Univerzitet u Nišu

Mašinski fakultet

Vladan I. Parkajić
MASTER RAD

Niš 2013.
 Univerzitet u Nišu
Mašinski fakultet

Izbor turbina i generatora za male

hidroelektrane
-MASTER RAD -
Mašinsko inženjerstvo

Kandidat: Mentor:
Vladan I. Parkajić prof.dr.Dragica Milenković
15/10

Niš, Jul 2013.

 Izbor turbina i generatora za male hidroelektrane

Rezime

Master rad “Izbor turbina i generatora za malu hidroelektranu” sadrži celine u kojima su posebno
obrađene:
Koristi malih hidroelektrana, pojmovi i definicije malih hidroelektrana, osnovni parametri
hidroturbina, klasifikaciju vodnih turbina,izbor generatora. Imajući u vidu da vodne turbine u
sklopu malih hidroelektrana čine srce agregata njima se, posebno u ovom radu, posvećuje velika
pažnja. Razmatrana je tema izbora generator za MHE. U sklopu MHE ugrađuju se sledeći tipovi
turbina: Fransisova, Kaplanova, cevna, Peltonova i Bankijeva. Svaki tip navedene turbine je
razmatran posebno. U malim hidroelektranama koriste se i generatori. Neke od specifičnosti
generatora opisane su u master radu.

Ključne reči:
Male hidroelektrane; vodne turbine; generator; protok ; radne karakteristike;stepen korisnosti.
 Izbor turbina i generatora za male hidroelektrane

Sadržaj

. Korišćenje vodnih snaga............................................................................................................................ 4

. .Trajanje vodnih količina ...................................................................................................................... 4
1.2 Oblici energije vodnih tokova ............................................................................................................. 5
1.3. Sistemi dovoda vode hidroelektrani ............................................................................................. 6
1.4. Male hidroelektrane ..................................................................................................................... 7
2. Pojam i definicija MHE .............................................................................................................................. 9
3. Klasifikacija vodnih turbina ..................................................................................................................... 17
3.1 Klasifikacija vodnih turbine za velike hidroelektrane ....................................................................... 17
3.2 Klasifikacija vodnih turbina za male hidroelektrane ......................................................................... 27
. . SPECIFIČNI BROJ OBRTAJA ILI SPECIFIČNA BRZINA TURBINE......................................................... 27
. . . POVOLJAN BROJ OBRTAJA HIDRAULIČNE TURBINE ...................................................................... 27
3.3. PRIKAZ TIPOVA HIDRO TURBINA...................................................................................................... 31
3.4. FRANSISOVA TURBINA ..................................................................................................................... 31
3.5. KAPLANOVA TURBINA ...................................................................................................................... 32
3.6. PELTONOVA TURBINA ...................................................................................................................... 33
3.7. TURGO TURBINA .............................................................................................................................. 33
3.8. CEVNA TURBINA............................................................................................................................... 34
3.9. BANKI TURBINA ................................................................................................................................ 36
3.10. STEPEN KORISNOSTI HIDRO TURBINA .......................................................................................... 37
3.11. AGREGATI TURBINA-GENERATOR .................................................................................................. 39
. . SPECIFIČNA CENA HIDRO TURBINA................................................................................................ 41
. . KORIŠĆENJE SKLOPA PUMPA-ASINHRONI MOTOR KAO AGREGATA TURBINA-GENERATOR ........ 41
3.14. BRZINA POBEGA HIDRO TURBINA.................................................................................................. 42
. . PREDTURBINSKI ZATVARAČ ........................................................................................................... 42
3.16.1 PRIMER IZBORA TURBINA ZA ZADATE PARAMETRE ................................................................... 43
3.16.2.PRIMER IZBORA TURBINA ZA ZADATE PARAMETRE .................................................................... 44
4 Osnovni parametri hidroturbina ............................................................................................................. 46
Radne karakteristike hidrauličnih turbina................................................................................................ 54
5.1 Regulisanje protoka kroz turbine ...................................................................................................... 56
 Izbor turbina i generatora za male hidroelektrane

5.2 Oblici karakteristika turbina .............................................................................................................. 59

5.2.1 Postupak odredjivanja univerzalnih karakteristika ........................................................................ 64
6. REGULACIJA BRZINE OBRTANjA I SNAGE TURBINA ................................................................................ 70
6. RUČNA REGULACIJA SNAGE TURBINE ............................................................................................... 70
6.2. AUTOMATSKA REGULACIJA SNAGE TURBINE .................................................................................. 70
7. IZBOR GRNERATORA ZA MALE HIDROELEKTRANE.................................................................................. 77
7.1. SINHRONI GENERATORI ................................................................................................................... 77
7.2. BRZINA OBRTANJA SINHRONIH GENERATORA ................................................................................ 77
. . SPECIFIČNA CENA SINHRONIH I ASINHRONIH GENERATORA .......................................................... 77
. . VEZIVANJE GENERATORA MHE NA MREŽU ..................................................................................... 79
. REGULACIJA NAPONA SINHRONIH I ASINHRONIH GENERATORA PRIKLJUČENIH NA MREŽU ................ 81
. . RUČNA REGULACIJA NAPONA SINHRONOG GENERATORA ............................................................. 81
8.2. AUTOMATSKA REGULACIJA NAPONA SINHRONOG GENERATORA ................................................. 82
8.3. NAPON NEREGULISANOG TROFAZNOG ASINHRONOG GENERATORA KOJI NAPAJA DISTRIBUTIVNU
MREŽU .................................................................................................................................................... 85
8.4. NAPON NEREGULISANOG JEDNOFAZNOG ASINHRONOG GENERATORA KOJI NAPAJA
DISTRIBUTIVNU MREŽU .......................................................................................................................... 85
8.5. NAPON TROFAZNOG ASINHRONOG GENERATORA KOJI NAPAJA PASIVNU MREŽU ........... 86
8.6. SIMULACIJE RADA TROFAZNOG ASINHRONOG GENERATORA ........................................................ 88
. . NAPON JEDNOFAZNOG ASINHRONOG GENERATORA KOJI NAPAJA PASIVNU MREŽU ................... 88
8.8. SIMULACIJE RADA JEDNOFAZNOG ASINHRONOG GENERATORA.................................................... 90
8.9. REGUIACIJA NAPONA TROFAZNIH I MONOFAZNIH ASINHRONIH GENERATORA KOJI NAPAJAJU
PASIVNU MREŽU ..................................................................................................................................... 91
 Izbor turbina i generatora za male hidroelektrane

Uvod: Energija vode

Hidroenergetski potencijal vodotokova predstavljao je vekovima važan izvor energije, a tragovi

korišćenja vodotokova mogu se pratiti još od drevnog Egipta, Persije i Kine, gde su korišćeni za
navodnjavanje, kao i za mlevenje zrnevlja i pravljenje brašna. Na kraju devetnaestog i početkom
dvadesetog veka osnovni cilj razvoja hidroenergije bio je mehaničko pokretanje mašina korišćenjem
kaiševa, konopaca i prenosnih zupčanika. U ranoj fazi eksploatacije hidroenergetskih potencijala
generisana električna energija retko je prelazila nekoliko stotina kilovata. Čak i danas hidroenergija
predstavlja važan izvor električne energije u svim krajevima sveta. Veliki napredak je učinjen u razvoju i
poboljšanju opreme u cilju zadovoljavanja sve kompleksnijih zahteva koje postavlja rad i održavanje sve
većih hidroelektrana, tako da danas hidroelektrične instalacije služe milionima ljudi širom sveta.

Projekti koji podrazumevaju korišćenje hidroenergetskog potencijala malih vodotokova uključuju

one instalacije koje imaju mali pad (obično ispod 40 metara) i mali kapacitet (nominalno manje od 15
000 kW). Hidroelektrična energija se dobija kroz dve faze. U prvoj fazi potencijalna energija vodene
mase pokreće hidrauličnu turbinu i pretvara se u mehaničku energiju, a u drugoj fazi ova mehanička
energija pokreće generator koji je pretvara u električnu energiju. Snaga generisane električne energije

1 VlКdКn PКrkКjić
 Izbor turbina i generatora za male hidroelektrane

zavisi od protoka vodene mase i razlike u nivou između izvora vodotoka i ispusta akumulacije (pad).
Većina hidroelektričnih instalacija zahteva izgradnju brane koja omogućava regulaciju vodotoka
ali i povećanje pada. Akumulacija koju stvara brana može da akumulira i reguliše vodotok i da ga
pripremi za upotrebu u energetske svrhe, kao i da služi drugim svrhama za razvoj vodenih resursa.
Osnovni deo hidrocentrala je hidro -mehanički sistem, koji se sastoji od turbina, uzvodnih i nizvodnih
vodotokova koji se kanališu i kontrolišu regulacijom protoka. Pored toga postoji električni sistem, koji se
sastoji od generatora, transformatora, prekidača i kontrolne opreme.
Trenutni razvoj malih hidroelektrana pod razumeva da se iskoristi brana i postojeći vodotokovi
kako bi se izbegli problemi koji mogu da se jave usled promene upotrebe vodotokova, odvodnih puteva i
povećane akumulacije iza brane. Male hidroelektrane pružaju određene prednosti u tom smislu jer je
instalacija relativno mala i može da bude i estetski i ekološki prihvatljiva. Efekti na prirodnu okolinu su
zanemarljivi u poređenju sa sličnim efektima koje prouzrokuju velike hidroelektrane. U nekim
slučajevima brane mogu da povećaju protok održavajući dovoljnu dubinu vodotokova koji mogu biti
dovoljni za održavanje života u vodi. Izgleda da, posle mnogo godina eksperimentalnog rada u mnogim
zemljama, male hidroelektrane postaju sve atraktivnije i ekološki prihvatljivije u mnogim delovima sveta,
dok je njihova cena konkurentna novim termo i nuklearnim elektranama, a uticaj novih brana na okolinu
je minimalan u poređenju sa velikim hidroelektričnim projektima.

Energetski potencijal malih vodotokova u Srbiji

Ukupni hidropotencijal Srbije procenjen je na oko γ1.000 GWh godišnje. Veći deo tog
potencijala (oko 62%) je već iskorišćen jer je ekonomski opravdano građenje većih proizvodnih
kapaciteta iskorišćeno u prethodnom stoleću. Ostatak hidropotencijala je moguće iskoristiti gradnjom
manjih i skupljih obje kata posebno ako se računa na mini i mikro hidroelektrane.

Neke procene potencijala malih hidroelektrana, koje uključuju mini i mikro elektrane na preko
1000 mogućih lokacija sa instalisanom jediničnom snagom ispod 10 MW, ukazuju da je na malim
vodotokovima moguće ostvariti ukupnu instalisanu snagu od oko 500 MW i proizvodnju od 2.400
GWh/god. Od toga se polovina (1.200 GWh/god.) nalazi u Užičkom, Niškom i Kragujevačkom regionu,
gde može da bude korišćen u brojnim malim postrojenjima sa ukupnom instalisanom snagom od oko γ40
MW rasporeĎenom na 700 lokacija.

Budući da je naš preostali neiskorišćeni hidropotencijal značajnim delom u opsegu male hidroenergetike
izražen je i katastar malih hidroelektrana za jedinične snage ispod 10 MW. Rezultat je iskazan u ukupnoj
instalisanoj snazi od 45γ MW i prosečnoj proizvodnji od 1.600 GWh/god. na oko 868 lokacija. Danas je
u pogonu samo γ1 mini hidroelektrana. Van pogona je γ8 mini hidroelektrana. Postoje značajne
mogućnosti ugradnje malih hidroelektrana u postojećim vodoprivrednim objektima, uz znatno relativno
niske troškove.
Međutim, iako manje značajan u energetskom smislu, značaj malih hidroelektrana je strateški
mnogo veći, kako sa stanovišta sigurnosti snabdevanja lokalnih potrošača električnom energijom
proizvedenom iz obnovljivih izvora koji ne ugrožavaju životnu sredinu za razliku od velikih sistemskih
termoelektrana na ugalj, tako još više sa stanovišta zapošljavanja domaćih kapaciteta za proizvodnju
opreme i izvođenja radova.

2 VlКdКn PКrkКjić
 Izbor turbina i generatora za male hidroelektrane

Polazeći od toga da za pogon koristi obnovljiv izvor energije, svaka, pa i mala hidroelektrana
zamenjuje potrošnju uglja (oko 1,4 kg po svakom kWh proizvedene električne energije) ili prirodnog
gasa, te je u funkciji održivog razvoja ne samo u pogledu očuvanja postojećih prirodnih resursa, već i u
pogledu zaštite životne sredine od emisije oksida sumpora, azota i ugljenika. Ovi gasovi sa efektom
staklene bašte izazivaju globalno zagrevanje i prete da izazovu nepovratni proces promene klime na
Zemlji.
Značajni ekonomski efekti gradnje malih hidroelektrana mogu nastati i zbog relativno velikog
domaćeg učešća radne snage i industrije, praktično bez uvoza opreme iz inostranstva. Domaće učešće u
ovakvim malim projektima je mnogo verovatnije i veće nego što je u slučaju velikih postrojenja.

3 VlКdКn PКrkКjić
 Izbor turbina i generatora za male hidroelektrane

ZAKLJUČAK

Savremeni razvoj i izgradnja malih hidroelektrana u neposrednoj je vezi sa ukupnim razvojem

društva i energetskog bilansa zemlje. Male hidroelektrane su od velikog značaja jer koriste
obnovljiv vid energije, a ekološki ne ugrožavaju okolinu, već je naprotiv oplemenjuju. Izgradnja
malih hidroelektrana, motivisana je intenzivnim korišćenjem raspoloživih vodnih resursa, kako
velikih tako i malih, čime se energetski bilans zemlje poboljšavai upotpunjuje. Od posebnog
značaja je, da se MHE grade za relativno kratko vreme u odnosu na velike i da angažuju manji
potrebni kapital za izgradnju.Definicija MHE za sada ne postoji. Svaka zemlja prema svojim
uslovima:hidrološkim, topografskim i drugim parametrima ocenjuje koja hidroturbinska
postrojenja spadaju u mala, a koja usrednja i velika. Imajući to u vidu, uokviru ovg rada, učinjen
je pokušaj da se sistematizuju pojedine definicije i tabelarno prikažu.

92 VlКdКn PКrkКjić
 Izbor turbina i generatora za male hidroelektrane

Literatura

[1]. Benišek M.: Hidraulične turbine, Mašinski fakultet, Beograd 1998.

[β]. Babić M.: Zbirka rešenih zadataka iz turbomašina, Naučna knjiga,
Beograd 1983.
[γ]. Babić M., Stojković S.: Osnove turbomašina, Naučna knjiga,
Beograd 1990.
[4]. Barlit B.B.: Gidravličeskie turbini (na ruskom), Kiev 1977.
[5]. Vitas D.: Osnovi mašinskih konstrukcija, Naučna knjiga, Beograd
1970.
[6]. Đokić V.: Teorija i metode konstruisanja mašinskih sistema,
Gradina, Niš 1994.
[7]. Đorđević B.: Korišćenje vodnih snaga, Beograd 1981.
[8]. Zbornik radova jugoslovenskog savetovanja o izgradnji malih
hidroelektrana, Bor, Borsko jezero 14. i 15. april 1983.
[9]. Zbornik radova IV jugoslovenskog savetovanja ,,Energetsko
iskorišćavanje malih vodotokova i izgradnja malih hidroelektrana“,
Aranđelovac 19. i β0. april 1984.
[10]. Zdravković P. : Metodski pristup projektovanja i konstruisanja
turbine za male hidroelektrane, diplomski rad, Mašinski fakultet, Niš
1999.
[11]. Krivčenko G.I: Gidravličeskie mašini (na ruskom), Moskva 198γ.
[1β]. Kocić M.: Izbor vodnih turbina za male hidroelektrane, dnevnik
stručne prakse, Mašinski fakultet, Niš β007.
[1γ]. Krsmanović Lj., Gajić A.: Turbomašine, Mašinski fakultet,
Beograd 1992.
[14]. Kalagasidis K., Beguš I.: Cevne turbine malih snaga
proizvodnje ,,Litostroj“, zbornik radova jugoslovenskog savetovanja o izgradnji
malih hidroelektrana, Bor 1983.
[15] M. Đurić , V. Ilić ; Male hidroelektrane, ETA, Beograd 2013.

93 VlКdКn PКrkКjić