.

ТОМ СОЈЕР
8

�
\
�

1\Ј µ.:,�1mш ,;Iож111·љ1ј11 Тоњ1 Со1сра" N,,pкu Тюю

l.ШШhсш �11101'0 О IЮЧ1111)' ЖШ,011111а uNСf.)ИЧКОН
ЗШl<Ш\' ·1ршс(С'!Щ l'OПИ!IU ПСВС'llШССЮI' OCKi.1.
01',ин ПfJCHCJIL>l-I 'ЈСЧС �111(11(111111, ЈСШЮ он lll)j!l)'Жl1X
рска 11Н l.l'Cly. Љ ll1CJ СС Ј ЧЈС�IС l't'C!IOOOI
бурш жIшо"·.
11сI'Иt11С1Ђа о:п-,111ао
О н1ю1·0 чену ноhи hсш па Сi.1З!1Ш11 пращlш жию1
И ЉЈЖШ',П•�С 11с�111р1юI·, 1',f)<l!\)Љ\Cl'vl' 11 ·ю�ll1IШlii.lIOI 11 '.
псчшса Tot•ld Сојс11,,1.

i�
Ј lU
К.Б. 15903

�
1/'

Марк Твен

ТОМ СОЈЕР

�
ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ
БЕОГРАД
'�

Превео НЕКОЛИКО РЕЧИ ПРЕ ЧИТАЊА

Станислав Винавер

Приредио
Радомир Бабин Из романа Доживљаји Тома С-ојера Марка Твена
сазнаћеш много о начину живота на америчком Западу
тридесетих година деветнаестог века, У то време још није
Од'iоворни уредник било завршено насељавање тога подручја. Крај је био на­
Драган Хамовиh сељен малим бројем Индијанаца, белим ловцима и траперима. 1
У њему се живело тешко. Путујући Америком године 1842,
За издавача енглески писац Чарлс Дикенс разговарао је са једним чове­
Проф. др Радош Љушиh, директор и главни уредник ком из тога краја и забележио неке његове речи:
"Не постоје мекушци тамо где ја живим, Ми смо тамо
сурови људи",
Овим пределом тече Мисисипи, једна од најдужих река
на свету. На њој се у време Твеновог детињства одвијао буран
живот у коме су се људи међусобно такмичили и бескрајно
варали. Преваре би се често претварале у шале и уживање.
О свему овоме, а и о много чему још, моћи ћеш да
CIP - Катапо,·изација у публикацији
сазнаш пратећи живот и доживљаје немирног, враголастог и
Библиотека Матице српске, Нови Сад
домишљатог дечака Тома Сојера. Обрати пажњу и на остале
821.111(73)-93-31 личности: Томову стару, лаковерну и помало смешну тетку
Полу, његовог мирног и послушног брата Сида, сиромашног
ТВЕН, Марк и напуштеног дечака Хаклбери Фина, Томовог најбољег
Том Сојер: [лектира за 5. разред основне школе]/ Марк друга из школе Џоа Харпера, прву ђачку љубав Томову Беки
Твен; [превео Станиа,ав Винавер; приредио Радомир Бабин; Тачер и друге.
иrrустратор Љубомир Милачић] - 8. изд. - Београд : Завод Приликом читања, осим на узбудљиве пустоловине
за уџбенике, 2007 (Бачки Петровац : Куnтура). - 286 стр. : Тома Сојера и његових другова, обрати пажњу и на појаве
юrустр. ; 21 cm. - (Лектира 5) симпатије и антипатије међу дечацима и девојчицама, правог
Тираж 5.000. - Белешка о п исцу. другарства, али и зависти и љубоморе међу њима. Уочићеш
ISBN 9 7 8 -86-17-14418-8
и потребу дечака да се покажу и потврде пред девојчицама.
Обрати пажњу и на пишчево описивање учења и односа у
COBISS.SR-ID 221149191 школи у којој Том Сојер учи заједно са својим вршњацима.
Њихов рад и односе моћи ћеш да упоредиш са радом и односи­
ма у вашем одељењу. Процени како се Том и његови другови

1 Трапер је северноамерички ловац дивљачи са скупоценим

1sвN 978-86-17-14418-8 крзном, нарочито даброва и видри.

-5-
односе према верским обредима и веровању у натприродне
силе уошnте.
Живот Тома Сојера и његових другова везан је за реку
Мисисипи и њене обале. Стога је у роману доста лепих описа
биљног и животињског света, природних лепота пећине и
целог предела.
ЧИТАЈ, ЗАПАЖАЈ, РАЗМИШЉАЈ,
ЗАПИСУЈ
Чишајуhи размишљај о шеми романа, йосшуйцима
ликова, њиховом сйољњем изzледу, каракшерним особинама
и осећањима.
Забележи све шшо ши се чини важним за разzовор на
часу, а йосебно неки занимљив оиие йрироде, смешно месшо,
усйелу йревару и уживање у њој, йосшуйак некоz лика, који не
одобраваш...
ГЛАВА 1
-Томе!
Нико се не одазива.
-Томе!
Нико.
-Шта ли је с тим дечком, баш бих волела да знам.
Еј! Томе!
Одговора нема.
Стара госпођа спусти наочаре и погледа преко њих
по читавој соби. Онда их мало подиже и погледа испод
њих. Међутим, она такорећи никад није ни гледала кроз
њих, кад би год хтела да уочи тако нешто ситно, као што
је један дечкић, јер су то биле њене "парадне" наочари,
оне су биле понос срца њена и служиле су само за "дику"
а никако за "употребу"; од њих јој је била слаба вајда,
таман толико као кад би натакла место њих два колута
са пећи. За часак се мало као премишљала шта ће и
како ће па онда рече, не богзна како гласно, али ипак
тако да ју је могао чути читав собни намештај:
- Е, знаш шта је, ако ми само паднеш шака, ја ћу
те... !
Није довршила реченицу, јер се већ била сагла и
размлатарала се метлом испод кревета, па јој је требало
мало даха да би сваки свој потез метлом могла да изведе
са нарочитим нагласком. Само, осим мачке није ништа
истерала на видело.
-Том дечаку нигде нема пара!
Она оде до отворених врата, стаде на праг, па баци
поглед на ону своју "башту" на неколико врежа и татулу
,,хемсоновку" 1• Али Тома нигде ни од корова. Она онда
1 Татуле из Џемстауна.
-7-
 подиже глас, а израчунала му такав угао да се чује и
мало подаље, па завика:
-Ехе-ееј! То-ме!
Иза ње зачу се неки лак шум! Она се окрете баш на
време да шчепа једнога малишанчића за пеш од капута
и да га придржи да јој не побегне.
- Ју! Како да се не сетим оставе! Шта си радио
тамо?
-Ништа.
-Ништа! Ама погледај те руке и та уста. А од чега
ти је то?
-Не знам, теткице!
-Е, ако ти не знаш, ја знам. То ти је пекмез, ето од
чега је то! Ама сто сам ти пута казала: к себи руке од
тога пекмеза, иначе ћу те жива одрати! Додајдер ми тај
прут!
Прут се већ био завитлао. Опасност је била не­
избежна.
-Јао, тетка! Погледај тамо, шта је оно иза тебе?
Стара госпа окрете се што је брже знала, па руком згра­
би и сукње да се што пре склони од опасности, а мој ти
шврћа шмугну што је игда могао, попе се преко тарабе
и ухвати маглу. Тетка Пола застаде у чуду за тренутак,
па прште у сладак смех.
-Е, јесте окачењак, а ја, зар ме никад ништа научи­
ти неће! Зар ме није �о пута намагарчио, баш као и сад,
па бар да сам овај пут испала нешто паметнија! Али нема
горе луде од маторе луде. И штоно кажу, где је стари
кер за нове вештине! А код њега сваки дан испадне дру­
га вештина, увек тај изврда на други _начин, па ко да му
ухвати крај? Збиља зна тај тачно докле сме да ме мучи
а да ме не расрди озбиљ�о, а зна, вала,· ако ме само за
часак задржи или насмеје, оде све, и нисам кадра ни
један једини пут да га ударим.
-8-
11 -Аја, не вршим ја своју дужност према томе дечаку,
то је цела истина, то се не да порећи. Лепо каже добра
1 књига2: ,,Штеди прут да размазиш дете!" Гомилам грех
за грехом и спремам патњу и њему и себи - знам ја то
добро! Пун је ђавола, али шта ћу, куд ћу! Син је моје
покојне сестре, јадниче моје слатко, па просто немам
срца да га млатим. Кад му попустим, савест ме гризе, и
те како, а кад га дохватим, старо ми срце просто хоће
,Ј
да препукне. Нема шта, лепо каже Свето писмо: ,,Човек
од жене рођен краткога је века и сумња је пун." Јесте, и
признајем да је тако.
А ово после подне опет ће да побегне од школе, па
ћу морати да га натерам да ми сутра одради, за казну.
Страшно је свирепо с моје стране да га натерам на рад
у суботу, кад се сви малишани одмарају од школе, али
он мрзи рад горе но ишта друго, а ја морам бар мало да
вршим своју дужност спрам њега, иначе ћу упропастити
то дете.
Том заиста није ни привирио у школу, него се сит
наиграо с децом, и провео се не може боље бити. Вратио
се кући таман на време да помогне Џиму, малом црнче­
ту, да натестера дрва за сутра и да нацепа нешто пот­
пале вечерас -или, ако ћемо право да кажемо, стигао је
бар на време да Џиму исприча шта је данас све изводио
1� - а Џим, наравно, свршио три четвртине посла. Млађи
Томов брат (заправо, полубрат) Сид већ је одавно обавио
свој посао (да покупи иверје), јер је он био миран дечко,
није имао Томову незгодну и пустоловну нарав.
Док је Том вечерао, и сваки час дизао по парче
шећера, чим би му се прилика дала, тетка Пола поста­
вљала му је питања, необично препредена и дубока
)
- јер је хтела да га наведе на кобно признање. Као и
толике друге честите и безазлене душе, она је уживала
у мрачној и тајанственој дипломатији, и ништа јој није
2 Свето писмо
-9-
било милије него да своје најпровидније смицалице сма­
тра за нека чудеса од виспрене лукавости.
- Томе - рећи ће она - у школи је била прилична
запара, је ли?
-Па да.
- Сасвим жестока врућина?
-Па јес'!
-И није ти се цливало, је ли, Томе?
Том се мало као трже, тако му нешто мало сину
кроз главу неугодно неко подозрење. Он потражи очи­
ма тетка-Полино лице, стаде га испитивати, али му оно
ништа није рекло. Те ти он прозбори:
-Па, овај, како се узме, не баш много!
Стара госпа испружи руку, опипа Томову кошуљу,
па ће рећи:
- А ниси, да кажеш, некако загрејан. -И ласкала јој
је помисао да је она, ето, открила да је Томова кошуља
сува и да нико не зна да је она баш то хтела да испита.
Само је Том, и упркос томе, добро осетио како ветар
дува и одакле дува. И тако је предухитрио њен следећи
потез:
-Пуштали смо воду из шмркова једни другима на
главу; видиш моја је баш мокра. Видиш ли?
Тетка Пола се секирала што је превидела ту тако
значајну околност, која би могла да јој послужи као
доказ, и што јој није пошло за руком да навуче Тома на
ту трулу даску. Али јој нова мисао сину кроз главу:
- Томе кад си поливао главу, ништа ти није требало
да скидаш јаку од кошуље што сам ти је ушила! Зар није
тако? Де, раскопчај се!
Са Томовог лица ишчезе и најмањи знак забуне. Он
откопча капут. Јака је била ушивена, и те како.
-До ђавола! Па, добро, хајде сад! Била сам сасвим
сигурна да си "збрисао" с часа и да сте се купали. Али,
опраштам ти за овај пут. Томе, ти си превејанац, права
-10-
опарен:а мачка, за коју кажу да је боља него што изгле­
да! За овај си се пут извукао!
Било јој је жао што се сва њена оштроумност угру­
вала, али и мило што је, бар овај пут, Том испао некако
послушан и исправан.
Али Сид рече:
- Све је то лепо и красно, али све ми се чини да си
му јаку зашила белим концем, а ово је црн!
-Збиља, белим сам ушила! Је ли, Томе?
Али Том није ни дочекао оно што је сад имало доћи.
Када је истрчао на врата, само је довикнуо:
-Сиде, Сиде, платићеш ти то мени.
Када се нашао на сигурном месту, Том се упусти у
проучавање две позамашне иглетине које су биле зата­
кнуте испод јаке од капута, а свака још и обавијена кон­
цем: у једну увучен конац бели, у другу црни. Он рече:
-Никад то она приметила не би да није било Сида!
До ђавола! Сад шије белим, сад црним! Да хоће да шије
једним, па којим било, па да јој човек некако ухвати крај.
Али Сид, јој што ће тај да извуче! Ту ти спаса нема, има
да те премлатим намртво!
Он није био "примеран" и "узор-дечко" у свом род­
ном месту. Али је он добро познавао "узорнога" и мрзео
га је из дна душе. Само, не прођоше ни два минута, а он
заборави на све своје муке, не зато што би те његове
муке биле и трунку мање тешке и мање горке но муке
које притискују и раздиру одраслога човека; него про­
сто зато што их је потиснуло нешто ново, нешто снажно,
потиснуло их за извесно време; исто онако као што
одрастао човек заборави на своје невоље, у узбуђењу
нових потхвата. А та нова ствар била је: сасвим нови и
значајни начин да се звижди (научио га је малочас један
црнац), и Том је једва чекао да га се сит навежба, где му
нико не би сметао. Ово ново звиждукање изводило се
некако налик на птичији цвркут, као неко течно трепе-
-11 -
,-\_

раво ћурликање: језик да додирне непце, све у кратким Најзад Том прозбори:
размацима, и то у току самог звиждукања. Читаоци, ако -Док те мазнем!
су икад били прави дечаци, несумњиво се присећају како -Пробај, да те видим!
се то изводи. -Могу да те згужвам, и те како!
Труд и пажња ускоро помогоше Тому да "савлада" -Таман посла, кога ти да бијеш!
мајсторију, и он се вину низ улицу, а уста му пуна склада -Могу, па ro ти је.
и душа захвалности. -Не можеш, и опет ти то кажем.
Осећао се као што би се осетио астроном који је та­ -Могу.
ман открио нову планету. Само, ако је реч о томе чије -Не можеш.
је задовољство дубље и непомућеније, онда је, на сваки -Могу.
�ачин, дечко био у преимућству, дечко а не астроном. -Не можеш.
Летње су вечери веома дуге. Мрак још није пао._ Непријатан тајац. Онда ће опет Том:
Том престаде са звиждањем. Пред њим се створио неки -Како се зовеш?
странац: дечко једва нешто мало виши од њега. У малој -Шта се то тебе тиче? Гледај ти свога посла!
и сиромашној селендри као што је Петроград3 сваки је - Показаћу ти и да ме се тиче и да је баш то мој
дошљак - ма ког био пола или узраста - нешто необи­ посао.
чно, читав догађај. А тај дечко био је још и добро обучен -Де, покажи.
-Кажи чик, па да видиш.
-лепо одевен, иако је био радни дан! Просто да се човек -Чик, чик, чик! Ето, хајде сад!
запрепасти. Капа му лепа, капутић плав, закопчан на сва - Пази га, мислиш да си богзна каква памет, кажи
дугмета, па нов, од конца, чист чистацки, а исте такве право? Могу да те излемам и то једном руком, само ако
и чакширице. А на ногама - щшеле, мада је био петак! ми буде ћеф.
Чак је носио и "МаПЦI)'": пошироку једну траку. А држао - Па лепо, што не покушаш? Ти бар к а ж е ш да
се као прави правцати "варошлија", и то је Тома за срце си у стању.
ујело! Па све што је Том дуже пиљио у то чудо од сјаја, -И хоћу, ако ме и даље будеш изазивао.
све је тобоже презривије диза.о нос да покаже колико се - Пази ти њега! Знам ја такве као ти, што немају
гнуша толике "отмености", а све му се отрцанија чинила три чисте!
његова сопствена спdљашњосЋ Ни један ни други дечко -Е јеси ми неки! Мислиш да си богзна ко!
нису изговорили ни словца. Него, окрене ли се један, -Јао, какав ти је шешир.
окренуо би се и други, али само постранце све укруг. -А ти ми га скини с главе ако ти се не допада. Чик,
Тако су се једнако одмеравали и гледали: лице у лице, ако си јунак. Ко покуша да ми дирне у шешир, сасућу му
очи у очи. зубе у гушу, па нека се сит наједе.
- Лажовчино!
3 Фармери тога времена волели су својим насељима да дају фан­ -Ти си ми друг!
тастична имена европских престоница и библијских градова. Тако се -Лажеш кад кажеш да ћеш да се бијеш, де, чик ако
Томова селендра зове Петроград, а до ње је - Цариград. смеш.
-12- -13-
 -Мани! Прошетај се малчице!
-Слушај, ако ми још ту будеш дробио, узећу каме-
ницу, па ћу да те распалим посред те твоје тинтаре.
-Паз' да нећеш.
-Паз' да хоћу.
-Е лепо, хајде ако смеш. Шта ти то треба да само
п р и ч а ш? Зашто не у ч и н и ш? Да ти кажем зашто:
укочио си се жив!
-Нисам вала ни оволишно!
-Јеси и те како!
-Нисам.
-Јеси.
-Нисам.
-Јеси.
Опет тајац, опет једно друго очима одмерава, опет
све једно за другим, укруг, около-наоколо. Најзад, ето
их раме уз раме.
Онда ће Том:
-Сместа да се вучеш одавде!
-Вуци се ти!
-Баш нећу.
-Нећу нија.
Па се наместили:: сваки косо· истурио ногу, па поле­
гао по њој; запели из петиних жила, гурају и ногом и
руком, а од мржње сасвим црвени у лицу.
Борили су се док нису сасвим изгубили дах и зајапу­
рили се, а онда, обадвојица, врло опрезно и пажљиво,
попустише нешто мало, па ће Том рећи:
-Ти си кукавица и штене. Казаћу ја мом великом
брату за тебе, а он те може смождити својим малим
прстом, не брини, наћи ће он тебе кад му ја кажем.
- Брига мене за твог великог брата: Имам ја брата
који је већи од твога, па кад га мој брат поткачи, пре­
бациће га преко твог плота као ништа; ето ти! (Оба су
брата била измишљена.)
-14-
-То је лаж!
-Ништа ти не помаже говорење, то ћеш да видиш.
Том повуче бразду по прашини палцем од ноге, па
рече:
-Чикам те да пређеш ето преко ове црте, иначе ћу
да те измлатим, па нећеш моћи ни да стојиш на ногама.
Пробај ако смеш, па си обрб бостан!
Дошљак сместа прекорачи црту па рече:
-Казао си, а сад да те видимо, удри ако смеш!
-Кога ти чикаш? Боље би ти било да мало отвориш
очи.
-Казао си, па дедер распали ако си јунак!
-Вала и хоћу, има да ти преседне за две бакаруше!
И дошљак-дечко извади два велика бакарна новца
и пружи му их подругљиво.
Том их тресну о земљу.
За трен ока оба дечака ваљала су се и котрљала
у прашини, један другог шчепао ноктима, као мачке;
и тако за једно минут-два вукли се за косу, цепали
један другоме одело, тукли се песницама по лицу, један
другоме гребао нос; покрили су се и прашином и славом.
После тога гужва је стала да добија одређеније облике
и када се мало бојна прашина слегла, показао се кроз
њу Том како је зајахао дечка-дошљака и све га удара
песницама.
-Кажи: ,,Покоравам се!" -виче Том.
А дечко се само борио да се ослободи. Плакао је,
али углавном од муке.
-Кажи: ,,Доста батина!" -и песничање се настави.
Најзад на једвите јаде пригушено простења:
-Покоравам се.
Том га пусти и рече:
- Е, то ће те научити памети, па други пут добро
отвори очи с ким се измотаваш - и кога хоћеш да
изазиваш.
-15-
 �r
- j-
• •
Дечко оде отресајуhи прашину са одела. Јецао
је, ишмркивао се, а понеки. пут би се и осврнуо, вртео
главом и све једнако претио Тому: како ће га свег пре­
бити идући пут само кад му падне шака.
На то је Том одговорио плазећи се, кезећи се и
спрдајући се, па се вину као на крилима. А чим је Том
окренуо леђа, непознати дечко зграби каменицу, баци
је и погоди Тома посред рамена, па се онда стушти и
побеже као дивокоза. Том је вијао издајицу· све до-куће и
на тај је начин утврдио где станује. Он стаде пред капију,
заузе положај за неко време, и зачикивао је непријате­
ља да изађе ако сме; али душманин му се само кревељио
кроз прозор и није излазио на мегдан јуначки. Најзад
се појави и душманска мајка и назва Тома неваљалим,
порочним, простачким дерлетом, и отера га. Те он тако
оде, али се заклео у себи да ће он већ да "пречисти
рачуне" са дечком.
Те ноћи дошао је кући прилично доцкан, па када
се опрезно пентрао кроз прозор, открио је заседу - у
заседи га је чекала тетка; и кад је видела у каквом стању
је његово одело, њена је решеност и одлука, да му су­
ботњи одмор претвори у робију, у тежак присилан рад
-постала тврђа.и од самог дијаманта.
ГЛАВАН
Осванула је субота. Свежи и светли летњи уранак,
живот буја и прелива се. У сваком је срцу песма, а коме
је срце било младо, томе се песма и из груди отимала.
На свачијем лицу сијала је радост, а људи просто нису
корачали него поигравали. Багремови у цвету, сав
ваздух пун њихова миомириса.
Кардифски брег, који се издизао иза села и изнад
села, озеленео се лишћем. Он је лежао таман на толикој
-16-
даљини да би могао свима да се учини као нека Обећана
Земља: сањива, за одмор душу дала, просто те мами
себи.
Том: се појави на стази. Носио је ведро креча и
четку са дугачком дршком. Он разгледа тарабу, и
природа изгуби сву ону своју радост, а у његову душу
угнезди се дубока потиштеност. Има те тарабе у дужину
неких тридесет јарди4 а у висину бар десет! Учинило му
се да је живот празан, и једна божја мука. Он уздахну,
замочи четку у креч па пређе њоме преко највише
летве. Онда понови ту исту радњу, па још једаред. Тада
стаде упоређивати ту безначајну малецну окречену
пругу са безмерним континентом неокречене тарабе, па
се скљока, сав очајан, на сандук са неким дрвцетом.
Са улаза доскакута Џим. Носио је неко лимено
ведро и певушио је: ,,Девојчице из Бу фала". Доносити
воду са градског бунара-шмрка, то је до тада Тому увек
изгледало нешто "што ти је најмрже". Али сада му није
изгледало ни најмање тако мрско. Па се сетио да је код
бунара увек велико друштво. Бели дечаци и девојчице,
па мулатска5 деца и црнчићи, све је то тамо увек чекало
на ред: е одмарали се, е трампљавали свакојаке играчке,
е кошкали се, тукли, зазјавали се и терали триста шега
и комендија. Па му паде на ум и то да је до бунара само
неких сто педесет јарди, а овамо Џиму да се врати са
водом у ведру треба бар један сат, никад мање, и то још
увек мора неко да пође по њега.
И тако Том рече:
- Слушај, Џиме, одох ја да донесем воду, а ти мало
овде да ми покречиш.
Џим заврте главом и рече:
- Не можем господар-Томе. Матора госпоја кажи
"донеси воде и ниским зазјавај ! Кажи, мисли господар
4 Јард, мера енглеска, нешто мање од
1 метра (91,43 cm).
5 Мулат је човек рођен од оца црнца и беле мајке и обратно.
-17-
 Том питај мене кречи мало, али ја гледај своја посла, а
кречење гледај она."
- Море, Џиме, шта те брига шта је то она рекла.
О11а увек тако зановета. Него дај ти мени ведро, ето
мс11с за минут. Где ће она знати!
- Јао, немој, господар Том. Матора госпоја скидај
мени глава и "очерупај". Казао засигурно.
- Ко, зар она? Кога је она истукла? Највише ако
тс зврцне напрстком по глави, а ко се тога плаши баш
бих хтео да знам. Џиме, даћу ти кликер. Даћу ти прави
правцати "каменац".
Џим се поколебао.
- Бели белцати каменац, Џиме, има да зинеш што
је леп!
- Весеље једно, знам, признајем. Али господар-Томе,
стара госпоја утерај страх у мене.
Али и Џим је био само човек - а искушење и
сувише велико. Он спусти своје ведро на земљу, па узе
"каменац". Само, није прошао ни минут, полете ти он
низ улицу са својим ведром, а тур му је бридео, не питај!
Том се својски дао на кречење, а тетка Пола се повуче
са бојног поља, са папучом у руци, и победоносним
осмехом на лицу.
Али Томова енергија није била дугога века.
Он се даде у мисли, какве је све забаве спремао за
данашњи дан, и јади га скощ1ше. Још само мало па ће
сви слободни дечаци да потеку покрај њега, све поцуп­
кујући, журећи се на· красне потхвате и излете, па неће
бити краја њиховој спрдњи кад га виде како је принуђен
да ради - и сама помисао на то пекла га као ватра. Он
истресе из џепова своје целокупно овоземаљско благо,
и узе га испитивати: свакојаке дрангулије, кликери и
којекакве тричарије; њиме би можда и могао да подми­
ти кога да му мало помогне у раду, али све је то кратко
да откупи макар и пола сата потпуне слободе. Те он тако
-18-
потрпа сва та своја оскудна средства у џепове, и сасвим
се одрече намере да покуша са куповином.
Али у томе мрачном и очајном часу одједном му
дође надахнуће. И то какво надахнуће! Велико, изванре­
дно! Он спопаде своју четку и мирно приону послу. На
видику се појави Бен Роџерс, баш онај дечко између свих
дечака чијег се подсмевања Том највише прибојавао.
Бен се кретао све подскакујући, цупкајући и
ђипајући - најбољи доказ да му је срце било весело, а
очекивања висока све до самих небеса. Јео је јабуку, а с
времена на време испуштао је неки дуг, звонак усклик,
после кога би долазило сасвим дубоко: ,,тумба-лумба,
тумба-лумба"; јер он је, забога, изигравао у овоме часу
-пароброд!
Па како се приближавао, он смањи брзину, захвати
средину улице, наже десним боком што је могао више,
па заокрете са великим замахом, напрежући се с много
важности и уз свакојаке вештине - јер он је представљао
лађу "Велика Мисури" и замишљао да гази девет стопа.
Он је био и брод, и капетан брода, и сва бродска сиг­
нална звона, све у исти мах, и зато је морао себе да
замишља и где стоји на капетанској "олујној" палуби, и
како издаје наредбе и да их извршује. ,,Заустав', момче!
цин-цилин-цин-цин."
Најпре се силно бацио исувише напред, па стаде
полако да скреће према плочнику да пристане уз њега.
"Окрећи назад! Цин-цилин-цин-цин." Он испружи руке
низ кукове, па их онда укочи. ,,Десном назад!" Цин-ци­
лин! Шуш! Шшуш-муш! За то време десна му рука стаде
да описује позамашне кругове, јер је у овај мах пред­
стављала точак од неких четрдесет стопа. ,,Још мало
натраг левом! Цин-цилин-цин! Шуш! Шш-у-уу-ш!" Сада
поче лева рука да прави кругове.
- Стој, десна! Цин-цилин-цин! Стој, лева! Напред
десним боком! Заустављај! Спољашњим полако окрећи!
 Цин-бом-цин-бом! Шууу-уш! Де, ти тамо, уже! Живље,
де, де! Бацај конопац. Шта ту гњавите! Паламар око
оног дирека тамо - обавијај! А сад - вуци! Потегни!
Пристаје се! Машине заустављај - све! Цим-бом-цин­
цилин!
-Шне-т! шт! шт! (Отворио је све вентиле, поклопце
на палуби, и сад их проматра.)
А Том кречи ли, кречи: на пароброд не окреће
главе, као да га и нема! Бен избечи очи на њега, па he
тек:
,,Хи! хи! Долијао си! Лија лија -па долија!"
Нема одговора.
Том посматра свој последњи потез оком правога:
уметника; онда још једном овлашно устреми своју кичи­
цу6 па се опет даде у посматрање, као и малочас. Бен се
намести баш крај њега. Тому пљусну вода на уста при
самој помисли на Бенову јабуку, али он приону раду.
Онда he Бен:
-Еј, друшкане! Ти то као нешто рибаш?
-А, то си ти, Бене! Нисам те ни приметио!
-Чуј, идем мало на купање, ето, тако ја! А зар не
би и ти, само да смеш? Али ти· више волиш рад је л' да?
Наравно, рад ти је милији!
Том одмери дечка, нешто мало, па he рећи:
-Ето, зар то није рад?
-А шта ти зовеш: рад?
Том настави с кречењем и одговори сасвим немарно:
- Па сад, како се узме, неком рад, неком није. А
једно ти могу рећи: то је нешто што Тому Сојеру годи.
-Иди богати, нећеш ваљда да ми причаш да ти то
изистински волиш!
Четка је и даље играла у Томовој руци.
6 Сликарска четка
-20-
- И те како! Не знам што да не волим! Није то
сваки дан -тарабу да кречиш! А коме се то дечку даје
прилика као мени и кад!
Сад је ствар добила сасвим други изглед. Бен пре­
стаде грицкати јабуку. Том је превлачио четком, некако
кицошки, те овамо, те онамо-па онда стој! Измакне се
мало да осмотри на шта му личи. Онда опет удари један
потез овамо, један онамо -па опет критички проматра.
Бен му прати сваки покрет, и све се више уноси у ствар,
ухватило га сасвим. Онда он рече:
- Слушај Томе, пусти ме болан да и ја мало кре­
чим.
Том се замисли; као да је хтео и да пристане али се
предомислио:
-Никако, не иде; ни помислити! Видиш ли, тетка­
Поли просто прирасла ова тар аба за срце-није шала, на
самој је улици - а да је у питању, рецимо, задња тараба,
ту мислим не би казала ништа; ова овде-брајко мој, има
много да се пази, мораш да водиш рачуна; а, признајем
ти, у хиљади дечака, шта кажем, ни у две хиљаде нема га
који he да изведе тај посао како треба.
- Шта говориш? Тако му то дође! Де, дајдер мени,
само малкице, да покушам и ја. Да сам ја нешто на твоме
месту, Томе, ја бих тебе пустио!
- Бене ја бих драге воље, дајем ти реч поштенога
Индијанца7, али тетка Пола! Видиш ли, колико је само
Џим хтео баш он да кречи, а она му ниј-f дала, ни да при­
вири. Па навалио и Сид, а она ни да чује. Па видиш и сам
у каквом сам ти шкрипцу? Ако ти дам, па ти узмеш да
кречиш, па се на тараби нешто поквари ...
-Којешта! Пазићу ја, немај бриге! Ама, као да си
ти! Пусти ме само малкице! Чуј, Томе, даћу ти једанпут
да загризеш.
7 Израз кад се деца играју Индијанаца.
-21-
 - Па лепо, кад си навалио. Али немој, не могу, Бене,
никако, жив ме стра' поједе ...
- Даћу ти целу целцату, све што је остало!
Том уступи четку. На лицу му се видело да му тешко
пада, а овамо срце му је играло од радости.
И док је малопређашњи пароброд "Велика Мисури"
запео да диринџи и презнојавао се на сунцу, уметник,
који се повукао, седе близу њега, у хлад, на једно буре:
ногама се копрца ·и ломата, јабуку мљаска и слади, и
смишља нови "покољ младенаца" 8•
А није било, да кажеш, оскудице у материјалу:
дечаци су пролазили сваки час; долазили су да се Тому
сити наругају, а остајали би
да се сити накрече.
Кад се Бен уморио
намртво, Том је направио
пазар с Били Фишером,
који му је дао змаја, готово
без грешке (нешто мало
крпежа, али исправно закр­
пљен); па када је Били Фи­
шер испао из игре, онда је
Џони Милер купио право,
за је•дног мртвог пацова и
канап, којим пацов може
да се завитлава; и тако
даље, и тако даље, сатима
и сатима.
Средином поподнева
Том, који је још јутрос
био пуки сиромашак, просто се ваљао у богатству, ту
нема друге речи. Он је стекао - да не говорим о ономе
8 "Покољ младенаца" - покољ деце који је извео цар Ирод,
према Јеванђељу. Овде се мисли на дечаке који имају да падну као
жртве Томове лукавости.
-22-
малочас - дванаест кликера, парче дромбуље, парче
плавог стаклакла од винске боце, да се кроз њега гледа,
цевку од калема за намотавање пређе, кључ (истина без
пера), комадић креде, стаклени чеп од боце за вино;
једног калајног војника, два пуноглавца, шест праскавих
,,жабица", једно маче ћораво, кваку месингану с врата,
псећу огрлицу (без пса), дршку од ножа, четири коре од
поморанџе и један стари батаљени прозорски оквир. Уз
то је боговски провео време, надембелисао се до миле
воље и у сласт, имао друштва колико се само може поже­
лети - а тараба. окречена, и то са три наслаге креча!
Да му није понестало креча, довео би сваког дечка у
читавом селу до банкротства.
Том помисли у себи да овај наш свет није баш тако
бесмислен, ако ћемо право. Он је открио велики закон
људске делатности, иако није био свестан тога свога
открића. Тај закон гласи: ако хоћеш да ти човек или
дечко свим срцем жуди за нечим, учини само да се то
тешко постиже.
Да је Том био велики и мудар филозоф као писац
ове књиге, он би био схватио да је рад оно што чиниш
под морање, а да је игра све оно на шта ниси приморан.
И тада би разумео зашто је прављење вештачког цвећа
или рецимо окретање оштрачевог тоцила "рад", а кад
ти, брајко, запнеш из петних жила да обориш "свих
девет" кегли на куглани, или да се успентраш на врх
Монблана - то ти је само "забава".
Има у Енглеској богаташа који терају читаво лето
путничка кола са четири коња, и то из дана у дан, а
дневно превале неких двадесет или тридесет миља - и
то само зато што их - преимућство стоји много новаца.
Али, да им неко само понуди плату за ту службу, служба
би им се претворила у "рад" и сместа би је се одрекли.
-23-
 ГЛАВА 111
Том оде да се пријави тетка-Поли. Она је седела
крај отвореног прозора, у једној згодној дворишној
соби, која је у исти мах била и спаваћа соба, и соба за
доручковање, и трпезарија, и библиотека.
Летњи ваздух који је опијао као мелем, па онај мир,
па онолико цвеће и мирис његов, па пчелиње зуја�е
које је кадро тако да успава - све је то имало утицаја,
и тетка је задремала над својим плетивом, пошто није
имала другога друштва осим мачке, која јој је заспала у
крилу. Наочаре, је за сваку сигурност, затурила сасвим
горе, у своје седе власи. Она је мислила да је Том одавно
клиснуо и запрепастила се кад га виде да је дошао, да јој
се преда на милост и немилост, неустрашив како га је
Бог дао.
- Смем ли већ да одем тетка, да се играм са децом?
-Шта зар већ? А колико си урадио?
-Све, тетка!
-Томе немој бар мени да лажеш! Знаш да не подно-
сим лаж.
-Не лажем, тетка; урађено је све!
Тетка Пола није поклањала богзна колико вере
оваквим тврдњама. Она оде да се лично увери, да види
својим очима, а била би задовољна кад би и двадесет
одсто од онога што је изјавио Том било истина. А када
се уверила да је читава тараба окречена, и то не само
тек онако окречена, него својски мазана и премазивана,
па чак да је још и извучена једна пруга по земљи, дуж
целе тарабе - е њој је стала памет и већ није знала шта
да каже. Па ће најзад:
- Море никад се томе не бих надала! Нема шта,
ти, Томе, и знаш и умеш да радиш, само кад х о ћ е ш !
- Само, она одмах разблажи ову похвалу, додавши:
-24-
) -25-
- Али, морам да кажем, слабо ти к;щ х о ћ е ш да
радиш, с мене па на уштап! Лепо иди, играј се, само
гледај да се вратиш кући на време, иначе биће батина.
Била је тако ошамућена блеском Томовог подвига
да поведе Тома у оставу па изабра најлепшу јабуку и
пружи му, али му у исти мах одржа лекцију да му послужи
као наравоученије: ,,Свако погошћење двоструко нам
је слатко ако смо до њега дошли часним напором, без
греха." И док је тако завршавала говор срећно нађеним
китњастим наводом из Светог писма, Том, на брзину,
здипи јој испред носа једну позамашну крофну.
Онда Том излет� и виде Сида баш како се пење
уз спољне басамке који су водили у стражњу собу на
првоме спрату. Нашло се ту одмах грумичака земље, и
те колико, све под руком; и за трен ока они напунише
ваздух. · Ра·збеснели су се око Сида читавим градом. И
пре но што је тетка Пола била кадра да дође к себи
од запрепашћења и да притекне у помоћ, већ је неких
шест или седам грудвица погодило свој тачно одређени
циљ, што се тиче личности, а Том се већ стуштио преко
тарабе и хватао магл,у. Истина, била је у тараби и капија,
али углавном, Тому се увек некако исувише журило да
би се икад њоме користио.
Срце му је било на месту, сад када је пречистио
рачуне са Сидом због оног црног конца, на који је Сид
обратио пажњу и довео га у онакву неприлику.
Трчао је све поред тарабе, док није дошао с друге
стране куће до једног блатњавог путељка, који је
полазио иза теткине стаје за краве.
Сад је већ био сигуран, изван домашаја и затвора и
казне, те он сави према пољани на тргу, где су се већ пре­
ма претходном договору нашле две зараћене "војничке"
дружине. Том је био генерал једне војске, а Џо Харпер
(његов нераздвојни друг и пријатељ) друге.
 Ова два голема војна команданта нису изволевала
да лично учествују у окршају - то је само за ону ситну
боранију - него су сели један крај другог на једној
узвишици и управљали битком преко ађутаната, којима
су издавали наређења. Томова војска добила је велику
победу после дугог и упорног боја. Онда пребројаше
мртве, измењаше заробљенике, па се сагласише под
којим условима има да се обави следећа несугласица
и утврдише и дан сукоба; после тога обе се војс!(е
сврсташе у бојне колоне и удаљише се, у маршу, а Том
се врати кући сам.
Како је пролазио покрај куће у којој је живео Џеф
Тачер, он опази неку нову девојчицу у башти: дивну
плавојчицу са дугом косом, сплетеном у две дуге витице
које су јој падале низ леђа; била је у белој летњој хаљи­
ници с дугим чипкама "гаћанкама"9•
Јунак који се таман овенчао славом паде не опалив­
ши ни један једини метак. А нека тамо Еми Лоренс
- тако се звала - ишчезе без трага и гласа из његовог
срца. Мислио је да је воли до безумља, сматрао је да је
његова страст право обожавање, кад тамо: то је била
само сићушна пролазна наклщюст о којој није вредно
говорити! Месецима и месецима облетао је он око ње
да је придобије, а нема ни недеља дана како му је и она
"признала" да га воли; био је најсрећнији и најпоноснији
дечко у целоме свету само не;ких седам кратких дана, а
гле: за трен ока ишчезла је из срца његовог као случајни
намерник чија се посета свршила!
Он се дивио овоме новом анђелу, али онако кришом,
испод ока, све док није приметио да га је и она опазила и
открила; а тада се направио као да и не зна да је она ту
па је стао да изводи триста чуда, свакојаке дечачке мај­
сторије, да би придобио и њено дивљење. Неко кратко
9 Одело тога времена.
-26-
време изводио је он те дечачке смешне лудорије, па у
један мах, баш када је био у некој највратоломнијој гим­
настичкој лакрдији, погледа у страну - и шта да види:
девојчица пошла кући!
Том приђе тараби, наслони се на њу и снужди се,
али с неком надом: да ће се онајош који часак задржати,
застати.
Она се мало задржа на степеницама, па се онда
упути вратима. Тежак се уздах оте Тому из груди када је
она прекорачила праг. Али му се лице намах озари, јер
му је она, пре но што ће да се изгуби, добацила преко
тарабе један цветак љубичице. Дечко потрча што је
игде могао, па се задржа корак-два испред цвета, а
онда шаком закрили очи и стаде да гледа низ улицу, као
бајаги да је пронашао тамо нешто врло занимљиво, баш
у томе правцу. А тада подиже са земље једну сламку и
покушавао је да држи сламку на врх носа, а главу зату­
рио што више може уназад, само да му испадне како
треба. Па у тим својим напорима кретао се све некако
постранце, и све ближе и ближе примицао се љубичици;
најзад његова боса нога напипа цвет, задржа се на њему,
а гипки ножни прсти савише се, зграбише га, и он одска­
кута са својим бесцен-благом, и нестаде га иза ћошка.
Али само за тренутак, само онолико времена коли­
ко му је требало да стрпа цветак испод капута, на само
срце, или можда негде око желуца, јер он се није много
разумевао у анатомију, 10 а уопште није баш терао мак
на конац.
Сад се опет вратио и облетао је око плота, све док
није пао мрак. Једнако је "изводио" као и малочас; али
девојчица никако да се појави, мада се Том нешто мало
тешио надом да она ипак извирује на неки прозор, да је
бар близу прозора и да је уочила његово онолико укази-
ro У овом случају: састав човечијег тела и његових органа.
-27-
 вање пажње. Најзад, на једвите јаде, одвуче се кући, а
сирота његова главица била је препуна маштарија и
слика.
О вечери тако је био пресилио, тако је био кочопе­
ран, да му се тетка једнако питала: ,,Ама шта је то ушло
у ово дете, који му је ђаво?" Извукао је добру грдњу због
оних грудвица којима је гађао на Сида, - а он, као да га
се то ама баш ништа не тиче! Па је онда покушао да
украде шећер тетки испред носа и добио је жестоко по
прстима! Тада ће он:
- А кад Сид дигне, ти га никад не шљапиш!
- Видиш ли, Сид ме никада не ждере као ти. Море,
да ја нешто не пазим, ти би се сав завукао у тај шећер!
Она оде у тај мах у кујну, а Сид, сав срећан што за·
њега нема казне, потеже руком за шећерницом, и то с
таквим пркосним за'-шкивањем, да се то већ није могло
поднети! Али Сидовим се прстима шећерница некако
измаче, паде и прште у комаде.
Сад је Том био на врхунцу заноса, тај је његов усхит
био толики да је чак обуздао и свој језик, и није пустио
гласка од себе, него је рекао сам себи: језик за зубе.
Не прословити ни словца, чак и кад тетка уђе; имаш
да седиш с миром све док не упита ко је учинио и шта
је учинио, па има да- буде уживанције какве никад није
било откако је света и�века, кад оно "узорито" љубимче
стану деветати!
А кад се стара госпа вратила, толико је био махнит
од луде среће да се само с највећом муком уздржао
гледајући је како је стала крај лома, па све баца муње
срџбе и гнева преко оних својих наочара.
Он рече себи: ,,Са-ад има да дође!"
Али за трен ока - нашао се на патосу! Моћна шака
таман се подигла да га још једаред опаучи, а Том завика
из свег гласа:
- Стој, ако бога знаш, зар мене, и зашто мене? Та
Сид је разбио!
-28-
Тетка Пола застаде запањена, а Том је сад очекивао
да се тетка сажали над њим и да му пружи мелем утехе.
Али кад је тетка опет дошла до речи, она само што
прозбори:
- Пих! Ако сам те и лупила, имала сам за шта, то
ти морам признати, јер Бог свети зна какав си ти други
покор смишљао док ја нисам била овде!
Али она одмах затим осети грижу савести, па је
силно жудела да му прозбори коју добру и љубазну
реч; али је држала да би се то некако сматрало као да
признаје да није била у праву, а то јој опет дисциплина
никако не дозвољава. Те тако она не рече више ништа и
оде за послом, али тешка срца.
Том се дурио у ћошку и преувеличавао у себи своје
јаде и патње. Знао је он да је у дубини свога срца тетка
клекнула пред њим и на колена, и он се туробно сладио
том свешћу.
Неће он дати од себе никаква знака, неће он обра­
ћати пажњу ни на кога и ни на шта! А знао је да је већ
не знам по који пут пао на њега сажаљиви поглед кроз
сузне очи нечије, знао је, али неће да га опази и призна.
Па је замишљао себе болна преболна, тек што није
умро, а тетка се нагла над њим и преклиње га за једну
једину реч опроштења, а он окренуо лице зиду и умире,
а реч не изговара.
Јао, како ће јој тада бити! И замишља он тако себе,
донели га кући са реке, мртав је, све му коврџе мокре,
јадне ру1.шце његове више се не мичу, а срце његово
чемерно - не куца више, смирило се. Како би се само
тетка бацила на њега, сузе јој теку као киша, усне јој
шапћу топле молитве да јој Бог врати чедо њено, а она
га никад, никад више неће злостављати, никад се више
неће огрешити о њега!
Али он, он лежи, леден и блед, од себе не даје нијед­
нога знака живота: јесте, кукавни мали паћеник чијим
-29-
 је јадима најзад дошао крај. И тако се уживљавао у те
снове и сав се уносио у узрујаност њихову, да је морао
све једнако да гута сузе, замало што га нису загушиле.
Очи његове биле су гола вода, а чим би само трепнуо
она би се прелила, и настао би потоп, па би му сузе
процуриле и све капале низ врх носа. А осећао је такво
сладострашће мазећи своје јаде и патње, да није могао
да поднесе никакву утеху са стране, ничије мешање,
ничије весеље; његови су јади били светиња која није
допуштала ни да је ко такне; те када је његова сестрица
од тетке Мери упала у собу, све поигравајући од радости
што се опет, најзад, нашла у своме дому, после јако дуге
посете од читаве недеље дана рођацима на селу -он се
сместа диже, па на врата: он излази на једна врата, сам
смркнут, сав у црним облацима, а она улази на друга и
уноси кроз њих песму и сунчеву светлост.
Тумарао је и цуњао бестрага, далеко од уобичајених
дечјих игралишта и зборних места; тражио је осамљена
места у складу са својим расположењем. Примамио га
је дугачки сплав на реци, те ти он седе на његов спољни
руб и посматрао је туробно безмерје речно. Желео је у
тај мах само једно: да се удави, али сместа, без свешћења,
без оне гадне уобичајене дуготрајности у мукама, коју је
сама природа одредила.
Онда стаде мислити на цветак. Извади га; што је
био згњечен, што је био згужван! - и цветак му је силно
увеличао очајничко блаженство његово. Па се питао:
да о н а нешто зна, би ли га жалила? Би ли плакала? Да
ли би је обузела жеља да јој се однекуд да право да му
савије руке око врата и да га теши? Или би се хладно
уклонила, као и други, ништавни, празни свет?
Ове слике изазивале су му такав ропац сладостра­
сне патње, да их је једнако обнављао; преиначавао, и на
све начине доживљавао у души, уносећи сваки пут све
нове одсјаје и преливе - док нису сасвим овештале и
изанђале. Најзад устаде, уздахну и оде у мрак.
-30-
Око девет и по пролазио је усамљеном улицом крај
куће обожаване незнанке. Застао је за часак, начуљио
уши, али нигде звука.
Негде на другом спрату свећа је бацала мутни
одблесак, који је допирао кроз завесу на прозору. Да
није она тамо, она, та светиња његове душе?
Он се попентра преко плота, па опрезно прокрчи
себи пут кроз шибље и жбуње, и тако се прикраде под
прозор; дуго је зверао у њ, са и те каквим узбуђењем.
Онда се извали полеђушке на земљу, испод прозора,
добро се смести, руке прекрсти на груди, а у једној држи
свој јадни увели цветак. Ето, тако има да умре-напољу,
у свету овом туђем, студеном, без крова над главом
као бескућник, и нигде пријатељске руке да му покупи
самртни зној са чела, нигде вољенога бића да се сагне
сажаљиво над њим, и с пуно љубави, кад му дође ропац
последњи. И тако ће га и она затећи кад баци свој поглед
у радосно јутро. Авај! авај! хоће ли она пролити и једну
једину сузу над његовим јадним посмртним остацима у
којима више нема живота? Хоће ли јој се отети макар и
један слабачки уздах из груди кад види како је покошен
тако свирепо један млађани и светли живот, тако пре
рока и времена истргнут!
Прозор се отвори. Света тишина била је обесвећена
пискавим гласом једне слушкиње! Вода, читава бујица
преплави мошти палог великомученика.
Јунак-дављеник ђипи на ноге стресајући се, са неким
олакшањем; а кроз ваздух звизну каменица, пропраћена
псовком, тихо промрмљаном. Одмах затим зачу се звек
разбијеног стакла, а сићушна нека и нејасна прилика
пребаци се преко тарабе и стреловито клисну у мрак.
А мало затим -када се Том свукао и пресвукао да
легне у кревет и посматрао своје потпуно мокро одело
при светлости лојанице -пробудио му се Сид. Па Сид,
ако је можда и имао какву магловиту намеру да се
-31-
"поиздаље и поизближе" осврне "откуд и како" ипак се
некако предомислио, није зуцнуо ни једну једину реч, јер
је прочитао у Томовим очима: ,,опасност".
Том се увуче у постељу, без сваке излишне молитве,
која би била само једно мучење више - а Сид, у својој
памети забележи и тај пропуст.
ГЛАВА IV
Сунце се уздизало над празнички утишаним насе­
љем људским и обасјавало мирни градић својим зрацима
као неким благословом. · ·
Чим се доручковало, тетка Пола је имала да обави
породично молепствије. Оно је почело молитвом, чија
је зграда од темеља до врха била саграl)ена од све самих
крепких библијских навода који су били меl)у собом
спојени само танким малтером њених личних, изворних
мисли. А када се испела на сам врх те своје зграде, тетка
Пола грмну одозго једно злокобно и мргодно поглавље
из Мојсијева Законика, као да је на Гори Синајској.
Сада је Том имао "да се потпише", да употребимо
овај библијски израз, и он се даде на посао. Имао је да
набуба стихове. Сид је већ јуче пребринуо ту бригу.
Том запе из петних жила да научи напамет циглих пет
изрека; ради тога изабрао је .Беседу на Гори јер краћих
изрека није могао наћи у читавом Светом писму.
После једно пола сата Том је стекао неки нејасан
општи појам о своме задатку, то толико, али више не,
јер је његов дух за то време прелетео преко читаве
области и целокупне људске мисли, а руке су му биле
једнако заузете свакојаким забавним-пословима, који су
му одвраћали пажњу.
Мери му узе књигу да га преслиша, и он се поче
упињати да прокрчи себи пут кроз маглуштину.
-32-
- Благо..., овај ..., онај ...,
-Сиромашнима...
- Наравно: сиромашнима; благо сиромашнима ...,
овај ...
-Духом...
-Духом; благо сиромашнима духом, јер овај, онај...
-Јер је њихово ...
- Јер је њихово. Благо сиромашнима духом јер је
њихово ... царство небеско. Благо онима који плачу јер
he,jep ће ...
-Се ...
-Јер ће се ...
-Ут...
-Јер ће се ут! Ко би га знао шта му то значи! ...
-Уте ...
- Аха, уте! Они ће се уте, они ће плакати ... Благо
онима који ће плакати, јер ће они ..., ама шта ће? Што ми
не кажеш. Мери, шта ће они? Зашто си тако гадна!
-Јао Томе, јадна моја тврда главурдо, ја те баш не
кињим нимало. Није ми ни на крај памети. А ето мораш
изнова, запни па да видиш. Немој да губиш наду, Томе,
ти ћеш изгурати, а кад удесиш ствар, даћу ти нешто
-,,чече". Де! Буди дечко на свом месту.
-У реду ствар. Али шта је то лепо, Мери, кажи ми,
бона?
- Има да видиш, Томе. Ти знаш кад ја кажем "лепо",
онда и јесте лепо!
- Па добро, Мери, пала је реч. У реду ствар, има по­
ново да се упрегнем, да нагрувам.
И он се поново упрегао, па под двоструким при­
тиском, једно, радозналости, а друго, оне очекиване
награде, он је ствар "измунтао" са тако много полета да
је пожњео сјајан успех.
Мери му поклони нов новцат ловачки нож "барло­
вац" - вреди "брат брату" дванаест и по центи; а ко сад
да исприча Томово одушевљење: до дна бића, до сржи
-33-
костију прожимали су га жмарци, да већ није знао шта
ће од сласти и радости.
Истина, нож уопште није био од оних којима се ис­
тински шта сече, али је био прави правцати "барловац",
а већ у томе је и величина која се не да ама ни замисли­
ти. Само, откуд су дечаци америчкога запада уобразили
да се такво једно оруђе може тако јадно смандрљати, па
да спадне на онако ниске гране - то је огромна тајна и
можда ће остати тајна за сва времена.
Том је напао "барловцем" орманче за посуђе и при­
лично га изрезуцкао. Сад је дошао ред на писаћи сто, и
таман и ту да се да на посао, кад га позваше да се обуче
и удеси за недељну школу.
Мери му даде лимени лавор с водом и парче сапуна.
Он оде испред врата, па метну лавор на малу шамлицу;
онда стрпа сапун у воду и ту га и остави; онда засука ру­
каве од кошуље, воду изли на земљу лагано; тада уђе у
кухињу и стаде марљиво да брише лице убрусом који је
висио изнад врата. Али му Мери истрже убрус и рече:
- Јао, црни Томе, зар те није срамота? Што си,
болан, тако рђав! Мислиш да ће те вода урнисати?
Том се малкице покуњи. .
Те ти лавор опе:r напунише, а овај пут он застаде
мало пред њим, као да се предомишљао па најзад удахну
дубоко ваздух и отпоче, шта је ту је! Кад се опет појавио
у кујни, зажмурио на оба ока, µа све пипа рукама, где ли
му дође пешкир, а као часно сведочанство низ лице му је
цурила пена сапунице· и вода. Али када је изронио испод
пешкира, није задовољио, јер је чиста област досезала
само до његове браде и до вилица, тако да му је лице до­
шло као нека маска; а иза и испод те границе протезала
се мрачна површина, недохваћена водом, и она је обу­
зимала и читав врат, спреда и позади.
Мери га узе у своје руке и када је извела посао, онда
је он опет личио на човека и њенога брата, и није више
-34-
могло да се говори о разлици у боји; косу му је добро
наквасила, а кратке његове коврџице зачешљала тако
да су личиле на нешто и љупко и симетрично, онако
уопште говорећи. (Што се њега тиче он је своје увојке
увек гледао да заглади, са много напора и тешкоће; косу
је увек хтео да залиже, јер је сматрао да су увојци нешто
женско, а његове рођене локне испуњавале су му живот
горчином).
Онда Мери извади једно од његова два одела које
је носио само недељом већ пуне две године. То се одело
просто звало "друго одело" - и тако сад знамо читав
обим његове гардеробе.
Кад се Том обукао, Мери га "дотера"; она му
закопча његов фини капутић на сва дугмета, све до грла;
онда му пребаци широку јаку од кошуље преко рамена;
очетка га мало, и најзад га је и крунисала шареним
сламним шеширом "на тачкице". Сада је изгледао много
пристојније, али се видело и колико му је нелагодно; а
било му је и одиста нелагодно, јер сва та укоченост, сва
та мука са оделом и сва та чистоћа, све га је то једило да
не може горе бити. Надао се бар да ће Мери заборавити
на обућу, али се та нада изјаловила: она добро напљеска
ципеле лојем као што је већ био обичај у то доба и метну
их пред њега. Он изгуби већ свако стрпљење па јој рече
да увек од њега тражи оно и што он најгоре мрзи. Али
Мери му рече убедљиво:
- Де, Томе, - зар тако ради добро дете?
И тако га она патента да обује ципеле, истина уз
много гунђања. Мери је часом била готова, и тако деца,
све троје, пођоше у недељну школу - коју је Том мрзео
из дпа душе, док су је Сид и Мери много волели.
Настава у недељној школи трајала је од девет до
десет и по, па је онда долазила служба божја. Оно двоје
остајало је увек радо на проповедима, а остајао је и
Том, али из много претежнијих разлога. У оно црквених
-35-
 седишта без јастука, са високим наслонима, могло се
сместити око триста особа, а црквена зграда и није била
богзна шта; мала, неугледна, а преко ње пребачена нека
чамова сандучина у облику кубета. На вратима Том
мало застаде па ослови једног другара који је такође
био празнично обучен и удешен.
-Је ли, Биле, имаш ли жуту цедуљку?
-Имам.
-А шта тражиш за њу?
-Шта ти дајеш?
-Шећерну лушу и удицу.
-Дај да видим.
Том показа. Утврдише пазар и ствари променише.
газду. Затим је Том трампио два "каменца" за три црвене
"цедуљке". А после је дочекивао и друге дечаке, како су
већ долазили и давао "танте за бупе" - све трампљавао
за цедуљке разних боја, и тако до читавих неких десет, а
можда и петнаест минута.
Онда уђе у цркву са читавим буљуком чистих и
бучних дечака и девојчица, оде право на своје место и
отпоче свађу са првим до себе. Учитељ, озбиљан, ста­
рији човек, одмах се умешао, _па таман што им је, за
часак, окренуо леђа, _а Том повуче за косу једног другог
дечка у клупи пред собом, и чим се клинац окренуо, он
се задуби у књигу; онда боцну опет једнога чиодом, и то
само да би чуо како ће да дрекне: ,,јао". Учитељ га опет
опомену.
Читав Томов разред био је на исти калуп: ларма­
џије, несташни, обешењаци, немирни до крајности.
Када су говорили лекцију, нико није знао библијске
изреке како треба, него си им морао једнако помагати.
Али, ипак, некако би се на крају крајева провукли, и
сваки би добио малу цедуљу на име награде, а на свакој
цедуљи била је нека библијска изрека. За две напа­
мет изговорене изреке добијала се једна плава. Десет
-36-
таквих плавих вредело је колико једна црвена, а могле
су се и заменити за црвену; десет пак црвених вределе
су колико једна жута; за десет жутих управитељ је давао
ђаку врло простачки укоричено "Свето писмо" (које је
у та далека времена опште јевтиноће стајало четрде­
сет центи). Колико их има међу мојим читаоцима који
су били тако вредни и приљежни да науче наизуст две
хиљаде стихова, па макар добили и Дореову Библију? 11
Међутим, Мери је стекла на тај начин већ две
Библије: оне су биле плод двогодишњег стрпљивог рада,
а један клинац немачког порекла добио их је неким
чудом четири или пет. Тај је дечко једаред изговорио
три хиљаде библијских стихова, наизуст, а да нигде стао
није; али су се његове душевне моћи толико напрегле,
да је од тога дана остао као неки умни богаљ - готово
сулуд - а то је био гадан удар за школу, права несрећа,
јер је управитељ у великим и свечаним приликама, пред
гостима, увек прозивао тога дечка да школи осветла
образ или, како је Том говорио: да им свима "удари
јадац".
Само су старији ђаци и били у стању, стичући цедуљу
за цедуљом, да истрају све док не стекну Библију; а када
се та школска награда предавала, то је био редак и
значајан догађај; ревносни добитник-ђак био је у свачи­
јим очима, за читав тај дан, тако велик и тако славан, да
се у грудима сваког ђака, у тај мах и у тај час, изнова ра­
збуктавао пламен частољубља, које би понекад, горело
и две-три недеље. Што се тиче Томове умне глади, веро­
ватно је да никада није огладнео за таквом храном, али
ван сваке је сумње да је читаво његово биће одвајкада
чезнуло за славом и блеском што уз њу иду.
11 Француски графичар Гистав Доре (1833-1883). Чувене су његове
илустрације многих славних књига: Библије, Божансшвене комедије,
Дон Кихоша, Јадника итд.
-37-
 Чим је почео час, управитељ стаде на предика­
оницу; у руци је држао заклопљену црквену песмарицу,
а кажипрст је забо међу њене листове. Нареди да буду
мирни.
Када управитељ недељне школе држи уобичајену
говоранцију, он мора пошто-пото да држи песмарицу
- молитвеник у руци исто онако као што певач, кад се
испрси на подијуму да отпева своју соло-тачку, мора
имати онај неизбежни лист нотне хартије; додуше, остаје
тајна зашто им је то потребно, јер се њоме ни један ни
други од ова два страдалника нипошто не служе, није
им то ни на крај памети. Овај је управитељ био сувоњав
човечуљак од својих тридесет и пет година, са брадом_
пепељавом, и као у јарца, а и коса му је била пепељава.
Носио је круту усправну крагну, чија му је горња ивица
допирала малтене до ушију, док су се њени оштри кра­
јичци прегибали до самих његових усних кутова, тако да
су правили као неку тарабу која га је нагонила да само
испред себе гледа, а ако би хтео да баци поглед у страну,
морао се цео целцат окренути. Брада му је почивала на
распростртој кравати са фронцлама, која је била дуга
и широка као каква новчаница; врхови ципела били
су извијени оштрим щиљковим:а _увис, према тадашњој
моди, попут каквих санки.
Господин Вотерс био је на изглед веома озбиљан,
а у срцу честит и веома искрен. Он је толико поштовао
свете ствари и посвећена места, и толико их је издвајао
од свега што је световно и св_акодневно, да је сасвим
несвесно његов глас добијао у недељној школи сасвим
другу недељну и празничну боју, коју није имао у обичне
радне дане.
Он поче отприлике овако:
- Елем, дечице, желим да седнете што можете
усправније и лепше и за минут-два да ми поклоните
своју пуну пажњу. Тако, тако. Тако треба увек да се држе
-38-
добри дечаци и добре девојчице. Видим једну девојчицу,
гледа кроз прозор - страх ме да нешто не мисли да сам
се и ја негде тамо шћућурио - можда чучим где на јед­
номе од оних дрвета, па држим говоранцију птичицама!
(одобравање и кикотање). Желим да вам кажем да ми је
много мило што видим толика ведра, насмешена, чиста
лица, окупљена на оваквом месту као што је ово наше
да науче да чине што је право и добро.
И тако даље, и тако ближе. Није потребно да се
наводи проповед до краја. Она је била направљена на
онај калуп који се никад не мења и који сви ми познајемо
и те како.
Последња трећина говора била је нешто мало
помућена, јер су неки "опаки дерани" опет стали да се бију
и џавељају и свакојако забављају; па се сашаптавање,
мување и врпољење раширило на све стране, тако да
је подривало и запљускивало чак и онакве неоспорне
и непокварљиве хриди као што су Сид и Мери. Али и
најмањи ромор замро је чим се глас господина Вотерса
некако нагло умири, и завршетак проповеди био је про­
праћен изливом неме захвалности.
А највећи део целог сашаптавања био је проузро­
кован једним догађајем који је мање-више био редак: с
уласком гостију ушао је правозаступник Тачер у друштву
с неким веома слабачким и старим господином, па један
отмен, стасит средовечан господин, с проседом косом, и
једна достојанствена госпођа, која му је несумњиво била
супруга. Та дама водила је за руку девојчицу.
Тому нису биле све козе на броју, био је сав узне­
мирен, раздражен, а уз то га и савест гризла; није се
усуђивао да се гледа са Еми Лоренсовом и није могао
да поднесе њен заљубљени поглед. Али када је спазио
ону малу придошлицу, просто само што се није исто­
пио од милине. И одмах се дао на "извођење" - да се
"покаже", и то из петних жила: е ћушкао другаре, е
-39-
 чупкао их за косу, е кревељио се - ти, боже, знај; једном
речи: употребио сваку вештину која би могла да занесе
једну девојчицу и стекне њено одобравање. Само цела
та његова раздраганост била је умрљана једном љагом,
једном једином: успоменом на понижење које је дожи­
вео у градини тога анђелка; али и ти су болни трагови
убрзо испрани валовима среће који су запљускивали
читаво његово биће.
Гостима дадоше најпочаснија места, а чим се за­
вршио говор господина Вотерса, он их лично представи
својој школи. Средовечни господин, како се испостави­
ло, био је личност преко мере знаменита, ништа мање
него срески судија, главом и брадом - према томе, он
, .. је био најузвишенији божји створ што су га сва та деца
икад видела. Деца су се просто питала од какве ли је
грађе саздан; каква ли је зверка; у неку руку хтели би да
им однекуд заурла, а опет и плашили су се шта ће и куд
ће ако би му то заиста пало на памет.
Он је био из Цариграда, неких дванаест миља да­
љине - према томе, тај се и напутовао и видео света. Па
те очи његове, то су исте очи којима је гледао среску
судницу, за коју се говорило да јој је кров од чистога
калаја! Трепет који· су ове мисли уливале дошао је до
изражаја; све је муком замукло од узбуђења и све су се
очи укочиле и избечиле у њега.
Ето, то је био великосудија Тачер, брат њихова ов­
дашњег адвоката!
Џеф Тачер сместа полете да се пред школом
покаже: колико је присан са капоњом и великаном и да
изазове завист читаве школе. А још да је чуо нешто шта
се ту шапутало, богами не би за његове уши било слађе
музике:
- Пази га, Џиме! Пази како се пење онамо! Ама,
погле само! Сад ће да се рукује, море, са оним; види,
-40-
види: баш се рукује! Нема шта! Мој брајко, зар не би и
ти да си сад нешто Џеф!
Господин Вотерс даде се на "извођење бесних гли­
ста". Изводио је како је год знао и умео: пословно се
ужурбавао, давао наредбе, исказивао мњење, упућивао
све и свакога, овамо, онамо, туда и свуда, где би му се и
кад би му се само пружила прилика.
Књижничар, па и он је изводио и "фркочио се":
јурио тамо-амо, носио пуна наручја књига и правио
свакојаку хуку и буку, у којој толико ужива ситна
чиновничка боранија.
Младе учитељице такође су изводиле и правиле се:
нагињале су се слатко над ђацима које су још малочас
ишамарале, па су мило претиле прстом у знак опомене
,,рђавим ђацима", а "добру децу" нежно су миловале ру­
ком.
Млади учитељи изводили су: мало су тобоже
закерали, па не знам: замерали ово, истицали оно, пока­
зујући благим изливима свога наставничког ауторитета
колико им је стало до дисциплине и да се пази.
'1 А највећи број учитељског особља оба пола нешто
се нашао у послу око књига које су биле поређане крај
саме предикаонице, у рафовима, и тај посао имао је да се
обавља у више махова (тобоже им је било баш снеруке,
али шта ће кад морају). Мале цурице изводиле су на
разне начине, а исто тако и дечаци, и то тако ревносно
да је доскора ваздух био испуњен гужвицама од хартије
и свакојаким шушкањем и шумкањем.
А изнад свега тога великан је седео и обасјавао
величанственим судијским осмехом сав тај скуп и грејао
се на сунцу своје сопствене величине, јер и он је, такође
- изводио, и он се шепурио.
Да би усхићење господин-Вотерсово било потпуно,
недостајало је само још нешто: да му се да прилика да
коме подари Библију у знак награде и свима да пред-
-41-
 стави какво своје чудо од ђака. Понеки ученик имао је
и покоју жуту цедуљу, али их нико није имао довољно
- утврдио је он то распитујући се код својих најбољих
одликаша и звезда. Ах, све би он на свету дао, све, ама
све, да му је под руком онај немачки клинац, само нара­
вно да буде при чистој свести!
И сад, у часу када је сва нада била изгубљена, испаде
Том Сојер, у руци држи седам жутих, седам црвених це­
дуља и десет плавих -и тражи Библију! То је био гром
из ведра неба!
Вотерс није очекивао да му с те стране изађе зато­
ченик бар за наредних једно десет година! Али нема
врдања - чекови пуноважни и исплатити се морају, д9
њих нема грешке! Те тако Тома узнесоше на високо
1' постоље да стане, где су пребивали судија и остали
изабраници, а велика вест обзнани се одозго од стране
главног штаба. То је било запрепашћујуће највеће чудо
над чудесима, за читавих последњих десетак година;
свеопшта запањеност била је толика да је она уздигла
новога јунака на висину која се могла мерити и са оно­
судијском: и школа је, место да се забезекне, гледајући
и погледајући у једно чудо, буљила очи у два чудна чуда.
Клинци су се живи, појели од зависти; а најгоре су и
најчемерније муке трпели они који су доцкан запазили
да су они и нико други омогућили Тому да се овенча
таквим мрским блеском, јер су му продали своје цедуље
за богатство које је он нагомилао трампом за кречарско
�раво. И они су презирали сами себе, к�о свесне жртве
Једне гнусне подвале, као жртве оне зми1е што се скрила
у трави.
Награда је уручена Тому са онолико речите срдачне
речитости колико је управитељ био кадар да је скрпи
под таквим околностима. Истина, говору је недостајало
право полета јер је кукавни управитељ нагонски осетио
да је посреди тајна која не сме нипошто избити на виде-
-42-
ло: ама, било је просто бесмислено и поверовати да би
тај клинац био у стању да у своју главу сручи и сабере
летину од две хиљаде снопова библијских изрека; та она
би му се сломила и од једног туцета.
Еми Лоренс била је поносита и радосна; она се ста­
рала да то искаже Тому Сојеру својим лицем, али Том
није хтео ни да је погледа. Чудила се; онда се малчице
узнемирила; онда се нека нејасна слутња, као, појавила,
па опет ишчезла; па ето је опет; и она стаде мотрити:
ухватила је нечији поглед кришом бачен: и све јој је
постало јасно да не може бити јасније! И тада - срце
јој препуче у грудима, била је љубоморна, била је бесна,
сузе јој навреше на очи, и она је мрзела све и свакога, а
Тома, како јој се учинило, највише.
Тома представише судији. Али језик му се био заве­
зао, он не може да дође до даха, срце му лупа да искочи
- једно, због језовите величине тога човека, а друго,
што је био њ е н. Да је само нешто био мрак, како би
он волео да падне пред њега ничице и да му се моли као
што се Богу моли!
Судија стави руку Тому на главу, назва га силним
момчуљком и упита га како се зове. Дечко се загрцну,
задахта и најзад некако промрси:
-Том.
-А неће бити, није ваљда Том, него ...
-Томас.
-Дабоме. Одмах сам помислио да га има још мало,
на сваки начин. Па лепо, врло лепо. Али, ако смем тако
да кажем, имаш ти још једно име, па и њега ћеш ми
казати, хоћеш ли?
- Реци господину и презиме, Томасе; оно друго име
-рече Вотерс -и ословљавај га са "господине". Не забо-
рављај на добро васпитање!
-Томас Сојер, господине!
-43-
 - А, тако! Видим да си добар дечко. Силан дечко!
Прави правцати мушкарац, јунак. Није то шала - две
хиљаде стихова - богме то је; ако је много, баш је много.
А не треба ни да ти је жао што си уложио онолики труд
да их научиш; јер знање вреди више него ишта на овоме
свету; знање ствара велике људе и добре људе; а ти ћеш,
Томасе, једнога дана бити и велики и добар човек, па кад
се осврнеш уназад, ти ћеш рећи: ,,Све сам то постигао
захваљујући недељној школи, срећан ли сам што сам је
похађао док сам био дечко; за све то имам да захвалим
својим наставницима који су ме и научили да од срца
прионем науци; и за све то имам да захвалим добром
управитељу који ме је храбрио, који је лебдео нада
мном, који ми је подарио прекрасно Свето писмо, сјајно
Свето писмо, и још како дивно укоричено - дао ми га
на поклон, да буде вазда моје, занавек; и за све то имам
да захвалим што сам био васпитан како ваља и треба!"
Ето, шта ћеш ти рећи, Томасе, а те две хиљаде стихова,
ти их не би дао ни за какве новце, ни за какво благо
овога света! Нема шта!
- А сад, дедер реци мени и овој госпођи, неће ти
ваљда бити криво, де, мало . од онога што си научио
- знам да ћ еш нам.радо казати, јер ми се сви поносимо
малим дечацима који добро уче. Елем, ван сваке сумње,
знаш у прсте свих дванаест апостола. Хајде, реци нам
имена оне двојице првозван�х?
Том је чупкао дугме и бленуо као теле у .шарена
врата. Обли га румен, обори очи. А господину Вотерсу
просто срце сиђе у пете. Он рече сам себи да је сасвим
немогуће да би тај дечко био у стању да одговори ма и
на најпростије питање - зашто му је судија, ако бога зна,
и поставио питање! Он осети да је на њега ред да нешто
каже, па ће рећи:
- Одговори господину, Томасе - не плаши се
ништа.
-44-
Том ћути као заливен.
- Ама знам ја, ти ћеш казати м е н и - рече госпођа.
- Де, ко су била два првозвана ученика? Звали су се ...
- Давид и Голијат.
Бацимо преко остатка овога призора копрену
хришћанског милосрђа.
ГЛАВА У
Око десет и по забрујало је напукло звоно малене
цркве и народ се стао скупљати на јутарњу проповед.
Деца из недељне школе распоредила су се по цркви и
позаузимала столове крај својих родитеља да би била
под јачим надзором. Дошла је тетка Пола, те су и Том, и
Сид, и Мери седели с њом. Тома сместише до самог про­
лаза да би био што је могуће даље од отвореног прозора
и оних привлачних летњих призора напољу.
Гомила је пунила црквени брод: стари и јадни управ­
ник поште, који је видео и боље дане; градоначелник са
женом - јер су поред других непотребних ствари имали
и градоначелника, мировни судија; па удова госпођа Да­
глас, лепа, згодна жена од својих четрдесет, широке руке
и добра срца, а уз то још и имућна - њена кућа на брду
била је једина "палата" у читавоме месташцу, најгосто­
љубивији дом и најчазбенији, што се тиче приређивања
свакојаких светковина којима се град Петроград могао
подичити. Затим: погрбљени и уважени бивши гра­
доначелник Ворд са госпођом; па адвокат Реверсон,
нова месна величина - тек је дошао, и издалека; најзад
рупи и "главна лепотица" праћена читавим јатом лепој­
ки, обучена у бело и са безброј трака и пантљика - да
залуде мушка срца; онда сви млади службеници, тргова­
чки помоћници и намештеници што их је град имао, сви
до једнога: стали у црквеном предворју, грицкајући глави­
це својих штапова, и тако и остадоше као неки округли
-45-
 бедем од све самих напомађених и нешто приглупих
обожавалаца, док и последња девојка није прошла кроз
шибу њихових погледа.
Последњи од свих прође "узор-дечко" и "мустра од
детета" Вили Маферсон, који је водио за руку мамицу
тако пажљиво као да је она сва од стакла, па се он боји
да му се не разбије. Он је увек тако "доводио" своју
мамицу у цркву и био је понос и дика свих старијих
госпи. Дечаци су га мрзели због. те његове "доброте",
а сем тога и зато што им је увек набијан на нос "да се
на њега угледају". Из стражњег џепа вирила му је бела
марама - увек тако сваке у бога недеље - и то, као баја­
ги случајно. Том није носио џепну мараму, а на дечаке
,,марамичаре" гледао је као на фићфириће.
Сад се окупила читава паства, звоно још једном огла­
си да опомене задоцнеле и дангубе и онда цркву обузе
свечани тајац који је био само прекидан шапутањем
и кикотањем хора са галерије. Тај се хор одвајкада
сашаптавао и кикотао за време службе божје. Био негде
један црквени хор који се држао пристојно, али сам већ
заборавио где ли му је то било. Давно је било, пре бог
те пита колико година, и једва се ичега сећам, али све
мислим да је то било у некој т.уђој земљи.
Свештеник назначи песму из црквене песмарице и
прочита је најпре сам, у сласт и то на један нарочити на­
чин коме су се у овом крају много дивили. Започињао је
у средњем кључу, па се пентрао увис, све док би му глас
достигао извесну тачку, - ту би онда истакао највиши
слог, па би се онда сурвао главачке као са какве скакао­
нице.
Хоћу ли се уздићи у небо на цветна поља
са рајском славом
Док се други боре и муче и болно крстаре
пучином крвавом?
Сматрало се да му као читачу нема равна. Увек и
на свим црквеним "поселима" позиван је био да чита
-46-
високу поезију; а кад би свршио, госпе би подизале руке
и беспомоћно спуштале у крило, па би колутале очима
и тресле главама као да су хтеле да кажу: ,,Речи то не
могу да искажу; веома је красно, и сувише красно за ову
нашу грешну земљу."
После тога, назначену песму-молитву отпеваше, а
тада се пречасни господин Спраг претвори у живу огла­
сну таблу и прочита сва саопштења о скуповима поједи­
них друштава и кола и о свакојаким другим појавама,
теје већ изгледало да ће се та листа наставити до самога
судњега дана - чудан обичај који се и дан-дањи одржао у
Америци, чак и у великим градовима, и то данас, у доба
многобројних листова. Честа је то појава: уколико се
који укорењени обичај мање да оправдати, утолико нам
бива теже да га скинемо с врата.
А сад, свештеник очита молитву.
Добра, благодарна молитва, која је ишла и у сит­
нице: ту се Богу молио и заузимао за цркву, и за малу
децу у црквеноме крилу, па за друге месне цркве, па
за сам градић, па за срез, па за народну државу и њене
службенике, па за Сједињене Државе, па за све цркве
у Сједињеним Државама, па за Конгрес, 12 за председ­
ника, за врховну управу и њене службенике, за сироте
морнаре што крстаре по морима, које шиба олуја; па
за потлачене милионе који стењу под петом европских
монархија и источњачких деспотија, за оне који су
примили видело 13 , и благу вест јеванђељску, али који
немају очи да виде, ни уши да чују; ш, за незнабошце на
далеком острвљу океанском. Најзад је завршио молбом
да речи које је изговорио нађу милост и буду услишене,
те да буду као семе посејано на доброј земљи, које семе,
дакле, и род рађа и доноси богату жетву добра. Амин.
12 Оба изборна дома.
13 Тј. крштени су у хришћанској вери.
-47-
 Сад хаљине зашушташе и паства која је дотле стаја­
ла - седе. Дечко пак чија се повест износи у овој књизи
није уживао у молитви, него ју је само подносио, као
преко мртва срца, а можда ни толико. Био је немиран,
молитва није пријањала за њега. Он је, истина, уочавао
све могуће појединости, али несвесно, јер слушао није,
само је познавао потпуно и цело то земљиште и утап­
кани пут којим ће свештеник ударити, па чим би поп
уметнуо ма и најмању нову ситницу, Томово уво одмах
би открило такво новачење и цело би се његово биће
бунило, пошто је он сматрао свако дометање као нешто
непристојно, као неку подлост.
Усред молитве једна се мува спустила на наслон
седишта пред њиме и мучила му дух: трљала ножице,
хватала се њима за главу и тако је снажно гладила да је
изгледало да ће је просто отргнути од тела, а извиривао
је и врат њен, попут танког кончића; затим је стражњим
ножицама стругала криоца и приљубљивала их уз труп,
као да су јој то неки пешеви од капута; и цело то своје
лицкање, глађење и удешавање изводила је савршено
спокојно, као да је знала да нема никакве опасности.
И збиља, тако је било: јер к�лико су год Тома сврбеле
руке, ипак се није _усудио на нешто такво: веровао је
да би му душа на месту пропала за сва времена кад би
учинио такву ствар.
Али чим је завршна реченица отпочела да тече,
шака му се сама од себе стала да стеже и крадом је
помаче напред, а онога часа кад је "Амин" изговорен,
мува је постала ратни заробљеник. Али је тетка запази­
ла и натерала га да је пусти.
Свештеник је држао беседу, и тако је једнолико
мрмљао доказујући нешто на тако досадан начин, да
су се многе главе стале спуштати и дремовно климати;
међутим, у питању је био: вечити огањ пакленски и
сумпорни град, а доказивало се да је све мање и мање
-48-
изабраних праведника, док се најзад њихов број није
смањио на незнатно друштванце које готово није било
ни вредно спасавати.
Том је бројао странице проповеди. После цркве
увек је знао колико је страница било, али је ретко ишта
знао о самоме "слову". Па ипак, овај пут за неко кратко
време занимало га је, јер је свештеник изнео моћну и
узбудљиву слику: како ће се о свеопштем васкрсу ску­
пити све што на земљи живи, па ће лав и јагње лежати
заједно, а мало ће их детенце водити. Али патетика,
поука и наравоученије тога великог призора нису се ни
коснули нашега дечка; он је у свему томе само мислио:
колика ли је слава и дика тог малог детета кад игра
једну такву улогу пред задивљеним народима. Његово
се лице зажари при тој помисли и он рече у себи да би
баш желео да он буде то дете, али наравно, да лав буде
питом.
Али сувопарно доказивање опет пође својим током
и Том је опет на мукама, те му паде на ум благо што га
има, и он га извади. Била је то велика црна буба, јеле­
нак са страховитим штипаљкама, тако да га је Том звао
"буба штипавица". Јеленак је био у кутији од жижица. И
прво што је буба учинила: уштину га за прст.
 Наравно, он га тресну с прста, и јеленак одлете у
средину цркве и паде на леђа, а позлеђени прст заби се
у дечкова уста. Јеленак је лежао, копрцао се, батргао
беспомоћним ножицама, и никако да се окрене. Том га
је посматрао, желео да га се дочепа, али како - јеленак
је био изван његова дохвата! А и други свет који се није
загревао за проповед налазио је утехе у буби, па су је и
они посматрали.
У тај мах довуче се неки мангуп-пас, нека пудлица,
јадна-жалосна, омлитавела од летње жеге и тишине;
заробљеништво јој већ досадило, па све уздише за
променом.
Пудлица нањуши јеленка, опуштени реп подиже
се и размаха. Она проматраше свој плен, обилазила га,
њушкала са сигурне даљине, па опет удри шетај око
њега, па се охрабри и њушну га из веће близине; онда
расклопи губицу и такну јеленка некако обазриво, па
опет такну, па опет, па уђе у игру, ужива у игри, па леже
на трбух, а бубу шчепала у шапе, онда опет стаде изводи­
ти опите; најзад се уморила, па постаде некако расејана,
и духом одсутна, глава јој клону, и мало-помало брада
јој се спусти и дотаче непријатеља - а овај ти је шhапи!
Пас оштро скикну па главом одмахну, и буба паде чита­
вих неколико јарди даље и опет се нађе на леђима.
Оближњи гледаоци стадоше лактовима мувати
једни друге, обузела их нека блага унутрашња радост,
неколика лица сакрише се иза лепеза и марамица, а Том
је био пресрећан. Пас није знао шта ће, осмољио се, али га
је пекла и увреда и жеђ за осветом, те ти се он приближи
буби, и понови се опет обазриво јуришање: поскакивао
је на њу са сваке стране једнога нападног круга што је
сам себи одредио, па све предњим шапама домашивао
бубу до за један прст, па се и ближе прикључивао зуби­
ма, а главу уз то тако љутито забацивао да би му сваки
пут уши заклопарале! Али се опет умори, после неког
-50-
времена, па хтеде да се забавља хватајући муву, али не
нађе утехе у томе; онда кружи њушком за мравом, све у
круг, али и то га зачас уморило; онда зевну, уздахну, на
бубу заборавио сасвим и - спусти се на њу! Сад га одјед­
ном стаде дивље штектање као да he овога часа пресви­
снути, појури низ пролаз; лавеж и скика наставише се, а
и пас је једнако јурио даље, те је најзад стигао до пред
сам олтар, па се стуштио низ другу црквену лађу; допао
до врата, урлао је и завијао да га пусте, да галопом зажди
куд га ноге носе; његова забезекнута болна језа расла је
једнако, док га није најзад претворила у вунасту комету
која је полетела својом путањом, брзином и блеском
светлости. Најзад бесомучни страдалник скрете са прав­
ца, откиде се и скочи у крило своме господару, а овај га
завитла кроз прозор те глас очајања убрзо одумину и
замре у дивљини.
Сада се већ читава црква зајапурила и људи већ
нису знали шта ће од уздржаног смеха, просто су се
давили, а придика је дошла у ћорсокак.
Онда попа опет, на једвите јаде, настави проповед,
али је она текла некако сакато и као преко бундева,
јер се више није могло утицати; па чак и најозбиљнији
осећаји били су стално примани са пригушеним кикотом
безбожног церења, иза каквог заклона, далеко у коме
столу, као да је јадни духовник изрекао неку будибог­
снама смешну досетку. И било је истинско олакшање
за читав тај верски скуп када је искушењу дошао крај и
када је дат благослов.
Том Сојер оде кући сав раздраган и мислио је да и
служба божја ипак донекле може да буде и једна божја
уживанција, ако се само унесе мало разноврсности у њу.
Али му је једна само ствар ипак кварила расположење:
пас се могао играти "штипавцем" до миле воље, нека га,
нема он ништа против, - али није било нимало лепо ни
у реду да му бубу и - однесе!
-51-
 ГЛАВА VI
Освану понедељак и затече Тома веома потиштена.
Увек се понедељком ујутро осећао тако, јер му је увек с
понедељком освањивала нова седмица школскога муче­
ња. И он је обично почињао тај дан с мишљу: камо лепа
срећа да уопште нема празника - празник је метнут
само да окови и ропство у које се поново пада буду још
мрскији и гнуснији.
Том лежи у постељи замишљен. И оцједном му сину
у главу: како би то лепо било да сам болестан, могао бих
изостати од школе, остао бих код куће. И ту се назирала
једна нејасна могућност.
Он испита све у себи и на себи. Никакве бољке. Те
он опет удари у испитивање. Најзад, учини му се као да
га мало трбух завија, и то га је силно охрабрило, окре­
пило га надом. Али то чупање у стомаку зачас прође,
као да га никад није било. Те он опет: удри тражи,
удри размишљај. Изненада: пронашао је нешто! Један
му се горњи секутић клима! Каква срећа! И таман да
простење, тек толико "за почетак", како је он звао-кад
му сену кроз главу: ако с тим ·изађе насреду, настрадао
је као нико, тетка ће му просто зуб извадити па ће још
и да боли.
Тада он закључи: зуб има засад да се држи као ре­
зерва, а треба тражити нешто друго. Неко време баш
ништа на помолу! Најзад се сет.ио како је доктор причао
о некој бољци: обори тако болесника на две или три не­
деље у кревет, а може и прст да изгуби ако се да на зло. Те
он живо извуче свој мало отечени палчић на нози испод
јоргана, па га стаде испитивати. Само што није знао
који су му знаци те болести. Па ипак, вреди покушати!
И тако се даде у болно јечање, све у шеснаест.
Али Сид спава као заклан.
-52-
Тома стаде још гласније јаукање тако да је уобра­
зио да га онај палац на нози већ од збиље боли.
Али Сид: нит' ромори, нит' говори; слатко спава.
Том се толико напрезао у том свом јаукању, да му
је нестало даха. Одмори се мало, па скупи што је могао
даха, да се сав надуо, и зајеча неколико пута, већ не
питај! Сјајно!
Сид хрче и даље.
Том се наљути. Викну: ,,Сиде, Сиде!" и стаде га
дрмусати. То је већ помогло, а Том удари опет у јаука­
ње. Сид зевну, протеже се, подлакти се, отхркнувши,
и избечи очи у Тома. А Том стење ли стење! Онда ће
Сид:
-Томе, еј, Томе!
Ни речи одговора, какав одговор!
-Е-еј! Томе! Томе! Који ти је ђаво Томе?-И он га
продрмуса и погледа га преплашено у лице.
Том простења:
-Јао, Сиде, немој забога! Не треси ме!
-Па шта ти је, Томе? Хоћу ли по теткицу?
-Немој, нека. Можда ће само проћи, не зови никога.
-Како да не зовем! Не стењи тако, ако бога знаш
Томе, па то ти је језиво. Откад те то држи?
-Већ сатима! Јој! Јао, немој тако да ме цимаш, Сиде.
Уби ме!
- Томе, што ме ниси раније пробудио! Јао, Томе,
немој молим те. Језа ме подилази кад те само чујем како
јаучеш. Томе, шта је с тобом, ако бога знаш?
- Све ти праштам, Сиде. (Јаук.) Све што си ми
икад учинио нажао. А кад мене више не буде на овоме
беломе свету ...
-Куку, Томе, нећеш ваљда да умреш? Немој, Томе,
ако бога знаш! Немој, слатки Томе! Можда ће ...
- Свима праштам Сиде. (Јаук). Кажи им од моје
стране, кажи, Сиде. Чуј, Сиде, а онај мој прозорски
-53-
 оквир, и оно моје ћораво маче дај оној девојчици, оној
новој што је дошла у наш град, и кажи јој...
Али Сид је дочепао своје одело и одјурио. А Том је
у овај мах већ изистински патио, његова је уобразиља
тако изврсно прорадила да су му јауци мало-помало већ
звонили као прави правцати.
Сид се сјури низ степенице и дрекну:
-Јао, тетка-Поло, оди! Том само што није умро!
- Умро?
- Само што није. Не оклевај, ходи брже!
- Којешта! Где то да верујем!
Али она полете уз басамаке, а за њом се стушти
Сид и Мери.
И теткино лице дође бледо као крпа, а усне јој само
дрхте. Па кад је стигла до кревета, она завапи што је год
имала даха:
-Томе, Томе, шта је с тобом?
- Ама, теткице, мени...
-Шта је с тобом, забога и побогу, чедо моје!
-Теткице, онај болесни прст на нози -дохватило га
крвно тровање! Утрнуо као смрт!
Стара госпа клону у прву столицу с краја, мало се
насмеја, мало отпла�а, па онда држ' и једно и друго! То
је мало као окрепи, и она рече:
-Томе, да знаш како си ме препао. А сад престани
са тим твојим будалаштинама, па испадај из кревета!
Јаук престаде, а прст више није болео. Дечко се
осетио мало постиђен, па рече;
- Тетка-Поло, учинио ми се з б иљ а мртав-утрнуо,
а тако ме болео и бридео да сам сасвим заборавио да ме
још и зуб боли.
-Шта, сад опет зуб! А шта ти је зубу?
-Један ми се клима, а већ што боли, грозно!
- Добро, добро, добро де, немој опет да ми ту јау-
чеш. Отвори уста. Тако, зуб се заиста клима, али од тога
-54-
нећеш умрети! Мери, донеси ми свилени кончић и мало
жере из кујне.
На то ће Том:
-Јао, слатка си теткице, немој да га вадиш, не боли
више ни оволишно. Тако се не помакао с овог места ако
ме још боли. Немој слатка теткице! Не бих хтео да изо­
станем од школе!
- Ко, зар ти? И ти то мени? Та све си то удесио, сву
ту гунгулу, само што си уобразио да ћеш моћи од школе
да изостанеш па да идеш на пецање! Томе, Томе, колико
те ја волим, а ти све измишљаш што ти само на ум падне,
да ми старо срце сломиш тим својим неваљалствима!
У то време већ су стигле зубарске алатке. Стара
госпа направи омчу на једном крају свиленог конца,
чврсто је запе Тому око зуба, а други крај конца приве­
за за кревет. Онда дочепа жеру па је нагло унесе Тому
такорећи у лице. И зуб се већ клатарио тамо-амо о кре­
ветској страници.
Али где је јада, ту је и награде. Када се Том после
доручка запутио у школу, кога је год дечка срео, сваки
му је завидео, јер је због рупе у горњем реду зуба сада
био у стању да пљуцка на један нов и изванредан начин.
Скупила се око њега гомила дечака које је привлачио
тај призор. Један међу њима посекао прст, и до тога часа
био је средиште свеопште пажње и дивљења, а сад остао
без иједног присталице, и слава му помркнула потпуно.
Дође му тешко око срца, и он рече са презиром, који у
ствари није осећао: ,,Чудна ми чуда да пљуцкам кб Том
Сојер" -али му други дечко добаци: ,,Кисело грожђе!"
и поражени малочашњи јунак оде тужан и невесео.
Ускоро Том набаса на малолетног градског про­
каженика Хаклбери Фина, сина месног пијанца.
Хаклберија су од свег срца мрзеле све градске маме
и ужасавале се од њега јер је продавао зјала, није имао
куће ни кућишта, био простак и дрипац, опак деран - а
-55-
 сва су му се деца њихова дивила, дивила што само може
бити, уживала у његову забрањеном друштву, и сва им
)!{еља била: јао, кад би само нешто смели да буду као
он!
Том је као и они други, пристојни дечаци, завидео
Хаклберију што проводи бучни живот изгнаника,
одбачена од друштва; а и њему је било строго наређено
да га се клони, да се не игра с њиме. Те се тако играо с
њиме кад год би му се пружила прилика.
Ношња Хаклберијева састојала се из којекаквих
прња које су велики, одрасли људи бацали на ђубре:
све рупа и закрпа, све сам божји дроњак. Шешир му је
био огромна нека развалина: од негдашњег обода остао
само неки големи изљуштени полумесец, а капут, ако би
га носио, висио му до пета и стражња дугмета вукла су
му се негде испод леђа; чакшире су му висиле на једном
нарамњаку; што се тиче тура, тај је ландарао чак тамо
негде доле, наравно потпуно празан; ногавице окрзане у
неке ресе, вуцарале су се по блату, ако их не би засукао.
Хаклбери се кретао куд је хтео и како је хтео. Спа­
вао је по лепом времену на степеницама, крај туђих вра­
та, а по ружну времену у пра�ним кацама и буренцади­
ма. Није морао да иде у школу, у цркву; никога да зове
господарем, никоме да се покорава: могао је да пеца и
плива кад му се хоће и да остане докле му се прохте;
нико му није забрањивао да се свађа и туче; могао је да
седи увече и не спава докле га је год воља; чим пролеће,
он први босоног, а кад ударе јесење кише, последњи је
навлачио кожну обућу. Нико га није нагонио да се пере
и умива или пресвлачи. Што се тиче псовке ту је био
мајстор од заната! Једном речи, тај је дечко имао све,
ама све што живот чини драгоценим. Тако је мислио
сваки кињени, пристојан дечко у Петрограду.
Том кликну романтичноме прогнанику, у име
поздрава:
-56-
-Е-хеј, Хаклбери, здраво да си!
- Здраво да си и ти, па де, погледај, како ти се
допада.
-А шта ти је то?
-Цркнута мачка!
-Дај ми да је видим, Хаче. Јао! Сва се укрутила! Где
1 си је набавио?
-Купио од клинца.
-Шта си дао за њу?
-Плаву цедуљку и мехур са кланице.
-Одакле ти плава?
- Трампио са Бен Роџерсом, пре две недеље, за
палицу за терање обруча.
-Је ли? А за шта су лековите цркнуте мачке?
-За шта! Е мој брајко! За брадавице.
-Немој? Зар �биља? Ја знам нешто боље.
-Кладим се да не знаш! А шта је то?
-Тупа вода!
- Тупа вода! Не дам ја ни цвоњка за ту твоју тупу
воду!
-Не даш, лако је то рећи! А јеси ли кад пробао?
-Нисам, вала, никад. Али пробао је Боб Тамер.
-Ко то каже?
-Ко каже? Он казао Џефу Тачеру, Џеф казао Џо-
ни Бекеру, Џони казао Џиму Холису, Џим казао Бену
Роџерсу, Бен казао црнцу, а црнац мени. Ето, ако ниси
знао!
-Па лепо, шта с тим? Пресна лаж, и ништа више.
За њих све знам да лажу, а за т о г а црнца не могу да
кажем, не познајем га. Али нема црнца да не лаже! Није
него роткве стругане! А сад ми кажи, Хаче, како је то
извео Боб Тамер?
-Како? Загњурио човек руку у трули пањ у коме је
била кишница.
-По дану?
-57-
 -Наравно!
-Окренуо се пању л и ц е м?
-Дабоме. Бар ја мислим тако.
-А је ли уз то шта и г о в о р и о?
-Не бих рекао, али не знам.
- Аха? Хоће да сузбије брадавице тупом водом, а
овамо тако лудо ради! Тако то ништа не помаже! Ваља
да одеш усред шуме, где знаш гњили пањ са тупом
водом, па тачно у поноћ има да му приђеш натрашке, па
руком да проџараш по води и да изговориш:
Јечам-јечмичак,
Камен камичак!
Тупа водо буlјавице,
Мало ти је вечерице:
Позобљи ми брадавице!
Па чим си то казао, има да појуриш, све жмурећки
што брже можеш, једанаест корака одатле, па да се
окренеш трипут око себе и онда беж' кући главом без
обзира, језиком без речи. Јер ако кажеш ма и једну
једину реч, чини су растурене!
-Фино, али Боб Тамер није таки радио.
-Па јес', молићу лепо, можеш и да се кладиш сло-
бодно у шта хоћеш 'да није! Еј, господине мој! Та он је
најбрадавичавији клинац у читавом нашем месту! А
да он нешто уме да врача тупом водом - где би му био
крај! Не би он имао ни једне Једине брадавице! Ја сам их
поскидао на хиљаде са својих руку, ето, ја, Хак, како ме
видиш, и увек онако као што сам ти ·казао. Та ја се толи­
ко играм жабама да ми једнако искачу брадавице, броја
им се не зна! Понеки пут скидам их зрном од пасуља.
-Дабоме! Пасуљ помаже и те како. И ја сам.
- И ти си? А како ти то чиниш?
-Узмеш зрно пасуља, па расечеш на две половинке.
Онда подсечеш брадавицу да потече крв, па крвљу по-
-58-
шкропиш једну половинку пасуља, онда лепо ископаш
рупу и ту закопаш, и то тачно о поноћи на раскршћу,
за млада месеца; па тек тада да спржиш и ону другу
половинку пасуља. А она половинка што си је умочио
у крв има да вуче и вуче, јер хоће да привуче ону другу
да се с њом састави, а то помаже и самој крви да и она
извуче брадавицу сасвим, и да видиш, повуци-потегни:
брадавица отпаде као ништа!
-Јесте, тако је, Хаче, тако и никако друкчије, само,
кад закопаваш, онда је боље да још кажеш ову басму:
Пасуљ у дубини,
Брадавицу скини!
Твом пасуљу слази,
На очи ми не излази!
Ето тако увек ради Џо Харпер, а тај је био замало
те не и у Кунвилу и где ти тај све није био. Али реци ми,
а како то лечиш цркнутим мачкама?
-Просто да не може бити простије. Узмеш лепо ту
твоју мачку, па с њом на гробље, и то око пола ноћи,
тако некако, на нечији тек побусан гроб, неког рђавог
човека; тачно у пола ноћи, ето ти ђавола, а можда чак
и још двоје-троје с њим, само ти не можеш да их видиш,
једино чујеш као да ветар завија, а можеш и да их чујеш
где говоре између себе; па кад онога хоће да одвуку,
онога мртвака, а ти брже-боље спопадни мачку па се
баци за њима, и имаш да изговориш:
Ђаво за мртваком,
Мачка за ђаволом,
Брадавице за мачором -
- Од вас сам прост,
Од вас сам чист!
Е, видиш ли, нема те брадавице која томе може да
се одупре! Све их потера!
-59-
 -Лечи да не може боље бити! Јеси ли кад пробао,
Хаче?
-Нисам, али ми рекла баба Хопкинс.
-То је онда сигурно, јер сви кажу да је вештица.
- К а ж у! Е мој Томе, ја тачно з н а м да је она
вештица. Ћалцу уврачала. Ћалац ми сам рекао, он гла­
вом. Иде он једног дана и види, она му све нешто врача,
те ти он спопадне каменицу и да се није сагла, погодио
би је у сред звезде! Па шта мислиш! Исте те ноћи ћалац
се скљока с једне појате на којој је лежао мртав пијан,
и сломи руку.
- Богами, то је страшно. А како је он знао да му је
она састављала мађије?
- Како? Ништа лакше; ћалац би ти одмах рекао.
Ћалац каже чим те какве бабускаре очима стрељају, ту
не гине, ту је већ враџбина, а камоли ако уз то и нешто
мрмља. Јер чим нешто мрнџају, то ти оне читају Оченаш
-однатрашке!
-Је ли, Хаче, а кад ћеш да испробаш са мачком?
- Ноћас. Рачунам да ће ноћас доћи по маторога
Хоса Виљемса.
-Ама, Хаче, сахранили су га у суботу па што га не
би и однели у суботу?
-Јао, како те не мрзи да тако говориш! До поноћи,
од њихове работе нема ништа - а чим поноћ - дошла
недеља. А у недељу ђаволи �е слабо где врзмају! Бар ја
не бих рекао!
-Никад на то нисам помишљао: Сасвим је тако. По­
веди, болан, и мене.
-Што да не - ако те није страх.
- Кога бре страх! Слабо богами! Хоћеш ли да маук-
неш?
- Хоћу, а ти да ми одмаукнеш, да знам да можеш
са мном. Ономадне сам се намаукао онолико крај твоје
куће, а ти ништа, те најзад матори Хез стаде да гађа
-60-
каменицама, а све гунђа: ,,Проклети мачор!" Па сам му
и ја бацио једно цигленце, кроз прозор - само немој да
му кажеш!
- Нећу. Ономадне никако да замаукнем, јер ме
тетка држала под оком; само сад, овај пут имам да ти
одмаукнем сигурно. Је ли, Хаче, а шта ти је то?
-Шта? Ништа! Крпељ!
-Где си га уфаћкао?
-У шуми.
-Шта тражиш да ми га даш?
-Ко би му знао. Није ми за продају.
-У реду. Али ако је и крпељ, много је ситан и за
крпеља -што јес', јес'!
- Ништа лакше него туђем крпељу побијати цену!
То свако може. А за мене је сасвим добар. Мени бољи
крпељ и не треба.
- Чудна ми чуда! Крпеља има на све стране, да им
се ни броја не зна! Могао бих и хиљаду да их имам само
да хоћу!
- Лепо, па где су ти? Што их не набавиш? Знаш ти
и те како да не можеш. А ово је, видиш ли, рани крпељ,
то морам признати, и то сасвим рани. Први што сам га
видео ове године.
-Чуј, Хаче, да ти за њега дам један мој зуб!
-Дај да видим.
Том извади парче хартије из џепа и пажљиво ра­
зви. Хаклбери посматраше жудно. Искушење је било
исувише велико. Најзад ће рећи:
-Је ли прави зуб?
Том повуче усну и показа упражњено место.
-Е, па лепо, у реду ствар -рече Хаклбери -важи!
Том затвори крпеља у кутију од жижица која је пре
тога послужила јеленку-штипавици као тамница. Онда
се дечаци растадоше, и сваки је од њих осећао да је
учинио добар пазар.
-61-
 Када је Том дошао до мале забачене школске
зграде, он упаде нагло у учионицу, као неко који је часно
хитио да што пре стигне. Он окачи капу о клин и баци
се на своје место усрдно као да једва чека да прионе
раду. Учитељ, који је био засео на свом високом пре­
столу, једној великој отрцаној наслоњачи, дремуцкао је
успаван пчелињим зујањем забрујале дечје науке. Томов
изненадни препад трже га иза сна:
- Томас Сојер!
Знао је Том, кад га тако прозову пуним именом, да
ће ту бити свашта.
- Госпо'н учитељу!
- Дођидер овамо. А сад ми реци, мили мој, зашто си
опет задоцнио, као и обично?
Том је таман хтео да нађе какав лажни изговор, кад,
оцједаред спази две плаве плетенице где висе низ нечија
леђа, а чија су то леђа, то је одмах погодио неком елек­
тричном љубавном струјом; сем тога запазио је сместа
и то да је крај оне особе б и л о и ј е д и н о п р а з н о
м е с т о на женској страни у учионици. И он одговори
не часећи ни часа, као из пушке:
- З а д р ж а о с а м с� у р а з г о в о р у с а
Х а к л б е р и ј е в и м. Ф и н о м!
Учитељу стаде памет, срце му престаде куцати,
и он се заблену беспомоћно. Брујање од дечјег учења
прекиде се; ученици су се пит�ли да није овај лудо смели
дечко шенуо памећу.
Учитељ изговори:
- Ти си ... , овај ..., шта си, кажеш учинио? - ,,Задр­
жао се у разговору са Хаклберијевим Фином!"
Сад више није могло бити ни говора о неким погре­
шно схваћеним речима!
- Томасе Сојере, овако н:ешто у своме животу нисам
чуо; запрепастио си ме својим признањем; за такву кри­
вицу пацке лењиром не помажу! Скидај капут!
-62-
- И учитељева мишица размахала се: млатио га све
једним па другим прутом, док их није неколико поло­
мио.
Онда паде наређење:
- А сад, господичићу мој, торњај се међ у д е в о ј -
ч и ц е. И нека ти то буде опомена.
Учионицом се пронесе ситан дечји кикот и он као да
је сасвим ошамутио малог шврћу. Али, ако ћемо право,
то је њега прожимала задивљена језа пред незнаном
обожаваном, и луда срећа што му је усуд досудио да
крај ње седне!
Он седе на сам крајичак чамове клупе, а девојчица
се одмаче од њега и забаци главу. А по учионици опет
гуркање, намигивање, опет се проноси шапат на све
стране; међутим Том седи мирно, руке наслонио на
дугачку, ониску клупу испред себе и задубио се тобоже
у књигу. Мало-помало престадоше обраћати пажњу на
њега, и уобичајено брујање испуни загушљиви школски
ваздух. Дечко стаде крадомице да баца поглед на девој­
чицу. Она примети, па се надури и окрете му леђа читав
један минут. А када се опрезно опет стала освртати, пред
њом - бресква! Она отури брескву; Том је благим покре­
том опет примаче; опет она отури, али са мање жестине.
Том је стрпљиво врати где је била, а она је остави, нека
стоји где стоји. Том нашврља на својој таблици: ,,Узми
само, имам ја још." Девојчица погледа те речи, али не
рече ништа и не даде знака од себе.
Сад дечко опет стаде нешто да црта по таблици, али
заклони руком да се не види.
Девојчица се неко време правила да је се не тиче;
али се најзад природна људска радозналост њена стала
испољавати једва приметним знацима. А дечко запео па
ради ли ради, и као да уопште ни о коме не води рачуна.
Девојчица се надвири, тобоже као некако без икакве на­
мере, сасвим случајно, али се дечко правио невешт.
-63-
 Најзад, она попусти, па некако оклевајући прошапу­
та:
- Дај да видим.
Том разоткри, донекле, неку наказу од куће са два
забата и с неким завртњем од дима што је излазио кроз
оџак. А девојчица, мало-помало унесе се свом душом у
ово уметничко дело и заборави на све друго. А када је
рад био готов, она баци један поглед, па прошапута:
- Силно! А сад направи и човека!
Уметник избаци човека у дворишту испред куће; тај
човек личио је на велики бродски чекрк за утовар, коли­
ки је био - могао је мирне душе кућу и да прекорачи!
Али девојка није била нека цепидлака; она је била задо-:­
вољна с тим чудовиштем и прошапута:
- Красан човек - хајд' сад и мене како долазим
путем.
Том нацрта дугуљасти сат-пешчаник14, па му онда
прикопча пун месец и удове као од сламке, па наоружа
рашчепљене прсте големом лепезом.
Девојчица рече:
-Ју, што је то лепо, да ми је да знам да цртам.
- То је бар лако - шапну Том. -Научићу те.
-Је л' заиста? А кад?
-У подне. Идеш ли кући на ручак?
- Остаћу, ако хоћеш.
- Лепо. Важи.
- А како ти је име?
- Беки15 Тачер. А како се ти зовеш? Знам, знам:
Томас Сојер.
- Под тим именом ме туку. А кад сам добар, зовем
се просто: Том. Зови ме: Том, хоћеш ли?
-Хоћу.
14
Сат-пешчаник: дугуљаста стаклена цев са песком; по исти­
цању песка с краја на крај мери се протекло време.
lj Скраhено од имена Ребека.
-64-
Сад Том опет стаде шврљати нешто на таблици
- али је речи сакрио од девојчице. Само она се овај
путништа није либила, него га замоли са: ,,Дај, болан,
да видим."
Том рече:
- Пих! Ништа то није!
- Јесте, како да није!
- Кажем ти, ништа; а знам није ти ни стало да
видиш.
- Стало ми је, и те како. Покажи, болан.
- Причаћеш другима.
-Нећу, кажем ти: нај, нај, најозбиљније нећу!
-Никоме и никада, док си жива?
-Нећу! Никоме и никада! А сад пусти да видим.
- Ама знам ја да теби баш ништа није стало!
- Е, кад си такав, Томе, баш ћу узинат - и она мет-
ну своју ручицу на његову, те настаде као неко мало
кошкање. Том се правио као да се озбиљно одупире,
али је полако повлачио руку, док се најзад не открише
речи: ,,Волим те."
- Јао што си безобразан! - и она га лупи жестоко
по руци, али порумене и видело се ипак да се осећа пола­
скана.
У том часу дечко осети како га нечија кобна канџа
шчепа за уво и како га нешто издиже.На тај начин пре­
нело га преко читаве учионице и посадило на његово
роlјено седиште, уз паљбу смеха и кикота читавога
разреда. Онда се учитељ наднесе над њим за неколико
грозних тренутака, и најзад се повуче ка своме престолу,
не рекавши ни једне једине речи. Али мада је Тому бри­
дело уво да не може горе бити, срце му је клицало и
ликовало.
Кад се разред смирио, Том честито запе да учи, али
није могао од силне унутрашње узбурканости.
Био је прозван на часу читања и изваљивао је
свашта; затим је говорио на часу земљописа и претворио
-65-
 језера у планине, планине у реке, а реке у континенте,
све док се није у свету понова зацарио првобитни хаос 16•
Најзад на часу правописа тако се прописно обрукао, и
то при најлакшим бебинским речима17, док није потпуно
капитулирао, те је морао другоме, достојнијем да уступи
калајну медаљу коју је с толико поноса већ месецима
носио на грудима.
ГЛАВА VII
Уколико се више напрезао Том да прикује своју
пажњу за књигу пред собом, утолико су му горе мисли
1 11
тумарале и лутале. Те тако најзад, пошто је и последњи
пут зевнуо и уздахнуо диже руке од учења.
Чинило му се да подневни одмор никад доћи неће.
Ваздух загушљив, ништа се нигде не миче. Нигде ни
најмањег ветрића. Што је год у свету дремовних дана,
тај је дан био најдремовнији. А успављујуће брујање оно
двадесет и пет ђака у школи смиривало је некако душу
као чаробно зујање забрујале. кошнице. Тамо у даљини
у пламеном сунчевом блеску Кардифски брег издизао
је нежно-зелене обронке кроз задрхтали блештави вео
јаре која је прелазила у гримизне одсјаје. Понека птица
још је пловила леним крил:џма високо у зраку; нигде
живе душе; нашло се тамо негде само неколико крава,
али и оне су заспале пландујући.
Томово срце уздисало је за слободом, или бар да
искрсне шта занимљиво, толико да убије ужасну досаду.
Рука му клизну у џеп, а лице му се озари благодарношћу
16 У почетку света и века, по грчкој митологији владао је хаос:
,,свеопшта збрка" из које се постепено све издвојило.
17 "Бебинске" речи - најпростије речи у енглеском правопису.
-66-
као да се Богу захваљивао, мада он није био свестан тога
да је и то молитва.
И тада кришом изађе на видело кутија од шибица.
Он ослободи крпеља и положи га на дугачку, равну
клупу. И то је створењце, по свој прилици, у тај мах било
озарено благодарношћу, налик по свему на молитву захва­
лницу, али је с њом поранило; јер када је оно, онако
захвално ударило у трку, Том га чиодом спопаде с бока
и натера га да промени правац.
Томов најбољи другар седео је крај њега и мучио
је ону исту муку као и Том малочас. Зато се са дубо­
ком захвалношћу сместа сав унесе у ову разоноду. Тај
Томов најбољи другар био је Џо Харпер. Оба су дечка
преко читаве седмице била заклети пријатељи, а само
суботом заклети непријатељи, на бојноме пољу. Џо
извади чиоду из поставе од капута и прискочи у помоћ
да се зар9бљеник извежба како ваља. Игра је постајала
сваким тренутком све занимљивија. Ускоро Том рече
да они сметају један другоме, и на тај начин ниједно од
њих нема потпуне уживације коју би могао да им пружи
крпељ. Те тако он стави Џоову таблицу на клупу и
повуче по њој преко саме средине, одозго па до доле.
- А сад - рече он - докле је год крпељ на твојој
страни, можеш га мунтати како те год воља, а ја га ни
дирнути нећу; али чим га ти пустиш, па се нађе на мојој
страни, имаш да га препустиш мени, па ћу онда ја с
њиме, док опет не пређе међу.
- У реду, почињи - дотерај га!
Крпељ истога часа умаче Тому и пређе екватор. Џо
га је мунтао неко време, док крпељ не умаче на другу
страну. Та промена попришта догађала се често. Док би
један крпеља гњавио и забрзавао са крајњом душевном
напетошћу, други је посматрао са не мањом пажњом.
Њихове две главе биле су нагнуте над таблицом; а
-67-
 њихове две душе биле су мртве за сав остали свет, који за
њих више није ни постојао.
Најзад, изгледа да је срећа сасвим прешла Џоу и да,
не мисли да га напусти. Крпељ врд' овамо - врд' онамо,
држ' овако - хајд' онако, па се и он исто толико успла­
хирио и исто онако забрљавио као и сами дечаци, али
сваки пут кад је Том, да тако кажемо, већ имао победу
у својој руци, па су га већ прсти сврбели да се сад и он
поигра, Џоова чиода успела би крпеља спретно да дарне
и да га задржи у свом поседу.
Најзад Том више није могао да издржи. Искушење
је било и сувише велико. Те тако он испружи руку да се
и његова чиода запосли. Џо плану, па ће рећи:
, - Томе, пусти га!
-Ама, Џо, само малкице да га дирнем.
1
-Аја, господине мој, то не може; имаш да га пустиш
на миру.
- Шта ту зевзечиш, па нећу га ја много.
-Велим: пуштај!
- Нећу!
-Вала хоћеш - он је на мојој страни!
- Тhе'те ви њега! Је ли, Џо Харпере, а чији је то кр-
пељ?
-Баш ме брига·чији је -он је на мојој страни; да ми
га дарнуо ниси!
- Лепо, 'ајд' да се кладимо, баш да хоћу. То је мој
крпељ, и ја ћу с њим да чиним што је мени ћеф, па црко,
пукб!
Страховит ударац спусти се на Томова плећа, а
други, исто такав, на_ Џоа; и читава два минута летела је
прашина из њихова два капута, а цео је разред уживао!
Дечаци су се толико занели да нису ни запазили
тајац који је малочас настао у школи када се учитељ на
прстима прикрао кроз читав разред и застао крај њих.
Он је посматрао добар део приредбе, па се тек онда
-68-
-.
и сам умешао у њу, уневши са своје стране оно мало
промене.
Када је на подне завршена настава, Том отрча до
Беки Тачерове па јој шапну на уво:
- Метни шешир на главу, онда пођи к'о бајаги као
да идеш кући; а кад дођеш до ћошка, неприметно не­
стани из друштва па крени стазом низ ограду, и врати се
овамо. Ја ћу ударити другим путем, па ћу да клиснем, на
исти начин.
И тако једно оде са једном групом ђака а друго с
другом. Убрзо се сретоше на дну путељка поред врзине;
па када су стигли у школу, сва је школа била њихова и
ничија више. Онда седну једно крај другога, а пред њима
таблица, па Том даде Бек.и писаљку, и све је држао њену
руку у својој, да је води, те је тако саградио још једну
кућу, право чудо од куће.
А када је занос према уметности стао да малаксава,
њих се двоје упусти у разговор. Том је пливао у блажен­
ству. Он ће рећи:
-Волиш ли ти пацове?
-Гаде ми се.
- Па и мени се гаде, наравно, кад су живи. Али ја
сам те питао за цркнуте, па их вежеш о камен и витлаш
око главе!
-Ни те. Уопште слабо волим пацове. Ако баш хоћеш
да знаш шта ја волим - ја волим гуму за жвакање.
-А ко не би! Да ми је сад само мало!
-Хоћеш! Имам парченце. Даћу ти мало да жвакнеш,
али мораш опет да ми вратиш.
Предлог је био прихваћен, и тако су наизменце жва­
кали, па су од силна задовољства махали ногама.
-Јеси ли била кад у циркусу? - Упита Том.
-Јесам, а тата ми обећао да ће ме опет повести ако
само будем добра.
-69-
 - А ја сам био у циркусу трипут, четири пута, бе­
зброј пута! Црква према циркусу не вреди ни пребијене
паре! Циркус, ту ти је сваки час нешто, кад одрастем
бићу циркуски кловн.
- Је л' заиста! Ала ће то бити лепо! Па што им је
дивно оно њихово одело, све у флекама!
- Дабоме. А да знаш што зарађују новаца, читаве
хрпе! -Бен Роџерс каже: изгурају и долар дневно! Је ли,
Беки, јеси ли кад била верена?
-А шта ти је то?
-Верена, па се после удаш.
-Нисам.
- А би ли волела?
-Мислим да бих. Али не знам. Како му то дође! На
шта личи?
. -На шта личи? Ни на шта. Просто кажеш некоме
дечку: нећеш никада да имаш другога осим њега, никад
и уз трипут никад, па се онда пољубите и то је све. То
свако може.
-Пољубимо се? А зашто да се пољубимо?
-А то ти је, овај знаш ..., ама тако се то увек ради.
-Је л' сваки?
-Па наравно, сваки, кад се воле. Сећаш ли се шта
сам написао на таблици.
-Се ... сећам се!
-Шта је тамо писало?
-Нећу да ти кажем.
-Хоћеш да ја теби кажем!
-Па добро, али други пут.
-Не, него сад.
-Немој, немој сад: сутра.
-Немој, бона, Беки, него 'ајде с а д. Да ти шапнем,
што само може бити полако!
Беки оклева, Том схвата ћутање као пристанак па
јој обави руку око струка и шапну јој оне чаробне речи
тако нежно, а усне сасвим прислонио уз њено уво.
-70-
Онда додаде:
-А сад шапни ти мени -исто то!
Она се мало устручавала, па ће рећи:
- Окрени лице да ме не видиш, па ћу онда. Али не
смеш никоме да кажеш: пристајеш ли, Томе? Де, реци да
пристајеш да никоме не кажеш!
-Никоме! 'Ајд' сад, Беки!
Он окрете лице у страну. Она прислони плашљиво
своје усне уз његово уво, тако да му дахом залелуја уво­
јке, и прошапну му: ,,Ја ... те ... волим!"
И у исти час она скочи од њега и трчала је уз клупе,
низ клупе, а Том за њом. Најзад је нашла уточиште у
једноме кутку, а лице сакрила у своје бело кецељче. Том
је загрли око врата и стаде доказивати:
- Ето, Беки, све је свршено, осим пољупца. Па
немој то да те плаши. Ништа то није под милим богом!
'Ајде, Беки!
И он је стаде вући за кецељу и за руке.
Мало-помало она попусти и спусти руке; показа се
лице све зајапурено од борбе и оно се покори. Том је по­
љуби у румена усташца и рече:
-Сад је готово, Беки! И после овога да знаш, само
мене да волиш, никога другога, само за мене да се удаш
и ни за кога другога. И тако увек и заувек и вечито!
-Занавек! Волећу само тебе, Томе, и ни за кога се
нећу удати осим за тебе, а ни ти се ни с једном не смеш
оженити осим са мном!
-Наравно. Па то је сасвим природно. Једно с дру­
гим иде. И увек, кад идемо у школу или кад се враћамо
кући, имаш са мном да идеш, мене да бираш за парњака
у свакој игри, а ја опет тебе, јер се тако ради кад је ко
верен.
- То је тако лепо. Никад раније о томе чула нисам.
-Не знаш како је то красно! Ето, на пример, ја и
Еми Лоренс... -њене разрогачене очи упозорише га на
његову несмотреност. Он застаде сав смушен.
-71-
 - Јао, Томе! Значи нисам ја прва с којом си се
верио!
Дете бризну у плач. А Том ће рећи:
-Не плачи, Беки! За њу више ништа не марим!
- Мариш, и те како мариш, Томе, и сам знаш како
за њу мариш.
Том покушава да јој пребаци руку око врата, али га
она одгурну, па окрете лице зиду и настави да плаче.
Том покуша опет, све лепим и благим речима, али
је опет одгурнут. Онда се пробуди понос у њему, па је
остави и изађе напоље. Неко време стајао је тако, с
немиром и нелагодношћу, па све гледа и погледује у
врата у нади да ће се она покајати и потражити га. Али
1 ње ни од корова.
1
Онда он сасвим клону духом и спопаде га страх: да
ли је можда кривица баш до њега. Тешка се борба водила
у његовом срцу, да ли опет да попусти и да се мири. Али
он стегну срце, натера сам себе на попуштање и уђе.
Она је још стајала тамо у ћошку, јецала, лице
окренула зиду. Тому срце само што не препуче. Он при­
ђе к њој и застаде за тренутак не знајући шта ће и како
ће. Те ће, најзад, некако оклев{lјући:
- Беки, кажем . ти: ни за кога не марим осим за
тебе!
Одговора нема -само јецаји.
- Беки - каже он молећиво. - Беки, зар нећеш
ништа да ми кажеш?
Опет јецаји.
Тада Том извади своје највеће благо: месингано
дугме с неког старог мантила. Пружи јој да га добро
погледа, па ће рећи:
- Де, молим те Беки, узми га само!
Она тресну дугме о под!
На то Том изађе из зграде, па се изгуби преко
брежуљака, далеко, далеко, и тога се дана није вра-
-72-
тио у школу. А Беки најзад стаде нешто као да слути.
Потрча вратима: од Тома ни трага ни гласа! Потрча на
игралиште: ни тамо га нема. Она завика:
-Томе! Врати се, Томе!
Пажљиво је ослушкивала, али се нико није одазивао.
Једино јој је друштво сада било: ћутање и усамљеност.
И она седе да се сита исплаче и себе сита обаспе
прекорима.
У то време ђаци су почели опет да се искупљају,
те је она морала да крије свој јад, да смирује сломљено
срце и да прими на се крст дугога, мучнога и чемернога
послеподнева; а око ње све сам туђин, и никоме да се
изјада!
ГЛАВА VIII
Том је врљао тамо-амо, стазама и богазама, све док
се није нашао изван домашаја ђака који су се враћали у
школу, а тада се стушти у дивљи кас. Прешао је танки
,,рукавац" 18 нека два или три пута, и то због распро­
страњеног дечачкога празноверја: ,,пређи воду, пре­
шла те потера". После пола сата већ је ишчезао иза
Дагласкине куће на врху Кардифскога брега, а школска
зграда једва се и распознавала, тамо у долини, иза њега.
Зашао је у густу шуму и стао се пробијати горским
беспућем, док није ухватио саму средину шуме. Ту се
спусти на маховину, под једним гранатим храстом. Није
било ни поветарца да заћарлија; подневна припека чак
је и птичју вреву смирила; природа је почивала као оне­
свешћена; ни гласак није прекидао њену омаму сем на
махове далеко детлићево куцкање, а оно је само некако
појачавало свеопшти мук и осећај потпуне усамљености.
tB Рукавац реке.
-73-
 Дечакова душа била је погружена од сете. Осећања
његова била су у пуном складу с околином. Седео је тако
и седео, лактове наслонио на колена, браду завалио у
шаке, и мислио се и премишљао. Чинило му се да је жи­
вот, и у најбољем случају, само мука и невоља и готово
је завидео Џиму Хоџизу који је недавно преминуо. Мора
да је веома тихо и спокојно - мишљаше он - лежати
тако, спавати и сањати до краја света и века, а ветар
ти нешто шапуће кроз дрвеће, милује траву и цвеће на
твоме гробу, и више нема ничега да те мучи, да те брине
и жалости. Само да није нанизао онолике слабе у не­
дељној школи - вала пристао би да учини свему крај и да
се ослободи свих тих брига и јада. А сад, што се тиче оне
; цурице! Па шта је то тако учинио? Баш ништа! Хтео
1
најбоље, а поступила с њим као да је пас, као да је права
правцата џукела!
Кајаће се она, само што јој то може да буде доцкан.
Ах, када би он могао да умре п р и в р е м е н о.
Али гипко младо срце не може се стегнути у намет­
нути калуп. И Том се несрећно враћао овоземаљским
мислима и помислима. А шта би било да свима окрене
леђа и да ишчезне тајанстве.но? Шта би било да се
откине у свет, у туђи далеки свет, у незнане земље
прекоморске - и да се никад не врати? А како би њој
тада било? Сину му кроз главу да буде кловн - али га та
помисао истога часа испуни �::-ађењем. Јер измотације и
спрдачине, и шарено трико-одело - та то је увреда духу
који се винуо у узвишено, недокучиво царство роман­
тике! Не, никако! Он има да буде војник, па да се врати
после неколико година, уморан од бојева и овенчан
ратном славом. Не! Још нешто боље! Иде право у
Индијанце, ловиће дивље бикове, поћи ће, удариће
"стазом ратничком" преко непрегледних планина и
беспутних големих пу.стара Дивљега Запада, па ће да се,
ко зна кад, у будућности, врати као велики поглавица,
-74-
искићен перушкама и гнусно ишаран по читавом телу.
Јао њима кад им он упадне у недељну школу у једно
запарно дремљиво летње јутро, има сва да се проломи
од крвожеднога, од убојнога његовог бојног поклича, а
сви његови другови: очи да им искоче из очних дупљи од
несите зависти!
Али не, не! Има нешто и од тога величанственије!
Биће гусар! Ето им! И сад, већ је пред њим читав будући
план и блешти у неописивоме сјају! Јао што ће му име
испунити свет; јао што ће од њега дрхтати народи
земаљски!
Па како ће тек преславно парати узбуркане таласе
морске својим дугим, ониским црним брзопловцем
- својим једрењаком "Дух олује". А на прамцу има да се
вијори грозовита застава његова!
Па кад му слава буде на врхунцу, ала �е се изнебуха
појавити у старом градићу свом! У цркву ће да хрупи сав
преплануо, сав опаљен од сунца и ветруштина, на њему
свечано рухо од црне кадифе, чакшире су сомотске,
натакао огромне јахаће чизме, појас му сав од гримиза,
у фишеклије затакао огромне пиштољчине, и ханџар,
вазда крвљу напојен; за калпаком који му је пао преко
мрких веђа вију се перушке и челенке! Онда ће се ра­
звити и залепршати пред њим застава његова црна, на
којој је извесна мртвачка глава са оне две прекрштене
кости, и он ће чути непрекидни шапат око себе са зано­
сом који ће га већма обузимати: ,,То је Том Сојер, гусар!
Црни осветник Шпањолске пучине." Да, решено је;
његов се пут зна. Има да се отисне у свет и том занату
да се ода. А отпочиње већ сутра! Зато мора сместа да
се да на припреме. Прво ће искупити сва своја средства,
сву своју замуку.
Он се упути једном трулом пању у близини; и стаде
својим "барловцем" да копа с једнога краја. Ускоро лупи
о дрво које одзвони шупље. Онда завуче руку и изговори
врло свечано ову басму:
-75-
 Шта се овде није стекло,
нек се одмах овде стекне;
што је овде, нек се рекне!
Онда он одгурну свакојако ђубре и показа се чамова
дашчица. Он је извуче: Била је то мала скривница, сва од
чамове шиндре. У њој: кликер. Томово запрепашћење
није имало граница. Сав згранут почеша се иза ува и
рече:
- То је већ да ти памет стане!
Онда зловољно одгурну кликер и баци се у дубоке
мисли. Ево у чему је била ствар: овде није упалила њего­
ва празноверица коју су и он и сви његови другари оду­
век сматрали неодољивом. Веровали су: ако закопаш·
' Пазио је где ли ће се кликер зауставити, па одмах
1
кликер, наравно, уз извесне басме, па га тако оставиш
нетакнутог две недеље дана, па онда изговориш над њим
ону јаку басму од малочас; имаш да нађеш ту, на гомили,
све кликере што си их икада губио, па ма како били
раштркани. А ето, враџбина обманула, и то без икаква
спора. Све што је Том икада веровао било је из основа
пољуљано. Шта је и колико пута чуо да су те чини коме
пошле за руком; а никад није чуо да су кога издале!
Наравно, ни на ум му није пало да је он, баш лично, већ
више пута пробао исту ствар, а после никад да нађе ни
само скровиште.
Неко време мућкао је око те загонетке, и најзад је за­
кључио да је ту несумњиво нека вештица умешала своје
прсте и растурила мађије. Па да би био сасвим начисто,
стаде трагати и претраживати· унаоколо, и најзад нађе
мало пешчано местанце, са ситним удубљењем налик
на левак.
Он се прући потрбушке, стави уста уза само удубље­
ње и зовну:
Бубо испод земље, ја ти име знам!
Све што желим знати, реци ми да знам.
-76-
Песак се стаде размицати и помоли се за часак мала
црна буба, па се, сва преплашена, сместа сакри.
- Нит' говори, нит' ромори! Значи да је заиста ве­
штица била, па "покварила". Знао сам ја то!
Знао је он и те како: ћорава посла - носити се са
вештицама! Те је тако дигао руке од свега и сасвим
клонуо. Али му сину у памети да би бар ваљало да
дође до онога кликера од малочас, те се даде на стр­
пљиво трагање. Али нигде да га нађе. Он се онда врати
скривници, па стаде исто онако као и малочас, кад је оно
бацио кликер. Онда извади из џепа један други кликер,
па га фрљну у истом правцу изрекавши:
- Иди, брале, брата свога нађи.
оде тамо и стаде да разгледа унаоколо. Али, мора да се
кликер или откотрљао, или није ни дошао донде. Тако је
морао још двапут да изведе исту ствар. Последњи његов
покушај био. је крунисан успехом. Два кликера лежала
.
су Један краЈ другог.
И баш у том тренутку зачу се слаб поздравни јек
лимене дечје трубе кроз засвођено зеленило шумско.
Том збаци капут и чакшире, од нараменица начини
појас и њиме се потпаса, па разгрну неко шибље иза
трулога пања, и ту се показа невешто склепани лук и
стрела, дрвени мач и лимена труба. За трен ока зграби
их он, па отперја што га ноге носе, бос, са кошуљом
разлепршаном.
Он се заустави испод великог бреста, одздрави
трубом и пропе се на прсте, па стаде пажљиво мотри­
ти на све стране. Онда опрезно прозбори некој својој
замишљеној дружини:
- Станите, дични јунаци! У бусију док вам не дам
знак!
Сад се појави Џо Харпер, исто онако оскудно оде­
вен и преобилно наоружан, као и Том.
-77-
 Том завика:
- Стој! Ко то ходи Шервудском гором без мога
допуштења?
- Гају од Гвисборна ничија пропусница не треба! А
ко си ти који..., који ...
- Који се усуђујеш тако да збориш... - поможе
му Том, јер су говорили истина напаме½ али све по
,,књизи".
- Ко си ти који се усуђујеш тако да збориш?
- Зар ја? Ја сам Робин Худ, 19 и нитковска лешина
твоја убрзо ће знати то!
- The, па ти си онај гласовити отпадник? Од срца
ћу радо да поделим с тобом мегдан за пролаз ове дичне
горе зелене! Чувај се! - Они извукоше из кора своје
дрвене сабље, одбацише сву своју осталу опрему, па
заузеше борбени став, ногу до ноге, и отвори се тешка
борба смишљених удараца: ,,два озго, два оздо".
Онда ће Том:·
- Де, а сад кад потез дође на тебе, ти ожежи
живље!
•
Те тако "ударише живље", бректали су, били су
гола вода, колико су запели. Најзад ће опет Том:
- Падај, падај! Што не паднеш?
- Нећу! Што ти не паднеш? Ти си извукао много
више!
- The, молим те! Ништа то није! Ја не смем пасти!
У књизи тако не стоји. У књизи пише: ,,Тада ударцем
страга он обори и укиде с гласа Гаја од Гвисборна."
Дакле, има да се окренеш и да ме пустиш да те развучем
преко леђа.
Противу књиге и шта она каже врдања нема, те се
Џо окрете, прими ударац и паде колико је дуг.
19
Робин Худ, легендарни јунак старих енглеских барда, одмет­
ник, осветник, бранич сиротиње.
-78-
- А сад - рече Џо уставши - има да ме пустиш да те
ја убијем. То је поштено.
- Ни у ком случају, баш и да хоћу; у књизи не
стоји.
- Онда ти могу само казати да је то чист безобра­
злук с твоје стране! Ето, да знаш.
- Па лепо, Џо, кад си запео, а ти буди брат Так или
Мач, млинарев син, па да ме пребијеш "бојном тоља­
гом"20 да останем богаљ, или, ако хоћеш, могу ја да
будем шериф Нотингемски, а ти буди, за тај пут, Робин
Худ, па ме уцмекај.
Џо пристаде, те се пустоловине одиграше.
Онда се Том опет претвори у Робина Худа. Издај­
ничка калуђерица занемарила му рану, те је њеном кри­
вицом добио крволиптање. А најзад га Џо, с лелеком
представљајући читаво племе одметника - нарикача,
жалосно одвуче; тутну му лук у смалаксале руке, па
Том изрече:
- Где ова стрела падне, ту сахраните јадног Робина
Худа, у зеленој гори, под дрветом.
Онда он одапе стрелу и прући се наузнак, па би и
издахнуо да није пао на коприву, те ти он ђипи на ноге
лагане, некако исувише весело за једног покојника.
Дечаци се обукоше; сакрише своју ратну опрему и
одоше жалосни што више нема одметника. Они су се
питали и питали шта би то могла да им да модерна ци­
вилизација у надокнаду за такав један губитак. Па онда
сложно изјавише да би сваки од њих радије хајдуковао
макар само и годину дана у Шервудској гори, него да
буде доживотни председник Сједињених Држава.
20 Старинско примитивно оружје.
-79-
 ГЛАВАIХ
То вече у девет и по послали су Тома и Сида у
постељу, као и обично. Изговорише молитву, и Сид
убрзо заспа. Том је лежао будан и чекао са крајњим
нестрпљењем. Кад му се учинило да је већ негде око
сванућа - чу сат где избија: десет. Очајање! Није смео
ни да се преврће и врпољи у постељи - мада су то њего­
ви живци захтевали - јер се бојао да не пробуди Сида.
Те је тако лежао мирно и буљио у мрак. Мртва, језива
тишина. Полако, из те тишине стали су да се издвајају
сићушни шумови. Куцкање сата стало је да се намеће
пажњи. Старе греде почеше тајанствено да пуцкарају.
f стари гробови били испроваљивани. Ниједан надгробни
1
Степенице зашкрипаше полагано. Бог и душа: врзмају
се духови!
Одмерено пригушено хркање допирало је из тетка­
Полине собе. Па тек одједном отпоче једнолико да цвр­
чи цврчак, бог би га знао одакле.
Одједном се стаде разабирати и куцање "мртвачког
сата"21 у зиду, баш Тому чело главе. Том се стресе; знао је
да су неком од укућана избројани дани. Онда се кроз ноћ
из далеке даљине пронесе пcelie завијање, а као одговор,
из још веће даљине зачу се много слабији урлик.
Том је био у самртном ропцу. Али је бар био задо­
вољан сазнањем: да се време зауставило, и да је настала
вечност.22 Спопао га неки дремеж, а против његове воље;
сат изби једанаест, али га он. није чуо. Кад, одједном,
стаде се мешати са његовим сновима, што се још нису
сасвим ни уобличили, неко неописано , сетно маукање.
Отвори се комшијски прозор и прекиде мачора. Узвик
21 Гребање бубе "куцкара", којој се, у англ;осаксонском свету,
приписује да слути нечију смрт.
22 Јеванђељски израз: кад дође смак света.
-80-
"Шиц", ,,Црк', дабогда"! и тресак празне флаше која
се разби о теткину шупу - пробудише Тома потпуно.
Он се за трен ока и обуче и излете кроз прозор и већ
стаде четвороношке да се вере по крову, све олуком. Он
пажљиво "одмаука" једном, дваред; па скочи на кров од
шупе, а одатле на земљу. Хаклбери Фин чекао га је, а с
њим и цркнута мачка. После једно пола сата загазили су
у високу траву гробљанску.
Било је то једно од оних старинских гробаља Аме­
ричког Запада. Испело се на брег, неку миљу и по од
села. Ограђено широким рабатним плотом, који се где
истурио, где полегао унутра, тек негде да стоји усправ­
но. Травуљина и коров бујали су на све стране. Сви су
камен није остао на своме месту; изнад гробова наднеле
се искривљене црвоточне дрвене крстаче и као да су
тражиле наслона, али га нису могле наћи. На њима је
некад било исписано: ,,Овде почива блажене успомене
тај и тај" - али се то више није могло разазнати, на
већини тих крстача, ни у по бела дана, а камоли по
мрклој ноћи.
Поветарац зацвиле кроз дрвеће и Том се пренера­
зи: да се то однекуд духови покојника не жале што их
узнемиравају?
Дечаци су мало говорили, и то само најтишим
шапатом. Сколило их и време, и место, и тишина, и неки
свечани мир. Они нађоше свежу хумку коју су тражили
и склонише се под заштиту три велика бреста који су се
гранали на само неколико стопа од гроба.
Онда очекнуше. Учинило им се да се време отегло
у недоглед. Мртву тишину ништа није прекидало осим
далеког совиног крештања. Тома притискоше тешке
мисшf. Мора да себи да одушка, да се разгали разгово­
ром по сваку цену. Те ће шапатом:
-81-
 - Је ли Хак, шта мислиш, воле ли покојници што
смо ми овде?
Хаклбери прошапута:
- И ја бих хтео да знам. Је л' да је грозно свечано
овде? Кажи!
-Још питаш!
Настаде дужа почивка, за које су време малишани
премишљали о тој ствари. Онда Том шапну:
- Је ли, Хак, шта ти мислиш, да ли нас Хос Виљемс
чује кад овако разговарамо?
-Наравно. У најмању руку чује нас његов дух.
После извесне почивке опет ће Том:
-Да сам бар казао: ,,господин Виљемс"! Али збиља
;
нисам имао намеру да кога вређам. Сви га зову Хос.
1
-Е, мој Т�ме, овде па још о _покојницима говорити,
мораш да се пазиш као нико ТВОЈ.
Ово је био хладан туш, те разговор замре за неко
време.
Оцједном ухвати Том свога другара за мишицу, па
ће рећи:
-Пст!
-Шта је, Томе?
И они се приљубише једно уз друго, а сваком срце
лупа, да искочи!
-Пст! Ево га опет! Зар ниси чуо?
-Ама ја...
- Ево! А сад чујеш и сам_!
- Боже господе, па они долазе! Долазе, Томе, ту
сумње нема. А шта ћемо ми, ако бога знаш?
- Ко би га знао! Зар мислиш да ће нас они опа­
зити?'
-Јао, Томе, па они виде у помрчини као праве прав­
цате мачке. Куку мени, што сам долазио овамо!
-Ама, не плаши се ништа. Брига њих за нас! Па ми
нисмо ништа ружно учинили. Ако будемо сасвим мирни,
можда нас неће ни приметити!
-82-
- Покушаћу, Томе, али умирем од страха.
-Чуј!
Дечаци прислонише главе и више готово нису ни
дисали. Пригушени жагор људских гласова допирао је
са другог краја гробља.
-Погле! Пази тамо! -шапну Том. - Шта ли је оно?
-Зна се: паклена ватра. Јао, Томе, што је страшно.
Неколике нејасне прилике приближавале су се кроз
тмину. Њихали су неким старовременским калајним
фењером, и он је просипао по тлу безбројне малецне
сјајне шљокице. Сад Хаклбери прошапута, цептећи од
страха:
- Ђаволи, кад ти кажем, ту никакве сумње нема.
И то још тројица! Јао, куку, леле, Томе, ништа од нас!
Умеш ли да се молиш Богу!
- Да пробам. Само, ништа ес ти не бој! Неће нам
они ништа!
Легох спати
Бога звати
И анђеле ...
-Пст!
-Шта је, Хак?
- Ама, то су љ у д и . Бар за једнога знам поси-
гурно! Један од њих, познајем му глас ... то је глас Мафа
Потера.
-Ама шта кажеш? Јеси ли сигуран?
- Кладим се у шта хоћеш! Стој, да се макао ниси!
Није тај у стању ни да нас осети. Мора да је пијан као и
увек... дртина матора!
-У реду. Не мрдам. The, стали су. Не могу да нађу.
Ево их, иду опет! Вруће, вруће! 23 Опет .хладно.. Вруће,
вруће. Вруће опет! Пече, не може бити горе! Сад су
23 Том говори језиком игре:,,вруће" тј. кад се играч приближује
предмету на који се мисли (у овом случају гробу), а кад се удаљује,
онда - ,,хладно".
-83-
 ухватили правац! Хаче, да ти кажем, па ја препознајем
још један глас: оно је Индијанац Џо!
- Јесте то је онај кољач мелез! Више бих волео да
су и ђаволи, само њега да не видим. Ама шта њих доводи
овамо?
Шапат замре потпуно, јер су она тројица већ дошла
до гроба и стајала су на неколико корака од дечјег скло­
ништа.
- Овде је - рече трећи глас. Власник тога гласа
подиже фењер и дечаци познадоше у њему младога
доктора Робинзона.
Потер и Индијанац Џо вукли су носила, а на њима
уже и две лопате. Они спустише свој терет и дадоше се
на откопавање гроба. Доктор постави фењер гробу чело
1
главе, па онда дође и седе на земљу, а леђа наслонио на
1
један од она три бреста. Тако је био дечацима близу, да
су га могли руком дохватити.
- Де, пожурите људи - рече он тихим гласом.
- Месец тек што није.
Они му прогунђаше нешто у одговор и наставише
са копањем. Неко време ништа се друго није чуло сем
шкрипутљивог шума лопата, које су избацивале земљу и
шљунак. Све је то било исувише једнолико. Најзад једна
лопата удари о сандук муклим дрвенкастим звоном, и за
минут-два издигоше сандук из раке и треснуше њиме.
Поклопац одвалише лопатама, извадише леш и сурово
га истресоше на земљу. Месец се помоли иза облака и
обасја мртвачки бледо лице покојниково. Спремише
носила, положише леш на њих, покрише га ћебетом и
увезаше конопцем. Потер извади велики расклопни нож
па одсече онај крај од конопца који·је ландарао, и рече:
- Обавили смо ти тај твој џукелски посао, тестерашу
људских костију24, а сад вади још пет банки, иначе мр­
твац не мрда одавде.
24 Др
Робинзон био је хирург.
-84-
- Из твојих уста у божје уши! Нема ту врдања!
- рече Индијанац Џо.
- Слушајте, шта то сад значи? - рече доктор. - Тра-
жили сте да вам платим унапред, и ја сам вам поштено
платио.
-Јеси, али ти си учинио још и више-рече Индијанац
Џо приближујући се доктору, који је сада стајао. - Пре
пет година избацио си ме главачке из кујне твога оца
једне ноћи кад сам дошао да испросим шта за јело. Рекао
си ми да нисам дошао за неко добро. А кад сам се заклео
да ћу ти то платити па макар и кроз сто година, твој ме
отац стрпао у 'апс, као скитницу. Мислиш ли ти да сам
ја заборавио. Индијанска крв не тече у мојим жилама
тек онако. А сад си ми пао шака, и да знаш: измириће се,
богами, стари рачуни.
Унео се доктору у лице и претио му песницом. Док­
тор га, изнебуха, распали и састави зликовца са земљом.
Потер баци нож, па дрекну:
- Е-хеј, де, де! Не туци ми друга!
И за трен ока ухвати се у коштац са доктором, и то
се двоје дивљачки рвала и песницама млатило, газило
траву и петама копало земљу.
Индијанац Џо скочи на ноге. Очи су му севале
од беса. Он дограби Потеров нож и стаде се око њих
шуњати као мачка, све их је обигравао и вребао згодну
прилику. Одједном се доктор изви, дочепа тешку крстачу
с Виљемсова гроба и обори њоме Потера на земљу; у
. истоме томе часу мелез искористи згоду па зари нож до
дршке младоме човеку у прса. Овај посрну, поведе се и
паде преко Потера, обливши га својом крвљу. У истоме
томе часу облаци се склопише, па збрисаше тај страшни
призор, а два престрављена дечка јурнуше што су игда
могла кроз густу помрчину.
Чим се месец опет промоли кроз облаке, Индијанац
Џо је стајао нагнут над она два тела људска и посматрао
-85-
 11х. Доктор је нешто неразговетно мрмљао, па се једа­
ред-дваред загрцну и смири се. Мелез прогунђа:
-Платио си ми оно, проклетињо једна!
Онда опљачка леш. После тога тутнуо је кобни нож
Потеру у шаку, па седе на откривени мртвачки сандук.
Прођоше три, четири, пет минута, и Потер се најзад
стаде мицати и тешко застења. Рука му стисну нож. Он
га подиже, погледа, и испусти га, згрожен.
Онда седе, одгурну леш који се био на њега навалио,
заблену се у њ и погледа смушено око себе. Очи му се
сретоше са Џоовим очима.
-Џо, ако бога знаш, како се то десило? -рече он.
- Поган посао - рече Џо и не покрете се с места.
-Шта ти је то требало?
-Зар сам ја то учинио?! Боже сачувај!
-Чуј! Такве те приче неће опрати.
Потер задрхта и пребледе као крпа.
-Мислио сам да сам се већ истрезнио. Који ми је
ђаво био да пијем ноћас! А сад ми је стопут горе ударило
у главу него и малопре, кад смо оно овамо пошли. Све
ми се врти у глави, не могу ништа да се сетим, ама ни
трунке. Кажи ми Џо, кажи .ми, али онако поштено,
стари мој друже, зар сам збиља ја то учинио? Је ли, Џо?
Ама није ми било ни на крај памети; ето, части ми моје,
никад ми није било ни на крај памети. Реци ми како је то
било. Е, збиља грозно: а такq је био млад, тако је много
обећавао!
-Па вас сте се двојица гушали, он теје млатнуо кр­
стачом, ти се сручио као покошен, онда си ђипио, све
се поводиш, све посрћеш; па си зграбио нож и забио му
га до вршка и то баш када те он душмански распалио и
тако ошамутио, да си све досад лежао мртав као клада.
- Јао, нисам знао шта радим. Дабогда на месту
умро овога часа, ако сам појма имао шта чиним! То је
све виски крив и оно моје узбуђење. Та ја, драги мој Џо,

-86-
 11исам никада у животу ни на кога нож потегао! Јесам се
тукао, али никада каквим оружјем. Па то ће сви посве­
дочити. Џо, немој да ме издаш! Кажи да никоме нећеш
рећи, кажи Џо, буди прави другар. Увек сам те волео,
Џо, увек сам се залагао за тебе. Зар се не сећаш! Немој
никоме, немој! Џо, богом те кумим!
И тај јадник паде на колена пред бездушног убицу и
склопи руке као за молитву.
- Нећу и нећу. Ти си Мафе Потере, са мном увек
био частан и поштен, и ја ти нећу злим вратити. Ето, куд
ћеш поштеније!
-Јао, Џо, ти си анђео! Има за то да те благосиљам
t до последњег свог дана и даха! - И Потер бризну у
1 Хаклбери је бректао задихано, и то је био једини
плач.
-Де, де, доста с тим! Сад му није време да се слини!
Удари ти·онуда, а ја ћу овуда! Де, бежи, и да ми ниси
оставио трага иза себе!
Потер потрча касом који се брзо претворио у дивљу
трку: мелез је стајао и гледао за њим. Он промрмља:
-Ако га је онај ударац онако ошамутио и рум оно­
лико заблесавио, као што изгледа да јесте, тај се неће
скоро сетити свога ножа. А кад се и сети, биће већ тако
далеко да би пре цркао од страха, него што би се по њега
враћао на овакво једно место! Е јесте пилеће срце!
После два-три минута још се само месец надви­
ривао над убијенога· човека, леш у ћебету, мртвачки
сандук без поклопца и над отворену раку. И поново је
зацарила потпуна тишина.
-88-
ГЛАВАХ
Пренеражени, занемели од ужаса, грабили су
оба дечака селу. С времена на време осврнули би се
бојажљиво преко рамена, као да су се плашили да их ко
не вија. Сваки пањ на који би набасали у трку у<1инио би
им се да је човек и непријатељ, и заустављао им је дах; а
када су пројурили крај неких усамљених куl1а које су већ
биле надомак села, па их осетили пси чувари и ударили
у лавеж -то као да им је дало крила.
- Да нам је да се бар дочепамо старе штавионице
докле не липшемо! - шапну Том испрекидано, све
предишући. -Нисам у стању више да издржим.
одговор.
Дечаци управише очи циљу својих нада и §апеше из
петних жила да стигну на мету. Једнако су се примицали,
и најзад, прса уз прса, упадоше кроз отворену капију и
сручише се, пресрећни и сасвим исцрпени у заштитну
сенку иза ње.
Мало-помало умирише им се дамари и Том шапну:
-Шта мислиш, Хаклбери, шта ће бити од овога?
- Ако доктор Робинзон умре, ту му, по мом мишље-
њу, не гину вешала!
- Баш тако мислиш?
-Нема ту шта да се мисли, ја то, Томе знам, начисто.
Том се мало замисли па ће рећи:
-Али ко ће казати? Хоћемо ли ми!
- Не говори којешта! Замисли, молим те лепо,
да тако нешто искрсне, па да Индијанац Џо не оде на
вешала, ама тај би нас уцмекао кад-тад и то ти је, да
знаш, исто сигурно као да сад овде лежимо.
-Па то сам исто и ја мислио, онако за себе, Хаче!
-89-
 - Ако већ ко мисли да говори, нека говори Маф
Потер, ако је само таква будала. Тај је бар увек добро
натрескан за тако нешто!
Том не рече ништа - него се задуби у мисли. Па ће
одједаред, шапатом:
- Хаче, па Маф Потер то и не зна. Откуд би он
могао да каже.
-Како не зна? Зашто да не зна?
- Не зна, јер је добио онај ошамут по лабрњи баш
када је Индијанац извео ствар. Зар ти није јасно да
Потер није био у стању да опази ама баш ништа? Зар
ниси свестан да он појма нема ни о чему?
-Тако је, Томе, до сто врагова!
, -А сем тога - обрати молим те пажњу, можда му
је онај ударац докусурио и оно мало памети што је имао
1
у глави.
-А ја, не бих рекао, Томе! Видиш ли, нашљемао се
он прописно, ја сам му то одмах прочитао на лицу; а сем
тога, увек је он трештен пијан. Е, па лепо, гледај, кад се
мој ћалац нароља, можеш да га треснеш по глави, баш
ако хоћеш и црквом, и ништа му неће бити - ништа он
не бренује. Шта ми је пута он то сам рекао! Па иста је
ствар и са Маф Потером. На сваки начин. Само, ако
ћемо право, онакав ударац могао би померити даску и
најтрезнијем човеку - па ко му га сад зна, ја, вала, не
знам.
Том опет поћута и посвети то време размишљању,
па ће рећи:
-Хаче, -јеси ли ти у стању -језик за зубе?
- Томе, друго нам и не остаје него језик за зубе! И
сам видиш! Онај индијански паклењак, ако га не обесе,
а ми само писнемо, ама само што писнемо, има да нас
подави кб једна два божја мачета! Него, пази, Томе, да
се ми лепо закунемо, један другоме закунемо -ето, то је
-да нећемо ни писнути.
-Пристајем, Хаче. То је најбоље што се може. Ето,
испружи руке, па се закуни да ...
-90-
- Таман посла! За такво нешто то не важи. То би
добро било за тако неке мале тричарије и беспослице
- особито кад су у питању девојчице, јер оне те, брајко,
оставе на цедилу, ту нема, а чим дође до густог, све ће
да истртљају. Него кад је таква ствар, и тако крупна, ту
има да се да од руке, и још да се запечати крвљу.
Том је прихватио ову замисао целим својим бићем.
Ствар сама по себи дубока, мрачна, језива; а уз то: глуво
доба, околности, само место- све у складу!
Он дохвати са земље чисту чамову дашчицу која је
била на месечини, па онда извади комадиh "црвениша"
(црвене креде) из џепа, уплете и месец у свој посао, да
му просветли - па на једвите јаде нашкраба ове речи
- и то, чим наиђе потез надоле, а оп распали дебело,
па стисне језик међу зубе, а ка1, до!)е потез нагоре, он
попусти језик, и испадне му танко:
Хак Фини
Том Сојер куну ес -
писнути неће.
Нека сместа паднемо
мртви ако шта
казали,
иструнули дабогда.
Хаклберија је задивила и Томова мајсторска писме­
ност и узвишеност његова изражавања. Он сместа изва­
ди чиоду испод јаке и таман да је забоде себи у месо, кад
му Том рече:
-Стој. Немој! Чиода је од месинга. Може да буде на
њој "зелене рђе".
-Шта ти је то "зелена рђа"?
-Отров, брајко, него шта! Само лизни, прогутај, па
да видиш шта је.
Те тако Том одмота конац са једне од својих игала,
и онда је дечаци забодоше сваки у своју јагодицу на
палцу, па исцедише кап крви.
-91-
 Цедили су и цедили, те најзад Тому пође за руком да
испише почетна слова свога имена, искоришћујући јаго­
дицу од свога малог прста као перце. Онда он показа
и Хаклберију како се пише Х и Ф и тако је заклетва
прописно пала.
Они затрпаше чамову дашчицу крај самог зида,
уз разноразне грозовите обреде и враџбине, и отада се
сматрало да су ланци који су везивали њихове језике
закључани на катанац, а кључ од катанца да је бачен
богзна куд и где.
Једна се прилика кришом провлачила кроз рупу на
противном крају батаљене, разваљене зграде, али они је
нису опазили.
ј - Томе, - шапну Хаклбери- је л' нас ово сада везује
1
да никоме ништа не писнемо - и то до краја света и
века.
- Наравно, везује и те како. Ма шта се догодило,
имамо да ћутимо кб црна земља. Знаш ли да бисмо пали
на месту мртви- еј, болан!
- Дабоме, сад и ја то видим.
Наставише шапатом још неко време. Одједаред
неки пас напољу - ни десет корачаји од њих - стаде га
завијање, некако стегнуто и жалостивно.
Дечаци се обгрлише намах, у самртноме страху.
- На којега ли од нас мисли?- прогрца Хаклбери.
- Не знам. Гвирни кроз рупу. Брзо!
- Не смем, 'ајде rи, Томе.
- Не могу, нипошто не могу, Хаче !
- Молим те, Томе! Ено опет.
- Јао, Боже, хвала ти- шапну Том. - Познао сам му
глас. То је Бал Харбисон.25
25 Да је господин Харбисон имао роба по имену Бал, онда би
Том рекао: Харбисонов Бал. Али ако је пас под тим именом, онда
има да се рекне: Бал Харбисон. (Писац)
-92-
- Фино- кажем ти Томе, жив ме страх појео; могао
сам се кладити у не знам шта да је неки туђи мангуп­
пас.
Пас опет заурла. Дечацима поново срце сиђе у
пете.
- Јао, па то није Бал Харбисон! - шану Хаклбери.
- Де, болан, Томе, види.
Том, цептећи од страха, попусти па приrвирну кроз
пукотину. Онда рече једва чујним шапатом:
- Јао, Хаче: п а т о ј е м а н г у п - п а с.
- Брже, Томе, брже! А како ти се чини, на кога ли
он мисли?
- Нема ту сумње, мој Хаче, - режи на обојицу, па
зар нисмо заједно!
- Црни Томе, видим ја да смо ми обрали бостан. А
већ признајем, ту нема грешке, знам куда 1,с ми душа.
Био сам тако неваљао!
- Тако ми и треба! Ето ми, кад све забушавам школу
и радим што ми сви кажу да се не сме. А могао сам бити
добар као Сид, море бар да сам пробао - али, наравно,
мене ни бригеша. Вала, ако Бог да па овај пут извучем
читаву кожу, е има просто да се помамим јурећи у нед­
ељну школу!
И Том стаде као мало слинити.
- Т и да си рђав! - Па и Хаклбери стаде да слини.
- Море ти, Томе Сојере, па ти си према мени права цвећ-
ка! Јао, Боже Господе, да ми је да сам само пола као ти.
Том прогута сузе и прошапта:
- Погле, Хакчиhу, погле! Та он нам је окренуо
леђа.
Хакчић погледа сав радостан.
- Јесте, и те како! Мучицу му његову! А је ли
малочас?
- Наравно, још кад седе! Али ја будала, никако да
ми падне на ум.
-93-
 Знаш шта је, пас као пас, ено га опет лаје! На кога
щ1 то лаје, шта мислиш?
Завијање престаде. Том начуљи уши.
- Ст! Шта је то? - шапну он.
- Па долази му налик - као да свиње грокћу. Аја
- то неко хрче, Томе!
- То ли је! А где ли му то хрче, је ли Хаче!
- Све ми се чини с оног другог краја. Бар тако нека-
ко налик. Ћале је овуда покоји пут спавао, са свињама,
али, мој Томе, кад тај хрче, све се зидине тресу. И још,
морам ти рећи, неће се тај никад више вратити у овај
наш градић.
Пустоловни дух стаде опет малишанима надимати
груди.
- Хакчићу, смеш ли ти са мном, ако ја пођем
напред.
- Не бих богзна како волео, Томе! Замисли да је
Индијанац Џо!
Том се скањерао. Али је искушење опет узело маха,
и дечаци се договоре да пробају, а наравно, споразумели
су се ако хркање престане, имају да хватају маглу.
Те тако стадоше да се прикрадају, све на прсте,
један за другим. Па кад су стигли на неких пет корака
од хркача, Том згази на неки штап, и штап се сломи са
реским праском. Онај човек застења, окрете се мало, и
месечина му обасја лице. То је би Маф Потер.
Дечацима срце престад� куцати, и они се просто
скаменише кад се онај био окренуо, али их је сад већ
прошао страх. Све на прсте, одшуњаше се кроз рупчагу
у огради, па застадоше недалеко од ње да измењају
мисли, на растанку. Оно отегнуто жалостиво завијање
опет се проломи кроз ноћ. Они се окретоше и видеше
туђег џукца како стоји на неколико корака од Потера,
гледа све у Потера, а њушку дигао у небо.
- О, што смо шашави, па то он због њ е г а !
- викнуше оба дечака у један глас.
-94-
- Знаш, Томе, причају да је неки туђ мангуп-пас
стао да обилази око куће Џони Милера у саму поноћ,
нема ни две недеље дана, па све удри завијај! Па им пала
и сова на кров исту ту ноћ, и једнако крештала а ипак им
још нико није умро.
- Како не би знао! Рецимо и да није. Лли зар се
није те исте суботе Греси Милер стровалила у ватру на
огњишту, у кујни, па се опекла не може горе бити!
- Ама јесте то, само није у м р л а. И што јс главно,
сад јој окренуло набоље.
- У реду; само чекај, имаш да видиш. Онзвонило је
њој исто као и Мафу Потеру. Тако бар кажу црнци, и
они, мој Хаче, испекли су тај занат, и знају знање. - Онда
се они растадоше у дубоким мислима.
Када се Том ушуњао кроз прозор на својој спаваћој
соби, ноћ је готово била превалила. Он се свукао са
већ претераном опрезношћу и заспао честитајући сам
себи што нико није опазио његову бежанију. А није му
ни на ум пало да је оно Сидово тобожње благо хркање
уствари будно и да је Сид будан већ читав сат.
Када се Том пробудио, Сид је већ био обучен и
отишао је. По светлости се могло закључити да је већ
подоцкан, а и иначе, у самоме ваздуху било је тако
нешто касно. Том се запрепасти. Што га нису звали
- што га нису гњавили као обично, да устане? Неке
гадне слутње обузеше га. И за непуних пет минута он
се обукао и стуштио низа степенице, а осећао се жив за­
спао и мрзовољан. Породица је још била за столом, али
су већ били доручковали. Нико да га кори; али се очи
одвраћају. Ћутање и неки свечани изглед - тако да се
кривцу срце следило. Он седе, па се трудио да се прави
весео, али - трула посла! Нико ни да се насмеши, нико
да му шта одговори. Те се тако и он погрузи у ћутање, а
срцу своме допусти да клоне у најдубље дубине.
-95-
 llocлe доручка тетка га одведе на страну и Том се
щ.:11 готово обрадовао, у ведрој нади да ће сад да буде
Ј1у11ан. Али није било тако.
Тетка се расплака и упита га како му није жао да
тако цепа њено старо срце; па му најзад рече да само
настави и тако како је почео, има и он да пропадне и њу
да отера с тугом у гроб, и њу и седе власи њене, јер више
нема смисла да она ишта с њиме покушава.
То му је било много горе него хиљаду батина. А
било му је тако да му је срце још више малаксало него и
само тело. Он бризну у плач, молио је да му опрости, по
сто пута је обећавао да ће се поправити, и најзад му би
и опроштено само што је он био начисто с тиме да му је
опроштено само упола, и да јој није улио богзна какво
поверење.
Он се уклони. Био је тако чемеран да му чак није
падало на памет ни да се Сиду свети; према томе брзо
Сидово кидање на задња врата није било ни најмање
неопходно.
Он се одвуче у школу, снужден и смркнут, па онда
са Џоом Харпером доби пацке што су обојица јуче
забушили, али израз његова лица показивао је да он
брине много теже бриге и µа се за такве тричарије
уопште не живцира.
Онда се упути на своје место, подлакти се на клупу,
а лице зарони у шаке и тако је бленуо у зид са камени­
тим погледом некога коме су патње превршиле меру и
даље већ никуд не могу.
Под лактом осети нешто тврдо. Те после дугога
времена полагано и тужно промени положај и подиже
с уздахом тај тврди предмет. Био је увијен у хартију. Он
одмота хартију.
Дуги, отегнути, преголеми уздах оте му се из груди.
Срце му препуче. То је било његово месингано дугме са
камина!
Ова последња кап прели пехар његове горчине!
-96-
ГЛАВАХI
Некако у само подне, попут електричног удара,
пронесе се глас селом о грозном злочину. У то време
нико ни сањао није о телеграфу, али и без телеграфа,
вест полете од уста до уста, од гомиле до гомиле, од
куће до куће, готово телеграфском брзином. 1 Iаравно,
учитељ је распустио школу то после подне; ина че, да то
није учинио, богзна шта би се у градићу мислило о њему.
Нађен је крвав нож крај убијенога, и неко је познао да
је то нож Мафа Потера - тако се бар причало. И још су
рекли да је неки касни пролазник који се у ситне сате
враћао кући набасао на Мафа Потера, где пере руке
у потоку биће некако у један или два изјутра, и, веле,
Потер је сместа шмугнуо - све су то врло сумњиве
околности, а особито што се Маф Потер умивао, јер то,
веле, није његов обичај. Такође се говорило да је пре­
тражен читав град да би се нашао, ето, тај исти убица
Потер (свет зачас и склепа доказе и донесе пресуде), али
га нису нашли. Коњаници су пошли у свим правцима, по
свим друмовима, а шериф је убеђен да ће га ухватити
још до мрака.
Цео се град, и младо и старо, упутио гробљу. Тому
се срце открави, и он се придружи литији. Истина, он би
сто пута радије пошао на друго које место, али нешто
грозно, несхватљиво вукло га је тамо.
Када је стигао на оно језиво место, он се, онако
сићушан, прогура кроз гомилу и угледа ужасни призор.
Изгледало му је да је прошло не знам колико вре­
мена, читав век људски, откако је он последњи пут
био ту. Неко га уштину за мишицу. Окрете се и очи
му се сретоше с очима Хаклберијевим. Али они сместа
окренуше поглед на другу страну и подиђе их језа да ко
није приметио нешто кад су се погледали. Али цео се
-97-
1:11�"1' распричао, и сви су уперили погледе само у језиви
11р11·юр испред себе.
"Јадник!" ,,Јадни младић!" ,,То нека буде поука
онима који краду лешеве!"26 "Маф Потер има за ово
на омасти конопац, не гину му вешала, ако га само
ухвате!"
Ето шта се говорило на све стране, а попа изјави:
,,То је био божји суд; овде се види прст божји!"
Одједаред Тома подиl)оше жмарци од пете до главе,
јер му око паде на сурово лице Индијанца Џоа. У томе
часу гомила стаде да се мува и гура и чуше се гласови;
,,Пази га, он! Он главом! Сам долази!"
- Ко? Ко? - повикаше, њих двадесет.
-МафПотер!
- Пази, стао је! Чувај, ено се окренуо! Не пуштајте
га, људи!
Али неки који су се попели на дрвеће, иза Томове
главе, привикаше да он и не покушава да клисне, него
само изгледа сав јадан и жалостан.
- Е јесте паклена безочност! - рече један - дошао
чово да се натенане нагледа шта је урадио - а није
очекивао оволико друштво!
Гомила се размаче и кроз њу достојанствено прође
шериф држећи Потера за мишицу. Лице тог кукавца
било је забезекнуто и заблесавело, а очи су му одавале
ужасну страву која га је тресла. Кад је дошао до уби­
јеног, спопаде га дрхтавица, он покри лице рукама и
бризну у плач.
- Нисам ја, пријатељи, -зајеца он - поштења ми и
образа, ја то учинио нисам!
-А ко тебе криви? - довикну један глас.
26 Др Робинзон хтео је да украде леш, да би га, као хирург,
сецирао. Протестантска црква гледала је са ужасом на такво "обе­
свећење мртвих".
-98-
То је био добар погодак. Потер 110ниже главу,
погледа око себе. У очима му се видело rorкo очајање.
Он спази Индијанца Џоа и завика:
- Је ли, Индијански, та ти си ми обсl,ао да никад
нећеш...
- Је ли то ваш нож? - и шериф му б;щ11 нож пред
ноге.
Потер би се срушио да га нису дочекащ, 11 11оложи­
ли на земљу. Он онда рече:
- Лепо се мени казало: ако се нс вр�1ти111 и не
узмеш ...
Он задрхта па онда очај11и•1к�1 от,мах11у својом
немоћном руком да покаже на јс све 111ю11шю 11 rc'lc:
- Кажи им, Џо, испри•1ај 11м све више 11ема спаса.
И Хаклбери и Том, за11смсл11 011 ужаса. ра·Јrоrачених
очију, слушали су окорелог лажљи�ща како мир110 и спо­
којно даје свој исказ.
Они су очекивали сваког часа да из ведрог неба
загрми на његову главу и све су се чудили што гром
божји једнако оклева да га сможди.
А када је Џо завршио и остао жив и читав, прође
их свака жеља која им је узбуркивала душу да заклетву
погазе и да спасу живот јадноме набеђеном хапшенику.
Прође, ишчезну бестрага, јер им је било јасно да се тај
безбожник продао сотони, а тешко си га ономе ко би
дирнуо у посед нечастиве силе.
- А што ниси клиснуо? Ког си ђавола овамо до­
лазио? -упита неко.
- Нисам могао, нисам могао - јечао је Потер. - Хтео
сам да побегнем куд ме ноге носе, али ме оне вукле све
овамо. -И он грцаше од плача.
После неколико минути, приликом истраге, Индија­
нац Џо даде понова под заклетвом свој исказ исто онако
мирно као и малочас.
-99-
 Јl,счаци, видећи да муње још оклевају и да га гром
щ; спаљује, б;или су још чвршће уверени да се Џо про­
дао ђаволу. И сад им је он представљао најзлокобније
биhе што су га икада видели, и они нису били кадри да
скину своје зачаране очи са његова лица. И они се тајно
одлуче да мотре на њега и да га некако ноћу укебају у
нади да ће им се можда дати прилика да бар издалека
сагледају и његова страшнога господара.
Индијанац Џо поможе да се подигне леш убијенога
и да се натовари на кола која ће га одвести. А кроз пре­
стрављену гомилу прође шапат да је у томе истом часу
крв потекла из ране! Дечаци су сматрали да ће можда
та срећна околност управити подозрење правим трагом,
али су се разочарали јер је неколико сељака приметило
на то:
- Рана је стала да крвари тек кад су били на три ко­
рака од Мафа Потера!
После овога, више од недељу дана грозовита тајна
и немирна савест није дала Тому спокојна санка.
Једно јутро за доручком рећи ће Сид:
- Томе, ти си се у сну тако бацакао и све нешто
трабуњаш да читаве пола Н?hи не могу од тебе ока
склопити.
Том пребледе као крпа и обори очи.
- Рђав знак- рече тетка Пола озбиљно. - Шта ти је
на души, Томе?
- Ништа. Ништа, колико ја знам. - Али дечакова
рука тако задрхта да је пролио кафу.
- Па шта само нагваждаш! - рече Сид. - Прошле
ноћи рекао си: ,,То је крв, то је крв, ето шта је то!" И
заинтачио си, па све то, па то. Па си још рекао: ,,Не
мучите ме- признаћу све!" Шта то да признаш? Шта ти
имаш да признајеш?
Тому се соба окрете око главе. И ко зна шта би се
тада догодило, али срећом, с тетка-Полиног лица неста
-100-
и трага од забринутости и она притече у помоћ Тому,
немајући ни појма о томе, па рече:
- Ћут'! То је грозно убиство. И ја сањам о њему
тако рећи сваку ноћ. Понеки пут сањам да сам га ја
извршила!
Мери рече да је исто и с њом. Сид јс изгледао
задовољан. Том се удаљи што је брже могао нашавши
први изговор; а доцније се једнако, читаву недељу дана
тужио да га боли зуб и преко ноћи би се сан 3абрадио
повезачом. А није он имао ни појма да Сид щ> читаве
ноћи лежи будан, па тек смакне повезачу, налакти се па
слуша, богами и подуже, и онда опет намести мараму
како је била везана.
Томова душевна потиш·1·с11ос·1· 1юлако ес смиривала,
а зубобоља му већ изашла на нос, и одрсюю јс се. А Сид,
ако је стварно и успео да ухвати нски смисао у Томовом
искиданом бунцању, - задржао је то за себе.
Тому се учинило да његови другари већ никако не
престају с којекаквим истрагама над цркнутим мачкама,
чиме су га стално опомињали на његову душевну муку.
Сид је запазио да Том никада приликом ових расправа
није хтео да буде "заклети истражник-прегледач"27,
мада је раније имао обичај да предњачи у свим новим
потхватима; запазио је такође још и то да Том није
изигравао никад ни сведока, - а то је било сасвим чу­
дновато. Па није Сид превидео ни ту чињеницу да је
Том показивао неку наглашену одвратност према свим
тим истрагама и избегавао их колико је год могао. Сид
је био згранут, али није рекао ништа. Али мало:..помало
па и те истраге изађоше из моде те више нису стављале
Томову савест на муке.
А за све то време душевних патњи Том је једнако
вребао прилику, те је бар сваки други дан, ако не и сваки
дан, долазио до решетке малог тамничког прозора, па
� 27 Судија који прегледа леш, приликом истраге.
-101-
 Т·
би прокријумчарио "убици" кроз решетку свакојаке
ситне ђаконије, колико му је год шта дошло до руку.
Сама тамница-хапсана била је трошна бедна уџерица,
подигнута тамо негде на мочвари, накрај села, и није
било стражара; а нису ни били потребни, јер је ретко
кад ко лежао у њој.
Ове понуде много су допринеле да се умири Томова
савест. Сељани су силно желели да Индијанца Џоа нама­
жу катраном и поспу перјем, па да га се сити напрово­
зају на срамним двоколицама28 због крађе леша - али су
толико зазирали од његове преке и грозне нарави да се
нико није усудио да буде коловођа у овоме послу, те су
га се и одрекли. А Џо је био толико опрезан да је оба
1 своја исказа започињао тучом, без иједне речи о крађи
1
леша, која је тучи претходила.
Због тога се свима учинило најпаметније да се за
сада ствар уопште не износи пред суд.
ГЛАВАХII
Био је још један разлог што се Томов дух одвратио
од потајних брига које су га биле сколиле. Његове мисли
заокупила је сад једна нова и значајна ствар. Беки Тачер
престала је да долази у школу! Том се истина два-три
дана борио са својим поносом, трудио се да је заборави и
говорио сам себи: ,,Врло важно!" Али то није помагало.
Јер ко се то по читаве ноћ.и - шуњао крај куће њенога
оца? Он. Осећао се веома потиштен.
Била је болесна. А шта ако она још и умре! Па то је
да човек излуди и на саму такву помисао! Рат престао
28 Примитивна дивљачка казна "народног суда" у малим аме­
ричким паланкама.
-102-
да га занима, па чак и гусарство! Животне р,щости неста­
ло, живот му се учинио празан, јадан и пус1: Занемарио
је обруч, па чак и штап за крикет. Ни једно 11и /\руго није
имало више за њега дражи.
Забрину се тетка. Поче да испробава щ1 љему сва­
којаке лекове. Она је била чељаде од 01111х којима је
сваки надрилек добар, само нека је разrлшщ;11, а свако
новопечено средство да се здравље поврати и I ю·1·крепи
- добродошло. У таквим је огледима била щ.:уморна.
Чим би шта ново искрсло на том пољу, всl1 нс ·111а шта
ће, сва је у грозници да то испроба, 11аращю нс 11а себи,
јер је била здрава као 11рс11, 11cro щ1 било коме ко јој
само падне шака.
Она се претплаћивала 11н снс мoryl1c ,;щравстве­
не" часописе и френоло111кс"' см1щали1�с; а страховито
незнање које је ударало и·:1 љ11х биЈю је 11ајугоднији
мирис њеним ноздрвама, 11ијс нсl, могла да га се надише.
Све оно лупетање о проветравању, па како треба у
постељу да се леже, из постеље да се диже, па како
и с којом приликом да ес једе, па како да се пије, па
колико човек да се креl,е, па у каквом расположењу да
се одржаваш, па како да се носиш- све је то било за њу
право Јеванђеље! И никад да примети да сви ти њени
здравствени часописи, у овом текућем месецу, обично
оборе све што су препоручивали прошлога месеца!
Била је она лаковерна, а добра, као добар дан у години,
и према томе увек је лако наседала: накупила би тако
силесију назови здравствених часописа и надрилекова,
па тако, наоружана смрћу, појахала би - да се изразимо
у слици- свога "бледога коња"- иза кога иде пакао!
У то је време таман ушло у моду лечење хладном
водом и Томова малаксалост дошла јој је као поручена.
29 Френологија - проучавање човекових особина, по облику
лобање.
-103-
 Свако јутро, чим зора заруди, извукла би га она из
rюстсље, па хајд' с њим у шупу, где је држала дрва и ту
611 излила на њега читав потоп студене воде; онда би га
свег истрљала неким грубим пешкиром као каквом тур­
пијом, док га не би на земљу оборила; а кад би дошао к
себи, умотала би га у влажан чаршав и наваљивала на
њега не знам колико поњава и јоргана да му се и душа
презноји, или, како је једном рекао сам Том "где год је и
једна жута мрљЈЩа на души, на поре је изашла са знојем".
Па и упркос свему томе дечко је постајао сваким
даном све тужнији, све блеђи, све пропалији.
Онда тетка удари још и врућа купатила, па "седећа"
купатила, па у тушеве и у потпуно загњуривање. Али
дечко је и даље остајао тужан и жалостан као каква
мртвачка кола са мртвачким сандуком!
Одмах тетка да помогне води и њеном лековитом
дејству, прописа још и строгу дијету, и држала га је на
мршавој јечменој каши и лепила му фластере за пли­
кове. Она је израчунала колико чега може да стане у
њега као, рецимо, у какав лонац, па га је пунила из дана
у дан којекаквим надрилековима.
А Том, мало-помало, огугџао на сва та злостављања.
И тај обрт у његовој болести пренеразио је стару госпу.
Та његова равнодушност има да се сломи по сваку цену.
Некако баш у то доба први пут је чула за "уби-бол".
Одмах набави читаву апоте�у тога лека. Окуша га и
сама и ко је срећнији од ње! Ама то је жива ватра, исти­
на у течном стању! Те ти она .сместа напусти и лечење
водом и све друго, и сва јој је нада одсад био "уби-бол".
Она даде Тому чајну кашичицу лека, и чекала је
резултат с највећом душевном стрепњом. И за трен ока
срце јој је било опет на месту, а душа јој се смирила, јер
је "равнодушност" била сломљена. Ама да је не знам
какву ватру под њим потпалила, не би се дечко показао
ни дивљији ни �ивахнији!
-104-
Том је осетио да је крајње време да ес прене; јер
живот какав је водио до сада можда је 01џ·оварао оном
његовом романтичарско-очајничком рас11оложењу, али
сад, богами, налазио јс у том животу прсмаЈrо осећања
и превише живописних промена. Те он стане на смишља
и премишља свакојаке планове како да ес сrюмогне, и
најзад смисли на једно: има одсад да се прави као па воли
"уби-бол". И толико га јс често тражио, на јс всl1 постао
досадан,?те му тетка 11ајзад рече да је ои111с 11с гњави,
него нека узима сам, кап му како затреба. Љ• јс 11ешто
био по среди Сид, нс би ес љено ону111с11љење 11ичим
помутило, али овако к::щ јс Том, она јс све кришом,
пажљиво проматрала С'IЋКЈЮ с Јrском. Ис1юс·1·авило се
да лека из стакла збиља 11сстајс, ш111 њој 11ијс било ни на
крај памети да дечак лечи тим леком је1111у 11укотину у
патосу њихове дневне собс !
Једнога дана Том јс 011ст
запајао леком пукоти11у, КЗЈ\ сто
ти га теткин жути мачак: преде,
гледа пожудно у кашичицу и
моли: да и он малкице, ама само
малкЈЩе чалабрцне!
Том ће му рећи:
- Мани се тога, Перо, кад
ти није до невоље.
Али Пера баш показује да
му јесте до невоље.
- Размисли још једаред!
Пера је размислио.
- Лепо, тражио си и даћу
ти, јер ја нисам такав; али ако
ти се не буде допало, немој
другог да кривиш, сам си крив!
Пера пристаје; Том га спопаде па му широм раскло­
пи губицу и усу му "уби-бол".
-105-
,1
1 lc.:pa поскочи нека два јарда у вис, стаде га бојно
1�Ј111ктање па се џилитну по соби, све у ковитлац, - споти-
1џю се о намештај, обарао саксије с цвећем и начинио
11рави лом. Онда се исправи на стражње ноге, па од по­
мамне радости, затуривши главу што је игда могао, изви
се у парадни марш по читавој соби, а свету обзнани што
га је грло носило да је срећан као нико његов! Онда се
стуштио кроз читаву кућу, а свуд за собом остављао је
вашар и пустош. Тетка Пола наишла је баш кад треба да
га види како се све премеће преко главе, ,,дуплим врто­
главим", да најзад заврши с моћним јуришним "ура!" па
да одједри кроз отворен прозор, вукући за собом све
преостале саксије.
Стара се госпа скаменила од запрепашћења. Она
се забезекнуто заблену преко својих наочара. А Том се
ваљао по поду и само што се није искидао од смејурије.
- За име света, Томе, - шта би томе мачору?
- Не знам, тетка! - једва изусти Том.
- Е тако нешто никад вид'ла нисам! Од чега му је
то дошло?
- Ко би му га знао, тетка Поло: мачке су увек такве
кад се забављају.
-Збиља?'Је л' ти тако кажеш?
у теткином гласу било је нешто ОД чега се Том као
мало препао.
- Па овај, јес'. Бар ја тако мислим.
- А, ти мислиш?
- Па јес', овај.
Стара се госпа саже, а Том је пратио њене покрете с
будном пажњом, која је била прожета страхом. Исувише
доцкан осетио је куд она "навија". Испод доње креветске
завесе провиривала је дршка издајничке чајне кашике.
Тетка Пола је дочепа и подиже. Том се поведе и обори
очи. Тетка Пола га дохвати за његову уобичајену дршку
- за уво -, па га добро чвокну напрстком по глави.
-106-
-А сад, господине мој, шта ти је требало да мучиш
ону јадну бесловесну животињу?
- То сам ја из чистог сажаљења 11рсма мачору,
пошто он нема тетке.
-Нема тетке! Какве то има везе?
- И те какве! Јер кад би мачор имао тетку, она би
му се већ нашла да му изгори све што има у11утра ! Она
би му спржила црева, и нс би јој ништа било жш1ијс него
да је он какав људски створ.
Тетка-Полу оцјсд1юм жацну савест. Стнар јој се
показала у новој светлости: 0110 што јс с1н1r,с1ю 11рсма
једном мачору, па то би мо1'ЈЮ бити снирсrю 11 11рсма
једном малишану!
Она се разнежи: доlЈС јој жао. ( 'у•1с јој 11аврсшс на
очи, она положи руку Тому 1�н 1'ла11у 11 рс 1 1с бл.11·0:
- То је све било 'Ја твоје нобро, Томе! И збиља,
помогло ти, добро ти јс у•1и11иЈю!
Том је погледа у ли1\с, а кро·3 љегову дубоку збиљу
провиривало је једва осет110 понругивање:
-� 1 а, знам ја да ми ти желиш само добро, теткице,
па ето и. ја исто тако Пери. И њему је добро учинило,
јесте вала. Никад га пре нисам видео да се тако слатко
џилита ...
-Јао, вуци ми се с 0 1 1ију, Томе, док ме ниси опет ра­
зљутио. Па потруди се да бар једаред будеш добро дете,
а лек више не мораш узимати.
Том је дошао у школу пре звонцета. Запажено је да
се у последње време та чудна ствар догађала из дана у
дан.
И Том је и овај пут, као и свих последњих дана, јед­
нако нешто висио на капији школског дворишта место
да се игра с другарима. Казао им да је болестан, а тако
је и изгледао. Правио се као да гледа на другу страну,
али у ствари извиривао је једнако низ улицу. Најзад, ето
и Џефа Тачера, и Томово се лице разведри.
- 107-
 1 )1едао га како долази, и онда се окрете на другу
t'l'pш,y, пун бриге. А кад је Џеф Тачер стигао, Том му
11риступи и трудио се од сваке руке да га "улови" да
макар шта рекне о Беки; али овај није на удици чак
11и мамац запазио, а камоли да га прогута. Том гледа
ли гледа, а кад би се год залепршала на видику каква
женска хаљиница, увек би му се срце испунило надом,
али чим би спазио да то није она њена, он би намрзео
девојчицу чија је била. Најзад престадоше хаљинице, не
појављују се више, и њему се смрче пред очима па уђе
у празну учионицу и седе да се празан проводи и пати.
Али у томе часу упаде кроз капију још једна хаљиница
- а Тому срце само што не искочи из груди. Истога часа
излетео је напоље као из пушке: па се "разгоропадио"
као Индијанац: вришти, урличе од смеха, вија дечурлију,
прескаче ограду да поломи ноге и руке и врат, па скаче
у небо и дочекује се на руке, па дуби на глави - чинио је
сва јунаштва и подвиге што их је само умео да замисли,
а испод ока једнако је гледао: види ли то Беки Тачерова?
Али она као да ништа не примећује, ама ни да погледа.
Је ли могућно да га није ни приметила?
Он се довину са својим подвизима у њену најнепо­
среднију близину; па се уз бој:ве покличе стаде врзмати
око ње, смаче капу једноме дечку, завитла је на школски
кров, проби се из затрке кроз једну групу од дечака и
распршти их на све стране, па се главачке сломи на
земљу, Беки испред носа и · замало што је не обори.
Она се окрете - високо подиже нос и он је чу где каже:
,,Чудна ми чуда! Неки људи мисле да су богзна шта,
ништа друго не знају него да изводе!"
Тому се запалише образи. Он се покупи и отшуња
се.
Био је сможден, и покуњио је нос.
-108-
ГЛABAXIII
Одлучио се Том. Мислио је о себи да јс 011 дечко од
свих остављен, без иједног пријатеља. Пико ra не воли.
Кад једном они виде на шта су га натерали, мОЖf\а ће им
бити жао. Старао се ето да иде правим путем и чини што
је добро, али му нису дали. Па кад друго и щ; желе него
да се њега отресу, е па лепо, нека тако и бун1,;; 11ска те
осуђују за последице- што не би? Каква 11ра11а има да се
жали онај који је остао без пријатеља на овоме свету?
Јесте, на крају крајева, сами су га натерали 11а то: има да
води разбојнички живот. Jl,pyro му 11и111·га 11с остаје.
У тим мислима био јс 11ch ·щ111ао 1џшско у ливаде
и школско звонце које јс 11ри·1ищ1щ) щ1 •iac једва је
допирало до његова ува. 011 бри·111у у 11ла•1 11а 11омисао
да више никад, никад више щЉс •1у·1·и тај тако присни,
познати звук. Јесте, врло јс тешко, али су га они сами
натерали на то јер су га одгурнули у туђи, хладни свет;
па добро, покориће се - али он им прашта! И загрцну се
од тешкога плача.
й· баш у том истом часу срете он свог заклетог
другара Џоа Харпера: и он погледује мрачно, и он, како
се види по свему, носи у срцу своме одлуку голему и
очајничку, нема шта, нашли су се: ,,две им душе, а мисао
једна".
Том обриса рукавом очи и стаде кроз плач да грца
нешто: како се одлучио да се отисне у свет. Код куће
га злостављају и нико не мари за њега ни оволишно.
Потуцаће се, вели, по туђем свету и никад се неће врати­
ти; а на крају изрази наду да га Џо заборавити неће.
Али се убрзо некако испоставило да је Џо хтео исто
то да заиште од Тома и да се ради тога дао на трагање да
га излови по сваку цену. Мајка га измлатила што је појео
неки скоруп, а он га ама окусио није, нити је имао појма
-109-
 о 11.1.:му. Јасно је да га је сита, и да би желела да он оде,
11:1 кад је таква, шта му је остало него да се покори; он
t:i.: щща да ће она бити срећна и да никад зажалити неће
lll'ГO је отерала свога јадног малишана у неосетљиви
туђи свет да пропишти у њему и да свисне.
Ишли су тако, јадали се, па онда један другом
понова зададоше тврду веру да ће се помагати у свакој
невољи, да ће бити права браћа и да се неће растајати
све док их смрт не опрости њихових мука.
Онда изађоше насреду са својим плановима. Џо је
хтео у пустињаке, живиће се о тврдој кори свакојакој,
у пећини на крају света, и умреће се, кад то наиђе, од
студи, од глади и жалости. Али пошто је саслушао Тома,
морао је да призна да разбојнички живот има знатних
преимућстава, те тако пристаде да се ода гусарском
занату.
На три миље испред Петрограда, на месту где је
река Мисисипи широка нешто мало јаче од једне миље,
налазила се дугачка, уска шумовита ада, с плитким
пешчаним спрудом на самоме предњем крајичку; тај је
спруд душу дао да послужи као збориште. Ада није била
настањена, она се протезала готово све до супротне
обале, преко пута густе и ненастањене шуме. Из тих
разлога изабраше ту "Џексонову аду". А ко то имају
бити жртве њихових гусарских налета, то им још није
ни долазило у главу.
Онда се дадоше у потрагу за Хаклбери Фином,
изловише га и он им се сместа придружи. Он није био
цепидлака у избору животног позива, и пристајао је на
сваки.
Онда се растадоше, с тим да се имају срести на јед­
ном усамљеном месту крај обале две миље изнад села, а
час, зна се, што и доликује: поноћ.
Ту се налазио мали дрвени сплав, и носили су се
мишљу да га приграбе. Сваки има да донесе удицу и
-110-
канапа, а од намирница колико их год буне био у стању
да накраде на најмрачнији и најтаја11ствс11ији начин
-како то већ приличи одметницима. И пре щ> 111то је пао
први мрак, они су се всh насладили слатке с;�нвс ширећи
гласине да ће градиh ускоро "имати шта па •1ујс!" А сва­
коме коме би дали тај 11еодређени миг, билн jt: унуhена и
строга опомена: ,,језик :sa зубе и само чекај."
Око поноћи пристиже Том, са куваном 111у1-1ком
и још којекаквим сит11и11ама. Он се занржа у густом
шипражју, на малој, стрмој чуки, одакле ес ноGро виде­
ло збориште. Била је 'ЈВС'Ј;џ111а 110l1, свуп јс ш1щ1аш1 нео­
бична тишина.
Моћна река лежала јс мирна као какав окса11 који
почива. Том послушну •�нснк. али т11111и11у 1111јс 1юмутио
ни најмањи звук. Онда 011 ·н�и·ту т11хо II рн·11'овс·1·1ю. Одго­
вори му звиждук чуке. Том 'jJHl'J11y још m1apc11; ш1 и на те
знаке доби одговор истим начином. Онда ес зачу једно
опрезно:
-Ко иде?
- Том Сојер, Црни Осветник Шпањолске Пучине.
Казујте, који сте ви?
- Хак Фин, Црвена Рука, и Џо Харпер, Морски
страх и Трепет.
(Том је све ове надимке повадио из свога омиљеног
штива.)
-Добро је. А сад, дедер, шта је одзив?
Два промукла шапата поверише у исти мах једну
исту језовиту реч, поноћи глувој:
К р в!
Онда Том најпре баци своју шунку низ врлетну
чуку, па се и сам спусти, и у томе своме потхвату поцепа
и нешто коже и нешто одела. Истина, од обале па све
до саме чуке пружала се и удобна једна стазица, којом
-111-
<.:� 111шю без по муке, али она је била лишена онога што
ј<.: 11равоме гусару за срце прирасло: нити је била опасна
ю1 мучна.
Страх и Трепет Морски донео је читав један пласт
сланине и пропао је док га је довукао овамо. Фин
пак, Црвена Рука придигао је неки бакрач и силесију
недосуmеног лишћа од дувана, а донео је и неколико
кочањки од кукуруза да од њих направе луле. Али
сем њега, ниједан од тих гусара нит' је пушио нити бар
,,жвакао" дуван. Црни Осветник Шпањолске Пучине
рече да није ни мислити на покрет ако се где не нађе
ватре. То је била паметна мисао; наиме, шибице су биле
слабо познате у то доба.
Они опазише ватру која је тињала на великом спла­
ву, само неких сто јарди одатле, па се прикрадоше и узму
један угарак. Од тога су градили голему пустоловину:
сваки час би говорили: ,,пст", па би се нагло зауставили
са прстом на устима; па би се рукама машили неких
замишљених балчака од мача; па све наређују језивим
шапатом: ако се непријатељ само макне "сјурити му до
балчака", јер "мртва уста не говоре".
Знали су они добро да су сви сплавари тамо доле, у
се.чу, где су сишли или да пазарују намирнице, или да те­
ревенче, али, таман посла да им то послужи као изговор
да овај потхват изведу на негусарски начин!
И они се отисну, Том као заповедник, Хак крај за­
дњег, Џо крај предњег весла. Том је стајао на средини га­
лије, набрао мрке веђе, руке скрстио, а заповести издаје
глухим, строгим шапатом.
-Окрени у ветар!
-Ррразумем, ррразумем, капетане!
-Држи тако! Правац!
-Држимо, капетане!
-Потез надесно!
-Потегнуто, капетане!

-112-
 Л како су дечаци једнако и једнолично терали сплав
самом средином реке, то се, наравно, подразумевало да
су све ове команде падале само ради "стила", а у ствари
нису имале неку другу намену.
- Којим једрима пловимо?
-Главним, вршним и летнима, капетане!
-Дижи горња! Шесторица сместа на предњу катар-
ку! Само живље, живље, момци!
-Разумемо, господару!
- Смотавај главно, де! Једра и конопце! Де, де,
јунаци!
-Разумемо, господару!
-Хој! Хој! Само према ветру! Запни код топишта.зо
Запни да је сретнемо, ено где долази! Топиште! Топи­
ште! С вољом! Де, сада! Држи правац!
-Држимо, капетане!
Сплав је нешто премашио средину реке; дечаци
управите правац десно, па полегоше по веслима. Како
вода није била висока, то брзина речна није била већа од
две до три миље. За идуће три четврти часа једва се која
реч рекла. Сад је сплав пролазио крај удаљеног градића.
По две-три шкиљаве светиљtсе познавало се где лежи
градић, погружен у спокојни сан, с оне стране големе,
мутне путање вода, окићених звездама, као неким бле­
штавим украсом.
И није градић ништа слутио о потресном догађају
који се одигравао у тај мах.
Црни Осветник стајао је још руку прекрштених,
бацао "последњи поглед" попришту својих некадашњих
радости и потоњих патњи. Он је само једно желео: о кад
би га некако "она" могла видети како неукроћена срца
на широкој, дивљој пучини морској; гледа опасностима
и смрти у очи, и срља у погибију са суморним осмехом
зо Места за топове.
-114-
на уснама! И за његову машту била је сит111ща да укло­
ни Џексонову аду далеко изван домака сеоскога - те је
тако "бацао последљи поглед" на своје село, додуше
сломљена али задовољна срца.
И они други гусари праштали су ес "1юследњим
збогом"; и тако су т1уrо бацали тај "посЈ1сю1,11 поглед"
да замало што их струја није занела изван 11ра1ща који
је водио ка ади. Али су 11риметили опас,юс·r ·щ времена,
те прегоше из све сш11·с и отклонишс јс. Око ннн сата
ујутру сплав наседе на снруl\, пских двеста јарни пред
ртом, и морали су да г;щају по води, овамо 11 011амо. док
су искрцали на коп1ю сам товар са галије. l la маломе
сплаву било је, као део њс,·онс 01,рсмс. 11 јснно старо
једро - они га прострс111с у јсююм кутку, у н1и11ражју,
и то је имао да буде љихов 111а·1·щ, ·1а оставу; нок l1e они
сами спавати под вснр11м небом. ·ia лс1tа времена, као
прави одметници.
Они налож:1'1ше ватру крај једнога великог пања, и
то читавих неких дванссст-тридесет корака у мрачним
шумским дубинама.
Онда на тигању испржише сланине за вечеру, а
поједоше и неку половину од целокупне своје залихе у
другој "сувој храни", у виду шунке. Изгледало им је нео­
писано уживање пировати тако у дивљини и у слободи,
у прашуми, на острву ненастањеном и неиспитаном,
далеко од људске вреве - те рекоше да се никад више
неће вратити натраг, у цивилизацију. Пламен од ватре
који се уздизао у небо осветли им лица и озари ружича­
стим сјајем стабла од дрвећа (стабла што су изгледала
налик на стубове у том шумском њиховом храму), на
глатке лиснате крошње и на венце свакојаких вињага и
пузавица. Па када су и последње хрскаво парченце сла­
нине слистили и остатак следовања шунке прогутали,
дечаци се испружише у трави, потпуно срећни. Могли
су, истина, наћи и хладовитије место, али се нису хтели
-115 -
ощк·lш тако романтичне црте као што је разбуктала
Ј1111·орска ватра.
- Зар није живот? - упита Џо.
- Прави рај! - рече Том.
- А шта би тек рекли дечки да нас нешто могу
видети?
- Дечки? Та они би пукли од једа, само да су овде;
де, Хаки, зар нисам у праву?
- Како да ниси - рече Хаклбери - а што се мене
тиче, мени је силно! Уопште боље не тражим. Та ја
ретко кад имам и да се сит наједем - а овде чик да те
неко ухвати и млати!
- Ово је живот за мене - рече Том. - Нит мораш
да устајеш свако божје јутро, нити те ко тера у школу,
и још да им се переш и умиваш, и све те одвратне глу­
пости!
- Видиш ли Џо, кад си гусар, не мораш ништа под
милим богом докле си год на копну; а пустињак, е, тај
има да се моли Богу већ не знам колико, а сем тога јадна
му забава и шала, кад је сам самцит!
- Јест тако -рече Џо -али то ми, видиш, није пада­
ло на памет. А сад кад сам joµi: и окусио од гусарског
живота, наравно да ми је он сто пута милији.
- Видиш - рече Том - у данашње доба људи слабо
држе до пустињака, није то као у старо време; а гусар, да
видиш, тај је увек на цени. Па пустињак, мора да спава
где је најтврђе, па онда мора· да се облачи у кострет, а
главу да поспе пепелом, па да дрежди на киши, и још ...
- Зашто се облачи у кострет, и· који му је ђаво да
главу посипа пепелом? -распитивао се Хак.
- Ко ће му га знати! Тек толико сам сигуран да то
м о р а! И ти, да си пустињак, и ти би морао.
- Бих, ђавола! - рече Хак.
-Па лепо, а шта би ти учинио?
-Знам ти ја! Само то што кажеш, то никако!
-116-
- Е, мој Хаче, кад се мора! А како би то изводио?
-Просто-напросто, не бих нипошто! Побегао бих.
-Побегао! Е, мој Хаче, ти би био нска лепа мустра
од пустињака! Све би их жив срам појео ·Јбоr тебе!
"Црвена Рука" нс даде одговор јер jt..: 11мао преча
и важнија посла. Извртео лепо кукурузни кЈ1и11, угурао
донекле тршчицу као камиш, набио кли11 ду11а11ом, при­
нео жара у набој, и стао да одбија читав облак мирисног
дима; просто се топио од сладострасног миља. Она два
друга гусара завидели су му на том ве;111•1а11ственом
пороку и потајно ес одлу•1или да му ес и 01111 што пре
одаду.
У то ће Хак.
-А шта управо треба да раде r·усари'?
Том одговори:
- Шта раде? Провсщс ес све у r11с.:сщ1сст: лаЬе отму,
па их спале, напљачкају 1юrща щ1 1'а онда закопају где је
најјезовитије на њиховом острву, и тај им новац после
чувају све неки вампири и којекакве немани; а на оним
лађама помлате све живо: лепо их натерају да се "шетају
морем по дасци."31
-А женске све воде на острво - рече Џо - јер они
не убијају жене.
- Дабоме - сложи се и Том -женске не убијају, јер
су врло племенити. А жене су увек бајне, наравно.
- Какво им је тек светло рухо! Јао, само да знаш!
Све од злата, све срма и дијаманти! - рече Џо са
одушевљењем.
-Коме то? -рече Хак.
- Па коме него гусарима!
Хак погледа жалостивно на своје сопствене ха­
љине.
31 Гусари су често терали своје заробљенике да везаних очију
ходају по дасци која би била истурена изван палубе, тако да би ти
људи падали у море и давили се.
-117-
 Признати ваља, нисам одевен како приличи гуса­
ру rсче он, а у гласу му се осети туга и јад - али друго
111'1'а 11смам.
Она му два дечка рекоше да ће лепо рухо само
rю себи доћи, и то ускоро, чим настану пустоловине.
Објаснише му да може, колико за почетак, и са тим сво­
јим бедним дроњцима, мада је, иначе, ушло у обичај да
сваки иоле имућан гусар крене у поход само прописно
одевен.
Мало-помало разговор умуче и на очне капке малих
скитача стаде се спуштати сан. Лула испаде из прстију
Црвене Руке и он заспа сном праведника, сном мртво
уморних. Страх и Трепет и Црни Осветник Шпањолске
Пучине - њима се сан давао већ нешто теже.
Они очиташе своју молитву, али у себи, и лежећи,
јер није било кога од силе и власти д,а их натера да
клекну и да је гласно изговоре. Ако ћемо по души, њима
се молитва уопште није читала, али су се плашили да
забразде тако далеко, јер ко зна неће ли они на тај
начин привући неки посебан и само њима намењен гром
с неба, који ће их напрасно спалити.
И већ су некако дошли до саме границе сна, само
још малкице па да заспу, кад - ето им дошљака, кога се
нису могли отрести, који није хтео ни да мрдне од њих.
То је била савест. Спопаде их нека нејасна зебња да су
рђаво учинили што су одбеглщ па им онда изађе пред очи
украдена шунка и сланина, и тада настаде право мучење.
Покушали су они да отклоне то мучење па ударише да
убеђују своју савест да су они и раније, и то тушта и тма
пута, крали слаткише, и јабуке; али савест ни да чује,
такви су јој разлози изгледали исувише кратки. Најзад
су увидели да немају куд и да сами морају признати да је
друго придићи слаткише, то је пуко "самопослуживање"
и ништа више, а макнути сланину, шунку и такве скупе
- 118 -
ствари, то је боме просто-напросто - краlЈа и ту има, у
Светом писму, читава једна заповест да ес то не сме.
Те се тако они, у Ј(уmи, одлучише, докЈ1с год устрају
у свом овом послу, да љихово гусарење никад не буде
умрљано љагом и зло•1и1юм крађе.
Ту савест пристаде на примирје, те тако ови зачудо
недоследни гусари зас11н111с мирним сном.
ГЛЛВАХIV
Када се Том то јутро нробудио, •1удио ес l'l(C ли је
зашао. Седе, протрља 0•111, щ>1·лс;џ1 11а све стран1.: и тек
је тада схватио.
Било је прохладно, сиво 11раско·юрјс. У нубоком
неодољивом миру шумском occl1a11a ес нска слатка спо­
којност, неки слатки ОЈ(М<>р. 1 Ји лие,·так да затрепери,
ни гласак ромором да омете Природу у заносу њених
мисли. Бисерне капљи1(с оросиле су сваки лист и сваку
травку. Ватра је била покривена белим пухором од
пепела, а танак, плав прамен дима издизао се право у
вис. Џо и Хак још су спавали.
Тада далеко негде у шуми једна птица зовну, па се
друга одазва; у том се зачу и детлић где тотрче удара­
јући кљуном као чекићем.
Мало-помало белина стаде одузимати хладовити и
мутни освит, а живот се будио и испољавао. Пред задив­
љеним дечком откри се чудо: како Природа са себе
збацује сан и лаћа се рада.
Мала зелена гусеница домилела однекле, па се дала
уз росни лист. Она је, на махове, издизала читаве две
трећине свога тела: подржава их сваки пут у ваздуху и
,,њушка лево и десно", па онда продужује пут; ,,преме­
равала је нешто" - рече Том. Па чим би се гусеница
приближила Тому по својој сопственој вољи, Том би
-119-
·sауставио дах и просто би се скаменио: и према томе,
како је то створење ишло к њему или било склоно да
у1џ1ри другим правцем, тако су и све Томове наде расле
или падале; те када гусеница, најзад, издиже, за један
мучни тренутак, све своје извијено тело у ваздух, да би
смислила шта да чини, и онда се одлучно спусти Тому на
ногу и даде се у путовање преко ње - е тада је Тому срце
било на месту. Сада је он знао, пошто је тако наменио,
да има да дође до новог пара одела, и ту сумње нема, да
ће то бити сјајно и кићено гусарско рухо!
Сад се појави нека мравља литија, размилели се ко
би га знао одакле, а пошли за послом, за тешким својим
трудовима: један спопао мртвог паука, а тај паук пет
пута већи од њега самог; вуче га, јуначки, па га издиже
уз неку пањину. Мрка, пегава бубамара успентрала се на
вртоглаве висине једне травкине влати, а Том се наже
сасвим над њу, па изрече:
Бубамаро, лет', лет'!
Мани, сада, цео свет,
Твоја кућа гори сва:
Да не буде деци зла!
А бубамара, богами, размахну крилима и одлете
да види шта је са децом. Тома то није ни најмање зачу­
дило, јер је знао још богзна откад, да је та буба, баш та
бубамара, необично лаковерна кад год је реч о пожару
и каквој паљевини. Већ неколико пута он ју је тако
наплашио, и сваки је пут насамарио!
А ево ти га и балегар: запео па гура ону своју лоп­
тицу, а Том га додирну да види како ће - зна се! - ножице
да подвије и да се прави мртав. Птице су у то време већ
биле добро загаламиле. Једна међу њима, дрозд-разнопо­
јац, тај подругљивко из северних пр·едела,32 спустио се
на дрво баш Тому изнад главе, па стаде да
32 Чувена тамошња птица која подражава свачији глас.
-120-
својим ћурликањем подражава све своје суседе, па
већ не зна шта ће од усхићења. Уто зацирикта креја
и стрмоглавну се попут блеска плаветщн· rтамена, па
се заустави на грани, надомак дечаку, 11ахсри главу
укосо и стаде посматрати дошљаке са 11со11исивом ра­
дозналошћу. Доскакута и једна сива вевср1ща, а с њом
и неки голем створ - лисица, шта ли је. Па сад то троје
приседну понеки пут и све као да се нешто 1џ)1·оварају
гледајући на дечаке, јер тс дивљакуше, по свој 11рилици,
никад нису пре тога о•�имн виделе људско б11lн;, т1 и саме
не знају шта ће: да ли 1щ ес плаше или 11с 11т1111с. '!итава
Природа пробудила ес увелико и всl1 y:Jcm1 хук, а кроз
густо лишће, где се само 1џшо са1·лс1щти, 111юб11јала је
сунчева светлост својим ду1·11м ко111ы1ма, 11а 1џ>лс11ршало
и неколико лептирова: Ј'ЛС, сво �•х!
Том избуди остале r·ycapc 11 ош1 ·�акликташе па
ђшmше, и за минут-два всh су ес свукли, всh се вијају,
већ се јурцају, већ падају један 11рско другог у плит­
кој провидној води белог пешчаног жала. Она мала
селендра њихова, која је спавала тамо далеко, преко
величанственог безмерја вода - за њом нису чезнули,
ама баш ни оволишно. Додуше, нека им је струја, ко
зна откуд, набасала, однела сплав (ако није неко благо
уздизање реке), али то им је ишло само наруку, јер је на
тај начин, могло би се рећи, спаљен мост између њих и
цивилизације.
Вратише се у логор изванредно освежени, радосна
срца и гладни као курјаци. Зачас им се опет разбукта
логорска ватра.
Хак пронађе извор студене бистре воде, и то са­
свим у близини, и дечаци направише пехаре од широког
храстовог и ораховог лишћа, па су се уверили да вода,
кад се заслади каквом горском чаролијом као што је
ова око њих, може да замени белу кафу и те како! Џо
таман реже сланину за доручак, а Том и Хак кажу му
да причека само за који час, па их ето на обали, нашли
-121-
месташце (душу дало за риболов!), онда бацише удице,
11 тако рећи у трен ока веl, су били и награђени. Џо није
1111 стигао да буде нестрпљив, јер ево их већ натраг:
11осс краснога гргеча, два костреша и једно мање сомче
манића - таман колико би било довољно за читаву
једну породицу.
Испрже рибу на сланини, и просто се запањише,
јер никад им риба до тада није дошла тако слатка, про­
сто прсте да полижу. Они нису знали да је речна риба
утолико укуснија, уколико пре дође право са удице на
ватру, а сем тога није им ни на ум падало да нема бољег
рибљег зачина него што је спавање под ведрим небом,
гимнастика и телесно кретање под ведрим небом, а да
већ не заборавимо никако и на онај моћни зачин који се
зове глад.
После доручка испруже се у хладу, а Хак мало и
задиманио; па се онда кренуше у шуму на истраживачки
поход. Скакутали су весело преко натрулих стабала,
провлачили се кроз сплетени честар, а на све стране где
су год ходали, пружили се величанствени цареви горски,
са чијих огромних круна па до тла спадају, вију се и изви­
јају царски украсни знаци дивље винове лозе.
С времена на врема наиЦiли би дечаци на дивне
малене пропланке за.стрте травним ћилимима и накиће­
не драгуљима од цвећа.
Наишли би на много ствари, да се човек занесе
од миља, али ништа не видеше што би их поразило.
Открише да је острво, односно ада, око три миље
дугачка, а широка само неку четврт миље, затим да аду
дели од најближе обале узан канал широк једва неких
двеста јарди. Уз то би се сваког сата брчкарали и опет
пливали, тако да се већ ближила средина поподнева кад
су се вратили у логор. Били су исувише п�ладнели да
би нашли времена да сад још и пецају, те се главачке и
богаташки бацише на хладну шунку, а тада се извалише
у хладовину да мало проћаскају.
-122-
Али разговор убрзо запе и најзад је сасвим замро.
Тишина и величанственост горска, occl,aj осаме, све
је то стало да утиче на душе дечачке.Дадо1щ: ес у мисли.
Нека чежња, сасвим нс<щређена, увлачила ес у њих. И
најзад, попримила је ощ1 нешто мутна облика: 11а то је
туга за кућом и жеља ·ш својима! Чак и Ф1111, 1 (рвена
Рука, чак је и он сањао о својим кућним с-1·сщ;111щама и
о својим празним буриl,има. Али они се ·3аст�щс111с своје
слабости, и нико од њих 111,јс имао храбрости на 11·1рскне
своју мисао.
Већ читаво неко време дечаци су биЈ111 1ютмуло
свесни неког чудновато,· ·шука у даљи1111, 11<.: 1 1с1·а налик
на сат који негде куц.�. а м11 као јо111 1111смо сас1111м ра­
забрали шта ли је. МеlЈу'1'11м. тај тај:111с'1Ћс1111 1·щ1с ес све
више истицао тако да их јс 11атсрао 1џ1 1·а јас1ю 11римстс.
Дечаци се тргоше, за�'л<.:на111с ес, сщ1ю1 11ачуљи уши,
напреже слух. Дуго ћутање. нубоко, 11<.:1юмуl,с1ю, онда,
одједаред, негде из даљи11с llf)OJIOMИ ес нотмули мукли
тутањ.
-Шта ли је то? - узвию1у Џо не предишући.
-И ја се питам - прошапта Том.
-Гром није-рече Хаклбери, у некој грожњи-јер,
кад загрми...
-Чуј! -рече Том-слушај и не брбљај!
Чекали су неко време, које им се учинило читав
људски век, и тада опет исти потмули тутањ помути
свечани мук.
- Хајд'мо да видимо шта је.
Ђипише на ноге и појурише на ону обалу с град­
ске стране. Размакоше шибље на обали и устремише
поглед преко воде. Мала парна дереглија-скела показа
се отприлике на миљу од градића. Пловила је низводно.
Широка палуба њена изгледала је сва начичкана наро­
дом. Око ње читаво јато малих чамаца, једни се све
врзмају тамо-амо, други се просто пустили низ струју
-123-
крај саме дереглије. Али шта тај читав свет ради -то
нс•�аци никако нису могли да разаберу.
Одједном из бока саме дереглије покуља велики
млаз белог дима, и када се раширио и растресао у лењи
облак, опет се разлеже она иста потмула тутњава.
- Сад знам! - узвикну Том. - Неко се утопио.
-Тако је! -рече Хак. -Прошлог лета исто су тако,
када се утопио Бил Тернер, испалили топ изнад воде,
а од тога дављеник изађе на површину. Па онда узму
читаве хлебове, метну у њих живу, разбацају по води на
све стране, низ струју, и где год се ко удавио, - хлеб иде
правац на њега, и онда застане.
-Јесте, и ја сам чуо -рече Џо. -Само се питам како
то да хлеб зна, па застане.
-Е, није ту главни сам хлеб -рече Том -него, брате
мој, најглавније је оно што се б а ј е над њим пре но што
га пусте.
-Не бају, ама баш ништа -рече Хак. -Видео сам
их и ништа нису рекли!
-То је баш чудно -рече Том. -Али можда се то
баје у с е б и! Наравно, тако се то и ради. Па то би бар
требало да сваки зна.
Они се други �ожише да Том паметно говори, јер
откуд би бесловесно парче хлеба, непоучено враџбином,
могло да се понаша као разумно биће, и још било кадро
да обави тако важну поруку!
-Јао, што бих волео да ·сам нешто тамо -рече Џо.
-А тек ја -рече Хак. -Не знам шта бих дао да знам
ко ли им је то.
Дечаци су још ослушкивали и мотрили.
Одједном Тому сину мисао која му све откри! Он
завика:
-Знате ли ви, децо, ко се то удавио:\,ш!
За трен ока они се осетише као прави правцати јуна­
ци. Зар да се не кликне од силног ликовања! Утврдило
-124-
се да их нигде нема; све их живо оплакује; 'Јбог њих и
само због њих срца ес цепају а сузе лију; кол ико их је
што сад оптужују сами себе што су били 1'руби према
тим кукавним изгубљеним дечацима, па их свак жали,
свак се каје. И сад, што јс још најлепше: •штнв градић
само о њима говори, а што је год деце, снс 11м 'Јавиди,
није, браћо, шала изаhи на такав глас, прос;1ш111·1·11 ес до
неба!
Силна ствар! Е баш вреди бити гусар, 1�н 11ска каже
шта ко хоће.
Спуштао се мрак и нсrсrлија се поново нане т, свој
уобичајени посао, а чам1,11 ишчс:зошс. Гусар11 се пра­
тише у логор. Већ нису 'Ј11ш111 111та l1c <>н ·1·,1111т�111с, што
су испали тако знаменит11 11 111·1·<1 јс ·1Go1· њ11х настала
толика хука и бука.
Они наловише риба, с11рсм11111с 11c.:•1cr,y, сма·Јаше је
и онда ударише у наrаьањс: шта ли ес сад у њиховоме
градићу о њима мисли и 1·овори. И било им је слатко
да измишљају слике о свеопштој жалости због њиховог
нестанка, а те слике, наравно, носиле су сасвим лично
обележје.
Али када их ноћне сенке обавише већ сасвим, они
мало-помало прекинуше разговор, и седели су тако
буљећи у ватру, а њихове су се мисли, на сваки начин
разлутале ко зна куда. Прошло је сад оно прво слатко
узбуђење, те Том и Џо нису били у стању да избаце из
главе како сада неки тамо њихови на дому не осећају исто
овако уживање као они сами, због ове успеле враголије.
Па се појавише и зле слутње; они се снуждише, осетише
се несрећни; а сасвим неприметно оте се из груди уздах­
два. Џо, све полагацко, стаде бојажљиво да "испипава"
како би оно двоје примило помисао о повратку у циви­
лизацију -истина не баш сад одмах, али ...
Том га смрви, с поругом! Хак, који се до сада још
није изјаснио шта мисли, придружи се Тому, а коле-
-125-
 uЈ1,111н1 другар "објасни ствар" и био је среhан што му
јс 1юшло за руком да ес извуче из шкрипца, с тим да на
њему и његовом руху остане што мање љаге: да се, ето,
жутокљунац разболео од чежње за кућом.
Побуна је била успешно угушена, за овај мах.
Када се спуштала мркла ноћ, Хаку се придремало,
и најзад удари у хркање; Џо одмах за њим. Том је неко
време лежао, наслоњен на оба лакта. Није се ни мрднуо,
и посматрао је ону другу двојицу с највећом пажњом.
Најзад се опрезно издиже на колена и оде да нешто
претражује у трави уз дрхтаве пламсаје логорске ватре
која је трнула. Он подиже, па испита неколико широких
полуваљака танке беле платанове коре, и најзад изабра
два која су му се учинила најзгоднија. Онда клече крај
ватре и с муком исписа нешто на оба парчета својим
"црвенишем" (црвеном кредом); онда једну кору смота
и стрпа у свој капут, а другу метну Џоу у шешир, који
нешто мало одмаче од његова сопственика. У исти тај
шешир убаци још школске драгоцености, бесцен-благо
чија се преголема вредност ни описати не да, а између
осталог: парче креде, гумену лопту, три удице и један
кликер "прави правцати стакленац". Онда се на прстима
опрезно одшуља кроз дрвеће, док се није искрао толико
да га више нису могли чути.
А тада удари у најживљи трк, правац: пешчани
спруд!
ГЛАВАХV
Већ после неколико минута Том је загазио у плићак
на спруду и гацао према обали Йлиониса. Већ је прева­
лио пола пута и вода му допрла до појаса. Сад више струја
не би допустила да се и даље гаца, те он смело заплива;
-126-
имао је још да пређе свега неких сто јарни. Хтео је да
пресече реку, али га јс струја заносила ни·Ј воду брже но
што се надао. Ипак, щ1 једвите јаде стигао јс но обале,
пустио да га вода још мало понесе док 1111јс ношао до
места где је обала била ниска, те се ту извукао.
Гурну руку у џеп, утврди да му је оно 11щ1•1с коре
још ту, па се онда стане нробијати кроз щуму, све 11оред
обале, а са одела му ес све •�еди вода. Таман 11екако око
десет стигао је на јс1џ111 11ропланак према самом селу и
опази дереглију где лежи у сенци од дрвсl,а, крај саме
високе обале. Све јс било мирно под ·щс·111,1ма које
су трепериле. Он опрс·Јщ) онбауља до саме обале - а
отворио четворе очи 11а <.:с с11уст11 у 1нщу, ·1амах11у три­
четири пута рукама и 1ю11с <.:с у •н1м•111l1 којн ес љуљао
привезан уза саму крму, као "нсжур1111". 11 011 ес сакри
испод веслачке клупе, 11 •1скао јс сав ·1ан11хш1. У томе
часу забруја напукло з1ю1ю и 11ски rлас издаде заповест:
"Полазак"! И већ кроз минут-два чамчиh подиже кљун
од удара таласа што их јс дереглија подигла, и путовање
отпоче.
Том се необично обрадовао свом успеху, јер је
знао да је то дереглији последња вожња те ноћи. После
неких дугих дванаест или петнаест минута точкови
се зауставише и Том искочи из чамца па отплива у
помрчину и изађе на обалу неких педесет јарди испод
градића, где више није било опасности да га ко опази од
случајних пролазника. Трчао је кроз забачене уличице,
и ускоро се нашао крај задњег плота теткиног. Успентра
се, пребаци, дође до саме зграде и погледа кроз прозор
,,собе за седење" у којој је горела светлост.
А ту засели: тетка-Пола, Сид, Мери и мајка Џоа
Харпера, и сви онако скупа, нешто разговарају. Они су
седели с оне стране кревета, а кревет их раздвајао од
33
Чамац за спасавање.
-127-
 врата. Том приће вратима па стаде полако да притискује
кваку; онда благо гурну врата и врата шкрипнуше па се
мало одшкринуше и он је и даље опрезно гурао, а кад
би год врата зашкрипала, сав би се најежио од страха.
Најзад му се учинило да већ може да се убаци четворо­
ношке, те протури најпре главу, па се онда, са крајњом
опрезношћу, даде на посао.
-Шта ли је тој свећи те тако сузи и трепери?-упита
тетка Пола. Том се пожури. - Биће да су врата отворена.
Наравно, отворена су. Шта је то сад код нас, све тако не­
како будибогснама! Иди, Сиде, затвори.
Том ишчезе испод кревета у прави час. Лежао је
неко време да се "издува", па онда допуза баш надомак
тетке, само што јој није додиривао ногу.
- Кажем ја - рече тетка Пола - није био р 1ј а в о
дете, него, да се тако изразим, несташно. Окачењак,
ето тако бих могла рећи, ждребенце једно. Ако је шта
ждребе криво, онда и он! Никад он није хтео ником да
учини шта нажао, а већ што је имао добро срце - нигде
таквог детета - и она бризну у плач.
- Па исти је такав био и мој Џо - lјаво и по, не зна
шта ће од несташлука, спреман на сваки обешењаклук,
али несебичан до крајности, па добар, што само може
бити; јао, кад само, црна, помислим да сам га измлатила
за оно мало скорупа, а где ми је памет, немала је, да сам
баш ја сама тај скоруп просула јер ми је прокисао. А
сад никад више да га видим у свом веку, никад, никад,
никад више, црно моје, ојађено дете! -И госпођа Харпер
загрцну се од плача као да ће јој срце препући.
-Ја се надам да је Тому боље тамо где је сада - рече
Сид -а да је и овде бар мало био бољи ...
-Сиде!
Том осети у очима старе госпе муњу спремну да
ошине, мада је није могао видети.
-Ни речи да ми ниси казао противу мога Тома, и то
још сад кад га нема. Бог ће да се побрине за њ е г а, није
-128-
потребно да се ти бринеш за његову бригу, господичићу
мој. Јао, госпођо Харперка, како ћу бе·Ј љега, где да
прежалим то теткино дете! Па он ми је био таква утеха
у животу, мада је душмански мучио старо с1ще моје и
хтео век да ми поједе!
- Бог дао, Бог узео! Благословено имс 1·ос1юдње!
Али тако ми је тешко, куку мени, што м11 јс тешко!
Ето прошле суботе ·Јаr�алио ми мој Џо нску 11раскаву
жабицу, ама испод само�' носа, а ја њему шамарчину,
да је пољубио земљу! l l11caм ни слутила да l1t.: or1 тако
брзо ... куку мени, а ющ би ес могло па да щ)1ю11а у•1и11и
то, ја бих га загрлила, ја бих ra миловала, ја б11х 1·а бла­
госиљала што је то урад1ю!
- Да, да, да, знам 111·1·а 1ш сан оссlштс, 1'ос1юlЈО Хар­
перка, знам најбоље како 11ам јс с;щ, Лма још колико
јуче у подне мој Том д(жuщю ес ма•1ка, 11а га просто
накљукао "уби-болом", и све сам мислила да l1e та кука­
вна зверчица кућу да ми 11рсвр11с на главу. Па нека ми
Бог опрости, чвркнула сам га напрстком по глави, јадно
моје дете, кукавно моје мртво дете! Али он се сад опро­
стио свих мука. А посЛСI\Ње његове речи, последње што
сам чула из његових уста, жалио се на мене што ...
Али та успомена сасвим је дотукла стару госпу; она
већ није могла да доlје себи од плача.
И Том је цмиздрио - више из сажаљења према
себи самом него ли према другима. А чуо је и Мери где
плаче, и како с времена на време убаци по коју лепу реч
о њему. Дошао је сам себи некако сто пута племенитији
него икад дотле. И толико га, ипак, дирнио теткин јад да
је просто чезуо да искочи испод кревета и да јој окрене
бригу на весеље -такав један величанствени позоришни
призор баш би и одговарао његовој природи, душу је он
дао за тако нешто! Па опет, одупро се тој жељи и ни
макао се није. Ослушкивао је и даље. Из све тако неких
одломака и појединих израза разабрао је оволико:
-129-
 шprpl' се, изгледа, сматрало да су се дечаци удавили
11рщ111ком купања; доrџ,ијс се утврдило да је мали сплав
lll't"t·,ю; затим су неки !.Јаци причали како су нестали
Ј\l''t,щи нешто као најављивали да ће село ускоро "чути
шта ће чути". Сад мудре сеоске главе кад су то све "би­
стриле и разбистриле", доконаше да су дечаци пошли са
тим сплавићем, и да ће се зауствити у првом градићу, низ
воду. Али око подне пронађен је сплав - насукао се на
обали Мисурија неких пет или шест миља од њих. Сада
је пропала свака нада: сигурно је да су се деца утопила,
иначе би их глад натерала да се врате кући још пре
мрака, па чак и раније.
Веровало се да је трагање за лешевима било уза­
лудно из тог разлога што су се дечаци морали утопи­
ти свакако негде на сред реке, пошто су били добри
пливачи, иначе би се, у сваком случају, спасли и дочепа­
ли обале.
Данас је среда увече, па ако се лешеви никако не
нађу до недеље, ту више нема никакве наде и у недељу
изјутра даће им се парастос у цркви, уз заупокојаћену
проповед. (Том се сав стресао од те помисли.)
Госпођа Харпер кроз сузе које су је гушиле зајеца:
"Лаку ноћ!" и спреми се да иде. И у томе часу, вођене
једним истим нагоном, обе ове ожалошћене жене полете­
ше једна другој у наручје, проплакаше тако неко време
- да се колико толико утеше - па се онда растадоше.
Тетка Пола, када је Сиду и Мери пожелела лаку ноћ,
била је некако преко обичаја нежна: Сид малко заслини,
а Мери оде у постељу плачући из свег срца.
Тетка Пола клече и стаде се молити за Тома, и
то се молила тако дирљиво, усрдно, с тако безмерном
љубављу у свакој речци, у сваком дрхтају свога стара­
чког гласа, да Том није могао ни да је саслуша до краја,
и већ се поново гушио у сузама.
-130-
Морао је још да ес држи мирно и ка11 јс тетка већ
била легла, јер би она с времена на време.: тск гласно
зајецала, па би се немирно закашљала и све.: се превр­
тала у постељи и задуго тако. Најзад се смир11ла и само
је нешто мало јечала кроза сан.
Тада се дечко искраде, полагацко се ус11рави крај
кревета, заклони свсhу руком и застаде ,rџ, ноrледа
тетку.
Срце му је било пуно сажаљења према њој. Он
извади платанову кору и стави је крај самог свсl1њака.
Али нешто му одједном паде на ум, и он се стаде снеби­
вати, па журно стрпа опет кору у џеп. Онда се саже над
тетком, пољуби је у смежурана уста, па се, сав кришом,
управи излазу, а врата затвори за собом.
Опет се одшуња истим путем до саме скеле; у дере­
глији ни око ње не затече никога, дрско уђе у њу, јер је
знао да нема никога живога осим пожарног, а и тај,.скра­
сио се ту негде и спава све у шеснаест. Он одреши чупић
крај крме, увуче се у њ, и већ је завеслао опрезно уз
воду. А када је изгурао до на једну миљу изнад села, онда
стаде да препречује, и запе из петних жила. Искрцао се
што само боље може бити на другу обалу, јер је он био
печен у томе занату.
Срце га је вукло да чупић заплени: као разлог сам
је себи наводио да се и чунић може сматрати галијом,
а давнашње је гусарско право да галије заплењују. Али
му одмах изађе пред очи да би настало тражење на све
стране, те би их тај чупић могао и одати на крају кра­
јева.
Те тако он само искочи на обалу и зађе у шуму. Ту
седе и подобро се одмори, а мучио се грозно за све то
време да не заспи. Онда се тешком муком диже за даљи
пут.
Ноћ је била на измаку. А када је стигао до малог
жала на ади, већ је зора забелила. Опет се одмарао док
-131-
су1щс није добро одскочило и стало да злати велику реку
својим блеском. А тада се баци главачке у воду и после
неколико тренутака застаде мокар на прагу логора, и
таман је могао да чује Џоа који је говорио:
- Немој, Том је кремен камен, и срце. Он ће се
вратити. Тај не напушта другаре. Зна он да нема горе
бруке за гусаре, и понос му не би дао да такво што
учини. Нешто он смера. Волео бих само знати: шта?
- Углавном, како било да било, ствари су наше.
-Па сад, сад још не сасвим, Хаче! Написано је да ће
да нам припадну, ако се он не врати до доручка.
-Вратио се! -ускликну Том, и величанствено крочи
у логор правећи узбудљив драматичан утисак.
Зачас приготовише раскошан рибљи доручак, уз
режњеве сланине.
А кад су се дечаци прихватили јела, Том исприча
(и искити) све своје пустоловине. И када је причу
допричао, ко уображенији од њихове дружине јуначке,
ко разметљивији!
Онда се Том искраде у један хладовит кутак и пре­
спавао је све до подне, док је остала дружина гусарска
кренула на пецање и на истра?Ј(Ивање.
ГЛАВАХVI
После ручка дружина се крете на жало у лов на
корњачина јаја. Забадали су прутове у песак, па чим би
наишли на које меко место, одмах би клекнули и копали
би рукама. По који би пут из једне једине рупе изгрнули
педесет-шездесет јаја. Јаја су била потпуно округла,
бела, и само нешто мања од енглеског ораха.
То вече приредише сјајну гозбу од пржених јаја, па
распалише исту такву и у петак изјутра. И тада, после
-132-
таквога доручка, разлетеше се по спруду: е кикоћу, е
шепуре се, е вијају ес, све около наоколо, а једнако зба­
цују нешто од одела, док нису остали голи 1·олцати, па
онда наставише ту исту шегу и комедију снсв11м далеко
од плићака крај спруда, па се све бацају у:Ј струју, а стру­
ја им сваки час поткоси ноге, те би ес све 11р�.;11ртали, а
то је само појачавало уживање.
Понеки пут, ето их заједно, па ес 11рск,1ју водом
у лице, читавим прегрштима, па се нрибл11жују јс1�ан
другом, окренута лица у страну, да им 1ю1џ1 11с ylJc у очи,
и најзад се ухватише у ко111тац и порву ес, щ1 ко lн; кога,
те наравно онај који бв шщјачао 01юr·а нру1·ш·а. Онда
заронише, а испреплели ес у 1·ужву од (km1x щ>1·у и руку,
па ето их опет, изрониш�.;, 11;1,ују, смеју tc, <ipcкlty, xohe
да заграбе да досрчу 111то 1111111с 1н1·щуха.
Када би се својски уморили, а 01111 11·1лс·1·с 1п воде,
па ти се извале у сув, вpylt песак, на јсн1ю Щ)уrо загрће
песком, па онда опет пљус у воду, и хајд', Јово, наново,
иста она славна јурија он малочас.
Најзад утврдише да је њихова гола кожа сасвим на­
лик на прави трико, ама пљунути "ружичасти трико" 34
те повукоше у песку велики позоришни круг, и ето им
циркуса! У томе циркусу - сва су тројица кловнови јер
ниједан од њих није хтео да се одрекне те најдивније
улоге у корист другога.
Сутрадан узеше кликере, па су се играли и "пар-не­
пар" и "подрупца" и "џаре" и "узоко" - док им то није
додијало. Онда Џо и Хак одоше опет да пливају, а Том
није смео никако, јер је тек сад опазио да је ваљда кад је
скидао панталоне свукао са глежња на нози и колут од
чегртаљки змије звечарке. Он се чудом чудио како га до
сада већ сто пута није ухватио грч, кад је остао толико
времена без заштите те тајанствене амајлије! И није се
34
Какав носе циркуски пајаци.
-133-
 у,·у111ю 11<1 приђе води све 11ок амајлију 11ијс 11ашао, али
, у �·�· ·щ то време она друга два дечка уморила и сад су
м11слили само на одмор. Мало-помало ра:т!)оше се,
сваки цуња за себе, за свој грош, сваки запао у "мра�mе"
сањарије и све га нешто вуче да чежњиво погледа преко
големе воде, тамо где му је родно село живо задремало
на сунцу.
Том је сам себе ухватио како шара "Беки" палцем
од ноге. Он пребриса што је написао, бесан на себе због
толике душевне слабости. Али написао је и по други
пут, нема шта; није могао друкчије. Те опет пребриса,
па онда, да не би поново падао у нова искушења, зовну
другове и пође с њима.
Али Џо се толико снуждио да га нико и ништа није
могло ободрити. Морила га, просто-напросто, чежња
за кућом, више није био кадар да је подноси. Још само
мало па ће му и сузе потећи. Па и Хак је био невесео.
Што се тиче Тома, и он је био потиштен, али се напи­
њао из петних жила да му се то не уочи. Чувао је он у
срцу своме скривену тајну, али ако се ова бунтовничка
утученост што пре не угуши, мораће је одати, већ сад. И
он рече, правећи се богзна како радостан:
-Кладим се, момци, да су на овоме острвљу били
гусари и пре нас. Треба опет да се дамо на трагање. Ту
је силно благо закопано. Па шта мислите, набасамо на
какву трулу сандучину, а у њој све само злато и сребро
-а?
Али је ово побудило слабачко одушевљење, које се
није чак ни довинуло до одговора.
Сад Том изађе на среду са новим примамљивим
предлозима за друге потхвате, али ни то није упалило.
Узалудан посао. Џо засео намргођен и штапом копка по
песку. Те ће најзад Џо: ,,Децо, да дигнемо руке од свега.
Мени се иде кући. Овде је тако пусто дозлабога."
-134-
-Немој, Џо! Проl1и ћете то, па ћеш ес све боље и
боље осећати -рече Том. -Помисли само 111то је овде
пецање!
-Марим ја за пецање. Мени се иде куl,и.
- Али Џо, нигде 11а свету нема таююr· ужитка у
пливању као овде!
-Брига мене за 11ливање; ето, да ти 11ра1ю кажем,
није ми слатко пливање кад нема ко да ·sабра11,ујс. Ја
бих кући!
-Пих! Срам тс било! Бебица, па би хтела на види
своју мамицу -знам тс ја какав си!
-Дабоме, хтео бих 1џ1 видим своју мајку. ах, �• ти би,
и те како, кад би само имао мајке. А ако 1,емо ·1·.1к<), беба
сам колико и ти. - и ту Џо ()TIIJНIKa МНЈЈК�ЩС.
-Па лепо, да от11ри·1·11мо 11с:1111у ксљкаву бебицу да
оде кући, својој мајци, шта мис;1и111, Ха•1с'! Јан110 нетенце
-зажелео се мајчице! Па нска му бу11е. Л ти, ти више
волиш овде, је ли Хачс? Ми остајемо, јс ли?
Хак рече: Да-а - али некако сасвим неубедљиво.
-Никад више са вама двојицом нећу проговорити
ни речи док сам год жив - рече Џо и устаде на ноге.
-Ето вам, на!
И он оде од њих, дурећи се, и поче да се облачи.
-Брига некога! -рече Том. -Нико ти и не тражи.
Иди кући, нека ти се сви смеју. Е јеси ми леп гусар!
Хак и ја, ми богами нисмо кењкаве плачибабе! Ми
остајемо, је ли, Хаче? Пусти га нек' иде кад му се иде. А
ми можемо, вала, и без њега.
Али Тому је увек било BP,!IO нелагодно, и збунило
га увелико кад је видео да Џо тврдоглаво наставља са
облачењем. Узнемиравало га што Хак гледа тако нека­
ко озбиљно како се Џо спрема, и свеједнако злокобно
ћути.
И најзад Џо, не рекавши ни збогом, загази према
обали Илиноиса. Тому се срце стеже. Он погледа у
Хака. Хак није могао да му издржи поглед и обори очи.
-135-
 l laj·i:щ he и он: чаврљали о Томову запрепашћујућем 11ла11у, ковали
Томе, и мени се идс; одвећ је пусто, а биhе и горе. га у звезде, дивили ес његовој велеум1юсти. После
Хајд'мо и ми, Томе! жестокога сладокусноr ручка од рибе и корњачиних
-Нећу и нећу; идите ви сви ако вам се иде. А ја сам јаја Том рече да сад жели да
ес решио да останем. изучи пушење. Џо прихвати, /r
-Томе, е, иде ми се. па рече да би и 0�1 хтео да � Ј7. '
-Па лепо, иди, ко ти брани? опроба. Те тако Хак щ111рави
Хак стаде да скупља своје разбацано одело. Он луле и наби их дува11ом. Ове
рече: две новајлије никана носад
- Томе, хтео бих да и ти с нама пођеш. Размисли. нису пушиле осим 1,11п1ра
Чекаћемо те на обали. од винова листа - а тс, јсн110
- Очи ће вам избледети чекајући ме-ето, ако ћеш што "штипају" језик, с1 нруr·о,
да знаш. - Хак жалостан пође, а Том је гледао за њим, и и не сматрају се као 11ра110
страсна му је жеља гризла срце да савлада свој понос, па мушкарачко пушење.
да и он за њима крене. Надао се да ће дечкић.и застати, Те ти се они опруж111щ:,
али они су полако гацали не обазирући се никако. одупру се лактовима и ста
Одједном Тому сване пред очима да је сад заиста доше пућкати, опрезно и щ:
врло пусто, и самотно.Још једном, последњи пут, порвао са богзна каквим поузf\ањсм.
се са својим поносом, па се онда стушти за другарима Дим је имао непријата11 укус, тс ес они мало као
вичући из гласа: искашљу, а Том ће рећи:
- Станите! Станите! Имам нешто да вам кажем! - Јао, што је лако! Лако као ништа! Да сам ја знао
Они сместа застадоше и о�ренуше се. А кад их је он да је само то, давно бих ја измунтао пушење!
стигао, он им откри .своју тајну. Они су слушали, надуре­ -Па и ја! -рече Џо. - Просто једно божје ништа!
ни, све док нису видели на шта циља, у чему је чвор. -Шта сам колико пута гледао кад људи пуше, па све
Па кад су схватили, они се развришташе покличима мислим: ,,Ух, да ми је да и ја умем да пушим", али никад
бојним35 у знак одобравања и рекоше: ,,Сјајно! Сјајно!" ми на памет није пало да ћу збиља моћи-рече Том.
Па му кажу што им то раније није казао, не би ни - Зар није тако са мном било, Хаче, реци право?
пошли! Он се изговарао како је знао и умео, али прави Па чуо си ме, вала, кад сам то говорио, је л' да јеси?
је разлог био тај што се плашио да њих и та тајна неће Ево, нека каже Хак, нека ме утера у лаж ако то нисам
бити у стању да задржи богзна ко:11ико времена, па ју је рекао.
чувао у приправности као последње средство. - Јеси, брате слатки, сто си пута рекао! - потврди
Дечаци се весело вратише и опет се упустише у Хак.
своје игре и забаве, и то с великом вољом, а једнако су -Јесам, наравно-рече Том-и нисам само сто пута
него хиљаду пута. Једаред тако, тамо доле код кланице.
35 Као Индијанци. Сећаш ли се, Хаче, шта сам тамо казао? С нама је био

-136- -137-
 111111 /,щср, и Џони Милер, па Џеф Тачер, КЩ\ сам ја то
,. н 1,10 ( 'еhаш ли се, Хачс, да сам то казао?
Сећам се, тако је - рече Хак. - Л то је било
ty1 радан пошто сам ја изгубио каменац - не, није него
Ј1а11 раније!
- Ето, шта сам вам казао -рече Том. - Хак ес добро
11рисећа.
- А ја мислим, могао бих пушити на лулу читав
боговетни дан -рече Џо -ништа ми није мука!
- Ни мени - рече Том. - И ја бих могао да пушим
читав дан без престанка, али се кладим да Џеф Тачер не
би могао нипошто!
-Џеф Тачер! Па тај би се стровалио да повуче два
дима! Дај ти само њему да покуша, па има да види свога
бога!
- Кладим се да је тако, а што се тиче Џона Милера
- волео бих него ишта да га видим да и он цимне ама
један једини пут!
- А шта мислиш, ја се ваљда не бих кладио - рече
Џо. - Ето, кладим се да би Џони Милер и ту испао тупан
као што је и за сваку другу ствар. Ама тај, да једанпут
само њушне, њега би покосила на мртво име!
-Вала би, Џо. Него, знаш шта? Баш бих волео да
нас виде они наши дечки.
-А тек ја!
- Чујте, другари, ништа да нисте говорили, па јед-
ном, кад буду сви на окупу, ето мене к вама, па само
кажем: ,,Џо, имаш ли лулу?Хтео бих да повучем који
дим!" А ти ћеш ми рећи, онако немарно, бајаги, као да
то није ништа: ,,Добро. Понео сам стару моју лулу, а
нашла се зар и још једна, али ми дуванче није богзна
какво!" А на то ћу ја: ,,Ништа не мари, само ако је јак
дуван, то чичи годи." Па онда луле на среду, па да зади­
манимо као старе дуванџије, а они нека.бече очи!
- Е, сунце му калајисано, биће весело, Томе; просто
ме жеља да је то некако с а д!
-138-
- А тек мени! Па кад им још кажемо да смо то
научили кад смо били гусари, зар им нсl1е бити криво
добога што и они нису гусарили с нама?
-Море, има да им буде што ти кажеш! Кладим се:
имају да пукну од једа!
Разговор све у 111ес11аест; али мало-щ>маЈю стало
нешто да запиње, и нај'!аЈ�. некако стао да ес води на
прекиде. Почивке све Ј\уже, па их ухватило щ:ко 11љуц­
кање, просто не може111 да се на�rуди111. Ама свака
пора образа у њиховој ус11ој дупљи прет1юр11Ј�а се у
праву чесму-прскалицу; щщруме испод је:н�ка 11росто
нису стизали да испра·ЈЈн: щ1 време, да снрече щ>11Ј1аву;
нешто излива низ грло нм ес ищ1к сјури11ало. 11 поред
свих њихових напора, а сваки •1ас с1ющџџ1Јю их ш�ко
изненадно подригивање 11 111·1·у1џ111.с. Оба су дечака убле­
дела и изгледали су јад1ш-жаЈюст1. Џоу ес лула и:Јви из
немоћних прстију. За љиме Том, све као �1 011. Обе оне
чесме бесомучно су надолазиле, а обе пумпе црпле су и
избацивале су на сав мах.
Џо прозбори немоhпо:
- Изгубио сам нож. Морам на сваки начин да га по­
тражим.
Том рече - уснице му подрхтавају, једва успева да
изговара, а држи се још на цени:
- Помоћи ћу ти ја. Удри ти овуда, а ја ћу да
потражим око извора. Ти, Хаче, немој, није потребно,
ми ћемо и сами наћи.
Те тако Хак поново седе и чекао је читав сат. Онда
се осети сувише усамљен, па оде да потражи другаре.
Они су били раздалеко један од другога у шуми. Били су
веома бледи и спавали су чврсто. Али нешто, нешто је
Хаку говорило да ово двоје, ако је и имало какву муку,
да су се те муке већ отресли.
Те ноћи, за вечером слабо су говорили; изгледали су
некако чемерно; па кад је после јела Хак спремао лулу
-139-
 11 , ц·о 11 љихове да 11с111у1111, они му кажу: .,1 kмој", па се
11111111арају да се некако 11с осећају добро јер, веле, још
1 у 1.1 ру<�ком покварили стомак, ко зна шта су то јели.
ГЛABAXVII
Некако око поноћи Џо се прену и избуди дс<1аке.
У ваздуху је била тешка запара, слутила је 11а нешто.
Дечаци се прибише један уз другог и потражише ватру
да им пружи пријатељско уточиште и укаже друштво,
мада им је било вруће већ и иначе, и без ње: од мртве
оморине у ваздуху без иједног јединог дашка.
Седели су мирно, напрегли су сву своју пажњу,
чекају. Изван домака разбуктале ватре црна је тмина све
прогутала. Одједаред сину испрекидана муња, и она не­
разговетно откри брене гране, за часак, па је нестаде.
Ускоро, ето и друге, мало јаче. Онда опет муња.
Онда се пренесе тихо цвиљење кроз грање горско, а
дечаци осетише на образима нечији дах, који их само
додирну, и задрхташе од помисли да је то мимо њих
прошао Д у х Но ћ и.
Сад настаде почивка. И онда сабласна муња пре­
твори ноћ у дан и показа напосе и разговетно сваку
и најмању влат траве што је расла крај њихових ногу.
Показа, уз то, још и три пребледела забезекнута лица.
Потмула тешка грмљавина .донесе громове који се
растутњаше и разјарише низ небе·са и изгубише се с
тупим злокобним тресковима у даљини. Дуну студени
ветар, затресе лишћем и развеја попут снега пахуљице
од пепела који је био попадао по .ватри. Опет једна
ужагрена муња засени шуму и одмах за њом проломио
се грохот који само што није свинуо овршје од дрвећа
право деци над главу. Деца се ужаснуто прибише једно уз
-140-
друго, у дубокој помрчини која сад завлада. А неколико
крупних кишних капи просу се шуштаво 1ю лишћу.
- Брже, децо, у шатор! - узвикну Том. Они ној урише
саплићући се у мраку о жиље и кореље, о вињаге и
повијуше, а ни двоји11а нису ударила иС'1'11м 11равцем.
Кроз дрвеће је урлао 11()мамни вихор и како бн ес чега
дочепао, све би се под 11,11м разлелекало. Л ·1асЈ1с1џ1,ујућа
муња све је вијала дру1·у 11 заглушни гром ·1:11'Ј1у111ивао
сустигле громове. Сан ес тск спусти r1љусак. као из
кабла, а урагански н11хор који ес подигао t.·1·.11,c туhи
тло шибом од кише. Дс1џ1 су ес до·�ившн1 11·н1 1'Ј1аса. али
урлик вихора и тресак •·rюмова сасвим су 11м ·�:11'Ј1у111или
гласове. Па ипак све један ·1а нру1·11м, 01111 ес щ:кобсљашс
и склонише се под шатор: 111ю·1сбЈ111, 11рсмрЈ111 <Щ страха
И покисли ДО коже, а С ЊIIX IЮЈЏ\ 11ур11 11()'1'01\IIMH; али у
тешкој невољи не бит11 сам. (щт11 у нру111т11у, то им јс
ипак изгледало нешто ·1601· •1с1·а 11рсн11 ЈЏ\ ес Богу моле.
Нису могли да про·sборс рс•1, толико је фијукало
оно старо њихово једро.
Олуја је све више беснела, одједном се једро откиде
са својих веза и полете крилом кроз буру. Дечаци се
ухватише за руке и побегоше, пошто су се не знам
колико пута спотакли и саплели, под велики храст који
је стајао на самој речној обали.
Сад је битка била у највећем јеку. Под сталним
пожаром којим су муње свезивале небеса; све што је
било испод њих распознавало се до највеће и најоштрије
разговетности, без иједне једине сенке; а дрвеће по­
испресавијано од зањихаја, река узаврела и сва обучена у
белу пену, па од те пене пара, ветром шибана по ваздуху,
па нејасни обриси високих литица тамо на другој обали,
све се то просијавало, проблескивало кроз провалу
од нагрнулих облака и кроз нахерени сковитлани вео
кише. Сваки час би понеко горостасно дрво подлегло
у борби и захуктало се у паду преко млађих стабала.
-141-
 1 )1ш.101111 који нису престајали ни попу111та;111 сада су се
р1111111ктали парајући уши урнебесом рас11рскавања, који
11· 111ю оштар као бритка сабља и неизрециво t'ро·ювит.
Бура се разгоропадила у такав је1џ111 11с)\оссжни
1юмамљени залет да је изгледало да ће по1,сщ1ти '!итаво
то острво у парампарчад, спалити га огњем, нодавити
све до врх вршке од дрвећа, развејати га вихором и
заглушити све живо у њему-и све то у исти мах.
За младе главе без крова над главом, без куће и
кућишта, исувише је била дивља та ноћ, да се у њој
затекну.
Али најзад битка се заврши, силе су се повлачиле,
и само би, све слабије и слабије, на махове попретиле
и нешто мргодно претећи прогУШ)але; и најзад се мир
распростро на све стране.
Дечаци се врате у логор још претрнули од стаха.
Али одмах увидеше да имају рашта да хвале Бога, јер
онај велики платан који је био заклон њихових лежишта
био је смрскан, сможден-колико су срећни што се под
њим нису затекли кад су га громови обарали!
Све је у логору било искисло и прокисло, па нара­
вно покисла и логорска ватра; а они наравно, што су
били друго него безглава дечурлија, као и сви њихови
вршњаци, па нису ·предузели ништа за случај кише.
Били су очајни, јер су били мокри да голе коже и сасвим
прозебли. Дали су и речите одушке свом очајању, кад
- открише да је ватра толико подгризла велики пањ уз
који је била подигнута (баш �а оном месту где се тај
пањ, то стабло, одвајало од тла и криво издизало увис)
да је у њему за читаву шаку, а можда и више; стадоше
стрпљиво оно мало жара да распирују, па га потакоше
иверицом и дрвеном кором које вода није била захвати­
ла, испод клада и пањева, и тако опет разгореше ватру.
Онда преко ње набацају хрпе сувог грања, те им се ватра
разбуктала жестоким праскавим пламеном, и сад им је
-142-
срце збиља било на месту. Осуше своју кувану шунку
и приреде гозбу-пированку, па онда засед11у и стану уз
ватру да распредају надуго и нашироко и ЈЏ\ славе своју
поноћну пустоловину све до зоре, јер нигЈ\С 11ије било
унаоколо ни једног сувог местанца да се rюспава. А
кад и сунце стаде кро·:Ј грање да провирује, ухnати их
дремеж, те оду на жало у пруће се спавати. Л;111 ускоро
побегоше отуда, опрљени и мртви уморни да1,0111с ес на
приправљање доручка. Пошто су се мало прихватили,
осетише се кисели и некако укочени, а богами и поново
их обузела жалост за куl,ом. Том примети те знаке, па ес
упињао да расположи гусаре како је знао и могао. Али
нит им се играло кликера, ��ити им је било до циркуса ни
до купања, ни до чега им 11ијс било. Онда их Том подсети
на голему тајну и побуди 11еки мали зрачак радости. И
док је то још трајало 011 распали с новим изумом: хајде
да се неко време одрекну гусарства, и да, ради промене,
буду Индијанци. Та им се мисао свидела; за трен ока
били су од пете до главе ишарани по читавом телу пру­
гама од црног блата као праве правцате зебре, и нарав­
но, сва су тројица поглавице, па онда јуриш кроз шуму
да нападну енглеско насеље.
Убрзо затим поделише се у три непријатељска
племена, па нападоше једни друге из заседе, све уз
најстрашније бојне покличе, и ту се отвори покољ да
су једни друге убијали на тисуће, и хиљаде глава било
је скалпирано. Дан силном крвљу умрљан! Дакле, дан
задовољства!
Кад је било време вечери, стекоше се опет у логор:
били су мртви гладни и срећни. Али искрсну тешкоћа:
завађени Индијанци не смеју да преломе "хлеб госто­
љубља" пре но што најпре не углаве мир, а то не иде
ни по коју цену док се не попуши ,,лула мира". Другога
начина нема и никада ни чули нису да би могло бити
другачије. Те међу дивљацима двојица од њих готово
-143-
 1,1,1,о11111111с што не оспщоше гусари. Па 1111ак, није било
щ1у1 01· излаза, те они са онолико радост11 11.1 шщу колико
�·у tнrли кадри да је измунтају затраже луЈЈу 11 rювукоше
1ю један тешки дим кад је на њих дошла ре1џ1, како то
'Јахтева пропис и обичај.
И гле, били су срећни што су отишли у дивљаке,
јер ту су испали на добитку: они увидеше да сад могу да
пућну а да не јуре одмах за изгубљеним ножем: овај им
се пут није у толикој мери стужило, да би им позлило.
И наравно, кад им занат већ толико иде од руке, таман
посла да га вежбом не испеку! Нису ваљда луди! Дабоме
да нису! Они су га после вечере са дивним успехом
опрезно увежбали, те им се тако то вече претвори у
читаво славље.
Били су поноснији и радоснији својом новом теко­
вином него да су скалпирали главе и одрали коже
читавој црвеној васиони од шест племена. Оставићемо
их тако, нека се сити напуше, наћаскају и нахватају - јер
нам за овај мах више нису потребни.
ГЛABAXVIII
У градићу није било ни смеха ни весеља то мирно
суботно послеподне.
Харперови и тетка-Полипи завише се у црно, били
су уцвељени и купали су се у сузама. Необична тишина
завлада читавим селом мада ј� оно, ако ћемо право, оду-
век било тако тихо местанце.
Сељаци су ишли за својим пословима некако расе­
јано и мало су говорили а много уздисали. Суботњи
одмор био је деци прави терет, ниједна им се игра није
милила, те су убрзо дигли руке од њих..
То послеподне Беки Тачер изненадила је саму
себе: шта ли јој је то да све тумара по пустом дворишту
-144-
школском и зашто јс тако жалосна? Али 11ишта да је
утеши. Те она сама са собом разговара:
,,Јао, да ми је бар 0110 његово месинга110 дугме! Ето,
баш ништа немам по •1ему бих њега спомињала." И ту
једва заустави тако пеки мали јецај. Одједаред 'Јастаде,
па опет каже сама себи:
"Баш је ту било, као да га сад гледам. Јао, кад би
нешто поново дошло ЈЏ) тога, никад ја оно 11с б11х казала
- не бих рекла за читав свет. Али њега више нема; нсhу
га више никад видети, 11икщџ1, никада!"
Ова је мисао покос11, 11 011да се одвуче 01џ1·1·Ј1е, а сузе
је облише. У том наиl,е п>м11лица дечака и девој'lица,
све Томови и Џоови м>у1·01111 у игри. Они ·шстщ1ошс и
загледаше се преко шкшrске 01·рщ1е он ф�1Ј1арета, и гово­
рили су с пуно страхопо111товања: тс 11с ·mам Том у•1и11ио
то И то кад су га 0110 IЮСЛСДЉИ нут IHl)\eJJ и, тс IIC знам
Џо рекао то и то (све тс1ко пеке сит11ицс, али прожете
језивим пророчанством: сад им тек пукло пред очима)
- и сваки од говорника та�mо показује баш оно место
где су, а у томе часу о коме је реч, стајали изгубљени
дечаци; а уз то још додаје понешто, налик на ово:
- Ето видите, ја сам стајао овако ... ето баш као
сад, а ти као да си он ... био сам близу њега баш као сад
теби ... а он се насмејао, ето видиш овако ... па онда,
одједаред, мене подишла као нека језа, ето ... тако нека
гроза, како да ти кажем, а никако у онај мах да се сетим
шта му то у ствари значи ... наравно, али сад су ми се
отвориле очи!
. Онда се отвори препирка ко је последњи видео
покојнике за њихова живота, и многи су се отимали о
ту жалосну част, и свако је износио доказе који су увек
били више или мање поткрепљени исказима очевидаца;
па кад је најзад коначно утврђено ко их је последњи
пут видео и с њима измењао последње речи, онда сви
ти срећни одликаши дођоше сами себи некако важни
-145-
11 маЈ1тсне посвећени, а остали зинули 0•111ма на њих и
1,11\IIJ\(.: ИМ.
Л један јадни малишанчић који пије имао ништа
ја•1с и вредније да се похвали - рече са очс1з11д11им поно­
сом при самој успомени на то:
- А мене је, мене је Том Сојер једаред добро излу­
пао!
Али он се тиме није прославио, ама баш ни ово­
лишно! Јер већина дечака могла би се истим тим похва­
лити, те је тиме, наравно, потпуно убијена цена те и
такве части.
Онда гомилица одбаза даље, а пригушеним од
страхопоштовања гласом једнако су изазивали успо­
мену на пале див-јунаке!
Када се сутрадан распустила недељна школа, место
да звоно на уобичајени начин звони, стаде да оглашује.
Била је то врло тиха недеља, а жалосни звуци огла­
шења као да су били у складу с неком сетном тишином
која је била обузела читаву природу.
Мештани се стадоше щжупљати; најпре би про­
вели који тренутак у црквеном предворју да се шапатом
разговарају о тужноме догађају. Али у самој цркви није
било чак ни шапа'Га; и тишину би прекинуло само и
једино погребно шуштање женских хаљина када би која
жена заузела своје седиште. Не памти се да је црквица
икад била тако пуна. Сад настаде почивка, неко глухо
чекање, и тада уђе тетка Пола, са Сидом и Мери, а
онда и Харперови: сви су били у дубокој црнини, и
читав црквени скуп, па чак и сам стари попа, дигоше
се на ноге пред њима с пуно поште, и стајали су све
док ожалошћени не заузеше места-у прочељу, у првој
црквеној клупи.
Сад настаде опет свеопшта тишина, која је на
махове била прекидана пригушеним јецањем, и онда
-146-
свештеник склопи руке за молитву. От11свали су једну
дирљиву црквену песму, а затим настаде 11rюповед на
јеванђељске речи: ,,Ја сам васкрсење, ја сам ж11вот."
У току своје придике попа је тако ст1као и китио
те умиљату нарав, тс дивно понашање, па pc·1·i...y парови­
тост изгубљених дечака, који су толико обсl1а11ам1, да је
свака душа, држећи да 11х у тој слици прс1ю·Јщ1јс, осети-
ла тешку грижу савести при помисли: о како СМ(> 1·розно
били заслепљени, па смо досад, у јадној тој нс1111 шщсли
само погрешке и мане! Свештеник, са своје стране,
наведе многе дирљиве ·11·01џ.: из живота 11рсм�111ую1х које
су све ишле на то да истакну 11 прикажу: љихову светлу
и благородну ћуд и нарав, 11 сав јс ш1р<щ мо1·:ю лако да
увиди колико су сви ти 11с11р11•1а1111 дoral)aj11 G�111и и пле­
менити и лепи, па су ес сн11 ссlщ1111, с туп>м и 1·р�1жом, да
су се у доба када су ес ти 1�01·аlЈаји ою11·ра1шли, они њима
чинили превејани ма11rуплу11и који заслужују бич. Читав
тај верски скуп био јс све више и више ганут како се
попина узбудљива прича настављала, и најзад већ нису
знали шта ће од бола и од јада, претргоше се, па се и
они у хору придружише ридању и јецају ожалошћених,
те чак и сам проповедник даде на вољу својим осећајима
и на самој предикаоници бризну у плач.
Међутим, на галерији је нешто зашушкало што
нико приметио није. А ускоро затим зашкрипаше цркве­
на врата; свештеник подиже уплакане очи из којих су
се лили потоци суза, подиже их изнад марамице, и лепо
се човек скамени! Најпре један пар очију па други пође
за попиним погледом, па онда, једним јединим нагоном
вођен, читав верски скуп се диже на ноге и избечи очи!
Три мртва дечка, три покојника, таман су пролазила
средином цркве: Том на челу, за њим Џо, и Хак, у дроњ­
цима који су висили на њему, вукао се с пуно зазора
позади. Сакрили су се били у напуштеној галерији и
слушали су своје сопствено посмртно слово.
-147-
 'Ј�тка Пола и Хар11срови бацише ес щ1 своје вас­
"ЈК'Ј1с, обасуше их пољунцима и изливима захвалности
1 •<>•'У, а само је јадни Хак стајао по страни, збуњен и у
11сприлици, и није просто знао шта he и како he да се
сакрије од толиких погледа од којих га 11иједан није
поздрављао добродошлицом. Он се мало као колебао,
па се таман спремао да некуд клисне, кад га Том спетља
и рече;
- Тетка Поло, то ти нимало није лепо. Треба неко и
Хаку да се обрадује!
- И обрадоваће му се! Ето, ја сам сва радосна што
га видим опет, сироче убого, без мајке рођене! - и топла
милошта којом је тетка Пола обасула Хака једина је
била кадра да га збуни и смете још горе него и оно
малочас.
Одједном свештеник завика из гласа:
- Тебе Бога хвалим, тебе Оца славим - појте! Идите
пред лице његово п е в а ј у h и!
Те они тако и запеваше!
Стари "Стоти псалм" заори се победоносно и док су се
од њега тресле и потресале све греде на крову црквице,
Том Сојер, гусарски харамбаша, гледао је око себе
на малолетну омладину која је· упрла у њега очи пуне
зависти и признао је у срцу своме да му је ово најпонос­
нији дан у животу.
А "насамарени" верски·скуп, при изласку, говорио
је да би сви радо пристали да их макар и опет ко тако
намагарчи, али само да им је да чују "Стоти Похвални"
тако певан и тако отпеван!
Тога дана добио је Том више hушака и пољубаца
- већ према променљивом расположењу тетка-Поле
- но што би иначе пожњео за читаву г.одину дана; и он
стварно није знао: које од тога двога већма изражава
њену побожну хвалу и њену љубав према њему.
-148-
ГЛАВАХIХ
Ето, то је била Томова велика тајна: да ес врати кући
са браћом гусарима и да присуствују своме со11ственом
погребу. У суботу у први мрак спустили су у вону једну
кладетину, зајашили јс и тако на њој довеслали ЈЏ) обале
Мисурија. Искрцали су ес пет или шест миља исщщ села;
ноћ преспавали у шуми 11а крајичку градском, гото1ю до
саме зоре, онда се до111уrьали кроз забачене сока•1иhе и
стазе, а спавање довр11111Јш у црквеној rалериј11 у лому и
гужви разваљених к11у11а.
У понедељак, за дору•1ком, тетка Пола и Мери биле
су врло нежне према Тому 11 н.1·1иле 11а сваку љегову
жељу. Неописано се м1101·0 го1юрило. У току тих разго­
вора тетка Пола he pel, и:
- Лепо, Томе, не кажем да није била f\уховита шала:
ми сви овде готово пуну недељу дана да пресвиснемо од
бола, а ви се проводите у шеснаест! Али ипак жао ми је
што си био тако тврда срца па да ме пустиш да толико
патим! Кад си већ могао да дођеш на клади на свој соп­
ствени погреб, могао си прећи и да ми даш какав миг да
ниси умро, него да си просто напросто у бекству.
- Дабоме - могао си, Томе, - рече Мери - и уверена
сам да би ти то учинио само да ти је нешто пало на ум.
- Би ли заиста, Томе? - упита тетка Пола и лице јој
се засија од неке жеље. - Кажи, де кажи, би ли, заиста,
да си се нешто сетио?
- Ја, овај ... не знам. То би све покварило.
- Томе, надала сам се да ме бар толико волиш
- рече тетка Пола жалосно увређеним гласом који је
онерасположио дечка. - То би тек било нешто, да си ме
бар толико волео, да бар на тако шта помислиш, макар
то и не урадио.
- Ама теткице, нема ту никаква зла - штитила је
Мери Тома - па ти знаш какав је Том, Томова шашава
-149-
 1ю<.·11а. увек се он толико жури да никад и нс стигне да
11а шта помисли.
-Утолико ми је жалије. Да је Сид, он би се сетио.
Ј�а је Сид, он би дошао, па би то урадио, ето да ти кажем.
Томе, Томе, једнога дана кад поразмислиш, сетићеш се
ти, али ће тада бити доцкан и онда ћеш зажалити што
ниси бар малкице више марио за мене, и то још уз тако
мало труда.
- Ама, теткице, ти знаш колико ја за тебе марим
-рече Том.
- Боље бих знала да ти то макар мало и кадикад
чиме показујеш.
-Е, сад ми је баш жао што на то нисам помислио
- рече Том покајничким гласом - али, ја сам те бар
сањао. Па и то је нешто, де, реци?
- Да је много-није баш много, толико је и мачка у
стању, али боље ишта него ништа. А шта си сањао?
-Ето, у среду наноћ сањам ја, а ти седиш овде, крај
твога кревета, па Сид сео на дрвени сандук, а Мери крај
њега!
-Па, тако је и било. Увек ми тако седимо. Радујем
се што си се бар у _сну, макар и толишно бринуо због
нас.
- И сањам после да је и Џоа Харпера мајка била
овде.
-Пази, и јесте била! Јеси ли још шта сањао?
-Не питај! Ваздан тога! Само ми се сад све некако
побркало у глави!
-А ти пробај да се сетиш-'ајде болан!
- Нешто ми се све чини да је ветар... ветар дувао...,
па ...
-Потруди, се Томе! Сети се! Ветар, ветар шта?
Том стаде прстима да притискује чело, напрегну се
једно минут, мучно се замисли, па ће рећи:
-150-
-Ето сад знам! Дошло ми на памет! Вt:тар је пови­
јао пламен од свеће!
-Господе, смилуј 11ам се грешнима! 1 lа<.:тави, Томе,
настави!
-Па ми се као чини ти си рекла: ,,Па:;11, м11слим да
су врата ..."
-Настави, Томе!
-Чекај, пусти ме јt:дан час да размисли м <.:амо ча-
сак. Па наравно, јесте... rскла си да мисли1111џ1 <.:у вrата
отворена.
-Као што овде сспим , так о сам и рекла! Зар 1111сам,
Мери? Само настави!
- И онда... и онда, t: 11<.:1ю, ш,сам сасви м <.:111·урш1,
али ми све некако изrлсщ1 као 11" с11 11аrснищ1 Сиду да
оде и ... и ...
-Шта? Шта? Шта сам му 11ар<.:диш1, Томt:? Шта сам
му наредила да учини!
-Ти си му наредила ... ти ... Па јесте, рекла си му да
затвори врата.
-Ју, тако ми имена Божјег! Тако шта нисам чула от­
кад сам жива. Па сад нека ми ко каже да су снови празни
и да у њима ништа нема! Е, њена Премудрост Харперка
има то да чује пре но што остарим за један сат! Да је ви­
дим, хоће ли и да ми памет соли о празноверју! Настави
само, Томе!
- Јао, сад ми је све јасно као дан, ето ти. После
си казала да нисам рђав, само да сам несташан, да сам
окачењак и да нисам ништа више крив него... него ...
мислим рекла си ждребе, ждребенце, или тако нешто.
-Тако сам и рекла. Добро. О, Боже благи! Настави
само, Томе!
-Па си онда бризнула у плач.
-Јесам. Јесам. Само то није било први пут, није. Па
онда? ...
-151-
 Онда је госпођа Харперка стала да 11щ1•1с и она, па
t..11·1aJra, да је и Џо пљу11ути такав, па како јој јс жао што
1·:i ј1.: измлатила што јој је тобож скоруп појео, а овамо
011а га је сама бацила, сама она ...
- Томе! Обасјао те Дух свети, - па то ти јс! Нешто
ти се предсказало, ето, ушао у тебе дух пророчки! Боже
Господе, велик си! Настави, Томе!
- Онда је Сид рекао ... рекао је ...
- Не мислим да сам ишта рекао - на то he Сид.
- Јеси, Сиде, јеси - рече Мери.
- Завежите и пустите Тома да говори. Па шта је
казао, Томе?
- Казао је ... мислим да је казао, како се <:ч1 нада да
је мени боље тамо куда сам отишао, али да сам само био
макар бољи ...
- Е, људи, чусте ли га данас? Па то су баш његове
речи!
- И ти си га лепо пресекла!
- И јесам богме! Ништа него је ту био анђео између
нас! Ништа друго него прави правцати анђео негде
између нас.
- А госпођа Харперка 'причала како је њу Џо
престрашио неком праскавом жабицом, а ти опет
испричала о Пери и о "уби-болу" ...
- Цела целцата истина, кб што сам жива!
- А онда сте говорили како се цела река претражи-
ла због нас, па како ће погреб бити у недељу, и онда и ти
и стара госпоlја Харперка загрлиле се, па удри у плач,
па она отишла.
- Тако се збиља догодило! Збиља се тако догодило,
ето тако ми ове столице у којој седим. Па онда Томе,
шта онда? Само настави Томе.
- Онда ми се чини, молила си се Богу за мене ... и
као да те сад видим и чујем ама баш сваку реч коју си
-152-
тада изрекла. Па си легла у постељу, а јс1 сам био тако
жалостан да сам лепо узео па исписао на кори платана:
"Нисмо умрли - само смо се
одметнули у гусаре"
и метнуо сам ти је на сто, крај свећњака; а т11, како си
лежала изгледала си тако нобра да ми се учи1111Јю као да
сам ти пришао, па ес щ11'ао, па те целивао у уста.
- Јеси ли збиља, Томе, _јеси ли? Све 'ГЈ.1 011ра111там
ако је тако! - И она с11011ане дечка и :Ја1·р1111 ,·а тако
0
снажно, просто да га смп1111, а он се осети као 11ај1·опи и
најкривљи неваљала•�- ..
- Врло лепо с тnојс стра11с, макап што јс то био
ипак само сан - говорио јс ( '11н ощ, к<) тобоже ·н1 себе,
али тек да се ипак може •1у·1·11.
- Ћут', Сиде! Човек у сну чи11и 0110 111то би чинио
да је будан! Ето ти ове нсликс јабуке; љу сам чувала
за тебе ако ми те икана 11а9у. А сан хајд' у школу.
Благодарим доброме Богу Оцу нашем небесном што ми
те вратио! Он је дуго стрпљив и милостив према свима
онима који верују у њега и држе његову реч, само што
ја, он то добро зна, нисам то заслужила, али кад би он
само заслужнима давао свој благослов и пружао руку да
им помогне у невољи, мало би се нашло таквих којима
би било до смеха, на овоме свету, и мало би било таквих
који би били достојни мира у Господу када настаје вечи­
та ноћ. Хај'те, Сиде, Мери, Томе - одлазите, доста сам
већ због вас издангубила.
Деца пођоше у школу, а стара госпа сместа у посету
код госпође Харперке да утера у лаж сав тај Харперкин
"реализам" (сву ту њену веру у стварност), помоћу
Томовог чудотворнога сна.
Меlјутим, Сид је био толико паметан да не искаже
гласно мисао која му се вртела у глави чим је изашао из
куће. А ево како је та мисао гласила:
-153-
 "Исувише му то доlЈС провидно: тако дугачак сан, а
у щ:му баш ни једне једине грешке."
Што је сад Том испао јунак! Није више скакутао,
ни_јс се више ситно шепурио, него се кретао крупним
достојанственим гегањем као што доликује гусару који
зна да су у њега упрте очи читавог света. И збиља је
било тако; истина, он се правио као да не види како га
гледају и да не чује примедбе којима га прате кад мимо
кога прође, али то му је била душевна храна које се није
могао довољно насладити. Дечаци мањи од њега просто
су у читавим јатима трчали за њим, пратећи га у стопу,
и били су толико горди што их виде с њим и што их он
трпи у својој близини -као да је он неки бубњар на челу
поворке или слон који води какву менажерију у варош.
А вршњаци, дечаци његовог раста и година, правили су
се као да им сасвим није познато да се он уопште куда
и мицао од куће. Па ипак, пуцали су од зависти. Све би
они дали за ону његову мрку, препланулу од сунца кожу,
и да их бије онаква једна гласина као што њега бије! А
Том, Том се не би растао ни од једног ни од другог, чак
ни за циркус!
Деца у школи не могу никако да се откаче од Тома
и Џоа, не могу да им се надиве, зинули очима у њих, а
те очи говоре тако речито, да наша два јунака ускоро
дигоше нос да се то већ више није могло поднети.
Развезали они па причају своје пустоловине глад­
ним слушаоцима - али то је· био тек само почетак - а
није ни најмање било вероватно да ће се та прича икад
завршити и да ће градива понестати уз такву машту као
што је њихова! И најзад, кад су се дохватили и својих
лула, па се расходали по дворишту, а све одбијају дим
за димом, и никог не зарезују, - е тада је њихова слава
достигла врхунац!
Том је одлучио да сад може да се учини независан
од Беки Тачерове. Слава је довољна. Живеће за славу.
-154-
Сад, кад се истакао, сад l1e можда она пожелети да му се
"прилепи". Па лепо, нека је, нека се лепи, в11дсl1е она да
је он у стању да буде равнодушан као и нски други.
Ево је, долази. Том ес прави невешт, није јс ба.јаги ни
приметио. Он оде одатле и придружи се јед1юј 1'омили­
ци дечака и девојчица и упусти се с њима у ра'и'овор.
Ускоро опази да она весело игруцка, обигращ1 око њих,
па им се час приближи, <Јас се мало као удаљи, обра·ш јој
се зажарили, очи јој лете на све стране, прави ес као да
лови другарице, па кад 1·од ухвати коју, просто Щ)и111ти
од смеха. Али је Том уо•1110 да је она увек хватала лова
у његовој близини, и свнк�, 11ут кад коју уграби, /Џ\ још и
свесно баца погледе баш 11а њега. То јс rодило његовој
порочној сујети, те тако место ЈЏ• tЋ она тиме "ухвати на
лепак", он се све више самоуверено 111е11ур110 11равеl1и се
као да чак нема ни појма /Џ\ јс она ту 11е1Ће, крај њега.
Ускоро се она некако ока11и тоr сво,, јурцања, па се
неодлучно стаде шеткати, уздахну два-три пута и испод
ока чежњиво погледаше у Тома. Сад уочи да Том разго­
вара са Еми Лоренсовом некако нарочито, друкчије
него са другима. Осети као да јој је неко нож зарио у
срце, и одједаред се збуни и осети неку нелагодност. Па
хтеде да оде одатле, али је ноге, издајнице, понесоше
право у ону гомилицу. И она рече једној девојчици која
је стајала Тому такорећи крај самог лакта, - рече јој са
неком тобоже срдњом:
- Је ли ти, Мери-Остен! Неваљалице једна, камо
тебе у недељну школу?
-Била сам ... зар ме ниси видела?
-Богме нисам. А ти дошла? А где си седела?
- У разреду госпођице Петерсове, увек ја тамо идем.
А ја сам тебе видела!
- Видела си ме? Е то је чудо једно божје, ја тебе ни­
сам. Хтела сам да ти кажем за излет.
-Јао, красно! А ко приређује?
-155 -
 Мама, а ја да зовем кога хоћу.
Фино, надам се да l1e и мене да прими.
- Па наравно! Излет је мој. Она ће с1закога примити
кога ја хоћу, а ја тебе наравно хоћу.
-Баш ми се то допада. А када има да буне?
-Ту, ових дана. Можда тако око распуста.
- Јао, што ће то бити провод! Хоћеш ли 1џ1 зовеш
све девојчице и све дечаке?
-Хоћу све ко ми је пријатељ - или жели да ми буде
пријатељ-и она погледа кришом на Тома, али Том у тај
мах развезао па Еми Лоренсовој прича о страш11ој олуји
на острву, па како је гром здробио оно велико јавор­
дрво "ама у парампарче", а он, Том, ,,стајао једва да је
био и три корака од њега".
-Ох, могу ли и ја?-упита Греси Милерова.
-Дабоме.
-А ја?-рече Сели Роџерсова.
-Наравно.
-А смем ли и ја?-упита Сјузи Харперова. И Џо?
-Смете.
И тако редом, свако је измолио да буде позват, и
сви весело затапшали рукама-сви осим Тома и Емице.
Онда се Том хладно удаљи у живоме разговору и одведе
Емицу за собом. Бекици уснице задрхташе и сузе јој
навреше на очи; али она сакри све те знаке усиљеном
веселошћу и настави да чаврља, само, излет је за њу
изгубио сваку драж, па не само излет него и све друго.
И она се удаљи што је могла пре да се, штоно кажу њене
старије друге, ,,слатко исплаче". А онда седела мрзово­
љна, увређена поноса, све док не зазвони звонце. Тада се
сместа диже, у очима јој се запали осветнички пламен,
забаци кике једним замахом и рече сама себи да зна шта
ће сад.
За време одмора Том настави да се удвара Емици, а
све је сијао од задовољства. И све је јурцао и зверао, само
-156-
да нађе Бекицу, и да јс овом својом изведбом наждере.
Најзад је угледа, али сап, сад се на његовом барометру
жива оцједном нагло срозала! Јер она зассЈrа лепо на
малој клупици иза саме тколске зграде, на 11реrледа са
Алфредом Темплом 11ску књигу са сликамu. И тако су се
били занели у слике, и Ј'Јrаве им тако близу, щ11·11уте над
књигу, да је изгледало да већ ничега друго 1111су свесни
на овоме свету.
Сва крв у Томовим жилама ускипе кљу•rшюм љубо­
мором! Он замрзну сам себе што је одбацио 11р11Ј111ку за
измирење коју му јс Бски била пружила. 1 lа·тщ> јс сам
себе лудом и свакојаким 11ајrорим именима која јс само
умео да измисли. ДошЈЈО му ЈЏ\ 11ропт:1чс <>н беса. Он
шета са Емицом, а Ем,ща 11cl1 нс ·1щ1 шта l1e од cpel1e,
па све цвркуће, срце јој 11с11а, ш111 Тому ес ·ншс·Јао _језик
и неће да га слуша. 1 lијс rн1 •1уо 111та то Емица говори,
па кад би год она застала, очскујуl1и одговор, он је на
једвите јаде успевао само на неспретно промуца нешто
као у знак повлађивања, што је често било потпуно
насумице и којешта. Он се вртео стално око стражњега
школскога краја да своје очне јабучице до самог дна
напасе мрским призором који се тамо одигравао. Није
био у стању да се тога мане. А доводило га до беса кад
је опазио - као што му се збиља учинило - да Беки
Тачеровој ниједаред није дошло ни на крај памети да он
уопште борави међу живима.
Али она га је опазила и те како; а сем тога била
је и свесна да своју битку добија, па је била срећна пре­
срећна кад је видела како и он пати онако како се испа­
тила она.
Емино срећно чаврљање постаде неиздржљиво. Том
јој стави на знање каква све посла има да посвршава; па
шта све мора да уради; а време, вели, пролази. Али све
узалуд - девојчица "цвркуће ли цвркуће!" Онда Том
помисли: ,,Јао, ђаво да те носи; зар те се никад нећу
-157-
, 11 рсtт11'!" Најзад, мора вели - да оде 1џ1 све те важне
11щ Јювс обави, а она му рече сасвим бс·ш·тено да ће
tшт11 "ту у близини" кад ес настава заврши. Тс он умаче
111то је брже могао, а дошла му мрска всl, нс може бити
горе.
,,Ама да је било који други дечак - мислио је Том,
и шкргутао зубима - било који дечко у читавом граду,
само не тај фићфирић из Сент Луиса, тај што јс уобра­
зио да се не знам како носи и да је неко вајно племство!
Али, у реду ствар! Излемао сам ја тебе већ први дан кад
сам ти очи видео у овој вароши, господичићу мој, па ћу
те опет намлатити! Чекај само док ми паднеш шака.
Ама, зграбићу те, па ..."
И замишљајући дечка пред собом, сит га се на­
млатио, све тако покретима: те песничи ваздух, те ра­
спаљује ногама, те обара га на земљу.
"А сад кумиш и богорадаш, је ли? Кажеш доста ти
је батина, је ли? На, ево ти, то ће те научити!"
И тако се та уображена туча завршила на његово
задовољство.
Том побеже кући у подне. Нити му је савест могла
да подноси Емичину благода�ну срећу, нити му је љубо­
мора могла да отрпи оне дуге душевне патње.
Беки настави своје разгледање слика са Алфредом,
али како су пролазили и вукли се минути и минути, а
нигде Тома да се појави и да процвили, облаци се на­
вукоше над њеном победом и слике престадоше да је
занимају; одмах затим некако се уозбиљи, затим по­
стаде расејана, па најзад и потиштена. Два-три пута је
начуљила уши ослушкујући неке кораке, али нада јој се
изјаловила: нигде Тома, ни од Тома гласа. И најзад она
се осети да већ не може црње и горе и да жали што је
терала и сувише далеко. Види лепо кукавни Алфред да
је губи, али ни сам не зна зашто ни како - те све једнако
узвикује: ,,Јао, што је дивна! Погледај само ову!"
-158-
Али она изгуби С1'р11љење и рече:
- Немој да си доса1џ111! Марим ја за сл�1кс ! и бризну
у плач, па се диже и от11дс.
Алфред све скаче II поскакује крај љс 11 1юкушава
да је утеши, а она ес тако обрецну на њега:
- Одлази, остави мс на миру, откачи t:c ако бога
знаш. Мрзим те!
Дечко застаде, чун11 ес шта је то урадио та ош1 му
је била рекла да ћс ра·11·лснати слике чита�ю1· 11с;111ког
одмора, он застаде, а 011а оде плачући. О111џ1 ЛЈ1фрсд
уђе, занесен у мисли, у 11ра·111у учионицу. 6110 јс 1ю1111жсн
и бесан. Лако је пог<щ1ю 11ст1111у: девојчица јс 111юсто­
-напросто помоћу њега тсрат1 11щ1т Тому Сојеру. И кана
је Алфреду та мисао с1111ущ1 кро·, �·лаву, 011 јс јо111 више
омрзнуо Тома Сојера. l la 1·а о(iу·н� жеља 11<1 Тому некако
гадно напакости, али тако 1џ1 сам мщ)1'0 11с мст11е на
коцку. Томова чита11ч1ща 1ю1·Ј1сд му щщс щ1 њу! Ево
прилике: сад или никад!
Сав срећан раскло11и књигу, нађе лекцију коју ће
они узети то послеподне, па читаву ту страну поли ма­
стилом.
Беки је некако баш у тај час провирила кроз про­
зор, видела ствар и удаљила се не давши од себе никаква
јава. Она похита кући, хтела је да
нађе Тома и да му каже, а Том ће јој
бити захвалан, и тако ће се исцелити
све њихове ране. Али на по пута до
куће предомислила се. Сети се како
се Том понашао с њом кад је она :
говорила о излету и та ју је �:�омисао
сад толико пекла да већ ниЈе знала \ \·. �
\ ,
шта ће од срамоте. 1, �.. .·· .
Одлучи се да пусти нека га исту- \
ку до миле воље због покрмачене
читанке, а уз то и она да га мрзи, да
га мрзи док је света и века.
-159-
 ГЛАВАХХ
Том стиже куl1и сав тужан-жалоста11, а всh прво
111то му је тетка рекла показало му је јасно 1џ1 11ије дошао
у прави час са својим бригама и да ће им овде бити слаба
прођа:
-Знаш ли шта, Томе, дошло ми да те жива одерем.
-Теткице, па шта сам то урадио?
-Да видиш, много си урадио. Пошла ја, стара глу-
пача, оној премудрој Харперовици, па се све ш11џ1м да ћу
да је убијем у појам оним твојим преклапањем о неком
сну, кад тамо, гле ти ње: дознала жена од Џоа да си ти
долазио овамо и да си чуо све шта смо ми говорили оне
ноћи! Просто ми памет стаје, Томе, шта све може да
буде од детета које је кадро да тако шта учини! Тако ми
се стужи кад помислим да си ме ти пустио да одем оној
мудрици Харперици, па да изигравам такву будалу, а
ниси ми зуцнуо ни беле!
Сада се цела ствар показала у сасвим другој све­
тлости. Јутрошњи шеретлук учинио се био Тому као
велика шега, врло оштроумна. А сад му се све то учини­
ло тако ниско, тако отрцано! Он спусти главу, и за први
тренутак није знао шта да каже. Онда ће рећи:
-Теткице, тако ми је жао - али шта ћеш кад мислио
нисам.
- Јао, чедо, никада ти не мислиш. Никада ни на
кога и ни на шта не мислиш осим на свој ћеф! А умео си
да смислиш и да превалиш онолиt<и пут од Џексонове
аде до овамо, само да тераш шегу са нашим патњама и
мукама! Умео си да смислиш како да ме насамариш том
твојом пресном лажју о некаквом сну: али ниси мислио
никада да се сажалиш над нама и да нас спасеш брига!
-Теткице, знам да је било подло с моје стране, али
ја нисам хтео да будем подао, ето, поштења ми! А сем
-160-
тога, збиља нисам дола·Јио овамо да терам шегу с вама
оне ноћи.
-Па, што си онда �,олазио, је ли?
- Да вам кажем 1џ1 се не бринете збоr· 11ас јер се
нисмо утопили.
-Томе, Томе, та јн бих била најзахвалнија ду111а на
овоме свету кад бих само могла веровати да си ти ·1биља
имао такву једну добру мисао. Али ти знаш и сам !(а
ниси-па и ја то знам, Томе!
-Збиља и збиљски, јесам, теткице: ето, дабоrдс1 се
не помакао с места ако није као што ти кажем.
-Црни Томе, нс лажи, немој да лажеш! Сто пута је
горе кад ко лаже.
-Није лаж, теткице, него жива истина. Хтео сам да
се не бринеш ... ето шта ме је довукло да дођем.
-Дала бих све на свету. .. да ти само могу верова­
ти... ама тиме би ти откупио не знам колике своје грехе.
Ама да је тако, ја бих ес чак и радовала што си побегао
и што си се понашао онако ружно. Али, где би ми била
памет; јер што ми то онда ниси рекао, чедо моје?
- Ево зашто, видиш ли, теткице, кад си стала
говорити о парастосу, а у мени се родила мисао па ми
ништа друго не да: ми лепо да дођемо и да се сакријемо
у цркви. Па видиш, никако ми се није дало да то некако
покварим. Те ја онда вратим ону кору у џеп, и ћутао сам
ко црна земља!
-Какву то кору?
Па кору од дрвета на којој сам написао да ти јавим
да смо се одметнули у гусарију. Сад ми је збиља просто
криво што се ниси пробудила кад сам те оно пољубио...
јест, части ми, криво ми је!
Окомите црте теткиног лица попустише, а у њеним
очима свану зора нежности.
-Зар си ме заиста пољубио, Томе?
- Јесам, жива истина!
-161 -
 Лма јеси ли сигура11, Томе?
Ама, теткице, кан ти кажем, потпуно сигуран!
- Па, што си мс пољубио, Томе?
-Јер те тако волим, а ти спаваш па све јс•1иш, па ми
дошло тако тешко!
Те су речи звучале налик на истину. Стара госпа
није могла да сакрије подрхтавање у гласу ющ му је
казала:
- Пољуби ме, понова, Томе, па 'ајд' у школу, вуци
се, и више да ми ниси досађивао!
А чим је он отишао, она појури у неку тамо одајицу,
па извуче неке бедне дроњке од капута у коме је Том
пошао у гусаре. Онда застаде, држећи капут у ручици,
па рече сама себи:
"Аја, не усуђујем се. Јадно дете, видим и сама да је
слагао што је казао - али лаж му је благословена, бла­
гословена, колика је само утеха у њој! Ја се надам да ће
свевишњи - не, ја з н а м да ће ми свевишњи опростити,
јер то ме је он слагао од доброте срца, теткино дете
златно! А ја и не желим да утврдим да је то лаж. Нећу
ни да погледам."
Она остави капутић. Седела је неко време и занела
се у мисли. И већ једанпут-двапут пружи руку да узме
онај хаљетак, па и по други пут одустаде. И опет, ето је
још једаред, а овај пут се крепила помишљу: ,,Та је лаж
добра, добра, што да ме копка?!" Те она претражи капут.
И мало доцније читала је и прочитавала Томово парче
коре и кроз сузе које су је облиле, она рече:
"Сада бих томе детету све могла да опростим, па да
је учинио милион грехова!"
-162-
ГЛАВАХХI
Било је нешто у •щтавом тетка-Полином држању,
када је Тома пољубила, тако нешто, да му јс то одаг­
нало сву његову снужденост и да се осетио <щст лак,
безбрижан и срећан. Како је потегао у школу, cpcl1110 се
намери на Беки Тачерову баш кад је почињала Ливадска
стаза. Не оклевајући ни за часак притрча јој и рс•1с:
- Јутрос сам ес 1ю11зшао страшно гадно, Бск�щс,
тако ми је жао. Никад, 11икад док сам жив неl1у бити
такав; хајде да се помr1римо, де да се погледамо!
Девојчица застаде и одмери га презриво:
- Била бих вам захвална, господине Томе Сојсре,
кад бисте ме поштедели свога друштва. Са вама никад
више не желим разговарати.
Забаци главу горе и оде.
Том је био толико забезекнут да није имао ни при­
суства духа да јој бар на време добаци:
- Баш ме брига, госпођице Уображенковићева! - а
кад се снашао, погодни је тренутак већ прошао.
И тако он не рече ништа. Па ипак, може се рећи
да је био љут као рис. Сав смркнут увуче се у школско
двориште, и само је желео да је она нешто мушкарац,
па је замишљао како би је онда млатио. И баш у тим ми­
слима срете се с њом и добаци јој у пролазу неку жучну
примедбицу. Али она му не остаде дужна те љути раскид
између њих постаде свршена ствар.
Бекици се учинило, онако кивној и жељној освете да
већ не може да дочека звонце за улазак у разред - била
је не може бити нестрпљивија да Том извуче"батине за
умрљану читанчицу. Па готово се чак нешто малкице и
двоумила да тужи Алфреда Темпла код учитеља - мало­
чашње Томово гадно подсмевање отерало је и сваку по­
мисао на такво шта.
-163-
 .Јадна цурица, није јој било ни на крај 11амсти колико
њој самој приближује љута невоља. У•111·1·сљ, госпо­
('t� 11
н1111 Добине, зашао јс већ био у поло111111у људског
века са једном неиспуњсном частољубивом жељом. А
та његова најслађа жеља била је да пос·1·н11с доктор;
међутим, сиромаштина је одлучила да се 011 11с у�щигне
изнад сеоског уче. И сваки дан он би извла•11ю �п своје
катедре неку тајанствену књигу, па би се сав ·Јаносио у
њу чим не би било читања наглас и срицања у ра':!реду.
Књигу је држао под кључем. А није било 1111јсднога
угурсуза у школи који није просто умирао од жеље да
завири у ту књигу. Само што се никоме ника1џ1 та при­
лика није дала. Сваки дечко и свака девојчица имали су
своју теорију о томе каква је то књига; али није било
ни два слична гледишта, а, међутим, да се ствар утврди
чињеницама - ту није било начина.
Беки, како је у тај мах пролазила поред катедре,
која је била одмах код врата, примети некако да је кључ
у брави! Каква прилика! Она се обазре на све стране:
виде да је сама, и за трен ока већ је имала књигу у
рукама. Насловна страна - ,,Анатомија" од професора
тога и тога - није јој пружила никва објашњења која би
задовљила њен дух, те она <Жрете лист. И гле, отпрве,
наиђе на прочељну слику: то је био дивни, бојадисани
бакрорез човечијег тела. У истом часу преко слике паде
нечија сенка, и Том Сојер рупи на врата, уђе у разред
и опази слику. Беки полете .да књигу затвори и била је
те зле среће да подере слику преко саме половине. Она
гурну књигу у фиоку од катедре, окрете кључ и бризну
у плач од срамоте и од гнева:
- Томе Сојере, ти си подао што само можеш бити,
уходиш људе и завирујеш у шта они гледају.
- Па како сам ја могао знати да ти нешто
разгледаш?
- Треба да те је стид самог себе, Томе Сојере; знаш
и сам да ћеш да ме тужиш код учитеља; јао, тешко мени,

-164-
 1111 ,1 на радим, шта на радим! Добићу бат1111с, а никад
�н· 1111су у школи тукл11. Онда она лу1111у својом малом
11ож1щом, па ће реhи:
- Па буди подао, ако те воља. А ја знам шта l1c кога
с11аhи. Чекај само, видеhсш! Мрзим те, мр-нrм, мрзим,
мрзим! - и она излете из учионице, с новом 111ювалом
суза.
Том је стајао као укопан, овај га је испад :щпањио.
Најзад рече сам себи:
- Е Ј1 те девојчице! Баш је ћурка! Никал јс нису
тукли у школи! Батине! Чудна ми чуда! Права 11равцата
девојчица: кожа им свилена, а срце пилеће! Па наравно,
није ми ни на крај памети да ту малу глупа•1у тужим
код чича Добинса, ако баш хоћу да јој вратим мило за
драго, има ту и других начина који нису тако тужибап­
ски! Чича Добине има најпре да пита ко му јс књигу
поцепао. Нико неће да каже. А онда ће он 011ако као
што увек чини: питати редом, најпре једног, па другог, па
кад дође до праве девојчице, он ће одмах знати без ичи­
јег говорења. Девојчице су такве, њих увек њихово лице
ода. Немају оне кичме. Она ће извући батине. Богме је
Беки Тачерова награјисала... _и нема јој спаса.
Том је читаву ту ствар још мало промозгао, па ће
рећи.
- Ипак, ·у реду ствар; волела би она да и мене види у
таквом шкрипцу, па сад, нека се презнојава!
Том се придружи гомили ђачића која се напољу јур­
цала и лудирала. А ускоро учитељ уђе у разред и школа
,,отпоче".
Том није гајио дубок интерес за учење. Кад год би,
кришом бацио поглед на женски део учионице, Бекино
би га лице мучило. Кад се узме како ·ствари стоје, и шта
је све било - није желео да је жали, али шта ће, никако
му се није дало да је не жали. Није могао да себе натера
да се иоле радује како би требало.
-166-
Уто је изашла на вилело и покрмачст, •1итанка, и
Том је сада имао да брине своју сопстве11у бригу, те му
није било ни до чега лругога.
А Беки се трп1ула из свог очајничкоr· мртвила и
пока:щвала је велико и11тересовање за допtlЈ аје који
су се одигравали. Није очекивала да ће Том моl111 ла се
спасе тиме што је 1юри1,ао да је он сам својом руком
покрмачио читанчи1\у. Била је у праву. Пори�џ,ље само
је, изгледа, погоршавало Томов положај. Беки јс 11рет­
постављала да ће је то обрадовати, па се чак и у11иљала
да верује како се збш1,а томе радује, али је дошла до
закључка да није баш сас1111м сигурна. А кад је всh сас­
вим загрдило, њој је до111Јю да скочи и тужи Алфреда
Темпла, али се уздржала и ·1амукла саму себе, јер гово­
рила је она себи - ,,011 he щ111 сваке сумље да мс тужи да
сам поцепала слику- то ми 11с ги11с! l lchy вала да кажем
ни словца, па да знам када бих му тиме живот спасла!"
Том је добио бати11с, па се вратио на место, али није
био ниуколико утучен, пошто је мислио да је могуће да
је нехотице просуо мастило на читанчицу, док је изводио
лудорије - а што је одрицао, то је било тек онако, форме
ради, и што је такав обичај; одрицао је из начела.
И тако се протегао и прошао читав један сат; учи­
тељ је седео на своме престолу и дремао климајући
главом, ваздух је био пун успављујуће зујке ђачког бу­
бања и учења.
Мало-помало господин Добине се исправи, зевну,
онда откључа фиоку и таман да пружи руку за књигом,
али је био некако неодлучан: да ли да је узме или не
узме. Већина ђака посматрала га је неким малаксалим
погледом, али двоје од њих нису скидали очи с њега.
Господин Добине је неко време расејано пипкао
књигу прстима, онда је извади и намести се за читање.
Том баци један брз поглед на Бекицу. Видео је он
једанпут гоњеног, беспомоћног зечића који је исто тако
-167-
1 т н,ю као она сад: ш, његову главу б1ша јс уперена
Ј1011•1сва пушчана цев.
Том је истог часа заборавио да су у ·1а11ади, да не
1·01юре. Брзо, нешто мора да се учини! И то муљевитом
брзином! Али баш то што је секира веЈ, шщ главом,
што се не сме часити ни часа - то му је убијало сваку
досетљивост. Господе! Сетио се! Потрчаhс, снопашће
књигу, скочиће на врата, па беж'! Али је за час оклевао
с том одлуком - и већ је прилика била пронуштена:
учитељ је отворио књигу. Ах, да је Том могао да поврати
промашену прилику! ,,Доцкан; нема Беки више спаса",
помисли он.
И већ за тренутак учитељ погледа по разреду! Под
његовим погледом сви оборише очи; у погледу којим је
стрељао било је нешто од чега су чак и невини претрну­
ли од страха. Сад ћутање, колико да добројиш до десет:
учитељ је скупљао свој гнев у себи. Онда изрече:
- Ко је поцепао књигу?
Ни гласка. Иглу да испустиш, и она би се чула.
Тишина; а )71-Штељ испитује погледом, лице за лицем, да
пронађе на њему знаке кривице.
- Бенџамин Роџерс, јеси ли ти књигу поцепао?
Одрицање. Тајац.
- Џозеф Харпер, јеси ли ти?
Опет одрицање.
Томова је нелагодност расла све више и више, а
ово испитивање натенане било му је као да га стављају
на лагане муке. Учитељ проучи продорним погледом
редове дечака, поразмисли се мало, па се окрете девој­
чицама:
-Еми Лоренс?
Она одмахне главом.
-Греси Милер?
Исти знак.
- Сузана Харперова, јеси ли ти то учинила?
-168-
Опет се пориче. l la реду је код девојака Беки
Тачерова. Том дрхти 011 ,·лаве до пете, од у·1буЬсња и од
осећања да је положај сасвим безизлазан.
- Ребека Тачерова? (Том је погледа у ли1\с: 1юбледе­
ла од страха!) -Јеси ли ти поцепала ... не тако, 1ю1·ледај
ме у очи (њене ес руке склапају као да нрсклињу,
призивају у помоћ), јсси ли ти поцепала књигу?
Кроз Томову главу сину једна мисао као муња. Он
скочи на ноге и дрекну:
-Ја сам!
Читава школа и·1бс•1и очи на то невероватно
безумље! Том застаде т, тренутак да се прибере јер га је
присебност духа потпуно н.шустила; па када је коракнуо
напред да прими казну 0110 чуЬсљс, она захвалност,
оно обожавање које забЈЈиста у очима јадне Бекице
(заблиста и њега обасја) -изгледало му је да јс довољна
плата па макар га и стотину пута тукли а не једаред.
Надахнут сјајем свога поступка, он је издржао без
јаука најнемилосрдније шибање откако памти чак и
rосподин-Добинсова рука, а сем тога, примио је пот­
пуно равнодушно још и ону свирепост приде: да остане
у разреду читава два сата после школе - јер знао је он
ко ће га чекати напољу све док му се сужањство не
заврши, чекати и сачекати, а да не сматра да је то време
изгубљено.
Те ноћи леже Том у постељу смишљајући како да се
освети Алфреду Темплу, пошто му је Беки, кроз стид и
кроз кајање, испричала све, ама све, па и своју сопствену
издају. Али и та чежња за осветом уступила је место
сла-lјаним сањаријама, и он заспа најзад, док су му у
ушима заносно звониле последње Бекине речи:
- Томе, како си само могао да будеш тако племенит?!
-169-
 ГЛЛВАХХ:11
Приближавао ес распуст. Учитељ, вс\, 11 1111а•1с строг,
сад је постао још строжи и више је закерао 11 �пискивао
него икад, јер је желео да му школа ос1Јс·1·11а образ на
"Испиту". Лењир и прут ретко су му кад мировали - бар
што се тиче мањих ђака. Шибу су избегли само најодра­
слији дечаци и младе госпођице од свој�1х осамнаест
и двадесет. �_џп'о се тиче шибе од стране господина
Добинса, он је имао тешку руку, то се мора рсhи; јер
мада је под власуљом скривао главу потпуно \,славу
која се просто цаклила, ипак је он тек ушао био у :iреле
године, а мишићи му нису показивали ни трага какве
малаксалости.
Што се приближавао велики дан, то ес све више
испољавало све оно тиранство које му је било уро!Јено.
Изгледало је да злурадо ужива кажњавајући и гдс је ко
шта најмање погрешио или још није доучио. А последица
је била да су они понајмлађи дечачићи проводили дане у
страху и патњи, а целе благоветне ноћи смишљали осве­
ту. И нису пропуштали ниједну прилику, ако им се само
дала, да учитељу било како напакосте. Али им је он био
дорастао у сваком· погледу. Одмазда која је долазила
после сваког успешног осветничког потхвата била је
тако темељна, тако величанствена, да су се дечаци увек
повлачили са бојног поља уз· тешке губитке.
Најзад се направи свеопшта завера, а план који су
смислили обећавао им је блештаву' победу. Увукли су у
заверу, под заклетвом, сина сеоског молера и фирмо­

-. 1 гtyi·;.
писца, изложе му цео план и замоле га да им помогне. А
тај је имао својих личних разлога да им се радо одазове,
јер је учитељ становао у кући његовог.оца, па је дечко
имао исувише разлога да учитеља мрзи. Кроз дан-два
иде учитељица у оближње село некоме у госте, те нико

-170-
 1111 111 111,ти на сметњи 11рн извођењу 11щ111:1. а ·ша се,
у•1111 L'Љ се увек припрема 'Ја све велике IIJHIJlllk.L' 11а исти
11,1 111111: натреска ес што само може бити./; 1'.11,.0 11 ro исто
11L1111тничко вече36 има уча прописно да 11он:1 щ:, ЈЈа кад
ухвати своју меру, он ће да дремне у својој 11:н.·.1юња•ш, а
Ја ћу, вели фирмопишчев син, тада веh да yщ:l'lfM ствар,
а после имам да га пробудим таман на време, 11 011 мора
да се стушти у школу што може брже.
Време је текло и дотекло. Значајни јс тренутак
дошао. У осам сати увече читава школа била јс сјајно
осветљена и искићена сплетовима и венцима од цвећа
и лишћа. Учитељ је засео на свом престолу: то јс била
једна велика наслоњача коју су подигли на у·щнгнуто
место. Иза њега његова велика школска црна табла.
Учитељ је изгледао поприлично наћефлејиса11. Три
реда клупа са сваке стране и шест редова клупа преко
пута од њега - све је то била заузела крупна варошка
госпоштина и ђачки родитељи. А с леве стране, иза
грађанских клупа, било је подигнуто привремено
постоље, доста пространо, и ту су седели они ученици
који ће учествовати у вечерашњој испитној "Приредби".
Све редови и редови малишана, опраних и измивених,
обучених и налицканих тако да већ нису знали шта ће
од силне неугодности; па редови незграпних великих
дерана; па читаве, као снегом завејане, клупе девојчи­
ца и малих шипарица - све су у белом батисту или у
муслинским хаљинама, па су и те како свесне и поносне
на своје обнажене мишице, на старински накит својих
старамајки, на сву ону силесију ружичастих и плавих
пантљика и на цвеће у коси. А остатак дворане био је
испуњен ђацима који "нису суделовали", нису полагали.
Испит отпоче.
36 Испитна свечаност.
-172-
Један малени мају1щ111ко устаде и поче с·1'1щљиво да
декламује:
Ја сам маm,. али се не бојим
Што прен толиким светом стој11м'
Сваку своју реч мш1111щ111 је пратио ус11љс110 крутим
и грчевитим покретима који би можда битt 1.:војствени
каквој навијеној ма111111111. 11аравно, морал11 (ш1.:мо да
замислимо да је та ма�111111а 11с111то мало щ>ю1арс11а.
Али он се среh1ю 11t·�.обсљао, мада јс ж1111 умро од
страха и пожњео је доt-.-:1 1111,сска када се као i..ai..щ, 11ави­
јена играчка покло11110 11 щщукао.
Једна мала, срамсжљ1111а ,,ур111џ1 од111к·ка:
Имам jal'll,1.: MaJIL'IIO, мащ.•110.
Руно му јс CIIIIJIL'IIO, CIIIIJll.:110, .. ll'ГJ\.
Па онда учини дубоки 11окло11, достојан сажаљења,
доби своју награду у виду пљеска и седе на место, заја­
пурена и срећна.
Сад Том Сојер крочи напред са надувеним само­
поуздањем и вину се у неодољиву, необориву, и нео­
спориву беседу:
Дајте ми слободу или ми дајте
смрт ...
Он је говорио са полетним жаром и бесомучним
покретима, али запе усред среде, па ни маћи. Спопала
га аветска "глумачка трема", ноге му се подсекоше,
нешто га гушило у грлу и само што се није угушио.
Истина, располагао је наклоношћу "читаве куће", али
исто тако и неким ћутањем, које је било још горе но и
сама наклоност. Учитељ се намргоди, и то је довршило
-173-
1111р,11. Том се још нско време борио, па ес онда повукао,
1111·1 у•11.:11 до ногу. Био јс и 11еки слаби поку111ај пљескања,
,1;111 јс пљесак нагло замро.
Сад су дошле деклам,щије:
На палуби у пожару
Дечак стао ...
па она
Пропали су и Асирци...
и све то, па то: одабрано песничко бисерје. Онда наста­
доше вежбе у читању и гужва са правописом.
Малобројни "латински разред" рецитовао је "са
одликом". А сад, ево дошао је ред и на главну при­
влачну тачку читаве вечери - младе госпођице имале су
да читају своје сопствене књижевне саставе.
Свака би, по реду, излазила на ивицу подијума, па
би се најпре мало искашљала да прочисти грло, и тек
онда издигне свој рукопис (везан што лепшом траком)
и прионе читању, пазећи што се више могло на израз и
интерпункцију. Што се тиче тема, то су биле исте оне
које су пре њих обрађивале, а у сличним приликама,
још и њихове мајке и старамајке, а несумњиво и њихове
прамајке, колико их је год било, идући тако женском
лозом натраг све до крсташких ратова. Ево њихових
наслова:
"П ријатељство", ,,Успомене из минулих дана", ,,В ера
у повесници", ,,Земља снова'", ,,Преимућства културе",
,,Облици владавине - упоре ђени и супротстављени",
,,Сета", ,,Дечја љубав", ,,На срдашцу јади" итд. итд.
Главна црта свих тих књижевних радова била је ра­
змажена и силом измајсторисала сета, јер једна значајна
црта била им је необуздани и расипнички излив "бираног
језика", затим нека склоност њихова да.вам дот ле наби­
јају уши особито хваљеним високопарним изразима и
обртима, док се све те речи толико не отрцају да вам већ
-174-
дође мука. Још једна особина, која је до о•rиrледности
прожимала и до сржи кварила њихове састнвс било је
неизбежно и неподношљиво "наравоученије", које се
размахивало својим кусим репом на крају свако�· таквог
књижевног рада! Ма какав био садржај и предмет, увек
је употребљен вртоглави душевни напор да ес расправа
сатера у такав калуп 1џ.1 јој морална и побожна душа
прилази с осећањем верске окрепе. А заслепљујуhа и
блештава неискреност свих тих придика није била дово­
љан разлог да се та мода избаци из наших школа, щ1 и
данас је тако, и можда тај разлог неће бити довољан док
је света и века. Нема 111кола у нашој земљи где се младе
госпођице не сматрају обавезне да заврше свој писмени
задатак придиком, а видећете и то да је придика најла­
комисленије и најмање побожне девојке увек и најдужа
и најнепопустљивије побожна. Али доста о том. Увек је
истина о рођеној земљи нешто што нам је неукусно. А
сад да се вратимо испиту. Прво је прочитан састав под
насловом: ,,Зар је то, дакле, живот?" Можда ће читалац
бити кадар да поднесе један извадак.
У животу свакидашњем и пустом, са каквим слат­
ким узбуђењем очекује млађана душа какав жуђени
призор славља! Уобразиља је њена запослена сликањем
ружичастих слика радости. И она која је страсна и
одана следбеница моде, већ види себе, у мислима, како
је окружује празнична гомила и како је, ,,што је год
посматрача, она највише посматрана". Њена дражесна
прилика заоденута у снежне хаљине ковитла се кроз
вртлог веселих игара; око њено најсветлије је, корак
њен најлакокрилији је у читавом том веселом скупу. И
време брзо промиче у таквим слатким маштаријама, и
већ је настао блажени час када ће она ступити у рајски
свет Елизијума37, о коме је сневала толике блиставе
37 Елисејске пољане - према грчкој митологији место где бораве
блажене сенке
-175-
 шове. Како се све причињава вилински •шробно њеној
очараној машти! Сваки нови призор 11ражеснији је од
другог. Али, после извесног времена, она у1щ!Ја да се под
тим красним спољним омотом крије таштина и сујета; и
ласкање које је некада очаравало душу њену са11а храпа­
во звучи уву њеном, а балска дворана изгубила је за њу
све своје чари; и нарушена здравља а огорчена срца она
се одвраћа са 11убоким уверењем да земаљска задовољ­
ства нису у стању да утоле душевну чежњу.
И тако даље, и тако једнако.
За време овог читања, на махове, чуло би се тихо
брујање искреног одобравања и усклици, шапатом:
"ЈОЈ,. што Је . то лепо речено.1", ,,Цела
. слатка.,.. , ,,Како Је
целцата истина!" итд. а када се читање завршило са
необичном уцвељеном проповеди, заори се одушевљени
пљесак!
Онда се диже витка, сетна девојка, чије је лице било
привлачно и интересантно због оног бледила које до­
лази од пилула и рђавог варења, и она прочита "поему".
Биће вам доста и две строфе:
ДЕВОЈАНА С МИСУР-ВОДЕ 38
ОПРАШТА СЕ С АЛАБАМОМ39
Алабамо, збогом, о љубави моја,
Ја остављам тебе сад за време неко.
С тугом те напушта нежна душа моја
И срце ме боли: бићеш ми далеко!
Лутала сам твојим шумарцима цветним,
И крај Талапузе40 читала са маром,
Вале сам слушала заносима сретним,
Љубила ме зора својим првим жаром.
38 Са реке Мисури
39 Једна северноамеричка држава
40 Притока реке Мисури
-176-
Није мс срамота што ми душа гр1џ:1,
И што болно плачем мене вије стид.
Јер се нс раС'1·ављам од туl)инскн ср1џ1
И туl)ински није твој прелепи вид.
Држава ми била завичајни свет.
Ти си била, реко, моје срце само,
И нек ми ес следе: очи, срце, тет,41
Ако заборавим, тебе, Алабамо.
Било је мало њих који су знали шта му то дође
,,тет", али их је "поема" ипак веома задовољила.
Затим се појави цр1111ураста, црноока, црнокоса
млада госпођица. Она најпре значајно поћута неко
време, онда даде лицу тра�'и•1ан израз и стаде читати
одмереним гласом:
ВИЂЕЊЕ
Ноћ је била мрачна и бурна. Око престола на
вишњем своду небеском није треперила ниједна звезда;
али слух је стално био потресан rлухим ударима тешке
грмљавине. Стравичне муње бесомучно су проблески­
вале кроз облачне одаје небеске, као да су хтеле да се
наругају ноћи коју је над њиховим трепетом задобио
преславни Франклин.42
Чак су се и бесомучно напрасити вихори једнодушно
стекли долазећи из својих тајновитих боравишта и ра­
збеснели се унаоколо као да су хтели својим учешћем
призор да учине још страхобнијим. И по овом недобу у
тако мрклом, тако суморном мој је дух вапио за људским
саосећањем; али уместо тога стала ми је уз бок о н а:
41Тет, француски тете, глава.
42 Бенџамин Франклин (1706-1790), славни амерички јавни рад­
ник и физичар, изумео громобран.
-177-
 ,,( 'р1џ1 мо1·а утешип.:љ�,.а
Ду1111: мојt: светитељка
CHIIX РаЈ\ОСТИ ВОДИ'l'еЉКН
болова �tзбавитељка."
Она се кретала 11011yr оних CBC'l'JIIIX (1111 1 .1 IIITO ИХ
је дочарала уобразиља романтичара 11 омЈ1;щине, у
њиховим сунчаним шетњама по рајској I ЈШ/\111111 маште.
Кретала се као краљица лепоте, незаодс11ута 1111 у шта
друго осим у урес своје сопствене нетџ1ку•111L' 11раrости.
Корак јој је био тако нежан да није био к:щар •щк ни да
проузрокује какав шум, и да нешто није (iщю •1аробног
дрхтаја који је долазио од пренежна њена 1101111ра, она би
ишчезла неопажена и чак и да не побуди жунњу онако
као што мину све пресмерне лепоте. У 11р·1·ама лица
њезина почивала је чудна туга налик на лсдс111.: сузе на
одори децембра - када ми је указала руком 11а стихије
ухваћене у коштац и наложила ми да проматрам она два
бића која су оличавала те две суштине.
. . . И ова мора износила је пуних десет страница
рукописа, а завршавала се наравоученијем које је тако
смртоносно лишавало сваке наде у спасење све оне који
нису били презвитеријанци - да је добила прву 11аграду.
Та књижевна радња сматрала се као највеhа умо­
творина читаве вечери. А градоначелник ове селендре,
предајући награду умотворци, одржао је топао говор у
коме је рекао да је то: ,,најречитије нешто од свега што
сам икада чуо и да би се њиме могао подичити и гордити
чак и Данијел Вебетер43 главом!"
Споменућемо, онако узгред, да је број умотворина у
којима је била надасве нежно истицана реч "бајна" и где
се људско искуство редовно звало - ,,страница живота"
- да је број таквих умотворина био изнад просечнога.
А сад учитељ који је био толико нацврцкан да је већ
постао мек као памук - одмаче столицу, окрете леђа
43
Амерички државЮ1к и говорник.
-178-
слушаоцима и стаде да црта на табли ма11у Америке да
би на њој испитивао Ьакс из земљописа. Лт, 11осао му
није ишао од руке, јер му јс рука била 11ес111·у1ша, и кроз
читаву дворану пронесе ес 11ригушен кикот. 'i11:ю јс он у
чему је ствар, па се даде нн исправљање. 011 k 1.·у111Јсром
брисао, па поново цrтао, 11рецртавао и д<щртнн:ю, али
само је кварио цртеж, t·вс 1·оре и горе, а к11k111 Ј{' (11111ао
све гласнији и глас1111ј11. Сан ес он сав 11r1.·н,11џ 11щ•ну и
видело се да је одлу1111O 1џ1 ес кикотом 11 1111·1 1щ 111' на
збунити. Осећао је да t·y снс о•ш унсrсщ: у 11,\·1·11 у•11111111111
му се већ да ствар идс као 111·1·0 треба, а O11ам11 1(111:111 щ•
престаје! Напротив, кнкт· t'L' 1щ1•1·1ю 1101.1•1,111 1 \ 1{,11, 11 11
не би! Над самом њсго11ш,1 1.11;111ом 11110 Jt' о 1 111111 \ 1,111,111у,
а низ ту рупу спуштш�а \.'\.' м11•11-.,1 щ• 11111,1 ,, 11111111111 м 111н•1-.11
средине, глава и губ1ща (111щ• t у 111 1 1111111•·111111· 1- р111щ н11
не мауче. Мачка се 1ют11щ1ко \.11у111 1,1Ј1,1, 11;1 t t' 1- ;1щн�ма
хватала конопца, озго, ш111 (щ јој t't' к,1щ1t· 0·1 к,1•111щ· 11р11
спуштању и она се ра·1мт1·1·щ>ш1а 111а11ама 1ю 11ра 11юм
неухватљивом ваздуху да ес канџама у 111·1·а ·�абОЈ\С.
Кикот је бивао све силнији, све ур11сбсс11иј11, а мачка ес
налазила већ само шест стопа од главе задубљеног уче.
Ниже, ниже, још мало ниже - и она му ш•[епа власуљу
очајничким канџама, зари се у њу! У исти час цимнуше
је одозго за трен ока и повукоше на таван заједно са
пленом од кога се није одвајала! А да сте видели како се
тек светлост одби и разли са учитељеве ћеле:. молеров
ју је син, наиме - п о з л а т и о!
Ово је прекинуло седницу. Дечаци су се осветили. И
дошао је распуст.
***
Н а п о м е н а. Све ове тобожње "књижевне
радње" и "умотворине" о којима је овде реч пренете су
без икакве измене из једне свеске: ,,проза и поезија једне
-179-
·1а11iщ11е госпођице". 44 Само, оне су у дт,ку израђене
11рt:ма "школскодевојачком" калупу, те су нрема томе
11 м11ого успелије, у својој врсти, но што би била икоја
имитација.45
ГЛABAXXIII
Том се уписао у нову дружину која ес звала
"Трезвена младеж". Привукло га је упадљиво шаренило
њихових "регалија",46 њихових значки и спољашњих
знакова. Заветовао се да ће да се одриче пушења, жва­
кања и сваке непристојности и псовки дЬкле је год члан
младежи. И сада, одједаред, Том је пронашао нешто
ново: само ти обећај да нешто нећеш, и то ти је одмах
најсигурнији пут да цркаваш да урадиш баш оно чега
си се одрекао. И Тома, на његово изненађење, стаде
да мори жеља за пићем, за клетвом и псовком; па је та
жеља неодољиво расла, те ако Том није иступио из удру­
жења то је само зато што је живео у нади да ће му се
ускоро дати прилика да се покаже и да пропарадира са
својом црвеном траком.
Приближавао се четврти јул47 ; али се Том ускоро
мануо те помисли_: (а није се наносио својих окова још
ни 48 сати) - и све је своје наде усредсредио на чика­
Фрезера, старога мировнога судију, за кога се говоркало
да је на самрти. Он ће посигурно имати величанствену
јавну пратњу, није он ваљда тек онако тако високи јавни
службеник. И пуна три дана био је Том у највећој бризи
за судијино здравље и стално се распитивао како му је.
44 Из западне Америке.
45 Подражавање.
46 Регалија - знаци краљевског достојанства: круна, скиптар,
јабука. У пренесеном значењу сви вањски знаци разних група и
удружења.
47 Дан проглашења независности Сједињених Држава.
-180-
Понеки пут Томове би ес наде попеле у толикој мери и
тако високо да се усудио чак и да извади своје "регали­
је", па да их испробава како му стоје пред оrЈ1е1џшом.
Али судија се лелујао, буди бог с нама, просто да те
ухвати очајање. Најзад, штавише, рашчуло ес на му је
болест кренула набоље, а после, да већ и прездравља!
Том се просто згадио на тако шта, а уз то ес occhao
некако и увређен. И сместа даде оставку на чланство
- кад тамо, исте ноћи судији позли и он умре. И Том се
чврсто решио да више никада и ниједноме човеку не
поклони вере тако као овај пут! А пратња, јао што је
било нешто лепо! Омладинци - трезвењаци марширали
су у поворци у таквој паради да њихов бивши члан само
што није пресвиснуо од зависти!
Али бар је био опет слободан дечак, а и то нешто
значи! Могао је до миле воље пити, псовати, клети се,
али, на своје изненађење, запазио је да га то не држи,
прошла га воља. Проста чињеница да то сме да чини
одузела му је сваку жељу, а камоли да му се милило.
И сад је Том био у чуду како то да те ферије, за
којима је толико жудио, чак му као мало и тешко падају.
Решио се да води дневник, али у току од три дана није
се догодило ништа под милим богом, те се тако оканио
дневника.
У градић дође прва црначка певачка и свирачка
дружина и побуди праву сензацију. Том и Џо Харпер
саставе своју певачко-свирачку извођачку дружину и
два пуна дана били су срећни.
Па чак и славни "Четврти", и он је у неку руку испао
"пропала ствар": читавога тога дана падала је киша као
из кабла, те према томе није било ни поворке, а највећи
човек на свету (како је Том држао) господин Бентон,
прави правцати сенатор Сједињених Држава, разочарао
га је, не питај како, јер није био висок двадесет и пет
стопа, ама, чак ни близу!
-181-
 /\ође циркус. Дечаци су се играли циркуса још
•11,тава три дана после тога, и то под шатором који су
скрпили од свакојаких дроњака, од поњава и простирки.
Улазница: за дечаке три игле, за девојчице - две. Па
напусте и то.
У то дођоше један френолог48 и један хипнотизер49
- па одоше и они, а село иза њих остаде још досадније и
чамотније но икада.
Било је и неколико дечјих забава, али су биле тако
ретке и тако су биле дивне, да је празнина између њих
постајала још болнија и несноснија.
Беки Тачер отишла је куhи, у Цариград, и тамо је
имала да проведе распуст - те на тај начин живот није
пружао ни једне једине светле тачке.
Она грозна тајна са убиством непрестано је мучила
и раздирала Тома, била му је као права рак-рана, јер није
попуштала и стално је болела.
Онда дођоше мале богиње. Читаве две дуге неде­
ље Том је лежао као сужањ и био је мртав за свет и
сва светска збивања. Био је врло болестан, и ништа му
се није милило. А када се најзад подигао из постеље и
мучно кренуо кроз градиh, запазио је жалосну промену
на свима и на свакоме. Догодио се "препород" и сви
су "прилазили вери", и то не само одрасли него чак и
дечаци и девојчице. Том се вуцарао тамо-амо, и све се
надао, мада није било места нади - да he бар где натра­
пати на које блажено грешно лице, али куд год поглед
баци: све само разочарења. Затекао је Џо Харпера како
проучава Свето писмо, па се жалосно удаљи од тог муч­
ног, неутеuшог призора. Потражио Бен Роџерса, и затекао
га где "обилази сиротињу" са читавом котарицом бого­
угодних "књига за народ". Уловио је најзад Џима Холиса,
48 Френолог, онај који по облику лубање казује људима какве
су им душевне особине и шта их чека у животу.
49 Онај који може да успава друге и да њима управља.
-182-
а овај обрати пажњу Тому да су му његове тек
прележане богиње у ствари божји благосжщ, јер имају
да му послуже као 01юмс11а свевишњега.
Сваки дечко кога би Том сусрео певао би му исту
песму на нови глас и ба�џю би га у тежу потиштеност.
Најзад, када Том у крајњем очајању 11отражи
уточишта на грудима Хаклбери Фина, а овај 1·а 110•1ека
једном изреком из Светог писма, - е тада му ср1џ� 11рс­
пуче, и он се добауља куhи, у кревет, пошто му јс 11укло
пред очима да је само 011, једини јединцати у читавоме
овом граду, изгубио душу за сва времена, за векове
векова.
Те исте ноћи спусти се страховита олуја: наиђе
провала облака; киша је лила као из кабла; громови
се ражџилитали, а муље заслепљивале очи и цепале
небеса на читаве крпе од блеска. Он се покри јорганом
преко главе и чекао је сваки час у страху и трепету да
доживи своју ужасну погибију, јер није ни мрву сумњао
да је сва ова хука, бука и халабука искључиво - због
њега! Веровао је да је својим изазивањем преко крајњих
граница исувише преценио стрпљивост природних сила
- и ето шта је сад дочекао! Међутим, кад би се ишло на то
да се каква мала бубица премлати топовском паљбом из
читавих батерија - то би Тому свакако дошло као раси­
пање улудо и величанствених потеза и саме муниције...
али му није изгледало ни најмање неприкладно да буде
разјарена таква једна скупоцена грмљавина и непогода
само да би се избрисао с лица земље такав један црвиh
земаљски као што је он!
Мало-помало бура се смири, она прође а да свој
циљ није постигла! Прва мисао Томова била је: сместа
благодарити Богу и поправити се! Али одмах за овом
дошла је и друга мисао: очекнути! Јер можда и онако,
без њега, олује више бити неhе.
Сутрадан опет му дођоше лекари, јер се болест
повратила.
-183-
 Три пуне недеље морао је да одлежи II на нс 11апушта
11щт{:љу. Те су му три 11едсље дошле као читав један век.
Л кад се најзад извукао, тако му је било да ес r·отово није
1111 радовао ни Богу био захвалан што је 1ю111тс�ен овај
нут -кад се само сетио како му је живот био 11уст, како
је био остао без другова, како је био напуштен од свију
и свакога.
Он се спустио нечујно низ улицу и затече Џима
Холиса како изиграва судију пред малолетничким
судским заседањем на коме се судило једном мачору
за убиство с предумишљајем, и то у присуству и саме
његове жртве: једне птице. Он наlје Џо Харпера и Хака
Фина негде у неком забаченом ћорсокаку: сладили су се
украденом дињом. Јадни су ти они! И њих је снашло оно
исто што и Тома: болест им се повратила.
ГЛАВАХХIV
Дремеж се најзад разбио, и градић се нагло
тргнуо из сна: одреlјена је �удска расправа о убиству
с предумишљајем. � читав градић само је о томе гово­
рио.
Ни Том није могао избећи те разговоре. А свака и
најмања примедба у вези с убиством парала му је срце,
пошто га је његова узнемирена савест и вечита зебња
такорећи убедила да се таквим напоменама у његовом
присуству иде само на то да се он· искуша и "испипа".
Није му било ни накрај памети како би то могли да га
подозревају да он ишта зна о убиству, али се ипак у свим
тим наклапањима нелагодно осећао, И све време поди­
лазила га је студена језа.
Он одведе Хака на страну, на усамљено место да с
њим измења мисли. Лакнуће му на души да мало одреши
-184-
језик, па макар и за најкр,Ље време; а такоlЈС 11 на подели
терет тешкога јада с 11ским који пати сли•нrс муке. А
пре свега желео је да ес увери да се Хак није, 11очем, где
излануо.
-Хаче, јеси ли иком шта рекао о ономе'?
-О чему то?
-Знаш и сам о чему.
-Ао, наравно да нисам.
-Ни једну једниту реч?
- Ни једну једющату реч, тако ми Бог помогао! А
зашто питаш?
- Па, било ме страх.
- Еј, мој Томе Сојсре, та ми не бисмо ни два дана
остали у животу кад би се то дознало. Ти то знаш, и те
како.
Тому лакне. Он поћута мало па ће онда:
-Хаче, је л' те пико не би могао натерати да одаш,
кажи право?
-Шта! Мене ко да натера на тако што? Мањ' да ми
је стало да ме онај нечастиви полукрвњак50 утопи као
маче! Онда бих! Ту нема избора.
- Лепо, онда у реду ствар. Докле год држимо језик
за зубима дотле смо сигурни, то ми је јасно као дан.
Хајде да се поново закунемо! Бићу сигурнији!
-Важи.
И они се поново заклеше уз стравичне свечане
обреде.
-Је ли, Хаче, шта се то све говори по вароши? Чуо
сам, не питај колико!
- Говори? Па лепо, све једно те једно: Маф Потер,
и опет Маф Потер, и све само Маф Потер. Пробија ме
зној за знојем, и дошло ми да се сакријем где ме нико не
може наћи.
so Мелез, мешане крви, полуиндијанац, полубелац.
-185-
 Са мном је исто, и мени пуне уши с 1ы1м од јутра
ЈЏ> мрака. Видим да је њему одзвонило! Л 1џ1 ли ти га је
каткад жао?
- Ама једнако, једнако ми га је жао. 011 није да
кажем богзна шта и не знам шта; али никоме тај није
учинио какву пакост, никоме ишта нажао. Упеца по коју
рибицу, тек толико да ухвати неку пару и да ес поштено
натреска ракије. Иначе по цео дан продаје зјала, али,
боже мој, та сви смо ми такви, или бар да кажем: већина
нас је таква, а зар су ми и попови нешто бољи? Још је он
од добра соја - једном ми је тако дао пола рибе; а рибе
да кажем да је било за двојицу, није било; и колико ми се
тај пута нашао у невољи кад би ме срећа изневерила!
- Јесте, Хаче, а мени је крпио змајеве и зујалице, па
ми је намештао и удице на струк. Знаш што бих волео
да можемо некако да га извучемо одонуд.
- Е, мој Томе, камо те лепе среће! Али нема од тога
ништа! А сем тога, шта би му то вредело, опет би они
њега уловили!
- Наравно, то му не гине. Али не знаш што мрзим
кад стану да му подмећу па да га псују и руже на пасја
кола, а овамо, да кажеш да ј� учинио оно, он није учи­
нио ... оно ...
- И ја то мрзим, Томе! Јао, Боже мој, па све чујем
како говоре да је он најкрволочнији разбојник у читавој
земљи, па не знам, да се чуде како га већ одавно нису
обесили!
- Јесте, једнако то говоре! А чуо сам неке, кажу,
ако га само ослободе, да ће га линчовати.
- И хоће, какви су!
Дечаци су дуго разговарали, али им је слаба била
утеха. И чим се ухватио први сумрак, затекао их негде у
близини малог осамљеног затвора: окушаше врзмајући
се онуда, а овај пут ваљда су имали и неку неодређену
наду да ће можда искрснути шта што би их ослободило
-186-
брига. Али искрсло није 11ишта: по свему јс изгледало
да нема ниоткуд ни анђела ни вила којима јс стало до
злосрећнога сужња! Дечаци учинише што су всl1 често
до сада чинили - пpиlJOILIC решетки од ћелије 11 дадоше
Потеру нешто дувана и шибица. Потер је био ·н1творен
у приземљу, а стражара уопште није било.
Захвалност његова 11а донесеним понудама увек
их је грозно пекла, а овај пут пекла их савест јо111 горе
него икада. А већ осеl1ал11 су се као кукавице и И'}Јџ1јице
најниже врсте када им јс Потер казао:
- Много сте ми ваљали, децо, - бољи сте били
према мени но ико у овом ,·раду. И то ја не заборављам,
аја, нипошто! Често кажем себи:
"Лепио си им змајеве, свима тим дечацима - кажем
ја - и правио још свакојаке справе, на си им показивао
која су места душу дала 'Ја 11с1џньс, па си им био на руци
што си год могао, а сад ударила невоља, и сви заборавили
на старог Мафа, а видиш, Том није заборавио, па видиш
и Хак није заборавио; нису те заборавили - кажем ја
- и онда где и ја да заборавим, где и кад да им то икад
заборавим! Никада вала ја!" - Ето, видите ли, дечице,
учинио сам нешто грозно, а био сам онда трештен пијан,
померио памећу од пића, јер само тако могу објаснити,
а сад имам за то да омастим конопац - и право је! Право
је и најбоље је тако, морам признати, све сам уверен да
је тако. Лепо, манимо се тога. Не бих волео да вам буде
ни тешко ни криво шта на мене, та ви сте се показали
као прави пријатељи! Али ето, желео бих да вам кажем
да знате: немојте се никад, децо, опијати, да не дотерате
довде, као ја! Приђите ми мало ближе, од леве руке,
е тако да знате само каква је то силна утеха да видиш
пријатељска лица, кад си пао у такву љуту невољу, а
нико да те обиђе, нико осим вас! Добра пријатељска
лица, добра пријатељска лица. Попните се једно другом
на леђа да вас помилким мало по лицу. Ево тако. Сад
-187-
Hil �т рукујемо, протурите руке кроз 1111111кс, ваша ће
11pol111, а моја је ручерда и сувише глома·тu. Мале су вам
ру•1ице, слабачке су, али оне су помогле Мафу Потеру,
јао колико су помогле, и још би му више помогле да само
шта могу!
Том се вратио куhи сав утучен и очајан, а тс је ноћи
сањао стравичне снове. Сутрадан и прекосутра једнако
је обигравао око суднице и нешто га је неодољиво вукло
да уђе унутра, па се с муком суздржавао да нс упадне.
И са Хаком иста ствар. Свесно су избегавали једно
друго. С времена на време удаљили би ес куд било,
али би их увек она грозовита привлачна сила довукла
натраг.
Чим би ко наврнуо из суднице, Том би напрегао слух,
али је сваки пут, без изузетка, имао да чује само жалосне
вести: мрежа око јадног Потера заплитала се све више и
више, стезала га све горе и горе. И већ на крају другога
дана читаво је село говорило: исказ Индијанца Џоа нити
шта може оборити, нити поколебати, и нема ни најмање
сумње какву ће пресуду порота изрећи.
Том се дуго задржао те ноћи ван куће, а вратио се
у постељу кроз прозор. Био ј� узрујан безмерно. Сате и
сате није могао да �асли.
Сутрадан изјутра поврвело је читаво село ка судни­
ци, јер је то био велики дан. У дупке пуној судској двора­
ни били су подједнако заступљени и људи и жене. После
дугог чекања уђоше поротници и заузеше своја места;
одмах за њима уведоше Потера, окована у ланце; био је
блед и изнемогао, престрашен и утучен. Он седе, одакле
су га сви могли видети, радознало зурити у њега.
Индијанац Џо је исто тако био на видном месту, а
лице му тупо и безизразно, као и увек.
Опет потраја неко време, па уђе .судија и шериф
објави да се заседање отвара. Сад настаде уобичајено
сашаптавање између правобранилаца и шушкање
-188-
судских хартија. Све ове поједшюсти, а такође и оно
чекање - све је то допринело да се створи нско напрег­
нуто расположење, сви су били узбуђени, а с,�има живци
напети до крајности.
Призваше првог сведока.
Он је сведочио да јс затекао Мафа Потера кнко се
умива у потоку, и то у рани јутарњи час, баш 01ю1·а дана
када је убиство откривено, и како је сместа кришом
побегао.
После још неколико постављених питања државни
тужилац рече:
- Реч има одбрана, нека сведоку постави питања.
Сужањ подиже поглед часак, али одмах обори очи,
кад његов рођени бранилац изјави:
- Немам шта да питам.
Други сведок исказа да је нашао нож крај леша.
Државни тужилац рече:
- Одбрана, изволите поставити питања сведоку.
- Немам шта да питам - одговори Потеров адвокат.
Трећи се сведок закле да је често виђао исти тај
нож у Потера као Потерову својину.
- Изволите поставити питања сведоку.
Одбрана и овога пута одби да му поставља питања.
Сва су лица у дворани почела да показују неку зло-
вољу. Шта мисли тај бранилац, зар се нимало неће зало­
жити за свог штићеника, а овамо у питању је глава?
· Више сведока изјавише под заклетвом како се
Потер држао као кривац када су га довели на место где
је извршено убиство.
Па и њима би допуштено да напусте сведочку
клупу, а да им одбрана није поставила ни једно питање,
а камоли више унакрсних питања.
Сведоци који су уливали пуно поверење изнели су
све појединости о ономе јутру на гробљу (којега су се
-189-
11 �·1111 11рисутни тако добро сећали) и ш, једноме од њих
111111.: Потеров бранилац 1юстављао питаља.
Судница је изражавала своју запре11ашћеност и
своје незадовољство гласним гунђањем тако да су доби­
ли укор од стране председавајућег судије.
После тога државни тужилац изјави:
-Заклетвама грађана чија је и сама часна реч изнад
сваке сумње, утврдили смо да је овај ужасни злочин учи­
нио несрећник који се налази на оптуженичкој клупи.
Потеру се оте из груди пригушен крик. Он покри
лице рукама и поведе се, па се тако благо њихао тамо и
амо.Мучно ћутање владало је у судском заседању.Многи
су мушкарци били ганути, а многим женама грунуше на
очи сузе које су показивале њихово саучешhс.
Тада се диже бранилац оптуженог и рече:
- Ваша честитости, у својим претходним напо­
менама приликом отварања ове расправе, ми смо
наговестили нашу намеру да докажемо да је наш кли­
јент51 учинио овај страшни злочин под утицајем слепог и
бесвесног стања пијаног заноса. Али ми смо одустали од
те намере и не мислимо да излазимо пред вас са таквом
одбраном... - па обраћајући се судском пријавнику:
-Позовите Томаса Сојера.
Није било лица у судници да се на њему није читала
ошамућеност и неко збуњено запрепашћење. Па и
Потер је био згранут. Све се очи упреше у чуду у Тома,
који устаде и заузе место сведока. Дечко је изгледао сав
унезверен, јер је жив премро од страха.
Он положи заклетву.
-Томасе Сојере, где сте се налазили на дан седам­
наестог јуна, око поноћи?
Том погледа у гвоздено лице Индијанца Џоа и језик
му отказа послушност.Публика га је слушала притајена
51 Штићеник.
-190-
даха, али речи нису хтеле да навру. Ипак, 1юс11е неколико
тренутака дечко се мало повратио, добио 11е111то снаге и
пошло му је за руком да унесе нешто мало ·Ј11ука у своје
речи, таман толико да су га бар неки могли •аути.
-На гробљу.
-Мало гласније, молим вас. Не плашите ес ништа.
Били сте...
-На гробљу.
На лицу Индијанца Џоа заигра презрив ()(:мејак.
- Јесте ли били близу, и колико стс бщ111 близу
гроба Хорса Виљемса?
-Био сам близу, господине!
-Говорите нешто мало гласније. Колико <-чrе били
близу?
-Близу као што сам сад од вас.
-Јесте ли били сакривени или нисте?
-Сакрио сам се.
-Где?
-Иза оних брестова што су на самој ивици раке.
Индијанац Џо трже ес и прену, готово сасвим не-
приметно.
-Је ли ко био са вама?
-Да, господине. Дошао сам са...
- Станите, почекајте часак. Не спомињите име сво-
га другара. Кад нам затреба, ми ћемо то име навести.
Јесте ли ишта понели са собом?
Том је мало оклевао и изгледао је збуњен.
- Говори, говори, дете моје, ништа се не бој. Нема
ту срамоте. Истина је увек за поштовање. Шта си понео
са собом?
- Само, само ... цркнуту мачку!
Двораном се пронесе пригушени кикот, који суд
сместа угуши.
-Ми ћемо већ суду показати и тај мачји костур. А
сад, чедо моје, реци све како се догодило, реци својим
-191-
Рl' 111ма, немој ништа да поизостављаш, и 11с плаши се
1 је снове опседао, и кад год би му се јавио у с11у, из очију
1111111та.
Том поче - најпре оклевајући, па како јс долазио
у ватру, речи су му текле брже и лакше; и 'Ја трен ока
није се ништа друго чуло осим његова гласа, и све су очи
биле упрте у њега.
Отворених уста, готово и не предюuуl1и, '!итава је
дворана просто гутала његове речи. Заборавили су на
све, на само време које је протицало - занссс11и сабла­
сном дражи језовите приче. Напетост напрегнутога
узбуђења које је стално расло достигла је врхунац кад
је дечко изрекао:
- И када је доктор потегао крстачу, па њоме мах­
нуо, а Маф Потер се стровалио на земљу, Индијанац Џо
скочи с ножем ...
Брз као муња мелез полете прозору, одгурну све
који су му се нашли на путу, и - умаче.
ГЛАВАХХV
Опет је Том .постао блештави јунак - старији га
мазе, млади му завиде. Па му је име дошло чак у бесмрт­
ну штампу, јер су га сеоске новине узвеличале. Па било
је и таквих који су веровали да ће Том догурати чак и
да буде председник, ако га; то јест, пре тога не закаче
вешала.
И као што то увек бива, нестални и непромишљени
свет пригрлио је Мафа Потера на своје груди и мазио
га исто онако издашно као што га је пре тога ружио и
олајавао. Али такво понашање иде свету у прилог, те не
би било лепо да му се то замера.
Том је проводио дане у једном блеску и заносу, али
ноћи, ноћи су му биле доба ужаса, Индијанац Џо све му
-192-
му је стрељала погибија и смрт.
Никакво искушење није било кадро да измами
дечка да изађе из куће пошто мрак падне. Цр11и Хак био
је у истом таквом стању уцвељености и ужаса, будући
да је Том све испричао адвакоту, уочи великог судњег
дана, па је Хак жив премро да ће и његово учешhс изаћи
на видело иако га је бекство Индијанца Џоа спасло од
грозне патње да сведочи на суду. Јесте да му је, кук;�вцу
сињем, адвокат обећао да ће ствар држати у тајности,
али шта с тим? Откад је узнемирена савест била у стању
чак и Тома да дотера у браниочеву кућу, по мрклој ноhи,
и да ишчупа грозовиту причу из оних уста запечаћених
најјезовитијом и најстрахобнијом заклетвом - отада је
Хак, може се рећи, изгубио свако поверење у род људ­
ски.
Преко дана, захвалност Мафа Потера усрећивала
је Тома, био је сав срећан што је проговорио - али ноћу
је Том жалио што није уста запечатио са седам печата.
Једну половину времена Том је проводио у страху да
Индијанца Џоа никада неће ухватити, а другу половину
опет живео у зебњи да га само некако не ухвате.
И Том је знао само да никад више неће одахнути
слободно све док тај човек не буде мртав и док му Том
не види леш.
Биле су расписане уцене на све стране. Претражили
су све унаоколо, али од Индијанца Џоа ни трага ни
гласа.
Па запе чак из Сент Луиса и оно свезнајуће чудо
што сваком улива страхопоштовање: дошао је један
детектив! Он је њушкао лево и десно, климао главом,
правио се већ не знаш колико мудар и паметан и
постигао је онај запрепашћујући успех што га редовно
постижу мајстори његовог заната. То значи, ,,нашао је
кључ".
-193-
 ( 'с:1мо - ,,кључ" нс може да се отера на вешала, те
КаЈ\ је тако детек·гив, необављена посла, отишао кући,
Тс.>м се о�ећао исто тако несигурно као и пре детек­
тивова доласка.
Полако су одмицали дани, а сваки је, све мало­
помало, скидао понешто од оног сињег терета са
Томове душе.
ГЛАВАХХVI
У животу свакога дечака - ако се развија како
ваља и треба, дође дан када просто полуди од жеље
да оде негде и да тражи закопано благо. Е, та и таква
жеља изненада је спопала Тома. Он се стушти да нађе
Џоа Харпера, али није имао успеха. Онда потражи Бена
Роџерса - отишао на пецање. Те тако натрапа на Хака
Фина, Црвену Руку. Хак би баш сасвим одговарао. Том
га поведе где их нико неће чути и у поверењу му изложи
ствар. Хак пристаје. Увек се Хак прима сваког потхвата
где ће бити забавно, а где се не тражи новац, пошто је
он увек имао и на претек о'не врсте времена која није
новац.52
- Где да копамо? -упита Хак.
-Па туда свуда.
-Шта, зар је благо сакривено на све стране?
- Дабоме да није. Благо је сакривено на страшно
чудним местима, јесте Хаче, понеки пут на "острвљу",
а каткад у натрулим сандуцима испод крајичка од голе
гране код старог сувог дрвета, и то баш где сенку баца
у поноћ; само најчешће је испод патоса "нечисте куће" у
којој се привиђају авети.
52 Подсећа на изреку "време је новац".
-194-
-А ко га тамо сакрије?
-Па, разбојници, на сваки начин, а u1то би ти хтео,
ко други? Неће ваљда управитељи недељних школа!
- Ко би му га знао! Да је моје, ја га вала не бих
ни сакривао, него бих га скуцкао, а живео бих све у
шеснаест!
- И ја бих исто тако; али разбојници и пља•1каши,
они тако не чине него увек крију, па где сакрију, има
тамо и да остане.
-Зар никад после не дођу по благо?
-Никада, они мисле да ће доћи, али обично забораве
знаке по којима ће га наhи, или однекуд сви поумиру.
Тек, било како било, благо полежи тако, богзна докле,
па се ухвати рђа по њему, па тек бог те пита кад неко
нађе једну жуту хартију, а на хартији има да се одгонета
бар недељу дана, јер је обично све само знамење и све
сам божји "роглиф".53
-Рог -какви сад рогови?
-Роглиф! То су ти слике и прилике и тако неке
шкработине, које на први поглед рекао би човек, не зна­
че баш ништа!
-А јеси ли ти, Томе, нашао ту такву хартију?
-Нисам.
- Па лепо, како онда да испипаш који му знаци
дођу.
-Не требају мени знаци. Они увек закопавају под
,,нечистом" ,,сеновитом" кућом или на каквом острву,
или под сухим дрветом чија се једна гола грана отела и
штрчи. Ето, ми смо мало чепркнули по Џексоновој ади,
а можемо и опет да пробамо, па онда, ено нам и старе
"нечисте" куће, изнад шпиритусног потока -а тамо све
врви од усахлог дрвећа са самим мртвим гранама-силе­
сија једна!
53 Хијероглифи, старо египатско писмо, у виду слика.
- 195-
 -Је ли баш под сваким?
-Шта ти то звоцаш! Наравно да није.
-Па како да знаш под којим да копаш?
-Па под сваким!
-Бре, Томе, па то има да нам прође читаво лето у
томе послу.
- Па шта? Замисли само, лепо нађеш бакарни
лонац, а у лонцу сто долара, по њима пала рђа, али
нема шта, суво злато, па ти се срце смеје на њега; или,
рецимо, нађеш какву трулу сандучину, а у њој све сами
дијаманти! Шта велиш на то, а?
Хаку засијаше очи:
- То би био урнебес! Него, ти мени да одбројиш
само оних сто долара, дијаманте ти и не тражим! На
част ти дијаманти!
- Лепо. Али, кладим се у шта хоћеш, ја дијаманте
не пуштам из руку. Та понеки од њих вреди и двадесет
долара комад. А нема ниједан да не вреди бар шест
парчића,54 ако не и читаво доларче.
-Та немој? Зар збиља толико?
- Па наравно, то ће ти свако рећи. Зар никад ниси
видео дијамант, еј бре, Хаче?
-Колико ја памтим, никада.
-А да знаш, само краљеви, они их имају безброј.
- Само ја, Томе, ја ти не познајем краља ни од
корова.
- То ти признајем, откуд да их знаш! Али само да
одеш нешто у Европу, има их тамо ко кусих паса, па све
скачу на све стране, колико их има!
-Зар збиља скачу?
- Скачу? Баба ти скаче! Којешта!
-Па добро, па што си малопре сам казао.
- Е, није него! Па ја сам само хтео да кажем да их
има онолико, да их има на гомили - а ког ђавола опет
да скачу? Хтео сам да ти кажем онако уопште - да их
рче - ситни сребрни новац.
54 Па
-196-
има на све стране, где се оком бациш. Као што је онај
матори грбоња Ричард.5s
-Ричард? А како му је презиме?
-Никад тај није ни имао презимена. Краљеви имају
само сваки по једно име, оно што им га да11у кад се
роде.
-Ама иди, молим те!
-Кажем ти, то им је све.
- Па лепо, ако им је потаман, и ја немам 11и111та
против, само што се мене лично тиче, није ми ни на кра_ј
памети да будем краљ, па да имам само једно јединцато
име, као какав, боже ме прости, црнац. Него де, реци,
-где мислиш да почнеш са копањем?
-Право да ти кажем, не знам ни сам. Како би било
да почнем с оним сувим дрветом, знаш, на брежуљку
изнад шпиритусног потока.
-Важи.
Те ти они спопадну једну крњу лопату и једну
мотику, па запуцаше читаве три миље куда су наумили.
Стигоше задихани и угрејани, па се одмах бацише испод
једног бреста, у хлад, да се мало одморе и да пусте који
дим.
- Ово ми се баш свиђа -рече Том.
-И мени!
- Кажи болан, Хаче, ако ископамо благо, шта ћеш
ти са својим делом?
- Па шта ... сваки божји дан по један бурек и чашу
соде, а који год циркус дође - не избијам из њега!
Кладим се да ће бити провод и по!
- Еј, мој брајко, зар ништа да не приштедиш?
- Да приштедим? А који ће ми то ђаво?
-Па, да ти остане нешто и за после да живиш.
-Таман посла! Ако се ја не пожурим, ето ти ћалца у
граду, кад му се најмање надаш, па ће све да ми дограби
55
Главна личност трагедије "Ричард Ш".
-197-
 у (.'воје канџе ... и кажем ти, сфућкао би ми тај зачас све Сад они изаберу друго место, па хајн', Јово наново.
1џ> 11оследње паре, без даљњега! А шта би ти, Томе, са Истина, рад се нешто отезао, али је ипак и111Јю, одми­
својим делом? цали су у послу. Сад опет запну и нису ништа 1·оворили.
- Прво и прво, купићу нов добош, па сабљу, али Најзад се Хак наслони на лопату па обриса рукавом
праву правцату, посеклицу, па онда црве11у машну и грашке зноја што су му
штене од правога булдога, па онда ћу да ес женим. светлуцаво цуриле са
-Да се жениш? чела, па ће рећи:
- То што чујеш. - А где мислиш по-
-Томе, па ти си мало шенуо. сле да копаш?
- Чекај само, па да видиш. - Па мислим да ес
-Бре, црни Томе, па то ти је најлуђе што би учинио! латимо оног старог дрвета
Погледај само мог ћалца и моју мајку. Чупали су се, ето, тамо горе на Кардиф­
дан и ноћ су се чупали и тукли. А сећам се као да је јуче
било! ском брегу, иза удовичиног
- Девојка којом ћу се ја оженити неће да се чупа са мајура.
мном. - То мислим да ће
- Томе, Томе, ама знам их ја, све су оне једнаке. Све бити добро дрво. Али
се оне чупају за косе! Него ти се боље на време пора­ зар нам неће удовица
змисли малко. Кажем ти, боље ти је сад! А како ти се отети благо? Та то је
зове цура? њена земља?
-Није она "цура"; она је девојчица. - Она, па да нам отме? Нека се усуди ако сме! Ко
- Па, све му то на једно дође: ја кажем цура, други нађе закопано благо, где било да било, томе и припада!
вели девојчица, и једно и друго на исто му дође. Него, Сасвим је свеједно на чијем се имању нашло!
реци Томе, како јој је име? Тај га је одговор умирио. Посао се настави. Ускоро
- Казаћу ти већ, али нећу сад. ће Хак опет рећи:
- У реду - важи. Само ако се ти кад ожениш, онда - Дођавола, изгледа да опет нисмо погодили. Шта
ја већ никаква друштва нем:ам! ти мислиш?
- Немој, ти ћеш са мном, па да живиш покрај мене. -Просто је ово чудо, Хаче! Не разумем баш ништа.
А сад... доста зановетања, диж' се, да копамо! Понеки пут ту и вештице умешају своје прсте. Па ко би
Запели су па копали читаво пола сата и све их је му га знао. Можда је ту и запело.
облио зној. Узалуд. Опет они удри риљај још једно пола - Ђаволску матер! Вештице не могу ником ништа
сата. И још увек без икаква успеха. да науде по дану!
Хак рече: - Па јесте. Није ми то пало на ум. Их! Сад знам у
- Зар они увек тако дубоко закопавају! чему је ствар. Е јесмо брљиви, као да нам је врана мозак
-Па каткад, али не увек. Углавном не. Него видим попила! Увек има да се утврди где ће пасти сенка суве
ја, нисмо ми нашли право место. гране у глуву поноћ, па ту онда да се копа!

-198- -199-
 Па онда, ђаво га знао, зевзечили смо ес не знам
11L'l1 које време, и све ни за шта! Ништа ти ту 11е помаже,
морамо да се вратимо колико још ноћас. Л налеко је
r·розно. Можеш ли да се извучеш?
- Имам да се извучем како знам. Морамо ноhас да
свршимо посао, не сме се чекати, јер ко год слази ове
рупчаге знаће одмах шта је, па ће и они да потраже.
-Лепо, навратићу по тебе ноћас и маук11уl1 у ти.
-У реду. А алат да сакријемо у шипражје.
Те ноћи отприлике у назначено време, ето ти их
опет на лицу места. Прво су мало поседели у сенци и
очекивали.
Место усамљено, а час свечан, од памтивека, из
свих старинских предања. У зашумелом лишћу - то
духови шапућу, аветиње се привиђају у сваком тамном
закутку; потмули лавеж долеће однекуд из даљине, у
одговор му се одазива јејина гробним гласом!
Сва та свечана језовитост обрвала је дечаке и они
су мало говорили. Најзад им се учинило да је већ догура­
ла поноћ; они обележише правац којим је сенка падала
и докле је пала, па удри копај. Све више их је освајала
нада, све јаче су пријањали послу, све већма их је држао
хук. Рупа се ширила и ширила и сваки пут, кад год би
мотика наишла на· чврст предмет срце би им закуцала
живље, да искочи и - сваки пут ново разочарење! Јер
шта је било -само камен или парче дрвета!
Најзад ће Том:
-Ништа нам не вреди, Хаче, опет смо погрешили.
-Ама како да погрешимо? Па ми смо сенку означи-
ли, а нисмо врднули ни за длаку.
-Јесте, али има друго нешто.
-А шта је то?
-Ето шта, ми смо сат одредили насумце. По свој смо
прилици почели или пре времена, или сувише доцкан.
Хак испусти лопату.
-200-
-То је и ништа друго -рече он. -Ето гдс је запело.
Морамо да се канимо тога посла. Нисмо у стању никад
да погодимо право време, а сем тога, веома јс страшно; у
ово доба ноћи овде вршљају око тебе све саме вештице
и бауци. Ето, осећам једнако иза леђа неко чудо, јед­
нако, а не смем ни да се окренем, ко му га зна можда he
ме шчепати некакви спреда што вребају и само •rекају
на то. Ама, откако смо дошли овамо, свега ме подилази
језа.
-Па, да ти кажем право, Хаче, и са мном ти је исто.
Треба да знаш, ти што закопавају под дрветом благо, ти
увек стрпају и понеког мртваца да им благо чува.
-Господе Боже!
- Дабоме, то они увек тако. Слушао сам сто пута,
нема шта.
- Томе, не волим ти ја никако да се врзмам где су
мртваци. Од њих увек можеш да награишеш!
-Ама не волим ни ја, Хаче, да их много узбуњујем.
Ето, замисли само овај овде -разјапи лубању, па ти одје­
даред почне нешто говорити!
-Немој, Томе, то је страшно.
-Па тако је, Хаче! И мени се кожа јежи.
- Је ли, Томе, како би било да одемо одавде, па да
пробамо на другом месту.
-У реду - и ја мислим да потражимо нешто боље.
-А куда ћемо?
Том размисли неко време, па ће онда:
-У "сеновиту кућу". Ето куда ћемо.
-Мани је врагу. Не марим ја за нечисте куће, Томе!
Аветиње и бауци, то ти је сто пута горе него мртваци.
Мртваци, они можда и причају свашта којешта, али
никад се они мучки не шуњају око човека и то с по­
кровом као што чине вампири, те још и који, одједаред
погледају преко рамена где им се надао ниси, а зуби им
само шкргућу! Ја, Томе, не бих могао то да издржим, то
нико није кадар да издржи!
-201-
 Па онда, ђаво га знао, зевзечили смо се не знам
щ.:1, које време, и све ни за шта! Ништа ти ту не помаже,
морамо да се вратимо колико још ноћас. А далеко је
грозно. Можеш ли да се извучеш?
- Имам да се извучем како знам. Морамо ноћас да
свршимо посао, не сме се чекати, јер ко год спази ове
рупчаге знаће одмах шта је, па ће и они да потраже.
- Лепо, навратићу по тебе ноћас и маукнуhу ти.
- У реду. А алат да сакријемо у шипражје.
Те ноћи отприлике у назначено време, ето ти их
опет на лицу места. Прво су мало поседели у сенци и
очекивали.
Место усамљено, а час свечан, од памтивека, из
свих старинских предања. У зашумелом лишћу - то
духови шапућу, аветиње се привиђају у сваком тамном
закутку; потмули лавеж долеће однекуд из даљине, у
одговор му се одазива јејина гробним гласом!
Сва та свечана језовитост обрвала је дечаке и они
су мало говорили. Најзад им се учинило да је већ догура­
ла поноћ; они обележише правац којим је сенка падала
и докле је пала, па удри копај. Све више их је освајала
нада, све јаче су пријањали щ>слу, све већма их је држао
хук. Рупа се ширила и ширила и сваки пут, кад год би
мотика наишла на чврст предмет срце би им закуцала
живље, да искочи и - сваки пут ново разочарење! Јер
шта је било - само камен или парче дрвета!
Најзад ће Том:
- Ништа нам не вреди, Хаче, опет смо погрешили.
-Ама како да погрешимо? Па ми смо сенку означи-
ли, а нисмо врднули ни за длаку.
-Јесте, али има друго нешто.
-А шта је то?
- Ето шта, ми смо сат одредили насумце. По свој смо
прилици почели или пре времена, или сувише доцкан.
Хак испусти лопату.
-200-
- То је и ништа друго -рече он. -Ето 1'Ј\С је запело.
Морамо да се канимо тога посла. Нисмо у стању никад
да погодимо право време, а сем тога, веома јс страшно; у
ово доба ноћи овде вршљају око тебе све саме вештице
и бауци. Ето, осећам једнако иза леђа неко чудо, јед­
нако, а не смем ни да се окренем, ко му га зна можда ће
ме шчепати некакви спреда што вребају и само чекају
на то. Ама, откако смо дошли овамо, свега ме подилази
језа.
-Па, да ти кажем право, Хаче, и са мном ти је исто.
Треба да знаш, ти што закопавају под дрветом благо, ти
увек стрпају и понеког мртваца да им благо чува.
- Господе Боже!
- Дабоме, то они увек тако. Слушао сам сто пута,
нема шта.
- Томе, не волим ти ја никако да се врзмам где су
мртваци. Од њих увек можеш да награишеш!
- Ама не волим ни ја, Хаче, да их много узбуњујем.
Ето, замисли само овај овде - разјапи лубању, па ти одје­
даред почне нешто говорити!
- Немој, Томе, то је страшно.
- Па тако је, Хаче! И мени се кожа јежи.
- Је ли, Томе, како би било да одемо одавде, па да
пробамо на другом месту.
- У реду -и ја мислим да потражимо нешто боље.
- А куда ћемо?
Том размисли неко време, па ће онда:
- У "сеновиту кућу". Ето куда ћемо.
- Мани је врагу. Не марим ја за нечисте куће, Томе!
Аветиње и бауци, то ти је сто пута горе него мртваци.
Мртваци, они можда и причају свашта којешта, али
никад се они мучки не шуњају око човека и то с по­
кровом као што чине вампири, те још и који, одједаред
погледају преко рамена где им се надао ниси, а зуби им
само шкргућу! Ја, Томе, не бих могао то да издржим, то
нико није кадар да издржи!
-201-
 Дабоме, али, мој Хаче, вампири и Т(ухони ти само
1юl1у луњају унаоколо, а дању нам ништа 1ю могу. Па
111та нам онда смета да копамо дању?
-Јесте, тако је. Али ти знаш и те како да на таква
нечиста места људи не залазе ни дању ни ноhу.
-Јесте, али то је углавном зато што нико не воли
да иде тамо где су убили човека. Само да ти кажем, у тој
кући никад се богзна шта особито није ни приметило
- то толико, што се нека плава светлост шуња око про­
зора - а никад, да кажеш, какви изистински вампири
или духови.
- Море, Томе где само видиш да светлуца и игра
нешто плавкасто, буди уверен да ту мора да има и какав
дух у најближој близини. Па то је близу памети. Јер, то
бар треба да знаш, таквом се светлошћу служе само
духови и нико други више.
-То ти признајем. Само, и то је истина да они ника­
да дању и не привире -па што онда да се бојимо.
- Па добро, у реду ствар. Кад ти кажеш, хајде да
чепркамо и у нечистој кући, само, ако баш хоћеш да
чујеш моје мишљење, није нам то ни много паметно, ни,
да видиш, богзна како сигурно.
И тако у разговору пођоше низ брежуљак. Тамо
доле, испод њих, у сред долине месечином обасјане
стајала је "сеновита кућа"; Била је посве осамљена,
разграђена, разваљена, ограда се одавно распала, коров
и дивља лоза прекрили и саме улазне степенице, и праг
њен, димњак се срушио, оквири прозорски празни, а
кров се једним крајем улубио и пропао.
Дечаци се мало забленуше, па донекле као да чек­
нуше да виде плаву светлост хоће ли да им искрсне крај
кога прозора. Онда говорећи све полагацко, тихим гла­
сом, како је то већ одговарало у добу глухом и околно-
-202-
стима, ударише далеко удесно, да би што ви111с ·Јаобишли
нечисту кућу.
На свом повратном путу они кренуше кро·;1 шуму, у
коју су били обрасли обронци Кардифског брега.
ГЛABAXXVII
Сутрадан око подне ето ти дечака код сувог дрнета.
Дошли су по свој алат. Том је горео од жеље да потегне
у "сеновиту кућу", па и Хак је био прилично нестрпљин,
али ће одједном рећи:
-Томе, болан, а знаш ли ти који је дан данас?
Том пређе у памети преко свих дана те седмице, па
одједаред брзо подиже O'-m и погледа Хака са запрепа­
шћењем:
-Јао! А мени ни на крај памети, Хаче!
-Ето, и ја се нисам сетио, као ни ти, али ме наједан-
пут такну нешто: море, па данас је петак!
-Мука жива; е, мој Хаче, никад човек да буде дово­
љно опрезан! Могли смо да награбусимо као нико наш,
да смо нешто отпочели са копањем баш у петак.
- Могли! Боље реци: награбусили бисмо свакако!
Има, наравно, по свој прилици и срећних дана, али петак
свакако није срећан.
- Па то зна и свака будала. Ниси ти први, Хаче, који
си то измислио.
- Ја то нисам ни казао; ко каже да сам ја казао?
Па није сва несрећа још ни у петку. Него сам ја прошле
ноћи још и врло ружно сањао, све некакве пацове.
- Та немој! То је сигурно несрећа! А јесу ли се
тукли?
-Нису.
-Е, видиш, Хаче, онда је то на добро. Кад се не туку,
онда ти то значи само да се ту нека несрећа шуња унао-
-203-
i..шro. сто видиш ли. А нама једино остаје да отворимо,
t·11аки од нас, четворе очи и да ни у ком случају не упа­
намо у ствар. За данас има да дигнемо руке од свега па
н,1 се играмо. Јеси ли чуо кад за Робина Худа, Хаче?
- Нисам. Ко ти је Робин Худ?
-Ко? Један од највећих људи што их је дала Енгле-
ска - и најбољи. Био је друмски разбојник.
-Фино! Баш бих волео да сам на његовом месту. А
кога је харао и пљачкао?
- Само шерифе, па владике, богаташе и краљеве, и
ту фајту. А сиротињу није ни прстом такао. Волео је и
закриљивао сиромахе. Увек је све с њима братски делио
што би год напљачкао.
-Боме, тај мора да је био даса и по!
-Паз' да није, мој Хаче! Да знаш само, био ти је он
најплеменитији човек откако је света и века. Таквих
људи нема више на овоме свету, ето, да ти кажем. А
могао је да излема сваког човека у Енглеској, и то јед­
ном једином руком, а другу, ако хоћеш, можеш и да му
вежеш на леђа. А кад спопадне свој лук од тисовине,
могао је да погоди у нишан грошић од десет центи, и то
на даљини од миље и по.
-А шта му је то лук од тисовине?56
-Не знам. Свакако то ти је некакав лук. А када би
он грошић потрефио само с краја, е он би тад сео на
земљу, па би заплакао, а псовка само пљушти!
- Хајде да се играмо Робина Худа, то је уживање
што само бити може.
-Нау1.шћу те ја како се то изиграва.
-Важи.
Те ударише у Робина Худа читаво послеподне, а с
времена на време бацили по који чежњив поглед доле
на нечисту кућу, и измењивали би реч-две о сутрашњим
изгледима и шта их све тамо сутра чека.
56
Од тисова дрвета.
-204-
А о другим заранцима, када се сунце већ смири­
вало, они се упутише кући, све правцем дугачких сенки
од дрвећа и ускоро се изгубише из вида негде у гори
Кардифској.
У суботу, готово одмах иза подне, дечаци су се опет
нашли крај сувог дРВета. Најпре повукоше неки дим у
хладу, и проћаскаше, па онда стадоше копати последњу
рупчагу, и то без много наде, али просто зато што је
Том рекао да се већ често догађало да људи одустану од
копања, а овамо их од блага дели само још непуних шест
педаља - па ти онда дође дРУГИ, замахне само једаред
лопатом и -нађе благо!
Додуше, овај пут их је то омануло - и дечаци зату­
рише алат преко рамена па одоше, али свесни да нису
ништа пропустили ни лакомислено проиграли срећу,
него да су испунили све услове који се траже од правих
копача блага.
Када су стигли до "сеновите куће", у оној мртвој
тишини на припеци жаркој било је нечега тако језови­
тог, тако злокобног, а у пустој осами и напуштености
читавога тога места било је нешто што је уливало
такву злу стрепњу, да њих, за тренутак, обузе зебња,
и плашили су се да уђу. Онда се довуку до врата, па
тресући се од страха, провире унутра.
Видеше собу, обраслу у коров, без патоса, без
таванице; у њој неко разваљено огњиште, прозори
празни, степеник поиспадао, а овде-онде нахватала се
паучина, сва покидана у дроњке и напуштена.
Они уђоше полако; дамари им бију, говоре шапатом,
слух напели да ухвате и најмањи шум, а напрегли сваки
мишић да би се могло сместа одступити.
Ускоро су се већ нешто мало навикнули, те се
њихов страх донекле преиначи и преметну у неку врсту
критичког и напетог испитивања, те су се сами себи
дивили што су тако храбри, дивили се, па да видите,
-205-
но111ла им та њихова храброст мало и чуд11а. Затим им
ес 11рохтело да погледају степенице. Истина, то му дође
мало као да човек сам пресеца одступницу, али они су се
међусобно зачикавали: чик ако смеш, и наравно, шта је
могло произаћи, бацише алат у угао, и де, пењи се!
А и тамо горе исти знаци пропасти. У једноме куту
нађоше долап, и он им је обећавао неку тајну - али
обећање - лудом радовање: у долапу ништа под милим
богом! Сасвим им се храброст повратила и потпуно су
владали и собом и њом. Те сад, таман да опет сиђу и
отпочну са радом, кад: ,,Пст!" - рече Том.
- Шта је? - шапну Хак и побледе од ужаса као
смрт.
-Пст! Тамо! Чу ли?
- Чујем. Мати мила! Да бежимо!
-Мир! Да се мрдн'б ниси. Ено их
долазе право на врата.
Дечаци се испружише по патосу,
а очи прислонили на чворне рупе у
даскама. Леже они, а премрли живи
од силна страха.
"Застали су... Аја ..., иду ... Ево
их. Не шапући ни речи, Хаче. Боже
благи, да ми је да ме нема овде!"
Уђоше двојица. А сваки од наша
два дечака говорио је сам себи:
"Оно је онај матори глувонеми
Шпанац, који је ту скоро навраћао
једаред-дваред у.село -а онај други, е
тога никад видео нисам до сада."
,,Онај други" био је неки одрпан­
ко разбарушене косе, а лице му није
било ни најмање пријатно. Шпанац је био у серапу57,
имао је накострешене беле залиске, праменови дугачке
57 Плашт.
-206-
беле косе падали су му испод сомбрера, а носио је зелене
заштитне наочари.
Када су ушли, ,,онај други" је нешто говорио тихим
гласом. Седоше на патос лицем окренутим 11рсма вра­
тима, а леђима се ослонили о зид. Говорник јс и даље
причао, само што се више није онолико устручавао, и
речи су му биле нешто разговетније.
-Никако, -рече он -зрело сам ја промислио, и 11е
допада ми се. Опасно је!
-Опасно -зарокта "глувонеми" Шпанац дечацима
на највеће чудо. Е, јеси ми и ти јунак!
Дечаци на овај глас претрнуше живи и изгубише
дах. Сад наста ћутање за неко време. Онда ће Џо:
- А шта је било опасније него оно тамо доле, па
опет ником ништа!
-Е, то је друга ствар. То ти је тамо далеко уз реку,
а нигде друге куће, у близини. А откуд и да се зна да смо
тамо и покушавали шта, кад нам није пошло за руком?
-Лепо, а има ли шта опасније него долазити овде
дању? Та сваком ћемо испасти сумњиви ко нас год
види.
- Знам. Али нема другог места после оног глупог
подухвата. Хоћу већ да напустим једаред ову развалину.
Ма још сам синоћ хтео, али како да одеш одавде кад ти
се они паклени дечаци све играју на брежуљку, па смо
им на видику.
Они "паклени дечаци" стресоше се још једаред на
ту примедбу и помислише, срећни ли су, Боже, што су
се били присетили да је петак па причекали један дан.
А у срцу зажалише што нису причекали и читаву годину
дана.
Она двојица извадише нешто ручка и презалогајише.
После дугог времена, сваки је био утонуо у своје мисли,
Индијанац Џо рече:
- Тhедај што ћу ти казати, момче. Иди, врати се
тамо уз реку, где ти је место. Чекај тамо док ти се како
-207-
щ; јавим. А ја, ја имам још једанпут да опробам срећу,
на шта ми бог да, одох у село да бацим поглед-два. А
011у "опасну" ствар извешћемо чим мало њушнем лево
и десно и кад ми се учини да је згодан час. Па ћемо онда
пут под ноге и заједно пешке у Тексас!
Онај други пристаје.
Онда обојица ударише у неко зевање, па ће Индија­
нац Џо рећи:
- Умирем од неспавања. Црко сам дремован! На
тебе је ред да чуваш стражу!
Он се сави у клупче, у оном корову, и ускоро захрка.
Другар га гурну једаред-дваред те преста да хрче. Сад и
стражар поче да куња, глава му се спушта све ниже.
Најзад обојица ударише у хркање.
Дечаци одахнуше дубоко и захваљивали су Богу у
себи. Том шапну:
-Сад или никад, ходи!
Хак рече:
-Не могу. Ако се пробуде, пашћу мртав!
Том је наваљивао, а Хак се снебивао и одупирао.
Најзад Том лагано устаде, што је могао бешумније, и
хтеде да крене сам. Али први корак што га је учинио
истера такву ужасну шкрипу из разваљеног патоса да се
Том просто стровали, мртав од страха. Други пут више
није ни покушавао да коракне.
Леже дечаци, броје и одбројавају тренутке, а тре­
нуци се једва вуку, тако да им се најзад учинило да је
свакако време престало да тече и да је и сама вечност
оседела. Скинуо им се сињи. каме� са срца кад су запази-
.
ли да се наЈ3ад сунце смирује.
Сад један од оне двојице престаде да хрче. Инди­
јанац Џо погледа око себе, мргодно се исцери на свог
другара, коме се глава срозала на колена, стаде га дрму­
сати ногом и дрекну:
-Е, јеси стражар, нема шта! Али не мари, ништа се
није десило!
-208-
-Ма шта говориш! Зар сам збиља спавао?
-Па мало си само заспао, ниси баш богзна колико.
А сад је већ време за нас да кренемо, друже! Јlего, шта
ћемо са оно мало лове што нам је претекло.
- Откуд ја знам; остави је овде као што смо •1инили
и досад. Да ти кажем право, нема смисла да јс собом
вучемо док не пођемо на југ. Шест стотина и педесет у
сребру, па то, море, није тако лако за ношење.
- Па лепо, у реду. Шта нас стаје да опет даћемо
овамо по новац!
-Није ту запело, само да дођемо ноћу, као што смо
и раније чинили, боље ће бити.
-Јесте, али видиш ли, можда ће протећи још доста
времена док ми се укаже згода за онај наш посао, па
може и да се шта деси, а ово није богзна како добро
место; него да је ми лепо закопамо -и то да је закопамо
што дубље.
- Добра мисао - рече другар, па пређе преко собе,
клече, подиже задњи камен са огњишта и извади испод
њега кесу која весело звецну.
Он одвади из кесе двадесет-тридесет долара за себе
и исто толико за Индијанца Џоа, па је пружи Џоу који
је клечао на коленима у ћошку и копао рупу својом
камом.
Дечаци заборавише на страх, на све своје муке и
патње - за трен ока. Разрогачили су очи и прате сваки
покрет. Погле! Ама тај сјај - то је нешто што се ни
замислити не може! Шест стотина долара! Ама, то је
новац да се обогати пола туцета дечака!
А где ћеш и куд ћеш боље наћи, ко је икада пошао
да копа благо! Нема мучне неизвесности око тога где
да удариш копати! Стално су се подругивали, то је био
језик којим су се и лако и речито споразумевали - то је
просто-напросто значило: ,,О, зар ниси срећан што смо
се нашли овде!"
-209-
 Џоов нож запе за нешто.
-Ооој! -викну он.
-Шта ти је то? - рече другар.
-Даска на пола иструлела - аја, сандук, биће сан-
дук. Де, помози ми и ти да видимо шта је. Не треба, већ
сам пробушио.
Он испружи руку и извуче је отуд.
-Човече, па то је новац!
Сад обојица стадоше испитивати ту прегршт ра­
знога комађа новца. Све само суво злато. Дечаци озго
били су исто тако узбуђени, као и ови оздо, и били су
исто тако у деветом небу.
Онда ће Џоов другар рећи:
- Па то је час посла! Ено тамо у углу у корову
некаква зарђала мотика, тамо с друге стране огњишта
-видео сам је малочас.
Он отрча и донесе дечју мотику и лопату.
Индијанац Џо узе мотику, погледа је критички, од­
махну главом, прогунђа сам себи нешто у недра и тек се
онда даде на посао.
Сандук су ускоро откопали.
Није био велик; окован је био у гвожђе, а мора да је
био некада веома. чврст док га још нису дуге године на­
гризле и источиле. Она двојица гледала су у благо неко
време у блаженом ћутању.
- Друже, овде су хиљаде и хиљаде долара - рече
Индијанац Џо.
-Па увек се говорило да је Малерова дружина овде
пробавила читаво једно лето! - примети туђинац.
- Знам и ја - рече Индијанац Џо - и морам да
кажем: на то ми и личи.
-Е па кад је тако, онда ти не треба ни онај посао.
Мелез се намргоди, па ће тек рећи:
- Не познајеш ти мене. Или бар не знаш све у
вези с оним послом. Није ту пљачка посреди као што
-210-
ти мислиш! У питању је освета! - и у његовим очима
блесну опаки сјај. - Потребна ми је нечија помоћ. А
када обавим ствар - онда у Тексас. Иди ти само кући,
твојој Ненси и дечурлији, па чекај док ти нс дам знака
од себе.
- Лепо, кад ти кажеш. А шта ћемо с овим? Да га
опет закопамо?
-Дабоме.
Тамо, горе на тавану безумно усхићење.
-Али не! Тако ми великога Сахема,58 не!
Дубоко очајање тамо горе.
-Умало нисам заборавио. Ова мотика носи трагове
свеже земље.
Дечаци премрли од страха.
-Откуд мотика и ашов овде? А откуд свежа земља
на њима? Ко их је донео овамо - и где се сад део? Јеси
ли ти чуо кога - видео кога? Шта! Да закопамо изнова,
а они да наиђу па да виде да је земља раскопавана. Е то
неће дочекати -нема од тога ништа! Боље да одвучемо
у моју јазбину.
-Па, наравно. Како се само нисам раније сетио? Је
л' мислиш на број један?
- Не - него број два - испод крста. А оно је прво
место лоше, свима на видику.
-У реду. А мрак је пао па можемо већ и мирне душе
да пођемо.
Индијанац Џо усходао се од прозора до прозора, па
опрезно провирује, надвирује се. Онда рече:
- Ко ли је могао донети тај алат? Шта мислиш, да
нису ти нешто на тавану?
Дечаке издаде дах. Индијанац Џо маши се руком
каме, застаде неодлучно за тренутак, па онда пође
према басамацима.
ss Врховни поглавица.
-211-
 Ј�счаци одмах помислише на долап, али напустила
11х 1.:11ага. Басамаци су шкрипали од корака, а неиздр­
жнви очај њихова положаја пробуди у дечацима
малопређашњу замрлу одлуку, и таман да ускоче у
долап, кад се стропошташе труле летве, скрши се дрве­
нарија, а Индијанац Џо стровали се на земљу усред лома
од срушеног степеника.
Он се покупи, диже се псујући, а другар му рече:
- Па сад шта ти то вреди? Ако има кога, и ако су
тамо горе, нека тамо и остану, шта нас брига! Ако им је
до скакања, и ако хоће да траже врага, нека само изволе!
Кроз неких петнаест минута смркнуће се сасвим, па ако
их је воља нек' пођу за нама, нека нас прате: ја при­
стајем. По моме мишљењу, ко је да је донео овај алат,
опазио нас је, па је сматрао да смо или духови или да смо
ђаволи, или нешто на ту руку. Кладим се да су побегли и
да још и сад трче главом без обзира.
Џо прогунђа нешто; онда се сложи са својим друга­
ром да ово мало видела што је још остало треба да
искористе да се спреме за одлазак. И ускоро затим они
се искрадоше из куће - кроз сумрак који се све више
хватао. Они кретоше према реци са својим драгоценим
сандучетом.
Том и Хак дигоше се. Били су смалаксали, али им
је са душе спао сињи терет. Тhедали су за онима кроз
пукотине између греда.
Да се даду за њима у потеру? Ни опепелити! Та
они су били срећни и пресрећни кад су се докопали
доњега спрата, а да нису сломили врат - и кад се одатле
стуштише кући, низ брдо.
Уз пут врло су мало говорили. Исувише су били
заузети свако собом. Пуцали су од једа на саме себе и
на злу срећу која их је навела да овамо довлаче лопату и
мотику. Да није тога било, Индијанац Џо не би ни у шта
-212-
посумњао. Сакрио би сребро и злато да ra rюпричека
док он не задовољи своју освету, а тада би доживео злу
коб да благо више не нађе.
Да лоше и горке среће, што су алат доносили!
Одлучише да поприпазе на тог Шпанца кад буде
дошао у град да увреба час и згоду за своју освету и да
се привуку за њим све до "броја два", па где је, да јс. Лли
тад Тому оцједаред сину језовита мисао:
- Освета? А шта, Хаче, ако он нешто мисли на нас!
- Јао, немој! - рече Хак и само што не паде у несвест.
Разматрали су то са свих страна, а када су стигли у
село, сложили су се у томе да је Џо можда мислио на нс­
ког сасвим другог - или бар да је мислио искључиво на
Тома, пошто је само Том имао да сведочи на суду.
Врло, врло слабачка утеха за Тома: да нико други
није у опасности сем њега.
- Е, да је којом срећом ортачки, било би му куди­
камо лакше.
ГЛАВА XXVIII
Читаву ноћ Тома су силно мучили снови о ономе
што је тога дана доживео. Четири пута већ је ставио
руке на оно големо благо и четири му се пута у ништа
расплинуло под прстима; и то сваки пут кад би га попу­
стио сан, па га јава сурово призивала свести о томе:
колико је био лоше среће.
А сутра, раном зором, лежи он у постељи, сећа се
свих појединости велике пустоловине, и учинило му се
да је све зачудо потиснуто и некако далеко, као да се
догодило у неком другом свету или у неком давно проху­
јалом времену. И тек тада сину му у памети: та читав тај
-213-
крупни доживљај мора да је био само пуки сан и ништа
више!
У прилог таквом закључку говорио је и један
претежан разлог, наиме, она силесија новца што ју је
видео тако је голема, да не може бити стварна! Никад
он раније није видео на гомили више од педесет долара,
а он је био као и сви дечаци његових година и његових
животних околности; то јест, кад би био говор о неким
"стотинама" или о "хиљадама", он је. сматрао да се то
неко разбацује звучним речима и изразима, а да такве
своте уопште и не постоје. Никада Том помислио није
ни за тренутак да се толика голема свота као што је
сто долара може наћи код било кога, и то у правом
правцатом звечећем новцу! Кад би ко могао да загледа
у његове мисли о скривеном благу и да их рашчлани,
видео би да се то благо за њега састоји од прегршти
истинских грошића и из читаве мерице грошића нео­
дређених, блиставих и недосегљивих.
Али појединости његове пустоловине полако су
добијале све оштрији облик и све јасније обрисе како
их је обртао у памети, те је на крају крајева већ нагињао
утиску да можда оно ипак није био сан, ко му га зна. Та
несигурност има да се уклони. Дакле, доручковаће на
брзу руку, наврат�нанос, па ће сместа кренути и про­
наћи Хака.
Хак седи на ивици пљоснатог чамца и бешумно кла­
тара ногама по води. Изгледа врло сетан. Том одлучи:
хајде да пустим Хака да он сам помене оно. Ако не
спомене, доказано је да је све било сан.
-Здраво да си, Хаче!
- Здраво да си и ти!
Ћутање за читав један минут.
- Томе, да смо оставили онај проклети алат крај
сувог дрвета, новац би био наш! Кажи; зар није грозно!
- Онда није сан, није сан! А већ сам пожелео да
остане сан. Ето, ђаво ме однео, ако нисам!
-214-
-Шта му то није сан?
-Та оно јучерашње. Готово сам мислио да јесте.
- Сан! Да се оне степенице нису сурвале, видео би
ти твој сан! И ја сам се насањао снова, ти боже, знај
колико, море, читаву боrоветну ноћ, па како који сан,
све ме горе вија онај ћоравко, онај сотона шпански, !Јаво
га однео!
-Немој, па да га и нама однесе! Прво треба да га ми
нађемо. Да уђемо новцу у траг.
-Томе, никад га више не пронађосмо. На такву го­
милу блага једва да се човеку и једаред у читавом живо­
ту срећа осмехне, а то је нас прошло. И да ти кажем још:
будем ли га икад видео, умрећу од страха.
- Па да видиш и ја, али опет волео бих да га видим
па да му потерам траг... све до броја два.
- Број два, јесте, то је. Мислио сам о томе. Али
смислио нисам ништа. А шта се теби чини, шта ли му
је то?
- Не знам. То је страшно дубоко. Него, знаш ли
шта, Хаче, можда је то број куће?
- Ђавола! Аја, Томе, није па није. А и да јесте, где
би то било у овој нашој убогој селендри, па ми немамо
ни бројеве на кућама!
-Јесте, та ти је тачна. Дај ми само да поразмислим
за тренутак. Знаш - то ће бити број собе, мислим собе
у гостионици.
- То ли је? Па овде имају само две гостионице. То
је час посла!
-Ти, Хаче, остани овде док се не вратим.
И Том сместа одлете. Није баш марио да га виде у
Хаковом друштву на јавним местима. Задржао се пола
сата. Утврдио је да у најбољој гостионици, собу број два
већ одавно држи неки млад адвокат, он и сад станује у
њој. А што се тиче оног мање раскошног дома - е, ту
је соба број два читава загонетка. Млади син крчмарев
-215-
 ка·�;ю му је да је соба стално закључана и 1џ1 он никад
11ијс видео ко улази у њу или ко излази из ње осим ноћу;
11ије му познато који је особити разлог таквом стању
ствари; истина и њега је мало копкало да сазна, али не
богзна колико; што се њега лично тиче, он ту загонетку
решава на тај начин што верује да је соба "нечиста", да
се у њој јављају вампири, а приметио је да је синоћ ту
горела светлост.
- Ето, што сам све дознао, Хаче! И држим да је то
онај број два за којим смо у потери.
- Слажем се, Томе! Па шта ћеш сад да предузмеш?
- Пусти ме да поразмислим. - Том је дуго сми-
шљао.
Најзад рече:
- Казаћу ти: задња врата од тога броја два воде
на оно мало ћорсокаче између гостионице и, знаш,
оне батаљене циглане. Е, сад се ти окрени, па где који
кључ нађеш, донеси, а ја ћу да покупим све теткине, па
прве тамне ноћи, да одемо и да их испробамо. Само да
припазиш на Индијанца Џоа, јер је он казао да ће још
једаред завирити у град да нађе згоду за своју освету.
Ако га видиш, ти за њим; па ако он не оде у тај број два,
онда није то.
- Боже благи!. Та где ја смем поћи за њим!
-Ама, човече, то ће свакако бити ноћу. Он те свака-
ко неће ни опазити, неће му бити ни на крај памети.
- Па лепо, ако буде веома мрачно, ето, мислим да
ћу га пратити. Не знам, не знам. Покушаћу.
- Знај да би га ја на твоме месту, Хаче, пратио, ако
је по мраку. Та можда ће видети да му згода не испада,
и да од освете ништа нема, и онда, ето ти њега одмах по
новац.
- Тако је, Томе, сасвим тако. Пратићу га ја, хоћу
вере ми!
-Тако ваља! Само никако да не малакшеш, Хаче, а
нећу, боме, ни ја!
-216-
ГЛАВАХХIХ
Ту ноћ Том и Хак били су спремни за своју пустоло­
вину. Све до после девет сати врзмали су ес покрај го­
стионице - и то један пази из даљине на сокаче, а други
на сама врата гостионице. Нико није ушао у сокаче, а
нико није ни изашао из њега; нико налик на Шпанца
нити је ушао нити изашао на врата гостионичка.
По свему је изгледало да ће ноћ бити ведра, те Том
оде кући договоривши се са Хаком, ако се ипак нешто
развије време, те буде поприличан мрак, Хак ће да дође
и да му "маукне" под прозором, а он ће се одмах искра­
сти па ће да испроба кључеве.
Али ноћ остаде ведра и Хак напусти стражарско
место и повукао се око поноћи на спавање: у једно
празно буре од шећера.
Па и у уторак су били лоше среће. Такође и у среду.
Али у четвртак срећа им се осмехнула, ноћ је обећавала
да буде боља.
Том је благовремено умакао са старим теткиним
калајним фењером и великим пешкиром којим ће га
засенити. Сакрио је фењер у Хаково буре од шећера и
стражарење отпоче.
На сат пред поноћ крчма се затвори, а све се њене
светиљке Gедине у околини) угасише. Нигде Шпанца.
Нико није ушао у сокаче, нико изашао. Све како се само
пожелети може. Мркли је мрак, а савршена тишина тек
изретка прекидана далеком потмулом грмљавином.
Том узе фењер, упали га у бурету, умота га добро
пешкиром и оба пустолова одшуњаше се кроз тмину
према гостионици. Хак чува стражу, а Том зађе у
сокаче. И сад настаде читаво раздобље зебње и страха
који се навалио на Хаково срце �штавом планином. Ах,
да му је само да се укаже макар и најмањи зрачак од
-217-
 фењера - истина уплашиће га, али ће му бар рећи да је
Том још у животу.
Учинило му се да су протекли сати и сати откако је
Том отишао. Нема шта, мора да се онесвестио; можда
и мртав лежи; можда му је срце препукло од ужаса и
узбуђења!
У својој стрепњи, Хак није приметио како се све
више и више приближио сокачету. Плашио се сваких
чуда и покора и чинило му се да ће сваки час наићи нека
несрећа, од које ће и дах да му стане. А даха и иначе
није имао много, као да је удисао ваздух све напрстак
по напрстак, више није могао, а срце само што га није
сасвим изневерило, бар како је сад почело да лупа!
Одједаред млаз светлости, и Том пројури крај
њега.
- Трк! -дрекну он - бежи ако ти је живот мио!
Није морао то да понови; одједаред је било доста, и
пре но што је Том заустио да још једном каже, већ је Хак
летео брзином од тридесет или четрдесет миља на сат.
Дечаци се никако нису задржавали све до шупе од
напуштене кланице, на другом крају села. И таман се на­
ђоше под њеним кровом, а олуја се разјари и киша стаде
пљуштати. И чим се Тому дах повратио, он ће рећи:
-Хаче! Грозно је било! Огледао сам два кључа, и
то што сам могао тише, али они су толико шкрипали да
сам једва дисао од страха. Сем тога, никако да се окрену
у брави. И ја ти лепо не знам ни сам како, држ' за кваку
а врата се отворе широм! Нису уопште била закључана!
Упаднем унутра, скинем пешкир и ...
-Шта ... шта си то видео, Томе?
- Хаче! Само што нисам згазио руку Индијанца
Џоа!
-Та немој!
-Као што ти кажем. Пружио се по патосу, раширио
руке, спава као заклан, а преко ока му онај његов стари
завој!
-218-
-Јао, боже благи, а шта ти онда? А 011, јс ли се про­
будио?
-Тај, ни да мрдне! Море, трештен пија11, нема шта!
Те ти ја брже-боље дохватим пешкир, па беж' што ме
ноге носе.
- Никад се ја пешкира не бих сетио, ето, кладим
се.
- Богме, ја јесам, и те како! Кад не бих вратио
пешкир, удесила би мене тетка за врбицу, ко зна колико
бих одболовао!
-Је ли, Томе, а јеси ли видео сандуче!
- Мој Хаче, није мени било до разгледања. Нити
сам видео сандуче, нити сам видео крст. Ништа ја под
милим богом видео нисам сем једне боце и лимене
цименте, на патосу крај Индијанца Џоа. А јес', видео
сам и два бурета и силесију других боца у соби. Зар не
видиш сад, болан, какав је то "вампир" у њој?
-Какав?
- Па вампир ракије. Ракија је тај вампир у њој!
Можда и друге "трезвењачке гостионице" имају свака
тако по једну "вампир-собу", шта мислиш Хаче, а?
- Па јес', можда је и тако! Ко би т0 и помислио!
Али, Томе, шта мислиш, сада је прилика и по да се доче­
памо оног сандучета, ако се заиста натрескао.
-Јест, ђавола! Иди па сам пробај!
Хак се сав стресе од страха.
-Богме, боље ће бити да и не пробам.
-Па и ја не бих покушавао, Хаче! Само једна пра-
зна боца крај Индијанца Џоа-то за њега није доста! Да
су бар три, могло би се рећи да је збиља повукао и ја бих
свршио посао.
Сад настаде дуга почивка да би добро о свему
размислили. Онда ће Том рећи:
-Знаш шта, Хаче, тек кад будемо начисто да Инди­
јанац није у соби, тек онда има смисла да се шта покуша,
-219-
а 11отле никако! Сувише је страшно! Него, да чувамо
с·гражу сваке ноћи па кад-тад, морамо га уловити да
јс изашао насигурно, е, онда ћемо лепо да зграбимо
ковчежић, па с њим да се стуштимо као муња!
- Лепо, важи. Бићу на стражи читаву ову боговетну
ноћ, а чуваћу стражу и сваке убоге ноћи, али ти да изве­
деш оно друго.
- Важи, пристајем. Твоје је само да скокнеш до
Куперове улице и да ми маукнеш под прозором - па
ако спавам, а ти се само баци на прозор шљунком, и ето
мене, ту сам· као запета пушка.
- Важи, не бери бриге!
- А сад, Хаче, олуја је прошла, а ја морам кући.
Најдаље за сат два ће и да сване. Ти се лепо врати и
чувај стражу, де, болан!
- Казао сам, Томе, и како сам казао, тако ћу.
Вребаћу крај те гостионице сваке ноћи па макар и чита­
ву годину дана. Спаваћу преко дана, а ноћу ћу да чувам
стражу, целу целцату ноћ.
- Добро је. А где мислиш сад на конак?
- У сењак Бена Роџерса. Он ме пушта, а пушта ме
и његова оца црнац, чика Џекица. Кад му год затреба, ја
му увек воду вучем, а кад му шта заиштем, увек се код
њега нађе који залогај и за мене, ако му иоле шта прео­
стане. Веома добар црнац, -срце црнац, веруј ми, Томе.
Он ме воли, јер се ја никад не правим да сам виши од
њега. Понеки пут седнем тако с њим, па заједно преза­
логајимо, ја и он, присмочимо шта. Само немој никоме
да причаш. Шта ћеш, кад си цркб гладан, мораш да
чиниш понешто што иначе нипошто не би, а камоли да
ти још уђе у навику!
-220-
ГЛАВАХХХ
Прво што је Том чуо у петак ујутру била јс радосна
вест: синоћ се вратила у град породица судије Та чера. За
тренутак и Индијанац Џо и благо - све је то у Томовој
памети било потиснуто у позадину, а главна јс фора
била - Беки. Нашао се с њом, па су се сити наиграли
"робова" и "Шапца-лапца ко је мој друг", те и он, и опа
и тушта и тма другара.
А круна целога тога дана било је нешто особито:
Беки навалила на мајку да сутра дође онај толико
обећавани и толико одлагани заједнички излет, и мајка
је пристала. Бекица је била пресрећна, па и Томовој
радости нигде краја. Позивнице разаслаше још пре
заласка сунчева и сеоска младеж беше сва заузета гро­
зницом припремања и радосног ишчекивања. Том је био
толико занесен да је остао будан још дубоко у ноћ, те се
много понадао да ће чути Хаков "маук", па кад дође до
блага, сутра ће да изненади и Бекицу и све излетнике.
Али се разочарао. Те ноћи никаквог знака.
Најзад свану, а у десет или једанаест, то јутро ску­
пило се у дому судије Тачера несташно друштво враго­
лана и весељака, и све је било спремно за полазак. Није
било у обичају да старији кваре такве излете својим
присуством. Сматрало се да су деца сасвим сигурна под
окриљем неколико младих госпођица од осамнаест го­
диница и два три господичића од своје двадесет и три. За
ову прилику била је изнајмљена стара скела дереглија и
весело друштво зачас се расу главном улицом, а сваки
понео по котарицу с намирницама. Сид је био болестан
и морао је да пропусти весеље, а Мери је остала код
куће да га забавља.
На растанку с Бекицом рече јој госпођа Тачер:
-221-
 -Свакако ћете се касно вратити, па можда би боље наклоности и да не допусти себи да читавоr тог дана и
било, сине, да останеш код које девојчице што станује једаред помисли на оно сандуче с новцем.
близу скеле. Три миље испод града дереглија се заустави на
-Па да останем код Сузане Харперове, мамице? улазу у шумовити затон и баци котву. Сви полетеше
- Врло добро. И да ми се лепо држиш и понашаш, а на обалу, веселим ројем и ускоро су се шума, обронци и
немој да будеш ником на досади. чуке проламали од клицања и смеха на све стране.
Док су каскали заједно низ улицу, рећи ће Том Што је год било начина да се човек умори и да се
Бекици: угреје, све су они то испробали, и мало-помало излет­
- Знаш шта, да ти кажем шта ћемо и како ћемо. ници се довукоше натраг у логор, гладни као курјаци
Место да идемо код Џоа Харпера, попећемо се уз брег, и отпочеше да тамане ђаконије. А после гозбе и части
па остати код удовице Дагласке. Она ће имати и сла­ дошло је и освежење у хладу гранатих храстова, одма­
доледа! Та код ње је сладолед сваки дан, има га колико рало се и ћаскало се.
хоћеш! А биће јој врло мило ако је посетимо. Ускоро ће неко завикати:
-Јао, силно! -Је ли ко спреман и оран за пећину?
Онда се Беки замисли мало, па каже: Сви спремни.
-А шта ће рећи мама? Извадише свежњеве свећа и стадоше се пентрати
-А откуд ће она знати? уз брег. Отвор пећине био је сасвим горе, готово наврх
Девојчица је размишљала, па ће најзад оклевајући: брега, и тај је улаз личио на слово А. Тешка храстова
врата од улаза била су отво­
-Признајем да није лепо ..., али... рена. Улазило се у мали
-Али, чудна ми чуда! Мајка ти неће знати, па где је трем, студен као леденица,
онда зло? А све што ти мајка жели, то је да си на сигур­ озидан од саме природе креп­
ном месту, и кладим се у шта хоћеш да би ти и она сама ким каменом кречњаком, по
рекла, само се није сетила. Знам ја да би ти рекла! коме се ухватила хладна
Сјајно гостопримство удовице Дагласке било је роса. Било је романтично и
велики мамац. И оно је уз Томово наговарање, ускоро тајанствено стати ту у дубо­
превагнуло. Одлучише да никога не посвећују у те своје кој тмини и гледати отуд на
планове за ноћ. зелену долину која блешти
Одједном паде Тому на ум да би Хак могао доћи те на сунцу. Само ускоро све
исте ноћи и дати знак. Та помисао му је знатно пому­ то није више било тако узбу­
тила радосне слутње. Али се никако није могао одрећи дљиво, утисак је малаксао и
весеља што га је очекивало код удовице Дагласке. А опет настадоше свакојаки
зашто и да се одрекне - размишљао је он - та знака несташлуци. И чим би се
није било синоћ, што па да га буде ноћас, зар ноћас има запалила чија свећа, сви би
више изгледа? И сигурно весеље претегло је несигурно навалили на њена власника,
благо; па дечко као дечко, одлучио се да попусти јачој па јуриш и храбра одбрана,

-222- -223-
 и свећа би се ускоро сломила или угасила, а тада би се
дизала нова весела граја и смех и настајала опет нова
хајка. Али свему има краја. Мало-помало поворка крену
низ стрм главни ходник, а низ дрхтавих светиљчица
нејасно је откривао превисоке зидине од стена, све до
неких шездесет стопа тамо горе, где су се оне сучеља­
вале у свод.
Тај главни ходник једва да је био широк осам или
десет стопа. Са обе стране, на сваких неколико корака,
одвајале су се од њега још уже пукотине јер Мек­
Дугалова пећина и није била ништа друго до огромни
лавиринт59 од вијугавих ходника и пролаза који су се
мрсили и преплитали, да вас не изведу никуда.
Говорило се да човек може данима и данима да лута
кроз замршени сплет њених процепа и провалија, а да
никад не нађе краја и излаза; могло би да се спушта све
наниже и наниже, и још дубље у земљу, и увек једно
те једно: лавиринт испод лавиринта, а ниједноме да се
ухвати крај. Није било тој пећини "зналца" и правог
познаваоца. Тај се није родио. Већина младога света
знала је понеки део пећине, а обично нико није ни ишао
даље од тога познатог дела. Том Сојер познавао је
пећину онолико колико и сви остали.
Поворка је .била ударила главним ходником неке
три четвртине миље, а онда су се групе и парови стали
да губе постранце, по споредним огранцима, да се јурцају
по грозовитим ходницим� и да једни друге изненађују
где се ходници понова састају. Поједине групе и гру­
пице биле су у стању да једни друге избегавају за читаво
пола сата а да не застране у "непознато земљиште".
Сад се полако стадоше, група за групом, довлачити
натраг ка излазу из пећине- били су задихани, раздрага­
ни; од пете до главе искапани лојем од свећа, умрљани
59
Лавиринт - у грчкој митологији - огромна зграда са безброј
замршених ходника.
-224-
иловачом и савршено усхићени успехом тога дана. Онда
се запрепастише како то да нису обратили пажњу на вре­
ме, ноћ само што није пала. Заори се звоно и призивало
је читаво пола сата. Све у свему, овакав завршетак
дневних пустоловина био је романтичан, те су према
томе сви били задовољни. И када је дереглија са сво­
јим обешењачким товаром испловила уз реку, никоме
није нимало било жао изгубљена времена, никоме сем
капетану - скелеџији.
Када су светиљке парне скеле светлуцале крај кеја,
Хак је већ био на стражи. Са брода није чуо ни гласка,
јер је омладина била притајена и није се чула жива, као
што то увек бива кад је ко мртав уморан. Хак се питао
каква ли је то дереглија и што не пристаје уз кеј- али се
убрзо мануо тога и сву пажњу обратио "послу". Облаци
су се све више навлачили, ноћ све мртвија. Већ је десет
сати, већ је престао сваки шум возила, раштркане све­
тиљке гаснуле су, и последњи касни пролазник замакао
је, село се предало сну и пустило малог чувара да бди сам,
друштво му правиле само глува тишина и духови. Ето и
једанаестога сата, угасише се и светиљке у гостионици.
Мрак на све стране. Хак је чекао, како му се чинило,
веома дуго, али се ништа десило није. Поуздање му се
поколебало. Има ли икаква смисла? Зашто да се свега
не окани, зашто да не напусти ствар?
До ушију му дође неки шум. Сав се претвори у
пажњу за трен ока. Врата са сокачета затворила су
се тихо. Он се сакри за ћошак циглане. У магновењу
пројурише крај њега двојица, и један као да је имао
нешто под мишком. Свакако је то било сандуче! Дакле
уклањају благо! Зашто сад да зове Тома? Била би
чиста бесмислица - оно ће двоје умаћи са сандучетом и
нестаће им трага. Не, него ће он за њима, па да их прати
у стопу; а поуздаће се у таму, она га одати неће. Тако он
сам са собом разговара, и са собом се договара, па изађе
-225-
юа угла и вукао се иза оне двојице као мачка, а својим
босим ногама допуштао је таман онолико одстојање од
оно двоје, колико да остане невидљив.
Они ударише уз улицу која иде на реку, па пошто
су прешли три ћошка, сувише улево, у попречну улицу.
Кренуше њоме све право, док нису избили на путе­
љак који води Кардифском брегу; сад се примише те
стазе. Прођоше поред куће старог Велшанина на пола
брежуљка, без икаква оклевања, и пењали су се једнако
уз брдо.
"Добро је - помисли Хак - они ће благо закопати у
старом каменолому."
Али они не застадоше ни ту, него грабе право
према главици. Онда се спустише и стрмоглавише уском
стазицом између високог жбуња и живице и одједном се
изгубише у тами.
Сад Хак забрза и скрати одстојање, јер га ту више
не могу видети ни по коју цену. Неко време тапкао је за
њима, онда успори кас бојећи се да је сувише пожурио,
онда полете комад пута, па се сместа заустави; прислу­
шну: ни звука, ништа, само што му се причинило да
чује како му рођено срце лупа. Саврх главице закрешта
сова - да злослутна гласа! Али нигде да се чује корак
људски. О, Боже на небесима, зар је све изгубљено.
Таман да поскочи и ноге да га понесу као да су крила,
кад некакав стаде да се искашљује, ама нема ни четири
стопе од њега!
Срце Хаку дође у подгрлац, али он га опет прогута,
да се врати где му је место. Стоји он тако, тресе се као
да га је дванаест грозница спопало у један мах; био је
тако клонуо да му се чинило да ће овога часа пасти на
земљу; ништа га одржати неће. Знао је где је. Знао је
да је на пет корака од прелаза на плоту, куда се улази у
мајур удовице Дагласке.
"Врло добро - помисли он - нека га само закопају
овде; ништа лакше него да га ту нађемо."
-226-
Сад, ето ти једнога тихога гласа - то је Индијанац
Џо...
- Ђаво је носио, можда има гостију - тако доцкан, а
светлост још гори.
- Ја не видим ништа.
То је био глас туђинчев - онога туђинца из вампир­
куће. Смртоносна језа подиђе Хака! То ли је! То је она
"освета"! Прва му је мисао била да бежи. Али се онда
сети да је удовица Дагласка била добра према њему и
не једаред; а ова двојица можда се таман спремају да
је убију! Јао, што је желео да се у њему нађе смелости
да скочи и да је упозори на опасност. Али знао је он да
се неће усудити, јер они би могли да га опазе и улове.
Мисли он и премишља, и све то у оном магновењу што је
прошло од туђинчеве речи и следеће опаске Индијанца
Џоа која је гласила:
- Не видиш, јер ти смета жбун, ето ти. Него ... де
овуда ... видиш ли, видиш ли сад?
- Видим. А видим да има друштво. Боље да дигнемо
руке од тога посла!
- Шта, да дигнемо руке, а ја остављам овај крај за­
увек! Да дигнем руке и да ми се можда више никад не
да таква згода. Кажем ти још једаред, као што сам ти и
раније казао, ништа ми није стало до њене лове, задржи
је ти! Али муж њен био је према мени суров, и то често
суров, а што је главно, он је био тај мировни судија који
ме је онда осудио због скитње! И то још није све! Ни
милионити део није! Наредио је да ме бичују! Ишибали
су ме канџијом пред самим затвором, као каквог црнца,
наочиглед читаве вароши! Канџијом! Разумеш ли ти то?
Подвалио ми: запео па умро. Али има ко ће платити,
платиће ми она!
- Немој да је убијаш! Немој!
- Да је убијем? Ко каже да је убијем? Да је он
жив, њега бих убио, али њу нећу. Ако хоћеш да се
светиш жени, не треба да је убијеш! Доста је да јој
-227-
лице унаказиш! Распориш јој нос, а уши подрежеш као
крмачи!
-Ако бога знаш, па то је ...
- Задржи своју мисао за себе! Биће ти сигурније! Ве-
заћу је за кревет, па ако добије крволиптање, и исцури
јој сва крв, зар сам ја крив? Ако цркне, ја плакати нећу.
Е па, друшкане, у томе ћеш ми правити друштво, за моју
љубав, зато сам те и довео овамо; не волим да будем
сам. Ако само и најмање врднеш, заклаћу те, разумеш?
А кад већ морам да убијем тебе, убићу и њу, и онда сам
бар сигуран да се после неће нико наћи ко би знао чије
је то масло.
-Лепо, ако већ мора да буде - хајдемо да свршимо
посао. Што брже, то боље - мене већ иначе језа поди­
лази.
- Сад одмах да свршимо посао? А оно друштво
тамо, шта ћемо са њим? Ама, пази шта радиш, гледај да
им не дођеш сумњив. Кажем ти! Таман посла! Чекаћемо
док се светлост не угаси. Само без журбе! Није преша!
Хак сада осети да ће да дође ћутање, а оно би било
још и горе него не знам какви разбојнички договори, те
он притаји и дах и спретно устукну, и то тако да је ногу
забо у ледину врло пажљиво и чврсто, пошто се неко
време вртео на једној нози а другом шарао, и замало
што се није претурио како се био најпре стао да поводи
те на једну, те на другу страну. Онда опет откоракну
уназад, са истим припремним потхватима и уз исту
опасност. Онда још једаред, па још ... кад... гранчица
му прасне под стопалом! Дах му застаде и он ослушну.
Ни гласка: савршена тишина! Просто да се не нахвали
Бога, био је бескрајно срећан. Сад се крете сопственим
трагом, између читавих зидова од шибља, а обрнуо се
био опрезно, као да је нека лађа која врши окретање -и
онда стаде одмицати живо али опрезно, стазом. И тек
кад је изронио негде крај каменолома, осетио се сигу­
ран, па полете што га хитре ноге носе!
-228-
Јури низбрдо, јури, док није дошао до Велшанинове
куће. Закуца на врата и сместа се помоли кроз прозор
глава старчева и главе његова два кршна сина.
-Каква је то галама? Ко то лупа? Шта желите?
-Брже пуштајте ме унутра. Све ћу казати.
- Зашто, ко си?
-Ја сам Хаклбери Фин, брзо отворите!
- Хаклбери Фин, е није могуће! То име не отвара
богзна колика врата, ако ћемо право! Али, детићи,
пустите га, па да видимо.шта је посреди.
-Молим вас, не говорите никоме да сам вам ја рекао
-то су биле прве Хакове речи када је ушао. - Молим вас
ко Бога, немојте, иначе ми смрт не гине, али удовица ме
често пријатељски припазила, па желим да кажем све,
само да никоме не кажете да сам ја рекао.
- Светог ми Ђорђа, има тај нешто да саопшти,
иначе не би чинио све ово. Дедер, казуј, и да знаш да те
нико неће одати, чедо моје!
И после три минуте и старац и његови синови, добро
наоружани, већ су се испели на брежуљак, пиштоље
откочили и узели на готовс, и на прстима пођоше кроз
честар - стазу.
Хак их није даље пратио. Сакрио се иза велике
литице и ослушкује.
Дуга, мучна тишина, пуна слутње - онда одједаред
пиштољи зацикташе и зачу се нечији крик.
Хак није чекао и даље појединости. Скочи и полете
низбрдо главом без обзира.
ГЛАВАХХХI
У сам освитак недеље - још ни зоре ни бела дана
- Хак запео све опипом узбрдо, и ето га, бојажљиво
дрњка на Велшанинова врата. Укућани су још спавали,
-229-
само то је био лак сан "на орозу од пиштоља"- због
у·Јбудљивог ноћашњег догађаја.
Са прозора неко пита:
-Ко је?
Хаков престрашени глас одговара тихо:
- Молим вас, пустите ме! Та то је само Хак Фин.
- То име отвара наша врата и дању и ноћу, чедо
моје! И добро ми дошао.
Чудне су то биле речи за уши малога луталице,
чудне и најслађе што их је икада чуо. А није могао да
се сети да је онај поздрав, накрају, био икад њему лично
упућен, па ма са чије стране.
Врата се брзо откључаше и он уђе. Понудише Хаку
столицу, а старац и његова два кршна и стасита сина ста­
доше да се облаче на брзину.
- А сад, дете моје, надам се да те служи здравље и
апетит, јер ће доручак бити спреман чим сунце гране,
а да ли га има довољно и да ће све да се пуши колико
је врео - то нека ти буде најмања брига! И ја и синови
надали . смо ти се да ћеш ноћас сигурно навратити и
остати на конаку.
- Грозно сам се препао - рече Хак - и побегао
сам. Заждио само чим су пиштољи опалили и нисам се
читаве три миље ·задржавао. А дошао сам јер сам хтео
да сазнам све о ономе, знате, дошао сам пре дана, јер
нисам хтео да набасам на оне сотоне, па макар били и
мртви.
- Еј, црно моје чедо, види се да си гадно провео
ноћ - него, чим доручкујеш, наћи ће се бар кревет и за
тебе. Нису мртви, нису, чедо моје, - много нам је жао
што нису. Видиш ли, знали смо ми тачно по твоме опису,
где да их укебамо, те смо се прикрадали све на прсте,
док нисмо дошли на петнаест стопа од њих, а та стаза
кроз честар била мрачна као да је какав подрум - и
помисли, баш у том часу осетим, дошло ми да -кихнем.
-230-
Ето, кад човек нема среће! Покушам да се уздржим,
али јес', ђавола! Морало је тако да буде -хоћеш-нећеш
- кихнем! А предњачио сам - са напереним пиштољем.
Па чим сам кихнуо, ти се ниткови кренуше и нешто
шушну, знао сам да су појмили да одскоче у страну - те
ти ја повикнем: ,,Пали - али!" и сместа опалим онде
где се чуло шушкање. Припуцаше и детићи. Али оне
лопуже ухватише маглу за трен ока, а ми се стуштимо
за њима, па све кроз шуму. Све ми се чини да ниједног
нисмо погодили. И они опалише, истина свега једаред
кад су се оно дали у бекство, али су њихови меци само
прошишали крај нас и нису нас ни очешали.
Кад им више не чусмо кораке, напустимо гоњење и
сиђемо и узбунимо полицајце. Они се кретоше читавим
одредом, па су пре свега запосели речну обалу, а чим
сване, поћи ће и шериф у потеру са четом људи и пре­
тражиће све околне шуме. И моји ће соколови с њима,
сад ће да похрле. Волео бих да ми опишеш оне ниткове
како и колико знаш, било би нам од помоћи и те како.
Али ти ниси могао да их спазиш какви су у мраку, је ли,
чедо моје?
-Јесам богме, видео сам их још доле у граду, па сам
потекао за њима у стопу.
- Сјајно! Опиши их - опиши их, синак!
-Један је онај глуви и неми Шпањолац, који се једа-
ред-дваред врзмао свуда унаоколо, а други је некаква
гнусоба.одрпанац.
- Доста је и толико, чедо, знамо се! Набасали смо
једаред на њих тамо у забрану иза удовичиног мајура, и
сместа су се изгубили. Дедер ви, децо, трчите јавите ше­
рифу, а доручковати можете и сутра...
Велшанинови синови одјурише сместа. А кад су
полазили из собе, Хак скочи и довикну им:
- Молим вас кб Бога, не говорите никоме да сам их
ја потказао! Кб Бога вас молим! Не одајте ме!
-231-
 -У реду, кад ти кажеш, Хаче, твоја воља -али теби
би само служило на част то што си учинио!
-Јој, не морате, немојте, ако Бога знате!
-Неће они ни зуцнути, нећу вала ни ја. Али зашто
ти нећеш да се то зна?
Хак није хтео да објашњава ништа даље, само толи­
ко: он, вели, познаје сувише добро једног од оне двојице,
па не жели да тај дочује да Хак ишта зна што онога
терети -нипошто, нипошто -убио би га тај засигурно и
то само зато што зна за оно.
Чича обећа још једаред да ће чувати тајну па
упита:
- А откуд ти да се даш у потеру за тим дрипцима,
чедо? Јесу ли ти изгледали сумњиви?
Хак је ћутао и све време смишљао како да одговори
што веселије и што опрезније.
Најзад он рече:
-Па добро, видите ли, ја сам мангуп, битанга -бар
тако сви кажу, и ја немам ништа против ко тако говори
- па тако, видите ли, неки пут не могу ока склопити, све
мислим о томе и премишљам, и све удешавам у глави
од које руке да почнем нов живот. Па тако је било и
синоћ. Нисам могао да тренем, те ти испаднем на улицу,
тако нешто око пола ноћи, па шврљај овамо, па шврљај
онамо, и кад сам дошао до оне старе батаљене циглане
преко пута "Трезвењачке механе", а ја се прислоним уза
зид да још једаред мућнем· главом. Кад - баш у тај час,
ето ти оне двојице, промакоше баш покрај мене, а испод
мишке нешто крију, и одмах ми пало на памет да је то
крадено. Један је од њих пушио, а други му затражио
ватре те се зауставе баш пред мојим носом, цигар им
осветли лице, те видим, онај крупни - нема шта, то је
глуви и неми Шпанац, познао сам га по белим зали­
сцима и завоју на оку, а други је био некакав блатњави
дроњавко, сав у ритама, сушти ђаво!
-232-
- Како си могао да видиш рите при светлости од
цигарете?
Ово је Хака ошамутило за неки тренутак. Најзад
он рече:
- Ето, ни сам не знам како, некако сам, онако, као
да сам баш видео!
-И онда они пођу, а ти?
- Пођем за њима - наравно. Ето тако је то било.
Желео сам да сазнам шта је, у чему је ствар - а они се
све краду. Тако сам их пратио све до прелаза на удовичи­
ном плоту, стајао сам у мраку, па чујем одрпанка, моли
се ономе за удовицу, а Шпанац се куне свим на свету да
ће јој унаказити лице баш као што сам вам рекао теби
и твојим си...
- Зар глув и нем, па све то да изговори?
Хак је учинио и другу грозну грешку.
Покушао је све што је могао да чича ни из најдаљега
издалека не нањуши ко је онај Шпанац, кад тамо - рође­
ни језик га издаје и баца у клопку, ништа му не помаже
што је запео ко сивоња! Пробао је на сваки начин да се
извади, ама како је год знао и умео, али чича не скида
ока с њега - па ниже, кукавац, све грешку за грешком.
Најзад ће Велшанин:
- Чедо моје, не плаши се ти мене, неће ти од мене
фалити ни длака с главе, не бих ја теби учинио нажао ни
за шта на свету! Још ћу и да те браним -да те закрилим!
Шпанац, велиш, нит' је глув, нит' је нем; измакло ти
се, видиш, и против воље; а што рече, више, брајко, не
порече. Ти нешто о томе Шпанцу знаш што желиш да
ми затајиш. Али повери се мени -кажи ми, тако ти вере
- издати те нећу!
Хак се загледа у старчеве поштене очи, па се онда
наже и шапну му на уво:
- Није он Шпанац -то је Индијанац Џо.
Велшанин умало не искочи из столице. Затим
рече:
-233-
 - Сад ми је све јасно. Кад си ми оно говорио о
ровашењу ушију и парању ноздрва мислио сам да ти
то китиш и улепшаваш, јер се бели људи никад тако не
свете. Али Индијанац! То је сасвим друга ствар!
Разговор се наставио за време доручка и старац
исприча још и то да су синоћ, пре но што су пошли на
спавање, он и синови узели фењер, и испитали пролаз и
око пролаза да нема трагова крви. Крви није било, али
су нашли велики завежљај са ...
-С а ч и м?
Ама да су ове речи биле баш и муње, не би та муња
слетела бржом брзином и наглијом наглошћу са убледе­
лих Хакових усница.
Очи исколачио, не питај! Дах му застао -онолико!
Па чека на одговор.
Велшанин заусти да каже - па и он искрљешти очи
на Хака -три, пет, десет секунди.
Онда проговори:
-Са обијачким алатом.
-Ама шта ти је, шта је с тобом?
Хак устукну, дахтао је и предисао, благо али дубо­
ко, срећан, пресрећан.
Велшанин га стреља онима, озбиљно, упитно - па
ће рећи:
-Да, да, са обијачким алатом. Изгледа да ти је спао
силни терет са срца. А шта ти то би? Шта си ти то ми-
слио да ћемо наћи?
Хак је дошао у неприлику, у најтешњи шкрипац.
На њему се зауставише испитујуће очи - дао би он све
на свету да му је само иоле да нађе згодан одговор.
Али ништа да му дође на ум; поглед, онај поглед што
га испитује, све дубље и дубље сврдлом га буши, све се
дубље забада - а сад, сад му се, ето, јавља неки бесми­
слени одговор - Хак нема времена ЈШ да га промери,
те онако насумице, на сву срећу изађе на среду с тим и
таквим одговором, једва чујно:
-234-
- Па можда какве Богу угодне књиге из недељне
школе!
Јадни Хак био је исувише растројен да би се насме­
јао, али мој чича прсну у грохотан и весео кикот, па се
тресао од смеха читавим својим телом! Тресао се сав, од
пете до главе! Најзад он изјави да је такав здрави смех
право богатство, здравље је највеће богатство, и ко се
тако смеје тај вала неће морати да плаћа докторима
рачуне!
Онда надовеза још.
- Јадниче моје, па ти си сав блед, пола те нема;
припала ти мука; а није се ни чудити, просто као да си
ударен мокром чарапом! Проћи ће те то. Него ти лепо
да ми се људски одмориш и људски испаваш, па ћеш
бити други човек, видим ја то.
Хак је био бесан на самога себе. Кад само помисли
какав је магарац испао! Па како је само показивао
подозриву зебњу. А овамо, одбацио је био и помисао
да је свежањ из механе био са благом - одбацио чим је
чуо на своје уши онај разговор крај прелаза. Јесте, он је
одмах помислио да то није благо, па ипак, он тога није
био свестан, он то није утврдио, те тако, чим је пала
реч о неком нађеном свежњу, он није био кадар да се
савлада.
Али, углавном, био је срећан што се овако дого­
дило, јер сад је знао ван сваке сумње да нађени свежањ
није о н а ј свежањ: смирио се потпуно, осећао се не
може бити боље. И збиља, као да је сад све потекло
правим правцем, онако како Бог хоће: благо је несум­
њиво још једнако у броју два, ону ће двојицу ухватити
и стрпати у бајбокану, још данас, а он и Том дограбиће
благо без икакве сметње, без страха да им ко у томе
послу смета.
Таман су доручковали, а неко закуца на врата. Хак
полете да се сакрије где, јер му није било ни накрај
-235-
 11амети да га макар и издалека доведу у везу са оним
догађајем.
Велшанин пусти у кућу неколико госпођа и го­
споде; међу њима је била и удовица Дагласка. Он спази
да се читаве гомиле грађана пењу уз брдо да би се
забленули у онај прелаз у удовичиној тараби. Нема шта
- рашчуло се.
Сад је Велшанин морао да им свима прича шта је
све ноћас било. Удовица просто није знала како да му
захвали на спасењу.
- Немојте, милостива, ни реч више о некаквој хва­
ли. Има други неко коме ви можда много више дугујете
него мени и мојим детиhима, само ми он није допустио
да га именујем. Да није било њега, не би нама дошло ни
накрај памети да се тамо створимо.
И наравно, то је побудило тако голему радозналост,
да је такорећи ставило у засенак и сам главни догађај.
Али Велшанин је допустио да им радозналост сву утробу
почупа, па се и те како преко њих рашчуло и по читавом
граду, а он нипошто да ода тајну. А кад им је све потанко
испричао, удовица he рећи:
. - Легла сам у постељу �а књигом, и како сам заспа­
ла, преспавала сам сву ону гужву и узбуну! Зашто нисте
дошли да ме пробудите?
- Сматрали смо да више нема смисла. Они дрипци,
ти више не би дошли натраг, траљави су им били изгле­
ди, нису имали са собом ни алата, па што, забога, да вас
будимо и да вас бацамо у самртни страх? Поставио сам
ја на стражу три моја црнца да вам чувају кућу док се не
изађе из ноћи. Баш су се сад вратили.
Ето и нових похода, и све се морало причати
испочетка, па опет, и то тако бар још нека два сата.
За време ђачког распуста није радила ни недељна
школа, али ипак сви поранише у цркву. О узбудљивом
догађају говорило се надуго и нашироко. Сазнало се да
-236-
засада нема ни трага ни гласа од злочинаца. И када је
проповед завршена, жена судије Тачера приђе госпођи
Харперовици, која је излазила са гомилом. Она рече:
- Па шта је то са мојом Бекицом? Зар he та читав
дан да проспава? Ама знала сам ја да he бити смртно
уморна.
- Са вашом Бекицом?
- Па да - одговори она и погледа је унезверено.
- Зар није код вас остала да преноћи?
- Ни у ком случају.
Госпођа Тачерка пребледе и клону на клупу, баш
када је тетка Пола пролазила крај ње са неком својом
коном у живом разговору.
Тетка Пола их ослови:
- Добро јутро, госпа Тачерка! Добро јутро, госпа
Харперовице! Мога дерана, опет нигде га нема. Сигурно
је ноћас остао код вас, па га би страх да дође у цркву.
Пречистиhемо ми већ наше рачуне!
Госпођа Тачерка слабо одмахну главом, а убледела
још више.
- Није залазио к нама - рече госпођа Харпер, а и
··
њој дође некако хладно око срца.
На лицу тетка-Поле читао се страх и унезвереност.
- Је ли, Џо Харпере, виде ли ти мога Тома од јутрос?
- Нисам, госпођо!
- А кад си га видео последњи пут?
Џо покуша да се сети, али није могао да каже наси­
гурно.
Народ ,.,престао да излази из цркве. Пронесе се
шапат, сва лица показују неку тешку нелагодност.
Испитују децу са неком зебњом, и младе учитеље. Сви
они говоре да нису опазили да ли су Бекица и Том били
на скели, при повратку; био је мрак, никоме није падало
на памет да се пребројавају.
-237-
 Најзад неки млад човек, излану се; њега, вели,
страх, да су остали у пећини!
Госпођа Тачер паде у несвест, тетка Пола бризну у
плач, а све крши руке.
Узбуни се свет, вест пође од уста до уста, од гоми­
лице до гомилице, од сокака до сокака! Није прошло ни
пет минута, зајечаше сва звона на узбуну и сав је градић
био на ногама. Онај догађај на Кардифскоме брегу за
трен ока био је потиснут, претворио се готово у ништа,
заборавило се сасвим на злочинце!
Сад се коњи седлају, сад веслачи скачу у чамце,
парна скела се спрема да исплови, и није прошло ни
пола часа од ужасног сазнања, а већ неких двеста људи
хрли друмом и низ реку према пећини.
Цело то дуго послеподне село је изгледало празно и
замрло. Многе жене посетиле су тетка-Полу и госпођу
Тач�рку и трудиле се да их утеше. Па су с њима и про­
плакале, а то је ипак много боље но све речи.
Градић је чекао вести читаву ту мучну ноћ. А када
најзад свану дан, дође им само порука: ,,Пошаљите још
свећа, и пошаљите хране" - и то је било све.
Госпођа Тачер просто да излуди, па тако и тетка
Пола. А судија Тачер шаље им из пећине поруку за
поруком: да не треба губити наду, да наде има - само је
то слабо могло да их утеши.
Стари Велшанин вратио се кући пред зору. Био •је
сав покапан лојем од лојаница, сав умазан земљом и
мртав уморан. Затекао је Хака још у постељи у коју га је
стрпао. Хак је бунцао у грозници. Сви су се лекари нала­
зили у пећини, те удовица Дагласка узе болесника под
своје окриље. Рекла је да ће за њега учинити све што
буде у стању, јер, био добар, или неваљао, - он је божји,
а што је божје, то се не сме занемарити. Велшанин рече
да Хак има и понешто добро у себи. На то ће удовица:
- Ето, видите и сами. А то је знамење Господње.
У свакоме је Господ утиснуо свој знак, и Господ не
-238-
напушта свога створа. Утиснуо печат свој, ко ће знати
где, у сваку ствар која изађе испод његових руку.
Сутрадан, у праскозорје, гомилице исцрпених људи
почеше да се довлаче у село, али који су били најкреп­
кији, наставише са тражењем.
И ето шта се могло дознати:
И најдаљи закуци пећине сада се истражују, и тамо
где никад није крочила нога људска; нема тога рогља и
продора који се неће претражити, и то темељито; где се
год ко крене и отисне кроз нерасплет ходника, виде се и
назиру у даљини светиљке што жмиркају отуд и одовуд,
а стални покличи и револверски пуцњи једнако се глухо
и потмуло проламају испод сводова тамних. На једноме
месту, далеко од одсека куд се обично крећу излетници
нађена су имена "Беки" и "Том" - исписана на литици,
чађу од свеће, а у близини се нашао и лојем покапан ко­
мадић од врпце.
Госпођа Тачер препознала је шарену траку и
проплакала је над њом. - То је - рече она - последња
посмртна успомена што јој је остала од њеног чеда;
никад јој ниједан спомен на њу неће бити дражи, јер то
је последње што се смакло са ње живе, пре но што ју је
грозна смрт стигла.
Неки су причали да покаткад у пећини, негде чак у
даљини, затрепери као неки жижак. Одмах би настајало
весело клицање, одмах би похрлило не знам колико
њих, све испод сводова који су носили одјеке - али увек
би дошло љуто разочарање: деце нигде; а оно је био
само пламичак од нечије свећице, некога који је трагао
' на тој страни.
Три ужасна дана и три ноћи протекло је све
вукући своје мучне сате, сат за сатом, и село потону у
безнадежну згроженост. Никоме није било ни до чега.
Па није их ни пренуло случајно откриће, које је истрага
-239-
донела, да власник "Трезвењачке механе" крчми алко­
хол и љуту ракију, мада је та чињеница иначе, сама по
себи, била једно чудо и покор!
У једном свесном тренутку Хак ће неким једва
чујним гласом навести разговор на механе, па најзад
упита (а некако неразговетно: плашио се и најгорег),
да није шта пронађено у "Трезвењачкој гостионици"
откако се он разболео.
-Јесте-рече удовица.
Хак поскочи у кревету и дивље исколачи очи:
- Шта? Шта је нађено?
- Ракије! - и локал су затворили! Него ти, чедо,
лези -јао што си ме препао!
-Реците ми само једно-једно једито-к'о Бога вас
молим! Је ли то нашао Том Сојер?
Удовица бризну у плач.
- Ћут'! Ћут'! Чедо моје! Ћут'! Казала сам ти
малочас да н е с м е ш да говориш! Та ти си много,
много болестан!
Елем, ништа нису нашли осим ракије; иначе, да
је нешто било злато, ту би се дигао џумбус и урнебес!
Дакле, благо је пропало занавек-занавек! Али што она
плаче? За ким плаче! Чудновато, шта јој је то дошло да
плаче?
Те су се мисли некако тамно врзле по Хаковој паме­
ти и тако су га замориле да га је обрвао сан.
А удовица рече сама себи:
-Заспа, кукавац сињи! Том Сојер- нашао! Еј, црно
моје дете, камо лепа срећа да ко нађе Тома Сојера!
Мало их је остало који се још надају или снаге имају да
пођу да га још траже.
-240-
ГЛАВАХХХ:11
А сад, вратимо се Тому и Бекици да видимо шта је с
њима било на излету.
Они су с друштвом тумарали кроз тамне ходнике, па
су обишли и општепозната чудеса пећинска: ,,Гостинску
дворану", ,,Саборну цркву", ,,Аладинову палату" и
тако даље. А када је отпочело јурцање и лудирање са
жмурком, и Бекица и Том узеше жива учешћа у тој
комедији, док им игра нешто мало не додија; те се онда
спусте низ један вијугав ходник - а свеће држе високо
изнад главе и све прочитавају замршене преплете од
имена, датума, поштанских адреса и свакојаких изрека
и лозинки. Од свега тога направљене су читаве фреске60
по каменитим зидинама (од дима и гара свећа).
Тако иду и разговарају, па нису ни запазили да су
сад забасали у део пећине чији зидови нису измоловани
фрескама. Они испишу димом и своја рођена имена под
једном наднесеном надстрешницом од камена, па пођу
даље. Сад их пут доведе на једно место где је танки
млаз воде, цурећи низ литицу, и вукући за собом талог
од кречњака, кроз дуге и дуге векове што су одмицали
споро направио и исплео у чипку читав један Нијагарски
водопад од блештавог и неразрушивог камена. 61
Том се прогура својом малецком приликом иза тих
слапова да их осветли за Бекичину љубав. Он спази да
је та завеса прекривала неки природом изграђени сте­
пеник, који се некуд спуштао, приклештен између уских
60 Слике н а зиду.
61
Нијагара, америчка река која спај а два језер а : Еријско и
Онтаријско. Једно острвце р аздв аја дв а величанствена водопада
(,,ката ракте"): ,,Америчке сл апове" високе 47 метара и "Потковицу",
водопа д висок 44 метра . Нијагарски су сла пови чудо природе које
привлачи безброј путни ка . Воден а сила Ниј агаре износи 6 милиона
коњских сна га .
-241-
 зидина. И оцједаред Тома спопаде частољубље да и он
буде проналазач и истраживач.
Беки му се одазва и они направише помоћу гара
путоказ да би се могли доцније по њему управљати.
Они савише тим правцем, па онда далеко у пећинским
тајновитим дубинама направише још једну белегу, па
похрлише, све скрећући час лево, час десно, да траже
нове призоре да би о њима могли да обавесте горњи
свет.
На једном месту наиђоше на пространу шупљину
а са њена свода виси мноштво блиставих сталактита62
сваки дуг и широк отприлике колико човекова нога.
Обилазили су ама сваки, дивили се сваком напосе, па
онда напустише гротло кроз један од многобројних про­
лаза који се кроз њега извијао. Ударивши тим продором
они се ускоро нађоше пред чаробним извором чије је
врело и читаво корито било обложено замрзнутом ре­
збаријом блиставих кристала; а било је то усред једне
пећине чији су зидови били од мноштва баснословних
стубова који су постали спајањем великих сталактита
одозго и сталагмита одоздо: вековима је цурила вода и
вековима, непрекидно се таложила кречњаком, док је
то остварила.
Под самим сводом сплеле су се големе гужве сле­
пих мишева све по хиљаду у једном грозду; светлост их
је бунила, па слеташе стоглавим јатима и пиштећи и
цичећи насрнуше на светиљке. Знао је Том добро ко су
и какви су ти љиљци, ти слепи мишеви, и знао је каква
им опасност прети од њих. Он зграби Бекицу за руку и
одвуче је журно у први ходник на који је натрапао - и
то је било таман на време, јер је већ један слепи миш
62
Сталактит (од грчког: капавац). Израштај од кречњака, који
виси са свода многих кречњачких пећина. То се сталожио кречњак
из воде која је цурила одозго низ литице. Сталагмити, пак, јесу
капљасти талози који се подижу са тла у сусрет сталактитима.
-242-
угасио крилом Бекину свећу када је она напуштала
пећину. Љиљци су вијали децу још добар комад пута,
али су бегунци скретали и упадали у сваки нов продор
који би им се само указао, те се на једвите јаде спасише
те страшне беде, тих опасних створова.
Том пронађе ускоро подземно језеро; оно се пружа­
ло далеко у тамну невиделицу и губило у мраку. Том
хтеде да испита обале његове, да види докле досежу,
али одлучи да ће најбоље бити да најпре мало приседну
и да се нешто одморе.
И тек сад, и први пут, дубока тишина места куд су
зашли зграби дечје душе својом влажном руком.
Беки рече:
- Знаш шта, нешто нисам обратила пажњу, али ми
се чини да одавно већ не чујемо оне друге.
- Па узми само и размисли, Беки, ми смо избили да­
леко од њих и испод њих, ко зна да ли на север, на југ, на
исток, бог зна. Па наравно, откуд овде и да их чујемо!
Бекицу спопаде страва.
- Ама, ко зна откад смо ми већ овамо доле, Томе.
Боље да сместа кренемо натраг.
- Ама видим и ја да је боље. Свакако је боље за
нас.
- Можеш ли да нађеш пута, Томе? За мене све ти је
ту једна неразумљива збрка!
- Чини ми се да бих могао да нађем пут да само није
слепих мишева. Јер ако нам они угасе свеће, онда, не дај,
боже, зло и наопако! Него да ми пробамо неким другим
путем, па да и не ударамо на њих.
- Лепо, само, бојим се да некако не залутамо. Било
би грозно - и дете задрхта на саму помисао какве им
само опасности грозе.
Устремише се једним ходником, па су дуго ишли
њиме, а све загледају, при сваком излазу из њега, да
ли их опомиње на што познато: али сваки им долази
-243-
 щ:,юзнат и туђ. И кад би год Том стао да испитује, Беки
би му нетремице гледала у очи да у њима прочита макар
и мало наде. А он сваки пут одговара, храбрећи је:
-Добро је, све у реду! Истина није тај, али ћемо већ
изгурати до оног правог!
Само, после сваког новог неуспеха поуздање га је
све више напуштало, те сад стаде да скреће и савија
у разне ходнике просто насумце, у очајној нади да ће
некако наићи на прави пут. И још говори: ,,Ама, у реду
ствар" -али му мало око срца хладно, језа га хвата, а
речи не звоне убедљиво, него као да је однекуд казао:
,,Све је пропало."
Беки се приљуби уз њега, премрла од страха,
уздржавала се јадница што је само могла да не пусти
сузу, али оне једнако навиру. Најзад ће она:
-Јао, Томе, мани се тих слепих мишева, него хајд'мо
ми лепо натраг онуда! Чини ми се, како је сад пошло, све
горе од горег!
Том застаде.
-Слушај! Чуј! -узвикну он.
Дубока тишина; таква гробна тишина да су у том
свеоmптем муку чули своје сопствено дисање.
Том узвикну. Његов се узвик глухо проломи
оцјецима кроз празне сводове и замре у даљини неким
пригушеним јеком који је личио на подругљив смех.
- Немој, немој више Томе, ако бога знаш, тако је
страшно -рече Беки.
- Јесте страшно, али боље тако; можда ће нас чути
-и он поново завика.
Оно "можда" - звучало је још језовитије ледено
него и онај сабласни кикот - јер се тиме признавало
да се нада гаси! Деца застадоше; па ослушкују, али
узалуд! Том сместа удари натраг, па се пожури што је
могао брже. И не прође много, а Бекица уочи, по некој
његовој неодлучности у читавом држању, уочи ужасну
-244-
чињеницу: он више није у стању да избије на прави пут.
- Јао, Томе, што ниси правио путоказе!
-Беки, био сам луд! Био сам тако луд. Та ја нисам
ни помишљао да ће нам требати да се натраг вратимо.
Не могу, па не могу да нађем пут! Све ми се збркало у
глави.
- Томе, Томе, ми смо пропали, сасвим пропали! Ни­
кад, никад нећемо изаћи из ове грозоте! Куку нама, што
смо само напуштали наше друштво!
Она клону на земљу, па је спопаде такав грч, такав
плач, да се Том просто згрози на помисао да ће му
умрети или пореметити памећу. Он се спусти крај ње
и загрли је са обе руке. Она притиште своје лице на
његове груди, припи се уз њега што је само могла, па
стаде да излива у речи сав свој страх и ужас, па како се
грозно каје и никад се накајати неће, а далеки оцјеци све
то искренуше у подругљиво кикотање.
Том ју је преклињао да се тргне, да се ободри, али
она му рече да не може, па не може. А он тада узе сам
себе да кори, сам себе да осуђује што ју је довео у тако
грозан положај -и ето, то је имало много више дејства!
Она рече да ће опет да покуша да се нада, ићи ће вели
она за њим макар и на крај света, куд је год поведе, само
нека он више не говори тако као сад! Јер - рече она
-ништа он није кривљи од ње саме.
Те они опет пођоше, али без одређеног правца, про­
сто онако насумце, главно им је било да иду, да једнако
некуд иду. За часак, па као да им је и нада некако оживе­
ла, и то не што је било икаква разлога за њу, него што је
нада сама по себи, по својој природи таква, да је у стању
да живне у оним срцима којима године још нису одузеле
пролећни полет, а разочарење животну снагу навике.
Мало-помало умор је захтевао своје, деца су
покушала да се на њ и не обазиру, јер страшно је и
помислити на неко седење и одмарање кад је време
-245-
толико драгоцено: треба ићи било којим правцем, куд
било -ето то је у најмању руку неки напредак који може
и плодом да уроди, али сад присести -то би значило про­
сто-напросто призивати смрт и скратити њену путању.
Најзад Бекине ноге отказаше да је и даље носе. Она
седе. Том остаде крај ње. Ћаскали су о кући, о својима,
о угодним постељама, и пре свега и изнад свега о све­
тлости! Беки зарида, а Том покуша да смисли како да је
утеши, али сва та његова храбрења извештала су брзо
од употребе, излизала се и звучала су као нека спрдња.
Умор је толико савладао Бекицу да се занела у сан.
Том је био пресрећан. Седео је и гледао у њено испаћено
лице, посматрао како све више и више долази глатко и
природно под утицајем пријатних снова; па мало помало
око њених усана заигра осмејак и ту и остаде. Смирено
лице Бекичино заблесну и његову душу са нешто мира и
мелема и мисли се његове винуше минулим временима и
слатким успоменама.
И док се тако сав занео у сањарење, Беки се пробуди
уз лахорни мали смех, али он замре на уснама њеним и из
груди јој се оте тешки уздисај!
-Јао, како сам само могла да заспим. О, да се ника­
ко, никако нисам .ни пробудила! Немој, немој, Томе! Не
гледај ме тако! Нећу више тако да говорим!
- Радујем се што си проспавала, Бекице; сад си
одморнија па ћемо лакше �аћ.и пута.
-Можемо да пробамо, Томе, али ја сам сањала тако
леп један предео. Знам ја, тамо ћемо ми!
-Можда хоћемо, а можда и нећемо. Само се ти мало
ободри, дигни главу, па шта нам Бог да! Да пробамо!
Устадоше. Узели се за руке, лутају једнако, наде
никакве. Узму да оцене, онако одока, откад су у пећини,
али им излази све на једно: као да су већ дане и недеље,
а овамо јасно им да то не може бити, јер им свеће још ни
догореле нису.
-246-
Протекло је дуго времена иза тога, а они нису били
у стању ни да одреде колико је времена протекло.
Том рече да морају да иду сасвим опрезно и да
ослушну не чује ли се где жубор воде. Морају да нађу
извор по сваку цену. И збиља наиђоше на изворак и Том
рече да се ту сад опет одморе.
Били су грозно уморни, па ипак Бекица рече да јој
се чини да може још мало. Зачудила се што се Том није
сложио с њом. Просто није била у стању да схвати како то.
Седоше. Том прилепи свећу уза зид, према њима,
са нешто глине. Мисли им напорно послују, али ниједно
ништа не говори.
Онда Беки прекиде тишину:
-Томе, како сам гладна!
Том извади нешто из џепа.
Беки замало што се не насмеши.
- Па то је Томе, наш свадбени колач.
-Јесте; и волео бих да је велик као бачва, јер то нам
је све.
- Видиш, Томе, сачувала сам га са излета. Хтела
сам да га метнемо под узглавље, па да нам навеје снове,
знаш као што гатају одрасли са свадбеним колачем али
то ће нам бити наш ...
Она прекиде реченицу и не доврши је.
Том подели колач. Беки је јела халапљиво, а Том
само што загризе у своју половину, па је залогај лагано
грицкао.
Било је изобиља студене водице да осладе уста
после гозбе. Ускоро Беки предложи да опет крену. Том
поћута неко време, па рече:
- Бекице, можеш ли да поднесеш што ћу ти сад
казати?
Беки: побледе, али она одговори како мисли да може.
- Е лепо, Бекице, мораћемо овде остати, јер овде
има пијаће воде. А ово парче свећице, то нам је послед­
ње што имамо.
-247-
 Сад Беки попусти сузама и јецајима. Том је чинио
што је могао да је утепш, али слаба вајда. Најзад ће
Бекица:
-Томе?
-Шта Бекице?
-Видеће да нас нема, па ће нас потражити, је ли?
- Наравно, како да неће! Дабоме да ће нас тражи-
ти.
- Можда нас већ сада траже на све стране, је ли
Томе?
-Па, да кажем, можда већ и траже. Бар се надам.
-А кад би то они могли да примете да нас нема?
- Па, како ја ценим, одмах, при повратку у дере-
глију.
-Томе, а ако је већ пао мрак, онда... па шта мислиш,
да ли би они ипак приметили?
-Не знам. Али било како му драго, чим они други
дођу кући, одмах ће се твоја мати питати шта је с
тобом.
Преплашен Бекичин поглед одмах освести Тома:
виде какву је грдну глупост извалио! Та Беки није ни
намеравала била да те ноћи оде кући!
Деца ућуташе и потонуше у мисли. Сад одједаред,
нов наступ очајања што га је Том прочитава на њеном
лицу показа му да је оно о чему он баш сада у себи
премишља, поразило и Бекицу: та проћи ће можда и
пола јутра у недељу, пре но што ће госпођа Тачерка
открити да Беки није преноћила код Харперових. Деца
приковаше поглед за онај комадић свеће, и гледала су
како се полако и немилосрдно топи, како га нестаје.
Најзад видеше само оно мало преостала фитиља, па како
се слабачки пламичак диже и спушта, подиже и клону,
па се танки прамен дима попе, па се· за тренутак залелуја
наврх фитиља, и -завлада ужас потпунога мрака.
Ниједно од њих не би знало рећи колико је вре­
мена протекло отада па до онога када је Беки, у некој
-248-
полунесвестици опазила да плаче и јеца у Томовом
наручју. Знали су само толико да су се, после неког,
како им се учинило, страшно дугог периода времена
- пренули из потпуне обамрлости глухога сна - и вра­
тили се опет својој несрећи.
Том рече да је већ можда и недеља - а можда и
понедељак. Хтео је да измами коју реч од Бекице, али
је њу обрвала таква туга, такав јад, да је изгубила и
последњу мрву наде. Том јој рече да су њихови већ
давно и давно приметили да их нема и ван сваке сумње
сад трагају увелико. Него, он ће да викне, па ће можда
доћи ко. Стаде га вика, али тамо, у тами, далеки одјеци
тако су се гнусно шегачили, да се мануо тога.
Часови пролазе, и глад понова стаде да мори заточе­
нике. Остао је још комадић од Томова пола колача; поде­
лише га и поједоше. Али им се учинило да су још гладни.
Онај кукавни залогај само им је раздражио глад.
Одједанпут ће Том:
-Пст! Чујеш ли ово сад?
Зауставише дах. Ослушкују. Неки звук као далеки
зов који се једва чуо. Том се сместа одазва, па водећи
Бекицу за руку похрли све пипајући низ ходник према
оном испаљеном хицу. Опет ослушну, зов се опет чуо, и
како је изгледало нешто мало ближе.
- Они су - рече Том. - Долазе. Хајде Бекице, сад
смо спасени!
Били су ван себе од радости. Истина, кретали су
се споро, јер ништа обичније у пећини него свакојаки
продори и рупчаге, па су морали да припазе да се у коју
не стровале.
Ускоро и натрапаше на једну - и морали су да
застану. Та провалија могла је бити дубока три стопе,
али могла је и стотину - тек, проћи се није смело. Том
прилеже на груди и спусти руку што је дубље могао.
-249-
 1 lсма дна. Морају ту да причекају док не дођу трагачи.
Онет прислушкују; без сумње, они удаљени узвици све
су удаљенији! И још само тренутак-два - више се нису
ни чули. Та то је да срце препукне у грудима. Том је
урлао, док није сасвим промукао - али све узалуд. Он
узе тешити Бекицу - али прође читав век у болном
очекивању, а звук се не понови више.
Деца добауљају до извора. Мучни часови отезали
су се унедоглед; опет заспаше, па се пробудише мртви
гладни и смртно потиштени. Том је веровао да је већ и
уторак.
Сад му се јави нова мисао. У близини је било и
неколико бочних пролаза. Па зар неће бити много боље
да испита који од њих, место да беспослен подноси сињи
терет овог претешког времена!
Он извади из џепа клупче канапа што се пушта
змај, свеза крај за једну надстрешну стену, па и он и
Бекица кренуше. Том је ишао напред, и како се поми­
цао, тако је све одмотавао канап. После неких двадесет
корачаја ходник се завршавао као неком "терасицом".
Том клече на оба колена, па стаде опипавати ту рупу
и онда испружи руке што је-игда могао око ћошка, све
пипајући. Он се напреже да руке још мало издужи, про­
тегне удесно, кад, у том истом часу, на непуних двадесет
јарди појави се људска рука иза једне стене! Том за­
кликта од среће, а истог чаеа, за руком се показа и тело
-Индијанца Џоа!
Тому се одузеше и руке и ноге: ни да се покрене с
места. И био је пресрећан када опази да се не часећи ни
часа тобожњи Шпанац дао у бекство и стругнуо -неста­
де га! Том се зачуди како то да му Индијанац Џо не
познаде гласа и не дође да га дотуче што је сведочио на
суду. Али одјек му је свакако изменио глас. Нема сумње
да је тако - умовао је Том. Сваки мишић на његовом
-250-
телу попустио је и смалаксао од страха. Али он рече
сам себи: ако му се нађе. само још толико снаге да се
врати до извора, тамо ће и да остане и ништа на свету
неће бити кадро да га наведе да се поново сретне са
Индијанцем Џоом. Био је толико пажљив да је сакрио
од Бекице шта је видео малочас. Рекао јој је само да је
кликнуо само онако, за срећна пута.
Само, на крају крајева, увек глад и мука савладају
страву. Чекало се са зебњом, опет, и опет их је обрвао
дуги сан. И он донесе промену у Томовој одлуци.
Деца су се пробудила морена дивљом глађу. Том је
веровао да је већ среда, а можда и четвртак, ако не и
петак или субота, те су се они њихови сигурно оканили
сваког трагања. И он предложи да се испита још један
пролаз. А био је спреман да се сусретне и са самим
Индијанцем Џоом и да погледа у лице не знам каквој
опасности и беди невиђеној.
Али Беки је изнемогла сасвим. Спопала је нека
грозна равнодушност, и молила је да је не дира. Она ће,
вели, остати овде где је да сачека смрт, која већ и иначе
није далеко. А нека Том, каже, ако га је воља, нека пође
и истражује са канапом од змаја; само она га богом куми
и преклиње да често навраћа к њој и да јој каже сваки
пут по коју реч; сем тога, заклела га свим што му је
свето да се он, кад јој дође умрли час, нађе крај ње и да
је држи за руку све док се она не растави с душом.
Том је пољуби, а све га стеже нешто у грлу. Он
се направи као да је сасвим сигуран: или да ће наћи
тражиоце, или да ће напипати неки излаз из пећине.
Он узе свој канап од змаја у руку и одбауља на
рукама и коленима низ један пролаз.
Глад га је потпуно изнурила, и био је сав клонуо од
злокобних предосећања да им се ближи крај.
-251-
 ГЛАВА XXXIII
Доlје и уторак послеподне. Сунце се смиривало
на заранцима. А село Петроград, још увек у јаду и
жалости. Изгубљена деца нису пронаlјена. Приреlјено
је јавно молепствије, а колико се и колико њих Богу
молило и приватно, од своје стране, и од свег срца, па
ипак из пећине никако да доlју добри гласи.
Већина истраживача одустала је од сваког трагања
и вратила се својим свакодневним пословима; јасно је,
говорили су, да се деца више не могу наћи.
Госпоlја Тачерка је тешко оболела и готово непре­
стано бунцала је у грозници. Причало се да се просто
човеку срце пара кад је слуша како једнако призива своје
чедо, како сваки час подиже главу с јастука и по читав
минут ослушкује, па онда уморно клоне главом и уздахне
тешко. Тетка Пола запала у неку очајну потиштеност, а
проседе косе њене сад су сасвим побелеле.
Тога уторка село је пошло на починак, сломљена
срца и просто изгубљено.
. А кад је било о поноћи, помамно зазвонише на
узбуну сва звона сеоска и за трен ока улицама поврве
избезумљени свет; сви полуобучени и све урнебесно
кличу: ,,Излази! Сви на улицу! Наlјени су! Наlјени су!"
Свој тој хуци и вреви придружи се лупа у тигање
и поклопце и дување и пиштање у рогове, и најзад све
живо појури према реци, у сусрет деци која су се возила
на једним отвореним колима. Кола вуку граlјани који се
све тискају око њих, и тако их прате кући образујући
парадни поход кроз величанствено набујалу главну
улицу уз урнебесно: ,,Ура!" ,,Ура!"
Цео градић био је свечано осветљен; све је било на
ногама: више се нико није враћао у постељу; то је била
највећа ноћ откако се памти.
-252-
Прво пола сата свечана поворка граlјана пролазила
је кроз кућу судије Тачера: сваки спопадао спасеЈЈе, па
их грле, па их љубе, па стискају руку госпоlји Тачерки,
па сваки заустио нешто да каже, али нико не мшке да
проговори ниједну реч, и тако излазе један за другим
лијући потоке суза.
Ко срећнији од тетке-Поле! И госпоlја Тачер била
је готово сасвим срећна. А срећа ће јој бити потпуна
чим одаслани весник дотури радосне гласе мужу њеном
у пећини.
Том је лежао на дивану, око њега сви се претворили
у уво, а он везе ли, везе о чудном доживљају, а наравно
кити и домеће и што је било и што није било, да исnадне
што лепше. Он заврши причу како је оставио Бекицу
саму, па се упутио у истраживачки поход; па прошuшао
два ходника, докле је трајало клупче канапа од змаја!
Најзад се машио и трећег докле је год могао да се Ј{анап
истегне, и већ да се врати, кад спази неку далеку светлу
тачку која му се учини налик на дневно видело; он онда
остави и канап, па одбауља у оном правцу, промоли
главу и рамена кроз неку малу пукотину и шта да види:
испод њега ваља широка Мисисипи таласе своје. А да је
нешто била ноћ не би ни видео ону светлу тачку нити би
испитивао још и онај трећи ходник.
Исприча им како се вратио Бекици и донео радосне
гласе, а она му рекла да не бунца којешта, јер је сустала,
зна да ће ускоро умрети, и једва чека да умре. Сад им
он описује колику је муку видио с њом док ју је уверио.
Она само што није пресвисла од радости кад је дом:влела
до оног места и угледала онај плави комадић ДЈiевне
светлости. Па им прича како се с муком провукао кроз
пукотину, па како је њој помагао, па како су седели и
плакали од среће и миља, па како су неки људи прола­
зили чамцем, па их Том дозвао и изнео им у каквом су се
-253-
положају нашли и како их ужасна глад мори. Па онда,
како они људи најпре нису хтели да поверују у ту њихову
невероватну причу, јер, рекоше им они: ,,Ви сте неких
пет миља низ реку од оног места где је пећина." Онда су
их најзад узели у чамац одвезли до неке куће, ту их напо­
јили, нахранили, дали им да се одморе још нека два-три
сата пошто је пао мрак, па их онда довели кући.
Још пре зоре пронађен је судија Тачер и шачица ње­
гових помагача по трагу од два клупчета канапа, која су
за собом одмотавали, и саопштен им је радосни глас.
И Том и Бекица ускоро су дошли до тога сазнања да
се три дана и три ноћи гладовања и злопаћења у пећини
не могу онако одједном прегрмети.
Морали су да остану у постељи и читаву среду
и четвртак и долазило им некако да су све уморниЈи.
У четвртак се Том као мало и придигао, у петак већ
сишао у град, а у суботу већ сасвим прездравио, још
мало па као обично. Али Беки није напуштала постељу
све до недеље, а и када је устала, изгледала је као да је
прележала неку тешку болештину.
Том сазнаде да је Хак болестан, па оде да га обиђе у
петак, али га нису хтели пустити болеснику ни у петак,
па ни у суботу, ни.у недељу. После су га пуштали свакога
дана к њему, али су га опоменули да не сме да говори ни
о свом доживљају нити о било чему што би болесника
узбудило. А удовица Дагласка остајала је с њим да не
преступи наредбу.
Код куће Том сазнаде о догађају на Кардифском
брегу; затим ја сазнао још и то да је одрпанков леш
нађен у реци, близу саме скеле -изгледа удавио се при­
ликом покушаја бекства.
Неке две недеље после Томова спаса из пећине,
пошао он тако да обиђе Хака који се већ био толико
придигао да би сад већ могао да поднесе и узбудљиве
разговоре, а Том је држао да има с њим узбудљивог
-254-
разговора који ће га несумњиво занимати. Како му
је кућа судије Тачера била уз пут, Том сврати да види
Бекицу. Судија и неколико његових пријатеља заподену
са Томом разговор, и један од њих упита Тома подругљи­
во да ли би волео да опет наврати у пећину.
Том рече да би волео, чини му се да би заиста
волео.
Али ће судија на то:
-Е лепо, има сигурно и других као ти, Томе, у то ја
не сумњам ни најмање. Али ми смо се побринули и за то.
Више се нико неће изгубити у пећини!
-Зашто?
-Јер има већ две недеље како сам дао да се велика
капија од пећине сва окује гвозденим полугама и да се
закључа са три катанца, а кључеви су код мене.
Том побледе као крпа.
- Ама шта ти је, чедо? Де, брзо кажи! Чашу воде
овамр!
Донесоше воду и попрскаше Тома по лицу.
-Ух, дошао си к себи? Ама шта ти би, Томе?
- Јао, гос'н судија, па у пећини је Индијанац Џо!
ГЛАВАХХХIV
За неких пет минута, вест се пронела селом и туце
чамаца дупке пуних света већ је полетело према Мек­
-Дугаловој пећини, а зачас се за њима отиснула и парна
скела, у коју се нагурало тушта и тма путника. Том
Сојер је био у истом чамцу у ком и судија Тачер.
Кад су врата откључали и отворили, указа се жало­
стан призор у мутном сумраку пећинском. Индијанац Џо
лежао је мртав, пружио се по земљи, а лице прислонио
уза саму пукотину од капије, као да су му до последњег
-255-
часа чежњиве очи биле приковане онамо одакле је дола­
зило видело и радост слободнога спољњег света.
Том је био потресен јер је знао из личног искуства
шта је овај јадник овде морао да препати. Јесте да се у
њему пробудило саучешће, али му је ипак лакнуло и те
како, осетио се некако сигуран, и то му је најбоље пока­
зало, као никад дотле, колики је силни терет носио на
души још од онога дана када је подигао свој глас_ против
овога крволочнога одметника.
Крај Индијанца Џоа лежа­
ла је и његова голема кама,
преломљена надвоје. Мучним
и напорним радом био је тешки
доњи потпорањ од капије сав
испресецан и избушен; али
је тај рад био узалудан јер се
са спољне стране испречила
одоздо стена, која је сачи­
њавала праг, а против њенога
. камена нож је био немоћан,
те није ни страдао камен него
нож. Али и да није било те
камене препреке, опет би рад био узалудан, јер чак и да
је Индијанац и издубао целу доњу греду, он не би био у
стању да се провуче испод врата, и он је то добро знао.
А вртео је и резао је, само да би имао да ради шта, само
да прекрати неиздржљиво време и да својим измученим
мислима да какво запослење.
По свакојаким пукотинама у том пећинском пре­
дворју увек се могло наћи разбацано бар пола туцета
комадића од свећа, што би их оставили излетници;
али овај пут нигде једног парчета. Заточеник је све
до последњег нашао и појео. Дао се и у лов на слепе
мишеве, па их је живе јео, а остављао је само канџе.
Несрећник је скапавао од глади.
На једноме месту, ту у близини, сталагмит је на­
тенане растао из земље, од памтивека, потхрањиван од
-256-
капљица воде које су цуриле са горњега сталактита, над
њим. Заточеник је сломио сталагмит, па на зарубљену
купу његову поставио камен који је издубао да би му
послужио за прикупљање драгоцене капљице која је
падала сваких двадесет минута са стравичном тачношћу
каквог откуцаја на часовнику - за двадесет и четири
часа накупило би му се воде таман за једну малу кафену
кашичицу.
Та је кап капала још док су египатске пирамиде
биле нешто ново; када је Троја пропала; када су ударали
темеље Риму; када су Христа распели; када је Освајач63
саздао британско царство, када је Колумбо отпловио и
када је покољ у Лексингтону био тек "новост".64 Та кап
капље и данас; падаће и кад сви ови догађаји потону
у заранке историје и у сумрак предања, да их најзад
прогута густа ноћ заборава. Да ли све на овом свету
има свој циљ и своју улогу? Да ли је та кап стрпљиво
капала кроз пет хиљада година само зато да би се нашла
овом људском црвићу у овој његовој невољи и да ли јој
предстоји још какав значајан задатак који ће имати да
испуни кроз дугих десет хиљада година? Ко би то знао?
Године су прохујале и године откако је онај кукавни
мелез издубио камен да у њ' покупи бесцен-капљице,
а и дан-дањи који год излетник дође да посети чудеса
Мак Дугалове пећине, он застаје најдуже баш пред овим
узбудљивим каменом и највише зури у њега и у ону воду
што капље лагано. ,,Чаша Индијанца Џоа" стоји на челу
свих пећинских чудеса; па и сама "Аладинова палата" не
може да се такмичи с њом.
Индијанца Џоа сахранише близу самог улаза у
пећину; и светина се слегла на погреб чамцима, колима
и возилима из читавог градића и са свих мајура и засела-
63 Виљем Освајач (1027-1087).
64 Лексинпон, мали град Северне Америке у којем је отпоче­
ла америчка "борба за независност" 19. априла 1775.
-257-
ка на седам миља унаоколо. Повели су и децу и донели
свакојаког јестива и ђаконија. И сви су говорили да су
се на томе погребу провели не може лепше бити, ама
ништа мање него да је било и вешање.
Овај је погреб прекинуо даљи развој једног потхва­
та: молбе која је била упућена гувернеру да се Индијанац
Џо помилује. Молбу су потписали тушта и тма њих; па
се ту сазивали скупови, на којима су сузе проливене и
речити говори држани, па образован и некакав одбор
ћакнутих жена да оде у дубокој црнини самом гувернеру
да се разрида пред њим и да га преклиње да испадне
милостиви магарац и да својим ногама згази оно што
му налаже његова дужност. Држало се да је Индијанац
Џо убио неких пет људи у граду. Па шта? Да је био и
сам нечастиви главом, увек би се нашло не знам колико
слабића који би били готови да се испотписују на молби
за помиловање и да над њим пролију коју сузу из својих
бушних и прокапљивих водоводних цеви!
Сутрадан после сахране Том одведе Хака на скро­
вито место ради важног разговора. Хак је за то време
већ чуо од Велшанина и од удове Дагласке за све Томове
доживљаје, али му Том реч� да има нешто што му то
двоје није казало,. и о томе он сада жели да разговара с
њим. Хаково се лице сневесели. Он ће рећи:
- Знам шта је. Упао си у број два и ништа друго
ниси нашао осим оне ракије. Нико ми није ни рекао да
си ти био тај, али сам ја засигурно знао да си то могао
само ти бити чим са'м чуо за тај ракијски посао; а било
ми је јасно да ниси нашао паре, јер ти чак и кад би крио
од свих осталих, мени би свакако казао, та нашао би ти
већ начина да ме обавестиш. Томе, нешто ми говори, и
увек ми је говорило, да ми до оне лове нећемо доћи.
- Де, Хаче, није мени било ни на крај памети да
пријавим онога гостионичара, ја га доставио нисам. Па
ти знаш да је у његовој гостионици све било у реду, оне
-258-
суботе кад сам пошао на излет. Зар се не сећаш да си ти
био одређен да тамо чуваш стражу читаву ту ноћ.
-Како да не! А све ми се чини као да од тога има чи­
тава година дана! Ето те сам ноћи пратио ја Индијанца
Џоа све до удовичина имања.
-Шта, пратио си га?
- Јесам, само језик за зубе. Знам ја поуздано да је
Индијанац Џо оставио и понеког јатака за собом. И не
бих желео да ми нешто подло подметну. Да није било
мене, он би се давно склонио у Тексас, и не би му данас
фалила ни длака на глави.
И онда Хак исприча Тому у поверењу све како је
било, док је Том досада само знао о Велшанинову уделу
у целом том догађају.
- Е лепо, - рече Хак, враћајући се на главну ствар
-онај који је дигао ракију у броју два -па ко је да је - тај
је придигао и новац, тако ја мислим. У сваком случају, за
нас је тај новац -изгубљен, пиши пропало, мој Томе!
-Хаче, па новац никад није ни био у броју два!
- Шта? -Хак му се загледа оштро у лице. -Томе, да
ниси опет ушао у траг томе новцу.
-Хаче, новац је у пећини.
Хакове се очи запламтеше.
-Кажи, кажи још једаред, Томе!
-Новац је у пећини.
-Томе, образа ти индијанског, де реци -је ли збиља
или само тераш шегу?
-Најозбиљније, Хаче; никад озбиљније нисам гово­
рио у животу. Хоћеш ли са мном да пођеш па да ми по­
могнеш да га изнесемо?
- Како да не! Наравно, ако само знаш како до тамо
да стигнемо а да не залутамо.
-Хаче, можемо, и то још да ти кажем: без по муке,
ништа лакше на свету!
- Важи! Тако хлеба не јео! Али зашто ти мислиш
да је новац ...
-259-
 - Хаче, стрпи се само малкице, док се тамо не
створимо. А ако благо не нађемо, пристајем да ти дам и
мој добош и све што имам на овом свету! Да знаш да ћу
ти дати, ето, не био који сам!
- У реду ствар, реч је пала! Сјајно! А кад намера­
ваш?
- Одмах сад, ако ти пристајеш. Имаш ли колико-то­
лико снаге?
- А је ли благо далеко у пећини? Ја тек три-четири
дана како помало набадам са ове моје две ходаљке, али
сам у стању да пропешачим и јаче од миље, бар ми се
тако чини.
- За сваког осим мене имало би ту неких пет миља
да се пешачи, мој Хаче, али ја знам једну страшну
пречицу, а нико осим мене не зна за њу. Хаче, просто ћу
те убацити у чамац и чамцем донде да те довезем. А ја
ћу сам и да те довеслам до тамо и одонуд да те натраг
одвеслам, и нико ми за то не треба. Не мораш, вала, ни
прстом мрднути, а камоли руком.
- Па хајде, Томе, да кренемо овај час.
- У реду. Имамо да понесемо мало хлеба и меса,
па луле и торбу-две, и још два-три канапа од змаја, па
онда неколико "жижица", знаш оних што су сад ушле
у моду, и што их зову "ђавоље палидрвце".65 Кажем ти
шта сам пута пожелео да имам коју при руци кад сам
онуда лутао.
Мало иза ручка дечаци узеше на зајам један мали
чамац, чији се газда није ту десио, па кренуше одмах. А
кад су дошли на неких пет миља испод "Пећинске јаме",
Том ће рећи:
- Ето, видиш ли сад, ова врлет овде, све ти изгледа
исто читавим путем од Пећинске јаме - нема кућа, нема
дрвећа, сам шипраг и све један жбун као други. Али
видиш ли оно бело, ено онамо где се одронила земља?
А сад ћемо да сиђемо.
65 Сумпорна жижица у то доба тек је улазила у употребу.
-260-
Пристану уз обалу и искрцају се.
- А сад, Хаче, одавде где ми стојимо могао би ти
обичним струком за пецање да дохватиш ону рупу. Де,
чик, можеш ли је наћи?
Хак је тражио и тражио, и ништа није нашао. А Том
гордо упаде у густ шипраг и рече:
- Ево ти! На! Погледај, Хаче! То ти је најскро­
витија рупа у читавој околини. Само језик за зубе, о
овоме ником ништа! Откад желим да се одметнем у
хајдуке, али сам знао да ништа нема од читавога тога
посла ако не нађем ништа налик на ово, где увек можеш
да клиснеш кад дође нека мука. А сад ето нам, нашли
смо, и нема никоме да се казује, а пустићемо унутра
само Џо Харпера и Бен Роџерса, јер, наравно, има да
се скупи хајдучка дружина, иначе нисмо никуд пристали.
Хајдучка дружина харамбаше Тома Сојера - зар то не
звучи сјајно, де реци право, Хаче!
- Заиста, што само може бити! А кога да харамо и
пљачкамо?
- Пих, све и свакога. Али углавном путнике друмов­
нике што друмом путују - тако се то обично чини.
- Опљачкамо, па убијемо.
- А не - не увек. Него их лепо стрпамо у пећину и
ту их држимо док не саставе откуп.
- А шта му то дође откуп?
-Новац. Има да им пријатељи саставе откуп, повежу
се па сваки да приложи колико год може, а држимо их
годину дана засужњене, па ако им откуп нису саставили,
ми их лепо убијемо. То је редован пут и начин. А женске
не убијаш. Женске само засужњиш, али од убијања нема
ништа. Увек су оне бајне и богате, а умиру од страха. Ти
им покупиш џепне сатове и свакојаке дрангулије, али
увек скидаш капу пред њима и говориш учтиво. Што
јес', јес' - нема тако учтивог света као разбојници - то
можеш да видиш у свакој књизи. Е па лепо, лепотице се
заљубе у тебе, па пошто су провеле у пећини недељу-
-261-
 J\lll',11рсстану са плакањем и онда не можеш ни милом
1111 силом да их натераш да оду. Само што их избациш, а
оне, ни пет ни девет, лепо се окрену и ето их натраг из
тих стопа. То можеш да нађеш у свакој књизи!
-Томе, то је збиља сјајно. Па то је сто пута боље
него да си гусар.
-Јесте, у многом је погледу боље, јер је и кућа бли­
зу, па и циркуси су близу, и већ онако све.
За то време све је било доведено у стање при­
правности и дечаци се провукоше кроз отвор, а Том је
,. ишао напред. Са нешто муке пробили су се до краја
тунела, онда добро причврсте оба канапа која су везали
један за други, па пођу даље. Већ неколико корака
доведоше их до извора, и Том осети како га језа поди­
лази по целом телу. Он показа Хаку онај фитиљ од свеће,
који је још штрчао на стени улепљен земљом. Описао
му је како су он и Бекица гледали пламен где се отима,
и отрже док није најзад утрнуо. Сад деца спустише глас
и почеше говорити шапатом, јер их је тешко тиштала
мртва тишина и туробна тмина тога места. Упуте се
даље и убрзо пођоше другим Томовим ходником, па све
њиме, док нису стигли до терасице на чуки. Свеће им
обелоданише чињеницу да та терасица уопште није над
понором него само стрм брежуљак од глине, висок једно
двадесетак-тридесетак стопа.
Том прошапта:
- А сад, Хаче, да ти нешто покажем.
Он подиже свећу и рече:
-Тhедај што даље можеш онамо иза угла. Видиш ли
оно? Онамо, на великој стени одонуд, обележено димом
од свеће.
-Томе, па то је к р с т.
- А сад, где ти је твој број два, а? Испод крста, а?
Ето баш тамо сам спазио Индијанца Џ'оа како нешто са
свећом загледа.
-262-
Хак се заблену неко време у тајанствену белегу, па
ће онда дрхтавим гласом:
-Томе, да се ми чистимо одавде!
- Шта, а благо да оставимо?
- Дабоме, далеко му лепа кућа! Та око њега се
врзма дух Индијанца Џоа, ту сумње нема!
- Никако, Хаче, ни у ком случају. Та његов дух би
се пре шуњао тамо где је он и умро, чак тамо, на улазу
пећинском, а то је неких пет миља одавде.
- Није, Томе, не би он тамо. Он ће да се шуња око
блага. Знам ја какви су духови, па ти их знаш упрсте.
Тома подиђоше мравци од помисли да је Хак можда
у праву. Сумња му се стала увлачити у душу. Али одједа­
ред му сину у глави:
- Хаче, и јесмо шашави! Где ће и како ће дух Инди­
јанца Џоа тамо, кад је тамо - крст!
Добро се сетио. Упалило му је.
-Томе, на то нисам ни помишљао. Али то је сасвим
тако. Срећа наша што је крст! Ништа друго него да се
спустимо па да потражимо сандуче.
Том пође први, и како је силазио, остављао је за
собом неку врсту грубих басамака у иловачи од које је
чука била саздана. Хак је ишао за њим. Четири шира
ходника гранала су се из уског пећинског гротла, у коме
је била она велика страна.
Дечаци испиташе три ходника и не нађоше ништа.
А тада пронађу у оном ходнику ближе самом подножју
од стене као неко мало скровиште, па ту прострт и као
неки лежај од две-три поњаве; па још неке старе нара­
менице, па кожурице од сланине и добро оглодане коске
од два-три пилета. Али ковчежића с новцем - нигде.
Потражише, претражише свуд унаоколо - узалуд.
Онда ће Том:
- Он је рекао п о д крстом. Е па лепо, ово ми
највише изгледа под крстом. Не може бити под стеном,
-263-
јер јестена израсла из земље.
Опет тражи, претражуј и најзад седну сасвим обес­
храбрени. Хаку није падало ништа на памет. Али се Том
одједаред прену:
- Погле, Хаче, видиш с оне једне стране, тамо
према стени, ено тамо, у иловачи, виде се утиснути
трагови људских стопа, ено и лој од свеће, а ништа ни с
једне стране. Идем да тамо мало чепркам.
-Није ти то рђаво, Томе, -рече Хак живахно.
Томов прави "барловац" одмах је потегнут, и Том
није копао ама ни колико за четири палца, а већ је
ударио на дрво.
-Еј, Хаче, чу ли ти то?
Сад и Хак приону копати и разгребавати земљу.
Ускоро наиђоше на неке даске и уклонише их. Те су
даске прикривале неку увалу, природну, која је залазила
испод стене. Том уђе унутра, па свећу унесе што је даље
могао испод стене, али рече да не може сагледати краја
тој пукотини. Те предложи да се изврши испитивање.
Сагне се и увуче се унутра, а тај узани путељак спуштао
се све постепено. Удари вијугавим завојцима, скрете
прво надесно, онда сави улево, а Хак га прати у стопу.
Онда пресече кратком кривом стазицом и узвикну:
-Мати моја! Хаче, гле, погле' само!
То је био ковчежић с благом, ту нема сумње
никакве. Он је испуњавао готово '-mтаву једну малу,
згодну скривницу, а крај њега још празна врећа барута.
Две пушке у кожним футролама, два-три пара неких
старих мокасина, па један кожни појас и свакојаке дран­
гулије које су биле сасвим влажне од водених капи.
-Једва једном, падосте ли ми шака! -узвикну Хак,
и бркљао је руком по злату помркнутом. -Чујеш, Томе,
па ми смо богаташи!
-Хаче, па ја сам одувек рачунао да ће нам благо
пасти шака! Просто да човек очима не верује, тако му
-264-
лепо дође, али нема шта, у н а ш о ј је власти! Него
знаш шта, да не дангубимо овде, него сместа да га поку­
пимо, па беж' с њим. Дај да видим, могу ли да подигнем
сандуче.
Било је тешко неких педесет фунти. Том је могао
како-тако на једвите јаде и да га подигне али да га још и
носи како треба, то никако!
-Тако сам и мислио -рече он и они су га вукли као
нешто тешко, онај дан, у сеновитој кући. Запазио сам
још онда. И видим да сам добро урадио што смо понели
ове две торбице.
Новац зачас изаспу у торбе, па их дечаци изнесоше
до стене са крсним знаком.
-А сад дај да извучемо и пушке и оно друго -рече
Хак.
-Немој, Хаче, остави их где су. Све су нам те завр­
зламе душу дале кад се одметнемо у хајдуке и пођемо
у пљачку. А сем тога, ту има и да изводимо наше орги­
је66!
-А шта му то дође оргије?
- Бог би га знао. Само, хајдуци увек приређују
оргије, па наравно има да их и ми приређујемо. Него
ходи, Хаче, много смо се задржали. Биће већ касно. А и
гладан сам. Јешћемо и пушићемо у чамцу.
Опет изронише у жбуње, па гледнуше опрезно:
на обали ништа сумњиво, те ти се они сјуре у чамац,
наклопише се на јело и задимише. И док се смркавало
на заранцима, они се отисну па крену. Том је веслао
кроз дуги сумрак све уза саму обалу и весело чаврљао с
Хаком, а искрцали су се некако чим је пао мрак.
-А сад, Хаче, -рече Том -благо ћемо сакрити на
сењаку, у удовичиној дрвеној шупи, па ћу ја подранити
сутра да га избројимо и поделимо, онда ћемо наћи неко
згодно место у шуми где ће нам новац бити сигуран.
66 Дивље ноћне пијанке код старих Грка.
-265-
Ј
 Ти само овде лези мирно и причувај ствар, а ја ћу да
скокнем и довучем она Бени Телерова колица. Ето ме
за минут!
Нестаде га, и већ ето ти га натраг. Вратио се с коли­
цима, стрпао обе мале торбе, пребацио преко њих неке
старе рите, па крене вукући свој товар за собом. А кад
су дечаци избили код Велшанинове куће, они застадоше
да се мало одморе. И таман да крену даље, а Велшанин
изађе из куће па им каже:
-Еј, ви тамо, ко сте ви?
1:
i'
-Хак и Том Сојер.
-Баш добро! Пођите са мном, децо, та сви само на
вас чекају! Де, брже, пожурите, оштар кас! Ја ћу већ да
вам извучем колица. Ама шта ти је то, нису баш тако
лака као што изгледају на први поглед. Возите ли цигле,
или стару гвожђурију?
-Старо гвожђе -рече Том.
- Тако сам нешто и мислио. Чудна је та наша
варошка дечурлија, мучи се и дангуби бог зна колико,
за тај грош-два старога гвожђа, а овамо би зарадили бар
двапут више да се упрегну у какав поштен посао. Али
шта ћеш, таква је људска природа. Де, брже ви, трк!
Дечаци су хтели да знају због чега та трка.
- Ни бриге вас није, видећете већ кад дођете код
удовице Дагласке.
Хак рече са извесном зебњом, јер је он био одавно
навикао да га лажно оптужују и набеђују:
-Гос'н Џонз, ништа ми нисмо учинили!
Велшанин се насмеја.
- Сад, ко би га знао, Хаче, роде мој! Ништа ја о
томе не знам. Зар нисте вас двоје, ти и удовица, добри
пријатељи?
- Јесмо. Што јес', јес', била ми је увек пријатељ, и
те какав.
- Па онда, у реду ствар. Зашто се онда бојиш?
-266-
Још није Хаку, чији је мозак увек радио лагано, ни
пошло за руком да у памети смисли шта да одговори,
кад и њега и Тома угураше на брзину у салон госпође
Дагласке. Господин Џонз пак остави колица поред врата
и уђе за њима.
Гостинска је соба била осветљена што само може
бити, и што је год било значајнијих људи у селу, све се то
у њој окупило. Били су Тачерови, Харперови, Роџерсови,
тетка Пола, Сид, Мери, попа, уредник месних новина и
још тушта и тма других, а сви обучени у своје најбоље
одело. Удовица дочека дечаке срдачно, а тешко да би ко
могао да дочека срдачније два таква створа! Нашта су
само били налик!
Били су од пете до главе умрљани иловачом и пока­
пани лојем од свеће. Тетку Полу обли румен стида, била
је црвена као рак! Она се намршти на Тома и попрети му
главом. Али ипак нико није претрпео ни пола од онога
што су деца препатила.
Господин Џонз рече:
- Тома нисам затекао код куће, и већ сам изгубио
сваку наду да ћу их наћи; кад одједном натрапах ти и ја
на њега и на Хака пред самим мојим вратима, и сместа
сам их довео овамо, не часећи ни часа.
-И добро сте урадили - рече удовица. - Ходите са
мном, децо!
Она их одведе у спаваћу собу, па им рече:
- А сад оперите се и пресвуците. Ево свакоме по
пар новог одела и преобуке: -кошуље, чарапе, све што
треба. Све је то одређено за Хака; немој, Хаче, немој да
ми захваљујеш - господин Џонз је купио један пар, а ја
други. Али биће вам потаман обојици. Само се ви обу­
ците. А ми ћемо причекати; кад се дотерате како ваља,
ви сиђите к нама.
И она их остави саме у соби.
-267-
 ГЛАВАХХХV
Сад ће рећи Хак:
- Томе, можемо да хватамо маглу, само ако нађемо
конопац. Прозор није тако висок.
- Шта ти ту млатиш глогиње? Који ће ти ђаво коно­
пац?
- Па, знаш, нисам ја навикао на толики свет. Не
могу да га поднесем. Ја, Томе, и не мислим да сиђем
;i доле, међу оне.
,;; - Ама, ништа то није. Баш ме брига! Не бој се, ја ћу
да водим рачуна о теби.
Појави се Сид.
- Томе, - рече он - теткица те чекала читаво
поподне. Мери ти спремила недељно одело и сви су
узнемирени што те никако нема. Је ли, бога ти, ама да
то није лој и земља на томе твоме оделу?
- Ти, мој господине Сиде Сидићу, гледај свога посла,
ето то ти кажем. Него реци нам, брате, шта то значи
што су се сви сјурили овде и продају празна зјала?
- То је удовичино посело, увек је тако код ње. А
ово овај пут приредила је у част Велшанина и његових
синова, знаш што су је оне ноћи спасли. А ако желиш да
знаш могао бих ти баш и ја нешто казати.
- А шта то, дедер говори.
- Па шта, - чика Џонз је хтео вечерас да изради сав
овај народ овде, да бије жицу за једнога, прислушкивао
сам ја кад је он теткици казивао о ·томе, као да је то бо­
жанска тајна, а ако хоћеш моје мишљење, није то више
никаква тајна у овај час. Сви ту тајну знају. Наравно, и
удовица зна, иако се прави да појма нема. И видиш, гос'н
Џонз запео пошто-пото да Хака овамо довуче, јер где да
тресне ту своју велику тајну ако Хака нема!
- Тајну, какву тајну, Сиде?
-268-
- Тајну о томе како је Хак пратио у стопу разбој­
нике све до удовичине куће, до оне терасице. Мислим
да је гос'н Џонз намеравао да се размеће са тим својим
изненађењем, али се кладим да ће упрскати као ћуран
мотку!
Сид се закикота од силног задовољства и среће.
- Сиде, јеси ли се ти излануо?
- Ама, шта те брига ко се излануо! Доста је да се
нашао неко, па се и излануо.
- Сиде, једна је само уштва у читавоме овоме граду
кадра да учини тако шта, а та си уштва, ти. Да си ти
нешто· био на Хакову месту, ти би се измигољио као
змија, све низбрдо, и никоме ништа не би казао о ра­
збојницима. Ти и не можеш ништа друго него све тако
нешто подло, а ниси кадар да гледаш кад кога славе за
какво добро. Ево ти, на - и немој да ми захваљујеш, што
рекла удовица. - И ту му Том пружи неколико врућих
шамара, а са неколико добрих удараца ногом поможе
му да напипа врата. - Па сад полети, тужибабо, и кажи
теткици, ако имаш три чисте, а сутра ти твоје не гине!
После неколико минута удовичини гости поседа­
ли су за велики сто, служила се вечера, а неко туце
дечурлије се сместило уз саме бочне столове, у истој тој
соби, по ондашњем и тамошњем обичају.
И када је томе било време, господин Џонз одржа
свој говор, у коме се захвалио удовици на части коју је
указала њему и његовим синовима. Али, рече он, има
друга једна особа, чија скромност ...
И тако даље, и тако даље.
Те он држ', распали ону своју тајну о Хакову учешћу
у оном догађају, и то изведе на најдраматичнији начин, а
био је мајстор за такве ствари.
Само, изненађење које је произвео било је углавном
усиљено, а није било ни налик на бучно и необуздано
-269-
запрепашћење које се могло очекивати, наравно под
другим, срећнијим околностима. Ипак, удовица је врло
лепо изигравала као да је тобоже ошамућена, а Хака је
обасула толиким похвалама и захваљивањем, да је он
готово сасвим и заборавио неподношљиву неугодност у
којој је био због новог одела, пошто га је сад много горе
мучила савршено неиздржљива мука и невоља што су
га изложили да буде као нишан за свеколике погледе и
свачије похвале.
Удовица рече да намерава Хака да узме под свој
кров, да му прибави домаће огњиште и да га најпре
васпита, а доцније, ако дотече новаца, помоћи ће му и да
се ода каквом скромном трговачком послу или занату.
А сада је куцнуо био час да Том каже своју реч. И
он је изговори:
- Хаку то није потребно. Хак је човек богаташ!
Бог да чува лепо понашање! Иначе, да тога није
било, оде све! И нико се од читавог друштва не би могао
уздржати да не прсне у грохотан смех, какав заиста и - Ето вам - шта сам казао? Цола Хаку а пола
доликује једној оваквој згодној шали! Настаде тајац мени!
Овај призор одузео је свима · дах из груди. Сви
који је свима био нешто мало као и мучан. Али га Том зинули очима, нико ни да бекне. Најзад сви из једног
прекиде: гласа затражише објашњење. Том рече да је кадар дати
- Хак је дошао до пара. Можда ви то и не верујете, објашњење, и он га и даде. Прича његова била је дугач­
али је Хак газда! Немојте да се церите, што сам казао ка, али занимљива што само може бити.
могу и да вам покажем. Причекајте само минут-два. Никоме ни на памет није пало да прекида чар њено­
Том истрча напоље. Друштво се у недоумици га тока. А кад је Том завршио, господин Џонз ће рећи:
згледало згрануто и смушено, и сви су бацили упитне - Сматрао сам да сам вам припремио мало из-.
погледе на Хака, али се овоме завезао језик. ненађење, за ову свечану прилику, али видим да је оно
- Сиде, шта је то с Томом, који му је враг? - рече према овоме испало ништавно. Боље би било да се
тетка Пола. - Тај деран, ама, не можеш да га ухватиш ни сакрије. Ето, признајем вам од свег срца!
за главу ни за реп. Никад ја ... Избројаше новац. Сума је износила нешто преко
Том уђе. Повијао се просто под тежином своје две дванаест хиљада долара.
торбе. Тако тетка Пола и не доврши своју реченицу. То је било више но што је ико од присутних досада
Том истресе своје големо суво злато, све оне дукате, видео у један мах; додуше, у томе друштву неколико ·
на сто, па ће рећи: њих имало је и више, али у непокретностима.

-270- -271-
 ГЛАВАХХХVI
Читалац нека се задовољи кад му кажемо само то­
лико: што је Тому и Хаку тако изненада и неочекивано
пала секира у мед, то је произвело, можемо мислити,
какву незапамћену буру у једној сиромашној селен­
дри Петрограду. Толика сума, и то у готову, звечећем
новцу, е, то се људима чинило просто невероватно. То
се причало и препричавало, једнима су расле зазубице,
други су их ковали у звезде, док најзад, некима, од боле­
сног узбуђења није ударило у главу.
Свака "сеновита" кућа у Петрограду и околним
селима била је разваљена и преришкана, све даска по
даску, па и сами су темељи преривени и прекопани у
трагању за скривеним благом-и то не од стране каквих
малишана, него су то чинили и матори маторци, људи
сасвим озбиљни, далеко од романтике - бар неки од
њих. А где би се год појавили Том и Хак, свугде им
ласкају, диве им се, бече очи у њих. Дечаци никако да
се сете да се њиховим речима поклањала икаква пажња
икад раније -али сад, што би год рекли, та им се пам­
тила, зарезивала и понављала; што би год урадили,
некако би се сматрало да је знаменито; изгледа просто
да су изгубили моћ да шта раде или говоре, што би било
обично, свакодневно; па су им и целу њихову прошлост
пречепркали и нашли су да носи обележје упадљивије
оригиналности!
А сеоске новине, објавише им и живитопис, са свим
подацима.
Удовица Дагласка дала је Хаков новац на зајам, уз
шест одсто, а судија Тачер на молбу тетке Поле учини
исто са Томовим новцем. Сваки је деран сад имао приход
који је просто-напросто био-чудо од прихода: по долар
дневно, сваки дан у седмици, а кад осване недеља-пола
-272-
долара. То је износило таман толико колико је добијао
попа - не, то му је само обећано, али је ретко кад успе­
вао толико да побере. За долар и четвртину недељно
могао је један дечко да плати стан, храну и школарину,
у та стара припроста времена-а ту се подразумева још
и одело и прање рубља, све за исте паре.
Судија Тачер стекао је велико мишљење о Тому.
Говорио је да обичан дечко никад не би спасао ње­
гову ћерку из пећине. А кад је Беки испричала оцу,
у најстрожем поверењу, како је Том примио на себе
батине, што их је она зарадила у школи, е, ту је судија
био заиста ганут; па кад је она још узела да оправдава
Тома због оне пресне лажи коју је изрекао Том да би се
кола сломила на њему: да би пребацио шибу с њених
леђа на своја, е, тада судац изјави, у дивном наступу слат­
коречивости, да је та лаж била племенита, благородна
и великодушна, да та лаж може мирне душе и дигнуте
главе да уђе у историју.
Бекици с_е учинило да њен отац никад није изгледао
онако стасит и узвишен као у тај мах: усходао се по соби
и лупнуо ногом да подвуче што је казао! И она отрча
сместа Тому и све му је испричала!
Судија Тачер надао се да ће од Тома бити велики
правник или велики војсковођа. Па рече још да ће бити
његова брига да Тома приме у Народну војну академију,
а затим нека похађа и сврши најбољу правну школу
у земљи, да би био спреман како за војну тако и за
правничку каријеру, па и за обе у исти мах.
Хака Фина је богатство, а и то што је штићеник
удовице Дагласке, увело у високо друштво. Ама шта
увело! Просто га је увукло, угурало главачке-и његове
су муке постале неиздржљиве. Удовичине слуге и
слушкиње одржавале су га чиста и уредна, чешљале га
и четкале, трпале га обноћ у немиле чаршаве који нису
-273-
 имали на себи ни трунчице прљавштине, па да је при­
тисне на груди као драгог старог знанца и пријатеља.
Морао је да једе ножем и виљушком, па су га натерали
да се служи убрусом, чашом и тањиром; морао је да
говори тако пристоЈно да су му речи у устима долазиле
некако бљутаве; а где би се год окренуо, препоне циви­
лизације нису му дале ни да макне, а окови цивилизације
спутавали су му и ноге и руке.
Храбро је подносио своју јуначку невољу неке
три недеље, а тада одједаред - нигде га нема! Читава
,;
•t
два дана и две ноћи удовица га тражила на све стране,
ожалошћена и ојађена. Па и јавност је била јако узбуђе­
на. Преврнули су сваки кут и закутак, претражили су и
реку да му нађу леш.
Раном зором трећег дана Том Сојер, мудар како
га је Бог дао, крете да претражи празну бурад тамо иза
батаљене кланице, и у једном бурету пронађе бегунца.
Хак је у њему преспавао ту ноћ; и таман доручковао
неке украдене и одасвуд напабирчене мрвице и корице
и свакојаке парчиће, па се онда извалио, као човек, а
лулу затакао у зубе и ужива. Био је чупав и неочешљан,
носио је на себи неке грозне _дроњке који су га чинили
тако живописним у оне дане када је био слободан и
срећан.
Том га извуче напоље, па му исприча какву је главо­
бољу задао људима, и узе га наговарати да се на сваки
начин кући врати. Хаково лице изгуби свој мирни задо­
вољни изглед и смрачи се сетом.
- Томе, ни говора! Пробао сам, па није ишло, кажем
ти, Томе, ама баш никако. Није то за мене, нити сам ја на
то свикао. Удовица јесте да је добра према мени, и прија­
тељ ми је, нема шта; али ја нисам у стању да поднесем
њене навике. Морам код ње да устајем увек у исто доба,
свако јутро; па држ' умивај ме, па ме чешљају намртво,
све ми громови тутње у ушима; па ми не дозвољава да
-274-
спавам у шупи од дрва; па морам да носим оне проклете
хаљине које ме жуље и стежу, мој Томе; а све ми се чини
да оне ваздух и не пропуштају; па тако су још некако
згодно фине да нит' у њима могу сести ни лећи, нити
се ко човек преметати; а нисам се, веруј, клизао до
подрумских врата, чини ми се, већ годинама; па онда
морам сваки пут у цркву, и ту ме девет знојева пробије,
мрзим те њихове отужне проповеди! Па кад сам у цркви,
нит' смем да хватам муву, нити да жвакнем,67 а већ чим
је недеља, морам ципеле да носим цео боговетни дан.
Удовица једе на звонце, леже у постељу на звонце, устаје
из кревета на звонце; све је тако ужасно по правилу да
то жив човек није у стању да издржи.
- Еј, мој Хаче, сви људи тако живе.
- Томе, ту и јесте разлика. Ја нисам свако, и просто
не могу да издржим, грозно је да те тако вежу. Па видиш
ли, и до хране се тамо долази исувише лако, па ми није
сладак залогај, па онда морам да молим ако хоћу у пеца­
ње; морам да молим ако ми се купа и плива; ама, за све
на свету морам да молим, не било га! Па лепо, била је то
мука жива што сам морао да се фино изражавам; и шта
сам знао, попнем се горе на таван, па се сит напсујем, да
добијем мало сласти у устима, иначе, веруј, дошло ми
било да липшем. Па ми удовица није давала да пушим,
бранила ми да зевам, па нисам смео да зијам, ни да се
протежем, ни да се пред људима чешем кб човек.
И онда, у наступу ужасне раздражености и огорче­
ња:
- И да је носи ђаво, молила се та без престанка!
Никад нисам видео такве жене! Морао сам да струг­
нем, Томе, ништа ми друго није остајало. А сем тога, и
она школа; тек што није почела, па и ту је требало да
ми живот преседне, још ми је само она фалила! Е њу,
67 Дуван.
-275-
 вала, не бих могао да издржим! Видиш ли, Томе, бити
богат - то ти је једна мука и невоља, један божји зној и
презнојавање и само једнако мислиш: јој, сто пута боље
да ме нема. А ове прње овде, е видиш, то је за мене, и
ово буре, и оно ми је потаман, и више се ја не одвајам
од њих. Томе, да није било оног новца, никада ја ове беде
не бих ни допао; него ти лепо узми онај мој део, а мени
само дај понеки пут који грош -и то немој богзна како
често, јер ја не дам ништа за оно што се лако добија, где
'\ не мораш да запнеш. И молим ти се иди па ме измоли
1 од удовице!
- Јао, Хаче, па ти знаш да ја то не могу. Не би било
лепо с моје стране. А сем тога, само ти још мало издржи
тај живот, па ћеш га заволети.
-Тај живот, па да га заволим! Таман да га заволим,
као врућу пећ, па да ме неко стрпа на њу и још да ме
држе на њој не знам колико времена! Аја, Томе, нећу
ја да сам богат, нећу ја да живим у њиховим проклетим
налицканим кућама. Ја волим шуму, и реку, и бурад, и
ја се њих држим, ето. Просто да пукнеш од муке: таман
смо стекли пушке и пећину, и све душу дало за пљачку,
кад тамо, ето оно блесаво благо, и све покварило.
Сад Том виде згоду:
-Пази, Хаче, ја јесам богат, али ми богатство неће
сметати да се одметнем у хајдуке.
- Немој! Јао, среће ти, је :Л' ти то збиљски и изистин­
ски, Томе?
-Збиљски и изистински, као uiтo овде седим. Али
Хаче, ми не можемо да те примимо у дружину, ако ниси
човек на своме месту, човек пристојан, то треба да
знаш.
Хакова радост помркну.
-Па зар ме нећеш примити Томе? Зар ме ниси баш
ти главом примио и у гусаре?
-276-
- Јесте, само то је нешто друго. Разбојник то ти је
нешто много узвишеније него тако неки пуки гусар, ту
нема ни разговора. У готово свим државама разбојници
припадају бестрага високом племству, све тако неке вој­
воде и томе слично.
-Па, Томе, зар ми ниси увек био пријатељ? Нећеш
ме ваљда сад оставити на цедилу, је ли, Томе? Нећеш
ваљда, је ли да нећеш, слатки мој Томе?
- Хаче, где бих ја тако нешто желео, и откуд само
да тако нешто зажелим, али шта ће рећи свет? Ево ти
шта ће рећи: ,,Пих! Томе Сојера разбојничка дружина!
Све сами неваљалци и вуцибатине у њој!" А то ће они
мислити на тебе, Хаче! То теби не би било мило, па и
мени не би.
Хак поћута неко време, био је заузет душевном
борбом. Најзад ће рећи:
- Па лепо, враћам се удовици на месец дана, да
се опет упрегнем, да видим могу ли издржати, али под
условом да ме узмеш у чету, Томе!
- У реду, Хаче, важи! Ходи, са мном, стара кућо, а ја
ћу замолити удовицу да мало попусти, Хаче!
- Хоћеш ли, Томе, хоћеш ли, заиста? То је лепо од
тебе. Ако она малкице попусти, бар у оним најгаднијим
стварима, ја ћу да пушим и да псујем сасвим за свој грош,
где ме нико не види и не чује, па куд пукло да пукло!
А кад мислиш да скупиш дружину и да се огласиш за
хајдука?
- Па, ако хоћеш и сад. Колико вечерас скупићемо
дечаке, па бисмо могли одмах и да положимо завет.
-Да положимо шта?
-Завет.
-Шта му то дође?
-То ти је да се закунемо да ћемо један другом увек
прискакати у помоћ, да никад нећемо одавати тајне
дружине наше па макар те секли на комаде, а да ћемо
-277-
 свакога убити, и њега и породицу му, ко учини нажао историје те младежи, па да погледамо какви су људи и
коме из дружине. жене постали; због тога ће бити најмудрије да, колико
-Е, то је сјајно, то је песма, Томе, ако хоћеш да ти засад, ништа и не спомињемо о том раздобљу њихова
кажем. живота.
- Наравно, и ја се кладим у шта хоћеш да је тако. А
заклетва, све што се будемо заклели, има да се положи у
поноћ, и то на најусамљенијем, најгрознијем месту што
се само може наћи. Најбоље приликује "сеновита кућа",
али оне су све проваљене сада.
-Али бар нам остаје поноћ, а и то је силно, Томе!
'1 - Дабоме, тако је. А заклећемо се над мртвачким
1
сандуком и потписати се крвљу!
-Јао, то је тек нешто! Ама шта, то је милион пута
узбудљивије него гусарство! Држаћу се ја удовице као
пијан плота, Томе, а кад једнога дана будем прави прав­
цати оглашени разбојник, па сав свет узговори о томе,
е знам засигурно да ће се она поносити онда што ме је
извукла из блата!

СВРШЕТАК
Тако се завршава ова хроника.68 Пошто је то искљу­
чиво прича о једноме дечку, она мора овде да се заврши.
Ако бисмо продужили приповетку даље, испала би
историја једнога маторца. Кад ко пише роман из живота
одраслих, он тачно зна где има да се заустави: чим се
дошло до брака, зна се; али ко пише о дечурлији, има да
се заустави где му дође најзгодније.
Многе личности које учествују у овој књизи, и данас
су живе и здраве, као имућни и срећни људи. Можда ће
нам се кад учинити пажње вредно да се поново латимо

68 Историјски догађаји приказани по реду.

-278- -279-
 РАЗГОВОР О РОМАНУ

Верујемо да сте пажљиво прочитали роман. Претпоста­

вљамо да ће вам бити занимљив и разговор на часу, односно,
размена мишљења и утисака са својим другарицама и друго­
вима. Пре него што на часу српског језика започнете разго­
воре добро би било да размислите о следећем:
Шта вам је у роману било најзанимљивије: пустоловине
и доживљаји Тома Сојера и другова, односи између дечака
1� и девојчица, односи између деце и одраслих, хумор, описи
природе, размишљања о животу или нешто друго?
Која је пустоловина у роману најзанимљивије описана?
Вероватно сте запазили да је писац највише простора
посветио лику Тома Сојера. Зато му и ви у својим размишља­
њима посветите одговарајућу пажњу. Анализирајте његов
однос према члановима породице у којој живи (тетка Пола,
брат Сид и сестра од тетке Мери), друговима (Џо Харпер,
Хаклбери Фин), девојчицама (Беки Тачер, Еми Лоренс),
отменом дечаку - странцу, одраслима, школи, цркви, својим
домаћим обавезама, прочитаним књигама.
Потрудите се да на основу поступака оцените Томове
карактерне особине. Запитајте се, пошто разлучите добре
од лоших, да ли је он у основи добар или лош дечак. Коју бисте
његову позитивну карактерну особину посебно истакли? А коју
негативну?
Покушајте да откријете шта је утицало на његово
понашање. Колико су на његово понашање могли утицати
услови под којима је живео, колико књиге које је читао а
колико и како школа?
На сличан начин анализирајте и остале ликове. Због чега
је занимљив лик Хаклбери Фина? Какве су његове карак­
терне особине? Зашто он није могао да поднесе живот у кући
старе Дагласке? Ако вас лик Хаклбери Фина занима и желите
да о њему сазнате нешто више, потражите и прочитајте роман
Марка Твена "Доживљаји Хаклбери Фина", у коме је пуно
хумора, маште и пустоловина овог простодушног дечака.

-281-
 Какви су односи између белих дечака и девојчица, деце за разговор на часу. Могуће је да се са својим наставником
мулата и црнаца? Како се одрасли људи у овом роману односе договорите да радите по групама и припремите се за рефери­
према црнцима? Какав је став писца према овом питању? сање о оваквим темама:
Марк Твен је на више места у роману описао природу и
њене лепоте. Ако нисте запазили и прибележили, прочитајте прва група
поново неке од тих описа. На почетку друге главе наћи ћете - Најузбудљивија пустоловина Тома Сојера (избор, кра-
леп опис једног летњег дана и Кардифског брега. Погледајте тко излагање, образложење избора)
како је писац на првим двема странама у четрнаестој глави
описао буђење природе. друга група
Посебну пажњу обратите на текст: Мало-йомало белина
сшаде обузимати хладовити и мушни освиш, а живот се - Ликови дечака
·1 будио и исйољавао. Пред задивљеним дечком ошкри се чудо:
1 како Природа са себе збацује сан и лаћа се рада. трећа група
Зашто је писац именицу природа написао великим сло­ - Женски ликови у роману
вом?
У роману има још оваквих описа. Илуструјте сами или
предложите наставнику ликовне културе да на часу насликате четврта група
један од њих. Нека места погодна су за илустровање кари­ - Какав је хумор у роману?
катуром па бисте се могли огледати у тој врсти ликовног
изражавања. пета група
Подстакли смо вас да читајући прибележите смешна - Поређење књиге и филма о Тому Сојеру
места. По чему се шале из романа разликују од оних у вашем
животу? шеста група
Можда сте читајући роман запазили неке пишчеве мисли
о животу? Како сте схватили Томово откриће великог закона - Какве смо поруке открили у роману?
људске делатности који гласи: ако хоћеш да ши човек или
дечко свим срцем жуди за нечим учини само да се шо йiешко
оствари? Слажете ли се са таквим пишчевим мишљењем?
Размислите о пишчевој тврдњи да је рад - оно �ишо чиниш
йод морање, а да је игра све оно на шша ниси йриморан. Да
ли је увек тако?
Као што сте прочитали у роману, Том није много марио
за учење у школи, али је ипак доста знао. Откуда му то знање?
Како ви оцењујете вредност таквог знања?
Можда сте гледали филм снимљен према овом роману?
Има ли разлике између књиге и филма? Ако их има, у чему
су?
***
Ако одговорите на питања која смо вам поставили и посту­
пите по нашим сугестијама, верујемо да ћете бити спремни

-282- -283-
 БЕЛЕШКА О ПИСЦУ

Право име писца је Самјуел Ленхорн Клеменс, а књи­

жевни псеудоним Марк Твен. Родио се 1835. године у Мису­
рију. f(ад му је било три године, његов отац, немирни адвокат,
населио се у месту Ханибалу на реци Мисисипи. После очеве
смрти дванаестогодишњи Самјуел је приморан да напусти
школу и запосли се као шегрт у штампарији. Радио је три
'1 године као речни пилот на Мисисипију. Ту стиче богато
1 животно искуство и упознаје различите људе. Касније ће годи­
не проведене на Мисисипију назвати својим универзитетом.
У америчком грађанском рату био је добровољац, али
је брзо напустио војску да би окушао, без успеха, срећу као
копач злата на Дивљем западу. После овог неуспеха одлучује
да постане новинар. Тим ће се позивом најдуже бавити. Јед­
но време био је уредник хумористичке рубрике у новинама.
Као новинар почео је да се бави књижевним радом. После
великог успеха једне његове хумореске 1865. године он узима
свој књижевни псеудоним Марк Твен који га стално подсећа
на живот на реци, јер долази од повика мерача дубине на
Мисисипију који гласи: ,,Маркирај два!", то јест обележи два
хвата газа лађе, што се на енглеском каже: ,,Mark Twain!"
Путовао је по Америци, Јужној Европи и Блиском
истоку. После женидбе Оливијом Ленгдн 1870. године стално
се настанио у Хартфорду, у држави Конектикат, где је и ство­
рио своја бројна дела у којима описује догађаје из детињства
и младости.
Марк Твен је писао репортаже, хумореске, путописе,
приповетке и романе. Најпознатији су му романи: Дожи­
вљаји Тома Сојера; Доживљаји Хаклбери Фина; Живош на
Мисисийију; Краљевић и йросјак; Конекшикашски Јеющ на
двору краља Аршура.
Последњих година свога живота, после губитка жене
и кћери, Твен је изгубио веру у живот и смисао за хумор.
У једној новели написаној у то време он је осудио неправде

-285-
 у пруштву. И том својом новелом, као и целокупним својим Марк Твен
нелом , он се представља као демократ, слободни мислилац и
говорник, борац против ропства и неправде.
ТОМ СОЈЕР
Умро је 1910. године а свет гаје искрено ожалио као свог Лектира за 5. разред оеновнс школе
омиљеног писца.
Осмо издање, 2007. годи11е
Издавач
Завод за уџбенике, Београд
Обилићев венац 5
www.zavod.co.yu
,1
Ликовни уредник
Лазо СшТtмар11

Илустратор
Љубо.м11р М11ла•111/�

Лектор
Драzица Туби!, -Ос111ровска

Коректори
Map11jr11111 Вас11/�-СiГtјейанов11h
Слr,Ьана Милачиh

Графички уредник
Ж11вк0Миљиh
Слог
О11ељељс за компјутерску припрему слога
Завода за уџбенике, Београд,
Одељеље у Новом Саду
Обим: 18 ШТ
Формат: 14,5 х 20 ст
Тираж: 5.000

Штампа:
КУЛТУРА, Бачки Петровац