Teorema kompaktnosti

- beleške -

- Za početak, par terminoloških preciziranja:

1) VALUACIJA
• valuacija je funkcija koja preslikava sve iskazne atome u skup istinosnih vrednosti;
• drugim rečima, valuacija je istinosno vrednovanje (istinovanje) atomskih iskaza;
• svaki red u istinosnim tablicama je jedna valuacija;
• valuacija se tiče atomskih iskaza ( p , q , ¬ p, ¬ q...); molekularni iskazi ( p v q , p → s...)
nemaju valuaciju, već mogu da budu TAČNI U VALUACIJI (ili netačni), u zavisnosti od
toga kakva je valuacija atomskih iskaza i kakvim veznicima su atomski iskazi povezani.
2) ZADOVOLJENJE
• kada je molekularni iskaz tačan u nekoj valuaciji, onda kažemo da ta valuacija
ZADOVOLJAVA taj iskaz;
• drugačije još kažemo da ta formula ima ISTINITU INTERPRETACIJU ili još da ta formula
IMA MODEL - taj model je ona valuacija (onaj svet) u kojoj je ta formula tačna;
• tautologije su tačne u svakoj valuaciji - uvek imaju model;
• kontradikcije su netačne u svakoj valuaciji - nikada nemaju model;
• ZADOVOLJIVOST formule ili sistema formula je karakteristika toga da može da ima
model, to jest da postoji svet/valuacija gde je ta formula ili taj sistem tačan.

- Na ranijim časovima smo pokazali kako je logika nultog reda dosledna i potpuna. Kada na
vežbama pređete na logiku prvog reda, moćićete da pokažete da isto važi i tu: pošto se logika prvog
reda oslanja na logiku nultog reda i na nju dodaje pravila i zakonitosti koji se tiču kvantifikatora,
dovoljno je pokazati da se doslednost i potpunost održavaju i na tim novim pravilima i naprosto
dodati te karakteristike na gomilu. Međutim, da li možemo biti sasvim sigurni da je procedura tako
laka?

- Osobina koju ovde moramo da konstatujemo je KOMPAKTNOST:

• Slikovito rečeno, kompaktnost je karakteristika sistema formula (jezika) da nema šupljina.
• Konkretnije rečeno, kompaktnost u teoriji modela tiče se toga da li zadovoljenje svih
pojedinačnih iskaza sigurno vodi zadovoljenju čitavog sistema.
• Ovo može da zvuči veoma čudno! Ako je sistem iskaza sastavljen od pojedinačnih iskaza,
onda zadovoljenje svih iskaza mora nužno voditi zadovoljenju čitavog sistema, u pitanju je
potpuna indukcija! To, međutim, ne mora uvek biti slučaj. Evo analogije:
◦ prilikom pečenja, neke stvari (brašno, šećer) merimo u masi, a neke druge (vodu, ulje)
merimo u zapremini, iako postoji mogućnost da radimo obrnuto; to je zbog toga što voda
u istoj zapremini uvek ima istu količinu materije, dok je brašno rastresito i u zavisnosti
od toga koliko je gusto napakovano, u istoj zapremini možete imati manju ili veću
količinu brašna;
◦ u ovom primeru, voda je kompaktna, a brašno nije kompaktno već rastresito;
◦ gomila brašna je sastavljena od pojedinačnih zrna (čestica) brašna; pojedinačne čestice
brašna jesu kompaktne, ali agregati tih čestica nije kompaktan, zato što se među njima
može javiti prazan prostor, šupljine;
◦ po ovoj analogiji, možemo se zapitati da li su formalni jezici kompaktni ili rastresiti;
drugim rečima, da li dodavanje novih pravila na postojeće sisteme pravi u njima
"šupljine" ili se ta nova pravila savršeno uzglobljuju u postojeću strukturu kao delovi u
savršenoj slagalici?
• Kako ovo možemo proveriti u formalnim sistemima?
- Jedna od glavnih teorema u savremenoj teoriji modela osvrće se upravo na ovo pitanje. Reč je
TEOREMI KOMPAKTNOSTI koja glasi:

Neki skup tvrdnji S je zadovoljiv (ima model) ako i samo ako je svaki njegov mogući podskup
tvrdnji S0 takođe zadovoljiv (ima model).

Ova teorema ima dva "pravca":

a) Ako čitavo S ima model onda i svako S0 ima model.
Ova tvrdnja je očigledno istinita, jer svaki podskup skupa S je obuhvaćen tim skupom; ono što važi
za sve elemente skupa, važi i za neke elemente skupa.
b) Ako svako S0 ima model onda i čitavo S ima model.
Ovaj "pravac", međutim, zahteva dokazivanje jer nije podrazumevan:
• Najjednostavniji dokaz ove tvrdnje možemo dobiti ako pokušamo da dokažemo njen
kontrapozitiv, koji glasi Ako čitavo S nema model onda nijedno S0 nema model.
• Ako S nema model, to znači da ne postoji valuacija u kojoj su sve tvrdnje u S tačne; drugim
rečima: S ╞ ⊥
• Po karakteristici potpunosti, iz ovoga važi: S ├ ⊥
• Dakle, u svakoj valuaciji postoji način da se iz S dedukuje neistina.
• Ta dedukcija se izvodi u konačnom broju koraka i fundira se na nekom konačnom podskupu
tvrdnji iz S.
• Taj konačni podskup je proizvoljan podskup S0 (proizvoljan je zato što ne zavisi od
konkretne valuacije - iz svakog podskupa će se eventualno moći dedukovati neistina);
drugim rečima: S0 ├ ⊥
• Po karakteristici doslednosti, iz ovoga važi S0 ╞ ⊥
• Dakle, pošto proizvoljno S0 nema model, to znači da nijedno S0 nema model.

- Ovo je veoma jednostavan dokaz teoreme kompaktnosti i jedan je od prvih dokaza koji su za nju
implementirani. Vredi primetiti da ovaj dokaz pretpostavlja potpunost i doslednost logika nultog i
prvog reda, kao i da teorema kompaktnosti važi za logike nultog i prvog reda. U savremenoj teoriji
modela teorema kompaktnosti zauzima centralno mesto pa se i potpunost i doslednost
ustanovljavaju na osnovu nje, a dokazivanje same teoreme kompaktnosti se vrši pomoću složenijih
matematičkih dokaza.

- Teorema kompaktnosti ima brojne značajne posledice od kojih je najzanimljivija ta da svaki

sistem formula (teorija) može imati NESTANDARDNU INTERPRETACIJU ili NESTANDARDNI
MODEL:
• nestandardni model neke teorije je model koji zadovoljava tu teoriju, ali sadrži i dodatne
elemente koje ta teorija ne upotrebljava;
• pošto se svaka teorija može kompaktno proširiti novim tvrdnjama u jednu novu teoriju,
model te nove teorije će zadovoljavati i prvobitnu i biće joj nestandardni model;
• to znači da svaka teorija može imati veoma veliki broj nestandardnih modela.

- Ovo nije baš poželjna posledica. Većina naučnih i matematičkih teorija su formirane sa željom da
iscrpno opisuju tačno ovu stvarnost u kojoj se nalazimo. Kada neka teorija ima samo jedan model
onda ta teorija ima karakteristiku KATEGORIČNOSTI. U takvom slučaju, taj model je savršeno
opisan takvom teorijom, a to je upravo želja većine matematičkih i naučnih teorija. Međutim,
teorema kompaktnosti predviđa mogućnost nestandardnih modela za svaku teoriju, što znači da
nijedna teorija neće moći biti savršeno kategorična.

- Ovaj problem veličine teorija i modela biće tema druge značajne teoreme teorije modela,
takozvane Levenhajm-Skulemove teoreme.