OKSIDI

Imena oksida se daju tako što se na osnovu poznate činjenice da je oksidaciono stanje
kiseonika u oksidima -2, izračunava oksidaciono stanje elementa koji gradi oksid, a zatim se
izgovara ime elmenta, pa njegov oksidacioni broj i na kraju reč oksid, npr.:
Fe2O3
1.) Oksidacioni broj kisenika je −2, a pošto imamo tri atoma ukupno negativno
naelektrisanje u molekulu je −6, što znači da dva atoma gvožđa moraju imati
pozitivno naelektrisanje +6 da bi molekul bio elektroneutralan. Sledi da je
oksidacioni broj atoma gvožđa +3.
2.) Ime ovog oksida bi izgovarali kao:
gvožđe – tri – oksid
3.) Ime posmatranog oksida bi pisali kao:
gvožđe(III)-oksid
Ili, uopšteno govoreći:
1. ime elementa koji gradi oksid
2. otvorena mala zagrada
3. oksidacioni broj elementa bez predznaka napisan rimskim brojem
4. zatvorena mala zagrada
5. povlaka
6. reč oksid
radi vežbanja imenuj sledeće okside:

Li2O litijum
CaO kalcijum
Sc2O3 skandijum
ZrO2 cirkonijum
Ta2O5 tantal
Cr2O3 hrom
Mn2O7 mangan
OsO4 osmijum
PtO2 platina
Cu2O bakar
HgO živa
B2O3 bor
In2O3 indijum
GeO2 germanijum

1
 PbO olovo
MnO2 mangan
Sb2O3 antimon
SO3 sumpor
I2O5 jod
TiO2 titan
Y2O3 itrijum
P4O10 fosfor
N2O azot
MgO magnezujum
SiO2 silicijum

KISELINE

Kiseline su jedinjenja koja po Arenijusu prilikom disocijacije u vodenom rastvoru daju

pozitivne jone – KATJONE vodonika (H+ - jone) i negativne jone – ANJONE kiselinskog
ostatka.
Disocijacija se odigrava postepeno – otpušta se jedan po jedan jon vodonika, pa se
može napisati onoliko pojedinačnih jednačina disocijacije koliko ima jona vodonika u
molekulu posmatrane kiseline. Ako se ove pojedinačne jednačine disocijacije saberu dobija se
sumarna jednačina disocijacije posmatrane kiseline.
Na osnovu urađenih-rešenih primera disocijacije jednobazne (HCl), dvobazne (H2SO4)
i trobazne kiseline (H3PO4), prikazati postepenu i sumarnu disocijaciju ostalih zadatih
kiselina?

1.) HCl H+ + Cl−

2.) H2SO4 H+ + HSO4−

HSO4− H+ + SO42−

H2SO2 2H+ + SO42−

3.) H3PO4 H+ + H2PO4−

H2PO4− H+ + HPO42−
HPO42− H+ + PO43−

H3PO4 3H+ +PO43−

4.) HClO4

2
5.) H2CO3

6.) H3BO3

7.) H4SiO4

8.) HMnO4

9.) H2CrO4

10.) H3AsO4

11.) HNO3

12.) HBrO3

13.) H2SeO4

14.) H2SiO3

3
 15.) H2MnO4

BAZE

Baze, po Arenijusu, pri disocijaciji u vodenom rastvoru daju OH−-jon (hidroksidni jon)
kao ajnon, a kao katjon daju jon metala ili amonijum jon (NH4+). Njihova disocijacija se
dešava kao postepeno otpuštanje jedne po jedne OH−-grupe, dok se na kraju ne dobije katjon
metala bez vezanih hidroksidnih grupa.
Zbir sukcesivnih (postepenih) jednačina disocijacije baza daje sumarnu (zbirnu)
jednačinu disocijacije baze.
Na osnovu rešenih primera disocijacije jednokisele (NaOH), dvokisele (Ca(OH)2) i
trokisele (Al(OH)3) baze, prikazati postepenu i sumarnu disocijaciju ostalih zadatih baza.

1.) NaOH Na+ + OH−

2.) Ca(OH)2 [CaOH]+ + OH−

[CaOH]+ Ca2+ + OH−

Ca(OH)2 Ca2+ + 2 OH−

3.) Al(OH)3 [Al(OH)2]+ + OH−

[Al(OH)2]+ [AlOH]2+ + OH−
[AlOH]2+ Al3+ + OH−

Al(OH)3 Al3+ + 3 OH−

4.) Mg(OH)2

5.) Ti(OH)4

6.) LiOH

4
 7.) Ga(OH)3

8.) Ba(OH)2

9.) Sc(OH)3

10.) NH4OH

SOLI

Soli uglavnom nastaju reakcijom kiseline i baze koja se naziva NEUTRALIZACIJA.

U toku ove reakcije uvek nastaje i voda (H2O, HOH) kao neutralno jedinjenje, nastalo neutra-
lizacijom kiselog principa kiselina (H+-jona) i baznog principa baza (OH−-jona).
Na osnovu prikazanih rešenih i izjednačenih primera reakcija neutralizacije rešiti i
izjednačiti ostale zadate primere:
1.) HCl + NaOH → NaCl + HOH
2.) H2SO4 + 2NaOH → Na2SO4 + 2 HOH
3.) H3PO4 + 3NaOH → Na3PO4 + 3 HOH
4.) 2HCl + Ba(OH)2 → BaCl2 + 2 HOH
5.) H2SO4 + Ba(OH)2 → BaSO4 + 2 HOH
6.) 2H3PO4 + 3Ba(OH)2 → Ba3(PO4)2 + 6 HOH
7.) 3HCl + Al(OH)3 → AlCl3 + 3 HOH
8.) 3H2SO4 + 2Al(OH)3 → Al2(SO4)3 + 6 HOH
9.) H3PO4 + Al(OH)3 → AlPO4 + 3 HOH
10.) HClO4 + Sr(OH)2 →
11.) H2CO3 + Ti(OH)4 →
12.) H3BO3 + Ga(OH)3 →
13.) H4SiO4 + Mg(OH)2 →

5
 14.) H3AsO4 + NH4OH →
15.) H2CrO4 + Sc(OH)3 →
16.) HBrO3 + Al(OH)3 →
17.) HNO3 + Ca(OH)2 →
18.) HMnO4 + KOH →
19.) H2CO3 + Al(OH)3 →
20.) H2MnO4 + NaOH →
Prilikom rastvaranja u vodi soli disociraju na pozitivne jone metala (ili amonijum
jone) i na negativne jone kiselinskog ostatka, na osnovu rešenih primera disocijacije soli rešiti
preostale primere.
1.) NaCl Na+ + Cl−
2.) Na2SO4 2Na+ + SO42−
3.) Na3PO4 3Na+ + PO43−
4.) BaCl2 Ba2+ + 2Cl−
5.) BaSO4 Ba2+ + SO42−
6.) Ba3(PO4)2 3Ba2+ + 2PO43−
7.) AlCl3 Al3+ + 3Cl−
8.) Al2(SO4)3 2Al3+ +3SO42−
9.) AlPO4 Al3+ + PO43−
10.) Sr(ClO4)2
11.) Ti(CO3)2
12.) GaBO3
13.) Mg2SiO4
14.) (NH4)3AsO4
15.) Sc2(CrO4)3
16.) Al(BrO3)3
17.) Ca(NO3)2
18.) KMnO4
19.) Al2(CO3)3
20.) Na2MnO4
Kao što je poznato kiseline i baze mogu biti jake i slabe. Jake kiseline i baze su u
vodenom rastvoru potpuno disocirane na jone, dok se slabe kiseline i baze delimično cepaju
na jone, a delimično ostaju u molekulskom obliku.
JAKE KISELINE: HCl, HBr, HI, HNO3, HClO4, H2SO4 (naučiti ih napamet!!!)

JAKE BAZE: KOH, NaOH, Ba(OH)2 (naučiti ih napamet!!!)

6
 Sve ostale neorganske kiseline i baze su više manje slabe.
Kada so nastalu neutralizacijom jake kiseline i baze rastvorimo u vodi njen rastvor će
biti neutralan (pH = 7). Ako je so nastala neutralizacijom:
1. Jake kiseline i slabe baze – vodeni rastvor joj je kiseo (pH < 7)
2. Jake baze i slabe kiseline – vodeni rastvor joj je bazan (pH > 7)
3. Slabe baze i slabe kiseline – vodeni rastvor može biti kiseo, bazan ili neutralan u
zavisnosti od toga da li je malo jača kiselina, ili baza, ili su podjednako slabe.
Uzrok ovakvom ponašanju je reakcija HIDROLIZE – reakcije soli sa vodom, koja je
suprotna reakciji neutralizacije. Hidrolizi podležu sve soli osim onih nastalih reakcijom
neutralizacije između jakih kiselina i baza. Rastvor soli koji podležu hidrolizi će uvek biti
kiseo ili bazan.
Kada je zadato pitanje u vezi sa hidrolizom neke soli, zapravo treba odgovoriti na tri
pitanja:
1.) da li hidrolizuje,
2.) kako hidrolizuje (kiselo ili bazno)
3.) dokazati prethodne tvrdnje prikazom jednačine disocijacije i hidrolize posmatrane
soli.
Primer: Da li hidrolizuje so Na2CO3?
1.) Hidrolizuje, jer je nastala neutralizacijom jake baze NaOH i slabe kiseline H2CO3.
2.) Hidrolizuje bazno, jer ono što je jako određuje ponašanje.
3.) Na2CO3 2Na+ + CO32−
2Na+ + CO32− + 2 HOH H2CO3 + 2Na+ + 2 OH−
Slaba kiselina ostaje u molekulskom obliku (H2CO3), a jaka baza (NaOH) je kompletno
disocirana (2Na+ + 2 OH−), pa višak slobodnih OH− jona prouzrokuje baznu sredinu.
Na osnovu prikazanog šablona reći da li hidrolizuju i kako hidrolizuju, a zatim
jednačinama dokazati iznesenu tvrdnju u slučaju sledećih soli:

1.) Na3PO4

2.) Ba3(PO4)2

3.) AlCl3

7
4.) Ca(NO3)2

5.) KMnO4

6.) CuSO4

7.) FeCl3

8.) Mg(ClO4)2

9.) ZnBr2

10.) SrI2