Fazi logika i aproksimativno rezonovanje

Iako je proces razmiljanja izuzetno apstraktan i lian, svaki se zavrava opisom u nekom jeziku, jer sposobnou da komuniciraju na toliko kompleksan nain ljudi su se i izdigli iznad ostalih vrsta na ovoj planeti, ali time su i svoje misli, u velikoj meri, vezali za jezik. Time je svaki objektivan, svima bitan zakljuak postao krajnje neupotrebljiv ako osoba koja ga je donela nije u stanju da ga iskae kroz jezik. Ispostavlja se da jezik zaista duboko utie na proces donoenja odluka, jer nam raslojava svet na objekte kojima moemo da operiimo i definie nam ih, kao i relacije u koje oni stupaju, a proces razmiljanja uvek trai objekat i ne moe da postoji sam za sebe. Ti objekti, kojima ljudi operiu, su po pravilu apstrakcije u koje uklapamo ulne doivljaje. Stolicu, na primer, neemo prepoznati po tanim dimenzijama, ili strogo formulisanim opisom njenog oblika, ve sasvim drugaije, apstrakujui je pri tom do krajnje maglovitog pojma u koji moe mnogo toga da se uklopi. Jasno, jezik ne slui samo za prepoznavanje, ve kroz jezik ljudi uspevaju i da manipuliu tim apstraktinim pojmovima i da stvaraju nove, ili da donose odluke o postojeim. Meutim, ta velika sposobnost jezika je pomuena upravo tom istom osobinom, jer jezik se ne proiruje kroz jasno utvrena pravila, ve ljudi to rade po linom nahoenju, to stvara razne kontradikcije u jezikom sistemu, a samim tim i prepreke validnom procesu donoenja odluka. Kada je to primeeno, usledio je pokuaj da se taj nedostatak otkloni kroz formiranje formalnih jezika. Sistem formalnih jezika je mogue organizovati u hijerarhiju, pri emu su svi formalni jezici, bez obzira na kompleksnost i prostor koji pokrivaju uvek slabiji od prirodnih jezika. Na dnu te hijerarhije formalnih jezika je propoziciona logika. Ona svoje korene vue iz Bulove algebre i iskljuuje ambivalentnost prirodnog jezika. Bavi se iskljuivo iskazima koji su strogo istiniti ili neistiniti. Koristi strogo ureena pravila za izvoenje novih iskaza, koja se mogu tretirati kao gramatika jezika propozicione logike. U optem sluaju, gramatika jednog jezika sadri skup pravila kojima se formiraju novi iskazi u okviru tog jezika, ali i kroz semantiku tumai znaenje tih iskaza. Pokazuje se da su svi formalni jezici semantiki vezani za prirodni jezik, jer semantika prirodnog jezika proistie iz naeg doivljaja i razumevanja realnosti, pa tako i svi formalni jezici, kao produkti formalizacije prirodnog jezika, zadravaju tu vezu sa semantikom. Time smo mi odreenim formalnim jezikom na strogo ureen nain pokrili jedan deo naeg doivljaja realnosti i moemo na jasan nain da operiemo objektima koji pripadaju tom domenu, primenjujui (gramatika) pravila tog jezika. Postoji jasna veza izmeu domena koji jedan jezik moe da pokrije i kompleksnosti njegove gramatike. Propoziciona logika je jedan od najslabijih sistema logikog zakljuivanja i njena gramatika je veoma jednostavna, sa jako malo stepeni slobode. Data je na slici ispod, u BNF notaciji, odakle se jasno i vidi ta ogranienost.

Sl.1. Gramatika propozicionog rauna u BNF notaciji Vie na hijerarhijskoj lestvici je logika prvog reda, koja uvodi jo i kvantifikatore, i time moe da operie nad kolekcijama srodnih pojmova ili reenica, i nadgradnja je na propozicionu logiku. Logika drugog reda operie jo i nad iskazima logike prvog reda kao objektima. Dalje proirenje jeziko-logikog sistema je pravolinijsko, svaki sledei hijerarhijski nivo nastaje tako to se skup raspoloivih objekata proiruje iskazima prethodnog nivoa. Svako poveanje domena poveava kompleksnost i stepen slobode gramatike. Time se omoguava i da iz nekog kompleksnijeg jezika donosimo zakljuke o iskazima slabijeg jezika, to moe biti vano. Ali, stalnim poveanjem kompleksnosti ovih jezika se sve vie poveava i kompleksnost gramatike, a samim tim i algoritmi za donoenje zakljuaka u okviru tih jezika postaju sve tee izraunljivi. Drugi problem je to ak i neogranienim poveanjem stepena kompleksnosti ovih formalnih jezika mi ne izlazimo iz domena koji je odreen atomskim iskazima, injenicama ovog formalnog sistema, odnosno, nikad ne izlazimo iz domena iskljuivo istinitih i iskljuivo neistinitih iskaza, to je veliko ogranienje u odnosu na prirodni jezik. Meutim, proirenjem skupa osnovnih, atomskih objekata stvaramo novi formalni sistem. Ukoliko poveamo nivo apstrakcije koji dozvoljavamo u skupu osnovnih objekata, poveavamo i maksimalni dostupni domen na kome jezik moe da operie. Ispostavlja se da se poveanjem apstrakcije gubi jasna granica izmeu istinitog i neistinitog. Zbog toga uvodimo meru istinitosti u novi formalni sistem. Upravo je fazi logika formalni sistem koji operie nad objektima i iskazima kojima se moe pridruiti atribut mere istinitosti. Mera istinitosti je u klasinom matematikom smislu definisana kao funkcija pripadnosti elemenata nekom skupu. Dok u klasinoj, bivalentnoj logici, neki element ili pripada skupu, ili mu ne pripada, u fazi logici element moe da pripada u izvesnoj meri fazi skupu. Za pojedinaan element se definie stepen pripadnosti skupu, dok funkcija pripadnosti definie za sve elemente od interesa stepen pripadnosti nekom skupu. Manipulisanjem funkcijom pripadnosti mi formiramo fazi skupove koji predstavljaju nae apstraktne objekte definisane na osnovu naeg, linog poimanja apstrakcije od interesa. U tom smislu, fazi logika je sistem koji najblie modeluje prirodni jezik, to je postignuto uvoenjem koncepta lingvistike promenljive. U osnovi, lingvistika varijabla uzima vrednosti koje su pojmovi prirodnog jezika. Na primer, brzina je lingvistika promenljiva ako njene vrednosti mogu biti sporo, brzo,

veoma brzo i tako dalje. Ovaj koncept je uveden da bi se karakterizovali fenomeni koji su ili suvie kompleksni, ili formalno loe definisani. U formalnom smislu, lingvistika promenljiva je promenljiva vieg reda u odnosu na fazi promenljivu, i kao svoje mogue vrednosti uzima fazi promenljive. Jo jedna strukturno bitna odrednica lingvistike promenljive je lingvistiki modifikator, koji je funkcija za modifikaciju svog operatora tipa fazi promenljive. Uopteno, to je fazi skup kojim se gradi novi fazi skup. Na primer, u fazi setu VEOMA mlad, VEOMA je fazi modifikator. Primeri esto upotrebljavanih lingvistikih modifikatora su: Koncentracija: CON(A)

CON ( A) (u ) = ( A (u )) 2
Dilatacija: DIL(A)

DIL ( A) (u ) = ( A (u ))1 / 2
Intenzifikacija: INT(A)

2( A (u )) 2 , A [0,0.5] INT ( A) (u ) = 1/ 2 1 2(1 A (u )) , A [0.5,1] VEOMA(A) = CON(A) = A2 IZUZETNO(A) = A3 MANJE_VIE(A) = DIL(A) = A1/2 GRUBO(A) = DIL[DIL(A)] PLUS(A) = A1.25 MINUS(A) = A0.75 PRILINO(A) = INT[CON(A) AND NOT[CON(A)]] POMALO(A) = INT[PLUS(A) AND NOT[VEOMA(A)]] SKORO_KAO(A) = INT[DIL(A) AND INT[DIL(NOT(A))]]
Na ovaj nain, primenom lingvistikih modifikatora, dovoljno je da mi definiemo samo jednu fazi promenljivu, a da ostale vrednosti lingvistike varijable izvedemo uz upotrebu modifikatora. Fazi reenice se grade, pored osnovnih objekata razmatranja, uz pomo fazi predikata, fazi modifikatora, fazi kvantifikatora i fazi kvalifikatora. Fazi predikati: U fazi logici predikati mogu biti Visok, Mlad, Brz, Zadovoljan, Tei. Na taj nain je omoguena reenica tipa Milo je Mlad. Oigledno, veina predikata u prirodnom jeziku jeste ovakvog tipa. Fazi modifikatori: U klasinoj logici jedini modifikator je operator NOT, dok je u fazi logici omoguena upotreba jo mnogih modifikatora, od kojih su neki ve pominjani, koji su krucijalni za generisanje vrednosti lingvistikih varijabli. Time su dozvoljene reenice tipa Ova kua je IZUZETNO skupa. Fazi kvantifikatori: Fazi logika omoguava upotrebu nepreciznih kvantifikatora kao to su: Veina, Mnogi, Nekoliko, esto, Povremeno, Oko pet... Na taj nain nam je omogueno da imamo reenice tipa Mnogi studenti su zadovoljni. U fazi logici fazi kvantifikator se interpretira ili kao fazi broj ili kao fazi proporcija koja definie neprecizan odnos kardinalnosti jednog ili vie fazi ili krisp skupova. U prethodnom primeru, kvantifikator Mnogi nam definie odnos izmeu fazi skupa

zadovoljni i skupa koji moe biti ili fazi ili krisp studenti. Time nam je omoguen jo jedan stepen slobode prilikom procesa zakljuivanja u fazi logici. Fazi kvalifikatori: Fazi kvalifikatori se mogu koristiti za neku od sledee tri kvalifikacije: o Fazi kvalifikatori istine: Osnovni koncept fazi logike je da injenice i izrazi mogu biti istiniti u nekom stepenu. Kvalifikatori istine se mogu koristiti kako za pojedinane injenice, tako i za itace fazi reenice. Na primer: (Milo je Star) je NE BA Tano o Fazi kvalifikatori verovatnoe, su ekstenzija fazi koncepta na teoriju verovatnoe. Moe se koristiti na vie naina: Taj dogaaj je VEOMA Verovatan, To je SKORO NE Verovatno, Verovatnoa tog dogaaja je OKO 0.5 o Fazi kvalifikatori mogunosti, se koriste za dogaaje koji ispoljavaju statistiki kvalitet takav da je realno oekivati i odreenu osobinu uz taj dogaaj. Koriste se kvalifikatori Uglavnom, Veoma mogue, Nemogue. Koriste su u primerima kao to su: Hleb Uglavnom kota OKO 40 din, ali i iskazima kao to je Sneg je beo.

Fazi logika zadrava sve ostale pomenute osobine formalnih sistema: semantiku vezu sa prirodnim jezikom, stroga pravila formiranja novih iskaza, odnosno logikih operacija nad objektima raspoloivog domena, itd. Semantika veza fazi logike sa prirodnim jezikom dozvoljava vei stepen slobode definisanja osnovnih, atomskih objekata, to u startu poveava njenu kompleksnost, meutim poveanjem dozvoljenog nivoa apstrakcije osnovnih objekata mi smo ne samo proirili maksimalni dostupni domen, koji u potpunosti ispunjavamo neogranienim hijerarhijskim poveanjem kompleksnosti fazi logike, ve inimo izvesne delove domena bivalentne logike znatno lake dostupnim. Dok bismo neki deo nae realnosti u klasinoj logici morali da pokrijemo velikim brojem iskaza nekog od veoma kompleksnih sistema, u fazi logici moemo isto da uradimo znatno manjim brojem iskaza znatno manje kompleksnosti, zahvaljujui fleksibilnosti atomskih objekata. Upravo u tom domenu je korisnost fazi logike najvea u praktinoj upotrebi. Svakako, ne treba zapostaviti ni sposobnost fazi logike da operie nad domenom koji je iskljuivo kroz nju i dostupan (u perspektivi formalnih jezika).

Reference
1. A Neuro-Fuzzy Sinergism to Intelligent Systems, Chin-Teng Lin, C. S. George Lee, 1996. Prentice Hall Inc. 2. Artificial Intelligence: A Modern Approach, S. Russel, P. Norvig 3. Wikipedia: the Free Encyclopedia Propositional Calculus First order logic George Bool Slika 1. preuzeta iz knjige Artificial Intelligence: A Modern Approach.