nešto zaradi. No, iznenada je Ox upitao koliko traţi za
djevojku.
Svi smo bili, barem pretpostavljam, iznenaĊeni, znate na što
mislim. Bilo je to kao grom iz vedra neba, shvaćate; sjedili
smo tamo i razgovarali o Sandyjevim radovima; ostali smo za-
prepašteni. On je onda rekao 'No? Koliko traţite za djevojku?'
'Koju djevojku?' upitao je Sandy.
'Ovu djevojku', rekao je Ox i pokazao prstom... prema mojim
grudima.
'Ma, daj', rekao je na to Adam, 'što priĉaš, Ox, tu smo da
razgovaramo o ĉovjekovim radovima, u redu!?'
A Ox je na to rekao: 'Ja bih radije razgovarao o njegovoj
djevojci.'
Sandy je tada ustao i rekao: 'Hajdemo, Mary Margaret,
idemo odavde', i tada ga je Ox udario i tada je sve
krenulo. Ja sam zavrištala, koliko se sjećam, pa je udario i
mene, i to jako. Udario me u rebra, još uvijek osjećam bolove
na tom mjestu. Oni su tada... Adam se stao derati na njih, no
Yank ga je dohvatio odostraga zarobivši mu ruke, dok je Ox...
Ox je Sandyja odvukao do vatre, skinuo mu tenisicu i nogu
stavio u vatru, rekavši mu da drugi put kad mu se postavi
pitanje u vezi cijene, neka odgovori pristojno, a ne da glumi
nekakvog pametnjakovića. Sandy se onesvijestio, a ja sam
opet poĉela vrištati zato što... Sandy je... njegova noga je
bila sva crna... Ox me potom opet udario pa me srušio na
pod... na što se Adam otrgnuo iz Yankovih ruku kako bi mi
pomogao. Tada su se obojica okomila na njega. Kao dvije
zvijeri. Kao morski psi. Kao da napadaju svoje, znate što hoću
reći. Kao da su poludjeli, ako me razumijete. Ganjali su ga,
trĉali su za njim po hodniku; oni su... Ĉula sam zvukove,
zvuĉalo je kao... udaranje ĉekićem; poslije sam shvatila da je
to zaista bilo udaranje ĉekićem, i ĉula sam Adama kako vrišti;
otrĉala sam, zatim, hodnikom do tamo, i, kad sam vidjela što
su uĉinili, onesvijestila sam se. Ne znam što su meni uĉinili
dok sam bila u nesvijesti. Krvarila sam... jako sam krvarila
kad sam se probudila... njih tada više nije bilo - hvala Bogu -
napokon su otišli.
Nisam znala što ĉiniti. Sandy jedva da je mogao hodati, a
tamo... tamo je bio i mrtav ĉovjek u hodniku, Adam je bio
mrtav tamo u hodniku. Ja sam onda... primila Sandyja pod
ruku, spustili smo se stubama, i razmišljala sam samo o tome
da što prije odemo odande. Jeste li bili tamo i vidjeli kako to
izgleda? Stube su pune nekakvog smeća, kao da hodaš po
smetlištu. Ali, uspjela sam ga dovući do ulice, strašne bolove
je trpio, oh, Boţe mili, nije prestajao cviliti, a nismo mogli
pronaći taksi, tamo je nemoguće pronaći taksi. Ali, konaĉno
smo uspjeli doći do jednog taksija i odvela sam ga u bolnicu
Buenavista; oni su mu previli ranu i nadali smo se da je sad
gotovo, da Ih više nikad nećemo vidjeti. No, vratili su se u
trgovinu već sljedećeg dana. Rekli su: 'Bolje vam je da drţite
jezik za zubima u vezi onoga juĉer, ako ne ţelite da se to
dogodi i vama.' Izmislili smo priĉu o tome da smo bili u
Bostonu; znali smo da bi nas mogla traţiti policija, pa smo
mislili da bismo trebali imati nekakav alibi... ĉekali smo da
odu, moleći Boga da će se vratiti u Kaliforniju i ostaviti nas na
miru, da će nestati iz naših ţivota. Sad će nas ubiti, zar ne?"
Nije bio toliko lud da ode po njih sam. Tri motora još su
uvijek bila privezana lancem za metalni stup na kolniku;
srebrni, crveni i crni. On i Meyer su prošli pokraj njih mirno i u
tišini, s pištoljima u rukama, pa su se uspeli na drugi kat.
Svaki je stao s jedne strane vrata stana pod brojem 2A. Zatim
su, bivajući okrenuti jedan prema drugom, na vrata prislonili
uši i osluškivali što se unutra dogaĊa.
„Koliko ih je?" šapne Carella.
„Ĉujem najmanje ĉetvoricu", odgovori mu Meyer šapćući.
„Spreman?"
„Spremniji no ikad."
Najgora stvar kod provaljivanja vrata jest to što nikad ne znaš
što ćeš naći s druge strane. Moţeš provesti sat vremena
osluškujući pred vratima, moţeš uspjeti razabrati dva razliĉita
glasa unutra, ili pet, ili osam, i onda provaliti unutra i naći se
pred cijelom vojskom naoruţanih ljudi, koji će te dok si rekao
keks raznijeti niz stube, skroz do dvorišta. Meyer je razabrao
ĉetiri razliĉita glasa, a i Carelli se ĉinilo da ih je toliko. Bilo su
to sve muški glasovi, a dva je prepoznao kao glasove Oxa i
Yanka. Nije oĉekivao da bi bajkeri mogli biti naoruţani, no
nije mogao znati je li njegova pretpostavka toĉna ili ne. Nije
bilo druge nego upasti unutra. Nije bilo druge nego uhititi ih.
Carella je kimnuo Meyeru, koji mu je uzvratio kimanjem.

Pomaknuvši se malo ustranu, ĉvrsto drţeći pištolj u desnoj

ruci, Carella se odgurnuo od suprotnog zida i zaletio u vrata
snaţnim udarcem koljenom ispod brave. Vrata su se razvalila;
Carella je uletio unutra, a za njim, na lijevoj strani, i Meyer.
Ox i VVillie su sjedili za kuhinjskim stolom, pijući vino, dok je
Yank stajao pored hladnjaka, razgovarajući s mišićavim
crnoputim muškarcem.
Ox je skoĉio iz stolice koju je odgurnuo iza sebe. U ruci mu se
pojavio oštar rasklopiv noţ. Krenuo je prema Carelli s noţem
kojeg je ĉvrsto drţao u ruci, na što je Carella zapucao. Prvi
pucanj ga nije omeo. Kao slon kojeg je metak tek okrznuo,
nastavio je svoj pohod, na što je Carella još jednom zapucao,
pa još jednom; no, ovaj je i dalje išao na njega, i uspio
zamahnuti prema njemu noţem, okrznuvši Carellu po licu i
vratu, dok je ovaj još jednom okinuo drţeći pištolj zarinut u
Oxov trbuh. Zaĉula se prigušena eksplozija. Bio je to
posljednji hitac, nakon kojeg se Ox prevrnuo na kuhinjski stol.
Okrenuo se na stolu, dok je krv šikljala iz njega, i zatim se
otkotrljao na pod.
Svi su nepomiĉno stajali.
Yank, koji je stajao kod hladnjaka s tamnoputim mišića-
vim muškarcem, ĉinio se kao da će sljedeći nešto pokušati.
Imao je onaj pogled u oĉima, pogled ĉovjeka stjeranog u kut
koji je znao da je gotovo, da se nema što izgubiti - ostati ili
bjeţati - nema se što izgubiti. Meyer je prepoznao taj pogled
jer ga je vidio već milijun puta. Nije znao nikog od tih ljudi
ovdje, ali je znao da je Yank taj koji će puknuti i da je on
najopasniji.
Uperio je pištolj u njega.
„Nemoj!" reĉe.
To je sve što je rekao.
Ruka u kojoj je drţao pištolj uperen u smjeru Yankovog srca
bila je mirna. U Yankovim oĉima se pojavio drugi pogled,
zamijenivši onaj blješteći od maloĉas, oĉajnika uhvaćenoga u
stupicu. Meyer je već vidio i taj pogled; nije to bilo ništa
novo. Bio je to pogled u kojem su se miješali krivnja,
pokajanje i olakšanje. Znao je u tom trenu da se Yank neće
pomaknuti s mjesta dok mu se ne stave lisice. Više neće biti
problema.
VVillie Harcourt je sjeo za kuhinjski stol oĉiju razrogaĉenih od
uţasa kojem je upravo svjedoĉio. Ox je bio na podu, mrtav,
kupajući se u vlastitoj krvi, a VVillie se pomokrio u gaće kad
je pucnjava zapoĉela. Bojao se pomaknuti kako ne bi i njega
ustrijelili; bilo ga je sram pomaknuti se, jer nije htio da ostali
vide da se pomokrio.
„Ima li ovdje kakav telefon?" upita Carella.
,,N-n-nema", promucao je VVillie.
„Kako je vama ime, gospodine?" upita Carella crnca.
„Frankie Childs. Ne poznajem ove momke. Došao sam samo po
malo vina, to je sve."
„Krvariš, Steve", reĉe Meyer.
Carella je izvadio maramicu i prislonio je na lice.
„Da", reĉe pokušavajući doći do daha.
 130

Momci su se već poĉeli zabavljati.

Uostalom, ako već netko mora pljaĉkati (a, prema njihovom
iskustvu, uglavnom se pljaĉkaju banke), draţe im je imati
posla s kriminalcem koji se barem trudio njihov posao uĉiniti
barem malo zanimljivijim. Jer, gdje je bio uţitak u hvatanju
nekog kretena koji ne zna ništa drugo nego upasti u banku i
nekome prisloniti pištolj na glavu? Momci su to morali priznati
- Gluhi ĉovjek je toj vjekovima staroj postaji davao trunku
dostojanstva.
„Što misliš, tko bi to mogao biti?!" upita Byrnes.
Hawes je pogledao fotografiju koja je stigla u utorak ju-
tarnjom poštom i zatim rekao:„Sliĉi Meyeru."
„Samo što Meyer nema toliko kose."
„Ne vidim što je duhovito u tome", reĉe Meyer pa stane
temeljitije prouĉavati fotografiju. „Kad ste već to spomenuli,
sliĉi pomalo mome ujaku Morrisu iz New Jerseyja."
„Misliš da je to glumac?" reĉe Hawes.
„Moj ujak Morris? On je putujući trgovac."
„Mislim na ovog ovdje."
„Sumnjam", odvrati Byrnes.„Izgleda previše inteligentno da
bi bio glumac."
„Ali mogao bi biti glumac", reĉe Meyer. „Netko iz Velikih
oĉekivanja"
„Zaista izgleda kao Englez."
„Ili iz Kuće beznaĊa", reĉe Meyer.
„Izgleda kao engleski odvjetnik", primijeti Hawes.
„Moţda je to sam Charles Dickens", Meyer će.
„Moţda. Engleski odvjetnici i engleski pisci sliĉno izgledaju."
„Moţda je poznati engleski ubojica."
„Ili slavni engleski zavodnik."
„Svi Englezi su slavni zavodnici."
„On doista izgleda seksi", Byrnes će.
„U kosi je tajna. U frizuri."
„SviĊa mi se i njegova mašna."
„Njegova kravata."
„Ali i njegova mašna."
„Tko je to, dovraga?" reĉe Byrnes.
„Tko bi, dovraga, znao?" odvrati mu Meyer.
Gluhi ĉovjek je spustio štap za pokazivanje i upitao: „Ra-
zumijete li sve ovo dosad?"
„Da", reĉe Harold.Ja ću s upraviteljem banke otići do tre-
zora..."
„Ime mu je Alton."
„Tako je. Ispraznim sve i odvedem ga natrag u ured." ,,U
meĊuvremenu smo", javi se Roger, ,,Danny i ja u autu, toĉno
ispred sluţbeniĉkog prozora." ,,A ti, Florence?"
„Ja sam u ukradenom autu na skretanju za autocestu."
,,U upraviteljevom uredu", reĉe Harold,„ja ga zaveţem."
„Ja sam već u to vrijeme izišao iz auta", reĉe Danny,,,i
razbijam prozor."
„Ja otrĉim iz upraviteljevog ureda, iziĊem kroz vrata i iskoĉim
van kroz razbijeni prozor."
„Ja mu pritom pomognem."
„Obojica uskoĉimo u auto..."
„Ja nagazim na gas..." reĉe Roger.
„Pokupim vas, gospodine Taubmane, ispred banke", reĉe
Florence.
,,l onda u bijeg."
„Savršeno", reĉe Gluhi ĉovjek, "Ima li kakvih pitanja?"
„Vraćamo se ravno ovamo, Ili?"
„Ne. Rezervirao sam nam svima sobe u Allisteru."
„Zašto tamo?" ,,A zašto ne?"
„Zašto ne ovdje u Remingtonu?"
„Ovo je samo privremeno. Izabrao sam ovo mjesto za sastanke
jer ne izaziva sumnju."
„Pa, to sam i htio reći. Allister Je poznati hotel u centru
grada!"
„Upravo tako. Ti, Roger i Danny ste tri respektabilna poslovna
ĉovjeka koji odsjedaju u jednom od najvećih hotela u gradu.
Florence i ja smo muţ i ţena pristigli iz Los Angelesa. Sastat
ćemo se u Rogerovoj sobi u tri sata, i tada ćemo podijeliti
novac. U subotu ujutro ćemo se svi odjaviti i svatko će poći
svojim putem."
„Pet stotina tisuća dolara", reĉe Harold i zazviţdi.
„Koja tisuća više-manje", reĉe Gluhi ĉovjek.„Ima li još
pitanja?"
„Mene još jedino muĉi ta dvostruka prijevara", reĉe Roger.
„Pusti mene da se pobrinem za to", odvrati Gluhi ĉovjek.
„Jedino o ĉemu moraš brinuti jest obaviti svoj dio posla kako
treba. Vjerujem da će stotinu tisuća dolara ublaţiti tvoju
griţnju savjesti."
„Ali..."
„Ne prihvaćam nikakve nove ideje, Rogere. Ako nisi uz nas,
reci to odmah. Nećemo raditi probu sve do ĉetvrtka i neću
otkriti lokaciju banke sve dotad. Još moţeš odustati. Ali imaj
toliko obzira da to uĉiniš sada, dok još uvijek imam vremena
naći zamjenu!"
„Uz vas sam, valjda", odvrati Roger.
„Nema valjda, Rogere. Ili si unutra ili nisi?"
„Jesam."
„Dobro. Da li ta dvostruka igra još nekog muĉi?"
„Mene jedino brine broj jedan", reĉe Danny.
„Nikad nisam upoznala nekog kome bih mogla vjerovati",
ukljuĉi se Florence, ,,i isto tako ne oĉekujem da će itko meni
vjerovati."
,,A ti, Harolde?"
„Ja ţelim tih stotinu tisuća dolara", prozaiĉno reĉe Harold.
„Pretpostavljam, dakle, da nas nitko neće iznevjeriti", za-
kljuĉi Gluhi ĉovjek.
Patrolac Mike Ingersoll stigao je u policijsku postaju u ĉetiri
sata tog poslijepodneva. Petnaest minuta prije završila mu je
smjena i već je bio odjenuo civilnu odjeću - smeĊe hlaĉe,
sportsku majicu i jaknu sa zatvaraĉem. Kling je sjedio za
svojim stolom s gospoĊom Ungerman, pokazujući joj nejasne
fotke na kojima bi mogla prepoznati muškarca s kojim je
imala obraĉun prošlog ĉetvrtka naveĉer. Dao je Ingersollu
znak da moţe ući; ovaj je pak odmahnuo rukom u znak da ga
ne ţeli ometati dok je zauzet, a Kling mu je mahnuo u stilu da
nema problema, da moţe ući, dok je gospoĊa Ungerman
znatiţeljno promatrala tu pantomimu, okrećući se prema
balustradi.
„Dobar dan, gospoĊo Ungerman", pozdravi je Ingersoll
ljubazno se nasmiješivši.
GospoĊa Ungerman ga je zbunjeno pogledala.
„Policajac Ingersoll", reĉe on.
,,Oh", reĉe ona. ,,Oh, naravno. Nisam vas prepoznala bez
odore."
„Sad ću ja, Mike", reĉe Kling.
„Ma nema problema, nije nikakva ţurba", reĉe Ingersoll pa
ode do radne ploĉe, umjetniĉke galerije Gluhog ĉovjeka. Nije
znao ništa o sluĉaju i mislio Je da su izloţene fotografije
svojevrsna interna šala detektiva s drugog kata zgrade gdje je
uvijek vesela atmosfera. GospoĊa Ungerman je na Klingovom
stolu nastavila pregledavati fotografije poznatih provalnika
odmahujući neprestano glavom. Nakon što ih je pregledala,
ustala je, a Kling joj je zahvalio na vremenu za dolazak
ovamo. Mahnula je Ingersollu i rekla: „Bilo je lijepo vidjeti
vas", pa je otišla iz policijske postaje.
„Treba li vam pomoć?" upita Ingersoll prišavši stolu.
„Ne treba, sve pod kontrolom."
Ingersoll je izvukao stolac i sjeo.„lmate li malo vremena?"
upitao je.
„Nemoj mi reći da smo opet imali provalu."
„Ne, ne", reĉe Ingersoll i kucne po stolu. „Ovaj tjedan je
prošao mirno, hvala Bogu. Trebam te u vezi neĉeg drugog,
zapravo..." Ingersoll je zastao, promeškoljio se na stolici i
nagnuo se bliţe Klingu stišavši glas kao da nije htio da itko
ĉuje njegove rijeĉi, ĉak ni meĊu sigurnim zidovima policijske
postaje. „Što kaţeš da priredimo zamku za našeg kradljivca
umjetnika?"
„Misliš, da stavimo ĉovjeka u jedan od praznih stanova?" „Da."
,,l ja sam razmišljao o tome, Mike, no nisam siguran bi li to
dalo kakvog rezultata."
„Zašto ne?"
„Ako je to netko iznutra, on sigurno ima stalni nadzor, zar ne?
Zna da drţimo sve pod nadzorom."
„Moţda ne. Osim toga, zalutali smo u slijepoj ulici, pa ne-
mamo što izgubiti."
„Pa, imam trag. Ajde da vidimo najprije što će se dogoditi
prije nego što tamo prenoćimo..."
„Kakav trag, Berte?" reĉe Ingersoll pa izvadi svoj notes.
„Nešto što bih trebao znati?"
„Tip je ostavio reklamnu kemijsku u stanu Blairove." „Zgodna
djevojka", reĉe Ingersoll.
„Da", reĉe Kling, s nadom da mu je glas zvuĉao nezainte-
resirano. „Uglavnom, kemijska me odvela do bivšeg
zatvorenika Freda Liptona. Dvaput je završio iza rešetaka."
„Zbog provale?"
„Ne, zbog prijevare."
„Ţivi tu negdje?"
„U Calm's Pointu."
„Gdje toĉno? Pa ja ţivim u Calm's Pointu."
„Radi u agenciji za nekretnine u aveniji Ashmead, a ţivi u
stanu s vrtom na 98. i Aurori."
„Pa to nije daleko od mene", reĉe Ingersoll. „Mogu li ti tamo
kako pomoći?"
„Izgledaš previše kao policajac", reĉe Kling i nasmije se.
„Što hoćeš time reći?"
„Lipton je dobar s plesaĉicom u jednoj rupi. Rupa se zove
Gee-Gee-Go-Go."
„Ah, da, znam to mjesto. Prava rupa."
„Hawes je neku veĉer pokušao obraditi tu djevojku, no ona je
odmah proĉitala da je policajac."
„Pa, on stvarno i izgleda kao policajac", reĉe Ingersoll
kimajući glavom.„Siguran si da nećeš da malo izvidim stvar?"
„Mislio sam pitati Willlsa."
„Pa da, on je kao stvoren za to", sloţi se lngersoll.„Ali zar ne
moţemo u meĊuvremenu nešto napraviti? U sluĉaju da i s
Liptonom završimo u slijepoj ulici?"
„Mislim da bi to bilo gubljenje vremena, Mike."
„Ungermanovi su bili zadnje ţrtve, zar ne? To je bilo prije pet
dana, Berte. Taj će tip uskoro opet u akciju, već je prošlo
dosta vremena, a on sigurno neće mirovati tako dugo."
„Moţda je odluĉio ne izazivati vraga, Jer mu je ona gospoĊa
vidjela lice."
,,A kakve to ima veze? Pa neće se dvaput vraćati u isti stan,
zar ne?"
„Da, to sigurno neće."
„Koliko se meni ĉini, Berte, on pokušava pokrasti što više
stanova dok su ljudi još na odmorima."
„Ne pratim te, Mike."
„Pogledaj M.O., Berte. Nekoliko mjesta u veljaĉi i oţujku, pa
tri u zadnja... koliko je prošlo? Dva tjedna...?"
„Otprilike dva tjedna, da."
„Dobro, još uvijek smo u travnju, i ljudi još uvijek odlaze na
odmor. Kad doĊu svibanj i lipanj, većina će ih ostajati kod
kuće. Sve do ljetnih mjeseci, ne? On nema još mnogo vremena
prije no što mu završi sezona lova. A nemoj zaboraviti da kod
Ungermanovih nije obavio posao. Ubrzo će opet morati
napasti."
,,l što planiraš dalje?"
„Razgovarao sam s nekoliko podvornika u susjedstvu. Tri-ĉetiri
stana će biti prazna neko vrijeme. Mislim da nam neće biti
problem nadzirati noću dva od njih, a moţda i više, ako nam
Loot dopusti da uzmemo još jednog ĉovjeka. Moţemo
rotacijski nadzirati stanove, biti u kontaktu putem
walkie-talkieja, i vidjeti što će biti. Što misliš?"
„Mislim da mi Loot neće htjeti dati dodatnog ĉovjeka."
,,A što s kapetanom Frickom? Misliš da bih trebao njega
pitati?"
„Ja na tvom mjestu ne bih, Mike. Ako hoćeš da to obavimo,
samo nas dvoje, ja sam za, no siguran sam da pomoć nećemo
dobiti. Ima previše posla."
„Dobro, znaĉi ti si za?"
„Kada poĉinjemo?"
„Veĉeras?"
„O.K., dogovoreno."
„Moţda nam se posreći. Ako ne, pokušat ćemo iduće veĉeri.
Nemam noćnu smjenu do sljedećeg tjedna, no i tada sam
voljan nastaviti sve dok ne uhvatimo tog kuĉkinog sina."
„Pa, morat ćemo malo odspavati tu i tamo", uz osmijeh reĉe
Kling.
,,A kad uhvatimo tog tipa, svi moţemo na odmor", reĉe
Ingersoll uzvrativši osmijeh. „Slušaj, Berte, ja sam s tobom.
Meni je u interesu da ga uhvatimo, kako bih dobio povišicu.
Ĉak i da samo sudjelujem u sluĉaju. Ne moram ga baš ja
voditi. U policiji sam već 12 godina i dvaput sam dobio
medalju za hrabrost, a još uvijek imam mizernu plaću od 11
tisućica na godinu. Vrijeme je za neke promjene, zar ne?
Rastavljen sam, znaš, jesi li znao da sam rastavljen?"
„Ne, nisam."
„Da, i moram plaćati alimentaciju, a htio bih se ponovno
oţeniti, razmišljam o tome da se opet oţenim. Ima jedna
draga djevojka koju bih htio oţeniti. Da riješimo taj sluĉaj, to
bi mi došlo kao naruĉeno, Berte. Govorim ti kao roĊenom
bratu."
„Shvaćam što hoćeš reći, Mike."
„Znaš već kako se osjećam, zar ne?"
„Znam, kako da ne."
„Slušaj, daj da još jednom provjerim te stanove, moţda su se
ljudi koji tamo stanuju pojavili. Poslije ću te nazvati i reći ti
gdje da se naĊemo, moţe, što kaţeš?"
,,U redu."
„Hoćeš li se ti pobrinuti za walkie-talkieje ili ću ja?" ,,A što će
nam to?"
„Pa, tip je zadnji put bio neoprezan. Ovoga puta će moţda
uzeti oruţje, nikad ne znaš. Ako bude kakvih problema, moći
ćemo biti u kontaktu."
„Ja ću nabaviti walkie-talkieje", Kling će.
„Odliĉno. Nazovem te poslije!"
„Vidimo se", pozdravi ga Kling otprativši ga pogledom dok je
izlazio na hodnik prema stubištu sa ţeljeznom ogradom.
Iznenada se zamislio oko toga zašto je Ingersoll iznosio svoja
nadanja oko promaknuća; ponašao se kao da je već izabran za
samog prokletog naĉelnika.
Hal Willis je bio iskusan i pametan policajac. U
Gee-Gee-Go-Gou te veĉeri razgovarao je, i to gotovo
ĉetrdeset minuta, s Rhondom Spear, plativši svih njezinih šest
pića. Razgovor je bio ĉudan. Na kraju je shvatio da od nje nije
doznao baš ništa.
Willis uopće nije izgledao kao policajac i veĉeras nije nosio
pištolj, zbog toga što je bio upozoren da je Rhonda priliĉno
vješta u prepoznavanju ljudi od zakona. Ipak, on je bio
siguran da mu nije dala iskren odgovor ni na jedno od posve
nevinih pitanja koja joj je postavio, i pretpostavljao je da je
nju Hawesov pokušaj da nešto iz nje izmuze samo potakao na
veći oprez u razgovorima s nekim drugim, nepoznatim
muškarcima. Ako nije mogla znati je li netko policajac ili ne,
ponašala se vjerojatno kao da su svi policajci. A posebice ako
nešto krije. A to je bilo jedino što je dokuĉio u razgovoru s
njom: intuitivno je osjećao da Rhonda Spear prokleto mnogo
toga krije.
Izuzev toga, veĉer je završila kao totalni promašaj.
Ni Klingu i Ingersollu veĉer nije prošla mnogo bolje; no bila je
nešto duţa. Sjedili su u dva razliĉita stana udaljena jedan od
drugog tri zgrade i ĉekali provalnika da napadne. Uzeti
walkie-talkije bila je dobra ideja jer im je, iako im se veza
povremeno gubila, razgovor pomogao da ostanu budni. Sta-
nove su napustili tek u 7 ujutro - našavši se opet na poĉetku
rješavanja ĉitavog sluĉaja.

137

Deset minuta nakon dva, neposredno poslije druge poštanske

isporuke, u postaji je zazvonio telefon. Na telefon se javio
Carella.
„87. postaja, Carella pri telefonu", reĉe u slušalicu.
„Dobar dan, detektive Carella."
Odmah je prepoznao glas i signalizirao Meyeru da ukljuĉi
ureĊaj za praćenje poziva.
„Dobar dan", odvrati.„Dugo se nismo ĉuli." „Je li pošta već
stigla?" upitao je Gluhi ĉovjek. „Prije pet minuta." „Jeste li je
otvorili?" „Nismo još."
„Ne mislite da biste trebali?"
„Imam osjećaj da već znam što je unutra."
„Moţda vas ovoga puta iznenadim."
„Sumnjam", Carella će nato.„Već smo shvatili štos."
„Imaš li omotnicu negdje pri ruci?"
„Imam", odgovori mu Carella i odvoji pismo od ostale
pošte.„Usput, Stephen je s ph"
,,Oh, oprosti", reĉe Gluhi ĉovjek.„No, otvori je." „Ti ćeš ostati
na liniji?"
„Naravno", reĉe Gluhi ĉovjek.„No nemoj da to potraje, ne
moţemo riskirati da mi uĊete u trag, ne?"
Carella je otvorio omotnicu pa iz nje izvadio fotografiju.
„IznenaĊenja li?!!" reĉe Carella.„Tko je sad ovaj?" „Znaĉi, ne
znate?!"
„Nismo gotovo nikog uspjeli prepoznati", reĉe mu Carella.
„Mislim da laţeš", reĉe Gluhi ĉovjek i prekine vezu. Carella je
priĉekao. Znao je da će za nekih pet minuta telefon opet
zazvoniti - i bio je u pravu.
„87. postaja", javi se,„Carella na telefonu."
„Nadam se da ćeš mi oprostiti na ovim mjerama opreza", reĉe
Gluhi ĉovjek.„Još se nisam uvjerio u uĉinkovitost ureĊaja za
ulaţenje u trag telefonskim pozivima, ali danas treba biti
uvijek na oprezu, nikad se ne zna."
,,A što bi te fotografije trebale predstavljati?" upita Carella.
„Ma hajde, Carella, razoĉarao si me."
„Ozbiljno pitam, mislimo da je ovog puta izostala tvoja
genijalnost. Mogao bi nam barem natuknuti nešto, što kaţeš?"
,,Oh, ne, ne", reĉe Gluhi ĉovjek.„Mislim da će te se morati
više potruditi."
„Nemamo još mnogo vremena. Danas je srijeda, a ti ćeš svoj
veliki pothvat izvesti u petak, zar nije tako?"
„Da, to je potpuno toĉno. Trebali biste oznaĉiti taj datum da
ga ne zaboravite."
„Već sam ga oznaĉio."
„Dobro. Ako je tako, onda ste na pola puta do rješenja."
„Kako to misliš?"
„Razmisli o tome", reĉe Gluhi ĉovjek i opet prekine vezu.
Carella je razmislio o tome. Imao je mnogo vremena da
razmisli o tome, jer je Gluhi ĉovjek ponovno nazvao tek u
pola ĉetiri.
„Što se desilo?" upita Carella.„Bio si sprijeĉen nekim vaţnim
poslovnim sastankom, je li?"
„Volim te drţati na uzici", odgovori mu Gluhi ĉovjek.
„Voliš, je li?"
„Što misliš, tko je na najnovijoj slici?"
„Nemam pojma. Niti za ţenu, isto tako. Jasno, Washingtona i
Hoovera smo prepoznali. Ne misliš valjda napasti FBI?"
„Ne, nije u pitanju ništa tako pametno."
„Mislili smo da moţda planiraš sletjeti u Washington u
japanskom Zerou."
„Znaĉi, prepoznali ste i Zeroa?!"
„Da. Mi smo ti vrlo domišljat tim ljudi."
„Molim te, bez duhovitosti", reĉe Gluhi ĉovjek.
„No sve to nema nikakvog smisla", reĉe Carella. „Hoover,
Washington, sad ovaj, što nam to pokušavaš reći???"
„Zar ste stvarno na takvim mukama??"
„Jesmo, da."
,,U tom sluĉaju, Carella, ja bih prihvatio stvari onakvima
kakve jesu."
„Koje stvari?"
„To da niste sposobni..."
„Pa ja ne bih..."
„...zaustaviti me."
„Ţelite da vas zaustavimo?" „Volio bih da pokušate." „A
zašto?"
„Takva je priroda zvijeri, Carella. Delikatna simbioza koja nas
obojicu odrţava ţivima. Moţeš to zvati zlim krugom", reĉe, i
ovoga puta je Carella shvatio da odabir te rijeĉi nije bio
sluĉajan. Krug.
„Mogu li to zvati tako?!" Carella je upitao.
„Ja ti to toplo preporuĉujem, jer se inaĉe nećeš maknuti s
mrtve toĉke", reĉe Gluhi ĉovjek pa potom poklopi slušalicu.
Carella je brzo vratio slušalicu na njezino postolje, otvorio
svoju ladicu pa iz nje izvadio telefonski imenik Isole. Nula je
bila krug; Gluhi ĉovjek mu je to sam rekao. I ako baci pogled
na adrese...
Prst mu je lagano kliznuo prema dolje:

PRVA FEDERALNA BANKA

Središnja poslovnica, Highland 1265.....380-1764
304 S 110............................... 780-3751
Avenija Yates 60.........................271-0800
Bulevar Hrsy 4404....................... 983-6100
371 N84................................ 642-8751
14VnBurCir............................. 231-7244

Carella je pregledao cijelu listu u adresaru Isole, i zatim

provjerio sve adrese Prvih federalnih banaka u druga ĉetiri
imenika. Samo se jedna od njih, barem se ĉinilo, poklapala.
Zakopĉao je gornje dugme na košulji koje je bilo otkopĉano,
namjestio kravatu i krenuo napustiti postaju baš u trenu kad
je Meyer izlazio iz toaleta.
„Kamo si se uputio?" upitao je Meyer.
,,U knjiţnicu", reĉe Carella.

To je on, nema sumnje.

Ĉovjek neobiĉne frizure bio je nitko drugi doli:

MARTIN VAN BUREN 1782-1862.

OSMI PREDSJEDNIK SJEDINJENIH AMERIĈKIH DRŢAVA

U gradu gdje ulice, avenije, bulevari, mostovi, zraĉne luke,

škole, pa ĉak i trkališta nose imena bivših predsjednika, nije
neka ĉast da po vama ime nosi zavrtnica - no opet, tko se
uopće sjeća Van Burena, osim moţda mještana Kinderhooka u
New Yorku, gdje je roĊen? No, nema veze. Uglavnom, postoji
zavrtnica (krug!) koja se zove Van Burenova zavrtnica. A na
broju 14 Van Burenove zavrtnice nalazila se podruţnica Prve
federalne banke. Napokon je sve dobilo smisao - odnosno
barem je Carella mislio da je sve napokon dobilo smisao. A
zbog toga je i bio toliko zabrinut. Ako je sve dobilo smisao,
onda ništa nema smisla. Zašto bi Gluhi ĉovjek odao lokaciju
banke koju misli opljaĉkati, kao i datum kad će se to zbiti?
Nešto se tu spremalo, a on nije ni slutio što.
U stanu ima ţivota tek kad su njegovi stanari u njemu. Kad
nisu kod kuće, oni postaju tek kolekcija beţivotnih stvari.
Policajcu koji u njemu sjedi i ĉeka u mrkloj noći on se ĉini po-
put groblja namještaja.
Te noći, u dnevnoj sobi u stanu na broju 648 u Richardson
Driveu, Bert Kling je sjedio u fotelji okrenut prema ulaznim
vratima, s walkie-talkijem u krilu i pištoljem u desnoj ruci.
Bilo je zaista teško ostati budnim. Povremeno bi se, kako bi
otjerao monotoniju, javio Mikeu Ingersollu koji je bio u
sliĉnom stanu preko puta, na broju 653. Njihovi razgovori
uvijek su bili isti:
„Bok, Mike, jesi li tu?"
„Jesam, Berte."
„Ima li što tamo kod tebe?"
„Ništa. Muk."
„Isto je i kod mene."
„Ĉujemo se kasnije."
Deset minuta do ponoći zazvonio je telefon. Sjedeći u mraku
Kling je skoro skoĉio na noge na prvo zvono, no tada je
shvatio da je to samo telefon. Slušao je kako zvoni šest puta,
nakon ĉega je utihnuo. Nakon nekoliko sekundi, koliko je po-
zivatelju trebalo da ponovno okrene isti broj, telefon je opet
zazvonio. Ovoga je puta zazvonio ĉetrnaest puta prije nego
što je utihnuo. Pozivatelj je mogao biti netko tko nije znao da
su vlasnici stana odsutni; nazvao je jednom, pomislio da je
pogriješio broj, pa opet nazvao. Ili, pozivatelj je mogao biti i
provalnik, provjeravajući dva puta ima li koga kod kuće kako
bi bio siguran da se vlasnici stana još nisu vratili. Što bi
znaĉilo, ako je uistinu tako, da je sada uvjeren da je stan
napušten, i mogao bi se prišuljati do vrata, provaliti i krasti
koliko god i što god ga volja.
Kling je ĉekao.
Pola sata nakon ponoći, na walkie-talkieju se zaĉuo
Inger-sollov glas.
"Berte, ima li što?"
"Prije nekog vremena je zvonio telefon, i to je to."
"Kod mene nema ništa."
"Bit će ovo vrlo dugaĉka noć, Mike."
"Ništa dulja nego prethodna", reĉe Ingersoll.
"Ĉujemo se."
"U redu."

Razgovarali su svakih ĉetrdesetak minuta. Niti jedan jedini

provalnik nije se pojavio tijekom cijele noći. Na prvi znak
sunĉevog svjetla na istoku, Kling je nazvao Ingersolla i pred-
loţio da odustanu. Ingersoll je razoĉarano uzdahnuo. "Slaţem
se. Jesi li za šalicu kave prije nego krenemo?"
"Dobra ideja", sloţio se Kling. "NaĊemo se na dnu stubišta."
Na ulici Richardson, ispred zgrade na broju 657 u kojoj je
ţivjela Augusta, bio je parkiran policijski automobil. Kling i
Ingersoll poţuriše prema njemu. Policajac za volanom ih
prepozna i upita da li su došli radi poziva preko policijskog
radija.
"Kakvog poziva?" upitao je Kling.
"Niste ĉuli? Netko je opljaĉkao stan u ovoj zgradi."
"Šališ se", rekao je Kling.
"Bih li se šalio o zloĉinu?" uvrijeĊeno je upitao policajac.
Njih dvojica uĊoše u zgradu i krenuše prema vratima
kućepazitelja. Otvorila im je starija gospoĊa i rekla da je njen
suprug s policajcem krenuo gore, prema stanu 6D. Kling i
Ingersoll pozvaše dizalo i iziĊoše na šestom katu. Pogledali su
niz hodnik i odmah primijetili ĉovjeka kako pretraţuje vrata i
okvir traţeći znakove provale; bio je to partner policajca iz
automobila.
"Ima li što?" upitao ga je Kling.
"Ne, ĉisto je, Berte", rekao je policajac. "Tip je vjerojatno
imao kljuĉ."
"Mike, bolje da provjerimo", rekao je Kling. Potom se
okrenuo prema policajcu i upitao ga: "Jesi li prijavio što si
saznao, Lew?"
"Henry je to obavio. Ionako smo znali o ĉemu se radi jer
smo već sve prošli s kućepaziteljem. Zapravo, kad sam vas vi-
dio, mislio sam da ste detektivi poslani na uviĊaj."
"Ne", Kling je odmahnuo glavom i kroz predvorje ušao u stan, s
Ingersollom iza sebe. Razmještaj soba je bio identiĉan kao u
Augustinom stanu na jedanaestom katu, tako da je odmah
znao gdje je spavaća soba. Bila je u groznom neredu, posvuda
po podu bila je razbacana odjeća i sve ladice su bile izvaĊene
i ispreturane.
"Nešto nedostaje", rekao je Ingersoll.
"Kako to misliš?"
"Nema maĉke."
Krenuli su prema ormaru. Kling, sjećajući se iskustva s
gospodinom Angierijem, pogledao je iza ormara, pomislivši da
je maĉić moţda pao iza njega.
"Ĉekaj, evo ga", zaustavio ga je Ingersoll.
Maĉić je ovoga puta bio malena staklena figura, bijela s
plavom maramom oko vrata. Bio je poloţen pokraj srebrnog
seta ĉetki i ĉešljeva, koje je provalnik oĉito odluĉio ne
ukrasti.
"Ĉini se da naš provalnik nema više pravih maĉića", rekao je
Ingersoll.
"Moţda pronaĊemo kakve otiske na ovome", uzvrati Kling.
"Sumnjam."
"Imaš pravo, prepametan je za to."
"Što ti kaţeš, s kakvim kurvinim sinom ovdje imamo posla?"
uzrujao se Ingersoll. "Sjedimo u stanovima toliko blizu ovome
da moţemo pljunuti u njega, a on ipak ima muda provaliti
ovdje. Isuse!"
"Hajdemo razgovarati s kućepaziteljem", rekao je Kling.
Kućepaziteljevo ime bilo je Phillip Trammel. Bio je to mršavi
ĉovjek, star šezdesetak godina, odjeven u radniĉke hlaĉe i
plavu radniĉku košulju.
"Kako ste otkrili da je provaljeno u stan?" upitao ga je Kling.
"Krenuo sam gore da pokupim smeće. U ovoj zgradi nemamo
sustav za paljenje smeća, pa ga onda stanari ostavljaju
u vrećama kod ulaza za poslugu, a ja ga pokupim i odnesem u
podrum. To je malena usluga koju radim za stanare, nije mi
to problem. Nigdje ne piše da kućepazitelj treba nositi smeće,
ali nije mi teško."
"I, što se onda dogodilo?"
"Primijetio sam da su otvorena vrata stana 6D, a pošto smo
nedavno već imali provalu, ušao sam provjeriti. Netko je bio u
stanu, to je sigurno. Odmah sam nazvao policiju, i - evo vas."
"Evo nas", potvrdi Ingersoll i duboko udahne i izdahne.
 14

Kada imaš posla sa ĉovjekom koji ti šalje sliku momĉadi

ameriĉkog nogometa, onda moraš vjerovati da je lud, osim
ako si uvjeren da znaš kako mu radi mozak. Momci u 87.
postaji nikada ne bi pomislili da shvaćaju kako radi mozak
Gluhog. Ali pošto su sada imali popriliĉan broj elemenata od
kojih su mogli ĉiniti prosudbu, posljednju pristiglu fotografiju
prouĉavali su gotovo pa znanstvenim metodama.
Ako George Washington predstavlja prvi ili prvog.
A Hoover federalno.
I Vilma Banky predstavlja banku.
Što onda predstavljaju igraĉi ameriĉkog nogometa?
Van Buren, naravno, predstavlja samoga sebe, i ta informacija
je zasad bila beskorisna.
Ali nula predstavlja krug.
Pa što onda predstavlja ameriĉki nogomet?
"Zašto nije poslao sliku baseball momĉadi?" upitao je Meyer.
"Ili hokejaške", nadoda Carella.
"Ili... košarkašku, plivaĉku, rukometnu?" predloţi Hawes.
"Zašto nogomet?"
"Što nam pokušava reći?"
"Rekao nam je sve što trebamo znati."
"Moţda ţeli reći da je to sve za njega samo igra?"
"Ali, zašto nogometna?"
"Zašto ne? Igra je igra."
"Ne i Gluhome."
"Nije još sezona ameriĉkog nogometa."
"Trenutaĉno se igra baseball"
"Pa, zašto onda nogomet?"
"U svakom sluĉaju, već nam je rekao sve bitno."
"To sam i ja rekao maloprije."
"Je li netko nazvao momke iz Osamdeset i šeste?"
"Ja. Juĉer popodne."
"Hoće li paziti na banku?"
"Kao na oko u glavi."
"Moţda misli obaviti posao s jedanaest ljudi?" rekao je Hawes.
"Kako to misliš?"
"Momĉad ameriĉkog nogometa. Jedanaest igraĉa." "Ne, ĉekaj
sekundu!" uzviknuo je Carrela. "Koja je jedina stvar koju nam
do sada nije rekao?"
"Rekao nam je sve, datum, ime banke, adresu..." "Ali ne i
vrijeme" "Jedanaest?" upitao je Hawes. "Jedanaest sati",
potvrdio je Meyer.
"Tako je", rekao je Carella i podignuo telefonsku slušalicu.
"Tko je nadleţan u Osamdeset i šestoj postaji?"
Policajci Osamdeset i šeste bili su po svemu isti kao policajci
Osamdeset i sedme, osim što su imali drugaĉija imena. Kod
policajaca, kao i kod ostalih sliĉnih skupina, teško je
raspoznati jedne od drugih. Prije Carellinog poziva, glavni
detektiv Albert Schmitt već je bio razgovarao s gospodinom
Altonom, direktorom Prve federalne banke. Ali sada, kada je
imao nove informacije o potencijalnoj pljaĉki, odluĉio ga je
ponovno posjetiti.
Gospodin Alton bio je maleni debeljuškasti ĉovjek, rijetke
sijede kose. Bilo je,oĉigledno da se još nije primirio niti od
prvog policijskog posjeta, a novi posjet, koji moţda otkriva
toĉno vrijeme napada, uĉinio je vrlo malo da ukloni nelagodu
koju je osjećao u ţelucu.
"Ali ne razumijem", rekao je. "Zašto bi nam javili toĉno vri-
jeme dolaska?"
"Ne znam, gospodine", Schmitt je rekao obazrivo. "Moţda
uopće neće doći, moţda je ovo sve jedna velika šala, tko zna?"
"Ali, rekli ste da je taj ĉovjek već i prije..."
"Oh, da, zadavao nam je probleme. Ne meni osobno, ali u
policiji je dobro znan. Zato i poduzimamo ove mjere, za svaki
sluĉaj."
"Ne znam što da mislim", rekao je gospodin Alton i zabrinuto
odmahivao glavom. "Petak je dan kada imamo najviše posla. U
petak ljudi podiţu plaće, ako..."
"Pa, to je upravo ono što i mislimo da ga zanima, gospodine -
novac za plaće."
"Da, ali ako zamijenite sluţbenike banke vašim ljudima, kako
ćemo moći posluţivati naše klijente?"
"Da li biste ih bolje posluţili kada biste tom ĉovjeku dozvolili
da odšeta s pola milijuna dolara?"
"Naravno da ne, ali..." Gospodin Alton je ponovno zabrinuto
odmahivao glavom. "Kada bi vaši ljudi bili ovdje?"
"Kada otvarate?"
"U devet sati."
"Onda se vidimo u devet", rekao je Schmitt.

U Osamdeset i sedmoj postaji, moţda radi toga što su momci

osjećali da će se napokon riješiti Gluhog ĉovjeka, priĉali su se
vicevi o gluhima.
"Ĉovjek je kupio slušni aparat", priĉao je Meyer, "i objašnjava
prijatelju koliko mu se sviĊa. 'Najbolja investicija koju sam
ikad napravio', kaţe. 'Prije nego sam ovo stavio u uho, bio sam
gluh kao stup. Sada ĉujem kada zavri voda u ĉajniku premda
sam na prvom katu; ako nam netko dolazi u posjet, ĉujem
auto dok je još kilometar od nas. Kaţem ti, najbolja
investicija koju sam ikad napravio.' Prijatelj potvrdno kima i
upita: 'Koliko je koštao?' Ĉovjek pogleda na sat i odgovori:
'Ĉetvrt do 2.'"
Zazvonio je telefon.
Kling je, smijući se, podignuo slušalicu i rekao: "Osamdeset i
sedma postaja, detektiv Kling."
"Berte, ja sam."
"Oh, bok, Augusta."
"Jedan tip", priĉao je Hawes, "prekrasno je svirao violinu. Kad
god bi zasvirao violinu, ljudi bi se prestali svaĊati, maĉke i psi
bi se prestali ganjati, pa je pomislio da drţi pravi instrument
mira na svijetu."
"Berte, ja sam gotova za pola sata", rekla je Augusta. "Kada
najranije moţeš izaći?"
"Ne prije ĉetiri", Kling odgovori. "Zašto?"
"Nadala sam se da ćemo voditi ljubav popodne."
"Stoga se uputio u urede Ujedinjenih naroda", nastavio je
Hawes. "Oni odluĉiše financirati probni put u afriĉku dţunglu,
raĉunajući da, ako ĉovjek uspije smiriti divlje ţivotinje i
umiriti ih dovoljno da se prestaju klati i ţderati, da će mu
financirati svjetsku turneju koja će donijeti mir svijetu."
"Pa, uh", rekao je Kling pogledavši kolege koji su slušali vic:
"Mislim da mogu izići malo ranije. Gdje si ti?"
"Ja sam u..."
"Samo sekundu, da pronaĊem olovku."
"Usred dţungle ĉovjek se smjesti ispod ogromnog stabla,
izvadi violinu i poĉne svirati", priĉao je Hawes.
"Reci", rekao je Kling u slušalicu.
"Ţivotinje se poĉeše okupljati oko njega, lavovi, nilski konji,
ţirafe, sve ţivotinje dţungle. Iz violine izlazi prekrasna glazba
i sve divlje ţivotinje sjede oko njega u krugu, zagrljene su i
mirno slušaju."
"Da, znam", potvrdi Kling.
"Ali dok ĉovjek svira, leopard se šulja po grani iznad njega, i
odjednom se baci na njega i poţdere ga."
"Vidimo se za pola sata", reĉe Kling i poklopi.
"Ţivotinje su zgroţene", nastavio je Hawes. "Lav iziĊe iz kruga
i upita leoparda: 'Zašto si to uĉinio? Ovaj ĉovjek je došao iz
Amerike u dţunglu, donio je violinu i svirao ovu prekrasnu
glazbu, koja nas je natjerala da se prestanemo boriti. Zašto si
napravio ovu strahotu?' A leopard stavi šapu iza uha i kaţe:
'A?'"
Svi prasnuše u smijeh, osim Klinga.
"Ako se Mike Ingersoll pojavi", reĉe potpuno ozbiljno, kao
detektiv koji upravo radi na vrlo teškom sluĉaju, "ja sam u
stanu Blairovih."

U polumraĉnoj tišini Augustine sobe vodili su ljubav.

Nije bilo baš uspješno.
"Što je?" šaptala je Augusta.
"Ne znam", odvratio je Kling.
"Da li radim nešto pogrešno?"
"Ne... ne."
"Jer, ako se radi o meni..." "Ne, Augusta, stvarno." "Onda, u
ĉemu je stvar?" "Mislim da te se pomalo bojim." "Bojiš?"
"Da. Sve vrijeme razmišljam što priglupi klinac iz Riverhe-ada
radi u krevetu s prekrasnim modelom?"
"Ti nisi priglupi klinac", rekla je Augusta, nasmijala se i
prislonila prste na njegove usne.
"Osjećam se tako."
"Zašto?"
"Jer... si tako prekrasna."
"Ako ne prestaneš, Berte, udarit ću te ĉekićem po glavi."
"Ĉekaj, kako znaš za ĉekić?"
"Molim?"
"Ĉekić. Kako si znala da je to najbolje oruţje za ţenu?"
"Nisam."
Šutjeli su nekoliko sekundi. "Opusti se", rekla je. "U tome i
jest problem", rekao je Kling. "Ako ţeliš da budem ruţna,
mogu biti jako ruţna", rekla je i napravila grimasu. "Kakva sam
sad?" "Prekrasna."
"Gdje mi je ĉekić?" rekla je, ustala iz kreveta i gola odše-tala
iz sobe. Iz kuhinje je zaĉuo buku kopanja po ladicama. Kada
se vratila, u ruci je stvarno drţala ĉekić.
"Jesi li ikada bio udaren ĉekićem?" upitala je i sjela pokraj
njega, te je podvukla noge pod straţnjicu poput Indijanca.
Sjedila je tako, ispruţenih leĊa i vrata, s ĉekićem u desnoj
ruci.
"Ne", odgovorio je. "Bio sam ozljeĊivan na jako mnogo naĉina,
ali nikad ĉekićem."
"Jesi li ikad bio ustrijeljen?"
"Da."
"Misliš li na ovo?" upitala je i ĉekićem pokazala oţiljak na
njegovom ramenu.
"Da."
"Je li boljelo?" "Da."
"Daj da poljubim da proĊe" rekla je i nagnula se te mu lagano
ljubila rame, a potom se hitro uspravila. "Imaš posla s Ludim
Ĉekićarom", rekla je. "Još Jedna rijeĉ o tome kako sam pre-
krasna i, bum, tvoji prijatelji će Imati Istragu ubojstva.
Shvaćaš?"
"Shvaćam", rekao je Kling.
"Ovo je obvezna scena seksa. U sljedećih deset minuta ću se
potruditi natjerati te da prestaneš toliko razmišljati. Ako i
dalje budeš odbijao suraĊivati, udarit ću te tako snaţno da
ćeš se srušiti na pod i ostati dolje. Zapravo", nastavila je,
"dolje i nije tako loša ideja, za poĉetak." Sagnula se pohlepno
otvarajući usta. "Mislim da si poĉeo shvaćati", mumljala je.
"Mora da je stvar u prokletom ĉekiću."
"Mora da je tako", šaptao Je Kling.
Ispruţivši noge, bacila se glavom na jastuk i priljubila se uz
Klinga, u desnoj ruci još uvijek drţeći ĉekić. "Sad me slušaj",
šapnula je.
"Slušam."
"Bit ćemo jako vaţni jedno drugome." "Znam."
"Uţasno sam prestrašena", rekla je i uzdahnula. "Nikad nisam
ovo osjećala prema ijednom muškarcu, vjeruješ li mi, Berte?"
"Da."
"Sada ćemo voditi ljubav."
"Da, Augusta."
"Vodit ćemo prekrasnu ljubav." "Da."
"Da, dodirni me", rekla je, i ĉekić joj je ispao iz ruke. Telefon
je zvonio ĉetiri puta dok su bili u krevetu. Svaki put je
Augustina automatska sekretarica preuzela nakon prvog
zvona.
"Mogao bi biti netko vaţan", Kling je prošaptao nakon zadnjeg
poziva.
"Nitko nije vaţniji od tebe", odvratila je šaptom, naglo ustala
iz kreveta i otišla u kuhinju. Kada se vratila, drţala je bocu
šampanjca.
"Super", rekao je, "kako si znala da sam ţedan?"
"Ti otvori bocu dok ja smislim zdravicu."
"Zaboravila si ĉaše."
"Ljubavnici ne trebaju ĉaše."
"Moja baka bi rekla da je vrlo nepristojno piti iz boce."
"Da li ona ljubi?"
"Slobodno pitaj mojeg djeda."
Otvorio je bocu prstima.
"Jesi li smislila zdravicu?" upitao je.
"Prolijevaš po krevetu."
"Hajde, sjeti se nekih ljudi kojima moţemo nazdraviti." "Pa,
recimo, Johnu i Marthi Mitchell." "Zašto ne? E, pa, dragi John i
Martha Mitchell..." "Zašto ne nama?" rekla je. Njeţno je uzela
bocu od njega, podignula je u zrak, i rekla, "Za Berta i
Augustu. I za..."
Oklijevala je. "Da?"
Trijezno, prouĉavala je njegovo lice, drţeći bocu visoko u
zraku. "I za barem mogućnost da bude zauvijek", rekla je i
brzo, gotovo srameţljivo, primaknula bocu usnama, otpila i
pruţila bocu Klingu. On nije skidao pogled s njezinog lica.
Mirno je gledajući, rekao je: "Za nas. Zauvijek", i otpio.
"Ispriĉaj me", rekla je Augusta i krenula prema vratima.
"Molim, već odlaziš?" rekao je Kling. "Nakon svih tih slatkih
rijeĉi o..."
"Idem samo u toalet", rekla je i nasmijala se.
"U tom sluĉaju, provjeri poruke na sekretarici."
"Zašto?"
"Ja sam policajac."
"Kvragu i telefon", rekla je Augusta.
Ali je ipak preslušala poruke i potom javila Klingu da je treći
poziv bio za njega.
"Tko je bio?" upitao je.
"Ĉovjek po imenu Meyer. Poruĉuje da je gospoĊa Ungerman
spremna za identifikaciju provalnika."
Kling je pokucao na vrata Ingersollova stana u Calm's Pointu u
jedanaest sati i deset minuta. Bio je ĉuo glasove iza vrata, a
sada je zaĉuo korake kako se pribliţavaju vratima.
"Tko je?" pitao je Ingersoll.
"Ja. Bert Kling."
"Tko?"
"Kling."
"Ah, ti si. Samo... Samo sekundu, Berte."
Kling je zaĉuo otkljuĉavanje vrata. Ingersoll je širom otvorio
vrata, u pidţami i papuĉama.
"Hej, kako si? UĊi."
"Znam da je kasno", rekao je Kling. "Nisi valjda spavao?"
"Ne, ne, gledao sam vijesti." "Jesi li sam?"
"Da", rekao je Ingersoll. "UĊi, uĊi. Mogu li ti donijeti nešto,
pivo moţda?"
"Ne, Mike, hvala."
"Ne smeta ti ako ja uzmem jedno?" "Ne, samo izvoli."
"Osjećaj se kao kod kuće", rekao je Ingersoll. "Odmah se
vraćam."
Kling je ušao u dnevnu sobu i sjeo u fotelju okrenutu prema
televizoru. Ingersollov pištolj poĉivao je na vrhu ormarića
pokraj televizora, a na televiziji je novinar govorio o
aktualnom štrajku smetlara. Na udaljenom rubu stolića pokraj
fotelje bila je pepeljara s jednom cigaretom s bijelim
filterom. Filter je bio zamrljan ruţem za usne. Kling je zaĉuo
Ingersolla u kuhinji kako zatvara hladnjak. Vratio se u sobu
trenutak poslije, bacio brz pogled na vrata na suprotnom zidu
prostorije, nagnuo pivsku bocu i otpio. Obrisao je potom usta i
rekao: "Ima li kakvih novosti u vezi sluĉaja?"
"Mislim da ima."
"Ne radi se valjda o novoj pljaĉki?"
"Ne, ne."
"O ĉemu onda?"
"O uspjeloj identifikaciji zloĉinca." "Da? Super, izvrsno." "To
ovisi o perspektivi, Mike." "Kako to misliš?"
"GospoĊa Ungerman zvala je veĉeras u postaju. Bio sam tada
vani, ali sam poslije razgovarao s njom." Kling je zastao.
"Rekla mi je da zna tko je provalnik. Ranije nije mogla pove-
zati tog ĉovjeka sa zloĉinom jer ga je vidjela jedino u..."
"Nemoj to izgovoriti."
"Vidjela ga je jedino u odori. Ali neki dan, u postaji..."
"Nemoj, Berte." "Istina je, zar ne?"
"Bilo istina ili ne, sigurno postoji objašnjenje. Razgovarajmo",
rekao je Ingersoll polagano hodajući prema televizoru.
"Nemoj ići po pištolj, Mike", upozorio je Kling i izvadio svoj
revolver.
"Ne treba ti to, Berte", rekao je Ingersoll povrijeĊeno. "Zar
ne? Onamo, Mike. Nasloni se na zid." "Daj, Berte..." "Hodaj!"
"U redu, smiri se, hoćeš li?" rekao je Ingersoll i povukao se
prema zidu.
"Ĉime si se bavio u posljednje vrijeme, Mike? Jesi li ukrao
policijski set univerzalnih kljuĉeva iz postaje?"
"Ne."
"Otkud ti onda?"
"Radio sam na istrazi prošlog listopada. Sjećaš li se, kada su
nas sve pozvali da sudjelujemo..." "Da, sjećam se."
"Stavljali smo prisluškivaĉe po cijelom gradu. Ja sam radio s
tehniĉarima koji su postavljali bube za prisluškivanje. Tada
sam se doĉepao kljuĉeva."
"Ĉime se još baviš, Mike? Ili samo pljaĉkaš stanove?"
"Niĉime, kunem se!"
"Uz to i prodaješ drogu klincima?"
"Daj, Berte, što ti misliš o meni?"
"Mislim da si jeftini, maleni, patetiĉni lopov."
"Trebao mi je novac."
"Svima treba novac."
"Reci mi ime policajca u postaji koji ne prima mito. Kada si,
kvragu, ti postao takav ĉistunac?"
"Nikad nisam primio niti centa, Mike." "A koliko si puta
besplatno jeo na duţnosti?" "Zar pokušavaš izjednaĉiti
povremenu besplatnu šalicu kave sa serijom zloĉina? Isuse!"
"Samo ti pokušavam objasniti da..." "Što, Mike? Što?"
U sobi je zavladala tišina. Ingersoll je zatresao ramenima i
rekao: "Slušaj, nisam te htio uvlaĉiti u ovo. Što misliš, zašto
sam predloţio zasjedu? Nisam htio da netko misli da si i ti
umiješan. Htio sam..."
"Zasjeda je bila varka", mirno je rekao Kling.
"Zato si htio walkie-talkieje, zar ne? Tako da mislim da sjediš
u tamnoj sobi, gdje si trebao sjediti, dok ti pljaĉkaš stan u
blizini. I staklena maĉka! 'Ĉini se da naš provalnik nema više
pravih maĉića', tako si rekao, zar ne? Provalnik nema više mog
dupeta. Nisi mogao donijeti pravog maĉića jer bi ĉak i naivac
kao ja primijetio tu prokletu ţivotinju u tvom dţepu!"
"Berte, vjeruj mi..."
"Ja ti vjerujem. Ali mislim da narednik neće. Pogotovo kada
ĉuje priĉu Freda Liptona."
"Ja nemam veze s Fredom Liptonom."
"Ne? To ćemo uskoro saznati. Hawes bi ga trebao pokupiti
svake sekunde. Pretpostavljam da je on tvoja obrana. Da ili
ne, Mike?"
"Rekao sam ti, ne poznajem ga."
"Zašto ti je onda toliko znaĉilo da nas navedeš s njegova
traga? Što si napravio, dao Rhondi Spear opis svakog policajca
u postaji? Poĉeli smo vjerovati da nam ĉita misli, kvragu!"
Kling je zastao, a onda rekao: "Pozovi je ovamo, Mike. Ionako
ćemo je povesti sa sobom."
"Molim? Koga?"
"Ţensku u straţnjoj sobi. To jest Rhonda Spear, zar nije?" "Ne,
tamo nema nikoga..."
"Je li Rhonda ţenska o kojoj si mi priĉao, Mike? Predivna
djevojka koju ćeš oţeniti? Razlog radi kojeg si jedva ĉekao
uhvatiti provalnika."
"Berte..."
"E, pa, uhvatili smo ga. Kako bi bilo da me upoznaš s mladom?
GospoĊice!" viknuo je. "IzaĊite s rukama iznad glave!"
"Nemojte pucati", zaĉuo se ţenski glas iza zatvorenih vrata.
Vrata se otvoriše i iziĊe krupnije graĊena plavuša, u plavom
ogrtaĉu preko dugaĉke ruţiĉaste spavaćice. Ruke je drţala
iznad glave, a usne su joj drhtale.
"Kako vam je ime, gospoĊice?" upitao je Kling.
"Koje?"
"Molim?"
"Glumaĉko ili pravo?" "Jeste li vi Rhonda Spear?" "Da."
"Odjenite se, gospoĊice Spear. I ti, Mike." "Berte, za milost
Boţju... daj mi šansu, hoćeš li?" "Zašto?" upitao je Kling.

Teddy Carella izabrala je loš film. Bio je pun umjetniĉkih

kadrova u kojima su lica glumaca dok su priĉali bila skrivena
iza vaza, stabala, svjetiljki ili slonova, kao da namjerno ţele
sakriti svoja usta, da ne sazna o ĉemu priĉaju. Kada i nisu go-
vorili skrivenih lica, stvari bitne za radnju iznosili su
narativno; njihov glas je lebdio dok je slikovni dio filma
prikazivao jureću lokomotivu ili svjetla na semaforu.

Teddy je inaĉe uţivala u filmovima, osim kada je bila

izloţena sadistiĉkim snimateljima francuskog Novog vala.
Veĉeras je bila takva veĉer. Sjedila je pored svojeg supruga i
bespomoćno gledala film u kojem nije mogla "razumjeti" veći
dio. Odahnula je kada je film završio.
Kada su izišli iz kuće i krenuli prema kinu, vrijeme je bilo vrlo
ugodno, pa su odluĉili prošetati do kina na aveniji Dover
Plains.
Do vremena povratka malo je zahladnjelo, ali je još uvijek
bilo ugodno, pa su opušteno šetali pored starog drveća koje je
širilo grane iznad praznih kolnika u Riverheadu. Carella je
hodao vrlo sporo, a Teddy ga je ţeljela pitati mnoga pitanja u
vezi filma ĉim stignu kući; on je duboko udisao noćni zrak i
hodao lijeno poput starca u parku u nedjeljno jutro.
Napad je došao bez ikakvog upozorenja.
Šaka ga je udarila u lice, neoĉekivano poput potresa.
Pokušavao je izvući svoj pištolj iz kaputa kada ga je odo-zada
udario drugi napadaĉ. Treći ĉovjek zgrabio je Teddyinu
torbicu, upravo kada je prvi ponovno udario Carellu u lice.
Ĉovjek iza njega mahao je kratkom palicom. Carella je uspio
izvući pištolj u trenutku kada mu je palica okrznula uho. Ĉuo
se pucanj, zastrašujuće glasan na mirnoj ulici predgraĊa, a
onda ga je palica ponovno zahvatila, ovoga puta svom sna-
gom, po tjemenu, i pao je na ploĉnik.
Gori od boli bio je jedino osjećaj srama. Pola sata poslije
napada objašnjavao je policijskom sluţbeniku u Sto i trećoj
postaji da je, unatoĉ tome što je i sam policajac, bio
opljaĉkan na ulici. Napadaĉi su pobjegli s torbicom i ruĉnim
satom njegove supruge, kao i s njegovim satom, novĉanikom i,
ĉega ga je najviše bilo sram, njegovim sluţbenim revolverom.
Sluţbenik je vrlo sluţbeno zapisao sve informacije i obećao se
javiti s novostima.
Carella se osjećao kao guzica.

156

Nešto nije valjalo s ovim danom.

Teţak vjetar dizao se s rijeke Harb, blještavo sunce dodirivalo
je ulice i ceste; svibanj je bio iza ugla, a travanj je ostavljao
dojam slatke nestrpljivosti da ga doĉeka.
Gluhi ĉovjek više se nije javljao. Jutarnja pošta bila je do-
stavljena, ali nije bilo prepoznatljive omotnice naslovljene na
Carellu. Je li to bila sluĉajnost ili namjeran, znaĉajan
nedostatak ĉina, u kojem je trebalo išĉitati nekakvu daljnju
poruku? Detektivi Osamdeset i sedme postaje razmatrali su to
kao što bi negdje konvencija smetlara razmatrala vrijednost
reciklaţe. Sluĉaj su prenijeli na snaţne ljude Osamdeset i
šeste postaje; neka se oni malo znoje.
Sat iznad banke pokazivao je dvanaest minuta nakon devet
sati. Na klupi u malenom parku, koji se nalazi u sredini Van
Burenove zavrtnice, sjedio je Gluhi ĉovjek. Pogledao je na
vlastiti sat, a potom bacio pogled niz cestu.
Ako će blindirano vozilo napraviti kao što radi svakog petka
ujutro, u banku će biti dostavljeno dovoljno novaca da se
pokriju plaće radnika tri velike tvornice. U jedanaest će novac
biti podignut, unatoĉ naporima smiješnih policajaca, koji
Aplauz, molim 199
su već bili u banci. Gluhi ĉovjek vidio ih je kako ulaze malo
poslije devet sati; tri krupna policajca i jedna policajka. Ne-
sumnjivo da bi zamijenili sluţbenike banke.
Bio je pomalo iznenaĊen što su bili dovoljno inteligentni
pretpostaviti da on moţda ne misli krenuti toĉno u jedanaest,
kako je rekao. Ali za takvu pretpostavku ne treba biti jako
pametan. A ionako su bili u krivu: banka će biti opljaĉkana
toĉno u jedanaest. Kakav god bio što se tiĉe drugih stvari,
Gluhi ĉovjek je bio pravedan i drţao je do svoje rijeĉi. Kada
imaš posla s inferiornijom vrstom, moraš biti takav.
Blindirano vozilo dolazilo je niz ulicu.
Zaustavilo se pred bankom. Vozaĉ je ubrzano izišao, došao do
straţnjeg dijela vozila i stao pokraj straţnjih vrata, u ruci
ĉvrsto drţeći pušku. Drugi ĉuvar je potom izišao sa suvozaĉkog
mjesta i krenuo za kolegom; njegov pištolj bio je
pospremljen. Izvadio je kljuĉ koji je bio lancem priĉvršćen za
njegov opasaĉ i otkljuĉao straţnja vrata kamiona. Potom je
izvadio pištolj i oštro njime udario dva puta po vratima; to je
bio signal trećem ĉuvaru, koji se vozio s teretom, da otkljuĉa
vrata iznutra. Vrata su se otvorila. Ĉuvar s puškom straţario je
dok su njegovi kolege spustili dvije velike vreće na ploĉnik.
Potom je svaki podigao jednu i krenuli su prema ulazu u
banku, dok je treći još uvijek oprezno provjeravao okolicu.
Bila je to njihova svakodnevna rutina, ali bila je vrlo efikasna.
Kada su nestali u unutrašnjosti banke, Gluhi ĉovjek je ki-mnuo
glavom, nasmijao se i krenuo prema govornici na uglu. Nazvao
je vlastiti broj, i nakon dva signala zaĉuo da je slušalica
podignuta.
"Halo?" rekao je glas iz slušalice.
"Kerry?"
"Da?"
"Ovdje gospodin Taubman." "Da, gospodine Taubman."
"Novac je ovdje. Vi i ostali moţete ga odmah doći pokupiti."
"Hvala, gospodine Taubman."
Linija se prekinula. Gluhi ĉovjek, još uvijek sa smiješkom na
licu, vratio je slušalicu, a potom prošetao natrag do svojeg
izvidniĉkog mjesta na klupi.
Unutar banke, gospodin Schmitt iz Osamdeset i šeste postaje
još jednom je davao upute gospodinu Altonu. Sat nasuprot
blagajni pokazivao je devet sati i dvadeset i jednu minutu.
"Nema razloga za brigu", govorio je Schmitt. "Dva iskusna
policajca preuzela su blagajnu jedan i dva, a naša iskusna
policajka preuzela je blagajnu koja gleda na ulicu. Treću bla-
gajnu ću preuzeti ja."
"Da, hvala vam", rekao je Alton. Oklijevao je i nervozno šarao
pogledom po prostoru banke. "Sto da radim u meĊuvremenu?"
"Samo radite svoj posao kao i svaki drugi dan", rekao je
Schmitt. "Opustite se, nema smisla uzrujavati vaše klijente.
Sve je pod kontrolom. Vjerujte mi, gospodine Altone, s nas
ĉetvero ovdje, nitko neće opljaĉkati ovu banku."
Schmitt u tom trenutku to nije shvaćao, ali bio je u pravu.
U devet i trideset i sedam Kerry Donovan, svjeţe obrijane
glave koja se presijavala na suncu, i s novim, impozantnim
brkom pod nosom, ušao je u banku noseći veliki crni kovĉeg.
Upitao je ĉuvara gdje se nalazi ured direktora. Ĉuvar ga je
upitao da li je ugovorio termin. Donovan je odgovorio da je
nazvao prošloga tjedna i dogovorio termin s gospodinom
Alto-nom. Ĉuvar ga je upitao za ime, te Donovan reĉe:
"Gospodin Dunmore. Karl Dunmore."
"Molim vas, priĉekajte sekundu, gospodine", rekao je ĉuvar i
signalizirao sluţbenici banke, privlaĉnoj mladoj ţeni u ranim
dvadesetima, koja je odmah prišla.
"Gospodin Karl Dunmore ima ugovoren sastanak s gospodinom
Altonom", rekao je ĉuvar.
"Samo trenutak, molim vas", rekla je djevojka i ubrzanim
korakom krenula do straţnjeg dijela banke gdje se nalazio
ured gospodina Altona. Ušla je u ured i gotovo iste sekunde
izišla i prišla mjestu gdje su ĉuvar i Donovan uljudno
razgovarali o prekrasnim vremenskim prilikama. Pozvala je
Donovana da poĊe s njom. Donovan ju je pratio kroz banku i
prošao pored Gluhog ĉovjeka, koji je podizao izvješće o
raĉunu. Otvorila je vrata Altonovog ureda, uputila ga unutra i
zatvorila vrata za njim.
Gluhi ĉovjek, zabavljajući se, mislio je o tome kako je šteta
da Kerry Donovan ne zna da je banka puna policije.
"Gospodine Dunmore", rekao je gospodin Alton i pruţio mu
ruku. "Dobrodošli."
"Lijepo od vas da ste pronašli nekoliko minuta slobodnog
vremena za mene", rekao je Donovan.
"Što ste nam donijeli?"
"Pa, kao što sam rekao kada smo razgovarali telefonski, lakše
ću vam pojasniti o kakvom se projektu radi kada vam pokaţem
nacrte i maketu. Znam da traţimo neobiĉno visoku svotu
novaca za razvoj našeg projekta, ali mislim da ćete se sloţiti
da su naša oĉekivanja glede profitabilnosti vrlo realistiĉna.
Mogu li postaviti maketu na stol?" upitao je Donovan, ali ubrzo
je shvatio da je maketa prevelika za Altonov natrpani stol.
"Moţda ipak da je postavimo na pod", rekao je improvizirajući.
"Moţemo rasprostrti nacrte po podu, tako ću vam ih lakše
pojasniti."
"Da, naravno", rekao je Alton. "Kako ţelite."
"Donovan je otvorio crni kovĉeg i oprezno iz njega izvadio
maketu stambenog bloka od ĉetrdeset stanova, zajedno s
okolnim cestama, malenim stablima, stupovima rasvjete i hi-
drantima. Postavio ju je na pod i posegnuo u kovĉeg po
smotanu rolu arhitektonskih nacrta. Maknuo je gumicu,
odmotao nacrte te ih poloţio na pod.
"Imate li moţda nešto što moţemo staviti na nacrte da ih drţi
otvorenima?"
"Hm. Moţda ovo?" upitao je Alton.
"Moţe, hvala", rekao je Donovan i prihvatio kristalni uteg za
papire. "Samo da pridrţava onaj dio nacrta." "Da", rekao je
Alton.
"Ako obiĊete stol, mislim da ćete onda bolje..."
"Gdje ste rekli da bi bila lokacija vašeg projekta?" upitao je
Alton, obilazeći stol.
"Objasnio sam vam plan gradnje u našem prvog razgovoru..."
"Znam, ali poslujemo s vrlo velikim brojem..." "Na Sands
Spitu, gospodine."
"Jeste li moţda probali dogovoriti zajam s bankom iz tog
podruĉja?"
"Ne, gospodine. Naši uredi su ovdje u Isoli. Mislili smo da će
biti bolje da poslujemo s lokalnom bankom."
"Da, shvaćam."
"Na gornjem crteţu moţete vidjeti tlocrt cijelog projekta. Ako
ga usporedite s maketom..."
Alton je sada stajao Donovanu slijeva i pognute glave gledao
maketu. Donovan je izvukao pištolj iz dţepa kaputa i uperio
ga u Altonovu glavu.
"Ne ţelim ĉuti niti zvuk", rekao je. "Ovo je pljaĉka. Ako ne
napravite sve toĉno onako kako vam kaţem, ubit ću vas."

Alton je gledao u cijev pištolja dok mu se donja usna ne-

kontrolirano tresla. Gluhi ĉovjek je namjerno naoruţao Dono-
vana pištoljem velikog kalibra; ţelio je da izgleda vrlo zastra-
šujuće.
"Ĉujete li?" upitao je Donovan. "Da. Da, razumijem."
"Dobro. Sada idemo u trezor", rekao je Donovan i zatvorio
kovĉeg. "Ako putem sretnemo nekoga, reći ćete da sam ovdje
da provjerim alarmni ureĊaj. Ako se netko nalazi u trezoru,
reći ćete da nas ostavi same. Jasno?"
"Da."
"Bez ikakvih signala ikome, niti ikakvih drugih pokušaja da
pokaţete nekome da se dogaĊa nešto neobiĉno. Upozoravam
vas, kazna za pljaĉku banke je doţivotna robija, i stoga neću
dva puta razmišljati o tome da vas ubijem. Sada ću staviti
pištolj u dţep, ali bit će usmjeren u vas. I pucat ću iste
sekunde kada primijetim da nešto izvodite, pa makar samo
podigli obrvu prema nekome. Jeste li spremni?"
"Da, spreman sam."
"Krenimo."
Gluhi ĉovjek je stajao usred banke i jasno vidio Donovana i
Altona kako izlaze iz ureda i hbdaju prema trezoru. Donovan
se smijao i, ĉinilo se, prepriĉavao ĉovjeku ispred sebe
nekakvu smiješnu dogodovštinu. U jednoj ruci je nosio veliki
crni kovĉeg, a druga se nalazila u dţepu njegova dugaĉkog
kaputa. Obojica su ušli u trezor, i Gluhi ĉovjek je ubrzano kre-
nuo prema glavnim vratima banke. Prema planu, Gluhi ĉovjek
je trebao dati signal za poĉetak druge faze plana tek nakon
što je Donovan s Altonom izišao iz trezora i vratio se u ured
direktora. Ali, on je izišao sada, signalizirajući time ljudima u
dva automobila parkirana s druge strane parka da je vrijeme
za akciju. Vidio je da je Rudy Manello odmah pokrenuo vozilo,
i za manje od minute dolazio je niz cestu prema banci.
Skrenuo je u pristajalište pred bankom, i polagano prošao
pored Gluhog ĉovjeka. U drugom automobilu iza njega, za
volanom je sjedila Angela. Kada je Angelin auto ušao u
pristajalište, ona je ugasila motor i podigla ruke glumeći bijes
i neshvaćanje što se dogaĊa s automobilom. Sekundu poslije,
John Preiss izišao je iz prvog automobila i zamahnuo velikim
ĉekićem prema blagajni koja je gledala na cestu.
Nekoliko sekundi poslije toga, i on i Rudy bili su ubijeni od
strane policajca iza razbijenog prozora banke.
Kerry Donovan, koji se još uvijek nalazio u trezoru i trpao
buntove novĉanica u kovĉeg, zaĉuo je pucnje i odmah shvatio
da je plan propao. Ispustio je novĉanice iz ruku, istrĉao iz
trezora, vidio da je ţena iza blagajne naoruţana i paniĉno
shvatio da neće uspjeti umaknuti kako je raĉunao. Potrĉao je
prema izlazu iz banke, no prije nego je uspio pobjeći ustrije-
lila su ga tri detektiva odjevena u blagajniĉke odore.
Izvan banke Angela Gould ĉula je pucnjavu i odmah upalila
auto i krenula. U panici, nije se niti sjetila da mora pokupiti
Gluhog ĉovjeka na dogovorenom mjestu na ploĉniku. Ali on se
ionako nije ondje nalazio. U tom trenutku, on se nalazio u
taksiju, kilometar udaljenom od banke, na putu da se naĊe sa
svojim drugim timom.
Još uvijek se ĉinilo da ovaj dan nikako ne valja. Sada samo još
snaţnije.
Kada je Albert Schmitt iz Osamdeset i šeste nazvao Carellu da
mu javi da je sprijeĉena pljaĉka, Carella je to primio s
iznenaĊenjem pomiješanim s nevjericom i sumnjom.
„Kako to misliš?" upitao je i provjerio zidni sat.„Tek je pola
jedanaest."
„Toĉno", rekao je Schmitt.„Krenuli su ranije."
„Kada?"
„Prije gotovo jedan sat. Došli su u dvadeset minuta do deset
sati. Do deset je sve bilo gotovo."
„Tko? Koliko ljudi?"
„Tip unutra, dva vani. Ne znam što su planirali, ali kako su
mislili pobjeći s lovom, stvarno mi nije jasno. Posebno nakon
svih tih ranijih upozorenja. Ne shvaćam, Carella. Ne
shvaćam."
„Tko su ti ljudi?" upitao je Carella. „Našli smo dokumente kod
ubijenih..." „Svi su mrtvi?"
„Sva trojica. Rudy Manello, John Preiss i Kerry Donovan. Da li
ti nešto znaĉe ova imena?"
„Baš ništa. Je li ijedan od njih nosio slušni aparatić?"
„Kakav aparatić?"
„Slušni."
„Ne."
,,A je li ijedan od njih visok i plav?" „Ne."
„Onda se izvukao." „Tko?"
„Onaj tko je i smislio pljaĉku."
„Jako ju je dobro osmislio", rekao je Schmitt. „Moj šesto-
godišnji klinac bi smislio bolju varku. Ondje je kao da se ništa
nije niti dogodilo, Carella. Kad sam odlazio, staklari su već
zamijenili razbijena stakla. Otišli smo jer su ĉak i privatni
ĉuvari odlazili. Bilo kako bilo, sada to moţemo zaboraviti. I to
je završilo."
„Pa, odliĉno", rekao je Carella i poklopio blago razoĉaran. U
postaji je bilo izvanredno mirno, kroz otvorene prozore ulazio
je šum prijepodnevnog prometa. Carella je sjeo za svoj stol i
pio kavu iz papirnate ĉaše. Ovo nije sliĉilo Gluhome. Ako ga je
Carella dobro prokuţio (a najvjerojatnije nije)„,delikatna
simbioza" o kojoj je govorio sastojala se barem od nekoliko
povezanih elemenata.
Bitan element je i Gluhi ĉovjek osobno. Sada je bilo oĉito da
je za svaki posao prikupio neku novu bandu, kao što ĉesto
sviraĉi jazza u svakom novom gradu na turneji za pratnju
regrutiraju lokalne izvoĊaĉe. Svi uhićeni kriminalci iz prošlih
pljaĉki Gluhoga bili su jednaki po tome što nisu znali pravi
identitet svoga voĊe. Nekima se predstavio kao L. Sordo,
španjolski za onaj koji je gluh; nekima kao Mort Orecchio, što
na talijanskom znaĉi mrtvo uho.
No i njegova gluhoća i slušni aparatić moţda su takoĊer bili
laţni, premda se uvijek trudio istaknuti da slabo ĉuje. Ali,
gdje god bio i tko god on bio, planovi su uvijek grandiozni i
ukljuĉivali su ogromne svote novaca.
Ali osmišljavanje i izvoĊenje bezobrazno kompliciranih
planova nije bilo dosta za Gluhog ĉovjeka. Drugi element
simbioze sastojao se od toga da on upozori policiju što
namjerava uĉiniti daleko prije nego to i uĉini. Carella je u
poĉetku mislio da je to samo dokaz njegovog enormnog ega,
ali je kasnije nauĉio da je Gluhi koristio policiju gotovo kao
svoju dodatnu bandu, veću i nezgrapniju od njegove odabrane
grupe, ali isto toliko vaţnu za uspješnu izvedbu zloĉina.
Ĉinjenica da je dvaput bio zaustavljen u zloĉinu bila je stvar
ĉiste sluĉajnosti i sreće. Bio je pametniji od policije,
iskorištavao je policiju, i ĉak joj to davao do znanja - i to je
bio treći element njegove simbioze.
Znali su da ih se iskorištava, ali ne kako; znali su da slušaju
informacije o stvarnoj zloĉinaĉkoj nakani, ali ipak nisu imali
dovoljno informacija; znali su da će sigurno uĉiniti ono što go-
vori, ali ne zapravo i na koji naĉin, i stoga su se osjećali i
ponašali kao muhe bez glave. Njihovo ponašanje izazvano
ovime dodatno je uvjerilo Gluhog da su potpuno nesposobni.
Gledajući ih kako tapkaju u mraku, Gluhi je postajao
bezobrazniji, veći i puniji sebe; kovao je još neĉuvenije
spletke. A što je on postajao drskiji, policija je toliko više
padala na nos. Bila je to vrlo delikatna simbioza.
Ali ovoga puta spletka se ĉinila nedostojna njegovog kalibra.
Bilo koji jeftini lopov u postaji mogao je isto tako najaviti da
će opljaĉkati banku u neko vrijeme, a zapravo je opljaĉkati u
neko drugo. Velika stvar. Tako sitna laţ nije zahtijevala
ponavljanje. A ipak, Gluhi je smatrao da je vaţno da im svoje
nakane saopći dvaput. Kao da je smatrao da će izvesti najveći
zloĉin u povijesti zloĉina, dovoljno velik i drzak da ga se mora
najaviti dva puta, poput ponavljanja nevjerojatno niske
cijene nekog proizvoda u televizijskim reklamama.
Carella je podigao papirnatu ĉašu i otpio gutljaj kave. Bila je
gotovo hladna. Sve što je ostalo u ĉaši sasuo je u grlo, a onda
se gotovo ugušio njome kada mu je iznenadno bljesnula
briljantna misao: Gluhi ĉovjek nije sve rekao dvaput. Istina,
gotovo sve je ponovio, ali samo je jedna fotokopija govorila o
toĉnom vremenu pljaĉke.
Carella se odgurnuo od stola zajedno sa stolicom i dograbio
jaknu. Na posao je došao sa zamjenskim revolverom, prvim
kojeg je ikad posjedovao, dok je još bio pozornik. Sada ga je
izvadio; ĉudno mu je sjedao u šaci. Nadao se da ga danas neće
morati koristiti, da je njegovo iznenadno prosvijet-Ijenje
pogrešno.
Ali bilo je petnaest do jedanaest na zidnom satu, a Carella je
bio siguran da zna zašto su upozorenja Gluhog ĉovjeka
dolazila u paru, a to nije imalo veze s Carellinim blizancima
niti s egom Gluhog ĉovjeka.
Zaĉudo, imalo je veze s izvanrednim poštenjem kod
po-ĉinjenja zloĉina.
Ušao je kroz vrata banke u deset minuta do jedanaest, otišao
ravno do ĉuvara i otvorio novĉanik.
„Detektiv Carella", rekao je, „Osamdeset i sedma postaja.
Ţelio bih razgovarati s gospodinom Altonom."
Ĉuvar je prouĉavao detektivsku znaĉku pored osobne karte.
Kimnuo je i rekao: „Ovuda, gospodine", i odveo ga do vrata u
straţnjem dijelu, odmah pokraj trezora. Diskretno je
pokucao.
„Da?" upitao je glas iza vrata.
„Ja sam, gospodine Altone. Corrigan."
„UĊi", rekao je Alton.
Ĉuvar je ušao u ured i izišao sekundu poslije.„UĊite, gos-
podine Carella", rekao je.
Alton je sjedio iza svog stola, ali je ustao i odmah pruţio
ruku.„Kako ste?" upitao je.
„Dobro, a vi? Ja sam detektiv Carella iz Osamdeset i sedme
postaje." Pokazao je znaĉku i osobnu kartu i nasmijao
se.„Kako se osjećate nakon svih ovih neugodnih dogaĊaja?"
„Sada mnogo bolje", rekao je Alton.„Što mogu uĉiniti za vas,
gospodine Carella?"
„Pa, gospodine, bit ćemo gotovi za svega nekoliko minuta. Naš
odred prvi je nanjušio ovaj zloĉin, a poslije smo ga predali
Osamdeset i šestoj postaji. Moj poruĉnik zamolio je da
svratim do vas i da proĊemo neke stavke ovog našeg popisa."
„Kakvog popisa?" upitao je Alton.
„Pa, osobno mi je jako ţao što vas moram gnjaviti stvarima
vezanim za probleme izmeĊu naših dviju postaja, ali o tome
se radi, pa vas trebam zamoliti za pomoć. Vidite, premda je
sluĉaj predan drugoj postaji, on je i dalje sluţbeno naš. Ba-
rem što se tiĉe finalne papirologije."
„Nisam siguran da shvaćam što ţelite reći", rekao je Alton.
„Pojednostavljeno, mi smo odgovorni u vezi ovog sluĉaja."
„Shvaćam", rekao je Alton, ali je i dalje izgledao zbunjen.
„Ova pitanja sluţe samo tome da se utvrdi da je Osamdeset i
šesta sve napravila kako treba. Bit ću iskren s vama, gos-
podine Altone, to je naše osiguranje u sluĉaju da poslije bude
nekakvih primjedbi. Od glavešina odozgo, hoću reći."
„Shvaćam", rekao je Alton napokon shvativši.„Koja su pi-
tanja?"
„Samo nekoliko, gospodine", rekao je i izvadio list papira iz
unutarnjeg dţepa, odmotao ga i odloţio na stol. Na njemu se
nalazilo nekoliko pitanja napisanih na pisaćem stroju.
Izvadio je kemijsku olovku, pogledao prvo pitanje i rekao:
„Koliko je policajaca bilo u banci u vrijeme pokušaja pljaĉke?"
„Ĉetiri", rekao je Alton.
„Da li moţda znate njihova imena?"
„Detektiv Schmitt bio je nadleţan. Ostale ne znam."
„Dobro, to ću saznati od Osamdeset i šeste", rekao je i
napisao Schmitt pod prvo pitanje na papiru. Prešao je na
sljedeće.
„Da li ste bili dobro tretirani od strane policije?" „Da,
definitivno da", rekao je Alton.
Napisao je„Da" pored pitanja i potom rekao: „Da li je i jedan
od policajaca imao pristup novcu dok su se nalazili unutar
banke?"
„Da, oni na blagajnama."
„Da li je taj novac bio izbrojan nakon što su policajci otišli?"
„Ne, gospodine Carella, nije." „Kada će se brojiti novac?"
„Danas poslijepodne."
„Da li biste me, molim vas, mogli nazvati nakon što izbrojite
novac? Broj je 7-8025."
,,U redu, bit će tako."
„Samo da budemo sigurni da je sve tamo", rekao je i nasmijao
se.
„Da", rekao je Alton.
„Samo još nekoliko pitanja. Da li je ijedan policajac ulazio u
trezor u bilo koje vrijeme?"
„Ne."
„Gospodine, moţete li mi reći koliko je zapravo novaca jutros
dopremljeno u banku?"
„Pet stotina i tri tisuće dolara."
„Da li je taj novac izbrojan nakon pljaĉke, gospodine?"
„Jest."
„Od strane koga?"
„Mog zamjenika, gospodina Warshawa."
„Je li novac na mjestu?"
„Do zadnjeg penija."
„To znaĉi da je neuspjeh zloĉinaca potpun."
„Potpun."
„Izvrsno. Poslije ću morati zamoliti gospodina Warshawa za
potpis, kojim će garantirati da je izbrojio novac nakon
pokušaja pljaĉke i nakon što su policajci napustili zgradu..."
„Pa, policajci su još uvijek bili ovdje dok je on brojio novac."
„Ali nisu bili u trezoru?" „Ne."
„To je u redu. Sad samo moram to potvrditi i gotovi smo.
Moţemo li sada u trezor?"
,,U trezor? Zašto?"
„Da završim ono što poruĉnik zahtijeva od mene."
„A što on zahtijeva od vas, gospodine Carella?"
„On ţeli da budem siguran da je novac na mjestu."
„Sada sam vam rekao da jest."
„On ţeli da se ta ĉinjenica utvrdi na licu mjesta."
„Kako?"
„Brojenjem."
„To je apsurdno", rekao je Alton i pogledao na sat. „Još malo
i šaljemo taj novac na blagajne. A za brojanje sveg tog novca
trebalo bi vam..."
„Bit ću vrlo brz, gospodine Altone. Moţemo li odmah krenuti u
trezor, da zapoĉnem?"
„Ne, mislim da ne", rekao je Alton.
„Zašto ne, gospodine?"
„Upravo sam vam rekao. Inaĉe bih rado udovoljio policijskim
zahtjevima, ali mislim da se radi o nepotrebnom ţrtvovanju
poslovanja banke. Mislim da sam imao dovoljno strke za
danas, i ne trebam..."
„Gospodine, ovdje se ne radi samo o policijskim zahtjevima.
Da bismo mogli zatvoriti sluĉaj i zadovoljiti moga po-
ruĉnika..."
„Moţda je onda najbolje da porazgovaram s vašim po-
ruĉnikom", rekao je Alton i podigao slušalicu. „Kako ste rekli
da je broj?"
„Ne dirajte telefon, gospodine Altone."
Ĉovjek je drţao revolver usmjeren ravno u Altonovu glavu. Na
trenutak je Alton imao snaţan deja vu. Pomislio je, nemoguće
je da se ovo dogodi dva puta u istom danu, a onda je zaĉuo
ĉovjeka kako govori:„Slušajte me paţljivo, gospodine Altone.
Vi i ja idemo u trezor i svima na putu ćete reći da sam ja
detektiv Carella iz Osamdeset i sedme postaje i da nosimo
novac u vaš ured na brojanje prema pravilima policij-
ske prakse. Ako napravite bilo što osim toga, prosvirat ću vam
jebenu lubanju. Jeste li razumjeli, gospodine Altone?"
Alton je uzdahnuo.
„Da, shvaćam."
Gluhi ĉovjek je sa svoje pozicije kod središnje blagajne vidio
Harolda i Altona kako napuštaju ured. Haroldova desna ruka
bila je u dţepu njegova kaputa, bez sumnje drţeći pištolj.
Gledao je kako ulaze u trezor. Na zahtjevu za isplatu napisao
je datum i broj svog raĉuna, a pod koliĉinu je napisao pet
stotina tisuća, a potom ispod toga isti iznos ispisao brojkama.
Zahtjev je potpisao s D. R. Taubman.
Alton je izlazio iz trezora noseći vreću novaca. Harold je bio
odmah iza njega, noseći drugu vreću. Desna mu je ruka još
uvijek bila u dţepu kaputa. Ušli su u Altonov ured. Vrata su se
zatvorila iza njih, i Gluhi ĉovjek je krenuo prema izlazu.
Bio je ponosan na sebe. Izreka kaţe da munja nikada ne udara
dvaput na isto mjesto, pogotovo ne u razmaku od sat
vremena.
Ipak, Harold je imao lovu, i u samo nekoliko minuta, kada
Gluhi ĉovjek izaĊe iz banke, Danny i Roger će se dovesti do
vanjske blagajne, Florence će parkirati auto preko ceste i
pljaĉka će ponovno zapoĉeti. Jedina razlika je što će ovoga
puta uspjeti. Uspjet će jer je već osujećena, a nitko ne
oĉekuje da je neuspjeh bitan element nekakvog plana.
Zaustavivši veliku pljaĉku, svi su bili toliko zadovoljni da su
odahnuli i uţivaju u slavi i svom osjećaju uspjeha.
Za koju minutu, ka.da se opet oglasi alarm u policiji, a
poglavito u Osamdeset f šestoj postaji, Gluhi ĉovjek se ne bi
iznenadio kada bi svi pretpostavljali da se radi o nekakvoj
tehniĉkoj grešci. Mogao se kladiti da bi u Altonovu uredu
odmah zazvonio telefon i da bi netko upitao Altona da li je
stvarno pljaĉka ili se radi o nekakvom kvaru ureĊaja. U
svakom sluĉaju, Harold će biti izvan ureda kada zaĉuje
razbijanje stakla, i bit će daleko na svom putu dok se policija
pojavi. Bilo je gotovo prejednostavno. A ipak, tako slasno.
Primio je rub vrata na okretanje i gurnuo ih prema van.
S druge strane vrata ĉovjek je ulazio u banku.
Prošlo je dosta vremena otkako je Gluhi ĉovjek zadnji put
vidio Carellu. Ali, kada jednom zapucate iz saĉmarice na
ĉovjeka, a on vam vrati uslugu snaţnim detektivskim
pištoljem, vrlo teško ćete zaboraviti to lice. Gluhi ĉovjek je
odmah shvatio da je ĉovjek koji ulazi u banku sa suprotne
strane vrata detektiv Steve Carella, kojeg su njegovi suradnici
premlatili noć ranije i ukrali mu osobne dokumente. U toj
sekundi prepoznavanja, Gluhi ĉovjek se našao izvan banke,
dok je Carella bio unutra i hodao ravno prema ĉuvaru.
Carella ga nije vidio.
Ali je pojava Gluhog ĉovjeka na cesti bila signal Rogeru i
Dannyju da pokrenu svoje automobile i krenu prema vanjskoj
blagajni. Isto tako, bio je to signal za Florence da krene
svojim autom pored ulaza banke, i Gluhi ĉovjek je uzrujano
gledao i bio svjestan da ona savršeno dobro zna svoj zadatak i
da ga izvršava brzo i efikasno. Carella je razgovarao sa ĉuva-
rom banke, koji je izgledao izrazito zbunjeno, što nije nikakvo
ĉudo kada je u razmaku od petnaest minuta razgovarao s dva
detektiva istog imena.
Gluhi ĉovjek je shvatio da je igra gotova. Napravio je ono što
bi svaki razuman voĊa bande napravio na njegovom mjestu -
nestao je u obliku prašine.
Mnogo toga se dogodilo u sljedećih nekoliko minuta. Prateći
ĉuvara prema direktorovom uredu, Carella je zaĉuo lom
stakla, okrenuo se i vidio ĉovjeka kako maljem razbija staklo
vanjske blagajne. Uĉinio je ono što bi bilo koji razuman
detektiv uĉinio na njegovom mjestu; izvadio je revolver i
poĉeo pucati u njega, potom je otrĉao do blagajne i preko nje
zapucao u drugog ĉovjeka za volanom automobila pred
bankom. U toj sekundi je treći ĉovjek istrĉao iz direktorovog
ureda noseći dvije vreće novaca. Ĉuvar banke je razmišljao
kako je ovo sve već bio doţivio, i to nedavno, ali je ipak
izvadio pištolj i poĉeo pucati u ĉovjeka s vrećama novaca,
kojeg je maloprije upoznao kao detektiva Carellu; ništa nije
shvaćao. Pogodio je vrata sefa, vrata Altonovog ureda,
gospodina Warshawa u ruku. Ali nije pogodio ĉovjeka s
vrećama novaca. Ĉovjek je ispustio jednu vreću, izvadio
pištolj iz dţepa i poĉeo sipati metke posred banke.
Skoĉio je preko blagajne i trĉao prema razbijenom izlogu kada
ga je Carella pogodio u nogu. Otkotrljao se po tlu nekoliko
metara, i potom vukući se prema izlogu pucao na Carellu,
gurnuo djelatnika banke s puta, i pokušao se popeti preko
razbijenog stakla do mjesta izvan banke gdje je njegov kolega
leţao mrtav za volanom automobila. Carella je ispalio drugi
hitac prema njemu i ĉovjek je pao. Sam je skoĉio preko
blagajne prema razbijenom izlogu. Ĉovjek koji ga je razbio
puzao je po podu prema mjestu gdje se zaĉuo zvuk paljenja
motora. Carella se nagnuo kroz izlog i pucao prema autu koji
se udaljavao uz škripu guma. Jedna od blagajnica je
zavrištala. Na glavni ulaz banke utrĉao je policajac u odori i
spremao se zapucati na Carellu, koji je uzviknuo,„Ja sam
policajac!"
A onda je banka najednom bila krcata policajcima iz
Osamdeset i šeste postaje i privatnim ĉuvarima, svi su došli na
zvuk alarma po drugi put toga dana.
Dva bloka od banke zaustavljena je ţena jer je autom prošla
kroz crveno. Kada se policajac pribliţio autu, zapucala je na
njega iz revolvera što ga je izvukla iz torbice, ali je policajac
izbjegao metak, udario je palicom i stavio joj lisice na ruke.
Ime joj je bilo Florence. Barrows.

Florence je jednom rekla Gluhome ĉovjeku da nikada nije

susrela ĉovjeka kojemu moţe vjerovati, i nije oĉekivala ni od
koga da vjeruje njoj.
Detektivima je rekla sve što je znala.
„Zove se Taubman", rekla je, ,,i odrţavali smo sastanke u sobi
604 hotela Remington. Nikada prije nego što me kontaktirao u
vezi pljaĉke nisam ĉula za njega, i o njemu nemam nikakve
druge informacije."
Ovoga puta je bio njihov.
Nisu oĉekivali da će ikoga pronaći u sobi hotela Remington, i
nisu. Ali sada su barem imali njegovo ime. Poĉeli su
pretraţivati imenike, ohrabreni rijetkošću tog prezimena,
odluĉni svakog Taubmana preispitati dok ne naĊu svog
ĉovjeka, pa makar to trajalo vjeĉno.
Nije trajalo niti pribliţno toliko.
Detektiv Schmitt iz Osamdeset i šeste nazvao je dok su
njihove glave bile pognute nad nedovršenim popisom svih
Taubmana u gradu.
„Šta kaţeš na to?" rekao je Carelli. „Kurvin sin stvarno jest
došao u jedanaest, ha?"
„Nevjerojatno, ali istinito", rekao je Carella.
„No, ĉujem da je pobjegao?" upitao je Schmitt.
„Da, ali imamo trag."
„Da? Što imate?"
„Njegovo prezime."
„Izvrsno. Ima li dosje?"
„Upravo ĉekamo rezultate pretrage."
„Izvrsno, izvrsno. Neko ĉesto ime?"
„Samo ih je jedanaest u Isoli. Pet u Calm's Pointu. Još traţimo
preostale."
„Pa, koje je?"
„Taubman."
„Da?"
„Da", rekao je Carella. U Scmittovu glasu osjetila se mje-
šavina lagane neugode, nevjerice, ali i odreĊene zaigranosti.
„Zašto?" upitao je Carella.
„Pa, nisi li mi ti rekao da je tip gluh?"
„Da, jesam. Kakve..."
„Jer, znaš... Pretpostavljam da znaš...ili moţda ne znaš."
„Što?"
„To je njemaĉki jezik. Taubman."
„Pa?"
„Taubman na njemaĉkom znaĉi gluh ĉovjek. Der taube Mann.
To znaĉi gluh ĉovjek."
„Shvaćam", rekao je Carella.
„Da", rekao je Schmitt.
„Hvala", rekao je Carella.
„Ništa", rekao je Schmitt i poklopio.
Carella je odloţio slušalicu i odluĉio postati vatrogasac.

KRAJ

23.06.2010.