Операције са исказима – логички везници

•Од простих (елементарних) исказа можемо правити сложене исказе помоћу

логичких везника (операција) заснованих на речима:

И, ИЛИ, НЕ (НИЈЕ), АКО...ОНДА, АКО И САМО АКО (АККО)

•Истинитосна вредност сложеног исказа условњен је истинитошћу његових

делова (простих исказа).

Пример: Као што операцијом сабирања неком пару бројева x и y

придружујемо неки нови број x+y , тако и логичком операцијом и, пару
исказа p и q придружујемо неки нови исказ p и q.

p: Данас пада киша.

q: Данас је новембар.
p и q: Данас пада киша и данас је новембар.

Сложени исказ гласи: Данас пада киша и данас је новембар.

Састоји се из два проста исказа повезана везником и.
Овај сложени исказ може се написати и у облику: p и q.
Разликујемо две врсте логичких операција:

1. Унарне (учествује једно исказно слово) -

Негација
2. Бинарне (учествују два исказна слова) -
Конјункција, Дисјункција, Импликацја, Еквиваленција

Негација (НЕ) исказа прави од простог исказа нови сложенији исказ

“не ” које се означава са ¬ и који је тачан ако је исказ нетачан, а
нетачан ако је исказ тачан.

Негација исказа : Негација логичких константи:

¬
⟙ ⟘ ¬⟙=⟘ ¬¬⟙=⟙
⟘ ⟙ ¬⟘=⟙ ¬¬ ⟘= ⟘

Пример:
: “Земља је округла.” 𝞽()=⟙
¬:“Земља није округла.” 𝞽(¬)=⟘
 Логичка операција „и“

„Ишли смо на излет и било је сунчано.“

Да ли је овај став истинит или лажан? Стави Т ако је истинит, а ⟘

ако је неистинит:

А) Ако смо заиста ишли на излет по сунчаном дану.

Б) Ако смо ишли на излет али је падала киша.

В) Ако је било сунчано, мада нисмо ишли на излет.

Г) Ако је падала киша и нисмо ишли на излет.

Конјункција (И) два проста исказа p и q је нови, сложени исказ “p и q” који се
означава са p∧q и који је тачан само ако су оба исказа p и q тачна.

Конјункција исказа p и q: Конјункција логичких константи:

p q p ∧ q

⟙ ⟙ ⟙ ∧ ⟙ ⟘

⟙ ⟘ ⟘
⟙ ⟙ ⟘
⟘ ⟙ ⟘
⟘ ⟘ ⟘
⟘ ⟘ ⟘

Пример:
p : ”Земља је округла.”
q : ”Данас је понедељак.”
p∧q : “Земља је округла и данас је понедељак.”
Овај сложени исказ p∧q је тачан само ако је заиста истина да је Земља округла и да је
данас понедељак.
Напомена:
Код исказних реченица, нас ће интересовати само
истинитосна вредност неког сложеног исказа (која
зависи од тога каква је истинитосна вредност
простих исказа од којих је састављен) а не да ли су
његови делови суштински повезани.
 Логичка операција „или“

„На излету смо били у музеју или у галерији (а можда и на оба

места.“
Провери истинитост следећих ставова:

А) Били смо у музеју и галерији

Б) Били смо у музеју, али не и у галерији

В) Били смо само у галерији, али не и у музеју

Г) Нисмо били ни у музеју ни у галерији

Дисјункција (ИЛИ) два проста исказа p и q је нови, сложени исказ “p или q” који
се означава са p ∨ q и који је тачан ако је бар један од исказа p и q тачан, односно нетачан
је ако су оба исказа p и q нетачна.

Дисјункција исказа p и q : Дисјункција логичких константи:

p q p ∨ q ∨ ⟙ ⟘
⟙ ⟙ ⟙
⟙ ⟙ ⟙
⟙ ⟘ ⟙

⟘ ⟙ ⟙ ⟘ ⟙ ⟘

⟘ ⟘ ⟘

Пример:
p: “ је рационалан број. ” 𝞽(p)=⟘
q: ” је већи од јединице.” 𝞽(q)=⟙
p ∨ q: “ је рационалан број или је већи од јединице.” 𝞽(p ∨ q)= ⟙
Пример:

P: “Берлин је главни град Немачке”. 𝞽(p)=⟙

q: “Крава има пет рогова”. 𝞽(q)=⟘
p ∨ q: “Берлин је главни град Немачке или крава има пет рогова”. 𝞽(p ∨ q)=⟙

Математичка логика не види ништа спорно у оваквим реченицама. Овај

сложени исиказ p ∨ q је тачан јер је за тачност дисјункције довољна тачност
барем jедне њене компоненте.
Пример1. Када је производ два броја једнак нули?

Пример2. Када је производ два броја различит од нуле?

Пример3. (Закон, САД):

“Ни једној особи није дозвољено да поседује више од 3 пса
и 3 мачке”.

Чарлс Марк поседује 5 паса, али не крши закон.

Где је “рупа у закону”?
Напомена:

Ову дисјункцију треба разликовати од везника “или” у свакодневном

животу. Он је у свакодевном живот искључив, тј. не дозвољава истовремену
тачност.
На пример: “Сара ће данас ићи у биоскоп или у позориште”.

Често се мисли да ће Сара данас ићи или у биоскоп или у позориште али
да неће ићи у биоскоп и у позориште. Ако желимо да искључимо
могућност да Сара иде и у биоскоп и у позориште онда је исправно рећи:
“Сара ће ићи или у биоскоп или у позориште”.

Дакле, везнику “или” који ми користимо у свакодневном говору у

математичкој логици одговара везник који зовемо ексклузивна
дисјункција.
 Ексклузивна дисјункција (ИЛИ ...ИЛИ) два проста исказа p и q је нови, сложени исказ
“или p или q” који се означава са p ⊻ q и који је тачан само ако је тачно један од исказа
p и q тачан (не истовремено).

Ексклузивна дисјункција исказа p и q : Ексклузивна дисјункција логичких константи:

p q p⊻q
⟙ ⟙ ⟘ ⊻ ⟙ ⟘

⟙ ⟘ ⟙ ⟙ ⟘ ⟙

⟘ ⟙ ⟘
⟘ ⟙ ⟙

⟘ ⟘ ⟘

Пример:

p: ” je реалан број. ” 𝞽(p)=⟙

q: ” је већи од јединице. ” 𝞽(q)=⟙
 Логичка операција „ако...онда“

„Ако ове школске године будеш имао све петице, онда ћемо
ти купити рачунар.“
Провери истинитост следећих ставова, када сматрамо да
родитељи говоре истину?

А) Ученик има све петице и родитељи му купе рачунар

Б) Ученик има све петице, а родитељи му не купе рачунар

В) Ученик нема све петице, а родитељи му ипак купе рачунар

Г) Ученик нема све петице и родитељи му не купе рачунар

Импликација је логички везник који има најзначајније место у
математици јер је математика пуна импликативно постављених теорема
облика “ако ...онда...”.

Сложене исказе овог облика “ако p онда q” означавамо са p ⇒ q , а у

говору они се исказују на следеће начине:
- p имплицира q;
- из p следи q;
- p jе довољан услов за q;
- q jе потребан услов за p;
- p повлачи q;
- q jе последица претпоставке p;
Пример. Посматрајмо следећу реченицу: ”Ако киша пада, улице су
мокре”.
Када можемо рећи да је она тачна?
p: “Киша пада”
q: “Улице су мокре”
Импликација (АКО...ОНДА) два проста исказа p и q (тим редом) је нов, сложени
исказ “ако p онда q ” који се означава са p⇒q и који је нетачан само ако је први
исказ p тачан а други исказ q нетачан.
Исказ p назива се претпоставка/премиса, а исказ q назива се последица/закључак.
Импликација исказа p и q : Импликација логичких константи:

p q p⇒q ⇒ ⟙ ⟘
⟙ ⟙ ⟙
⟙ ⟙ ⟘
⟙ ⟘ ⟘
⟘ ⟙ ⟙
⟘ ⟙ ⟙

⟘ ⟘ ⟙

Закључак: Према дефиницији импликације, исказ p⇒q је тачан кад год је исказ p
нетачан (без обзира какав је при томе исказ q). Ово можда делује чудно јер
проглашава тачним реченице врло сумњивог садржаја.
Пример.
“ Када би жеље били коњи, просјаци би могли да лете”.
“ Ако вода мрзне на 100 ̊C, Мумбај је главни град Аргентине”.

Са аспекта математичке логике, ове реченице су потпуно тачне с

обзиром
да знамо да су претпоставке нетачне.

Напомена: Тачност исказа p⇒q не зависи од везе између садржаја ових

реченица p и q већ само од њихових истинитосних вредности.

Закључак: Ако кренемо од нетачне претпоставке, исправним логичким

резоновањем можемо као закључак добити било шта- и тачно и нетачно
и нећемо бити “криви” због тога.
Па на пример, ако кренемо од претпоставке p: “Дозвољено је делити
нулом” (која је нетачна), онда није неистина да из тога следи q: “1=2”.
Један чувени логичар Русел је на захтев свог студента из претпоставке да
је 1=2, исправним логичким резоновањем извео закључак да је он Папа.

Филозофија такође познаје појам “почетне лажи” (вешто замаскирана

чињеница из које се долази до нетачног закључка).

• Исказ p⇒q чита се као: “ако је p онда је q ”.

Заблуда бр. 1:
“ако је p онда је q ” се тумачи као: “ако је p онда је q, а ако није p онда
није ни q ”.
Пример: “Ако будем имао довољно новца ићи ћу на море”.
p: “Имаћу довољно новца”.
q: “Ићи ћу на море”.

Ако је исказ p тачан, онда мора бити и исказ q тачан да би реченица

(импликација) била тачна.
У случају да је исказ p нетачан, ништа не можемо да закључимо о
тачности исказа q.
 Другим речима, поседовање новца је довољно али не и потребно за одлазак на
море (нпр, може нам неко платити пут или можемо да добијемо наградно
путовање).

Заблуда бр. 2:
Импликацији се често приписује импертивно својство које она заправо нема.
Импликација “ако је p онда је q ” се често погрешно тумачи као : “ако је p тачно,
учини да q постане тачно.”

Ово својство пропагирају неки програмски језици (С++)

Пример:
“x >5 ⇒ y=2” ( If (x >5) y=2 ) ова фраза има значење ако је вредност променљиве
x већа од 5, учини д вредност променљиве y постане 2.
Импликације p ⇒ q и q ⇒p су једна другој обратне.
Конјункција две обратне импликације: (p⇒q )∧(q ⇒p ) назива се еквиваленција
и обележава се са p⟺q. Искази овог облика изражавају се на следеће начине:
• p ако и само ако q;
• p је еквивалентно са q;
• p је потребан и довољан услов за q;
 Логичка операција „ако и само ако“

„Питагорина теорема важи ако и само ако је троугао правоугли.“

Проверите да ли је показано да је овај став неистинит ако:

А) Троугао је правоугли и за њега важи Питагорина теорема.

Б) Троугао је правоугли, али квадрат над хипотенузом није једнак збиру

квадрата над катетама

В) Питагорина теорема важи али троугао није правоугли

Г) Троугао није правоугли и за њега не важи Питагорина теорема

Еквиваленција (АКО И САМО АКО) два проста исказа p и q је нови, сложени исказ
“ p ако и само ако q” који се означава са p⟺q и који је тачан ако искази p и q
имају исте истинитосне вредости.

Еквиваленција исказа p и q : Еквиваленција логичких константи:

p q p⟺q ⟺ ⟙ ⟘

⟙ ⟙ ⟙ ⟙ ⟙ ⟘

⟘ ⟘ ⟙
⟙ ⟘ ⟘

⟘ ⟙ ⟘

⟘ ⟘ ⟙
Приоритет логичких везника:

1. Заграде
2. Негација
3. Конјункција, Дисјункција
4. Импликација, еквиваленција