1.

PRIZMA ( P=2B+M V=BH )

1.Izračunati površinu i zapreminu kvadra čija je dijagonala duga 20cm , a dužine osnovnih
ivica su 4cm i 6cm.

D  20cm
a  4cm
b  6cm
P, V  ?
D2  a 2  b2  c 2
400  16  36  c 2
c 2  400  16  36  348
c  348  4  87  2 87
    
P  2ab  ac  bc   2 4  6  4  2 87  6  2 87  2 24  20 87  8 6  5 87 
V  abc  4  6  2 87  48 87

2. Ivice kvadra odnose se kao 1:2:5 a dijagonala je duga   .Odrediti površinu i zapreminu
kvadra.

a : b : c  1: 2 : 5
D5 6
P, V  ?
a : b : c  1: 2 : 5
ak
b  2k
c  5k
D2  a 2  b2  c 2

5 6 2  k 2  4k 2  25k 2
150  30k 2  k 2  5  k  5
a 5
b2 5
c5 5
 
P  2ab  ac  bc   2 5  2 5  5  5 5  2 5  5 5  210  25  50  170
V  abc  5  2 5  5 5  50 5
3. Površina pravilne trostrane prizme je   , a osnovna ivica je 4.Odrediti zapreminu prizme.

P  20 3
a4
V?
P  2B  M
a 2 3 16 3
B  4 3
4 4
M  3aH  12H
P  2B  M
20 3  8 3  12H
12 3  12H  H  3
V  BH
V  4 3  3  12

4. Ako se svaka ivica kocke uveća za 2 njena zapremina se uveća za 98.Kolika je ivica kocke?

(I) (II)
a a1  a  2
V  a3 V1  a13  a  23

V1  V  98
a  23  a3  98
a 3  3a 2  2  3a  2 2  23  a 3  98
a 3  6a 2  12a  8  a 3  98
6a 2  12a  90  0 : 6
a 2  2a  15  0
a  3  a  5 0 
a3

5. Date su dve kocke sa ivicama dužine 12 i 5.Izračunati zapreminu one kocke koja ima
površinu tačno koliko obe date kocke zajedno.
a1  12
a2  5
P  P1  P2
V?
P1  6a12  6  144  864 P  6a 2
P2  6a 22  6  25  150 6a 2  1014  a 2  169  a  13
P  864  150  1014 V  a 3  133
6. Ivice dve kocke se odnose kao 3:2. Izračunati njihove zapremine ako se površine razlikuju
za 120.

a :b  3:2
P1  P2  120
V1, V2  ?
a : b  3 : 2  a  3k; b  2k
P1  P2  120
a  3k  6
6a 2  6b 2  120 : 6
b  2k  4
a 2  b 2  20
V1  a 3  63  216
3k 
2
 2k   20
2
V2  b3  43  64
9k 2  4k 2  20
5k 2  20  k 2  4  k  2

7. Bazen oblika pravouglog paralelepipeda ima dimenzije 4m, 4,5m i 2,5m. Za koje vreme će se
on napuniti vodom ako se u njega svake sekunde ulije 5l vode?

pravougli paralelepiped=kvadar
a  4m
b  4,5m
c  2,5m
V  abc  4  4,5  2,5  45m3  45000dm3  45000L
45000L
t  9000sec  150min  2,5h
L
5
sec

8. Izračunati P i V pravilne četvorostrane prizme ako je površina njenog omotača   a nagib

dijgonale prema ravni osnove je  .

M  12 6
Dijagonalni presek:
D
H
2 3 2 6
a 2 H 3 aH  H
D 2 2 2
a 2 3
2
M  12 6
3aH  12 6 B  a2  9

4H
6
 H  12 6  H2  6  H  6 P  2B  M  18  12 6
2 V  BH  9 6
6
a 6 3
2
9. Dijagonalni presek kvadra je kvadrat površine 1.izračunati P i V kvadra ako se osnovne ivice
odnose kao 3:4.

Dijagonalni presek je kvadrat=> d=c=1

a:b=3:4 => a=3k ; b=4k
d=1
a2  b2  1

9k 2  16k 2  1
1
5k  1  k 
5
3
a
5
4
b
5
 12 3 4   12 7   12 35 
P  2ab  ac  bc  2
47 94
    2    2    2 
 25 5 5   25 5   25 25  25 25
12
V  abc 
25

10.Izračunati površinu i zapreminu pravilne šestostrane prizme, osnovne ivice 4cm ako je
površina većeg dijagonalnog preseka 120.

a4
Pdp  120
P, V  ?
Pdp  120
2aH  120
8H  120  H  15
3a 2 3 3  16 3
B   12 3
4 4
M  6aH  6  4  15  360
P  2B  M  24 3  360
V  BH  12 3  8  96 3
11.Osnovna ivica pravilne šestostrane prizme je 3 a dijagonala bočne strane je 6.Odrediti
površinu i zapreminu prizme.

a3
dbs  6
P, V  ?
Bočna strana:
a
3a 2 3 27 3
2 B 
dbs  a 2  H2 2 2
36  9  H2 M  6aH  54 3
H dbs
H2  27 P  2B  M  27 3  54 3  81 3
H  27  3 3 V  BH 
27 3
3 3 
243
2 2

12. Osnova prave trostrane prizme je pravougli trougao sa površinom   i uglom od 30.
Površina najveće bočne strane je 8.Izračunati zapreminu prizme.

B9 3
c c
 3
ab c2
B 9 3  2 2 9 
2 2 8
c 2  72  c  72  6 2
Najveća bočna strana: P=cH
8  cH
H 8  6 2H 
8 2 8 2 2 2
H   
6 2 2 62 3
2 2
V  BH  9 3  6 6
3
13. Izračunati površinu trostrane prizme čija je osnova trougao sa stranicama dužine 25,17 i 12
a zapremina prizme je 720.

a  25 : b  17; c  12
25  17  12
s  27
2
B  ss  a s  b s  c   27  2  10  15  9  3  2  2  5  3  5
B  3  3  2  5  90
V  BH
720  90H  H  8
P  2B  M
M  OBH  25  17  12  8  54  8  432
P  2B  M  180  432
P  612

14.Površine bočnih strana prave trostrane prizme su 64,80 i 48.Ako je visina prizme 16
izračunati njenu zapreminu.

P1  64
P2  80
P3  48
H  16
V?
P1  aH
P2  bH
P3  cH
64  16a  a  4
80  16b  b  5 pravougli trougao:katete su a i c (a2+c2=b2)
48  16c  c  3
ac
B 6
2
V  BH  6  16  96
(površina baze B se može naći i Heronovim obrascem)
15. Tri strane pravog paralelepipeda imaju površinu 1, 2 i 3.Odrediti površinu celog
paralelepipeda.

P  2P1  P2  P3   21  2  3
P  12

16. Osnovne ivice pravog paralelepipeda su 10 i 17. Duža dijagonala osnove je 21 a duža
dijagonala paralelepipeda je 29.Odrediti površinu i zapreminu paralelepipeda.

baza:
B  2PΔ 21,17,10
21  17  10
s  24
2
PΔ  2424  2124  1724  10
PΔ  24  3  7  14
PΔ  3  2  4  3  7  2  7  3  2  2  7  84
B  2  84  168

H2  292  212  400

H  20

M  OBH  217  10  20

V  BH
M  1080
V  168  20
P  2B  M  2  168  1080
V  3360
P  1416
17.Izračunati P i V prave prizme čija je osnova romb sa dijagonalama dužine 16 i 12 a visina
prizme je jednaka osnovnoj ivici.
d1  16
d2  12
Ha
P, V  ?

BAZA:
d1d2 16  12
Površina baze: B   96
2 2
2 2
 d1   d2 
a    
2
2  2
Osnovna ivica: a 2  64  36  100
a  10
H  a  10
M  OBH  4aH  4  10  10  400
P  2B  M
P  2  96  400  592
V  BH  96  10  960
18.Izračunati P i V prave prizme ako je u osnovi romb sa dijagonalama dužine 72 i 96 a
površina omotača prizme je 7800.
d1  96
d2  72 d1d2 96  72
B   3456 => P  2B  M  6912  7800  14712
M  7800 2 2
P, V  ?
2 2
d  d  M  7800
a   1   2 
2
2  2 M  4aH V  BH
a  2304  1296  3600
2
7800  4  60H V  3456  32,5
a  60 7800  240H V  112320
H  32,5
19. Osnova pravog paralelepipeda je paralelogram čije su stranice   i 5 a oštar ugao je
 . Kraća dijagonala paralelepipeda je 7.Odrediti zapreminu paralelepipeda.

a5
b2 2
α  45
Dmanja  7
V?

2 2 2  h2  h2
8  2h2
h2  4  h  2

x  5h  5 2  3

d2  2 2  3 2
d2  13

H2  72  d2  49  13  36
H6

B  ah  5  2  10
V  BH  10  6
V  60
20.Izračunati P i V prave prizme čija je osnova trapez sa osnovicama dužine 105 i 25 i kracima
dužine 64 i 48 ako je površina omotača jednaka površini osnove.

Baza

Visina trougla= visina trapeza

površina trougla ( Heronov obrazac)

48  64  80
s  96 PΔ 
80h
2 2
PΔ  9696  4896  6496  80 1536  40h
PΔ  96  48  32  16  48  2  48  2  16  16 h  38,4
PΔ  48  2  16  1536

105  25
B  38,4  2496
2
P  2B  M  2B  B  3B  7488
MB
OBH  2496
105  25  48  64H  2496
242H  2496
H  10,31
V  BH
V  25743,87
21. Osnova prave prizme je pravougli trougao čije su katete 12 i 5 a visina prizme je
4.Izračunati površinu prizmu.

c 2  122  5 2
c 2  144  25  169
c  13
12  5
B  30
2
M  OBH  12  5  13  4  30  4  120
P  2B  M  60  120  180

22. Izračunati površinu i zapreminu prave četvororstrane prizme čija je osnova romb ako je
povšina njenog omotača 360, dijagonala bočne strane 20,5 a rastojanje naspramnih strana je
jednako visini prizme.

M  4aH
20,52  a 2  H2
360  4aH
420.25  a 2  H2
aH  90
a 2  H2  420,25
aH  90
H  20
a 2  2aH  H2  420,25  2  90
(1) h  H  20
a  H2
 600,25 a  24,5  20  4,5
a  H  24,5
aH  90 B  ah  4,5  20  90
a  H  24,5  a  24,5  H M  4aH  4  4,5  20  360
24,5  HH  90
 H2  24,5H  90  0 P  2B  M  180  360  540
H2  24,5H  90  0 V  BH  90  20  1800
 H1  20,H2  4,5
23.Osnova pravog paralelepipeda je paralelogram sa stranicama 1 i 4 i oštrim uglom od
 .Veća dijagonala paralelepipeda je 5.Izračunati zapreminu tog paralelpipeda.

Baza:

3
h
2
3
B  ah  4  2 3
2

2
 1
2
 3
d   4    
2


 2   2 
81 3 84
d2     21
4 4 4

H2  52  d2
H2  25  21  4
H2

V  BH
V  2 3 2
V4 3
24. Osnovne ivice prave trostrane prizme odnose se kao 17:10:9, bočna ivica je 16 a površina
prizme 1440.Odrediti zapreminu prizme.

a : b : c  17 : 10 : 9
H  16
P  1440
V?

a : b : c  17 : 10 : 9
a  17k
b  10k
c  9k
Površina baze(Heronov obrazac) omotač:
17k  10k  9k
s  18k M  OBH
2
M  36k  16  576k
B  18k 18k  17k 18k  10k 18k  9k 
B  18k  k  8k  9k  36k 2

P  2B  M
1440  72k 2  576k : 72
20  k 2  8k
k 2  8k  20  0
k2
B  36k 2  144
V  BH
V  144  16
V  2304
25. Osnova prave prizme je jednakokraki trougao osnovice 10, a visina tog trougla jednaka je
visini prizme.Odrediti površinu prizme ako je njena zapremina 720.

V  720
V  BH
ah
V H
2
Hh
aH2
V
2
10H2
720 
2
720  5H2
H2  144
H  12  h
ah 10  12
B   60
2 2
2
a
b h  
2 2
 2
b 2  144  25  169
b  13
M  OBH
M  a  2bH
M  36  12  432
P  2B  M
P  120  432
P  552