Simbolička logika Džordža Bula

- beleške -

- Rad Gotloba Fregea se opravdano smatra za istorijsku vododelnicu sa kojom započinje period
savremene logike. Ipak, i pre Fregeovog "Pojmopisa" bilo je više autora, logičara i matematičara,
koji su radili na tome da logičku nauku prošire preko teritorijalnih linija koje je opcrtao Aristotel.
Jedan od prvih doprinosa u tom pravcu došao je iz pera Džordža Bula, a njegov rad je utoliko
zanimljiviji zato što predstavlja mešavinu stare i nove paradigme logike na jednom mestu. Bul je
izvorno bio matematičar, a logičkim pitanjima se bavio tek u srednjem periodu svog intelektualnog
stvaralaštva. Dva najznačajnija Bulova teksta iz tog doba su "Matematička analiza logike" (iz 1847.
godine) i "Istraživanje o zakonima misli" (iz 1854. godine). Bul je bio podstaknut na bavljenje
logikom usled spora koji se sredinom XIX veka javio između škotskog logičara Vilijema Hamiltona
(ne treba ga mešati sa irskim matematičarem istog imena) i britanskog matematičara i logičara
Augustusa de Morgana. Izvorni spor između ova dva intelektualca ticao se toga ko se prvi dosetio
mogućnosti kvantifikovanja predikata u sudovima (npr. Nijedan čovek nije nijedna ptica), ali se
dalje proširio na pitanje o tome da li je opravdano korsititi matematičke alate u logici.

- Vilijam Hamilton je zastupao jedno veoma usko i strogo razumevanje logike:

• logika je grana "mentalne filozofije" koja se bavi zakonima mišljenja, pri čemu se ona bavi
samo diskurzivnim mišljenjem (ne i čulnošću), pa i onda samo FORMAMA tog mišljenja,
bez ikakvog sadržaja; logika je stoga strogo FORMALNA NAUKA
• Hamilton se protivio ideji da se logika mora razvijati u pravcu korisne primene (logica
utens), jer je smatrao da se taj pokušaj sukobljava sa samom prirodom logike
• logika ne može da ima neposrednu praktičnu primenu, logikom se ne otkriva ništa novo, ona
nije materijslni instrument već samo formalni, logika samo eksplicira negativne uslove
istine, to jest, navodi kada nešto nipošto ne može da bude slučaj i čini da se eksplicitno
prepozna ono što je iskazano samo implicitno
• logika kao formalna nauka ne može da diktira pozitivna otkrića sadržajnih nauka; u tom
pogledu, logika je slična matematici, jer i ona je formalna nauka
• međutim, formalnost matematike zasnovana je na formama prostora i vremena, predstavnim
formama naše uobrazilje, dok logika istražuje nužne forme našeg razuma
• uprkos sličnosti između logike i matematike, razlika u prirodi formi kojima se ove formalne
nauke bave je za Hamiltona bila dovoljan razlog da smatra da upotreba matematike u logici
ne samo što nije primerena, već može da bude štetna (mešaju se različiti rodovi saznanja -
liči na Aristotela)!

- Takođe, vredi ukratko skicirati neobičnu poziciju u kojoj se nalazila ostrvska matematika pre XIX
veka. U senci Njutnovog spora sa Lajbnicom oko prvenstva otkrića infinitezimalnog računa,
britanski matematičari često su bili podozrivi prema tendencijama i tekovinama koje su dolazile od
njihovih kontinentalnih kolega; nastavili su da koriste nezgrapnu njutnovsku notaciju fluksija u
infinitezimalnom računu, nisu rado prihvatali upotrebu negativnih brojeva u aritmetici, a pogotovo
su bili sumnjičavi prema algebarskoj simbolizaciji nauke o brojevima. Postojao je strah da će
prevelikom simbolizacijom matematika biti ispražnjena od svakog sadržaja i da će se svesti na
proizvoljna žvrljanja na papiru. Jedan od prvih matematičara koji se suprotstavio takvom
izolacionizmu bio je Džordž Pikok koji je uveo dirketan odnos između uobičajene brojčane
(aritmetičke) algebre i simboličke algebre:
• u aritmetičkoj algebri operacije su bile ograničene samim brojevima (na primer, u skupu
prirodnih brojeva nemoguće je izvršiti oduzimanje 4 - 9)
• u simboličkoj algebri takvih ograničenja nije bilo, tako da se aritmetička algebra pokazala
kao poseban slučaj (rekli bismo danas interpretacija) simboličke algebre
- Ove dve okolnosti su u velikoj meri uticale na Bula. Sa jedne strane, on se nije slagao sa
Hamiltonovim razdvajanjem logike i matematike; sa druge strane, u Pikokovim idejama Bul je
uvideo dodatni argument da algebra ne mora nužno biti ograničena na brojeve i da neke algebarske
istine ne zavise od interpretacije simbola.

- U simboličkoj algebri, ispravnost procesa analize ne zavisi od interpretacije upotrebljenih simbola,

već samo od zakona po kojima su ti simboli kombinovani. Uostalom, zbog toga matematika ima
mogućnost primene u prirodnim naukama. Zašto ne bismo pokušali da upotrebimo simbolizaciju na
sličan način u logici kako bismo doprli do sličnih fundamentalnih istina i zakona ljudskog
mišljenja? Bul se zalaže za formiranje RAČUNA LOGIKE.

- Osnovna delatnost uma koja omogućava postojanje logike je FORMIRANJE OPŠTIH POJMOVA
u umu, to jest, sposobnost da poimamo klase stvari i da pojedinačnim stvarima dodelimo zajedničko
ime spram tih klasa. S obzirom na ovu delatnost imenovanja, logika je direktno povezana sa
jezikom, i Bul se nada da će obrazovanje logičkog računa da nas dovede na korak do univerzalnog
filozofskog jezika koji je savršeno odmeren prema inherentnim zakonitostima ljudskog mišljenja.

- Svaki put kada postuliramo neku klasu, mi iz proizvoljne gomile predmeta mentalnim činom
izdvajamo one koji pripadaju toj klasi i razmatramo ih odvojene od drugih predmeta. Taj postupak
možemo ponoviti koliko god puta hoćemo, sve dok ne dođemo do potpuno određene individue: ta
individua poseduje sve pojedinačne karakteristike koje je naš um prethodno birao, a ujedno pripada
svim klasama koje su tom prilikom imenovane. Na primer, iz gomile svih stvari, mi možemo
izdvojiti samo one koje su žive, pa od njih samo one koje imaju kičmu, pa od njih samo one koje su
ljudi, i tako sve dok ne dođemo do Erika koji živi u Ulici Akacija broj 29; Erik je tako i čovek, i
kičmenjak i živo biće. Ovi postupci uzastupnog primenjivanja izdvajanja karakteristika moraju se
odvijati po nekim pravilima i zakonima, i to moraju biti osnovni zakoni mišljenja. Kada te zakone
učinimo trnsparentnim, oni će možda izgledati očiglednim, ali da su imalo drugačiji i logika
ljudskog mišljenja bi morala biti drugačija.

- Pronalaženjem tih zakona, Bul očekuje da će moći:

• formalno prikazati svaki logički iskaz koji ima istinosnu vrednost
• dedukovati sve logičke pravilnosti iz tih zakona (silogistiku, konverzije, obverzije...)
• omogućiti tačno izračunavanje čak i najsloženijih logičkih iskaza
Bul je smatrao da do tog cilja može doći primenom matematičke analize na logičke iskaze. Taman
kao što je matematika omogućila pronalaženje formula prirodnih zakona iz objektivne prirode, tako
će omogućiti i pronalaženje formula koje iskazuju zakone ljudskog mišljenja. Bul se zalaže za
konstruisanje matematike ljudskog intelekta.

- Bul polazi od Aristotelove logike, ali vrlo brzo u svom poduhvatu dolazi do uvida da
aristotelovska logika pati od nekih proizvoljnih ograničenja (ontološka obaveza, figure silogizma),
te će pokušati da zađe iza tih ograničenja, u nadi da će doći do čistih zakona ljudskog mišljenja.

- Primena matematike u logici znači da se na logičke iskaze mora primeniti simbolizacija, i to

znatno stroža od one koju je Aristotel izvodio u svojim spisima. Povodom već pominjanog opšteg
straha da simbolizacija može oslabiti vezu između forme i sadržaja, Bul odgovara:
• matematičke formule već su se pokazale korisnim u prirodnim naukama i omogućile su nam
da se uhvatimo u koštac sa problemima koji bi bez takve simbolizacije bili naprosto preteški
i previše komplikovani
• ali, upotreba simbola ne sme da se svede na stvaranje novog jezika koji će biti dat kao
autoritetom, jer time se ne aktivira naše razumevanje stvari, već se otupljuje disciplina uma
 • simbolizacija treba da bude odmerena spram onoga što želimo tom simbolizacijom da
istaknemo; zato, iako će Bul najviše pažnje obratiti sintaksičkom aspektu logičkog računa,
on ipak ističe da se semantički aspekt (interpretacija) ne sme zanemariti; tek takvim
celovitim pristupom upotreba simbola neće biti samo puki formalistički postupak, već će
dodatno da razvije disciplinu uma

- Bul ne prihvata Hamiltonovo shvatanje da su matematika, logika i filozofija nespojive zato što se
matematika bavi nekritički prihvaćenim istinama (onim "da") a logika i filozofija se pitaju za
stvarne uzroke (ono "zašto"). Bul je čak skeptičan po pitanju toga da se stvarni uzroci mogu ikako
saznati jer bi morali biti transcendentni po svojoj prirodi, te smatra da su matematika i logika i
filozofija znatno sličnije nego što se na prvi pogled može činiti. Zapravo, kako naše znanje o svetu i
ljudskom umu bude raslo, to će usklađenost između ovih disciplina postajati sve očiglednija.

- Kako izgleda Bulova simbolizacija logičkog računa:

• simbol 1 se koristi da označi sve, čitav univerzum, sve moguće klase, bilo da postoje stvarno
ili samo fiktivno
• simbol 0 se koristi da označi ništa, praznu klasu
• velika slova X, Y, Z... se koriste da označe karakteristike koje mogu da formiraju klase i
koje se zatiču na predmetima
• mala slova x, y, z... su simboli koji kada se primene na neku grupu predmeta iz te grupe
izdvajaju sve one koji pripadaju klasi odgovarajućeg velikog slova; to je takozvana funkcija
biranja

- Na primer, neka je X klasa plavookih bića, mi funkcijom biranja iz čitavog univerzuma (1)
možemo da izdvojimo ona bića koja su plavooka ovako: x1 (skraćeno se može napisati samo: x)
Neka je Y klasa ljudi, mi funkcijom biranja iz čitavog univerzuma (1) možemo izdvojiti samo ona
bića koja su ljudi ovako: y1 (skraćeno se može napisati samo: y)
Funkcije biranja mogu se nadovezivati jedna na drugu; recimo, ako iz grupe ljudi želimo da
izdvojimo one koji su plavooki, to pišemo ovako: xy

- Ove funkcije biranja zavise od nekoliko osnovnih zakona:

• distributivnost: funkcija biranja ne zavisi od organizacije grupe na kojoj se izvodi; na
primer, biranje svih plavookih Užičana i Vranjanaca je isto kao biranje plavookih Užičana i
biranje plavookih Vranjanaca uzeto zajedno
x ( u + v ) = xu + xv
• komutativnost: funkcija biranja ne zavisi od redosleda uzastopne primene; na primer, kada
od svih ljudi biramo one koji su plavooki isto je kao kada od svih plavookih bića biramo one
koji su ljudi
xy = yx
• indeksnost: ponovljena ista funkcija biranja daje isti rezultat kao jednostruka; na primer,
kada od svih ljudi biramo one koji su ljudi, dobićemo iste stvari koje smo dobili prilikom
prvog biranja
xx = x ; x2 = x ; x3 = x ; xn = x

- Mi vrlo dobro znamo da ovaj poslednji zakon indeksnosti ne važi u aritmetici koju inače
poznajemo (22 ≠ 2). Ovde možemo definitivno da prepoznamo da Bul pokušava da ustanovi novu
vrstu algebre, drugačiju od aritmetičke. Zapravo, jedini brojevi za koje ovo pravilo xn = x važi jesu 1
i 0, i ako bacimo pogled na elemente Bulovske algebre, to i jesu jedini brojevi koje je on definisao
(1 označava sve, a 0 označava ništa; drugi brojevi mu nisu potrebni).
- Iz ovoga sledi prvo odstupanje koje je Bul napravio od Aristotela. Naime, Aristotel nije prihvatao
neodređena imena (npr. neplavo), ali Bulu to nije problem: samo iz čitavog univerzuma oduzmemo
stvari koje su plave: ( 1 - x )

- Zanimljivo je kako iz ovih osnovnih zakona proizilaze druge poznate logičke istine:
• zakon identiteta: x1 = x (kada iz svega odaberemo stvari koje jesu X, dobijamo opet X)
• prazan skup: x0 = 0 (kada iz ničega biramo stvari koje jesu X, dobijamo ništa)
• zakon neprotivrečnosti: x ( 1 - x ) = x - x2 = x - x = 0 (kada iz stvari koje nisu X izdvojimo
sve stvari koje jesu X, dobijamo ništa)

- Bul će sada da pokuša da kroz ovakve simbole izrazi tipične logičke sudove (a, e, i, o):
• iskaz "Svi X su Y" (a sud) znači da kad iz univerzuma izdvojimo stvari koje su istovremeno
X i Y, to je isto kao da smo izdvojili sve stvari koje su X; simbolički računamo:
xy = x
0 = x - xy
0 = x ( 1 - y)
x(1-y)=0 Drugim rečima, ne postoji X da je ne-Y
• iskaz "Nijedno X nije Y" (e sud) znači da u univerzumu ima 0 stvari koje su istovremeno X i
Y, to jest da je broj X koje možemo izdvojiti iz Y nula; simbolički:
xy = 0 Drugim rečima, nema toga što bi bilo X i Y
• iskaz "Neki X su Y" (i sud) znači da postoji neki broj stvari koje su istovremeno X i Y i te
stvari možemo okupiti u novu klasu V; simbolički:
v = xy Drugim rečima, svi V su X i Y
• iskaz "Neki X nisu Y" (o sud) znači da postoji bar neki broj stvari koje jesu X ali su ne-Y i
te stvari možemo okupiti u novu klasu V; simbolički:
v=x(1-y) Drugim rečima, svi V su X i ne-Y

- U ovom načinu prikazivanja iskaza primetićete važnu sličnost sa tehnikom prikazivanja iskaza
preko Venovih dijagrama: univerzalni sudovi (a, e) tvrde da nekih stvari nema, a u Venovim
dijagramima univerzalni sudovi su prikazivani šrafiranjem "zabranjenih" područja; partikularni
sudovi (i, o) tvrde postojanje neke nove klase V, a u Venovim dijagramima isticao se jedan
proizoljan entitet koji bi pripadao baš toj klasi. Ovo je mesto drugog velikog odstupanja Bula od
Aristotela: kod Bula, univerzalni sudovi odriču postojanje nečega, samim tim nemaju ontološku
obavezu.

- Kombinovanjem ovog načina prikazivanja iskaza sa zakonom komutativnosti uviđamo:

( xy = 0 ) = ( yx = 0 ) Nijedna mačka nije pas = Nijedan pas nije mačka
( v = xy ) = ( v = yx ) Neki ljudi su visoki = Neka visoka bića su ljudi
Conversio simplex za e/i sudove je direktna posledica zakona komutativnosti. Bul se upravo uzdao
u to da će logički zakoni da se jave kao direktne deduktivne posledice osnovnih računskih zakona.

- Bul je nastavio dalje, pa je i proces silogističkog zaključivanja prikazao kao proceduru rešavanja
grupe jednačina. Tom prilikom odbio je podelu silogizama na figure i moduse, smatrajući to još
jednim proizvoljnim ograničenjem koji u svetlu novog računa nema smisla. Evo primer kako se
dobija silogizam BARBARA u Bulovskoj logici:

MaP m(1-p)=0 m - pm = 0 pm - m = 0 psm - sm = 0

SaM s(1-m)=0 s - sm = 0 sm - s = 0 sm - sm = 0 psm - sm = sm - sm
SaP [s ( 1 - p ) = 0] psm - sm = 0
sm - psm = 0
sm ( 1 - p ) = 0
s(1-p)=0
- Bul je dalje razvijao ovaj račun u raznim pravcima. U svoju drugu knjigu o logičkom računu,
"Istraživanje o zakonima misli", uneo je mnogo više uvida i analiza, pogotovo u pogledu računa
verovatnoće.

- Međutim, i pored lepe i entuzijastične zamisli, Bulov pokušaj uspostavljanja logičkog računa patio
je od brojnih problema:
• uprkos insistiranju na tome da je interpretacija značajan element logičkog računa, česti su
slučajevi kada formule Bulovskog računa odgovaraju obrascima iskaza i misli samo u prvim
i poslednjim koracima računanja; to se najbolje vidi na prethodnom primeru silogističkog
računa: jasno je da se početne i krajnje formule odnose na premise i konkluzije silogizma,
ali kom sudu ili kojoj misli odgovara formula (psm - sm = sm - sm) ?
• povrh toga, kasniji matematičari su detaljnije analizirali pravila i sistem koji je Bul postavio
i utvrđeno je da ovaj skup zakona na koji se Bul oslanjao ipak nije dovoljan da iznese sve
logičke relacije koje važe

- Za sam kraj, vredi napomenuti jedan istorijski detalj. U matematici danas postoji jedna oblast koja
nosi Bulovo ime i zove se upravo Bulova algebra: račun koji se bavi logičkim operacijama nad dve
vrednosti 0 i 1. Jasno je kako je savremena Bulova algebra inspirisana Bulovim logičkim računom,
no ipak valja istaći da to nisu sasvim identični računi. Savremenu Bulovu algebru su dodatno
usavršili kasniji filozofi i matematičari kao što su Čarls Sanders Pers i Henri Šefer i ona je mnogo
bolje utemeljena od Bulovih početnih pokušaja simboličke algebre logike.