1.3.

Zadovoljive i valjane iskazne formule 13

1.3. Zadovoljive i valjane iskazne formule

Za iskaznu formulu kažemo da je zadovoljiva, ako postoji bar jedna valu-

acija u kojoj je ta formula tačna. U suprotnom, kažemo da je formula nezado-
voljiva. U iskaznoj logici, od posebnog interesa je izučavanje formula koje
su tačne u svakoj valuaciji. Tautologija ili valjana iskazna formula je iskazna
formula koja je tačna u svakoj valuaciji. Činjenicu da je formula A tautologija
zapisujemo sa |= A. Kontradikcija je iskazna formula koja je netačna u svakoj
valuaciji. Jasno, neka formula A je kontradikcija ako i samo ako je formula ¬A
tautologija. Za iskazne formule A i B kažemo da su semantički ekvivalentne
ako su im istinitosne vrednosti jednake u svim valuacijama tj. ako i samo
ako važi v(A) = v(B) za svaku valuaciju v. Činjenicu da su A i B semantički
ekvivalentne zapisujemo sa A ≡ B.
Zadatak 1.12. Odrediti istinitosnu vrednost formula
(a) p ∧ (q ⇔ ¬r)
(b) p ⇒ (q ⇒ r)
(c) p ⇒ ¬q
(d) ¬p ∨ q
(e) ¬(p ∧ ¬q)
(f) (¬p ∨ ¬q) ∧ (p ∨ q)
(g) (p ∧ q) ⇒ r
(h) p ∧ ¬q
(i) ¬(p ⇔ q)
u valuaciji v za koju važi v(p) = >, v(q) = v(r) = ⊥.
Rešenje: (a) v(p ∧ (q ⇔ ¬r)) = v(p) ∧ v(q ⇔ ¬r) = > ∧ (v(q) ⇔ v(¬r)) = > ∧ (⊥ ⇔
¬v(r)) = > ∧ (⊥ ⇔ ¬⊥) = > ∧ (⊥ ⇔ >) = > ∧ ⊥ = ⊥
(b) v(p ⇒ (q ⇒ r)) = v(p) ⇒ v(q ⇒ r) = > ⇒ (v(q) ⇒ v(r)) = > ⇒ (⊥ ⇒ ⊥) =
>⇒>=>
(c) v(p ⇒ ¬q) = v(p) ⇒ v(¬q) = > ⇒ (¬v(q)) = > ⇒ (¬⊥) = > ⇒ > = >
(d) v(¬p ∨ q) = v(¬p) ∨ v(q) = (¬v(p)) ∨ ⊥ = (¬>) ∨ ⊥ = ⊥ ∨ ⊥ = ⊥
(e) v(¬(p ∧ ¬q)) = ¬v(p ∧ ¬q) = ¬(v(p) ∧ v(¬q)) = ¬(> ∧ ¬v(q)) = ¬(> ∧ ¬⊥) =
¬(> ∧ >) = ¬> = ⊥
(f) v((¬p ∨ ¬q) ∧ (p ∨ q)) = v(¬p ∨ ¬q) ∧ v(p ∨ q) = (v(¬p) ∨ v(¬q)) ∧ (v(p) ∨
v(q)) = (¬v(p) ∨ ¬v(q)) ∧ (> ∨ ⊥) = ((¬>) ∨ (¬⊥)) ∧ > = (⊥ ∨ >) ∧ > = > ∧ > = >
(g) v((p ∧ q) ⇒ r) = v(p ∧ q) ⇒ v(r) = (v(p) ∧ v(q)) ⇒ ⊥ = (> ∧ ⊥) ⇒ ⊥ = > ⇒
⊥=⊥
(h) v(p ∧ ¬q) = v(p) ∧ v(¬q) = > ∧ (¬v(q)) = > ∧ (¬⊥) = > ∧ > = >
(i) v(¬(p ⇔ q)) = ¬v(p ⇔ q) = ¬(v(p) ⇔ v(q)) = ¬(> ⇔ ⊥) = ¬⊥ = > u t

Zadatak 1.13. Dokazati da za proizvoljne iskazne formule A i B važi: Ako su A i B

semantički ekvivalentne i formula A je tautologija, onda je i formula B tautologija.
14 1 Iskazna logika

Rešenje: Neka su A i B semantički ekvivalentne fomule i neka je formula A

tautologija. Dokažimo da je tada i formula B tautologija. Na osnovu defini-
cije tautologije, da bi pokazali da je formula B tautologija, potrebno je da
dokažemo da je ona tačna u svakoj valuaciji. Neka je v proizvoljna valuacija.
S obzirom da je formula A tautologija, ona je tačna u svakoj valuaciji, pa i u
valuaciji v, odnosno v(A) = >. S druge strane, formule A i B su semantički
ekvivalentne, što znači da su im istinitosne vrednosti jednake u svim valuaci-
jama, pa i u valuaciji v, odnosno v(A) = v(B). Dakle, v(B) = > jer u suprotnom
formule A i B ne bi bile semantički ekvivalentne. Ovime smo dokazali da je
formula B tačna u proizvoljnoj valuaciji, tj. da je formula B tautologija. u
t
Zadatak 1.14. Ispitati da li su sledeće formule tautologije:
(a) p ⇔ ¬¬p
(b) p ∨ ¬p
(c) (¬p ∨ ¬q) ∧ (p ∨ q)
(d) (p ⇒ q) ∧ (q ⇒ r) ∧ ¬r ⇒ ¬p
(e) (p ∨ ¬q) ∧ (r ∨ ¬q) ∧ ¬p ⇒ ¬r
Rešenje: Najjednostavniji nečin za ispitivanje da li je neka formula tautologija
je metod istinitosne tablice. U njoj za svaku potformulu date formule A pos-
toji jedinstvena kolona, a za svaku valuaciju koju želimo da ispitamo jedin-
stveni red. Počevši od iskaznih slova, izračunavaju se istinitosne vrednosti
svih potformula sve dok se ne dodje do formule A. Ukoliko formula A sadrži
n iskaznih slova, tada će istinitosna tablica sadrži 2n različitih redova, jer je
to broj različitih valuacija date formule.
(a) Iskaznoj formuli p ⇔ ¬¬p odgovara sledeća istinitosna tablica:

p ¬p ¬¬p p ⇔ ¬¬p
> ⊥ > >
⊥ > ⊥ >
Iz gornje istinitosne tablice vidimo da je formula p ⇔ ¬¬p tačna u svim
valuacijama, dakle ona je tautologija.
(b) Iskaznoj formuli p ∨ ¬p odgovara sledeća istinitosna tablica:

p ¬p p ∨ ¬p
> ⊥ >
⊥ > >
Formula p ∨ ¬p je tačna u svim valuacijama, dakle ona je tautologija.
(c) Iskaznoj formuli (¬p ∨ ¬q) ∧ (p ∨ q) odgovara sledeća istinitosna tablica:

p q ¬p ¬q p ∨ q ¬p ∨ ¬q (¬p ∨ ¬q) ∧ (p ∨ q)
> > ⊥ ⊥ > ⊥ ⊥
> ⊥ ⊥ > > > >
⊥ > > ⊥ > > >
⊥ ⊥ > > ⊥ > ⊥
1.3. Zadovoljive i valjane iskazne formule 15

Formula (¬p ∨ ¬q) ∧ (p ∨ q) nije tačna u svim valuacijama, što znači da ona
nije tautologija.
(d) Iskaznoj formuli F = (p ⇒ q) ∧ (q ⇒ r) ∧ ¬r ⇒ ¬p odgovara sledeća is-
tinitosna tablica:

p q r p⇒q q⇒p ¬r (p ⇒ q) ∧ (q ⇒ r) (p ⇒ q) ∧ (q ⇒ r) ∧ ¬r ¬p F
> > > > > ⊥ > ⊥ ⊥ >
> > ⊥ > ⊥ > ⊥ ⊥ ⊥ >
> ⊥ > ⊥ > ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ >
> ⊥ ⊥ ⊥ > > ⊥ ⊥ ⊥ >
⊥ > > > > ⊥ > ⊥ > >
⊥ > ⊥ > ⊥ > ⊥ ⊥ > >
⊥ ⊥ > > > ⊥ > ⊥ > >
> ⊥ ⊥ > > > > > > >
Iz gornje istinitosne tablice vidimo da je formula F tačna u svim valuaci-
jama, dakle F je tautologija.
(e) Iskaznoj formuli F = (p ∨ ¬q) ∧ (r ∨ ¬q) ∧ ¬p ⇒ ¬r odgovara sledeća is-
tinitosna tablica:

p q r ¬q p ∨ ¬q r ∨ ¬q ¬p ¬r (p ∨ ¬q) ∧ (r ∨ ¬q) ∧ ¬p F
> > > ⊥ > > ⊥ ⊥ ⊥ >
> > ⊥ ⊥ > ⊥ ⊥ > ⊥ >
> ⊥ > > > > ⊥ ⊥ ⊥ >
> ⊥ ⊥ > > > ⊥ > ⊥ >
⊥ > > ⊥ > > > ⊥ > ⊥
⊥ > ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ > > ⊥ >
⊥ ⊥ > > > > > ⊥ > ⊥
> ⊥ ⊥ > ⊥ > > > ⊥ >
Iz gornje istinitosne tablice vidimo da postoji valuacija u kojoj je formula
F netačna, dakle F nije tautologija. u
t
Zadatak 1.15. Dokazati da su sledeće iskazne formule tautologije:
(a) ¬p ∧ (p ∨ q) ⇒ q
(b) |= ((((p ⇒ q) ⇒ q) ⇒ r) ⇒ r) ⇒ p ∨ q ∨ r
(c) |= ((((p ⇒ q) ⇒ (¬r ⇒ ¬s)) ⇒ r) ⇒ t) ⇒ ((t ⇒ p) ⇒ (s ⇒ p))

Rešenje: Pored metoda istinitosne tablice, jedan od metoda za ispitivanje da

li je data iskazna formula tautologija je metod svodjenja na protivrečnost.
Ovaj metod se sastoji u sledećem: Polazimo od pretpostavke da data iskazna
formula nije tautologija i u koliko polazeći od ove pretpostavke dodjemo
do protivrečnosti, zaključujemo da data formula jeste tautologija. U ovom
zadatku ćemo za ispitivanje da li je formula tautologija kristiti upravo metod
svodjenja na protivrečnost.
(a) Pretpostavimo da važi 2 ¬p ∧ (p ∨ q) ⇒ q. Na osnovu definicije imamo
da je formula tautologija ako i samo ako je tačna u svim valuacijama. Dakle,
16 1 Iskazna logika

pretpostavka da formula nije tautologija zapravo znači da postoji bar jedna

valuacija u kojoj ta formula nije tačna. U konkretnom slučaju, to znači da
postoji bar jedna valuacija v takva da je v(¬p ∧ (p ∨ q) ⇒ q) = ⊥, odnosno
postoji bar jedna valuacija v takva da je v(¬p ∧ (p ∨ q)) = > i v(q) = ⊥. Na
osnovu definicije vrednosti iskazne formule u datoj valuaciji imamo: v(¬p) =
>, v(p ∨ q) = > i v(q) = ⊥, tj. v(p) = ⊥, v(p ∨ q) = > i v(q) = ⊥, što je nemoguće,
pa zaključujemo da je polazna formula tautologija.
(b) Pretpostavimo da važi 2 ((((p ⇒ q) ⇒ q) ⇒ r) ⇒ r) ⇒ p ∨ q ∨ r, tj. da
postoji bar jedna valuacija v takva da je v(((((p ⇒ q) ⇒ q) ⇒ r) ⇒ r) ⇒ p ∨ q ∨
r) = ⊥. Slično kao u dokazu dela (a), na osnovu definicije vrednosti iskazne
formule u datoj valuaciji imamo v((((p ⇒ q) ⇒ q) ⇒ r) ⇒ r) = > i v(p∨q∨r) = ⊥.
Sada na osnovu v(p ∨ q ∨ r) = ⊥ imamo v(p) = v(q) = v(r) = ⊥ i

v((((p ⇒ q) ⇒ q) ⇒ r) ⇒ r) = (((⊥ ⇒ ⊥) ⇒ ⊥) ⇒ ⊥) ⇒ ⊥ =
= ((> ⇒ ⊥) ⇒ ⊥) ⇒ ⊥ =
= (⊥ ⇒ ⊥) ⇒ ⊥ = > ⇒ ⊥ = ⊥,

što je u kontradikciji sa pretpostavkom, pa zaključujemo da je polazna for-

mula tautologija.
(c) Pretpostavimo da data formula nije tautologija, tj. da postoji bar jedna
valuacija v takva da je v(((((p ⇒ q) ⇒ (¬r ⇒ ¬s)) ⇒ r) ⇒ t) ⇒ ((t ⇒ p) ⇒ (s ⇒
p))) = ⊥. Na osnovu definicije vrednosti iskazne formule u datoj valuaciji
imamo v((((p ⇒ q) ⇒ (¬r ⇒ ¬s)) ⇒ r) ⇒ t) = > i v((t ⇒ p) ⇒ (s ⇒ p)) = ⊥. Sada
na osnovu v((t ⇒ p) ⇒ (s ⇒ p)) = ⊥ i činjenice da je formula koja predstavlja
implikaciju izmedju dve iskazne formule netačna jedino u slučaju kada je
formula levo od znaka valuacije tačna a formula desno od znaka valuacije
netačna imamo v(t ⇒ p) = > i v(s ⇒ p) = ⊥. Ovo dalje implicira v(s) = >,
v(p) = ⊥ i v(t) = ⊥. Medjutim tada važi

v((((p ⇒ q) ⇒ (¬r ⇒ ¬s)) ⇒ r) ⇒ t) =

= (((⊥ ⇒ v(q)) ⇒ (¬v(r) ⇒ ⊥)) ⇒ v(r)) ⇒ ⊥ =
= ((> ⇒ v(r)) ⇒ v(r)) ⇒ ⊥ =
= (v(r) ⇒ v(r)) ⇒ ⊥ = > ⇒ ⊥ = ⊥,

što je u kontradikciji sa pretpostavkom, pa zaključujemo da je polazna for-

mula tautologija. u t

Zadatak 1.16. Dokazati da su sledeće iskazne formule tautologije:

(a) |= (p ∧ q) ∨ (q ∧ r) ∨ (p ∧ r) ⇔ (p ∨ q) ∧ (q ∨ r) ∧ (p ∨ r)
(b) |= (φ(p ∨ q) ⇔ φ(p) ∨ φ(q)) ⇔ (φ(p ∧ q) ⇔ φ(p) ∧ φ(q)), gde je φ(p) iskazna
formula koja sadrži samop iskazno slovo p.
Rešenje: Još jedan način da ispitamo da li je neka iskazna formula tautologija
je takozvani metod diskusije po slovu. On se sastoji u sledećem: 1. |= F(p) ako
i samo ako je |= F(>) i |= F(⊥)
1.4. Semantička posledica i neprotivrečan skup iskaznih fomula 17

F(>) = (> ∧ q) ∨ (q ∧ r) ∨ (> ∧ r) ⇔ (> ∨ q) ∧ (q ∨ r) ∧ (> ∨ r)

⇔ q ∨ (q ∧ r) ∨ r ⇔ > ∧ (q ∨ r) ∧ >
⇔ (q ∨ q ∨ r) ∧ (q ∨ r ∨ r) ⇔ (q ∨ r)
⇔ (q ∨ r) ⇔ (q ∨ r)

pa važi |= F(>)

F(⊥) = (⊥ ∧ q) ∨ (q ∧ r) ∨ (⊥ ∧ r) ⇔ (⊥ ∨ q) ∧ (q ∨ r) ∧ (⊥ ∨ r)
⇔ ⊥ ∨ (q ∧ r) ∨ ⊥ ⇔ q ∧ (q ∨ r) ∧ r
⇔ (q ∧ r) ⇔ (q ∧ q ∧ r) ∨ (q ∧ r ∧ r)
⇔ (q ∧ r) ⇔ (q ∧ r)

pa važi |= F(⊥).

2. |= F(>) ako i samo ako važi

|= (φ(> ∨ q) ⇔ φ(>) ∨ φ(q)) ⇔ (φ(> ∧ q) ⇔ φ(>) ∧ φ(q))

|= (φ(>) ⇔ φ(>) ∨ φ(q)) ⇔ (φ(q) ⇔ φ(>) ∧ φ(q))

Razlikujemo dva slučaja:

I slucaj: Ako je φ(>) = > imamo

|= (> ⇔ > ∨ φ(q)) ⇔ (φ(q) ⇔ > ∧ φ(q)) akko

|= (> ⇔ >) ⇔ (φ(q) ⇔ φ(q)) akko
|= > ⇔ > akko
|= >

II slucaj: Ako je φ(>) = ⊥ imamo

|= (⊥ ⇔ ⊥ ∨ φ(q)) ⇔ (φ(q) ⇔ ⊥ ∧ φ(q)) akko

|= (⊥ ⇔ φ(q)) ⇔ (φ(q) ⇔ ⊥) akko
|= >

Kako u oba slučaja važi |= F(>), ostaje još da se pokaže da važi |= F(⊥).
Analogno se pokazuje da je |= F(⊥), odakle zaključujemo da važi |= F(p). t
u

1.4. Semantička posledica i neprotivrečan skup iskaznih

fomula

Skup iskaznih formula {A1 , A2 , ..., An } je neprotivrečan ako i samo ako pos-
toji bar jedna valuacija u kojoj su sve formule iz ovog skupa tačne. Ako
18 1 Iskazna logika

ne postoji ni jedna valuacija u kojoj su sve formule iz skupa {A1 , A2 , ..., An }

tačne, tada za taj skup formula kažemo da je kontradiktoran ili protivrečan.
Semantička posledica skupa iskaznih formula {A1 , A2 , ..., An } je iskazna for-
mula A takva da za svaku valuaciju v za koju važi da ako su sve formule iz
skupa {A1 , A2 , ..., An } tačne u valuaciji v onda je i formula A tačna u valuaciji
v. Činjenicu da je iskazna formula A semantička posledica skupa formula
{A1 , A2 , ..., An } obeležavamo sa A1 , A2 , ..., An ` A, a u suprotnom piÅaemo˛
A1 , A2 , ..., An 0 A.
Zadatak 1.17. Dokazati da za proizvoljne iskazne formule A1 , A2 , ..., An važi: Za
svako i ∈ {1, .., n} Ai je semantička posledica skupa iskaznih formula {A1 , A2 , ..., An }.
Rešenje: Da je formula Ai semantička posledica skupa formula {A1 , A2 , ..., An }
za svako i ∈ {1, .., n} sledi direktno iz definicije semantička posledica skupa
formula. u t
Zadatak 1.18. Dokazati da za proizvoljnu iskaznu formulu A važi: Formula A je
tautologija ako i samo ako je A semantička posledica praznog skupa iskaznih formula.
Rešenje: Neka je A proizvoljna iskazna formula. Ako je formula A tautologija,
tada je ona tačna u svakoj valuaciji, pa i u svakoj valuaciji u kojoj su sve for-
mule iz praznog skupa formula tačne. Dakle, ona je semantička posledica
praznog skupa. Obrnuto, ako je A semantička posledica praznog skupa for-
mula tada je ona i tautologija (jer za svaku valuaciju važi da su sve formule
iz praznog skupa formula tačne). Kao što smo veńapomenuli, činjenicu da
je formula A tautologija obeležavamo sa |= A, a ne sa ∅ ` A kao što bi se
očekivalo iz ovog dokaza. u t
Zadatak 1.19. Dokazati da za proizvoljne iskazne formule A, B i C važi: Formula
A je semantička posledica skupa formula {B, C} ako i samo ako je C ⇒ A semantička
posledica skupa formula {B}.

Rešenje: Neka su A, B i C proizvoljne iskazne formule. Ako je formula A

semantička posledica skupa formula {B, C}, tada je ona tačna u svakoj valu-
aciji u kojoj su obe formule B i C tačne. Da bi dokazali da je formula C ⇒ A
semantička posledica skupa formula {B}, potrebno je dokazati da je formula
C ⇒ A tačna u svakoj valuaciji u kojoj je formula B tačna. Neka je sada v
proizvoljna valuacija u kojoj je formula B tačna. Formula C ⇒ A je tačna u
valuaciji v jer bi u suprotnom formule B i C bile tačne a formula A netačna
u valuaciji v, što je u suprotnosti sa činjenicom da je A semantička posledica
skupa formula {B, C}.
Obrnuto, ako je C ⇒ A semantička posledica skupa formula {B}, tada je
C ⇒ A tačna u svakoj valuaciji u kojoj je formula B tačna. Da bi dokazali da je
formula A semantička posledica skupa formula {B, C}, potrebno je dokazati
da je formula A tačna u svakoj valuaciji u kojoj su obe formule B i C tačne.
Neka je sada v proizvoljna valuacija u kojoj su formule B i C tačne. Na osnovu
činjenice da je C ⇒ A semantička posledica skupa formula {B}, ona je takodje
1.4. Semantička posledica i neprotivrečan skup iskaznih fomula 19

tačna u valuaciji v, tj. v(C ⇒ A) = >, što dalje implicira da je i formula A tačna
u valuaciji v. ut
Zadatak 1.20. Dokazati da za proizvoljne iskazne formule A1 , A2 , ..., An i A važi:
Ako je formula A je tautologija onda je A semantička posledica skupa formula
{A1 , A2 , ..., An }.

Rešenje: Neka su A1 , A2 , ..., An i A proizvoljne iskazne formule. Ako je for-

mula A tautologija, tada je ona tačna u svakoj valuaciji, pa i u svakoj valuaciji
u kojoj su sve formule iz skupa formula {A1 , A2 , ..., An } tačne. Dakle, ona je se-
mantička posledica skupa formula {A1 , A2 , ..., An }. Interesantno je primetiti da
obrnuto tvrdjenje u opštem slučaju ne važi, tj. ako je A semantička posledica
skupa formula {A1 , A2 , ..., An }, onda A može ali ne mora nužno biti tautologija.
t
u
Zadatak 1.21. Dokazati da za proizvoljne iskazne formule A1 , A2 , ..., An i C
važi: Ako je formula C kontradikcija i C je semantička posledica skupa formula
{A1 , A2 , ..., An }, onda je skup formula {A1 , A2 , ..., An } protivrečan.
Rešenje: Neka su A1 , A2 , ..., An i C proizvoljne iskazne formule. Ako je formula
C kontradikcija i C je semantička posledica skupa formula {A1 , A2 , ..., An },
onda je formula C netačna u svakoj valuaciji i formula C je tačna u svim onim
valuacijama u kojima su sve formule iz skupa {A1 , A2 , ..., An } tačne. Dakle,
ne postoji ni jedna valuacija u kojoj su sve formule iz skupa {A1 , A2 , ..., An }
tačne (jer tada C ne bi bila kontradikcija), tj. skup formula {A1 , A2 , ..., An } je
protivrečan. u t

Zadatak 1.22. Dokazati da za proizvoljne iskazne formule A i B važi

A, A ⇒ B |= B

Rešenje: Neka su A i B proizvoljne iskazne formule. Da bi dokazali da je B

semantička posledica skupa hipoteza {A, A ⇒ B}, potrebno je da dokažemo
da u svakoj valuaciji u kojoj su obe formule A i A ⇒ B tačne, tačna je i formula
B. Neka je sada v proizvoljna valuacija u kojoj su formule A i A ⇒ B tačne,
tj v(A) = > i v(A ⇒ B) = >. Ako bi formula B bila netačna u valuaciji v onda
bivažilo
v(A ⇒ B) = v(A) ⇒ v(B) = > ⇒ ⊥ = ⊥,
što je u nemoguće jer imamo v(A ⇒ B) = >. Dakle formula B je tačna u
valuaciji v. Kako je ovo proizvoljna valuacija u kojoj su formule A i A ⇒ B
tačn, možemo zaključiti da je formula B semantička posledica skupa formula
{A, A ⇒ B}, što je i trebalo dokazati. ut
Zadatak 1.23. Dokazati da za proizvoljne iskazne formule A i B važi

¬B, A ⇒ B |= ¬A
20 1 Iskazna logika

Rešenje: Neka su A i B proizvoljne iskazne formule. Slično kao u prethod-

nom zadatku, da bi dokazali da je ¬A semantička posledica skupa hipoteza
{¬B, A ⇒ B}, potrebno je da dokažemo da u svakoj valuaciji u kojoj su obe for-
mule ¬B i A ⇒ B tačne, tačna je i formula ¬A. Neka je sada v proizvoljna valu-
acija u kojoj su formule ¬B i A ⇒ B tačne, tj v(¬B) = ¬v(B) = > i v(A ⇒ B) = >.
Ako bi formula ¬A bila netačna u valuaciji v, tj. ako bi formula A bila tačna
u valuaciji v, onda bivažilo

v(A ⇒ B) = v(A) ⇒ v(B) = > ⇒ ⊥ = ⊥,

što je u nemoguće jer imamo v(A ⇒ B) = >. Dakle formula ¬A je tačna

u valuaciji v. Kako je ovo proizvoljna valuacija u kojoj su formule ¬B i
A ⇒ B tačne, možemo zaključiti da je formula ¬A semantička posledica
skupa formula {¬B, A ⇒ B}, što je i trebalo dokazati. u
t

1.5. Disjunktivna i konjunktivna normalna forma

Literal je iskazno slovo ili nnjegova negacija. Drugim rečima literal je iskazna
formula oblika p ili ¬p, pri čemu je p iskazno slovo. Iskazna formula A je u
konjunktivnoj normalnoj formi (skraćeno KNF), ako je A oblika:

(a11 ∨ a12 ∨ · · · ∨ a1n1 ) ∧ (a21 ∨ a22 ∨ · · · ∨ a2n2 ) ∧ · · · ∧ (ak1 ∨ ak2 ∨ · · · ∨ aknk )

j
pri čemu su ai , za svako 1 ≤ i ≤ n j i 1 ≤ j ≤ k, literali. Iskazna formula A je u
disjunktivnoj normalnoj formi (skraćeno DNF), ako je A oblika:

(a11 ∧ a12 ∧ · · · ∧ a1n1 ) ∨ (a21 ∧ a22 ∧ · · · ∧ a2n2 ) ∨ · · · ∨ (ak1 ∧ ak2 ∧ · · · ∧ aknk )

j
pri čemu su ai , za svako 1 ≤ i ≤ n j i 1 ≤ j ≤ k, literali. Za formule u disjunktivnoj
odnosno konjunktivnoj normalnoj formi jednostavno je ispitati da li su zado-
voljive, odnosno da li nisu tautologije. Preciznije, ako želimo da pronadjemo
valuaciju u kojoj je formula u disjunktivnoj normalnoj formi tačna, dovoljno
j j j
je da nadjemo valuaciju u kojoj je bar jedna konjunkcija a1 ∧ a2 ∧ · · · ∧ an j tačna.
S druge strane, ako želimo da dokažemo da neka formula u konjunktivnoj
normalnoj formi nije tautologija, dovoljno je da nadjemo bar jednu valuaciju
j j j
u kojoj disjunkcija a1 ∨ a2 ∨ · · · ∨ an j nije tačna. Pitanje koje se logično nameće
je šta je sa onim formulama koje nisu u konjunktivnoj odnosno disjunktivnoj
normalnoj formi.

Tvrdjenje 1.1. Za proizvoljnu funkciju f : {>, ⊥}n → {>, ⊥} važi

α
f (α1 , . . . , αn ) ∧ x1 1 ∧ · · · ∧ xαnn ,
_
f (x1 , . . . , xn ) =
{α1 ,...,αn }∈{>,⊥}n
1.5. Disjunktivna i konjunktivna normalna forma 21

pri čemu je
x, α = >
(
α
x =
¬x, α = ⊥

Dokaz: Neka je f : {>, ⊥}n → {>, ⊥} proizvoljna funkcija i neka su x1 , . . . , xn

proizvoljni elementi skupa {>, ⊥}. S obzirom da za proizvoljan element x
skupa {>, ⊥} važi xα = > ako i samo ako je x = α imamo da je konjukcija
α
x1 1 ∧ · · · ∧ xαnn tačna ako i samo ako je xi = αi za sve i ∈ {1, . . . , n}. Na osnovu
α
ovga zaključujemo da je konjunkcija f (α1 , . . . , αn ) ∧ x1 1 ∧ · · · ∧ xαnn netačna za
sve {α1 , . . . , αn } ∈ {>, ⊥} kod kojih je bar jedan αi različit od xi , i ∈ {1, . . . , n}.
n

Dakle, vrednost desne strane date jednakosti postaje

x
 
⊥ ∨ · · · ∨ f (x1 , . . . , xn ) ∧ x11 ∧ · · · ∧ xxnn ∨ · · · ∨ ⊥ = f (x1 , . . . , xn )

čime je dokazana tražena jednakost. u

t
Sledeće tvrdjenje daje odgovor na pitanje da li za svaku iskaznu formulu
postoji semantički ekvivalentna formula u disjunktivnoj normalnoj formi:
Tvrdjenje 1.2. Za proizvoljnu funkciju f : {>, ⊥}n → {>, ⊥} koja nije konstantno
jednaka ⊥ važi
α
x1 1 ∧ · · · ∧ xαnn ,
_
f (x1 , . . . , xn ) =
f (α1 ,...,αn )=>

pri čemu je
x, α = >
(
α
x =
¬x, α = ⊥

Dokaz: Ovo tvrdjenje je direktna posledica prethodnog tvrdjenja, pa njegov

dokaz ostavljamo čitaocima za vežbu. u t
Odgovor na pitanje da li za svaku iskaznu formulu takodje postoji seman-
tički ekvivalentna formula u konjuktivnoj normalnoj formi daju nam sledeća
tvrdjenja.
Tvrdjenje 1.3. Za proizvoljnu funkciju f : {>, ⊥}n → {>, ⊥} važi
^
¬α
f (x1 , . . . , xn ) = f (α1 , . . . , αn ) ∨ x1 1 ∨ · · · ∨ x¬α
n ,
n

{α1 ,...,αn }∈{>,⊥}n

pri čemu je
x, α = >
(
xα =
¬x, α = ⊥

Dokaz: Neka je f : {>, ⊥}n → {>, ⊥} proizvoljna funkcija i neka su x1 , . . . , xn

proizvoljni elementi skupa {>, ⊥}. S obzirom da za proizvoljan element x
skupa {>, ⊥} važi x¬α = > ako i samo ako je x , α imamo da je disjunkcija
¬α
x1 1 ∨ · · · ∨ xn¬αn tačna ako je xi , αi , bar za jedan i ∈ {1, . . . , n}. Na osnovu