VANIJE TAUTOLOGIJE ZAKONI LOGIKOG MILJENJA

Vladimir Petrovi Vi!"#a O$"#e"ovi

vladopet@teol.net, visnjao@tfzr.uns.ac.rs
AP%T&AKT
U radu je dat prikaz vanijih tautologija i pokazana je veza izmeu tautologija i zakona logikog miljenja. Time
je pokazana veza koja opstoji izmeu logikih operacija i zakljuivanja. aroito su pokazani naini dokazivanja
uz pomo! raznih tautologija. "ad je potkrepljen primerima.
Kl#'("e re(i# tautologije, zakoni logikog miljenja, dokazi
O TAUTOLOGIJAMA
Tautologija je re kojom se opisuje formula iskaznog rauna koja je uvek tana, odnosno koja je tana
za $ilo koju vrednost svojih promenljivih. %ormula koja je tana za samo neke vrednosti promenljivih
se naziva zadovoljiva formula, dok se formula koja je za neke sluajeve vrednosti svojih promenljivih
netana, naziva poreciva formula. %ormula koja nikada nije tana, odnosno koja je natana za $ilo koje
vrednosti svojih promenljivih se naziva kontradikcija &'osti!, ()**+.
,spitivanje tautologija zadire mnogo ire od matematike logike i dopire sve do filozofije, i u ovom
radu !e se pokazati veza izmeu tautologija i zakona logikog miljenja.
-lede!e tautologije predstavljaju vana svojstva logikih operacija#
*+ zakon dvojne negacije &involucija za negaciju+
&p+./0p &*+
(+ komutativnost disjunkcije
p12./021p &(+
3+ komutativnost konjukcije
p2./02p &3+
4+ asocijativnost disjunkcije
p1&21r+./0&p12+1r &4+
5+ asocijativnost konjukcije
p&2r+./0&p2+r &5+
6+ distri$utivnost konjunkcije prema disjunkciji
p&21r+./0&p2+1&pr+ &6+
7+ distri$utivnost konjunkcije prema disjunkciji
*
p1&2r+./0&p12+&p1r+ &7+
8+ zakon idempotencije za disjunkciju
p1p./0p &8+
9+ zakon idempotencije za konjukciju
pp./0p &9+
*)+ zakon apsorpcije 1 prema
p1&p2+./0p &*)+
**+ zakon apsorpcije prema 1
p&p12+./0p &**+
*(+ :e ;oraganov zakon za disjunkciju
&p12+./0p2 &*(+
*3+ :e ;oraganov zakon za disjunkciju
&p2+./0p12 &*3+
*4+ refleksivnost implikacije
p/0p &*4+
*5+ zakoni neutralnosti ) za 1
p1)./0p &*5+
*6+ zakoni neutralnosti * za
p*./0p &*6+
*7+ zamena za implikaciju
&p/02+./0&p12+ &*7+
*8+ zamena za ekvivalenciju
&p./02+./0&p/02+&2/0p+ &*8+
<oslednje dve tautologije omogu!uju da se implikacija i ekvivalencija prikau pomo!u
negacije, disjunkcije i konjunkcije, a zakon dvojne negacije i :e ;organovi zakoni daju mogu!nost da
se disjunkcija izrazi pomo!u konjunkcije, i o$rnuto &=otomski, ())6+. Time se sve logike operacije
mogu izraziti pomo!u# negacije i konjunkcije ili negacije i disjunkcije. <rema =otomski, to je razlog
(
zato se negacija, disjunkcija i konjunkcija smatraju osnovnim logikim operacijama. Negacija i
konjunkcija, odnosno negacija i disjunkcija ine potpun sistem operacija ili b a z u.
)OKAZ &E)U*TIO A) A+%U&)UM
:okazivanje svoenjem na protivrenost > reductio ad absurdum je zasnovano na jednom vanom
logikom zakonu koji se moe predstaviti slede!om tautologijom#
&?/0&""++/0? &*9+
gde su ? i " ma koje formule.
<rimer &=otomski, ())6+ .
:ata je formula p/0&p12+. <otraimo vrednosti p i 2 za koje data formula ima vrednost ). ?ko
pokaemo da takve vrednosti ne postoje, to !e znaiti da je data formula tautologija.
a osnovu ta$lice za implikaciju formula p/0&p12+ ima vrednost ) jedino ako je p/* i p12/).
%ormula p12 ima vrednost ) samo za p/) i 2/), to protivurei zakljuku da je p/*. @akljuujemo da
ne postoje vrednosti p i 2 za koje data formula ima vrednost ), pa je ona tautologija.
ZAKONI LOGIKOG MILJENJA
:okazi zasnovani na logikom zakonu ili logikim zakonima, esto se koriste u matematici. ;nogi
zakoni logikog miljenja se predstavljaju tautologijama. ajznaajniji su#
&*+ zakon iskljuenja tre!eg
p1p &()+
&(+ zakon neprotivurenosti
&pp+ &(*+
&3+ zakon kontrapozicije
&p/02+./0&2/0p+ &((+
&4+ tranzitivnost implikacije
&p/02+&2/0r+/0&p/0r+ &(3+
&5+ tranzitivnost ekvivalencije
&p./02+&2./0r+/0&p./0r+ &(4+
&6+ modus ponens
p&p/02+/02 &(5+
&7+ modus tolens
&&p/02+2+/0p &(6+
3
;odus ponens predstavlja pravilo zakljuivanja koje se esto koristi. ,nae, naziv A;odus <onensA
potie iz latinskog jezika, i ima znaenje metod potvrivanja, jer je zakljuak aBrmativan.To je sluaj
kada iz dveju injenica p i p/02 zakljuujemo novu injenicu 2, pa kratko zapisujemo#
q
q p p ,
&(7+
<rimer. @akljuivanje pomo!u modus ponensa &=otomski, +.
<oznat je stav# ako je $roj deljiv sa ( i sa 3, onda je deljiv sa 6. @apiimo ga p/02. 'oriste!i ovaj stav
i modus ponens, dokaza!emo da je $roj (34) deljiv sa 6.
<rvo utvrujemo da za (34) vai p# $roj je deljiv sa ( &poslednja cifra je parna+ i sa 3 &z$ir cifara je
deljiv sa 3+. a osnovu modus ponensa iz p i p/02 zakljuujemo 2 tj. da je (34) deljiv sa 6.
-lino modus ponensu i modus tolens koristimo kao pravilo zakljuivanja i zapisujemo ga
p
q p q

,
&(8+
aziv Amodus tolensA &modus tollens+ potie iz latinskog jezika, i ima znaenje metod opovrgivanja.
,spravnost modus tolensa moe se utvrditi istinitosnom ta$licom, ali se moe izvesti i iz modus
ponensa i zakona kontrapozicije.
Cesto se koristi i tranzitivnost implikacije, i to u o$liku pravila zakljuivanja koje se kratko zapisuje
r p
r q q p

,
&(9+
ZAKON KONT&APOZI*IJE
Zakon kontrapozicije, kao pravilo zakljuivanja, omogu!uje da se dokaz tvrenja o$lika p/02, zameni
dokazom tvrDenja o$lika 2/0p. Evaj zakon ima veliku primenu u matematici a predstavlja ,
okosnicu jednog metoda za ispitivanje tautologija F metod rezolucijskog opovrgavanja. :okaz da je
formula tautologija se moe zamenuti dokazom da je negacija formule kontradikcija.
ZAKLJUAK
U radu je dat prikaz osnovnih tautologija i pokazana je veza izmeu tautologija i zakona logikog
miljenja. ,zdvojeno je dokazivanje reduction ad a$surdum i zakon kontrapozicije.
LITE&ATU&A
'osti! 'ovaevi! ,. &()**+# :iskretna matematika sa z$irkom zadataka, Univerzitet -ingidunum, Geograd
=otomski <., ;al$aki :. &())6+# ;atematika logika i principi programiranja, Tehniki fakultet H;ihajlo
<upinH, @renjanin
4