LOGIKA 2

kolokvijum

Pokušajte svojim rečima da objasnite pojam Tjuringove mašine:

- Šta je to i od čega se sastoji?
- Kako funkcioniše?
- Sa kojim filozofskim/logičkim temama je taj pojam povezan?

Pojam Tjuringova mašina je postignuće koje se vezuje za teoriju izračunljivosti,

kao idealizovani model računanja (ne računara).Tjuring je upravo pokušao
odgovoritii na Hilbertovo treće pitanje - problem odlučivosti, u tom odgovoru je
sadržana konstrukcija Tjuringove mašine, kao simulacije računanja na traci sa
simbolima. Apstraktna mašina ima specifičnu funkciju, a to je da može da izvede
bilo koje računanje, i u tom kontekstu govorimo o univerzalnoj Tjuringovoj mašini.
Računska mašina, predstavlja najmoćniji računar (to ne znači da je ona model
savremenog računara što se tiče brzine), nego da može da izvede bilo koji
postupak računanja, koji može da izvede bilo koji drugi realni računar. U prilog
ovome ide Čerč-Tjuringova teza koja glasi ako je nešto izračunljivo ono mora biti
izračunljivo na Tjuringovoj mašini - ako Tjuringova mašina može da izračuna neku
funkciju, onda je ona izračunljiva kao i obratno, ukoliko nije u mogućnosti da je
izračuna, to znači da onda to nije izračunljivo.
Takođe, jedan od problema, koji u tom smislu predstavlja logičko i teorijsko
nemoguće rešenje jeste halting problem (kraj algoritamskog procesa). Da li će
Tjuringova mašina haltovati ili ne, odnosno da li će algoritam doći do svog kraja ili
će se zaglaviti, ostaje neodlučivo (halting spada takođe u pitanje o problemu
odlučivosti). Ukoliko se uzme u obzir Čerč-Tjuringova teza, halting problem koji se
pokazao kao neodlučiv, onda nema savršenog programa za njegovo rešenje, što
znači da je taj problem neizračunljiv. Rešavanje halting problema (zaustaviti ili
zaglaviti) imalo bi velike pozitivne praktičke rezultate koji se tiču savremenih
računara.
Tjuringova mašina se sastoji od beskonačne trake, koja je podeljena u segmente,
u svakom segmentu može biti upisan simbol, tako što "glava" briše ili upisuje
simbol. "Glavi" diktira konačna tablica kako da se ponaša, takođe postoji registar
svih mogućih stanja. Funkcija je takva da kreće od nekog početnog stanja, zatim
se vlada prema segmentima sa simbolima ( briše, unosi novi, ili ostaje isti),
prebacuje se na jedno od unapred programirano stanje i procedura se ponavlja
dok se ne dođe do instrukcije koja naređuje kraj računanja. U tim promenama
računanja mašina je savršeno usaglašena sa parametrima koji su na početku
navedeni. Tjuringova mašina koja radi jedan po jedan korak, koja koristi linearnu
traku, može da izvede svako moguće računanje. Kao što je za teoriju
izračunljivosti karakteristično da je računanje potpuno apstrahivano od
psihološkog procesa računanja, tako je i Tjuringova mašina idealizacija procesa
računanja, bez obzira ko ga vrši (čovek ili mašina).
Ono što je značajno za filozofski diskurs, a vezano je za misaoni eksperiment
Tjuringova mašina, jeste pitanje koje se tiče mogućnosti veštačke inteligencije, na šta
nam Tjuring već napominje tezom "da li mašine mogu da misle"? (značajno u tom
kontekstu jeste poznat Tjuringov test). Ta teza bila je veliki korak raznih filozofskih
istraživanja na temu veštačke inteligencije, uopšte mogućnosti da je čovek deo
virtuelnog sveta, drugim rečima da je deo proračuna računara(inteligentne mašine). U
osnovi toga stoji shvatanje da mašina može da simulira rad mozga, da sve logičke
oporacije koje se obavljaju u mozgu, može da obavlja i mašina. Filozofski je diskur, jer
najpre se tim smera na mnogo dublja pitanja - šta znači misliti, zatim da li pored te
antropološke teze da čovek misli, stoji još nešto što otvara mnoga filozofska pitanja.
Tjuringova mašina je zamisao koja ne vrši nikakve intuitivne ili kreativne skokove u
rezonovanju, no za određene autore, naprotiv skokovi predstavljaju komplikovanije
algoritme računanja - model apstraktne procedure računanja se može proširiti i na
čoveku svest, pa čak i na univerzum. Takođe, Tjuringova mašina kao najpre misaoni
eksperiment, pokazao je značaj misaonog eksperimenta, ne samo u kontekstu
idealizacije računanja, nego i za misaone eksperimente u celini (na primer, Kineska
soba).