argumentacija Logicka

Po cinjemo sa nekoliko primera logi cke argumentacije. Primer 1: 1. 2. 3. Ako potra znja raste, onda kompanije se sire. Ako kompanije se sire, onda kompanije zapo sljavaju radnike. Ako potra znja raste, onda kompanije zapo sljavaju radnike.

cak. U ovoj argumentaciji, 1 i 2 su premise, a 3 je zaklju

Matematicka logika

Iskazna logika - I deo

 argumentacija Logicka
O zaklju ccima se mo ze raspravljati i eventualno tvrditi da su pogre sni. Med utim, ukoliko su premise prihva cene kao ta cne, onda i mora biti prihva cen zaklju cak. Zaklju cak logi cki sledi iz premisa, i dakle, argumentacija je ispravna. Primer 2: 1. 2. 3. Program sadr zi bug ili ulaz je pogre san. Ulaz nije pogre san. Program sadr zi bug.

Matematicka logika

Iskazna logika - I deo

 argumentacija Logicka
Slo zene izjave (izjavne re cenice) sastoje se od nekoliko delova, od kojih svaki za sebe takod e predstavlja izjavu. Primer 1: potra znja raste i kompanije se sire su proste izjave povezane veznikom ako . . . onda . . . (engleski if . . . then . . . ). Primer 2: program sadr zi bug i ulaz je pogre san su proste izjave povezane veznikom ili (engleski or).

Matematicka logika

Iskazna logika - I deo

 argumentacija Logicka
Da bi jasnije video koja je argumentacija ispravna a koja nije, Aristotel je skratio proste izjave zameniv si ih slovima p, q , r , . . . t Slovo p mo ze izraziti iskaz potra znja raste. t Slovo q mo ze izraziti iskaz kompanije se sire. t Slovo r mo ze izraziti iskaz kompanije zapo sljavaju radnike. Tada dobijamo argumentaciju op steg oblika 1. 2. 3. Ako p onda q . Ako q onda r . Ako p onda r .
5 Iskazna logika - I deo

Ovakva argumentacija naziva se hipoteti cki silogizam.

Matematicka logika

 argumentacija Logicka
Argumentacija iz Primera 2 mo ze se zapisati u slede cem op stem obliku 1. 2. 3. p ili q . Nije q . p. Ovakva argumentacija naziva se disjunktivni silogizam.

Va zan vid argumentacije je i argumentacija oblika 1. 2. 3. Ako p onda q . p. q. Ovakva argumentacija naziva se modus ponens.

Matematicka logika

Iskazna logika - I deo

Iskazi
Iskaz se obi cno deni se kao izjava koja ima svojstvo da je ili istinita (ta cna) ili neistinita (neta cna) (samo jedno od toga). Pri tome, iskazi se zadaju re cenicama (izjavnim re cenicama). Na primer, re cenicom 3 je delitelj broja 18 zadat je jedan iskaz. Ovakva denicija je ipak neformalna i nedovoljno operativna. Naime, za datu re cenicu nije uvek lako odrediti da li je njome zadat iskaz ili ne.

Matematicka logika

Iskazna logika - I deo

Iskazi
Na primer, re cenicom Izjava koju izgovaram je la z nije zadat iskaz, iako na prvi pogled izgleda suprotno. Naime, na osnovu forme ove re cenice bi se lako moglo zaklju citi da se njome ne sto tvrdi. Med utim, to nije ta cno. Ako je ta izjava zaista la zna, to zna ci da smo rekli istinu, i obratno, ako je ta izjava istinita, to zna ci da smo zaista rekli la z. Prema tome, ta izjava ne moze imati svojstvo da je ili istinita ili neistinita, i to samo jedno od toga. Zbog ovoga u iskaznoj logici pojam iskaza koristimo kao osnovni pojam, pojam koji se ne deni se.
Matematicka logika 8 Iskazna logika - I deo

Iskazne promenljive, istinitosne vrednosti

U iskaznoj logici proste iskaze ozna cavamo slovima p, q, r, . . . , p1 , q1 , r1 , . . . Ova slova nazivamo iskazna slova ili iskazne promenljive. Iskaznim slovima mogu se pridru ziti istinitosne vrednosti 1 ta cno 0 neta cno Ponegde se ta cno ozna cava sa , a neta cno sa . Med utim, mi cemo koristiti gornje oznake 1 i 0.

Matematicka logika

Iskazna logika - I deo

 veznici Logicki
Od prostih iskaza grade se slo zeniji iskazi, upotrebom logi ckih veznika, koji se ozna cavaju posebnim simbolima. logi cki veznik nije i ili ako . . . onda . . . ako i samo ako oznaka

Zna cenje ovih veznika precizira se u nastavku.

Matematicka logika

10

Iskazna logika - I deo

Negacija
Negacija iskaza p je iskaz nije p. Ovaj iskaz ozna cava se sa p, sto se izgovara i ne p. Negacija ta cnog iskaza je neta can iskaz i obratno, negacija neta cnog je ta can iskaz. Istinitosna vrednost negacije iskaza mo ze se prikazati i takozvanom istinitosnom tablicom: p 1 0 p 0 1

Matematicka logika

11

Iskazna logika - I deo

Konjunkcija
Konjunkcija iskaza p i q je iskaz p i q , u oznaci p q . Iskaz p q je ta can samo u slu caju kada su i p i q ta cni iskazi. U ostalim slu cajevima konjunkcija je neta can iskaz. To se mo ze prikazati slede com istinitosnom tablicom p 1 1 0 0
Matematicka logika

q 1 0 1 0

pq 1 0 0 0
Iskazna logika - I deo

12

Disjunkcija
Disjunkcija iskaza p i q je iskaz p ili q , u oznaci p q . Iskaz p q je ta can ako je bar jedan od iskaza p i q ta can, a neta can je samo ako su oba iskaza p i q neta cni. To se mo ze prikazati na slede ci na cin: p 1 1 0 0 q 1 0 1 0 pq 1 1 1 0

Matematicka logika

13

Iskazna logika - I deo

 Iskljuciva disjunkcija
U svakodnevnom zivotu veznik ili cesto ima isklju civi smisao iskaz p ili q je ta can ako je ta can iskaz p ili q , i to samo jedan od njih. Takva disjunkcija se naziva ekskluzivna disjunkcija ili isklju civa disjunkcija, i pi se se ili p ili q , u oznaci p XOR q ili p q . Isklju civa disjunkcija zadata je slede com istinitosnom tablicom p 1 1 0 0
Matematicka logika

q 1 0 1 0

pq 0 1 1 0
Iskazna logika - I deo

14

Primeri
Primer 3: Neka su iskazi p i q zadati sa p : 2 je racionalan broj, q : 2 je broj koji je ve ci od nule. Iskaz p je zadat sa 2 nije racionalan broj i on je ta can (jer je p neta can iskaz). Iskaz q je zadat sa 2 nije broj koji je ve ci od nule i on je neta can. Prema gornjim denicijama, p q je neta can, a p q ta can iskaz.
Matematicka logika 15 Iskazna logika - I deo

Implikacija
Implikacija iskaza p i q je iskaz ako p onda q , u oznaci p q . Ovaj iskaz je neistinit jedino u slu caju kada je p ta can, a q neta can iskaz. U svim ostalim slu cajevima ovaj iskaz je ta can. Istinitosne vrednosti implikacije zadate su slede com tablicom: p 1 1 0 0
Matematicka logika

q 1 0 1 0

pq 1 0 1 1
Iskazna logika - I deo

16

Implikacija
U implikaciji p q t Iskaz p se naziva premisa, pretpostavka ili antecedent. t Iskaz q se naziva zaklju cak ili konsekvent. Izraz p q cita se jo s i kao iz p sledi q ; p povla ci (implicira) q ; p samo ako q ; q ako p; p je dovoljno za q ; q je potrebno za p.

Matematicka logika

17

Iskazna logika - I deo

Primeri implikacije
Primer 4: Neka su iskazi p i q zadati sa

p : Broj n je deljiv sa 21 q : Broj n je deljiv sa 7 Implikacija p q je ta can iskaz, bilo koji prirodan broj n da smo izabrali, cak i u slu caju da je, na primer, n = 5. Prema deniciji implikacije, ako je iskaz p neta can, onda je iskaz p q Drugim re cima, iz neta cne pretpostavke mo ze da sledi bilo koji iskaz.

ta can, nezavisno od ta cnosti iskaza q .

Matematicka logika

18

Iskazna logika - I deo

Primeri implikacije
Primer 5: Neka su iskazi p i q zadati sa p : Boca sadr zi kiselinu q : Boca nosi oznaku za opasnost Implikacija p q odgovara slo zenom iskazu Ako boca sadr zi kiselinu, onda boca nosi oznaku za opasnost

se de Sta sava ako boca ne sadr zi kiselinu, tj. iskaz p je neta can? Mo ze se desiti da boca nosi oznaku za opasnost jer ne sadr zi kiselinu ve c jak otrov, i tada je q ta can iskaz. Mo ze se desiti i da boca ne sadr zi oznaku jer sadr zi sok od narand ze, i tada je q neta can iskaz. U oba slu caja, ta cnost iskaza p q nije dovedena u pitanje.
Matematicka logika 19 Iskazna logika - I deo

 Matematicko shvatanje implikacije

Ovakvo matemati cko shvatanje implikacije odudara od upotrebe veznika ako . . . onda . . . u svakodnevnom zivotu. Naime, bilo je rasprava oko toga da li implikacija p q uop ste ima smisla ako izmed u iskaza p i q nema neke su stinske veze. Na primer, neka je p : voda mrzne na 100C q : Bombaj je glavni grad Argentine Sa matemati cke ta cke gledi sta, p q je istinit iskaz. jer izmed u iskaza p i q ne postoji nikakva veza.
Matematicka logika 20

Med utim, neki bi smatrali da implikacija p q uop ste nema smisla,

Iskazna logika - I deo

 Matematicko shvatanje implikacije

Matemati cka ta cka gledi sta je pobedila iz dva razloga: 1. Zato sto matemati cku logiku ne interesuje zna cenje iskaza p i q , ve c samo njihova istinitost. Preciznije, matemati cku logiku interesuju samo uslovi pod kojima istinitost iskaza p povla ci istinitost iskaza q . Drugim re cima, u matemati ckoj logici istinitost implikacije p q

ne zavisi od zna cenja iskaza p i q , ve c samo od njihove istinitosti.

Matematicka logika

21

Iskazna logika - I deo

 Matematicko shvatanje implikacije

2. Drugi razlog sto je prihva cena ovakva implikacija je to sto se ovakvo gledi ste pokazalo veoma korisnim za primenu u nauci. Naime, u nauci se cesto sre cemo sa nekim hipotezama koje je nemogu ce eksperimentalno proveriti, ali bi se mogle proveriti neke posledice koje se mogu izvu ci iz tih hipoteza. Ovakvo gledi ste dozvoljava da iz tih hipoteza izvode posledice bez obzira na to sto ne znamo da li su te hipoteze istinite ili ne. cki karakter nau cnih teorija. Ovo se naziva hipoteti

Matematicka logika

22

Iskazna logika - I deo

 Matematicko shvatanje implikacije

U svakodnevnom zivotu veznik ako . . . onda . . . ima jo s jednu primenu koja je druga cija od one u matematici. Naime, veznik ako . . . onda . . . se cesto koristi da nazna ci da ne verujemo da premisa mo ze da bude istinita. Na primer, Ako polo zi s taj ispit, onda sam ja rimski papa. zna ci sumnju da ce student o kome se radi polo ziti ispit, a ne implikaciju dva iskaza. Onome ko je dao ovu izjavu je jasno da on nije rimski papa on ovom izjavom zapravo ka ze da je siguran da taj student ne ce polo ziti ispit.
Matematicka logika 23 Iskazna logika - I deo

Ekvivalencija
Ekvivalencija iskaza p i q je iskaz p ako i samo ako q , u oznaci p q . Ekvivalencija je ta can iskaz ako su p i q ili oba ta cna ili oba neta cna. U preostalim slu cajevima ekvivalencija je neta can iskaz. Istinitosne vrednosti ekvivalencije su zadate slede com tablicom: p 1 1 0 0 q 1 0 1 0 pq 1 0 0 1

Matematicka logika

24

Iskazna logika - I deo

Ekvivalencija
Ekvivalencija p q po istinitosti odgovara iskazu ako p onda q i ako q onda p, odnosno iskazu (p q ) (q p). Ekvivalencija p q se formuli se i kao p je ekvivalentno sa q . Takod e, s obzirom na uo cenu vezu izmed u implikacije i ekvivalencije, iskaz p q formuli se se i na slede ci na cin: p je potrebno i dovoljno za q .
Matematicka logika 25 Iskazna logika - I deo

Primeri ekvivalencije
a) Re cenice Trouglovi T1 i T2 su podudarni Trouglovi T1 i T2 imaju podudarne po dve stranice i njima zahva cen ugao zadaju ekvivalentne iskaze. Ta cinjenica se formuli se i kao jedan od op stih stavova o podudarnosti trouglova Dva trougla su podudarna ako i samo ako imaju podudarne po dve stranice i njima zahva ceni ugao

Matematicka logika

26

Iskazna logika - I deo

Primeri ekvivalencije
b) Ekvivalencijom se u matematici cesto deni su novi termini, polaze ci od ve c poznatih. cit od jedinice je prost ako i samo ako je deljiv Prirodan broj razli samo sa sobom i sa jedinicom. Ovom re cenicom denisan je prost broj poznatim pojmovima koji cine sadr zaj drugog iskaza ekvivalencije. Dakle, iako ova re cenica ima formu iskaza, njome nije zadat iskaz, ve c denicija. Ako je jasno da je u pitanju denicija, u odgovaraju coj re cenici se cesto zi. izostavlja deo samo ako, iako se podrazumeva da i taj pravac va
Matematicka logika 27 Iskazna logika - I deo

Razlikovanje ekvivalencije i implikacije

c) U obi cnom jeziku nije uvek sasvim jasno da li je u re cenici kori s cena implikacija ili ekvivalencija. Na primer,
cestvovati u uni stavanju retkih zivotinja. Nositi bundu ekvivalentno je u

Ova re cenica izgleda kao ekvivalencija, ali nije to. Ako izokrenemo redosled re cenica koje je cine, vide cemo da ne sto nije u redu:
U cestvovati u uni stavanju retkih zivotinja ekvivalentno je nositi bundu.

Ova re cenica zapravo treba da bude implikacija:

cestvuje u uni stavanju retkih zivotinja. Ako se nosi bunda onda se u

Matematicka logika

28

Iskazna logika - I deo

Viesmislenost i nepreciznost
Uloga logike je i da razjasni zna cenje re cenica. Re cenice u prirodnom jeziku mogu biti vi sesmislene i neprecizne. t Vi sesmislena re cenica je ona koja ima vi se zna cenja. t Neprecizna ili nejasna re cenica je ona koja ima samo jedno zna cenje, ali, kada se razmatra kao izjava, ne mo ze se napraviti jasna razlika izmed u okolnosti pod kojima je ona ta cna, a pod kojima nije. Vi sesmislenost naj ce s ce elimini semo pitaju ci autora re cenice ili utvrd uju ci smisao iz konteksta. ze Nejasnost se naj ce s ce javlja zbog kori s cenja kvalitativnih opisa, a mo se ukloniti njihovom zamenom kvantitativnim opisima.
Matematicka logika 29 Iskazna logika - I deo

 Viesmislene recenice
a) Petar i Marko iz Novog Sada nam dolaze u posetu. Ko je iz Novog Sada? Marko ili obojica? To nije mogu ce utvrditi bez dodatnih informacija. b) Ja znam mnogo lep su devojku od Ane. Ovo mo ze imati dva zna cenja: Ja znam mnogo lep su devojku nego sto Ana zna, i Ja znam mnogo lep su devojku nego sto je Ana.

Matematicka logika

30

Iskazna logika - I deo

 Neprecizne recenice
a) Dejan je visok. Ovde ne znamo ta cno sta zna ci visok, pa ne mo zemo utvrditi da li je ovo ta cno ili nije. Preciznije bi bilo da se gornji kvalitativni opis zameni kvantitativnim: Dejan je visok preko 2 metra. b) Ovaj ra cunar je brz. Zna cenje re ci brz je nejasno brz u pored enju sa cim? Preciznija formulacija bi bila: Ovaj ra cunar izvodi 2 miliona instrukcija u sekundi.
Matematicka logika 31 Iskazna logika - I deo

 Napomene o logickim veznicima

t Negacija je jedini unarni veznik, a svi ostali veznici su binarni. t Binarni veznici , i sy simetri cni, pod cime podrazumevamo od veznika , i . vrednosti.

da p q ima istu istinitosnu vrednost kao i q p, gde je bilo koji

t Veznik nije simetri can: p q i q p imaju razli cite istinitosne

Matematicka logika

32

Iskazna logika - I deo

Iskazne formule
Cilj iskazne logike je da se upotrebom matemati cke simbolike prevazid u problemi koji mogu da nastanu t zbog nemogu cnosti da na zadovoljavaju ci na cin deni semo pojam iskaza; t zbog nepreciznosti i vi sesmislenosti koje se mogu javiti ako se u logici koristi prirodni jezik. To zna ci da slo zeni iskazi, u kojima se javlja vi se jednostavnijih iskaza i vi se veznika, treba da se formiraju prema jasno i precizno utvrd enim pravilima.

Matematicka logika

33

Iskazna logika - I deo

Jezik iskazne logike

Pri utvrd ivanju tih pravila najpre se odred uje jezik koji cine t simboli p, q , r , . . . , p1 , q1 , r1 , . . . kojima se ozna cavaju iskazi. Kao sto smo rekli, oni se zovu iskazna slova; t simboli , , , i kojima se ozna cavaju logi cki veznici. Se camo se da se oni zovu znaci logi ckih operacija; cni znaci. t znaci ( i ) (zagrade), koje nazivamo pomo Za znak ka zemo da je unaran, a za ostale znake logi ckih operacija da su binarni znaci.

Matematicka logika

34

Iskazna logika - I deo

Denicija iskazne formule

Uz pomo c iskaznih slova, veznika i pomo cnih znaka mogu se obrazovati izrazi, pod cime podrazumevamo kona cne nizove tih simbola. Neke od tih izraza, koje smatramo pravilno formiranim, nazivamo iskaznim formulama. Naime, iskazne formule deni su se induktivno, pomo cu slede cih pravila: 1. Iskazna slova su iskazne formule. 2. Ako su A i B iskazne formule, onda su iskazne formule i izrazi A, (A B ), (A B ), (A B ), (A B ).

3. Iskazne formule su samo oni izrazi koji se mogu formirati primenom pravila 1. i 2. kona can broj puta.
Matematicka logika 35 Iskazna logika - I deo

Denicija iskazne formule

Na primer, izrazi p, r, (p q ), (p q ), ((p q ) (r p)) su iskazne formule, dok slede ci izrazi nisu iskazne formule: (p), ( p ). Svaku podre c, odnosno podniz, iskazne formule koji je i sam iskazna formula nazivamo njenom podformulom. Na primer, r i (p q ) su podformule iskazne formule ((p r ) (p q )).

Matematicka logika

36

Iskazna logika - I deo

Konvencija o brisanju zagrada

Prema deniciji, izraz oblika A B , gde su A i B formule, nije formula, jer nema spoljnih zagrada oko tog iskaza. Med utim, mi uvodimo konvenciju o brisanju zagrada koja obezbed uje da i takvi izrazi budu formule i olak sava nam rad sa formulama. Konvenciju o brisanju zagrada cine slede ca pravila: 1. Izostavljaju se spoljne zagrade, kao na primer u izrazima (p q ), ((p q ) r ) i sli cno.

Matematicka logika

37

Iskazna logika - I deo

Konvencija o brisanju zagrada

2. Uklanjanje zagrada u odnosu na asocijativnost u desno: Ako su A1 , A2 , . . . , An iskazne formule, onda se umesto (. . . ((A1 A2 ) A3 ) An1 ) An pi se A1 A2 A3 An1 An i sli cno za veznik . 3. Uvodi se dogovor o redosledu veznika, prema kome su i ispred i .

Na osnovu toga se veznici i odnose na najmanju formulu koja ih okru zuje, pa se, imaju ci to u vidu, odred uju formule na koje se odnose veznici i .
38 Iskazna logika - I deo

Matematicka logika

Konvencija o brisanju zagrada

Na primer, umesto p (q r ) pi semo p q r , a umesto (p q ) (p r ) pi semo p q p r. Ka ze se jo s i da veznici i ja ce razdvajaju od veznika i . Napomenimo i to da se denicija podformule odnosi samo na iskaznu formulu kod koje nisu uklonjene zagrade. Na primer, p q nije podformula formule p q r .

Matematicka logika

39

Iskazna logika - I deo