Tомић Марко Функција планирања и циљеви планирања у

предузећу

УВОД

Услед брзих промена и конкретних услова, управљање ресурсима се види

као стратешки фактор који утиче не само на успех компанија већ и нација. Један
од основних циљева планирања је смањење неизвесности и ризика који носе
будуће активности и догађаји, а процес планирања обухвата и предвиђање
будућих стања и догађаја. Предвиђање омогућава да се дефинишу циљеви које у
будућности желимо достићи, што представља један од основних задатака
планирања. Планирање може се дефинисати као намера да се предвиди колико и
каквих ће радника (запослених) бити потребно у будућности, и какве ће захтеве
та предвиђања имплицирати. Управљање ресурсима укључује разумевање посто-
јећих људских ресурса у компанији и потребе за будућност, а сходно томе,
успостављање програма за запошљавање, обучавање, преображај и могуће
смањивање запослених у организацији. Зато свака организација, мора развијати
комплексну и међусобно усклађену мрежу структура и система, са тачно
дефинисаним циљем планирања. У стварности би планирање требало да
резултира тиме да прави људи раде праве ствари на правом месту и, по
могућности, у право време.

Планирање у компанији тражи стално подешавање јер су циљеви неке ор-

ганизације променљиви, а њен развој несигуран. Планирање је, такође, врло сло-
жено јер зависи од великог броја независних чинилаца: проналасци, промене у
популацији, отпор при променама, захтеви купаца, интервенције владе,
конкуренција из иностранства и сва домаћа конкуренција. Оно мора да садржи
повратне податке јер у случају да се план не може остварити, компанија може
промијенити стратегију, тако да то буде изводљиво у оквирима постојећих
људских ресурса.

3
Tомић Марко Функција планирања и циљеви планирања у
предузећу

1. Појам планирања
Планирање је фаза процеса управљања у којој се доносе одлуке о
циљевима, програмима, плановима и стратегијама. Оно је уско повезано са још
две фазе процеса управљања, и то: организовањем и контролом.

Планирање је динамичан процес којим се предузеће, као пословни систем,

прилагођава унутрашњим и вањским променама. За планирање се истиче да је
оно усмеравање на основу анализе прошлости и сагледавања будућности.
Планирање премашује јаз између онога где је предузеће сада и онога куда жели
стићи. Планирање је посебна стручна област, те има своје концепције и
методологију чије познавање доприноси рационалном доношењу планских
одлука и њиховом ефикасном вођењу и провођењу. Сам план посебна је планска
одлука. То је квалитативно и квантитативно изражен задатак предузећа којег
треба остварити. Њиме се детаљно прецизирају циљеви те обезбјеђују
критеријуми за доношење одлука у свакодневној основној активности. При томе,
план мора да садржи акције које је нужно подузети да би се остварили циљеви и
прецизно одредила временска динамика акције.

Планирање је доношење планских одлука у производњи, улагањима,

запошљавању, у садашњости, а за наредни краткорочни, средњорочни и
дугорочни период, за разлику од планирања, предвиђање је првенствено
стварање представе о могућем исходу догађаја могућности. Планирање
подразумиева подузимање акције, а предвиђање истраживање услова за
реализацију пословних акција. Другим речима, планирање је конкретизација у
пословној активности у вези са улагањем, избором пословног програма, избором
облика финансирања итд. На другој страни предвиђање подразумева шири круг
опција за пословне подухвате предузећа. О планирању се често говори као
креативној фази у процесу управљања, док је предвиђање више истраживачка
делатност о будућем могућим променама, како у интерним тако и екстерним
факторима, а у вези су са изгледима за реализацију пословне орјентације
предузећа.

Планирање даје одговор на питање како постићи циљеве, или реч је о

конципирању програма односно поступака, те и само подузимање акције. На
другој страни, предвиђање као истраживање даје одговор где би могло предузеће
да се нађе у смислу његове тржишне позиције. За планирање и предвиђање
заједничко је усмереност на будућност.

Када посматрамо укупан процес управљања развојем, онда планирање

развоја представља примарну фазу овог процеса. Ако би смо управљање
развојем посматрали као континуиран процес усмеравања и реализације развоја,
у том случају планирање развоја представљало би део који претходи реализацији
и односи се на усмеравање развоја. Ако пођемо од чињенице да се од предузећа
4
Tомић Марко Функција планирања и циљеви планирања у
предузећу

очекује да буде не само отворено према стремљењима и потребама окружења,

онда оно мора да преузме део одговорности за остваривање привредног развоја.
Планирањем предузеће настоји да усмери своје будуће кретање на избегавање
некоректних акција и смањивање могућности неуспеха из окружења, као и
дезорганизовано стихијско понашање унутар самог предузећа. Очигледно, ако би
смо се ослонили на претпоставку да ће природни ток догађаја довести сам по
себи до жељених циљева развоја, онда не би било потребе за планирањем.
Планирање не укључује доношење будућих одлука, него се односи на доношење
текућих одлука о реализацији својих будућих циљева, односно свог развоја.
Планирање развоја представља сагледавање могућих будућих стања у којима се
предузеће може наћи, као и предузимање активности које ће имати за циљ да
предузећу у будућности обезбеди најбоље стање. Основни проблем планирања
није шта би предузеће требало да уради у будућности, него шта треба данас да
предузме да би обезбедило да се жељени развој реализује у условима неизвесне
будућности.

Планирање укључује песимистичку и оптимистичку компоненту.

Песимизам лежи у веровању да уколико се нешто не предузме, није вероватно да
ће се жељено будуће стање десити, док оптимизам изражава шватање да се
нешто може урадити да би се повећале шансе да се жељене ствари догоде у
будућности. Планирање развоја представља континуелан процес, без кога се не
може остварити ефикасно будуће функционисање. Када кажемо да планирање
развоја мора имати свој временски континуитет, онда смо тиме нагласили да је
то процес који нема свој природни крај, већ се одвија непрекидно. При изради
плана требало би поћи од чињенице да је он флексибилан, да је подложан
променама које диктира окружење и које морају бити уграђене у њега, да би се
остварило будуће очекивано стање. Уношењем промена у план посебно смо
изразили непрекидност у планирању развоја чији континуитет представља услов
за континуитет развоја.

Полазећи од чињенице да план представља само инструмент планирања т

да он изражава једно будуће стање, не би требало упростити процес планирала
развоја и свести га на формални чин израде плана за одговарајући период као и
на каснију реализацију усвојеног плана. Израда плана представља комплексан
процес који се не завршава дефинисањем плана развоја за одређени период, већ
се посао наставља сталним уношењем свих промена које су од знатног утицаја на
функционисање и развој предузећа. Ако је потребно треба га подврћи
преиспитивању постављених циљева праваца развоја и извршити ревизију у
складу са уоченим променама.

5
Tомић Марко Функција планирања и циљеви планирања у
предузећу

2. Значај планирања у предузећу

Вишеструки је значај планирања у пословању предузећа. Планирањем, као
перманентном акцијом, предузеће настоји не само да се прилагоди, већ и да
активно утиче на услове у којима обавља своју активност. Искуства показују да
се на промене у средини често реагује еx пост, тј. када је предузеће већ
претрпело одређене губитке. Други је приступ планско реаговање, те је
планирање потребно због промена у економској, технолошкој, демографској,
еколошкој те политичкој и правној средини. Планирање је од битног заначаја за
стабилно и успешно пословање. Оно омогућава предузећима да се безболније
суоче са тзв. шоком будућности и адекватније савладају утицаји на пословање
предузећа.

Планским одлукама чува се интегритет активе предузећа као предуслов за

ефикасно пословање, тј. планирање омогућава ефикасно управљање активом
фирме. Плански приступ важан је не само због очекиваних ризика већ и због
потребе предузећа да благовремено и у континуитету осигура како финансијска
средства тако и материјалне факторе процеса рада и то на трајној основи.
Неискориштеност капацитета уз присуство неподмирених потреба потрошача и
корисника производа и услуга може се превазићи само планским усклађивањем.
С тим у вези, планирање омогућава да се рад и средства контролишу (каналишу,
усмеравају) на оне активности којима се задовољавају приметне потребе у
одређеним интервалима времена. Данас се сматра да је планирање начин да се
стимулира креативност иновација у предузећу. Планирање је при томе оквир за
иновацију и стимулатив за све нове производе, технолошке процесе и нова
тржишта.

2.1. Карактеристике и начела планирања

Међу најважније карактеристике и начела планирања спадају:

1. допринос планирања сврси и циљевима,

2. примат планирања међу менаџерским задацима,
3. свеприсутност планирања,
4. орјентисаност на добит,
5. ефикасност планова,
6. континуираност,
7. маркетинг орјентација,
8. реалност планирања,
9. интегралност,
10. прецизност или специфичност плана.

6
Tомић Марко Функција планирања и циљеви планирања у
предузећу

Допринос планирања сврси и циљевима подразумиева да сваки сродни

или пратећи план требао би да доприноси остварењу сврхе и циљева предузећа.
Ово произилази из природе организираног предузећа које послује ради
испуњења сврхе ради које је и формирана.

Присутност планирања подразумева чињеници да све фазе управљања

као континуирани процес окретања и усмеравања укупне активности предузећа
за све пословне активности. Карактеристика је у томе да она поставља циљеве.
Наравно, поред планирања укупном испуњењу процеса управљања значајно
доприноси и активност организовања те активност контроле којом се проверава
остварење планираног. Стога се тврди да су планирање и контрола нераздвојне
функције.

Свеприсутност планирања подразумева да сви менаџери у предузећу од

председника компаније до надгледника било којег нивоа, сви планирају јер се
ради о активности којом се захвата делатност предузећа у целини.

Орјентисаност на добит значи да су све планске одлуке и циљеви

усмерени ка остваривању позитивног пословног резултата, тј. добити, што је и
разумљиво јер је добит предузећа основа за подмирење потреба запослених а
наравно она је истовремено и основа за формирање прихода у ванпривредним
делатности.

Планирање је континуиран процес што значи да се рад на планирању

краткорочно, а тако и средњорочно па и дугорочно континуирано одвија. При
томе треба нагласити да је дугорочни план основа средњорочног, а овај је основа
за краткорочни план.

Ефикасност планова подразумева допринос плана сврси и циљевима, а у

вези је и са трошковима односно и другим факторима потребним за његово
формулисање и извођење. Планови су ефикасни ако остварују своју сврху уз
релативно ниске трошкове.

Еластичност или прилагодљивост значи да је најефикаснији начин да

план тако буде јесте израда плана у више варијанти. При томе се предвиђа као
прва, израда плана у тзв. нормалној варијанти, те још израда тзв. оптимистичке и
песимистичке варијанте.

Прецизност је значајна карактеристика плана и у правилу све планске

одлуке подразумијевају прецизирање планских задатака у том смислу да се зна
одговор на питања: Шта, ко, када, где?

Маркетинг орјентација плана подразумева заснованост планских

величина у производњи на потребама тржишта односно на временској димензији

7
Tомић Марко Функција планирања и циљеви планирања у
предузећу

а такође и на самој структури тих потреба. То подразумиева координацију

одговарајућих пословних функција тј. планска са продајном.

Реалност планирања подразумева спроводљивост планских одлука

односно остваривања планских величина. То остваривање може бити изнад
планских величина и то знатно, а могуће је и неостварење. То подразумева
континуирано праћење извршења планских величина и праћење утицајних
фактора на остваривост плана.

Интегралност значи укупност, предузеће је сложен и отворен систем, а

појединачне оптимизације подсистема (погони) треба да воде ка оптимизацији
планских величина на нивоу целог предузећа.

3. Циљеви планирања
Мисија потиче од латинске речи мисио што значи слати, послати, или
задати, позив или порука. Мисија би за предузеће значила оно што предузеће
ради, тј. чиме се бави. Она се може препознати одговором на следећа питања:
Шта је основни посао или делатност фирме, који је пожељан стратешки положај
предузећа на тржишту, какав је став руководства предузећа према пословним
партнерима, купцима, повериоцима. Мисија или сврха описује разлоге због којих
је фирма основана. Мисија једног производног предузећа била би производити
добра за који је основана, те тако подмиривати потребе становништва и
привреде, те истовремено осигурати јаку економску позицију.

Визија (лат.висио – појава, предвиђање) или далековидно предвиђање о

томе каква би фирма требала бити у будућности. Другим речима, визија је оно
што би предузеће требало поставити, тј. постати у грани делатности у којој
делује уколико при томе успешно остварује своју мисију. То би требало значити
стећи велики капитал, имати много запослених, савремене капацитете,
остваривати обимну и захтевима купаца прилагођену производњу, те извозно
орјентисану производњу. Визија је водич за стратегију, тј. она сугерише путеве
за пословање и при томе помаже да се осигурају конкурентске предности.

Циљеви у најопштијем смислу, представљају будућа стања или резултате

у пословању који се желе остварити. Циљеви су прва (примарна) одлука, тј. они
су полазна тачка за дефинисање пословне политике, стратегије развоја, те
програма и плана пословних активности. Карактеристике или обележја циљева
су:

 рационално формулисани циљеви предузећа имају своје карактеристике.

Они, пре свега, треба да одржавају сврху постојања и пословања
предузећа,
8
Tомић Марко Функција планирања и циљеви планирања у
предузећу

 треба да буду реални, тј. вероватно оствариви,

 треба да имају мотивацијску снагу,
 пожељно је да буду мерљиви, тј. квантифицирани,
 могу усмеравати на активно и ефикасно привређивање,
 уколико се ради о сплету/мноштву циљева, они нужно морају бити
хијерархијски идентификовани те просторно и временски усаглашени,
 циљеви требају осигурати конзистентност/усаглашеност код одлучивања
на свим нивоима организацијске структуре,
 њихова комплементарност која подразумева њихово значење.

Постоје многе класификације циљева и то:

 општи и посебни, тј. функцијски циљеви

У опште циљеве се сврставају: опстанак предузећа, раст и развој, те стабилност
у пословању.

Посебни циљеви су евидентни у неколико сегмената, као нпр.: финансијска

функција, у сегменту тржишног пословања, производња, у сегменту
истраживања и развоја, кадровска функција. У сегменту финансијске функције
могли би се идентификовати циљеви као што су: профитабилност/рентабилност,
акумулативност, ликвидност, репродуктивност, повећање обрта у пословању,
повећање плата, минимизирање трошкова. Када се ради о сегменту тржишног
пословања, ту се подразумевају циљеви који се желе остварити у оквиру
продајне и набавне функције. У оквиру продајне функције циљеви су: повећање
тржишног учешћа фирме, повећање броја купаца, повећање извозне функције,
постизање марке производа. У оквиру набавне функције главни циљеви су:
набавка материјала, опреме и др., по најповољнијим условима (цена набавке,
квалитет).

Други важан циљ је благовременост, тј. континуираност у набавкама,

повећање броја доба-вљача итд. У сегменту производне као циљеви постављају
се оптимизација пословног програма сагласно потребама тржишта,
рационализација производње, максимално искориштење производних
капацитета, стандардизација производње, развој капацитета нове производње,
контрола квалитета производње.

У сегменту истраживачко – развојне функције постављају се циљеви у

вези са истраживањем и развојем производа. При томе фирма се може
орјентисати на лиценце, тј. на готова решења купљена од других (то углавном
сусрећемо у малим и средњим предузећима). Веће фирме могу развијати прои-
звод у властитој истраживачко – организационој јединици.

9
Tомић Марко Функција планирања и циљеви планирања у
предузећу

У сегменту кадровске функције постављају се циљеви у вези са подизањем

нивоа стручности запослених, затим изградњи узорне организације рада,
хуманизације рада, изградње ефектног начина руковођења итд.

Планирање је важна функција у систему управљања. Поред планирања,

овде се још уврштава организовање, кадровско попуњавање, вођење и
мотивирање, финансирање, те контрола. Систем управљања, бројни аутори
дефинишу на различите начине. Између осталог, као умеће обављања ствари
помоћу људи, или усмеравање пословног система из почетног ка жељеном
циљном стању или то је процес координирања фактора пословања ради
постизања планираних циљева.

Планирање у оквиру система управљања подразумева избор и

постављање задатака и циљева, те акција којима би се циљеви остварили. То
подразумева и доношење одговарајућих одлука у вези са избором будућих
смерова акције између више могућих смерова. У основи, планирање садржи
дија-гнозу постојећег стања и положаја фирме, те одређивањем правца деловања,
а садржи, такође, и стратегију коју треба применити при остварењу
постављених циљева.

У систему управљања, након планирања, следи организовање. То

подразумева обликовање одговарајуће организације предузећа као инструмента
за остваривање циљева. Као део менаџмента, организовање подразумева
успостављање одговарајуће структуре улога за ангажоване кадрове.
Организовање је трајан процес, што значи да унутарњу организациону структуру
је нужно стално усавршавати. Следећа функција у систему управљања је
кадровско деловање што подразумева мотивисање, а такође и вођење персонала.

Последња функција у систему управљања је контролирање, а оно се

дефинише као мерење и корекција појединачног и организационог деловања да
би се обезбедило да пословне активности теку по плану.

10
Tомић Марко Функција планирања и циљеви планирања у
предузећу

Закључак
Планирање представља фазу процеса управљања у којој се доносе одлуке
о циљевима, програмима, плановима и стратегијама, којима се усмерава
целокупна активност предузећа. Планирање је и динамички процес, којим се
предузеће прилагођава унутрашњим и спољним променама. Планирањем
предузеће, на основу анализе прошлости и сагледавања будућности, врши избор
циљева и начина за њихово остварење путем планова, програма, стратегија итд.
Планирање се не ограничава на прогнозу будућих догађаја, већ претпоставља
свесну организовану акцију да се будућност контролише. Планирањем предузеће
настоји да буде творац своје будућности.

Планирање је данас посебна научно-стручна област, али као и све

дисциплине које су окренуте будућности, оно није егзактна научна дисциплина.
Међутим, планирање има одређене концепције и терминологију, без чијег
познавања нема рационалног доношења планских одлука и њиховог ефикасног
спровођења. Планирање се не може свести искључиво на израду планова, јер
треба знати да су планови, као и циљеви, програми и стратегија део производа
процеса планирања. Основна је грешка ако се планирање своди искључиво на
средство или метод управљања.

Планирање се тешко може свести на средство или метод управљања, јер је

оно примарна фаза и суштина процеса управљања. Треба напоменути да се улога
планирања не ограничава само на доношење одлука, већ је то настојање да се те
одлуке изврше. Ово проистиче из чињенице да је планирање немогуће одвојити
од извршења као фазе процеса управљања. Планирањем се предузеће
прилагођава антиципираном деловању чинилаца, од којих неке може, а неке не
може да контролише, на путу остварења циљева пословања.

11
Tомић Марко Функција планирања и циљеви планирања у
предузећу

Литература
 Божидар Ставрић и Алексантар Ђокић; Основи менаџмента.
 Ћамиловић С.: Кадровска политика предузећа, Текон, Београд, 2000.
 www.wikipedia.org.

12