Избори за народне посланике

Избори за народне посланике Народне скупштине Републике Србије (парламентарни избори)

одржавају се сваке четири године, колико, према Уставу Републике Србије, траје мандат једног
сазива Народне скупштине. Осим редовних, могући су и ванредни избори, који се спроводе
када Народна скупштина буде распуштена указом председника Републике у случајевима
одређеним Уставом.

Председник Републике је дужан да распусти Народну скупштину уколико Народна скупштина

не изабере нову Владу:

у року од 90 дана од дана конституисања новог сазива Народне скупштине;

у року од 30 дана од изгласавања неповерења Влади;

у року од 30 дана од неизгласавања поверења Влади;

у року од 30 дана од констатације оставке председника Владе на седници Народне скупштине.

Председник Републике може да распусти Народну скупштину уколико то предложи Влада, с

тим да тај предлог мора да буде образложен.

Изборе за народне посланике расписује председник Републике.

Редовне изборе председник Републике расписује 90 дана пре истека мандата актуелног сазива
Народне скупштине.

Ванредне изборе председник Републике расписује истовремено са распуштањем Народне

скупштине.

Од дана расписивања до дана одржавања избора не може да протекне мање од 45 ни више од

60 дана.

Избори се спроводе у Републици Србији као једној изборној јединици, гласањем за изборне
листе уз примену пропорционалног изборног система, односно расподелом посланичких
мандата сразмерно броју гласова које су добиле изборне листе.

Изборе спроводе Републичка изборна комисија, чији мандат траје четири године, и бирачки
одбори, који се образују за сваке изборе посебно.

Право да бира народне посланике и да буде биран за народног посланика имају пословно
способни држављани Републике Србије који су навршили 18 година живота и који имају
пријављено пребивалиште на територији Републике Србије.

Остваривање изборног права је апсолутно слободно. То значи да је сваки бирач слободан да

одлучи да ли ће изаћи на изборе или не. Стога, нико нема право да спречава или приморава
било кога да гласа, да позива на одговорност због гласања или да од бирача тражи да се
изјасни за кога је гласао или зашто није гласао.

Кандидате за народне посланике могу да предлажу регистроване политичке странке,

коалиције политичких странака или групе грађана.

Кандидовање се врши подношењем изборних листа Републичкој изборној комисији, најкасније

15 дана пре дана избора. Уз изборну листу, сваки подносилац је дужан да достави и законом
прописану документацију, као и најмање 10.000 судски оверених изјава бирача да својим
потписом подржавају ту изборну листу.

На изборној листи може да буде највише 250 кандидата, колико се и бира народних посланика.
На изборној листи међу свака три кандидата по редоследу на листи (прва три места, друга три
места и тако до краја листе) мора да се налази најмање по један кандидат - припадник оног
пола који је мање заступљен на листи.

Изборне листе се на гласачком листићу наводе оним редом којим су проглашаване од стране
Републичке изборне комисије.

Сваком бирачу обавезно се, најкасније пет дана пре дана одржавања избора, доставља
обавештење о дану и времену одржавања избора, са бројем и адресом бирачког места на коме
гласа и бројем под којим је уписан у извод из бирачког списка. Ово обавештење бирач није
дужан да донесе на бирачко место и њему се не може ускратити могућност гласања само зато
што нема код себе то обавештење.

На дан избора, бирачка места се отварају у 7,00 часова, а затварају у 20,00 часова. У току тог
времена бирачко место мора бити непрекидно отворено.

Гласање се обавља на бирачким местима у Републици Србији, као и на бирачким местима у

иностранству (по правилу у дипломатско-конзуларним представништвима Републике Србије),
која одређује Републичка изборна комисија. Бирач гласа на бирачком месту у земљи према
пријављеном пребивалишту, с тим да постоји могућност да, уместо у месту пребивалишта,
бирач гласа у месту привременог боравишта, о чему мора да обавести општину боравишта
најкасније пет дана пре дана избора.

Гласање се врши заокружењем редног броја испред назива изборне листе за коју се гласа.
Гласа се, дакле, за изборне листе, а не за конкретног кандидата на изборној листи. Бирач може
да гласа само за једну изборну листу са гласачког листића.

У расподели посланичких мандата учествују само изборне листе које су прешле тзв. изборни
цензус, односно добиле најмање 5% гласова од укупног броја гласова бирача који су гласали
(на прошлогодишњим Републичким изборима прошле године, цензус је био смањен на 3%).
Од овог правила постоје два изузетка:

Први изузетак су изборне листе политичких странака националних мањина, којима је

Републичка изборна комисија, на њихов захтев, признала тај статус на изборима, на основу
којег оне не морају да пређу изборни цензус, већ у расподели посланичких мандата учествују
без обзира на број гласова које су добиле (принцип тзв. природног прага), што, ипак, није
гаранција да ће им приликом расподеле заиста припасти посланички мандат.

Други изузетак постоји у ситуацији у којој ниједна изборна листа није добила најмање 5%
гласова бирача; у том случају се мандати расподељују међу свим изборним листама.

Свакој изборној листи припада број мандата који је сразмеран броју добијених гласова.

Мандати се расподељују применом система највећег количника (тзв. Д`Онтов систем), тако што
се укупан број гласова који је добила свака поједина изборна листа подели бројевима од један
до 250. Добијени количници разврставају се по величини, а у обзир се узима 250 највећих
количника.
Свака изборна листа добија онолико мандата колико се највећих количника који јој припадају
налази међу 250 највећих.

Резултате избора Републичка изборна комисија објављује у року од 96 часова од часа

завршетка гласања. Резултати избора објављују се у "Службеном гласнику Републике Србије".

У року од десет дана од дана објављивања резултата избора, Републичка изборна комисија
врши доделу мандата кандидатима са изборних листа према редоследу на изборној листи,
почев од првог кандидата са листе.

Мандат новог сазива Народне скупштине почиње потврђивањем мандата најмање две трећине
народних посланика на првој седници новоизабране Народне скупштине.

Током целог изборног поступка обезбеђена је заштита изборног права.

Наиме, сваки бирач, кандидат за народног посланика или подносилац изборне листе имају
право да поднесу приговор Републичкој изборној комисији због повреде изборног права у току
избора или неправилности у поступку предлагања односно избора, и то у року од 24 часа од
часа кад је донета одлука односно извршена радња коју подносилац приговора сматра
неправилном, односно од часа кад је учињен пропуст.

Републичка изборна комисија по приговору решава у року од 48 часова од часа пријема

приговора.

Против сваког решења Републичке изборне комисије по приговору може се изјавити жалба
Управном суду, који одлуку по жалби доноси у року од 48 часова од пријема жалбе.