Александар Дероко

Александар Дероко (4/16. септем ар 1894 — 30. новем ар

1988) ио је српски архитекта и писац много ројних књига из
Александар Дероко
домена архитектуре, али и других о ласти, које је најчешће сам
илустровао. Био је вишегодишњи професор Београдског
универзитета, а члан Српске академије наука и уметности
постао је 1956. године.

Стварао је у неколико архитектонских праваца, а највише у

српском националном стилу и модерни.

Садржај
Биографија
Архитектура
Друге области
Дела
Архитектонска
Писана
Александар Дероко
Награде и признања
Датум рођења 16. септембар 1894.
Референце
Литература
Место рођења Београд
Краљевина Србија
Спољашње везе
Датум смрти 30. новембар 1988. (94 год.)
Место смрти Београд
Биографија Социјалистичка
Федеративна Република
Његов отац ио је Евжен Дероко. У Београду је матурирао и
Југославија
уписао Технички факултет. Почетак Првог светског рата га је
дочекао на студијама. У рату је учествовао као један од 1300
каплара са чином наредника.

По окончању рата вратио се студијама архитектуре и уметности у Риму, Прагу (два семестра провео и на Факултету за
архитектуру и грађевину Чешког техничког универзитета у Прагу[1]), Брну и Београду где је дипломирао 1926. године.
Као стипендиста француске владе одлази у Париз где се дружи са Пикасом, Шумановићем, Ле Кор изијеом, Растком
Петровићем и другима који су тада живели у Паризу[2].

Архитектура
Са Богданом Несторовићем је 1926. направио пројекат Храма светог Саве са којим је по едио на конкурсу; изградња тог
храма се данас приводи крају. Почетком тридесетих година постао је професор на Архитектонском и Философском
факултету на којима је предавао до пензионисања 1974. године.
На Архитектонском факултету у Београду, Дероко је ио редован
професор на предмету Савремена архитектура. Амфитеатар је ио
премали да прими све студенте, и уопште све заинтересоване[2]. Током
Другог светског рата ио је заточен у логору на Бањици.

На својим путовањима у више наврата (1954, 1956. и 1965) оравио је

на Светој гори, о чијој је архитектури и животу оставио драгоцене
податке[2].

Друге о ласти Вила у Лацковићевој

Александар Дероко је ио један од првих свестраних спортиста у

Ср ији. На пливачком такмичењу у организацији Ср ско олим ијско клу а 1911, освојио је златну медаљу у
препливавању Саве и у пливању на 1000 m низводно сло одним стилом. Истовремено се авио и моделарством.
Конструисао је и израдио једну од првих ваздушних једрилица у Ср ији. Са моделима своје конструкције учествовао у
такмичењима која су 1910-12 организовали први млади моделари у Ср ији. Та љу ав према једрилицама и
ваздухопловству га је одвела да се као ђак до ровољац пријави у војску, где на Солунском фронту, као један од 1300
каплара постаје и један од првих српских ратних пилота.

Дела

Архитектонска
Храм светог Саве у Београду, са Богданом
Несторовићем
Богословски интернат у Београду тзв. Богословија,
заједно са Петром Анагностијем
Споменик косовским Јунацима на Косову пољу
Конак у манастиру Жичи
Епархијски конак у Нишу, заједно са Петром
Анагностијем
Храм Преображења Господњег у Новом Сарајеву План Филозофског факултета у Београду,
Капела Видовданских јунака у којој је сахрањен заједно са Петром Анагности
Гаврило Принцип
Многе цркве
Кућа пуковника Елезовића у Београду
Кућа Николајевића са апотеком
Кућа у Сремским Карловцима на адреси Карловачких Ђака 72

Писана
„Народно неимарство“ - I том 1939, II том 1940.
„Средњовековни градови у Србији, Македонији и Црној Гори“ 1950.
„Монументална и декоративна архитектура у средњовековној Србији“ 1953.
„Римски споменици у Ђердапу“ 1959.
„Архитектура старог века“ 1962.
„Medieval Castles on the Danube“ („Средњовековни градови на Дунаву“) 1964.
„Света гора“ 1967.
„Атос“ 1967.
„А ондак је летијо јероплан над Београдом“ 1983.
 „Мангуплуци око Калемегдана“ 1987.

Награде и признања
Албанска споменица, 1915-1918.
Седмојулска награда, 1965.
Орден рада са црвеном заставом, 1965.
Орден Републике са златним венцем, 1978.
Médaille du mérite
Октобарска награда Београда, 1988.

Референце
1. Каталог изложбе Чешко-српске везе у архитектури Београда 1863-1941, март 2014
2. Александар Дероко, „Света гора“, Београд (биографски део)

Литература
Александар Дероко, „Света гора“, Београд (биографски део)

Спољашње везе
Биографија на сајту САНУ (https://web.archive.org/web/20160304231053/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstCla
n.aspx?arg=875,)

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Александар_Дероко&oldid=22000595”

Ова страница је последњи пут уређена на датум 1. јул 2019. у 09:23 ч.

Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима; могући су и
додатни услови. Погледајте услове коришћења за детаље.