Referentni intervali

Referentni intervali

Rezultati klinič
kliničko-
ko-biohemijskih odreñivanja interpretiraju se
poreñenjem sa referentnim intervalom

Provera referentnih intervala je poslednji korak u procesu
validacije metoda

Rezultat provere referentnih intervala ne utič
utiče na odluku o
prihvatljivosti metode

Referentni intervali se ne proveravaju kada su
karakteristike metode neprihvatljive

Kada su karakteristike metode prihvatljive, provera
referentnih intervala je obavezna, jer oni utič
utiču na
interpretaciju rezultata pacijenata

1
 “Transfer” referentnih intervala

Laboratorija mož
može da prihvati već
već postojeć
postojeće referentne intervale
 koje navodi proizvoñač
proizvoñač reagensa
 koje imaju druge laboratorije za istu metodu
 iz literature

Prihvatanje već
već postojeć
postojećih inervala mož
može da se uradi posle paž
pažljive
provere raspolož
raspoloživih informacija koje obuhvataju:
 demografske i geografske karakteristike referentne grupe
 nač
način na koji je referentna grupa odabrana
 pre-
pre-analitič
analitičke uslove (priprema pacijenata, uzimanje, obrada i čuvanje
uzoraka)
 analitič
analitički sistem na kome je primenjena metoda
 statistič
statističke metode kojima su odreñeni referentni intervali

Verifikacija referentnih intervala

Verifika
Verifikaci
cija
ja sa 20 uzoraka

Eksperimentalna validacija referentnih intervala mož
može da
se izvede sa 20 uzoraka uzetih od osoba koje mogu da
reprezentuju referentnu populaciju

Postojeć
Postojeći referentni interval mož
može da se prihvati ako se 2-
2-3
vrednosti (od 20) nañu
nañu izvan granica

Ovaj nač
način provere referentnih intervala je pogodan kada
se radi o odraslim osobama, a manje je pogodan za
specifič
specifične podgrupe

2
 Verifikacija referentnih intervala

Verifikacija sa 60 uzoraka

Referentni intervali mogu da se provere na 60 uzoraka
pacijenata uzetih od osoba koje mogu da reprezentuju
referentnu populaciju

Iz dobijenih podataka izrač
izračunaju se srednja vrednost,
standardna devijacija i referentne granice i uporede se sa
već
već postojeć
postojećim referentnim intervalima

Ukoliko se referentni intervali izrač
izračunati na ovaj nač
način
razlikuju od postojeć
postojećih referentnih intervala
 nove referentne granice se odrede na najmanje 120 uzoraka ili
 postojeć
postojeće referentne granice se koriguju koristeć
koristeći regresionu
jednač
jednačinu iz poreñenja metoda

Definisanje referentne populacije

Populacija iz koje će biti izabrane referentne osobe mora da bude

jasno definisana

Kod definisanja referentne populacije važ
važno znati u koje svrhe će
referentne vrednosti biti koriš
korišćene:
 za postavljanje klinič
kliničke dijagnoze i odreñivanje terapije,
 za prać
praćenje bolesti,
 za ocenu stanja zdravlja osoba i populacije,
 za identifikaciju osoba kod kojih postoji rizik od nastajanje neke
neke bolesti.

Kod definisanja referentne populacije često se uzimaju u obzir i
dodatni kriterijumi pomoć
pomoću kojih se formiraju podgrupe

U te kriterijume spadaju:
 pol i starost, rasa, etnič
etničko poreklo i geografska lokacija, genetski markeri,
fiziološ
fiziološki faktori, socioekonomski status, adaptacija osoba na odredjene
ekološ
ekološke uslove, hronobiološ
hronobiološki faktori.

3
 Izbor referentnih osoba

Za izbor referentnih osoba se koriste direktan ili indirektan

nač
način

Kod direktnog načnačina odabiranja referentne osobe se
odabiraju iz referentne populacije prema tač
tačno
definisanom kriterijumu

Kod indirektnog nač
načina se ne odabiraju referentne
osobe, već
već se iz postojeć
postojeće baze podataka odabiraju
vrednosti sa zahtevanim karakteristikama

Direktan nač
način odabiranja referentnih osoba je u skladu sa
preporukama IFCC i moguć
moguće ga je primeniti u svim
situacijama

Indirektan nač
način odabiranja se zasniva na pretdpostavci
da je već
većina rezultata koji se dobiju u klinič
kliničko-
ko-biohemijskoj
laboratoriji u okviru referentnih vrednosti
7

Izbor referentnih osoba

Kod izbora referentnih osoba treba voditi rač

računa o sledeć
sledećem:

a) Bolest je prvi kriterijum za isključ
isključivanje osoba iz referentne grupe,

b) Faktori rizika predstavljaju prepreku za uključ
uključivanje osoba u
referentnu grupu
 gojaznost, hipertenzija, profesionalni rizici i genetski uslovljeni
uslovljeni rizici

c) Unoš
Unošenje farmakološ
farmakološki aktivnih supstanci ometa pouzdano
odredjivanje referentnih vrednosti

d) Promenjena fiziološ
fiziološka stanja takoñe mogu biti razlog za
isključ
isključivanje osoba iz referentne grupe:
 trudnoć
trudnoća, intenzivno vež
vežbanje ili druga vrsta fizič
fizičkog napora, fiziološ
fiziološki i
mentalni poremeć
poremećaji kao što su stres i depresija, uzimanje hrane
neposredno pre uzimanja uzoraka ..

4
 Dobijanje i obrada uzoraka

Uzorak za odreñivanje referentnih vrednosti uzima se pod

uslovima koji su što je moguć
moguće viš
više slič
slični uslovima koji
postoje u klinič
klinič koj praksi

Da bi sluč
slučajna greš
greška bila što manja i referentne vrednosti
bile što bliž
bliže stvarnim vrednostima treba sprovesti
potpunu standardizaciju preanalitič
preanalitičkih uslova pod kojima
se uzimaju uzorci

Preanalitič
Preanalitički faktori koji utič
utiču na referentne vrednosti mogu
da se podele na
 biološ
biološke (priprema, odnosno stanje pacijenta pre uzimanja uzorka i
vreme uzimanja uzorka) i
 metodološ
metodološke (nač
(način uzimanja uzorka, transport i rukovanje
uzorkom pre obrade i sama obrada uzorka)
9

Statistički postupci za odreñivanje referentnog intervala

Statistič

Obrada rezultata poč

počinje razdvajanjem vrednosti u
podgrupe prema polu, starosti ili nekim drugim
karakteristikama

Znač
Značajnost razlike izmeñu srednjih vrednosti i standardnih
devijacija ovih podgrupa testira se odgovarajuć
odgovarajućim
statistič
statističkim testovima

Ekstremne vrednosti se odbacuju statistič
statističkim postupcima

10

5
 Referentne granice

Najč
Najčešće koriš
korišćen tip referentnog intervala su fraktili

Fraktili su kvantitativne vrednosti izmeñu kojih lež
leži
centralna frakcija raspodele referentnih vrednosti, koja
obič
obično iznosi 0,95-
0,95-ti deo raspodele (ili 95%)

Donja i gornja referentna granica odreñuju se kao fraktili
0,025, odnosno 0,975.

Kada raspodela referentnih vrednosti odgovara Gauss-
Gauss-
ovoj raspodeli fraktili se izrač
izračunavaju direktno
 - 1,96Sd za fraktil 0,025 (donju granicu) i
 + 1,96Sd za fraktil 0,0975 (gornju granicu)

Ako je raspodela referentnih vrednosti asimetrič
asimetrična
potrebno je da se podaci transformiš
transformišu u normalnu
raspodelu
11

Referentne granice

referentne granice: srednja vrednost ± 2 SD

Za jedan test: verovatnoć

verovatnoća za
pojavu rezultata izvan granica je
≈ 0,05 (5%)
Za 10 testova: verovatnoć
verovatnoća je 0,4
(40%)
Za 20 testova: verovatnoć
verovatnoća je
0,64 (64%)

12

6
 Tumačenje rezultata

Uporeñivanje dobijene vrednosti sa granicom referentnih vrednosti

vrednosti

Znač
Značajnost razlike zavisi od
 analitič
analitičke varijacije (preciznosti metode)
 biološ
biološke varijacije (intraindividualne)

Razlika je znač
značajna ako je već
veća od 2,8 x KV

KV = KVprec
2
+ KVw2

gde je:
 KVprec – analitič
analitička varijacija (preciznost metode)
 KVw – biološ
biološka varijacija (intra-
(intra-individualna, within subject))

13

Tumačenje rezultata - Primer

Kalcijum: 2,16 – 2,60 mmol/L

KVprec = 1%

KVw = 1,9%

KV = 12 + 1,92 = 2,15%
2,8 × KV = 2,8 × 2,15 = 6,02%

2,60 mmol/L x 0,06 = 0,16 mmol/L

Znač
Značajno poveć
povećanje Ca iznad referentnih vrednosti
je kada su vrednosti već
veće od 2,76 mmol/L

14