ЕДИЦИЈА

ЈУХОРСКИ ЗАПИС

ЈУХОРСКЕ
ЗОРЕ
КАПИЈА ПОМОРАВЉА У
ДУХОВНОЈ ИСТОРИЈИ
ТЕМАТСКИ ЗБОРНИК
СРПСКОГ НАРОДА

СВОЈНОВО - КРУШЕВАЦ

2017

СВОЈНОВО - КРУШЕВАЦ
2020
 1

едиција

ЈУХОРСКИ ЗАПИС

Тематски зборник

ЈУХОРСКЕ ЗОРЕ
2

ИСТОРИЈСКИ АРХИВ КРУШЕВАЦ

УДРУЖЕЊЕ ЗА КУЛТУРУ И УМЕТНОСТ ЛОГОС СВОЈНОВО

За издавача

Ненад Соколовић
Ненад Васковић

Уредници
проф. др Голуб Јашовић
проф. др Предраг Драгојевић
проф др Глигор Самарџић
др Иван Бецић
др Александра Фостиков

Уређивачки одбор
др Момчило Исић, научни саветник, проф. др Голуб Јашовић, проф. др Предраг
Драгојевић, проф. др Глигор Самарџић, др Бранко Надовеза, научни саветник,
проф. др Радован Радовановић, др Иван Бецић, виши научни сарадник, др
Александра Фостиков, научни сарадник, др Мирослав Поповић, научни сарадник,
мр Небојша Ђокић, мр Есад Попара, Ненад Соколовић, Оливера Думић, Мср
Методије (Марковић), Мср Марија Савић, Миломир Стевић, Ненад Васковић.

Стручни редактори
Оливера Думић
Никола Миловић

Адреса издавача
Историјски архив Крушевац, Мајке Југовића 6, 37000 Крушевац

ISBN 978-86-80836-33-1

Тираж: 200 примерака

Штампа: SaTCIP doo, Врњачка Бања

 3

ЕДИЦИЈА
ЈУХОРСКИ ЗАПИС

тематски зборник

ЈУХОРСКЕ Зоре

СВОЈНОВО - крушевац
2020
4

THEMATIC COLLECTION OF PAPERS

The dawn of Juhor

EDITORS

PhD Golub Jašović, prof

PhD Gligor Samardžić, prof
PhD Predrag dragojević, prof
PhD Ivan Becić
PhD Aleksandra Fostikov
 5

САДРЖАЈ
ЈУХОР 9
Дејан Радисављевић, Александра Фостиков
ПРИЛОГ ПРОУЧАВАЊУ ЈУХОРА И ПОДЈУХОРА - 11
ИСТОРИЈСКО ГЕОГРАФСКО РЕКОГНОСТИЦИРАЊЕ
Небојша Ђокић, Слађана Митровић, Марија Савић
ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ ЈУЖНОГ ЈУХОРА 35
Ђорђе Петковић
ПРОЛЕГОМЕНА ЗА ПРОУЧАВАЊЕ КЊИЖЕВНО-УМЕТНИЧКЕ 91
ТОПОГРАФИЈЕ ИСТОЧНОГ ПОДЈУХОРЈА (С/И ТЕМНИЋА)
ИСТОРИЈА 145
Рада М. Милићевић
Истраживања касноантичког наслеђа у Полимљу 147
с посебним освртом на лoкалитет Коловрат
Лазар Д. Аксентијевић
НЕКОЛИКО ПРИМЕРА ОРИЈЕНТАЛНИХ КУЛТОВА СА ПОДРУЧЈА ГОРЊЕ МЕЗИЈЕ 155
Небојша Ђокић, Методије (Марковић)
Прилог историји епископија Γρατιανά и Μηρίων 159
Дејан Радисављевић
ОСТАЦИ УТВРЂЕЊАНА ЛОКАЛИТЕТУ ГРАДАЦ 183
У РИЂЕВШТИЦИ КОД ТРСТЕНИКА
Иван Бецић
ОБЛАСНА БАНКА А. Д. - ПАРАЋИН 193
Славољуб Бојић
ПРОСЛАВА И ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ДАНА ОСЛОБОЂЕЊА КРУШЕВЦА 205
ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА
Александра М. Гајић
ДВЕ НЕМАЧКЕ У ДВЕ ЕВРОПЕ 1945 - 1961 217
Славомир Војиновић
ОБНАВЉА СЕ СРЕДЊОВЕКОВНИ МАНАСТИР СВЕТОГ ГЕОРГИЈА У ЛЕШТАНИМА 235
Katica Naglić
Božićni običaji Hrvata u Srijemu, Surčinu i Novim Banovcima 239
Мирослав Поповић 251
КАНОНИЗАЦИЈА СВЕТИХ У РИМОКАТОЛИЧКОЈ ЦРКВИ - кратак осврт
Оливера Думић
ПОМОРАВЉЕ ПОД ОСМАНСКОМ ВЛАШЋУ 257

ЈУХОРСКИ ЗАПИС 277

Голуб Јашовић
СИТНИЦЕ ЈЕЗИКОСЛОВНЕ У КЊИЗИ ПЕСАМА 279
ИМИТАЦИЈЕ ОБРЕЖАНИНА ТОПЛИЦЕ СИМИЋА
Лазар Д. Аксентијевић
ЛЕУСИНИЈУМ - РИМСКО НАСЕЉЕ КОД БИЛЕЋЕ 283
Марија В. Запутил
ризница ономастике куршумлијског краја 287
Александар М. Гајић
роџер прајс, кратка историја француске 293
Đorđe Petković
duh ravnice i još ponešto, i to lepo 297
6

the content
JUHOR 9
Dejan Radosavljević, Aleksandra Fostikov
contribution to tHE StuDY oF JuHorS AnD PoDJuHor - 11
HiStoricAL GEoGrAPHicAL rEcoGnition
Nebojša Đokić, Slađana Mitrović, Marija Savić
CHURCHES AND MONASTERS OF SOUTH JUHOR 35
Đorđe Petković
PROLEGOME POUR L’ETUDE DE LA TOPOGRAPHIE LITERAL 91
- ARTIFICIELLE DU PODJUHORJE ORIENTAL
HISTORY 145
Rada M. Miliićević
StUdieS of Late antiqUe HeRitage in PoLiMLje witH SPeciaL 147
RefeRence to tHe KoLovRat Site
Lazar D. Aksentijević
SeverAL exAmpLeS of orientAL cuLtS from upper moeSiA 155
Nebojša Đokić, Metodije (Marković)
A Contribution to the History of Bishops Γρατιανά and Μηρίων 159
Dejan Radosavljević
RemainS of foRtification at GRaDac LocaLitY 183
in RiDJeVŠtica neaR tRSteniK
Ivan Becić
OBLASNA BANK A. D. - PARAĆIN 193
Slavoljub Bojić
CÉLÉBRATION ET MARQUAGE DU JOUR DE LA LIBÉRATION 205
DE KRUSEVAC APRÈS LA SECONDE GUERRE MONDIALE
Aleksandar M. Gajić
DEUX ALLEMANDS DANS DEUX EUROPE 1945 - 1961 217
Slavomir Vojinović
THE MEDIEVAL MONASTERY OF SAINT GEORGE IN LESTANI IS BEING RENOVATED 235
Katica Naglić
cHriStmaS cuStomS of croatS in Srijem, Surcin and novi Banovci 239
Miroslav Popović
On the Canonization of the Saints in the Roman Catholic Church: 251
a short review
Olivera Dumić
POMORAVLJE UNDER THE OTTOMAN RULE 257

JUHOR RECORDS 277

Golub Jašović
LINGUISTIC SUNDRIES IN THE BOOK IMITATIONS 279
WRITTEN BY TOPLICA SIMIĆ FROM OBREŽ
Lazar D. Aksentijević
LeuSinium - Roman SettLement in neaR BiLeća 283
Marija V. Zaputil
TREASURY OF ONOMASTICS OF THE KURSUMLI REGION 287
Aleksandar M. Gajić
ROGER PRICE, A BRIEF HISTORY OF FRANCE 293
Đorđe Petković
THE SPIRIT OF THE PLAIN AND SOMETHING ELSE, AND THAT IS NICE 297
7
8
 9

ЈУХОР
10
Прилог историји епископија Γρατιανά и Μηρίων
Небојша Ђокић,
Српски научни центар, Београд
Методије (Марковић),
намесник манастира Св. прохор Пчињски
Прилог историји епископија Γρατιανά и Μηρίων
Апстракт: У раду је покушана убикација две епископије које се спомињу у познатом
византијском извору Хијерокловом Synecdemos - у Μηρίων у Дарданији и Γρατιανά у Мезији. Аутори
сматрају да се Γρατιανά налазила на Сави на месту где се река Вукодража улива њу а Μηρίων код села
Велики Трновац код Бујановца или у Кршевици, такође близу Бујановца.
Кључне речи: Дарданија, Горња Мезија, епископија, Μηρίων, Γρατιανά, Бујановац, Велики
Трновац
Први попис насеља у Мезији и
Дарданији после слома хунске државе
садржи Хијероклов Synecdemos. Настанак
овог дела Хонигманн уз доста убедљиве
аргументе датује у почетак Јустинијанове
владе, не искључујући при томе могућност
да неки подаци потичу из старијих списа, из
времена Теодосија II.1
Међу осам епископалних градова, које
Хијерокле наводи у провинцијама Moesia
Prima и Dardania, поред добро позна-
тих јављају се Μηρίων ((Hierocl. 656, 1) у
Дарданији и Gratiana (Γρατιανά) (Hierocl.
657, 4) у Мезији.2
655 7 ις’. ‘Επαρχία Δαρδανίας, ύπὸ
ήγεμόνα, πόλεις γ
8 Σκοῦποι μητρόπολις
656 1 Μηρίων
2 Οὐλπιανά.
.............................
657 1 ιη. 'Επαρχία Μυσίας, ύπὸ ήγε-
μόνα, πόλεις εξ
2 Βιμινάκιν μητρόπολις
3 Σιγγιδόνος
4 Γρατιανά
5 Τρικόρνια
6 'Ορθέμαρχος.
Интересантно је да у домаћој литерату-
ри готово да није било покушаја да се уби-
1 E. Honigmann, Le Synècdemos d’Hiéroclès et l’opuscule
géographique de Georges de Chypre, Bruxelles 1932, 2.
2 Hieroclis Synecdemvs et Notitiaa Graecae episcopatvvm.
accedvnt Nili Doxapatrii Notitia Patriarchatvvm et Lo-
corvm Nomina immvtata (ed. Gvstavi Parthey), Berolini
1866, 16 – 17.
Јухорске зоре
159
цирају ова два значајна места у позној ан-
тици. Показаћемо на оба града да је њихова
убикација не само могућа већ и прилично
лака. Кренућемо најпре са Грацијаном пре-
мда се она налазила на сасвим супротном
крају данашње «уже Србије».
О Грациани има мало податак и у из-
ворима и у литератури. Већина аутора се не
изјашњава о њеној локацији (нпр Мирко-
вићка) а неки је стављају код Салдума у Ђер-
дапу.3 Ево шта о Грацијани пише у референ-
тном приручнику Pauluys Realencyclopadie
der Classischen Altertumwissenschaft:4
Befestigter Ort an der Donau in Moesia
superior östlich von Vimiacium (Not. dign. оr XLI 26
Auxilium Gratianense, Gratiana; Hierocl. 657, 4
Γρατιανά), wird im J. 534 n. Chr. von den Go-
ten im Gepidenkriege bedrängt (Ргоcop. de bell.
Goth. I 3, 15). Kanitz Romische Studien in
Serbien 66. Jireček Dae christliche Element in der
topographischen Nomenklator der Balkanländer 72.
Идентификација П. Петровића утврђе-
ња код Салдума са Грацијаном је неодржива
3 P. Petrović, Saldum, rimsko i ranovizantijsko utvrdjenje
na ušću potoka Kožica, Starinar 33/34,1982/1983 (1984),
133; М. Korać, S. Golubović, N. Mrđić G. Jeremić, S. Pop
– Lazić, Rimski limes u Srbiji, Beograd 2014, 69. Кад је
реч о Салдуму пре ће ту бити позноантичка Канта-
база (Κανταβαζά) како је то претпостављао Кондић. V.
Kondić, Cantabaza, Smorna, Campsa, Starinar 22, 1974,
53 – 58. Претпоставку о салдуму као Грацијани је као
потпуно неосновану одбацио и Constantin Băjenaru,
Minor forifications in the Balkan – Danubian area from
Diocletian to Justinian, Cluj – Napoca 2010, 16.
4 Pauluys Realencyclopadie der Classischen Altertumwis-
senschaft Halbband 14 – Glykyrrhiza - Helikeia, Stuttgart
1912, 1830. Текст је написао Пач (Patsch).
160
и већ је Кондић одбацио. Constantin Băjenaru
је детаљно обајснио зашто је то неодрживо.5
Као што видимо Грациана6 је стављена
у исти ред са градовима као што су Вимина-
цијум, Сингидунум, Хореум Марги, Скупи,
Улпијана. Дакле, очигледно је да је Грација-
на почетком VI века било значајно насеље.
Сматрамо да Хијерокле није случајно упот-
ребио за ова насеља назив полеис (πόλεις).
Са друге стране Хијероклов списак нам не
помаже много око његове убикације али
нам ту може помоћи Прокопије који Гра-
цијану спомиње у својим Готским ратовима:
„Готи, који су ратовали са Гепидима око
Сирмијума, понели су се градом Грацијаном,
који се налазио на граници Илирије, као са
непријатељским“. ( Ргоcop. de bell. Goth. I
3, 15) 7
Вај податак је врло битан. Дакле,
имао борбе Гота са Гепидима око Сир-
мијума током којих неки од готских од-
реда напада Грацијану која се налази на
граници Илирије. Панонија, у којој се на-
лази Сирмијум се граничи са Илиријом
(тј Илириком) само на Сави, западно
од Београда и то не много западније од
данашњег Обреновца. Пошто је доли-
на Колубаре припадала Мезији, морала
је да припада и Тамнава. Да би западна
граница била колико толико природна
онда је и долина реке Вукодраже морала
да припада Мезији. На ушћу реке Вукод-
раже у саву налази се вероватно највећи
антички локалитет на јужној обали Саве
– можда од Сингидунума па све до Дрине.
Природни прелази Саве, у источном Сре-
му, су управо ту између Ушћа и Купинова
и нешто источније код средњовеконвог
града Барича који се налазио у атару села
Бољевца 8 на потезу Зидине на самој левој
обали Саве.
5 Constantin Băjenaru, Minor forifications in the Balkan –
Danubian area from Diocletian to Justinian, Cluj – Napoca
2010, 16.
6 М. Мирковић само на једном месту спомиње Гра-
цијану када коментарише Хијероклов списак али ту
погрешно тврди да се Грацијана пре тога не јавља у из-
ворима премда је има у Нотицији. M. Mirković, Rimski
gradovi na Dunavu u Gornjoj Meziji, Beograd 1968, 7.
7 CSH Byzantinae – Procopius vol. II, De Bello Gotthico,
(G. Dindorfii), Bonnae 1833, 19
8 Део утврђења припада и атару села Јакова.
Небојша Ђокић, Методије (Марковић)
На ушћу Вукодража у Саву, са бељинс-
ке стране, налазило се утврђење димензија
око 150х150m, са округлим кулама на угло-
вима. Рекогносцирања терена су указала да
је само то место још раније било настањено,
јер се наилазило на материјал латенске (кел-
тске), бронзанодобне и неолитске (винчан-
ске) провенијенције. Куле овога утврђења
нестале су одроњавањем обале Саве, али и
градњом на самој обали. Последњи остаци
северозападне куле су растурени пре неко-
лико година. Посада утврђења надзирала
је копнени и водени саобраћај који је текао
Савом већ од 1. века наше ере. Но, врати-
мо се копненом римском путу који је преко
Вукодража прелазио мостом чије је остатке
видео Феликс Каниц крајем XIX века, а који
данас више не постоји.9 Утврђење је castel-
lum средње величине (преко 1 хектар) и с
обзиром на кружне куле на угловима саг-
рађено вероватно у време Константина (или
нешто касније). Тачније датовање ће бити
могуће тек након утврђивања да ли постоје
унутрашње куле на средини зидова.10 Ипак
треба рећи пар ствари. Премда данас пре-
овлађује мишљење да на нашим простори-
ма у време Валентијана (и нешто касније)
нису грађена овако велика утврђења управо
утврђење код Ушћа нас нагони да преиспи-
тамо то становиште. Наиме, овако велико
утврђење код Ушћа нема никакве логике све
до упада Сармата и Квада у Панонију 374/5.
године и нарочито након премештања реги-
оналне армије Илирика након смрти Вален-
са из Сирмијума у Солун. Тада Сава постаје
дефинитивно гранична река јер су јединице
у Панонији у потпуно независном ланцу ко-
мандовања у односу на оне у Илирику. Због
свега тога, овако јако утврђење нема сврхе
пре 378. године или бар 374/5. године. Чак
ако је и постојало пре тога можемо бити си-
гурни да је сталну војну посаду добило тек
након 378. године и то ако смо у праву да је
ово Грацијана имамо као посаду Auxilium
Gratianense.11
Вратимо се сада нашем Мирион епис-
копалном средишту у Дарданији. Из Хије-
рокловог Synecdemos - а сазнајемо само да су
негде на почетку Јустинијанове владавине у
9 А. Црнобрња, Подручје Обреновца у римско доба,
Пулс вароши 2, Обреновац 2007, 10
10 Сличан тип утврђења је постојао и у време Јусти-
нијана. Разлике, премда битне, су у детаљима. У сва-
ком случају ово утврђење готово извесно није саг-
рађено пре Константина премда не треба искључено
да постоји и старије утврђење на месту овог.
11 Not. dign. оr XLI 26 Auxilium Gratianense,
Јухорске зоре
Прилог историји епископија Γρατιανά и Μηρίων
провинцији Дарданији поред митрополије
у Скупију (Скопљу) постојале и епископије
у Улпијани и Мириону. Положај Улпијане је
познат па тако остаје само Мирион. само на
основу података из Хијерокловог рада теш-
ко је утврдити где се налазио Мирион. До-
душе, на основу аналогије Мирион се могао
налазити или негде у околини Врања или
око Кратова или око Тетова и на крају негде
у Метохији. Јужно од Скопља сигурно није
био. Ако су постојале само две епархије,
поред скопске митрополије, реално долазе
у обзир само околина Врања или Метохија
али то не може да буде никакав доказ.
Доказ нам даје један други позно анти-
чки извор Notitia Dignitatum којим ћемо се
детаљније позабавити.
Notitia Dignitatum
Римска провинција Горња Мезија обух-
ватала је највећи део данашње Србије, без
Војводине. Трајала је релативно кратко у од-
носу на друге провинције римскога царства
(15-284 године нове ере). Од времена Ди-
оклецијана дошло је до многих реформи и
промена. Он је територију Царства поделио
на дванаест дијацеза које су се састојале од
мањег или већег броја провинција, док су
дијацезе груписане у веће администартив-
не јединице – префектуре. Подела провин-
ција на већи број мањих јединица једна је од
његових главних карактеристика управног
система, започета у Подунавњу за време
Аурелијана, после напуштања Дакије. Нове
провинције Приобална Дакија (Dacia Rip-
ensis) и Средоземна Дакија (Dacia Mediter-
ranea) створене на десној обали Дунава, на
територији источне Горње Мезије и западне
Доње Мезије и Тракије, које су потвршене
још у време Диоклецијановог предходника
Кара. За време Диоклецијана, на југу горњо-
мезијске провинције формирана је провин-
ција Дарданија, док је северни део припао
провинцији Мезији Прими, а обе новофор-
миране провинције улазиле су у састав ме-
зијске дијацезе и префактуре Илирик која
је обухватала подунавске провинције и до-
бар део балканских провинција.12 Значајана
одлика новог управног система у Царству
било је раздвајање цивилне од војне власти
на свим нивоима. Цивилна власт у већини
била је у рукама намесника из витешког ста-
12 М. Мирковић, Централно балканске области у
доба позног Царства, Историја српског народа I,
Београд 1994, 89-105.
Јухорске зоре
161
лежа, док су војском једне провинције или
више провинција командовали официри
који су носили титулу dux. Dux је пре Ди-
окелцијана командант одреда у акцији и
могао је бити и официр нижег ранга, али
у IV веку он је командант свих копнених и
поморских снага у једној провинцији. Сваке
четврте године је његова канцеларија под-
носила извештај префекту преторија.13 Од
времена Константина префекти преторија
посатли су искључиво цивилни магистра-
ти који су се бавили администартивним и
финансијким пословима. У њихове је дуж-
ности и даље је спадала регрутација, снаб-
девање трупа и надзор над фабрикама за
производњу опреме и оружја, али они више
нису командовали војском. Дуксу је пре-
фект преторија одобравао новац и уплате за
грађевине, плате и снабдевање.14 Истовре-
мено с поделом провинција на више мањих
започео је и процес дељења легије на само-
сталне одреде под командом препозита.
Основни извор који нам осликава
стање војске у новофмираним провинција-
ма је Нотиција дигнитатум (Notitia dignita-
tum). Нотиција је попис јавних дужности,
служби од двора па до нивоа провинција,
јединица управно – административне по-
деле (префектуре, дијецезе, провинције),
команди, војних јединица, трезора и при-
вредних погона у јавном власништву. Но-
тиција дигнитатум представља документ од
кога се прво полази када је реч о војсци IV
века. Настанак овог списа се не може поуз-
дано утврдити као ни поједини сегменти у
њему. Једина могућа поуздана чињеница је
да је документ настао крајем IV века, дакле
после поделе Царства на Исток и Запад који
осликава стање које одговара периоду Ди-
оклецијанове владе.15 У њему је приказана
управна односно војна организација Царс-
тва наведена кроз титуле чланова царске
управе, провинцијских гувернера и војних
команданата заједно са њиховим подређе-
нима. Текст је до данашњих дана сачуван у
виду рукописа од којих се неки темеље и до
данас изгубљеним илуминацијама, односно
садрже гробве појединих римских јединица.
Докумант се састоји од два дела која нису
временски синхронизована, па тако подаци
о источном делу Царства потичу од око 400.
године, а подаци о западном делу Царства од
13 М. Мирковић, Диоклецијан, Београд 2014, 81-83.
14 С. Ферјанчић, Константин (306-337), Београд
2013, 163-164.
15 М. Мирковић, Диокелцијан, Београд 2014, 76.
162
око 420.године. Информације које нуди мо-
рају се посматрати као целина и комбинвати
са другим изворима који нуде информације
о касноримском периоду. Постојање одређе-
них разлика у датовању доказ су ревизије,
а грешке и пропусти унутар оба дела могу
додатно да угрозе корисност као практичан
водич касно римског политичког система.
Упркос својим очигледним ограничењима,
извор је ревидиран у петом веку, обновљен
је на двору Карла, и наставља да информи-
ше рад савремених научника које се баве
истраживањима војне и администартивне
историје касног царства. Ревидиране копије
носе уметнички печат времена у ком су на-
стали што донекле представља потешкоће
јер се не осликавају античке традиције вре-
мена које документују. Због тога је потребно
приликом њеног анализирања приступити с
пажњом и резервом, јер се не може са сигур-
ношћу дефинисати до које мере су антички
елементи деградирани од стране преписива-
ча.16
Пре него што кренемо са детаљним
прегледом јединица распоређених у Мезији
прими и Дарданији морамо дати једну на-
помену и то врло битну. Код јединица пот-
чињених дуксу Мезије приме дато је и место
у коме се налази команда тј командант неке
јединице али то никако не мора да значи
и да је цела јединица размештена у истом
утврђењу. О томе мора да се води стриктно
рачуна а у нашој историографији на то није
обраћана пажња већ се подразумевало да је
реч о гранизонима тих јединица а не само
месту у коме се налази командант дотичне
јединице. Данашњим речником речено у
Нотицији имамо попис војних пошта а не
самих јединица а тo никако није исто.
Сагласно традиционалној шеми коју је
формулисао још Момсен римска војска поз-
не антике била је подељена на оперативну
армију и пограничну – територијалну ар-
мију.17 Оперативна армија се налазила под
непосредном командом императора и због
16 R. O’Hara, An Assessment of the Notitia Dignitatum as
a Historical Source for the Late Roman Bureaucracy, PhD
Thesis, Department od Ancient Classics, National Univer-
sity od Ireland, Maynooth, 2013. M.Kulikowski,The Noti-
tia Dignitatum as a Historical Source, Historia: Zeitschrift
für Alte Geschichte, Vol. 49, No. 3 (3rd Qtr., 2000), pp.358-
377.
17 Како је настала ова традиционална шема виде-
ти у: Th. Mommsen, Das spätrömische Militärwesen seit
Diocletian, Hermes 1889, Bd. 24, 228; R. Grosse, Römische
Militärgeschichte von Gallienus bis zum Beginn der
byzantinischen Themenverfassung, Berlin: Њeidmannsche
Buchandlung, 1920, 59 f.
Небојша Ђокић, Методије (Марковић)
тога је добила назив свита comitatus а вој-
ници који су је попуњавали comitatenses.
Основни задатак комитата је био уништење
непријатеља који би продро у дубини римс-
ке територије као и поход у дубину непри-
јатељске територије. Пошто је Константин
324. године постао једини владалац коми-
тат као једна оперативна армија је изгубила
своје значење па су је његови синови подели-
ли (као и државу) у три оперативне армије:
Галији (Константин II), Илирику (Констанс)
и на истоку (Констанције II). Након тога у
званичним изворима експедиционе снаге
империје су називане comitatenses.18 Кон-
стантин и Констанс су имали свако своје
magister equitum и magister peditum док је
Констанције подели своју армију на два
дела – армију на Балкану и армију на истоку
(којом је сам лично командовао) са magister
militum у свакој од ове две армије. Када је
Констанције 353. године постао самостални
владар структура је измењена тако што је
поново формирана централна империјал-
на армија (која након 390. године постала
позната и као презентална армија) са два
равноправна magistri militum (од негде 390.
године magistri militum praesentales) у истом
рангу. Армија, често пута називана и вели-
ка армија је дејствовала као целина и поред
тога што је имала два команданта истог ран-
га. Поред ове армије формиране су и три
регионалне оперативне армије: у Галији (ко-
манда обично у Триру), у Илирику (команда
у Сирмијуму) и на истоку (команда у Ан-
тиохији). Након што су Валнтијан и Валенс
поделили империју 364. године формиране
су две презенталне армије: западну (коман-
да обично у Милану или Равени) и источну
(команда у Константинопољу). Регионална
армија у Илирику је до Валенсове смрти 378.
године била под контролом запада а од тада
је потчињена Константинопољу и њена ко-
манда је пребачена из Сирмијума у Солун.
У периоду од 370. до 378. године формира-
на је регионална армија у дијецези Тракији
(команда у Маркијанопољу) ради ојачавање
регионалне армије у Илирику. Отприлике у
исто време формиране су и мање оператив-
не армије. у западном Илирику и Шпанији
обе под командом свог comites rei milita-
ris. Ове армије су имале испод 10000 људи
и претпоставља се да је армија у западном
18 А. В. Банников, Римская армия в IV в. от Констан-
тина до Феодосия, Санкт Петербург 2011, 24; Е. П.
Глушанин, Военые рефоемы Диоклетиана и Констан-
тина, ВДИ 2/1987, 66.
Јухорске зоре
Прилог историји епископија Γρατιανά и Μηρίων
Илирику формирана након што је опера-
тивна армија Илирика потчињена источном
делу царства а армија у Шпанија након ин-
вазије Вандала на Шпанију 409. године.19
Јединице, које нису улазиле у састав ко-
митата, које су биле дислоциране дужа гра-
ница имале су задатак непосредне заштите
граница приграничних провинција. Војска
која је бранила копнену границу називала
се limitanei а она која је бранила обале Рајне
и Дунава ripenses.20 Раније је у историогра-
фији постојало врло негативно мишљење
о борбеним способностима погранич-
них јединица limitanei. Сматрало се да они
представљају полусељачку милицију која
је поред војне службе обрађивала земљу у
пограничним зонама. Војници земљорад-
ници су, по овом мишљењу, били везани за
земљу коју су обрађивали а њихова служба
је имала наследни карактер.21 Данас је так-
во схватање у потпуности одбачено. Реч је
била о регуларним добро обученим једини-
цама чији је задатак био свакодневно патро-
лирање и гарнизона служба у утврђењима
на границама империје. Поред тога вршили
су и службу одржавања унутрашњег реда и
мира не само на тактичкој већ и оператив-
ној дубини од границе. По свему судећи они
су те задатке добро извршавали и премда
нису могли да зауставе упад велике армије
могли су врло ефикасно да се боре мањим
пљачкашким бандама које су престваљале, у
ствари, главну претњу. Неки од савремених
војних историчара улогу пограничних рим-
ских јединица упоређују са задацима пред
којим је стајала америчка армија у XIX веку
борећи се са Индијанцима.
Последњих година историографија је
почела да напушта, напред наведену, тра-
диционалну шему нарочито после оштре
критике Момзенове теорије коју је најпре
изнео А. Џонс.22 По њему, подела на про-
19 Hugh Elton, Warfare in Roman Europe, AD 350–425,
Oxford. 1996, 209 – 210; Hugh Elton, Later Roman empier
– Military Foces, The Cambridge History of Greek and Ro-
man Warfare – Volume II Rome from the late Republic to
the late Empire, Cambridge 2008, 274 – 75.
20 The Roman Army the greatest war machine of the An-
cient World (ed. Chris Mcnab), Oxford 2010, 215; А. В.
Банников, Римская армия в IV в. от Константина до
Феодосия, Санкт Петербург 2011, 24.
21 E. Birley, Septimus Severus and Roman army,
Epigraphische Studien 8/1969, 69 – 82; А. В. Банников,
Римская армия в IV в. от Константина до Феодосия,
Санкт Петербург 2011, 24.
22 У последње време цео проблем детаљно образло-
жио Ј. ле Боек. Yann Le Bohec, L’armee romaine sous le
Bas – Empire, 117
Јухорске зоре
163
граничну и оперативну армију је производ
савремених истраживача док су у ствар-
ности сви војници имеприје били limitanei
тј браниоци границе империје. Боек сматра
да током целог IV века пограничне једини-
це нису постале територијалне јединице и
нису имале ништа са сељачком милицијиом.
Мит о војнику – сељаку је настао од стра-
не званичне државне пропаганде којом је
требало оправдати присуство масе варвара
насељених на територији империје. Овом
пропагандом се тврдило да су ови варвари
плански насељавани од државних власти да
би вршили војну службу. Савремени исто-
ричари су овај мит некритички прихватили
не водећи рачуна да је било немогуће имати
истовремено земљорадника и војника. Боек
сматра да је тачно да су војници за погра-
ничне трупе регрутовани из сељачког ста-
новништва насељеног дуж границе али да
се регрутовани војници више нису бавили
земљорадном већ су постајали прави војни-
ци којима је војна служба била и једина коју
су обављали.23
Једина битнија разлика је она из зако-
на из 375. године по ком су регрути који су
били у бољој физичкој кондицији регруто-
вани за comitatenses а они у лошијој у limi-
tanei.24
У прилог теорији Боека говори и начин
исплате limitanei, који се више пута мењао
током IV и V века. Лимитани који су били
настањени у утврђењима (понекад и у сели-
ма па чак и на отвореном пољу) већ од IV
века су често добијали земљиште али као
као сталне пашњаке за коње. По Константи-
новом и Грацијановом закону25 из 358. годи-
не исплаћивани су у потпуности у новцу, по
Валенсовом закону26 из 365. године следо-
вање у намирницама су добијали девет месе-
ци, а три месеца плату у новцу. Аркадијевим
законом27 из 406. године поново су у потпу-
ности исплаћивани у новцу. Тек почетком
V века лимитани почињу да добијају земљу
за обрађивањем. Законом28 из 423. године
забрањено је било коме, осим власнику, да
обрађује земљу на територији кастела, коју
23 Jones, The History of Late Roman Empire, II, 1964, 649
– 51 и даље.
24 Исто, 617
25 Cod. Th. 8,4,17. Овај закон није сачуван, већ се
на њег позивају закони Валентијана II, Теодосија и
Аркадија.
26 Jones, The History of Late Roman Empire, II, 1964, 630.
27 Jones, n.d., 630-631.
28 Cod.Th. 7,15, 2.
164
могу да обрађују само castellani milites. Зако-
ном29 од 443. године забрањено је давање до-
шљацима пограничне земље (agri limitanei)
коју су обрађивали погранични војници
(milites limitanei), од раније већ ослобођени
пореза. Давање земље ветеранима, престало
је крајем IV века30, а ветеран лимитана до-
бијао је део земљиште поред логора31. Све
ове промене морале су да имају репреку-
сије на формацију, дислокацију, наоружање
и тактику свих одреда лимитана, али то за
сада не можемо да пратимо у детаљима.
У сваком случају у време када лимита-
ни почињу да добију земљу на обрађивање
римска војска се већ у потпуности ослања-
ла на стране плаћеничке коњичке јединице
док је пешадија изгубила било какав значај
осим у одбрани и освајању тврђања тј у оп-
садној војни. У сваком случају у време на
које се односе подаци из Notitia Dignitatum
за источно римско царство а то је вероватно
око 395 – 400. године лимитани бар у овом
делу царства сасвим сигурно нису обрађи-
вали земљу. Спорно је да су икада и добили
у источном делу царства јер немам писане
изворе за тако нешто.
У источном царству је постојало 5 опе-
ративних армија од којих су две биле непос-
редно потчињене императору. У исто време
на западу је постојало 7 оперативних армија
од којих су три биле релативно мале. Опера-
тивне армије се обично посматрају као мо-
билне стратегијске резерве спремне за брзо
реаговање. Јединице из њиховог састава су
биле распоређене у унутрашњости терито-
рије за разлику од легија из ранијег перио-
да које су биле распоређене дуж граница.32
Стари систем је имао ту слабост да ако би
непријатељ успео да сломи отпор на грани-
ци било би потребно много времена да стиг-
не помоћ са других делова границе. Поред
тога овај систем је био и врло неповољан за
одржавање јавног реда и мира унутрашњос-
ти тј борбу са латронима и мањим пљачкаш-
ким бандама које би упадале преко границе.
Ипак не треба претеривати са могућ-
ностима брзог реаговања овакве опера-
тивне армије из позне антике јер је брзина
маршевања била детерминисана најспорим
29 Jones, n.d., 653.
30 Ibid, 654.
31 Ibidem
32 Диоклецијан је први предвидео одређен број легија
за стратегијску резерву. Међутим, ове легије су биле
примакнуте много ближе граници од оперативних ар-
мија из времена након Константина.
Небојша Ђокић, Методије (Марковић)
делом такве маршевске колоне а то је била
комора. Брзина марша тешко да је могла да
пређе 25 до 30 км на дан а и то само тамо где
је постојао израђени пут. Дакле, њена брзи-
на маршевања није била већа од брзине мар-
шевања јединица слатих у помоћ у ранијем
периоду али је постојала једна ипак велика
предност – оперативне армије нису биле ве-
зане за неку територију. Другим речима, њи-
хово слање на неки део границе није слабио
одбрану на другом делу границе. А управо је
то био случај у ранијем периоду. Што је још
горе, у ранијем периоду легије су биле анга-
жоване у толико много административних
послова да би невезано за слабљење одбране
дела границе са које би била упућена помоћ
дошло и до великих проблема у админист-
рацији. Због свега тога су као помоћ слате
вексилације а не целе легије. И док је ефи-
касност оперативних армија као стратегијс-
ке резерве под извесним знаком питања не-
оспорно је да су оне имале значајну улогу у
заштити самих императора од разних узур-
патора и побуна унутар граница империје.
Вратимо се регионалним оператив-
ним армијама. Као што смо навели око
400. године било је 5 регионалних армија у
источном делу царста кјима су командовали
Magistri equitum et peditum и то двојица за
армије непосредно потчињене владару или
оном ко га заступа на истоку као и по један
Magistri еquitum et peditum per Orientem,
Magistri еquitum et peditum per Thracias и
Magistri еquitum et peditum per Illyricum.33
Као што видимо постојале су две регио-
налне армијеу префектури Оријент и једна
за целу префектуру и једна за дијецезу Тра-
кију. Истовремено за префектуру Илирик
је постојала само једна армија и то за целу
префектуру. Ово нам јасно показује да је у
IV веку главна опасност долазила из дакије
а не Паноније. Тек са Атилом и његовим Ху-
нима биће озбиљно урожена и граница на
Дунаву према Панонији. Током III и IV века
сви главни упади су вршени у Доњу Мезију
тј Мезију другу. Чак и велики упади у Горњу
Мезију (тј Мезију прву) су долазили са исто-
ка (или североистока) а не са севера. И то ће
тако бити све до средине V века.
У префектури Илирик постојале су две
дијецезе Македонија и Дакија. Провини-
цијама Daciae ripensis и Moesiae primae су
управљали Duces и Praesides. Обе су биле
33P. Southern, K. R. Dixon, The Late Roman Army, Lon-
don: B. T. Bastford Ltd 1996, 19; A. H. M. Jones, The Later
Roman Empire..., 608.
Јухорске зоре
Прилог историји епископија Γρατιανά и Μηρίων
у дијецезији Дакији. Провинцијама Thes-
saliae, Epiri veteris, Epiri novae, Praevalitanae,
Dardaniae и Macedoniae salutaris су управља-
ли Praesides. Превелитана, Дарданија и део
Македоније салутарис су били у дијецези
Дакији а преостале провинцији и преостали
део Македоније салутарис у дијецези Маке-
донији. Провинцијама: Cretae, Macedoniae
и Daciae mediterraneae су управљали Con-
sulares (прве две су биле у провинцији Ма-
кедонији а трећа у Дакији). Као што видимо
само су провинције Daciae ripensis и Moesiae
primae имале на свом челу војно лице тј дук-
са али су поред њега имале, као помоћни-
ка пресидија. Све остале провинције су на
свом челу имале цивилне управнике.
Команданту регионалне армије пре-
фектуре Илирика су биле потчињене сле-
деће јединице:
IX. Insignia viri illustris magistri militum
per Illyricum.34
......
Sub dispositione viri illustris magistri mili-
tum per Illyricum:
Vexillationes comita-
tenses duae: Equites sagittarii se-
niores, Equites Germaniciani seniores.
Legiones palatina una: Britones seniores.
Auxilia palatina sex: Ascarii seniores,
Ascarii iuniores, Petulantes iuniores, Sagittarii
lecti, Invicti iuniores, Atecotti.
Legiones comitatenses octo: Matiarii
constantes, Martii, Dianenses, Germaniciani
seniores, Secundani, Lanciarii Augustenses,
Minervii, Lanciarii iuniores.
Item pseudocomitatenses novem: Tima-
censes auxiliarii, Felices Theodosiani iuniores,
Bugaracenses, Scupenses, Ulpianenses, Me-
renses, Secundi Theodosiani, Balistarii Theo-
dosiani iuniores, Scampenses.
Officium autem magisteriae per Illyricum
potestatis in numeris militat et in officio depu-
tatur;
Habet autem dignitates infrascriptas:
Principem, Numerarios duos, Commentarien-
sem, Primiscrinios, qui numerarii fiunt, Scri-
niarios, Exceptores et ceteros apparitores.
Споменимо да су под управом viri il-
lustris magistri officiorum биле радионице за
израду наоружања и војне опреме. У пре-
фектури Илирик постојале су четири такве
радионице: Thessalonicensis, Naissatensis, Ra-
tiarensis и Scutaria Horreomargensis.35
Пре него што пређемо на набрајање је-
34 Otto Seeck, Notitia Dignitatum, Berilini 1876, 27 – 30.
35 Otto Seeck, Notitia Dignitatum, Berilini 1876, 33.
Јухорске зоре
165
диница које се помињу у Notitio Dignitatum
и њиховој јачини морамо дати пар напоме-
на. Данас су процене које је изнео Момзен
углавном напуштене осим код величине ле-
гија у оперативној армији (око 1000 људи).
Данас се углавном усвајају цифре које је из-
нео А. Џонс премда има и мањих одступања
код појединих аутора. Треба навести да се
последњих година појавила група аутора36
која доводи у питање ставове већине смат-
рајући да је бројно стање било знатно мање.
Они као аргумент користе податке из сачу-
ваних папируса. Они не воде рачуна о неким
врло битним стварима. Прво у папирусима
се даје стање на лицу а не по формацији а то
у пракси може да се разликује и по неколико
пута поготово ако је провинција била небит-
на датом у датом моменту а Египат у време
тетрархије јесте војно небитан. Поред тога,
са војне тачке гледишта але од 30 коњаника
су бесмислене као тактичке јединице исто
као легије од 350 до 500 војника. С обзиром
на тактику борбе легије њена величина ис-
под 1000 људи по формацији тј вероватно
негде 700 до 800 људи на лицу нема смисла.
Није случајно А. Џонс као војник са ратним
искуством сматрао да легије морају да имају
око 1000 људи а остале јединице 300 до 500
јер само тако имају тактички смисао. Свако
ко је командовао макар и најмањом војном
јединицом зна да ако имамо три стражарс-
ка места морамо да имамо 19 војника а за 5
стражарских места 30 људи. Дакле само за
стражарску службу у малој тврђавици је не-
опходно 19 људи а за мало већу тврђаву 30.
Због тога је ала од 30 људи бесмислица. Исто
тако да би имала макар минималну тактич-
ку стабилност у одбрани легија мора да по-
седне ширину фронта од минимум 150 ко-
рака а у нападу минимум 100 корака. Зато је
неопходно неких 700 до 800 људи минимум
па јединица мора да има по формацији бар
1000 људи. Код коњичких јединица је мини-
мални број војника негде око 300 да би та-
ква јединица имала неку тактичку вредност.
Због тога ми у нашем раду корис-
тимо податке које је изнео А. Џонс а које су
углавном прихватили и други аутори, сем
36 R. Duncan-Jones, Pay and numbers in Diocletian’s
army, Structure and Scale in the Roman Economy, Cam-
bridge 1990, 105–17; T. Coello, Unit Sizes in the Late Ro-
man Army, Oxford 1996; R. Tomlin, The legions in the
Late Empire, Roman Fortresses and their Legions, ed. R.J.
Brewer, London 2000, 159–78; R. Tomlin, A.H.M. Jones
and the Army of the Fourth Century, у: A.H.M. Jones and
the Later Roman Empire, (ед. David M. Gwynn), Brill
Laiden – Boston, 2008, 159 – 163.
166
споменутих изузетака.
Кад је реч о командујућим офици-
рима трибуни су командовали са scholae,
auxilia, вексилацијама и легијама comita-
tenses и palatini. Трибуни су командовали
и кохортама лимитана а понекад је звање
(чин) трибуна коришћен уопштено за све
командујуће официре. Префекти су коман-
довали легијама и деташманима легија, век-
силацијама, алама, нумерима и флотом код
лимитана. Praepositus је чин или звање који
је означавао главнокомандујућег неком је-
диницом без обзира да ли је реч о трибуну
или префекту.37
У оперативној армији легије су верова-
но бројале око 1000 људи. Легије у провин-
цијским армијама су биле вероватно веће
али највероватније нису биле уједначене
бројно. По неким мишљењима вероватно су
брјоале од 2000 људи па можда и до 3000 али
ретко када концентрисаних на једном мес-
ту. Пограничне легије су по правилу имале
више деташмана мање више потпуно само-
сталних.38
Данас се сматра да су comitatenses у
ствари само јединице које су имале улогу
некадашњих преторијанаца.39 За разлику
од комитатенсиса чија је пешадија била ра-
посређена само у легије, палатини су били
распоређени како у легијама тако и у Аuxilia
–ма. Легије палатина и комитатенсиса су
настале из издвојених одреда из старих ле-
гија принципата или прве тетрархије. Језгро
пешадије код палатина биле су варварске
auxilia а у њима најбоља одељења попуњена
Галима и Германима. Палатинска коњица је
као и коњица комитатенсиса била форми-
рана у вексилације само што су палатинске
вексилације имале већи процента варвара.40
Већина војника у оперативној армији је
била распоређена auxila које су бројале око
500 људи. Аuxilia palatina су можда имале
и више 600 до 700 људи. У стварности број
војника на лицу је био вероватно још мањи.
Кад је реч о ауксилијама код пограничних
трупа и ту се обично усваја да је њихова
бројчана јачина око 500 људи премда је ту
37 Jones, The History of Late Roman Empire, II, 1964, 640
38 Jones, The History of Late Roman Empire, II, 1964, 680
– 81; The Roman Army the greatest war machine of the An-
cient World (ed. Chris Mcnab), Oxford 2010, 215
39 Детаљно образложење видети у: А. В. Банников,
Римская армия в IV в. от Константина до Феодосия,
Санкт Петербург 2011, 26 – 28; Y. Le Bohec, L’armee ro-
maine sous le Bas – Empire, 142
40 А. В. Банников, Римская армия в IV в. от Констан-
тина до Феодосия, Санкт Петербург 2011, 31.
Небојша Ђокић, Методије (Марковић)
вероватно већ било знатних одтсупања од
ове цифре.41
Изгледа да су легије имале војнике оп-
ремљене тежом опремом и биле предвиђе-
не само за борбу у чврстој формацији док
су auxilie имале нешто лакшу опрему и зато
предвиђене за флексибилнију употребу.
Према сачуваним изворима римски коман-
данти су се у одлучујућим моментима најви-
ше ослањали на припаднике auxilia palatina.
Међутим, и поред нешто лакше опреме и
припадници auxilia су били тешка пешадија.
По подацима Вегеција и легије и auxilie су
имале у свом саставу и мању број лако на-
оружаних и опремљених војника намење-
них пре свега за извиђачке задатке.42
Командант свим јединицама у некој
провинцији је био dux.
Limitanei предвиђени за садејство са
оперативном армијом су добијали статус
pseudocomitatenses.43 Сачувано је и једно за-
конско решење од 14. априла 400. г. п. н. е. о
начину формирања једне pseudocomitatenses
јединице и њеног организовања у легију.44
Премда је реч о западном римском царс-
тву неких већих разлика није могло бити и
на истоку ако их је уоште и било. Од легија
pseudocomitatenses за три сигурно знамо да
су биле са наших простора а то су: Tima-
censes auxiliarii, Scupenses и Ulpianenses.
Вероватно је и легија Merenses била из Дар-
даније. Њено име потиче од имена града
Merion за кога поуздано знамо да се налазио
у Дарданији јер се под именом Μηρίων јавља
у Хијерокловом списку у склопу Дардан-
ске митрополије као један од три града у
41 Jones, The History of Late Roman Empire, II, 1964, 682;
The Roman Army the greatest war machine of the Ancient
World (ed. Chris Mcnab), Oxford 2010, 215
42 The Roman Army the greatest war machine of the An-
cient World (ed. Chris Mcnab), Oxford 2010, 216 – 18.
43 Jones, The History of Late Roman Empire, II, 1964, 650;
The Roman Army the greatest war machine of the Ancient
World (ed. Chris Mcnab), Oxford 2010, 215
44 Codex Theodosianum 7.1.18. “[IDEM] AA. STILICHO-
NI MAG(ISTRO) MIL(ITUM). Contra publicam utilita-
tem nolumus a numeris ad alios numeros milites nos(t)ros
transferri. Sciant igitur comites vel duces, quibus regendae
militiae cura commissa est, non solum de comitatensibus ac
palatinis numeris ad alios numeros militem transferri non
licere, sed ne de ipsis quidem pseudocomitatensibus legioni-
bus seu de ripariensibus castricianis ceterisque cuiquam eo-
rum transferendi militem copiam adtributam, quia honoris
augmentum non ambitione, sed labore ad unumquemque
convenit devenire. Quod si qui contra fecerint, per singulos
milites singulas auri libras a se noverint exigendas. DAT.
XIIII KAL. APRIL. MED(IOLANO) STILICHONE ET AU-
RELIANO CONSS. [...]”
Јухорске зоре
Прилог историји епископија Γρατιανά и Μηρίων
Дарданији (Скупи, Мирион и Улпијана).45
Интересантно је да је већина pseudocomi-
tatenses за које знамо гарнизон распоређена
тако затвара правце из Бугарске а не са севе-
ра Моравско – вардарском долином. Tima-
censes auxiliarii затварају правац од Видина
који иде долином Тимока док преостале
три легије затварају најпоаснији правац из
Бугарске који иде из данашњег Ћустендила
преко Кратова и Куманова у долину Вардара
или кроз Качаничку клисура на Косово. Л.
Варади је вероватно у праву да је основни
задатак pseudocomitatenses у миру био за-
штита стратегијских комуникација и значај-
них утврђења у позадини.46 Али није у праву
да они нису коришћени у саставу оператив-
не армије. Из сачуваних извора знамо да су
коришћени у саставу оперативне армије али
и по потреби за то су коришћене и друге је-
динице лимитана нарочито коњичке.
Постојале су и специфичне пешадијске
јединице као што су стрелци (sagittarii), ба-
цачи кратког копља – џилита (exculcatores),
праћкаши (funditores) и руковацио малим
пољским катапултима (balistarii). Што се
тиче последњих постоји и мишљење да су
то могли бити и војници наоружани само-
стрелима (manubalistae или arcubalistae) а
забележени су случајеви и да су коришћени
пратња командантима.47
По мишљењу А. Џонса бројчана јачина
коњичких ала (alae)тамо где их је било из-
носила је око 500 коњаника.48 Када је број-
чана јачина коњичких јединица као што
су vexillatio, equites и cunei equitiun постоје
разна мишљења од 150 до 500 па и више
коњаника. Џонс је сматра да је њихово фор-
мацијско стање било око 500 коњаника што
са војне тачке гледишта има највише резо-
на.49 У сваком случају (формацијско) бројно
стање готово сигурно није ишло испод 300
коњаника. Можда је најближи истини А. Ба-
ников који сматра да су коњичке јединице
са коњаницима стрелцима бројале по 500 а
остале по 350 коњаника. С тим што су мож-
да и друге јединице лаке коњице бројале 500
45 Pauluys Realencyclopadie der Classischen Altertum-
wissenschaft Halbband 29 – Mazaios - Mesyros, Stuttgart
1931, 1031.
46 L.Varady, New Evidence on Some Problems of the Late
Roman Military Organization, A. Ant. Hung. 1961/9, 365.
47 The Roman Army the greatest war machine of the An-
cient World (ed. Chris Mcnab), Oxford 2010, 218
48 Jones, The History of Late Roman Empire, II, 1964, 680
49 Jones, The History of Late Roman Empire, II, 1964, 681
Јухорске зоре
167
коњаника.50 Број од 150 коњаника који пред-
лажу неки аутор је тешко прихватљив пре-
мда се вероватно често дешавало да поједи-
не коњичке јединице имају 150 (па и мање)
коњаника на лицу.
Лаку коњицу су сачињавали mauri, dal-
matae и cetrati. Њихово основно наоружање
су била лака копља за бацање – џилити.
Били су лако оклопљени и углавном су ко-
ришћени за извиђање. Вероватно су нешто
теже били опрељени коњаници стрелци (eq-
uites sagittarii) који су коришћени не само за
извиђање већ и за подршку тешких коњани-
ка catafractarii и clibanarii. Реч је о тешко ок-
лопљеним копљаницима по узору на слич-
ну тешку оклопљену коњицу код Сармата,
Парћана и Палмираца.51
Битно је нагласити да су cuneus equtum
promotorum настали директно од коњи-
це изузете из легија и обично су базирали
или у истом месту где и легија из које су
својевремено одузети да би се формирала
самостална тактичка јединица. У Мезији
прими једна јединица cuneus equtum promo-
torum је имала команду у Виминацију а дру-
га у Флавији. Без обзира што не знамо тачно
где се налазила та Флавија не заборавимо да
је у Београду имала гарнизон легија IV Fla-
via. Да ли је то сличајност.
Највећи део коњице и у овом позном
периоду Римске империје је био сличан по-
моћној коњици из ранијег периода. Они су
били опремљени, наоружани и обучени и за
борбу изблиза и за борбу са дистанце са џи-
литима: promoti, scutarii, stablesiani, armigeri
и brachiati као и коњаници чије су једнице
у називу имале имена германских и галских
племена или императора. Реч је о тешким
коњаницима премда су имали далеко лакше
оклопе од катафракта и клибанара.52
Неке од старијих коњичких једница су
називу уместо equites имале comites (Comi-
tes Alani, Comites Clibanarii) али је то најве-
роватније био само почасни назив.53
Постојале су и племенске коњичке је-
динице equites indigenae од којих се на ис-
току јављају sagittarii и promoti. На Дунаву
се јављају cunea equitum за које се претпос-
50 А. В. Банников, Римская армия в IV в. от Констан-
тина до Феодосия, Санкт Петербург 2011, 142 – 43.
51 The Roman Army the greatest war machine of the An-
cient World (ed. Chris Mcnab), Oxford 2010, 218
52 The Roman Army the greatest war machine of the An-
cient World (ed. Chris Mcnab), Oxford 2010, 219
53 The Roman Army the greatest war machine of the An-
cient World (ed. Chris Mcnab), Oxford 2010, 219
168
тавља да су биле полу регуларне јединице
попуњаване од локалног становништва.54
Обезбеђење речне пловидбе је и код
Римљана потпадало под војну управу. Тако
је вероватно било и у Ђердапској клисури.
Овде су нарочито били сложени хидрограф-
ски услови, па су за њихово савлађивање
биле неопходне посебне мере, а ове су опет
захтевале специјалне снаге. Да ли тих сна-
га има у изворима? Проучавајући Notitia
Dignitatum одмах можемо уочити да се само
у Ђердапу и нигде више на Дунаву, налазе
јединице milites exploratores. Обично се за
milites exploratores претпоставља да су ко-
ришћени као извиђачке јединице. Проблем
је што су они били тако размештени да су
са супротне стране били практично непро-
лазни Карпати. Никад у историји није забе-
лежен било какав значајнији упад правцем
преко Ђердапске клисуре. Она се у војно
стратегијској географији сматра као непро-
ходна за иоле крипније војне снаге. Да су
били извиђачи milites exploratores би били
распоређени или западно или источно од
Ђердпаске клисуре а не у њој. Јер ту заиста
нису имали шта да извиђају.
При канцеларији дукса провинције
били су следећи значајнији чиновници:
Principem de eodem officio, qui completa
militia adorat protector је био службеник за-
дзжен да сви војници добију предвиђену ко-
личину жита (adoratio).55
Adiutorem је био задужен за извршење
пресуда.56 Numerarii су били финансијски
специјалисти задужени да надгледају на-
плату пореза.57 Commentariensis су водили
јавне белешке (commentarii), и били су од-
говорни за услове у којима су држани затво-
реници као и за извршење казни над затво-
реницима.58 Еxceptores су били стенографи
задужени да помажу у раду осталим чинов-
ницима у канцеларији дукса провинције.59
54 The Roman Army the greatest war machine of the An-
cient World (ed. Chris Mcnab), Oxford 2010, 219
55 Pauluys Realencyclopadie der Classischen Altertumwis-
senschaft Halbband 1 – Aal - Apollokrates, Stuttgart 1894,
400 – 401.
56 Jones, The History of Late Roman Empire, II, 1964, 593;
Danielle Slootjes, The Governor and his subjects in the later
Roman Empire, Brill 2006, 29
57 R. O’Hara, An Assessment of the Notitia Dignitatum as
a Historical Source for the Late Roman Bureaucracy, PhD
Thesis, Department od Ancient Classics, National Univer-
sity od Ireland, Maynooth, 2013, 94
58 Danielle Slootjes, The Governor and his subjects in the
later Roman Empire, Brill 2006, 29
59 Danielle Slootjes, The Governor and his subjects in the
Небојша Ђокић, Методије (Марковић)
Детаљни распоред римских јединица
потчињених дуксу Мезије приме смо обра-
дили у једном недавно објављеном раду па
се овде не бисмо понављали.60 По свему су-
дећи ни једна од тих јединица није има гар-
низон у Дарданији. Интересантно је да је
већина pseudocomitatenses за које знамо гар-
низон распоређена тако затвара правце из
Бугарске а не са севера Моравско – вардарс-
ком долином. Timacenses auxiliarii затварају
правац од Видина који иде долином Тимока
док преостале три легије затварају најопас-
нији правац из Бугарске који иде из дана-
шњег Ћустендила у данашњу Кумановску
- прешевску долину или нешто северније
Врањско Поморавље. Наравно, нападач је
мога да крене и на југ долином Вардара или
на северо - запад кроз Качаничку клисура
на Косово. Управо је то оно на шта је још
Ами Буе још пре више од века и по скренуо
пажњу када је говорио о положају Врања и
Врањског Поморавља: 61
Depuis Vranja on peut pénétrer aiсément
en Macédoine par des gorges évasées et de
petites montagnes, la descente étant toujours
plus grande que la montée. D’abord une val-
lée, debou­chant du S. E. et S. dans la Morava
au - dessus du pont prés de Vranja, conduit par
Olaschina et Drista à la vallèe du Tschinja ou
aux montagnes au - dessus de Stratzin. Au S. O.
de Tavisda la vallèe assez large de la Moravitza
(petite Morava) conlant du S. O. au N. E. permet
de remonter par Bilatscha (t. Délibasch - Koï)
à un bas col d’environ 13 k 1400 p. de h. abs.,
d’où on arrive à la source du Golema - Rieka,
coulant à Komanova. D’un autre part on peut se
rendre à Katschanik par une autre vallée, nom-
mée Psinja, qui eat dirigée environ de l’O. S.O. à
l’E. N.E. et aboutit à un col un peu plus élevé du
Mlad-Planina. MM. Viquesnel et Kiepert n’ont
pas bien placé ce dernier sillon. Enfin le cours,
tout-à-fait supérieur de la Morava, ouvre une
voie assez facile pour pénétrer du S. E. au N.
O. dans le bassin de Ghilan, qui n’est séparé de
celui de Prischtina que par une arête trés peu
élevée et même praticable pour les charriots.
On voit donc que Vranja est un point d’autant
plus important que, placé sur les montagnes au
N., on se trouve à la source des riviéres princi-
pales de la partie occidentale de la Moesie su-
later Roman Empire, Brill 2006, 29
60 Н. Ђокић, М. Савић, Римска војска у Мезији при-
ми и Дарданији по подацима из Notitia Dignitatum – a,
Лесковачки зборник 57, Лесковац 2017, 63 – 104.
61 Ami Boué, Recueil d’itinéraires dans la Turquie d’Eu-
rope, Vienne 1854, 344 - 45.
Јухорске зоре
Прилог историји епископија Γρατιανά и Μηρίων
périeure. Sous ce rapport aussi l’emplacement
élevé du château fort de Novo-Brdo n’était pas
mal choisi par les Serbes du mojen Age.
Л. Варади је вероватно у праву да је
основни задатак pseudocomitatenses у миру
био заштита стратегијских комуникација и
значајних утврђења у позадини.62 Али није у
праву да они нису коришћени у саставу опе-
ративне армије. Из сачуваних извора знамо
да су коришћени у саставу оперативне ар-
мије али и по потреби за то су коришћене и
друге јединице лимитана нарочито коњич-
ке.
Међутим, команданту регионалне ар-
мије префектуре Илирика су биле потчиње-
не најмање три легије pseudocomitatenses за
које сигурно знамо да су имале гарнизоне у
Дарданији а то су: Scupenses, Ulpianenses и
Merenses. Још пре 150 година је Сик (Seek)
приређивач списа Notitia Dignitatum смат-
рао да име легије Merenses потиче од име-
на града Merion који се под именом Μηρίων
јавља у Хијерокловом списку у склопу Дар-
данске митрополије као један од три града
у Дарданији (Скупи, Мирион и Улпијана).63
Не треба искључити ни супротну могућ-
ност да је град добио име од легије јер њено
име merenses значи заслужни.64
Ако упоредимо Хијерклов попис и спи-
сак легија pseudocomitatenses лако је уочити
да су у сва три града (πόλεις) која се спомињу
код Хијерокла у Дарданији Скупи, Мирион и
Улпијана биле смештене легије псеудокоми-
татенсис. При томе је Скупи митрополија а
Мирион и Улпијана епископије. Дакле, три
неоспорно најзначајнија града у Дарданији
почетком VI века а вероватно и неких 100 до
150 година раније.
Пошто легије pseudocomitatenses имају
значајну улогу у лоцирању епископског сре-
дишта Мирион задржимо се још мало на
њима.
Поред Нотиције други војно полемич-
ки трактат, из тог периода познат под на-
зивом Аnonymus de Rebus Bellicis65 је још
62 L. Varady, New Evidence on Some Problems of the Late
Roman Military Organization, A. Ant. Hung, 9, Budapest
1961, 365.
63 Otto Seeck, Notitia Dignitatum, Berilini 1876, 29 нап.
2; Pauluys Realencyclopadie der Classischen Altertumwis-
senschaft Halbband 29 – Mazaios - Mesyros, Stuttgart
1931, 1031.
64 Harpers’ Latin Dicitionary - A new latin Dictionary, Ox-
ford 1891, 1135
65 Сачуван у латинском рукопису са краја IX – почетка
X века, позантом под именом Codex Spirensis, а коме
се налазила и Нотоција као и Itinerarium Antonini. О
Јухорске зоре
169
мање познат у науци. Код нас готово да није
ни коришћен. Премда преовлађује његово
датирање у период од 366. до 378. године,
претпоставку коју је изнео још Зек, ми би
прихватили датовање Мехамедова који га
ставља у 351 – 352. године.66 Аноним заслу-
жује посебну студију на српском језику али
ћемо се овде задржати само на оним пода-
цима који нам омогућују да допунимо по-
датке из Нотиције о позно римској војсци у
Дарданији тј простору који нас интересује.
Података о римској војсци у Дарданији
уопште има мало а поготово важи за период
позног римског царства. Зато нам је сваки
податак врло драгоцен. Један од врло рет-
ких података је епитаф из Аквилеје датован
28. јула 352. године у коме се саопштава о
умрлом војнику, рођеном у Дарданији који
је служио јединици Moesiaci 35 године.67 Из
натписа се види да је ступио у службу 317.
године и да је након 24 година служења у са-
мој легији последње године живота је про-
вео као протектор. Натпис гласи (АЕ, 1991,
772):
Aic ego sum positus Ma[---]/nes natus
in Dardani[--- et---] / qu(a)e vixit annos bis
qua[ternos mecum sine ull]/a querella in pace
decessi [militavi inter Mo]/esiacos annis triginta /
et quinque ex/{x}ibi ех protecto/ribus. Deposilus
/ (ante) diem quintu(m) Kalenda/s A(u)gustas
c[o]nsulis /Decentio Caesa/ri et Paulo I consu-
libus.
Натпис је последњих година скренуо
пажњу на себе јер даје значајне податке о
трансформацији римске војске у првој по-
ловини IV века (Speidel, 1990; Мехамадиев,
2013) па ћемо се ми задржати само на оне
податке који се односе на саму Дарданију.
Легија Moesiaci је настала последњих
година III века када је император Макси-
мајан Херкул боравио у западној половини
империји и када је сконцентрисао у Акви-
леји експедициони корпус од неколико век-
силација које су се раније налазиле у саста-
ву балканско – подунавских пограничних
легиона. Једна од тих вексилација је била из
њему је први писао О. Зек 1894. године. Прво критич-
ко издање се појавило тек 1952. године. Е. А. Мехама-
диев, Anonymus de Rebus Bellicis и латинская надпись
из Аквилеи: к вопросу о формировании и развитии
подразделений seniores – iuniores в позднеримской ар-
мии IV в., Мнемон 13, 2013, 277
66 Е. А. Мехамадиев, Anonymus de Rebus Bellicis и ла-
тинская надпись из Аквилеи: к вопросу о формирова-
нии и развитии подразделений seniores – iuniores в поз-
днеримской армии IV в., Мнемон 13, 2013, 289
67 Натпис је први пут објављен 1982. године.
170
легије I Italica која се време тетрархије на-
лазила у Горњој Мезији. Ова вексилација
је, након успешно завршене кампање Хер-
кулија 298. године, формирана као посеб-
на легија са именом Moesiacа. Та легија се
није враћала у Горњу Мезију већ је остала
у саставу императорске гарде у Медиолану
или Риму. Остала је у саставу гарде и Хер-
кулијевог сина Максенција након што се
овај прогласио за императора. Након што
је Константин 312. године однео одлучујућу
победу над Максенцијем, он је распустио
преторијанску гарду а легије из Максенције-
ве војске послао на Рајну. Moesiacа ће оста-
ти на Рајни све до Магненцијеве узурпације
350. године и када ће у саставу армије Маг-
ненција стићи у Аквилеју.68 Ту ће бити и 352.
године када ће настати споменути епитаф
легионара рођеног у Дарданији.69
Као што видимо легија Moesiacа је од
312. године на рајни а наш безимени легио-
нар из Дарданије је ступио у њу 317. године.
Ово је врло пожан податак јер нам показује
да се регрутовање за ову легију и даље вр-
шило са простора некадашње Горње Мезије.
дакле, регрути из Мезије Приме и Дарда-
није нису у време Константина регрутовани
само за локалне јединице него и за јединице
веома удаљене али и да се легија Moesiacа
још увек формално сматрала јединицом
која припада снагама из Мезије. Никад није
било спорно да су се војници из Дарданије
регрутовали за локалне јединице али је ово
једини писани доказ да су регрутовани и за
јединице које су се налазиле врло далеко од
места пребивања регрута.
Епитаф из Аквилеје и Аnonymus de Re-
bus Bellicis нам омогућавају да покушамо да
решимо и питање две легије pseudocomita-
tenses: Felices Theodosiani iuniores и Balistarii
Theodosiani iuniores које су се можда налази-
ле у Дарданији у време настанка Нотиције.
Легија Moesiaci ће се у време настанка
дела Нотиције која се односи на западни
део царства, а то је 416 – 419. година нала-
зити још увек у том западном делу царства.
Биће то једна од елитних јединица Moesiaci
palatini seniores (ND. Осс. VII. 8). Као што
ћемо даље видети, у то време, сигурно није
68 О борбама између Магненција и Констанција II
видети код: J. Šašel, The Struggle between Magnentius
аnd Constantius II for Italy and Illyricum, Opera selecta,
Ljubljana 1992, 716 – 727.
69 Е. А. Мехамадиев, Anonymus de Rebus Bellicis и ла-
тинская надпись из Аквилеи: к вопросу о формиро-
вании и развитии подразделений seniores – iuniores в
позднеримской армии IV в., Мнемон 13, 2013, 281 - 284.
Небојша Ђокић, Методије (Марковић)
попунавана са простора некадашње Горње
Мезије. Међутим, нас овог пута интересује
како су настале легије seniores и iuniores.
Натпис из Аквилеје нам говори да је до по-
деле легије Moesiaci на seniores и iuniores
морало да дође након 352. године. Познати
натпис у малоазијској Наколеи из 356. го-
дине нам опет говори да је до тада подела
била завршена.70 Мехамадиев je у свом раду
детаљно дао сва мишљења која постоје по
питању настанка легија seniores и iuniores.
Ми их овде не би понављали јер то није ос-
новна тема нашег рада већ ћемо само из-
нети мишљење самог Мехамадиева јер се
углавном слажемо са њиме. Он сматра да је
након завршетка кампање против Магнен-
ција Констације био суочен са ситуацијом
да су његова и супарникова армија имале
огромне губитке. Нарочито је његова армија
имала тешке губитке у старешинском кадру.
Због тога је он у зиму 352/3. године регру-
товао велики број младића ради попуне гу-
битака. Након тога је легије које су биле у
саставу Магненцијеве војске поделио на два
дела seniores и iuniores. Мехамадиев мисли
да су легије iuniores попуњене регрутима а
да су старији војници остали у легијама se-
niores. То је тешко прихватити јер би легије
попуњене само регрутима имале врло про-
блематичну борбену вредност без обзира
што су регрути вероватно били одани Конс-
танцију. Вероватније је да су iuniores заиста
претежно попуњене регрутима али је ипак
морао да буде значајан број искусних војни-
ка, најмање ¼ а можда чак и 1/3. У сваком
случају своје легије и новоформиране легије
iuniores Констанције је 356. године сместио
у Панонију и Мезију Приму. Ту негде је била
и Moesiaci iuniores.71
Врло вероватно су на сличан начин
настале и легије pseudocomitatenses Felices
Theodosiani iuniores и Balistarii Theodosiani
iuniores. Само име им каже да их је форми-
рао Теодосије. Вероватно је након доласка у
источни део царства након пораза код Ад-
рианапоља мобилисао разне јединице ли-
митана и од њих створио већи број адхок
легија које је затим поделио на два дела se-
niores и iuniores. Пошто су биле формиране
од лимитана имале су статус легија pseudo-
70 R. Scharf, Seniores – iuniores und die Heeresteilung des
Jahres 364, Zeitschrift für Papyrilogie und Epigraphik,
Вd.89, 1991, 265 – 272.
71 Е. А. Мехамадиев, Anonymus de Rebus Bellicis и ла-
тинская надпись из Аквилеи: к вопросу о формирова-
нии и развитии подразделений seniores – iuniores в поз-
днеримской армии IV в., Мнемон 13, 2013, 277 – 292.
Јухорске зоре
Прилог историји епископија Γρατιανά и Μηρίων
comitatenses. Готово је извесно да су и остале
легије pseudocomitatenses фрмиране у време
Теодосијеве владавине.
Сачувано је и једно законско решење
од 14. априла 400. г. о начину формирања
једне pseudocomitatenses јединице и њеног
организовања у легију:72
“[IDEM] AA. STILICHONI MAG(ISTRO)
MIL(ITUM). Contra publicam utilitatem nolu-
mus a numeris ad alios numeros milites nos(t)ros
transferri. Sciant igitur comites vel duces, quibus
regendae militiae cura commissa est, non solum
de comitatensibus ac palatinis numeris ad alios
numeros militem transferri non licere, sed ne
de ipsis quidem pseudocomitatensibus legioni-
bus seu de ripariensibus castricianis ceterisque
cuiquam eorum transferendi militem copiam
adtributam, quia honoris augmentum non am-
bitione, sed labore ad unumquemque convenit
devenire. Quod si qui contra fecerint, per singulos
milites singulas auri libras a se noverint exigen-
das. DAT. XIIII KAL. APRIL. MED(IOLANO)
STILICHONE ET AURELIANO CONSS. [...]”
Премда је реч о западном римском
царству неких већих разлика није могло
бити и на истоку ако их је уоште и било.
Ми се овде нећемо посебно бавити
проблем регрутовања војника на просто-
ру на Мезије и Дарданије. Међутим, пошто
у римским изворима постоје индиције да
су поред комитата и лимитана постојале и
праве помоћне јединице које се не јављају у
Notitia Dignitatum морамо се осврнути и на
то питање. Наиме, као што смо навели поред
регуларних јединица – комитата и лимитана
изгледа да су постојали и прави земљорад-
ници војници који су служили углавном
за одржавање унутрашњег реда а само у
крајњој нужди су употребљавани за праве
ратне операције. Данас је прихваћено у на-
уци да су сваке године регрутовани не само
слободни римски грађани него и варвари (la-
eti, gentiles, dediticii или tributarii) насељени
на тлу империје.73 Поставља се питање да ли
су ови варвари регерутовани у регелурану
72 Theodosiani Libri XVI cum constitutionibus sirmon-
dians liber septimus, (ed. Mommsen & Meyer’s), Berlin,
1905 - Codex Theodosianum 7.1.18.
73 А. H. M. Jones, The History of Late Roman Empire, II,
Oxford 1964, 60; C. R. Whittaker, Labour supply in the late
Roman Empire, Opus (1) 1982, 171 – 9; H. Elton, Warfare
in Roman Europe, AD 350–425, Oxford 1996, 129 - 133;
C. Zuckerman, Two reforms of the 370s: recruiting soldiers
and senators in the divided empire, REByz, 56, 1998, 79
– 139; H. Elton, “Later Roman empier – Military Foces”,
у: The Cambridge History of Greek and Roman Warfare –
Volume II Rome from the late Republic to the late Empire,
Cambridge 2008, 298.
Јухорске зоре
171
римску армију или за ове помоћне јединице.
Лети су за сада са сигурношћу потврђени у
Галији и северној Италији али није немогуће
да их је било и на нашим просторима. (Laeti,
2015, стр. 574 – 575) Засад није могуће дати
прецизан одговор. Дедикти (Dedictii) су
били ратни заробљеници који су се предали
под посебним уговореним условима deditio.
Дедикти су имали pessima libertas најнижи
степен слободе, нису уживали грађанска
права (ius civile) већ су потпадали под вој-
не законе (imperium). Од II века па надаље
све је више и више заробљеника депорто-
вано и насељавано дуж граница империје.
Неки су насељени и даље од граница. Када је
Каракала 212. године дао римско грађанско
право свим слободним грађанима империје
искључио је из тога дедикте. Број дедикта
је нарочито повећан у позној антици али
они до краја римске империје нису добили
римско грађанско право него су остале под-
ложни војним законима.74 Дедикта је готово
сигурно било у Дарданији али њихова уло-
га у одбрани империје није јасна па тако ни
њихова улога у одбрани Дарданије.
Улога Дарданије у одбрани Римске
империје је, највероватније, била највише
изражена у обезбеђивању хране за трупе на
лимесу. Пре свега кроз систем annona milita-
ris. Међутим, то је једно посебно врло ком-
пликовано питање које ће бити обрађено у
посебном раду на другом месту.
Коначно да покушамо да тачније уби-
цирамо наше епископско средиште Μηρίων.
Ако сравнимо податке из Нотиције са Хије-
рокловим списком јасно да је да се овај град
налазио негде на простору између Кумано-
ва и Врања а ту га стваља и сви други истра-
живачи који су покушали да га убицирају.
Микулчич је својевромено тврдио да се
код кумановског села Никуштака налазе ос-
таци града Мериона и то чак на 25 хектара.75
Виктор Лилчић је показао да се на том месту
налази насеље које обухвата максимално 3
хектара без значајнијих објеката унутар бе-
дема.76
Локалитет Големо градиште у Коњу-
ху, на путу из Куманова у Кратово, је та-
кође интересантан. Врло велико утврђење
74 Yann le Bohec (gen. edit.) The Encyclopedia of The Ro-
man Army Vol. II, Oxford: John Wiley&Sons, Ltd. 2015,
Deditio - 296
75 И. Микулчић, Антички градови во Македонија,
Скопје 1999, 401, табела бр. 384.
76 Виктор Лилчић, Рановизантијски кастели и мали
градови на северу скопско - кумановског региона, Ниш
и Византија II, Ниш, 182
172
и епископална базилика су могли да буду
епископално средиште. Међутим, архео-
лошка ископавања на том локалитету су де-
финитивно показала да је насеље настало у
другој четвртини VI века и да осим, можда
неког рефугија или неког омањег насеља, на
том локалитету није било старијег насеља.77
А у утврђењу Мирион је већ од негде око
400. године била смештена цела легија псе-
удокомитатенсис. За Коњух је Микулчич
претпосављао да је реч о насељу Tranupara
које се по подацима из Појтингерове карте
налазила 50 миља од Пауталије и 30 миља
од Астиба (Штипа).78 Тачно је да растојања
одговарају али за сада на локалитету није
нађен још никакав материјал који би од-
говарао времену настанка Појтингерове
табле. Наравно, на тој табли су приказана
и релативно мала насеља тако да ипак није
искључено да се у неком делу локалитета Го-
лемо градиште не налази неко мање наесеље
или станица на друму.
Стварно долазе у обзир три места: Пре-
шево, Велики Трновац и Кршевица. У Пре-
шеву се готово извесно налазио значајан
антички локалитет али тешко да је у њему
могла да базира легија чак и када је реч о
оној из времена Теодосија. Без обзира на ос-
татке старих црквених храмова ни једна од
тих цркава не може да се сматра епископал-
ном базиликом.
Остају Велики Трновац и Кршевица. У
оба места су нађени остаци базилика које би
могле да буду епископалне и обе су из позне
антике. Са друге стране треба водити рачу-
на да је растојање између Великог Трновца
и Кршевице врло мало око десетак кило-
метара. У Кршевици до сада није нађено
ни веће насеље а још мање војно утврђење
које би се могло датовати у позну антику.
На локалитету Кале у Кршевици су откри-
вени значајни остаци урбаног насеља из IV
и првих деценија III века пре н.е. Насеље је
било изграђено према грчком моделу и све
време постојања одржавало је блиске везе
77 За сада на том локалитету од римског материјала
није нађено ништа старије од V века. Слој V века је
изузетно сиромашан. C. Snively, Golemo Gradište at
Konjuh, Republic of Macedonia: Prolegomena to the Study
of a Late Antique Fortification, Niš and Byzantium 4, Ниш
2005, 229–44; C. Snively, Archaeological Excavations on
the Acropolis of Golemo Gradište, Konjuh, Кratovo, Mace-
doniae Acta Archaeologica  18 (2002–04), Скопје 2008,
335–51;  Carolyn Snively, The Rock-Cut Room on the
Acropolis at Golemo Gradište, Konjuh: Date and Purpose,
Niš and Byzantium XII, Ниш 2014, 193 - 204;
78 Иван Миклучиќ, Средновековни градови и тврдина
во Македонија, Скопје 1996, 225
Небојша Ђокић, Методије (Марковић)
са Македонијом и Грчком. Млађи хоризонт
припада налазима из II/I века пре н.е. када
су Келти - Скордисци и други балкански
варвари напуштену акрополу искористили
као важно упориште у својим пљачкашким
походима према Македонији и Грчкој.
Локалитет Градиште (Кале) у Великом
Трновцу је истраживао Тони Чершков и он
је резултате објавио, као прелиминарни из-
вештај у Гласнику Друштва Конзерватора
Србије.79 У извештају је укратко наведено
следеће:
У периоду октобар – новембар 1985. го-
дине вршена су археолошка ископавања на
локалитету Градиште, у атару села Велики
Трновац на раскрсници путева за села Брес-
ницу и Мали Трновац на десној обали Трно-
вачке реке, седам километара од Бујановца у
подножју истоименог брда.
Након што су два већа питоса случај-
но откривена у току грађевинских радова
на том терену (услед неадекватног ископа-
вања потпуно уништена), приступило се
стручном археолошком ископавању. Том
приликом откривене су просторије у који-
ма су нађени питоси били похрањени. На
том локалитету пронађено је потом још
шест питоса – пет целих, од којих два ош-
тећена незнатно, и један потпуно уништен
под тежином земље. Заједничко им је да
су сви имали поклопце од камених плоча
(осим једног који је имао глинени), да је њи-
хова унутрашњост била потпуно празна и
да су сви једним својим делом укопавани у
слој земље помешан са пепелом и гаром, а
да им је други део покриван финим жутим
песком све до обода. Осим објекта у коме су
нађени питоси, условно названог хореум, на
локалитету Градиште су откривена још три
објекта. На свима њима јасно се уочавају
фазе градње, а изнад њих откривена су два
паралелна потпорна зида.
Налази већег броја фрагмената пара-
пета, као и делови камене оплате, указују
на постојање неког већег црквеног објекта
из периода раног хришћанства. Сви откри-
вени објекти припадају делу већег римског
насеља чији трагове можемо пратити у ду-
жини од 150 метара првацем запад – исток.
Већи део пронађеног насеља налази се у ис-
под већ постојећих објеката тако да је даље
истраживање било онемогућено. Откриве-
ни објекти полазе од саме површине што
79 Тони Чершков, Локалитет Градиште Велики Тр-
новац, Гласнику Друштва Конзерватора Србије 10,
Београд, 59 - 60.
Јухорске зоре
Прилог историји епископија Γρατιανά и Μηρίων
указује да је претходним машинским ниве-
лацијама већи део културног слоја уништен.
Зидови су очувани у висини од два до три
метра.
Налази двосливног каменог корита
за флотацију, делови дрвене конструкције
за довод воде, засведени отвор на јужном
зиду хореума као и потпорни зид са ниша-
ма, упућују на закључак да се највероват-
није ради о већем рударском насељу. Томе
у прилог иду и подаци да се у непосредној
близини локалитета Градиште налази и руд-
ник антимона, а на четрдесетак километа-
ра одатле је још један рудник – Ново Брдо.
Насеље лоцирано на Градишту живело је у
једном дужем временском раздобљу (кера-
мички материјал одухвата период од 3. до
6. века). Према профилима могу се уочити
два већа разарања (трагови пожара) као и
мешање слојева.
На брегу изнад насеља констатовано је
утврђење из периода Византије, чији су па-
ралелни бедеми на неким местима већи од
три и по метра. Керамика нађена у сондама
припада периоду 6. века. Мало даље од на-
сеља видљиви су трагови некрополе. У про-
филу изнад пута могу се уочити гробови са
конструкцијом од опеке.
У току археолошких радова извршено
је рекогносцирање терена ближе околине и
том приликом нађена су још два врло ин-
тересантна објекта који су се пружали дуж
античког пута Велики Трновац – Улпиана.
Први се налази три стотине метара од Вели-
ког Трновца на једном врло неприступачном
узвишењу које локално становништво нази-
ва Азањиште. Ради се о засведеном објекту
чији је свод рађен од опеке са зидним малте-
ром направљеним од песка и живог креча.
Други објекат налазио се стотинка метара
од Азањишта. Трагови пресушеног извора у
средини објекта упућују нас на претпостав-
ку да се можда ради о некој чесми. Објекат
је квадратне основе рађен од камена и опеке.
Чершков је претпоставио да је Кале у
Великом Трновцу било средиште те области
у рановизантијско доба, судећи по свакако
епископској базилици са богатим мермер-
ним украсом, који се чува у Врању.
У близини овог утврђеног насеља от-
кривене су две бронзане лампе које можемо
означити као палеохришћанске. Лампе се
данас чувају у Археолошкој збирци Универ-
зитета у Приштини.80
80 E. Shukriu, Frühchristliche Lampen aus antiken Provinz
Dardania, Mitteilungen
Јухорске зоре
173
Једна од ових лампи има крушколику
форму са издуженим кљуном и задебљаном
прстенастом стопом. На завршетцима ових
волута је постављен крст. Овај тип лампе са
волутастим дршкама је доста редак и мало
истраживан. Из Dumbarton Oaks колекције
из Вашингтона потиче примерак близак
нашем, где је на поклопцу такође представа
крста.81 Лампа је највероватније египатске
провенијенције и датује се у VI век. У
Британском музеју чува се слична лампа
постављена на троножном постољу.82 Датује
се у период од IV до VII века и њена израда
се приписује такође коптским радионица-
ма.83
Друга лампа са локалитета Градиш-
те - Калаја израђена је од бронзе у облику
рибе, чије савијено тело и уздигнути реп
завршава стилизованим листом у чијем
средишту је отвор за уље. На глави рибе на
троугаоном постољу налази се хришћански
симбол у виду крста. Лампе у облику рибе
су прилично ретке. Лампа из Градишта код
Великог Трновца има извесних аналогија са
примерком у облику делфина која се чува у
Народном музеју у Београду.84 Из Костолца
такође потиче лампа у облику делфина али
без крста.85
Обе ове лампе можемо датовати на ос-
нову аналогија у V, најкасније почетак VI
века и могу се ставити у оквир контину-
ираног развоја хришћанства на простору
провинције Дарданије.86 Већ у IV веку овде
постоји јака црквена организација о чему
сведочи и учешће епископа из Дарданије
на сабору у Сердици 343 године, Paregorius
из Скупија и Machedonius из Улпијане.87
zur christlichen Archäologie, Össterr. Akad. d. Wiss., Inst.
für klass. Archäol. der Univer.
Wien, Band 9, Wien 2003, 19­23.
81 M. Ross, Catalogue of the Byzantine and Early Mediae-
val Antiquities in the Dumbarton Oaks Collection, vol. I,
Washington 1962, cat. 38, Pl. XXVIII.
82 O. Dalton, Catalogue of Early Christian antiquities and
objects form the Christian East, London 1901, cat. 496, Pl.
XXVI.
83 Оливера Илић, Палеохришћански литургијски
предмети и делови црквене опреме на територији
Јужне Србије, Ниш и Византија VI, Ниш, 135
84 Б. Јеличић, Бронзани жишци у Народном музеју,
Зборник радова Народног музеја II, Београд 1959, 80,
T. V/14.
85 E. Shukriu, op. cit. 21, nap. 6. Lampa se danas nalazi u
jednoj privatnoj kolekciji u Austriji.
86 Оливера Илић, Палеохришћански литургијски
предмети и делови црквене опреме на територији
Јужне Србије, Ниш и Византија VI, Ниш, 135
87 Ј. Zeiller, Les origines chrétiennes dans les provinces da-
174
Имајући у виду облик ових лампи, као и
начин израде, можемо претпоставити да
су сачињавле део мобилијара епископалне
базилике коју спомиње Чершков.
О једном другом веома важном налазу
а то је епископална базилика у Кршевици
обратићемо пажњу нешто касније и
покушати да је доведемо у природну везу са
насељем код Великог Трновца.
Најпре да одговоримо на једно друго
питање а то је да ли је на овом простору
било римских насеља пре почетка V века.
Сасвим је извесно да јесте. У осталом поз-
нат је натпис из Бујановца из прве половине
II века (tačnije 105 - 150 г. н. е.) и који гласи:
D(is) M(anibus) / Ulp(ius) Clemens vixit
/ ann(os) [3]II h(ic) s(itus) e(st) / sit ti[bi te]
rra levis / fui quod tu es / eris quod ego sum
// Rufria Amabilis / fratri karissim(o) s(uo) /
f(aciendum) c(uravit)88
Премда у литератури пише да је нађен
у Бујановцу готово је сигурно да потиче са
античког локалитета у Краљевом селу или
Великом Трновцу.
Пошто, до данас, није нађен ни један
натпис са овог подручја на коме би било за-
писано име неког античког насеља са ових
простора једина нада нам је Појтингерова
табла. на којој је дат и пут Наисус - Скупи.
Према Појтингеровој табли, путеви
Наисус - Лисус и Наисус - Скупи имали су
заједничку трасу до ХамеумаСкупи имали
су заједничку трасу до Хамеума, где се од-
вајала посебна цеста према југу, ка Скупи-
ма. У овом итинерару, међутим, тај друм је
представљен само линијом, без назначених
станица које су свакако постојале на тако
дугој деоници. Та очигледна погрешка ко-
писте, као и околност да на деоници између
Скупа и Стоба има неколико станица које је
продужавају за више од 60 миља, подстакла
је многе спекулације.89
Идентификујући Ад Херкулем, јужно
од Наисуса, са хомонимном станицом на
путу Скупи–Стоби, К. Милер је станице са
овог сектора пренео на сектор Наисус–Ску-
пи, тако да је добио следећи редослед: Nais-
sus XIIII Ad Herculem VIII (непозната стани-
ца) XXX Ad Fines XXXV Anausaro XII Бања
XXI Scupi.90
nubiennes de l’Empire romain, Roma 1967, (рп. издања -
Paris 1918),
88  IMS-04, 00120  Ad Fines, ŽA 10, Skopje 1960, 249 - 257.
89 В. Петровић, Дарданија у римским итинерарима,
Београд 2007, 99
90 K. Miller, Itineraria Romana: Römische Reisewege an
Небојша Ђокић, Методије (Марковић)
Н. Вулић је начинио корак даље у ис-
том правцу; Бању са Појтингерове табле
идентификовао је са Врањском Бањом, а из-
бацивши непознату станицу (наведену код
Милера) довео је у склад растојање између
Наисуса и Врањске Бање од 66 миља (98
km).91
Покушаји рестаурације Појтингерове
табле на деоници Наисус–Скупи наставље-
ни су и трају до данас. Прихватајући рас-
крсницу код Хамеума, А. Мочи ову стани-
цу идентификује са Урошевцем, а деоницу
пута југозападно од Наисуса реституише на
следећи начин: Naisso VIII Presidio VIII Ad
Herculem XXXV Ad Fines XII Бања, при чему
Бању са Појтингерове табле идентификује
са Куршумлијском Бањом.92
М. Мирковић раскрсницу смешта код
Вицијанума, а овој деоници даје следећи ток:
Naisso XIIII Ad Herculem VI Hammeo XX Ad
Fines XX Vindenis XIX Viciano XII Anausaro
XXXV Ad Fines VIII Ad Herculem VIIII Scu-
pis.93 Ослонац за такву тврдњу ауторка на-
лази у чињеници да се на једном миљоказу
из околине Качаника бележи растојање од
200 миља.94 Како Качаник лежи на деоници
Вицијанум–Скупи, она с правом закључује
да је тако велико растојање могло бити из-
мерено само од главног града провинције
Горње Мезије, дакле од Виминацијума. Из
тога проистиче да цеста коју Појтингерова
табла бележи од Виминацијума до Наисуса
даље води Топличком долином до Виција-
нума, а одатле, преко Качаника, до Скупа.95
На овом степену истражености тешко
се може доћи до сигурног решења. У доли-
ни Јужне Мораве пак регистровано је више
локалитета (Курвинград, Мала Копашни-
ца, Грделица, Вучје и др.) који указују да је
поред ове реке водио најкраћи пут који је
повезивао Наисус са Скупима, преко Буја-
новца, Ристовца и Куманова. С друге стра-
не, не може се искључити ни могућност да
је, осим главне цесте према Куршумлији и
даље, према Косову, један пут можда водио
од Хамеума на југ и да је повезивао долине
der Hand der Tabula Peutingeriana, Stuttgart 1916.
91 Н. Вулић, Територија римског Скопља, Гласник
Скопског научног друштва I, Скопље 1925, 1 - 4.
92 A. Mócsy, Gesellschaft und Romanisation in der rö-
mischen Provinz Moesia Superior, Budapest 1970, 18 sq.
93 М. Мирковић, Римски пут Naissus - Scupi и станица
94 CIL III, 8270.
95 М. Мирковић, Римски пут Naissus - Scupi и станица
Ad Fines, ŽA 10, Skopje 1960, 249 sqq
Јухорске зоре
Прилог историји епископија Γρατιανά и Μηρίων
Јабланице и Пусте реке, где се данас налазе
бројна археолошка налазишта (Бреговина,
Леце, Газдаре и др.). Једном речју, путник
који је из Наисуса ишао на југ имао је више
могућности при избору пута који ће следи-
ти. За сада није могуће утврдити који је пут
изабрао састављач Појтингерове табле.96
Вратимо се епсикопији Мирион. Ако
се град (πόλεις) Мирион налазио у Великом
Трновцу како можемо објаснити постојање
епсикопалне базилике у Кршевици.
У позној антици а нарочито у време
Јустинијана улога епископа је далеко прева-
зилазила његову улогу као јерарха.97 Визан-
тијски обред постаје „царски“ под утицајем
Јустинијана I (527-565) који је саградио Аја
Софију. Као резултат христолошких про-
тивречности њена евхаристијска служба је
попримила већу обредну лепоту и богослов-
ско тумачење. Ово је делимично постигну-
то додавањем нових постова, символа вере
(511), нових молитви као што је Трисагион
(438/439), Моногенезе (535/536), и Херувике
(573/574). За развој Литургије су још значај-
није биле литије уз које су ишле ове молитве.
Осим описа освећења неке цркве или ноћ-
ног бденија извори који потичу из овог доба
нам ништа не говоре о цариградским литур-
гијским службама независним од Литургије
и литија. У византијској литургијској је пос-
тојала синтеза, иконографије и архитектуре.
Црква као зграда, као молитвени дом, место
окупљања хришћана – ho kyriakos oikos пре
него he eklesia – тек је изградњом Јустинија-
нове Аја Софије (освећена 27. децембра 537)
постала реалност у цариградском обреду.
96 В. Петровић, Дарданија у римским итинерарима,
Београд 2007, 100
97 R. P. J. Pargoire, L’Église Byzantine de 527 a 847,
Paris 1923. O православном црквеном ритуалу
практикованом у рано византијским градовима
детаљније видети у: Andrew Walker White, Perfor-
ming orthodox ritual in Byzantum, Cambridge 2105. У
византијским градовима тог времена су веома много
практиковане уличне процесије са учешћем целокуп-
ног стнавништва а предвођене епископом. Кратка
историја црквене политике Јустинијана, његових не-
посредних претходника и налседника јасно је дата у:
Beck H. G., Geschichte der orthodoxen Kirche, Göttingen
1980, 7 - 65. Ипак, кад је реч о православна црква тре-
ба се пре свега ослонити на руске ауторе. Курганов
Ф., Отношения между церковной и гражд властью в
Византийской имперій, Казань 1880; Лебедев, Исто-
рические очерки состояния Византийско-восточной
церкви, СПб, 1998; Костогрызова Л. Ю. Эволюция цер-
ковно-государственных отношений в законодатель-
стве византийских императоров IV – начала X вв,
Екатеринбург 2007; Кривушин И.В., Ранневизантий-
ская церковная историография, Москва 1998;
Јухорске зоре
175
Пре тога византијски извори се уздржавају
од придавања било каквог символичног зна-
чаја цркви као грађевини.98
Као што истиче Ћирил Манго у својој
антологији византијских текстова који се
баве уметношћу и архитектуром: „Анаго-
лошки аргумент“ (ликови који треба да уз-
дигну наш ум у нематеријалну стварност),
аргумент који потиче из неоплатонизма,
посредством псеудодионисијевих списа,
повремено се појављује али он је пре изу-
зетак него правило.99
Пре Аја Софије мало символичког
и теолошког значаја је придавано цркве-
ним грађевинама у Византији. У суштини
ниједна црква пре Јустинијанове није имала
ништа „византијско“. Већина византијских
литургијских описа из периода пре Јусти-
нијана – периода пре иконоборства – су
једноставно игнорисали црквене грађевине
бавећи се стварима које су се одвијале изван
цркве, литијама и службама.
Катастрофе и јереси су потресале рану
хришћанску историју овог периода, можда
не у једнаким размерама али су имале јед-
наке резултате – биле су главни повод да се
службе одвијају напољу. Током позне антике
Блакан је потресао велики број земљотреса.
Ти земљотреси заједно са сушама, и упадима
непријатеља узроковаће да се народ просто
излије на улице молећи се за спасење. А када
га добије, као што то обично бива, обележа-
вала би се годишњица тог догађаја. Можда
је било мање јереси али су оне биле једна-
ко разарајуће. Разне варијанте аријанства
су се умешале у расправе о Светом Духу, и
то је утабанало стазу несторијанству које
је било много суптилнија али ипак чвршћа
монофизитска христологија. Такве бого-
словске расправе су биле подстицај многим
службама које су служене на отвореном а
које су представљале појаву ове централне
Литургије. Поводи за ову службу, иако мање
драматични, били су освећења цркви, пре-
мештај светиња и сахране. Касније је настао
календар обележавања. Овде морамо укљу-
чити и циклус синаксис прослава у одређе-
ној цркви на одређени дан.100
Веома велику улогу на појаву честих
православних литија је имало аријанство.
98 Robert F. Taft, The Byzantine Rite: A Short History, Col-
legville 1992, 28 - 29
99 C. Mango, The Art of the Byzantine Empire, 312 - 1453,
Englewood Cliffs 1972, XIV
100 Robert F. Taft, The Byzantine Rite: A Short History,
Collegville 1992, 30
176
Цар Теодосије I је вратио цркве Право-
слављу 380. године али до времена када је
Јован Хризостом постао епископ фебруа-
ра 398. године претња аријанства још увек
није нестала. Према Созомену, Хризостом је
увео литије које могу да парирају још увек
популарним службама аријанаца.
Аријанци су имали скупове изван гра-
да… На тај начин сваке недеље, кад год има
неки празник (мисли се на суботу и неде-
љу) – када се по обичају служи синакса у
црквама, они би се окупљали на трговима
унутар градских капија и певали антифо-
налне оде које су састављене у складу са
аријанским веровањима. То би чинили то-
ком већег дела вечери. Ујутру, певајући исте
антифоне, прошли би кроз центар града и
изашли изван капија на место окупљања.
Јован (Хризостом), забринут да неко сла-
бије вере не буде одвучен од Цркве таквим
одама, супротставио им је неке своје људе
тако да би они посветивши се ноћним хва-
лоспевима умањили ефекат аријанства и
ширећи своју веру учврстили се у њој. Хри-
зостомово јато је преузело ову иницијативу
са великим уживањем, носећи сребрне крс-
тове осветљене светиљкама које је направио
сам светитељ и које је палила царица Евдок-
сија (400-404). Светиљке тих процесија дуж
обале, према Хризостому, претвориле су
Пропонтис у реку ватре. Литије су се уско-
ро проширило широм царства а нарочито
широм Балкана.101
Ово је очигледно постао обичај јер нам
Созомен говори да су се литије наставиле
чак и када је цар забранио аријанске ста-
тије – и на тај начин отклонио прави разлог
православне контрапраксе. Можда се прави
разлог одржавања ових популарних служби
које су вршене напољу и честе жалбе Јова-
на Хризостома да хришћанска Литургија
није увек била победник у такмичењима са
хиподромом или циркусом за добијање па-
жње људи. Паладије говори о Хризостомо-
вим ноћним лутањима, наводећи да је део
свештенства који више воли да спава ноћу
него да бди и да се моли није био заљубљен у
ову иницијативу свог епископа. Оно што је
отпочело као борба са аријанцима (касније
са монофизитима) за власт на улици, а што
је заправо била верска борба за душу Ви-
зантије, прерасло је у мање драматичну али
дужу борбу која се одвијала кроз импресио-
101 Socrates, Church History VI, 8 = PG 67:688-9. Cf. So-
zomen (ca. 439-450), Church History VIII, 8, ed. J. Bidez,
GCS 50 (Berlin 1960)
Небојша Ђокић, Методије (Марковић)
нирање, ради придобијања градског станов-
ништва позне антике.102
Цариградске статијске службе су имале
утицај на Божанску службу и друге обреде
Велике Цркве. Уласци, литије и устоличења
су окарактерисали византијску Литургију. О
символизму ових обреда може се прочита-
ти у радовима класичних литургијских ко-
ментатора, почев од Максима Исповедника
(630). Оне су још увек могле бити предмет
краћег научног рада цариградског патријар-
ха Генадија Схолариса II који је предводио
православне на сабору у Фиренци 1438/39.
године.
Утицај статија на рану Цариградску
Цркву Литије које су одржаване напољу мо-
рале су негде и да се заврше, а то је обично
била нека црква. Резултати су били пред-
видљиви. Ова литијска активност је не-
посредно одговорна за специфичан облик
Цариградске Цркве, која је на све четири
стране имала велики број врата. Главни улаз
је био на западној фасади коме је претходио
атријум односно порта која је била покри-
вена четвртастом надстрешницом. Литије
би застале у атријуму – где би сачекале за-
вршетак молитви јерарха и великодостојни-
ка, као и изговарање уводне молитве пред
Царским дверима, пре уласка у цркву. Уну-
тар цркве, лук између апсиде и улаза је био
наглашен, а литија је вођена до светилишта
помоћу ознака на поду.103
У овом случају, облик следи функцију:
литургијски изглед јустинијанских цркви
изгледа да је руковођен литијским каракте-
ром градског обреда. Њене потребе су биле
многоструке:
Место на ком ће људи моћи да се
окупљају док чекају овај свечани улазак јер,
за разлику од Старог Рима, људи нису ула-
зили у цркву раније да би дочекали литије:
што обухвата велики западни атријум. 
Вањска зграда из истог разлога, где би
људи могли да принесу своје дарове пре него
што је базилика „литургијски отворена“ са
уводном молитвом, свечаним уласком све-
штенства и царске пратње: тако се појавила
skeuophyllakion – кружна зграда са сводом,
посебна зграда изван цркве.
Пошто су при цариградском призиву
(за разлику од оног који је постојао у Старом
Риму) свештенство и народ заједно улазили
у цркву, постојала је потреба за лаким и бр-
102 Robert F. Taft, The Byzantine Rite: A Short History,
Collegville 1992, 32
103 Исто, 33
Јухорске зоре
Прилог историји епископија Γρατιανά и Μηρίων
зим уласком споља, на тај начин су настали
монументални улази, не само на западној
фасади већ на све четири стране цркве.
Заштићено место за патријарха и њего-
ву пратњу; а) да сачека и поздрави цара пре
призива, у дане када царска породица јавно
учествује на Литургији; б) да сачека дола-
зак статијске литије у дане када светиње не
учествују у статијама; ц) да изговори при-
зив пред царским дверима или главним за-
падним улазом; д) на другим службама за
обављање служби које претходе патријархо-
вом свечаном улазу у цркву: на тај начин је
настао монументални нартекс.
Још једна занимљивост цариградског
распореда је уздигнут синтронон и катедра
у апсиди. То није настало због статије већ
да би епископ био видљив док проповеда
са престола: то је још један важан елемент
у Литургији тог доба. Друге карактеристике
– као што је амвон, као и затворена солеа и
стаза која их спаја – нису баш византијске
и могу се пронаћи у позноантичким црква-
ма Рима, Сирије и Месопотамије. Галерије
и њихова употреба представљају одвојени
проблем, али и они такође постоје на дру-
гим местима и не могу се сматрати ориги-
налним цариградским. Оно што је специ-
фично за Цариград јесу аранжмани који су
прављени у складу са потребама црквеног
градског обреда: литургијски карактер ца-
риградских манастирских цркава из перио-
да који претходи Студиту, а који тек треба
да буде откривен.104
Од времена Јустинијана I, опис и ко-
ментар византијске литургије се све више
усредсређивао на оно што се дешава уну-
тар цркве и њено символичко значење. Јус-
тинијанска ера је унела промене не само у
изглед цркве већ и у њено поимање. Раније
су црквени коментатори говорили о њеној
лепоти и о ономе што ће постати њен „то-
пос“: запањујући ефекат који ствара светло
уливајући се кроз прозоре. Чак су говори-
ли и о заокругљеном своду као о небесима.
Аја Софија и њена Литургија је променила
тај поглед. Хришћанска црква није храм.
Првобитно је била заједница, не неко мате-
ријално светилиште, у којој борави сам Гос-
под. Касније је постало уобичајено да се на
цркву гледа као на символ мистерија које у
себи чува. Аја Софија је постала Нови Храм
и Јустинијан је претекао Соломона, као што
је према легенди он сам то узвикнуо при-
ликом освећења 537. године. Византинци
104 Исто, 34
Јухорске зоре
177
нису измислили цркву као платонску зами-
сао космоса досежући до Божјег престола.
Аја Софија је дала потпуно нови израз том
концепту. Задивљујућа лепота њеног про-
странства и светлости навеле су посматра-
че да убеђено узвикују да је то заиста рај на
земљи, небеско уточиште, лик космоса, сам
престо божанске славе. Далеко пре ових
објашњења у мозаику и фресци, космички
символизам је био укључен у литургијске
текстове те епохе.105
Ми немамо сачуване изворе како су
изгледале литије и литургије у мањим епис-
копским седиштима већ само за Цариград.
Сматра се да је све у начелу било исто само
што су уместо патријарха служили митро-
полити и епископи а уместо цара литије
водили провинцијски управници или бар
најзначајније особе у граду. У Мириону је
то био војни командант који је вероватно
истовремено био и командант легије која
је имала гарнизон у граду. Да се вратимо
Призиву у Цариграду. Процесија је стигла,
Литургија треба да почне. Патријарх је у
„натрексу“, где је поздравио цара; обојица
чекају знак да уђу у цркву. Из одаја испод
великог свода, псалмопевци поју тропар
Ho Monogeneses, традиционални увод у
Призивни псалм (LXX Пс 94; 1-6а). На овај
знак, патријарх долази пред царске двери и
изговара Призивну молитву: призив којим
почиње Божанствена Литургија и има два,
традиционално цариградска, облика Светог
Василија и Светог Хризостома. Патријар-
ху – његов поглед у цркву кроз уоквирена
врата обухвата централну осу свода који се
купа у светлу које се помаља кроз прозоре
на апсиди – мора да изгледа као да су речи
молитве заиста услишене, будећи визију не-
беског уточишта, онаквог какво је пред ње-
говим очима: 106
О Господе и Владико, који си на земљи
успоставио редове и војске анђела и ар-
ханђела да служе Твом господству, дозволи
да свети анђели могу да уђу са нама и заједно
са нама служе и славе Твоје добротољубље.
Ова типологија – по којој се земаљска
црква види као небеско уточиште у коме
борави Господар небеса, а где је земаљска
Литургија учествовање у обреду које Небес-
ко Јагње и анђелски хорови приносе пред
Божји престо – био је први ниво тумачења
105 Исто, 35 - 36.
106 Robert F. Taft, The Great Entrance. A History of the
Transfer of Gifts and Other Preanaphoral Rites of the liturgy
of St. John Chrysostom, OCA 200, Rome 1978, 128 - 29.
178
византијске Литургије, а одражава се у ли-
тургијским издањима петог и шестог века,
пример је ова Призивна молитва и Херу-
вика. Литургијско тумачење је системати-
зовано у мистици Максима Исповедника.
Одређена синтеза Литургије и мистагогије
се појавила пред крај иконоборства. У сле-
дећем периоду овај систем ће проћи кроз
довољно радикални развој који се може на-
звати променом, али и са довољним конти-
нуитетом да можемо говорити о еволуцији,
а не о револуцији.107
Оно што је пети век био за Запад то је
седми век за Исток: крај Римског царства.
Стари класични свет је умирао драматич-
ном смрћу док су словенска племена пре-
лазила Дунав (580) насељавајући Балкан и
Грчку, као и исламске војске које су заувек
одсекле Сирију, Палестину, Египат и север-
ну Африку од римског и хришћанског света.
Да ли се може рећи нешто аналогно
опстанку обреда Велике Цркве после „мрач-
ног доба“? Током седмог и осмог века, када
је царство било сломљено непрестаним бор-
бама које су двеста година потресале њене
истурене градове, Литургија се без сумње
одвијала у Аја Софији и другим светилиш-
тима главног града заједно са статијским
литијама. Разноврсност цариградских изво-
ра говори о литургијском континуитету све
до Четвртог крсташког похода (1204). Ово
подразумева: Типик Велике Цркве из десе-
тог века: најранији изводи из литургије у
кодексу Парис Коислин 213, евхологија која
потиче из 1027. Патријаршијска евхологија
из једанаестог века – кодекс Grottaferrata GB
I: затим Потификатски Диатаксис из два-
наестог века кодекс британске библиотеке
Адд. 34060. „а који говори о патријаршијс-
кој Литургији тог доба“.Ипак, човек се може
са правом да пита да ли неке од литургијс-
ких описа овог доба треба подвргнути истој
ерминевтици као и оне који су очувани у
„Књизи церемонија“.108
Слично античким реликвијама ита-
лијанске ренесансе који су постојали у пап-
ском дворском животу, све док папа Павле
VI није спровео чистку, неки описи Литур-
гије који се односе на византијски обред –
ако још увек вршен у Аја Софији и великом
броју других места – можда су само остаци
прошлог доба и ранијих служби царства
које је било у опадању.
107 Исто, 53 - 118.
108 Robert F. Taft, The Byzantine Rite: A Short History,
Collegville 1992, 44 - 45
Небојша Ђокић, Методије (Марковић)
Зашто смо све ово написали. Хтели смо
да покажемо да се у време када је постојала
епископија Мирион свакодневна литургија
драстично разликовала од данашње. Поред
тога, у то време је важило правило да епис-
коп и војни командант града не бораве у ис-
том утврђењу у мирно доба. Док се код вели-
ких градова, као што је то била Јустинијана
Прима а вероватно и Скупи то решавало на
тај начин што су у склопу истог утврђеног
града постојале одвојени посебно заштиће-
ни делови утврђења предвиђени за еписко-
па (митрополита) и војног команданта гра-
да то мањих насеља није могло да се реши на
тај начин. У том случају епископ је обично
боравио у непосредној близини утврђења
(обично неких 5 до 10 км) где је био његов
“владичански двор” са епископалном бази-
ликом. Случајно или не, обично је између
оваквог епископског центра и самог града
била река која на том месту није газна, бар
већим делом године није. У сваком случају
базилика у самом граду би требало да је
већа. Овде имамо класичну шему за епис-
копске градове из позне антике. Утврђени
град, са посебним утврђењем за војну по-
саду и епископски двор изван градских бе-
дема на сат до дав хода од града. Наравно,
епископ је имао двор и у утврђењу али док
је градска базилика већа дотле је двор мањи.
Поставља се питање када је основана
епископија Мирион. Легија псеудоко-мита-
тенсиса је ту смештена око 400. године у вре-
ме цара Теодосија. Тешко да је ту пре тога у
том месту било епископско седиште, премда
није у потпуности искључено. да ли постоје
неки трагови ове епископије из V века ?
Скупи као и цела префектура Ис-
точни Илирик или западни део данашњег
Балканског Полуострва све до иза Видина,
Софије и Ћустендила на исток, било јо у IV
веку под духовним утицајем римскога папе
пошто је и политички потпадало под Рим.
Тек 395. године дошао је Источни Илирик
политичкм трајно вод власт Цариграда. Се-
диште префектуре било је у Солуну, а како
је, Солунска митрополија уживала углед
епискоске столице од апостола основане,
то је ускоро солунски митрополит постао
архиепископ у префеткури Источног Или-
рика. Кад су почетком V века цариградски
патријарси, ослањајућн се на политичку
припадност Илирика Цариграду, почели
да ту власт присвајају себи, римски напа је
прогласио солунског архиепископа свог ви-
кара у Илирику и својом посланицом од 7
Јухорске зоре
Прилог историји епископија Γρατιανά и Μηρίων
јула 415. године тачно одредио и делокруг
солунског викара као заступника папи-
ног у целој тој области, која се простирала
од Саве и Дунава до Ахајс и Крита. Једним
едиктом из 421. године цар Теодосијс II по-
могао је претензије цариградског архиепис-
копа и наредио илирским епископима да се
у свима спорним питањима имају њему об-
раћати. Међутим, и поред тога већина илир-
ских епископа је остала верна тада још пра-
вославном римском папи и за време првог
одвајања источне и западне цркве од 481. до
519 године, када се солунски архиепископ
придружио византиским схватањима и пре-
стао бити папски викар у Илирику.
Тада је скуписки мигрополит, као пред-
ставник дарданских епископа, ступио у ди-
ректне односе са римским папом а 512. и
515. године учинили су то и други илирски
епископи, пошто је солунски архиепископ
Доротеј сасвим прешао јеретичким моно-
физитима и ступио у заједницу са цариград-
ским патријархом Тимотејем I (511 - 518).
Ни прогонства, којим их је кажњавао цар
Атанасије I (491 - 517) да их одврати од
Рима, нису помогла. .. qui forte prava intentione, quod neque arbitra-
Митрополит Скупија Јован је био од-
лучан противник монофизитске јереси и
пошто је његов духовни старешина, солун-
ско архипескоп, ступио у опзицију папи и
приклонио се, у то време монофизитском
Цариграду, дардански епископ на челу са Јо-
ваном су се директно папи. Том приликом
је размењено више писама од којих је за нас
интересантна епистола папе Гелазија I (492
- 496).109
Epistola 11.
Episcoporum Dardaniae ad Gelasium
papam.
Illius praecepta se grato animo suscepisse
nuntiant, alque Eutychis, Petri, Aeacii seciato-
rumque ejus consortium jam antea vitasse (n.
1). Pelunt, ut quae Tryphoni mandaverant ipsi
suggerenda, benignus audiat, et cum dicto viro
aliquem e suis ad ipsos destinet (n. 2).
Domino sancto apostolo et beatissimo
patri patrum Gelasio papae urbis Romae hu-
miles episcopi Dardaniae.
1. Saluberrima apostolatus vestri prae-
cepta. Tryphone viro religioso filio nostro de-
109 Andreas Thiel, Epistolae Romanorum Pontificim gen-
uinae, Tomus I, Brunsbergae MDCCCLVIII, 348 - 349
Јухорске зоре
179
ferente, qua oportet devotione suscepimus, et
maximas Deo omnipotenti et beatitudini ves-
trae referimus gratias, quod nos pastorali ad-
monitione et evangelica doctrina visitare digna-
tus es, domine sancte, apostolice et beatissime
pater patrum. Desiderii enim et voti nostri est,
jussionibus vestris in omnibus obedire, et que-
madmodum a patribus nostris accepimus, sedis
apostolicae, quae vitae et meritis vestris delata
est, praecepta intemerata servare, atque reli-
gionem orthodoiam, cujus estis praedicatores,
fideli et inculpata devotione, prout nostrae rus-
ticitatis sensus patitur, custodire. Eutychis enim
vel Petri Acaciique et omnium sectatorum ejus
atque consortium velut quaedam pestifera con-
tagia ante vestram quoque vitavimus jussio-
nem, et multo magis nunc post admonitionem
sedis apostolicae et ab eadem nos pollutione
necesse est abstinere, et si qui alii ejusdem Eu-
tychis sectam vel Petri et Acacii aut secuti sunt
aut sequentur, vel eorumdem sese complicibus
atque consortibus aestimant immiscendos, a
nobis, qui sedi apostolicae secundum divina
praecepta et patrum statuta inculpati servire
desideramus, omni ratione vitandi sunt. Et si
mur neque optamus, a sede apostolica se credi-
derint segregandos, ab eorum nos alienos esse
consortio profitemur; quoniam, ut dictum est,
patrum in omnibus custodientes praecepta et
inviolabilia sacrosanctorum canonum instituta
sectantes, apostolicae et singulari illi sedi ves-
trae communi fide et devotione parere conten-
dimus.
2. Et quoniam suggerendi fomitem no-
bis pro insita sibi benignitate beatitudo vestra
concessit, aliqua memorato Tryphoni viro re-
ligioso filio nostro, praeceptorum vestrorum
portitori, suggerenda mandavimus. Et ut sug-
gestionem ejus, quantum arbitramur, justam et
rationabilem pro supplicatione nostra libenti
animo apostolatus vester dignetur admittere,
justis precibus eiorainus, quod supplicatio nos-
tra meretur effectum: imum ex angelica sede
vestra cum saepe dicto viro religioso ad nos
usque praeciplte destinare, ut sub ejus praesen-
tia, quae fides orthodoxa et vestrae jussionis
sinceritas postulat, ordinentur.
Et subscriptio.
Johannes episcopus sacrosanctae ecclesiae
Scopinae metropolitanae civitatis huic rescripto
a nobis dato consentiens, ad omnia quae supe-
rius continentur manu propria subscripsi.
Bonosus episcopus ut supra subscripsi.
Samuel episcopus ut supra subscripsi.
Verianus episcopus per Valentinum archi-
180 Небојша Ђокић, Методије (Марковић)

diaconum ut supra subscripsi. Хјури је баш нама интересантан град

Faustinus episcopus ut supra subscripsi. Мараину чиато као (Μανίανα, Maniana)
Ursinus episcopus ut supra subscripsi. Маниана али мислимо да то не мења битно
Ова епистола, премда није једина на ствар.112 Сек, издавач Нотиције је претпос-
ову тему је значајна јер су на њој навде- тавио да је Мирион Βερμέζιον - Vermezium.
на пет епископа из Дарданије поред самог 113
Ми претпостављамо да је то Марина (Ма-
митрополита Јована. То су епископи Бонос, ниана) јер је око ње доста градова који могу
Самуел, Веријан, Фаустин и Урсинус. Дак- да се повежу са Трачанима тј који су трачки
ле, 494. године у Дарданији је постојало чак топоними. Одмах, близу, је и место Berin-
пет епископија не рачунајући митрополију ian£ (Veriniana) за које се одавно претпос-
у Скупима. Један од пет епископа је скоро тавља да ми могло да буде Врање. Трачки
сигурно епископ Мириона само што на жа- топоними се, у Дарданији, јављају само на
лост не знамо ко од њих. У сваком случају простору Врањског Поморавља и источно
податак о чак пет епископија нам говори да од Куманова.
је хришћанство у Дарданији тог времена већ Код трачких топинима треба знати да
имало чврсте корене и да је скоро извесно додатак -para  (-phara, -pera, -parōn, итд)
највећим делом (ако не и у потпуности) по- означава реку или поток,114 -bria  град и
тисло многобожачке религије. -diza (-disza, -dizos) тврђаву.
На основу напред изнетог можемо да Дардапара је топоним трачког порек-
са великом вроватноћом претпоставимо да ла.115 Сматра се да је реч о једном од најза-
је негде у V веку, у близини Врања, најверо- паднијих топонима трачког порекла заједно
ватније на локалитету Кале у Великом Тр- са топонимом Priscupera. Лилчић износи за-
новцу110 настала епископија Мирион. Епис- нимљиву тезу да се на основу имена Priscu-
копија је била активна и за време владавине pera може закључити да се насеље налазило
Јустинијана. близу Скупија.116 Ми сматрамо да би то мог-
Мирион се јавља и у Прокопијевом ло да буде Прешево јер је и оно релативно
делу De Aedificiis IV.4 str. 281 близу Скопља премда нешто даље од лока-
Ево дела списка обновљених градова у литета за које Лилчић претпоставља да би
Дараднији: 111 могло да буде Priscupera.
23 KoØsinej Cusines За Дардапару у провинцији Dacia medi-
Touttian£ Tuttiana terranea Александар Лома сматра би то
могло бити данашње село Дедина бара код
25 Ballesin£ Ballesina Грделице.117 Ми сматрамо да је далеко веро-
B»lla Bella ватније објашњење које даје Х. Вагенвурт.
Katršlatej Catrelates Наиме, ако знамо да је пара, готово извесно,
KasÚella Casyella синоним за PÒroj треба обратити пажњу
Marian£ Mariana да та реч не значи само прелазе преко реке -
Priscupera брод, већ и целу реку (поток) па чак можда
30 PriscoÚpera
Milet»j Miletes 112 Procopii opera, ed. J. Haury, Lipsiae 1913 (De ae-
dificiis). De aedif. IV 4, p. 119,40-120,54. Византијски
Dard£para Dardapara извори за историју народа Југославије, Том I, Београд
Kšsouna Cesuna 1955, 60
Berinian£ Veriniana 113 Otto Seeck, Notitia Dignitatum, Berilini 1876, 29 нап.
Lasbarus 2; Pauluys Realencyclopadie der Classischen Altertumwis-
35L£sbaroj senschaft Halbband 29 – Mazaios - Mesyros, Stuttgart
Kasstellobrštara Castellobretara 1931, 1031.
‘Edetz…w Edetzio 114 Постоји мишљење да може да значи и село.
D…nioj Dinius 115 Carl Patsch, Dardapara, Paulys Realencyclopädie
der classischen Altertumswissenschaft Band IV,2, 1901,
Kškwla Cecola 2180; Vladimir Georgiev (Gheorghiev), Raporturile dintre
40 ‘Emastoj Emastus limbile dacă, tracă şi frigiană, «Studii Clasice” Journal, II,
1960, 39 - 58.
110 Не треба искључити могиућност ни да је стварно 116 Виктор Лилчић, Рановизантијски кастели и мали
средиште те епископије било у данашњем селу Крше- градови на северу скопско - кумановског региона, Ниш
вици али то не мења битно ствар. и Византија II, Ниш, 181
111 Guilielmi Dindorfii, CSH Byzantinae Pars II. Pro- 117 Aleksandar Loma, Neue substratnamen aus Dacia
copius volumen III - Argumentum Historiae Arcane - De mediterranea, Linguistique Balkanique XXXVI, 3, Sofia
Aedificiis (ed. B. G. Niebuhrii), Bonnae 1838, 281 1993.

Јухорске зоре
Прилог историји епископија Γρατιανά и Μηρίων
и њен цео ток.118 Полазећи од овог Х. Ваген-
вурт сматра да реч Дардапара значи “Место
где душа умрлог може да прође”.119 Ову своју
претпоставу Вагенвурт детаљно образлаже
у свом раду120 али ћемо ми овде обратити
пажњу само на две ствари из његовог рада:
Дардапара се највероватније налазила на не-
ком прелазу преко неке значајне реке и врло
вероватно је било, ако је Вагенвурт у праву,
значајно светилиште код Трачана. Сматра-
мо да би могла да буде или на излазку из
Грделичке клисуре или негде код Кончуља.
О животу цркве на Балкану за време
владавине Јустинијана постоји обимна ли-
тература па се ми не би дуже задржавали
на тој теми. Морамо разјаснити само једну
ствар. Пошто се још увека као референтан
рад о скопској митрополији користи рад
Рад. Грујића морамо скренути пажњу на
неке грешке које се стално преносе код дру-
гих аутора. Јустинијана Прима је проглаше-
на за архиепископију дијецезе Дакије што се
лепо види из 1. новеле из 535. године:
~  NOV. XI  ~
DE PRIVILEGIIS ARCHIEPISCOPI PRI-
MAE IUSTINIANAE.
( AD 535 )
Idem A. Catelliano viro beatissimo archiepis-
copo Primae Iustinianae.
Multis et variis modis nostram patriam
augere cupientes, in qua prima deus praestitit
nobis ad hunc mundum quem ipse condidit ve-
nire, et circa sacerdotalem censuram earn volu-
mus maximis incrementis ampliare: ut Primae
Iustinianae patriae nostrae, pro tempore sacro-
sanctus antistes non solum metropolitanus, sed
etiam archiepiscopus flat, et certae provinciae
sub eius sint auctoritate, id est tarn ipsa medi-
terranea Dacia quam Dacia ripensis nec non
Mysia prima et Dardania et Praevalitana pro-
vincia et secunda Macedonia et pars secundae
Pannoniae, quae in Bacensi est civitate.
1. Cum enim in antiquis temporibus
Sirmii praefectura fuerat constituta, ibique
118 H. Wagenvoort, The Journey of the Souls of the Dead
to the Isles of the Blessed, Mnemosyne, vol. 24, no. 2, 1971,
125 нап. 5
119 “Place where the souls of the dead can pass.” H. Wa-
genvoort, The Journey of the Souls of the Dead to the Isles of
the Blessed, Mnemosyne, vol. 24, no. 2, 1971, 125
120 Детаљније у: H. Wagenvoort, The Journey of the Souls
of the Dead to the Isles of the Blessed, Mnemosyne, vol. 24,
no. 2, 1971, 113 - 161.
Јухорске зоре
181
omne fuerat Illyrici fastigium tain in civilibus
quam in episcopalibus causis, postea autem
Attilanis temporibus eiusdem locis devastatis
Apraeemius praefectus praetorio de Sirmitana
civitate in Thessalonicam profugus venerat,
tunc ipsam praefecturain et sacerdotalis honor
secutus est, et Thessalonicensis episcopus non
sua auctoritate, sed sub umbra praefecturae
meruit aliquam praerogativam.
2. Cum igitur in praesenti deo auctore
ita nostra respublica aucta est, ut utraque ripa
Danubii iam nostris civitatibus frequentaretur,
et tarn Viminacium quam Recidiva et Littera-
ta, quae trans Danubium sunt, nostrae iterum
dicioni subactae sint, necessarium duximus
ipsam gloriosissimam praefecturam, quae in
Pannonia fuerat constituta, iuxta Pannoniam
in nostra felicissima patria collocare, cum nihil
quidem magni distat a Dacia mediterranea se-
cunda Pannonia, multis autem spatiis separatur
prima Macedonia a Pannonia secunda.
3. Et quia homines semper bellicis sudo-
ribus inhaerentes non erat utile reipublicae ad
primam Macedoniam per tot spatia tantasque
difficultates venire, ideo necessarium nobis
visum est ipsam praefecturam ad superiores
partes trahere, et iuxta earn provinciae consti-
tutae facilius sentiant illius medicinam.
4. Et ideo tua beatitudo et omnes prae-
fatae Primae Iustinianae sacrosancti antistites
archiepiscopi habeant praerogativam et om-
nem licentiam suam auctoritatem eis impertire
et eos ordinare, et in omnibus supradictis pro-
vinces primum honorem, primam dignitatem,
summum sacerdotium, summurn fastigium: ut
a tua sede creentur et te solum archiepiscopum
habeant, nulla communione adversus <eos>
Thessalonicensi episcopo serv anda; sed tu ipse
et omnes Primae Iustinianae antistites sint eis
iudices et disceptatores: quicquid oriatur in-
ter eos discrimen, ipsi hoc dirimant et finem
ei imponant et eos ordinent, neque ad alium
quendam eatur, sed suum cognoscant archie-
piscopum omnes praedictae provinciae, et eius
sentiant creationem, et vel per se vel per suam
auctoritatem vel clericos mittendos habeat om-
nem potestatem omnemque sacerdotalem cen-
suram et creationis licentiam.
5. Sed et in Aquis, quae est provinciae Da-
ciae ripensis, ordinari volumus a tua sanctitate
episcopum, ut non in posterum sub Meridiano
episcopo sit constituta: sed Meridianus quidem
maneat in Meridio, nulla ei communione cum
Aquis serv anda; Aquensis autem episcopus ha-
beat praefatam civitatem et omnia eius castella
182 Небојша Ђокић, Методије (Марковић)

sias et reliquas venerabiles domos pertinentibus

et territoria et ecclesias, ut possit Bonosiaco-
praesentem proferimus legem.
rum scelus ex ea civitate et terra repellere vel in
CAPUT I.
orthodoxam fidem transformare.
Sanciinus igitur vicem legum obtinere
6. Ut igitur sciat beatitudo tua nostri nu-
sanctas ecclesiasticas regulas, quae a sanctis
minis dispositionem, ideo praesentem legem
quattuor conciliis expositae sunt aut firmatae,
ad tuam venerabilem sedem transmisimus, ut
hoc est in Xicaena trecentorum decern et octo
in perpetuum tale beneficium habeat patriae
et in Constantinopolitana sanctorum centum
nostrae ecclesia in dei omnipotentis gloriam et
quinquaginta patrum et in Epheso Prima, in
nostri numinis sempiternam recordationem.
quo Nestorius est damnatus. et in Calcedone,
7. Quando autem tuae sedis guberna-
in quo Eutychis cum Nestorio anathematizatus
torem ab hac luce decedere contigerit, pro
est. Praedictarum enim quattuor synodorum
tempore archiepiscopum eius a venerabili suo
dogmata sicut sanctas scripturas accipimus et
concilio metropolitanorum ordinari sanci-
regulas sicut leges servamus.
mus, quemadmodum decet archiepiscopum
CAPUT II.
omnibus honoratum in ecclesiis provehi, nulla
Ideoque sanciinus secundum earum defi-
penitus Thessalonicensi episcopo neque ad hoc
nitiones sanctissimum senioris Romae papain
communione servanda.
primum esse omnium sacerdotum, beatissi-
Beatitudo igitur tua quae nostra sanxit ac-
mum autem archiepiscopum Constantinopo-
ternitas modis omnibus ad effectum perducere
leos Novae Romae secundum habere locum
non differat.
post sanctam apostolicam sedem senioris Ro-
Dat. XVIII. kal. Mai. <Belisario v. c. cons>.
mae, aliis autem omnibus sedibus praeponatur.
CAPUT III.
Архијепископ Јустинијане Приме ни-
Per tempus autem beatissimum archi-
када није био и митрополит Дарданије као
episcopum Primae Iustinianae nostrae patriae
што тврди Грујић а многи аутори неопрезно
habere semper sub sua iurisdictione episcopos
преносе. То се још боље види из 131. новеле
provinciarum Daciae mediterraneae et Daciae
из 545. године где јасно стоји да су му пот-
ripensis, Privalis et Dardaniae et Mysiae superi-
чињени митрополити: Daciae mediterrane-
oris atque Pannoniae, et ab eo hos ordinari, ip-
ae et Daciae ripensis, Privalis et Dardaniae et
sum vero a proprio ordinari concilio, et in subi-
Mysiae superioris atque Pannoniae. Ево дела
ectis sibi provinciis locum obtinere eum sedis
те новеле интересантног за то питање.
apostolicae Romae secundum ea quae definita
sunt a sanctissimo papa Vigilio.
~ NOV. CXXXI ~
..............................................................
DE ECC’LESIASTICIS TITULIS. (AD 545)
Дакле, јасно је да поред архиеписко-
Idem Aug. Petro pp.
пије Јустинијане Приме постоји митропо-
лит Дарданије у Скупију као и најмање две
<Praefatio> De regulis ecclesiasticis et pri-
епископије, у истој провинцији, у Улпијани
vilegiis aliisque capitulis ad sacrosanctas eccle-
и Мириону.

Summary

A Contribution to the History of Bishops Γρατιανά and Μηρίων

Synekdemos, a geographical text of Hierokles presents the administrative structure of the

Eastern Roman Empire in the early 6th century AD. Six dioeceses (large administrative units), 64
eparchiai (provinces) and 920 poleis (cities) are registered in catalogues, in such a way that the
political geography of the period becomes apparent. The critical edition by Honigmann (1939)
displays maps without a geophysical background. This fact makes the study of the historical settle-
ments network more difficult. Using data from and, the authors attempted to to determine the
place of two bishops in Dardania and Moesia. The authors believe that Γρατιανά was located on
the Sava River where the Vukodraža River flows into it and Μηρίων near the village of Veliki Trno-
vac near Bujanovac or in Krševica, also near Bujanovac.

Јухорске зоре