Džejms Glajk

HAOS

NARODNA KNJIGA
ALFA
2001 .
 Sadržaj

P r o lo g ................................................................................................ 7

1. Efekat lep tira ............................................................................15

E dvard L orenc i njegov m eteorološki m odel-igračka. R ačunar se čudno po­
naša. D ugoročno prognoziranje osuđeno na propast. R ed prerušen u nasum ič-
nost. Svet nelinearnosti. „Potpuno sm o prom ašili suštinu.“

2. R evolucÿa................................................................................... 39
R evolucija u načinu gledanja. Časovnici sa klatnom , svem irske lopte i dečje
ljuljaške. Izum konjske potkovice. R ešena zagonetka: Jupiterova V elika crve­
na pega.

3. Životni usponi ipadovi............................................................... 65

M odeli populacija divljih životinja. N elinearna nauka, „proučavanje neslonov-
skih životinja“ . R ačvaste bifurkacije i vožnja na reci Špreji. Film o haosu i
m esijanski zov.

4. Geometrija prirode ................................................................... 91

O tkriće o cenam a pam uka. B egunac iz Burbakija. G reške u prenosu i razu-
đene obale. N ove dim enzije. Čudovišta fraktalne geom etrije. Potresi u shi-
zosferi. O d oblaka do krvnih sudova. K ante za naučne otpatke. „V ideti svet
u zrncu peska.“

5. Čudni atraktori........................................................................ 135

Jedan problem za B oga. T ranzicije u laboratoriji. R otirajući valjci i tačka pre-
 Džejms Glajk

okreta. R uelova zam isao o turbulenciji. Petlje u faznom prostoru. H ajdučka

trava i kobasice. M ape jednog astronom a. „V atrom eti ili galaksije.“

6. Univerzalnost ........................................................................... 173

N ovi početak u Los A lam osu. R enorm alizacija grupa. D ekodiranje boje. U s­
pon num eričkih eksperim enata. U speh M ičela Fajgenbaum a. U niverzalna te­
orija. Pism a odbijanja. Skup na K om ou. Oblaci i um etničke slike.

7. Eksperimentator .................................................................... 208

H elijum u kutijici. „M eko nadim anje solidnih stvari.“ T ok i oblik u prirodi.
Prefinjeni triju m f A lberta L ibhabera. E ksperim ent se pridružuje teoriji. Od
jedne do m nogo dim enzija.

8. Slike h a o sa .....................................................................231
K om pleksna ravan. Iznenađenje u N jutnovom m etodu. M andelbrotov skup:
izdanci i pipci. U m etnost i trgovina susreću nauku. G ranice fraktalnih baze­
na. Igra haosa.

9. Kolektiv dinamičkih sistem a........................................ 261

Santa K ruz i šezdesete. A nalogni računar. Da li je to bila nauka? „D aleko-
dom etna vizija“ . M erenje nepredvidivosti. T eorija inform acija. Od m ikrora-
zm era do m akrorazm era. Slavina koja kaplje. A udiovizuelna pom agala. Z a­
vršetak jed n o g razdoblja.

10. Unutraši^ji ritmovi ............................................................... 295

N esporazum oko m odela. K om pleksno telo. D inam ičko srce. Podešavanje bi­
ološkog časovnika. K obna aritm ija. Pileći em brioni i nenorm alni otkucaji. Ha-
os kao zdravlje.

11. Haos i onostran h a o sa ................................................ 323

N ova verovanja, nove definicije. D rugi zakon, zagonetka snežne pahuljice i
nam eštene kocke. Prilika i nužnost.
 PROLOG

Policija u gradiću Los Alam osu, u američkoj saveznoj državi Nju M eksi­
ko, zabrinula se, ali nakratko, godine 1974. zbog jednog čoveka koga su viđa­
li kako lunja po mraku, svake noći; crvenkasti sjaj njegove cigarete plovio je
kroz sporedne ulice. Satima je tako šetao, ne usmeravajući se ni prema kom
određenom cilju, pod zvezdanom svetlošću koja je jarko treperila kroz razre-
đeni vazduh stenovitih uzvisina poznatih kao ’m ese’. Nisu se jedino policajci
čudili. U tamošnjoj Nacionalnoj laboratoriji, neki fizičari doznali su da njihov
novi kolega vrši opite s dvadeset šestočasovnim danom , što je značilo da će
njegov raspored budnog stanja i spavanja polako da ulazi u fazu i izlazi iz fa­
ze s njihovim. Ovo je bilo na rubu da izgleda malčice čudno, čak i u Odelje-
nju teorije.
Tokom tri decenije protekle od dana kad je Dž. Robert Openhajmer oda­
brao baš taj nezemaljski novomeksički predeo za rad na projektu 'A tom ska
bom ba’. N acionalna laboratorija u Los Alamosu proširila se preko ogrom ne,
puste visoravni; izgrađeni su akceleratori čestica i gasni laseri, dovedeno je na
hiljade naučnika, adm inistrativnog osoblja i tehničara, i ostvarena je jedna od
najvećih koncentracija superkompjutera na svetu. Neki od starijih naučnika
pamtili su drvene zgrade koje su na brzinu podignute na kam enjaru, u četrde­
setim godinam a dvadesetog veka, ali za većinu sadašnjeg osoblja Los Alamo-
sa, a to znači za mlade žene i muškarce koji su se oblačili u studentskom sti­
lu, u somotske pantalone i radne košulje, prvi tvorci atomske bombe bili su
samo utvare. U celoj Laboratoriji, središte najčistijeg razmišljanja bilo je Ode-
ljenje teorije, poznato i kao ’T-odeljenje’ (Theoretical division), baš kao što je
odeljenje za kom pjutere bilo ’C-odeljenje’ (Computer division), a za naoruža­
nje ’lks-odeljenje’ (X division). Više od sto fizičara i matematičara bilo je za­
posleno u T-odeljenju, i bili su dobro plaćeni, kao i oslobođeni uobičajenog
 D žejm s G lajk

akademskog pritiska - držanja časova i objavljivanja radova. Ovi naučnici im a­

li su iskustva s blistavošću i s ekscentričnošću. Njih iznenaditi - to nije bilo
lako.
Ali M ičel Fajgenbaum bio je izuzetan slučaj. Do tada je objavio samo je ­
dan stručni rad, a ovde se bavio nečim što nije obećavalo neke naročite plo­
dove. Kosa mu je bila raščerupana griva koja mu se sa širokog čela uzdizala
uvis i unazad kao na bistam a nemačkih kompozitora. Oči su mu bile nemirne
i strastvene. Kad god bi progovorio, bilo je to veoma brzo, a iz rečenica je iz­
ostavljao članove i zamenice, na srednjoevropski način, iako je bio rođen u
Bruklinu, u N jujorku. Kad je radio, činio je to opsesivno. Kad nije mogao da
radi, tada je šetao, po danu ili po noći, ali više je voleo noć. Bilo mu je te-
sno u danu od samo dvadeset četiri časa. Ipak, njegov opit u ličnoj kvaziperi-
odičnosti okončao se kad je Fajgenbaum zaključio da mu je nepodnošljivo da
se budi u vreme zalaska sunca, što se moralo desiti svakih nekoliko dana.
Sa dvadeset devet godina, već je postao mudrac među m udracim a, ad hok
konsultant kom e su se naučnici mogli obratiti za savet kad se suoče s nekim
izuzetno složenim problem om - ako su, naime, mogli da pronađu Fajgenbau-
ma. I, jedne večeri, stiže on na posao upravo u vreme kad je direktor labora­
torije, Harold Egnju, polazio kući. Egnju je bio moćna figura, jedan od prvo­
bitnih O penhajmerovih šegrta. Egnju je nadleteo Hirošimu u avionu u kome su
bili instrumenti, odmah iza aviona ’Enola G ej’, i fotografisao je isporuku pr­
vog proizvoda ove Laboratorije.
„Koliko čujem , ti si stvarno pam etan“ , reče Egnju Fajgenbaumu. „Ako si
tako pam etan, zašto ne bi časkom rešio lasersku fuziju?“
Čak su se i Fajgenbaumovi prijatelji pitali da li će on ikada napisati neki
sopstveni rad. Iako je bio veoma voljan da na licu mesta čarobnjački odgovo­
ri na njihova pitanja, činilo se da nije zainteresovan da samostalno istraživanje
usmeri ka bilo kom problemu koji bi bio vredan truda. Razm išljao je o turbu­
lencijam a u tečnostim a i gasovima. Razmišljao je o vremenu - da li vreme kli­
zi glatko napred, ili skakuće u zasebnim koracima, kao niz sličica u nekom
kosmičkom filmu. Razm išljao je o sposobnosti oka da vidi konzistentne boje i
oblike, u jednom svetu za koji fizičari znaju da je promenljiv kvantni kaleido­
skop. Razm išljao je o oblacim a, gledajući ih kroz prozore aviona (sve dok, go­
dine 1975, njegove naučničke povlastice za vožnju avionom nisu zvanično uki­
nute zbog preteranog korišćenja) ili s planinarskih stazica iznad Laboratorije.
U planinskim gradićima na am eričkom Zapadu, oblaci baš i ne liče mno­
H aos

go na one čađave, nisko razvučene, neodređene m agluštine koje znamo u gra­

dovima na Istoku. Iznad Los Alam osa, u zavetrini jedne velike vulkanske kal-
dere, oblaci se prosipaju preko neba u formacijam a koje su nasumične, da, ali
i ne sasvim nasumične: vidiš da stoje kao niz jednakih klinova ili se valjaju u
uredno naboranim obrascim a nalik na moždane vijuge. U neko olujno popod­
ne, kad nebo svetluca i podrhtava od elektriciteta koji nadolazi, oblak možeš
da vidiš jasno i s daljine od pedeset kilom etara, uočavaš kako on filtrira sve­
tio i odražava ga, tako da posle nekog vremena celo nebo izgleda kao spekta­
kularna priredba upriličena samo zato da bi se fizičarim a uputio blagi prekor.
Oblaci su predstavljali jedan vid prirode koji je glavni tok fizike zaobišao, vid
koji je u isto vreme mutan i do tančina precizan, strukturisan, ali i nepredvi­
dljiv. Fajgenbaum je mozgao o takvim stvarima, tiho i neplodotvorno.
Za fizičara, postizanje laserske fuzije bio je stvarni problem: snaći se u za­
gonetkam a atomske fizike i ustanoviti ’spin’, ’boju’ i ’ukus’ neke čestice bio
je stvarni problem; odrediti kad je nastao kosmos bio je stvarni problem . Raz-
umeti oblake, pak, to je bio problem za meteorologe. Kao i drugi fizičari, Faj­
genbaum je koristio potcenjivački, oštar rečnik pri ocenjivanju takvih proble­
ma. Jasna stvar, mogao bi on reći, što znači: do rezultata može doći svaki
kvalifikovani fizičar ako dobro razmisli i izračuna. Ali ako nije baš jasna stvar,
a ti postigneš rezultat, sledi veliki ugled, pa i Nobelova nagrada. Za najteže
problem e, problem e koji neće da popuste bez dugotrajnog virenja u utrobu ko-
sm osa, fizičari su rezervisali reči kao što je: dubok problem . Godine 1974, Faj­
genbaum je, iako to gotovo niko od njegovih kolega nije znao, radio na je d ­
nom dubokom problemu: na haosu.

Tam o gde haos počinje, klasična nauka prestaje. Od prvog dana kad je svet
dobio fizičare i kad su oni počeli istraživati zakone prirode, nauka je živela u
jednoj posebnoj vrsti neznanja u vezi s neredom u atmosferi i u uskomešanom
moru, i u vezi s fluktuacijam a raznih populacija živih bića u prirodi, i s osci­
lacijama u srcu i mozgu. Ta neregularna strana prirode, diskontinuirana, sklo­
na greškama - bila je za nauku zagonetka, ili, još gore, monstruoznost.
Ali u 1970-im godinam a, nekolicina naučnika u Sjedinjenim Američkim
Državam a i u Evropi počela je nalaziti put kroz nered. Ti ljudi bili su m ate­
m atičari, fizičari, biolozi, hem ičari, i svi su tragali za vezama između različi­
tih vrsta nepravilnosti. Fiziolozi su našli iznenađujući poredak u onom haosu
 D jejm s G lajk

koji se najednom razvije u ljudskom srcu, i koji je glavni uzročnik iznenadne,

neobjašnjive smrti. Ekolozi su istraživali uspone i padove populacija moljaca.
Ekonomisti su iskopavali stare podatke o cenama deonica na berzi i pokušava­
li nove vrste analiza. Uvidi koji su iz toga proisticali vodili su pravo u svet
prirode - u oblike oblaka, putanje munja, mikroskopska preplitanja krvnih ka-
pilara, galaktička grupisanja Zvezda.
Kad je M ičel Fajgenbaum počeo razmišljati o haosu u Los Alam osu, bio
je jedan od desetak takvih naučnika na svetu, ali oni su bili razasuti, i jedan
za drugoga nisu znali. Jedan m atem atičar u Berkliju, u K alifom iji, formirao je
malu grupu posvećenu studiranju 'dinam ičkih sistem a’. Jedan populacioni bio­
log na Univerzitetu Prinston spremao se da objavi strastven apel svim naučni­
cima da osm otre iznenađujuće kom pleksna ponašanja koja se kriju u nekim jed ­
nostavnim modelima. Jedan geom etar zaposlen kod IBM -a tražio je novu reč
koja bi opisala porodicu oblika - zupčastih, zapetljanih, rascepkanih, izuvija-
nih, polomljenih - koji su, po njegovom uverenju, jedan od organizacionih
principa prirode. Jedan francuski matematički fizičar tada je upravo objavio
kontroverznu tvrdnju da bi turbulencija u tečnostima mogla imati nekakve ve­
ze s jednom bizarnom , beskrajno zamršenom apstrakcijom kojoj je on nadenuo
ime 'čudni atraktor’ (stränge attractor).
Deceniju kasnije, reč haos bila je , već, sažeto ime za jedan brzorastući po­
kret koji je preoblikovao tkivo naučnog establišmenta. Imate danas u izobilju
konferencije o haosu, i časopise o haosu. Menadžeri državnih programa koji
kontrolišu budžete namenjene istraživačkom radu za vojsku, za CIA, i za M i­
nistarstvo energije, ulažu sve veće sume u istraživanja o haosu, i postavljaju
specijalne adm inistratore finansija za to. Na svakom većem univerzitetu i u sva­
kom većem istraživačkom centru privatnih korporacija, postoji poneki teoreti­
čar koji se bavi ponajviše haosom , pa tek onda onim što je , nominalno, nje­
gova struka. U Los Alamosu je uspostavljen Centar za nelinearne studije, čiji
zadatak je da koordinira rad na haosu i srodnim problemima; slične institucije
pojavile su se na univerzitetskim kam pusim a (teritorijama) širom SAD.
Haos je stvorio posebne tehnike korišćenja kompjutera, a i posebne vrste
grafičkih slika; to su slike koje uspevaju da uhvate fantastičnu i krhku struk­
turu koja leži ispod kompleksnosti. Ova nova nauka rodila je i svoj sopstveni
jezik, elegantan stručni žargon u kome se pominju fraktali i bifurkacije, naiz-
meničnosti i periodičnosti, previjeno-peškirni difeomorfizmi i glatko-knedlaste
mape. To su novi elementi kretanja, baš kao što su, u tradicionalnoj fizici,
H aos

kvarkovi i gluoni novi elementi materije. Po mišljenju nekih fizičara, haos je

nauka o procesu, a ne o stanju; o nastajanju, a ne o bivanju.
Sad kad je nauka počela gledati tako, ona vidi haos praktično u svemu.
Diže se dim cigarete kao tanki, glatki mlazič, a onda se razleluja u obilje kri-
vuljica. Zastava praska na vetru. Kapljanje vode iz česm e, koje je bilo ravno-
merilo, postaje nasumično. Haos iskrsava u m eteorologiji, u ponašanju aviona
u letu, automobila koji su zakrčili autoput, nafte u cevi naftovoda. Koji god
da je m edijum , ponašanje je usklađeno s istim novootkrivenim zakonima. Svest
0 ovom e utiče i na funkcionere osiguravajućih društava, na astronome kad gle­
daju Sunčev sistem, na političke teoretičare kad govore o napetostima koje je d ­
nog dana ’prsnu’ i pretvore se u oružani sukob.
H aos, dakle, nadilazi podele između naučnih disciplina. Pošto je haos na­
uka o opštoj prirodi sistema, okupio je mislioce iz oblasti koje nekad bejahu
veoma udaljene. „Рге petnaest godina imali smo u nauci krizu preterano uske
specijalizacije“ , rekao je jedan zvaničnik američke Ratne mornarice publici sa­
činjenoj od matem atičara, biologa, fizičara i doktora medicinskih nauka. „Za­
hvaljujući haosu, ta kriza je znatno ublažena.“ Haos, međutim, i nam eće pro­
bleme koji se opiru tradicionalnim naučnim načinima rada. Sugeriše, veoma
snažno, da postoje univerzalna pravila ponašanja u stvarima koje su veoma slo­
žene. Prvi teoretičari haosa, naučnici koji su tu disciplinu i pokrenuli, bili su
po nekim sklonostima slični. Umeli su da sagledaju obrazac, naročito ako se
isti obrazac pojavljuje u više razmera jednovrem eno. N jima se dopadala nasu-
m ičnost, ali i kompleksnost; voleli su te zupčaste ivice i nagle skokove. Vero-
vatelji u haos - oni sami ponekad kažu za sebe da su ’preobraćeni’, ili ’ver-
nici’, ili čak evangelisti - nagađaju o determinizmu i slobodnoj volji, o evo­
luciji, i o prirodi svesne inteligencije. Imaju osećanje da je dosad u nauci pre-
ovladavala sklonost ka redukcionizm u, ka razlaganju pojava na sastavne deliće
1 analizi jednog po jednog delića (kvarka, hromozoma, neurona...), ali da sada,
zahvaljujući baš njihovim naporim a, nailazi jedan novi trend: posmatranje ce-
line.
N ajstrastveniji zastupnici ove nove nauke idu čak toliko daleko da kažu
kako će dvadeseti vek da se pamti po samo tri stvari: relativnosti, kvantnoj
m ehanici, i haosu. Haos je , tvrde oni, izrastao u treću veliku revoluciju u pri­
rodnim naukama ovoga stoleća. I, gle, kao i prve dve revolucije, haos potko­
pava temelje njutnovske fizike. Jedan fizičar je to iskazao ovako: „Relativnost
je izbrisala njutnovsku iluziju o apsolutnosti prostora i vremena; kvantna fizi­
 D žejm s G lajk

ka je srušila njutnovski san o mogućnosti da se procesi m erenja kontrolišu; a

haos elim iniše laplasovsku fantaziju o determinističkoj predvidljivosti.“ Od ta
tri pojm a, m eđutim , jedino se haos odnosi na onu vaseljenu koju mi gledamo
i opipavamo u svakodnevnom životu, na stvari u ljudskim razmeram a. Sada je
legitimno da naučnici analizuju naša svakodnevna iskustva, realne slike sveta
oko nas. Već odavno postoji osećanje (ali se ne kaže uvek otvoreno) da je te­
orijska fizika odlutala daleko od ljudske intuicije o svetu. Niko ne zna da li
će se ispostaviti da je to bila plodna jeres, ili samo jeres. Ali, neki od onih
koji su smatrali da je fizika saterala samu sebe u ćošak, sad veruju da bi joj
haos mogao pružiti izlaz.
U nutar same fizike, studije haosa izrasle su iz zabačenih, marginalnih obla­
sti. Tokom glavnine dvadesetog veka, osnovni tok fizike bilo je istraživanje
atomskih čestica; posm atranje tih gradivnih elemenata m aterije, pri sve većim
i većim energijam a, u sve sićušnijim razmeram a, u sve kraćim delićima vre­
m ena. Iz čestične fizike rodile su se teorije o fundamentalnim silama prirode i
o poreklu kosmosa. Ali, nekim mladim fizičarima nije se dopadao put kojim
je krenula ta najprestižnija nauka. Počelo im se činiti da je napredovanje spo­
ro, da je davanje imena sve novim i novim česticama uzaludan posao, da je
teorija zagušena. U nailasku haosa videli su šansu da se donekle preusmeri či­
tava fizika. Jer tom naukom je i predugo dominirala, smatrali su, svetlucava
apstrakcija visokoenergetskih čestica i kvantne mehanike.
Kosmolog Stiven Hoking, koji na Univerzitetu K embridž u Engleskoj se-
di za onom katedrom gde je nekada sedeo ser Isak Njutn, govorio je 1980. go­
dine o stanju u svojoj oblasti, ali i fizici uopšte, u predavanju čiji naslov je
bio ’Da li se nazire kraj teorijske fizike?’
„Već znamo fizičke zakone koji upravljaju svim onim što doživljavamo u
svakodnevnom životu... Fizici služi na čast to što sada samo uz pomoć ogrom ­
nih mašina, i uz ogromne troškove, uspevamo da izvedemo opite čiji ishod ne
možemo predvideti.“
Hoking je znao da razumevanje zakona prirode u term inim a čestične fizi­
ke ostavlja nerešen problem prim ene tih zakona na iole komplikovanije siste­
me. Predvidljivost (prediktabilnost) predstavlja jednu stvar u maglenoj komori
gde ti se dve čestice sudare posle hvatanja zaleta u suprotnim smerovima kroz
akcelerator. Sasvim je druga stvar kad imaš makar i sasvim skromno bure teč-
nosti koja se uskomešala; ili vrem enske prilike na planeti Zemlji; ili ljudski
mozak.
H aos • 13

Z a Hokingovu fiziku, tu nauku koja već dugo godina efikasno žanje No-
belove nagrade ali i ogromne budžetske pare za svoje opite, često se kaže da
je revolucija. Na mahove se čak činilo da je prišla na dohvat Svetog grala na­
uke, naim e, Velike objedinjene teorije ili 'teorije svega’. Našla je trag sveu­
kupnog razvoja energije i materije maltene do prvog trena u istoriji ove vase-
ljene. M eđutim , da li je revolucija ovo što se radi posle Drugog svetskog ra­
ta? Ili je to samo popunjavanje okvira koji nam ostaviše Ajnštajn, Bor, i dru­
gi oci relativnosti i kvantne mehanike? Nema sumnje da su dostignuća fizike,
od atomske bombe do tranzistora, izmenila predele dvadesetog veka. Ali, po­
lje gledanja čestične fizike kao da se suzilo. Već dve generacije su prošle od
onih vrem ena kad je, iz tog polja nauke, poslednji put naišla nova teorijska
ideja sposobna da izmeni način kako nespecijalisti sagledavaju svet.
Ona fizika koju Hoking opisuje mogla bi da kom pletira svoju misiju a da
ne odgovori na neka od najosnovnijih pitanja o prirodi. Kako počinje život?
Sta je turbulencija? Nadasve, u jednom svemiru koji je u vlasti entropije, i ko­
ji se zbog toga pomiče sve više i više ka totalnom neredu, kako nastaje red?
U isti mah. stvari iz svakodnevnog iskustva kao što su tečni i mehanički si­
stemi počele su da nam izgledaju tako osnovne i obične da smo pretpostavlja­
li da su dobro shvaćene. A to nisu bile.
Dok revolucija u haosu odmiče svojim tokom, najbolji fizičari se vraćaju
bez postiđenosti onim pojavam a koje su ostale u ljudskim razmerama. Ne pro­
učavaju više samo galaksije, nego, poneki put, i oblake. Obavljaju profitabilna
kom pjuterska istraživanja ne samo na krejovima, nego i na mekintošima. V o­
deći časopisi objavljuju radove o čudnovatoj dinamici lopte koja skakuće po
stolu, naporedo s radovim a iz kvantne fizike. Uvidelo se da i najprostiji siste­
mi mogu biti izuzetno nepredvidljivi iako u sebi sadrže i veoma mnogo reda
- prepletenog velikom količinom haosa. Bila je potrebna nova vrsta nauke da
bismo počeli da prelazim o zjapeću provaliju između onoga što radi jedna m a­
la stvar (jedan molekul vode, jedna ćelija srčanog m išića, jedan neuron) i ono­
ga što milioni njih rade.
G ledajte dva m ehurića pene koji teku jedan pokraj drugog na dnu vodo­
pada. Sta možete pouzdano reći o tome koliko su udaljeni bili na vrhu? Ništa.
Sto se tiče standardne fizike, situacija je bila otprilike kao da je Bog lično uzeo
sve te m olekule vode, sakrio ih ispod stola, i promešao. Tradicija je bila da
fizičar, kad vidi kompleksne r e z u lta t a r 'g ^ tô kompleksne uzroke. A kad vidi
nasumični (engl, random) odnos iz n p lu on3§gkšto u jedan sistem ulazi i ono­
 D žejm s G lajk

ga što izlazi, on zaključi da će u realističnu teoriju o tome svakako morati da

ugradi i nasum ičnost, tako što će, sasvim veštački, dodati šum ili grešku. M o­
derne studije haosa počele su u 1960-im godinama uviđanjem (koje je vrlo spo­
ro napredovalo) da i sasvim jednostavne matematičke jednačine mogu modelo-
vati sisteme koji po svojoj uskomešanosti nimalo ne zaostaju za vodopadom.
Neka m inuciozna promena inputa proizvede, začas, ogromnu razliku u izlaznom
rezultatu - pojava kojoj dadoše naziv ’velika osetljivost na početne uslove’.
Kod vremenskih prilika, na prim er, ovo je dobilo napola šaljivi naziv efekat
leptira. Ideja je: da jedan leptir koji zamahom krila uskom eša vazduh u Pekin­
gu danas, m ože tim e bitno izmeniti olujne sisteme iznad Njujorka kroz mesec
dana.
Kad su istraživači haosa počeli da razmišljaju o genealogiji svoje nove na­
uke, našli su m noge intelektualne putanje koje su vodile iz prošlosti. Jedna od
tih putanja jasno se izdvajala. Za mlade fizičare i matem atičare koji su ovu re­
voluciju predvodili, startna tačka bio je upravo efekat leptira.
 1.
EFEKAT LEPTIRA
Fizičari vole da zamišljaju kako je dovoljno reći:
ovo su uslovi, šta će se sledeće desiti?

Ričard P. Fejnman
 Sunce je sijalo na nebu bez ijednog oblačka. Vetrovi su hujali preko pla­
nete Zem lje glatke poput stakla. Nikad da padne noć; ni govora o jeseni, niti
zimi. K iša uopšte nije padala. Simulirane vremenske prilike u novom računa­
ni Edvarda Lorenca razvijale su se polagano, ali pouzdano, prolazeći kroz je d ­
nu večnu ’suvoću letnjeg podneva’, kao da se ceo svet pretvorio u K am elot ili
u neku izuzetno uravnjenu verziju južne Kalifornije.
Kroz prozor je Lorenc, dabom e, mogao da posmatra stvarne vremenske pri­
like: kako izm aglica ranog jutra puzi kroz kam pus (univerzitetsku teritoriju)
M asačusetskog instituta za tehnologiju, ili kako niski oblaci, dolazeći s A tlan­
tika, klize iznad krovova. Ali m agle ni oblaka nikada nije bilo, nimalo, u m o­
delu koji je bio ostavljen da funkcioniše u Lorencovom kompjuteru. Ta m aši­
na zvala se Rojal M ak Bi (Royal M cBee) i bila je pravi čestar kablova i va-
kuumskih staklenih cevi; ozbiljno je zakrčila Lorencovu kancelariju, proizvodi­
la je iznenađujuće i nervirajuće zvuke, i kvarila se otprilike jednom nedeljno.
Nije im ala ni brzinu, a ni m em oriju, za stvaranje realistične simulacije Zem lji-
ne atmosfere i okeana. Ipak, Lorenc je te 1960. godine uspeo da stvori jedno
kobajagi-vrem e koje je fasciniralo njegove kolege. Svakog minuta m ašina je
obeležavala prolazak jednog dana, tako što je ispisivala red cifara preko stra­
nice. Ako si znao da čitaš te ispise (printaute), mogao si videti da preovlada-
vajući zapadni vetar skreće nekada ka severu, nekada ka jugu, pa opet ka se-
veru. Digitalni cikloni vrteli su se lagano preko tog idealizovanog globusa.
Kroz fakultet se širila priča o ovome. Meteorolozi su dolazili, a i postdiplom-
ci, okupljali su se i kladili se između sebe koje će sledeće vremenske prilike
da se pojave kod Lorenca. Iz nekog razloga, činilo se da se ništa ne dešava
na identičan način dvaput.
Lorencu su prijale sve te vremenske prilike. (Ali, ne mora svaki istraživač
m eteorologije da bude takav; to nije obaveza.) Njemu se sviđala ta promenlji-
 Džejms Glajk

vost. Obrasci koji se u atmosferi pojavljuju, a zatim nestaju; porodice vrtloga

i ciklona; događaji koji svi, apsolutno, poštuju matem atička pravila, a ipak se
nikad ne ponavljaju. Kad je gledao oblake, Lorencu se činilo da u njim a na­
slućuje neku vrstu strukture. Svojevremeno se plašio da će studije m eteorolo­
gije biti kao kad uzmeš dečju kutiju s poklopcem i lutkom koja iznenada is­
kače pomoću opruge, pa onda uzmeš i šrafciger i razmontiraš je na sastavne
delove. Sad se pitao da li će nauka uopšte, ikada, moći da prodre u tu magi­
ju. Vrem enske prilike imaju jedan ’ukus’ koji se ne može uhvatiti nabrajanjem
prosečnih vrednosti. Najviša dnevna temperatura u mesecu junu u gradu Kem-
bridžu u M asačusetsu iznosi 23 stepena Celzijusa. Prosečni broj kišnih dana u
Rijadu u Saudijskoj Arabiji iznosi deset godišnje. To su statistike. Ali suština
je u načinu kako se obrasci u atmosferi menjaju s vrem enom , a Lorenc je na
Rojal Mak Biju uhvatio baš to.
On je bio bog te mašinske vaseljene, i mogao je da bira zakone prirode
kako mu se prohte. Posle izvesne količine vrlo nebožanskih pokušaja i pogre­
šaka. opredelio se za dvanaest zakona. To su bila numerička pravila - jedna-
čine koje su iskazivale odnos između temperature i pritiska, pritiska i brzine
vetra, i tako dalje. Lorencu je bilo jasno da stavlja u pogon njutnovske zako­
ne, naime, alate koji dolikuju jednom e časovničaru-božanstvu sposobnom da
stvori svet a zatim da ga pusti da, tako stvoren, dalje funkcioniše čitavu več-
nost. Zahvaljujući determinizmu fizičkih zakona, dalje intervencije bile bi ne­
potrebne. Oni koji su pravili takve modele bili su vrlo čvrsto uvereni da za­
koni kretanja daju matem atički most, apsolûtno pouzdan, od prošlosti ka bu­
dućnosti. Ako razumeš te zakone, razumeš i vaseljenu. To je bila filozofija iza
modelovanja vremenskih prilika na računam.
Ako su filozofi osamnaestog veka zaista zamišljali da je njihov Tvorac je ­
dan dobronam em i ne-intervencionista, zadovoljan da ostaje iza kulisa, mogli su
lako imati u vidu nekog kao što je Lorenc. Jer on je bio, među m eteorolozi­
ma, čudna ptica. Imao je izbrazdano lice Jenkija seljaka, i blistave oči koje su
stvarale utisak smeha i kad se nije smejao. Retko kad je govorio o sebi i svom
radu; ali je često slušao. Često mu se dešavalo da se izgubi u svetovima ne­
kih svojih kalkulacija ili sanjarija u koje njegove kolege nisu uspevale da pro­
dru. Njegovi najbliži prijatelji kažu da je Lorenc provodio dobar deo svog vre­
mena 'izgubljen u svem iru’, negde daleko.
Kao dečak, voleo je da prati atmosferske prilike; pomno je beležio najvi­
še i najniže temperature na maks-m in term ometru koji je bio okačen ispred ku­
Haos 19

će njegovih roditelja u Zapadnom Hartfordu u američkoj saveznoj državi Ko-

nektikat. Ali mnogo više vremena provodio je u kući, igrajući se s knjigama
m atem atičkih zagonetki. Ponekad su on i njegov otac rešavali zagonetke zajed­
no. Jednom su naišli na izuzetno težak problem za koji se pokazalo da je ne-
rešiv. „To je neprihvatljivo“ , rekao mu je otac, „uvek možeš pokušati da rešiš
problem m akar tako što ćeš dokazati da je nerešiv.“ Lorencu se ovo dopalo;
oduvek mu se dopadala čistota matem atike. Kad je diplom irao na koledžu Dar­
mut, godine 1938, smatrao je da će njegov životni poziv biti matem atika. Me­
đutim , um ešala se jedna spoljašnja okolnost, Drugi svetski rat. Uputiše Loren­
ca da predviđa kakvo će vreme biti, za potrebe ratnog vazduhoplovstva. Posle
rata odluči on da ostane u meteorologiji, ali da istražuje njenu teoriju, da po­
gura matem atiku toga malčice dalje. Pročuo se objavljujući radove o klasičnim
problem im a, na primer o opštoj cirkulaciji atmosfere. U međuvremenu je na­
stavio da razm išlja o predviđanju vremena.
Po mišljenju većine ozbiljnih meteorologa, ta disciplina bila je, ipak, ne­
što m anje od nauke. Bilo je to nešto što rade tehničari, i to ’odokativno’, ot­
prilike, po nekom osećaju ili intuiciji. Gledaju instrumente, gledaju oblake, pa
kažu kakvo će vreme biti sutra. U suštini: nagađaju. U naučnim centrima kao
što je M IT, meteorologija se radije bavila onim problem im a koji imaju reše-
rija. Lorenc je razum eo ’m uljavost’ predviđanja vremena jednako kao i sve nje­
gove kolege, jer, lično se bavio tim e, i to za dobrobit ratnih pilota; ali, imao
je i jedno dodatno interesovanje za taj problem - matematičko.
M eteorolozi ne samo što su s prezirom gledali na posao vremenske prog­
noze, nego su, kao i gotovo svi ozbiljni naučnici onog vremena, osećali nepo-
verenje prema računarima. Ti kalkulatori, malo ojačani - ma, otkud bi to m o­
gao biti alat za naučnika-teoretičara. Prema tome, numeričko predviđanje vre­
mena bilo je nešto kao neželjeno dete. A ipak. čas je bio pravi. Dva stoleća
je vremenska prognoza čekala na pojavu mašine koja će moći da ponavlja h i­
ljade kalkulacija iznova i iznova, sirovom snagom. Samo kom pjuter je mogao
realizovati neku stvarnu korist iz Njutnovog obećanja da će se svet uvek ’ras-
klapati’ tačno po determ inističkim putanjam a, vezan pravilima kao što su pla­
nete vezane pravilim a, predskaziv poput plim a ili pom račenja (eklipsi) Sunca i
M eseca. U teoriji, kom pjuter je mogao omogućiti meteorolozima da urade isto
ono što su astronomi odavno postigli olovkom i kliznim šiber-lenjirom za iz­
računavanje: da iskalkulišu tačnu budućnost svog sveta, na osnovu početnih
uslova i fizičkih zakona koji upravljaju daljom evolucijom. Jednačine koje opi­
 D žejms Glajk

suju kretanje vazduha i vode bile su jednako dobro poznate kao one koje opi­
suju kretanje planeta. Astronomi nisu dostigli savršenstvo, niti će ga ikad do­
stići, ne u jednom Sunčevom sistemu na koji stalno deluju vučne sile gravita­
cije devet planeta, nekoliko desetina prirodnih satelita, i hiljada asteroida; ali,
izračunavanja planetarnih putanja tako su tačna da je narod zaboravio da su i
to, u suštini, prognoze. Kad astronom kaže: „Halejeva kom eta ima da se vra­
ti kroz sedam deset šest godina!“ - to zvuči kao fakt, ne kao proročanstvo. D e­
term inističko numeričko predviđanje daje tačne prognoze kretanja svemirskih
letelica i projektila. Zašto ne i vetrova i oblaka?
Vremenske prilike jesu ogromno kom plikovanije, ali su podvrgnute istim
zakonima. M ožda bi dovoljno jak kom pjuter mogao da bude ona vrhovna in­
teligencija koju je zamislio Laplas, filozof-m atem atičar iz osamnaestog veka
koji je njutnovsku groznicu iskazao izuzetno dobro: „Takva inteligencija“ , pi­
sao je Laplas, „obuhvatila bi jednom istom formulom kretanja najvećih tela u
vasioni. i kretanja najlakših atoma; za nju, ništa ne bi bilo neizvesno, pa bi se
pred njenim očima pojavila i budućnost, i prošlost.“ U ovim našim vrem eni­
ma, u danim a A jnštajnovog relativiteta i Hajzenbergove neizvesnosti, Laplas iz­
gleda m altene kao komedijaš, s tim svojim optimizmom; ali, veliki deo m oder­
ne nauke jurio je a juri i danas ipak za njegovim, Laplasovim , snom. Im pli­
citno, misija mnogih naučnika dvadesetog veka - biologa, neurologa, ekonom i­
sta - ostaje upravo ta: da svoj kosmos razlome na najsitnije kom adiće koji će
se ponašati tačno po naučnim zakonima. U svim tim naukam a na snazi je ne­
ka vrsta njutnovskog determinizma. Oci modernog računarstva oduvek su im a­
li Laplasa na umu, a istorija računarstva i istorija prognoziranja prepletene su
još od dana kad je Džon fon Nojm an konstruisao svoje prve mašine u Institu­
tu za napredne studije u Prinstonu, u saveznoj državi Nju D žersi, u 1950-im
godinama. Fon Nojman je uviđao da bi vremenska prognoza bila idealan za­
datak za kompjuter.
U vek je postojao i jedan mali kom prom is, tako malen da su aktivni nauč­
nici obično zaboravljali da je on tu i da vreba iz nekog prikrajka njihove fi­
lozofije kao neplaćeni račun. M erenje nikad ne može biti perfektno. Naučnici
koji marširaju u Njutnovoj koloni zapravo mašu jednom drugom zastavom , ko­
ja kaže: ako steknemo približno (aproksimativno) znanje o početnim uslovima
u jednom sistem u, i ako razumemo zakone prirode, moći ćemo da izračunamo
približno buduće stanje tog sistema. Ova pretpostavka leži u filozofskom srcu
Haos

nauke. K ao što je jedan teoretičar voleo da govori svojim studentima: „Bazič­

na ideja nauke Zapada sastoji se u tome da ne moraš uzeti u obzir pad je d ­
nog lista s drveta na nekoj planeti u nekoj drugoj galaksiji ako želiš da obja­
sniš kretanje kugle na bilijarskom stolu negde na Zemlji. Veoma male uticaje
možemo zanem ariti. Postoji određena konvergencija u načinu kako stvari funk-
cionišu, a uticaji koji su proizvoljno maleni ne mogu se naduvati da daju pro­
izvoljno velike efekte.“ Klasična je stvar da ova vera u konvergenciju i aprok­
simaciju daje dobre rezultate: ona radi. M ajušna greška u utvrđivanju pozicije
Halejeve komete 1910. godine dala bi samo majušnu grešku u predviđanju ka­
da će se ta kom eta pojaviti godine 1986; štaviše, ta greška bi ostajala uvek
m ajušna, još milionima godina. Kompjuteri se oslanjaju na istu pretpostavku
kad navode svemirske letelice: približno tačan input daje približno tačan rezul­
tat. I ekonom ske prognoze oslanjaju se na ovu pretpostavku, iako je njihov
uspeh manje očigledan. Zato su i pioniri globalnih vremenskih prognoza kre­
nuli na isti- način.
Lorenc je, svojim prim itivnim kompjuterom, redukovao vremenske prilike
na nešto što je njihov skelet, totalno ogoljen. Pa ipak, iz reda u red teksta, is-
printani rezultati ponašali su se na prepoznatljivo zemaljski način. Odgovarali
su njegovim dragim intuicijam a o vremenskim prilikam a, njegovom osećanju
da se atmosfera ponavlja, da pokazuje slične obrasce u povećanju i sniženju
pritiska, u zaokretanju vetrova ka jugu ili ka severu. Lorenc je otkrio da kad
jedna linija izgura od visokog do niskog bez ikakve grbine, odmah iza toga
dolaze dve uzastopne velike grbine, i rekao je: „Eto, ovu vrstu pravila bi pred-
viđač vremena mogao iskoristiti.“ Ali ponavljanja nikada nisu bila sasvim tač-
na. Postojao je obrazac, s narušavanjima. Uredni nered.
D a bi njegovi obrasci bili lakše vidljivi, Lorenc je stvorio jednu prim itiv­
nu vrstu grafike. Umesto da printa uobičajene linije cifara, naredio je mašini
da ostavlja izvestan broj praznih mesta a posle toga da kuca malo slovo a.
Opredeljivao se za jednu od varijabilnih vrednosti, na primer za pravac kreta­
nja vazdušne struje. Slova a počinjala su pclako da marširaju preko hartije, u
talasavim linijam a, praveći duge serije brda i dolina koje su predstavljale ka­
ko vetar (koji nastavlja, u osnovi, da duva sa zapada) skreće ka severu ili ka
jugu preko kontinenta. Urednost ovog procesa, način kako su se prepoznatlji­
vi ciklusi ponavljali opet i opet ali nikada dvaput na potpuno isti način, im a­
li su neku hipnotičku fascinantnost. Sistem kao da je lagano otkrivao svoje taj­
ne oku predviđača vremena.
22 • D iejm s Glajk

Jednog dana, u zimu 1961, želeći da jednu sekvencu pregleda pomnije, Lo­
renc se opredelio za prečicu. Umesto da počne čitav proces još jednom iz po­
četka, počeo je ’od sredine’. Naim e, dao je mašini početne uslove tako što je
otkucao brojeve iz jednog ranijeg printauta. Onda je otišao niz hodnik da se
skloni od šklopotanja i da na miru popije kafu. Kad se vratio, jedan sat kasni­
je, video je nešto neočekivano, čime je bilo zasađeno seme jedne nove nauke.
Ovaj novi ispis trebalo je da bude identična kopija starog. Lorenc je svo­
jeručno otkucao svaku pojedinu brojku. Program nije bio niukoliko izmenjen.
Pa ipak, zureći zapanjeno u novu krivulju, Lorenc je video da su vremenske
prilike odstupile od onih ranijih tako brzo da je, u roku od samo 'nekoliko me-
seci’, svaka sličnost nestala. Gledao je prvi niz podataka, pa drugi. Razlika je
bila kao da je izvukao, žmureći, ’iz šešira’, dva lista bez ikakve međusobne
veze. N jegova prva misao bila je: eto, pregore još jedna trioda!
O nda je pred njegovim očima zablistala istina. Ne, nije bilo nikakvog kva­
ra u mašini. K rivica je bila u njemu, u načinu kako je kucao. U memoriji kom ­
pjutera bilo je sačuvano početno stanje sa šest decimalnih mesta: 0,506127. Lo­
renc je mislio da malo uštedi na prostoru pa je otkucao samo tri: 0,506. Uneo
je u računar zaokrugljeni broj, smatrajući da je tako mala razlika - manje od
jednog hiljaditog dela tačne vređnosti - nevažna.
Pretpostavka razumna, zaista. Ako satelit koji posm atra vremenske prilike
nad okeanom očita temperaturu tačno do jednog hiljaditog dela stepena Celzi-
jusa, operatori tog satelita smatraju da su imali sreće. Lorencov Roja! Mak Bi
radio je sasvim po klasičnom programu. Jednačine su bile u svemu potpuno
determinističke; čitav sistem je bio takav. Kad god je u kompjuter učitan ap­
solutno isti skup početnih uslova, počinjale su se stvarati krivulje zaista apso­
lutno iste. Pa onda je logično pomisliti da ako uneseš samo malčice drugačije
početne uslove, treba da dobiješ malčice drugačije krivulje. Jedna mala num e­
rička greška je kao jedan mali dah vetrića; dunulo, pa ništa. Valjda se m noga
m alena kolebanja povetarca m eđusobno ponište, ili se naprosto rasplinu, bez
ikakvog uticaja na važne, krupne elemente vremenskih prilika. Pa ipak, u tom
Lorencovom sistemu jednačina, pokazalo se da vrlo male greške imaju ogrom ­
ne, porazne posledice.
Odlučio je da temeljitije istraži kako će se razilaziti vremenske prilike ako
u početnim uslovim a bude, nam erno, stvarana maltene identična situacija. Pre­
kopirao je na paus-papir jednu od tih krivulja i položio je preko druge. U po­
četku sve isto. Zatim jedna linija počinje da kasni, da se samo malo, minimal-
Haos 23

Kako se razlikuju dva uzorka vremenskih prilika. Od gotovo iste početne tačke, kom­
pjuter Edvarda Lorenca došao je do dva uzorka vremenskih prilika koji su postepeno
postajali sve različitiji, tako da je na kraju svaka sličnost između njih nestala. (Iz
Lorencovih ispisa 1961. godine.)

no ’vuče’ za drugom. Već kod sledeće velike grbine, jasno se videlo da nisu
više u istoj fazi. Kod treće ili četvrte grbine nestajala je svaka sličnost.
Bila je to samo jedna klim atava linija iz jednog trapavo skrpljenog raču-
nara. Lorenc je mogao pretpostaviti da nešto nije u redu s mašinom ili s nje­
govim m atem atičkim modelom - verovatno je trebalo da to pretpostavi. Nije
to bila situacija kao da je spojio natrijum i hlor i dobio zlato. Ali, raspolažu-
ći m atem atičkom intuicijom koju će njegove kolege početi da naslućuju tek
mnogo kasnije, Lorenc se trgao: nešto je u filozofskom smislu ’ispalo iz zglo­
ba’. A praktični značaj mogao je biti zapanjujuće veliki. Iako su njegove jed-
načine bile samo gruba parodija stvarnih vremenskih prilika na planeti Zem lji,
Lorenc je imao vere u njih da one hvataju suštinu funkcionisanja prave atm os­
fere. I već tog, prvog dana zaključio je da za dugoročne vremenske prognoze
nema nikakve nade, da su snovi o tome osuđeni na krah.
K asnije je Lorenc pričao: „Mi s dugoročnim prognoziranjem vremena io­
nako nikada nismo imali uspeha, ali sad se* našao i izgovor za neuspeh. M i­
slim da je jedan od razloga što su ljudi mislili da se vreme može predvideti
za mnogo dana unapred bio taj što postoje, uistinu, fizičke pojave kod kojih
 Džejms Glajk

je mogućno izvrsno predviđanje, kao što su pomračenja, gde je dinamika Sun­

ca, M eseca i Zem lje prilično komplikovana, kao i predviđanja okeanskih pli­
ma. Ja o predskazivanju plim e nikada nisam razmišljao kao o ’prognozi’, sm a­
trao sam da su to naprosto saopštavanja činjenica, ali, dabom e - vi i tu prog­
nozirate. Plime su zapravo jednako složene kao atmosfera. U obe te stvari im a­
te periodične komponente: možete predvideti da će sledeće leto biti toplije ne­
go ova zim a sada. Ali kad su vremenske prilike u pitanju, svi mi već unapred
znamo to, i računam o na to. Kod plim a, nas interesuje samo ono predvidljivo,
a nepredvidljivi deo je malen, osim ako naiđe oluja.
„Prosečan čovek, videći da mi možemo predskazati plim e i oseke i neko­
liko meseci unapred sasvim dobro, kaže: pa, zašto ne možete to i s atmosfe­
rom , to je takođe fluidni sistem samo nešto drukčiji, zakoni su mu otprilike
podjednako složeni. Ali ja sam uvideo da će svaki fizički sistem koji se pona­
ša neperiodično biti nepredvidljiv.“
Pedesete i šezdesete godine dvadesetog veka bile su godine nestvarnog op­
tim izm a u pogledu predskazivanja vremena. U novinama i časopisim a bilo je
puno nadanja da će nauka o vremenskim prilikama postići krupne uspehe, ne
samo u prognoziranju nego i u modifikovanju i kontroli sanju. Dve tehnologije
su sazrevale naporedno, veštački satelit i kompjuter. Bio je pokrenut jedan glo­
balni program da ih iskoristi naporedno; zvao se Globalni program atm osfer­
skih istraživanja. Ideja je bila da ljudsko društvo ne treba večno da ostane na
milosti i nem ilosti vremenskih kom ešanja, večita žrtva, nego da treba da ovla­
da vrem enom , da postane gospodar. Geodezijske kupole izgradiće se iznad ku­
kuruznih polja. Aeroplani će krstariti kroz oblake da ih zasejavaju kristalićima.
Naučnici će umeti da izazovu kišu, ali i da je zaustave.
Intelektualni otac ovih popularnih nadanja bio je Fon N ojm an, koji je svoj
prvi kom pjuter sagradio upravo s tom namerom, koja je uključivala i kontrolu
vremena. Fon Nojman se okruživao meteorolozima; držao je zapanjujuća pre­
davanja, upućena širem krugu fizičara, o svojim planovima. Imao je konkret­
ne matem atičke razloge za toliki optim izam. On je, naim e, shvatao da kompli-
kovani dinamički sistem može imati tačke nestabilnosti - kritične tačke, na ko­
jim a je dovoljno gurnuti samo malo pa izazvati krupne posledice, kao kad na
vrhu brda miruje lopta u ravnoteži. Imajući pored sebe uključen kom pjuter, Fon
Nojman je zamišljao da će naučnici moći da izračunaju jednačine kretanja flu­
ida za nekoliko sledećih dana. Onda bi neki centralni kom itet m eteorologa po­
slao avijaciju da izbaci dimnu zavesu ili da zaspe oblake kristalićim a da bi vre­
Haos

menske prilike bile ćušnute samo malo u željenom pravcu. Ali Fon Nojman je
prevideo m ogućnost haosa, u kome nestabilnost postoji na svakoj tački.
Početkom osamdesetih godina, već je postojala ogromna i skupa birokrati-
ja posvećena sprovođenju Fon Nojmanove misije, ili bar onog njenog dela ko­
ji se odnosio na prognoze. Najbolji američki prognozeri vremena operisali su
iz jedne neukrašene kockaste zgrade u M erilendu, u jednom predgrađu blizu
autoputa za V ašington, a na krovu su imali pravo špijunsko gnezdo radara i
radio antena. Na njihovom superkompjuteru bio je uključen jedan model koji
je s Lorencovim modelom imao samo suštinske duhovne sličnosti. Dok je Ro-
jal M ak Bi mogao da izvede, u jednoj sekundi, samo šezdeset operacija m no­
ženja. njihov K ontol-dejta-kiber 205 merio je svoju brzinu m egaflopsim a, a to
znači milionima operacija (sa pomičnom decimalnom tačkom) u sekundi. Lo­
renc je bio zadovoljan s dvanaest jednačina, a ovaj globalni model se oslanjao
na nekih 500.000 jednačina koje su bile povezane u sisteme. Taj model je raz-
umeo na koji način vlaga unosi toplotu u atmosferski sistem, i iznosi je, pri­
likom kondenzacije i isparavanja. Digitalni vetrovi bili su oblikovani digitalnim
planinskim lancima. Podaci su pristizali iz sata u sat, iz svih nacija na plane­
ti Zem lji, iz aviona i satelita i s brodova. Ovaj Nacionalni meteorološki cen­
tar bio je, po tačnosti prognoza, na drugom mestu u svetu.
Na prvom mestu bio je, međutim, Evropski centar za srednjoročne m eteo­
rološke prognoze, koji se nalazio u fakultetskom gradiću Reding u Engleskoj,
nekih sat vremena vožnje od Londona. Njegova skromna zgrada u senci drve­
ća bila je u tipičnom stilu Ujedinjenih nacija, moderna arhitektonska kom bina­
cija cigle i stakla, ukrašena poklonim a iz mnogih zemalja. Sazidana je na vr­
huncu oduševljenja za sveevropsko Zajedničko tržište, kada je većina nacija za­
padne Evrope odlučila da objedini svoje talente i resurse u cilju dobijanja što
boljih vremenskih prognoza. Evropljani su svoje uspehe pripisivali osoblju, ko­
je su činili mlađi ljudi koji su tu dolazili privremeno, na principu rotacije; ni­
je to bila državna ustanova sa stalno zaposlenima. Ali, imali su i jedan super-
kom pjuter tipa krej, koji je, nekako, uvek bio za jedan model ispred onog u
Americi.
Prognoziranje vremena bilo je početak, nikako krajnji domašaj, upotrebe
kompjutera za m odelovanje kompleksnih sistema. Te iste tehnike poslužile su
naučnicim a u mnogim prirodnim i društvenim naukama, koji su se nadali da
će načiniti dobre prognoze o svemu i svačemu, od proticanja manjih količina
fluida koje je od interesa za konstruktore propelera, pa sve do proticanja
26 • Džejms Glajk

ogromnih količina novca, što je od interesa za ekonom iste. Zaista je u sedam ­

desetim i osam desetim godinam a ekonomsko predskazivanje pomoću kom pju­
tera imalo sličnost s globalnim meteorološkim prognozama. Modeli su ’mleve-
n i’ kroz zam ršene, donekle proizvoljne mreže jednačina, a cilj je bio da se iz-
mereno početno stanje - atmosferskog pritiska, ili ponude na tržištu novca -
pretvori u sim ulaciju budućih trendova. Ako model uradi nešto što je toliko bi­
zarno da se ne može ’malo zažm uriti’ (ako potopi Saharu bujicam a vode, ili
ako prikaže trostruko veće kam ate), programeri urade reviziju jednačina, pode­
se ih, i na taj način postignu da se kao rezultat dobije nešto što se, ipak, m o­
že stvarno očekivati. U praksi se pokazalo da su ekonom ski modeli očajno sle-
pi za ono što budućnost stvarno donosi; ali, mnogi ljudi su se ponašali kao da
tim prognozama veruju, iako im to nije bilo pam etno. Predskazivanja ekonom ­
skog porasta ili zaposlenosti, davana su čak s dva ili tri decimalna mesta, s
im plikacijom da je postignuta tolika preciznost. Vlade i finansijske institucije
plaćale su za takve prognoze, a zatim po njima i postupale, možda zato što ih
je neka potreba nagonila, ili zato što niko nije znao šta bi se pametnije moglo
činiti. Ali, valjda im je bilo jasno da varijabilni faktori kao što je 'optim izam
potrošača’ ne mogu tako lepo da se izmere kao 'vlažnost vazduha’, i da još
niko nije napisao savršenu diferencijalnu jednačinu za kretanja u politici i mo­
di. Ali, svakako im je bilo vrlo slabo poznato, ili sasvim nepoznato, koliko je
osetljiva i krhka stvar i sam proces modelovania nekog toka na računaru, čak
i ako su podaci razumno pouzdani a zakoni čisto fizički, kao kod prognoze
vremena.
Kompjutersko modelovanje uistinu je preobrazilo meteorologiju iz umetno-
sti u nauku. Procene pomenutog Evropskog m eteo-centra govorile su da se u
svetu svake godine postižu m ilijarde dolara uštede zahvaljujući vremenskim
prognozama koje su, statistički gledano, zaista bile bolje nego ništa. A li, ipak,
i najbolje vremenske prognoze na svetu važile su samo za naredna dva-tri da­
na; za dalje od toga, bile su spekulativne, a za periode udaljenije od šest ili
sedam dana bile su bezvredne.
Razlog tome bio je efekat leptira. Za manje uzorke vremenskih prilika (a
globalnom meteorologu jedna oluja ili mećava u nekoj zemlji jeste mala) sva­
ka prognoza brzo počinje da se kvari. Greške i neizvesnosti se umnogostruča-
vaju, i začas projure uvis, kroz lanac svakojakih turbulencija, od jednog kovi-
tlanja olujnog vetra do kontinentalnog vrtloga koji se samo iz satelita može vi-
deti.
Haos

M oderni meteo-modeli operišu mrežom tačaka koje se nalaze na m eđusob­

nim rastojanjim a od po stotinak kilometara; ali, ipak, neki početni podaci m o­
raju se uzimati i čistim nagađanjem, jer ni zemaljske baze a ni meteo-sateliti
ne mogu da vide baš sve i baš svuda. Ali, pretpostavim o da bi planeta Zem lja
mogla biti baš cela pokrivena meteorološkim senzorim a tako gusto da rastoja-
nje između njih nigde ne bude veće od trideset centim etara, i da se oni u istim
takvim razm acim a (na svakih 30 cm) dižu i jedan iznad drugog... sve do vr­
ha atmosfere. Pretpostavimo da svaki od tih senzora daje savršeno tačna oči­
tavanja toplote, pritiska, vlažnosti, i bilo koje druge merljive vrednosti koju m e­
teorolozi požele. Tačno u podne, jedan beskonačno moćan računar uzme sve
te podatke i izračuna šta će se na svakoj tački dogoditi u 12.01, šta u 12.02,
šta će biti u 12.03...
Pa ipak neće moći da predvidi da li će u Prinstonu u Nju Džersiju biti
sunce ili kiša nekog određenog dana kroz mesec dana. U podne, ti razmaci iz­
među senzora prikriće mnoge fluktuacije o kojim a kom pjuter neće moći ništa
da sazna, mnoga majušna odstupanja od prošeka. Već u 12.01, te fluktuacije
stvoriće m ilijarde malenih grešaka, udaljenih samo po jednu stopu. Uskoro će
atm osfera odstupiti od date prognoze u razmerama metarskim, i desetmetar-
skim, pa mnogo većim, i zatim će greške da se razmahnu širom globusa.
Sve ovo je protivno intuiciji čak i iskusnih meteorologa. Jedan od najsta­
rijih Lorencovih prijatelja bio je Robert Vajt, njegov kolega u m eteo-poslu na
M IT-u, koji je kasnije dospeo na čelo Nacionalne adm inistracije za okeane i
atmosferu. Lorenc mu je pričao o efektu leptira i njegovim posledicama na du­
goročno prognoziranje. V ajt je odgovorio fon-nojmanovski: „М а, kakve prog­
noze. Treba kontrolisati vreme.“ I on je mislio da malene m odifikacije, koje
su sasvim u okvirim a ljudskih moći, mogu izazvati željene promene u velikim
razmerama.
Lorenc je to sagledavao drukčije. Da, mi možemo menjati vremenske pri­
like. M ožemo postići da astm osfera učini nešto što inače ne bi. Ali, ako to
uradimo, onda nikad nećem o znati šta je to što bi inače, bez naše intervenci­
je, bilo. To je kao kad već dobro promešani špil karata presečeš još jednom .
Znaš da će zbog toga tvoja sreća biti drugačija, ali ne znaš da li si sebi nači­
nio uslugu ili štetu.

Lorencovo otkriće bilo je srećan sticaj okolnosti, još jedan u dugom nizu
koji se pruža unazad do A rhimeda i njegove kade. Samo, Lorenc nije bio od
28 • D žejm s Glajk

onih koji bi povikali „Eureka!“ Srećno slučajno otkrovenje odvelo ga je do me-

sta gde je Lorenc već odavno, još od sam og početka, bio. I zato je bio pripra­
van da iskoristi svoje otkriće tako što će razraditi šta ono znači za naučno raz-
um evanje toka (proticanja) u svakovrsnim fluidima.
D a je ostao na efektu leptira, koji je slika poraza predvidljivosti i pobede
čiste nasum ičnosti, Lorenc bi bio naprosto čovek koji je doneo jednu veoma
lošu vest i ništa više. A li, Lorenc je video da je u njegov model atmosferskih
prilika usađeno još nešto, a ne samo nasum ičnost. Video je jednu finu geom e­
trijsku strukturu, video je poredak m askiran u nasumičnost. Jer Lorenc je bio
m atem atičar preobučen u odeću m eteorologa; sad je počeo voditi dvostruki ži­
vot. Pisao je stručne radove koji su bili čista meteorologija. Ali, takođe je pi­
sao i stručne radove koji su bili čista m atem atika, ali s predgovorom u kome
se pojavljivalo nešto malo priče o m eteorologiji, i to takve koja navodi na m al­
čice pogrešan trag. Posle izvesnog vrem ena prestao je da piše predgovore, ma
kakve, za svoje stručne radove.
Posvećivao je svoju pažnju sve više i više matematici onih sistem a koji
nikada ne pronalaze stabilno stanje i koji se uvek ponavljaju m altene tačno ali
nikada sasvim tačno. Svako je znao da su vremenske prilike jedan takav si­
stem - aperiodičan. Priroda je prepuna i drugih takvih: životinjskih populacija
koje se povećavaju pa smanjuju u m altene pravilnim ciklusim a, epidem ija što
napadaju pa se povlače po nekim svojim vremenskim 'rasporedim a’ koji nas
nerviraju zato što ih maltene m ožemo predvideti. Ako bi vremenske prilike sa­
mo jednom dospele u apsolutno isto stanje kao nekad ranije, da baš svaki ve-
trić i oblačak bude isti, onda bi vrem e, možda nastavilo večito da se ponavlja,
pa bi problem meteo-prognoza postao trivijalno lak.
Lorenc je video da mora postojati neka veza između nesklonosti vremena
da se ponavlja tačno i nesposobnosti prognozera da ga prognoziraju - veza iz­
među aperiodičnosti i neprediktabilnosti. Nije bilo lako naći jednostavne jed-
načine koje bi proizvele tačno tu aperiodičnost za kojom je on tragao. U pr­
vim pokušajim a, kom pjuter je imao sklonost da zarobi sebe u cikluse savrše­
no repetitivne. Zato je Lorenc probao sa svakojakim malim kom plikacijam a, a
uspeh je konačno postigao kad je uneo i jednu jednačinu koja je varirala ko­
ličine zagrevanja od istoka prem a zapadu, u skladu s razlikam a koje u stvar­
nom svetu postoje između načina kako Sunce zagreva, na primer, istočnu oba­
lu Severne Amerike i kako zagreva Atlantik. Repetitivnost je nestala.
Haos

Efekat leptira nije bio slučajnost; on je bio potreban. Pretpostavimo da m a­

li poremećaji ostanu mali, i da nikad ne krenu nagore kroz sistem, da nikad
ne poprim aju veće razm ere, rezonovao je Lorenc. U tom slučaju, čim bi vre­
menske prilike dospele u neku znatnu blizinu nekog ranijeg stanja, dalji njihov
razvoj ponavljao bi se, i pri tome bi se ispoljila znatna sličnost s ranijim ta­
kvim ciklusim a. Imali bismo mogućnost da predskažem o vreme otprilike ono­
liko precizno koliko nam je , za praktične svrhe, i potrebno - pa bi ta oblast
jednog dana postala neinteresantna. Da bi postojao bogati repertoar stvarnog
zemaljskog vremena, njegov divni m ultiplicitet, šta bism o bolje mogli požele-
ti nego efekat leptira.
Efekat leptira dobio je svoje tehničko ime: osetljiva zavisnost od inicijal­
nih uslova. A takva velika zavisnost nije bila sasvim nova ideja. Imala je me-
sto u engleskom folkloru srednjeg veka:

Zbog nedostatka jednog eksera, otpala je potkovica,

zbog nedostatka potkovice, izgubljen je konj,
zbog gubitka konja, izgubljen je i jahač,
zbog nedostatka tog jahača, izgubljena je bitka,
zbog te izgubljene bitke pala je kraljevina!

U nauci, kao i u životu, dobro je poznato da u lancu događaja može po­

stojati neka krizna tačka koja bi mogla uveličati male promene. Ali haos zna­
či da takve tačke postoje svuda. One su sveprisutne. U sistemima kao što su
atmosferske prilike, osetljiva zavisnost od inicijalnih uslova neizbežna je posle-
dica načina kako se male i velike razmere prepliću.
Ono što je kod Lorencovih kolega izazvalo naročito zaprepašćenje bila je
činjenica da je on uspešno imitirao i aperiodičnost i osetljivu zavisnost od ini­
cijalnih uslova u atmosferi pomoću jednog sistema koji je bio kao dečja igrač­
ka: izuzetno jednostavan, samo dvanaest jednačina. Ali tih dvanaest su bile sta­
vljene u pogon, izračunavanje po njima se obavljalo ponovo i ponovo, s neu­
moljivom m ehaničkom efikasnošću. Pitali su se: kako je moguće da takvo bo­
gatstvo, takva nepredvidljivost - takav haos - izrastu iz jednog prostog deter­
minističkog sistema?
Lorenc je ostavio vrem enske prilike po strani, i potražio još jednostavnije
načine da proizvede ovo kom pleksno ponašanje. Otkrio je da se to može po­
stići pomoću sistema sa samo tri jednačine. Te tri bile su nelinearne, a to zna­
či da su iskazivale odnose koji nisu strogo proporcionalni. Linearni odnosi m o­
 Džejms Glajk

gu se nacrtati u koordinatnom sistemu tako što ćemo uzeti lenjir i povući je d ­

nu pravu liniju. Lako je razmišljati o linearnom sistemu: što više nečeg, to vi­
še i nečeg drugog. „Sto više, to veselije.'4 Linearne jednačine lako se rešava-
ju , pa su iz tog razloga zgodne za udžbenike. Linearni sistemi imaju i jednu
važnu modularnu vrlinu: možeš da ih rastaviš na delove, pa opet sastaviš - svi
delovi će se uklopiti savršeno.
N elinearni sistemi, generalno govoreći, ne mogu da se reše i ne mogu se
sabirati. U fluidnim sistemima i u mehaničkim sistemima, nelinerani termini
najčešće su baš oni koje ljudi žele da izostave da bi dobro i jednostavno raz-
umeli šta se tu dešava. Trenje, na primer. Razmislite o hokeju na ledu. Bez
trenja, dovoljna je jedna prosta linearna jednačina da iskažemo koliko je ener­
gije potrebno da bi se pak ubrzao do neke određene brzine. Ali trenje posto­
ji, i zato taj odnos postaje komplikovan; jer, dok hokejaški pak klizi po povr­
šini leda, trenje nije uvek isto, nego zavisi od brzine paka u tom trenutku. N e­
linearnost znači da samim činom igranja nastaju izvesne promene u pravilim a
igre. Ne m ožete pripisati trenju neku određenu vrednost, je r trenje paka o led
zavisi od brzine. Ali, i brzina zavisi od trenja. Ta 'zavrnuta’ međuzavisnost
znači da je teško izračunati nelinearne procese, ali, ona zato i stvara bogate vr­
ste ponašanja koje u linearnim sistemima ne mogu nastati. U dinamici fluida,
sve se svodi na jednu jednačinu, koja je stvarno kanon u ovoj oblasti, a to je
N avier-Stouksova jednačina. Ona je pravo čudo sažetosti, a uspostavlja relaci­
ju između brzine fluida, pritiska, gustine i viskoznosti; ali, ona je (hteli mi to
ili ne, desilo se tako) nelinearna. Zato se često događa da je nama nem oguće
da baš tačno ustanovimo prirodu tih odnosa. Analizovati ponašanje jedne neli­
nearne jednačine, kao što je N avier-Stouksova, to vam je kao da hodate kroz
lavirint čiji se zidovi pri svakom vašem koraku premeštaju u neke druge ras­
porede. Kao što je sam Fon Nojman rekao: „Karakter jednačine... m enja se
istovremeno u svim njenim relevantnim aspektima: menjaju se i red i stepen.
Otud moram o očekivati veoma velike matematičke teškoće.44 Ovaj svet bio bi
drugačije m esto, a nauci haos ne bi bio potreban, samo kad bi N avier-Stouk­
sova jednačina mogla da se otarasi tog dem ona nelinearnosti.
Jedna određena vrsta fluidnog kretanja inspirisala je Lorenca da sačini te
tri jednačine: uzdizanje toplog gasa ili tople tečnosti, poznato kao konvekcija.
U atmosferi, konvekcija kom eša vazduh koji prima toplotu od zem ljišta upeče-
nog suncem; konvekciona talasanja uzdižu se kao treperavi duhovi iznad vre­
log asfalta ili radijatora. Lorenc je podjednako zadovoljno pričao i o konvek-
Haos

ciji u šolji vruće kafe. Po njegovim recima, taj proces u kafi je samo jedan od
nebrojenih hidrodinamičkih procesa (u našoj vasioni) čije buduće ponašanje
možemo poželeti da predvidimo. Kako izračunati kojom brzinom će se hladiti
šoljica kafe? Ako je kafa samo mlaka, to malo toplote će otići iz nje proce­
som razilaženja i rasipanja na sve strane (disipacijom) bez ikakvog hidrođina-
mičkog kretanja. Kafa će ostati u postojanom stanju (engl, steady state). Ali,
ako je dovoljno vrela, konvekcija će izbacivati vreliju kafu s dna na površinu,
gde je tem peratura manja. Konvekciono kretanje kafe lepo ćete videti ako u
kafu ubacite samo malu količinu krema. T a kruženja umeju da budu kompli-
kovana. A li, dugoročna sudbina takvog sistema jasna je sama po sebi. Pošto
se toplota rasipa, i pošto trenje usporava svaku tečnost u pokretu, kafa će na
kraju morati da stane. Lorenc je suvo kazao jednom skupu naučnika: „Možda
nam neće biti lako da prognoziram o temperaturu kafe kroz jedan minut, ali vr­
lo lako ćemo prognozirati onu kroz jedan sat.“ Jednačine kretanja koje vlada­
ju (komanduju) hlađenjem jedne šoljice kafe moraju odražavati i krajnju sud­
binu tog sistema. M oraju, dakle, i one biti disipativne. Tem peratura mora i u
njima da se spušta od početne do sobne (baš u toj sobi), a brzina kretanja mo­
ra se spuštati ka nuli.
Lorenc je uzeo jedan skup jednačina za konvekciju i onda je iz njih izba­
civao apsolutno sve što se izbaciti moglo. Na taj način jednačine su postale
nerealistički proste. Od prvobitnog modela nije ostalo gotovo ništa, ali jeste
ostala nelinearnost. Fizičarima su na prvi pogled izgledale lake. Baciš pogled
na te tri jednačine (što su mnogi i učinili, u potonjim godinama i decenijama)
i kažeš: A-ha. Pa dobro. Ta bih ovo mogao da rešim.
„D a“ , bio je Lorencov običaj da tiho kaže. „Postoji sklonost ljudi da to
pomisle kad ih vide. To su jednačine u kojim a postoje neki nelinearni term i­
ni, ali čovek pomisli da se oni mogu nekako izbeći. M eđutim, ne mogu se iz-
beći nikako.“
N ajprostiji udžbenički slučaj konvekcije dešava se u ćeliji tečnosti. To je
posuda s glatkim dnom koje se može zagrevati. i ravnom površinom tečnosti
koja se m ože hladiti. Tem peraturna razlika između vrelog dna i hladnije povr­
šine kontroliše tok. Ako je razlika mala, sistem ostaje u mirovanju. Toplota se
kreće ka gornjoj površini, ali jednostavnim provođenjem toplote (kondukcijom)
kao kroz metalnu polugu: ne uspe va da pobedi prirodnu sklonost tečnosti ka
mirovanju. Ako se dogode nasumična kretanja, recimo kad neki student čvrk-
 D žejms Glajk

Kotrljajući fluid. Kada se tečnost ili gas zagrevaju odozdo, fluid teži da oblikuje va­
ljak Clevo). Vrući fluid se podiže na jednoj strani, gubi toplom i sa druge strane se
spušta - proces konvekcije. Kada se zagrevanje poveća (desno), dolazi do nestabilno­
sti, lelujanja valjaka fluida. Kod još većih temperatura tok postaje nepravilan i turbu-
lentan.

ne prstom po aparatu, ta kretanja će najverovatnije zamreti, a sistem će se vra­

titi u postojano stanje.
Pojačajte, m eđutim , toplotu ispod, i razviće se jedna nova vrsta ponašanja.
Tečnost na dnu postaje vrela, pa se zbog toga širi. Pošto se širi, postaje lak­
ša; dovoljno lakša da nadvlada trenje i počne da se gura prema površini. Ako
je kutija napravljena kako treba, razviće se cilindrično kretanje, kao da se po­
loženi valjak lagano okreće. V rela tečnost uzdiže se s jedne strane, putuje
ukoso, i onda (ohlađena) tone s druge strane, opet na dno. Kad se ovo kreta­
nje posm atra, vidi se neprekinuti krug. Izvan laboratorije, u prirodi, često na­
staju konvekcione ćelije. Kad sunce zagreva površinu neke pustinje, na prim er,
vazduh m ože da krene ukrug do oblaka. Onda vidite njegovo talasanje gore,
naspram oblaka, i dole, kod peska.
Ako pojačavate toplotu, ponašanje će postati još kompleksnije. Valjak po­
činje da se tetura, talasa. Lorencove 'srezane’ jednačine bile su previše jedno­
stavne da bi obuhvatile tu vrstu kompleksnosti. One su uhvatile, na svoj ap­
straktni način, samo jednu odliku konvekcije u stvarnom svetu: kružno kreta­
nje vrele tečnosti, kretanje koje podseća na ’praterski točak’ u luna-parku. Jed­
načine uzimaju u obzir brzinu kretanja fluida i transfer toplote. Ta dva fizič­
ka procesa m eđusobno reaguju - deluju uzajamno jedan na drugi. Ako posma-
Haos

Lorencovo vodenično kolo. Prvi poznati sistem haosa koji je otkrio Edvard Lorenc od­
govara mehaničkom uređaju: vodeničnom kolu. Ovaj jednostavni uređaj pokazuje za­
čuđujuće složeno ponašanje.
Okretanje vodeničnog kola ima ponešto zajedničko sa rotirajućim valjcima fluida u
procesu konvekcije. Oba sistema stalno se pokreću - vodom ili toplotom - i oba ra­
sipaju energiju. Fluid gubi toplotu, a vedra gube vodu. U oba sistema dugoročno po­
našanje zavisi od brzine dodavanja energije sistemu.
Voda ujednačeno dotiče sa vrha. Ukoliko je protok vode preko vodeničnog točka spor.
najviše vedro nikada se neće dovoljno napuniti da nadvlada trenje, pa se točak ne po­
kreće. (Slično, kod fluida, ako je toplota preslaba da nadvlada viskoznost, ona neće
pokrenuti fluid.)
Ako je protok brži, težina najvišeg vedra pokreće točak (/evo). Vodenični točak pre­
lazi u stanje jednoličnog okretanja (sredina).
Ali, kod još bržeg protoka (desno), okretanje može postati haotično zbog doprinosa
nelinearnih članova sistema. Dok vedra prolaze ispod mlaza vode, od brzine okretanja
zavisi koliko će se napuniti. Ako se točak brzo okreće, malo je vremena za punjenje.
(Slično, fluid u prenosnom valjku koji se brzo okreće ima malo vremena za upijanje
toplote.) Takođe, ako se točak brzo okreće, vedra mogu da krenu na drugu stranu pre
nego što uspeju da se isprazne. Kao rezultat, teška vedra na strani koja se kreće pre­
ma gore mogu da prouzrokuju usporavanje okretanja, potom i kretanje u obrnutom
smeru.
U stvari, Lorenc je otkrio, da tokom dugog razdoblja okretanje može da menja smer
mnogo puta, a da pri tom nikad ne postane ravnomerno ili se ponovi u bilo kom pred­
vidljivom obliku.
34 •
D jejm s Glajk
Haos

tramo bilo koju trunčicu vrućeg fluida kako se podiže ka površini, videćemo
da tokom tog putovanja dolazi u kontakt s hladnijim masama fluida i počinje
da gubi toplotu. Ako bi se ovo kruženje dovoljno ubrzalo, naša trunčica flui­
da ne bi stigla da izgubi svu svoju ekstratoplotu (onu veću od toplote na po­
vršini), pa bi još pretopla počela silazak ka dnu; što znači, naravno, da bi se
tokom tog silaženja opirala, pokušavala bi da se ipak progura nazad ka povr­
šini, protivno ukupnom toku.
Iako Lorencov sistem nije dao puni model konvekcije, pokazalo se da u
stvarnosti im a tačne analogije. Na primer, te tri Lorencove jednačine tačno opi­
suju onaj staromodni električni aparat koji se zvao ’dinam o’ (ili dinamo-maši-
na) i koji je prethodnik modernih generatora. U dinamu imate jedan disk koji
rotira kroz magnetno polje. Pod izvesnim uslovima može se desiti da dinamo
preokrene sopstveno kretanje. Kad su Lorencove jednačine postale bolje pozna­
te, pojedini naučnici su sugerisali da bi ponašanje takvog dinam a moglo da
nam pruži objašnjenje i za pojavu mnogo većih razmera, a jednako neobičnu:
za reverziju Zem ljinog magnetnog polja. Dobro je poznato da se ’geodinam o’
naše planete prevrnuo mnogo puta tokom Zem ljine istorije, u intervalim a koji
izgledaju nepravilni i neobjašnjivi. Suočeni s takvim neregularnostim a, teoreti­
čari obično bacaju pogled nekud izvan sistema, pominju na prim er udare
ogrom nih m eteora i tom e slično. Ali, moguće je da geodinamo sadrži u sebi
svoj sopstveni haos.
Još jedan sistem precizno opisan Lorencovim jednačinam a jeste jedna vr­
sta vodenog točka, mehanički analog rotirajućeg konvekcionog kruga. Voda po­
stojano curi odozgo i upada u kofe koje su raspoređene po obodu točka. Sva-

Lorencov atraktor (na suprotnoj strani). Ovaj magičan lik, nalik licu sove ili krilima
leptira, postao je zaštitni znak prvih istraživača haosa. Otkriva fino ustrojstvo skrive­
no neuređenim dotokom podataka. Tradicionalno, promenljive vrednosti bilo koje po­
jedine varijable prikazuju se tzv. vremenskim nizovima (na vrhu). Prikazivanje pro-
menljivih odnosa između tri varijable zahteva drugačiju tehniku. U bilo kojem trenut­
ku tri varijable određuju položaj tačaka u trodimenzionalnom prostoru; kako se sistem
menja, kretanje tačke predstavlja stalno promenljive varijable.
Budući da se sistem nikad dosledno ne ponavlja, putanja nikad ne preseca samu se­
be. Umesto toga, večno ispisuje petlje. Kretanje po atraktoru je apstraktno, ali izraža­
va suštinu kretanja stvarnog sistema. Na primer, prelazak sa jednog krila atraktora na
drugo odgovara promeni smera okretanja vodeničnog točka ili konvekcije fluida.
 DŽejms Glajk

ka kofa im a na dnu rupicu kroz koju neprestano gubi pomalo vode. Ako je
priticanje vode sporo, gornja kofa ne puni se dovoljno brzo da bi prevladala
frikciju (trenje), i zato točak miruje. Ali, ako voda pristiže nešto brže, gornja
kofa se ipak dovoljno napuni, pa njena težina počne da okreće točak. Ova ro­
tacija m ogla bi postati neprestana (kontinualna). M eđutim, ako se ubrza toliko
da kote, još pune, projure kroz najnižu tačku i počnu se uzdizati opet, točak
bi mogao i da stane, a zatim da promeni sm er svoje rotacije - da se počne
okretati na suprotnu stranu.
Intuicija fizičara o takvom prostom mehaničkom sistemu - njegova pret-
haosna intuicija - kazaće mu da tokom dužeg vremena, ako se brzina pritica-
nja nove vode nikada ne menja nimalo, mora da se uspostavi neko postojano
stanje. U tom slučaju, ili bi se točak okretao nepromenljivo na jednu stranu,
ili bi u pravilnim , podjednakim razmacima menjao sm er okretanja. Dakle, sa­
mo sm er bi se menjao, ali bi intervali bili konstantni. Lorenc je ustanovio da
nije tako.
Te tri jednačine, s tri promenljive veličine, opisuju kretanje ovog sistema u
potpunosti. Lorencov kompjuter printao je vrednosti prve, druge i treće promen­
ljive veličine, ovako: 0-10-0; 4-12-0; 9-20-0; 16-36-2; 30-66-7; 54-115-24; 93­
192-74. Tri broja, svaki u nekom svom uzdizanju i padanju; imaginarni vremen­
ski intervali su lagano proticali. Pet koraka kroz vreme. Sto koraka. Hiljadu.
Lorenc je rešio da od ovih podataka napravi i sliku. Zato je svaki taj skup
od tri broja upotrebio kao koordinate pomoću kojih je u prostoru s tri dim en­
zije uspevao da odredi jednu tačku. Tako je niz od mnogo brojeva dao niz od
mnogo tačaka u nacrtanom trodimenzionalnom prostoru. Pojavila se neprekinu­
ta putanja! Ona je bila zabeleška o ponašanju sistema. Postojala je mogućnost
da putanja u jednom trenutku stane: da nađe svoju tačku stabilnosti, u kojoj
će se varijabilni faktori (brzina, toplota) zadržati bez ikakvih daljih promena.
Postojala je i ona druga mogućnost: da se uspostavi jedna petlja koja bi se po­
navljala opet i opet, sasvim tačno, a to bi značilo da sistem periodično čini
isto.
Lorencov sistem nije ostvario ni prvu, a ni drugu mogućnost. Umesto to­
ga, na mapi se pojavila jedna vrsta beskonačne kompleksnosti. Putanja je uvek
ostajala unutar nekih granica, nije ’odletala sa stranice’, ali, nije se nikad ni
ponavljala sasvim tačno. Ispisivala je karakteristični oblik, čudan, nešto nalik
na duplu spiralu u tri dim enzije, poput leptira i njegova dva krila. Taj oblik
bio je signal čistog nereda, zato što se nijedna tačka nije ponavljala, niti ije­
Haos

dan obrazac. Ali isti taj oblik bio je i signal za novu vrstu reda, poretka.
G odinam a kasnije, fizičari su imali čežnjive poglede kad god bi se poveo
razgovor o Lorencovom objavljenom stručnom radu s te tri jednačine - „to ču­
do na papiru, ta neverovatna lepota“ . Pričalo se o tom radu kao da je svitak
papirusa iz antike, a na njemu očuvane tajne večnosti. Hiljade raznih članaka
citirano je u tehničkoj literaturi o haosu, ali nijedan češće od tog njegovog s
naslovom „Deterministički neperiodični tok“ . Tokom dugog niza godina nije­
dan drugi objekat nije inspirisao veći broj ilustracija, pa čak i film ova (za bi-
oskope), nego ta misteriozna krivulja na kraju, ta dupla spirala za koju se pro­
čulo da se zove Lorencov atraktor. Ta Lorencova slika prva je pokazala šta
znače reči: „Ovo je kom plikovano.“ Celo bogatstvo haosa bilo je tu.
Ali onih prvih dana malo ko je video da je ono tu. Lorenc je opisao tu
putanju Vilemu M arkusu, profesoru primenjene matematike na M IT-u, naučni­
ku džentlm enu koji je imao veliku sposobnost da pravedno oceni rad svojih
kolega. M arkus se nasm ejao, i rekao: „Ed, mi znamo - mi vrlo dobro znamo
- da konvekcija fluida uopšte ne čini to.“ Sve te kompleksnosti sigurno će za-
mreti, uveravao ga je M arkus, pa će se sistem, u stvarnosti, ustaliti; kretanje
će biti ujednačeno, pravilno.
„Naravno, mi tada uopšte nismo shvatili poentu“ , priznao je Markus ka­
snijoj generaciji. Čak je u svojoj laboratoriji u podrumu napravio jedan loren-
covski točak, i prikazivao ga onima koji još nisu poverovali. ,,Ed uopšte nije
razm išljao u term inim a naše fizike. On je razmišljao u terminima nekog gene-
ralizovanog ili apstrahovanog m odela koji je ispoljavao takvo ponašanje za ko­
je je Ed intuitivno osećao da je karakteristično za neke aspekte spoljašnjeg sve­
ta. Ali on to nije mogao da nam kaže baš tim recima. M i smo tek naknadno
rekonstruisali njegov način mišljenja i uvideli šta je on tada, po svemu sude­
ći, mislio."
M alo ili nimalo je bilo onih laika koji su uviđali koliko se nauka u tim
vrem enim a bila podelila u 'pregrade’. Naučna zajednica bila je kao bojni brod
s mnogo paluba i mnogo uspravnih pregradnih zidova, hermetički zaptivenih,
da neka eventualna poplava ne bi mogla mnogo da se raširi. Biolog je imao
šta da čita i bez zavirivanja u literaturu iz matematike - uostalom , molekular­
ni biolog bio je zatrpan svojom stručnom literaturom toliko da nije stizao da
prati radove iz populacione biologije. Fizičar je imao bolje načine da troši svo­
je vrem e nego da prelistava časopise iz meteorologije. Neki matem atičari mo­
gli su se uzbuditi tih prvih dana da su primetili Lorencov rad, ali, nisu ga pri-
38 D jejm s Glajk

metili. Prolazile su godine, prošlo je i deset godina, i mnogi fizičari, astrono­

mi, biolozi sve upornije su tragali za nečim 'otprilike takvim ’. Neki su čak
sopstvenim snagama otkrivali Lorencove jednačine - iz početka! Jer Lorenc je
bio meteorolog, i nikom nije padalo na um da traži haos na stranici 130. dva­
desetog godišta Žurnala atmosferskih nauka.
 2.
REVOLUCIJA
Naravno, čovekov celokupni napor usmeren je na to da se
izmakne iz uobičajenog domašaja takozvane statistike.

Stiven Spender

9
 Istoričar nauke Tomas S. Kun opisuje jedan uznemirujući opit koji izve-
doše dvoje psihologa u 1940-im godinama. Subjektima je davano da na trenu­
tak pogledaju karte iz jednog špila, jednu po jednu, i da ih imenuju. Naravno,
psiholozi su se potrudili da ispitanicima ’uvale’ i jedan trik. ’U valjoca’ se sa­
stojala u tom e što su pojedine karte bile nenormalne: na prim er, crvena six of
spades ili crna queen of diamonds.
Pri velikim brzinama ispitanici su glatko jurili dalje. Stvar savršeno pro­
sta: uopšte nisu primećivali anomaliju. Proleti crvena six o f spades a oni uz-
viknu ili „six of hearts“ ili „six of spades“ . Ali, kad su im karte pokazivane
malčice duže, subjekti su počeli da oklevaju. Postajali su svesni da nešto nije
u redu, ali nisu znali šta. Poneko je govorio: „Ра, video sam nešto čudno, bi­
lo je jedno crno srce ali oivičeno crvenom bojom ...“
K asnije, kad je prolaženje karata još više usporeno, većina ispitanika shva-
tala je u čemu je problem. Ispitanik vidi neispravnu kartu i načini mentalni po­
mak potreban da se igra dalje nastavi bez grešaka. M eđutim, nije baš svako
ukapirao. Neki su ostali ’u rebusu’, nemoćni da se orijentišu, čak su osećali
bukvalno fizički bol. „Nije mi jasno koja je to karta“ , žalila se jedna ispitani­
ca. „То maločas što je bilo, slušajte, pa to nije ni ličilo na kartu. Ne znam ko­
je boje je bilo. ni da li je bio pik ili srce! M a, ne znam više ni kako izgleda
pik. Bože!“
Profesionalni naučnici, kad im se pruži prilika da samo na tren i samo de-
limično sagledaju funkcionisanje prirode, pa kad se pri tome još i suoče s ne­
čim što se ’ne uklapa’, takođe su podložni zabuni i psihičkom bolu. A baš ne-
uklapanje, kad navede naučnika da stvari vidi drugačije, om ogućava najvažni­
ja otkrića. Tako bar kaže Tomas Kun. Ali i priča o haosu sugeriše nešto slič­
no.
42 • Džejms Glajk

K unove ideje o načinu kako naučnici rade i kako se dešavaju naučne re­
volucije bile su, kad ih je prvi put objavio, 1962. godine, dočekane s divlje­
njem ali i s velikim neprijateljstvom; nesuglasice o tom e traju i danas. Kun je
zario oštru iglu u tradicionalno uverenje da nauka napreduje tako što prikuplja,
m alo-pom alo, sve nove i nove, dodatne količine znanja, pri čemu se svako no­
vo otkriće uklapa u dotadašnju građevinu a nova teorija izrasta kad opitalne či­
njenice počnu da je zahtevaju. Tomas Kun je bitno oštetio uverljivost onog po­
gleda na nauku koji kaže da je nauka sređen proces postavljanja pitanja i na­
laženja odgovora. Naglasio je kontrast između onoga što većina naučnika radi,
a to je razrađivanje legitim nih, dobro shvaćenih problem a u svojoj disciplini, i
onog rada koji je izuzetan, neortodoksan, i koji izazove revoluciju u nauci. N i­
malo slučajno, Kun je dao sliku naučnika koji nisu baš savršeni racionalisti.
Po Kunovoj šem i, normalna nauka sastoji se uglavnom od dorađivanja sit­
nica na postojećim modelima. Istraživači izvode uvek nove, modifikovane ver­
zije eksperim enata koji su davno izvedeni. Teoretičar doda jednu ciglu tamo,
preoblikuje žlebaste karniž-ukrase na fasadi onam o, ali zidine teorije ostaju gde
su. A zar bi moglo biti drukčije? Kad bi svi naučnici morali da počinju sve
iz početka, i da dokazuju svaku pojedinu fundamentalnu postavku svoje nau­
ke, teško da bi stigli do nivoa tehničke osposobljenosti koji je potreban da bi
se nešto korisno uradilo. U vreme Bendžamina Frenklina, samo desetak nauč­
nika je pokušavalo da dokuči tajne elektriciteta; oni su mogli - štaviše, oni su
morali - da se opredeljuju za to koji će im principi biti prvi. Neki istraživač
je mogao reći da je privlačenje najvažniji električni efekat, i još dodati da je
elektricitet „svojevrsni efluvijum koji em anira iz supstanci“ . A neki drugi je
mogao tvrditi da je elektricitet jedna vrsta tečnosti, koja se kreće kroz provo-
dljivi m aterijal. Ti naučnici mogli su maltene podjednako lako da razgovaraju
o ovim stvarima s laicima kao i jedni s drugima, zato što još nisu bili dospe-
li na onaj nivo napretka kad se unapred podrazumeva da onaj ko hoće da di-
skutuje o jednoj oblasti mora i da poznaje specijalizovani jezik, stručnu term i­
nologiju te oblasti. U sasvim drugoj situaciji je naučnik koji se krajem dvade­
setog veka bavi dinamikom fluida; on stvarno ne m ože baš ništa novo da do­
prinese tom polju nauke ako prvo ne ovlada term inologijom i matematičkim
tehnikam a. A li, za uzvrat, on se nesvesno odriče velikog dela slobode ospora­
vanja temeljnih postavki svoje nauke.
U središtu Kunovih ideja nalazi se slika po kojoj normalna nauka jeste re-
šavanje problem a, i to iste one vrste problem a s kojim a se i student suočava
Haos

kad otvori prve udžbenike. Takvi problemi definišu jedan prihvaćeni stil uspe-
šnog rada, stil 'postizanja onog što se traži’, zapravo stil koji većinu naučnika
pronese mirno kroz studentske dane, pa kroz postdiplomske i doktoratske, i naj­
zad kroz mnoge godine pisanja stručnih članaka koje će objavljivati u časopi­
sima, od čega se uglavnom i sastoji akadem ska karijera. „Pod normalnim uslo-
vima, naučnik-istraživač nije inovator nego je samo rešavač zagonetki, ali za­
gonetke prem a kojim a on usm erava svoju snagu jesu one za koje veruje da se
mogu i iskazati i resiti u okvirim a postojeće naučne tradicije“ , pisao je Kun.
A onda naiđe revolucija. Iz neke stare nauke, koja je dospela u ćorsokak,
izraste neka nova nauka. Često se dogodi da revolucija ima interdisciplinarni
karakter - glavna otkrića daju ljudi koji se nisu držali ustaljenih okvira svoje,
specijalističke oblasti. Teoretičar-revolucionar opsednut je problem im a koji ni­
su priznati kao legitim no područje za razmišljanje u njegovoj struci. Zato te­
ze, koje taj revolucionar predlaže, bivaju odbijene; čak i njegovi stručni član­
ci budu odbijeni, niko neće da ih štampa. On ni sam nije siguran da li će pre­
poznati tačan odgovor ako na njega naiđe. Naravno da on dovodi svoju kari­
jeru u opasnost; ali, on taj rizik prihvata. Postoji, dakle, nekoliko slobodnih m i­
slilaca, svaki od njih radi sam samcit, nije u stanju da odgovori na pitanja ti­
pa „Kud si pošao, kud si krenuo?“ , plaši se i da kaže svojim kolegam a na če­
mu trenutno radi - ta rom antična vizija leži u srcu Kunove šeme. U istraživa­
nju haosa zaista se i događala, potvrđivala, i to mnogo puta.
Svaki naučnik koji se haosu okrenuo u prvim godinama postojanja te di­
scipline m ože vam posvedočiti da se suočavao s obeshrabrenjima pa čak i s
otvorenim neprijateljstvom. Postdiplomcu kažu: pa, nemoj pisati tezu iz jedne
neproverene oblasti, ugrozićeš svoju karijeru. (A zapravo i mentor i ti savetni-
ci koji tako govore zaziru od te oblasti jer o njoj nemaju stručno znanje.) Če-
stični fizičar čuje da se pojavila ta nova matem atika, i počne s njom da se igra
onako 'p riv atn o ', smatrajući da je divna, divna i teška - ali se ne usuđuje da
kaže svojim kolegam a ni reč o tome. Profesor u nekim zrelijim godinama po­
misli da ga je uhvatila 'kriza srednjih godina’ i da ga zbog toga mami nova
oblast koja znači avanturu ali koja će kod njegovih kolega naići na nerazume-
vanje, pa i na osudu. Ali istraživači haosa, uprkos takvom okruženju, osećali
su u sebi intelektualno uzbuđenje koje dolazi s onim što je stvarno novo. Po­
nešto od tog uzbuđenja prenelo se i na ljude izvan tog polja, ali samo na one
koji su bili na pravim ’talasnim dužinam a’. Frimen Dajson, koji je tada radio
u Institutu za napredne studije, kaže da su u 1970-im godinama vesti o haosu
44 D iejm s Glajk

delovale na njega kao električni šok. A neki drugi su po prvi put u svom pro­
fesionalnom životu osetili da su očevici jednog stvarnog pomaka paradigm e,
jedne istinske transformacije načina mišljenja.
Oni koji su u ranim danim a prepoznali haos, grdno su se mučili da nađu
reći i rečenice kojim a bi svoja otkrića uobličili tako da liče na nešto što bi
moglo biti objavljeno u nekom stručnom časopisu. Jer, njihovi radovi su upa­
dali u procepe između disciplina - na primer, bili su odveć apstraktni za fizi­
ku ali odveć opitalni za matematičare. Neki naučnici su upravo na osnovu
ogromnih teškoća u saopštavanju novih ideja, kao i na osnovu pomamnog ot­
pora koji je stizao iz tradicionalnih busija, ocenili da imaju u rukam a jednu
stvarno revolucionarnu nauku. Plitke ideje budu lako asimilovane: ideje koje
zahtevaju da čovek preuredi sopstvenu sliku sveta biće dočekane neprijateljski.
D žozef Ford, fizičar u Institutu Džordžija za tehnologiju, citirao je s tim u ve­
zi ruskog pisca Lava Tolstoja: „Ja znam da većina ljudi, pa i oni koji se lako
snalaze u problem im a najsloženijim, retko kada mogu prihvatiti čak i najpro­
stiju, najočigledniju istinu ako je takva da bi ih prinudila da priznaju neistini­
tost nekih njihovih ranijih uverenja koja su oduševljeno objašnjavali svojim ko­
legama, ponosito predavali učenicima, i utkali, nit po nit, u samu tkaninu svog
života.“
M nogi naučnici glavnog toka samo su mutno i uzgredno primetili da se
rodila jedna nova nauka. N eki. i to baš neki pobornici tradicionalne dinamike
fluida, aktivno su se borili protiv nje. Prve tvrdnje o haosu zazvučale su mo­
žda suviše ’divlje’, nenaučno. Osim toga, haos se oslanjao na matematiku ko­
ja je izgledala nekonvencionalna i teška.
M eđutim , specijalisti za haos iskrsavali su na sve više mesta, Neki univer­
ziteti negodovali su na te pomalo devijantne učenjake; a neki su, naprotiv, da­
vali oglase tražeći baš takve. Neki stručni časopisi uveli su nepisana pravila da
se nikakvi stručni radovi o haosu neće primati. A neki su se pustili niz struju
i počeli objavljivati samo radove o haosu. Pojavile su se kovanice haosolog i
haostičar. Pojedini haostičari počeli su se pojavljivati neproporcionalno učesta-
no na godišnjim listam a važnih nagrada i počasnih članstava. Do sredine osam ­
desetih godina proces akadem ske difuzije izneo je haostičare na uticajna m e­
sta u univerzitetskim birokratijam a. Počeli su se osnivati centri i instituti spe-
cijalizovani za 'nelinearnu dinam iku’ i 'kompleksne sistem e’.
Haos nije više bio samo teorija, sad je bio i metod rada; ne samo skup
verovanja, nego i jedan način da se čovek bavi naukom. Haos je stvorio svo­
Haos

ju sopstvenu tehniku upotrebe kom pjutera, tehniku koja ne zahteva ogromne

brzine krejova i kibera nego ponajbolje funkcioniše na skromnim term inalima
koji dopuštaju fleksibilnu interakciju. Za istraživače haosa, m atem atika je po­
stala opitalna nauka, kom pjuter je njima sasvim dobra zamena za laboratoriju
prepunu epruveta i mikroskopa. Ključ su grafički prikazi. „M azohizam je za
m atem atičara da se bez slika m altretira“ , rekao je jedan haostičar. „Kako bez
slike videti odnos između dva kretanja? Kako razvijati intuiciju?“ Neki struč­
njaci za haos razvijaju svoj rad ali izričito kažu da tu nikakve revolucije ne­
ma, niti je bilo. Drugi se namerno služe tomas-kunovskim rečnikom da bi opi­
sali prom ene u kojim a učestvuju.
Po svome stilu pisanja, prvi radovi o haosu ličili su na radove Bendžami-
na Frenklina, zato što su polazili od prvih principa, od samih početaka. Kao
što Kun prim ećuje, u već uspostavljenim naukama postoji ogromna količina več
stečenog znanja za koje se naprosto podrazumeva da će svima služiti kao po­
lazna osnova za dalji istraživački rad. D a ne bi bili dosadni svojim kolegama,
naučnici rutinski počinju i završavaju stručne članke ponekom ezoteričnom sit­
nicom. Za razliku od toga, radovi o haosu u poznim 1970-im godinam a zvu­
čali su kao propovedanje neke nove vere: takvi su im bili uvodni pasusi, ta­
kvom su se retorikom služili. Proglašavali su jedan novi credo, često su se za­
vršavali moljakanjem da se nešto preduzme. Nam a se čini da su ovi rezultati
uzbudljivi i veoma provokativni. Teorijska slika tranzicije u turbulenciji tek p o ­
činje da se pojavljuje. Srce haosa sada je matematički dostupno. Haos sada
nagoveštava da ima budućnost kojoj niko ne može uspešno protivrečiti; ali, da
bi se prigrlila budućnost, mora se odustati od mnogih delova prošlosti.
Nove nade, novi stilovi, i, najvažnije od svega, nov način gledanja. Revo­
lucije ne dolaze delimično. Jedno sagledavanje prirode sruši se, a drugo se
umesto njega uzdigne. Stari problemi se pokažu u novoj svetlosti, a novi pro­
blemi bivaju po prvi put primećeni. Kao da cela jedna industrija promeni ala­
te i kalupe, da bi m ogla da proizvodi nešto sasvim drugo. Po recima Tomasa
K una, „to je otprilike kao da se jedna profesionalna zajednica našla odjednom
na nekoj drugoj planeti, gde se poznati objekti vide u drugoj svetlosti, i gde
se pojavljuju i neki nepoznati objekti“ .
Laboratorijski miš ove nove nauke bilo je klatno.
Klatno je amblem klasične mehanike, idealan primer suzdržane i ograniče­
ne akcije; pojam pravilnosti ’nalik na mehanizam časovnika’. Pa, zar bi išta
m oglo biti udaljenije od hučnosti i turbulencije?
 D žejms Glajk

A rhim ed je imao svoju kadu, Njutn jabuku, a Galilej je (kaže legenda, či­
ja je istinitost, kao što je već uobičajen slučaj, prilično sumnjiva) imao jedan
svećnjak u crkvi. Svećnjak je bio okačen o dugačak lanac. Njihao se polako:
tamo, pa nazad, tamo, pa nazad, monotono šaljući svoju poruku u svest G ali­
lea Galileija. Kristijan Hajgens je ovu predvidljivost klatna upregnuo u m eha­
nizam za merenje vremena i dobio časovnik s klatnom; time je poslao zapad­
nu civilizaciju na jedan put s koga povratka nema. U zgradi Panteona u Pari­
zu, Fuko je okačio klatno visoko dvadeset spratova, i pomoću njega dokazao
da se Zem lja okreće. Svaki zidni i svaki ručni časovnik (sve dok ne nastupi-
še ova vremena vibrirajućeg kvarca) imao je, kao svoj glavni radni deo, je d ­
no klatno, nekakvog oblika i neke veličine. (Oscilovanje kvarca u suštini se ne
razlikuje mnogo od klaćenja klatna.) U kosm osu, nebeska tela orbituju i to nji­
hovo periodično kretanje je pravilno i slobodno je od trenja; ali na Zemlji sko­
ro sva pravilna periodična kretanja u nekakvoj su srodničkoj vezi s klatnom.
Najosnovnije električno kolo može se opisati istim jednačinam a kao kamen
okačen o kanap i zanjihan. Elektronske oscilacije su milionima puta brže ali
fizika je ista. M eđutim, već na početku dvadesetog veka klasična m ehanika je
bila strogo u domenu školske učionice i rutinskih inženjerskih projekata. K lat­
na su krasila muzeje nauke, i oživljavala aerodromske prodavnice poklončića,
ali oblikovana u rotirajuće plastične 'svem irske lopte’. Nijedan fizičar-istraži-
vač nije se zamajavao s nekakvim , tamo, klatnima.
Ipak, klatno je u svom arsenalu još imalo nekoliko iznenađenja. Postalo je
kamen tem eljac, kao što je i u Galilejevoj revoluciji bilo. Kad je Aristotel gle­
dao klatno, video je jedan teg koji pokušava da se sruši na zemlju ali ga ko­
nopac sprečava i stalno bacaka levo i desno. M odernom sluhu to zvuči priglu­
po. Za nekoga ko je odrastao na klasičnim konceptim a kretanja, inercije, i gra­
vitacije, teško je uživeti se u onaj pogled na svet, unutar sebe sasvim dosle-
dan, koji je išao uz Aristotelovo viđenje klatna. Fizičko kretanje bilo je , za
A ristotela, ne količina, niti sila, nego jedna vrsta prom ene, baš kao što je pro­
mena kad dete odrasta. K ad teg pada, zapravo samo traži svoje najprirodnije
stanje, ono stanje koje će i dostići ako ga prepustimo sebi. U tom kontekstu,
Aristotelovo gledanje bilo je pam etno. Ali, kad je Galilej pogledao klatno, vi­
deo je jednu pravilnost koja se može meriti. Da bi se ta pravilnost objasnila,
bila je potrebna jedna revolucionarna promena u načinu sagledavanja objekata
u kretanju. Galilej je bio u prednosti nad antičkim G rcim a, ali njegova pred­
nost nije se sastojala u raspolaganju boljim podacima. N aprotiv, njegova ideja
Haos

o tačnom merenju aktivnosti klatna bila je: da organizuje nekoliko prijatelja da

broje odnjihaje klatna, neprekidno, tokom dvadeset četiri časa. To je stvarno
bio radno-intenzivni opit. Galilej je video regularnost zato što je pre toga imao
teoriju koja je predvidela regularnost. Razumeo je nešto što Aristotel nije mo­
gao razumeti: da telo u kretanju ima sklonost da ostane u tom kretanju, i da
se prom ena brzine ili pravca može objasniti jedino nekom spoljašnjom silom,
kao što je frikcija.
G alilejeva teorija bila je , zapravo, tako močna da je on video i jednu pra­
vilnost koja nije postojala. Tvrdio je da će klatno date dužine obaviti svaki sle-
deći zamah u tačno istom periodu vremena, koji se neće menjati bez obzira
što će prostorna dužina zamaha postepeno da se smanjuje. Kad se razmahne
široko, klatno mora da prevali veći put, ali, gle čuda, ono tada putuje baš za
toliko brže, pa zamah traje jednako. Drugim recima, periodi ostaju nezavisni
od am plitude. „Ako se dvojica prijatelja postave da broje oscilacije, s tim da
jedan broji široke otklone a drugi kratke, oni će nabrojati desetine, pa čak i
stotine zam aha, a neće doći do razilaženja ni za jedan zamah, pa čak ni za
deo jednog zam aha.“ Galilej je ovu svoju tvrdnju iskazao u term inim a opita,
ali joj je teorija dala uverljivost - toliko veliku, da se u srednjoškolskoj nasta­
vi fizike ponavlja i danas kao Sveto pismo od Boga. Ali ta tvrdnja je neisti­
nita. Regularnost koju je Galilej video samo je približna. Ugao klaćenja klat­
na stalno se po malčice menja, a to u stvarne jednačine klatna uvodi jednu
malu nelinearnost. Pri malim amplitudama ova greška je maltene jednaka nu­
li. M altene. Ali postoji, i to je greška koja bi se ipak mogla izmeriti čak i u
opitu tako primitivnom kao što je Galilej opisao.
Neke nelinearnosti bilo je lako zanemariti. Ljudi koji se bave eksperimen-
tisanjem vrlo brzo spoznaju istinu da živimo u jednom nesavršenom svetu. U
vekovima koji minuše od G alileja i Njutna, traganje za pravilnošću bilo je, u
m ilionim a eksperim enata, glavna stvar. Svaki istraživač traga za količinam a ko­
je će ostati iste, ili za količinama koje ostaju jednake nuli. A li, to zahteva da
ignorišemo onu mestim ičnu zabrljanost koja nam kvari oštrinu slike. Ako he-
mičar meri neke dve supstance, i nađe da je proporcija danas 2,001, sutra
2,003, a preksutra 1,998, stvarno će biti nerazuman ako ne krene ka nekoj te­
oriji koja će tvrditi da ta proporcija uistinu iznosi tačno dva prema jedan.
D a bi dobio savršene rezultate, Galilej je morao da malčice zažmuri pred
postojanjem dve nelinearnosti koje su mu bile poznate: to su trenje i otpor va-
zduha. Otpor vazduha je smetnja koja je nebrojenim eksperim entatorim a zagor­
48 Džejms Glajk

čavala život, komplikacija koje se naučnik morao nekako otarasiti da bi m o­

gao da se bavi suštinom nove nauke - mehanike. Da li ptičje pero pada jed ­
nako brzo kao i kam en? Celokupno naše iskustvo s padajućim predm etim a ka­
že: ne. Priča kako je Galilej bacao kugle s krivog tornja u Pizi (iako je m o­
žda samo mit) jeste priča o naučniku koji je preduzeo nešto da izmeni intuici­
je, tako što će dočarati jedan idealni naučni svet u kom e se pravilnosti mogu
izdvojiti iz nereda svakidašnjeg života.
O dvojiti efekte gravitacije (na jednu masu) od efekata otpora vazduha -
bilo je to briljantno intelektualno dostignuće. Ono je dopustilo Galileju da zgra­
bi suštinu inercije i zamaha. Ipak, u stvarnom svetu, klatna na kraju urade tač­
no ono što je starom odna, pomalo smešna Aristotelova paradigma predviđala.
Stanu.
Polažući temelje za sledeće veliko pomeranje paradigmi, fizičari su počeli
da se suočavaju s jednim (činilo se) nedostatkom u svom školovanju. Kad su
bili đaci, nisu im rečene neke stvari o jednostavnim sistemima kao što je klat­
no. N a početku dvadesetog veka već se sasvim dobro znalo šta nam rade ti
disruptivni (narušavajući) procesi kao što je trenje; studenti su učili da ih uklju­
čuju u jednačine. Ali studenti su takođe učili da su linearne jednačine obično
nerešive, što je istina, ali, i da se one pojavljuju samo izuzetno, što nije isti­
na. K lasična mehanika opisivala je ponašanje čitavih klasa pokretnih tela, ra­
znih klatna, duplih klatna, napetih opruga, povijenih poluga, zategnutih žica ko­
je je neko trznuo, žica po kojim a klizi gudalo. Ta m atem atika važila je i za
tečne sisteme i za električne sisteme. Ali gotovo niko u klasičnoj eri nije ni
slutio da haos vreba i u dinamičkim sistemima i da će iskočiti ako priznamo
nelinearnostim a ulogu koju one stvarno imaju.
Fizičar nije mogao stvarno razumeti turbulenciju niti složenost ako ne bi
prvo shvatio klatna - i to shvatio na način koji nije bio moguć u prvoj polo­
vini dvadesetog veka. Dok se haosologija proširivala, objedinjujući studije raz­
ličitih sistem a, dinamika klatna takođe se proširivala, obuhvatajući i visokoteh-
nološke oblasti od lasera do superprovodljivih Džozefsonovih raskrsnica. Neke
hemijske reakcije ispoljavale su ponašanje slično klatnu; srce čoveka, u-svom e
otkucavanju, takođe. N eočekivane mogućnosti pružale su se, kao što je jedan
fizičar napisao, sve do „fiziološke i psihijatrijske m edicine, ekonom skog prog­
noziranja, i m ožda evolucije ljudskog društva“ .
Razm islite o ljuljašci na dečjem igralištu. Ljuljaška polazi nadole i pri to­
me ubrzava. Onda je zam ah nosi uzlazno, to je drugi deo njihanja; sada ona
Haos

usporava. Sve vreme gubi i m alo, samo malo brzine zbog trenja. D a se ne bi
zaustavila, potrebno je da bude stalno pomalo podgurivana. Hajde da zam isli­
mo da će joj tu dodatnu energiju davati neka automatska m ašina nalik na ča-
sovnički mehanizam . Sva naša intuicija kazuje nam da, m a kako da ljuljanje
počne, kretanje ljuljaške treba na kraju da se ustali, da se ljuljaška kreće jed ­
nakim zam asim a napred i nazad i da svaki put dostigne istu visinu. Ovo se
može dogoditi. A li, m ada to izgleda čudno, kretanje ljuljaške može da posta­
ne i neujednačeno, dostižući nekad manju a nekad veću visinu i ne ponavlja­
jući nikad isti obrazac zamaha kao pre.
Iznenađujuće, nepravilno ponašanje dolazi od nelinearnog ’uvrnuća’ u pri­
livu i odlivu energije iz tog prostog oscilatora. Jedna snaga prigušuje razmahe
(trenje, koje nastoji da zaustavi ljuljašku sasvim), druga snaga ih pojačava (pe­
riodična dodatna podgurivanja). Čak i kad je takav prigušivano-podgurivan si­
stem u ravnoteži, on nije u ravnoteži, a svet je prepun takvih sistema, počev­
ši od sistema vremenskih prilika koji stalno teži da se priguši trenjem nasta-
lim prilikom svakog kretanja vazduha i vode kao i disipacijom toplote u sve­
mir, ali je stalno i podgurivan ogrom nim prilivom energije sa Sunca.
A li, nepredvidljivost nije bila onaj razlog zbog koga su m atem atičari u še­
zdesetim i sedamdesetim godinam a opet počeli ozbiljno da razgovaraju o klat­
nima. N epredvidljivost je bila samo ’grabilac pažnje’. Proučavaoci haosne di­
nam ike otkrili su da neuredno ponašanje jednostavnih sistema može da bude
kreativno, u smislu da generiše kompleksnost: bogato organizovane obrasce,
ponekad stabilne a ponekad nestabilne, konačne ili beskonačne, ali uvek fasci­
nantne kao da su živi. Zato su se naučnici počeli baviti i igračkama.
Jedna igračka, koja se prodavala pod im enom 'svem irske lopte ili 'sv e­
mirski trapez’, sastoji se od tri loptice. Dve su povezane jednom šipkicom, ali
ona je kao gornja crta velikog slova T - iz njene sredine polazi jedna duža,
uspravna šipkica. N a kraju te duže je treća, nešto teža loptica. Ova donja se
njiše napred-nazad, dok gornji kraj rotira slobodno. U sve tri loptice nalaze se
m ali magneti. Kad se jednom pokrene, ova spravica nastavlja da se klati i kla­
ti kao da nikad prestati neće, zato što u ploči na dnu (to je 'sto p a' na kojoj
cela igračka stoji) postoji skriven elektrom agnet, koji crpi snagu iz jedne ba­
terije. A parat oseća približavanje donje loptice i svaki put je, u prolazu, elek­
trom agnetskim talasim a podgurne samo malo. Ponekad se ova igračka ustali u
postojano, ritm ičko njihanje. Ali u drugim prilikam a kretanje je haotično, uvek
prom enljivo i beskrajno iznenađujuće.
50 D lejm s Glajk

D ruga česta igračka s klatnom je takozvano sferično klatno - a to znači,

ono koje im a slobodu da se klati ne samo napred i nazad nego u svakom prav­
cu. Ima ploču, to jest stopu na kojoj stoji. U njoj je , po obodu, skriveno ne­
koliko malih magneta. M agneti privlače metalnu kvržicu u donjoj loptici, sva­
ki sebi; kad jedan napokon uspe, i klatno stane (nakrenuto na tu stranu) igri
je kraj. Ideja je da posmatrač gurne klatno u novu avanturu i da onda pretpo­
stavi ili pogodi koji magnet će pobediti. Čak i ako su ugrađena samo tri m ag­
neta, raspoređena u trougao, kretanje klatna ne može se predskazati. Ono će
neko vreme ljuljati između A i B, onda neko vreme opet između B i C, p
onda, baš kad pomislite da m agnet C konačno pobeđuje, preskočiće na A. Pret­
postavimo da neki naučnik uzme da sistematski istraži ponašanje ove igračke,
tako što će napraviti m apu, na sledeći način: odabraće jednu startnu tačku; dr­
žače metalnu lopticu na dnu klatna baš u toj tački, onda će je pustiti; tri m ag­
netne tačke u stopi kodiraće bojam a, obojice recimo jednu u plavo, jednu u cr­
veno i jednu u zeleno; i beležiće svaki put koja boja je pobedila. to jest na
kojoj tački se loptica zaustavila. Kako će mapa izgledati? Imaće regione nabi­
jene samo crvenom , ili samo zelenom, ili samo plavom bojom , kao što biste i
mogli očekivati, a to će značiti da je jedan isti m agnet pobeđivao m nogo pu­
ta uzastopce. Ali imaće i regione u kojim a su boje izmešane i isprepletene,
beskrajno kompleksno. Pokraj svake crvene tačke, ma kako izbliza da gleda­
mo, ma koliko da je m apa uvećana, biće i plavih i zelenih tačaka. Sudbinu
loptice, dakle, biće praktično nemoguće predskazati.
Tradicija nagoni dinamičara na uverenje da, ako zapišemo jednačine nekog
sistema, mi od tog trenutka razumemo taj sistem. Jer, kako bi se bolje mogle
uhvatiti sve njegove suštinske odlike? Za ljuljašku na dečjem igralištu, ili za
igračku s klatnom, jednačine vezuju u jedan čvor ugao pod kojim je klatno ot­
klonjeno, brzinu kojom se klatno kreće, trenje koje mu smeta, i silu koja ga na­
goni da istraje u klaćenju. Ali, zbog vrlo malog učešća nelinearnosti u ovim jed-
načinama, dinamičar će biti bespomoćan ako mu neko postavi makar i najpro­
stije pitanje o budućnosti sitema. Kompjuter može da navali na ovaj problem ta­
ko što će napraviti njegovu simulaciju: izračunavaće, svojom ogromnom brzinom,
šta tačno mora da se desi u svakom sledećem ciklusu. Ali simulacija donosi sa
sobom i svoje sopstvene probleme: u svaki izračunati ciklus uvuče se ipak i je d ­
na majušna nepreciznost. Nepreciznosti se zatim veoma brzo nagomilavaju, a
onda odnose punu pobedu, zato što je u pitanju sistem s velikom osetljivošću na
početne uslove. Uskoro signal nestaje sasvim, ostaje samo šum.
H aos

M eđutim , da li je baš tako? Lorenc je našao nepredskazivost, ali on je ta­

kođe našao i obrasce. Otkriše i drugi pojedine nagoveštaje strukture u ponaša­
nju prividno nasumičnom. Prim er s klatnom bio je tako prost da ga je bilo la­
ko odbaciti, ignorisati; ali, oni koji su se opredelili da ga ne ignorišu, načuli
su u njemu provokativne poruke. Shvatili su: fizika, na neki način, do savršen­
stva razume fundamentalnu mehaniku kretanja klatna, pa ipak ostaje nemoćna
da to svoje razumevanje proširi na dugoročno sagledavanje šta će biti. Kad gle­
daš u m ikrorazm eram a, svaki komadić je savršeno jasan; kad gledaš ponašanje
u m akrorazm eram a, ono ostaje totalan ’rebus’. Tradicija da pogledaš izbliza deo
po deo m ehanizma, da ih onda sklopiš, i da je sve jasno - počela se rušiti.
Kod klatna, kod ponašanja fluida, kod elektronskih kola, kod lasera, stekao se
utisak da poznavanje fundamentalnih jednačina više uopšte nije ona prava vr­
sta znanja.
Šezdesete godine dvadesetog veka tekle su dalje, a pojedini naučnici po­
stizali su otkrića paralelna s Lorencovim: jedan francuski astronom koji je stu­
dirao galaktičke orbite, na primer, i jedan japanski elektroinženjer koji je mo-
delovao elektronska kola. Ali prvi hotim ičan, koordiniran napor da se shvati
zašto se globalno ponašanje toliko razlikuje od lokalnog ponašanja učinili su
matem atičari.
Jedan od njih bio je Stiven Smejli s Univerziteta Kalifornija u Berkliju, ko­
ji je pre toga već stekao slavu rešavajući najegzotičnije probleme mnogodimen-
zionalne topologije. Jedan mladi fizičar pitao je Smejlija, onako uzgred, na če­
mu sad radi, i dobio zbunjujući odgovor: „Na oscilatorima“ . To je bilo prilič­
no besmisleno. Oscilatori - klatna, opruge, električna kola - bejahu nešto što
fizičar nauči i ostavi po strani još na početku studija. Zašto bi se jedan veliki
matem atičar vraćao u elementarnu fiziku? Tek posle nekoliko godina, taj mladi
čovek je saznao da je Smejli mislio na nelinearne oscilatore, dakle one pune
haosa, i da je u njima video stvari za koje su fizičari trenirani da ih ne vide.
D oduše, Smejli je u ovoj oblasti startovao loše. Objavio je tvrdnju, zaogr-
nutu najstrožim matem atičkim term inima, da praktično svi dinamički sistemi
imaju sklonost da se ustale, u najvećem broju slučajeva, u obrasce ponašanja
koji nisu preterano čudni. Posle nekog vremena je uviđeo da stvari nisu tako
jednostavne.
Smejli je bio m atem atičar koji ne samo što rešava probleme nego i smi­
šlja program e za gradnju problem a koje drugi treba da rešavaju. Pričao je o
svom shvatanju istorije, o svojim intuicijama o prirodi; u suštini je nagovešta-
52 D žejms G lajk

vao, tiho, da m atem atičari mogu da se oprobaju na svakom problem u gde ra­
nija istraživanja nisu bila uspešna. Kao da je biznismen, procenjivao je rizike
i hladnokrvno planirao svoju strategiju; imao je neku sposobnost da povede
m noge ljude za sobom , kao engleski 'šareni frulaš’. Njegova reputacija nije se
ograničavala samo na matem atiku. Negde na početku Vijetnam skog rata, on i
Džeri Rubin organizovali su 'Internacionalne dane protesta’ i sponzorisali na­
pore da se zaustave vozovi koji su nosili trupe kroz Kaliforniju. G odine 1966,
dok je u K ongresu takozvani 'K om itet za neameričke aktivnosti’ pokušavao da
ga pozove na saslušanje, Smejli je otputovao u M oskvu na Internacionalni kon­
gres matem atičara. Tam o je dobio Fildsovu medalju, najviše priznanje u toj
profesiji.
Scena u M oskvi tih dana postala je nerazdvojni deo legende o Smejliju.
Okupilo se pet hiljada matematičara, koji su uznemirili mnogo koga, ali su i
sami bili uzrujani. Političke napetosti su bile veoma žestoke. Kružile su petici­
je. Pred kraj konferencije, Smejli se odazvao zahtevu jednog reportera iz Sever-
nog Vijetnama, i počeo da drži konferenciju za štampu na širokom stepeništu
M oskovskog univerziteta. Počeo je tako što je osudio američku intervenciju u
Vijetnamu, a onda, upravo kad su njegovi domaćini počeli da se osmehuju, osu­
dio je takođe i sovjetsku invaziju na Mađarsku i nepostojanje političkih slobo­
da i prava u Sovjetskom Savezu. Kad je završio, agenti sovjetskih vlasti hitro
su ga ’spakovali’ u kola i odveli na saslušanje. A kad se vratio u Kaliforniju,
Nacionalna fondacija za nauku poništila je budžet za njegove projekte.
Sm ejlijeva Fildsova m edalja bila je priznanje za jedan proslavljeni stručni
rad iz oblasti topologije, matem atičke grane koja je procvetala u dvadesetom
veku a koja je u pedesetim godinama im ala naročito veliki razmah. Topologi-
ja studira one osobine geom etrijskih oblika (to jest tela) koje ostaju neizme-
njene kad se ti oblici rastežu i razvlače, gnječe i uvrću. U topologiji je sve­
jedno da li je geometrijski oblik velik ili mali, uglast ili okruglast, je r ga m o­
žeš rastezati. Topolozi pitaju da li je nešto u tom obliku spojeno, da li im a ru­
pe, da li je vezano u čvor. Oni se kreću ne samo kroz Euklidove kosm ose s
jednom , dve, i tri dimenzije, nego i kroz neke druge, koje sami zam išljaju, s
mnogo dimenzija, a takve je nem oguće sebi predočiti kao bilo kakvu sliku: ne
mogu se vizuelizovati. Topologija je geometrija na tankim , rastegljivim m em ­
branama od gume. Ona se interesuje za kvalitete, a ne za kvantitete. O na pi­
ta šta m ožem o reći o ukupnoj strukturi ako njene mere čak i ne znam o. Sm ej­
li je rešio jedan od istorijskih, istaknutih problem a topologije, Poenkareovu
Haos

pretpostavku, koja se odnosi samo na prostore s pet i više dimenzija; to posti­

gavši, obezbedio je sebi trajni status velikana topologije. M eđutim, u šezdese­
tim godinam a napustio je topologiju i zašao u neispitane teritorije dinamičkih
sistema.
Obe te oblasti istraživanja, i topologija i dinamički sistemi, mogu se pra­
titi unazad do Anrija Poenkarea. koji je smatrao da su to dve strane istog nov­
čića. Poenkare je , oko 1900. godine, bio poslednji veliki m atem atičar koji je
primenio svoju geometrijsku maštu na zakone kretanja u fizičkom svetu. On je
prvi shvatio m ogućnost haosa; njegovi spisi nagoveštavali su nepredvidljivost
gotovo isto onako dramatičnu kao ona koju je kasnije Lorenc otkrio. Ali, po­
sle Poenkareove smrti, samo topologija je nastavila da se bujno razvija, a di­
nam ički sistemi su atrofirali. Čak se ni taj naziv nije više koristio; tema ka ko­
joj se Smejli nominalno okrenuo zvala se 'diferencijalne jednačine’. D iferenci­
jalne jednačine opisuju kako se sistemi kontinualno menjaju tokom vremena.
Tradicija je bila da se takve stvari osmotre lokalno, a to znači da su inženje­
ri ili fizičari razmatrali jedan po jedan skup mogućnosti. Kao i Poenkare, Smej­
li je krenuo u pokušaj da te pojave shvati 'globalno', sveobuhvatno; a to zna­
či da razum e ceo raspon mogućnosti odjednom.
Svaki skup jednačina kojim a se opisuje neki dinamički sistem - na primer,
Lorencov skup od tri jednačine - dopušta da se neki parametri odrede u star­
tu. U slučaju term alne konvekcije, jedan parametar odnosi se na viskoznost flu­
ida. Velike promene u parametrim a uticaće mnogo na sistem - na primer, pre-
sudiće da li sistem može da postigne neko stabilno stanje ili mu predstoji pe­
riodično oscilovanje. Ali fizičari su pretpostavljali da će vrlo male promene do­
vesti do samo malih brojčanih razlika u rezultatu, a ne do kvalitativnih prom e­
na u ponašanju.
Jedna od spona između topologije i dinamičkih sistema jeste m ogućnost da
se upotrebom određenih oblika vizuelizuje čitav raspon ponašanja jednog siste­
ma. Za jednostavan sistem, taj oblik može biti nekakva zakrivljena površina;
za kom plikovani sistem, neka mnogostrukost u mnogo dimenzija. N a takvoj po­
vršini, svaka pojedinačna tačka reprezentuje stanje sistema u jednom trenu ko­
ji je zam rznut u vremenu. Sistem, naravno, ide dalje kroz vreme, pa se i ta
tačka kreće dalje, ide nekom svojom putanjom koja iscrtava jednu liniju te
ukupne površine. Kad se oblik površine malo savije, to znači da se neki para­
m etar malo izmenio: tečnost je postala viskoznija, klatnu je počela pristizati
dodatna energija. Oblici koji izgledaju otprilike ujednačeno znače da je i po­
54 • Džejms Glajk

našanje otprilike isto. Ako si u mogućnosti da ponašanje jednog sistema pred­

staviš tako, vizuelno, lakše ćeš ga razumeti.
K ad se Smejli okrenuo dinamičkim sistemima, topologija se, kao i glavni­
na čiste m atem atike, radila s jednim implicitnim prezirom prema prim enam a u
ma kakvoj praksi u stvarnom svetu. Poreklo topologije blisko je fizici, ali m a­
tematičari su zaboravili to poreklo, studirali su oblike radi oblika samih. Smej­
li je u punoj meri verovao u taj etos - bio je najčistiji od čistih - ali, ipak,
palo mu je na um da bi apstraktan, ezoteričan razvoj topologije sada mogao
nešto doprineti fizici, što je i bila Poenkareova želja na samom kraju devetna­
estog veka i u prvih nekoliko godina dvadesetog.
Smejlijev prvi doprinos bio je - tako se zadesilo - onaj netačan. U term i­
nima fizike, ono što je Smejli predlagao značilo bi da postoji neki zakon pri­
rode koji glasi otprilike ovako: 'Sistem se može ponašati haotično, ali to hao-
tično ponašanje ne može biti stabilno.' Ključna osobina bila je baš stabilnost
- ili, kako su matem atičari ponekad govorili, 'stabilnost u smejlijevskom sm i­
slu’. A stabilno je ako će se održati, ako neće iščeznuti samo zato što se ne­
ki broj izmenio samo malo, malecno. Svaki sistem može u sebi sadržati i sta­
bilna i nestabilna ponašanja.
Stavite olovku na sto tako da ona stoji na svom vrhu, sasvim uspravno.
Jednačine koje vladaju njenim ponašanjem imaju savršeno dobro rešenje u ko­
me je težište tačno iznad vrha. Ali olovka vam neće ostati uspravna, pašće, za­
to što je to rešenje nestabilno. Već prvi, najminimalniji poremećaj izbaciće taj
sistem iz ravnoteže. Za razliku od toga, kliker na dnu poluloptaste činije osta­
je tu, jer i ako ga neka sila malo ćušne, on će se opet dokotrljati na tu tačku
i ostaće na njoj. Fizičari su pretpostavili da svako ponašanje koje mogu redov­
no da opaze jeste stabilno ponašanje, jer, u realnim sistemima neizbežna su
svakojaka malena potresanja, rem ećenja, drmanja. Vi nikada ne možete znati
parametre apsolutno tačno. Fizičari su rezonovali ovako: ako želite model ko­
ji će biti fizički realističan, a koji će robustno odoleti i kad ga neke okolnosti
malčice potresu, onda svakako treba da se opredelite za stabilan model.
Rđave vesti stigle su poštom ubrzo posle Božića 1959. godine, kad je
Smejli privremeno stanovao u jednom apartmanu u Rio de Zaneiru, sa ženom,
dve bebe, i brdom pelena. Njegova nagađanja definisala su klasu diferencijal­
nih jednačina, koje su sve bile strukturno stabilne. Svaki i ma koji haotični si­
stem, tvrdio je Smejli, m ožemo opisati približno (onoliko približno koliko že­
limo) pomoću jednog od sistema iz te njegove klase. Ali, to nije bilo tačno.
Haos

Jedan kolega mu je poslao pism o kojim ga je informisao da se mnogi sistemi

ne ponašaju tako disciplinovano kao što bi to Smejli želeo; štaviše, opisao mu
je sasvim suprotan prim er, u kome su haos i stabilnost postojali naporedo, ra­
me uz rame. Taj sistem bio je robustan. Gurneš ga malo (a u svakom prirod­
nom sistemu stalno se pojavljuje neki narušavajući šum, to je st ’buka’), a si­
stem ostane na svome, njegova čudnovatost ne iščezne. Robustnost ali čudno­
vatost - Smejli je studirao ovo pismo s nevericom koja se polagano topila.
Haos i nestabilnost, koncepti koji su tek počinjali da sriču svoje formalne
definicije, bili su zapravo dve sasvim različite stvari. Haotičan sistem može da
bude i te kako stabilan ako njegova specifična vrsta nepravilnosti opstaje i pod
(manjim) narušavanjima. Lorencov sistem bio je jedan primer za to, mada je
Smejli tek nekoliko godina kasnije čuo za Lorenca. Haos koji je Lorenc ot­
krio, sa svom tom nepredskazivošću, bio je stabilan kao kliker u zdeli. M ože­
te taj sistem drmati i tresti, dodavati mu velike količine šumova, nam eštati za­
preke njegovom kretanju, ali kad vam to dodija pa prestanete, sve te prolazne
smetnje zamru kao odjeci u kanjonu, a sistem se vrati u iste one svoje čudno­
vate obrasce nepravilnosti koji su u njemu vladali i pre. Lokalna nepredvidlji­
vost - globalna stabilnost. Realni dinamički sistemi imali su neku svoju igru,
koja se odvijala po pravilim a znatno kom plikovanijim nego što je iko zami­
šljao. Prim er opisan u pism u koje je stiglo Smejliju bio je još jedan prost si­
stem, otkriven čitavu generaciju ranije ali potom zaboravljen: oscilujuće elek­
tronsko kolo, koje je u suštini 'm askiran’ primer klatna. Ono je bilo nelinear­
no, a dobijalo je, s vremena na vreme, dodatno ’podgurivanje’ kao dečja lju-
ljaška.
Zapravo je to bila samo jedna obična vakuum ska cev, koju je u dvadese­
tim godinama istraživao holandski elektroinženjer po imenu Baltazar van der
Pol. Današnji student fizike nabacio bi ponašanje te cevi na ekran oscilosko-
pa, gde bi po kretanju one svetle linije video šta se tu dešava. Van der Pol
nije imao osciloskop, nego je svoje elektronsko kolo nadgledao tako što je na
njega priključio telefonsku slušalicu, prislonio je na uvo, i osluškivao nastale
tonove. Sa zadovoljstvom je primetio da postoji pravilnost u načinu kako se
ton m enja kad on m enja jačinu struje koja električnom kolu dodaje energiju.
Lepo se čulo: ton je preskakao s jedne visine na drugu, kao da se penje ste­
penicam a. Napusti jednu frekvenciju i čvrsto se uhvati za sledeću, višu. M e­
đutim , Van der Pol je povremeno čuo i nešto neobično. Neku neregularnost
koju nije m ogao da objasni. Pod tim okolnostim a, nije se mnogo brinuo. „U
56 D žejm s G lajk

telefonskim slušalicam a često se čuje nepravilna buka i pre nego što frekven­
cija spadne na sledeči niži nivo“ , napisao je on u pismu časopisu Priroda. „M e­
đutim , to je sporedna pojava.“ On je bio jedan od mnogih koji su na tren ugle­
dali haos ali nisu našli reči kojim a bi ga objasnili. Za ljude koji su se trudili
da naprave dobre vakuumske cevi, važno je bilo da cev uhvati i dobro drži
onu željenu frekvenciju. Ali pokazalo se da je za ljude koji istražuju kom plek­
snost daleko zanim ljivije bilo ono krčanje nastalo kad viša frekvencija vuče na
svoju stranu a niža na svoju.
Iako je Smejlijeva teza bila netačna, ona je usm erila naučnike vrlo uspe-
šno na novu stazu: počeli su da uviđaju kolika je, zapravo, kom pleksnost d i­
nam ičkih sistema. Još nekoliko matem atičara zavirilo je iznova u m ogućnosti
Van der Polovog oscilatora. Smejli je pročitao njihove radove, a onda ih po­
veo u jedno novo carstvo. Jedini njegov osciloskop bio je onaj u njegovom
umu, ali to je bio um izoštren višegodišnjim traganjima po topološkoj vaselje-
ni. Smejli se dosetio čitavog raspona mogućnosti koje je taj oscilator (Van der

џ
Portretiranje u faznom prostoru. Tradicionalni vremenski nizovi (gore) i putanje u fa­
znom prostoru (dole) dva su načina prikazivanja istih podataka i predočavanja dugo­
ročnog ponašanja sistema. Prvi sistem (levo) teži stabilnom stanju - tački u faznom
prostoru. Drugi se periodično ponavlja, oblikujući cikličnu kružnu putanju. Treći se
ponavlja u složenijem ritmu valcera, u ciklusu sa „periodom tri“ . Četvrti je haotičan.
Haos

Polov) krio u sebi; sagledao je, kako su to fizičari rekli, čitav fazni prostor.
Svako stanje sistema u nekom trenu koji je zaustavljen, zamrznut u vremenu,
moglo se prikazati kao tačka u faznom prostoru; sve informacije o položaju i
brzini sistema bile su sadržane u koordinatama te tačke. I čim se sistem ma u
čemu izm eni, tačka se pomakne na neku novu poziciju u faznom prostoru. A
pošto se stalno menja ponešto, tačka stalno ide, putuje... iscrtava jednu puta­
nju, koja se zove trajektorija.
Za jednostavan sistem kao što je klatno, dovoljan fazni prostor je, možda,
samo jedan pravougaonik, dakle jedna ravan, a u njoj dve koordinate. Ugao pod
kojim se klatno otklonilo na jednu ili drugu stranu (uma kom datom trenu) od-
rediće koliko tačka mora biti pomaknuta ka ’istoku’ i ’zapadu’. Brzina klatna
(u tom istom datom trenu) odrediće koliko tačka mora biti odmaknuta (od sre­
dine) ka ’severu’ ili ka ’ju g u ’ našeg crteža. Za klatno koje se pravilno njiše na-
pred-nazad, trajektorija kroz fazni prostor trebalo bi da bude petlja koja se stal­
no ponavlja, zato što sistem prolazi kroz isti niz položaja, mnogo puta.

Smejlijeva potkovica. Ova topološka transformacija dala je osnovu za shvatanje hao-

tičnih svojstava dinamičkih sistema. Osnove su jednostavne: prostor je u jednom sme-
ru rastegnut, u drugom zbijen i potom presavijen. Kad se postupak ponovi, dobijamo
jednu vrstu određenog obrasca mešanja, poznatog svakome ko je pripremao lisnato te-
sto. Dve tačke koje se na kraju nađu u blizini mogle su na početku biti vrlo udalje­
ne.
58 • Džejms Glajk

Sm ejli se nije zadovoljio posmatranjem samo jedne trajektorije. On je hteo

da vidi ponašanje celine faznog prostora prilikom promena sistema - prilikom ,
recim o, dodavanja veće količine pogonske energije. Smejlijeva intuicija načini­
la je veliki skok, s fizičke suštine sistema na jednu novu vrstu geom etrijske
suštine. Alati su mu bili topološke transformacije oblika u faznom prostoru -
transform acije kao što su rastezanje i gnječenje. Ponekad su te transform acije
imale jasno fizičko značenje. Rasipanje energije iz jednog sistema, ili gubitak
energije zbog trenja, značili su da će se oblik tog sistema u faznom prostoru
sažim ati kao balon iz koga ističe vazduh - i da će se sažeti u jednu jedinu
tačku u trenu kad sistem sasvim stane. Da bi predstavio punu kom pleksnost
Van der Polovog oscilatora, Smejli je morao da provuče fazni prostor kroz či­
tavu jednu složenu kombinaciju transformacija. Shvatio je to, pa je brzo pre­
tvorio svoju ideju o vizuelizovanju ukupnog ponašanja u novu vrstu modela.
N jegova inovacija - koja se zadržala u slikama haosa u kasnijim godinam a -
bila je jedna struktura kojoj dadoše naziv 'potkovica’.
Ako želite da napravite jednostavnu verziju Smejlijeve potkovice, uzm ete
jedan pravougaonik mekan kao testo, gnječite ga s leve i s desne strane, i do­
bijete uspravnu šipku. Sad tu šipku presavijete na sredini i dobijete oblik pot­
kovice. Ponovite postupak: potkovicu gnječite s leve i desne strane i sad se
опа izduži u uspravnu šipku, koju opet presavijete. Sad se testo ’učetvoroslo-
jilo ’. Opet ponovite postupak, i tako dalje.
V olite pecivo od lisnatog testa? Pa, ono se pravi na taj način. Jedna m a­
šina s rotirajućim m ehaničkim rukama zgrabi testo, pa ga prignječi i presavi­
je, prignječi i opet presavije, prignječi i... tako dalje. D obije se testo koje je u
suštini neprekinuto ali razvučeno u tanak, tanak sloj, s veoma velikom površi­
nom, i presavijeno samo preko sebe mnogo puta. Smejli je svoju potkovicu
provukao kroz još nekoliko topoloških koraka. Nećemo se petljati u m atem ati­
ku toga, ali ćemo reći da je ova potkovica dala izvrsnu vizuelnu analogiju za
onu veliku osetljivost na inicijalne uslove koju je Lorenc otkrio u atmosferi tek
nekoliko godina kasnije. Ako odaberemo neke dve bliske tačke u prvobitnom
testu, ne možemo ni približno da odredimo gde će se one naći na kraju. Po­
sle toliko rastezanja i presavijanja, one će se naći na nekom proizvoljno veli­
kom međusobnom rastojanju. A dve tačke koje na kraju (u 'dovršenom lisna­
tom testu’) ostanu blizu jedna druge - bile su na početku možda razm aknute
ko-zna-koliko.
Haos

U prvi mah Smejli se ponadao da će sve dinamičke sisteme objasniti u ter­

minima rastezanja i gnječenja ali bez presavijanja, ili, bar, bez presavijanja ko­
je bi drastično ugrozilo stabilnost sistema. Ali pokazalo se da je presavijanje
potrebno, i da baš ono dozvoljava oštre promene u dinamičkom ponašanju.
Smejlijeva potkovica ostade poznata kao prvi od mnogih novih geometrijskih
oblika koji su dali matematičarima i fizičarima jednu novu intuiciju o moguć­
nostima kretanja. U ponečemu, ova potkovica je bila odveć veštačka da bi bi­
la korisna; toliko primetno ’dete’ matematičke topologije da se fizičarima baš i
nije sviđala. Ali, poslužila je kao polazna osnova. Šezdesete godine su odmica­
le, a Smejli je okupio oko sebe, na Berkliju, grupu mladih matematičara koji
su jednako kao on bili uzbuđeni ovim novim poslovima u oblasti dinamičkih
sistema. Još deset godina je moralo proći dok je njihov rad u punoj meri pri­
vukao pažnju nauka manje apstraktnih. Kad se napokon desilo i to, fizičari su
uvideli da je Smejli celu jednu granu matematike skrenuo u novom pravcu, na­
trag, ka stvarnom svetu. Time je, rekli su, započeo novo zlatno doba.
„Ovo pomeranje paradigme tako je veliko da je zasenilo sva ostala pome-
ranja paradigm e“ , rekao je R alf Abraham , Smejlijev kolega koji je postao pro­
fesor m atem atike na Univerzitetu K alifornija u Santa Kruzu.
„Kad sam ja započeo da se bavim matem atikom profesionalno, godine
1960, što nije bilo tako davno, m oderna m atem atika je u celosti - u celosti -
bila odbačena od strane fizičara, pa čak i najavangardnijih m atem atičkih fizi­
čara. Odbijali su diferencijabilnu dinamiku, globalnu analizu, mnogoslojne m a­
pe, diferencijalnu geometriju. Odbacivano je sve što je nastalo godinu-dve po­
sle onoga što je Ajnštajn koristio. Rom ansa između matematike i fizike zavr­
šila se razvodom u tridesetim godinama ovog veka. Više nisu ni razgovarali
između sebe. Naprosto su se prezirali. M atem atički fizičari nisu dopuštali svo­
jim postdiplom cim a da idu na kurseve matem atike kod matematičara: Uzimaj­
te matem atiku od nas. M i ćemo vas naučiti svemu što je potrebno da znate.
M atem atičari su se zaneli u neki svoj užasni egoiz.am koji će vam uništiti um.
Bilo je tako, 1960. godine. A već 1968. bilo je sasvim obrnuto.“
Na kraju, i fizičari, i astronom i, i biolozi, svi su razumeli da ove novosti
moraju čuti.

Jedna od skromnijih tajni svemira: V elika crvena mrlja Jupitera, ogroman

uskomešani oval nalik na oluju koja se nikad ne premešta i nikad ne može
prestati. Ko god je video slike, koje je ’V ojadžer 2 ’ poslao kroz svemir godi­
60 D žejms Glajk

ne 1978, prepoznao je dobro znane oblike turbulencije ali u nepojamno ogrom ­

nim razmeram a. Ta mrlja je jedan od najviše obožavanih prizora našeg Sunče­
vog sistem a - „m rlja crvena kao oko mučeničko / u turbulenciji usključalih
obrva“ , kako je to napisao Džon Apdajk. Ali, šta je ona? Dvadeset godina po­
sle Lorenca, Smejli i drugi naučnici postigli su novo razumevanje načina ka­
ko u prirodi protiču tečnosti i gasovi. Vanzemaljsko vreme Jupitera bilo je još
jedan od m nogobrojnih problem a koji su čekali da budu rešeni uz pomoć onog
novog osećaja za mogućnosti prirode koji proističe iz nauke o haosu.
Tri stotine godina ta mrlja je bila slučaj tipa ’što više znamo, to manje
znam o’. Galilej je prvi uperio teleskop na Jupiter. Vrlo brzo posle toga astro­
nomi su opazili mrlju na Jupiteru. Robert Huk video ju je već 1600. godine.
Donati Kreti ju je naslikao u jednoj vatikanskoj galeriji slika. Kao koloristič-
ko ostvarenje, nem a šta da se mnogo opisuje. Ali teleskopi su postajali sve bo­
lji i neznanje sve veće. D vadeseti vek je proizveo postojanu paradu teorija, ko­
je su nastajale jedna za drugom. Na primer:
Teorija o izlivu lave. Potkraj devetnaestog veka naučnici su zamislili
ogrom no ovalno jezero lave koja teče iz nekog vulkana ili iz rupe koja je na­
stala udarom kakvog planetoida u čvrstu, tanku koru planete.
Teorija o novom mesecu. Jedan nemački naučnik predložio je teoriju da je
to budući prirodni satelit Jupitera, novi Jupiterov mesec koji se bori da izroni
iz površine te planete.
Teorija o jajetu. Jedna baš nezgodna nova činjenica: ustanovljeno je da se
ovaj oval polako kreće u odnosu na pozadinu planete; plovi nekud. Zato je
1939. sugerisano da neko m anje-više solidno telo pluta po atmosferi kao jaje
po vodi. V arijacije ove teorije - uključujući ’ploveći mehur vodonika ili heli-
ju m a’ - ostale su aktuelne decenijama.
Teorije o stubu gasa. Još jedna nova činjenica: da, mrlja plovi, ali nikad
ne otplovi daleko. Zato su naučnici u šezdesetim godinama našeg veka pom i­
slili da je to možda vrh jednog visokog stuba gasova koji izviru iz nečega,
možda iz nekog kratera.
Onda je došao ’V ojadžer’. Većina astronoma očekivala je da će tajna biti
razrešena čim se pogleda dovoljno izbliza. Proletanje ’V ojadžera’ dalo je , do­
ista, jedan divni novi album podataka, ali ni ti podaci nisu bili, na kraju, do­
voljni. Slike načinjene 1978. godine s te svemirske sonde prikazale su jake ve-
trove i raznobojne vrtloge. Spektakularno bogatstvo detalja: astronomi su vide-
li da je ta m rlja nešto nalik na uragan. Videli su sistem vrtložnih tokova, ko-
Haos

ji odguruje oblake u stranu; videli su da je usađen u jednu zonu vetrova. Na

Jupiteru vetrovi duvaju s istoka prema zapadu, tako brzo i jako da je planeta
sva prekrivena horizontalnim prugama. Uragan, to je bio najbolji opis koga se
iko mogao setiti, ali iz nekoliko razloga bio je neadekvatan. N a Zem lji, ura­
gane pogoni toplota koja se oslobađa prilikom kondenzovanja vodene pare u
kišu; ali Veliku crvenu mrlju Jupitera ne pokreće nikakav proces u vezi s vla­
gom. U ragani rotiraju u takozvanom ciklonskom smeru, a on je dvojak: iznad
ekvatora je suprotan kretanju kazaljke na časovniku, a ispod ekvatora ide u
smeru kretanja kazaljke na časovniku. (Kao i sve zemaljske oluje.) Ali rotaci­
ja V elike mrlje je anticiklonska (suprotna od ciklonske). I, najvažnije od sve­
ga: uragani potraju nekoliko dana, pa zanemoćaju i uginu.
Osim toga, studirajući slike poslate s ’V ojadžera’, astronomi su shvatili da
je ta planeta sva sačinjena od fluida u pokretu. Ranije im je bilo usađeno oče­
kivanje da će i Jupiter biti solidna, kam enita lopta prekrivena atmosferom tan­
kom kao papir - kao što je Zem lja. Ali, ako Jupiter uopšte ima neko solidno
jezgro, ono je veom a daleko od površine. N ajednom je izgledalo da je čitava
ta planeta jedan stvarno veliki opit iz dinamike fluida. A nasred planete - m r­
lja. O kreće se planeta, okreće se s njom i m rlja, postojano, i nikako da nesta­
ne iako oko nje luduju najjači vetrovi.
Ta mrlja postala je naučnicim a nešto kao Roršahov test: svako je u njoj
video nešto drugo. D inam ičari fluida smatrali su da je to primer turbulencije i
da je turbulencija nešto nasumično i prepuno šuma (buke); upravo zato bili su
prinuđeni da se iščuđavaju - kako je moguće da se jedno takvo vrtloženje upor­
no održava, vekovima, kao ostrvo stabilnosti. Slike s ’V ojadžera’ samo su ih
još više nervirale, jer su pokazale mnoštvo manjih vrtložnih kretanja koja ni­
su m ogla biti prim ećena zem aljskim teleskopima: bujne prim ere nagle dezor-
ganizacije unutar mrlje. Pojavljivali su se, u mrlji, vrtlozi sada vidljivi, koji su
nestajali već sutra ili samo posle nekoliko sati. Ali Velika mrlja ostajala je
im una na te svoje unutarnje procese raspadanja. Pa, zaboga, kako se ona to
održava, šta joj daje snagu, zašto ostaje vezana približno za jedno mesto?
Nacionalna adm inistracija za aeronautiku i svemir, poznata kao NASA, ču­
va te slike u svojim arhivama, a im a ih pet-šest, na sasvim različitim mestima
širom SAD. Jedna takva arhiva nalazi se na Univerzitetu Kornel. U blizini je
početkom osamdesetih godina Filip M arkus, mladi astronom i prim enjeni ma­
tem atičar, imao kancelariju. Posle ’V ojadžera’, M arkus je bio jedan od nekoli­
cine naučnika u SAD i Britaniji koji su počeli tražiti načine da modeluju C r­
62 D žejms Glajk

venu mrlju. Oslobođeni netačne teorije, one o uraganu, našli su kudikam o bo­
lje analogije, na drugim mestima. Golfska struja, na primer, koja se izvija kroz
severni A tlantik, ima neka svoja razgranavanja i svijanja koja izdaleka podse-
ćaju na Crvenu mrlju ili bar na neke njene odlike. Iskrsnu ponekad, u G olf­
skoj struji, mala talasanja, koja se razviju u krivuljice, a ove u prstenove, i on­
da takav prsten (vrteći se) otplovi od glavnog toka... kao kakav spor, antici-
klonski, dugotrajni vrtlog. D ruga paralela nađena je u jednom neobičnom m e­
teorološkom fenomenu koji se zove ’blokada’ ili ’bloking’. Ponekad iznad mo­
ra, nedaleko od obale, stoji sistem visokog pritiska, koji se mesecima vrti na
tom mestu i nikako da ode, m ada bi morao biti odnet preovlađujućim vetrovi-
ma što na Zemlji duvaju s istoka prema zapadu. Bloking unosi poremećaj u
modele za globalnu vremensku prognozu, ali on ujedno daje prognozerim a do­
datnu nadu, jer, eto, m oguće je da bar negde u atmosferi vlada čvrst red i po­
redak, vrlo dugo.
M arkus je mnogo sati gledao slike iz arhiva NASA, počev od onih divnih
snimaka fotoaparatom ’haselblad’ koji prikazuju šetkanje čoveka po M esecu pa
sve do tih najnovijih s Jupiterovom turbulencijom. Pošto N jutnovi zakoni va­
že svuda, M arkus je program irao jedan kompjuter sistemom jednačina za flui­
de. Uloviti jupiterijansko vreme značilo je napisati pravila za ogromnu masu
gusto zbijenog vodonika i helijum a, maltene za zvezdu koja se nije upalila.
Planeta Jupiter vrti se oko sebe veoma žustro, načini ceo jedan obrtaj za sa­
mo deset zemaljskih sati. Ta brza rotacija tako velike planete daje i jaku Ko-
riolisovu silu.
U zabavnom parku ili na nekom vašaru, čovek koji se popne na platfor­
mu vrteške i krene tačno ka sredini (ili tačno od sredine ka periferiji) osetiće
da ga neka sila gura u stranu. Tu silu otkrio je Koriolis. To je sila koja i C r­
venoj mrlji daje pogonsku snagu.
Za razliku od Lorenca, koji je načinio minijaturni model zem aljskog vre­
mena i onda gledao kako se pomoću slova a štampa jedan po jedan red gru­
bo skicirane linije na papiru koji se odmotavao s jednog valjka, M arkus je imao
na raspolaganju kom pjuter daleko veće snage. Upotrebio ga je da načini im ­
presivne slike u boji. Prvo je izvlačio konture dobijenih vrtloga, ali to se sla­
bo videlo. Zatim je pravio slajdove. ali tek kad je naredio kom pjuteru da pro­
izvedene slike prikazuje brzo jednu za drugom kao svojevrsni crtani film , na­
stalo je otkrovenje. Boje su bile blistave, plave, crvene, žute. Počelo je s mno­
štvom vrtloga koji su se poredali jedan do drugoga kao šahovska tabla, ali po-
Haos

sie nekog vremena oni su se grupisali u jedan veliki oval izuzetno sličan Ve­
likoj crvenoj mrlji na ’V ojadžerovim ’ slikama s Jupitera. „Vidite kolika je to
mrlja, i kako se zadovoljno održava naspram pozadine od nebrojenih malih vr­
tloga koji haotično nastaju i nestaju. Ova kretanja upijaju energiju kao sunđer“ ,
govorio je M arkus. „Gledajte one male vlaknaste strukture u pozadinskom mo­
ru haosa.“
V elika crvena mrlja Jupitera je samoorganizujući sistem stvoren i reguli-
san istim onim nelinearnim uvrtanjim a koja stvaraju i nepredvidljivo previra­
nje svud oko nje. Ona je stabilan haos.
Kao student, M arkus je učio standardnu fiziku, rešavanje linearnih jedna-
čina, izvođenje eksperimenata koji su tako namešteni da se na kraju potvrdi is­
pravnost linearne analize. Bilo je to jedno življenje u zaklonu; ali, nelinearne
jednačine opiru se rešavanju, zar ne? Onda zbog čega traćiti studentovo dra-
goceno vreme? Doći svaki put do zadovoljavajućeg ishoda - to je bilo ugra­
đeno u čitav program njegovih studija. Važno je bilo da on svoje opite zadr­
ži u izvesnim okvirima, da bi linearne aproksimacije dale dovoljno dobro re-
šenje, i da bi student bio nagrađen očekivanim odgovorom. Ipak se pokatkad,
neizbežno, dešavalo da stvarni svet počne na silu da se ubacuje; tada je M ar­
kus viđao nevolje za koje je tek godinama kasnije shvatio da su bile znaci ha­
osa. U takvim slučajevima, student M arkus je zastajao: „Hm, kakva li je ovo
krivuljica ovde, baš se pitam “ , a profesori su mu odgovarah: „М а, to je samo
neka greška u opitu, ne obraćaj pažnju.“
Za razliku od većine fizičara, M arkus je posle izvesnog vremena ipak na­
učio Lorencovu lekciju koja kaže da deterministički sistem, osim što proizvo­
di periodično ponašanje, može proizvesti i nešto više. Shvatio je da treba po­
tražiti prostore totalnog nereda, a onda, u njim a, ipak ostrva strukture. Uneo je
u problem Velike crvene mrlje svoju svest da kompleksan sistem može proiz­
voditi istovremeno i uskomešanost i sređenost, turbulenciju i koherenciju.
Umeo je da radi u jednoj disciplini koja se tek stvarala, i koja je tek gradila
svoje tradicije, uz pomoć nove opitalne naprave - računara. Bio je, štaviše, vo­
ljan da sebe sagleda kao naučnika nove vrste, takvog koji nije primarno ni
astronom , ni dinam ičar fluida, ni primenjeni m atem atičar, nego - specijalist za
haos.
 3.
ŽIVOTNI USPONI I PADOVI
R ezultate m atem atičkog rada m oram o stalno proveravati naspram sop-
stvene intuicije o tom e šta je razum no biološko ponašanje. K ad takva prove­
ra pokaže nesaglasnost, m oram o razm otriti sledeće m ogućnosti:
(a) da je neko pogrešio u form alnom sm islu, u m atem atici;
(b) da polazne pretpostavke nisu bile ispravne i/ili da su značile odveć dra­
stičnu sim plifikaciju;
(c) da je naša intuicija o biološkom polju neadekvatno razvijena;
(d) da je otkriven jedan prodoran novi princip.

H arvi Dž. G old, M atem atičko m odelovanje bioloških sistem a

 Pregladnele ribe i ukusan plankton. Džungla po kojoj na sve strane puze
bezim eni reptili. Ptice klize ispod svodova od lišća, insekti zuje kao elektroni
u akceleratoru. Pojasevi mraznog terena gde voluharice i leminzi uspevaju i
stradaju u tačnim četvorogodišnjim periodim a, suočeni s krvavim bitkama ko­
je im priroda nameće. Svet je, za ekologa, vrlo neuredna laboratorija, kotao u
kome previre pet miliona različitih živih vrsta u stalnim međudejstvima. Ili pe­
deset m iliona? Ekolozi to zapravo ne znaju.
U dvadesetom veku neki biolozi, naklonjeni matem atici, izgradili su jednu
disciplinu, ekologiju, koja je sa stvarnog života obrisala buku i šarenilo, a po­
pulacije počela tretirati kao dinam ičke sisteme. Elem entarna oruđa m atem atič­
ke fizike upotrebljena su za opisivanje životnih plim a i oseka. Kako će se ko­
ja pojedinačna vrsta razmnožavati u oblasti gde je hrana ograničena; kako će
se nekoliko živih vrsta boriti i rvati između sebe za opstanak; kako će se epi­
dem ija širiti kroz napadnutu populaciju - sve se to može izolovati. ako ne u
laboratoriji, ono bar u m islim a bioloških teoretičara.
Kad je haos izranjao kao nova nauka tokom sedamdesetih godina, su d b i­
na je htela da ekolozi odigraju specijalnu ulogu. Oni jesu koristili m atem atič­
ke m odele, ali, od samog početka su dobro znali da su ti njihovi modeli sa­
mo tanušne aproksim acije stvarnog, bujnog i uskomešanog živog sveta. N a ne­
ki zavrnut način desilo se da je ekolozim a upravo ta njihova svest o sopstve-
nim ograničenjima pom ogla da vide značaj izvesnih ideja koje su, za m atem a­
tičare, bile samo interesantne i čudne marginalnosti. Ako pravilne jednačine do­
vedu do nepravilnog ponašanja - to već u svesti ekologa zazvoni kao ’nešto
poznato’. Jednačine koje su se primenjivale za opis populacija bile su sasvim
jednostavne varijante onih koje su fizičari koristili da opisuju i modeluju svo­
je delove vaseljene. Ali, gle čuda: kompleksnost pojava koje stvarni živi svet
nabacuje pred biologe daleko je veća od bilo koje kompleksnosti u fizičarevoj
6« • Džejms Glajk

laboratoriji. Matematički modeli u rukama biologa najčešće su postajali karika­

ture stvarnosti, kao i modeli kod ekonomista, dem ografa, psihologa, i gradskih
planera, dakle kad god su ljudi koji se bave ’mekim naukam a’ pokušavali ri-
gorozno da studiraju promene njihovih sistema tokom vremena. Standardi su
bili drugačiji. Fizičaru je sistem jednačina, kao što su one Lorencove tri, bio
toliko jednostavan da bi se maltene moglo kazati - providan je. Biologu su
čak i Lorencove tri jednačine bile nedostižno teške: trodim enzionalne, nepre­
kidno varijabilne, i analitički neuhvatljive.
Biolozim a je njihova nauka, hteli ne hteli, nam etnula drugačiji stil rada.
U sklađivanje matem atičkih opisa sa stvarnim sistemima živih bića moralo je
krenuti nekim drugim putanjama. Kad fizičar pogleda neki sistem (recim o, dva
klatna vezana oprugom), on počinje tako što odabere odgovarajuće jednačine.
N ajradije ih potraži u nekom udžbeniku ili priručniku; ako ne, onda ih sam
pravi, polazeći od osnovnih principa. Zna kako rade klatna; zna o oprugama.
Onda jednačine koje je postavio rešava, ako može. Biolog, međutim, nikada ne
može deduktivno da smisli odgovarajuće jednačine prostim razmišljanjem o
jednoj određenoj životinjskoj populaciji. Mora prvo da prikupi podatke, a on­
da da traga za jeđnačinam a koje će davati rezultate slične onima koji se iz već
prikupljenih podataka vide. Šta će biti ako izručiš hiljadu riba u bazen u ko­
me je na raspolaganju ograničena količina hrane za njih? Šta ako dodaš i pe­
deset ajkula, od kojih svaka voli da pojede po dve ribe dnevno? Šta će biti
s virusom koji ubija određen procenat zaraženih, a širi se nekom brzinom za­
visno od gustine stanovništva? Naučnici su ta pitanja idealizovali da bi dobili
čiste i jasne formule.
Često je to uspevalo. Populaciona biologija saznala je poprilično o istoriji
života. Saznala je kakvi su međuodnosi grabljivica i njihovih žrtava; kako pro­
mena u gustini naseljenosti u jednoj zemlji utiče na brzinu širenja neke bole­
sti. Ako neki matem atički model pojuri napređ, ili postigne ravnotežu, ili izu­
m re, ekolog je mogao da nasluti nešto o okolnostima koje bi dovele do tih
istih posledica kod stvarne populacije ili stvarne epidemije.
Simplifikacija koja je mnogo pomagala bila je; da se u modelu posmatra-
ju samo celi, zasebni (diskretni) vremenski intervali, kao časovnik čije kazalj­
ke u oštrim trzajima preskaču sa sekunda na sekund umesto da klize kontinu-
alno. Diferencijalne jednačine opisuju procese koji se glatko menjaju u vrem e­
nu, ali diferencijalne jednačine je teško resiti. Za procese koji preskaču s je d ­
nog stanja odmah na sledeće, pa na treće, i tako redom , mogu se upotrebiti
Haos

prostije jednačine, koje se zovu diferentne. Na sreću, m noge životinjske vrste

obavljaju sve što treba u vrlo urednim i tačnim intervalim a, jednogodišnjim .
Promene iz godine u godinu često su važnije od onih vremenski kontinuiranih.
Na prim er, za razliku od ljudi, mnogi insekti pozabave se razm nožavanjem sa­
mo jednom u životu, kad im dođe ta sezona. Iz ovog razloga, njihove genera­
cije se ne preklapaju. Da bi ekolog pogodio kolika će biti populacija nekih mo-
ljaca iduće godine, ili koliko će biti jaka epidem ija malih boginja iduće zime,
često mu je dovoljno samo da baci pogled na ovogodišnje podatke. Konačni
razultat svih zbivanja koja se odigraju za jednu godinu, pa za još jednu, i ta­
ko dalje, samo je senka sve one ogromne zamršenosti koja je na terenu posto­
jala; ali u mnogim slučajevima naučniku i ta senka daje sve inform acije koje
su mu potrebne.
M atem atika ekologije je u poređenju s martematikom Štiva Sm ejlija kao
Deset zapovesti u poređenju s ćelom B iblijom : dobar rezime operativnih pra­
vila, ali daleko od ma kakvih komplikacija. Da bi opisao kako se populacija
menja iz godine u godinu, biolog upotrebljava jedan formalizam koji je i sred­
njoškolcu lak. Pretpostavimo da će populacija nekih moljaca iduće godine za­
visiti u celosti od ovogodišnje. M ožete zamisliti tablicu na kojoj bi bile nave­
dene sve mogućnosti, konkretno: ako tih moljaca ove godine ima 31.000, idu­
će godine biće ih 35.000, i tako dalje. Pa, ti pogledaj u tablicu, i gotovo. D ru­
ga je m ogućnost da uhvatiš odnos između svih brojeva koji su se mogli poja­
viti ove godine i svih brojeva koji se mogu pojaviti sledeće godine, kao pra­
vilo; to se zove funkcija. Populacija sledeće godine (xs!e(jec-e) jeste funkcija (F)
ovogodišnje populacije (*). Dakle:
x sledeće ~ F ( x ) .
Bilo koju pojedinačnu funkciju možemo predstaviti grafički, jednom kri­
vom, pa ćem o već na prvi pogled moći da steknemo osećaj za oblik toga.
U jednostavnim modelim a kao što je taj, praćenje populacije kroz vreme
svodi se na uzim anje početne cifre i izračunavanje za sledeću godinu, pa za
onu posle nje, i tako dalje, uvek primenom te iste funkcije. Ali svaki put kao
osnovicu uzmeš izračunat rezultat za onu neposredno prethodnu godinu. To ide
ovako. N a osnovu jedne godine, izračunaš za drugu. Na osnovu druge, za tre­
ću. N a osnovu treće, za četvrtu, i tako redom. Postoji specijalno ime za o v a­
kav rad: funkcijska iteracija; što znači, sve iznova i iznova upotreba iste funk­
cije ali svaki put na osnovu rezultata dobijenog u prethodnom koraku. Proce­
som funkcijske iteracije začas dobijemo istoriju razvoja jedne populacije (mo-
 Džejms Glajk

Ijaca, na primer) za mnogo, mnogo godina. Drugi izraz koji ovde moram o zna­
ti glasi: petlja povratne sprege (engl. feedback loop). Petlja je zato što se re­
zultat ove godine ubacuje kao input za izračunavanje sledeće; tu postoji kru­
ženje, ono što iziđe (kao rezultat) odmah i uđe (kao input).
Povratna sprega ume da se otrgne kontroli. Jedan takav slučaj je mikrofo-
nija. G ovornik ili pevač stoji na pozornici, u njegovoj ruci je mikrofon, u bli­
zini su i zvučnici. Šumovi koji uđu u mikrofon iziđu iz zvučnika mnogo po­
jačani, i takvi (pojačani) opet ulaze u isti taj mikrofon, pa izlaze iz zvučnika
još m nogo, mnogo više pojačani, i tako ukrug, ukrug - to se začas pretvori u
nepodnošljiv, prodoran pisak.
A li, povratna sprega može proizvesti i stabilnost, kao što čini term ostat kad
reguliše tem peraturu vazduha u vašoj kuči ili u protočnom bojleru: svaka tem ­
peratura iznad zadate izazvaće prekid grejanja. Počeće hlađenje. Ali svaka tem ­
peratura ispod zadate izazvaće obnovu grejanja.
M oguće su mnoge, različite vrste funkcija. Naivan pristup populacionoj bi­
ologiji bio bi da napravimo jednu funkciju koja će davati sve veće i veće vred-
nosti (sve veći i veći broj moljaca...) za svaku sledeću godinu, i tako bez kra­
ja. Bila bi to linearna funkcija i izgledala bi ovako: x sledeče - rx. Eto vam,
već, klasične maltuzijanske šeme za neograničen porast stanovništva bez im a­
lo obaziranja na stvarno raspoložive količine hrane i bez ikakvih moralnih ob­
zira. Ono r je parametar. Taj param etar r pokazuje ratu (stopu) porasta popu­
lacije. Hajde da pretpostavim o da će r biti 1,1. Znači sledeće godine popula­
cija mora biti za deset posto veća od ovogodišnje. Ako je bilo 10 moljaca, idu­
će godine biće ih 11. Ako je bilo 20.000 moljaca, iduće godine biće ih 22.000.
Populacija raste i raste i raste, večno, kao kapital ostavljen u banci s ugovo­
rom da banka po isteku svake godine pridoda kam atu glavnici i onda da teče
nova kam ata na tako uvećanu glavnicu (kamata na kam atu, engl, com pound in­
terest).
Ekolozi su još pre nekoliko generacija shvatili da to, ipak, ne može tako.
Ekolog zam isli, na prim er, stvarne ribe u jednoj stvarnoj bari, i odmah mu je
jasno da se one ne mogu razm nožiti neograničeno, beskrajno. On mora odmah
da nađe neku dodatnu funkciju koja će uzeti u obzir sirove stvarnosti života:
glad, na prim er, ili utakmicu s drugim živim vrstama. Ako se ribe u toj bari
silno nam nože, neće imati šta da jedu. Ako ih im a samo nekoliko, m ožda će
se množiti (u prvo vreme) izuzetno brzo: mala populacija može da poraste ra­
pidno. Prevelika populacija počeće da se smanjuje. Pomislite samo na one ja ­
Haos

panske bubice-štetočine u vašoj bašti. Da bi nam bilo jednostavnije, možemo

za trenutak zaboraviti ptice, bolesti od kojih te bubice um iru, i slične stvari, i
m ožemo gledati samo raspoloživu količinu hrane, koja je u vašoj bašti tolika
kolika jeste. Ako se pojavilo samo nekoliko bubica, one mogu da se razm no­
žavaju do mile volje. Ali kad ih bude ogroman broj, poješće sve u bašti, i po-
slednji listak, pa će onda sve skupa pocrkati od gladi.
Ovaj scénario za bezuman porast populacije dao je M altus. U tom scena­
riju linija porasta populacije (u pomenutoj linearnoj funkciji) produžava se kroz
celu večnost, dostižući sve nove i nove visine - beskrajno. Samo, da bi dobio
realističniji scénario, ekolog unosi u jednačinu i neke dodatne termine koji će
ipak ograničiti proces m noženja kad postane preteran. Bilo bi najprirodnije da
naučnik, za ovo, odabere jednu funkciju koja se brzo uzdiže dok je populaci­
ja m alena, vrlo malo ili nimalo se uzdiže ako se dostigao neki osrednji broj
tih živih bića, ali brzo pada ako se s razmnožavanjem preteralo. Ekolog onda
m ože spokojno da gleda kako se populacija povećava i smanjuje, povećava i
smanjuje, i - dalo bi se pretpostaviti - posle nekog vrem ena nađe neku svojù
razumnu postojanost. Uspešan izlet jednoga ekologa u matematiku trebalo bi
da mu omogući da kaže nešto slično ovome: evo moje jednačine. Ovo je pro-
m enljiva koja prikazuje stopu porasta te populacije. Hm, da, a ovo je promen-
ljiva koja će predstavljati umiranje tih bića. Dopisujem promenljivu (varijabil­
nu) veličinu koja predstavlja dodatno umiranje - pogibiju od napada grabljivi­
ca, um iranje od gladi. Dobro... da vidimo sad. Populacija će se povećavati
ovom brzinom sve dok ne dostigne ovaj, ravnotežni, nivo.
Kako naći tu realističnu funkciju? Ima mnogo različitih jednačina koje bi
mogle poslužiti za to, a verovatno je najprostija od svih jedna koja nastaje kad
M altusovu linearnu modifikujemo ovako: x sledeće = rx (1 - х). Opet je para­
metar r prisutan, i znači isto što i pre, ratu porasta. Sta smo dodali? Dodali
smo jedan novi termin. On glasi: (1 - х). Taj novi termin sprečiće nerazum­
no veliko razm nožavanje, jer, kad х raste, (1 - х) (jedan minus iks) naravno
opada. Ko god ima ručni kalkulator (’digitron’), može da odabere neki počet­
ni broj m oljaca (riba, zečeva...) i neku stopu porasta, i da izračuna koliko će
ih biti iduće godine.
U pedesetim godinama dvadesetog veka, izvestan broj ekologa razmatrao
je razne varijacije ove jednačine, koja se zove 'logistička diferentna jednači­
na’. N a prim er, u Australiji je V. E. Riker primenio baš tu jednačinu na stvar­
ne ribnjake. Ekolozi su dobro znali da parametar r (stopa porasta) predstavlja
 Diejms Glajk

Populacija uspostavlja ravnotežu nakon rasta, prem ašivanja i pada.

veom a važan deo ovog modela. U fizičkim sistemima odakle je ta jednačina

pozajm ljena, na mestu tog param etra stoji nešto što se odnosi na količinu za-
grevanja, ili količinu trenja, ili već na količinu nečeg takvog, neurednog i ne­
zgodnog za rad. Ukratko: količina nelinearnosti. U nekom ribnjaku, param etar
porasta (dakle, to r) rnože odgovarati plodnosti riba. Ali jasno je da se mora
uračunati i m ogućnost da ribe pocrkaju (‘biotički potencijal’ je otmen izraz za
to). Pitanje je bilo: kako će svi ti parametri uticati na konačnu sudbinu jedne
prom enljive populacije? Očigledan odgovor bio bi: da će m anja stopa porasta
(manje r) značiti da će se populacija na kraju ustaliti na nekom nižem nivou,
dok će veće r značiti da će stabilnost biti postignuta pri nekoj većoj brojnosti
tih živih bića. Tako i jeste, u mnogim slučajevima. Ali ne uvek. Jer istraživa­
či kao Riker ponekad su pokušavali da vide šta će biti ako je r još veće... a
onda su videli haos.
Pri vrednosti r većoj nego što je ona ravnotežna, tok brojeva postaje ne­
poslušan. To može i te kako da smeta i dodijava nekom e ko je opremljen sa­
mo ručnim kalkulatorom. Broj živih bića ne može ni tad da poraste do bes­
kraja, naravno, ali ne zadržava se ni na stabilnom nivou. Izgleda da niko od
tih ondašnjih biologa nije imao sklonosti niti snage da uporno i uporno proiz­
vodi brojeve koji odbijaju da se smire. Videli su mnogo tih skokova i padova
populacije, pa su zaključili: dobro, sve su to oscilacije oko nekog srednjeg ili
prosečnog broja koji je, ipak, ravnotežni. Bilo je važno utvrditi koliki broj ži­
vih bića daje ravnotežu. Nije im palo na um da u takvim slučajevima ravno­
teža možda ne postoji.
Haos 73

U džbenici i priručnici koji su se bavili ovom logističkom jednačinom i nje­

nim kom plikovanijim rođacima najčešće nisu ni pominjali da se tu negde m o­
že dogoditi haotično ponašanje. U svom klasičnom udžbeniku M atem atičke ide­
je u biologiji, godine 1968, Dž. M ejnard Smit daje standardan pregled m oguć­
nosti: populacije često ostaju približno konstantne, ili fluktuiraju „sa prilično
pravilnom periodičnošću“ oko neke pretpostavljene ravnotežne tačke. Nije M ej­
nard Smit bio tako naivan da zamišlja da se populacije ne mogu ponašati ne­
pravilno. Samo je pretpostavljao da te nepravilnosti nemaju veze s onim m a­
tem atičkim modelim a koje je on opisivao. U stvarnom radu biolozi su, u sva­
kom slučaju, morali pomalo da se distanciraju od svih tih modela. Kad god su
modeli davali neke rezultate za koje je stručnjacima bilo jasno da mnogo od­
stupaju od realne procene, u igru su ulazila razna izvinjenja i objašnjenja za
nastalu nepodudarnost. Eto, nismo brojali koliko je bilo mladih a koliko starih
na početku. Ili: nismo uračunali te-i-te odlike zemljišta i klime. M a, trebalo je
da prebrojim o koliko je bilo muških a koliko ženskih... i tako dalje. Uvek ne­
ka dodatna konsideracija ili komplikacija.
I najvažnije od svega: u podsvesti biologa uvek se šunjala pretpostavka da
podivljali niz brojeva verovatno znači da nešto nije u redu s računarom (,,Uz-
jogunio se“) ili da se nije pošlo od dovoljno tačnih brojeva. Jedina interesant­
na rešenja bila su ona stabilna. Poredak je bio nagrada - sam po sebi. Pa, za­
što i ne bi? Posao iznalaženja i korišćenja odgovarajućih jednačina nije lak.
Kome je stalo da naučnici trače svoje dragoceno vreme boreći se s nekim ci­
frama koje se stalno propinju i nikako da se stabilizuju? Osim toga, nijedan
dobar ekolog nije ni za tren zaboravljao da su sve te matem atičke jednačine
samo ogrom no uprošćene verzije stvarnog života. Čitav smisao uprošćavanja
leži u tom e da se dobije nešto uprošćeno, neki pravilan model. Čemu sav trud,
ako ćemo kao rezultat videti haos?

K asnije se počelo pričati da je Džejms Jork čovek koji je otkrio Lorenca

i dao nauci o haosu to ime. Ovaj drugi deo je istinit.
Jork je bio matem atičar koji je voleo da sebe naziva filozofom, m ada je
takva izjava bila opasna po karijeru. Bio je briljantan, a tih u govoru; blago
razbarušeni obožavatelj blago razbarušenog Štiva Smejlija. Bilo mu je (kao i
svima ostalim a) teško da razume tog Smejlija. Ali Jorku je, za razliku od ve­
ćine drugih ljudi, bilo jasno zašto je Smejlija teško razumeti. U svojoj dvade­
set prvoj godini života, Jork je pristupio jednoj interdisciplinarnoj ustanovi pri
74 Džejms Glajk

U niverzitetu M erilend, koja se zvala Institut za fizičke nauke i tehnologiju; ka­

snije je postao i direktor te ustanove. Jork je bio od onih matem atičara koji
osećaju jaku potrebu da budu od neke realne koristi u stvarnom životu. N api­
sao je studiju o širenju gonoreje, i država je na osnovu te njegove studije iz-
menila svoju strategiju za suzbijanje te bolesti. Kad je, godine 1970, bila ve­
lika nestašica benzina, Jork je svedočio pred jednom državnom kom isijom i
tvrdio (istinito, ali ne dovoljno ubedljivo da bi ga poslušali) da će sistem par-
-nepar samo stvarati veće redove pred benzinskim pumpama a da neće sm anji­
ti potrošnju goriva u državi M erilend. U eri antiratnih dem onstracija, kad je
vlada objavila aero-fotografiju kojom je želela dokazati da se narod slabo oda­
zvao pozivu na antiratni miting, to jest da je oko Vašingtonovog spomenika u
najvažnijim trenucim a mitinga bilo vrlo malo ljudi, Jork je analizovao senku
spom enika i dokazao da je fotografija snimljena pola sata kasnije, kad je mi­
ting bio završen i kad se glavnina mitingaša već razišla.
U tom institutu Jork je imao neuobičajenu slobodu da se bavi svakojakim
problem im a izvan uobičajenih oblasti, a i da bude u kontaktu s ekspertim a iz
širokog raspona različitih naučnih disciplina. Jedan od tih stručnjaka, dinami-
čar fluida, naleteo je 1972. godine na Lorencov rad „Deterministički neperio-
dični tok“ iz 1963. i toliko se ’razduševio’ da je od tada davao besplatnu fo­
tokopiju tog rada svakome ko je želeo da je uzm e. Jedan prim erak dao je i
Jorku.
Lorencov rad bio je upravo ona magija za kojom je Jork, i ne znajući to,
godinam a tragao. Bio je, za početak, matematički šokantan - je r je davao ha-
otične sisteme u punoj suprotnosti sa Smejlijevim prvobitnim , optim ističkim
tvrdnjama i klasifikacijama. Ali to nije bio samo rad iz matem atike nego, u
isti mah, i iz fizike: živopisan model, slika fluida u kretanju. Jorku je istog
trena bilo jasno da je on želeo da baš fizičari to vide. Smejli jeste usmeravao
matematiku prema takvim problem im a fizike, ali, kao što je Jork dobro razu-
meo, jezik matem atike ostajao je ozbiljna barijera za takvu kom unikaciju. Kad
bi samo bilo, negde u akadem skom svetu, mesta za m atem atičare/fizičare... ali,
mesta za takve hibridne ljude nije bilo. Iako je Smejlijev rad na dinamičkim
sistemima počeo da premošćuje provaliju, m atem atičari su nastavili da govore
jednim jezikom a fizičari drugim . Kao što je fizičar M arej Gel-M an jednom
primetio: „Nastavnom osoblju fakulteta poznato je da postoji jedna vrsta oso­
be koja m atem atičarim a izgleda kao dobar fizičar, a fizičarim a izgleda kao do­
bar m atem atičar. Vrlo ispravno, članovi nastavnog osoblja ne žele da se takva
Haos

osoba pojavljuje u blizini.“ Standardi dveju profesija bili su različiti. M atem a­

tičari su svoje teoreme dokazivali mozganjem; fizičari opremom kudikamo te­
žom. Objekti od kojih su bili sagrađeni njihovi svetovi bili su različiti. N avo­
dili su različite primere.
Smejli je mogao biti sasvim zadovoljan ovakvim primerom: uzmeš broj ve­
ći od nule, a manji od jedan (dakle, neki razlom ak između 0 i 1) i udvostru­
čiš ga. O nda, ako je rezultat veći od jedinice, odbaciš onaj deo rezultata koji
je levo od decimalnog m esta, dakle ceo broj, i s ostatkom ponoviš proces. Po­
što je većina brojeva (kad se njihovo ponašanje zaista detaljno osmotri) iraci­
onalna i nepredvidljiva, ovaj proces će naprosto proizvesti jednu nepredvidlji­
vu seriju brojeva. Fizičar u tome neće videti ništa osim banalan matematički
kuriozitet, savršeno besm islen, previše prost ali i previše apstraktan da bi bio
od ikakve koristi. Smejli je, međutim, intuitivno znao da će ovaj matematički
trik iskrsnuti u suštini mnogih fizičkih sistema.
Za fizičara, legitim an primer bila je diferencijalna jednačina koja bi se m o­
gla zapisati u jednostavnom obliku. Kad je Jork video Lorencov rad (iskopav­
ši ga iz m eteorološkog časopisa), znao je da je to primer koji bi fizičarim a bio
shvatljiv. Zato je dao jednu fotokopiju Smejliju, i samo je dolepio svoju adre­
su da bi Smejli mogao i da mu vrati taj isti primerak. Smejli je bio zapanjen
kad je video da je neki tamo meteorolog - deset godina ranije - otkrio baš
onu vrstu haosa za koju je on svojevremeno smatrao da je m atem atički nem o­
guća. Isfotokopirao je u mnogo primeraka „Deterministički neperiodični tok“ .
Tako se rodila legenda da je Jork otkrio Lorenca; svi primerci tog stručnog ra­
da koji su se ikad pojavili na Berkliju imali su u zaglavlju jednu nadodatu po­
štansku adresu... Jorkovu.
Jork je smatrao da su fizičari naučili da ne vide haos. U našem svagda­
šnjem životu, lorencovski kvalitet velike osetljivosti na početne uslove napro­
sto viri odasvud. Čovek pođe jednog jutra od kuće trideset sekundi ranije, sak­
sija koja pada promaši njegovu glavu za nekoliko milimetara, ali kasnije ga
zgazi kam ion. Ili (hajde da budemo manje dramatični), pobegne mu autobus
koji ide na svakih deset minuta, a zbog toga mu pobegne i voz koji ide na
svakih 60 minuta. M ali poremećaji (male perturbacije) u čovekovoj dnevnoj
trajektoriji mogu imati velike posledice. U američkoj sportskoj igri bejzbol, ko­
ja sva zavisi od po nekog centim etra, udarac stiska palicu u rukam a i zna: p ri­
bližno isti udarac neće dati približno iste rezultate. To je u životu... ali, nauka
- nauka je bila nešto drugo.
76 Diejms Glajk

Pedagoški govoreći, bavljenje fizikom i matematikom bilo je velikim delom

(a i sad je) ispisivanje diferencijalnih jednačina po tabli i pokazivanje studenti­
ma kako da ih rešavaju. Diferencijalne jednačine prikazuju stvarnost kao konti­
nuum, koji se glatko menja od mesta do mesta i od vremena do vremena, a ni­
je razlomljen u zasebne cele komade ili korake. Kao što svaki student prirod­
nih nauka zna, rešavanje diferencijalnih jednačina je teško. Ali, tokom posled-
nja dva veka, naučnici su prikupili ogromne količine znanja o njima: postoje
priručnici i katalozi diferencijalnih jednačina, a i razni metodi za njihovo reša­
vanje, to jest, za „nalaženje zatvorene forme integrala“ , kako će naučnik kaza­
ti. Nije bilo preterano reći da je taj ogromni posao računanja omogućio većinu
praktičnih trijum fa postsrednjovekovne nauke, i da ostaje, do danas, jedna od
najgenijalnijih tvorevina čoveka u pokušaju da modeluje promenljivi svet oko
sebe. I zato će naučnik, dok ne stekne sposobnost da se ležerno snalazi u teo­
riji i da uspešno rešava te teške, teške zadatke, najverovatnije gubiti iz vida jed ­
nu činjenicu. Većina diferencijalnih jednačina uopšte se ne može rešiti.
„Ako možeš napisati rešenje diferencijalne jednačine“ , kaže Jork, „to zna­
či da ona nije haotična, jer, da bi ga napisao, moraš pronaći regularne invari-
jante, stvari koje ostaju očuvane, kao što je ugaoni momenat. Pronađeš tih stva­
ri dovoljno, i to ti omogući da napišeš rešenje. Ali, tačno to je i način da eli-
minišeš m ogućnost haosa.“
Rešivi sistemi jesu oni koji se prikazuju u udžbenicima. Oni se ponašaju
lepo. Kad se baš nađe oči u oči s nelinearnim sistemom , naučnik mora da se
posluži nekom linearnom aproksim acijom - a to znači, da nađe 'otprilike isto’
ali linearno - ili da se prošunja kroz neka druga nepouzdana zadnja vrata. Udž­
benici su prikazivali studentim a samo one retke nelinearne sisteme koji su se
mogli savladati takvim tehnikam a. Nisu prikazivali veliku osetljivost na počet­
ne uslove. 0 nelinearnim sistemima sa stvarnim haosom retko se držala nasta­
va, pa je, sledstveno tome, malo ko i naučio nešto o njim a. Dešavalo se da se
neko pukim slučajem spotakne o takve stvari, ali, dotadašnja obučenost im je
govorila: odbaci to, to su aberacije. Samo nekoliko ljudi shvatilo je koliko je
priroda, u svojoj duši, nelinearna. Jednom prilikom , Enriko Fermi je uzviknuo:
„Ne piše u Bibliji da su svi zakoni prirode iskazivi linearno!“ M atem atičar Sta-
nislav Ulam napomenuo je da nazivati studije haosa 'nelinearnom naukom ’ je ­
ste isto što i nazivati zoologiju 'naukom o neslonovskim životinjam a’.
Jork je shvatio. „Prva poruka glasi: postoji nered“ , kaže on. „Fizičari i m a­
tematičari žele da otkriju red. Pa kažu: šta će nam nered. Ali, moraju pozna­
Haos 77

vati nered da bi se na neki način izborili s njim. Automehaničar koji ne zna

o prljavštini koja zapušava ventile, nije dobar automehaničar.“ Jork je smatrao
da su i naučnici i ne-naučnici skloni da sebi netačno prikažu kompleksnost ako
nisu uhvatili pravu ’talasnu dužinu’ te pojave. Zašto investitori insistiraju na
postojanju nekakvog cikličnog opadanja i porasta cena zlata i srebra? Zato što
je periodičnost najkomplikovanije uredno ponašanje koje oni mogu da zamisle.
Kad vide da su se cene kretale gore-dole na neki zapetljan način, oni kažu se­
bi: Čekaj, da vidim , tu sigurno postoji neka periodičnost, prekrivena izvesnom
manjom količinom nasumičnog šuma. Naučnici koji pripremaju opite (iz fizi­
ke, hernije, ili biologije) nisu mnogo drugačiji. „Ljudi su se i u prošlosti na­
gledali haotičnog ponašanja, u nebrojenim prilikam a“ , kaže Jork. „Na primer,
rade neki opit iz fizike, i vide da im se stvari ponašaju nekontrolisano. Poku­
šavaju da ih nekako srede, ili, dižu ruke od svega. Kažu da se pojavio šum,
ili da opit ne valja.“
Jorkov zaključak bio je da u radovim a Lorenca i Smejlija postoji poruka
koju fizičari ne čuju. Zato je napisao stručni rad za najtiražniji časopis u ko­
me je mogao išta objaviti; to je bio Am erički matematički mesečnik. (Kao m a­
tem atičar, nikako nije uspevao da svoje ideje iskaže u nekom obliku koji bi
bio prihvatljiv časopisima iz fizike; tek posle nekoliko godina dosetio se onog
pravog trika: trebalo je pisati u saradnji s nekim fizičarem.) Jorkov rad bio je
sadržinski vredan, ali najuticajniji deo bio je naslov, tajanstven i pomalo ne­
stašan: „Period tri implicira haos“ . Kolege su mu govorile da odabere neku tre-
zveniju reč, ne baš ’haos’, ali Jork je ostao uporan, i zato se reč haos nam et­
nula kao opšti naziv za sve to s determinističkim neredom. Usput je porazgo­
varao s jednim svojim prijateljem , biologom koji se zvao Robert Mej.

Mej je u biologiju ušao, zapravo, kao gost, jer on se u svom rodnom Sid-
neju, u A ustraliji, iškolovao prvo za teorijskog fizičara. Bio je , inače, sin bri­
ljantnog advokata; a svoj postdoktorski rad obavljao je u oblasti primenjene
m atem atike, na Harvardu. Godine 1971. otišao je u Prinston, gde je proveo je d ­
nu godinu u Institutu za napredne studije; ali, umesto da radi ono što je tre­
balo da radi tam o, počeo je da ’lunja’ do U niverziteta Prinston i da razgova­
ra s biolozim a.
Čak i danas, preovlađujući je slučaj da biolog ne zna mnogo matematike
iznad kalkulusa (običnog računanja). Ljudi koji vole matematiku i imaju uspe-
ha u njoj odlaze na matem atiku ili fiziku a ne na ’nauke života’, tj. biologiju.
 Dlejms Glajk

Mej je bio izuzetak. Njegova interesovanja u prvo vreme su se kretala ka ap­

straktnim problem im a stabilnosti i kompleksnosti, ka m atem atičkim objašnjenji­
m a kako je moguće da rivali, boreći se, koegzistiraju. A li, uskoro je počeo da
usm erava pažnju na najprostija ekološka pitanja, kao što je ponašanje pojedi­
načnih populacija tokom vremena. Ovde su modeli bili neizbežno jednostavni,
pa je m esta za kompromis bilo manje. Posle izvesnog vremena Mej je trajno
prešao na Prinston - na kom e je, kasnije, postao i dekan za istraživački rad -
ali pre toga je proveo mnogo sati studirajući jednu verziju logističke diferent-
ne jednačine, služeći se matem atičkom analizom ali i primitivnim ručnim kal­
kulatorom .
Svojevrem eno, još u Sidneju, Mej je na školskoj tabli u hodniku napisao
jedan problem koji je počinjao da ga nervira. Postavio ga je kao logističku di-
ferentnu jednačinu i namenio postdiplomcima. „Šta se, za ime H rista, dešava
kad lam bda postane veće od tačke akum ulacije?“ A to je značilo: šta se deša­
va kad rata porasta jedne populacije, ona njena tendencija ka naglom razm no­
žavanju a zatim masovnom crkavanju od gladi, nadmaši kritičnu tačku. Mej je
oprobavao različite vrednosti ovog nelinearnog param etra, i ustanovio da na taj
način uspeva dramatično da izmeni karakter sistema. Povećanje tog param etra
značilo je i povećanje stupnja nelinearnosti u sistemu, a time se menjao ne sa­
mo kvantitet rezultata nego i kvalitet rezultata: dakle, nije se samo m enjao broj
tih živih bića u konačno dostignutom ravnotežnom stanju, nego se odlučivalo
i da li će ikakvo ravnotežno stanje ikada biti dostignuto.
Kad je taj param etar bio nizak, Mejov jednostavni model dostizao je ne­
ku stabilnost i ostajao na tome. Kad je param etar bio visok, postojano stanje
se razlam alo u dva stanja, i populacija je počinjala da alternira između njih:
naizmenično je bila u jednoj brojnosti pa u drugoj, u većoj pa u manjoj. A
kad je rata postajala još veća, sistem je - taj isti sistem - počinjao da se po­
naša, činilo se, nepredvidivo. Zašto? Šta se tačno dešavalo na graničnim lini­
jam a između dve različite vrste ponašanja? Mej to u Sidneju nije uspeo da do­
kuči. (A nisu ni postdiplomci.)
Mej je organizovao program intenzivnog numeričkog istraživanja ove naj­
prostije jednačine. N jegov program bio je sličan Smejlijevom: cilj je bio razu-
meti jednu prostu jednačinu celu odjednom, dakle, ne lokalno nego globalno,
sveobuhvatno. Samo, M ejova jednačina bila je daleko jednostavnija od bilo če­
ga čime se Smejli ikada pozabavio. Izgledalo je neverovatno da njene m oguć­
nosti za stvaranje reda i nereda nisu već odavno detaljno ispitane. Ali, nisu bi-
Haos

le. Z apravo, ispostavilo se da je Mejov program tek početak. Mej je oprobao

stotine različitih vrednosti tog param etra, svaki put je aktivirao onu pomenutu
povratno-sprežnu petlju, i naprosto je čekao i gledao: da li će se, i gde, niz
brojeva zaustaviti, da li će dostići neku postojanu tačku na kojoj bi ostao. Ali,
sve više se koncentrisao na ono kritično, m aleno razdoblje između postojano­
sti i oscilacije. Bilo je to kao da je Mej imao na raspolaganju neki svoj rib­
njak, a u njemu odlučivao, veoma precizno i fino, o sklonosti riblje populaci­
je ka naglom razm nožavanju i nagloj propasti. Ostajući pri logističkoj jednači-
ni, koja glasi, kao što smo već videli, xs[edeče = rx (1 - х), Mej je povećavao
parametar r najsporije što je mogao. Na prim er, ako je param etar r = 2,7 po­
pulacija se ustali na 0,6292. Ako se parametar poveća samo malo, populacija
postane brojnija, ali ne mnogo. Grafikon se, u svom kretanju sleva nadesno,
polagano diže.
Ali najednom, kad param etar postane veći od 3, grafikon se rascepi u dve
linije. Od tada M ejova im aginarna riblja populacija odbija da se skrasi na ne­
koj određenoj brojnosti, nego naizmence postiže višu pa nižu, višu pa nižu, i
tako stalno. Bilo je to kao da neko okreće prekidač: gornja vrednost! donja!
gornja! donja! i tako bez kraja. M eđutim, ako bi se ’nasrtljivost’ populacije po­
većala samo još m alo, naim e, ako bi se param etar povećavao preko neke da­
lje vrednosti, rascepile bi se i te dve linije, dogodilo bi se i jednoj i drugoj
račvanje: sada se dobijao niz brojeva koji se ustaljivao na četiri različite po­
stojane vrednosti, i tokom godina je postizao uvek prvu, drugu, treću pa četvr­
tu; pa opet prvu, drugu, treću pa četvrtu; pa opet isto... bez kraja. Dakle na­
stajao je četvorogodišnji ciklus i ponavljao se tačno.
Kao što je Lorenc bio otkrio još deset godina ranije, jedini način da se
čovek razabere u takvim gom ilam a brojeva a da sačuva i pam et i zdrave oči
jeste da nacrta grafički prikaz. Mej se dao na posao da napravi skicu koja će
sadržati sve dotad izračunate rezultate, i koja će, samim tim, prikazati ponaša­
nje jednog takvog prostog sistem a pri različitim vrednostima r. Horizontalna,
iks-osa (apscisa) predstavlja r\ dakle, odmicanje udesno znači sve veće i veće
r. Brojnost ’rib a’ (ili već svejedno kojih drugih živih bića u toj zamišljenoj po­
pulaciji) iskazana je pom icanjem nagore po vertikalnoj, ipsilon-osi (ordinati):
dakle, što je više riba, to više se tačke odmiču nagore. Za svaku vrednost r
Mej je izračunavao odgovarajuću vrednost populacije, onu stabilnu, konačnu,
ravnotežnu vrednost, posle svih početnih oscilacija - vrednost koja će trajati
mnogo godina bez promene. U levom delu prikazanog prostora, dok je vred-
80 • Džejms Glajk

frît '< ?•

- * л . -;
V"'

■r* V
■ ' : . • ■< .

HW5

Udvostručavanje perioda i haos. Da bi pokazali ponašanje populacija sa različitim ste-

peniina plodnosti, umesto upotrebe pojedinačnih dijagrama, Robert Mej i ostali nauč­
nici koriste ’bifurkacijske dijagrame’ kako bi sve informacije sakupili u jedinstvenu
sliku.
Dijagram pokazuje kako promene jednog parametra - u ovom slučaju rast i izumira­
nje populacije divljih životinja - menjaju osnovno ponašanje ovog jednostavnog siste­
ma. Vrednosti parametra su prikazane sleva nadesno; konačna populacija se prati na
uspravnoj osi. Na izvestan način, povećanje vrednosti parametra znači snažnije pod-
sticanje sistema, sa povećavanjem nelinearnosti u njemu.
Tamo gde je parametar mali (levo), populacija izumire. Kako parametar raste (sredi­
na), raste i nivo ravnoteže populacije. Zatim, sa daljim povećanjem parametra, ravno­
teža se podvaja, baš kao što povećavanje količine toplote fluida u konvekciji prouzro­
kuje nestabilnost; populacija počinje da altemira između dva različita nivoa. Podvaja-
nja, ili bifurkacije, nailaze sve brže. Zatim sistem postaje haotičan (desno) i popula­
cija prolazi kroz beskrajno mnogo različitih vrednosti. (Uvećanje haotičnog područja
naći ćete na stranicama 82-83)
Haos

nost r još uvek prilično niska, rezultat M ejovog izračunavanja bila je svaki put
tačka. Polaganim povećavanjem r, tačka do tačke... nastajala je jedna (samo
jedna) kriva linija, koja se lagano uzdizala. Ali onda, kad param etar r nadm a­
ši neku kritičnu tačku, počnu da se pojavljuju po dva stabilna rezultata: tačke
gore, i tačke dole. Zato se*i linija račva u dve, i to u desnu stranu. Dve su,
dakle, m oguće brojnosti populacije: jedne godine bu.de ona veća, sledeće godi­
ne ona m anja, pa opet ona veća, pa opet ona manja, i tako dalje, neprestano.
Ciklus dakle više nije jednogodišnji, sad je dvogodišnji.
Ali - Mej je pridavao parametru r još veće vrednosti, da vidi šta će biti.
Dogodilo se novo račvanje; pa novo; i opet novo. Broj putanja se svaki put
udvostručavao. Bilo je to zaista da čovek ne poveruje: ponašanje do te mere
kom plikovano, a opet s toliko provokativne pravilnosti. „Zmija u matematičkoj
travi“ - tako je Mej okarakterisao tu pojavu. Stručni izraz za takvo račvanje je
bifurkacija. Svaka sledeća bifurkacija značila je da se obrazac ponavljanja ’sla-
m a’ još jednom , još za jedan korak. Populacija koja je naizmenično poprimala
višu ili nižu brojnost odjednom ima četiri različite moguće brojnosti; one se
smenjuju redom. I gle, već se prešlo u ’period četiri’, to jest u četvrti period.
Ove bifurkacije daju vrlo velike brojeve neobično brzo - u samo nekoli­
ko sledećih koraka. To ide ovako: 4, 8, 16, 32... ali onda se naglo raspadnu.
Jer dostignuta je, i nadm ašena ’tačka akum ulacije’. N em a više periodičnosti,
nastaje rasulo. Fluktuacije nemaju više nikakvu pravilnost, tačke gađaju i po­
gađaju na stotine i hiljade mesta sasvim nasumično. Čitavi regioni desno od
tog m esta pocrne sasvim. Ako ste pratili jednu životinjsku populaciju koja se
nalazi u vlasti ove najprostije nelinearne jednačine, zaključujete: sada je u pot­
punom neredu, bacana šumovima sopstvene životne okoline. Ali -■ usred tog
'k rčan ja’ u sistem u, najednom izrone neki novi ciklusi stabilnosti. Parametar r
nastavljam o da povećavam o, što znači jedno sve silovitije gonjenje tih živih
bića ka intenzivnom razmnožavanju; drugim recim a, sistem je podvrgnut sve
žešćem gonjenju od strane svoje sopstvene nelinearnosti. I odjednom iskrsne
neki prozor u svemu tom e. pravilan ali s nekim neparnim periodom , kao što
je 3 ili 7. Najednom vidimo da će se neki obrasci ponavljati u trogodišnjim,
ili u sedm ogodišnjim ciklusim a. Onda krenu nove bifurkacije, koje vode ka no­
vim udvostručavanjim a perioda, na primer: 3, 6, 12... ili: 7, 14, 28... i onda se
sve opet raspe u opšti haos.
U prvo vreme Mej nije uspevao da sagleda celu ovu sliku. Ali i oni de-
lići koje je stizao da izračuna bili su veoma uznemiravajući. U stvarnom živo-
S'2 • Diejms Glajk

Područja reda unutar haosa. Čak i najjednostavnijom jednačinom područje haosa u bi-
furkacijskom dijagramu pokazuje se kao zamršena mašina - mnogo pravilnija nego što
je Robert Mej mogao isprva da pomisli. Ispočetka bifurkacije stvaraju periode 2, 4,
8, 16... Zatim počinje haos bez pravilnih perioda. Ali tada, kad sistem snažno pogo-
nimo, otvaraju se područja sa neparnim periodima. Pojavljuje se stabilni period 3 (uve­
ćanje, desno gore), a zatim ponovo počinje udvostručavanje perioda: 6, 12, 24...
Ustrojstvo ima beskonačnu dubinu. Kada se deo poveća (kao središnji deo područja
sa periodom 3, desno dole), pokaže se da ima ustrojstvo jednako ćelom dijagramu.
Haos
84 Džejms Glajk

tu, suočen s jednim takvim sistemom živih bića, posmatrač ne može da vidi
nikakve prostrane slike, on vidi samo jednu sasvim uzanu, uspravno isečenu
krišku koja odgovara jednoj vrednosti parametra r (onoj koja jeste trenutno na
snazi kod tih životinja). Zato bi sagledao samo jednu vrstu ponašanja, iz go­
dine u godinu: m ožda neku stabilnost, ili neki sedmogodišnji ciklus. On ne bi
nikako mogao znati da isti taj sistem, uz samo malo izmenjenu stopu razm no­
žavanja, daje sasvim druge vrste populacionih obrazaca.
Džejms Jork je ovo ponašanje analizovao matem atički strogo, u svom
stručnom radu „Period tri implicira haos“ . Dokazao je da u svakom (to jest,
bilo kom) sistemu s jednom dimenzijom, ako se ikada pojavi pravilni ciklus
perioda tri, to neminovno znači da će isti taj sistem ispoljiti i regularne peri­
ode svake druge dužine, ali, takođe, i sasvim haotične cikluse. Ovo otkriće b i­
lo je pravi 'električni šok’ za naučnike poput Frim ena Dajsona. Bilo je toliko
suprotno intuiciji. Čovek bi pomislio da je sasvim lako namestiti neki sistem
da se ponavlja u oscilacijam a perioda tri a da nikad ne uleti u totalno rasulo.
Jork je pokazao da to ne samo da nije lako - nego je nemoguće.
Iako je matem atička suština ovog stručnog rada bila i te kako iznenađuju­
ća, Jork je smatrao da je propagandni efekat u javnosti još važniji. Ovo je bi­
lo donekle istinito. Nekoliko godina kasnije, kad je otišao u Istočni Berlin, (pod
okupacijom Sovjetskog Saveza i takozvanog Varšavskog pakta), Jork je isko­
ristio slobodno vreme za vožnju čamcem po reci Spreji. Najednom mu se pri­
bližio neki Rus koji je pokušavao da mu nešto urgentno saopšti. Uz pomoć
jednog prijatelja Poljaka, Jork je posle nekog vrem ena dokučio da Rus tvrdi
da je iste te rezultate postigao ranije, prvi. Ali Rus nije hteo da kaže detalje,
samo je ponavljao da će poslati svoj stručni rad. Četiri meseca kasnije rad
stvarno stiže. Taj Rus, A. N. Sarkovski, stvarno je prvi postigao to naučno ot­
kriće, i prvi ga objavio; rad se zvao „Koegzistencija ciklusa na kontinualnoj
mapi linije u sebi“ . Ali to je bilo samo matem atičko dostignuće, a Jork je nad­
mašio Rusa u nečem drugom , postigao je da ga čuju fizičari celog sveta, da
prim e poruku, koja je glasila: haos je sveprisutan; haos je stabilan; haos je
strukturisan. Dao im je , štaviše, razloga da poveruju da komplikovani sistemi,
tradicionalno modelovani tvrdim kontinualnim diferencijalnim jednačinam a,
mogu da se razumeju gledanjem u lake diskretne mape.
Ovaj šetalački susret dvojice matem atičara koji su se sporazumevali uz
mnogo gestikuliranja bio je sim ptom provalije u komunikaciji između sovjet­
ske i zapadne nauke. D elim ično zbog jezičke prepreke, a delimično zbog re­
Haos

strikcija koje je sovjetski režim uveo za putovanja svojih građana u inostran-

stvo, sofisticirani zapadni naučnici često su ponavljali rad koji je već pre toga
urađen i objavljen u sovjetskoj literaturi. Kad je haos procvetao u Sjedinjenim
Američkim Državama i u Evropi, to je inspirisalo Ruse na ogromnu količinu
rada u toj istoj oblasti; ali ih je i zbunilo, i te kako, jer veliki deo te ’nove’
nauke uopšte nije bio nov u Moskvi. Sovjetski m atem atičari i fizičari imali su
jaku tradiciju u istraživanju haosa, još od À. N. Kolmogorova u pedesetim go­
dinam a dvadesetog veka. Štaviše, Rusi su imali tradiciju da rade zajednički, i
ona nije podlegla tendencijam a ka 'razvodu’ matematike od fizike kao u ne­
kim drugim zemljama.
Zato su sovjetski naučnici spremno prihvatili Smejlijeva otkrića: kod njih
je u šezdesetim godinama nastala čitava mala uzbuna oko Smejlijeve potkovi­
ce. Jedan briljantni matematički fizičar, Jaša Sinai, hitro je preveo slične siste­
me u term odinamičke termine. Slično tome, kad se Lorencov rad konačno pro­
bio do svesti zapadnih fizičara u sedamdesetim godinama, probio se jednako
dobro i brzo i u Sovjetskom Savezu. A godine 1975, dok su se Jork i Mej bo­
rili da privuku pažnju svojih kolega, Sinai i drugi su veoma brzo okupili m oć­
nu radnu grupu fizičara sa središtem u gradu Gorki. U novijim godinama, ne­
ki zapadni eksperti za haos trude se da redovno putuju u Rusiju da bi ostali
u toku s istraživanjima: drugi, međutim, moraju da se zadovolje zapadnim ver­
zijama svoje nauke.
N a Zapadu, Jork i Mej su prvi osetili puni šok dupliranja perioda, i prvi
uspeli da ga prenesu zajednici naučnika. Bilo je, ranije, nekoliko m atem atiča­
ra koji su opazili taj fenom en, ali oni su ga tretirali kao tehničku stvar, num e­
ričku bizarnost; igru, maltene. Nisu smatrali da je to trivijalna pojava, ali su
smatrali da postoji samo u njihovoj, specijalnoj vaseljeni.
Biolozi nisu opazili bifurkacije kao stanice na putovanju u haos zato što
nisu imali tu matem atičku sofistikaciju a ni osobito jaku želju da istražuju ne­
uredna ponašanja. M atematičari su videli bifurkacije ali su otišli dalje. M ej, čo-
vek koji je stajao po jednom nogom u oba ta sveta, razumeo je da ulazi u je ­
dan vilajet pun zapanjujućih stvari i dubina.

Da bi se dublje zavirilo u ovaj najprostiji sistem, bila je potrebna veća ra­

čunska snaga. Frenk Hopenštad, na Kurantovom institutu matematičkih nauka
pri U niverzitetu N jujork, imao je na raspolaganju tako moćan kom pjuter, da se
odlučio da stupi u akciju.
Sf) • Džejms Glajk

Hopenštad je bio matem atičar, ali se kasnije veom a zainteresovao za pro­

bleme biologije. On je tu jednu logističku nelinearnu jednačinu provukao kroz
svoj ’K ontrol-dejta 6600’ nekoliko stotina miliona puta. Kad god se na m oni­
toru pojavljivala slika, on ju je isprintao; hiljadu slika, je r je param etar r za­
dat kom pjuteru u hiljadu različitih vrednosti. Iskrsavale su bifurkacije, pa ra­
sulo - a onda, unutar haosa, mali klinovi reda i poretka, nestabilni, efemerni.
Tu i tam o, tek na tren, proleti poneki klin periodičnog ponašanja. Hopenštad
je puštao dobijeni film; i kao prvi gledalac imao je osečaj da leti kroz neki
vanzemaljski predeo. Na mahove mu se činilo da te slike, ipak, nisu nimalo
haotične. Ah u nekim drugim trenucima - rasulo bez ikakvog vidljivog reda,
sasvim nepredvidljivo. Ovaj osečaj zapanjenosti nikada nije napustio Hopenšta-
da.
Mej je odgledao Hopenštadov film. Počeo je prikupljati analogije iz dru­
gih oblasti nauke: iz genetike, ekonomije, dinamike fluida. Kao najčuveniji
'gradski izvikivač’ za haosologiju, Mej je imao dve prednosti u odnosu na či­
ste matem atičare. Prva prednost sastojala se u tome što, za njega, proste je d ­
načine nikada nisu m ogle biti perfektan odraz stvarnosti. Znao je da su to sa-

Obris bifurkacijskog dijagrama kako ga je Mej isprva video, pre nego što je jači ra-
čunar otkrio njegovo bogato ustrojstvo.
Haos

mo m etafore - i počeo se pitati na šta bi, još, te metafore mogle da se prime-

ne. D ruga njegova prednost sastojala se u tome što su sva nova otkrovenja o
haosu doprinosila žestokim javnim raspravam a o njegovom, M ejovom, odabra­
nom polju.
Populaciona biologija je ionako bila, odavno, m agnet za kontroverze. Na
katedram a za biologiju postojale su. na prim er, napetosti između molekularnih
biologa i ekologa. M olekularni biolozi smatrali su da se oni bave istinskom na­
ukom , jer rešavaju jasno ocrtane, tvrde problem e, a da je rad ekologa neodre­
đen, nejasan. Ekolozi su, m eđutim , smatrali da su tehnička remek-dela m ole­
kularne biologije samo pametne razrade dobro definisanih problema.
M ejov utisak bio je da su se unutar ekologije u ranim sedamdesetim go­
dinama glavne nesuglasice pojavljivale u vezi s prirodom populacionih prom e­
na. Ekolozi su tu bili podeljeni maltene na osnovu razlika u ličnostima. Neki
od njih čitali su poruku sveta kao urednu: populacije su regulisane i postoja­
ne - s izuzecim a. Drugi su poruku čitali baš obrnuto: populacije fluktuišu ne­
uredno i nepostojano - s izuzecima. Nimalo slučajno, ta dva suprotna tabora
takođe su se podelila i oko primene ’tvrde’ matematike na neuredna biološka
pitanja. Oni koji su verovali da su populacije postojane, uz to su tvrdili da one
m ora biti da su regulisane nekim determinističkim mehanizmim a. Oni drugi,
koji su verovali da se brojnost živih bića menja neuredno i nasumično, uz to
su tvrdili da su one sigurno ’bacane’ tamo-amo svakojakim nepredvidljivim
faktorim a svog životnog okruženja, zbog kojih brzo bude eliminisan svaki de­
term inistički faktor, ako, nekim slučajem, i postoji. Dakle naučnik je mogao da
bira izmeđi dva gledišta: po jednom , deterministička matem atika proizvodi po­
stojano ponašanje; po drugom , nasumični spoljašnji šum proizvodi nasumično
ponašanje. Trećeg gledišta nije bilo.
U kontekstu te debate, poruka koju je haos doneo bila je zapanjujuća: je d ­
nostavni determ inistički modeli mogu da proizvedu ponašanje koje izgleda kao
da je nasumično a u stvari ima jednu svoju izvrsnu, finu strukturu, čiji neki
deiovi, m eđutim , mogu biti takvi da ni po čemu ne možemo prepoznati da ni­
su sasvim nasumični. Ovo je prolazilo kroz sam centar debate ali stižući iz ne­
kog trećeg pravca, sasvim novog.
Mej je kroz prizmu prostih haotičnih modela posmatrao mnoge stvarne ži­
ve vrste. Opažao je sve nove i nove činjenice suprotne dotadašnjoj standard­
noj intuiciji biologa-praktičara. U epidemiologiji, na prim er, bilo je dobro po­
znato da epidem ije imaju tendenciju da nailaze u ciklusim a, pravilnim ili ne­
88 • Džejms Glajk

pravilnim . M ale boginje, poliom ielitis, rubeole, imaju svoje uspone i padove u
učestanosti pojavljivanja. Mej je zaključio da te oscilacije mogu biti izazvane
nelinearnim modelom, pa se zapitao šta bi se desilo ako bi se na takav sistem
iznenada delovalo nekim jakim udarcem - ako bi se unela velika perturbacija,
narušavanje, recimo programom vakcinaćije. N aivna intuicija sugeriše da će na­
prosto biti nešto manje oboljenja, i, da je to sve: jedan gladak pomak u želje­
nom pravcu i ništa više. Mej je, međutim, ustanovio da će najverovatnije tek
tad početi jake oscilacije. Iako će dugoročni trend biti solidno zaokrenut nado-
le, putanja ka nekoj novoj ravnotežnoj tački biće isprekidana iznenađujućim
'šiljcim a’. I zaista, podaci iz nekih realnih program a, kao što je bila kam panja
da se elim iniše rubeola u Britaniji, pokazivali su da su doktori stvarno videli
oscilacije slične onima koje je Mejov model predvideo. M eđutim, svaki službe­
nik M inistarstva zdravlja, videvši kratkoročan oštar porast u broju novih sluča­
jeva rubeole (ili gonoreje, itd.), zaključio bi da program vakcinacije, naprosto,
ne uspeva.
U roku od samo nekoliko godina, studije haosa dale su jak podsticaj teo­
rijskoj biologiji, tako da su biolozi i fizičari počeli ulaziti u stručna partner­
stva nezam isliva do tada. Ekolozi i epidemiolozi iskopavali su stare podatke,
na koje dotad niko nije obraćao pažnju je r su izgledali nesavladivo zamršeni.
Nađen je determ inistički haos u podacim a o epidemijam a dečjih boginja u Nju-
jorku; takođe i u podacim a o usponim a i padovima populacije kanadskih riso­
va tokom poslednjih dve stotine godina, o čemu su beleške vodili traperi 'K o m ­
panije Hadsonovog zaliva’. M olekularni biolozi počeli su da sagledavaju belan-
čevine kao sisteme u pokretu. Fiziolozi su sad uvideli da organi nisu samo sta­
tične strukture, nego i kompleksi oscilacija, pravilnih i nepravilnih.
Širom nauke specijalisti su videli kompleksno ponašanje raznih sistema, pa
su počeli o tome i raspravljati. Svaka disciplina je razmatrala 'sv o ju ', karakte­
rističnu vrstu haosa. Pronaći toliko haosa posvuda, zar nije to deprimirajuće?
Stvarna ili prividna nasumičnost koja se uzdiže iz jednostavnih modela, štaviše
iz istih jednostavnih modela koji iskrasavaju u mnogim poljima nauke - da li
je to razlog za očajavanje? Mej je video da čuda kompleksnosti koja su se po­
kazala u biologiji nisu uopšte ograničena na biologiju; pitao se u koliko još dru­
gih nauka će istraživači uskoro biti jednako zapanjeni kao on. Zato je počeo da
radi na jednom stručnom članku koji je, kao opšti pregled situacije s haosom,
izišao u časopisu Nejčer (Priroda) godine 1976. Za taj članak uskoro se poče­
lo govoriti da je 'm esijanski', dakle, da je obraćanje 'proroka' narodu.
Haos

Svet bi postao bolji, tvrdio je Mej u tom članku, ako bi svakom studentu
na prvoj godini bio dat u ruke džepni kalkulator i zadatak da se malo poigra
logističkom diferentnom jednačinom koju je, u članku, još jednom do detalja-
objasnio. Tim e bi, argumentovao je M ej, bilo ispravljeno ono što je sad po­
grešno u naučnom obrazovanju: jedno izobličeno osećanje o stvarnim m oguć­
nostim a sveta. Ljudi bi počeli drugačije razmišljati o svemu, od teorije poslov­
nih ciklusa do širenja glasina.
Haos se može predavati kao stručni predm et, tvrdio je Mej dalje u tom
članku. V reme je da se prizna da standardno osposobljavanje mladih naučnika
daje pogrešan utisak o nekim stvarima. Koliko god oni razrađivali linearnu m a­
tem atiku, koliko god je ojačavali Furijeovim transform acijam a, ortogonalnim
funkcijam a, regresionim tehnikam a, svejedno (tvrdio je Mej) nikad neće dobi­
ti istinitu sliku o ovom izrazito nelinearnom svetu. „M atematička intuicija, ta­
ko razvijena, loše priprema studenta za suočenje s bizarnim ponašanjem koje
vidimo čak i u najprostijim diskretnim nelinearnim sistemima.“
„Ne samo u naučnom istraživanju, nego i u svakidašnjem svetu politike i
ekonom ije, svi ćemo bolje prolaziti ako se poveća broj ljudi koji shvataju da
prosti nelinearni sistemi ne ispoljavaju uvek proste dinamičke osobine.“
 4
GEOMETRIJA PRIRODE
.
A ipak se pojavljuje odnos jedan malen,
iz nekog prikrajka ili kamička viri, p a se posle,
kao senka oblaka na pesku, širi.

Volas Stivens, „Poznavalac uživa u haosu“

 U svesti čoveka po imenu Benoa Mandelbrot (Benoit Mandelbrot) godina­
ma se stvarala jedna slika stvarnosti. Godine 1960. to je bio samo nagoveštaj,
bledi ’duh’ jedne ideje, neizoštren. Ali je Mandelbrot već bio sposoban da to
’nešto’ prepozna, i sad je prepoznao... na tabli u kancelariji Hendrika Hutakera.
M andelbrot je bio matematički svaštar koga su 'usvojili’, naime, dali mu
sklonište i utočište u odeljenju za čista istraživanja korporacije IBM (Internati­
onal Business M achines) koja proizvodi računare. M andelbrot se nešto malo pe­
tljao oko ekonomije, u stvari, proučavao je kako su raspoređeni veliki a kako
mali prihodi u jednoj privredi. Hutaker, harvardski profesor ekonomije, pozvao
je M andelbrota da održi predavanje o tome, i mladi m atem atičar je, u zakaza­
no vreme, stigao u Harvard, tačnije u Litauer centar, veličanstvenu zgradu eko­
nomskog fakulteta na severnoj strani 'Harvard dvorišta’. Ulazeći u kancelariju,
mladić se iznenadio kad je video da ono što tek treba da obelodani (naime, sop-
stvena otkrića) već stoji napisano na tabli kod domaćina, starijeg naučnika. M an­
delbrot je reagovao šalom, ne bez prizvuka svađe - Kako je mogao m oj dija­
gram da se materijalizuje ovde pre mog predavanja? - ali Hutakeru nije bilo
jasno o čemu ovaj priča. Taj dijagram nije imao nikakve veze s distribucijom
prihoda; prikazivao je kretanje cene pamuka tokom osam godina.
Ipak je, i s H utakerovog gledišta, to na tabli bilo malčice čudno. E kono­
misti, generalno, pretpostavljaju da cena jednog osnovnog proizvoda, kao što
je pam uk, 'pleše' u ritmu dve različite 'm uzike', od kojih je jedna dobro sre­
đena a druga nasum ična. Naim e, kad se gleda na dugi rok, cene zavise od re­
alnih sila u ekonomiji - od uspona ili pada tekstilne industrije u Novoj E ngle­
skoj, ili od otvaranja novih međunarodnih trgovačkih puteva, i tome sličnog.
Ali, u nekim kraćim vrem enskim rasponim a, cene skakuću manje-više nasumič-
no. N a nesreću, Hutakerovi podaci nisu se poklopili s njegovim sopstvenim
94 • Džejms Glajk

prognozam a. To ’skakutanje’ je bilo poprilično često, i pretvaralo se u vrlo ja ­

ko đipanje. V ećina promena cena bila je ipak sitna, naravno, ali proporcija sit­
nih u odnosu na krupne promene cena nije bila onako visoka kako je to on
očekivao. D istribucija nije opadala dovoljno brzo, vukla je za sobom dugačak
rep.
Standardni model za grafičko prikazivanje tih varijacija bila je zvonasta
kriva. U sredini te krive je jedna velika grba; većina podataka, koji su proseč-
ni ili blizu prošeka, nagom ilava se tu negde. Levo i desno su niska krajnost i
visoka krajnost; pošto se i jedna i druga dešavaju retko, kriva i nalevo i na­
desno opada brzo. Statističaru je ova kriva kao lekaru opšte prakse stetoskop:
prvi instrum ent za kojim se, u redovnim i normalnim svakodnevnim slučajevi­
ma, poseže. Još se kaže da je to Gausova kriva, to jest, Gausova distribucija
stvari - ili. naprosto, normalna distribucija. Ona nam nešto kaže o prirodi na-
sumičnosti. Suština je u ovome: kad stvari variraju, one nastoje da uglavnom
ostanu negde blizu nekakvog prošeka, ali se donekle i rasipaju tam o-ovam o,
na prilično jednostavan način. Sam o, kad treba naći stazicu ka uspehu u eko­
nomskoj divljini, ova jedna kriva linija, Gausova, nije baš dovoljan instrument.
Kao što je rekao dobitnik Nobelove nagrade Vasilij Leontijev: „Ni na jednom
polju em pirijskog istraživanja nije upotrebljena tako masivna i sofisticirana m a­
šinerija statističke analize, s tako neodređenim rezultatim a.“

N or­
malni za­
kon raspodele
grešaka ističe se u
iskustvu čovečanstva
kao jedno od najsveobu-
hvatnijih uopštenja filozofije
prirode. Služi kao vodeći instrument
istraživanja u prirodnim i društvenim na-
ukam a, u m edicini, poljoprivredi, inženjerstvu.
Neophodan je za analizu i tumačenje osnovnih
podataka dobijenih posmatranjem i eksperimentima.
Haos

H utaker je računao i crtao sve iznova i iznova, ali nikako nije uspevao da
uklopi prom ene u cenam a pam uka (koje su se stvarno dogodile) u ovaj zvo-
nasti model. Ali zato je nastala jedna drugačija slika, jedna silueta, koju je
M andelbrot prepoznao na tabli.
Tu istu siluetu kasnije je pronašao i na drugim m esdm a, iznenađujuće ra­
znorodnim . Za razliku od većine matem atičara, on se s problem ina suočavao
tako što je nastojao da stekne što dublji intuitivni uvid u obrasce i oblike. Ni­
je imao mnogo poverenja u analizu, ali jeste u svoje mentalne slike. Već se
susreo s idejom da nasum ične, stohastičke pojave mogu biti zapravo pod vla­
šću nekih zakona, ali drugačijih; da u takvim fenom enim a ipak postoji zako­
nito ponašanje, ali drugačije. Održao je predavanje na Harvardu i vratio se u
ogrom ni istraživački centar IBM u Jorktaun H ajtsu, u državi N jujork, u brdi­
ma severne oblasti Vestčester. Sa sobom je poneo kutiju kom pjuterskih karti­
ca; na njim a su bili podaci o cenam a pam uka, oni Hutakerovi. Onda se obra­
tio M inistarstvu poljoprivrede u Vašingtonu, tražeći dodatnu količinu tih infor­
macija, za sve godine još od 1900.
Kao i naučnici u drugim poljim a, ekonom isti su tada prelazili prag kom ­
pjuterskog doba, polako uviđajući da imaju moć da prikupljaju inform acije, or-
ganizuju ih, i manipulišu njim a u obimu koji je ranije bio nezamisliv. Ali ni­
su sve vrste inform acija bile raspoložive u željenim količinam a, niti u upotre­
bljivom obliku. Era kuckanja po tastaturi tek je počinjala. U ’tvrdim ’ prirod­
nim naukam a, istraživačim a je lakše da prikupe svoje hiljade ili milione tača-
ka-inform acija. Ekonom istim a je to teže. Ekonomisti, kao i biolozi, studiraju
svet živih bića koja imaju svoju volju - rade šta hoće. Zapravo, ekonomisti
studiraju najneuhvatljivije od svih živih bića.
N a sreću, imaju i jednu prednost: u svetu ekonom ije svakojake cifre priti-
ču stalno, kao reka. Ove o cenam a pam uka bile su, s M andelbrotovog stano­
višta, idealne za dalju obradu. Inform acije su bile kompletne (bez izostavlja-
nja) i vrlo stare, je r se cene pam uka u Americi pomno beleže već više od sto
godina neprekidno. Pamuk jeste deo vaseljene kupovanja i prodavanja, ali, ne
bilo kakav deo. nego jedan od onih koji imaju objedinjeno, centralizovano tr­
žište - pa i takve beleške o cenam a iz dana u dan - jer već 1900. godine sav
pamuk s am eričkog juga proticao je kroz Njujoršku berzu na putu do Nove
Engleske; cene pam uka u Liverpulu bile su i te kako u vezi s njujorškim .
Iako ekonom isti nisu mogli da dokazu zašto se cene menjaju, to ne znači
da nisu imali svoja uverenja o tom e, uverenja od temeljnog značaja za njiho-
 D zejms Glajk

vu nauku. Im ali su, štaviše, uverenja koja su im bila nešto kao svetinja ili ve­
ra. To im je bilo svima zajedničko. Jedno od tih njihovih bazičnih uverenja bi­
lo je da m ale, privremene promene cena nemaju nikakve veze s velikim , du­
goročnim prom enam a. Brze fluktuacije dolaze i prolaze nasumično; u toku jed ­
nog dana cena skoči, padne, smiri se, to je samo šum, nepredvidljiv i nezani­
mljiv. D ugoročne promene cena su, međutim, sasvim druga vrsta stvari; druga
’specija’. Široka kretanja cena tokom meseci, godina i decenija determ inisana
su dubokim makroekonom skim silam a, trendovima rata ili recesije, silama ko­
je bi, bar u teoriji, trebalo da budu shvatljive.
Dakle: s jedne strane, zujanje kratkoročnih fluktuacija; s druge strane, sig­
nal dugoročnih promena.
Za ovu dihotom iju, m eđutim , nije se našlo m esta u onoj slici stvarnog ži­
vota koju je M andelbrot razvijao. N jegova slika nije razdvojila male promene
od velikih, nego ih je čvrsto objedinila. M andelbrot je tražio obrazac koji ne­
će važiti samo u ovim ili onim razm eram a, nego u svim razmeram a odjednom.
Uopšte nije bilo ’samo po sebi ja sn o ’ kako to postići, kako nacrtati tu sliku
koju je on imao na um u, ali on je znao da će u njoj morati da postoji jedna
vrsta sim etrije; ne sim etrija desnog i levog, niti gornjeg s donjim , nego sim e­
trija u sasvim drugom smislu reči, naime, slika u malim razmeram a moraće da
bude sim etrična sa slikom u velikim razmerama.
Kad je provukao kroz IBM -ove kompjutere svoju hrpu podataka o cena-
ma pam uka, M andelbrot je našao zapanjujuće podatke, baš one za kojim a je
tragao. Ti isti brojevi koji su davali (gledano sa stanovišta normalne distribu­
cije) m noštvo aberacija, proizveli su (kad se gleda sa stanovišta ’skaliranja’, to
jest m enjanja razmera) sim etriju. Svaka pojedina prom ena cena bila je nasu-
mična i nepredvidljiva. Ali način kako su se te promene nizale - dakle, pore-
đanost prom ena u sekvence, u nizove - podudarao se za dnevne skokove i pa­
dove, i za mesečne skokove i padove, savršeno. Ukazala se, posle M andelbro-
tove analize, neverovatna istina: varijabilnost tih cena ostala je konstantna, to­
kom šezdeset burnih godina svetske istorije, a to znači i tokom Prvog svetskog
rata, i V elike ekonom ske krize, i Drugog svetskog rata.
U hrpam a najneurednijih starih podataka živela je jedna neočekivana vrsta
sređenosti. Pošto su brojevi koje je razmatrao bili zaista proizvoljno zahvaće­
ni iz jednog sektora privrede, i pošto se ispostavilo da su se i plate u tih še­
zdeset godina kretale s jednakim stupnjem ’skakutavosti’, M andelbrot se zapi­
tao zbog čega treba verovati da ijedan ekonomski zakon stvarno važi.
Haos

M andelbrotovo znanje o privredi bilo je, iskreno govoreći, minimalno. N je­

gova sposobnost kom uniciranja s ekonom istima - takođe minimalna. Objavio
je članak o ovom otkriću, ali uvodni deo članka napisao je jedan student, spo­
soban da čitavu stvar zaogrne u 'ekonom ski engleski’. M andelbrot je otišao da­
lje, okrenuo se drugim oblastima. Ali poneo je sa sobom čvrstu rešenost da is­
traži fenomen razmera. Činilo se da je to pojava koja ima neki svoj sopstve-
ni život i svoj karakterističan potpis.

M nogo godina kasnije, kad je trebalo da M andelbrot održi jedno predava­

nje, uvodničar ga je hvalio ovim recima: „...pred nama je čovek koji je držao
predavanja iz ekonomije na Harvardu, iz inženjerstva na Jelu, iz fiziologije na
Ajnštajnovoj školi medicine...“ Kad je dobio reč, M andelbrot je ovo prokomen-
tarisao ponosito: „Vrlo često, kad slušam spisak svega što sam u životu radio,
zapitam se da li postojim. Presek tako različitih skupova svakako mora biti pra­
zan.“ I zaista, počev od onih svojih ranih dana kad je naleteo na cene pamu­
ka, ovaj naučnik je ’ne-postojao’ na mnogo različitih polja. I večito je ostajao
izvanaš, gost koji se zakačio za jednu matematičku 'kukicu ’ koja uopšte nije
bila u modi, i koji je, takav, gostovao tamo i amo, tuda i svuda; u svakoj di­
sciplini pridošlica, gotovo ni u jednoj dobrodošao, čovek koji je morao svoje
najveličanstvenije ideje da pomno krije kako bi ijedan časopis uopšte pristao da
objavi njegove radove; a imao je od čega da živi samo zato što su njegovi po­
slodavci, IBM-ovci u Jorktaun Hajtsu, imali i dalje poverenja u njega. Njegov
izlazak iz ekonomije bio je tipičan: on je za sobom ostavio vrlo provokativne
ideje, ali ne i dobro utemeljenu i razrađenu tezu. Tako je postupao i drugde.
Jedino u teoriji haosa M andelbrot je postao veliki stvaralac. Ona nejasna i
bleda, čudnovata slika koja se u njegovom umu pojavila 1960. godine, pretvo­
rila se, tokom sledećih dvadesetak godina, u sasvim razvijenu i izgrađenu ge­
ometriju. Nije postao slavni fizičar; pravi fizičari bacili su se na posao da raz­
rade stvaralaštvo Lorenca, Sm ejlija, Jorka, Meja i drugih takvih, i ti pravi f i ­
zičari ostali su pri uverenju da je M andelbrot samo m atem atičar, i to jedan ču­
dan i pomalo nezgodan marginalac među matematičarima. Ali, hteli oni to ili
ne, M andelbrotove tehnike i M andelbrotov jezik postadoše neodvojivi deo nji­
hove nove nauke, nauke o haosu.
O nima koji su ga upoznali tek u njegovim kasnijim godinama, kao čove-
ka sa im pozantnim čelom i s dugačkim spiskom visokih naučnih titula i poča­
sti, moglo bi se učiniti da je neprikladno za takvog čoveka reći: gle, eno ga
 D iejm s Glajk

onaj izbeglica. A ipak ga najbolje možemo opisati baš kao izbeglicu. Benoa
M andelbrot rođen je u Varšavi 1924. godine u porodici litvanskih Jevreja. N je­
gov otac bio je trgovac, preprodavao je tekstil na veliko. Njegova majka bila
je zubar. Budno su pazili na geopolitičku stvarnost, pa je cela porodica em i­
grirala u Pariz 1936. Tam o, a ne drugde, između ostalog i zato što je u Pari­
zu živeo Benoin ujak, Šolem M andelbrot, matematičar. Kad je buknuo rat, ova
porodica je uspela još jednom da izmakne nacistima, ali jedva: sve su ostavi­
li, poneli su samo nekoliko kofera, i pridružili se reci izbeglica u bežaniji iz
Pariza, drum ovim a ka jugu. Dospeli su do gradića koji se zove Til (na treći­
ni puta od Lim oža ka Tuluzu).
U Tilu je mladi Benoa neko vreme živeo kao šegrt kod jednog zanatlije
koji je pravio alate. Ali, bio je opasno upadljiv: veoma visok i veoma obrazo­
van. Bilo je to vreme nezaboravnih prizora i strahova. Kasnije se Benoa po­
najviše sećao dobrih stvari iz tih vremena, a nevolje je pozaboravljao. Pamtio
je prijatelje koje je stekao u Tilu; neki od njih bili su nastavnici, a neki, čak,
istaknuti naučnici, bačeni vetrovima rata u tu varošicu. Sveukupno njegovo ško­
lovanje bilo je neuredno i isprekidano. Benoa je tvrdio da nikada nije solidno
naučio da izrecituje celu abecedu napamet, a ni tablicu množenja posle 5 х 10.
Ali - imao je talenat.
Kad je Pariz oslobođen, Benoa se prijavio za prijemni ispit koji je davao
pristup u dve škole, Ekol normal i Ekol politeknik. Polagao je i polagao... me-
sec dana... jer taj prijemni je toliko trajao. Iako nepriprem ljen, Benoa je polo­
žio i upisao se. Jedan od sastavnih delova prijemnog ispita bio je da kandida­
ti pokažu m akar neku rudimentarnu sposobnost za crtanje. Benoa M andelbrot
je tom prilikom otkrio da u sebi im a latentnu sposobnost za odlično skiciranje
M iloske Venere. Na m atem atičkom delu ispita - algebra, integrali - uspeo je
da zabašuri svoj nedostatak uvežbanosti, tako što se oslanjao na geom etrijsku
intuiciju. Shvatio je da, suočen s nekim analitičkim problem om, gotovo uvek
m ože da ga sagleda, u m islim a, kao neki oblik, i na taj način da 'p ro v ali’ re-
šenje. Ali on je te oblike lako i rastezao, transformisao, menjao im sim etrije,
činio ih harmoničnijim. Ćesto su te njegove transformacije vodile direktno do
rešenja nekog analognog računskog problema. U fizici i herniji, gde nikakvim
oblicima nije mogao da se posluži, Benoa M andelbrot je dobio slabe ocene.
Ali u matem atici, pitanja do čijeg tačnog odgovora nije ni slučajno mogao (ni
umeo) doći ispravnim tehnikam a, lako su padala pred njegovim m anipulacija­
ma oblicima.
Haos

Te dve škole, Ekol normal i Ekol politeknik, bile su elitne škole, neslične
m a čemu u am eričkom sistemu obrazovanja. Davale su, svake godine, ukupno
(obe te škole zajedno) manje od 300 diplom aca, koji su posle odlazili za raz­
ličitim karijeram a na francuskim univerzitetima i u državnoj službi. Benoa je
krenuo prvo na Norm al, koja je bila manja ali prestižnija, ali posle samo ne­
koliko dana prešao je na Politeknik. Opet izbeglica. sada zbog Burbakija.
A šta je Burbaki? Nešto što se, možda, nije moglo stvoriti nigde osim u
Francuskoj, zemlji koja voli autoritarne akademije i nasleđene zakone obrazo­
vanja. U nem irnim prilikam a posle Prvog svetskog rata, Šolem M andelbrot i
nekolicina drugih 'razbarušenih’ matematičara osnovali su klub, i dali su mu
naziv 'B u rb a k i'. Opaka ratna dem ografija ostavila je veliku generacijsku pra­
zninu između profesora i studenata; bio je pokidan lanac akadem skog kontinu­
iteta. Ovi briljantni mladi ljudi želeli su da stvore nove temelje za bavljenje
matem atikom. Ime kluba bio je unutrašnja šala, naime (ako su naknadne inter­
pretacije tačne), momci su uzeli prezime jednog francuskog generala grčkog
porekla iz devetnaestog veka, zato što im je zvučalo čudno i zabavno. U dru­
ženje 'B urbaki' rođeno je, dakle, kao čista igrarija, ali neozbiljnost je iz nje­
ga brzo iščilela.
Sastanci su bili tajni. Ni do danas, zapravo, ne znamo imena svih člano­
va. Ali, broj članova bio je ograničen. Čim jedan član napuni 50 godina, m o­
rao je, automatski, istupiti iz udruženja; oni preostali birali su novog člana na
to mesto. Bili su to najbolji i najpametniji matem atičari. Njihov uticaj počeo
se brzo širiti kontinentom.
Društvo 'B urbaki' nastalo je dobrim delom kao reakcija na ličnost Poen-
karea. Anri Poenkare bio je velikan druge polovine devetnaestog veka, feno­
menalno svestran mislilac, genije u čijim je spisima, ponekad, nedostajalo stro­
go izvođenje dokaza. Poenkare je ponekad govorio: znam da sam u pravu, za­
što bih dokazivao? Klub 'B urbaki' je smatrao da je matem atika posle Poenka-
rea ostala na klimavim temeljima. Zato su Burbakijanci počeli da pišu jednu
ogromnu naučnu raspravu, stilom koji je postajao sve fanatičniji, a s ciljem da
se nauka matem atike postavi iz temelja ispravno. Glavna stvar bila je logička
analiza. M atem atičar je morao da krene od solidnih početnih principa, a sve
ostalo da dedukuje iz njih. Ova grupa je naglašavala primat matem atike nad
svim ostalim naukama, a ujedno i nevezanost matematike za bilo koju drugu
nauku. M atem atika je m atem atika - ne možeš je vrednovati po nekoj njenoj
primenljivosti na ma šta u stvarnom svetu fizičkih pojava. I, nadasve, ’Burba-
100 • D žejm s Glajk

k i’ je odbacivao upotrebu slika. M atem atičara oči uvek mogu prevariti, zato u
geom etriju ne treba imati poverenja. M atem atika mora biti čista, form alna, i
asketska.
Nije se ta tendencija pojavila samo u Francuskoj. I u Sjedinjenim Am erič­
kim D ržavam a matem atičari su uzmicali od zahteva fizike i drugih prirodnih
nauka, isto onako čvrsto kao što su umetnici i pisci uzm icali od zahteva m as­
ovnog popularnog ukusa. Preovladao je senzibilitet hermetičnosti. M atem atičke
teme zatvorile su se same u sebe; metodi su postali strogo aksiomatski. M ate­
matičar je m ogao s ponosom izjaviti da njegov rad nema baš nikakve veze ni
sa čim na svetu, niti s bilo čim u ma kojoj drugoj nauci. Ovim stavom mno­
go se postiglo; mnogo dobrog, a matematičari su to videli i visoko cenili. Stiv
Sm ejli, iako je svojim stvarnim delovanjem predvodio povratak m atem atike pri­
rodnim naukam a, na recima je ostajao dosledno veran principu da m atem atika
„treba da bude nešto sasvim zasebno“ . Samozatvorenost daje jasnoću. A jasno­
ća ide zajedno sa strogoćom aksiomatskog metoda. Svaki ozbiljan m atem atičar
razume da je najstroža tačnost upravo ono što i definiše matem atiku kao di­
sciplinu, i daje joj svu snagu, onaj čelični skelet bez koga bi se sve skljokalo
u hrpu koještarija. Rigoroznost matematike dozvoljava m atem atičaru da nasta­
vi diskusiju koju je neko započeo još pre nekoliko vekova, i da je dovrši tri­
jumfalno: to m ože, jer je ono od ranije stiglo sa čvrstom garancijom.
M eđutim , zahtevi za rigoroznim pristupom imali su i neke neželjene po-
sledice po matematiku u dvadesetom veku. To polje nauke razvija se specijal­
nom vrstom evolucije. Istraživač dohvati jedan problem i počinje tako što do­
nosi odluku kojim će putem nastaviti. Mnogo puta se dešavalo da je to u stva­
ri izbor između samo dva puta, od kojih je jedan matem atički zgodniji a dru­
gi interesantniji sa stanovišta razum evanja prirode. Za matem atičara, izbor je
svaki put bio jasan: napustiti svaku vezu s prirodom. I tako danas, tako sutra
- dođe i dan kad njegovi studenti naiđu na istu takvu dilemu. I opredele se
isto.
Nigde se ovo nije sprovodilo tako strogo kao u Francuskoj; tamo je klub
’B urbaki’ postigao mnogo veći uspeh nego što su njegovi osnivači mogli i da
slute. Njegova pravila, njegov stil, njegov sistem notacije postadoše nacional­
na obaveza. Nikakav napad na tu novu školu nije bio moguć, ona je večito bi­
la u pravu, a kao dokaz proizvodila je, postojano, veliki broj uspešnih m ate­
matičara. D ominacija ’Burbakija’ nad Ekol normal bila je totalna, ali Benoa
M andelbrotu nepodnošljiva. Zbog Burbakija je pobegao iz Ekol normal - još
Haos • 101

jednom , dakle, u egzilu - a desetak godina kasnije i iz Francuske. Nastanio se

u A m erici. Nekoliko decenija kasnije, neum oljiva apstraktnost ’Burbakija’ 'po­
ginula j e ’ u sudaru sa zaprepašćujućom snagom kom pjutera, koji je kao od ša­
le stvarao najkompleksnije matem atičke slike i izlagao ih ljudskom oku. Taj
preokret stigao je prekasno za M andelbrota izbeglicu, koji nije mogao da živi
pod form alizm om ’B urbakija’ niti da se odrekne svojih geom etrijskih intuicija.

M andelbrot je oduvek voleo da stvara oko sebe svojevrsnu ličnu m itologi­

ju. Kad su mu dali mesto u knjizi Ko je ko, on je stavku koju su napisali o
njemu dopunio ovom izjavom: „Nauka bi propala kad bi (kao sport) stavila
takm ičenje iznad svega drugog, i ako bi se pravila takm ičenja izoštrila tako što
bi se svaka disciplina izdvojila, povukla u usko definisanu specijalizaciju. Oni
retki naučnici koji su po sopstvenom izboru nomadi, od bitnog su značaja za
intelektualno zdravlje ustaljenih disciplina.“ On sam, po sopstvenom izboru no­
mad, koji je za sebe tak ode govorio da je „od nevolje pionir“ , povukao se iz
akadem skog zaposlenja samim odlaskom iz Francuske, naime, prešao je da ra­
di u IBM -ovom 'Istraživačkom centru Tomas Dž. V otson’ i u tom zaklonu
ostao. Trideset godina trajao je Benoin put od nepoznatosti do svetske slave. I
za sve to vreme, njegov rad nijednog trenutka nije bio rado prihvaćen ni u je d ­
noj od mnogobrojnih nauka i naučnih disciplina prema kojim a se usmeravao.
Čak i matem atičari govore, bez neke primetne zlobe: taj M andelbrot, šta god
da je - nije jedan od nas.
A li je, lagano, nalazio svoj put. U tome se znatno koristio svojim velikim
poznavanjem raznih zakučastih i zaboravljenih puteljaka istorije nauke. Upustio
se on i u 'm atem atičku lingvistiku’: objašnjavao je zakon distribucije reči. (Pro­
blem koji mu je, kaže on uz izvinjenje za simboliku tog događaja, pao na um
kad je u kancelariji nekog matem atičara izvukao iz koša za otpatke književnu
kritiku i poneo je da bi imao šta da čita dok se, pariškim metroom, vozi s po­
sla kući.) Istraživao je teoriju igara na sreću. Na mahove se vraćao ekonom i­
ji. Pisao je o pravilnoj raspodeli razmera velikih i malih gradova. Opšti okvir
svega toga godinama je ostajao u pozadini, nedovršen.
N egde na početku svog službovanja u IBM -u, ubrzo posle onog slučaja s
cenam a pam uka, naišao je na praktični problem koji je bio od izuzetno veli­
kog značaja za njegove poslodavce i pokrovitelje. Naim e, inženjeri te korpora­
cije bili su u velikoj nevolji zbog šuma koji se pojavljivao u telefonskim ži­
cam a koje su služile za prenos informacija iz jednog računara u drugi. Elek­
102 • Džejms Glajk

trična struja prenosi inform acije u paketićima, koji su diskretni - svaki je za

sebe, svaki jasno izdvojen. Inženjeri su znali da jača struja uspešnije ’udavi’
neželjene šum ove, potopi ih. Ali, ustanovili su da izvesna količina spontano
nastalog šum a ne može nikako da se sasvim eliminiše. S vremena na vreme
šum izbriše neki delić signala. Nastane greška.
Iako je priroda te transmisione buke bila nasumična, znalo se da nailazi u
talasima. Posle perioda komuniciranja bez greške, naiđe, tek tako, period sa šu­
movim a. s 'krčanjem ’, koji u jednom trenutku dovede i do greške u prenosu
podataka. M andelbrot je razgovarao s inženjerima i doznao da postoji delić 'in ­
ženjerskog folklora’ koji nikada nije zapisan, zato što nije bio nimalo u skla­
du sa standardnim načinim a razmišljanja. Pričalo se, naim e, da što pomnije za­
gledaš u period sa šumovima, sve komplikovaniju strukturu šumova vidiš. M an­
delbrot je našao teorijski način da predvidi tačno to. Njegova teorija je dobro
funkcionisala ali je bila zaista veoma čudna. Kao prvo, ona je pokazivala da
je nem oguće izračunati prosečnu učestalost pojavljivanja šuma - koliko se slu­
čajeva krčanja prosečno pojavljuje na sat, na minut, na sekund. Računat po
M andelbrotovoj šemi, prošek je više ličio na beskonačnu razmaknutost.
Njegov opis zasnivao se na sve finijem i finijem razgraničavanju perioda
čistog prenosa i perioda krčanja. Pretpostavimo da jedan dan podelimo na sa­
te. Prođe jedan sat čistog prenosa. Onda naiđe jedan sat u kome se pojavlju­
ju talasi krčanja: šum, dakle. Onda opet bude jedan sat čistog prenosa, i tako
dalje.
A li, pretpostavim o da onaj prvi sat vremena u kome ima krčanja podeli­
mo u tri odeljka od po dvadeset minuta. Gle čuda, bar jedan od ta tri dvade-
setominutna perioda biće slobodan od buke. M andelbrot je tvrdio da, zapravo
- ma koliko to bilo suprotno našoj intuiciji - ne možemo naći nijedan period
neprekinutih smetnji. U svakom talasu krčanja, ma koliko kratak on bio, naći
ćemo i barem jedan period bez i najmanjeg šuma. Štaviše, otkrio je postojani
geom etrijski odnos između talasa krčanja i talasa čiste transm isije. Neka oslu­
škujemo cele sate, ili cele sekunde, svejedno, u svim tim razm eram a ustanovi-
ćemo da proporcija između perioda krčanja i perioda čistog prenosa ostaje ista.
(Samo jednom se desilo, na M andelbrotov užas, da je serija podataka izgleda­
la drugačije, ali onda se ispostavilo da inženjeri nisu snimali 'ekstrem ne’ slu­
čajeve, smatrajući ih za nebitne.)
Inženjeri nisu imali konceptualni okvir u kome bi razumeli ovaj M andel­
brotov opis, ali matem atičari jesu. U suštini, M andelbrot je imitirao apstraktnu
Haos • 103

konstrukciju koja je poznata kao Kantorov skup, po slavnom m atem atičaru iz

devetnaestog veka Georgu Kantoru. Za početak pravljenja Kantorovog skupa,
uzm ete brojčani interval od nule do jedan. Nacrtate ga kao položenu liniju. O n­
da uklonite srednju trećinu. Sad vam ostaju samo dva segmenta, ali, vi činite
još jedan korak, naim e, uklanjate i iz njih po jedno parče - iz svakoga sred­
nju trećinu (onu između prve i treće devetine, i onu između sedme i devete
devetine). Sad imate četiri odsečka. Nastavljate! U klanjate iz svakog od ta če­
tiri odsečka njegovu srednju trećinu, i tako do beskonačnosti. Šta ostaje? O sta­
je jedna čudnovata 'prašina’ tačkica, koje su grupisane u grozdove, i kojih ima
beskonačno mnogo ali su, količinski gledano, beskonačno škrte. M andelbrot je
sagledao krčanja u transmisiji kao Kantorov skup raspoređen kroz vreme.
Ovaj visokoapstraktni način da se greške opišu imao je praktičnu važnost
za naučnike koji su se trudili da odaberu jednu od nekoliko mogućih strategi­
ja za suzbijanje grešaka. M andelbrotov opis značio je da ne treba pojačavati
signal sve više u nadi da će se u velikoj snazi signala krčanje naposletku 'u d a­
v iti', nego, naprotiv, da se treba opredeliti za signal umereno jak, pomiriti se
s neizbežnošću krčanja, i upotrebiti strategiju redundancije da bi se nastale gre­
ške uočile i ispravile. M andelbrot je izmenio i način kako su IBM-ovi inženje­
ri razmišljali o uzrocima šuma. Nagli talasi grešaka oduvek su budili u inže­
njerima želju da pojure i nađu nekog zamišljenog krivca koji je zabio šrafci-
ger i sabotira. Ali M andelbrotovi obrasci razmera značili su da buka u siste­
mu nikad ne može u celosti da se objasni konkretnim lokalnim događajima.
M andelbrot se okrenuo drugim temama. Potražio je podatke o vodostanju
velikih svetskih reka. Egipćani su hiljadama godina beležili nivo reke Nil. To
za njih nije malo pitanje. Nil pokazuje velike varijacije u vodostanju, neke go­
dine napravi veliku poplavu a neke godine dramatično opadne. M andelbrot je
variranje N ila podelio na dve vrste. Ta njegova klasifikacija nilskih kolebanja
zasnivala se na dva efekta koji su poznati i u ekonom iji, a zovu se Nojev i
Josifov efekat.
N ojev efekat znači diskontinuitet: neka količina se izmeni naglo, možda
baš i trenutno. Ekonomisti su tradicionalno zamišljali da se cene menjaju glat­
ko - možda brzo ili sporo, ali glatko, u smislu da prolaze kroz sve one me-
đunivoe koji postoje između više i niže cene. Ta slika o 'kretanju' cene nalik
na kretanje tela pozajmljena je iz fizike, kao što je, uostalom, iz fizike pozajm ­
ljen i veliki deo matem atike koja se na ekonomiju primenjuje. M eđutim, cene
se ne kreću tako; slika je bila pogrešna. Cena može u trenu da načini ogro-
104 • D žejms Glajk

man skok ili da pretrpi ogroman pad; dovoljno je da neka vest sevne kroz svet-
sku inform ativnu mrežu pa da se hiljadu berzanskih posrednika predomisli. Ne-
izbežno c'e biti pogrešna ona berzanska strategija, govorio je M andelbrot, koja
se zasniva na verovanju da vrednost nekih deonica, u svome opadanju od 60
dolara na samo 10 dolara po kom adu, mora jedno vreme da bude 50.
Josifov efekat znači istrajnost. I onda sedam godina izobilja velikoga za­
vlada zem ljom egipatskom. Ali posle njih naiđe sedam gladnih godina. A ko je
cilj ove biblijske legende bio da se prikaže periodičnost, onda je to jedna ja ­
ko uprošćena slika periodičnosti, naravno. Ali, postoje uporne poplave, baš kao
i uporne suše. Iako postoji nasumičnost u poplavama, ostaje činjenica da što
duže traje suša, sve je veća verovatnoća da jo š potraje. M atem atička analiza
vodostanja N ila pokazala je da je bilo čitavih vekova, a ne samo decenija, s
mnogo suša ili s mnogo poplava. Nojev efekat i Josifov efekat deluju u su­
protnim pravcim a, ali sveukupni rezultat tog njihovog delovanja je sledeći: tren­
dovi u prirodi stvarno postoje, ali mogu iščeznuti isto onako naglo kao što i
nastanu.
Diskontinuitet, naleti šuma u transmisiji, Kantorova prašina - takvi fenom e­
ni nisu bili zastupljeni u geometrijama tokom prethodnih dve hiljade godina.
Oblici u klasičnoj geometriji su linije i površi, krugovi i lopte, trouglovi i ku­
pe. Oni predstavljaju jednu moćnu apstrakciju stvarnosti, oni su štaviše inspiri-
sali i moćnu filozofiju o platonskoj harmoniji. Euklid ih je razvio u geom etri­
ju koja se održala dva milenijuma, a to je i danas jedina geometrija koju veći­
na stanovništva ikada uči. Umetnici su u tim geometrijskim oblicima nalazili
idealnu lepotu, ptolomejski astronomi su od njih sagradili teoriju vaseljene. Ali
pokazalo se da kad treba razumeti kompleksnost, ti klasični geometrijski oblici,
svi skupa, naprosto... nisu prava stvar. Pogrešna su vrsta apstrakcije.
Oblaci nisu loptasti. (M andelbrotova omiljena uzrečica.) Planine nisu ku­
pe. M unja ne putuje pravolinijski. Imam o, danas, jednu novu geom etriju, koja
odslikava neravnu vaseljenu, a ne loptastu; izbrazdanu ožiljcima, a ne glatku.
To je geom etrija rupčaga i džom bi, geometrija ispucalog, razvaljenog, upetlja­
nog i isprepletenog. Naše razum evanje kompleksnosti čekalo je da nama prvo
’svane’ da kom pleksnost nije samo nasumična, da se ne dešava kao puki udes.
M orali smo prvo postati vernici ideje da ono što je geom etrijski interesantno
u kretanju munje nije ni početna a ni završna tačka njena, niti prava linija ko­
ja bi se mogla povući kroz te dve tačke, nego, naprotiv, ona distribucija cik-
-cak kretanja i razgranavanja m unje usput. M andelbrotov rad je progovorio ne-
Haos • 105

Kantorova prašina. Počinjemo sa jednom duži. Iz nje uklonimo središnju trećinu, po­
tom uklonimo središnju trećinu preostalih delova i tako dalje. Kantorov skup je pra­
šina preostalih tačaka. Ima ih beskonačno mnogo, ali je njihova ukupna dužina nula.
Paradoksalna svojstva takvih sklopova uznemiravala su matematičare 19. veka, ali
Mandelbrot je Kantorov skup shvatio kao model za učestalost grešaka prilikom elek­
tronskog prenosa informacija. Inženjeri su beležili razdoblja prenosa bez grešaka, po-
mešana sa razdobljima u kojima su se greške pojavljivale u naletima. Kad su bolje
pogledani, i sami naleti grešaka imali su u sebi razdoblja bez grešaka. I tako dalje -
bio je to primer fraktalnog vremena. U svakom vremenskom merilu, od sata do se­
kunde, odnos grešaka i čistog prenosa, ustanovio je Mandelbrot, bio je postojan. Ta­
kve prašine, tvrdio je, nezamenljive su u modeliranju povremenih pojava.

što o svetu: utvrdio je da takvi čudnovati oblici nose neko značenje. Izrovaše-
nja i zam ršenja nisu samo kvarovi na čistoti euklidovske geometrije; naprotiv,
često su jedini ključ suštine neke stvari.
Šta je, na prim er, ono suštinsko u oblicima jedne obale? M andelbrot je to
pitanje postavio u stručnom radu koji je postao prekretnica u njegovom stva­
ralaštvu, a koji se zvao „Koliko je dugačka obala Britanije?“
N a ovo pitanje o dužini obale Benoa M andelbrot je naišao u jednom op­
skurnom, posthumno objavljenom članku engleskog naučnika Luisa F. Ričard-
sona, koji je pokušao da se uhvati u koštac s iznenađujuće velikim brojem pi­
tanja koja su kasnije postala deo nauke o haosu. Još 1920. godine je taj Ri-
čardson pisao o numeričkom prognoziranju vremena; proučavao ie turbulenci­
106 • Džejms Glajk

ju fluida tako što je izručio vreću paškanata u kanal kod Kejp Koda, a 1926.
je u jednom stručnom radu postavio pitanje: „Ima li vetar brzinu?“ („Ovo p i­
tanje, na prvi pogled priglupo, postaje bolje kad se s njim bolje upoznate“ , p i­
sao je Ričardson.) Pitajući se o morskim obalama i o krivudavim nacionalnim
granicam a, Ričardson je uporedio šta kažu španske enciklopedije, a šta portu­
galske, šta je zapisano u belgijskim a šta u holandskim; ustanovio je razmimo-
ilaženja i do dvadeset posto u ocenam a jedne i druge strane o dužini zajednič­
kih granica.
Kad je M andelbrot progovorio o ovim pitanjim a, neki slušaoci su zaklju­
čili da je to zaista suvišno pričanje o stvarima koje su same po sebi jasne i
očigledne, ali drugi su se pobunili što im neko priča takve očigledno neistini­
te, apsurdne stvari. Ustanovio je da većina ljudi na pitanje o dužini britanske

Fraktalna obala. Obalna linija stvorena računarom: pojedinosti su nasumične, ali frak-
talna dimenzija je stalna, pa stepen hrapavosti ili nepravilnosti izgleda isto ma koliko
bila povećana slika.
Haos • 107

obale odgovara na jedan od sledeća dva načina: „Ра ne znam, nije to moja
oblast“ ; „Ра ne znam, pogledaću u neku enciklopediju.“
A istina glasi, saopštio je M andelbrot, da je svaka obala - u izvesnom sm i­
slu reči - beskonačno dugačka. A u drugom smislu reči, dužina svake obale
zavisi od dužine vašeg lenjira. Razmotrite jedan mogući način merenja. G eo­
metar uzme veoma veliki šestar sa šiljastim vrhom na oba kraka, raširi ga i
učvrsti tako da je razmak između vrhova šestara tačno jedan metar, i onda kre­
ne, korak po korak, da ’šeta’ taj šestar sve dalje i dalje duž obale. Dobijeni
broj metara je samo aproksim acija stvarne dužine, zato što šestar preskače sva
krivudanja m anja od jednog metra, ali, šta tu može geom etar osim da zabele-
ži onu dužinu koju jeste ustanovio. Ali, kad jednom dovrši taj posao, on mo­
že da smanji razm ak između vrhova šestara na samo, recim o, dvadeset pet cen­
tim etara, i da počne čitav posao iz početka. Sad će dobiti kudikamo veću du­
žinu obale, zato što će tako sužen šestar uhvatiti i neka krivudanja obalske li­
nije koja su ranije promakla. Znači, na nekim m estim a na obali, četiri koraka
od po dvadeset pet centim etara neće dohvatiti onako daleko kao što je u pr­
vom prolaženju dohvatao jedan korak od jednog celog metra. Ako geom etar
sada prođe celu dužinu obale i zabeleži novi razultat, veći, mogao bi da sm a­
nji razmak između dva šiljka šestara na samo deset centim etara, i da krene još
jednom iz početka, i opet bi dobio još veću dužinu obale. Mentalni opit s im a­
ginarnim velikim šestarom jeste jedan način da se kvantifikuje efekat koji na­
staje kad obalu posmatramo u različitim razmeram a, s različitih udaljenja. Onaj
ko ocenjuje dužinu britanske obale gledajući iz satelita, daće manju cifru ne­
go onaj ko prođe duž svakog koraka, svake i najmanje uvale ili stene pruže­
ne u more. Ali još veću procenu daće puž koji svojim puzanjem bude morao
da ide zaobilazno preko svakog oblutka.
Zdrav razum sugeriše da, iako ove procene postaju sve veće i veće, one
moraju na kraju da se primaknu nekoj istinitoj, završnoj cifri, koja bi nam re­
kla koliko jeste dugačka obala Britanije. Drugim rečima, sva merenja trebalo
bi da konvergiraju ka istinitoj dužini. M andelbrot je dokazao da smanjivanjem
razm ere u kojoj obalu posm atram o, izmerena dužina postaje sve veća i veća,
i da se to tako nastavlja, pojavljivanjem sve manjih pod-zaliva i pod-rtova, bez­
granično - bar dok na stignemo do dimenzija atoma; tu se proces silaženja na
sve manje i manje razmere ( ’skale’) konačno ipak završava. Možda.
108 • D iejm s G lajk

Pošto euklidovska m erenja - dužine, dubine, debljine - nisu uspela da

uhvate ono esencijalno u nepravilnim oblicima, M andelbrot se okrenuo jednoj
drugačijoj ideji, a to je ideja o dimenzijama. D im enzija je odlika koja mnogo
bogatije živi u svesti naučnika nego u svesti nenaučnika. Živim o u trodim en­
zionalnom svetu, a to znači da su nam potrebna tri broja da bismo odredili gde
se nalazi jedna tačka: na prim er, jedna geografska tačka imaće svoju geograf­
sku širinu, geografsku dužinu, i nadmorsku visinu. Zam išljamo te tri dim enzi­
je kao pravce koji međusobno stoje pod pravim uglom. To je, i danas, nasle-
đe Euklidove geom etrije, u kojoj prostor ima tri dim enzije, ravan dve, a lini­
ja samo jednu.
Onaj proces apstrahovanja koji je omogućio Euklidu da koncipira 'jedno­
dim enzionalne predm ete’ i ’dvodimenzionalne predm ete’, lako se preliva u n a­
še korišćenje pojedinih pomagala u svakidašnjem životu. Plan grada ili plan
puteva (auto-karta) naše države u suštini je nešto sasvim dvodim enzionalno. ko­
mad jedne ravni. Na takvoj mapi date su, u dve dim enzije, informacije koje i
jesu dvodimenzionalne po svom značenju. Naravno da je auto-karta parče har-
tije, a hartija ima neku svoju debljinu (kao što je ima i svako drugo m ateri­
jalno telo): ali ta debljina je tako mala, i tako lišena ma kakve veze sa sm i­
slom i svrhom auto-karte, da se lako zaboravlja. Iz tog razloga auto-karta osta­
je dvodimenzionalna čak i kad je presavijemo. Na isti način, konac je nešto
što nama izgleda (i služi) kao da ima samo jednu dimenziju; a neka trunčica
prašine nema, sa stanovišta našeg stvarnog življenja, nikakvu dimenziju.
M eđutim, koje dim enzije im a klube kanapa? Na to pitanje M andelbrot od­
govara: zavisi odakle ga gledate. S velike daljine, klube kanapa je samo tač­
ka, bez dimenzija. Kad priđete bliže, to je predm et koji ispunjava mali sferi-
čan prostor, dakle u suštini jedna loptica, i jasno je da ima tri dimenzije. Ali
kad se priđe još bliže, vidi se da je to klube kanapa, dakle kanap postaje vi­
dljiv, a on ostavlja utisak da je jednodim enzionalan, što u suštini i jeste, m a­
da je ta njegova jedna dim enzija toliko dugačka, nam otana, i zapetljana u se­
be da je očigledno zapremila izvesnu količinu trodimenzionalnog prostora. Ov-
de može biti od koristi pitanje koliko će nam brojeva biti potrebno da bismo
odredili gde se nalazi neka tačka na (ili u) jednom predmetu. Kad gledamo iz
daljine, ne trebaju nam nikakvi brojevi za to, jer i ne vidimo nikakvu tačku
na klubetu ili u klubetu kanapa - celo klube vidimo samo kao jednu jedinu
tačku. Kad priđem o bliže, potrebna su tri broja. A kad priđem o još bliže i opa­
zimo da je to kanap, biće nam dovoljan samo jedan broj, jer kad se pođe od
Haos • 109

jednog kraja kanapa ka drugom , za potpuno određivanje bilo koje tačke biće
nam dovoljno da kažemo koliko je ona daleko od početka, bez obzira da li
klube ostaje klube ili je razmotano i kanap ispružen u pravu liniju.
Ovo se može nastaviti sve do mikroskopskih dimenzija. Kad kanap pogle­
damo lupom , vidimo da je zapravo svežanj, maltene ’stub’ od upletenih vlaka­
na; dakle, ipak trodimenzionalni predmet. Ali svako to vlakno vidimo kao je d ­
nodimenzionalnu nit. Daljim uvećanjem i izoštrenjem slike, pod mikroskopom,
vidimo da se svaka nit sastoji od nekih čestica koje su povezane, ali koje iz­
gledaju kao tačkice, dakle kao nula-dimenzionalne komponente niti. M andel­
brot se o ovome izjasnio jednom rečenicom koja nije baš ’m atem atičarska’, za­
to što priziva fiziku u pomoć, tačnije, teoriju relativnosti: „Pomisao da num e­
rički rezultat zavisi od odnosa posmatrača prema posmatranom predmetu jeste
pom isao u duhu fizike ovoga veka, štaviše, odličan je, ilustrativan primer nje.“
M eđutim , i ako ostavimo filozofiju po strani, stvarno se čini da efektivne
dim enzije jednog predmeta nisu isto što i klasične tri dimenzije.
N ekim kritičarim a učinilo se da mogu ovoj M andelbrotovoj tezi zameriti
da je oslonjena na nejasne izraze 'izdaleka’, 'b liž e ', 'b liz u ', i tako dalje. Šta
se nalazi između 'izdaleka' i 'm alo bliže’? Valjda je jasno da se ne može od­
rediti neka tačna granica na kojoj klube kanapa prestaje biti tačkica u daljini
i postaje, nam ah, trodimenzionalno telo. Međutim, pokazalo se da nejasna pri­
roda tih prelazaka nije slabost, nego, naprotiv, put do još jedne nove ideje o
problemu dimenzija.
M andelbrot se pomakao s uobičajenog načina brojanja dimenzija, onog ko­
ji izgleda ovako: nešto ima nula dimenzija, nešto ima jednu, dve, tri dim enzi­
je... dakle, 0, 1, 2, 3... i prešao na brojanje u razlomcima! Očigledna nem o­
gućnost, reći će neko. I zaista je to jedno intelektualno hodanje po žici, izu­
zetno teško. Da bi nem atem atičar shvatio dim enzionalnost iskazanu razlom ci­
m a, mora zaista žestoko da se potrudi, a i da obustavi neverovanje, da ’su-
spenduje svoju nevericu’. Ali, pokazalo se da je upravo takvo brojanje dim en­
zija izuzetno moćno sredstvo.
Te ’frakcionalne’ (razlomačke) dimenzije postale su sredstvo da se mere
izvesni kvaliteti za koje inače ne bismo imali čak ni jasnu definiciju, a kam o­
li meru: na prim er, stupanj neravnosti, ili izlomljenosti, ili nepravilnosti neče­
ga. O bala mora ove ili one primorske države, na primer, iako ne može nika­
da biti do savršenstva izm erena po dužini, ipak ima neku svoju karakterističnu
meru krivudavosti. M andelbrot je precizirao načine da se to meri: potrebno je
110 • Džejms Glajk

da se izračunaju razlomačke dimenzije stvarnih predmeta. Da bi se ovaj posao

uradio, potrebno je imati na raspolaganju neku tehniku konstruisanja tog obli­
ka, ili izvesne druge podatke. M andelbrot je dozvolio svojoj geometriji da is­
kaže jednu hrabru tvrdnju o predmetima koje je pronašla u prirodi. Ta tvrdnja
glasi: stupanj nepravilnosti (stepen iregularnosti) ostaje isti i pri promeni raz-
mera (skala) gledanja. Ovo se. u iznenađujuće velikom broju slučajeva, poka­
zalo kao istina. Svet u kome živimo ispoljava, ne uvek ali veoma često, pra­
vilnu nepravilnost.
Jednog zimskog popodneva 1975. godine, svestan da se u fizici uveliko
pojavljuju strujanja paralelna s onim što on radi, pripremajući za štampu svo­
ju prvu knjigu, M andelbrot je zaključio da mora naći naziv za svoje oblike,
svoje dim enzije, i svoju geom etriju. Njegov sin vratio se iz škole, pa je M an­
delbrot uzeo dečakov rečnik latinskog i počeo da ga prelistava. Naišao je na
pridev fra c tu s koji znači 'polom ljen’, a izvedena je iz glagola frangere, lom i­
ti. U M andelbrotovom sluhu te reči su odzvonile podudarno s odgovarajućim
recima engleskog jezika, fracture, fi-action - i učinilo mu se da je to otprilike
to: da je na tragu nečeg odgovarajućeg. 1 u francuskom jeziku imao je oslo­
nac na slične reči fracturer, fraction. Zato je M andelbrot stvorio novu reč, sa­
mo jednu, ali takvu da može da služi i kao imenica i kao pridev, i u engle­
skom i u francuskom: fractal.

Fraktal je jedan od načina da se baci duhovni pogled u beskonačnost.

Zam islite trougao, jednakostranični, sa stranicom dužine, recimo, trideset
centim etara. A sad zamislite jednu transformaciju, koju ćemo posle ponavljati
mnogo puta, što će biti sasvim lako. Ta transformacija je savršeno jasno defi-
nisana i vrlo prosta.
Na sredinu svake stranice dogradite još po jedan jednakostranični trougao,
ali čija stranica će biti samo deset centimetara. Oblik, dakle, apsolutno isti, ali
smanjen na trećinu početne veličine.
Dobili ste oblik koji je poznat kao Davidova zvezda, to jest jevrejska zve-
zda. To nije više trougao, nego je šestokraka zvezda. N em a (kao do maločas)
tri jednake stranice od po trideset centim etara, nego ima dvanaest stranica od
po deset centimetara.
E, sada nastavite posao. Na svaku od tih dvanaest stranica dogradite jo š
po jedan jednakostranični trougao, ali da njegova veličina bude, opet, samo je d ­
na trećina veličine onih koje smo nadodavali u prethodnom koraku. Znači, du-
 ▲***
Kohinova kriva. Prema Mandelbrotovim rečima, „grub ali đelotvoran model obalne li­
nije“. Da bismo konstmisali Kohinu krivu, započinjemo trouglom sa stranicama duži­
ne 1. Na sredini svake stranice dodajemo novi trougao sa stranicom trećine dužine
prethodnog i tako dalje. Dužina obima stvorene figure je 3 х 4/3 х 4/3 х 4/3... - bes­
konačnost. Ipak, površina ostaje manja od površine kruga opisanog oko prvobitnog
trougla. Tako, beskonačno dugačka linija okružuje konačnu površinu.

žina svake stranice svakog takvog novog trougla iznosiće ne 10 centim etara,
nego 3,33... centimetra (apsolutno tačno određenu jednu trećinu od deset). Šta
vidimo? D avidova zvezda je pustila 'roščiće’, ukupno dvanaest. Broj stranica
je sad mnogo veći, 48, ali one su i ovog puta sve međusobno jednake po du­
žini (koja iznosi 3,33...).
A sad napred, na četvrti korak! Na svaku od tako nastalih 48 stranica do­
građujemo (tačno na njenu sredinu) jo š po jedan... i tako dalje, i tako dalje,
korak za korakom , uvek isto. Do beskonačnosti. Silueta koju iscrtavamo posta­
je sve sićušnije razrađena, sve bogatija, baš kao što je Kantorov skup postajao
sve siromašniji. Već posle pet-šest koraka dobijamo nešto nalik na idealizova-
nu pahuljicu snega, koja postaje sve složenija. Za nju se kaže da je Kohina
pahuljica, po Helgi van Koh, švedskoj matematičarki koja ju je, godine 1904,
prva opisala.
112 • Džejms G lajk

Sama silueta koju smo dobili je, govoreći jezikom geom etrije, jedna kriva.
(To jest, jedna kriva linija.) U matematici je kriva i ona koja se povija i sa­
vija, ali i ona koja je sačinjena od niza kratkih pravih koje su jedna na dru­
gu nastavljene, nadodate, kao u ovom slučaju. Zato se to što crtamo zove Ko-
hina kriva.
Kad se malo porazm isli, postaje jasno da Kohina kriva ima neke vrlo in­
teresantne odlike. Kao prvo, ona je potpuno zatvorena petlja koja nigde ne pre-
seca sebe, jer su novi trouglići na svakoj stranici uvek dovoljno sitni da izbeg-
nu međusobno sudaranje. Svakom novom transformacijom , površina Kohine
pahuljice postaje malo veća, pa još malčice veća, i tako dalje, pa ipak ukup­
na površina ostaje uvek konačna (a ne beskonačna) i, štaviše, ne mnogo veća
od onog početnog trougla. D a ste oko prvobitnog trougla nacrtali kružnicu, vi-
deli biste da nikada nijedan delić Kohine pahuljice neće nimalo probiti tu kru­
žnicu, neće se provući van.
Pa ipak, Kohina kriva je beskonačno dugačka, a to znači, jednako dugač­
ka kao što bi morala biti jedna euklidovska prava linija koja se opružila kroz
celu jednu bezgranično ogromnu vasionu. Već na prvom koraku obim od de­
vedeset centim etara pretvorio se u 120 centim etara, postao je za trećinu veći.
Drugim recim a, novonastali obim iznosio je četiri trećine prvobitnog. Tako bi­
va i posle drugog koraka: opet 4/3 dotadašnjeg obima. 1 opet i opet i opet -
dužina K ohine krive svaki put bude 4/3 od prethodne dužine. Ovo je jedan pa­
radoksalan rezultat, dobićemo beskonačnu dužinu unutar jednog čvrsto om eđe­
nog, konačnog prostora. To je uznemirilo mnoge matem atičare na samom po­
četku dvadesetog veka koji su o tome počeli razmišljati. Kohina kriva bila je
m onstrum među geom etrijskim oblicim a, gazila je bez imalo poštovanja m no­
ge naše intuicije o oblicima; i bila je, to se maltene podrazum evalo, patološki
različita od prirode, od svih oblika koji se igde u prirodi mogu naći.
Pod ondašnjim okolnostima, ništa naročito nije proisteklo iz rada m atem a­
tičara koji su se mučili s Kohinom pahuljicom. Ali, našlo se još nekoliko m a­
tematičara koji su smislili oblike sposobne da se svojom bizarnošću takmiče s
njom. Pojaviše se Peanoove krive. Zatim , tepih Sjerpinskoga i klin Sjerpinsko-
ga. Želite li napraviti tepih Sjerpinskoga? To je jedan čilim jako čudan. U zm i­
te kvadrat i iz njega dignite središnju devetinu, dakle manji kvadrat čija stra­
nica je jedna trećina prvobitne. Dobili ste kvadrat s kvadratnom rupom. Ono
što je ostalo može se shvatiti i ovako: prvobitni kvadrat smo u m islima pode-
lili na devet jednakih kvadrata, izvadili smo jedan, ostalo ih je osam. S tih
Haos • 113

osam sada radim o isto: iz svakog od njih izvadimo sredinu, po istom sistemu.
I to nastavim o raditi celu večnost.
Ima Sjerpinski i svoj klin, koji se pravi na sličan način, ali se počne tako
što se iz jednog jednakostraničnog trougla izvadi drugi, triput manji, zaokrenut
tako da nastala rupa tačno dodiruje sve tri stranice prvobitnog baš na sredini.
Za razliku od svih dosad pomenutih figura, klin Sjerpinskoga ima jednu dodat­
nu osobinu koju je zaista teško zamisliti: svaka tačka u njegovoj vazdušastoj
strukturi jeste tačka na kojoj se nešto grana, razilazi. A možda ovo i nije ta­
ko teško zamisliti ako se setimo Ajfelove kule, koja je dobra trodimenziona
analogija klina Sjerpinskoga: vazdušasti splet čeličnih greda i gredica i još ta­
njih gredica i tako sve dalje, mreža finih razgranavanja u vazduhu. Ajfel, na­
ravno, s tim razgranavanjim a nije mogao ići do beskonačnosti, ali je veoma
energično iskoristio finu građevinsko-inženjersku prednost te strukture, koja
om ogućava da se bitno smanji težina ali da se očuva snaga.
Ljudski um ne m ože sebi predstaviti beskonačnu kompleksnost nečega što
se stalno iznova i iznova 'ugrađuje u sebe’. Ali, kad neko razmišlja o svetu
na način kako to geometar čini, onda mu ovakva repetitivnost neke strukture
u sve sitnijim i sitnijim razmeram a može otvoriti čitav jedan novi svet. Istra­
živanje tih oblika, utiskivanje sopstvenih mentalnih prstiju u gumaste ivice nji­
hovih mogućnosti, bilo je nešto kao igračka za um, i M andelbrot se igrao, odu­
ševljen kao dete što vidi sve nove i nove mogućnosti koje još niko pre njega
nije video niti razumeo. Kad god je nailazio na nešto bez imena, hitro je sam
određivao ime: nove tvorevine su postajale konopci i čaršavi, sunđeri i pene,
zgrušavanja i klinovi.
Pokazalo se da su frakcione dimenzije (kao razlomak 4/3) baš one prave
jedinice mere za ovo. U izvesnom smislu, stupanj iregularnosti odgovara efi­
kasnosti koju jedan predm et pokazuje u zaposedanju (zahvatanju) prostora. Jed­
nostavna euklidovska jednodim enziona linija ne zahvata nimalo prostora. Ali
silueta K ohine pahuljice, beskonačno dugačka ali nagurana sva u jednu konač­
no veliku površinu, i te kako zahvata prostor. Jedno parče Kohine krive je ne­
što više od linije, ali nešto manje od geometrijske ravni. Očigledno je da je
dim enzionalnost tu na neki način veća od jedan, ali još nije postala dva. Po­
moću tehnika koje su matematičari razvili još na samom početku dvadesetog
veka a onda manje-više prepustili zaboravu, M andelbrot je uspeo da karakteri-
še te razlom ačke dim enzionalnosti precizno. Za Kohinu krivu, beskraj m ultipli­
kacije 4/3 puta 4/3... do večnosti... daje dimenziju 1,2618.
114 ® Džejms Glajk

Odm ičući ovom putanjom, Benoa M andelbrot je imao dve velike predno­
sti u odnosu na one ranije (vrlo malobrojne) matem atičare koji su pomislili na
takve oblike. Jedna prednost sastojala se u tome što je mogao da koristi m ak­
sim um one računske snage koja, kao što je poznato, ide uz ime IBM. Jer ovo
je bila još jedna vrsta zadataka idealno prilagođena specifičnoj računarskoj vr­
sti visokobrzinskog idiotizma. Baš kao što je m eteorolozim a bilo potrebno da
pojedina prosta izračunavanja ponove mnogo miliona puta uzastopce, na pri­
mer da bi predvideli šta će se dešavati s milionima susednih tačaka u atm os­
feri, tako je i M andelbrotu bilo potrebno da sedne za mašinu i program ira je
da jednu istu transformaciju izvede opet i opet i opet i opet... Da bi se zam i­
slila neka nova transform acija, njen početak, potrebna je ljudska genijalnost.
Ali da bi se to i nacrtalo, i to do sićušnih detalja, moraš imati pri ruci kom ­
pjuter. Rezultati crtanja ponekad budu sasvim neočekivani. M atem atičari iz
1900. godine brzo su stizali do barijere ’tvrdog’, količinski ogromnog izraču­
navanja... i ostajali pred njom, nem oćni, kao što su, vekovima рге toga, prvi
biolozi bili, bez mikroskopa, nem oćni da vide neke vrlo sitne stvari. Da bismo
zavirivali u vaseljenu sve finijih i finijih detalja, moramo imati odgovarajuća
sredstva za to - a bez njih, osloncem samo na svoju maštu, biće više nego
skroman domet do koga možemo stići.
M andelbrotovim rečima: „Postojala je u matematici jedna pauza, koja je
potrajala dobrih sto godina; tokom tog vremena, crtež nije imao nikakvu istra­
živačku ulogu, je r su crtačke mogućnosti olovke i lenjira bile iscrpljene, dobro
shvaćene, a i ostavljene po strani jer ih je matem atika nadmašila. Kompjuter
nije postojao.
„Kad sam ja ušao u ovu igru, vladalo je totalno odsustvo intuicije. M ate­
matičar je morao da stvara svoju sopstvenu intuiciju, polazeći ni od čega, od
nule. Ono što je nastajalo pod nazivom 'intuicija’ tokom dugih godina obuke
s uobičajenim alatkama - šakom , olovkom i lenjirom - bunilo se protiv ovih
novih oblika, nalazeći da su m onstruozni, bolesnički. Ali ta stara intuicija go­
vorila nam je neistine. M eni često prva slika nečega bude veoma iznenađuju­
ća, a onda prepoznatu da je ona samo deo neke ranije slike, koja je bila deo
neke ranije, i tako dalje.
„Intuicija nije nešto što vam može neko dati. Ja sam trenirao svoju intui­
ciju da spremno prihvata, kao sasvim razumljive, oblike koji bi nekada bili u
startu odbačeni kao apsurdni; nalazim da svako to može.“
Haos • 115

Građenje rupama. Početkom 20. veka nekoliko matematičara je zamislilo objekte ču­
dovišnog izgleda, uglavnom tehnikom dodavanja ili uklanjanja beskonačno mnogo de-
lova. Jedan takav oblik je čilim Sjerpinskog; stvoren je izrezivanjem središnje jedne
devetine kvadrata, nakon čega sledi izrezivanje središta preostalih osam manjih kva­
drata i tako dalje. Trodimenzionalna analogija je Mengerov sunđer, telo čvrstog izgle­
da beskonačno velike površine, ali zapremine jednake nuli.
116 • D žejms Glajk

D ruga velika M andelbrotova prednost sastojala se u tome što je s onim ce-

nama pam uka, šuštanjem u žicama i rečnim poplavama krenuo, veoma srećno,
ka jednoj slici sveta za koju se ispostavilo da je tačna i koja se ubrzo počela
izoštravati. Njegove studije nepravilnih uspona i padova u svakojakim prirod­
nim događanjim a, i njegove druge studije, o beskonačno kompleksnim oblici­
ma, imale su jedan intelektualni presek: kvalitet sam osličnog ponavljanja (engl.
self-sim ilarity). Fraktalno znači, nadasve: ono što se, samo sebi nalik, ponavlja
u drugim razmeram a.
Samoslično ponavljanje jeste sim etrija, ali simetrija ne u odnosu na neku
osu sim etrije, nego u odnosu na pram enu razmera. Ona implicira ponovno vra­
ćanje sebi, iskrsavanje istog unutar istog obrasca. M andelbrotovi nacrti ’skaku-
tanja’ cena neke robe, ili vodostanja neke reke, ponavljaju sebe ne samo u sm i­
slu da se pri pomnijem zagledanju vide novi detalji, nego i u smislu da oni
zadržavaju postojanu, istu meru ’nečega’. Čudovišni oblici kao što je Kohina
kriva ispoljavaju samoslično ponavljanje zato što, kad ih pogledamo s m a ko­
liko velikim uvećanjem , uvek daju istu sliku. Ovo samoslično ponavljanje ugra­
đeno je, naravno, u samu tehniku izgradnje takvih oblika - oni i nastaju po­
navljanjem jedne iste transformacije do beskonačnosti, u razmeram a koje po­
staju sve m anje i manje i m anje, takođe do beskonačnosti. Samoslično pona­
vljanje je kvalitet koji se lako prepozna. Slike toga mogu se naći svuda u na­
šoj kulturi: pomislite samo na beskonačno dugačku kolonu jedne iste osobe ko­
ja stoji između dva paralelno postavljena, suočena ogledala. Setite se i one ti­
pično crtano-film ske ideje o maloj ribi na koju je zinula veća da je proguta, a
iza te veće stiže još veća, a iza te dolazi još mnogo veća... dok se ispred če­
ljusti one male nalazi jedna još manja, koja je upravo zinula da proguta jo š
manju, i tako dalje i dalje u oba smera. M andelbrot je čovek koji voli da ci­
tira jednog pisca s početka osamnaestog veka, satiričara Džonatana Svifta: „ 0
zverčici zvanoj buva javljaju nam prirodnjaci / da na sebi ima buvice koje nju
grickaju, / i koje nikako ne uspeva da zbaci; / a te manje na sebi imaju bu­
vice još mnogo manje, / i to je ad infinitum produženo stanje.“

U severoistočnom delu Sjedinjenih Američkih D ržava, najbolje mesto za

studiranje zem ljotresa je Geofizička opservatorija Lam ont-D auerti, grupa nepre-
tencioznih građevina skrivena u šumama jugoistočnog dela savezne države Nju-
jork, blizu zapadne obale reke Hadson. Ta institucija zvana Lam ont-Dauerti je
mesto gde je Kristofer Sole, profesor s Univerziteta Kolumbija specijalizovan
Haos • 117

za oblike i strukture kopnenih masa naše planete, počeo da razmišlja o frakta-

lima.
M nogi matematičari i teorijski fizičari nisu obraćali ni najmanju pažnju na
M andelbrotov rad, ali Šolc je bio upravo ona vrsta pragmatičnog naučnog rad­
nika najspremnija da uzme u šake i alate fraktalne geom etrije. On je još u še­
zdesetim godinama slučajno doznao za Benoa M andelbrota. Bilo je to vreme
kad je Mandelbrot zavirivao u pitanja ekonomije a Šolc kao postdiplomac MIT-a
provodio mnogo vremena razmatrajući jedno pitanje o zemljotresim a koje se
tvrdoglavo opiralo rešavanju. Naim e, već dvadeset godina pre toga bilo je po­
znato da distribucija velikih i malih zemljotresa ide po jednom određenom m a­
tematičkom obrascu, i to istom onom koji vlada i distribucijom plata u slobod­
noj tržišnoj ekonomiji. Ista distribucija zemljotresa primećena je svuda na na­
šoj planeti, gde god su oni brojani i mereni. Ako se ima u vidu koliko su, u
mnogo čemu drugom, zemljotresi nepredvidljivi i u kako nejednakim interva­
lima se događaju, vredelo je zapitati se koja vrsta fizičkih procesa bi mogla
objasniti ovu regularnost. Ili se, bar, Šolcu tako činilo. Većina seizmologa sm a­
trala je da je dovoljno tu činjenicu konstatovati, pa ići dalje.
Šolc nije zaboravio ime M andelbrot. Godine 1978. kupio je knjigu obila­
to ilustrovanu, bizarno eruditsku, nakrcanu jednačinam a, s naslovom Fraktali:
form a, slučajnost i dimenzija. Činilo se da je Benoa M andelbrot zapeo da u tu
raspričanu knjižurinu nakrca sve što je o vaseljeni ikada doznao ili naslutio. U
toku te i sledećih nekoliko godina, ta knjiga i njena proširena i prefinjena dru­
ga verzija s naslovom Fraktalna geometrija prirode prodavale su se u većim
tiražima nego ijedna druga knjiga iz oblasti više matem atike. Pisana je stilom
na mahove zakukuljenim i rogobatnim , na mahove duhovitim i literarnim, po-
negde neprozirnim. Sam autor je rekao da je ta knjiga „manifest i zbirka pri­
m era“ .
Ne samo Sole nego i nekolicina drugih naučnika u raznim poljim a, naro­
čito u naukama koje se bave materijalnim delovima prirode, provedoše, posle
toga, nekoliko godina pitajući se šta da rade s tim M andelbrotovim stvarala­
štvom. N ije to bilo baš jasno. Fraktali su bili, kaže Šolc, „ne knjiga uputsta-
va za rad, nego knjiga zaprepašćenja i zadivljenja“ . Šolc je, međutim, bio ve­
om a zainteresovan za površine, a ta knjiga bila je prepuna površina. Nikako
nije uspevao da prestane razmišljati o onome što su M andelbrotove ideje obe­
ćavale. Zato je počeo razrađivati načine da pomoću fraktala opiše, klasifikuje,
i meri pojedine delove svog naučnog sveta.
118 * Džejms Glajk

Ubrzo je shvatio da u tome nije jedini. (Ali je moralo da prođe još neko­
liko godina dok su konferencije i seminari o fraktalima počeli da se um noža­
vaju.) Ideje fraktalne geom etrije doprinosile su zbližavanju raznih nauka; poče­
li su se dozivati i pronalaziti oni naučnici koji su do tada mislili da su njiho­
ve ideje idiosinkratske i koji još nisu raspolagali sistematskim sredstvima za
rad sa njim a. Uvidi fraktalne geom etrije već su pomagali mnogim naučnicima
da sagledaju kako se stvari u prirodi uklapaju jedna u drugu, i kako se razgra­
navaju; štaviše, i kako se razbijaju. Fraktalnost nudi i način da se gledaju m a­
terijali - mikroskopski zupčaste površine metala, rupice i kanalići u poroznim
naftonosnim škriljcima, fragmentovani predeli trusnog područja.
Sole je smatrao da je posao geofizike da opisuje površinu Zem lje, površi­
nu koja svojim presekom s okeanskom ravni daje obale. Gornji slojevi Zemlji-
ne kore prepuni su površina jedne druge vrste: toliko ima pukotina, mi-
krofraktura i makrofraktura i fisura. raselina i tome sličnog, da ti diskontinui-
teti, uzeti svi zajedno, postaju ključ za svaki ispravan opis tih regiona kore, po­
staju maltene važniji od karakteristika samog materijala koji je ispucao. Gornji
slojevi Zem ljine kore su, gledano u tri dimenzije, skroz izukrštani svakovrsnim
naprslinama, toliko da čine, kako to Sole u šali kaže, ’šizosferu’. Upravo od
pomenutih raznovrsnih diskontinuiteta zavisi protok raznih fluida (tečnosti i ga­
sova) kroz Zemljinu koru: protok vode, nafte, plina. Takođe od njih zavisi po­
našanje tla u zemljotresu. Razumevanje površina bilo je od bitnog značaja, ali
Sole nije nigde u svojoj profesiji video putanju koja bi omogućavala da se one
bolje shvate. Istina je glasila da geolozi nisu imali teorijski okvir za to.
Geofizičari su površine gledali na isti način kao što bi ih i svako drugi
gledao, kao oblike. Neka površina je, možda, ravna. Neka druga je kriva, ima
neki određeni oblik. M ožete gledati, na primer, čuveni auto, staru ’bubu’ kom ­
panije Folksvagen. Možete je i nacrtati kao geometrijski oblik, možete je i me-
riti na stari dobri euklidovski način. Oblik tog folksvagena mogao bi se iska­
zati nekolicinom jednačina. A li, po Šolcovim recim a, to će ostati nepotpun
opis, delim ičan, kao da gledamo pomoću samo jedne talasne dužine svetlosti,
vrlo uzano određene, kroz neki crveni filter na primer, i vidim o sve što se ima
videti u crvenom a ništa u drugim talasnim dužinam a vidljive svetlosti, niti
ogromnu raznovrsnost aktivnosti koje bi se tu mogle događati u sasvim dru­
gim talasnim dužinama elektrom agnetnog spektra - infracrvenim, radio-talasi-
ma, rendgenskim zracima. O va analogija s gledanjem raznih talasnih dužina od­
govara gledanju u raznim skalama. Gledati folksvagen euklidovski, to znači
Haos • 119

gledati ga s neke 'razum ne’ udaljenosti, od nekoliko metara do možda stotinu

metara. Šta ako je posmatrač udaljen kilom etar, ili sto kilom etara? Šta ako je
udaljen jedan milimetar, ili jedan mikron?
Zam islite da neko iz svemira, s daljine od sto kilom etara, posmatra Zemlju
i crta njen reljef. Opaža i crta brda i doline, zgrade, možda i drveće, i - ne-
gde, na nekom parkingu - jedan folksvagen. Na toj skali, ukupna površina tog
automobila biće samo jedna trunčica, izgubljena među mnoštvom drugih; delić
nasumičnosti.
A li, zamislite sad da gledamo isti taj auto sa sve manje i manje daljine,
lupom, pa mikroskopom. Neko vreme čini se da objekat postaje glatkiji, zato
što više ne vidim o one njegove karakteristične krivine, nego samo jedno rav­
no parče karoserije. Problemi kao što je branik nestali su, odavno. Ali u je d ­
nom trenutku mikroskop će otkriti neravnine i u navodno glatkoj, ofarbanoj i
lakiranoj površini, udoline i izbočine koje će nam izgledati nasumične, haotič-
ne.
Šolc je ustanovio da fraktalna geometrija daje moćan način da se opisuje
karakteristična neravnost i ispucalost pojedinih zona Zem lje. Metalurzi su usta­
novili to isto za strukturu različitih vrsta čelika. Čest je slučaj, na primer, da
fraktalna dimenzija površine nekog metala daje informaciju koja tačno odgova­
ra njegovoj snazi. A fraktalna dimenzija površine zemljišta često daje neke dru­
ge važne inform acije. Šolc navodi primer jedne klasične geološke form acije,
koja se pojavljuje na planinskim stranama i zove se nagibna osulina ili talus.
Iz daljine, čini se da je to euklidovski oblik, dvodimenzionalni. (Dakle, dim en­
zija 2.) Ali kad geolog dođe na takvu osulinu, dešava se da otkrije da će ho­
dati više 'k roz' nju nego po njoj, je r je posuta stenama velikim kao autom o­
bil. Pokaže se da efektivna dimenzija iznosi čak 2,7 zbog toga što su neke ka­
menite izbočine tako visoke i široke, tako se 'kukasto' šire da zahvate prostor,
da to nije daleko od dim enzije 3. Površina sunđera slična je tome.
Fraktalni opisi odmah su našli primenu u čitavoj seriji problema koji su u
vezi s odlikama dveju sučeljenih površina. Jedan od tih je problem naleganja
automobilske gume na asfalt druma. Drugi je naleganje mašinskih delova je ­
dan na drugi, ili električnih sklopki. Kontakt između dveju površina zavisi u
velikoj meri od nekih njihovih karakteristika koje nemaju nikakve veze s m a­
terijalom od koga su napravljene. To su karakteristike određene fraktalnim kva­
litetom koji bi se mogao opisati kao 'izbočine na izbočinama na izbočinam a’.
Jednostavna ali moćna posledica fraktalne geometrije površina sastoji se u to­
120 • Džejms Glajk

me da se površine ne dodiruju svuda (ne dodiruje se ’cela jed n a’ s ’celom dru­

gom ’). M nogobrojne udubine, svakojakih razmera, onem ogućavaju to. Čak i u
stenam a pod ogromnim pritiskom , na nekoj dovoljno maloj razmeri pukotine
ostaju, a kroz njih fluid nastavlja da teče. S tim u vezi, Sole pominje ’efekat
H am pti-D am ptija’, razbijenog jajeta iz bajke „Alisa u Zem lji čuda“ . Zbog tog
efekta, dva kom ada polomljene šoljice za čaj nikada se ne mogu uklopiti sa­
vršeno, iako u nekim većim razmeram a izgleda da su im ivice podudarne. U
manjim razm eram a, ostaju neravnine koje odbijaju da se uklope.
Šolc je postao poznat u svojoj profesiji kao jedan od malobrojnih geologa
koji su se počeli služiti fraktalnim tehnikama. Znao je da neke njegove kole­
ge smatraju da je ta m ala grupa ’fraktalista’ malo ’uvrnuta’. Kad god je u na­
slovu nekog svog stručnog rada upotrebio reč fraktal, osećao je reakcije koje
su stizale iz dva pravca - neki su smatrali da on zaslužuje divljenje što tako
dobro hvata ritam moderne nauke, a drugi su smatrali da se Sole ’kači o va­
gon’ popularnosti i reklam erstva, i da zato baš i ne zaslužuje divljenje. Prili­
kom pisanja stručnih članaka morao je donositi teške odluke, u smislu: da li
pisati za malu grupu fraktalista koji o toj svojoj omiljenoj oblasti već znaju
poprilično, ili pisati za širi auditorijum geofizičara kojim a treba, u članku, ob­
jašnjavati čak i najosnovnije pojmove o tome. U svakom slučaju, nije se odri­
cao upotrebe fraktalno-geometrijskih alata.
„Jedino taj model om ogućava nam da ovladavamo celim rasponom dim en­
zija Zem lje“ , kaže Šolc. „Daje nam računske i geom etrijske alatke za opisiva­
nje i prognoziranje. Kad jednom savladate ’brdo’ tog novog znanja, kad ovla­
date tom novom paradigm om , možete zaista početi da merite izvesne stvari, i
da o njim a razmišljate na novi način. Jer, vidite ih drugačije. Imate novu vi­
ziju, koja se od ranije razlikuje time što je mnogo šira.“

Koje je veličine? Koliko dugo traje? To su dva najosnovnija pitanja koja

fizičar može postaviti o nekom objektu, ili o nekom procesu. Ljudi su se to­
liko navikli na ta dva pitanja, i ona su toliko ugrađena u njihovu predstavu o
svetu, da nije lako videti da u tim pitanjima postoji jedna predrasuda, jedna
implikacija koja ne mora biti tačna, naime, da su veličina i trajanje glavne od­
like, prepune značenja, bitne da bi se nešto opisalo i klasifikovalo. Kad bio­
log opisuje živo biće, ili kad fizičar opisuje kvark, pitanja o veličini i trajanju
zaista su bitna. Najosnovniji elementi telesne strukture jedne životinje presud­
no zavise od toga do koje razmere će ona porasti. Zam islite da čovek izraste
Haos • 121

do dvostruke visine (4 m) a da sve njegove telesne proporcije ostanu iste. Sva­

ki čas bi mu se lomile kosti od prevelike težine. Razmere su važne.
Fizika zemljotresnog ponašanja tla ne zavisi mnogo od razmera. Veliki ze­
mljotres je samo uvećana varijanta malog. U tome se zemljotres bitno razliku­
je od životinje, koja, ako ima telesnu dužinu 2,5 m ilim etra, može imati jednu
strukturu organizm a, ako je dugačka 25 cm mora imati sasvim drugu, a pri du­
žini od 2,5 m mora imati treću strukturu, zaista ogromno različitu od prve.
Oblaci, m eđutim , Iako prolaze kroz promene razmera (skala) baš kao i zem ljo­
tresi. K arakteristična nepravilnost onog načina kako se oblaci nadimaju - m o­
žemo je opisati razlomačkom dimenzijom oblaka - neće se ništa izmeniti ako
gledamo neki oblačak ili neki oblak sto puta veći. Iz tog razloga, ljudi koji
putuju kroz vazduh i koji ugledaju na nebu usamljeni oblak, bez ičega što bi
im pomoglo da uspostave perspektivu, naprosto ne mogu da ocene koliko se
daleko on nalazi. Ako nam ne pomogne nagoveštaj kao što je prisustvo neke
izmaglice, oblačak sedam m etara daleko izgledaće kao da je sedam hiljada m e­
tara daleko, ili obratno. Analiza satelitskih slika oblaka, snimljenih s udaljenja
od stotinu (pa i više stotina) kilom etara dokazala je da je fraktalna (razlomač-
ka) dim enzija oblačnih masa invarijantna.
Fraktalna geom etrija tvrdi da su pitanja koliko je nešto veliko i koliko ne­
ki proces traje (iako nam je teško da se od tih pitanja distanciramo) u nekim
slučajevim a, kod nekih prirodnih pojava, zapravo suvišna, čak štetna. Uragan,
na prim er, nem a neku karakterističnu razmeru koju mora dostići da bi bio ura­
gan. Postoji definicija uragana koja kaže da je to oluja takvih-i-takvih razm e­
ra; ali, to je definicija koju ljudi žele da nametnu prirodi. Proučavaoci atm os­
fere sada uviđaju da, u stvarnosti, sva komešanja vazduha čine jedan kontinu­
um, od onog vazdušnog vrtloga na uglu ulice koji zavrti bačene papire i lišće
i drugi otpad, pa sve do ogromnih ciklonskih sistema koji se mogu obuhvati­
ti samo pogledom iz kosmosa. Kategorije nas mogu zavesti. Oba kraja tog ve­
likog kontinuum a, a i sve ono između, jesu jedno, jedna neprekinuta celina.
Gle čuda, jednačine proticanja fluida u mnogim kontekstim a su, zapravo,
bez ikakvih dim enzija, a to znači da važe sasvim isto i za majušne i za ogrom ­
ne količine fluida. U aerolaboratorijam a i hidrolaboratorijam a, naučnici testira­
ju veoma um anjena avionska krila, veoma umanjene brodske propelere. Male
oluje ponašaju se (uz neka ograničenja) kao velike oluje.
Krvni sudovi, od aorte pa sve do najsitnijeg kapilara, čine drugačiju vrstu
kontinuum a. Oni se račvaju, razgranavaju, opet račvaju, i stalno tako. Napo-
122 • Džejms Glajk

sletku su tako uzani da krvna zrnca moraju da se protiskuju bukvalno ’u ko­

lom po je d an ’. Priroda njihovog razgranavanja je fraktalna. Njihova struktura
podseća na one čudovišne 'objekte’ koje su smišljali m atem atičari na samom
početku dvadesetog veka a koje je M andelbrot posle onako lepo iskoristio. Iz
čiste fiziološke neophodnosti, krvni sudovi primorani su da izvedu pravu di-
menzionu m agiju. Baš kao što, na primer, Kohina kriva sabija beskonačno du­
gačku liniju u ograničenu površinu, tako i cirkulatorni sistem mora sabiti
ogromnu površinu u ograničenu zapreminu tela. Sa stanovišta unutrašnje eko­
nomije tela i telesnih resursa, krv je veoma skupa, a prostor izuzetno drago-
cen. Fraktalna struktura koju je priroda stvorila za ostvarenje tog zadatka funk-
cioniše fako fenomenalno dobro, da u većini tkiva (ne baš u svim tkivima) ni­
jedna ćelija nije više od tri-četiri ćelije udaljena od najbližeg krvnog suda! Pa
ipak, svi ti krvni sudovi, i sva krv u njima, zapremaju relativno malo prosto­
ra, samo oko pet posto od ukupne telesne zapremine čoveka. M andelbrot je re­
kao da tu postoji sindrom m letačkog trgovca - ne samo što ne možete bez pro-
livanja krvi sa čoveka odseći 'funtu m esa’, nego ne m ožete ni miligram.
Ta predivna, izvrsna struktura - u suštini, dva isprepletena stabla koja se
prepliću sve do poslednje grančice, i to jedno ’drvo’ sazdano od arterija i dru­
go ’drvo’ sačinjeno od vena - nikako nije izuzetna niti jedinstvena u prirodi.
U ljudskom telu ima i drugih izvanredno kompleksnih struktura. U digestiv­
nom traktu, dakle u organima za varenje, postoje kvržice na kvržicam a na kvr­
žicama. A i pluća moraju da ’upakuju’ maksimalnu moguću površinu u što m a­
nji prostor. Sposobnost jedne životinje da apsorbuje kiseonik približno je pro­
porcionalna unutrašnjoj površini njenih pluća. Prosečan, običan čovek ima unu­
trašnju površinu pluća veću od teniskog igrališta. Dodatna kom plikacija sasto­
ji se u tome što lavirint putanja za vazduh kroz pluća (bronhija i bronhiola),
razgranat sve do poslednje, najmanje alveole, mora da bude bogato i efikasno
prepleten i s mrežom arterija, a i s mrežom vena.
Svaki student medicine zna da su pluća i nastala iz potrebe da se velika
površina zgužva u malu zapreminu. Ali anatomi su školovanjem navedeni da
uvek gledaju delove tela u jednoj razm eri, ili (kasnije, sasvim zasebno) u ne­
koj drugoj razm eri, i tako dalje. Na primer, gledaju u jednom trenutku samo i
jedino alveole, mikroskopske vrećice u koje vazduh dospeva, a kojih ima u na­
šim plućima mnogo miliona. Jezik anatomije ima sklonost da prikriva je d in ­
stvo koje postoji u strukturi organizm a i u malim, i u većim, i u velikim raz­
merama. Za razliku od toga, fraktalni pristup upravo ističe jedinstvo, obuhva­
Haos • 123

ta celu strukturu, zato što je i opisuje u term inima onog grananja i račvanja
koje ju je proizvelo, a koje se ponavlja (kroz sve razmere koje u tom organi­
zmu postoje) konzistentno, sebi dosledno. Anatomi studiraju vaskularni sistem
tako što klasifikuju krvne sudove u nekoliko kategorija, na osnovu veličine: ar­
terije i arteriole. vene i veriule, a posle toga kapilari. Za neke svrhe, ovakva
kategorizacija je korisna. U nekim drugim slučajevim a, ona vodi na pogrešan
put. U nekim udžbenicim a primećuje se veliki trud da se istina zaobiđe, samo
da se ne bi narušila omiljena podela na kategorije; to je pravi ’ples oko isti­
n e’. Evo kako zvuči: „U postepenom prelasku s jednog tipa arterije na drugi,
ponekad je teško klasifikovati onaj srednji, prelazni région. Neke arterije sred­
njeg kalibra imaju zidove koji sugerišu veće arterije, dok neke veće arterije
imaju zidove kao srednje arterije. Ti regioni gradualne tranzicije... često se na­
zivaju arterijam a mešovitog tipa.“
Ne odmah po izlasku M andelbrotove prve knjige, nego postepeno, tokom
sledećih desetak godina, neki teorijski biolozi počeli su nalaziti fraktalnu orga­
nizaciju svuda u telu, štaviše kao preovlađujuću. Za standardni eksponencijal­
ni opis grananja kanalića za vazduh u plućima pokazalo se da nije tačan; frak-
talni se sasvim podudario sa stvarnim izgledom pluća. I sistem za prikupljanje
urina je fraktalno izgrađen. Slično tome i žučni kanalići u jetri. Takođe i His-
-Purkinjeova mreža, a to je mreža specijalnih vlakana u srcu koja prenose elek­
trične impulse do srčanih m išića da bi oni mogli nastaviti s radom. Ovo po-
slednje inspirisalo je naučnike da krenu u izuzetno važno istraživanje. Posle
obimnog proučavanja zdravih i bolesnih srca, pokazalo se da rad (ili prestanak
rada) srca zavisi od uspešne koordinacije mnogobrojnih mišićnih ćelija na le-
voj i na desnoj strani srca: dokle god one drže ritam, to jest dok koordinira­
no ostaju pri istom ’tajm ingu’, srce radi. Nekoliko kardiologa, sklonih da m i­
sle u term inima haosa, došlo je do otkrića da raspon (tj. ’spektar’) frekvenci­
ja tog rada (baš kao i zem ljotresi, i tržišni potresi) proističe iz fraktalnih za­
kona. H is-Purkinjeova mreža je lavirint račvastih staza koje se sebi sličnim (sa-
mosličnim) ponavljanjem razgranavaju ka sve manjim i manjim razmeram a.
Kako je priroda uspela da evoluira do tako komplikovane arhitekture? N i­
je komplikovana! - kaže M andelbrot, i u tome je poenta njegovog rada; nai­
me, komplikovana je samo ako se gleda u kontekstu tradicionalne, euklidov-
ske geometrije. Kad pogledamo te strukture u prirodi koje se toliko granaju i
račvaju, pa kad ih opišemo kao fraktale, shvatimo da je opis vrlo prost, sušta
jednostavnost. Dovoljno je samo nekoliko bajta informacija! U pitanju su je d ­
124 • D žejms Glajk

nostavne transform acije, nalik na one koje su proizvele Kohin oblik, i oblike
Sjerpinskoga i Peanoa i drugih; po svemu sudeći, neke slične, jednostavne tran­
sform acije kodirane su u genima. Sasvim je sigurno da DNK koju nasledimo
u trenutku začeća ne sadrži, i ne može sadržati, one gigantske količine infor­
m acija koje bi bile potrebne da se unapred opiše svaka bronhija, bronhiola i
alveola, svaka arterija, arteriola i kapilar, i tačan, konkretan raspored svakog
delića svake ćelije u svakom takvom bujno razgranatom ’drvetu’ isprepletenom
kroz organizam odraslog čoveka. Ali DNK može i mora da sadrži inform aci­
je koje specifikuju kako da se obavlja proces bifurkacije i razvoja. Proces ko­
ji, kad započne, može da se ponavlja i ponavlja i ponavlja, sve dok organizam
ne odraste sasvim. Baš takvi procesi dobro odgovaraju ciljevima prirode. Kad
je hem ijska kompanija Dipon, u saradnji s američkom vojskom, konačno po­
čela da proizvodi sintetičko perje za jastuke, bilo je to zahvaljujući saznanju
da fenom enalna sposobnost prirodnog guščijeg paperja da veliku količinu va-
zduha zadrži u 'zarobljenom ’ stanju proističe iz fraktalnog grananja glavne be-
lančevine u perju, koja se zove keratin. A M andelbrot je glatko otišao u neke
nove daljine, prešao je s minuciozno razgranatih 'krošnji’ u krvotoku i plući­
m a na stvarne, botaničke krošnje drveća, onog drveća koje mora da grabi i upi­
ja što više sunca, ali i da se opire nasrtajima vetra. Grane i grančice, koreni i
korenčići, žile i žilice u svakom listu - sve je to fraktalno grananje. Pojedini
teorijski biolozi najzad su počeli da naslućuju da takvo grananje nije samo če­
sta, nego je i najčešća, univerzalna pojava u morfogenezi. Kad bismo otkrili
kako se u DNK kodiraju takve inform acije, i kako ih telo posle koristi, to bi
om ogućilo biologiji nov, ogroman napredak.

„Kroz m noge nauke sam išao zavirujući u njihove kante za otpatke, traga­
jući za takvim pojavama, zato što sam pretpostavio da ono za čim tragam ni­
je izuzetak nego da se pojavljuje na mnogo mesta. Odlazio sam na predavanja
mnogih, gledao sam časopise koji nisu uopšte u m odi, i u većini takvih poku­
šaja nisam našao ništa. Ponegde se ipak ponešto našlo; sveukupno, napabirčio
sam interesantnih stvari poprilično. Bio je to, u nekom smislu, pristup prirod­
njaka a ne pristup teoretičara. Kockao sam se, ali, prilično se isplatilo.“
Kad je konsolidovao sve ideje o prirodi i o matem atici koje je u svom do­
tadašnjem životu i karijeri stvorio, i kad ih je objavio kao jednu knjigu, Be­
noa M andelbrot se vinuo do neobično velike akademske slave. Počeli su ga to­
liko pozivati da drži predavanja, da je postao maltene obavezan deo program a
Haos • 125

na dobro znanoj američkoj 'kružnoj putanji velikih predavanja’ (engl. lecture

circuit); i uvek je dolazio, kose razbarušene i sede, sa svojim neizostavnim po-
služavnicim a punim slajdova. Počeli su mu dodeljivati nagrade i druge profe­
sionalne počasti. Njegovo ime utisnuto se u svest šire publike, izvan naučnih
krugova, možda i jače nego ime ijednog današnjeg američkog matem atičara.
Ovo je postigao dobrim delom zbog estetske privlačnosti fraktalnih slika; a de-
lim ično i zato što su sad mnogi hobisti, snabdeveni kom pjuterim a, mogli sami
da se bace u istraživanja mandelbrotovskih svetova. D akako, dobar deo slave
postigao je i zato što je neprestano nastojao da reklam ira i populariše sebe, da
svuda ističe svoje ime.
M andelbrotovo ime pojavilo se i na jednoj kratkoj listi naučničkih imena
koju je sačinio harvardski istoričar nauke I. Bernard Koen, koji je godinama
pretraživao istorijat svih naučnih otkrića u potrazi za onim naučnicima koji su
sami rekli da su njihova otkrića 'revolucije’. Našao je ukupno šesnaest takvih.
Tako je sebe hvalio Škotlanđanin po imenu Robert Simer, savremenik Bendža-
nrina Frenklina; Simer je dao ideje o elektricitetu koje su bile stvarno radikal­
ne, ali, nažalost, netačne. Naučnom revolucijom je neka svoja pisanija nazvao
Žan-Pol M ara, ali je ostao poznat samo po svom velikom 'doprinosu’ krvopro­
liću u Francuskoj revoluciji. Fon Libig. Hamilton. Ćarls Darvin, naravno. Vir-
hov. Kantor. Ajnštajn. Minkovski. Fon Laue. Alfred Vegener - plovljenje kon­
tinenata. Kompton. Žist. Džejms Votson - struktura DNK. I Benoa Mandelbrot.
M eđutim , sa stanovišta čistih matem atičara, M andelbrot ostaje, i danas, aut­
sajder, čovek koji se nekako ubacio sa strane, gorko posvađan s politikom na­
uke. Čak i na vrhuncu slave i popularnosti bio je izložen žestokim grdnjama
nekih kolega, koji su govorili da je on opsednut svojim mestom u istoriji i da
ih često saleće zahtevima da ga što više hvale. Ne može se osporiti da je du­
gi niz godina bio profesionalni jeretik, i da je za to vreme usavršio ne samo
taktiku naučnog rada, nego i taktiku samopromocije, isticanja svog imena u na­
uci. Kad bi izišao neki članak o fraktalnim temam a, dešavalo se da zazvoni
telefon ili stigne pismo: M andelbrot, žali se, prebacuje kolegam a što su to ob­
javili a nisu pomenuli njega, niti u referencama naveli njegovu knjigu.
Oni koji se dive M andelbrotu opraštaju mu, lako, taj ego, zato što imaju
na umu koliko se nam učio u borbi da njegove ideje budu primećene i prizna­
te. „Naravno da je on donekle megaloman, naravno da je neverovatan samo-
reklam er, ali većina ljudi je spremna da mu to oprosti, zato što su stvari koje
on otkriva tako divne“ , kaže jedan obožavatelj. A drugi: „On se toliko namu­
126 • Džejms Glajk

čio savlađujući teškoće koje su mu nameštale njegove kolege m atem atičari da

je, prosto da bi opstao, morao da razvije tu strategiju forsiranja sopstvene re­
klame. D a nije tako radio, i da nije bio toliko tvrdo uveren da je u pravu, ni­
kad ništa ne bi postigao.“
Biznis zahvaljivanja drugima od kojih si nešto uzeo i iznuđivanja da se
drugi zahvaljuju tebi može, u nauci, postati prava opsesija. M andelbrot je i je d ­
no i drugo radio u velikim količinama. Njegova knjiga sva odzvanja prvim li­
cem jednine: Ja tvrdim... Ja sam zamislio i raz.vio... i uveo u praksu... D oka­
zao sam... Pokazujem ... Smislio sam naziv... Na mojim putovanjim a kroz novo-
otvorene ili novonastanjene teritorije, često sam koristio pravo da imenujem
kam enove međaše.
M nogim naučnicima ne dopada se taj stil. Nisu mnogo ublažili svoj kri­
tički stav iako su videli da je Benoa M andelbrot jednako izobilno pominjao i
hvalio druge ljude, svoje prethodnike, ubacivao mnogo referenci o njim a, iako
su neki totalno opskurni. (I svi do jednog, kao što kritičari zapaziše - sasvim
bezbedno mrtvi.) Kritičari smatraju da je M andelbrot toliko hvalio druge samo
zato što je želeo da postavi sebe na poziciju, otprilike, rimskog pape, naime
da on sedi na visokom prestolu tačno u sredini, i odatle da milosrdno deli bla­
goslove onim a ’dole’, i to samo pokojnima. Uzvratili su mu; borili su se. N i­
kako više nisu mogli izbeći reč fraktal, ali zato za razlom ačku, to jest fraktal-
nu dimenziju kažu da je ’Hausdorf-Besikovićeva dim enzija’. Takođe mu ljuto
zameraju, naročito m atem atičari, što je kao uskok upadao u razne naučne di­
scipline, objavljivao razne svoje tvrdnje i nagađanja i bežao dalje, bez dokazi­
vanja onog što je rekao; posao temeljitog izvođenja dokaza prepuštao je, bu­
kvalno, drugima.
Ova zam erka je veoma opravdana. Ako jedan naučnik nabaci tvrdnju da
je nešto tako-i-tako, a drugi onda dokaže, naučno rigoroznim načinom, da je ­
ste tako, koji od njih dvojice je učinio više za nauku? D a li je otkriće ako na­
baciš pretpostavku bez dokaza? Ili je to samo hladnokrvno ’zabadanje kočića
sa zastavicom ’ u jedan neispitani teren, sa ciljem da jednog dana osvaneš kao
vlasnik ako tu bude nešto otkriveno? M atem atičari su uvek imali posla s dile­
mama te vrste, ali otkad su se kom pjuteri ovoliko razm ahali, taj problem je
postao još i veći. Sad čovek može da sedne za mašinu i izvede mnoštvo m a­
tematičkih 'eksperim enata’ m altene kao laboratorijski naučnik, a onda to i da
objavi iako uopšte nije izveo dokaz u strogom m atem atičkom smislu, polazeći
od osnovnih aksioma i teorema.
Haos • 127

M andelbrotova knjiga obuhvatila je mnogo raznih tema. Bila je prepuna

pojedinosti iz istorije matem atike. Za svaki pravac u čijim je okvirima vodio
istraživanje haosa, M andelbrot je pronašao nekakvu osnovu da tvrdi kako je
baš on prvi istraživač koji se time bavio. Nije mu smetalo što će većina nje­
govih čitalaca zaključiti da su reference, na koje se pozivao, opskurne ili čak
beskorisne. M orali su priznati da je M andelbrot imao neobičnu intuiciju, spo­
sobnost da pronikne u buduće pravce razvoja mnogih naučnih oblasti koje, za­
pravo, on nikada nije studirao, od seizmologije do psihologije. To je ponekad
izgledalo m altene natprirodno, a ponekad je samo nerviralo čitaoce, od kojih
su neki umeli da reaguju protestim a koji su glasili otprilike ovako: „Ра, nije
taj M andelbrot na svačiju svaku misao došao prvi!“
Ali, nije bitno - lice genija ne mora uvek biti onako svetačko kao Ajn-
štajnovo. M andelbrot se brani da je godinama morao da se upušta u takve igre
sa sopstvenim radovima. Bio je prinuđen da istinite ideje kam uflira tako što će
ih obložiti nekim ’blažim ’ term inima, ne mnogo drastičnim , da se neko ne
uvredi. M orao je da izbacuje vizionarske uvodne pasuse da bi članak mogao
igde biti publikovan. Prva verzija njegove knjige izašla je ne na engleskom ,
nego na francuskom , godine 1975; tada je M andelbrot (smatrajući da je na to
prinuđen) bukvalno glumio da u knjizi nema ničeg osobito iznenađujućeg, a ta­
ko je i form ulisao tekst. Ali u drugoj, engleskoj verziji zagrmeo je da ta knji­
ga predstavlja 'm anifest’. Plivao je kako je znao i umeo kroz politiku nauke.
„Politika je uticala na moj stil pisanja, i to na način zbog kojeg sam ka­
snije mnogo žalio. Pisao sam ovako: 'Prirodno je pomisliti... Imamo ovde je d ­
no interesantno opažanje...’ A zapravo je to neka pomisao na koju uopšte ni­
je bilo prirodno naići, ili nešto što uopšte nije nastalo bacanjem jednog pogle­
da ka nečem interesantnom nego dugim, mukotrpnim istraživačkim radom , tra­
ganjem za dokazim a, sam okritičkim preispitivanjem . M orao sam glumiti neki
filozofski, udaljen stav, da bi tekst prošao. Politika je bila ova: ako kažeš 'pred­
lažem jedan radikalan preokret’, gotovo je, čitalaca neće biti.
„Kasnije su neke od tih mojih filozofski intoniranih rečenica počele da mi
se vraćaju. Neko, tek tako. kaže: ’Ah, pa da, prirodno je bilo p o m isliti. T u
posledicu nisam očekivao niti želeo.“
M andelbrot se osvrće, danas, na svoju karijeru i vidi da su naučnici u m no­
gim drugim disciplinam a reagovali na njegov pristup onako kako se i moglo
predvideti - naime, u etapama tužno predvidljivim. Prva etapa uvek je bila ista:
ko si ti, i šta tražiš u našoj nauci? Druga: kakve veze to ima s ovim što smo
128 Džejms Glajk

radili dosad, i zašto ne objašnjavaš stvari polazeći od onog što već znamo?
Treća: jesi li siguran da je to standardna matematika? (Jesam , siguran sam.) Pa
zašto je onda već ne znamo? (Zato što je standardna ali vrlo opskurna, slabo
poznata.)
U ovom pogledu se matem atika razlikuje od fizike i drugih opipljivih na­
uka. Kad jedna grana fizike postane zastarela ili neproduktivna, ona pada u za­
borav i najčešće ostane zauvek zaboravljena. Ostane, m ožda, kao istorijski ku­
riozitet, m ožda kao izvor neke male inspiracije za nekog modernog naučnika,
ali, obično postoji vrlo dobar razlog da ostane naprosto m rtva zauvek. Za raz­
liku od toga, m atem atika je puna raznih kanalića i zakutaka koji, u jednoj
epohi, ne vode nikuda, a onda u nekoj kasnijoj postanu važna oblast novih stu­
dija. Potencijalna prim enljivost neke čiste misli ne može se nikada predvideti.
Iz tog razloga, m atem atičari vrednuju radove po estetskom principu, zahtevaju
da rad bude elegantan i lep, kao što to i likovni kritičari zahtevaju. Zato je an­
tikvar M andelbrot lako našao mnogo dobrih matem atičkih postignuća s kojih
je samo trebalo otresti prašinu.
Četvrta etapa bila je: a šta ljudi u tim granama matem atike misle o ovom
tvom radu? (Ne misle ništa, jer taj rad ne doprinosi m atem atici ništa. Štaviše,
iznenađeni su što doprinosi razumevanju prirode.)
Završilo se tako što reč fra kta l danas neoborivo stoji kao naznaka za je ­
dan način opisivanja, izračunavanja i razm išljanja o oblicima koji su nepravil­
ni i fragm entovani, nazupčeni i izlomatani - od kristalnih oblika snežne pahu­
lje do galaktičkog diskontinuiteta oblaka prašine. Fraktalna kriva implicira jed ­
nu organizacionu strukturu koja leži skrivena negde u jezivo komplikovanim
oblicima te vrste. Danas srednjoškolci razumeju fraktale i igraju se njima; sm a­
traju ih za nešto što je podjednako osnovno kao što su Euklidovi oblici osnov­
ni. Rutinska je stvar imati u svom računaru i neki programčić za pravljenje
fraktala.
M andelbrota su najradije prihvatali naučnici-praktičari koji su radili s naf­
tom, kam enom ili metalom, naročito u istraživačkim centrim a raznih velikih in­
dustrijskih korporacija. N a prim er, u ogromnom istraživačkom centru petrolej­
ske firme Ekson, sredinom osamdesetih godina bio je zaposlen ogroman broj
istraživača koji su radili isključivo na fraktalnim problemima. U firmi Džene-
ral elektrik, fraktali su usvojeni kao organizacioni princip za studiranje polime-
ra, i takođe - mada se to radilo u tajnosti - za studiranje problem a bezbedno-
sti nuklearnih reaktora. U Holivudu su fraktali našli najneozbiljniju prim enu,
Haos • 129

koriste se za kompjutersko pravljenje fenomenalno realističnih predela, zem alj­

skih i vanzem aljskih, za filmove; drugim recima, za specijalne efekte.
Obrasci koje su početkom sedamdesetih godina otkrivali ljudi kao Robert
Mej i Džejms Jork, s kompleksnim graničnim pojasevim a između urednog po­
našanja i haotičnog ponašanja, imali su u sebi skrivene pravilnosti koje su se
jedino m ogle objasniti odnosim a između većih razm era i manjih razmera. Za
ključne strukture nelinearne dinamike ispostavilo se da su fraktalne. A na naj-
neposrednijem praktičnom nivou, fraktalna geom etrija dala je izvesne alate ko­
je su rado dohvatili fizičari, hem ičari, seizm olozi, m etalurzi, teoretičari vero-
vatnoće i fiziolozi. Ti istraživači bili su ubeđeni, a nastojali su i da ubede dru­
ge, da je M andelbrotova nova geom etrija ujedno i geom etrija prirode.
N eosporan je uticaj svega toga na ortodoksnu matematiku i fiziku; ali M an­
delbrot nije stekao, niti sad ima, puni respekt ni u zajednici fizičara, niti u za­
jednici m atem atičara. Ipak, priznaju da on postoji. Jedan m atem atičar pričao je
svojim prijateljim a da se jedne noći probudio sav drhteći od nečeg užasnog što
je sanjao. U tom košmaru je um ro, a onda najednom čuo nepogrešivo prepo­
znatljivi glas Boga: „Znaš, ipak je bilo nečeg u tom M andelbrotu.“

Ideja o sebi sličnom ponavljanju budi neka stara sećanja u kulturi Zapada.
Od davnina postoji nit m išljenja koja vodi na tu stranu. Lajbnic je zamišljao
da se u jednoj kapi vode m ožda nalazi čitav kosmos prepun stvari i bića, a u
tom kosmosu opet mnogo kapi vode, a u svakoj nove vaseljene. „Videti u zr­
nu peska svet“ , pisao je pesnik Vilijem Blejk; naučnici su često imali sklonost
da vide tako nešto. Kad je otkriveno postojanje spermatozoida, prva pomisao
bila je da je svaki sperm atozoid po jedan ’hornunkulus’, dakle čovečuljak, ljud­
sko biće veom a malih razm era ali potpuno formirano.
M eđutim , samoponovljivost se, kao naučni princip, sparušila, m altene je
nestala, i to iz dobrih razloga. Spermatozoid nije mali čovek. (Nego je nešto
mnogo interesantnije.) Proces ontogeneze, razvoja nekog malog bića od trenut­
ka kad se začne, nije samo uvećavanje. (Takođe je nešto mnogo interesantni­
je od toga.) Prvi pokušaji da se ocrta pravilna samoponovljivost kao organiza­
cioni princip propao je , zato što ljudi još nisu imali dovoljno iskustva s pre­
laženjem u različite razm ere. Šta su drugo i mogli ljudi u onim vekovima, ka­
ko su drugačije mogli da zam isle mnogo veće, i mnogo manje stvari, i m no­
go brže i mnogo sporije, nego kao produžetke onoga što je već poznato?
130 • Džejms Glajk

Onda je pronađen teleskop, pa mikroskop, i dotadašnji mitovi o vrlo veli­

kom i vrlo m alom su umrli. Prva otkrića neoborivo su dokazala da zalazak u
nove razmere znači, odmah, i sagledavanje novih fenom ena, kao i novih nači­
na ponašanja. Z a m oderne čestične fizičare taj proces je još u toku. Svaki no­
vi akcelerator, raspolažući većom energijom i dajući česticam a sve veću brzi­
nu, om ogućava nauci da u svoje vidno polje dovuče još m ajušnije čestice, kao
i još kraće vrem enske intervale, a tim e i nove informacije.
Na prvi pogled reklo bi se da konzistentnost nečega prilikom prebacivanja
u različite razm ere znači da imamo manje inform acija. Ovo je zbog specifič­
ne vrste redukcionizm a koji se vekovim a ukorenjivao u nauci, a koji se sasto­
ji u tome da se uzme u posmatranje samo jedan prim erak ili odlomljeni ko­
mad nečega, ili mali broj uzoraka. K ad žele da ispitaju interakcije subatomskih
čestica, naučnici se zadovolje tim e da nameste da se sudare dve, eventualno
tri. A li, m oć samoponovljivosti počinje da se budi tek kad u procesu učestvu­
je mnogo, m nogo veći broj kom adića, i kad se pojavi potreba da se svi oni
sagledaju kao jedna celina.
Znam o ko je u geom etriji postigao najviše s tim prom enam a razm era, to
jest skala: M andelbrot. Ali, bio je to znatno širi intelektualni tok, koji se u še­
zdesetim i sedamdesetim godinama osetio u mnogim oblastim a simultano. Sa-
mosličnost je bila implicitna i u radovim a Edvarda Lorenca. Bila je deo nje­
govog intuitivnog razum evanja fine strukture m apa koje su nastajale upotrebom
njegovog sistem a jednačina. On je tu strukturu osećao, ali je nije m ogao vide-
ti na računarim a koji su bili raspoloživi godine 1963. M enjanje razm era bilo
je, u fizici, deo onog pokreta koji je doveo (direktnije nego što je to Mandel-
brotovo stvaralaštvo postiglo) do rađanja discipline nazvane haos, ili haosolo-
gija. Čak i u nekim znatno udaljenijim disciplinam a pojavile su se teorije s hi­
jerarhijom razmera; na prim er, u evolucionoj biologiji postalo je jasno da će
kom pletna teorija morati da uzme u obzir obrasce u razvoju gena, individua,
vrsta, i rodova - sve to odjednom.
Uviđanje da pri promeni razm era samosličnost i sam oponavljanje ipak p o ­
stoje stečeno je , možda paradoksalno, upravo razvojem istih onih instrum enata
za posm atranje koji su, vekovim a ranije, šireći ljudsko vidno polje ka vrlo ve­
likom i vrlo malom, ubili prve, naivne ideje iste vrste. U poznom dvadesetom
veku slike nepojamno sićušnih i nepojamno gigantskih stvari postale su, kao
nikada ranije u istoriji, deo svačijeg iskustva. Pošto je ljudski um uvek pun že­
lje da nalazi analogije, nem inovno je moralo doći do svakojakih kom paracija
Haos » 131

vrlo velikog i vrlo malog - a za neke od tih kom paracija pokazalo se da su

produktivne.
Često su naučnici privučeni fraktalnoj geometriji osećali emocionalne pa­
ralele izm eđu njihovih novih matematičkih oblika i prom ena u likovnim umet-
nostima u drugoj polovini veka. Činilo im se da crpu snagu iz nekog unutra­
šnjeg entuzijazm a šire ljudske kulture njihove epohe. Oličenje euklidovske ose-
ćajnosti izvan matem atike bila je, po M andelbrotovom utisku, arhitektura zva­
na bauhaus. Bila je kao jedan stil u slikarstvu, najbolje oličen u delima Joze-
fa Albersa, m ajstora kolornih kvadrata: škrta, sređena, linearna, redukcionistič-
ka, geom etrijska. Geometrijska - ta reč znači i danas isto što je značila već
hiljadam a godina. Zgrade za koje se kaže da su geom etrijske sačinjene su od
jednostavnih oblika, pravih linija, i krugova; mogu se opisati pomoću vrlo m a­
log broja brojeva. Geom etrijska arhitektura, i geom etrijsko slikarstvo, ulazili su
ponekad u modu, a povremeno i izlazili iz mode. Sada arhitekti više ne vole
da prave oblakodere u obliku jedne jedine sasvim proste prizm e, kao što je
građevina Sigram u Njujorku, nekada mnogo hvaljena i kopirana. Mandelbro-
tu i njegovim sledbenicima činilo se da je razlog za to jasan. Jednostavni ob­
lici su neljudski. Ne stupaju u rezonanciju s načinim a kako priroda organizu-
je sebe, niti s načinom kako ljudska percepcija vidi svet. 0 tome govori Gert
Ajlenberger, nemački fizičar koji se prihvatio nelinearne nauke posle specijali-
zovanja u superprovodljivosti: „Otkud to da siluetu drveta koje se povilo pred
olujom , i na kom e više nijednog listića nema, naspram zimskog večernjeg ne­
ba, osećamo kao lepu. čak divnu, a ne mislimo tako o silueti bilo koje m o­
dem e višenam enske univerzitetske zgrade, ma koliko se arhitekta potrudio? Či­
ni mi se da odgovor, doduše unekoliko spekulativan, proističe iz novih uvida
u dinam ičke sisteme. Naš osećaj za lepotu inspirisan je harm oničnim aranžm a­
nom reda i nereda, onakvim kao što se pojavljuje u prirodnim objektima -
oblacim a, drveću, planinskim lancim a, ili kristalima snega. Oblici svega toga
jesu dinamički procesi stvrdnuti u fizička tela; imaju neke svoje karakteristič­
ne kom binacije reda i nereda.“
G eometrijski oblik im a jasnu veličinu, jednu veličinu. Po M andelbrotu, za­
dovoljavajuća um etnost nju nem a. nego sadrži važne elemente svih razm era,
dakle na raznim skalama. N asuprot zgradi Sigram, on nudi arhitekturu pozna­
tu kao ’lepa um etnost’ (bo-ar, Beaux-Arts) koja nudi fasade pune skluptura i
gargojla, reljefa i istaknutih ugaonih kamenova, kartuša i svitaka, korniša, še-
noa, dentila. Tipičan primer bo-ara je zgrada pariške Opere: nema svoju raz-
132 • Džejms Glajk

meru je r sadrži sve razmere. M ožete je gledati s bilo koje daljine, uvek ćete
naći neki elem ent koji će vam privući pažnju. Ali, kad se približavate, kom ­
pozicija se m enja, ističu se sve novi elementi strukture.
Ceniti harm oničnost neke arhitekture, to je jedno; diviti se divljini prirode
jeste nešto drugo. U term inima estetskih vrednosti, nova matem atika fraktalne
geom etrije om ogućila je 'tvrdoj’ nauci da 'uhvati ritam ’ s karakterističnom m o­
dernom naklonošću ka neukroćenoj, necivilizovanoj, nepripitomljenoj prirodi. U
nekim ranijim vrem enim a, tropske džungle, pustinje, makije, jaruge, bejahu sa­
gledavane kao pojave koje ljudsko društvo pokušava da pobedi, pokori. Ko je
želeo da u vegetaciji nađe estetsko zadovoljstvo, gledao je sređene bašte. Kao
što je u Engleskoj u osam naestom veku rekao pisac Džon Faulz: „Ovaj period
nije imao sim patija prema neregulisanoj ili praiskonskoj prirodi, smatrao ju je
za agresivnu divljinu, za ružno i sveprisutno podsećanje na veliki pad čoveka
iz božje naklonosti, na večni izgon čoveka iz rajskih vrtova... Čak su i prirod­
ne nauke, u ovom periodu, ostale u suštini neprijateljski raspoložene prema di­
vljoj prirodi, videći u njoj samo nešto što treba ukrotiti, klasifikovati, iskori­
stiti, eksploatisati.“ Ali stigao je kraj dvadesetog veka, i stigle su izvesne pro­
mene u kulturi, pa i promene u novoj nauci.
Tako je nauka najzad našla neku korisnu primenu za opskurne i fantazm a­
gorične srodnike Kantorovog skupa i Kohine krive. U prvi mah, u prvim da­
nim a dvadesetog veka, ti oblici su mogli da posluže samo kao dokazni m ate­
rijal u 'brakorazvodnoj parnici’ između matematike i fizike; jer, tako se okon­
čavao jedan brak koji je još od N jutna bio dominantna tem a nauke. M atem a­
tičari kao K antor i Helga Koh oduševljavali su se svojom originalnošću. M i­
slili su da nadm udruju prirodu... a zapravo još ni izdaleka nisu uspevali da su-
stignu njenu kreativnost. I renom irani glavni tok nauke, a to je fizika, okretao
se što dalje od sveta svagdašnjih iskustava. Tek m nogo kasnije, kad je Stiv
Smejli vratio matem atičare dinam ičkim sistemima, fizičar je mogao reći: „Tre­
ba da zahvalimo astronom ima i m atem atičarim a što su ovo polje nauke vrati­
li nam a, fizičarim a, u mnogo boljem stanju nego što je bilo kad smo ga mi
predali njim a, pre 70 godina.“
Pa ipak, i posle svih Sm ejlija i M andelbrotova, fizičari ostadoše na boj­
nom polju da od haosa načine novu nauku. M andelbrot je dao jedan neizostav­
no potreban jezik, kao i katalog iznenađujućih slika prirode; ali i sam je pri­
znao da više opisuje nego što objašnjava. Nabrajao je elem ente prirode, nazna-
čavajući njihove fraktalne dim enzije - morske obale, slivove reka, koru drve-
Haos • 133

ta, galaksije - a naučnici su pomoću tih brojeva štošta predskazivali. Fizičari

su, m eđutim , želeli da znaju i više. Želeli su da znaju zašto. A u prirodi su
postojali, i čekali da budu otkriveni, izvesni oblici - ne oku vidljivi, već, tre­
balo bi reći, ugrađeni u samo tkivo kretanja.
 5.
ČUDNI ATRAKTORI
Veliki vrtlozi sadrže vrtloge male koji se hrane njihovom brzinom;
a vrtlozi manji imaju druge, jo š manje i tako sve dalje i dalje,
pa se zato diče viskoznom gustinom.

Luis F. Ričardson
 Turbulencija je bila problem s predistorijom. Svi veliki fizičari razmišljali
su, form alno ili neformalno, o njoj. Jedan gladak tok razgrana se u vrtloge i
kom ešanja. Sasvim divlji obrasci remete granicu između tečnog i solidnog.
Energiju velikih kretanja začas iscrpu mnoga malena. Zašto? Najbolje ideje o
tome davali su matematičari; većina fizičara smatrala je da ne treba traćiti vre-
me na oblast koja je tako opasna, maltene (činilo se) nesaznatljiva. V erner Haj-
zenberg je , na samrtnoj postelji, izjavio da će postaviti Bogu dva pitanja: za­
što relativnost? i zašto turbulencija? „Zaista mislim da bi On mogao da odgo­
vori na ono prvo.“
Teorijska fizika bila je dospela, odmeravajući snage s fenomenom turbu­
lencije, u svojevrsnu pat-poziciju. U suštini, nauka je tada povukla jednu lini­
ju po zemlji i rekla: ne m ožemo dalje odavde. S ove, bliže strane te crte, flu­
idi se ponašaju uredno, i zaista ima dosta posla za nauku. Na sreću, kad fluid
teče glatko, on se ne ponaša kao da sadrži praktično beskrajan broj nezavisnih
molekula od kojih se svaki kreće kud hoće. Naprotiv, delići fluida koji krenu
zajedno, dalje idu zajedno, kao konji upregnuti u jednu zapregu. Inženjeri im a­
ju upotrebljive tehnike da izračunaju tok, pod uslovom da ostaje smiren. O sla­
njaju se na znanja prikupljena još u devetnaestom veku, kad je razum evanje
kretanja tečnosti i gasova bilo udarna tema fizike.
U modernoj eri, m eđutim , nije više bila udarna. Temeljni teoretičari sm a­
trali su da dinam ika fluida ne sadrži više nikakve tajne osim te jedne kojoj ni
G ospod Bog lično, na Nebu, ne može da se primakne. Praktičnom stranom d i­
nam ike fluida ovladalo se toliko dobro, da je taj posao prepušten tehničarima.
Fizičari su čak govorili da dinam ika fluida stvarno više nije deo fizike: sišla
je u obično inženjerstvo. Blistavi mladi fizičari imaju druga posla. D inam ičari
fluida povukli su se na tehničke fakultete, na katedre za ovo ili ono inženjer-
138 • D žejms Glajk

stvo. Iz praktičnih razloga, interesovanje za turbulenciju nije nestalo, ali se

ograničavalo na jedan cilj: kako postići da se turbulencija ne dogodi. Doduše,
postoje izvesni slučajevi kad je ona poželjna: na primer, u avionskom mlaznom
m otoru, gde se efikasno sagorevanje postiže samo brzim mešanjem vazduha i
goriva. A li. u većini slučajeva, turbulencija znači katastrofu. Ako se uvrtloži
vazduh iznad krila, gotovo je s uzgonom. Turbulencija u naftovodu znači da
prosto ne znate kako da naterate tu naftu da teče dalje: otpor se ogromno po­
veća. Ogrom ne pare države i privrede ulažu se u dizajn aviona, turbina, pro­
pelera, brodskih i podmorničkih korita, i drugih oblika koji se kreću kroz flu­
ide. Istraživači moraju da brinu o proticanju krvi kroz krvne sudove i srčane
ventile. Brinu se, takođe, o obliku i evoluciji eksplozija, o vrtlozima plamena,
udarnim talasim a. M islilo se da je projekat pravljenja atomske bom be, za vre-
m e Drugog svetskog rata, problem iz nuklearne fizike. U stvarnosti, nuklearna
fizika atom ske bombe bila je m anje-više rešena pre nego što se tom projektu
pristupilo; naučnici okupljeni u Los Alam osu bavili su se, pretežno, problem om
iz oblasti dinamike fluida.
Šta je, dakle, ta turbulencija? Opšti nered raširen preko svih razm era, ko-
mešanje manjih vrtloga unutar većih. Nestabilna je. Visoko je disipativna, a to
znači: crpi energiju, stvara otpor. Ona je kretanje koje se ’unasum ičilo’. Ali,
kako dođe do toga? Kako se glatki tok pretvori u nasumičnu uskom ešanost?
Pretpostavim o da imate jednu cev koja je iznutra savršeno glatka, i izvor iz
koga voda pristiže savršeno ujednačeno; kako može takav tok da proizvede ne­
što nasumično?
Čini se da, kad turbulencija počne, sva pravila ’poginu’. Kad je tok gla­
dak, ili kad je slojevit (lam inaran), eventualna mala uznemirenja utihnu i bu­
du odneta. Ali kad se pređe neki prag, ona izbije: mala uznemirenja porastu
do katastrofe. Taj početak, taj prelaz (tranzicija) iz jednog stanja u drugo, na­
metnuo se nauci kao jedna od kritičnih misterija. U potoku, ispod nekog ka­
mena, postoji kanal kojim voda prolazi; i ta voda pretvori se u vrtlog koji po­
raste a onda se razgrana i čak se otisne daleko niz potok, nastavljajući da se
vrti. U paljena cigareta leži na rubu pepeljare; iz nje se diže glatki mlazić di­
ma, hvata brzinu, ali, čim nadm aši neku kritičnu, zaleluja se i nagužva u po­
divljale vrtložiće. Nailazak turbulencije može se u laboratoriji savršeno lepo po-
smatrati, pa i meriti; svako novo krilo ili propeler mogu se testirati na turbu­
lenciju, to je uobičajeni opitalni rad - za to služe vazdušni tuneli. A li, p riro ­
da turbulencije ostaje teško uhvatljiva. Tradicija je u ovoj oblasti da se uvek
Haos • 139

pribavlja znanje o pojedinačnom slučaju, nikad generalizovano. U vazdušnom

tunelu ispituju, metodom pokušaja i pogreške, krilo aviona boing 707; ono što
doznaju, nimalo im ne pomaže za krilo lovačkog aviona F -16, koje će morati
da ispituju takođe metodom pokušaja i pogreške, od početka. Čak su i super-
kom pjuteri maltene bespomoćni u suočenju s neregularnim kretanjem fluida.
N ešto zadrma fluid, pobudi ga (ekscitira). Fluid je viskozan, lepljiv, i za­
to gubi energiju; čim vi prestanete da drmate posudu, fluid se prirodno smiri.
To što vi drmate fluid, znači da dodajete energiju, i to na niskim frekvencija­
ma, odnosno na velikim talasnim dužinama. Prvo što treba zapaziti jeste de-
komponovanje velikih talasnih dužina, koje se raspadaju na manje. Nastajanje
vrtloga, a u njim a vrtložića, doprinosi rasipanju (disipaciji) energije fluida, a u
tom e se ispoljava karakteristični ritam. Tridesetih godina ovog veka, A. N. Kol-
mogorov je ponudio jedan matematički opis koji je dao naučnicima neki ose-
ćaj o načinu kako ti vrtlozi funkcionišu. Kolmogorov je zamislio čitav slap
energije koja se spušta ka sve manjim i manjim razm eram a, sve do neke gra­
nice kad vrtlozi postanu tako majušni da efekti viskoznosti, sada relativno ve­
ći, preovladaju.
D a bi opis bio čist, K olmogorov je zamislio da ti vrtlozi ispunjavaju ce-
lokupni prostor fluida, tako da je fluid svuda isti. Ta pretpostavka, pretpostav­
ka hom ogenosti, nije istinita, što je znao još Poenkare četrdeset godina pre Kol-
m ogorova zato što je osmatrao uznemirenu površinu brze reke i video da se
vrtlozi stalno smenjuju s regionim a glatkog proticanja. V rtložnost je lokalizo-
vana. Energija se, zapravo, rasipa samo u jednom defu prostora koji je ispu­
njen fluidom , ne u svim delovim a. I pri svakoj razmeri, kad pobliže zagleda­
te vrtlog, otkrivate u njemu nove regione smirenosti. Dokazalo se da je pret­
postavka homogenosti netačna; pobedila ju je pretpostavka naizm eničnosti (is-
prekidanosti). Naizm enična slika, malo idealizovana, izgleda veoma fraktalno,
je r se isprepleteni regioni neravnog i glatkog pojavljuju i u velikim razm era­
ma, i u m anjim , i u još m anjim , i tako dalje. Ali, pokazalo se da je i ova sli­
ka donekle različita od stvarnosti.
U bliskoj vezi, ali ipak jasno odvojeno, bilo je pitanje šta se dešava kad
turbulencija počinje. Kako neki tok prelazi granicu između glatkoće i komeša-
nja? Postoje li tu prelazni stadijum i, i koji, pre nego što uskomešanost sasvim
pobedi? Za ova pitanja postojala je jedna teorija, malčice jača, jedna ortodok­
sna paradigm a koju je dao Lev D. Landau, veliki ruski naučnik čiji je tekst o
dinamici fluida i danas osnova za učenje. Landauova slika prikazuje nagomi-
140 • Džejms Glajk

lavanje ritm ova koji se između sebe takmiče. Landau je nagađao da sa svakim
novim priticanjem energije u sistem, počinju i nove frekvencije, i da je svaka
nespojiva (nekompatibilna) s prethodnim a, kao da sve jače i jače gudimo po
violinskoj žici a ona reaguje tako što vibrira sve novim disonantnim tonovim a,
tako da um esto muzike ubrzo dobijamo disonantnu kakofoniju.
Svaka tečnost, i svaki gas, jeste skup individualnih kom adića, a njihov broj
je tako ogrom an da nam je, praktično govoreći, stvar ista kao da ih je bezbroj.
Kad bi se svaki delić kretao nezavisno, onda bi broj mogućnosti tog fluida za
kretanje bio beskonačan, ili, kako kažu svojim žargonom naučnici u ovoj obla­
sti, bilo bi beskonačno mnogo 'stupnjeva slobode’; u jednačinam a koje opisu­
ju tok pojavilo bi se bezbroj varijabilnih faktora. M eđutim, čestice se ne kre­
ću svaka za sebe, nezavisno - naprotiv, kretanje svake čestice veoma mnogo
zavisi od njenih suseda; a u glatkom toku, stupnjeva slobode ima vrlo malo.
Potencijalno kom pleksna kretanja ostaju 'vezana' jedno za drugo i ne vide se.
Obližnji delići ostaju zajedno. Ako počne neko razilaženje, i ono je glatko, li­
nearno, pa zato u slikama iz aerotunela imamo one uredne linije. Čestice od
kojih je sazdan stubić cigaret-dim a putuju, neko vreme sve zajedno... uvis.
Onda se pojavi konfuzija, pojavi se čitava m enažerija tajanstvenih divljih
kretanja. Ponekad ta kretanja dobijaju imena: oscilatorno, izvijeno-varikozno,
poprečna valjanja, čvor, cik-cak. Po Landauovom gledanju, ta nestabilna nova
kretanja naprosto se nagom ilavaju, jedno preko drugog, stvarajući ritm ove svo­
jim preklopljenim veličinama i brzinama. Činilo se da ova ortodoksna teorija
'konceptualno' (a to znači bar u principu) odgovara činjenicam a, pa, ako je
m atem atički beskorisna - što je i bila - šta se tu može. Landauova paradigma
bila je način da se očuva dostojanstvo a ipak dignu ruke uvis.
Voda struji kroz neku cev, ili oko nekog valjka, i usput blago, glatko šu­
šti. O dvrnite, u vašem umu, slavinu; pritisak nadolazeće vode se povećava. Po­
činje jedan ritam napred-nazad. On, kao talas, udara iznutra po cevi. Odvrnite
još. Odnekud iskrsava druga frekvencija, koja s prvom nije ni u kakvoj sin-
hronizaciji. Ta dva ritma talasanja idu jedan preko drugog, takm iče se, suda­
raju. I već je kretanje toliko kom plikovano. talasi toliko udaraju o zidove i je d ­
ni o druge, da vi to maltene ne možete pratiti. Ali, odvrnite još. Pojavljuje se
treća frekvencija; ulazi, zatim , i četvrta; peta; šesta; i sve su jedna s drugom
nespojive. Tok je postao izuzetno zapetljan. M ožda je to turbulencija. Fizičari
su prihvatili ovu Landauovu sliku, ali niko pojma nije imao kako bi se moglo
predvideti kad će povećanje energije dati neku novu frekvenciju, i koju. Niko
Haos • 141

nikada nije video pristizanje tih tajanstvenih frekvencija, ne u opitu, je r - ni­

ko, zapravo, nikada nije opitalno proverio ovu Landauovu teoriju turbulencije.

Teoretičari opite obavljaju mozgom. Eksperim entatori i rukama. Teoretiča­

ri su m islioci, eksperimentatori su zanatlije. Teoretičaru nije potreban pomagač.
Eksperim entator mora da prinudi studente da mu pom ažu, mora da pridobije
dobru volju m ašinista, da laska laboratorijskim asistentima. Teoretičar operiše
u idealno čistoj sredini, gde nema buke, vibracija niti prljavštine. Eksperim en­
tator se zbližava s materijom intimno kao vajar s glinom , bori se s njom , da­
je joj oblik, angažuje njene sposobnosti. Teoretičar izmišlja sebi družbenike,
kao što je naivni Romeo zamišljao idealnu Juliju. Eksperim entatorove ljubav­
nice se znoje, gunđaju, i prde.
T eoretičari i eksperimentatori su jedni drugima potrebni, ali, oni su dopu­
stili da se u njihov odnos uvuku izvesne nejednakosti, posle onih antičkih da­
na kad je svaki naučnik bio i jedno i drugo. Iako najbolji eksperimentatori im a­
ju u sebi, i danas, ponešto od teoretičara, obrnuto ne važi. Na kraju priče, da­
leko veća hrpa prestiža nađe se na teoretičarevoj strani stola. Naročito u fizi­
ci visokih energija slava ide teoretičarim a, a eksperimentatori su se pretvorili
u visokospecijalizovane tehničare, koji rukuju skupocenom i komplikovanom
opremom . U ovih nekoliko decenija posle Drugog svetskog rata fizika se po­
čela definisati ponajviše studiranjem fundamentalnih čestica; najviše publicite­
ta dobili su opiti s akceleratorim a čestica. Spin, sim etrija, ’boja’, ’ukus’ - to
su glamurozne apstrakcije u toj struci. Utisak je bio kod većine laika koji pra­
te nauku, ali i kod znatnog broja naučnika, da fizika i jeste čestična fizika i
takoreći ništa drugo. A za studiranje sve manjih čestica, u sve kraćim interva­
lim a vrem ena, neophodna je sve veća količina energije. Zato je, tokom godi­
na, m ašinerija potrebna za dobre opite rasla, a uz taj rast išla je i prom ena pri­
rode posla. Njime se bave hiljade naučnika; za velike opite okupljaju se veli­
ke ekipe stručnjaka. U časopisu Pisma revije za fiziku, članci iz čestične fizi­
ke često se ističu ogrom nim spiskom autora; tih imena ima toliko da zauzmu
četvrtinu ukupne dužine članka.
Neki eksperim entatori, međutim, bili su ipak skloniji da rade sam i, ili u
parovim a, sa supstancam a koje su lakše dohvatljive. U oblastim a gde se to m o­
glo, hidrodinam ika je donekle gubila na ugledu, a fizika čvrstog stanja dobija-
la, štaviše proširila se toliko da je sebi dala novo ime, ’fizika kondenzovanog
stanja’; fizika opipljivog i čvrstog. U fizici kondenzovanog stanja, mašinerija
142 • Džejms Glajk

je bila jednostavnija. Provalija između teoretičara i eksperimentatora bila je ma­

nja. Teoretičari su se ponašali nešto manje snobovski, eksperimentatori nešto
manje defanzivno.
Pa ipak, perspektive tih dveju strana su se razlikovale. Bilo je sasvim nor­
malno da teoretičar prekine predavanje nekog eksperim entatora i postavi pita­
nje: Zar ne bi veći broj tačaka podataka bio ubedljiviji? Zar nije taj grafikon
malo neuredan? Z ar ne bi trebalo da se ovi brojevi prošire uz skalu, i niz ska­
lu, još za nekoliko redova veličine?
Takođe je bilo normalno da Hari Svini odreaguje tako što se uspravi do
svoje pune visine (oko 167 cm) i uzvrati: „Tačno. to je istina“ , s mešavinom
svog urođenog luizijanskog šarma i stečene njujorške sklonosti da se razbesni.
„To je istina ako imate na raspolaganju beskonačnu količinu podataka, bez im a­
lo šum ova.“ Onda se okrene opet ka tabli, uz pokret koji kao da 'o tp isu je’
onog dosadnog iz publike, i još kaže: „U stvarnosti, dabom e, imate ograniče­
nu količinu podataka, a oni su prožeti šumovima.“
Svini je eksperim entisao s opipljivom materijom. Tačka-prekretnica nastu­
pila je, za njega, kad je bio postdiplomac na univerzitetu Džons Hopkins. Ono
što je tamo bilo opipljivo, bilo je uzbuđenje oko čestične fizike. Jednom je in-
spirativni M arej Gel-M an došao i održao predavanje; Svini se sasvim ’prim io’.
Ali kad je osmotrio šta rade svi ostali postdiplomci, shvatio je da oni ili pišu
kom pjuterske programe, ili zavaruju komore za varničenje. Otišao je da popri­
ča s jednim starijim fizičarem koji je tada počinjao da radi na faznim prelazi-
ma - a to znači, na prelazim a m aterije iz tečnog stanja u čvrsto, iz nemagne-
tičnog u magnetično, iz provodljivog u superprovodljivo. Uskoro se našao u
praznoj sobi - u sobici, zapravo; bila je vrlo mala ali njegova, samo njegova.
U rukama mu se našao katalog opreme. Svini je počeo naručivati. Uskoro je ‘
imao jedan radni sto, jedan laser, neku opremu za hlađenje, i nekoliko sondi.
Konstruisao je aparat za merenje koliko se temperaturna provodljivost ugljen-
dioksida m enja oko one kritične tačke kad se on iz gasa pretvara u tečnost.
Većina ljudi očekivala je da će tu promena sposobnosti za provođenje toplote
biti mala. Svini je ustanovio da je ona hiljadostruka - prom enila se za faktor
hiljadu. Bilo je to uzbudljivo: sam sam cit, u jednom sobičku, otkriti nešto što
niko drugi ne zna. Gledao je 'kao s drugog sveta’ onu svetlost koja dopire iz
isparenja, svakog isparenja, blizu te kritične tačke; za takvu svetlost kaže se
da je opalescencija, zato što blago rasipanje svetlosnih zraka podseća na opal.
Haos • 143

Kao i mnogi aspekti haosa samog, fazne tranzicije uključuju jednu vrstu
makroskopskog ponašanja koje nije lako predvideti gledanjem mikroskopskih
detalja. Kad zagrevate neko čvrsto telo, njegovi molekuli vibriraju tom doda-
tom energijom . Guraju se van, hoće da iskoče iz svih stega; na taj način pri­
siljavaju telo da se širi. I što je više zagrevam o, ta supstanca se sve više širi.
Ali, na nekoj određenoj tem peraturi, pri nekom određenom pritisku, ova pro­
mena postaje nagla, diskontinuirana. Konopac smo rastezali, rastezali... dok se
nije otkinuo. K ristalna forma materije se rastura, m olekuli klize kud koji. O d­
jednom poštuju zakone fluida, zakone koje nikako niste mogli da izvedete iz
bilo kog aspekta ponašanja čvrstog (do maločas čvrstog) tela. Prosečna količi­
na energije kojom raspolažu atomi promenila se malo, malčice, jedva primet-
no; ali gle, taj materijal je sad tečnost! (Ili je magnet, ili je superprovodnik.)
U šao je u novo carstvo.
U laboratorijam a kom unikacijske firme AT&T Bel u Nju Džersiju, Ginter
Alers je ispitivao takozvanu superfluidnu tranziciju kod tečnog helijuma. To je
pojava da m aterijal, čija temperatura opada, u jednom trenutku postane nešto
kao m agična tečnost, bez ikakve primetne viskoznosti i trenja. Drugi su studi­
rali superprovodljivost. Svini, ne; Svini je studirao kritičnu tačku na kojoj teč­
nost 'preskače’ u gasovito stanje, i obratno. Svini, Alers, Pjer Berž, Džeri Go-
lab, M arcio Điljo - sredinom sedamdesetih godina ti eksperim entatori, i drugi
u SAD, Francuskoj i Italiji, svi iz te ’mlade tradicije’ da se istražuju fazni pre­
lazi, tragali su za novim problem im a. Kao što poštar odlično upozna stazice i
skrovite kutke u svom kom šiluku, tako su oni upoznali specifične oznake ko­
jim a se ’jav lja’ m aterija kad se sprema da pređe u drugo agregatno stanje. Pro­
učavali su baš sam onaj rub na kom e ona stoji tren pre nego što će se 'o ti­
snuti’ u to drugo stanje.
Naučna istraživanja o faznoj tranziciji ’hodala’ su s jednog gaznog kam e­
na analogije na drugi: pokazalo se da je tranzicija iz magnetičnosti u nemag-
netičnost slična onoj iz tečnosti u gas. Za prelaz iz fluidnosti u superfluidnost
pokazalo se da je sličan prelasku iz provodljivosti u superprovodljivost. M ate­
m atika jednog opita m ogla se primeniti na mnoge druge opite. Do kraja se­
dam desetih godina ovi problem i su, uglavnom, rešeni; otkrilo se ono što se tu
imalo otkriti. Ostalo je, m eđutim , pitanje koliko daleko se ta teorija može pro­
širiti. Za koje će se još prom ene u ovom svetu ispostaviti, kad ih vrlo pažlji­
vo pogledam o, da su fazne tranzicije?
144 • Džejms Glajk

Nije bila bogzna kako originalna ideja, ali, opet, nije ni pala baš svakome
na um: oprobati tehnike fazne tranzicije na problemu tokova fluida. Ne m no­
go originalno, je r su još veliki pioniri hidrodinamike, Rejnolds i Rejli, kao i
njihovi sledbenici početkom dvadesetog veka, opazili da pažljivo kontrolisani
opit s fluidom dovodi do promene u kvalitetu ponašanja - matem atičkim ter­
minima rečeno, do bifurkacije. U ćeliji s fluidom, na prim er, tečnost zagreva-
na s dna najednom prede iz nepokretnosti u kretanje. Fizičari su bili u iskuše­
nju da pretpostave da fizički karakter te bifurkacije podseća na promene sup-
stance kojoj se događa fazni prelaz.
A ideja nije baš pala svakome na um jer, za razliku od stvarne fazne tran­
zicije, ovde nema nikakve promene u samoj supstanci. Tečnost ostaje tečnost,
samo počinje da teče. Zašto bi m atem atika te promene odgovarala matematici
kondenzovanja nekog isparenja?

G odine 1973. Svini je držao nastavu na njujorškom Gradskom koledžu.

Džeri G olab, uozbiljeni mladić donekle dečačkog izgleda koji je upravo diplo­
mirao na H arvardu, držao je nastavu na Hejverfordu, nedaleko od grada Fila-
delfije. H ejverford je koledž za društvene nauke i za umetnost; po izgledu je,
otprilike, seoska idila. Ne baš idealna završna stanica na putanji jednog fiziča­
ra. N ije tu bilo nijednog studenta koji bi mogao pomagati u laboratorijskom
radu, i na druge načine popunjavati donju polovinu saradničkog odnosa men-
tor-proteže, koji je u naučnoistraživačkom radu tako važan. Golab je, m eđu­
tim, voleo da predaje, a prostorije za fiziku počeo je da unapređuje, tako da
su uskoro došle na glas kao značajan, kvalitetan centar za opitalni rad. Te go­
dine Golab je uzeo jedan slobodan semestar i otišao u Njujork da radi sa Svi-
nijem.
Imajući na umu analogiju između faznih tranzicija i nestabilnosti u fluidi­
m a, njih dvojica odlučiše da ispitaju klasični sistem tečnosti zarobljene izm e­
đu dva vertikalna cilindra. Onaj spoljašnji (koji je, zapravo, providna cev) m i­
ruje. Onaj unutrašnji (a to je pun valjak) rotira, i, čineći to, povlači tečnost sa
sobom. O na počinje da se kreće ukrug. Sistem je takav da tečnost ne može ni­
kud da ode. može samo da se kreće između te dve površine; nema rasipanja
po prostoru, kao kod mlazeva i talasa vode pod vedrim nebom. Bilo je dobro
poznato da će rotiranje unutrašnjeg valjka proizvesti kretanje koje se zove Ku-
et-Tejlorov tok. Slično bi bilo, ali malčice teže da se laboratorijski organizuje.
ako bi unutrašnji valjak mirovao a spoljašnji rotirao. Kad rotacija počne, i kad
Haos • 145

Tok između rotirajućih valjaka. Tok vode između dva valjka omogućio je Hariju Svi-
niju i Džeriju Golabu proučavanje nastajanja turbulencije. Sa povećavanjem brzine
okretanja, ustrojstvo stvorenih uzoroka postaje sve složenije. Najpre voda oblikuje
svojstveni obrazac toka nalik na naslagane prstenove. Zatim ti prstenovi počinju da se
mreškaju. Dva fizičara su laserom merila promenljivu brzinu vode nakon pojavljiva­
nja svake nove nestabilnosti.
146 • D žejms Glajk

malo dobije na brzini, pojavi se prva nestabilnost: tečnost formira jedan ele­
gantni obrazac nalik na gomilu naslaganih torusa - na prim er, unutrašnjih au­
tomobilskih gum a, što možete videti u nekom auto-servisu. Pojavljuju se, da­
kle, ’uštipci’ naslagani jedan na drugi, a svi kao da su navučeni na taj unutra­
šnji valjak. Imate neke trunčice u fluidu? Brzo će vam postati jasno da se one
ne kreću samo u stranu, nego i gore ili dole, ukrug oko debljine svog 'uštip­
k a’; a to znači da se trunčica u nekom trenutku i udaljava od spoljašnjeg sta­
kla, a zatim u svom kruženju počne i da mu se približava, i tako dalje. Za
ovo kruženje unutar kruženja već se znalo; Dž. I. Tejlor ga je video i izmerio
1923. godine.
D a bi studirali K uet-Tejlorov tok, Svini i Golab su napravili aparat koji je
lako stao na onaj radni sto. Spoljašnji stakleni sloj bio je velik otprilike kao
onaj valjak koji možete kupiti, sa tri ili četiri teniske loptice naslagane tačno
jedna iznad druge; poluprečnik je zapravo bio i manji od toga, nekih pet cen­
tim etara, a visina nešto malo veća, oko trideset centim etara. Unutrašnji cilin­
dar bio je od čelika, i ulazio je prilično tesno: za vodu je ostalo samo tri m i­
lim etra prostora. „Bilo im je to stvarno od štapa i kanapa“ , rekao je Frimen
D ajson, jedan od nekolicine neočekivanih vrlo uglednih posm atrača koji su na­
vraćali u taj sobičak narednih meseci. „Dvojica džentlm ena u stvarno jadnoj
laboratorijici, u suštini bez ikakvih para, a opit apsolutno predivan! Bio je to
početak dobrog kvantitativnog rada o turbulenciji.“
Njih dvojica imali su na umu taj legitim ni naučni zadatak koji bi im, kad
se objavi kao stručni rad, doneo standardno parčence priznanja, a zatim bio za­
boravljen. Svini i Golab su nam eravali da dokažu tačnost Landauovih ideja o
nastupanju turbulencije. Ušli su u opit nemajući nikakvog razloga da sum nja­
ju u tačnost tih ideja. Znali su da dinamičari fluida veruju u Landauovu sliku.
Kao fizičari, imali su naklonosti prem a njoj, zato što je odgovarala široj, op-
štoj slici o faznim tranzicijam a, a i zato što je sam Landau dao najupotreblji-
viji radni okvir za studiranje faznih tranzicija, zasnovan na njegovom uviđanju
da bi takvi fenomeni mogli biti podvrgnuti nekim univerzalnim zakonim a ko­
ji deluju jače od različitosti pojedinačnih, konkretnih supstanci. Kad je Hari
Svini studirao kritičnu tačku prelaska ugljen-dioksida između tečnog i gasovi-
tog agregatnog stanja, radio je to uveren da će posle moći da prenese svoje
nalaze i na istu takvu tačku za ksenon - što se i potvrdilo. Pa zašto onda ne
bi dokazao da turbulencija nastaje postupnim nagom ilavanjem neusklađenih rit­
m ova u fluidu koji se kreće?
Haos 147

Svini i Golab su za bitku s neurednošću pokretnih fluida pripremili arse­

nal finih opitalnih tehnika, razvijen tokom više godina studiranja faznih tran­
zicija pod najdelikatnijim okolnostima. Imali su laboratorijske stilove i merne
instrumente koji dinamičaru fluida nikad ne bi pali na um. D a bi se ustanovi­
lo šta se dešava u uskomešanoj tečnosti... laser. Zrak će zadirati u vodu; je ­
dan deo će se prelamati ili rasipati; taj deo će biti meren pomoću takozvane
doplerovske interferometrije. Podaci će pristizati tako munjevito da će morati
da ih pam ti i obrađuje kom pjuter - stvar koja se 1975. godine retko viđala na
laboratorijskom opitalnom stolu.
Landau je rekao da će se nove frekvencije pojavljivati jedna po jedna ka­
ko se tok bude intenzivirao. „Mi smo to pročitali“ , priseća se Svini, ,,i rekli
smo: fino, hajd’ sad da vidimo tranziciju, kako ona izgleda, u trenutku kad na­
ilazi neka nova frekvencija. G ledali smo, i, stvarno, videla se jedna vrlo jasno
definisana tranzicija. Onda smo usporavali i ubrzavali obrtanje cilindra, samo
malo, tako da se ta prom ena ponavljala, mnogo puta, pred nama. Vrlo jasno
definisana.“
Kad su počeli da prijavljuju naučnoj javnosti svoje rezultate, Svini i G o­
lab su naišli na sociološku barijeru između fizike i dinamike fluida. Bila je to
granica s dosta živopisnim karakteristikama. Od nje je zavisilo koja će biro-
kratija finansirati čije istraživanje, u okvirima Nacionalne fondacije za nauku.
Početkom osamdesetih godina, Kuet-Tejlorov opit opet je bio fizika, ali 1973.
bio je samo obična dinam ika fluida. Onim ljudima koji su imali neku uhoda-
nost u dinam ici fluida, m eđutim , prve cifre koje su počele stizati iz majušne
laboratorije G radskog koledža bile su sumnjive. Gledali su ih podozrivo jer su
bile suviše čiste. Dinam ičari fluida naprosto nisu verovali u njih. Nisu bili na­
viknuti na opite izvedene preciznim stilom fazno-tranzicione fizike. Osim toga,
s gledišta dinamike fluida, nije bilo lako videti zašto se neko uopšte bavi ta­
kvim opitim a, u čemu je teorijska poenta toga. Kad su Svini i Golab sledeći
put pokušali da dobiju pare iz tog nacionalnog budžeta za nauku, odbijeni su.
Neki ocenjivači nisu verovali u istinitost njihovih rezultata, a drugi ocenjivači
govorili su da u tim rezultatim a nema ničeg novog.
Ali opit uopšte nije prekidan. „Imali smo tranziciju, veoma jasno definisa-
nu“ , kaže Svini, ,,i to je bilo super. Zato smo krenuli dalje, u potragu za sle-
dećom .“
Tu se očekivana Landauova sekvenca srušila. Opit nije potvrdio teoriju.
Sledeća tranzicija sastojala se u tome što je voda preskočila sav preostali da­
148 • Džejms Glajk

lji put odjednom , i uskomešala se sasvim, bez ikakvih prim etnih novih među-
koraka. Nisu se pojavile nove frekvencije; nije bilo postupnog napredovanja ka
sve većoj kom pleksnosti. „Konstatovali smo da je kretanje haotično.“
Nekoliko meseci kasnije jedan mršavi, veoma šarmantni Belgijanac poja­
vio se na vratim a njihove laboratorije.

David Ruele je ponekad govorio da postoje dve vrste fizičara, jedni koji
odrastaju rasturajući svoje radio-aparate (bilo je to u vremenima pre integrisa-
nih kola, kad ste još mogli da zavirujete u žice i u narandžasti sjaj vakuum-
skih ’lam pi’ unutra, pa i da zamišljate kako elektroni lete kroz njih...) i drugi
koji u detinjstvu mućkaju nešto sa svojim kompletom opreme ’Mali hem ičar’.
Ruele se igrao s hem ikalijam a, doduše ne s onakvim kom pletim a kakvi su se,
u kutiji, prodavali po A m erici, nego s hem ikalijama koje mu je rado i veselo
prodavao lokalni apotekar (iako su neke bile otrovne, a neke eksplozivne). R u­
ele ih je na svoju ruku m ešao, m ućkao, zagrevao, kristalizovao, ponekad i ak­
tivirao baš nam erno da eksplodiraju. Rođen u Gentu 1935. godine, kao sin pro­
fesora fiskulture i univerzitetske profesorke lingvistike, on se opredelio za ka­
rijeru u apstraktnim prostorim a nauke, ali nikad nije izgubio sklonost prema
onoj opasnijoj strani prirode, koja ume da iznenadi tajnim razm nožavanjem glji­
vica ili onim jakim BUM! kad si pomešao šalitru, sumpor i ćum ur pa potpa­
lio.
Glavni svoj doprinos nauci Ruele je, ipak, dao u matematičkoj fizici, i to
u istraživanju haosa. Do 1970. već je uspeo da se zaposli u Institutu za viša
naučna istraživanja, blizu Pariza, dakle u francuskoj instituciji koja je bila sa­
činjena po uzoru na američki Institut za napredne studije u Prinstonu. Do tad
je , takođe, razvio i svoju naviku, koje se potom čitavog života držao, da s vre­
mena na vreme ode na usam ljeničko pešačenje, koje je trajalo i po nekoliko
nedelja, samo s rancem na leđim a, kroz pustoš i divljinu Islanda ili zabačenih
delova M eksika. Često se dešavalo da ne vidi nikoga. Ponekad je nailazio na
ljude i prihvatao njihovo gostoprim stvo - možda nekoliko tortilja, lepinjica od
zdrobljenog kukuruza, bez ikakve masnoće, biljne ili životinjske. Tada je imao
osećaj da je dospeo u svet kakav je postojao pre dve hiljade godina. Pa bi se
vratio u Institut i nastavio svoju naučnu egzistenciju, samo još malo mršaviji
u licu, kože još malo jače zategnute preko okruglog čela i šiljaste donje vili­
ce. Ruele je čuo predavanja Štiva Sm ejlija o potkovičastoj mapi i o haotičnim
m ogućnostim a dinamičkih sistema. Takođe je porazmislio o turbulenciji fluida
Haos • 149

i o klasičnoj Landauovoj slici o tome. Podozrevao je da su ta dva sistema ide­

ja u međusobnoj srodnosti - i protivrečnosti.
Ruele nije imao iskustva s tokovima fluida, ali to ga nije obeshrabrilo, baš
kao što nije obeshrabrilo njegove mnogobrojne neuspešne prethodnike. „Uvek
nespecijalisti nalaze nove stvari“ , govorio je on. „Ne postoji prirodna duboka
teorija turbulencije. Sva pitanja koja o turbulenciji možete postaviti, po svojoj
prirodi su generalna, i samim tim pristupačna nespecijalistim a.“ Lako je bilo
videti zašto se turbulencija opire analizi. Jednačine fluidnog toka su nelinear­
ne parcijalne diferencijalne jednačine, nerešive osim u specijalnim slučajevima.
M eđutim , Ruele je razradio apstraktnu alternativu Landauovoj slici, zaogrnutu
u jezik Sm ejlija, sa slikom prostora kao mekanog, podatnog materijala koji se
može gnječiti, rastezati, pa i presavijati u potkovičaste oblike. U svom institu­
tu Ruele je , zajedno s jednim holandskim matem atičarem koji im je bio u po-
seti a koji se zvao Floris Takens, napisao stručni rad; zajednički su ga objavi­
li 1971. Njihov stil bio je prepoznatljivo matematički - fizičari, čuvajte se! -
što je značilo da pasusi uvek počinju naslovima „Definicija“ , „Propozicija“ ili
„D okaz...“ posle kojih sledi neizbežno zadiranje u samu stvar: „Neka....“
„Propozicija (5.2). Neka X ^ bude jednoparam etarska porodica vektor-
skih polja na Hilbertovom prostoru H takvom d a ...“
M eđutim , naslov je sugerisao vezu sa stvarnim svetom: „ 0 prirodi turbu­
lencije“ . Bio je to hotim ični odjek Landauovog slavnog naslova „ 0 problemu
turbulencije“ . Jasna svrha Rueleovih i Takensovih argumenata protezala se da­
lje od matematike: hteli su da ponude supstitut za tradicionalno gledanje na
početak turbulencije. Umesto nagom ilavanja frekvencija, koje bi vodilo ka bes­
konačnosti nezavisnih kretanja koja se preklapaju (superponiraju) jedno preko
drugog, predlagali su da samo tri nezavisna kretanja proizvedu celokupnu kom ­
pleksnost turbulencije. Kasnije se ispostavilo da je, gledano sa stanovišta čiste
m atem atike, jedan deo njihove logike bio opskurne vrste, ili pogrešan, ili po­
zajmljen - o tom e se diskutovalo i petnaest godina kasnije.
Ali njihov uvid, kom entari, marginalije, i fizika utkana u taj stručni rad,
učiniše od njega trajni dar. Najzavodljivija od svega bila je jedna slika kojoj
su autori dali naziv čudni atraktor. Kasnije je Ruele zaključio da se ta fraza
nam etnula naučnom svetu zato što je bila psihoanalitički „sugestivna“ . Postigla
je takav status u haosološkim studijam a, da su se on i Takens kasnije godina­
ma borili i otim ali, ispod učtive fasade, za slavu izumitelja. Istina glasi da ni
jedan ni drugi ne pamte tačno ko je prvi smislio izraz ’čudni atraktor’. Takens,
150 • D iejm s Glajk

visok, crven u licu, žestoki Nordijac, umeo je reći: „Da li ste ikada pitali B o­
ga je li on stvorio ovaj prokleti kosmos?... Ne pam tim , ne sećam se ničeg...
Ja često stvaram a posle ne pam tim kako je to išlo“ ; dok je Ruele, stariji po
autorskom starešinstvu nad tim radom , govorio tiho: „Zadesilo se da je Takens
bio u poseti Institutu. Različiti ljudi rade različito. Ima ljudi koji bi pokušali
da napišu rad sasvim sam i, da bi sva slava pripala samo njim a.“
Čudni atraktor živi u faznom prostoru, koji je jedan od najmoćnijih pro­
nalazaka m oderne nauke. Fazni prostor nam daje način da brojeve pretvorimo
u slike, tako da apstrahujemo svaku trunčicu bitne inform acije o nekom siste­
mu pokretnih delova, mehaničkih ili fluidnih, i da napravimo fleksibilnu 'm a­
pu za vožnju’ kroz sve m ogućnosti, nešto kao auto-kartu, odnosno plan svih
mogućih puteva. Fizičari su već radili s dve jednostavnije vrste ’atraktora’: bi­
le su to fiksirane tačke i ograničeni ciklusi, a reprezentovali su ponašanje ko­
je dospeva do postojanog stanja, i ponašanje koje se neprekidno ponavlja.
U faznom prostoru, celokupno naše znanje o jednom dinamičkom sistemu
u jednom trenu vremana kolapsira, to jest sažima se u jednu jedinu m atem a­
tičku tačku. Ta tačka, za nas, jeste taj dinamički sistem - u tom trenu. A već
u sledećem trenutku nešto se promenilo, sistem se promenio, makar i malo, pa
se i tačka malo pomakla. Tačka se kreće, dakle, ona putuje, i time ispisuje
istoriju tog dinamičkog sistema; prolazi vreme, a tačka odmiče nekom svojom
orbitom kroz fazni prostor.
Kako je m oguće sve inform acije o jednom komplikovanom sistemu složi­
ti u jednu jedinu tačku? Lako, ako vaš sistem ima samo dve promenljive ve­
ličine. Lako, je r odgovor uzim am o ceo, već gotov, iz one kartezijanske (a to
znači: po Reneu Dekartu) geom etrije koju su nam profesori predavali u sred­
njoj školi. Imate horizontalnu osu, i vertikalnu. Jedna prom enljiva (varijabilna)
veličina odm erava se duž jedne ose, druga duž druge. Ako odabrani dinam ič­
ki sistem predstavlja klatno koje se njiše, i koje nije podložno apsolutno nika­
kvom trenju, jedna prom enljiva je položaj a druga je brzina; ta dva broja me-
njaju se neprestano, tačka do tačke daje putanju, koja je zatvorena petlja: po­
navljače se beskrajno. Tačka će ići ukrug, ukrug, po toj istoj putanji, zauvek.
Isti taj sistem ali na višem nivou energije (ako smo gurnuli klatno jače, tako
da ono postiže veći otklon i veću brzinu) znači da će petlja u faznom prosto­
ru biti slična prvoj, ali veća.
Ako toj slici dodamo malo realizm a, i setimo se da trenje i te kako po­
stoji, slika se menja. Nisu nam potrebne jednačine kretanja da bismo znali šta
Haos • 151

Brzina je jednaka nuli

kada klatno počinje da
se klati. Položaj je ne­
gativan broj, otklon
od središta ka levoj
strani.

Dva broja određuju

jednu tačku u dvodi-
menzionalnom faznom
prostoru.

Brzina je najveća kad

klatno prođe kroz nu­
lu.

Brzina ponovo pada

na nulu, a potom po­
staje negativna, odaju­
ći kretanje nalevo.

Drugo viđenje klatna. Tačka u faznom prostoru (desno) sadrži sve informacije o sta­
nju dinamičkog sistema u svakom trenutku (levo). Za jednostavno klatno, dva broja
su - brzina i položaj - sve što moramo da znamo.

Tačke prate liniju koja omogućuje vizuelnu

predstavu neprekidnog dugoročnog ponaša­
nja dinamičkog sistema. Ponavljajuća petlja
predstavlja sistem koji se večno ponavlja u
pravilnim razmacima.
Ako je ponavljanje ponašanja stabilno, kao
kod časovnika sa klatnom, tada se sistem na­
kon manjih perturbacija vraća na svoju orbi­
tu. U faznom prostoru orbita privlači druge
bliske putanje; ona je atraktor.
152 • Džejms Glajk

mora na kraju da bude s tim klatnom. Njegova sudba je jasna. Posle sve sla­
bijeg i slabijeg njihanja, klatno će (nizom sve manjih orbita) stići na vrlo do­
bro poznatu tačku, u centru, a brojevi kojim a je ta tačka određena jesu slede-
ći: položaj 0, brzina 0. Ova centralana tačka, koja nikud nije išla (jer je fiksi­
rana) 'privlačila’ je putanju klatna k sebi, od samog početka. Umesto da se pe­
tlja ponavlja večno ukrug, smanjivala se i smanjivala, bilo je to spiralno kre­
tanje ka unutra. Trenje rasipa energiju sistema; u faznom prostoru, to se vidi
kao sažim anje, kao da nešto vuče, vuče ka centru, iz spoljašnjih regiona viso­
ke energije ka unutrašnjim regionima niže energije. Atraktor - ovaj je najpro­
stije moguće vrste - deluje kao tačkasti magnet usađen u razvučenu gumenu
opnu.
Jedna od prednosti ovog sagledavanja različitih stanja kao tačaka u prosto­
ru sastoji se u tom e što je promenu lakše videti. Sistem čije varijabilne vred-
nosti stalno rastu ili opadaju postaje pokretna tačka, kao m uva koja leti po so­
bi. Ako se neke kombinacije varijabilnih vrednosti nikad ne dešavaju, naučnik
naprosto zamisli da je taj deo sobe 'zabranjen’: muva tamo nikad ne ide. Ako
se sistem ponaša periodično, to znači da posle nekog vremena dođe u tačno
isto stanje - dakle, muva leti kroz fazni prostor jednom zatvorenom putanjom
i ponavlja je isto, svaki put iz početka. Tako dobijamo 'portrete' raznih fizič­
kih sistema u faznom prostoru, a oni nam otkrivaju određene obrasce, određe­
ne pravilnosti koje bi inače bile nevidljive, kao što infracrvena fotografija ot­
kriva stvari koje zaista postoje ali su samo malo izvan dohvata ljudske percep­
cije. Kad naučnik razgleda jedan fazni portret, on se maštom prenosi natrag ka

Atraktor može biti i tačka. Za klatno

koje stalno trenjem gubi energiju, sve
se putanje spiralno kreću prema unu­
tra, prema tački koja predstavlja stabil­
no stanje - u ovom slučaju stabilno
stanje bez ikakvog kretanja.
Haos • 153

samom fizičkom sistemu. Pa kaže: Hm, ova petlja odgovara onoj periodično­
sti. Ovo uvrnuće je zbog one promene. A-ha, evo potpuno praznog mesta, ono
odgovara onoj fizičkoj nemogućnosti.
Čak i u samo dve dimenzije, fazno-prostorni portreti umeli su ogromno da
iznenade, a računar na vašem radnom stolu bio je dovoljan da ih crta, štaviše
da ih prikazuje u živopisnim bojama. Gledate kako trajektorija napreduje po
ekranu - i m enja boju. Neki fizičari počeli su da prave filmove i video-trake
da bi ih pokazivali kolegama, a neki matematičari u K aliforniji počeli su ob­
javljivati knjige sa serijama zelenih, plavih i crvenih slika koje su bile pore­
dane jedna do druge kao u stripovim a - zato su trpeli malčice zlobne primed-
be kolega da su to 'stvarno haos stripovi’. Ali, dve dim enzije, samo dve, ni­
su bile ni izdaleka dovoljne da pokriju sve vrste sistema koje su fizičari žele-
li da studiraju. Slike su morale prikazati veći broj varijabilnih faktora, ne sa­
mo dva, a to je značilo da su morale imati još dimenzija. Svaki delić dinam ič­
kog sistema koji se može kretati nezavisno jeste jedan varijabilni faktor, a to
znači: još jedan stupanj slobode. Svaki novi stupanj slobode zahteva još jednu
dimenziju u faznom prostoru, da bi samo jedna m atem atička tačka mogla sa­
držati dovoljno inform acija da jednoznačno (bez ikakve neodređenosti i dvo-
smislice) odredi stanje sistema u tom trenutku. One proste jednačine koje je
Robert Mej studirao bile su jednodim enzionalne - bio je dovoljan jedan jed i­
ni broj, koji je značio, recim o, temperaturu nečega, ili brojnost neke populaci­
je. Bila je dovoljna samo vremenska osa i jedna uspravna osa na kojoj se uvek
mogao naći veći ili manji broj, po potrebi. Lorencov na-minimum-svedeni si­
stem konvekcije fluida bio je trodimenzionalan, ne zato što se tečnost zaista
kreće kroz sve tri dim enzije, nego zato što su bila uvek potrebna tri broja da
bi se 'zakucalo’ tačno stanje fluida u tom trenutku.
Prostori sa četiri, pet. ili više dimenzija naporni su za vizuelnu maštu čak
i najagilnijeg topologa. A li, kompleksni sistemi imaju mnogo nezavisno pro-
menljivih. M atem atičari su morali da se pomire sa činjenicom da sistemi koji
imaju beskrajno mnogo stupnjeva slobode - neobuzdana priroda koja se ispo-
ljava u bučanju i komešanju vodopada, ili u funkcionisanju nepredvidljivog mo­
zga - zahtevaju fazni prostor s bezbroj dimenzija. A li, ko može rukovati ne­
čim takvim? Bila je to m atem atička hidra, nem ilosrdna, nepodložna ma kakvoj
kontroli, i bila je Landauova slika turbulencije: beskrajno mnoštvo raznih m o­
dusa, bezbroj stupnjeva slobode, pa i dimenzija beskonačno mnogo.
154 • D iejm s Glajk

Fizičar je imao dobre razloge da s antipatijom gleda model koji u prirodi

nalazi tako malo jasnoće. Ako su morali upotrebiti nelinearne jednačine kreta­
nja fluida, ni najbrži superkompjuteri na ovoj planeti nisu mogli da prate tur­
bulentno kretanje čak ni u samo jednom kubnom centim etru vode za period
duži od prvih nekoliko sekundi. Krivicu za ovo moram o, svakako, tražiti više
na strani prirode nego kod Landaua. ali, ipak, Landauova slika nije se uklapa­
la. Fizičaru se moglo dopustiti da podozreva, i bez nekog konkretnog sazna­
nja, da tu negde postoji još neki princip, koji, međutim, još ne uspevamo da
otkrijemo. Veliki kvantni teoretičar Ričard P. Fejnman izrazio je to osećanje.
„Uvek mi sm eta to što je, po zakonima prirode kako ih razumemo danas, ra­
čunskoj mašini potreban beskonačan broj logičkih operacija da izračuna šta se
dešava makar i u najmajušnijem regionu prostora, makar i u najkraćem vreme­
nu. Kako je m oguće da se tako mnogo dešava u tako malom prostoru? Zašto
bi bila potrebna beskonačna količina logike da se dokuči šta će jedno vrlo, vr­
lo malo parče vrem e-prostora uraditi?“
Kao i mnogi drugi koji su se upustili u studiranje haosa, David Ruele je
naslućivao da vidljivi obrasci turbulentnog toka - mlazići zapetljani m eđusob­
no, spiralna vrtloženja, kruženja koja se uzdignu pred našim pogledom i opet
nestanu - moraju odražavati neku pravilnost objašnjenu zakonim a koje još ni­
smo otkrili. U njegovom umu bilo je uverenje da disipacija energije u turbu­
lentnom toku m ora svakako dovesti do neke kontrakcije slike u faznom pro­
storu, mora da vuče ka nekom atraktoru. Ali taj atraktor ne može biti tačka,
jer se u sistem neprestano doliva nova energija, tako da se zaustavljanje nikad
neće dogoditi. Pa, kakav bi to atraktor mogao biti? Po važećoj dogmi, mogao
je to biti samo još atraktor periodični, a to je onaj koji je unutrašnji lim it svih
ciklusa, dakle, ’najunutrašnjija’ od svih orbita. Ako klatno ne samo gubi ener­
giju (trenjem) nego je i dobija, m ožda dejstvom neke opruge koja ga svaki put
malo podgurne, tako da se oscilacije i pojačavaju a ne samo prigušuju, stabil­
na orbita može biti zatvorena petlja u faznom prostoru, koja će dočarati rav-
nomerno klaćenje klatna u starinskom zidnom časovniku ispod koga visi teg
na lančiću. Gde god da započne prvi odnjihaj klatna (iz bilo kog početnog po­
ložaja), putanja će se ustaliti i držaće se stalno te iste, jedne orbite. M eđutim,
hoće li? Postoji ipak i početno stanje s tako malo energije da se prvi zanjihaj
zaustavi i sat ne proradi. Znači, sistem ipak ima dva atraktora, jedan je zatvo­
rena petlja a drugi je fiksirana tačka. Svaki atraktor ima svoj ’bazen’ baš kao
što dve susedne reke imaju svaka svoj sliv.
Haos • 155

Kratkoročno gledano, svaka tačka u faznom prostoru mogla bi biti jedno

ponašanje dinamičkog sistema. Dugoročno gledano, jedina moguća ponašanja
su atraktori sami. Sve druge vrste kretanja su prolazne. Po definiciji, atraktori
imaju važnu vrlinu stabilnosti - u stvarnom sistemu, gde su svi pokretni delo-
vi podvrgnuti kojekakvom drmusanju i drhturenju zbog buke (tj. šumova) sa­
mog sveta oko nas, kretanje teži da se vrati svome atraktoru. Neka džomba
m ože odgurnuti trajektoriju udalj, privremeno, ali privrem ena kretanja, koja su
zbog toga nastala, brzo će zamreti. Čak i ako na časovnik s klatnom skoči
m ačka, i sasvim ga izbije iz normalnog otklona, taj časovnik neće od tad po­
kazivati 62-sekundne minute. Turbulencija u fluidu bila je kretanje sasvim dru­
gog reda, je r nikada nije davala samo jedan jedini ritam pred kojim bi svi osta­
li ritmovi iščezli. Dobro poznata karakteristika turbulencije bila je to što je u
njoj istovremeno prisutan ceo široki spektar mogućih ciklusa. Turbulencija je
kao takozvani ’beli šum ’ (engl, white noise) ili statik. Z ar je moguće da tako
nešto nastane iz prostog, determinističkog sistema jednačina?
Ruele i Takens su se zapitali postoji li još neka vrsta atraktora, drugačija,
koja bi imala odgovarajući skup odlika. Taj atraktor bi morao da bude stabi­
lan - da predstavlja konačno stanje jednog dinamičkog sistema u jednom buč­
nom svetu. Ali, i niskodim enzionalan - da njegova orbita bude možda nešto
nalik na kutiju, ako je broj stupnjeva slobode mali. Da bude neperiodičan - da
se nikada ne ponovi, i da nikad ne uđe u postojani ritam zidnog časovnika s
klatnom i tegom. G eometrijski gledano, bila je ovo zagonetka: koja bi se to
vrsta orbite m ogla nacrtati u ograničenom prostoru tako da se nikad ne pono­
vi i da nikad ne preseče samu sebe - jer, ako bi ijednog trenutka dospela u
istu tačku gde je nekad bila (bilo koju, samo jednu) od tog trena bi morala
produžiti istom putanjom. D a bi proizvela svaki ritam , ta putanja morala je bi­
ti beskonačno dugačka linija u konačnom prostoru. D rugačije rečeno - samo
što izraz tada još nije bio pronađen - morala je biti fraktalna.
Oslanjajući se na m atem atičko rezonovanje, Ruele i Takens govorili su da
takva stvar mora postojati. Oni je nikada nisu videli, niti nacrtali. Ali, i sama
javno saopštena tvrdnja da mora postojati, bila je dovoljna. Kasnije, držeći go­
vor pred plenarnom sednicom M eđunarodnog kongresa matem atičara u Varša-
vi, s udobnom prednošću gledanja u prošlost, Ruele je rekao: „Reakcija nauč­
ne javnosti na naš predlog bila je veoma hladna. Naročito su ideju da konli-
nualni spektar mora biti povezan s nekoliko, ali ne mnogo, stupnjeva slobode,
mnogi fizičari dočekali kao jeres.“
156 • DŽejms Glajk

Ipak, fizičari su bili ti koji su (doduše, samo šačica njih) sagledali značaj
tog rada iz 1971. godine i krenuli da rade na implikacijama.

Zapravo, godine 1971. u naučnoj literaturi već je postojao jedan mali li­
nearni crtež te nezam islive zveri koju su Ruele i Takens pokušavali da prizo­
vu u život. Edvard Lorenc je naknadno dodao taj crtež svom stručnom članku
iz 1963, onom o determ inističkom haosu. Bila je to slika sa samo dve petlje
na levoj strani - od kojih je jedna bila unutar druge - i pet petlji na desnoj
strani. Ukupno samo sedam, ali da bi tih sedam bilo konstruisano na hartiji,
kom pjuter je ista izračunavanja morao ponoviti 500 puta. Tačka u kretanju duž
ove trajektorije u faznom prostoru morala je proći ćelom dužinom , jednom pe­
tljom, pa drugom , pa trećom... tako redom , i na kraju sedmom petljom , sve do
samog kraja. To je prikazivalo laganu, haotičnu rotaciju fluida, modelovanu po­
moću one tri Lorencove do kraja uprošćene jednačine za konvekciju. Pošto je
sistem imao tri nezavisno prom enljiva faktora, ovaj atraktor je ležao u trodi­
menzionalnom faznom prostoru. Iako je Lorenc nacrtao samo delić atraktora,
video je u njemu više nego što je nacrtao: video je jednu vrstu duple spirale,
nalik na par leptirovih krila istkanih izuzetno vešto. Kad je sve jača vrelina
dna prisiljavala fluid da kruži u istom pravcu, trajektorija je ostajala na jednoj
strani, na desnom krilu; a kad se ’valjak’ fluida zaustavljao i počinjao okreta­
ti na suprotnu stranu, trajektorija je prelazila na drugo krilo.
Ovaj atraktor bio je stabilan, niskodimenzionalan, i neperiodičan. N ikada
nije mogao preseći sebe, je r ako bi se to desilo, ako bi se makar i na tren vra­
tio u m a koje ranije stanje, od tog trenutka morao bi se ponavljati sasvim isto,
bila bi to periodična petlja. A to se nije dešavalo nikad - u tom e se sastojala
divota ovog atraktora. Ova nam otavanja i spiralisanja imala su beskonačnu, ’in-
finitnu’ dubinu, nikada se nisu sasvim spajala, nikada presecala. A ipak su osta­
jala unutar jednog ograničenog prostora, unutar jedne kutije. Kako je to mo­
guće? Kako može beskonačno mnogo različitih staza da leži u jednom om eđe­
nom prostoru, čija veličina je konačna?
U eri pre nego što su M andelbrotove slike fraktala potopile celu naučnu pi­
jacu, detalje konstruisanja takvog oblika bilo je teško zamisliti, i Lorenc je, u
svom prvom, provizornom opisu priznao „da se ukazuje nešto što izgleda kao
kontradikcija“ . „Teško je pomiriti spoj dveju površina, koje sadrže svaka po jed­
nu spiralu, s nesposobnošću dve trajektorije da se stope u jednu“ , pisao je on.
Ali, video je jedan odgovor, previše delikatan da bi njegov kom pjuter s onako
Haos • 157

prostim izračunavanjima mogao da mu se primakne. Kad god se, naoko, učini

da se linija presekla sama sa sobom na nekom mestu, površina (uvideo je on)
mora biti da se razlistava u dve površine, u stilu dva izuzetno tanka sloja li­
snatog testa. „Vidimo da je svaka površina zapravo par površina, tako da na
mestu gde nam se čini da se stapaju u jednu istu, postoji zapravo već četiri po­
vršine. Taj proces ponavlja se već pri sledećem kruženju, tako da zapravo ima
osam površina, i tako dalje. Konačno zaključujemo da je pred nama beskonač­
ni kompleks površina; ima ih bezbroj. Svaka je izuzetno blizu jednoj ili drugoj
od dve površine koje se stapaju.“ Nije čudo što je godine 1963. meteorolog Lo-
renc ostavio takve spekulacije po strani, i nije čudo što je deset godina kasni­
je Ruele bio zaprepašćen. maltene sav izvan sebe, kad je konačno doznao za
Lorencov rad. U kasnijim godinama uspeo je jednom i da poseti Lorenca. ali
je otišao pomalo razočaran što nisu više razgovarali o teritoriji koja im je u na­
uci bila zajednička. Lorenc je, karakteristično učtiv, pretvorio taj susret u dru­
štveni, pa su njih dvojica, sa suprugama, otišli u muzej likovne umetnosti.

Prvi čudni atraktor. Edvard Lo­

renc je 1963. mogao da izraču­
na samo prvih nekoliko niti
atraktora svog jednostavnog si­
stema jednačina. Ali video je da
preplitanje dva spiralna krila si­
gurno ima izuzetno složeno
ustrojstvo na nesagledivo malim
skalama.
158 • Džejms Glajk

Napori da se krene za nagoveštajima koje dadoše Ruele i Takens račvali

su se u dve različite staze naučnog rada. Jedna je bila teorijska bitka da se
čudni atraktori vizuelizuju. Da li je Lorencov atraktor tipičan? Koje druge vr­
ste oblika su moguće? D ruga staza bio je opitalni rad čiji cilj je bio da potvr­
di ili obori veom a nem atematički ’skok čiste vere’ koji je sugerisao da se čud­
ni atraktori mogu primeniti na haos u prirodi.
U Japanu, studiranje električnih kola koja su imitirala ponašanje m ehanič­
kih opruga - ali mnogo brže - omogućilo je Jošisuke Uedi da otkrije jedan
izuzetno lep skup čudnih atraktora. (Ali je naleteo na istočnjačku varijantu one
hladnoće kojom je Ruele dočekan: „Vaš rezultat je samo jedna, maltene peri­
odična oscilacija. Nemojte stvarati sebičan koncept postojanih stanja.“) U Ne-
mačkoj je Oto Resler, lekar koji se nije bavio lečenjem nego hernijom pa te­
orijskom biologijom a odatle prešao u haosologiju, započeo proučavanje osla­
njajući se na svoju čudnovatu sposobnost da sagleda čudne atraktore najpre kao
filozofske objekte, a kasnije da dopusti da matematika ’sama usledi’. Reslero-
vo ime ostaje vezano za jedan izuzetno jednostavan atraktor u obliku trake ko­
ja je samo malo savijena, i mnogo je proučavan zato što se lako crta. On je
sebi vizuelno dočarao i atraktore u više od tri dimenzije. „Kobasica u kobasi­
ci u kobasici“ , govorio je, „izvadite je, presavijete, zgnječite, i vratite.“ U isti­
nu, presavijanje i gnječenje prostora bilo je ključ za konstruisanje čudnih atrak­
tora, i m ožda ključ za dinamiku stvarnih, materijalnih sistem a zbog kojih se
uopšte došlo na pomisao o čudnim atraktorima. Resler je osećao da ti oblici
otelotvoruju jedan od samoorganizujućih principa sveta. Zam išljao je nešto na­
lik na onu 'čarapu za vetar’ koja se vijori na mnogim aerodromima. „То vam
je cev, otvorena na jednom kraju ali zatvorena na onom drugom “ , govorio je,
„а vetar uspeva da se ugura unutra. Tam o ostaje zatvoren, ne može nikud. Ia­
ko ne bi hteo, on radi nešto, njegova energija čini nešto produktivno, kao što
je činio đavo u srednjovekovnim pričama. Princip je ovaj: priroda radi nešto
protiv svoje volje, zapliće se i zam ršuje, i tako rađa lepotu.“
Napraviti sliku jednog čudnog atraktora nije bilo baš trivijalno lako. Tipi­
čan slučaj bio je da orbite ’prošivaju’ jedan isti prostor sve nanovo i nanovo,
ukrug, stvarajući jednu škrabociju koja se posle dužeg vremena sva zamrači od
mnogobrojnih linija, tako da u njoj nikakvu unutrašnju strukturu ne uspevamo
razabrati. Da bi se ova tkanja u tri dimenzije pojednostavila u pljosnatu sliku,
naučnici su koristili tehniku projekcije, ali ona često samo ’spljeska’ nerazu­
mljivu trodimenzionalnu sliku u jo š manje razumljivu dvodimenzionalnu. Ku-
Otkrivanje građe atraktora. Čudni atraktor (gore) - najpre jedna kriva, potom deset,
pa stotine - ocrtava haotično ponašanje rotora, klatna koje se klati u punom krugu,
pogonjenog energičnim poticanjem u pravilnim razmacima. Do trenutka iscrtavanja
1.000 krivih (dole), atraktor je postao neprobojno zapletena nit.
Da vidi unutrašnju građu, računar će uzeti presek atraktora, tzv. Poenkareov presek.
Tehnika svodi trodimenzionalnu sliku na dve dimenzije. Svaki put kad kriva prelazi
ravan, ona označava tačku, pa se postepeno pojavljuje uzorak sa mnoštvom pojedino­
sti. Ovaj primer ima više od 8.000 tačaka, gde svaka predstavlja punu krivu oko atrak­
tora. U stvari, „uzorak“ sistema se uzima u pravilnim razmacima. Jedna vrsta infor­
macija je izgubljena, dok se druga prikazuje sa mnogo pojedinosti.
160 • D iejm s Glajk

dikamo više otkrivala je 'povratna m apa’, poznata i kao Poenkareova mapa; tu

se, u suštini, uzme samo jedan poprečni isečak čudnog atraktora, i taj dvodi-
menzionalni uzorak se nanese na hartiju, kao kad patolog izreže vrlo tanak sloj
nekog tkiva i stavi ga na staklenu pločicu pa pod mikroskop.
Poenkareova mapa oduzima atraktoru jednu dim enziju, a atraktorovu ne­
prekidnu liniju pretvara u zbirku tačaka. Kad ovako redukuje atraktor na Po-
enkareovu m apu, naučnik podrazum eva da će se pri tom e ipak sačuvati neki
bitni podaci o atraktorovom kretanju. Na primer, naučnik može da zamisli in-
sekta koji leti kroz ekran, ukrug, ukrug, ali pri svakom krugu pravi i neke m a­
le uspone ili padove, pomake levo-desno, ili zaobilazna kruženja oko 'prstena'
atraktora. Pretpostavim o da taj zamišljeni ’insekt’ savršeno lako izleće iz ekra­
na, ka naučniku, ali isto tako lako i uleće u ekran, u dubinu monitora. Pretpo­
stavimo takođe da taj majušni imaginarni ’insekt’ pri svakom proletanju baš
kroz samu površinu ekrana ostavi na njoj jednu blistavu tačkicu. M nogo nje­
govih kružnih proletanja ostaviće mnogo tačkica. Tako će se možda dobiti ne­
kakva nasum ična brljotina svetlosti, a možda i neki oblik koji ima smisla.
Ovaj proces odgovara uzimanju uzorka s vremena na vreme, odnosno pe­
riodičnom snim anju stanja. (Periodičnom, ne neprekidnom.) M ora se doneti od­
luka kad da se snima stanje, odnosno, gde da se načini poprečni presek atrak­
tora i izvadi tanki isečak. Ovo daje istraživaču mogućnost da se postavi do ne­
ke mere fleksibilno. N ajinformativniji interval mogao bi biti onaj koji odgova­
ra nekoj fizičkoj karakteristici materijalnog sistema na koji se sve ovo odnosi:
na prim er, ako je reč o klatnu, Poenkareova mapa mogla bi da prikaže brzinu
vrha klatna prilikom svakog prolaska kroz najnižu tačku. M ogao bi istraživač
i da se odluči da ispreseca atraktor na nekoliko mesta, u podjednakim vrem en­
skim intervalim a. Recimo da je odlučio da to bude u kratkim intervalim a, m no­
go poprečnih preseka: biće to kao pod onim isprekidanim strobo-svetlorn u dis­
koteci.
Takvi preseci su pravljeni. D obijene Poenkareove mape počele su da ot­
krivaju onu svoju finu fraktalnu strukturu koju je Edvard Lorenc samo slutio.

Najviše uvida doneo je, zato što je bio najprostiji, jedan čudni atraktor ko­
ji smo dobili od čoveka po imenu M išel Enon, zaista veom a udaljenog od taj­
ni turbulencije i dinamike fluida. Enon je bio astronom, Francuz, i radio je u
opservatoriji Nice na mediteranskoj obali Francuske. Može se, naravno, reći da
Haos • 161

je astronom ija polje s koga su dinamički sistemi startovali, zato što su kreta­
nja planeta, ’tačna kao mehanički časovnik’. omogućila Isaku Njutnu da po­
stigne ogrom ne trijum fe, a Laplasu pružila inspiraciju. Ali, nebeska mehanika
se od većine zemaljskih sistema razlikuje u jednom presudnom aspektu. Siste­
mi koji trenjem gube energiju jesu disipativni. Astronomski sistemi to nisu: oni
su 'konzervativni’ u smislu da čuvaju, ne troše, energiju; još se za njih kaže
da su ham iltonovski. Zapravo, čak i nebeska tela nailaze na otpor sredine kroz
koju se kreću, ali u gotovo infinitezimalno malim razm eram a, zato što se su­
daraju sa česticam a koje lete svemirom (izračene iz zvezda, itd.) a i zato što
plimni efekti crpu stalno poneki zaista majušni delić energije iz njih; ali, za
sve praktične svrhe, astronomi mogu obavljati svoja izračunavanja kao da ta
malena rasipanja energije uopšte ne postoje. Bez disipacije (rasipanja, gublje­
nja) energije, fazni prostor se neće presavijati i sažimati na onaj način koji je
potreban da bi se dobila beskrajna fraktalna slojevitost. N ikada se, dakle, ne­
će pojaviti čudni atraktor. A haos?
Mnogi astronomi odrade celu svoju karijeru srećno i veselo a da na d
mičke sisteme ne pomisle ni jedan jedini put. Enon se u tom pogledu razliko­
vao. Rođen je u Parizu 1931, što znači da je bio nekoliko godina mlađi od
Lorenca; ali, baš kao i Lorenc, bio je to naučnik koji je u sebi krio nezado-
voljenu čežnju ka matem atici. Enon je voleo male, konkretne probleme koji se
mogu pripisati nekim stvarnim , određenim fizičkim situacijam a - „а ne kao ova
matem atika koju ljudi rade u našim vremenima“ , pisao je. Čim su se računari
smanjili na razm ere dostupne hobistima, Enon je nabavio jedan, i to ’hitkit’ či­
je kom ponente je sam zavario, a onda se s njim igrao kod kuće. M nogo pre
toga pokušao se rvati s jednim izuzetno zbunjujućim problem om iz oblasti di­
nam ike. Bilo je to nešto u vezi s globularnim jatim a zvezda. Globularno jato
je loptasta skupina u kojoj se zvezde nalaze blizu jedna drugoj, u velikoj 'g u ­
žvi’; ponekad ih ima i milion. O va loptasta zvezdana jata spadaju među naj­
starije i najlepše objekte koje m ožem o posmatrati na noćnom nebu. Ono što
zapanjuje astronom e jeste pitanje: kako zvezde, tako gusto zbijene, ostaju za­
jedno, i kako njihovo jato evoluira tokom vremena? Ovim su se astronomi
uporno bavili tokom celog dvadesetog veka.
Govoreći sa stanovišta dinam ike, globularno jato je veliki problem s mno­
go nebeskih tela. Problem s dva tela je lak. Ser lsak Njutn ga je rešio u ce-
losti. I jedno telo, i drugo telo (Zemlja i M esec, na primer) putuju savršenom
elipsom oko zajedničkog težišta. A li, ako\dodam o još jedno telo (koje, narav­
162 • Džejms Glajk

no, deluje svojom gravitacijom , i podložno je gravitaciji; zato se kaže da je

gravitaciono telo), sve se menja. Problem tri tela je težak, i više nego težak.
Kao što je Poenkare otkrio, u većini slučajeva ga je nem oguće rešiti. M ožemo
olovkom na hartiji izračunati orbite za sva tri za jedan kraći predstojeći period,
a moćnim kom pjuterom i za dug predstojeći period (onda razne male nesigur­
nosti počnu da odnose prevagu), ali, te jednačine ne mogu se razrešiti anali­
tički, a to znači da ne možemo odgovoriti na dugoročna pitanja o ta tri tela.
Da li je Sunčev sistem stabilan? Očigledno je da na kratki rok jeste, ali čak
ni danas niko ne zna neći li orbite nekih planeta u dalekoj budućnosti posta­
jati sve više i više ekscentrične, sve do otkidanja od Sunčevog sistema i bek-
stva u duboki svem ir zauvek.
Sistem kao što je globularno jato toliko je složen da se uopšte ne može
napasti direktno, kao problem mnogo tela; moraju se učiniti izvesni kom pro­
misi da bi se dinam ika nečeg takvog uzela u proučavanje. Razum no je, na pri­
m er, pomisliti na samo dve od tih milion zvezda; dočarati sebi, u mašti, kako
njih dve lete (kao na krilim a...) kroz jedno prosečno gravitaciono polje, s ne­
kim određenim gravitacionim centrom. Blizu je pameti da će se prilično često
događati da se dve približe toliko da njihova interakcija može biti razmatrana
zasebno. Astronom i su uvideli da, uopšteno govoreći, globularna jata ne bi
smela da budu stabilna. U njima postoji sklonost ka form iranju mnogobrojnih
binarnih sistem a, što znači da će dve po dve postajati parovi i držati se u svo­
jim bliskim , tesnim orbitama; čim naiđe treća, tako da nastane trinarni sistem,
jedna od te tri najverovatnije će biti ’šutnuta’, i to oštro. U takvim interakci­
jam a povremeno će se dešavati da ta jedna dobije toliko energije da pobegne
ne samo iz ’veze utroje’ nego i iz čitavog globularnog jata; ono će se, tada,
malo zgusnuti, povući u sebe, dakle, dogodiće se mala kontrakcija. Kad je uzeo
ovaj problem kao temu za svoj doktorat u Parizu 1960. godine, Enon je nači­
nio poprilično proizvoljnu pretpostavku: da će globularno jato, kad ga posma-
tramo u većim ili manjim razm eram a, ostajati sebi slično, to jest da ćemo vi-
deti njegovo sebi slično ponavljanje. Izveo je potrebna izračunavanja, i dobio
zapanjujući rezultat. Jezgro globularnog jata moralo bi da kolapsira, da se sru­
či u sebe, dobijajući na kinetičkoj energiji, i težeći ka stanju beskonačne gu-
stine. Ovo je bilo teško zamisliti, a nije baš ni bilo podržano dotadašnjim osma-
tranjima zvezđanih jata. Ali Enonova teorija - za koju je kasnije usvojen na­
ziv ’gravotermalni kolaps’ - postepeno je sticala čvrstu poziciju u naučnoj jav ­
nosti.
Haos » 163

Tako ojačan, a voljan da oproba matematičke načine rešavanja starih pro­

blema i voljan da ide za čudnim rezultatim a sve do nekih krajnjih, slabo ve-
rovatnih posledica, Enon se pozabavio jednim mnogo lakšim problem om zve-
zdane dinam ike. Ovog puta, kad je bio u poseti Univerzitetu Prinston godine
1962, prvi put u životu dobio je pristup do kom pjutera, upravo u danima kad
je Lorenc počinjao da ih koristi za meteorologiju na M IT-u. Enon je počeo
modelovati orbite zvezda oko centra galaksije u kojoj se nalaze. Takva orbita
oko centra jedne galaksije zove se galaktička orbita. Ako se u razumnoj meri
pojednostave, galaktičke orbite mogu biti tretirane otprilike kao orbite planeta
oko Sunca, s jednom razlikom: središnji izvor gravitacije nije jedna tačka (Sun­
ce) nego disk koji im a svoju debljinu, dakle tri dimenzije.
Enon je napravio kompromis s diferencijalnim jednačinam a. „Da bismo
imali više slobode za eksperim entisanje“ , napisao je, „zaboravićemo, na trenu­
tak, astronom sko poreklo ovog problem a.“ Iako on to nije tada rekao, njegova
„sloboda eksperim entisanja“ značila je , jednim delom, slobodu da takav pro­
blem rešava na primitivnom računaru. Njegova mašina imala je samo hiljaditi
deo one radne memorije koju, evo, ima tipični PC, dvadeset pet godina k asn i­
je; bila je, uz to, i spora. Ali Enonu se, kao i nekim kasnijim istraživačima na
području haosa, ogromna sim plifikacija isplatila. Apstrahovao je samo suštinu
sistema, i upravo zato postigao otkrića primenljiva i na druge, kudikamo v a­
žnije sisteme. G alaktičke orbite su i mnogo godina posle toga ostale igra za
teoretičare, ali dinamiku takvih sistema nastavili su energično (i uz velike tro­
škove) da istražuju ljudi koji su zainteresovani za orbite visokoenergetskih če­
stica u akceleratorim a, kao i oni koji pokušavaju da ostvare takozvani ’kon-
fajnm ent’ (potpunu zarobljenost) magnetične plazme da bi se ostvarila ekono­
m ična nuklearna fuzija.
Zvezde u Galaksiji naprave puni krug za oko dvesta miliona godina. Dok
opiše, za tako dugo vrem e, pun krug oko središta galaksije, zvezda poprilično
odstupi od savršene elipse; orbita postaje trodimenzionalna. Takve orbite nije
ništa lakše vizuelizovati zato što su tela realna, što stvarno postoje u našoj ga­
laksiji; jednako ih je teško dočarati u mašti kao i kretanje imaginarne tačke
kroz fazni prostor. Zato se Enon poslužio tehnikom koja se može uporediti s
pravljenjem Poenkareovih mapa. Zam islio je ravno razapet ’čaršav’ koji će b i­
ti postavljen ’uspravno’ i gurnut da zaseče u galaksiju do njenog središta; sva­
ka pojedina zvezda onda bi, orbitujući, morala da 'probode’ taj imaginarni gi­
gantski čaršav, baš kao što u konjskim trkama svaki konj mora da 'pro b o d e’
164 • D iejm s Glajk

tj. pređe liniju cilja. Enonova namera bila je da pazi gde će jedna ista plane­
ta da probode čaršav pri svom prvom obilasku oko galaksije... pri drugom , tre­
ćem , i tako dalje... i da vidi kako će se menjati položaj tih tačaka probadanja.
Ali morao ih je kalkulisati ručno. Kasnije su se mnogi drugi naučnici slu­
žili ovom istom tehnikom ali su imali pred sobom monitor kompjutera, tako da
su mogli (a mogu i danas) ležerno da posmatraju kako se tačke proboja pale
jedna po jedna na ekranu, kao daleke lampe kad se na neki predeo Zemlje spu­
šta noć. Tipična orbita počne jednom tačkom u donjem levom delu stranice (to
jest ekrana). Pri sledećem obilasku, pojavi se sledeća, druga, tačka; ona bude
dobrih desetak centim etara desno. Sledeća iskrsne još desno, ali i nešto iznad,
i tako dalje. U prvo vreme nikakav obrazac ne nudi se oku. ali već s desetak
ili dvadeset tačaka uvidimo da tu nastaje neki jajasti oblik. Tačke ne preskaču
nasumice nego se redaju, čine niz; one u suštini idu ukrug. Pošto nikad ne po­
gode baš isto mesto, vidimo ih sve više i više. Posle nekoliko stotina, ili neko­
liko hiljada obilazaka, vidimo jednu prilično solidno definisanu krivu.
Takve orbite nikad nisu regularne, jer nikad se neće ponoviti sasvim tač-
no, ali su svakako predvidljive. Veoma su daleko od haosa. Nikad ne pogode
u onu praznu sredinu unutar krive; nikad ne odlete daleko van. Kad se slika
uradi ipak u sve tri dimenzije, vidim o da su kruženja jedne zvezde oko galak­
sije opisala torus, dakle, debeli obruč, debeli prsten. Ono sa ’čaršavom ’ bio je,
zapravo, način da dobijemo jedan vrlo tanki poprečni isečak iz tog torusa. Sve
do ove tačke moglo se smatrati da Enon naprosto daje ilustraciju za nešto za
šta su mnogi njegovi prethodnici smatrali da se samo po sebi podrazumeva:
orbite su periodične, naravno. U opservatoriji kod Kopenhagena od 1910. do
1930. godine čitava jedna generacija astronom a mukotrpno je osm atrala kreta­
nje zvezda i na osnovu toga izračunala stotine takvih orbita; ali te astronome
interesovale su samo one orbite za koje se potvrdilo da jesu periodične. ,,Ve-
rovao sam i ja, čvrsto kao i svi ostali u ono doba, da sve orbite moraju biti
u tom smislu regularne“ , kaže Enon. Ali on i njegov student četvrte godine na
Prinstonu, Karl Hejles, nastavili su da izračunavaju različite orbite,, pri čemu
su u svom imaginarnom sistemu stalno povećavali nivo energije. Uskoro su vi-
deli nešto sasvim novo.
Prvo se jajasto zaokrugljeni oblik na ekranu izvio u nešto malo složenije,
počeo se ukrštati u nekakve osm ice i rascepljivati u zasebne, manje petlje. Pa
ipak, svaka orbita ostajala je unutar neke petlje, ove ili one. Onda, pri još vi­
šoj energiji, nastade druga prom ena, odjednom. „Evo iznenađenja“ , napisali su
Haos • 165

Putanje oko galaktičkog središta. Da

shvati putanje zvezda u galaksiji, Mišel
Enon je izračunao presek orbite i ravni.
Dobijeni uzorci zavisili su od ukupne
energije sistema. Tačke nastale iz stabil­
ne orbite postepeno su stvorile neprekid­
nu, povezanu krivu (levo). Drugi ener­
getski nivoi, međutim, stvorili su slože­
ne mešavine stabilnosti i haosa, predsta­
vljene područjima raštrkanih tačaka.
166 » Dzejms Glajk

Enon i Hejles. Neke orbite postale su toliko nestabilne da su se rasule nasu-

m ično po hartiji. Za neke od njih mogla se ipak nacrtati neka kriva koja bi ih
sve obuhvatila; neke su bile beznadežno izvan takve sređenosti, nijedna nova
petlja nije m ogla da se namakne tako da pokrije sve njih. Slika je postala bu­
kvalno dramatična: jasno su se videli elementi potpunog nereda, pomešani s
ostacim a reda i poretka. Dvojici astronom a činilo se da vide ’ostrva’ i 'arh i­
pelage’. Pokušali su na još dva različita kompjutera, i s dva dodatna, drugači­
ja m etoda integracije; desilo se isto. Rezultati su se podudarili. Njih dvojica su
jedino mogli istraživati dalje, i nagađati. Oslanjajući se isključivo na svoje nu­
meričke opite, izveli su i nagađanje o dubokoj strukturi takvih slika. N jihova
sugestija je glasila: ako bismo postigli veće uveličanje slike, pojavljivala bi se
nova ostrva, na sve manjim i m anjim razmeram a (skalama), i tako, m ožda, do
beskonačnosti. Za ovo je bio potreban matematički dokaz - „ali matematički
pristup ovom problem u ne izgleda baš lak“ .
Enon se okrenuo drugim problemima.
Prošlo je četrnaest godina. Tek tad je čuo za čudne atraktore Davida Ru-
elea i za Lorencov atraktor. Bio je spreman da sluša. Godine 1976. Enon je
prešao na opservatoriju Nice, koja leži na Gran Kornišu visoko iznad Sredo­
zemnog mora; čuo je kako jedan fizičar koji je navratio u posetu priča o Lo-
rencovom atraktoru. Taj fizičar je oprobavao razne tehnike da osvetli finu ’rni-
krostrukturu’ tog atraktora, ali s malo ili nimalo uspeha. Enon je, iako disipa-
tivna polja nisu bila njegova specijalnost („ponekad astronomi malo zaziru od
disipativnih sistema - neuredni su“) došao na jednu ideju.
Još jednom je resio da odbaci svako pozivanje na fizičko poreklo sistema
i da se koncentriše isključivo na geometrijsku suštinu koju je želeo da istraži.
Dok su se Lorenc i ostali držali diferencijalnih jednačina - tokova koji se kon-
tinualno menjaju u prostoru i vremenu - on se okrenuo diferentnim jednačina-
ma, u kojima se vreme zamišlja kao niz diskretnih komadića. Ključ je, po Eno-
novom utisku, bio u ponovljenom rastezanju i presavijanju faznog prostora, ko­
je bi moralo ići kao kad pekar spljošti komad testa, presavije, opet spljošti, pa
opet presavije, i tako presavijeno opet pređe oklagijom, pa ponovo, ponovo...
dok ne dobije testo koje ima u sebi vrlo finu, tananu, lisnatu strukturu od mno­
go slojeva koji leže jedan preko drugog - lisnato testo. Počeo je tako što je na
listu hartije nacrtao jedan oval, dakle jajasti oblik, naravno savršeno pljosnat,
ravan. Sad treba rastegnuti taj oval (kao testo oklagijom). Kao 'oklagiju’ Enon
je prvo uzeo kratku numeričku funkciju koja će svaku tačku na ovalu preme-
Haos • 167

štiti (translatirati) na novu poziciju, tako da se od ovala dobije svod, jako uz­
dignut u sredini; to je zapravo mapiranje - čitav oval se preslika kao da pravi­
mo, na tom svodu, mapu starog ovala. Zatim je odabrao drugo mapiranje, ovog
puta sužavajuće, da bi nastali svod postao uži. Trećim mapiranjem prevrnuo je
dobijenu geometrijsku sliku bočno, postavivši je uredno uz prvobitni oval. Te
tri jednačine mogle su se kombinovati u jednu, da bi kalkulacije išle lakše.
Duh ove operacije bio je otprilike isti kao ona Sm ejlijeva ideja s potkovi­
com. N um erički, čitav proces bio je tako jednostavan da se mogao raditi na
džepnom kalkulatoru. To ide ovako: svaka tačka na prvobitnom ovalu im a svo­
je dve koordinate, a one su, dabom e, х i у. Jedna od te dve definiše koliko je
tačka odm aknuta od početne, nulte tačke po horizontali, a druga po vertikali.
Zajedno, х i y definišu poziciju tačke u potpunosti. Sad treba naći novo х. Pra­
vilo za to glasi: uzeti staro у, dodati 1, pa oduzeti 1,4 puta staro х na kvadrat.
A novo y dobijalo se množenjem starog X sa 0,3. Znači: xnovo = y + 1 - l,4 x 2,
a yn0VQ = 0,3x. Enon je početnu tačku odabrao m anje-više nasumično, dohva­
tio džepni kalkulator i krenuo. Izračunao je tako, m ukotrpno, nekoliko hiljada
tačaka. O nda je otišao do pravog kom pjutera, jednog IBM 7040, i izračunao
pet miliona tačaka... začas. Danas to može svako s pi-sijem , kod kuće.
U prvi mah činilo se da tačke skaču na stranicu, to je st na ekran, kud ko­
ja, sasvim nasumično. M oglo se pomisliti da će se pojaviti poenkareovski tan­
ki poprečni isečak nekog trodimenzionalnog atraktora, i da će tačke formirati
jedan nepravilni krug koji će dobijati na gustini, punoći. M eđutim, ubrzo je po­
čeo da se ocrtava vrlo jasan oblik, povijen otprilike kao banana. Što duže se
kom pjuter pusti da nastavlja s ovim programom, sve više i više detalja se po­
javljuje. Slika se sve finije izoštrava. Čini se da je linija na pojedinim mesti-
ma debela; ali, ako je uvećate (to jest ako sliku linije uveličate, kao da je gle­
date pod lupom ili pod m ikroskopom), pokaže se da nije debela - nego da je
sastavljena od dve zasebne, vrlo oštre i tačne linije... ali uz dodatno uveliča-
nje slike, pokaže se da su te dve u stvari četiri, i to jedan par blizu a drugi
par nešto dalje. Ako izvršite još veće uveličanje slike, ona se izoštri i tad se
vidi da se svaka od tih linija sastoji od po dve... i tako sve dalje i dalje, ad
infinitum. Ovo je Enonov atraktor. On ispoljava, kao i Lorencov, odm icanje
(regresiju) u beskrajne daljine, kao da imamo ruske lutke babuške jednu u dru­
goj, jednu u drugoj, sve manje i manje... do beskonačnosti.
Pojedinosti tu kao da leže uvek u gnezdu onih ranijih pojedinosti. Linije
su u linijama. M ože se to gledati kao film u kome se kam era neprestano pri­
168 • Džejms Glajk

bližava. Drugi način da se oseti avetinjski kvalitet ove m atem atičke pojave jeste
posmatranje kako ona nastaje, kako izranja ni iz čega, kao duh iz magle. Vi
gledate, i m islite gde će sledeća tačka da se pojavi. A one se pojavljuju jed ­
na tu, druga tamo, naizgled sasvim nasumično, tako da je odista teško pove-
rovati da će tu uskoro stajati jedna neprekinuta kriva, ma kakva, a kamoli ta­
ko fino i tanano izgrađena. Rastojanje između bilo koje dve uzastopne tačke
(uzastopne po vremenu pojavljivanja) sasvim je proizvoljno, baš kao što mo­
žemo reći za bilo koje dve tačke koje su se nalazile blizu jedna drugoj kad je
neka turbulencija počinjala. M ožete vi uzeti u obzir tačan položaj svih dota­
dašnjih tačaka, m a koliko da ih je hiljada ili miliona već izračunato i ucrtano
- opet nećete imati ni najpribližniju predstavu gde će da iskrsne sledeća. Osim
što ćete, naravno, znati da će i ta sledeća, i svaka sledeća, da se pojavi nepo­
grešivo na Enonovom atraktora; negde na njemu.
Tačke lutaju tako nasumično, a njihov obrazac se zgušnjava tako eterično,
da je teško setiti se da je taj oblik atraktor. Nije to samo trajektorija jednog
dinamičkog sistema. To je trajektorija prema kojoj sve ostale trajektorije kon­
vergiraju. Zato nije važno gde će biti početna tačka; ako je ona negde blizu
ovog atraktora, već sledećih nekoliko veoma brzo će se primaći njemu, a on­
da će sve sledeće biti na njemu.

Prošlo je od tad dosta godina. U onim vremenima, kad se David Ruele

pojavio u G radskom koledžu u laboratorijici Golaba i Svinija 1974. godine, toj
trojici fizičara bilo je jasno da imaju pred sobom vrlo tanku i slabu vezu iz­
među teorije i opitalne prakse. Jedan komadić matem atike, filozofski hrabar ali
tehnički na klim avim nogama. Uz to, jedan stubić tečnosti koja se kom eša, kad
pogledaš - ništa naročito, ali ipak u jasnom neskladu sa starom teorijom. Njih
trojica su to popodne proveli u razgovoru. Onda su Svini, G olab, i njihove su­
pruge otputovali na godišnji odm or, u Golabovu brvnaru u planinam a Adiron-
dak. Nisu još videli nikakav čudni atraktor, nisu još obavili neka naročito do­
bra m erenja onog što bi se moglo događati na samom početku turbulencije. Ali
su znali da Landau nije bio u pravu, a naslućivali da Ruele jeste.
Čudni atraktor je, kao elem ent sveta otkriven kom pjuterskim istraživačkim
radom, počeo kao bleda mogućnost, kao naznaka za jedno mesto do koga m no­
gi veliki maštari dvadesetog veka nisu stigli. Uskoro posle toga, kad su nauč­
nici sveta videli šta računari imaju da pokažu, učinilo im se da je čudni atrak­
tor lice koje su odavno viđali, na mnogim mestima; u muzici uskomešanih vo-
Haos • 169

Enonov atraktor. Jednostavna kombinacija savijanja i istezanja stvorila je atraktor ko­

ji je Iako izračunati, ali ne tako lako razumeti. Sa pojavljivanjem hiljadu, pa milion
tačaka otkriva se sve više pojedinosti. Ono što izgleda kao jedna linija, povećavanjem
se pokazuje kao par, a zatim par parova. Pa ipak, sasvim je nepredvidivo hoće li se
neke dve tačke u sledu pojaviti blizu ili vrlo udaljene.
170 • D iejm s Glajk

da, u velovima oblaka razvučenim preko nebesa. Priroda operiše unutar nekih
ograničenja, pa je čak i nered u njoj, uvideli su, kanalisan u obrasce koji im a­
ju neke zajedničke podteme.
Još kasnije, priznanje značaja čudnih atraktora pokrenulo je revoluciju u
istraživanju haosa, tako što je dalo numeričkim istraživačima jasan program ra­
da, koji je samo trebalo ispunjavati. Počeli su tragati za čudnim atraktorima
svuda, gde god se činilo da se priroda ponaša nasumično. M nogi su tvrdili da
bi vremenske prilike na našoj planeti mogle ležati sve na jednom čudnom
atraktoru. Drugi su prikupljali milione berzanskih podataka i tragali za čudnim
atraktorom tam o, zureći u nasumičnost kroz podesivo sočivo kompjutera.
Sva ta otkrića ležala su, sredinom sedamdesetih godina, u budućnosti. N i­
ko još nije, do tada, ni u jednom opitu stvarno konstatovao prisustvo čudnog
atraktora, niti je uopšte bilo jasno kako krenuti ka tom cilju. U teoriji, čudni
atraktor je mogao dati matem atičku podlogu fundam entalnim novim odlikama
haosa. Jedna od tih odlika bila je velika osetljivost na inicijalne uslove. Meša-
nje je bilo druga, u onom smislu koji bi mogao biti važan, recimo, inženjeru
mlaznih m otora, ako razm išlja o efikasnom kombinovanju goriva i kiseonika.
Niko, m eđutim , nije znao kako da meri te odlike, kako da im pridoda broje­
ve. Sticao se utisak da su čudni atraktori fraktalni, a im plikacija toga bila bi
da njihova istinska dimenzija treba da se iskaže nekim razlom kom (da je, da­
kle, razlom ačka, frakcionalna), ali niko nije znao kako tu dimenziju da meri,
niti kako da je , eventualno izmerenu, primeni na problem e inženjerstva.
Što je najvažnije, niko nije znao da li će čudni atraktori kazati išta o naj­
dubljim problem im a nelinearnih sistema. Za razliku od linearnih sistema, koji
se lako izračunavaju i klasifikuju, nelinearni sistemi bili su u svojoj suštini, či­
nilo se, još uvek nedostupni za m a kakvo klasifikovanje - svaki sasvim druk­
čiji od svih ostalih. Naučnici su mogli podozrevati da i tu ’ima neka tajna ve­
za, tajna veza za sve njih’ (nelinearne sisteme), ali, kad god je došao čas da
se nešto izmeri i izračuna, svaki nelinearni sistem se odvajao od svih ostalih,
postajao je svet za sebe. Razum evanje jednog nije bilo ni od kakve primetne
koristi za razum evanje sledećeg. Neki atraktor poput Lorencovog ilustrovao je
stabilnost i skrivenu strukturu sistem a koji, bez toga, izgleda kao da ne sadrži
u sebi baš nikakav obrazac; ali šta s tim? Kako bi to moglo pomoći istraživa­
ču da istraži druge sisteme, nevezane s njim? Niko nije znao.
Uzbuđenje je , međutim, nadm ašivalo čisto naučni domašaj ovih otkrića.
Naučnici koji su videli ove oblike dozvoljavali su sebi da na trenutak zabora­
Haos • 171

ve pravila naučnog diskursa. Ruele, na primer: „Nisam pomenuo estetsku pri­

vlačnost čudnih atraktora. Ti sistemi krivina, ti oblaci tačkica, sugerišu pone­
kad vatrom et ili galaksije, ponekad čudna i uznem irujuća biljna bujanja. Tu le­
ži celo jedno carstvo oblika koje tek treba istraživati, carstvo harm onija koje
treba otkriti.“
 UNIVERZALNOST
Ponavljanjem ovih linija dobija se zlato ieženo; uokviravanjem ovog kruga
na zemlji dobijaju se oluje i vrtlozi vaz.dušni,
i nebo puno grmljavine, munjama osvetljeno.

Kristofer Marlou (1564-93), Dr Faust

 Nekoliko desetina metara uzvodno od vodopada, glatki vodeni tok kao da
oseća, nekom svojom intuicijom, da mu predstoji stropoštavanje u ambis. Vo­
da nekako zabrza, i počinje da se stresa. Pojedini njeni mlazevi, zasebni toko­
vi maltene, izdvajaju se kao grube, pulsirajuće vene. Na obali stoji M ičel Faj-
genbaum. Blago se znoji, u sportskoj jakni i somotskim pantalonama; izduva-
va dimove cigarete. Pešačio je dovde s prijateljima; oni su otišli dalje, do m ir­
nijih uzvodnih ’bazena’ ove reke. Najednom, on počinje munjevito da vrti gla­
vom levo-desno, levo-desno! - kao parodija na temu 'gledalac nekog nem ogu­
će brzog teniskog m eča’. „Treba koncentrisati pažnju na mehurić pene, ili na
tako nešto. Ako dovoljno brzo vitiš glavom, moguće je odjednom spoznati će­
lu strukturu te vodene površine, i osetiti je svojim telom.“ Povlači još jedan
dim iz cigarete. „Ali onaj ko im a neko matematičko obrazovanje, uvideće kad
gleda ovo ovde, ili oblake s onoliko nadignuća na nadignućim a, ili kad stoji
na bedemu obalskog lukobrana u vreme oluje, da zapravo ne zna ništa.“
Poredak u haosu. Bio je to najstariji kliše nauke. Ideja o skrivenom jedin­
stvu i o nekom zajedničkom ispod-svega-ležećem obliku u prirodi im a svoju
sopstvenu privlačnost, ali i svoju tužnu istoriju inspirisanja svakojakih otkače-
njaka i pseudonaučnika. Kad je Fajgenbaum došao u Nacionalnu laboratoriju u
Los Alam osu godine 1974, još godinu dana daleko od trenutka kad će morati
da kaže, o sebi „dođe leto trideseto“ , znao je da, ako fizičari treba nešto kon­
kretno da učine s tom kliše-idejom sada, moraju dobiti neki praktičan radni
okvir, neki način da se ideje pretvore u izračunavanja. Nije bilo ni izdaleka
'sam o po sebi jasno’ kako učiniti prvi korak ka tom cilju.
Fajgenbaum a je ’unajm io’ Piter Karaters, smireni naučnik varljivo blagog
ponašanja, koji je 1973. godine došao s Kornela da preuzme upravu nad Teo­
rijskim odeljenjem. Prvi njegov postupak sastojao se u tom e što je otpustio šest
176 D žejms G lajk

najstarijih naučnika - u Los Alamosu bezbednost radnog mesta nije ni izdale­

ka slična tenuriji na univerzitetim a - da bi oteravši njih, doveo na ta mesta
šest briljantnih mladih istraživača koje je sam odabrao. Povereno mu je da bu­
de m enadžer jednog naučnog tima; on je tom poslu pristupio sa silovitom am ­
bicijom, ali znajući, iz iskustva, da se dobra nauka ne može uvek postizati
planski.
„Da ste naim enovali jedan komitet u toj laboratoriji, ili u V ašingtonu, i da
ste rekli: 'Stvarno smo se zaglavili oko te turbulencije, stvarno moramo da raz­
mrsimo kako ona funkcioniše, nedostatak razumevanja turbulencije uništava
nam svaku šansu za napredovanje na mnogim poljim a’, onda biste, dabom e,
zaposlili ekipu, dobili div-računar, pokrenuli velike program e, ali, ne biste po­
stigli nikakve rezultate. M i, umesto toga. imamo ovog jednog pametnog tipa,
koji sedi i ćuti - i razgovara s ljudim a povremeno, dabom e, ali uglavnom ću­
ti - i radi sasvim sam.“ Njih dvojica jesu razgovarali povremeno o turbulen­
ciji, ali vreme je prolazilo. Čak ni Karaters više nije bio siguran kuda je Faj-
genbaum krenuo.
„Pom išljao sam da je on možda odustao od toga i našao neki drugi pro­
blem. Nisam ni slutio da je taj drugi problem isti problem . Činilo se da su se
mnoga polja nauke zaglavila kod te iste teme - kod nelinearnog ponašanja ra­
znih sistema. Ali kome je moglo pasti na um da je za rešavanje tog problem a
trebalo imati znanje iz čestične fizike, kvantne teorije polja, i jedne m atem a­
tičke stvari koja se zove renorm alizaciona grupa. Ko bi pomislio da se takođe
mora poznavati opšta teorija stohastičkih procesa, i da se moraju razumeti frak-
talne strukture.
„M ičel je imao stručno znanje o svemu tome. Uradio je pravu stvar u pra­
vo vrem e, i to majstorski. Ne delimično; jednim udarcem je 'pokupio' ceo pro­
blem .“
Fajgenbaum je u Los Alam os doneo uverenje da sva dotadašnja nauka ni­
je uspela da reši one probleme koji su zaista teški - nelinearne. Iako kao fi­
zičar nije do tada postigao takoreći nijedan rezultat, ništa konkretno nije dao
nauci, on je nakupio neobično veliku intelektualnu pripremljenost. Imao je iz­
oštreno praktično znanje o izvođenju najtežih m atem atičkih analiza, o novim
računskim tehnikam a koje su od većine naučnika zahtevale maksimalan trud i
napor, jer su bile na krajnjim, udaljenim granicama njihovih sposobnosti. Uspeo
je da ne izvede u sebi samome 'čistku' nekih prividno nenaučnih ideja iz pe­
rioda rom antizm a osamnaestog veka. Želeo je da stvara nauku koja će biti no-
Haos • 177

va. A počeo je tako što je odgurnuo od sebe i samu pom isao na razumevanje
stvarne kom pleksnosti, i potražio najprostiju moguću nelinearnu jednačinu.

Tajna vaseljene prvi put se javila četvorogodišnjem Mičelu Fajgenbaumu

kroz radio-aparat ’silverton’ koji je mirovao u dnevnoj sobi njegovih roditelja
u Bruklinu, u komšiluku poznatom kao Fletbuš, ubrzo posle Drugog svetskog
rata. Dečku se vrtelo u glavi na samu pomisao da m uzika stiže odnekud bez
ikakvog opipljivog donosioca. Fonograf je bio nešto drugo; smatrao je da ga
razume. Baba mu je dala specijalnu, svečanu dozvolu da on pušta ploče na 78
obrtaja.
Njegov otac je bio hem ičar, radio je za lučke vlasti grada N jujorka, a ka­
snije za kompaniju Klerol. N jegova majka držala je nastavu u gradskim držav­
nim školama. Mičel je prvo odlučio da postane elektroinženjer, jer se u Bru­
klinu znalo da profesionalci te vrste zarađuju dovoljno za vrlo dobar život. Ka­
snije je uvideo da ono što on želi da zna o radio-aparatu može pre da se na­
đe u fizici. Bio je jedan od one generacije naučnika odraslih u udaljenim pred­
građim a Njujorka koji su se do blistave karijere uzdigli tako što su prvo pro­
šli kroz tamošnje odlične državne osnovne škole (u njegovom slučaju, kroz ško­
lu ’Semjuel Dž. T ilden’) a zatim kroz Gradski koledž.
Odrasti pam etan u Bruklinu značilo je, između ostalog, spretno nalaziti kri-
vudavu putanju između sveta um a i sveta drugih ljudi. Kao vrlo mlad, bio je
silno druželjubiv, zato što je smatrao da je to način da ne dobije batine. Ali
nešto je škljocnulo u njemu kad je shvatio da može da uči o stvarima. Poste­
peno se sve više udaljavao od svojih drugara. Obične konverzacije prestale su
da ga interesuju. U toku njegove poslednje srednjoškolske godine setio se da
je propustio celo detinjstvo i dečaštvo, pa se reorganizovao za hotimični pro-
jekat 'U spostaviti opet kontakt s ljudskim rodom ’. Sedeo je ćutke u školskom
restoranu, slušao kako đaci oko njega ćaskaju o brijanju ili hrani, i postepeno
opet ovladao veštinom razgovaranja s ljudima.
Diplom irao je 1964. godine i otišao na Masačusetski institut za tehnologi­
ju - M IT, gde je odbranio doktorsku disertaciju iz fizike elementarnih čestica,
godine 1970. Onda je proveo četiri besplodne godine na univerzitetu K om el i
na Politehničkom institutu Virdžinija - naime, besplodne u smislu da nije po­
stojanim tempom objavljivao stručne radove o savladivim problem ima, što je
od bitnog značaja za karijeru mladog univerzitetskog naučnika. Ako je neko
doktorirao, očekivalo se da piše stručne radove i publikuje ih. A kad bi neki
178 • Džejms Glajk

od starijih naučnika, savetnika, pitao Fajgenbauma šta je uradio s ovim ili onim
problem om, Fajgenbaum je samo odgovarao: „А, taj problem! Razumeo sam
ga.“
Novi šef, koji se tek 'instalirao’ u Los Alam osu, Piter Karaters, bio je i
sam izuzetno sposoban naučnik; ali on se najviše ponosio svojom sposobnošću
da otkriva talente. Nije tražio inteligenciju, nego onu vrstu kreativnosti koja
kao da dolazi iz neke magične žlezde. Uvek je imao na umu slučaj Keneta
Vilsona, takođe tihog i m irnog fizičara s Kom ela, za koga se činilo da ne pro­
izvodi baš nikakve naučne rezultate. Ali, ko god je duže razgovarao s Vilso-
nom, shvatao je da on ima izuzetnu sposobnost da dubinski sagledava fiziku.
Zato se oko pitanja Vilsonove tenurije povela ozbiljna debata. Preovladali su
oni naučnici koji su bili voljni da se 'kockaju' da će Vilson realizovati svoje
potencijale. On je dobio tenuriju, i - kao da se provalila brana. Ne jedan rad,
nego čitava poplava stručnih radova pokuljala je iz fioka Vilsonovog radnog
stola; našao se tu i jedan rad koji mu je doneo Nobelovu nagradu za fiziku
1982. godine.
Taj Vilsonov veliki doprinos fizici, dopunjen onim što je ostvario u sarad-
nji s još dvojicom fizičara (koji su se zvali Leo K adanof i Majki Fišer), bio
je značajan 'predak' ili prethodnik teorije haosa. Njih trojica su, radeći svaki
za sebe, razmišljali na različite načine o onome što se dešava u faznim tran­
zicijama. Studirali su ponašanje m aterije u neposrednoj blizini tačke kad će ona
preći u drugo agregatno stanje - iz tečnog u gasovito, na primer - ili kad će
preći iz nem agnetičnog u m agnetično stanje. Fazna tranzicija je prelaz preko
neke od tih specifičnih granica između različitih domena postojanja; m atem a­
tika takvih prelaza teži da bude visoko nelinearna. To što se materija u jednoj
fazi ponaša predvidljivo, nimalo nam ne pomaže da shvatimo njenu tranziciju
u ono drugo stanje. Lonac vode na šporetu prima toplotu sasvim pravilno, sve
dok ne dostigne tačku ključanja; ali onda prestane da se zagreva a istovrem e­
no se desi nešto vrlo interesantno na molekularnim suočenjima tečnosti i gasa.
Kad je Kadanof razmatrao taj problem u šezdesetim godinama dvadesetog
veka, činilo mu se da su fazne tranzicije intelektualna zagonetka. Pomislite na
komad gvožđa koji hoćemo da nam agnetišemo. Metal će svakog trena preći u
to stanje više organizovanosti; ali, prvo mora da donese jednu odluku. M ože
da orijentiše svoj severni i južni pol ovako ili onako; im a samo te dve m oguć­
nosti. Ima slobodu da odluči. Ali svi delići tog komada metala moraju da se
odluče istovremeno i jednako. Oni to i učine, dabome. Kako?
Haos • /79

M ora biti da nekako, u procesu opredeljivanja za jedno ili drugo rešenje,

atomi gvožđa (ili nekog drugog magnetičnog metala) kom uniciraju, prenose ne­
ke inform acije jedni drugima. K adanof je uvideo da bi se to komuniciranje naj­
lakše moglo opisati term inima promene skala. On je, u suštini, zamislio da je
metal (samo u našim mislima) sav ispregrađivan - podeljen u kutije i kutiji­
ce... sve manje i manje. Svaka kutijica komunicira sa svojim neposrednim su-
sedima. Tu komunikaciju možemo opisati na isti način kao komunikaciju je d ­
nog atom a m etala s njegovim susedima, drugim atomima. Iz toga proističe ko­
risnost gledanja u promenljivim razmerama: o metalima je najbolje razmišljati
u term inim a fraktalnib modela, pri čemu zamišljene 'kutijice’ imaju mnogo raz­
ličitih veličina.
Bilo je potrebno mnogo matematičkih analiza, i mnogo iskustva sa stvar­
nim sistem im a, da bi se uviđela moć ideje o promenljivim razmeram a (to jest,
0 skaliranju). Kadanof je smatrao da je preuzeo u svoje ruke jedan vrlo zape­
tljan posao, i stvorio jedan poseban svet izuzetne lepote. Deo te lepote sasto­
jao se u univerzalnosti nađenih rešenja. Kadanofljeva ideja osvetlila je najza­
nimljiviju činjenicu o faznim tranzicijam a, naime, činjenicu da se one, iako pri­
vidno nem aju nikakve veze jedna s drugom - ključanje vode, magnetisanje
gvožđa - odvijaju po istim pravilima.
Onda je Vilson obavio svoj deo posla, naime, doveo je čitavu tu teoriju u
okvir teorije o renormalizacionim grupama, što znači da je naučnicima dao m o­
ćan alat za obavljanje stvarnih izračunavanja o stvarnim sistemima. Renormali-
zacija je ušla u fiziku u četrdesetim godinama kao onaj deo kvantne teorije ko­
ji je omogućio da se izračunaju interakcije elektrona i fotona. Dotadašnji pro­
blem s takvim izračunavanjem, baš kao i s izračunavanjima koja su zabrinjava­
la Kadanofa i Vilsona, sastojao se u tome što su neke veličine ’odletale' u bes­
konačnost, a onda je svaki dalji pokušaj izračunavanja postajao vrlo nezgodan
1 problematičan. Nekoliko fizičara, među kojima Ričard Fejnman, Džulijan Svin-
ger i Frimen Dajson, iznašli su proceduru da se sistem renormalizuje, dakle, po­
novo učini normalnim, a to znači da se te nezgodne beskonačnosti ponište.
Tek mnogo kasnije, u šezdesetim godinama, Vilson je našao put do onih
temelja koji su omogućili uspeh renormalizacije. Kao i Kadanof, Vilson je raz­
mišljao o principim a m enjanja razmera. Za izvesne količine, ko što je na pri­
m er masa čestice, oduvek se podrazumevalo da su fiksirane, čvrsto određene i
uvek iste, kao što je masa svakog predmeta u našem svakidašnjem životnom
iskustvu fiksirana: kolika je, tolika i ostaje. Međutim, renormalizacija je preči­
180 Džejms Glajk

ca koja uspeva zato što funkcioniše kao da masa čestice uopšte nije fiksirana.
Činilo se da takve količine (kao što je masa čestice) ’plove’ nagore, ili nado-
le, zavisno od toga u kojim razmerama gledamo. A psurdna pomisao, reklo bi
se. Ali bila je savršeno analogna onome što je Benoa M andelbrot uvideo o ge­
om etrijskim oblicim a i o dužini engleske obale. Dužina obale ne može se me-
riti nezavisno od razmera u kojim a to merenje vršimo. Postoji tu jedna vrsta
relativnosti koja kaže da položaj posmatrača (da li je blizu ili daleko, da li je
u satelitu ili šetka po plaži) utiče na merenje. Ali, kao što je i M andelbrot uvi­
deo, ovo variranje prilikom promene razmera nije proizvoljno; ono se drži iz-
vesnih pravila. V arijabilnost u standardnim m erenjima mase ili dužine značila
bi da neka druga vrsta veličine ostaje, ipak, fiksirana. U slučaju fraktala, frak-
talna dim enzija ostaje uvek ista - a to je konstanta koja se može izračunati i
upotrebiti kao alatka za dalja izračunavanja. Ako bism o dopustili da i masa po-
smatranog objekta varira u zavisnosti od razmera u kojim a ga gledamo, m ate­
matičari bi lako pronašli da i tu postoje ista pravila o sebi sličnom ponavlja­
nju pri različitim razmerama.
Zato je , da bi se obavio teški posao izračunavanja, Vilson svojom teori­
jom o renormalizacionoj grupi ponudio jedan drugačiji put ka središtu tog bes­
krajno zbijenog, zgusnutog problem a. Do tada je jedini način da se pristupi vi-
sokonelinearnim problem ima bila takozvana teorija perturbacije. Naim e, samo
da bi vam izračunavanje uspelo, vi pretpostavite da je vaš nelinearni problem
razumno sličan jednom paralelnom , veoma bliskom, rešivom problem u, linear­
nom - od koga ostaje udaljen samo malčice, samo za malu perturbaciju. I on­
da rešite taj rešivi. S onim nezgodnim malim ostatkom izvedete zapetljan trik,
naime, raširite ga u takozvane Fejnmanove dijagrame. Što više tačnosti vam je
potrebno, to veći broj tih užasno mukotrpnih dijagrama morate napraviti. Uz
dosta sreće, vaše kalkulacije će konvergirati ka nekakvom rešenju. Ali taličnost
ume da se raspline baš onda kad naiđu najinteresantniji problem i. Fajgenbaum
je , kao i svi mladi čestični fizičari u šezdesetim godinama, ’zagazio do poja­
sa’ u more Fejnmanovih dijagrama. Uradio ih je nebrojeno mnogo... i zaklju­
čio da je teorija o maloj perturbaciji dosadna, neosvetljavajuća, i glupa. Zato
mu se veom a dopala V ilsonova nova teorija o renormalizacionim grupama. Pri­
znajući sebi slično ponavljanje, ona je dala način da se postigne ’kolapsiranje’
kompleksnosti i to postupno, sloj po sloj.
U praksi, međutim, ni ova renorm alizaciona grupa nije funkcionisala baš
nepogrešivo. Zahtevala je veliku količinu ingenioznosti da bi se odabrale baš
Haos • 181

one kalkulacije koje će ’uloviti’ sebi-sličnost. M eđutim , funkcionisala je do­

voljno dobro, i uspevala dovoljno često da inspiriše neke fizičare, pa i Fajgen-
baum a, da se uhvate u koštac s problem om turbulencije. Činilo se da je sebi
slično ponavljanje ’potpis’ turbulencije: fluktuacije u fluktuacijama, vrtlozi u
vrtlozima. A li, da li je takav i sam početak turbulencije, onaj tajanstveni tre­
nutak kad se jedan uredni sistem surva u rasulo? Nije bilo nikakvih indikaci­
ja da renorm alizaciona grupa ima šta da kaže o tome. N a primer, nijednog do­
kaza nije bilo da ta tranzicija poštuje zakone podudaranja većih i manjih raz-
mera, to jest skaliranja.

K ad je bio student četvrte godine na M IT-u, Fajgenbaum je doživeo nešto

što je godinam a pamtio. Šetao se s prijateljima po okolini Linkolnovog veštač-
kog jezera u Bostonu. Postepeno se navikavao da šeta i po četiri, pet sati, i
da tokom tog vremena, upijajući panoramu utisaka oko sebe, postepeno izo­
štrava izvesne ideje. Tog dana izdvojio se iz grupe i šetao sam. Prošao je po­
red nekih izletnika i, udaljavajući se, povremeno se osvrtao, da čuje njihove
glasove, da vidi kako gestikuliraju, posežu za hranom. Pri jednom takvom osvr­
tanju najednom ga je obuzeo osećaj da je ta slika izletnika prešla neki prag i
otplovila u nerazumljivost. Ljudske figure sad su bile tako male da se nisu ni
razaznavale dobro. Njihovi pokreti izgledali su nepovezani, nem otivisani, nasu-
mični. Ono malo zvuka što je još stizalo od njih izgubilo je svaki smisao.
„Neprestano kretanje i nerazumljiva užurbanost života“ , tako je kompozitor
Gustav M aler opisao šta je pokušao da dočara u trećem stavu svoje Druge sim ­
fonije. Fajgenbaumu su došle na um baš te kompozitorove reči, za koje je znao;
on je poprilično slušao M alera, a čitao Getea, zato što je hteo da se sav nato­
pi visokoromantičarskim stavovima te dvojice umetnika. Zato se ovom prilikom
prisetio i reči: „Kao kretnje figura koje plešu u blistavo osvetljenoj balskoj dvo­
rani, u koju baciš pogled spolja, iz mračne noći, iz daljine tako velike da se
muzika ne čuje... eto, tako besmislen može ti izgledati život ponekad.“ Fajgen­
baumu se neizbežno najviše svideo Geteov Faust, u kome su kombinovane dve
vrste ideja o ovom svetu, one najstrastvenije i one najintelektualnije. Da nije
imao tu naklonost ka rom antizm u, Fajgenbaum bi svoj doživljaj kod veštačkog
jezera sigurno odbacio kao privremenu dezorijentaciju. Jer, kad pomislite, zašto
ne bi sve stvari gubile smisao kad se gledaju s veće distance? Zakoni fizike da­
ju sasvim trivijalno objašnjenje za utisak ljudskog oka da predmeti, što su uda­
ljeniji, postaju sve manji. Ali, kad još malo bolje razmislite, veza između uda-
182 • Džejms Glajk

Ijenosti i gubitka smisla nije baš tako sama-po-sebi shvatljiva. Zbog čega bi
stvari, postajući manje, ujedno postale nerazumljive?
Pokušao je sasvim ozbiljno da analizuje ovaj svoj doživljaj u term inima
teorijske fizike i njenih alata; zapitao se šta može da kaže o moždanoj m aši­
neriji percepcije. Gledaš neke ljudske aktivnosti i praviš dedukcije o njima.
Tvoja čula prim aju ogromne količine informacija; kako ih sređuju? Jasno je -
ili je maltene jasno - da mozak ne poseduje, ne sadrži u sebi, nikakve bukval­
ne kopije predmeta iz spoljašnjeg sveta. M ozak (verovatno) nema u sebi neku
biblioteku oblika i ideja s kojim a bi upoređivao svaku nailazeću percepciju sve
dok se jedna ne uklopi tačno. Trebalo bi da su inform acije o svetu smeštene
u mozak nekako plastično, gipko, što nam i dopušta da u svojoj svesti stvara­
mo fantastične kontraste, da maštom činimo ogromne skokove. M ora biti da tu
postoji neki haos, i da mozak (kudikamo uspešnije nego klasična fizika) nala­
zi u tom haosu i neki poredak.
U isto vreme, Fajgenbaum je razmišljao o boji. Jedan od marginalnih okr­
šaja u nauci na samom početku devetnaestog veka desio se između G etea, ko­
ji je živeo u Nemačkoj, i Njutnovih sledbenika u Engleskoj, po pitanju priro­
de kolora. Sa stanovišta njutnovske fizike, Geteova razm išljanja o tome bila su
pseudonaučna prazna pričancija. Gete je, naime, odbijao da sagleda boju kao
statični kvalitet, koji se meri spektrom etrom i pribada kao leptir iglom na kar­
ton. Gete je tvrdio da je boja stvar percepcije. „Zauzimajući lako stavove i
kontrastavove. Priroda s lakoćom oscilira unutar svojih zadatih granica“ , pisao
je veliki nem ački pesnik, „а ipak iz tog osciliranja uzdižu se sve mnogovrsno-
sti pojava i stanja koje se nama prikazuju u prostoru i vrem enu.“
Kamen temeljac Njutnove teorije bio je slavni opit s prizmom. Zrak bele
svetlosti prelom i se kroz staklenu trostranu prizmu i pri tom e se raširi u čitav
spektar duginih boja. To se zove spektar vidljive svetlosti. Njutn je uvideo da
te čiste dugine boje moraju biti komponente čijim mešanjem bi se opet dobi­
la bela boja, bela svetlost. O grom nim skokom intuicije Njutn je pogodio da te
boje u spektru odgovaraju različitim talasnim dužinama, dakle, i raznim fre­
kvencijama. Zam islio je da neka vrlo mala tela trepere - za njihov naziv oda­
brao je antičku latinsku reč ’korpuskule’ što znači ’telašca’ - i da svojim tre-
perenjam proizvode boje, pri čem u od brzine vibriranja zavisi boja. Ako im a­
mo u vidu da je u tom trenutku bilo zaista vrlo malo (ili nimalo) dokaza za
tako nešto, shvatićemo da je ta N jutnova pretpostavka bila ne samo genijalna,
nego i poprilično nezasnovana.
Haos • 183

Ali, šta je crvenol Za fizičara, crveno je svetlost koja zrači na talasnim

dužinam a između 620 i 800 milijarditih delova metra. Dokazano je već rnilio-
nima i m ilijardam a puta da je N jutnova optika tačna. Svetlost jeste ono što je
Njutn rekao da jeste. Geteov esej o boji potonuo je u milosrdne dubine zabo­
rava. Pa ipak, u staroj biblioteci Harvarda bila je sačuvana i ta knjižica, u je d ­
nom primerku. Fajgenbaum ju je zatražio. Pokazalo se da Geteovo delo nije
na polici: i taj jedan primerak je nestao, neko ga je odneo.
Posle dužeg truda Fajgenbaum je ipak ušao u trag toj knjižici i dočepao
je se. Tako je doznao da je G ete, samo da bi dokazao svoje stavove o boja­
ma, izveo čudnovat niz optičkih eksperimenata. Počeo je kao i Njutn, tako što
je nabavio prizmu. Ali, Njutn je prizmu podmetnuo pod zrak svetla, s druge
strane je postavio belu površinu, a onda je gledao kako se prelomljeni zrak de-
li na dugine boje, koje se vide na toj beloj površini, Gete je, međutim, prineo
prizm u svome oku, pa je kroz prizmu gledao svet! Pri tome najčešće nije vi­
deo nikakve boje, ni spektar duginih boja niti pojedinačne boje. Gledao je be­
le predm ete, plavo nebo, ali je video, kroz prizmu, uglavnom isto: bezbojnu
uniformnost.
Čim bi, međutim, neka m rlja narušila čistotu bele površine, ili ako bi se
na nebu pojavio makar jedan oblačak, oko tog mesta najednom bi iskrsnulo
obilje duginih boja. Upravo „razmenom svetlosti i senke“ , zaključio je Gete,
nastaje boja. Nastavio je sa serijom eksperimenata pomoću kojih je želeo da
utvrdi kako ljudi percipiraju senke ukoliko te senke bacaju različiti izvori obo­
jene svetlosti. Upotrebljavao je sveće i olovke, ogledala i obojeno staklo, me-
sečinu i sunčevo svetio, kristale, tečnosti, pa i točkove s bojama. Bio je to
dosta temeljito izveden široki raspon eksperimenata. Na primer, upalio je sve­
cu ispred lista bele hartije, u sumrak, i onda podigao olovku između ta dva
predmeta. Senka je izgledala plava. Zašto? Sama bela hartija vidi se kao bela,
baš takvu percepciju imamo o njoj, i u zamirućoj svetlosti sutona i pri druga­
čijoj, toplijoj svetlosti sveće. Kako to sad da se zbog senke list hartije pode-
lio na région plave boje i région crvenkastožute? Tako što je boja „stupanj
m račnosti“ , tvrdio je Gete, ,,u savezništvu sa senkom“ . Recimo to modernijim
jezikom : percepcija boje zavisi, zaista, i od okolnih uslova, a ne samo od onog
što je za svaku boju njena jedinstvena, karakteristična odlika.
Njutn je bio redukcionista a Gete holista. Njutn je svetlost 'razvalio na ko­
m ade’ i konstatovao najosnovnije, tačno, fizičko objašnjenje za boju. Gete je
184 • Džejms Glajk

šetao kroz cvetne vrtove i studirao slike, tragajući za nekim grandioznim , sve­
obuhvatnim objašnjenjem . Njutn je svoju teoriju boje uklopio u jednu m atem a­
tičku šemu koja je i do danas ostala na snazi u celokupnoj fizici. Gete se (na­
žalost, ili na sreću) užasavao matematike.
Fajgenbaum je uspeo da ubedi sebe da je Gete bio u pravu za boju. N ai­
me, Geteove ideje odgovaraju zgodnoj ideji, popularnoj među psiholozim a, da
postoji distinkcija između tvrde fizičke stvarnosti (šta jeste) i varijabilne su­
bjektivne percepcije te stvarnosti (šta nam se, i kad, čini da jeste). Mi vidimo
boje, ali to naše opažanje boja varira od prilike do prilike, od osobe do oso­
be. - To je baš lako reći. Ali Fajgenbaum je to shvatio malčice ’ojačano’, kao
da u G eteovim idejam a postoji jedan dodatni nagoveštaj prave nauke. Jer, G e­
te je dao tvrde, em pirijske podatke o ljudskim percepcijama; naglašavao je po-
novljivost svojih eksperim enata, i ustanovio je da postoji univerzalnost i objek­
tivnost u tome. M eđutim - gde je nama naučni dokaz da u prirodi, dakle u
stvarnom svetu, objektivno postoji kvalitet crvenosti koji bi se mogao defini-
sati i koji bi bio nezavisan od m a čije percepcije?
Zapitao se koja bi vrsta matem atičkih formalizama m ogla odgovarati ljud­
skim percepcijam a, a naročito ljudskoj sposobnosti za prosejavanje neuredne
mnogostrukosti doživljenog sveta i za nalaženje, u njoj, univerzalnih kvaliteta.
Ne mora, baš, biti da je crvenost jedan pojas u svetlosti, kao što nas to njut-
novci nagone da verujemo. U ovoj haotičnoj vaseljeni, kvalitet crvenosti je je d ­
na teritorija, a granice te teritorije nije nimalo lako opisati; pa ipak, naš um
uspeva redovno, tačno i dokazivo istinito da pronađe crvenost. U tome je kon-
zistentan. Nije teško izvesti verifikaciju ovoga.
Eto kuda su plovile misli mladog fizičara; reklo bi se, daleko od proble­
ma kom ešanja u tečnostima i gasovima. Ali, da bi se razumelo kako se ljud­
ski um snalazi u haosu percepcije, valjda je potrebno znati kako nered može
da proizvede univerzalnost.

Kad je počeo u Los Alam osu da razmišlja o nelinearnosti, Fajgenbaum je

uvideo da tokom školovanja nije naučio ništa korisno o tome. Rešiti sistem ne­
linearnih diferencijalnih jednačina bilo je i ostalo nem oguće, iako su u udžbe­
nicima konstruisani neki specijalni slučajevi kad je to ipak moguće. Perturba-
cijska tehnika, pravljenje niza uzastopnih korekcija na nekom rešivom proble­
mu u nadi da ćemo se tako donekle približiti i rešenju onog problem a koji je
stvarno trebalo da rešavamo (ali nism o mogli) bilo je, po Fajgenbaumovom
Haos • 185

utisku, priglupo. Iščitao je stručne radove o nelinearnim tokovima i oscilacija­

ma, i zaključio da tu nema mnogo onoga što bi razumnom fizičaru moglo bi­
ti od koristi. Raspolažući, od računske opreme, samo olovkom i hartijom, Faj­
genbaum je odlučio da krene od nečega što je analogija one vrlo jednostavne
jednačine koju je Robert Mej studirao u kontekstu populacione biologije.
Zadesilo se da je to jedna jednačina koju srednjoškolci koriste na času ge­
ometrije da bi nacrtali parabolu. M ože se napisati ovako: y = r (х - х2). Sva­
ka vrednost X daće neku vrednost y, a rezultat je jedna kriva linija. Ta kriva
iskazuje odnos (relaciju) između ta dva broja za neki raspon vrednosti. Ako je
X (recim o, ovogodišnja populacija) malo, onda će i y (neka je to populacija
iduće godine) biti malo; ali, ipak, veće od х. Ali to je kriva koja se uzdiže vr­
lo strmo. Ako se х nađe negde na prilazima sredini tog raspona brojeva, y će
biti veliko. Parabola, m eđutim , dostiže svoj uravnjeni vrh, a onda se brzo oko­
mi nadole. Znači, kad je х veliko, y će opet biti malo, i sve manje. Zato u
ekološkom modelovanju imamo i nagla opadanja životinjskih populacija, a to
je i stvarno, je r se one ne mogu bezmerno i beskrajno uvećavati.
U radu M eja, a zatim i Fajgenbauma, poenta je bila u tome da se ovo je d ­
nostavno izračunavanje izvrši ne samo jednom , nego mnogo puta uzastopce,
nebrojeno mnogo puta, svaki put s petljom povratne sprege, a to znači: rezul­
tat svakog izračunavanja upotrebimo kao input, ulaznu vrednost, za sledeće.
(Dakle dobili smo y i sad nam je to novo х.) Kretanje ovog procesa može se
pratiti i grafički, pri čemu parabola mnogo pomaže. Evo kako. Odaberite je d ­
nu startnu vrednost za х negde duž iks ose. Iz te tačke povucite liniju nagore
sve dok se ona ne preseče s parabolom. Očitajte dobijenu vrednost y gledaju­
ći levo, na ipsilon osu. To y je rezultat vašeg х. Dobili ste neku određenu vred­
nost у, ali, sada pronađite baš tu vrednost dole, na iks osi. I vucite iz nje no­
vu liniju nagore do parabole. Pogodićete parabolu na nekom drugom mestu.
Ova sekvenca nastaviće da skače tamo-amo po paraboli, pogađajući je svaki
put u nekoj drugoj tački; ali, moguće je da će se polako bližiti nekoj stabil­
noj, ravnotežnoj tački u kojoj je х jednako у, posle čega se te dve vrednosti
više uopšte neće menjati.
Ovaj posao je, po svom duhu, toliko prost da je zaista ogromno udaljen
od teških, zapetljanih izračunavanja u standardnoj fizici. Umesto da pred sebe
postavim o lavirintski kom plikovanu šemu koju treba rešavati i rešiti samo je d ­
nom, mi dohvatimo jedno takvo zaista prosto izračunavanje i ponavljam o ga
mnogo, mnogo puta. Naučnik je sad brojčani eksperimentator; on naprosto se-
186 • Džejms Glajk

đi i gleda šta se dešava, kao hem ičar koji zuri u stakleni bokal u kome buć-
ka neka hem ijska reakcija. Jedino što se iz ovog posla dobija jeste niz broje­
va, koji ponekad, ali ne uvek, konvergira ka nekom konačnom, postojanom sta­
nju. Događa se da taj niz rezultata večno oscilira između neke dve vrednosti,
najveće i najmanje. Takođe se može desiti ono o čemu je Mej govorio popu-
lacionim biolozima: dobijeni rezultati mogu se menjati haotično, i to se tako
m ože nastaviti do večnosti, ne nalazeći nikada smirenje niti stabilnost. A šta
će se od svega toga ostvariti, zavisi, dabom e, od onog param etra r koji je upra­
vo zato i unet - da bismo mogli vršiti podešavanja. To malo r je kao obrtno
dugme za jačinu tona na radio-aparatu.
Fajgenbaum je obavio izvesnu količinu ovakvih, blago opitalnih, izračuna­
vanja. U isto vreme, pokušao je da analizuje ovu nelinearnu funkciju i na tra­
dicionalniji način. Ali ni jednim ni drugim pristupom nije bio zadovoljan, ni­
je uspevao da sagleda šta sve, zapravo, ova jedna jednačina može učiniti. Ja­
sno mu je , m eđutim , bilo da je ona toliko bogata m ogućnostim a, da će biti
užasno teško analizovati je u celosti. Bilo mu je, takođe, dobro poznato da su
samo koju godinu ranije, 1971, u tom istom Los Alam osu, čak trojica m ate­
matičara - Nikolas M etropolis, Pol Štajn i Majron Štajn - studirali slične 'm a­
p e'; sada ga je Pol Štajn upozorio da je kompleksnost tog posla zaista zastra­
šujuća. Ako on ne može da se izbori s tom, najprostijom nelinearnom jedna-
činom , čemu tek im a da se nada ako dotakne daleko teže jednačine koje na­
učnik m ora upotrebiti da bi opisao realne sisteme? Fajgenbaum je privremeno
odustao; čitav taj problem je 'ostavio na policu’.
U kratkoj istoriji naučne discipline koja se bavi haosom, ova jedna jed n a­
čina, koja tako nevino izgleda, daje možda najjasniji primer kako razni nauč­
nici mogu isti problem videti sasvim različito. Za biologe, bila je to jednačina
s porukom: prosti sistemi mogu da čine komplikovane stvari. M etropolisu, Štaj-
nu i Štajnu taj problem bio je samo zbirka topoloških obrazaca koje su oni po­
kušali srediti u katalog, ne mareći nimalo za numeričke vrednosti. Oni su za­
počinjali opisani proces povratne sprege na nekoj određenoj tački, a onda su
samo gledali kako dobijene vrednosti (tačke preseka) skakuću nalevo ili nade­
sno po paraboli, i jedino su to i zapisivali! Koliko puta nalevo (to su označa­
vali slovom L) ili nadesno (R, od engleskog right). Obrazac broj jedan: R.
Obrazac broj dva: RLR. Obrazac broj 193: RLLLLLRRLL. Te sekvence bile
su iz određenih razloga interesantne m atem atičaru, zato što se činilo da nado­
Haos • 187

laze po nekom svom specijalnom poretku. Ali fizičaru je izgledalo da su op­

skurne i dosadne.
Niko tada nije znao da je još 1964. godine Lorenc gledao to isto kao m e­
taforu za duboka pitanja o klimi. Lorencovo glavno pitanje o klimi bilo je to­
liko duboko da se niko, do tada, nije setio da ga postavi. Ono glasi: Postoji li
klima? Drugim rećima, imaju li vremenske prilike na planeti Zemlji ikakvu svo­
ju dugoročnu prosečnu vrednost? Većina meteorologa je smatrala tada, a sma­
tra i danas, da se tačan odgovor na to pitanje podrazumeva sam po sebi. Sva­
ko merljivo ponašanje, pa ma kakve bile njegove fluktuacije, mora imati neki
svoj prošek, zar ne? Ali, kad malo razmislite, to i nije baš tako jasno. Kao što
je Lorenc ukazao, prosečne vremenske prilike u poslednjih 12.000 godina bitno
se razlikuju od onih koje su vladale tokom ranijih 12.000 godina kad je bilo
ledeno doba i kad je glavnina Sevem e Amerike bila prekrivena ledom! Da li
se to dogodila smena jedne klime drugom, iz nekih fizičkih razloga? Ili Zemlja
ima jednu mnogo dugoročniju, stvarnu klimu, u kojoj su to samo kratkotrajni
usponi i padovi? Da li je, čak, moguće da sistem kao što su atmosferske prili­
ke naprosto nema nijednu prosečnu tačku ka kojoj bi konvergirao?
Lorenc je postavio još jedno pitanje o klimi. Pretpostavimo da neko zaista
napiše kompletan skup jednačina koje upravljaju vremenskim prilikama na Ze­
mlji. Drugim recima, pretpostavite da ste dobili kodove samog Boga. Da li bi­
ste onda mogli pomoću tih jednačina izračunati prosečne (statistički prosečne)
vrednosti temperature, na primer, ili količine padavina? Kad bi jednačine bile
linearne, odgovor bi bio lak: da, mogli biste. Ali, one su nelinearne. Pošto nam
Gospod Bog nije stavio na raspolaganje konkretne jednačine kojima se on slu­
ži, Lorenc se morao zadovoljiti ispitivanjem jedne kvadratične diferentne.
Kao i biolog M ej, meteorolog Lorenc je prvo pogledao šta će biti ako se
ta jednačina, s parametrom r u njoj postavljenim na neku određenu vrednost,
podvrgne opisanom procesu iteracije, ponavljanja. Kad je parametru r pridavao
neke male vrednosti, video je da jednačina uskoro stiže do stabilne, fiksne tač­
ke, na kojoj ostaje. To znači da je sistem zaista proizveo jednu ’klim u’ u naj-
trivijalnijem mogućem značenju - vremenske prilike se nisu menjale nikad, ni­
malo. N apredovanjem ka nekim višim vrednostima parametra r, video je da se
otvaraju mogućnosti oscilovanja između dve tačke: tu se može lako izračunati
prošek (na sredini između te dve tačke) i kazati da sistem konvergira, to jest
’teži k a ’ toj jednostavnoj prosečnoj vrednosti. Ali, ako r produži svoje nadira­
nje ka još većim vrednostim a, u jednom trenutku nastane haos. To se dešava-
188 • Džejms Glajk

10 pred Lorencovim očima. Pošto je razmišljao o klim i, pitao se ne samo da

11 će povratno-sprežna petlja proizvesti neko periodično kretanje (ponavljanje)
vremenskih prilika nego i koji ćemo prošek moći da zabeležimo za njih. Uvi-
deo je da će i taj prošek biti nestabilan; postojaće, naim e, jake fluktuacije ne
samo vremenskih prilika, nego i prošeka vremenskih prilika. Dešavalo se da
se samo m inim alnim , takoreći ’m ikropovećanjem ’ r, prošek izmeni dramatično.
D akle, po analogiji, moglo se zaključiti da se klim a na Zemlji nikada neće po­
uzdano ustaliti, da nikada neće naći dugoročnu ravnotežu.
Kao stručni rad iz matem atike, Lorencov rad bio bi ocenjen kao promašaj
- jer on nije, u aksiomatskom smislu, izveo nikakav novi dokaz ničega. Kao
stručni članak iz fizike, dobio bi lošu ocenu, jer stvarno nije opravdano izvla­
čiti generalne zaključke o klimi neke planete na osnovu samo jedne proste jed-
načine. A li, Lorenc je znao šta govori. „Autor smatra da ova sličnost nije pu­
ka slučajnost, nego da ta diferentna jednačina uspeva da odrazi znatan deo m a­
tem atike, ako ne i fizike, koja upravlja tranzicijam a iz jednog u drugi režim
toka; štaviše, i celokupnim fenomenom nestabilnosti.“ Ni posle dvadeset godi­
na nikome nije bilo jasno na šta se, na kakvu se to intuiciju Lorenc oslonio
kad je jurnuo u tako ogromnu, hrabru tvrdnju. Taj rad objavio je u švedskom
m eteorološkom časopisu Telus. („Da, Telusl“ - uzviknuo je kasnije jedan fizi­
čar gorko. „Niko ne čita T elus\“) Lorenc je napredovao ka sve dubljem spo­
znavanju čudnovate prirode haotičnih sistema - dubljem nego što se jezikom
meteorologije moglo iskazati.
Nastavljajući da istražuje promenljive maske dinamičkih sistema, Lorenc je
otkrio da sistemi samo malčice komplikovaniji od kvadratične mape mogu da
proizvedu druge vrste neočekivanih obrazaca. U nekom određenom sistemu mo­
žda se skriva ne samo jedno stabilno rešenje, nego više njih. M oguće je, da­
kle, da posmatrač vidi jedno isto, nepromenjeno stabilno ponašanje tokom vrlo
dugog vremena, a da je zapravo za taj isti sistem podjednako prirodno i neko
sasvim drugo stabilno ponašanje. Za takav sistem kaže se da je neprelazan (in-
tranzitivan). Može ostati u jednoj ravnotežnoj tački (u jednom ekvilibrijum u), a
može ostati i u drugoj ravnotežnoj tački, ali ne u obe. Samo silovit 'udarac no­
gom ’ koji dođe odnekud spolja može prinuditi neprelazni sistem da ipak pređe
u ono svoje drugo stabilno stanje. Banalan primer ovoga jeste zidni časovnik s
klatnom i oprugom za navijanje. Pošto se sat navije, iz napete opruge pritiče
energija koja, preko mehanizma s pokretnom kotvicom, dolazi do klatna. K lat­
no postojano gubi energiju, zbog trenja sa svojom okolinom , ali, od opruge i
Haos • 189

dobija energiju, pa zato ostaje u jednom postojanom stanju koje je svima na­
ma jasno. Klađenje se nastavlja, regularno. M ožda će neko od ukućana da bup-
ne o taj časovnik i klatno će u tom trenu malo zabrzati ili usporiti, ali brzo će
se vratiti svom spokojnom ujednačenom klaćenju. Ali isti taj časovnik ima i
drugo ravnotežno stanje, a to je ono kad klatno visi pravo nadole i ne miče se
uopšte. Takođe neprelazni sistem - možda s nekoliko jasno razaznatljivih regi-
ona sasvim različitog ponašanja - mogla bi da bude klim a na Zemlji.
K lim atolozi koji se služe globalnim računarskim m odelima da bi izradili
sim ulacije dugoročnog ponašanja Zemljine atmosfere i Zem ljinih okeana, zna­
li su, već nekoliko godina pre toga, da njihovi modeli dopuštaju postojanje ba­
rem jedne dramatično različite ravnoteže. Nikada u čitavoj geološkoj prošlosti
Zem lje nije se ta alternativna klim a uspostavila, ali, mogla bi se uspostaviti, i
m ogla bi trajati kao jednako vredno rešenje za onaj sistem jednačina koji stvar­
no upravlja vremenskim prilikam a na ovoj planeti. Ona im a svoje ime: neki
klim atolozi je zovu ’bela Z em lja’. To je klima pri kojoj su svi kontinenti pre­
kriveni snegom a sve vode zamrznute, dakle i svi okeani su led. Ovakva pla­
neta Zem lja, zaleđena, odbijala bi od sebe (refleksijom) sedamdeset procenata
dolazećeg sunčanog zračenja, pa bi zato i ostajala izuzetno hladna. Najniži sloj
atm osfere, troposfera, bio bi mnogo tanji. Preko zaleđenog sveta duvale bi olu­
je, ali znatno manje nego ove koje mi gledamo. Sveukupno, ta klim a bila bi
manje povoljna za ovaj, nam a poznati oblik života. Kompjuterski modeli im a­
ju tako jaku sklonost da padnu u tu ’belo-zem aljsku’ ravnotežu, da se klim a­
tolozi pitaju zašto se to nikad nije dogodilo. M ožda je presudio puki slučaj.
D a bi se klim a naše planete gurnula u to novo ravnotežno stanje, bilo bi
potrebno da je nešto ogromnom snagom ’šutne’ spolja. Ali Lorenc je opisao
još jednu plauzibilnu vrstu ponašanja, koja se zove ’m altene-neprelaznost’
(engl, alm ost-intransitivity). M altene neprelazni sistem ispoljava samo jednu vr­
stu prosečnog ponašanja veom a dugo, fluktuirajući unutar izvesnih granica. O n­
da, bez ikakvog razloga, sistem učini svoj pomak - pređe u drugu vrstu pona­
šanja, opet s fluktuacijam a ali oko sasvim drukčijeg prošeka. Ljudi koji kon-
struišu računarske modele klim e znaju za ovo Lorencovo otkriće, ali svim si­
lama nastoje da izbegnu maltene-intranzitivnost: i suviše je nepredvidljiva. Ti
ljudi imaju razumljivu sklonost da favorizuju one modele koji će se vraćati
uvek u ovu ravnotežu koju na stvarnoj planeti Zemlji svakodnevno gledamo i
merimo. A li, onda, kad treba objasniti veoma krupne promene klime koje su
se u davnoj prošlosti dešavale, ti ljudi počnu da traže spoljašnje faktore - na
190 • Džejms Glajk

prim er, prom ene u Zemljinoj orbiti oko Sunca. A nije potrebno mnogo mašte
da klim atolog shvati da bi baš maltene-intranzitivnost m ogla biti objašnjenje za
ledena doba koja su nastajala i prestajala u Zemljinoj prošlosti u tajanstvenim ,
nepravilnim intervalim a. Ako je tako, nije morao postojati nikakav fizički uzrok
za ledena doba. O na su mogla nastati naprosto kao uzgredni proizvod haosa.

Kao što se kolekcionar pištolja, u ovoj eri automatskog vatrenog oružja,

nostalgično priseća kolta 45, tako i moderni naučnik s nostalgijom pomišlja na
ručni kalkulator HP-65. lako je bio nadmoćan samo nekoliko godina, izmenio
je radne navike mnogih naučnika zauvek. Fajgenbaumu je poslužio kao most
između rada u stilu olovka-i-hartija, i računarskog stila rada koji još nije bio
pronađen.
Mičel Fajgenbaum nije ništa znao o Lorencu, ali u leto 1975, na jednom
okupljanju u Aspenu u Koloradu, čuo je kako Stiv Smejli govori o nekim m a­
tematičkim odlikama te iste kvadratične diferentne jednačine. Činilo se da
Smejli misli da postoje neka interesantna, još otvorena pitanja o tačnom me-
stu na kom e se mapiranje pretvara iz periodičnog u haotično. Kao i uvek,
Smejli je imao oštar instinkt za iznalaženje onih pitanja koja vredi istraživati.
Fajgenbaum je odlučio da još jednom baci pogled na tu stranu, i da se pri to­
me posluži pom enutim ručnim HP-65 i kombinacijom analitičke algebre i nu­
meričkog istraživanja. Cilj: sagledati granicu između reda i haosa.
Već je znao da je ta granica - ali, samo u nekom metaforičnom smislu re­
či - ’slična’ tajanstvenoj granici između glatkog toka i turbulencije u tečnosti.
Robert Mej je na istu tu granicu ukazivao populacionim biolozima koji ranije
nisu primećivali da u promenama broja životinja u nekom staništu mogu posto­
jati ikakvi ciklusi osim pravilnih. Na putu koji vodi do haosa, u graničnom re-
gionu primećeni su pravi slapovi sačinjeni od udvajanja perioda, od račvanja,
dakle, dva u četiri, a četiri u osam perioda, i tako dalje. Ova račvanja daju fa­
scinantan obrazac. Na svakoj takvoj tački, jedna mala, neznatna promena u plod­
nosti. recimo, nekih moljaca, baciće njihovu celokupnu populaciju iz četvorogo-
dišnjeg u osmogodišnji ciklus. Fajgenbaum je odlučio da započne tako što će
ustanoviti na kojim tačnim vrednostima parametara dolazi do ovih rascepa.
Na kraju je upravo zbog sporosti HP-65 došao do rešenja, u avgustu te
godine. Za svako pojedinio izračunavanje trebalo mu je suviše vremena - či­
tav minut, dva. Tek tada bi ustanovio tačnu vrednost parametra za jedno ra-
čvanje. Sto dalje je odlazio ka desnoj strani, sve više vrem ena je gubio na to.
Haos • 191

D a je imao pri ruci brz kom pjuter, i mogućnost da iz mašine izlaze gotovi, is-
printani rezultati. Fajgenbaum možda ne bi primetio nikakav obrazac. Ali, on
je morao zapisivati sve operacije ručno, a onda čekati da HP-65 uradi svoj deo
posla. Dok je čekao i dosađivao se, nagađao je gde bi sledeći rezultat mogao
da padne.
O nda je u jednom trenu sagledao da nema potrebe da nagađa. U sistemu
je postojala još jedna skrivena pravilnost: geom etrijska konvergencija brojeva,
slična onome što vidimo kad se dva niza bandera sa žicama pružaju ispred nas,
levo i desno od nekog drum a, u daljinu, pa nam se čini da se stalno primiču.
To, dabom e, uče deca na časovim a crtanja, je r to je najobičnija perspektiva.
Ako tačno nacrtate prvu banderu, i drugu (sa iste strane druma; dakle, prve
dve članice u nizu), posle će vam biti lako da ib nacrtate sve, jer će svaka
sledeća biti u istoj proporciji manja: na primer, odnos treće prema drugoj bi­
će kao odnos druge prema prvoj. Slično tome, udvajanja (račvanja) perioda do­
gađala su se ne samo sve češće, nego je u tom procesu postojalo jedno kon­
stantno ubrzanje.
A zašto bi to tako bilo? U matematici je uobičajeno da pojava geom etrij­
ske konvergencije nagovesti da se negde nešto ponavlja i ponavlja ali s posto­
janom pram enom razmere (skale). Ali u jednačini s kojom je Fajgenbaum ra­
dio ne vidi se nikakva oznaka za razmere, niti je u njoj ikad iko opazio tako
nešto. Fajgenbaum je izračunao koeficijent te konvergencije, najpreciznije što
je na FIP-65 mogao - s tri decim alna mesta - i dobio broj 4,669. Zapitao se
da li taj broj išta znači. Proveo je ostatak tog dana radeći tačno ono što bi u
toj situaciji uradio svako ko voli matematiku: pokušavao je da uklopi 4,669 s
nekom od standardnih konstanti, kao što su na primer p i, e , i tako dalje. U za­
lud. Pokazalo se da 4,669 nije varijanta nijedne.
Začudo, i Robert Mej je kasnije video istu tu geometrijsku konvergenciju;
napravio je zabelešku o tom e, i istog trenutka ju je zaboravio. Iz M ejove eko­
loške perspektive, bila je to samo numerička neobičnost i ništa više. U stvar­
nom svetu, u stvarnim sistemima koje je on razmatrao (životinjske populacije,
pa čak i ekonom ski m odeli), neizbežno je prisutan šum, koji mora da ’odne-
se’ sve tako precizne detalje. Ona ista neurednost prirode, koja je Meja odve­
la tako daleko, sada ga je, u presudnom trenutku, zaustavila. Mej je bio uzbu­
đen ukupnim ponašanjem jednačine. Nije ni pomišljao da bi numerički detalji
mogli biti važni.
192 • Džejms Glajk

Ali je Fajgenbaum znao šta ima pred sobom, jer geom etrijska konvergen­
cija značila je ravnom ernu izmenu razmera, a to m ora biti važno: na tom e se
zasniva cela teorija renorm alizacije. U sistemu koji je prividno sasvim 'nepo­
slušan’, postojana promena razm ere znači da tu negde, unutra, ipak postoji
kvalitet koji ostaje neizmenjen, iako se sve oko njega menja. Negde ispod tur-
bulentne površine te jednačine - ali, gde? - ležalo je nešto pravilno. Nije bi­
lo lako smisliti šta bi mogao biti sledeći korak u istraživanju.
Leta se brzo pretvaraju u jeseni, u razređenom vazduhu Los A lam osa, i
oktobar je nekako doklizio skoro do svog kraja, kad Fajgenbaumu dođe čud­
na misao. Znao je da su M etropolis, Štajn i Štajn osmotrili i neke druge je d ­
načine, i ustanovili da se izvesni obrasci prenose iz jedne vrste u drugu vrstu
funkcija. N jim a su se pojavljivale, nekako, iste kombinacije onih slova R i L
(to jest, pom aka udesno ili ulevo), i u istom poretku. U jednoj funkciji, poja­
vljivao se sinus broja: taj zaokret značio je da ništa ne ostaje od Fajgenbau-
movog pom no isplaniranog pristupa paraboli. Značio je da Fajgenbaum mora
početi sve od samog početka. Dohvatio je, zato, svoj HP-65 i krenuo da izra­
čunava udvajanja perioda za X t+1 = r sin pi X t. Izračunavanje s trigonom etrij­
skom funkcijom bilo je još sporiji posao... pa se Fajgenbaum zapitao može li,
kao kod one prostije jednačine, da se posluži prečicom. I gle čuda, kad je
osmotrio prve rezultate, video je u njim a geometrijsku konvergenciju. Samo je
trebalo izračunati njen koeficijent. Preciznost je i sad bila ograničena na tri de­
cimalna mesta. Fajgenbaum je dobio rezultat sasvim isti: 4,669!
Isti broj. Nepojamno: ova trigonom etrijska funkcija ne samo što je ispolja-
vala doslednu pravilnost, nego čak numerički identičnu pravilnost kao sasvim
druga, mnogo prostija jednačina! U matematici i u fizici nije postojala baš ni­
kakva teorija koja bi objasnila zašto jednačine toliko različite oblikom i zna­
čenjem daju isti rezultat.
Fajgenbaum je pozvao Pola Štajna. Ovaj nije bio voljan da poveruje u ovu
koincidenciju na osnovu tako male količine dokaznog m aterijala i tako skrom­
ne preciznosti. Fajgenbaum je, ipak se ne kolebajući nim alo, pozvao i svoje
roditelje u Nju Džersiju i saopštio im da je naišao na nešto značajno što će
ga, rekao je majci, učiniti slavnim. Onda se bacio na razne druge funkcije, na
sve kojih se mogao setiti a koje vode kroz sekvencu bifurkacija ka neredu. I
kod svake je dobio 4,669.
Celoga života se Fajgenbaum igrao brojevima. Kao tinejdžer, umeo je da
uzračunava logaritme koje je većina đaka morala tražiti u tablicama. Ali nika­
Haos • 193

da nije naučio da upotrebljava kompjutere veće od HP-65. U tom pogledu, bio

je isti kao i ostali fizičari i matematičari: njihova je sklonost bila da preziru
’m ehanistički način m išljenja’ koji je, navodno, vezan s upotrebom računara.
Ali Fajgenbaum u je došao trenutak i za to. Zam olio je jednog kolegu da ga
nauči upotrebi programskog jezika koji se zove fortran. Do uveče je imao iz­
računat koeficijent za nekoliko funkcija, za svaku s pet decimalnih mesta,
4,66920. Te noći dohvatio je priručnik za fortran i pročitao kako se postiže
dupla preciznost. Sledećeg dana dokopao se čak deset decimala: 4,6692016090.
To je sada bila preciznost koja je ubedila čak i Štajna.
Sam Fajgenbaum , m eđutim , nije bio siguran u šta je ubedio samoga sebe.
N jegovo traganje bilo je usm ereno ka traganju za pravilnostima - to je njemu
značilo razum evanje m atem atike - ali on je na startu znao da pojedine vrste
jednačina, baš kao i pojedini fizički sistemi, imaju sklonost da se ponašaju na
neke svoje, karakteristične načine. Uostalom, bile su to sve proste jednačine.
Fajgenbaum je sasvim dobro razumeo kvadratičnu jednačinu, sinusnu takođe -
njihova m atem atika bila mu je trivijalna. Ali negde u samom srcu veoma raz­
ličitih vrsta jednačina krilo se nešto što je, pri upornom njihovom ponavljanju,
stvaralo jedan isti broj. Fajgenbaum je uvideo da se spotakao o nešto: možda
samo kuriozitet. M ožda novi zakon prirode.
Zam islite nekoga ko se bavi preistorijskom zoologijom. Taj drugar zaklju­
či da su neke stvari teže a neke lakše. Tu se dakle pojavi jedna apstraktna ko­
ličina kojoj je on nadenuo ime težina. Želi da je naučno ispita; nikada u živo­
tu nije izmerio težinu m a čega, ali uveren je da otprilike razume šta bi težina
mogla biti. Gleda životinje, i vidi: postoje zmije, velike i male; postoje i me-
dvedi, veliki i mali. On nagađa da bi težina tih životinja mogla biti u neka­
kvom odnosu s njihovom veličinom. Konstruiše vagu i stupa u akciju, meri zm i­
je. Zaprepašćen, konstatuje da je težina svih zmija ista. Zatim, konsternacija: i
težina svih medveda je ista. Sledeće otkriće, baš nepojamno za njega: medvedi
su jednako teški kao zmije. Svi imaju težinu tačno 4,6692016090. Očigledno,
težina nije ono što je on mislio. M ora iznova da razmisli o pojmu težine.
Rečica koja hita nizbrdo, klatna koja se njišu, elektronski oscilatori - m no­
gi fizički sistemi prolaze kroz tranziciju koja ih baca u haos, a te tranzicije
postajale su odveć komplikovane za analizu. Izgledalo je da mehaniku svih tih
sistema razumemo savršeno. Fizičari su za njih znali sve jednačine, bez gre­
ške. Pa ipak, činilo se da je nem oguće učiniti skok od tih jednačina do razu-
m evanja globalnog, dugoročnog ponašanja sistema. Na nesreću, jednačine za
194 • Džejms Glajk

tečnosti, pa čak i za klatna, bile su daleko veći izazov nego što je jednodi­
menzionalna logistička mapa. Ali Fajgenbaumovo otkriće značilo je da one ni­
su bitne. Pojavljivao se jedan novi red koji kao da nije znao ni pamtio iz ko­
je jednačine je izrastao. Iz kvadratične, ili trigonometrijske, svejedno. „Čitava
tradicija fizike bila je da, ako izolujete mehanizme, sve ostalo proističe iz to ­
ga“ , kaže Fajgenbaum. „А to se ovde sasvim raspada. Znate ispravne jednači­
ne, ali one vam naprosto ne pomažu. Saberete sve m ikroskopske deliće, ali ne
dobijete ništa što bi bilo primenljivo na dugi rok. Jer ni delići nisu u tom pro­
blemu važni. Pojavljuje se sasvim drugo značenje reči znanje.“
lako je veza između numerike i fizike ovde bila veoma slaba, Fajgenba­
um je imao prvi dokaz potreban za dalje rešavanje kompleksnih nelinearnih
problem a. Sve dotadašnje tehnike zavisile su od pojedinosti svake funkcije.
Ako je funkcija sinusna, sva izračunavanja su sinusna. Ali univerzalnost koju
je Fajgenbaum otkrio značila je da dotadašnje tehnike postaju nepotrebne. Pra­
vilnost ispod sinusnih funkcija nema nikakve veze sa sinusom. A ni s parabo­
lom. Zašto nema? Za naučnika, bila je to situacija uskraćenosti: priroda je na
tren razgrnula zavese i pokazala neočekivani red, ali ne dovoljno da bi se vi-
delo šta još postoji iza tih zavesa.

Inspiracija je naletela u obliku slike, mentalne slike dve male i jedne ve­
like talasave linije. Samo to je Fajgenbaum imao, jednu blistavu, oštru sliku u
svesti, ali ona je možda bila samo vrh ledenog brega, rezultat ogromne količi­
ne mentalnih procesa koji su ostali ispod površine. Slika je prikazivala kako
se menjaju razmere (skale). Bila je to upravo ona putanja koja je njemu bila
potrebna.
Proučavao je atraktore. N jegova m apiranja stizala su do postojane ravno­
teže, a to znači do jedne fiksirane tačke koja privlači sve druge: ma kolika da
je bila 'populacija’ na startu, ona će svojim kolebanjima i skakutanjima pola­
ko ali sigurno da se približava toj tački. (Atraktoru.) Ali kad nastane prvo
udvostručenje perioda, atraktor se rascepi u dva atraktora, kao ćelija kad se po-
deli na dve. Te dve tačke su u prvi mah tako blizu, da su, praktično, zajed­
no; ali onda, kako se param etar uzdiže (povećava), one se sve više razmiču.
O tplove, takoreći, jedna od druge. Onda novo udvostručenje perioda, i kod gor­
njeg i kod donjeg kraka istovremeno. Koliko god da im a krakova - kod svih
istovremeno. Fajgenbaumov broj omogućuje da predvidim o tačno kad će sle-
deća udvostručenja nastajati. O tkrio je da može tačno predskazati i koliko će
Haos • 195

različitih atraktorskih tačaka biti u svakom sledećem stupnju ovog procesa: dve.
četiri, šest... To znači: mogao je tačno predvideti i kolika če, konkretno, biti
populacija nekih životinja iz godine u godinu. Jer i brojevi za ovu geom etrij­
sku konvergenciju poštovali su istu postupnu promenu razmera.
Fajgenbaum je istraživao zaboravljeni srednji teren između matem atike i fi­
zike. N jegov rad nije bilo lako klasifikovati. N ije to bila matem atika, jer on
nije ništa dokazivao. Studirao je brojeve, da, ali brojevi su m atem atičaru kao
investicionom bankaru novčanice i metalni novčići: nominalno jesu ono čime
se njegova profesija bavi, ali, u stvarnosti, poslovanje se zasniva na tako
ogrom nim sumama novca da investicioni bankar uopšte ne može i neće da pro­
pušta kroz ruke takve količine prljavih i teških novčanica i metalnog novca.
Nema on vremena za to. M atem atičari se zapravo bave idejama. Ovo Fajgen-
baumovo bilo je u suštini fizika, i to, ma koliko čudno zvučalo, svojevrsna
opitalna fizika.
Predm et njegovog proučavanja bili su brojevi i funkcije, a ne mezoni i
kvarkovi. Ti brojevi i te funkcije imali su svoje trajektorije i svoje orbite. N je­
mu je bilo potrebno da istraži njihovo ponašanje. Bilo mu je potrebno - ova
fraza je kasnije postala kliše te nove nauke - da stvara intuiciju. Jedini nje­
gov akcelerator čestica, i jedina njegova maglena komora, bio je računar. G ra­
dio je postepeno ne samo svoju teoriju nego i jednu metodologiju. Normalno
je bilo da korisnik kom pjutera konstruiše neki problem , učita ga, i čeka da iz
mašine iziđe rešenje: jedan problem , jedno rešenje. Fajgenbaumu, i kasnijim is­
traživačim a haosa, bilo je potrebno više od toga. Njima je bilo potrebno da po­
stignu ono što je Lorenc postigao, da stvaraju svoje minijaturne vaseljene i on­
da da gledaju kako se odvija njihova evolucija. Zatim da izmene ovu ili onu
odliku svoje vaseljene, pa da sede i gledaju kako će sad evolucija ići - šta će
biti drukčije. Ti naučnici prionuli su na posao naoružani, između ostalog, i uve-
renjem da ponekad i samo m ajušna, mikroskopska promena neke konstante m o­
že izazvati ogroman preokret u ukupnom ponašanju.
Fajgenbaum je brzo otkrio koliko su kompjuteri instalirani u Los Alamo-
su bili nepogodni za tu vrstu računanja kojom je on hteo da se bavi. Iako
ogromno finansiran, podržan novcem daleko većim nego na većini univerzite­
ta, Los Alamos jedva da je imao nekoliko terminala sposobnih da prikazuju
slike i grafikone; a i tih nekoliko bili su uglavnom u Odeljenju naoružanja, ne
u Teorijskom. Fajgenbaum je želeo da uzima brojeve kao tačke, i da pušta te
tačke da se dalje kreću po mapi. M orao se poslužiti najprimitivnijim sredstvom
196 Džejms Glajk
Haos 197

Traženje haosa. Jednostavna jednačina ponovljena mnogo puta: Mičel Fajgenbaum se

usredsredio na jednostavne funkcije, uzimajući jedan broj kao ulaz input i stvarajući
drugi kao izlaz autput. Za životinjske populacije funkcija može da izražava odnos iz­
među ovogodišnje populacije i populacije sledeće godine.
Jedan od načina predočavanja takvih funkcija jeste izrada grafikona na kojima je ulaz
prikazan na vodoravnoj osi, a izlaz na uspravnoj. Za svaki mogući ulaz х, samo je
jedan izlaz у, i oni oblikuju krivu prikazanu debelom linijom.
Zatim, da prikaže dugoročno ponašanje sistema, Fajgenbaum je nacrtao put koji je po­
čeo sa nekim proizvoljnim х. Budući da je svako y bilo ponovo unošeno u istu funk­
ciju kao novi ulaz, mogao je da upotrebi neku vrstu šematske prečice: put će se od­
bijati od linije nacrtane pod uglom od 45 stepeni, linije na kojoj je j jednako у.
Za ekologa je najčešća vrsta funkcije populacijskog rasta linearna - maltuzijanski scé­
nario stalnog, neograničenog rasta za određeni procenat svake godine (levo). Realistič­
nije funkcije oblikuju luk, ponovo smanjujući populaciju kad postane previsoka. Pri­
kazana je 'logistička karta’, savršena parabola, određena funkcijom y = rx (l-.r). gde
vrednost r od 0 do 4 određuje zatvorenost parabole. Ali Fajgenbaum je otkrio da ni­
je važno koju vrstu luka koristi; pojedinosti jednačine nisu bile važne. Važno je bilo
da funkcija ima ’grbu’.
Ponašanje je, međutim, na osetljiv način zavisilo od strmosti - stepena nelinearnosti
ili onoga što je Robert Mej nazivao 'eksplozivni rast i odumiranje’. Previše plitka
funkcija značila je izumiranje. Povećavanje strmosti stvaralo je stabilnu ravnotežu ko­
ju tradicionalni ekolog očekuje; ta tačka privlači sve putanje i ona je jednodimenzio­
nalni ’atraktor’.
Posle određene tačke bifurkacija stvara oscilirajuće populacije sa periodom dva. Za­
tim sledi udvostručavanje perioda i, na kraju (desno dole), trajektorija (putanja) sa­
svim odbija smirivanje.
Takve slike bile su za Fajgenbauma polazište kad je pokušavao da izgradi teoriju. Po­
čeo je da razmišlja u pojmovima rekurzije: funkcije funkcija, i funkcije funkcija od
funkcija, i tako dalje: grafikoni sa dve ’grbe’, pa sa četiri...
198 • Džejms Glajk

koje se može zamisliti za tako nešto: iz printera se odmotavala široka papirna

traka, m etrim a dugačka, na kojoj su tačke (na uglavnom praznom prostranstvu
papira) bile isprintane svaki put kao znak ’plus’ ili kao asterisk (zvezdica): da­
kle, + ili *. Zvanična politika u Los Alamosu je bila da je uvek bolje imati
jedan veliki nego mnogo malih kompjutera. To se dobro uklapalo u tradiciju
’jedan problem , jedno rešenje’. Ljudima se sugerisalo da izbegavaju upotrebu
malih kompjutera. Osim toga, kad god je bilo koje odeljenje htelo da nabavi
kom pjuter, moralo se uklopiti u stroge državne direktive o tome, a zahtev je
morao proći kroz formalnu proceduru ocenjivanja i odobravanja. Tek kasnije,
s budžetskom saglasnošću Teorijskog odeljenja, Fajgenbaum je dobio mašinu
za koju rekoše da je ’stoni kalkulator’ (engl. desktop calculator). Tada je mo­
gao da pušta jednačine da rade, a slike da se menjaju, i da interveniše dok su
ti procesi u toku; da malo pritegne ovde a popusti tamo; da se ponaša kao da
je ta m ašina u njegovim rukama muzički instrument. M eđutim , štampanje to­
ga nije čak ni sad bilo lako dostupno. Jedini printeri sposobni da ozbiljnu gra­
fiku prenesu na papir bili su u odeljenjima označenim natpisima ’strogo
poverljivo’ - drugim recim a, ’iza ograde’, kako se to tamo govorilo. Fajgen­
baum je morao da zove ta odeljenja telefonom, i da pušta signale iz jednog
kompjutera telefonskom žicom do drugog. Bio je to zapetljan aranžman u ko­
me se opet gubilo mnogo vremena.
Dok se ovako snalazio, razm išljao je. Koja to nova matematika može da
proizvede višestruke promene skala, koje je tu video? Nešto u tim funkcijama
mora biti rekurzivno, shvatio je on, samoreferentno, a to znači da se ponaša­
nje jednog reguliše ponašanjem nečeg drugog što je skriveno u prvom. Tala-
sava slika koja mu je došla u trenutku inspiracije izražavala je nešto o načinu
kako se jedna funkcija može skalirati da bi se prilagodila drugoj. Prim enio je
matematiku renormalizacione teorije grupa, koja baš pomoću skaliranja kolap-
sira beskonačnosti u savladive količine. U proleće 1976. Fajgenbaum je ušao
u jedan model života intenzivniji od svega što mu se ranije dešavalo. Koncen-
trisao se, povrem eno, toliko da je bio kao u transu; programirao je furiozno,
hitro beležio nešto olovkom , pa opet programirao. Nije mogao pozivati C ode­
ljenje u pom oć, jer bi to značilo prekid telefonske feze s jačim kompjuterom
dok traje razgovor, a ponovno uspostavljanje iste veze bilo je neizvesno. Nije
mogao ni zastati da razm išlja duže od pet minuta, zato što se veza automatski
isključivala po isteku pet minuta ’nečinjenja ničega’. A li, s vremena na vreme
Haos • 199

kom pjuter je i sam od sebe ’padao’, a Fajgenbauma ostavljao da drhti od adre­

nalina. Dva meseca je Fajgenbaum radio bez pauze. Radio je po 22 sata dnev­
no. N jegovo spavanje sastojalo se od dva sata nekog zujećeg stanja u glavi, iz
koga bi se probudio imajući sve misli još isto onako raspoređene u svesti k a­
ko ih je ostavio. Hranio se jedino kafom. (Čak i kad je zdrav i smiren. Faj­
genbaum se hrani samo najcrvenijim mogućim mesom , kafom, i crvenim vi­
nom. Njegovi prijatelji nagađaju da vitamine dobija iz cigareta.)
Na kraju je ušao lekar i stavio tačku na sve to. Prepisao je režim lečenja
koji se sastojao od malih količina valijuma i prinudnog godišnjeg odmora. Ali
do tada je Fajgenbaum već stvorio jednu univerzalnu teoriju.

U niverzalnost je činila razliku između lepog i korisnog. M atem atičari, po­

sle izvesne tačke, ne mare mnogo da li će nekome dati tehniku za neko izra­
čunavanje. Fizičarima su, posle izvesne tačke, potrebni brojevi. Univerzalnost
je ponudila nadu da bi fizičari, rešavajući lak problem , mogli ujedno rešiti i
neki mnogo teži. Odgovori bi bili isti. Osim toga, stavljajući svoju teoriju u
okvire renorm alizacione grupe, Fajgenbaum ju je u suštini obukao u takav ko­
stim da je ona fizičarim a morala izgledati prepoznatljivo, maltene kao stan­
dardna alatka za računanje.
Ali ono zbog čega je univerzalnost postala upotrebljiva, ujedno je učinilo
da fizičarim a bude teško da poveruju u nju. Univerzalnost znači da će se raz­
ličiti sistemi ponašati identično. Naravno, Fajgenbaum je studirao samo jedno­
stavne numeričke funkcije. A li, verovao je da njegova teorija izražava jedan
prirodni zakon o sistemima koji su na samoj tački tranzicije iz sređenog u tur­
bulentno ponašanje. Svako je znao da turbulencija znači kontinualni spektar
najrazličitijih frekvencija, i svako se pitao otkud one tu; odakle dođoše? N a­
jednom se moglo gledati kako one, u sekvenci, dolaze. Fizička implikacija ovo­
ga bila je, da će se u stvarnom svetu sistemi ponašati na isti, prepoznatljivi
način, i da će, štaviše, taj način biti merljivo isti. Fajgenbaumova univerzalnost
nije bila samo kvalitativna, bila je i kvantitativna; ne samo strukturna, nego i
metrička. O na je obuhvatala ne samo obrasce, nego i precizne brojeve. A fi­
zičarim a je bilo malčice teško da u tako nešto poveruju.
G odinam a kasnije, kad je već stekao slavu, Fajgenbaum je u jednoj fioci,
koja mu je bila zgodno pri ruci, uporno čuvao negativne odgovore koji su mu
u tim ranim danima stigli poštom; pisma s odbijanjem. A slavu je stekao svo-
200 • D lejm s Glajk

jim radom u Los Alam osu. Dobio je brojne nagrade i priznanja, pohvale, i
mnogo prestiža i novca. Ali ni tad ga nije prestalo boleti što su urednici vr­
hunskih akadem skih časopisa pune dve godine odbijali da objave njegove los-
alamoske radove koje im je poslao. Kad se kaže da neko naučno otkriće m o­
že biti tako veliko i originalno da upravo zbog toga niko neće da ga štampa,
to može zvučati kao neuverljiva legenda, pre nego stvarnost. Ali istina je. Kroz
modernu nauku protiču ogromne količine inform acija, a svaki stručni članak
koji stigne nekom uglednom časopisu mora pred komisiju ocenjivača koji su i
sami doktori nauka iz te iste oblasti, i koji bi morali nepristrasno da urade svoj
posao. Tu ne bi smelo biti prostora za subjektivne ukuse i naklonosti. Jedan
urednik koji je odbio Fajgenbaumov članak priznao je, posle nekoliko godina,
da je odbio kapitalno važan doprinos nauci, prekretničko delo; ali je nastavio
da se brani tvrdnjom da taj članak „nije odgovarao njegovoj publici“ , stručnja­
cima za primenjenu matematiku. Samo, i neobjavljeni Fajgenbaumovi radovi
kružili su i dodavali se od ruke do ruke u nekim krugovim a m atem atičara i fi­
zičara, i postali supervrele vesti. Jezgro njegove teorije razglasilo se na sve
strane, na onaj alternativni način, kako danas većina naučnih radova kreće u
život: tako što je on držao predavanja i delio kolegam a ’pretprim erke’, dakle
jo š neobjavljeni tekst. Opisivao je na konferencijama svoje dostignuće, a ljudi
su mu prilazili i tražili fotokopiju... i tako su u život kretale desetine fotoko­
pija. Zatim stotine.

M oderna privreda oslanja se u velikoj meri na dobru teoriju tržišta. Pret­

postavka je da znanje slobodno protiče s mesta na mesto. Trebalo bi da dono­
sioci važnih odluka imaju pristup do manje-više iste mase inform acija. N arav­
no, tu i tamo će uvek biti džepova neznanja, ili džepova znanja koje je do­
stupno samo nekoj 'unutrašnjoj’, užoj grupi, ali, generalno gledano, na jednoj
planeti gde je znanje javno, ekonom isti pretpostavljaju da je svuda dostupno.
Istoričari nauke često se oslanjaju na svoju 'teoriju tržišta’ za koju, nekako,
smatraju da se sama po sebi podrazumeva. Naime: ako je jedno otkriće uči­
njeno, ako je jedna ideja iskazana, onda je time stvar rešena, to su od tog mo­
m enta stvari u zajedničkom vlasništvu celog naučnog sveta. Svako novo otkri­
će, svaki novi uvid, grade se na prethodnim otkrićim a, na dotadašnjim uvidi­
ma. Nauka se uzdiže kao zgrada, ciglu po ciglu. Intelektualne hronike mogu
biti praktično linearne.
Haos • 201

Takav pogled na nauku najbolje uspeva kad neka dobro definisana disci­
plina čeka razrešenje dobro definisanog problema. Na prim er, niko nije pogre­
šno shvatio otkriće molekularne strukture DNK. A li, istorija ideja nije uvek ta­
ko uredna. Nauka o nelinearnosti počela je nicati istovremeno u raznim , čud­
nim kutovim a nekoliko raznih drugih nauka i disciplina, a protok ideja o to­
me nije bio u skladu s već opisanom standardnom logikom istoričara nauke.
Haos je entitet sam po sebi, ali priča o izranjanju svesti o tome puna je zaka­
šnjenja. M noge deliće slagalice videli su, mnogo ranije, Poenkare, M aksvel, čak
i Ajnštajn - ali su ti delići onda zaboravljeni. M noge nove deliće slagalice vi­
deo je i razum eo samo poneki ’unutraš’ a ne i šira naučna javnost. Neko m a­
tematičko otkriće shvatili su matem atičari, a neko fizičko fizičari, neko m ete­
orološko otkriće nije shvatio niko. Način rasprostiranja otkrića postao je je d ­
nako važan kao i otkrivanje samo.
Svaki naučnik imao je neko svoje privatno sazvežđe intelektualnih rodite­
lja. Svaki je imao neku svoju sliku o predelu ideja, i svaka takva slika bila je
na neki način ograničena. Znanje - nesavršeno. N aučnici su bili puni predra­
suda, koje su svakome nam etali vladajući običaji u njegovoj disciplini (a i slu­
čajne staze njegovog obrazovanja). Svet nauke ume da bude iznenađujuće ko­
načan. N ije neki komitet naučnika pogurao istoriju u novom pravcu - učinilo
je to pet-šest raštrkanih pojedinaca, svaki jureći za nekim svojim individualnim
percepcijam a i ciljevima.
Naknadno se počeo oblikovati konsenzus o tome koje inovacije i koji do­
prinosi bejahu od najvećeg značaja. Ali, u tom konsenzusu skrivena je izvesna
doza revizionizm a. U žaru otkrivanja, naročito na kraju sedamdesetih godina,
ni dvojica matem atičara, ni dvojica fizičara nisu razumeli haos na sasvim isti
način. N aučnik naviknut na klasične sisteme bez frikcije i disipacije postavio
bi sebe u tradiciju koju su započeli Rusi kao A. N. Kolmogorov i V. I. A r­
nold. M atem atičar naviknut na klasične dinamičke sisteme sagledao bi tradici­
ju od Poenkarea, preko Birkofa i Levinsona, do Smejlija. Kasnije, u sazvežđu
nekog matem atičara mogli su se naći Smejli, G ukenhajmer i Ruele. Ili, skup
preteča sklon izračunavanjim a, u nekoj vezi s Los Alamosom - Ulam , M etro­
polis, Štajn. Neki teorijski fizičar mogao bi reći da su osnivači nauke o hao-
su Ruele, Lorenc, Resler i Jork. Biolog bi, međutim, pomislio na Sm ejlija, Gu-
kenhajm era, M eja i Jorka. Nebrojeno mnogo kombinacija je tu mogućno. N a­
učnik koji radi s m aterijalim a - geolog ili seizmolog - rekao bi da je uspeh
202 • D žejms Glajk

postignut pod direktnim uticajem M andelbrota; a teorijski fizičar jedva da bi

priznao da je ikada čuo to ime.
Fajgenbaum ova uloga navela bi ih da se zavade. Docnije, kad je bio na
vrhuncu svog statusa napola slavne ličnosti, neki fizičari su ulagali veliki trud
da neprestano citiraju neke druge ljude koji su radili na istom problemu koju
godinu kasnije ili ranije. Neki su ga optuživali da se suviše usko usmerio na
mali deo širokog spektra haotičnih ponašanja. M a, precenjena je ta ’fajgenba-
um ologija’, m ogao je reći neki fizičar; da, znate, lepi su to bili radovi, ti nje­
govi, neosporno, ali ni približno onako uticajni, znate, kao Jorkov rad. G odi­
ne 1984. pozvaše Fajgenbaum a da se obrati N obelovom simpozijumu u Šved­
skoj, i tu se sukobi zaoštriše. Naim e, za govornicu je došao i Benoa M andel­
brot i održao zloban, zlurado ustremljen govor, koji su slušaoci kasnije opisa­
li kao „predavanje protiv Fajgenbaum a“ . M andelbrot je nekako iskopao dvade­
set godina star stručni rad jednog finskog matem atičara po imenu M irberg, o
udvostručavanju perioda, i na osnovu toga je stalno pominjao Fajgenbaumove
sekvence kao „M irbergove sekvence“ .
Ali Fajgenbaum je bio taj koji je otkrio univerzalnost i stvorio teoriju ko­
jom ju je objasnio. To je bio uporišni stub oko koga se cela ta nova nauka
okretala. Pošto godinam a nije mogao da objavi tako zapanjujući i kontraintui-
tivan rezultat, propovedao je usmeno - serijom predavanja na konferenciji u
Nju H empširu avgusta 1976, na internacionalnom susretu matem atičara u Los
Alam osu u septembru iste godine, zatim u novembru opet serijom predavanja
na Univerzitetu Braun. N jegovo otkriće i njegova teorija dočekivani su s izne­
nađenjem, nevericom i uzbuđenjem. Što više je neki naučnik razmišljao o ne­
linearnosti, sve više ga je zahvatala snaga Fajgenbaumove univerzalnosti. Je­
dan je to izrazio jednostavno: „Velika je sreća bila, a i veliki šok, otkriti da
u nelinearnim sistemima postoje strukture koje su, ako ih gledaš na pravi na­
čin, uvek jednake.“ Neki fizičari su odmah grabili ne samo ideje nego i teh­
nike. Počeli su da se igraju tim m apam a - samo igraju - ali od te igre ih je
hvatala jeza. Svako je mogao, uz pomoć svog kalkulatora, da oseti isto izne­
nađenje i istu satisfakciju što su Fajgenbaum a ’gonili’ u ona dva meseca veli­
kog proboja u Los Alamosu. Predrag Cvitanović, čestični fizičar, čuo je Faj-
genbaumovo predavanje na Institutu za napredne studije u Prinstonu, pa je pri­
skočio Fajgenbaumu u pomoć: pomogao mu je da svoju teoriju pojednostavi a
univerzalnost proširi. M eđutim, dok je to radio, Cvitanović je pred kolegam a
Haos • 203

glum io da mu je to tek dokolica, nešto ’tek da mu prođe vrem e’; nije skupio
hrabrost da prizna kako se ozbiljno bavi nečim takvim.
I među matem atičarim a je preovladavao rezervisan stav, dobrim delom
zbog toga što Fajgenbaum nije davao rigorozne dokaze. Zapravo su se tek
1979. pojavili prvi dokazi u onom smislu kako to m atem atičari zahtevaju; dao
ih je Oskar E. Lanford Treći. Fajgenbaum se često priseća šta se desilo kad
je svoju teoriju prezentovao uglednom skupu u Los Alam osu septem bra 1976.
Tek što je počeo da opisuje svoj rad, ustao je em inentni m atem atičar Mark
Kac i pitao: „Gospodine, da li vi nameravate da nam nudite brojčane vredno­
sti nečega, ili dokaz?“
Više od prvog, a manje od drugog, odgovorio je Fajgenbaum.
„Da li išta što bi ijedan razuman čovek mogao nazvati dokazom ?“
Fajgenbaum je odgovorio da će o tome morati da prosude slušaoci sami.
Kad je završio predavanje, pitao je Kaca da li je sad zadovoljan. Kac je od­
govorio: „D a, ovo je zaista bio dokaz dovoljno dobar za razumnog čoveka.“ I
nastavio, ironično naglašavajući glas r u pretposlednjoj reči: „А detalje m ože­
mo prepustiti da ih rese r-r-rigorozni matem atičari.“
Jedan pokret je počeo da se širi, bitno podstaknut otkrićem univerzalnosti.
U leto godine 1977. dvojica fizičara, Džozef Ford i Đulio Kasati, organizova-
li su prvu konferenciju o nauci koja se zove haos ili haosologija. K onferenci­
ja je održana u Italiji, u jednoj gracioznoj vili u gradiću Komo koji se nalazi
na južnom kraju istoimenog jezera. Jezero Komo, zapanjujuće plavo, prihvata
u sebe vodu koja nastaje topljenjem snegova na Italijanskim Alpima. Došlo je
sto ljudi. V ećinom su to bili fizičari, ali bilo je i zainteresovanih pojedinaca iz
drugih nauka. „M ič je video univerzalnost, našao kako se ona skalira, i razra­
dio jedan intuitivno privlačan način zalaženja u haos“ , kaže Ford. „Tek tada
smo dobili jasan model, svakome razumljiv.“
„Bio je to jedan od onih slučajeva kad za neku stvar naprosto dođe vre­
me“ , nastavlja Ford. „U raznim disciplinama, od astronom ije do zoologije, lju­
di su radili to isto, ali je svako objavljivao u svom uskom časopisu, ostajući
u svojoj struci, naprosto bez ikakve svesti da se još neko time bavi. Svako je
mislio da je sâm, i svako je u svojoj naučnoj sredini smatran za pomalo eks­
centričnog. Istrošili su jednostavna pitanja koja su se m ogla postaviti, pa su se
počeli brinuti oko nekih malo zamršenijih fenomena. Bili su do suza zahvalni
kad im je ukazano da se mnogi drugi takođe već bave haosom.“
204 • Džejms Glajk

Kasnije je Fajgenbaum stanovao takoreći u praznom prostoru: u jednoj so­

bi krevet, u drugoj sobi kompjuter, a u trećoj tri crne elektronske kule pom o­
ću kojih je mogao puštati muziku, svoju solidnu germansku kolekciju ploča.
N jegov jedini opit u opremanju stana, kupovina skupog merm ernog kafe-stoči-
ća dok je bio u Italiji, završio se neuspehom: primio je paket mermernih kr­
hotina. Zidovi - obloženi hrpama knjiga i papira. Govorio je brzo, zabacujući
dugačku ’grivu’ kose, sada više sede nego smeđe. „Nešto dramatično desilo se
u dvadesetim godinama“ , kaže Fajgenbaum. „Fizičari su tek tako. bez ikakvog
dobrog razloga, naleteli na suštinski tačan opis sveta oko njih - jer, teorija
kvantne m ehanike je u nekom smislu suštinski tačna. Ona vam kaže kako mo­
žete od zem lje, od blata, napraviti kompjuter. Tako smo mi naučili da mani-
pulišemo našom vaseljenom. Tako se prave hem ikalije, i plastika, i šta već ne.
S tom teorijom , čovek zna kako da računa. Izuzetno dobra teorija - osim što,
na nekom nivou, nije razumna.
„Neki deo slike nedostaje. Ako se zapitate šta te kvantne jednačine stvar­
no znače i kakav je, po toj teoriji, opis sveta, vidite da je to opis koji se ne
slaže s vašom intuicijom o svetu. Kvantna teorija vam ne dopušta da mislite
ovako: evo čestice, ona ima putanju, ona se kreće jednom putanjom. Ne. Nije
vam dozvoljeno da to vizuelizujete na taj način. A tek ako počnete postavljati
finija pitanja - kako ovaj svet izgleda po toj teoriji? - odmaknete se, na kraju,
od vašeg normalnog načina dočaravanja izgleda stvari tako mnogo da uletite u
svakojake konflikte. Dobro, možda svet zaista jeste takav. Ali, ne znate, zapra­
vo, da ne postoji neki drugi način da se sve te informacije uklope, način koji
ne bi zahtevao tako radikalno odstupanje od intuitivnog pogleda na stvari.
„U fizici postoji bazična pretpostavka da svet treba otkrivati na sledeći na­
čin: jedan po jedan sastojak izolovati sve dok na kraju ne shvatite i one sa­
stojke koji su po vašem uverenju zaista fundamentalni, temeljni. Od tog tre­
nutka pretpostavljate da je sve ono što preostaje, što još ne shvatate, nebitno;
da su samo još detalji nerazjašnjeni. Naše polazno uverenje je da postoji m a­
li broj principa koje možemo razabrati tako što stvari sagledavamo u njihovom
čistom stanju - to je istinski pojam analize - i onda nekako te iste m alobroj­
ne principe iskom binujete na malo komplikovaniji način kad želite da rešava-
te prljavije probleme. Ako možete.
„Na kraju, da biste razum eli, morate 'prebaciti m enjač’ na neke sasvim
druge zupčanike. Morate sasvim iznova sklopiti, od delića, vašu koncepciju o
tom e kako se zaista dešavaju značajne stvari. Mogli ste pokušati da simulira-
Haos • 205

te jedan fluidni sistem pomoću modela na kompjuteru. To sada počinje da bi­

va mogućno. Ali, bilo bi to traćenje truda, jer ono što se zaista dešava nema
nikakve veze s fluidom , niti s tom konkretnom jednačinom . Nego je to samo
generalni opis onoga što se dešava u mnogim , veoma raznovrsnim sistemima
kad stvari deluju same na sebe ponovo i ponovo. Potreban je drugačiji način
razm išljanja o tom problemu.
„Kad pogledate ovu sobu - vidite onaj krš tam o, osobu koja sedi ovde, a
vrata onam o na zidu - od vas se očekuje da uzmete elem entarne principe ma­
terije i da onda zapišete talasne funkcije pomoću kojih se taj krš, ta osoba i
ta vrata mogu opisati. Ali, to je neizvodljivo: to se ne može uraditi. M ožda bi
Bog to mogao, ali, ne postoji nikakva analitička misao za razumevanje jednog
takvog problema.
„Više nije samo akademsko pitanje ako vi pitate šta će se dogoditi s jed ­
nim oblakom. Ljudi to veoma često žele da znaju - što znači da je na raspo­
laganju i novac za to. Taj problem je i te kako u domenu fizike; osim toga, on
je i te kako tog istog kalibra. Gledate nešto komplikovano, a sadašnji način re-
šavanja toga jeste: pokušati sagledati što veći broj tačaka, da biste znali gde je
oblak, gde je topao vazduh, koja mu je brzina i tako dalje. Onda to ćušnete u
najveću mašinu koju možete sebi priuštiti, pa pokušate da dobijete neku proce-
nu šta će oblak sledeće da uradi. Ali to vam ne bude mnogo realistično.“
Fajgenbaum gnječi opušak cigarete, pali sledeću. „M ora se tragati za dru­
gačijim načinima da se to radi. Moraju se potražiti strukture skaliranja - pogle­
dati u kakvom su odnosu velike crte s malim crtama. Gledate poremećaje u flu­
idu, komplikovane strukture u kojim a se komplikovanost dogodila jednim upor­
nim procesom. Na nekom nivou, detalji ne mare koliko je velikih razmera pro­
ces - može biti kao zrno graška, ili kao košarkaška lopta. Proces ne mari za to
gde se našao, i, štaviše, ne mari za to koliko dugo se već dešavao. Jedine stva­
ri koje mogu biti univerzalne, u izvesnom smislu, jesu stvari skaliranja.
„Na neki način, um etnost je teorija o tome kako svet izgleda ljudskim bi­
ćima. Veoma je očigledno da svet oko sebe ne poznajemo detaljno. Umetnici
su uspeli da shvate da ima vrlo malo onog što je, zapravo, važno, a uspeli su
i da sagledaju šta je to. Zato oni odrađuju deo mog istraživačkog posla ume-
sto mene. Kad gledate rane radove Van Goga, vidite da su tu milioni detalja,
uvek je ogromna količina inform acija u njegovim slikama. Njemu je očigled­
no palo na um koliko je nesvodiva količina inform acija koje morate uneti. Ili
m ožete proučavati horizonte na holandskim grafikama iz približno 1600. godi­
206 • Džejms Glajk

ne, s m alim drvećem i kravam a koje izgledaju vrlo realistično. Ako pogledate
izbliza, krošnje drveća imaju neku vrstu lisnate granice, ali ne bi izgledale
uverljivo da su samo takve - nego moraju biti i pomalo prožete račvanjim a
pojedinih grana. Nesum njivo tu postoji međuigra mekših tekstura i stvari čije
su linije nešto određenije. I ta kom binacija, nekako, daje onaj pravi utisak. Kad
gledate slikarstvo Rujsdela i Ternera, pa zapazite kako oni konstruišu kompli-
kovanu vodu, jasno vam je da to rade na iterativni način. Naslikaju neki nivo
toga, pa preko tog nivoa doslikaju nešto drugo, pa preko toga dodaju isprav­
ke. Za te slikare, turbulentni fluidi uvek u sebi sadrže ideju skaliranja.
„Ja zaista želim da znam kako opisivati oblake. A li, kazati da tamo posto­
ji deo s tolikom gustinom a do njega deo s nekom drugom gustinom, i tako
dalje - nagom ilavati velike količine takvih inform acija, ja mislim da je to po­
grešno. A u svakom slučaju to nije način kako ljudska bića sagledavaju te stva­
ri, niti način kako umetnik sagledava te stvari. Njihove su percepcije drukčije.
Negde u poslu pisanja parcijalnih diferencijalnih jednačina promašen je pravi
rad na tom problem u.
„Na neki način, divno obećanje Zem lje je ovo: da na njoj ima divnih stva­
ri, stvari čudesnih i primamljivih; ako se baviš ovim poslom , želiš da ih razu-
meš.“ On spušta cigaretu na rub pepeljare. Dim se uzdiže, prvo kao vitki stu-
bić, a zatim (naklon univerzalnosti) leluja i zapliće se i u zam ršajim a plovi ka
plafonu.
 7.
EKSPER1MENTAT0R
Taj doživljaj ne liči ni na koji drugi koji bih ja umeo opisati. To je ono
najbolje što se naučniku (ili naučnici) može desiti: trenutak uviđanja da ne­
što što se desilo u njegovom (ili njenom) umu tačno korespondira sa nečim
što se u prirodi dešava. Kad god vam se to desi, zapanjite se. Čovek je iz­
nenađen što se jedan konstrukt njegovog uma zaista realizuje tamo, van, u
najozbiljnijoj, božjoj vaseljeni. Veliki je to šok, i velika, velika radost.

Leo Kadanof
 „Albert sazreva.“ Tim recim a su govorili o njemu, u École Normale
Supérieure, koja se, zajedno s École Polytechnique, nalazi na samom vrhu fran­
cuske obrazovne hijerarhije. A zapravo su se pitali: nije li previše ostario?
Fizičar A lbert Libhaber se proslavio kao stručnjak za niske temperature; studi­
rao je kvantno ponašanje superfluidnog helijuma na temperaturama koje su sa­
mo jedan dah daleko od apsolutne nule. Imao je prestiž; imao je bezbedno za­
poslenje na tom fakultetu. Ali došla je, eto, i godina 1977, a Albert se zaneo
u neki trivijalni opit na koji je počeo traćiti i svoje vreme i resurse univerzi­
teta. Libhaber se i sam brinuo da bi svaki student četvrte godine koji bi se u
taj projekat umešao mogao ugroziti svoju karijeru, pa je zato kao pomoćnika
angažovao jednog profesionalnog inženjera.
Pet godina pre nego što su nem ačke invazione trupe osvojile Pariz, Libha­
ber je u tom gradu rođen. Sin poljskih Jevrejina, unuk jednog rabina, preživeo
je rat na isti način kao Benoa Mandelbrot: zavukao se u jedno francusko selo
i tamo glum io Francuza. Živeo je odvojeno od roditelja zato što je njihov ak-
cenat bio opasno prepoznatljiv. N jegovi roditelji su, kao i on, uspeli da preži­
ve, ali ostatak te fam ilije likvidirali su nacisti. Igrom političke sudbine, Libha-
beru je život spasao lokalni šef Petenove tajne policije, užagreni desničar ali,
jednovrem eno, i žestoki antirasista. Posle rata, desetogodišnji dečak odužio se
svom spasiocu. Svedočio je, samo napola razumevajući o čemu se radi, pred
kom isijom za ratne zločine, i svojim svedočenjem spasao tog čoveka.
U kretanju kroz svet francuske akademske nauke, Libhaber se u svojoj pro­
fesiji uzdizao, a njegovu briljantnost priznavao je svako. Kolege su ponekad m i­
slile da je on pomalo lud - jevrejski mistik među racionalistima, degolista u
jednoj akademskoj sredini gde su većinu činili komunisti. Zbijali su šale o nje­
govoj teoriji istorije (zasnovanoj na pojmu ’veliki čovek’), i o njegovom fana­
tičnom oduševljavanju G eteom i starim knjigama. Bio je vlasnik nekoliko sto­
210 • Džejms Glajk

tina originalnih, prvih izdanja naučnih dela, pa i nekih koja su naučnici samo­
stalno objavljivali još u sedamnaestom veku. Čitao ih je ne kao istorijske kuri­
ozitete, nego kao izvor svežih ideja o prirodi stvarnosti, te iste stvarnosti koju
je pokušavao da sondira laserima i visokotehnološkim nam otajima za hlađenje.
Inženjer koga je angažovao, Žan M aurer, bio je srodan duh, Francuz koji je ra­
dio samo kad mu se radilo. Libhaber je smatrao da će novi projekat možda bi­
ti Maurern zabavan - galski eufemizam za nešto drugo što se htelo reći, a što
je moglo da glasi: intrigantan, uzbudljiv, dubok. Njih dvojica su preduzeli 1977.
izgradnju opitalne opreme koja je trebalo da pokaže početak turbulencije.
Bilo je poznato da je Libhaber eksperimentator devetnaestovekovnog stila:
bistar um, spretne ruke, uvek skloniji ingenioznosti nego sirovoj snazi. Nije
imao sim patija prema gigantskoj tehnologiji niti prem a radu koji zahteva
ogromne količine računskih operacija. Njegova predstava o dobrom opitu bila
je kao m atem atičareva predstava o dobrom dokazu. Elegancija je jednako va­
žna kao rezultat. Ali, i pored svega toga, kolege su smatrale da je zalutao s
ovim svojim opitom o početku turbulencije. Stvar tako m alena da se može sta­
viti u kutiju od šibica i nositi u džepu - a Libhaber je tu svoju opremu pone­
kad i bukvalno nosio u džepu i pokazivao ljudima, kao neko ostvarenje 'k o n ­
ceptualne um etnosti’. Govorio je da se opit zove ’helijum u kutijici’. Srce opi­
ta bilo je zapravo još sitnije, otprilike kao semenka limuna. Taj deo opreme
bio je izrezan od nerđajućeg čelika, sa zidovima i ivicama rezanim što je oštri­
je bilo moguće. U tu ćeliju priticao je tečni helijum rashlađen na oko četiri
stepena iznad apsolutne nule, a to je prilično toplo u poređenju s Libhabero-
vim ranijim superfluidskim opitima.
Laboratorija je bila na drugom spratu zgrade te škole u Parizu, samo ne­
koliko stotina metara od stare laboratorije Luja Pastera. Kao i sve dobre op-
štenam enske laboratorije za fiziku, i Libhaberova je bila u stanju konstantnog
nereda, na sve strane su ležale kante farbe i kojekakvi alati, svakojaki kom a­
di plastike i metala bili su rasuti po podu i po stolovima. U opštem neredu,
aparat u kom e se krila Libhaberova majušna ćelija s fluidom bio je ostrvce
upadljivo po svojoj svrhovitosti. Ispod ćelije od nerđajućeg čelika bila je plo­
ča od bakra visoke čistoće. Iznad ćelije bila je pločica od safirnog kristala. M a­
terijali su odabrani po svojim odlikam a u pogledu toplotne provodljivosti. B i­
li su tu i majušni električni grejni nam otaji, kao i teflonski ventili. Tečni he­
lijum je doticao iz jednog rezervoara, postavljenog iznad ćelije; dakle, tekao je
nadole. Ali i taj rezervoar bio je m alen, kockica od centim etar i po. Čitav si-
Haos 211

stem bio je smešten u posudu s ekstremnim vakuum om. A cela ta posuda, opet,
plovila je u tečnom azotu, radi stabilizovanja temperature.
V ibracije su uvek brinule Libhabera. Opiti, kao i nelinearni sistemi u stvar­
nom svetu, uvek egzistiraju uronjeni u okolinu koja je puna svakojake buke,
puna šum ova. Šum ometa merenje, kvari podatke. Kod osetljivih tokova - a
Libhaber se trudio da njegov helijumski tok bude maksimalno osetljiv - šum
bi m ogao presudno poremetiti nelinearno kretanje, prebaciti ga iz jedne vrste
ponašanja u neku drugu, sasvim drugačiju. Ali nelinearnost može i da stabili-
zuje jedan sistem, a ne samo da ga destabilizuje. N elinearna povratna sprega i
te kako reguliše kretanje, čini ga robustnijim. Kod linearnog sistema, ometanje
koje počne - imaće konstantan efekat. U prisustvu nelinearnosti, poremećaj
unet spolja hraniće se povratno sam sobom i posle nekog vremena će zamre -

’Helijum u kutijici’. Prefinjeni eksperiment Alberta Libhabera: srce je pažljivo izrađe­

na četvorougaona ćelija sa tečnim helijumom. Sićušni safimi ’bolometri’ mere tempe­
raturu fluida. Celijica je usađena u okvir za zaštitu od spoljašnjeg šuma i vibracija i
omogućava precizan nadzora nad zagrevanjem.
212 Džejms G lajk

ti; sistem će se automatski vratiti u svoju stabilnost. Libhaber je smatrao da se

biološki sistemi upravo nelinearnošću brane od šumova. Prenošenje energije po­
moću belančevina, talasno kretanje elektriciteta u srcu, nervni sistem - sve su
to pojave koje u jednom bučnom svetu zadržavaju svoju raznovrsnost. Libha­
ber se nadao da će, slično tome, one strukture koje on pokušava da otkrije u
svom opitu biti dovoljno robustne da prežive sve smetnje.
Njegov plan bio je da izazove konvekciono kretanje tečnog helijuma, tako
što će malo zagrevati donju ploču. Bio bi to baš onaj sistem koji je i Edvard
Lorenc opisivao; klasični sistem poznat kao Rejli-Benardova konvekcija. Lib­
haber nije znao za Lorenca - još ne. Niti je imao i najdalje naslućivanje o po­
stojanju M ičela Fajgenbaum a i o njegovoj teoriji. Bila je godina 1977, Fajgen­
baum se već ukrcao u američku 'turneju predavanja’, a njegova otkrića već su
uticala na rad onih naučnika koji su ih znali interpretirati. M eđutim, većina fi­
zičara nije prim ećivala da obrasci i pravilnosti ’fajgenbaum ologije’ imaju ika­
kve veze sa stvarnim sistemima. Bilo je to nešto što dopire iz kompjutera. Fi­
zički sistemi su beskonačno komplikovaniji. Bez dodatnih dokaza, jedino se
moglo pouzdano reći da je Fajgenbaum otkrio jednu m atem atičku analogiju ko­
ja je nalik početku turbulencije.
Libhaber je , m eđutim , čuo da su američki i francuski opiti potkopali Lan-
dauovu koncepciju o početku turbulencije, zato što su pokazali da turbulenci­
ja, kad nastupi, nastupi naglo, odjednom, kao iznenadna tranzicija, a ne kao
postupno nakupljanje neskladnih frekvencija. Znao je za opite Džerija Golaba
i Harija Svinija, za njihov rotirajući cilindar i kružni tok u njemu; znao je da
su oni dem onstrirali kako je potrebna nova teorija, ali ne i uspeli da jasno vi­
de prelazak u haos. Najzad, znao je da još niko na svetu nije u laboratoriji do­
bio jasnu sliku prelaska u haos, pa se nadao da će njegov helijum u kutijici
dati najjasniju.

Sužavanje vidnog polja pomaže nauci da prodire brže napred. Dinam ičari
fluida bili su, sa stanovišta svoje nauke, u pravu kad su podozrivo gledali vi-
sokoprecizne rezultate za koje su Svini i Golab tvrdili da su ih dobili iz Km­
etovog toka. A matematičari su, sa stanovišta svoje nauke, bili u pravu što su
nerado gledali to što Ruele radi: on je pogazio njihova pravila, izneo je am bi­
cioznu fizičku teoriju maskiranu u čvrste matematičke iskaze. Postavio je stva­
ri tako da se nije moglo jasno razgraničiti šta on samo pretpostavlja, a šta je
dokazao. Pravi matem atičar odbija da prihvati bilo šta što nije u skladu sa stan­
H aos • 213

dardnim ritmom: teorem a, dokaz! teorema, dokaz,! Čineći to, on radi ono što
njegova nauka od njega zahteva, on (svesno, ili ne) stoji na straži protiv even­
tualnog pokušaja prevaranata i mistika da se ubace u nauku. Urednik časopisa
koji odbacuje nove ideje zato što su iskazane nekim nesviknutim stilom i na­
činom može kod svojih ’žrtava’ stvoriti utisak kako brani teren da niko ne bi
ugrozio položaj njegovih već uglednih kolega; ali, i on ima legitimnu ulogu u
jednoj zajednici koja ima razloga da zazire od neoprobanog. „Nauka je kon-
struisana naspram velike količine koještarija“ , rekao je sam Libhaber. Dakle,
kad su neke kolege gunđale da je Libhaber postao m istik, to nije bila osobito
prijatna pošalica.
Bio je eksperim entator, pažljiv i disciplinovan, poznat po preciznosti u gur-
kanju i ćuškanju materije. Ipak, imao je osećaj za onu apstraktnu, slabo defi-
nisanu, sablasnu stvar koja se zove tok. Tok je bio oblik plus promena, kreta­
nje plus forma. Kad fizičar zamišlja sisteme diferencijalnih jednačina, sklon je
da za njihovo matem atičko kretanje kaže da je tok. T ok je platonska ideja, za­
to što zamišljate da promena u sistemima odražava neku stvarnost koja p o sto ­
j i nezavisno od tog trenutka. Libhaber je prigrlio platonski osećaj da skrivene
forme ispunjavaju vaseljenu. „Ра, vi znate da ispunjavaju!“ - govorio je on.
„Videli ste lišće. Kad gledate sve listove, zar vam nije upadljiva činjenica da
je broj njihovih osnovnih oblika veoma ograničen? Lako možete nacrtati osnov­
ni oblik lista. M oglo bi biti od neke koristi da se malo potrudite da razumete
taj oblik. I neke druge. A recim o da ste u nekom opitu gledali kako tečnost
prodire u drugu tečnost.“ Njegov radni sto bio je prekriven razasutim fotogra­
fijam a takvih eksperimenata: mnogobrojni ’prsti’ tečnosti u fraktalnom grana­
nju. „ТЈ kuhinji upalite plin, i vidite da plamen ima otprilike taj oblik. To je
veoma široko. To je nešto univerzalno. M eni je svejedno da li taj oblik nala­
zim u palacanju plam enova, ili u prodoru jedne tečnosti u neku drugu, ili u
postupnom rastu jednog čvrstog kristala; meni je bitan taj oblik sâm.
„Još od osamnaestog veka slutilo se da nauci izmiče evolucija oblika u
prostoru i vremenu. Kažete tok, ali to može imati mnogo značenja, postoje to­
kovi u privredi i tokovi istorije. Neki tok može početi kao laminaran. onda do-
živeti bifurkacije i postati komplikovaniji, možda s oscilacijama. Onda, možda
haotičan.“
Univerzalnost oblika, sličnost pri promeni razmera, rekurzivna moć tokova
u tokovim a - sve to je ostajalo samo malo izvan dohvata standardnog diferen-
cijalnoračunskog pristupa jednačinam a pramena. Ali nije bilo lako videti taj ne-
214 * Džejms Glajk

uspeh. Naučni problem i iskazuju se onim jezikom nauke koji jeste na raspola­
ganju. Dvadeseto stoleće uspelo je Libhaberove intuicije o toku najbolje da is­
kaže poezijom , ne naučnim jezikom . Pesnik Volas Stivens, na primer, iskazi­
vao je osećaje o svetu, osećaje koji su bili nekoliko koraka isped znanja ras­
položivog fizičarim a. Imao je svoje tajanstvene sumnje o toku, o načinu kako
se ponavlja ali i menja:

Pegava reka
teče i vijuga, uvek druga,
kroz m noga mesta,
a stalno ista.

Stivensova poezija često dočarava vizije komešanja u atmosferi i u voda­

ma. Takođe donosi veru u nevidljive forme koje prirodi daju poredak, veru

da u atm osferi
kad nikakve senke njome ne kruže
svuda, ipak, znanje plovi
sam o ga ti ne vidiš, druže.

Kad su Libhaber i neki drugi opitalisti tokom sedamdesetih godina počeli

da zagledaju u kretanje fluida, polazili su od stava koji je bio blizak ovoj pe-
snikovoj subverzivnoj nam eri. Naslućivali su da postoji neka veza između kre­
tanja i univerzalne forme. Prikupljali su podatke na jedini način koji je njima
bio moguć, a to je bilo zapisivanje brojeva na hartiju ili učitavanje tih istih
brojeva u računar. Zatim su nastojali da prikupljene podatke organizuju na ne­
ki takav način da bi se ukazali oblici. Nadali su se da će oblike uspeti da is­
kažu term inim a kretanja. Bili su ubeđeni da dinamički oblici kao što su pla­
menovi, i organski oblici kao što je lišće, pozajmljuju svoju formu od nekog
još neshvaćenog preplitanja sila. Ovi eksperimentatori, koji su ’gonili’ haos naj-
neum oijivije, postizali su uspehe tako što su odbijali da prihvate svaku stvar­
nost koja može da se zaustavi, da postane potpuno nepokretna. Iako se Libha­
ber nije izražavao jezikom baš pesničkim , u suštini je njegova (i svih njih)
koncepcija bila podudarna s recim a pesnika Volasa Stivensa, koji je govorio o
„nesolidnom nadimanju solidnih stvari“:

Stvari se stvaraju, kolaju, uznose,

stvari se kreću i rastvaraju se,
Haos • 215

etar u daljinama, izmena ničeg,

vidna transformacija letnje noći,
srebrnaste apstrakcije fo rm i se primiču,
a onda se udaljavaju i poriču.

Libhaber je mističnu inspiraciju dobijao ne od Stivensa nego od Getea.

Dok je Fajgenbaum preturao po biblioteci Harvarda tražeći Geteovu Teoriju b o ­
ja , Libhaber je uspeo da u svoju ličnu biblioteku dovuče originalno izdanje je d ­
nog još opskurnijeg Geteovog teksta, 0 transformaciji biljaka. Gete je objavio
tu knjižicu kao svoj bočni napad na fizičare koji (verovao je on) brinu samo
o statičnim pojavama, a zanem aruju vitalne sile i tokove koji, zapravo, proiz­
vode one oblike koje vidimo iz trenutka u trenutak. Jedan deo Geteovog du­
hovnog nasleđa - ali, zanem arljivo mali deo, ako pitate istoričare književnosti
- bio je jedan pseudonaučni pokret njegovih sledbenika u Nemačkoj i Švajcar-
skoj. Taj ’pokret’ su održavali u životu filozofi kao Rudolf Stajner i Teodor
Švenk. Libhaber se divio i toj dvojici, onoliko koliko je to jedan fizičar mo­
gao.
„O setljivi haos“ - tako je glasila Švenkova fraza za odnos između sile i
forme. To je i naslov jedne čudnovate knjižice koju je objavio 1965. godine i
koja je posle toga još poneki put štampana. Prvo je to bila knjiga o vodi. En­
gleskom izdanju predgovor je napisao, s puno pohvala, čuveni prirodnjak Žak
Kusto, a dodate su i pohvalne beleške iz časopisa Bilten vodosnabdevanja i
Žurnal Instituta za hidroinženjering. Švenkovo izlaganje ima samo minimalne
pretenzije da bude nauka, a matem atike u njemu nema nimalo. Ali Švenkovo
opažanje je nepogrešivo. On je i nacrtao mnoge prirodne oblike tokova, koje
je sagledao okom umetnika. Priložio je mnoštvo fotografija i preciznih nacrta,
koji podsećaju na ono što crta mladi biolog kad prvi put zaviri kroz mikro­
skop. I sam Gete bi se ponosio takvom kombinacijom otvorenog uma i naiv­
nosti.
Švenkove stranice ispunjene su tokovima. Velike reke, kao M isisipi, a i
neke m ale reke, kao A rkašon u Francuskoj, meandriraju širokim zavojitim kri­
vinama ka moru. U vodam a okeana krivuda Golfska struja, vijuga ka istoku i
zapadu. Jer Golfska struja je gigantska reka tople vode u hladnoj, reka koja,
po Švenkovim recim a, „gradi sebi obale od hladne vode“ . Kad je tok nevidljiv,
ili kad prođe i nema ga više, možemo ipak naći neke naznake, tragove. Reke
vazduha ostavljaju trag na pustinjskom pesku, u obliku talasa. Oseka, dok uz­
216 • Džejms Glajk

m iče, urezuje u plažu čitav jedan krvotok ’vena’. Švenk nije verovao u koin­
cidencije, nego u univerzalne principe: i ne samo u univerzalnost kao zakon
prirode, nego, još i više, u neki duh prirode, zbog čega je Švenkova proza ne­
lagodno antropom orfna: on kaže da priroda ima svoj „arhetipski princip“ koji
se sastoji u tome što tok „želi da realizuje sebe, bez obzira kakav je okolni
m aterijal“ .
Znao je da u strujama postoje sekundarne struje. D ok teče niz krivudavo
rečno korito, voda ne samo što krivuda, nego, ujedno, i kruži oko uzdužne ose
tog korita, dakle: prilazi obali, silazi obalom, po dnu putuje ka sredini rečnog
korita, zatim se opet uzdiže ka površini, i tako dalje - kao trunčica koja spi­
ralno putuje oko 'uštipka’ (torusa). Trag bilo kog molekula vode bio bi spira­
la provučena kroz veliko mnoštvo drugih spirala. Švenk je imao, za takve obra­
sce, im aginaciju topologa. „Ova slika pojedinačnih niti upletenih u spiralu tač-
na je samo u smislu stvarnog, konkretnog kretanja. Često govorimo o 'nitim a'
(mlazićima, koncima) vode; ali to nisu stvarno pojedinačne niti, nego cele po­
vršine, koje se prepliću prostorno i plove jedna pored druge.“ Video je u ta-
lasima vrtloge i kruženja, često nizove vrtloga poredane u ’voz’; shvatao ih je
kao 'kotrljanje jedne površine po drugoj’. Ovde se on (najviše što je filozofu
moguće) prim akao fizičarevoj koncepciji dinamike nastupajuće turbulencije.
Njegovo artističko uverenje poprimilo je univerzalnost. Vrtlozi su Švenku zna­
čili nestabilnost, a nestabilnost je značila da se jedan tok bori protiv neke ne­
jednakosti u sebi, a nejednakost je ’arhetipska’. Kotrljanje vrtloga, razlistava-
nje paprati, prevoji planinskih lanaca, udubljenja u životinjskim organim a, sve
je to, po Švenkovom uverenju, kretanje jednom istom stazom. Kretanje koje
nema nikakve veze ni sa jednim konkretnim m edijumom , niti s nekom kon­
kretnom vrstom razlike (između pojava, materijala, i tako dalje). Nejednakosti
mogu biti između sporog i brzog, toplog i hladnog, zgusnutog i razređenog,
slanog i neslanog, viskoznog i slobođno-tečnog, kiselinskog i baznog. Na lini­
jam a razgraničenja između njih, život cveta.
Život je, inače, bio teritorija D arsija Ventvort Tompsona. Taj izuzetni pri­
rodnjak zapisao je 1917: „M ože biti da su svi zakoni energije, i sve odlike m a­
terije, i sva hernija svih koloida, podjednako nemoćni da objasne telo, kao što
su nemoćni da shvate dušu. A li, ja lično mislim da ipak nisu.“ Darsi Tomp-
son je uneo u studije života tačno ono što je Švenku fatalno nedostajalo: m a­
tematiku. Švenk je sve dokaze izvodio jedino analogijom. Celokupno njegovo
delo - prepuno duhovnosti, rascvalo, enciklopedijsko - svelo se na kraju na
Haos 217

galeriju sličnosti. Glavno delo Darsija Tom psona, 0 rastu i fo r m i, ima pone­
što od Švenkove atmosfere i ponešto od Svenkovog metoda. Današnji čitalac
se pita do koje mere može imati poverenja u pomno prikupljene slike kaplji­
ca (koje, padajući u tečnost, tonu i razgranavaju se u mnogo tananih pipaka)
postavljene naporedo sa zapanjujuće sličnim snim cim a živih meduza koje plo­
ve po vodi. Da li su te sličnosti samo koincidencije, u koje neki intelektualac
pokušava na silu da učita nešto? Ako su dve forme naoko slične, moram o li
baš verovati da su i uzročnici njihovog nastanka slični?
Darsi Tompson je sigurno najvažniji od nepriznatih biologa. Nisu ga pri­
mili u legitim nu nauku; ostao je izvan, mada ne daleko od rubova nauke. Dva-

Vijuganje i spiralni tokovi. Teodor Švenk je prikazao struje prirodnih tokova kao ni­
ti sa složenim sekundarnim kretanjima. „То, međutim, nisu pojedinačne niti nego či­
tave površine isprepletene u prostoru...“
218 • Džejms Glajk

Spuštanje kapljica. Darsi Ventvort Tompson prikazao je viseće niti i stupce koji, spu­
štajući se kroz vodu, oblikuju kapljice mastila (levai) i meduzu (desno). „Izuzetno je
neobičan rezultat... prikazati koliko su te kapljice osetljive... na fizičke uslove. Jer, ko­
risteći sve vreme isti želatin i menjajući tek gustinu fluida na trećem decimalnom me-
stu, ostvarujemo niz konfiguracija od običnih visećih kapljica do istih ali u rebrastom
obrascu...“

deseti vek je doneo revoluciju u biologiji, koja se zahuktala još u Darsijevo

vreme, ali ju je on promašio sasvim. Ignorisao je herniju; pogrešno je shvatio
ćeliju; nije ni slutio kako će se eksplozivno razviti genetika. Njegovi spisi zvu­
čali su, čak i u ono vreme, previše nalik na klasiku, na literaturu; bili su pre­
više lepi da bi mogli biti pouzdano naučni. Nijedan moderni biolog ne mora
da čita D arsija Tompsona. Pa ipak, najveći biolozi kažu da ih njegova knjiga
nekako privlači. Ser Piter M edavar je za nju rekao da je „van svake sumnje
najbolje literarno delo u svim dosadašnjim analim a engleskih prirodnih nauka“ .
Stiven Džej Gould nije našao boljeg intelektualnog preteču (od Darsija) za svoj
Haos • 219

sve jači osećaj da priroda dozvoljava samo ograničen broj oblika. M alo je ko­
ji biolog osim D arsija Tompsona krenuo u proučavanje činjenice da među ži­
vim organizm im a postoji neko jedinstvo. „M alo ko se pitao možemo li sve
obrasce živog sveta redukovati na jedan jedini sistem generativnih sila“ , kaže
Gould. „I, po svemu sudeći, malo ko je osećao koliki značaj bi dokaz o je d ­
nom takvom jedinstvu mogao imati za nauku o organskoj form i.“
K lasičar, poliglot, matem atičar i zoolog, Darsi Tompson je pokušavao da
sagleda živi svet kao jednu celinu. baš u ono vreme kad se biologija okretala
sasvim suprotnim metodima (ali vrlo produktivnim ), naim e, kad je nastojala da
sva živa bića ’rasklopi’ i da ih redukuje na sastavne delove. Redukcionizam je
trijum fovao, najuzbudljivije u molekularnoj biologiji ali ne samo u njoj nego
u svim granama biologije, od evolucije do medicine. Kako drukčije razumeti
ćelije, ako ne tako da razumemo ćelijsku membranu, ćelijsko jezgro, kasnije i
svaki pojedini enzim , belančevinu, hromozom? Kad je biologija konačno pro-
krčila sebi put do saznanja o unutrašnjem funkcionisanju sinusa, mrežnjače, ne-
rava, moždanog tkiva, postalo je nezabavno i staromodno pitati o obliku loba-
nje. Darsi Tompson je poslednji koji je sebi postavio to pitanje. Takođe je bio,
u nekoliko decenija, poslednji značajan biolog koji je svoju retoričku energi­
ju posvetio upornoj diskusiji o uzroku, a naročito distinkciji između konačnog
uzroka i neposrednog (izvršnog, fizičkog) uzroka. Konačni uzrok je onaj za­
snovan na nekoj svrsi ili nameri: točak je okrugao zato što će tim svojim ob­
likom najbolje poslužiti transportu. Fizički uzrok je mehanički: Zem lja je okru­
gla zato što gravitacija fluidnu zarotiranu masu vuče otprilike u sferoid. Raz­
lika između jedne i druge vrste uzroka nije uvek tako očigledna. Čaša je okru­
gla i zato što je to najudobniji oblik za držanje u ruci i za ispijanje vode ili
kakvog drugog pića. Čaša je okrugla i zato što se baš taj oblik najlakše i naj­
prirodnije dobija na gm čarskom obrtnom postolju ili prilikom procesa duvanja
stakla.
U nauci, sveukupno gledano, preovlađuju fizički uzroci. Uistinu, dok su
astronom ija i fizika izlazile iz senke religije, nemali deo bola poticao je od to­
ga što su morali biti odbačeni argumenti o nam eri, o teleologiji koja gleda una-
pred - kao, na prim er, da Zem lja jeste ovo što jeste zato da bi ljudski rod mo­
gao raditi ono što radi. Jedino je u biologiji Darvin čvrsto uspostavio teleolo­
giju kao centralni m odalitet razm išljanja o uzrocima. Biološki svet možda ne
ispunjava neki božji naum , ali svakako čini ono što biološka selekcija ’h o će’.
Prirodna selekcija ne deluje na gene, niti na em brione, nego na konačni pro-
220 • D žejms Glajk

izvod. Zato adaptacionističko objašnjenje za oblik nekog organizma ili za funk­

ciju nekog organa uvek baca pogled ka uzroku, i to ne fizičkom nego konač­
nom. K onačni uzrok preživeo je u nauci gde god je darvinovsko razmišljanje
ušlo u naviku. Moderni antropolog, kad razmišlja o kanibalizmu ili o ritual­
nom prinošenju na žrtvu, sklon je (bilo to opravdano ili ne) da se zapita sa­
mo kojoj svrsi to služi. Darsi Tompson je video nailazak toga. M olio je da se
biologija seti i fizičkog uzroka, dakle da ima na umu i mehanizam i teleolo­
giju. Posvetio se objašnjavanju matem atičkih i fizičkih sila koje deluju na ži­
vi svet. Ali - u biologiji je adaptacionizam preovladao, pa su objašnjenja te
vrste počela da izgledaju irelevantna. Bogat je i plodan problem postalo, na
prim er, objašnjavanje izgleda biljnog lista u term inima ’kako prirodna selekci­
ja oblikuje jedan tako efikasan solarno-energetski panel’. Tek mnogo kasnije,
neki naučnici su se opet zapitali o onome što je u obliku lišća ostalo neobja-
šnjeno. Od svih zamislivih oblika, lišće ima samo nekoliko oblika; ne pojavlju­
je se u drugim . To nije diktirano njegovom funkcijom.
M atem atika koja je bila na raspolaganju Darsiju Tompsonu nije m ogla do­
kazati ono što je on želeo da dokaže. Najbolje što je on mogao učiniti bilo je
da crta, na prim er, oblike lobanja raznih srodnih živih vrsta s nabačenim m re­
žam a koordinata, i da onda dem onstrira kako se jednostavnom geom etrijskom
transform acijom može od jednog oblika dobiti drugi. Za jednostavne organizme
- koji svojim oblicima tako uznemirujuće podsećaju na mlazeve tečnosti, ras-
prskavanje kapljica, i druge m anifestacije toka - naslućivao je fizičke uzroke
poput gravitacije i površinskog napona; ali ti uzroci naprosto nisu mogli oba­
viti ono što je on od njih tražio. Zašto je, onda, Albert Libhaber, započinjući
opit s fluidom , razmišljao o Darsijevoj knjizi 0 rastu i fo r m i?
Zato što je intuicija D arsija Tom psona o silama koje oblikuju živi svet na­
predovala (bliže nego išta drugo u biologiji) ka svesti o dinamičkim sistem i­
ma. Za D arsija je život bio život, uvek u pokretu, uvek u nekom reagovanju
na razne ritm ove - na „duboko usađene ritmove rasta“ , koji, po D arsijevom
uverenju, stvaraju univerzalne forme. Smatrao je da pravo područje njegovog
istraživačkog rada nisu samo materijalni oblici stvari, nego i dinamika tih ob­
lika - „interpretacija, u term inima sile, operisanja Energije“ . Bio je dovoljno
m atem atičar da zna da nagom ilavanje kataloga oblika ne dokazuje ništa. Ali
bio je dovoljno i poeta da se osloni na svoj osećaj da se ni pukom slučajno­
šću, a ni svrhovitošću, ne mogu objasniti zapanjujuće univerzalnosti oblika, ko­
jih se nagledao tokom dugih godina provedenih u razgledanju prirode, nego da
Haos • 221

objašnjenje mora ležati negde u nekom zakonu fizike, koji upravlja silama ali
i rastom , i koji ostaje uporno samo malčice izvan dom ašaja ljudske nauke. Opet
Platon. Iza konkretnih, vidljivih oblika materijalnih predmeta mora biti da le­
že sablasne forme koje služe kao nevidljivi, nem aterijalni kalupi iz kojih se
otiskuje sve drugo. Forme u kretanju.

Libhaber je za svoj opit odabrao helijum. Tečni helijum je m aterija izu­

zetno niske viskoznosti, tako da će se zakotrljati i ako se najmanje podgurne.
Ekvivalentan opit s nekim fluidom osrednje viskoznosti (na primer, s vodom,
ili vazduhom) morao bi se pripremiti u mnogo većoj kutiji i s mnogo jačim
zagrevanjem . Imajući na raspolaganju veoma nisku viskoznost, Libhaber je
spremio opit veoma osetljiv i na minimalno zagrevanje. Da bi krenula konvek-
cija u toj konvekcionoj ćeliji čija se širina meri m ilim etrim a, dovoljno je da
dno postane samo za hiljaditi deo jednog stepena Celzijusa toplije od gornje
površine. Zato je ćelija morala biti tako malena. U većoj posudi helijum bi
imao više m esta da se ’valja’, pa bi za jednako kretanje bilo potrebno još m a­
nje toplote, mnogo manje. U posudi koja bi bila u svakom pravcu deset puta
veća, veličine dakle kao grejpfrut - a to znači da bi zaprem ina bila hiljadu pu­
ta veća - konvekciono kruženje helijuma započelo bi i pri toplotnoj razlici od
samo jednog m ilionitog dela stepena. Ali Libhaber nije imao mogućnosti da
kontroliše tako male varijacije temperature.
U planiranju, u dizajnu, u konstruisanju, Libhaber i njegov inženjer posve­
tili su se elim inisanju i najmanjeg traga ma kakve neurednosti. Učinili su, ui­
stinu, sve da eliminišu čak i samo to kružno kretanje helijuma koje je trebalo
studirati! Smatra se da je kretanje fluida, od glatkog do turbulentnog, kretanje
kroz prostor, da se njegova kom pleksnost pojavljuje kao prostorna, da su uz­
nem irenja i vrtlozi u fluidu prostorni haos. Libhaber je, međutim, tražio one
ritm ove koji će se ispoljiti kao promena u vremenu. Vreme je njemu bilo i te­
ren za igru, i lenjir za m erenje; a prostor je smanjio najviše što je mogao, mal-
tene do jednodim enzionalne tačke. Zapravo je dovodio do krajnosti tehniku ko­
jom su se služili i njegovi prethodnici u opitima s fluidom. Svako je znao da
se zatvoreni tok - Rejli-Benarova konvekcija u kutiji, ili Kuet-Tejlorova rota­
cija u cilindru - ponaša disciplinovanije (i da je utoliko podatniji merenju) ne­
go slobodni, otvoreni tokovi kao što su vetrovi ili morske struje i vali. U otvo­
renom toku granična površina je slobodna, pa se zato kompleksnost m nogo­
struko uvećava.
222 Džejms Glajk

Pošto konvekcija u pravougaonoj kutiji proizvodi kretanje koje podseća na

dve položene, paralelne viršle (u ovom slučaju, više nalik na dve semenkice
susama) Libhaber je pomno odabrao dimenzije te kutije, da bi bilo mesta tač­
no za dve takve ’valjuškice’. Znao je da će se tečni helijum uzdizati kroz sre­
dinu, da će se, kad dopre do površine, razdvajati u strujanje levo i strujanje
desno, i da će onda polaziti duž levog i desnog zida nadole, ka dnu. Bila je
to 'uhapšena’ geom etrija. K asnija kolebanja ostaće ’u zatvoru’, bez ikakve šan­
se da se probiju na slobodu. Ciste linije i pomno odmerene proporcije elimi-
nisaće svaku spoljašnju fluktuaciju. Libhaber je ’skam enio’ prostor opita, da bi
se mogao igrati vremenom.
Naravno, kad opit počne, kad se helijum zakotrlja unutar kutijice unutar
vakuumske posude koja plovi u tečnom azotu, Libhaber mora nekako i da g le­
da šta se unutra dešava. Zato je u safirnu gornju pločicu kutijice ugradio dve
mikroskopski malene temperaturne sonde. Ono što ta dva mini-term om etra ja ­
vljaju neprekidno je beleženo, ispisivano ploterom na papirnoj traci. Na taj na­
čin je omogućio sebi da nadzire, neprekidno, temperaturu u dve tačke na gor­
njoj površini fluida. Bilo je to tako osetljivo i tako pam etno da je jedan fizi­
čar kasnije komentarisao: taj Libhaber je uspeo da prevari prirodu.
Dve pune godine rada bile su potrebne da se ovo rem ek-delo preciznosti
iskoristi do kraja, ali, po recim a samog Libhabera, bila je to baš prava četki­
ca za njegovu paletu, ne previše grandiozna i ne previše sofisticirana. Najzad
je video sve. Opit se te dve godine nastavljao iz sata u sat i iz dana u dan.
Libhaber je otkrio obrazac ponašanja (u nastajanju turbulencije) komplikovani-
ji nego što je ikada zamišljao. Pojavila se kompletna kaskada udvostručavanja
perioda. Libhaber je dobio ograničeno i prečišćeno ponašanje fluida koji se
usled zagrevanja uzdiže. Proces počinje prvom bifurkacijom , a to je sam po­
četak kretanja, čim se donja površina, ona od veoma prečišćenog bakra, zagre-
je dovoljno da nadvlada tendenciju fluida da ostane u mirovanju. Kad je tem ­
peratura samo nekoliko stepeni iznad apsolutne nule, helijumu je još jedan je ­
dini hiljaditi deo stepena dovoljan da započne takvo kretanje. Tečnost na dnu
se zagreva i širi, a zbog toga postaje i malčice lakša od one preostale, neza-
grejane. D a bi bilo mesta za uzdizanje zagrejane, mora nezagrejana da se po­
krene nadole. I istog tog trena tečnost se samoorganizuje u 'dva ’valjka’, u dve
paralelne ’viršle’ koje počinju da se vrte. Njihovo kotrljanje dostigne jednu
konstantnu brzinu, i sistem ulazi u jednu svoju ravnotežu, gde i ostaje; ali, to
je ravnoteža u kretanju, energija se stalno doliva u sistem kao toplota donje
Haos • 223

ploče, pretvara se u kretanje, i odlazi kroz gornju pločicu koja je hladnija i

stalno hlađena; deo energije kretanja rasipa se i zbog trenja, što znači da se
pretvara opet u toplotu, a ta toplota odlazi kroz (takođe stalno hlađene!) zido­
ve.
Sve dotle, Libhaber je naprosto reprodukovao dobro poznat opit u m eha­
nici fluida, toliko dobro poznat da su ga naučnici već gledali s izvesnim pre­
zirom. „Bila je to klasična fizika“ , kaže on, „а to je, na nesreću, značilo sta­
ra, a to je, opet, značilo: nezanim ljiva.“ Zadesilo se, gle čuda, da je to bio baš
onaj tok koji je Lorenc modelovao pomoću svog sistema s tri jako uprošćene
jednačine. Ali opit je mnogo teže izvesti, i podatke pribaviti, u stvarnom sve­
tu - sa stvarnom tečnošću, u kutiji koju je rezao neki metalac, u laboratoriji
koja je izložena vibracijama pariškog saobraćaja - nego u kompjuteru, koji to
radi za vas tako što samo generiše brojeve.
Eksperim entatori kao Libhaber koristili su jednostavni ploter - automatsku
pisaljku što se šeta po traci papira što se ispod nje ravnomerno odmotava. Tim
sredstvom beleži se tačno ono što o temperaturi javlja sonda ugrađena u gor­
nju površinu. U uravnoteženom , ujednačenom kretanju posle prve bifurkacije,
tem peratura na svakoj tački ostaje otprilike ista. trajno. Zato i pisaljka plotera
miruje. Na papiru ostaje potpuno prava linija. A li, ako eksperim entator ’odvr-
ne prekidač’ i komanduje povećani priliv toplote, krenuće nova nestabilnost.
Prilikom svakog valjanja dva ’valjčića’ helijuma, pojavi se po jedna neravnina
koja putuje niz i uz valjčić, ravnomerno. To je kao da se valjčić nam reškao
ili zateturao. Ovo teturanje pokazuje se kao promena tem perature, mali skok i
odmah zatim mali pad. Tem peratura osciluje između te dve vrednosti, više i
niže. Zato na papiru koji izlazi iz plotera vidimo talasastu liniju.
Ta linija ume začas da postane vrlo neravna i drhtava, utoliko pre što je
izložena stalnim malim udarim a opitalnog šuma, a onda nije lako pročitati, na
osnovu takve linije (naime iz njenih mnogobrojnih skokova i padova koji iz­
gledaju nasumični maltene kao promene cena akcija na berzi), šta je zapravo
i gde je bila bifurkacija, i koja je priroda te bifurkacije. Takve podatke Libha­
ber je analizovao tako što ih je pretvarao u dijagram spektra, koji predstavlja
alatku sposobnu da otkrije glavne frekvencije čak i u moru stalno promenlji-
vih tem peratura. Napraviti dijagram spektra od podataka koji pritiču iz nekog
opita, to je otprilike kao da napravite grafički prikaz svih frekvencija koje sa­
činjavaju kompleksni akord uzet iz neke simfonije. Na dnu tog dijagram a bi­
će uvek jedna nazupčana podloga mutnoće - to je šum koji vam se pojavlji­
224 • D žejms Glajk

vao (neizbežno) u opitu. Ali glavni tonovi pojaviće se kao jasno vidljivi ver­
tikalni klinovi: što je ton glasniji, to je viši klin. Slično tome, ako podaci sa­
drže ijednu dom inantnu frekvenciju - na primer, ako se u njim a nalazi neki ri­
tam čiji vrhunac nailazi po jedanput u svakoj sekundi - videće se i ta frekven­
cija kao klin, vrlo primetno, na dijagramu spektra.
U Libhaberovom opitu prva talasna dužina koja se pojavila bila je pribli­
žno dve sekunde. Sledeća bifurkacija donela je finu promenu. Dva položena
paralelna valjka tečnog helijuma nastavila su da se teturaju a temperatura usta­
novljena pom oću bolometara (termalnih sondi) nastavila je da se podiže i spu­
šta u već uspostavljenom dom inantnom ritmu. Ali, pri svakom prvom, nepar­
nom ciklusu podizala se još malčice više, a pri svakom drugom , parnom ci­
klusu padala je m alčice niže nego do tada. Zapravo se m aksim alna tem peratu­
ra rascepila na dve, a i minimalna. Tako je sad sistem nastavio da funkcioni-
še s dve različite m aksim alne, i dve različite minimalne temperature. Liniju plo-
tera više nije bilo lako čitati zato što se preko prvog ukrcalo i drugo teturanje
- m etateturanje (engl, m etawobble). Na dijagramu spektra ovo je bilo kudika­
mo lakše gledati i pratiti. Stara frekvencija je prisutna i sad, snažno, jer se po
jedno povećanje temperature očigledno nastavljalo svake dve sekunde. Ali no­
va frekvencija se umešala, tačno upola brža, a ta nova kom ponenta ponavljala
se tačno svake sekunde. Ove bifurkacije su se nastavile. Sad je bilo moguće
posmatrati uporni, sebi dosledni obrazac: svaka sledeća nova frekvencija iskr­
savala je u dvostruko kraćem vrem enskom trajanju, pa se dijagram punio: če­
tvrtine, osm ine, šesnaestine, i tako dalje... pa je dijagram frekvencija sve više
ličio na gvozdenu ogradu s m nogobrojnim šiljcima okrenutim nagore, i to ogra­
du u kojoj su neki šiljci viši a neki niži.
Iako je naučnik sistematično tražio skrivene forme u neurednim podacim a,
bilo je neophodno da kroz sve ovo prođe desetinama pa i stotinam a puta da
bi mu navike ove majušne ćelije postale jasne. Ponekad su se dešavale i stva­
ri kudikamo čudnije. U nekim ponavljanjim a opita dešavalo se da naiđe fre­
kvencija koja se bukvalno šeta kao neki prolaznik: naiđe, prošeta se preko ce-
log dijagram a frekvencija, i odšeta s njega da se više nikada ne vrati. Za ta­
kve frekvencije se kaže da su tranzijentne. Ponekad su se um esto dva valjčića
pojavljivala tri - tri paralelno položene ’viršle’ koje se vrte svaka oko svoje
uzdužne ose. U ostalom, kako su naučnici mogli uopšte znati šta se stvarno de­
šava u toj malenoj ćeliji helijuma?
H aos • 225

à L i

1 . 1 ,ч ~ 11 11
Bifurkacija viđena na dva načina. Kad konvekcijska ćelija u eksperimentu kakav je
Libhaberov stvara stalnu oscilaciju, njen portret u faznom prostoru je petlja koja se
ponavlja u pravilnim intervalima (levo gore). Eksperimentator koji meri frekvenciju u
podacima videće šiljak spektralnog dijagrama jednog ritma. Nakon bifurkacije, koja
udvostručuje period, sistem dvaput prolazi petlju pre nego što se ponavlja (sredina) i
sada eksperimentator vidi novi ritam na polovini frekvencije - dvostrukog perioda -
izvornoga. Nova udvostručenja perioda ispunjavaju spektralni dijagram novim šiljci­
ma.

Da je Libhaber tada znao za Fajgenbaumovo otkriće univerzalnosti, znao

bi i gde tačno da očekuje svaku sledeću bifurkaciju i kako da je nazove. G o ­
dine 1979. već je postojala jaka grupa matematičara i matematici sklonih fizi­
čara koji su uzeli da temeljito razmotre Fajgenbaurnovu teoriju. Ali velika v e­
ćina naučnika koji su dobro poznavali probleme realnih fizičkih sistema, sm a­
trala je da im a dobre razloge da 'pričeka malo s tim ’. Kompleksnost je jedna
stvar u jednodim enzionim sistemima kao što su mape M eja i Fajgenbaum a, a
nešto sasvim drugo u m ehaničkim napravama koje inženjer može uzeti u šake
- jer kod tih naprava pojavljuju se dve, tri ili četiri dimenzije. Tu su onda po­
trebne ozbiljne diferencijalne, a ne samo proste diferentne jednačine. Sasvim
drugi jaz delio je, činilo se, sve te sisteme s malim brojem dimenzija od s i­
stema sa slobodnim tokovim a fluida, tokovima za koje su mnogi fizičari sm a­
trali da im aju, potencijalno, bezbroj dimenzija. (To bi bili infinitno-dimenzio-
nalni sistemi.) Čak i u ćelijici kao što je Libhaberova, s tako malom količi­
nom tečnog helijum a, broj atoma helijuma je ogroman; ima ih, praktično gle-
226 • D žejms Glajk

j _____ ,

1 i----------1----------r ■ 1 » —
Lm
- i ---------- 1--------- r
H V iV W

— ,— ,—
S

Lb
— r --------- •-------- -i— » — ■» — — . -,-----------

Podaci iz stvarnog sveta potvrđuju teoriju. Libhaberovi spektralni dijagrami očigledno

su prikazali tačan uzorak udvostručenja perioda predviđen teorijom. Šiljci novih fre­
kvencija jasno iskaču iz eksperimentalne buke. Fajgenbaumova teorija skala nije sa­
mo predvidela kada i gde će se nove frekvencije pojaviti, nego i koliko će biti jake
- predviđene su i njihove amplitude.
Haos • 227

dano, 'b ezbroj’. A svaki pojedini atom mogao bi da se zaputi nekim svojim
putanjam a, sasvim nezavisno. I, u nekim okolnostim a, da postane tačka od ko­
je će krenuti neki novi vrtlog, neki novi tok.
„Ideja da u takvom ubitačno komplikovanom sistemu ono zaista važno mo­
že biti iskazano nekom sasvim jednostavnom mapom, bila je - šta reći, bila je
takva da niko to nije stvarno razum eo“ , kaže Pjer Hohenberg iz AT&T Bel la­
boratorija u Nju Džerziju. Hohenberg je postao jedan od onih vrlo m alobroj­
nih fizičara koji su pratili istovremeno i novu teoriju i nove opite. „Fajgenba­
um je o takvom nečem možda sanjao, ali svakako nije to kazao. Fajgenbau-
mov rad bio je rad s tim mapama. Zašto bi jednog fizičara interesovale neke
mape? N jima je to igra. Dokle god su se oni igrali m apama, to je nama izgle­
dalo prilično daleko od onoga što smo želei i da razumemo.
„Ali kad smo videli da su krenuli i s opitim a, stvar je postala zaista uz­
budljiva. Čudo se sastoji u tome da vi u nekom sistemu koji je interesantan
protumačite ponašanje, i to do detalja, pomoću modela koji ima samo mali broj
stupnjeva slobode.“
Na kraju je Hohenberg bio taj koji je doprineo da se vodeći teoretičar i
vodeći praktičar susretnu. Naim e, Libhaber je došao kad je Hohenberg ruko­
vodio radionicom u Aspenu, u leto 1979. (Četiri godine ranije, u toj istoj let-
njoj radionici, Fajgenbaum je slušao kako Stiv Smejli govori o jednom broju
- naprosto jednom broju - koji nekako stalno iskrsava kad matematičar gleda
tranziciju ka haosu u jednoj određenoj jednačini.) Libhaber je opisao prisutni­
ma svoje opite s tečnim helijum om u kutijici; ovo je privuklo Hohenbergovu
pažnju. Vraćajući se kući, Hohenberg je nekako malo skrenuo ka američkoj sa­
veznoj državi Novi M eksiko, i tamo naišao baš na Fajgenbauma. Uskoro po­
tom, eto Fajgenbaum a u Parizu... doputovao da poseti Libhabera. I tako su ta
dvojica stajali u Libhaberovoj laboratoriji, okruženi razasutim delovima i in­
strumentima. Libhaber je ponosito prikazivao šta njegova kutijica helijuma či­
ni, Fajgenbaum je to gledao i uzvraćao pričajući Libhaberu o svojim najnovi­
jim teorijskim radovima. Onda su krenuli da se prošetaju ulicama Pariza, i da
potraže gde se može popiti najbolja moguća šolja kafe. Libhaber je kasnije iz­
javio da je za njega bilo iznenađenje da jedan teoretičar može biti tako mlad
i tako (to je njegov izraz) živahan.

Preskok s mapa na stvarne tokove fluida bio je tako ogroman da se i sa­

mim najistaknutijim nosiocima ovih istraživanja ponekad činilo da sanjaju. Zar
228 • Džejms Glajk

je m oguće da priroda povezuje u jednu celinu i tako ogromnu zapetljanost i

takvu jednostavnost? Kako je to moguće? Ovo nije bilo ni u kom slučaju 'sa ­
mo po sebi ja sn o ’. Džeri Golab o tome kaže: „M orate sagledati to kao neku
vrstu čuda, a ne kao uobičajenu vezu teorije i opita.“ Prošle su još dve-tri go­
dine, i ovo čudo se počelo ponavljati širom sveta, u velikoj menažeriji različi­
tih laboratorijskih sistema: naučnici napraviše veće fluidne ćelije, neke s vo­
dom, neke sa živom; elektronske oscilatore; lasere za ovu svrhu; pa čak i opre­
mu za hem ijske reakcije koje bi potvrdile istu teoriju. Neki teoretičari su se
razabrali u Fajgenbaum ovim tehnikam a a onda se zaputili drugačijim , svojim
matem atičkim putevim a ka haosu: našli su 'rodbinu' udvostručavanja perioda,
naime, našli su pojave kao što je intermitentnost (povremenost) i kvaziperio-
dičnost. I dokazali su da i te pojave imaju svoju univerzalnu prisutnost, ne sa­
mo u teoriji nego i u praksi, u opitim a s materijom.
Otkrića eksperim entatora u laboratorij ama još više su podstakla eru kom ­
pjuterskog rada. Fizičari su, naime, uvideli da opiti u računaru daju sasvim iste
rezultate kao laboratorijski opiti s materijom, samo - m ilionim a puta brže, a
uz to i kudikam o pouzdanije. Po mišljenju mnogih, rezultate još ubedljivije od
Libhaberovih postigao je Valter Franćeskini na Univerzitetu M odena, u Italiji:
on je, naime, napisao sistem od pet diferencijalnih jednačina koji proizvodi
atraktore i udvostručenja perioda. Dakle, Franćeskinijev model fluida bio je sa­
mo u računaru. Franćeskini pojma nije imao o Fajgenbaum u, ali je svojim kom ­
pleksnim, m nogodim enzionalnim modelom dobio iste one konstante koje je Faj­
genbaum otkrio u jednodim enzionalnim mapama. G odine 1980, grupa istraži­
vača u Evropi dala je ubedljivo matem atičko objašnjenje za ovo: disipacija je
kao 'krvarenje' kojim se iz kom pleksnog sistema odlivaju mnoge međusobno
sukobljene kretnje, tako da se ponašanje mnogih dimenzija posle izvesnog vre­
mena svede na ponašanje samo jedne.
M eđutim , čak ni 1980. godine nije bilo lako naći i dokazati prisustvo čud­
nog atraktora u stvarnom opitu s fluidom , dakle izvan računara. Još nekoliko
godina posle 1980. tome su posvećivali svu svoju snagu eksperimentatori kao
Hari Svini. A kad su konačno počeli da javljaju o svojim uspesima u tom te­
škom poslu, dešavalo se da ih s omalovažavanjem dočekaju novi majstori kom ­
pjutera, i da im kažu da su to samo grubi, predvidljivi odjeci veličanstveno de­
taljnih slika koje u izobilju pristižu iz grafičkih term inala. U kompjuterskom
opitu, vi generišete hiljade, ili milijarde, tačaka podataka, i pri tom e se poka­
žu obrasci, manje ili više jasno. U laboratoriji, baš kao i u stvarnom svetu, ko-
Haos 229

risne inform acije treba nekako razdvojiti od šumova. U kompjuterskom opitu

podaci naviru kao vino iz magičnog vrča... dok se u laboratoriji mogu priku­
pljati samo kap po kap, mukotrpnom borbom.
Ipak, nove teorije Fajgenbauma i drugih ne bi privukle punu pažnju tako
široke naučne javnosti da su se oslanjale samo na računarsko opitisanje. O d­
već je toga sumnjivog bilo u modifikacijama, kom prom isim a, aproksim acijama,
neophodnim da bi se digitalizovali sistemi nelinearnih diferencijalnih jednači­
na. Sim ulacije, ipak, razlamaju stvarnost u komade; u što je moguće veći broj
komada, ali, taj broj nikad ne bude onako ogroman kako bi to naučnici žele-
li. Kompjuterski model je, ipak, samo skup proizvoljnih pravila, a ta pravila
nametnu oni koji programiraju svoju mašinu. Tečnost u stvarnom svetu, pa čak
i kubni m ilim etar tečnosti u posudici koja je iznutra sasvim ogoljena i glatka,
neosporno im a potencijal za celokupno bogatstvo slobodnog, nesuzdržanog kre­
tanja m aterije u prirodnom neredu. Ima potencijal da iznenadi.
U ovoj epohi kompjuterskih sim ulacija, kad se tokovi u svemu, od turbi­
na mlaznih aviona pa do srčanih ventila, modeluju na superkompjuterima, la­
ko je smetnuti s uma kako priroda, kao od šale, može da potuče i upropasti
eksperim entatora. Ne postoji danas nijedan računar koji bi mogao u celosti si-
mulirati čak ni Libhaberov krajnje prost, sasvim svedeni opitić. Dobar fizičar,
kad god razgleda neku sim ulaciju, mora stalno da se pita koji delovi stvarno­
sti su izostavljeni, koje potencijalno iznenađenje je namerno preskočeno. L ib­
haber je voleo da kaže da ne bi rado leteo u simulaciji aviona - stalno bi se
pitao koji delovi su izostavljeni. Takođe je govorio da kompjuterske sim ulaci­
je pomažu da se izgradi intuicija, a takođe i da se izračunavanja prečiste, ali
„ne rađaju istinska otkrića“ . To je , barem, uverenje jednog praktičara.
N jegov opit je bio tako besprekoran, a njegovi naučni ciljevi tako apstrakt­
ni, da mnogi fizičari i danas veruju da je ’to Libhaberovo’ više m atem atika ili
filozofija, nego fizika. A on, sa svoje strane, ostaje u uverenju da je fizikom
zavladao redukcionizam , da se uglavnom gleda na odlike atoma. „Dođe neki
fizičar pa me pita: kako je ovaj jedan atom dospeo tu, i kako ostaje tu? ka­
kva je njegova osetljivost naspram površine? i mogu li ja napisati ham iltonian
tog sistema?
„А ako mu ja kažem da me nije briga za to, interesuje me ovaj oblik, m a­
tem atika i evolucija tog oblika, bifurkacija koja će ga prevesti u onaj drugi, pa
zatim u neki treći oblik, on meni odgovori: a, ma to vam nije fizika, to vam
je matem atika. To se vi matem atikom bavite. - Govore mi to evo i do danas.
230 • D žejms Glajk

I šta mogu onda ja da im kažem ? Jeste, naravno, m atem atikom se ja to ba­

vim. Ali ona je relevantna za ono što postoji oko nas. 1 ona je priroda, tako­
đe.“
Obrasci koje je Libhaber našao jesu apstraktni. M atematički su. Ne kažu
baš ništa o odlikam a tečnog helijuma, niti bakra, niti o ponašanju atoma blizu
apsolutne nule. Ali to su upravo oni obrasci o kojim a su Libhaberovi mistični
prethodnici sanjali. Zahvaljujući tim obrascima, postalo je legitim no čitavo jed ­
no novo polje, na kome sada rade mnogi naučnici, novi istraživači, od hemi-
čara do elektroinženjera, u potrazi za novim elementim a kretanja. Obrasci su
se 'javili za reč’ čim je Libhaber, prvi put, povećao temperaturu i stigao do
prvog, pa drugog, pa trećeg račvanja. Nova teorija je tvrdila da će bifurkacije
proizvesti jednu geometriju preciznog skaliranja. Libhaber je u praksi video tač­
no to. 1 tog trena Fajgenbaumova univerzalna konstanta preobratila se iz m a­
tematičkog ideala u opipljivu stvarnost, merljivu i ponovljivu. Zauvek je Lib­
haber zapam tio taj sablasni osećaj dok se bifurkacije pojavljuju jedna za dru­
gom a on uviđa da je pred njegovim očima beskonačna kaskada, bogata struk­
turom. Bilo je , kaže on. zabavno.
 8.
SLIKE HAOSA
A š ta d r u g o , k a d h a o s p o t e z e s v e s ile k a u n u tr a ,
d a b i s a m o j e d a n lis t s tv o r ile .

K o n r a d E jk e n
 M ajki B arnzli se sreo s M ičelo m F ajg en b au m o m n a jed n o j k o nferenciji na
K orzici 1979. godine. T ada je B arn zli, m atem atičar ob razo v an na O k sfo rd u , do ­
znao za un iv erzaln o st i za u d v ajan je p erio d a i za b esk rajn e k ask ad e sve novih
i n ov ih bifurkacija. D obra id eja, pom islio je on; u pravo o n a v rsta ideje k o ja
p rim am i naučnike da pojure od asv u d i da svako p o k u ša d a odseče i p risvoji
n eki k om ad. Š taviše, B arnzliju se u činilo da se dosetio je d n o g parčeta k o je jo š
nik om dru g o m nije palo na um .
O dakle iskaču ti F ajgen b au m o v i cik lu si, to 2 , 4 , 8, 16...? D a li se nekom
m agijom stvaraju ni iz čeg a u n ek o m m atem atičk o m v ak u u m u , ili nagovešta-
v aju da se nadnela sen nečeg jo š dubljeg ? B arn zlijev a in tu icija go v orila je da
ti bro jev i m oraju biti deo n ekog fantastičnog frak taln o g objekta koji ljudsko
oko jo š nije videlo.
Z a ovu ideju im ao je k o n tek st, naim e, jed n u n u m eričk u teritoriju k o ja je
p o zn ata kao k o m p lek sn a rav an . U kom pleksnoj rav n i, bro jev i od m inus b e sk o ­
n ačno do b eskonačno - a to znači, svi realni b rojevi - leže na jednoj liniji k o ­
ja se proteže od beskraja levo d o b esk raja desn o , s nu lo m u sredini. A li ta li­
nija je sam o ek v ato r jed n o g sv eta k o ji se takođe proteže u b esk o n ačn o st n a g o ­
re, i n adole. (M ožem o to reći, čisto m etafo ričn o , i ovako: lin ija se p ro teže p ra v ­
cem ’is to k -z a p a d ’ a ravan se p ru ža b eskrajno i na ’se v e r’ i na ’ju g ’ .) Svaki
po jedini broj u ovoj ravni sačinjen je od dva dela: je d n o je realni d eo , koji
o d g o v ara m estu na liniji ’k a levo i k a d esn o ’ (dakle na liniji isto k -z a p a d ). D ru ­
go je im aginarni d eo, koji o d g o v ara odm aku p rem a gore ili p rem a dole. D ru ­
gim rečim a, k ad bi to b ila n ek ak v a m apa terito rije, realna k o m p o n en ta b ro ja
o d govarala bi geografskoj d u žin i, a im aginarna geografskoj širini. K o n v en cija
je da se ti im aginarni brojevi zapisuju ovako: 2 + 3 i, p ri čem u je i ozn ak a za
im aginarni deo. T a d va d ela daju svakom broju u nikatnu adresu (nem a druge
iste takve) u ovoj d v o dim en zio n aln o j ravni. O vo znači da je ’ek v a to r’, p o č e t­
234 • D žejm s G lajk

na linija ’ka levo i k a d e sn o ’, sam o specijalni slu čaj, n aim e, skup b rojeva č i­
ji je im ag in arn i deo jed n ak nuli. A ko u kom pleksnoj ravni žive neki oblici k o ­
je mi ne vid im o , i za čije p o sto jan je ne znam o, i ako ti ob lici u pojedinim tač-
k am a preseca ju e k v a to r, m oglo bi se desiti da mi vidim o sam o te tačk e pre-
seka i ništa d ru g o , i da se pitam o: gle, otkud ove tačke na ovoj liniji? T o je
B arnzli naslutio.
N azivi stva rn o i im aginarno nastali su u d oba kad se čin ilo da su obični
brojevi stvarniji nego im aginarni; ali, sad je poznato d a su oba naziv a n eo p rav ­
d an a, je r su te dve vrste b ro jev a je d n a k o realne, i jed n a k o nerealn e, kao i m a
koji drugi brojevi. Istorijski g led an o , im aginarni brojevi su izm išljeni da bi se
p opunio k o nceptualni vakuum načinjen pitanjem : šta je k vadratni koren n eg a­
tivnog broja? U vedena je konvencija: kvadratni koren iz m inus jed an je ;, k v a ­
d ratni koren iz m inus četiri je 2 i, i tako dalje. O datle je bio sam o jed a n k ra ­
tak korak do u v iđ an ja da k o m b in acije realnih i im aginarnih b rojeva dopuštaju
n ove vrste k alk u lacija s polinom nim je d n ač in am a. K o m p lek sn i bro jev i m ogu se
sabirati, m nožiti, uprosečav ati, fak to ro v ati, integrisati. P raktično svaka računska
operacija izvodljiva s realnim bro jev im a m ože se pokušati i s kom pleksnim .
B arnzli je počeo prevoditi F ajg en b au m o v e funkcije u kom p lek sn u rav an , i o d ­
m ah je u g ledao kako izranjaju kon tu re jed n e fantastične p o ro d ice o b lika, koji
su im ali neke veze s idejam a iz oblasti dinam ike intrig an tn im za opitaln e fizi­
čare, ali su, osim toga, bili i sam i po sebi zapanjujući m atem atičk i konstrukti.
F ajgenbaum ovi ciklusi ipak se ne pojavljuju ’n io tk u d ’, u v id eo je B arnzli.
O ni presecaju liniju realnih b ro jev a, ali oni to čine zato što d o laze iz k o m p lek ­
sne rav n i, u k o jo j, ako sam o u m ete p o g led ati, postoji o g ro m n a k o n stelacija c i­
klusa, svih veličina. O duvek je p o sto jala struktura s d v a, p a četiri, pa osam ...
itd. cik lu sa, ali je plovila izvan ljudskog vida, a onda je p rim ećen o kako neke
tačke n eobjašnjivo stižu na realnu liniju. B arnzli je po žu rio s K orzike u A m e­
riku, pravo u svoju kancelariju n a D žo rd žijsk o m institutu za tehnologiju; n a p i­
sao je stručni rad o ovom e, i ek sp resn o ga poslao časopisu K o m u n ika cije u
m a tem a tičko j fiz ic i da se o bjavi. A li, u fotelji urednika tam o je sedeo D avid
R uele... a R uele je im ao za B arn zlija neke loše vesti. Je r B arnzli je , ne z n a ­
jući to, p rov aljivao davno o tv o ren a vrata: sve to što je o tk rio , objav ljen o je jo š
p edeset g odina ranije u članku jed n o g fran cu sk o g m atem atičara, sam o je d o n e­
kle palo u zaborav. B arnzli se d an as priseća: „R uele m i je vratio rad kao vruć
k ro m p ir, istog tren a, i jav io mi: ’M ajk l, ovo su ti Ž ilijaovi skupovi (engl. J u ­
lia s e ts )'.“
H aos • 235

R uele je dodao i jed a n savet: „Zovi M an d elb ro ta .“

D žon H ab ard , am erički m atem atičar sklon da se o blači u drečav o -u p ad lji-

ve m oderne k o šu lje, predavao je o sn o v e m atem atik e b ru co šim a u O rseju u
F rancusk oj. R adio je taj posao tri godine. Jed n a od stan d ard n ih tem a bila je
N jutnov m eto d , klasični način da se je d n ačin e rešav aju tako što će se prav iti,
sukcesivno, sve bolje i bolje ap roksim acije. H abardu je , m eđ u tim , m alčice d o ­
sadila ta stand ardna tem a, pa je o dlučio da po k u ša nešto novo. O bjasn iće stu ­
dentariji N jutnov m etod na takav način, da će ti m ladi ljudi biti p rinuđeni da
razm išljaju.
N jutnov m etod je star, a bio je star i kad ga je N ju tn sm islio. Jo š su u
antičkoj G rčkoj ljudi tim m etodom tražili k v ad ratn e koren o v e. M etod počinje
jed n im n agađ anjem - dak le, ’o d o k a tiv n o ’.-V eć sledeće naše n ag ađ an je b iće n e­
što bliže tačnom rešenju. T reće nagađanje biće jo š b liže, i tako d alje. O vaj p ro ­
ces iteracije odm ah se ustrem i ka tačnom od g o v o ru , kao dinam ičk i sistem ka
svom po sto jan o m stanju. N ap red ak je b rz, o b ično se u svakom sledećem k o ­
raku udvostruči broj tačnih d ecim aln ih m esta. D an as, n arav n o , k vadrartni ko-
reni m ogu da se izračunaju an alitičkijim m etodim a, kao i svi ostali elem en ti
svih p o linom nih je d n ač in a dru g o g stepena (ovo 'd ru g o g ste p en a ’ znači da se
varijabilne veličine u njim a dižu ev entualno na k v ad rat ali ne na kub niti na
bilo koji viši stepen od k v ad rata). A li N jutnov m etod u sp ev a i kod o n ih p o li­
nom nih je d n ač in a višeg step en a k oje se ne m ogu resiti d irektno. Taj m etod ta-
k ođ e divno uspeva i kod m no g ih kom pju tersk ih alg o ritam a, zato što je iteraci-
ja , d ab o m e, kom pjuteru n ajjača stran a. M ala ’nez g o d a cija’ kod N ju tn o v o g m e­
toda sastoji se u tom e što je d n a č in e obično im aju više od je d n o g rešen ja, n a­
ročito ako su rešenja kom p lek sn a. K oje rešenje ćem o N jutnovim m etodom n a­
ći zavisi od toga koji broj sm o n asu m ice, pukim nag ađ an jem , 'n a b a c ili' na p o ­
četk u . U praksi, studentim a to uop šte nije problem , je r n ajčešće se m ože o t­
prilike pretpostaviti gde bi željen o rešenje m oglo da b ud e, a ako se baš i za ­
desi da je d n ač in a počn e da k o n v erg ira ka onom n eželjenom rešen ju , stu d en t
naprosto počne iz početk a , n egde drugde.
Č ovek bi se m ogao zapitati k o ju , tačn o , putanju prelazi N jutnov m etod dok
krivuda ka tačnom rešenju p o lin o m a drugog stepena na kom pleksnoj ravni. Ć o-
vek bi na ovo p itan je m ogao o d g o v o riti, razm išljajući g eo m etrijsk i, da N jutn o v
m etod naprosto hrli k a onom od dva korena koji je b liži prv o b itn o u čin jeno m ,
2 36 D žejm s G lajk

’o d o k ativ n o m ’ n ag ađanju. U pravo to je H abard rek ao stu d en tim a kad se je d ­

nog dana u O rseju postavilo to pitanje.
„А za je d n a č in e sa, h m ... k u b o v im a, recim o “ , nastav io je H abard, „situ a­
cija će valjda biti nešto k o m p lik o v an ija.“ D ovršio je sam opouzdano: „R azm i-
sliću, pa ću v am reći iduće ned elje.“
B io je i sad u veren da će se težak deo posla sastojati u tom e da nauči stu ­
den te kako d a izračunaju tu iteraciju , a da će izricanje p o četn o g nag ađ an ja b i­
ti lako. A li, što je više razm išljao , sve m anje mu je bilo ja sn o - šta bi zn ači­
le reči 'in telig en tn o n a g ađ a n je ’ i šta N jutnov m etod. u o p šte, radi. O čigledno
g eom etrijsko nagađanje bilo bi da ravan podelim o na tri je d n a k e k lin aste k ri­
ške (kao da sm o okruglu to rtu isekli na tri je d n ak a dela) i da u svaku krišku
ubacim o po je d a n koren; ali H abard je otkrio da to neće m oći tako. B lizu g ra­
n ičnih linija te tri kriške zbivali su se neki čudni događ aji. O sim to g a, H abard
je otkrio da nije prvi m atem atičar ko ji se sapleo o ovo iznen ađ u ju će teško p i­
tanje. A rtu r K ejli je poku šao jo š 1879. godine da n apreduje od p o d n o šljiv o te­
škog slučaja s jed n ač in am a drugog stepena ka je z iv o tešk o m slučaju jed n a č in a
trećeg stepena (sa kubovim a). A li, zadesilo se da H ab ard , je d a n vek kasn ije,
im a pri ru ci alatku koju K ejli nije im ao.
H abard je bio ona rig o ro zn a v rsta m atem atičara k o ji m rzi n ag ađ an ja, ap ro k ­
sim acije, i p o lu istin e zasnovane na intu iciji um esto na d o k azim a. O n je bio od
onih koji su nastavili da in sistiraju , čak i punih d va d e se t g o d in a posle ulask a
L orencovog atrak to ra u stručnu literatu ru , da niko jo š ne m ože reći k ak o si­
gurno zna da baš iz tih je d n a č in a niče čudni atraktor. T o su nedo k azan e p re t­
p ostav k e, govorio je H abard; te p ro slav ljen e m nogo p uta p o n o v ljen e kriv in e s
le vom i desn o m stranom n alik na lep tiro v a krila sam o su dokazni m aterijal,
nešto što k o m pjuteri crtaju , ali d o ka z nisu.
A li sada je , h teo ne h teo , H abard m orao da se posluži k o m p ju tero m da bi
u radio ono što se ortodo k sn im teh n ik am a nije m oglo. Z n ao je: raču n ar neće
d okazati baš ništa. A li, bar će p o k a za ti istinu, da bi m atem atičar znao k ak o iz­
gleda ono što treba da se d okaže. Z ato se H abard u p u stio u opit. O d tog tre­
n utka njem u je N jutnov m etod bio ne sredstvo za rešav an je p ro b lem a, nego
problem . H abard je uzeo u razm atran je n ajprostiji p rim er p o lin o m a trećeg ste­
p ena, jed n ač in u х ' - 1 = 0. O na znači: nađite kubni k o ren od jed in ice! Jasno
je svakom e d a, kad gledam o realn e b ro jev e, ova jed n ač in a im a rešen je zaista
lako i prosto: 1. Z a tako lako rešen je kaže se da je triv ijaln o . A li, o n a im a i
d va k om pleksna rešen ja, k o ja isk rsav aju ako uzm em o u o b z ir i im aginarne bro-
H aos • 237

jev e: - 1/2 + /koren iz 3/2, i - 1/2 - /koren iz 3/2. K ad se naznače k ao ta č ­

ke na ko m p lek sn o j ravni, ova tri k o ren a čine jed n ak o stra n ičn i tro u g ao , k om e
je je d a n u gao na ’tri na č a so v n ik u ’, je d a n na ’sedam na č a so v n ik u ’, i je d a n na
'je d a n a e st na č a so v n ik u ’. Sad je p ro b lem bio: ako ćem o se služiti N jutnovim
m eto d o m , i ako ćem o kazati neki nasum ični k o m p lek sn i broj (bilo koji) d a nam
p osluži k ao početna tačka za d alja izraču n av an ja, k ak o da vidim o p rem a k o ­
je m od m oguća tri rešenja će nas taj broj p ovesti. B ilo je to kao da je N ju t­
nov m etod neki dinam ički sistem , i kao da su ta tri u g la jed n ak o stra n ič n o g tro-
u g la n jegovi atraktori. Ili, kao da je ta k o m p lek sn a rav an neka g latka terito ri­
ja koja se naginje ka tri d u boke doline. A ko p oložite k lik er n asu m ičn o , bilo
g de, on će se skotrljati u jed n u d olinu. Ali - u koju?
H abard se dosetio da p ro b a više p u ta, n aim e, p o što se k o m p lek sn a ravan
sastoji od b eskonačnog b ro ja tača k a, d a u zim a uzorke iz n je, tu i tam o p o n e ­
ku tačku. N aredio je kom p ju teru da to rad i, i da za svaku tačku izraču n a d a­
lji tok po N jutnovom m eto d u , a rezu ltate da k o d ira bo jo m . K olo r-k o d je bio
sledeći: raču n an ja k oja vode sve b liže jed n o m u g lu b iće crv en a, ona k o ja v o ­
de ka dru gom uglu biće plav a, a o n a k oja vode k a trećem uglu b iće zelena.
Z ačas se p o k azalo d a, u nekoj najgrubljoj ap ro k sim ac iji, N jutnov m etod zaista
svojom din am ik o m deli ko m p lek sn u ravan na tri k rišk e , kao tortu. G en eraln o
uzev, nasu m ičn e tačke k o je su se zad esile blizu tačn o g rešen ja vodile su brzo
ka n jem u , baš k a tom tačnom rešen ju . A li k o m p ju ter je rad io sistem atičn o , i
brzo pokazao kom plikovan u graničnu o rganizaciju ovih k rišk i, o rg an izaciju k o ­
ju m atem atičari ranijih vek o v a n ikako nisu m o g li videti je r nisu im ali snage
da izračunavaju rešen ja m ilio n im a p uta. N eke n asu m ičn o odab ran e p o lazn e ta č ­
ke vodile su ka procesu izraču n av an ja koji se nap ro sto 'b a c a k a o ', čin ilo se n a­
sum ično, a onda uplovljav ao u m irn ije vode i p rilazio tački tačn o g rešen ja. U
n ekim slu čajev im a činilo se da je proces zapao u n ekakve cikluse koji će se
večno p onavljati - dak le, u p erio d ičn e cik lu se - tako da nikada neće stići ni
do je d n o g od tri tačn a rešen ja.
H abard je , pred stu d en tim a, fo rsirao ko m p ju ter da istražuje sve u p o rn ije,
sa sve više detalja, te pro sto re. P o čele su izranjati zapanjujuće slike. U n ek im
slu čajev im a, na razg ran ičen ju izm eđu crvene d oline i plave d o lin e, gde bi čo-
v ek m o g ao očekivati urednu graničnu liniju, p ojaviše se m rlje zelene b o je , n a ­
n izane kao perle na k anap u . K ao d a će klik er, u dilem i izm eđu jed n e b lisk e i
d ruge bliske doline, o dlutati u treću , daleku. Z apravo se n ikako nije dala u h v a ­
titi, videti, tačn a g ranica izm eđu sa m o dve boje! P om nijim razg led an jem usta-
238 • D žejm s G lajk

Granice beskonačne složenosti. Kad pitu presečemo na tri kriške, one se sastaju u jed­
noj tački, a granice između bilo koje dve kriške su jednostavne. Ali mnogi postupci
apstraktne matematike i fizike stvarnog sveta, pokazalo se, stvaraju granice koje su
gotovo nezamislivo složene.
Gore, Njutnov metod primenjen na traženje trećeg korena od -1 deli ravan na tri jed ­
naka područja, od kojih je jedno prikazano belom bojom. Sve ’bele’ tačke su privu­
čene korenu koji leži u najvećem belom području; sve ’crne’ tačke su privučene je d ­
nom od preostala dva korena. Granica ima neobično svojstvo da se svaka tačka na
njoj graniči sa sva tri područja. I, kao što umeci pokazuju, povećani delovi otkrivaju
fraktalno ustrojstvo, ponavljajući osnovni uzorak na sve manjim skalama.

novilo se da i na razgraničenju izm eđu svake zelene m rlje i plave d o line p o ­

stoje nanizane ’zak rp ic e ’ crvenog! I tak o d alje - ovaj p ro sto r je pred H abar-
dom k o načno otk rio je d n u svoju od lik u k oja će m ožda zbuniti i one koji su
H aos • 239

se već p o m irili s M andelb ro to v im m on stru m -frak talim a: n i je d n a je d in a tačka

nije tačk a razgraničenja izm eđu sam o d v e boje. (T o je st, izm eđu sam o dve 'd o ­
lin e ’ .) G de god dve boje pohrle je d n a drugoj u su sret, d a se napo k o n spoje,
ubaci se i treća b oja, jo š jed n o m serijo m novih, sam o sličn ih m rljica. R eklo bi
se da je o čigledno n em ogu će , zar ne: svaka p o jed in a gran ičn a tačk a u dodiru
je sa sva tri regiona - dak le, i s d ru g o m i s trećo m bo jo m . D rugim recim a, u
svakoj graničnoj tački sastaju se sva tri regiona!
H abard se bacio na studiranje o v ih k o m p lik o v an ih o blika i njihovih im p li­
k acija za m atem atiku. N jegov rad i rad m nogih dru g ih n jegovih k o leg a u sk o ­
ro p o stad o še nova o fanziva, novi prav ac n apada n a p ro b lem d inam ičkih siste ­
m a. H abard je posle nekog vrem ena shv atio da je m ap iran je N jutnovog m eto ­
da sam o je d n a od m ogućnosti za o v ak v e stvari, i da p osto ji, zap rav o , čitava
n eistražen a fam ilija slika k oje o d ražav aju p o n ašan je sila u stvarnom svetu. M i-
čel B arnzli se zadubio u p ro u čav an je nekih drugih prip ad n ik a te fam ilije. Ali
B enoa M an d elb ro t je , kao što će o b o jici u skoro postati ja sn o , k ren u o da o tk ri­
je 'p ra d e d u ’ svih tih oblika.
M an d elb ro to v skup je n ajk o m p lek sn iji o b jek at u m atem atici, skloni su da
k ažu oni koji m u se dive. N i cela v ečn o st ne bi b ila d o v o ljn a da ga sag led a­
m o u celo sti, sve njegove trn o v ite sp irale, rese i disk o v e ko ji se pružaju i
u m n o žav aju n a sve strane, b e sk o n ačn o razn o v rsn i, n ato v aren i napu p elim m ole-
k u lim a koji vise kao da su u božjem v in o g rad u , na nekoj lozi koja p rip ad a G o ­
spodu B ogu lično. M ožete razg led ati M an d elb ro to v skup (set) i u k o lo ru , a k o ­
lo r p odešavati na ekranu vašeg raču n ara; tad a ovaj o b jek at izg led a fraktalniji
od frak tala sam ih, toliko su b o g ate n jeg o v e k o m p lik acije op ru žen e k ro z sve
skale. D a bism o sačinili k atalo g sv ih o b lik a koji posto je u M an đ elb ro to v o m
skupu, ili da bism o dali n u m erički o p is njegovih k o n tu ra, bila bi n am p o treb ­
n a b eskonačna k oličina in fo rm acija. A li, evo odm ah i paradoksa: kom p letan
m atem atički opis M andel b rato v o g sk u p a m o žete poslati k ro z žicu pom oću sa­
m o nekoliko d esetina bitov a k o d a - d ru g im rećim a, d ovoljno je n ekoliko d e­
setina cifara. T o je zaista vrlo k ra ta k k o m p ju tersk i p ro g ram , zar ne? A ipak,
d o voljan je d a se M andelb ro to v skup rep ro d u k u je u celosti! O ni koji su prvi
shvatali kako taj skup m eša b esk ra jn u slo žen o st i krajn ju jed n o stav n o st b ili su
zatečeni potpuno nesprem n i - čak i sa m M an d elb ro t. U svesti ljudi, M an d e l­
b rotov skup je postao svojevrsni lik o v n i am blem za fen o m en haosa uopšte; p o ­
ja v lju je se na luksuzno štam panim k o ric a m a kon feren cijsk ih b rošura i in že n je r­
skih stručnih časopisa, bio je čak i g lav n i ek sp o n at na jed n o j izložbi k om pju-
2 40 • D žejm s G lajk

Izbor iz Žilijaovih skupova.

tersk e um etnosti koja je p u to v ala po svetu tokom 1985. i 1986. g odine. L ako
je o setiti, iz tih slika, predivnu lepotu tog seta; k u dikam o teže bilo je m atem a­
tičarim a d a o tkriju njegovo značenje.
M nogi fraktalni oblici m ogu se form irati iterativ n im p ro cesim a na k o m ­
pleksnoj rav n i, ali M andelb ro to v set je sam o je d a n . P očeo je da se p ojavljuje
n ejasn o , k ao duh iz m agle, je d n o g dana kad je M an d elb ro t p o k u šav ao da ge-
neralizuje klasu o b lik a pozn atu k ao Ž ilijao v i skupovi. T e skupove su u vrem e
Prvog svetskog rata pronašli i istražili francuski m atem atičari G aston Ž ilija i
P jer Fatu (G aston Ju lia, Pierre F ato u ) koji su m orali raditi m u k o trp n o , bez p o ­
m oći ikakve raču n arsk e sprave. M an d elb ro t je razgledao n jih o v e skrom ne crte ­
že i pročitao njihov stručni članak - koji je već tada bio po k riv en prašinom
zabo rava - k ad m u je bilo sam o d v ad eset godina. Ž ilijao v i sk u p o v i, različito
p reru šen i, bili su tačno oni o bjekti za koje se B arnzli zain tereso v ao . N eki Ž ili­
jaovi skupovi su kao krug o v i k o je je neko m eto d ičn o štipao i štrpkao da bi
dobili fraktalnu strukturu. D ru g i su razlo m ljen i u reg io n e, a treći su n e p o v eza­
ne prašine. A li, ni reči, a ni k o n cep ti E uk lid o v e g eo m etrije nisu dov o ljn i da
opišu Ž ilijaove setove. F rancuski m atem atičar A drien D uadi je rekao: „N eve-
H aos • 241

ro vatna je raznov rsnost Ž ilijaovih skupova k oje m o žete dobiti: neki od njih su
u gojeni o b laci, neki su sasušeno žbunje i trn jaci, n eki izgledaju kao varnice
k oje jo š plove kroz vazduh iako se glavni v atro m et ugasio . Jedan izg led a kao
zec. M nogi im aju podvijene rep ice m orskog k o n jica.“
G o dine 1979. M an d elbrot je otkrio d a u k o m p lek sn o j ravni m ože stvoriti
sliku koja služi kao apsolutni katalog svih Ž ilijao v ih sk u p o v a - a to znači, sli­
ku u n u tar koje se svi o n i, b ez ijednog izuzetka, m ogu naći. Istraživao je ite-
raciju k o m plikovanih pro cesa, jed n a č in a u k o jim a postoje kvadratni k o ren i, si­
nusi i k o sinusi. Iako je čitav svoj život sagradio oko p o stav k e da iz je d n o sta v ­
nosti m ože nastati složeno st, nije odm ah shvatio k ak o je nepo jam n o izuzetan
bio o b jek at koji je počeo leb d eti, m alten e vidljiv , na m on ito rim a k om pjutera u
firm i IB M i na H arvardu. M an d elb ro t je počeo n av aljivati na p ro g ram ere, k o ­
ji su m u tad a bili dodeljeni kao asistenti, da izvuku više d etalja, a oni su se
d ovijali k ako da nešto urade s već p retovarenom m em o rijo m ; kako d a n abace
n ove k o ličin e izračunatih tača k a na crno-bele ek ran e n ajjačih IB M -k o m p ju tera
tih v rem ena. N ajgore im je bilo to što su m orali stalno biti na oprezu da se
ne provuče neki takozvani 'a rte fa k t’ (što bi značilo: v eštačk a, ne p riro d n a, tvo­
revina) - n aim e, neka šara ili kriv in a k o ja potiče sam o od ćudi m ašine i k oja
n estane čim se isti program napiše p o n o v o , m alo drukčije.
M andelbrot se okrenuo p ro sto m m apiranju, k oje je bilo najlakše p ro g ra m i­
rati. N a grubo prem reženo j h artiji, s p ro g ram o m koji je p o novio p etlje p o v rat­
ne sprege sam o nekoliko p u ta , p o čele su se n azirati kon tu re prvih n ek o lik o d i­
skova. N ekoliko red o v a izraču n av an ja na onaj stariji n ačin , olo v k o m , u b ed ilo
je M andelbrota da je taj o b jek at m atem atički realan , da nije sam o p roizvod n e­
ke bizarne kom p ju tersk e greške. D esno i levo od g lavnih disk o v a p o javljivali
su se n agoveštaji jo š nekih o b lik a. M an d elb ro t je k asn ije tvrdio da je tog č a ­
sa v ideo, u svom um u, i m nogo više: hijerarhiju o b lik a, atom e iz ko jih k lija ­
ju m anji atom i, a iz ovih jo š m an ji, i tako sve d alje i d alje, a d infinitum . A
tam o gd e je ovaj set presecao realnu liniju, diskovi suk cesiv n o sve m anji i m a­
nji bili su skalirani na način sad a već poznat u svetu nau k e, naročito kod di-
nam ičara fluida: 2, 4, 8... F ajg en b au m o v niz b ifurkacija.
O vo je o hrabrilo M an d elb ro ta d a se baci na izračunavanja m nogo o b im n i­
ja . R ešio je da rafinira p rv e, g ru b e slike. U brzo je o tkrio p rljavštinu k o ja se
nekako n ačičkala po rubov im a d isk o v a, i koja je , štaviše, plovila po o b ližn jem
p rostoru. U porno je navaljiv ao da se slike izračunaju do finih p o jed in o sti, ali,
sad mu se počelo činiti da ga je sreća izdala: um esto da konačno budu urade-
242 • D zejm s G lajk

P o ja v lju je s e M a n d e lb r o t o v s k u p . U M a n đ e lb r o t o v im p r v im g r u b im k o m p ju te r s k im z a ­
p is im a p o ja v ilo se i g r u b o u s tr o js tv o , p a s v e f in ije s a p o v e ć a n je m k v a lite ta p r o r a č u n a .
J e s u li „ le b d e ć i" m o le k u li u o b lik u in s e k a ta o d v o je n a o s tr v a ? Ili s u s a g la v n im d e lo m
s p o je n i n itim a p r e v iš e f in im d a b i m o g le d a s e o p a z e ? T o n ije b ilo m o g u ć e re ć i.
244 • D žejtns G lajk

ne kako treb a, slike su sam o p o stajale sve zapetljanije. M an d elb ro t je odjurio

u istraživački cen tar IB M u V estčester K auntiju, gde je m ogao uključiti k o m ­
pjutersku snagu k akvom H arvard nije raspolagao. N a n jeg o v o iznen ađ en je, sve
veća 'n e u re d n o st’ bila je znak nečeg stvarnog. Isklijale stabljičice i p ipci o d v a­
jali su se spokojno od glavnog ostrva. P red M an d elb ro to v im očim a, razg ran i­
čenja izm eđu pojedinih p o v ršin a izoštravala su se u lance sp irala nalik na re ­
pice m orskih k o njica. R acionalno je bilo oplođeno iracionalnim .
M an d elb ro to v skup je k o lek cija tačak a. S vaka p o jed in a tačka na k o m p lek ­
snoj rav n i, a to znači: svaki pojedini kom pleksni broj koji uop šte p o sto ji, n a­
lazi se ili u sastavu M an delb ro to v o g skupa, ili izvan njeg a. Jed an od načina
da ovaj skup d efinišem o je ste sledeći: m ožem o testirati jed n u po jed n u tačk u ,
d a vidim o da li ona pripad a M an d elb ro to v o m skupu. T ačku testiram o ovako.
U zm ite je d a n kom pleksni broj i p o dig n ite ga na kvadrat; s on im što ste d o b i­
li, saberite n jegovu sopstvenu p rvobitnu vrednost (pre n ego što je p o d ig n u t na
kvadrat); sad to o p et podig n ite na kvadrat; i tako d alje, i tako dalje - p a ako
zb ir krene k a besk o n ačn o sti, taj broj (tj. ta tačka) ne p rip ad a M an d elb ro to v o m
skupu. A ko zbir ostane konačan (m o žd a uhvaćen u neku p etlju koja se p o n a ­
vlja, ili osuđen da haotičn o luta), o n d a p ripada M an d elb ro to v o m skupu.
O vaj posao p o n av ljan ja je d n o g p ro cesa m nogo p u ta (pro izv o ljn o m nogo
puta), i zatim p itan ja da li je rezu ltat besk o n ačan , podseća nas na procese p o ­
vratne sprege u stvarnom svetu. Z am islite da nam eštate m ik ro fo n , p o jačalo , i
zv učn e k u tije, u nekoj dvorani. B rin ete se da ne nastanu o n a jeziv a u zlazn a ci-
čanja pozn ata kao m ikrofo n ija, što je p o sled ica zvučne povratne sprege. A ko
neki zvuk iz zvučnika, dovoljno ja k , pro d re u m ik ro fo n , m ik ro fo n će ga u h v a­
titi a pojačalo će ga pojačati i pustiti k ro z zvučnike (zvučne k u tije), tako da
će on sad ponovo uleteti u m ikrofon i tako ukrug, u krug... sve g lasnije. A li,
ako nije dovoljno ja k , nap ro sto će z g asn u ti, utihnuće i neće g a biti. D a biste
ovaj proces povratne sprege m o d elo v ali bro jev im a, m o žete, n a prim er, uzeti n e­
ki početni broj. A ko se taj broj p om noži sam im sobom , d ak le, digne n a k v a ­
drat; pa rezu ltat opet digne n a k v ad rat; p a ta j rezu ltat opet d igne na k v ad rat,
i tako d alje, vid ećete kako brzo bro jev i um eju da p olete ka b eskonačnosti: 10,
100, 10.000... ali. ako je bio zn atn o m an ji, kvad rato v an je će g a strm oglaviti ka
nuli: 1/2, 1/4, 1/16... Ž elite li g eo m etrijsk u sliku o v o g a, d efin išite skup svih ta­
čaka ko je, un ete k ao početne u ovu jed n a č in u , ne beže k a b esk o n ačn o sti. R a z ­
m otrite liniju (bez ikakvih rav n i; sam o je d n u liniju i n išta više) k o ja vodi od
nule ka 1, 2, 3 i d alje, ka jo š v ećim vred n o stim a. A ko tačk a p roizvodi m ikro-
H aos • 245

fo niju, neka ostane bela. A ko ne, nek b ude crna. U sk o ro ćete dobiti jed n u c r­
nu liniju povučenu od 0 do 1.
Z a jed n o d im en zio n aln i p ro ces, n ik o , zap rav o , i ne m ora d a se služi ovim
opitalnim načinom , niko ne m ora da p o k u šav a (i greši) m nogo puta. Jer sv a­
kom e od nas je jasn o da brojevi veći od 1 v o d e. večn im k v ad rato v an jem , u
besk o n ačn o st, a brojevi m anji od 1 ne. A li, u dve d im en zije, dakle kad p o sto ­
ji ravan, pa jo š ako je to ko m p lek sn a rav an , najčešće nije d ovoljno znati k a­
ko je d n ač in a glasi. Z a razlik u od tradicionalnih o b lik a u geo m etriji, k ru g o v a,
elip sa, p arabola i sličnog , M an d elb ro to v skup ne d o zv o ljav a da se do cilja stig ­
ne m a kakvim sažetijim postu p k o m ili 'p re č ic o m ’. Jedini način da saznate k a­
kav oblik ide spregnut s nekom jed n ač in o m jeste način p okušaja i p o g rešk e, a
to znači da istraživači ovih novih arhipelaga m oraju b iti, hteli ne h teli, d uhom
bliži M agelanu n ego E uklidu.
P rip ajan je, ovim n ačin o m , sveta o blika svetu b ro jeva reprezen to v alo je ras­
kid s p rošlošću. N ove geo m etrije uvek počinju k ad n eko prom eni jed n o od fu n ­
d am entalnih pravila. N aiđe tako neki geo m etar pa kaže: A p retp o sta vite d a je
p ro sto r zakrivljen a ne p ljo sn a t? - i kao rezultat nastane parodija E u k lid a, sva
p ovijen a i čudna, koja je tačn o onaj am bijent u k o m e n astaje opšta teo rija re ­
lativnosti. A p retpostavite vi d a p ro sto r m ože im ati četiri d im enzije. Pet. Šest?
P retp o stav ite vi da brojka k o ja kaže koliko dim enzionalan je p ro sto r, m ože b i­
ti razlom a k. Šta ako oblici m ogu biti razv u čen i, zav rn u ti, u čvoreni? Ili p retp o ­
stavite da se neki oblici d efinišu ne tako da jed n ač in u rešim o , nego tako d a je
pustim o da se rešav a i rešav a i rešava... i d a se pri tom e svaki p u t hrani sa­
m a sobom : da bude u iterativnoj povratnoj petlji.
Ž ilija, F atu , H abard, B arnzli, M an d elb ro t - ti m atem atičari izm enili su p ra ­
vila o stvaranju geom etrijsk ih o blika. E uklidov sk o -d ek arto v sk i m etod p retv a ra ­
nja je d n a č in a u krive linije (grafike) dobro je p o zn at svakom e ko je u srednjoj
školi im ao g eom etriju, ili k o je ikada na m api, pom oću dve k o o rd in ate, našao
jed n u tačku. S tandardna g eo m etrija uzm e jed n ač in u i onda traži skup b ro jev a
koji tu jed n ačin u m ogu da za d o vo lje. Z n ači, jed n ač in a kao što je х2 + y" = 1
p ro izv ešće, svim svojim rešen jim a, jed an oblik , u ovom slučaju kru g . R azn e
druge jed n o stav n e jed n ač in e d aju druge o b lik e, elip se, p arab o le, h ip erb o le pre-
seka k upe, ili, u faznom p ro sto ru , kom plikovanije o blike proizvedene d iferen ­
cijalnim jed n ač in am a. A li, kad geom etar kaže da jed n u jed n ač in u sam o večito
p onavljam o (iteriram o) um esto da je re šim o , o nda ta jed n ač in a p ostaje p ro ces,
ne opis; d in am ik a, ne statik a. U jed n ač in u uđe jed a n broj... iziđe drugi. Sad u
246 • D žejm s G lajk

istu tu je d n a č in u u đe taj novi... iziđe neki treći. I tako d alje, b ez kraja. A sva­
ki od njih je je d n a tačka. T ačke tako skakuću: h o p , sad je je d n a ovde, hop,
sad je sled eća na nekom drugom m estu. T u se zam isao više ne sastoji u tom e
da 'z a d o v o ljim o ’ neku je d n a č in u , nego u tom e da izazovem o određenu vrstu
p onašanja. A li, i postojan o stanje je jed n a vrsta ponašanja. K o n v erg en cija ka
p eriodičnom ponašanju koje će se , je d n o m d ostignuto, ponav ljati i ponavljati
čitavu večn o st - to je druga v rsta ponašanja. A i luda trka p rav o u b esk o n ač­
nost takođe je je d n a vrsta p onašanja.
Pre k o m p ju tera, čak i Ž ilija i F atu , koji su uvideli m ogućnosti ovog n o ­
vog način a stv aran ja oblik a, nap ro sto nisu im ali čim e da to p retv o re u nauku.
S k o m p ju terim a, bavljenje geo m etrijo m pom oću m etoda p o k u šaja-i-p o g rešk e
postalo je izv o d ljiv o . H abard je istražio N jutnov m etod tako što je n aredio m a­
šini da izračun ava tačku po tačku, tačku po tačku... a i M an d elb ro t je tako p r­
vi put dobro video svoj skup, prin ud io je m ašinu da izraču n a m ilione tačaka,
i da tim n ačinom izviđa šta postoji u ravni. N ije m ogao tako ispitati sve tač­
k e. naravno. V rem e koje su M andelbrotu stavili na rasp o lag an je bilo je o g ra­
ničeno. Sila njegovih kom p ju tera, tak o đ e ograničena. Z ato se u poslo v im a te
vrste ide n a m režu tačaka, kao da je sve prekriveno nekom rešetk o m (engl.
g rid ): skače se uvek na sledeću tačku ukrštanja. S itn ija, gušća 're še tk a ’ daće
n am , d abom e, oštriju sliku, finiju, sam o će kom pjuter m orati da radi duže. Z a
M andelbrotov skup, k alku lacija je p ro sta, proces - sušta jed n o stav n o st: na k o m ­
pleksnu ravan nab aciv ati u staln o m m apiranju izraz z —» z + c. Z nači: uzm i
jed an b ro j, pom noži ga istim , i dodaj p rvobitni iznos tog broja.
H abard je , po sle nekog v rem en a, 'p u stio k rila ’, osetio se ko m o tn o u ovom
novom načinu istraživanja oblika. T ak o đ e je uveo u u p otrebu jed a n inovativan
m atem atički stil, uz upotrebu m eto d a kom pleksne an alize koji ranije nisu bili
prim enjivani na dinam ičke sistem e. Im ao je osećaj da se sve redom ’u k la p a ’,
da različite d iscipline m atem atike p rila z e, svaka iz svog p rav ca, je d n o m zaje d ­
ničkom raskršću. Z nao je da n eće biti d ovoljno da sam o g led a M andelbrotov
skup - nego da će m orati i da g a razum e. N a kraju je H ab ard p očeo da tv r­
di kako ga i je s te razum eo.
D a je g ranična linija M an d elb ro to v o g skupa sam o frak taln a, u onom sm i­
slu kako su fraktalne K ohina p ah u ljica i d ru g e slične figure s p o četk a d v ad e­
setog veka, svaka slika bi izg led ala m an je-v iše kao i bilo k o ja druga. P rin cip
sam osličnosti pri različitim sk alam a o m o g u ćio bi nam d a p red v id im o , i to la­
k o, šta ćem o i 'n ajjačim m ik ro sk o p o m ’ v id eti, naim e, šta će sledeći nivo uve-
H aos • 247

ličanja d o n eti. M eđutim , nije tak o , nego svaki sledeđi pro d o r u d ubine M an-
d elbrotovog skupa donosi n ova iznen ađ en ja. M an d elb ro t se počeo b rin u ti da je
pon u d io suviše restriktiv n u d efiniciju pojm a ’fra k ta l’; svakako je hteo d a ta reč
o buhvati i ovaj novi objekat. U njeg o v o m skupu zaista se p o tv rd ilo da p o sto ­
je , pri dovo ljn o m u v eličan ju , prib ližn e k o p ije seta sam og , kao bubice koje b lu ­
de negde po strani od glavnog tela, ali jač e u v eličan je je pok azalo da nijedna
od tih ’b u b a ’ ne liči baš sasvim na orig in al, niti n a ijednu drugu bubu: svaka
je unikat! Iskrsavali su večno novi m orski k onjici, nove izv iju g an e loze k ao u
staklenim baštam a. Istina glasi ovako: nijedan d eo M an d elb ro to v o g sk u p a nije
sasvim isti kao ijedan drugi (m a koji drugi) deo, pri m a kom uv eličanju.
O tkriće d a pojedine ’b u b e ’ - m ožem o reći i: p ojedini 'm o le k u li’ - p love
po o b ližnjim pro sto rim a u zro k o v alo je jed a n n eposredni problem . D a li je ceo
M andelbrotov skup p ovezan , jed a n k o n tin en t s p o jedinim dalek o b ačenim po-
luostrvim a? Ili je svojevrsna p rašin a, ko n tin en t okru žen arh ip elazim a vrlo sit­
nih ali sasvim nezavisnih ostrva? O d g o v o r na ovo p itan je nije bio sam po se ­
bi jasan - niti se uopšte dao naslutiti. Ž ilijaovi skupovi tu nisu m ogli biti v o ­
dič, je r njih im a od obe v rste, n eki su celi a neki su, razbacani u k o m ad e, p o ­
stali prašina. A te prašine su fraktalne: to znači da im aju jed n u vrlo čudnu o so ­
binu. N i dva k o m ada nisu zajed n o - je r je svaki kom adić odvojen od svih o sta ­
lih k o m ad ića nekim regio n o m p razn o g p rostora - ali, o p e t, nijedan k o m ad ić n i­
je ni ’sa m ’, je r gde god n ađete je d a n , tu negde je jo š nekoliko njih, čitav a g ru ­
p a, i to p roizvoljno blizu . M an d elb ro t je gled ao i gled ao svoje slike, i p olako
uviđao da k o m pjuterskim ek sp erim en tisan jem ne u speva da reši ovo fu n d am en ­
talno pitanje. U sm erio se o štrije na te 'tru n č ic e ’ koje su plovile oko g lavnog
tela skupa. N eke trunčice su p ri tom e iščezle. N eke druge su se rask ru p n jale
u jasn e m altene-replike g lavnog tela. Izgledale su nezavisne. Ali m oglo se n a­
gađati d a su ipak spojene m o stićim a tako tananim da ih rešetk a uvek p resk a­
če, to je s t, da n ijedna izraču n ata tačk a ne u speva da ’u b o d e ’ neki od tih m o-
stića.
U pom oć su priskočili D uadi i H abard. O ni su razvili briljantan lan ac n o ­
ve m atem atike i d okazali da sv ak i takav ’ploveći m olekul u su se d stv u ’ zaista
visi okačen na jed n u filig ran sk u m režicu koja ga čvrsto p o vezuje s glavnim te-
lom i sa svim ostalim ’m o le k u lim a ’ (to je s t ’bu b am a u b liz in i’). T o je izu ze t­
no delik atna m režica, k o ja izrasta iz m ajušnih niti na glavnom telu, kao kakav
„đavolji p o lim er“ (izraz je M andelb ro to v ). T a dvojica m atem atičara su d o k az a ­
li da svaki segm ent - bez o b zira gde je , i bez o b zira koliko je sićušan - p o ­
248 • D žejm s G lajk

k azuje, pri d o v o ljn o m pojačan ju k om pjuterskog 'm ik ro sk o p a ’ , da im a na sebi

nove m o lek u le, k o ji su slični (ali nik ad a identični) g lavnom telu i koji se ta ­
ko pružaju i p rostiru daleko, ispunjavajući neki m andat b esk o n ačn e razn o v rsn o ­
sti; čudo m inijaturizacije u kojoj za svaki, pa i najsitniji detalj znam o da je ,
zapravo, v aseljen a za sebe, razn o v rsn a, cela.

„To im je sve geom etrijsk o g izg led a, s m nogo p rav ih lin ija“ , rekao je
H ajnc-O to P ajtgen. G ovorio je o m odernoj likovnoj u m etn o sti. „S tvaralaštvo
Jozefa A lbersa, n a prim er: on je p o k u šav ao da otkrije u k ak v im su o dnosim a
boje, a n jegove slike u suštini se sastoje od k v ad rata raznih b o ja koji su n a ­
b ačeni je d n i preko drugih. T e stvari su bile veom a p o pularne. Sad k ao da je
ta m oda prošla. L ju d im a se više ne sviđa takvo slikarstvo. U N em ačkoj su iz­
gradili o grom ne b lokove stanova u stilu bau h au sa, ali su se m nogi stanari o d ­
selili, ne sviđa im se da žive tam o. M eni se čini d a posto je v eo m a duboki raz ­
lozi zbog k o jih ljudsko dru štv o , d an as, ne voli neke asp ek te naše k o n cep cije
p rirode.“ P ajtgen je pom agao je d n o m p osetiocu da od ab ere u v ećan e fo to g rafi­
je pojedinih reg io n a M andelbrotovog sk u p a, Ž ilijaovih sk u p o v a, i drugih k o m ­
pleksnih iterativnih procesa; sve te foto g rafije bile su u p red iv n im bojam a. U
svojoj m aloj kalifornijskoj kancelariji P ajtgen je nudio p o setio cim a i slajdove,
slike na v elik im listovim a pro zirn o g m aterijala, pa čak i k alen d a re s m otivim a
iz M and elb ro to v o g skupa. „N aš d uboki en tu zijazam p roističe iz ove specifične
p erspektive, iz ko je se p riro d a m ože gledati. K oji je onaj p rav i, istiniti aspekt
p riro dnog objekta? R ecim o , šta je najv ažn ije u izgledu je d n o g d rv eta, da li p ra­
ve linije n jegovog stabla, ili frak taln a razlistalo st k ro šn je?“ Z a to v rem e, na
K ornelu, D žon H abard se borio sa zah tev im a k o m ercijale. N a K atedru za m a­
tem atiku stizala je p rava rek a p o šte, stotine pisam a; svako je tražio slike M a n ­
delbrotovog skupa. H abard je najzad u v id eo da m ora p rip rem iti uzorke i sači­
niti cenovnik. D esetine slika bilo je v eć izraču n ato i zap am ćen o u n jegovim
računarim a, sprem no za p rik aziv an je u svakom tren u tk u , uz pom oć studenata
četvrte godine koji su pam tili teh n ičk e pojed in o sti. Ali n ajsp ek tak u larn ije sli­
k e, s najfinijom rezolucijo m (izo štren o šću ) i najživ o p isn ijim b o jam a stizale su
o d dvojice N em aca. a to su bili P ajtgen i P eter H . R ih ter, koji su im ali svoju
ekipu naučnika na univerzitetu B rem en i oduševljenu p o dršku sp o n zora, jed n e
lokalne banke.
P ajtgen i R ihter, jed an m atem atičar a drugi fizičar, pred ad o še svoje k a ri­
je re M andelb ro to v o m skupu. T aj skup je za njih sadržao čitavu jed n u vaselje-
H aos • 249

nu ideja: je d n u m odernu filozofiju u m etn o sti, i o p rav d an je za novu ulogu o p i­

ta u m atem atici, kao i način d a se kom pleksni sistem i iznesu pred široku p u ­
bliku. D v o jica naučnika su o b jav ljiv ali katalo g e i k n jig e štam pane na glatkom ,
sjajnom papiru; putovali su po svetu s p okretnom g alerijsk o m izložbom svojih
računarskih slika. R ihter je u k o m p lek sn e sistem e došao iz fizike kroz herniju
a zatim b io h em iju , u kojoj je izučavao oscilacije u b iološkim p utanjam a. O b ­
jav io je seriju stručnih rad o v a o im unitetnom sistem u , o načinu kako kvasac
p reo b raća šećer u en erg iju , i o drugim takvim pojav am a; ustano vio je da o sc i­
lacije često vladaju procesim a za k oje se po navici sm atra da su statičn i, a
sm atra se iz dobrog razlo g a - ne m o žem o baš lako da rasečem o i otv o rim o
živo biće i onda u stvarnom vrem enu p ratim o njegov rad. R ih ter je za raga-
stov svog pro zo ra pričvrstio o dlično podm azano duplo klatn o , i to je bio n je­
gov ’kućni dinam ički sistem m ilje n ik ’, izrađen u jed n o m je d in o m p rim erk u . sa­
m o za njeg a, u fakultetskoj m ašinskoj radionici. S v rem en a na v rem e, p o k re­
tao je k latn o a ono se o tisk iv alo u svoje h aotične n e-ritm o v e, koje je on um eo
da opo n aša i na računaru. Z av isn o st ovog d v o strukog k latn a od inicijalnih uslo-
va bila je tako osetljiva da je grav itacio n a p riv lačn a sila je d n e je d in e kapi k i­
še m ilju daleko bila dovo ljn a da izazove p rim etn o naru šav an je k retan ja u ro ­
ku od sam o pedeset ili šezdeset narednih k laćenja, a to znači za otprilik e dva
m inuta. R ihterove višebojne (m ultik o lo rn e) grafičke slike faznog p rostora ovog
d uplog klatna pokazivale su izm ešane regione p eriodičnosti i haosa; pom oću
istih tih grafičkih tehnika R ih ter je p rik aziv ao , na p rim er, id ealizovane reg io n e
m agnetizacije u m etalu ali i M an d elb ro to v skup.
N jegovom kolegi P ajtg en u , studije k o m pleksnosti dav ale su priliku da stv a­
ra nove tradicije u nauci, um esto da sam o rešav a problem e. „U p o tpuno novoj
oblasti kak v a je ov a, m ožete p očeti da razm išljate danas i ako ste d o b ar n auč­
nik, m ožda ćete doći do vrlo zanim ljivih rešenja k ro z sam o nekoliko d an a ili
n edelja, ili kroz m esec dana“ , k aže P ajtgen. T o je o b last k o ja jo š nije struktu-
risana.
„U strukturisanoj o blasti, p o zn ato je šta je p o zn ato , a takođe je pozn ato
šta je n ep oznato, šta su lju d i već pokušavali ali se p okazalo da ne vodi n iče­
m u. U takvoj oblasti vi m o rate d a se posv etite radu na nekom problem u za
k oji je pozn ato da je p rob lem , inače ćete zalutati. A li, p ro b lem za koji je p o ­
znato da je problem m ora biti teža k , inače bi već odavno bio rešen .“
P ajtgen nije o sećao ništa od one nelagodnosti s kojom m atem atičari g le d a ­
ju upotrebu k om pjutera za o b av ljan je eksperim enata. N arav n o , svaki rezu ltat
2 50 • D žejm s G lajk

m ora pre ili k asn ije biti rig o ro zn o do k azan , a to zn ači, d okazan standardnim
m etodim a d o k aziv a n ja, inače ne bi bio m atem atika. A ko na ekranu v idite n e­
ku divnu g rafik u , to jo š nije garan cija d a ona eg zistira i u je zik u teorem a i d o ­
k aza. Ali sam a činjenica da se ta grafik a m ože p rib a viti uticala je na e v o lu ci­
ju m atem atike. R ačunarsko istraživ an je dalo je m atem atičarim a slobodu da k re­
nu p rirodnijim p u tan jam a, sm atra Pajtgen; slobodu d a, p riv rem e n o , rad e bez
o baveze rig o ro zn o g d o k aziv a n ja, d a pođu kud god ih o p it v o d i, kao što to fi­
zičar radi. N u m eričk a m oć. k ao i v izuelna pom oć in tu iciji, po m ažu o p italnom
m atem atičaru da vidi koji pravci o b ećavaju a ko ji su slepe ulice. A kad nađe
nove p u tev e, i k ad izoluje nove o b jek te, on m ože da se vrati standardnom d o ­
kazivanju. „R igoroznost je snaga m atem atik e“ , prizn aje P ajtgen. „To da m i m o ­
žem o jed n u liniju razm išljan ja nastavljati a da nam je njena tačnost uvek a p ­
solutno garan to v an a - to je nešto čega m atem atičari ne žele nikad a da se o d ­
reknu. Ali vi m ožete gledati je d n u situaciju sada i razum eti je barem delim ič-
no, s tim da će je neke buduće g en eracije m ožda razm o triti rig o ro zn o . Strogo
izvođenje d o k aza, da; ali ne do te m ere da ja n apustim nešto sam o zato što
ne m ogu izvesti strogi dokaz od m ah."
U osam d esetim godin am a d v ad eseto g veka kućni kom p ju teri stekli su sp o ­
sobnost da se aritm etikom bave tako precizn o da na ek ran u nastaju živopisne
slike M andel b ratovog skupa, a hobisti su brzo otkrili da istraživanje tih slika
pri sve većem uveličanju daje snažan osećaj kretanja kroz razm ere (skale). A ko
na p očetku zam islim o da je M an d elb ro to v skup velik kao je d n a planeta, pi-si
(p ersonalni kom pjuter) m ože ubrzo da nam pruži slike u v ećan e tolik o da se v i­
de pojedini g radovi, ili zg rad e, ili so b e, zatim i delovi ne veći od k n jig e, od
je d n e bak terije, pa od atom a. L judi koji su ronili kroz ove slike uv erili su se
da na svim skalam a one izgledaju slično a ipak su uvek d ru g e. A svi ti m i­
k roskopski predeli bili su g en erisan i p om oću sam o n ekoliko red o v a rač u n a r­
skog k o d a.'

* P ro g ra m za p ra v lje n je M an d e lb ro to v o g sk u p a sasto ji se od sam o n e k o lik o o sn o v n ih de-

lova. G la v n a 'm a š in a ’ je je d n a p etlja in stru k c ija u koju treb a uneti p o č etn i k o m p le k sn i broj i
on d a pustiti d a aritm e tič k o p ra v ilo fu n k c io n iše . A to aritm e tič k o p ra v ilo , za M an d e lb ro to v set,
glasi ovako: z - » z + c, g d e z p o č in je o d n u le a c je k o m p le k sn i broj koji o d g o v a ra te stira ­
noj tačk i. Z n a č i: u zm ite n u lu . p o m n o žite je sa m o m so b o m , d o d a jte j o j p o č e tn i broj; do b ić e te
rezu lta t, a o n je . d a b o m e , isti ta j s ta rtn i (p o č e tn i) broj, n im a lo izm en je n ; p o m n o žite ta j r e z u l­
ta t sa m im so b o m , i d o d a jte m u p o č e tn i b ro j; s a d u zm ite n o v i ta ko d o b ije n i rezu lta t, p o m n o ž i­
te g a sa m im so b o m , i d o d a jte m u p o č e tn i b ro j. A ritm etik a s k o m p le k sn im b ro je v im a je ja s n a
i č ista. K o m p le k sn i b ro j se p iše tak o što n a p iše m o p rv o je d a n n jegov d e o . pa d ru g i: n a pri-
H aos • 251

P rogram za pravljenje M andelbrotovog seta provodi glavninu v rem ena, ali i

čini većinu kom prom isa, na sam oj granici seta. Z a jed n u zadatu tačku m ože iz­
vršiti 100 izračunavanja, ili 1.000, ili 10.000, i m ože se uveriti da ona sve do

m e r, 2 + 3 / (d a k le , to je a d re sa je d n e tačke k o ja stan u je na 2 d e sn o (isto č n o ) i na 3 g o re (se-

verno) na n ašo j k o m p le k sn o j ra v n ic i. K ak o sabrati je d a n k o m p le k sn i broj s nekim d ru g im k o m ­
p le k sn im b ro je m ? V rlo lak o . O ni se sab iraju na sled eći način: sab e re te realni d e o s re a ln im ,
a im a g in a rn i d e o s im a g in a rn im . D ak le:
2 + 4;
+ 9 - 2i
11 + 2 i
A k a k o p o m n o ž iti je d a n k o m p le k sn i b ro j n ek im d ru g im k o m p le k sn im bro je m ? M o ram o
p o m n o ž iti i p rv i, ali i d rugi d eo je d n o g s p rv im , ali i s d ru g im d e lo m d rugog. T o znači da
d o b ije m o č e tiri re z u lta ta m n o žen ja (četiri u m n o šk a). N jih sab e re m o . P o što broj i p o m n o žen sa­
m im sobom d a je -1 (je r to i je ste d e fin ic ija im ag in arn o g b ro ja ), sve o no gde se pojavi г p re ­
tvara se u re a ln e b ro je v e koji se o n d a lak o sab eru s o stalim re a ln im b ro je v im a - ili, d rugim
re c im a , je d a n te rm in re z u lta ta k o la p sira u d ru g i.
2 + 3/
х 2 + 3;
6 ; + 9 i2
4 + 6 /
4 + 12; + 9 i'
= 4 + 12; - 9
= - 5 + 12;
D a bi se m o g a o p robiti iz o v e p e tlje , p ro g ram p o sm atra k a k o se zb ir d alje k reće. A ko se
k reće k a b e sk o n a č n o sti, a to zn ači ak o se sve više i više u d a lja v a od sred išta ra v n i, o n d a ta
ta č k a ne p rip a d a M a n d e lb ro to v o m sk u p u , a ak o z b ir u m a k o m tre n u tk u p o stan e veći o d 2 ili
m a n ji od - 2 (b ilo sv o jim re a ln im , ili sv o jim im ag in arn im d e lo m ), o n d a sigurno znam o d a je
k re n u o k a b e sk o n a č n o sti; d a k le , ta ta č k a n am ne tre b a , id em o na n ek u d ru g u . A li, ako p ro ­
gram p o n a v lja o v a iz ra č u n av a n ja m n o g o , m n o g o p u ta , a re z u lta t n ik a k o d a p o s ta n e v eći o d 2 ,
o n d a z n am o d a je ta ta č k a d eo M a n d e lb ro to v o g sk u p a. K o lik o m n o g o pu ta? Pa, to zavisi od
ž eljen o g u v e lič an ja tm a g n ifik a c ije ). Z a o n e sk ale k o je su d o stu p n e k u ć n im ra č u n arim a , često
je d o v o ljn o i sto -d v e sta p u ta, ali, 1.000 p u ta je v eć sasv im p o u zd an o .
P ro g ra m m o ra p o n o v iti ovaj pro ces za svaku p o jed in u tačku k o ja je z ah v aćen a re šetk o m ,
to je s t, g d e g o d se d v e lin ije re šetk e u k ršta ju . A o n e se u k rštaju na m no g o h ilja d a m esta. P o ­
d e ša v a ju ć i g u stin u u k ršta n ja . re g u liše m o u v e lič an je . P ro g ra m m o ra p rik a z a ti re z u lta t na e k ra ­
n u . M o g u će je u red iti d a n e k e tačk e sk u p a budu c rn e, n ek e b ele. A li, ako h o ć em o živo p isn i-
ju , ra sk o šn iju slik u , m o ž e m o u n eti g ra d a ciju b o ja. N a p rim er, ov ak o : tam o gde je ite ra c ija b i­
la p re k in u ta v e ć p o sle d e se t p o n a v lja n ja, n a sta je c rv e n a tačk a; ta m o gde je p o n a v lja n ja bilo
d v a d e se t, o ra n ž tačk a; ta m o g d e je ra č u n an je o b u stav ljen o p o sle č etrd e se t p o n a v lja n ja, ž u ta ta č ­
k a , i tako dalje. P ro g ra m er b ira b o je i b ro j iteracija po svom uk u su . T a k o dob ijen e boje o c r­
ta vaju k o n tu re te re n a n e p o sre d n o izva n sam o g M an d e lb ro to v o g skupa.
252 • D žejm s G iajk

tada nije napustila skup; ali, nikako ne m ože biti apsolutno siguran da li je ta
tačka stvarno u skupu, ili ne. Jer, ko zna šta će m ilionita iteracija doneti? Zato
najdublje uveličane, najim presivnije slike dobijam o na teškim , ogrom nim raču-
narim a, ili na onim a koji im aju paralelnu obradu podataka, a to znači - hiljade
zasebnih 'm o z g o v a ’ koji istim korakom rade isti posao, paralelno. A li, baš na
sam oj granici, tačke se najsporije otržu privlačnoj snazi skupa. K ao da su u rav ­
notežnom položaju izm eđu dva rivalska atraktora, od kojih se jedan nalazi na
nuli, a drugi, u suštini, svud uokolo skupa, na beskonačno velikoj udaljenosti.
K ad su naučnici kren u li od M an d elb ro to v o g skupa k a novim pro b lem im a,
koji reprezen tu ju stvarne m aterijalne pojav e, kvaliteti sam e granične linije sk u ­
pa počeli su se jasn ije isticati. G ran ica izm eđu dva ili više atraktora u jed n o m
dinam ičkom sistem u služi kao svojevrsni prag, ali prag s koga se 'o tisk u ju ’
m nogi sasv im obični procesi u sv ak o d n ev ici, od lo m ljen ja raznih m aterijala do
donošenja o dluka. U takvom sistem u, svaki atraktor im a svoj ’sliv ’, kao što re-
k a im a svoj sliv , zem ljište s k o g a se sva v oda pre ili kasn ije slije u nju. A
svaki rečni sliv im a neku svoju granicu. P očetkom o sam d esetih g o d ina, je d n a
u ticajna g ru p a naučnika sm atrala je da od svih novih p o lja m atem atik e i fizi­
k e. baš p ro učavanje granica fraktalnih 'sliv o v a ’ obećava n ajviše.
T a grana d inam ike ne bavi se op isiv an jem k o n ačn o g , stabilnog p o n ašan ja
n ekog fizičkog sistem a, nego način o m k ako sistem bira izm eđu dve ili više o p ­
cija k oje se m eđusobno tak m iče za prev last. S istem kao što je L orencov sada
već klasični m odel im a sam o je d a n atrak to r u sebi, je d n o je d in o p o n ašan je k o ­
je će preo vladati na k raju , a to je haotični atraktor. N eki drugi sistem i im aju
d rugačiju sudbinu: oni će naći svoje k o n ačn o , stab iln o , ali neh ao tičn o p o n aša­
nje. N eki od n jih , m eđutim , m oraće d a se opred ele izm eđu d v a ili više tih sta­
bilnih završnih ponašanja. S tu d iran je granica frak taln ih slivova bilo je stu d ira­
nje sistem a koji m ogu da pređu u je d n o od n ekoliko različitih k onačnih neha-
o tičnih pon ašan ja, pri čem u se p o stav lja pitanje u koje od njih će p reći, o d n o ­
sno. kako to predvideti. D žejm s Jo rk , koji je haoso lo g iji dao im e a deset g o ­
dina kasn ije bio pionir u istraživ an ju granica fraktalnih sliv o v a, p red lo žio je
je d n u im aginarnu fliper-m ašin u . K ao u većini salona zab av e, im ate fliper-m a-
šinu sa čeličnom lopticom . P o v u čete je d n u šipku ka seb i, sabijajući p ri tom
o prugu; p ustite šipku, a ona udari lo p ticu , koja poleti n ap red . u uobičajen i n a g ­
nuti predeo gum enih ivica i elek tričn ih o d b aciv ača ko ji lo p tici daju dodatnu
energiju tako što je , s vrem ena n a v rem e, ja k o ’šu tn u ’ u n ek o m p ravcu. Taj
šut je važan: on znači da lo p tica n eće p olako ali posto jan o gubiti en erg iju . D a
H aos • 253

bi slika bila jed n o stav n ija , zam išljam o da ne p o sto je ona dva k rilca pri dnu
(pre izlaza) k o jim a igrač po svojoj volji udara lo p ticu , nego da postoje sam o
dve izlazne ram pe. K uglica, d ak le, m ora da se sk o trlja ili niz je d n u , ili niz d ru ­
gu izlaznu ram pu.
O vo vam je determ inistički flip er - nem a d rm u san ja m ašine. S am o jed an
p aram etar k o n tro liše buduću putanju k u g lice, a to je ono vaše početn o p o v la­
čenje udarne šipke k a sebi. P retp o stav im o da je m ašin a k o n stru isan a tako da
ako vi slabo povučete tu šipku, i p u stite, kuglica n eizostavno pada niz desnu
ram pu, a ako ja k o povu čete šipku, i pustite, k u g lica m o ra pasti niz levu ram ­
pu. M eđ u tim , ako vi ovo startno izbacivanje kuglice izvedete nekom osrednjom
sn agom , k u g lica će naletati na odbojn ik e tu i tam o širom polja igre, a o d b o j­
nici će je udarati i bacakati n a svoj uobičajeni n ačin , sa zvo n jav o m i čangrlja-
n jem , nepredv idljivo dugo , sve dok ona kon ačn o ne napusti igru, skotrljava-
njem niz je d n u ili niz drugu ram pu.
Z am islite sad da pravite grafičk i p rikaz razu ltata za svaku m oguću startnu
p oziciju u darne šipke s oprugom . Taj naš grafikon je sam o je d n a linija. A ko
će pozicija dovesti do ko načnog pada kuglice niz desnu ram pu ( ’desni o d la ­
z a k '), ucrtajte crvenu tačku. A ko će dovesti do ’levog o d la sk a ’, ucrtajte u g ra ­
fikon zelenu tačku. Šta m ožem o o čekivati da ćem o saznati o ta dva atrak to ra,
im ajući u vidu da su oni fu n k cija p očetnog položaja?
Pokaže se da je ta gran ičn a lin ija je d an fraktalni skup, koji b aš i ne m o ­
ra biti sam o sličan , ali jeste d o beskonačnosti d etaljno složen. N eki regioni li­
nije biće čisto zeleno ili čisto crv en o , ali neki drugi će p o k azati, kad ih u v e ­
ćam o, crveno prošarano zelen im , ili o bratno. T o znači da kod nekih početnih
p oložaja udarne šipke uop šte nije važno da li ćete je vi potegnuti ka sebi jo š
m alo, sam o m alčice, ja č e , ili n ećete. A li kod nekih drugih p o lo žaja, čak i p ro ­
izvoljno m alena razlika u p o četn o m položaju presudiće da li će izlazak k u g li­
ce b iti, na k raju , desni ili levi.
D odati jo š jed n u dim enziju značilo bi uneti jo š jed an param etar, d ak le , jo š
je d an stupanj slobode. K od flip era , na p rim er, to bi m o g la biti prom ena u n a­
gibu polja za igru. Sad k ad im ate param etar A i p aram etar B , videćete k akve
k o m pleksnosti m ogu da n astan u . P om islite kakav je tek k o šm ar kad inženjeri
m oraju kontrolisati stabilno st v elikih sistem a p repunih en erg ije, u stvarnom sv e ­
tu , na prim er atom skih elek tran a, ili m reža elektrodistribucije; u obe te oblasti
bilo je h aosoloških istraživ an ja u osam d esetim g odinam a. K ad je p aram etar A
na nekoj određenoj vredno sti, p aram etar B proizvešće m ožda sm ireno, p o u zd a­
254 • D žejm s G lajk

no pon ašan je. A li, ako se A prom eni sam o vrlo m a lo , m ožda će B dovesti do
n ekog sasvim d rugačijeg ishoda. P ro m en a jed n o g m enja značaj drugog.
Jork je im ao običaj da na konferencijam a ustaje i po k azu je slike graničnih
linija (lin ija razgraničenja) fraktalnih slivova. N eke od tih slika predstavljale su
p onašanje razn ih k latn a s po g o n o m , i to klatna koja su im ala m o gućnost da se
na kraju zau stav e u jed n o m od d v a finalna položaja - a Jo rkovim slušaocim a
bilo je veom a do b ro poznato d a je takvo klatno zapravo fu ndam entalni oscila-
tor, koji u sv akodnevnom životu iskrsava, različito p reru šen , na m nogo m esta.
„N iko ne m ože reći da sam sistem ’nam e stio ’ tako što sam se o predelio za
k latn o “ , govorio je tada Jo rk , tonom dobro raspoloženog čo v ek a. „O vu vrstu
stvari viđam o širom prirode. A li ponašanje ovog sistem a razlik u je se od sv e­
ga što ćete u literaturi naći. O vo je fraktalno p o n ašan je, i to p o d iv ljalo .“ A na
slici se videlo fantastično k o m ešan je b ele i crne b oje. kao d a se kuhin jsk i m ik ­
ser zakašljao nek o lik o p uta a o nda um ro tek što je počeo en erg ičn o m ešati pu­
ding od vanile s pudingom od čokolade. Jorkov k o m p ju ter stvarao je ovakve
slike tako što je uzim ao rešetk u od hiljadu uspravnih i hiljadu p oloženih lin i­
ja , i izračunavao za svaku tačku p resek a (a to znači, za svaki od m ilion p o ­
č etnih položaja klatna) da li treb a da bude crna ili bela. B ila su to d v a, sam o
dva atrak to rsk a sliva (engl. basins) ali izm iksovana i isp resav ijan a - sam o dej-
stvom njutnovskih jed n ač in a k retan ja, koje su dobro znane; n ičim više - a re ­
z ultat se sastojao više od granične linije nego od ičeg drugog. T ip ičn o je bilo
da se više od tri četvrtine izraču n atih tačak a nađu baš na liniji razg ran ičen ja.
Istraživačim a i inženjerim a ove slike su značile dobru lekciju - lekciju i
u p ozorenje. Č esto i prečesto se d ešav alo da se o poten cijaln o m rasponu p o n a­
šanja kom pleksnih sistem a nagađa na osnovu m alog sk u p a pod atak a. K ad je
sistem radio n orm alno, i o stajao u n u tar nekog uskog rasp o n a p aram etara, in že­
njeri su to posm atrali i pravili m an je-v iše lin earn e ek strap o lacije, nadajući se
da će sve d a ’ide otprilik e k ako je iš lo ’. Ali istraživači frak taln ih granica sli­
vova dokazali su da g ran ica izm eđu sm iren o sti i katastrofe m ože biti m nogo
k om p lek sn ija nego što je iko sanjao. „C elo k u p n a električna m reža istočne o b a ­
le SA D je d a n je oscilato rn i sistem , koji najčešće ostaje stabilan; ali vi biste
hteli d a znate šta će biti k ad se u z n em iri“ , kaže Jork. „P o treb n o vam je da
znate koja je tačno granica. A č in jen ica je ovo: om koji se tim e b av e, n em a­
ju pojm a kako ta granična lin ija izg led a.“
B avljenje granicam a fraktalnih sliv o v a zalazi u d u boke tem e teo rijsk e fiz i­
ke. Fazne tranzicije su stvar 'p re laž e n ja p ra g a ’, a Pajtgen i R ih ter su počeli
H aos • 255

Granice fraktalnih bazena. Čak kad i dugoročno ponašanje dinamičkih sistema nije ha-
otično, haos se može pojaviti na granici između jedne vrste stalnog ponašanja i dru­
ge. Često, dinamički sistem ima više od jednog stanja ravnoteže, kao klatno koje se
može zaustaviti na jednom od dva magneta postavljena u podnožju. Svaka ravnoteža
je atraktor, a granica između dva atraktora može biti složena, ali glatka (levo). Ili, gra­
nica može biti složena, ali ne i glatka. Vrlo fraktalna izmešanost belog i crnog (de­
sno) jeste fazni dijagram klatna. Sistem će sigurno dostići jedno od dva moguća sta­
bilna stanja. Za neke početne uslove ishod je prilično predvidljiv - crno je crno. a
belo je belo. Ali u blizini granice predviđanje postaje nemoguće.

da preispituju jed n u od n ajb o lje proučenih vrsta fazne tran zicije, n aim e, m ag-
n etisanje i razm agnetisanje m aterijala. N jihove slike takvih granica prik azale su
istu tu čudesnu i divnu složenost koju su ljudi najzad počeli prihvatati kao p ri­
rodnu: rascvetane glavice k elja s n ebrojenim čvorovim a i brazdam a koji p o sta­
ju progresivno sve neravniji što ih b liže g ledate. N jih d v o jica su varirali p a ra ­
m etre i išli ka većim uveličanjim a; je d n a od tih slika izgledala je sve h aotič-
n ija i h ao tičn ija... a onda je , sasvim n eočekivano, iz d ubine srca jed n o g zbu-
n jujućeg reg io n a, izronila do b ro zn an a o kruglasta stvar, načičk an a pupoljčići-
ma: M andelbrotov skup, ceo , savršeno tačan, sa svim svojim pipcim a i zaviju-
cim a i atom im a. B io je to jo š je d a n putokaz na drum u univ erzaln o sti. „M o žd a
treba da p o čnem o verovati u m ag iju “ , napisali su tada P ajtgen i R ihter.

M ajki B arnzli je kren u o d ru g ačijim putem . R azm išljao je o slikam a koje

p riroda, stvarno, daje; naro čito o onim obrascim a koji nastaju kod živih bića.
E ksperim entisao je sa Z ilijao v im sk u p o v im a, isprobavao i razne druge p ro ce ­
256 • D žejm s G lajk

se, uvek nasto jeći d a izn ađ e načine za g enerisanje veće razn o v rsn o sti. N apo-
sletku se okren u o nasum ičn o sti kao osnovi za novu tehniku m o d elo v anja p ri­
rodnih o b lik a. K ad je o njoj p očeo p isati, dao jo j je naziv 'g lo b aln o konstrui-
sanje frak tala p o m oću sistem a iterativnih fu n k c ija ’. A li u govoru nije bio tako
o pširan, nego ju je nazivao ’igra h a o sa ’.
A ko želite igrati igru h ao sa b rzo , treba vam raču n ar s dobrom g rafikom
na ek ran u , i gen erato r nasu m ičn ih brojeva; ali. u p rin cip u , m ožete je sasvim
dobro igrati i s jed im listom h artije i jed n im novčićem . O d ab erete startnu tač-
k u, negde na tom listu h artije. B ilo gde. Izm islite dva p rav ila, jedno za pad
n ovčića ’p is m o ’ i drugo za pad no v čića ’g la v a ’. P rav ilo v am kaže kako d a na
osnovu je d n e tačke nađete sledeću: „U bodi pet cen tim etara k a sev ero isto k u !“
ili „B očni sledeću da bude 25% bliže cen tru !“ Sad po čn ete da b acate novčić
(pism o-glava) i ucrtavate tačke. K ad god novčić padne tako da se s gornje stra­
ne vidi ’p is m o ’ (brojka vrednosti tog n ovčića), vi p rim en ite prvo p rav ilo , je r
to vam je ’p ism o -p ra v ilo '. K ad god novčić p adne tako da se s gornje strane
vidi grb ili v lad arev a glava, p rim en ite ono drugo p rav ilo , ’g lav a -p ra v ilo ’. P ret­
postavim o da prvih p ed eset tača k a izb rišete, kao diler u kazinu k ad se igra
blekdžek pa k ad on hoće p rvih n ekoliko k arata da dobro ’sa h ra n i’ m eđu o sta­
le karte. U stan o v ićete da igra h ao sa ne proizvodi nasum ično rasip an je tačaka
svuda po pap iru. O na proizvodi jedan oblik. Što duže nastav ljate igru , taj o b ­
lik postaje sve jasn ije vidljiv.
B arnzlijev centralni uvid bio je ovaj: Ž ilijaovi skupovi (engl. Ju lia sets) i
d rugi fraktalni oblici, iako je nau čn o opravdano sm atrati ih ishodom d ete rm i­
nističkih p ro cesa, im aju i dru g u , je d n a k o vrednu eg zistenciju kao lim iti p ro c e ­
sa n asum ičnosti. P redložio je sledeću analo g iju . P retp o stavim o da je neko na
podu učionice kredom nacrtao m ap u V elike B ritanije. G eo m etar, sa svojim
standardnim alatom , nalazi da mu nije lako da izm eri po v ršin u te države: o b ­
lici su sve nekako nezgodni, k rivudavi. O balska linija je frak taln a, zar ne. A li,
p retpostavim o da neko baca zrn a p irin ča u vazduh, sasvim n asu m ičn o , i d a b ro ­
ji ona koja upadnu unutar k o n tu ra V elike B ritanije na podu. V rem e p ro lazi, z r­
na padaju... i posle nekog v rem en a bro j tih zrna biće o tp rilik e d o b ra m era za
površinu V elike B ritanije. F rak taln o k riv u d an je obala p o slu žilo je , d ak le, kao
g ranica, kao lim it nam etnut je d n o m nasu m ičn o m p ro cesu . G ovoreći term inim a
d inam ike, B arnzlijevi oblici su atrak to ri.
Igra h aosa koristi se frak taln im k v aliteto m izvesnih slik a, n aim e, njih o v o m
osobinom k oja se sastoji u to m e d a je v elika slika sag rađ en a o d m anjih k o p i­
H aos 257

ja sebe sam e. Č im ste vi n apisali skup p rav ila k o ja će zatim biti p u šten a da
(m no gobrojnim iteracijam a) lutaju nasu m ičn o , vi ste već i o dredili izv esn e g lo ­
balne info rm acije o obliku koji će tako nastati, a to će se, kad iteracija p o č ­
n e, stvarno i dok azati, te in fo rm acije će vas pogled ati u o č i, b ez o b zira na k o ­
jo j skali. U ovom sm islu, što je fraktalniji o b lik , to su jed n o stav n ija p ravila.
B arnzli je b rzo ustanovio da m ože generisati sve o n e, sad a već k lasičn e, frak-
tale iz M andelb ro tove knjige. M an d elb ro to v a teh n ik a je bask o n ačn o nizanje
istih p o stu p ak a k onstrukcije i d aljeg izoštravanja. K od K ohine pah u ljice ili kod
k lina S jerp in sk o g a, dovoljno je v aditi segm ente i zam enjivati ih onim fig u ra­
m a k oje su odredene (našom o d lu k o m , d ak le, sp ecifik acijo m ) d a dođu tu. B arn ­
zli se p oslužio igrom h ao sa, i zato je dobio slike k oje su u početku bile kri-
vudave paro d ije, a onda se izo štrav a le. N ije bilo po treb n o nikakvo rafin iran je
slike: sasv im dovoljan bio je jed a n jed in i skup p rav ila, ali skup koji u sebi već
sadrži, na neki način , i te k o n ačn e oblike.
B arnzli i n jegovi saradnici tada su se bacili sasv im 'b e z o b z irn o ’ u p ro iz ­
vodnju h iljada slika. S ve je vrvelo od 'k u p u sa ’, ’b u đ i’, ’b la ta ’. K ljučno p ita ­
nje je bilo kako izvršiti reverziju tog procesa: snim iti jed a n prirodni oblik a
onda u stanoviti po kom sk upu p očetnih p rav ila je n astao. B arnzli je našao o d ­
go v o r i dao m u im e 'te o rija k o la ž a ’, ali taj od g o v o r je tako ludo jed n o stav an
da su slušaoci često odbijali da po v eru ju , sm atrajući da je u p itanju n eki trik.
P očneš od crteža tog oblika. P o što je oduvek voleo p ap rati, B arnzli je za prvi
pokušaj o dabrao je d a n veliki list tak o zv an e crne sp lin v o rt p ap rati. C rtež m o ra
biti na ekranu kom pju tera. N ap rav ite zatim njeg o v u znatno m anju kopiju i p o č ­
nete je , p o m oću m iša, u m n o žav a ti i n jom e popločavati sam taj crtež. D ak le,
pom oću ’p a p ra tić a ’ prekriv ate sliku tog jed n o g lista p ap rati. A ko treb a, n a b a ­
cujete ih neu red n o , da se i p rek lap aju , nije bitno. V isoko fraktalni oblik m oći
će lako da se poploča um an jen im slikam a sam oga sebe. S m anje frak taln im
oblikom to će ići teže. A li, svaki oblik se m ože, na nekom nivou p rib ližn o sti,
popločati sam im sobom znatn o u m anjenim .
„A ko je slika kom plik o v an a, i prav ila će biti k o m p lik o v an a“ , kaže B arn ­
zli. „A li, ako o bjekat sadrži u sebi neki skriveni fraktalni red - a je d n o od sre­
dišnjih otkrića B enoe M an d elb ro ta je baš to , da veliki deo prirode sadrži u se­
bi taj skriveni poredak - o n d a će za d ekodiranje biti d ovoljno i sam o n e k o li­
ko prostih pravila. T aj m odel b iće n am , dak le, interesantniji nego m odel p ra­
vljen E uklidovom g eo m etrijo m , je r m i znam o da kad bacim o pogled na ru b li­
sta neke biljke, nećem o videti p rav u liniju.“ Prvu svoju p ap rat naslikao je po-
25 8 • D žejm s G lajk

-ßq вјШз ajujlvßjoq зг onsqslzoq ilß ,оп51ггшгвп ßbßq ßslößj ßvon ß>lßv2 .вговг! Bigl
.ßlivBiq riinvßlaonbai свШ оЈзп u s [ ßnabßigu BjioBrmoîni ßndailoq ßlsD .iJßtq

m oću m alog k o m p ju tera, onog n a svom rad n o m stolu, a ip ak je do sav ršen stv a
ličila na stvarni list paprati sačuvan u n jeg o v o m h erb ariju m u jo š iz d an a k ad
je bio dete. „Z ap rep ašću ju ća je ta slika b ila, k o rek tn a d o p o sled n je tačk ice, u
svem u ispravna. Svaki biolog bi je u trenu id en tifik o v ao .“
B arnzli je n astupio s tvrd n jo m da p riro d a svakako ig ra neku svoju verziju
igre h aosa. „K oličina inform ac ija u jed n o j spori p aprati v eo m a je m ala, a ipak
do v oljna da en k o d ira p ap rat celu “ , k aže on. „D ak le, postoji neki lim it slo žen o ­
sti do koje p ap rat m ože rasti. N ije n ik ak v o čudo što m i n alaz im o isto tako je ­
zg rovit m atem atički način da op išem o izgled lista p ap rati. B ilo b i izn en a đ u ju ­
će ako to ne b ism o m o g li.“
H aos • 259

A li, zašto bi u tom e bila p otrebna ikak v a slu čajn o st? I H abard je razm i­
šljao o p aralelam a izm eđu M an d elb ro to v o g skupa i biološkog k o d iran ja in fo r­
m acija, ali nije hteo ni da čuje za m a k ak v e tv rd n je da takvi procesi zavise od
p ro b ab iliteta, dakle, od zak o n a vero v atn o če. „U M an d elb ro to v o m sk upu nem a
ničeg n asu m ičn o g “ , kaže H abard. „Ni u ovom e što ja rad im nem a ničeg nasu-
m ičnog. N iti verujem d a je slu čajn o st od ikakvog zn ačaja za b iologiju. U b i­
o logiji, nasum ičnost je sm rt, haos je sm rt. Sve je v isoko strukturisano. K ad k lo ­
nirate b iljk e, vidite da im g rane izrastaju tačno istim red o sled o m . M an d elb ro ­
tov skup poslušno izvršav a je d a n izuzetno p recizan p lan , i ne prep u šta slu čaj­
nosti a p so lu tn o ništa. Ja snažno n aslu ću jem d a će je d n o g dana n eko zaista ras­
tum ačiti k ako je m ozak o rg an izo v an , i da će tad, sa zap rep ašćen jem , uvideti
da postoji ko d iran a šem a za izgradnju m o zg a, izuzetno p recizna. Ideja nasu-
m ičnosti u biologiji je čisti reflek s.“
A li, u B am zlijevoj tehnici slučajn o st je sam o alatka. R ezultat nije slu ča­
jan . O n je determ inističk i. O n je pred v id ljiv . T ačk ice ’b o m b a rd u ju ’ m o n ito r
pred vam a: sevne ovde je d n a , tam o d ru g a, pa treća, četv rta... K o bi m ogao p o ­
goditi gde će iskrsnuti sled eća? T o zavisi od 'b ac a n ja p ism o -g la v a ’ koje m a­
šina o b av lja u seb i, interno. M eđ u tim , svetlost na ekranu ipak teče nek ak o p o ­
vezano, pred vam a se p o sto jan o izliva određeni svetli oblik, li tom sm islu , u lo ­
ga slučajnosti je iluzija. „N asu m ičn o st je crvena h arin g a“ , k aže B arn zli, k o ri­
steći tu staru anglosaksonsku m etaforu za nešto što je sam o zb u n jiv alica, slu ­
ži sam o za skretanje pažn je , za zam ajav an je. „B itno je p ribaviti sliku koja im a
izvesne invarijantne m ere, a k o ja živi na je d n o m frak taln o m objektu. A li, taj
o b jek at, sam po sebi, p o sto ji, i on n im alo ne zavisi od nasu m ičn o sti. O vde ve-
rov atnoća iznosi jedan: n acrtaćete uvek istu tu sliku.
„U lovu na skrivene in fo rm ac ije, vi ’ćuškate i b o d e te ’ jed an fraktalni o b je ­
k at p om oću nekog nasum ičn o g algoritm a. T o vam je kao kad uđete u neku so ­
bu i p ogledom p reletite tam o-am o po njoj: m ožda je lutanje vašeg p o g led a m a-
n je-više nasum ičn o, ali, vi začas steknete p rilično dobru predstavu o onom e što
se u toj sobi nalazi i o način u k ak o je raspoređeno. T a soba je ste ono što j e ­
ste, b ez obzira da li će i kako vaš pogled lutati po njoj. A fraktalni objek at
jeste ono što je ste , bez o b zira d a li ja nešto radim i šta rad im .“
N a isti način i M and elb ro to v skup p o sto ji. O n je posto jao i pre nego što
su ga Pajtgen i R ihter počeli ko ristiti kao um etničku form u; pre nego što su
H abard i D uadi razum eli njegovu m atem atičku suštinu; pa i pre nego što ga
je M an d elb ro t otkrio. P očeo je p ostojati čim je nauka stv o rila kon tek st za n je­
260 • D žejm s G lajk

g a - o k v ir od kom p lek sn ih brojeva, ideju iterativnih fu n k cija. O d tada je M an-

delbrotov skup sam o čekao da neko naiđe i otk rije ga. A m o žd a je posto jao
jo š i m nogo ran ije, jo š od onog tren u tk a kad je p riro d a p o čela , pom oću n aj­
p rostijih zak o n a fizik e, da org an izu je seb e, i d a b esk o n ačn o strpljivo p onavlja
svuda isto.
 9.
KOLEKTIV DINAMIČKIH
SISTEMA
Kom unikacija preko revolucionarnog ja za neizbežno j e nepotpuna.

Tomas S. Kun
 Santa Kruz je bio najnoviji kampus u sistemu Univerziteta Kalifornija, ure­
zan u predele kao iz bajke, jedan sat vožnje od San Franciska ka jugu; ljudi
su ponekad govorili da više liči na šumoviti nacionalni park nego na fakultet­
sku teritoriju. Zgrade usađene između sekvoja; projektanti su se pobrinuli, u
duhu tog vremena, da ni jedno jedino drvo ne bude posečeno. Od zgrade do
zgrade ide se uzanim utabanim stazama. Ceo taj kampus je na vrhu jednog br­
da, i zato s vremena na vreme vaš pogled poleti u daljine, ka jugu, sve do
iskričavih talasa zaliva Monterej. Santa Kruz je otvoren 1966. godine, i u ro­
ku od samo nekoliko godina postao je najselektivniji od svih kalifornijskih
kampusa. U svesti studenata bio je asociran s mnogim ikonama intelektualne
avangarde: Norman 0 . Braun, Gregori Bejtson i Herbert Markuze držali su pre­
davanja tamo, a Tom Lerer je pevao. Izbor osoblja za mnoge katedre bio je
učinjen ’startujući od nule’, i bio je ambivalentan; tako je bilo i s Katedrom
za fiziku, gde je u prvi mah zaposlenje dobilo petnaest fizičara. Bili su to ener­
gični ljudi, većinom mladi; odgovarali su onoj mešavini pametnih nekonformi­
sta koju je Santa Kruz privlačio. Na ove nastavnike fizike uticala je slobodno-
misleća ideologija tih vremena, ali su oni ipak, gledajući još južnije, prema
Kalteku, shvatili da moraju imati neke standarde, i nekako dokazati svoju
ozbiljnost.
Jedan postdiplomac u čiju ozbiljnost niko nije sumnjao bio je Robert Stet­
son Šo, rođen i odrastao u Bostonu, tip s povelikom bradom i s harvardskom
diplomom, najstarije od šestoro dece jednog lekara i jedne bolničarke, čovek
koji je 1977. godine proslavljao svoj trideset prvi rođendan. To znači da je bio
nešto stariji od ostalih postdiplomaca; njegova harvardska karijera više puta je
prekidana zbog toga što su ga regrutovali za vojsku, i zbog toga što je sam
odlazio da živi u komuni, i zbog raznih drugih doživljaja negde između ta dva
ekstrema. Ni njemu samom nije bilo jasno zašto je došao baš u Santa Kruz.
264 • Džejms Glajk

Nikada ga ranije nije video, osim u jednoj reklamnoj brošuri sa slikama se-
kvoja i s nekim pričicama o ’novoj filozofiji edukacije’. Šo je bio tih čovek,
čak bojažljiv - na neki vrlo energičan način. Preostalo mu je bilo još samo
nekoliko meseci do dovršenja doktorske teze o superprovodljivosti. Niko se ni­
je osobito zabrinjavao što Robert Stetson Šotraci grdno vreme sedeći u po­
drumu zgrade za fiziku i igrajući se s jednim analognim računarom.
Obrazovanje nekog fizičara zavisi od sistema mentora i štićenika. Ugledni
profesori angažuju asistente za istraživanje. Asistenti zapravo pomažu oko la­
boratorijskih poslova ili zamornih kalkulacija. Za uzvrat, oni a i mlađi dokto­
ri nauka dobijaju delić slave kad se profesorov dovršen stručni rad objavi, a
dobijaju i njegovu budžetsku, finansijsku podršku za svoje projekte. Dobar
mentor je onaj koji svojim učenicima pomogne da odaberu probleme koji su
savladivi (dakle, koji se mogu rešiti) i koji će doneti korisne plodove. Ako se
odnosi između njih odlično razvijaju, profesorov uticaj će pomoći protežeu da
nađe zaposlenje. Često se dešava da njihova imena ostanu zauvek povezana.
Međutim, gde nauka još ne postoji, mali je broj ljudi koji su spremni da drže
predavanja iz te oblasti. Godine 1977. nije postojao nigde nijedan mentor za
haosologiju. Niko još nije držao časove o haosu, nisu postojali centri za neli­
nearne studije niti za istraživanje kompleksnih sistema, nije bio objavljen još
nijedan udžbenik o haosu, čak nije izlazio nijedan časopis o haosu.

Vilijem Berk, kosmolog i relativist u Santa Kruzu, naleti jednog dana na

svog prijatelja Edvarda A. Špigela, astrofizičara. Susret se dogodio u jedan sat
posle ponoći, u holu bostonskog hotela u kome se održavala konferencija (u
čijem radu su obojica učestvovali) o opštoj teoriji relativnosti. „Hej, upravo
sam slušao Lorencov atraktor“ , kaže Špigel. Naime, Špigel je taj amblem ha-
osa uspeo da pretvori u zvuk: uz pomoć jedne pregršti ’zbrda-zdolisane’ elek­
tronike, priključene na gramofon, dobio je krivudavo-zviždukavu antimelodiju,
i to je njemu bilo 'slušanje Lorencovog atraktora’. Poveo je Berka u bar na
po jedno piće, i tamo mu to objasnio.
Špigel je i lično poznavao Lorenca, a za haos je znao još od šezdesetih
godina. Počeo se ozbiljno baviti traganjem za bilo kakvim naznakama haotič-
nog ponašanja u kretanju zvezda; povezao se, oko toga, s francuskim matema­
tičarima. Posle nekog vremena, kao profesor na Univerzitetu Kolumbija, usme-
rio je svoje proučavanje astronomije ponajviše na turbulenciju u svemiru - na
’kosmičke aritmije’. Imao je talenat da svojim novim idejama privuče pažnju
Haos • 265

kolega; te noći, u razgovoru koji je dugo potrajao, privukao je pažnju Vilije-

ma Berka. A Berk je i bio otvoren za tako nešto; stekao je ugled razrađujući
jedan od Ajnštajnovih paradoksalnijih poklona fizici - ideju da postoje gravi­
tacioni talasi koji plove kroz samo tkivo vremena-prostora. Bio je to veoma
nelinearan problem, problem čije je ’rđavo ponašanje’ bilo povezano s vrlo ne­
zgodnim nelinearnostima u dinamici fluida. Sve je to bilo na visokom nivou
apstraktnosti i teoretičnosti, kao što je i trebalo da bude, ali Berk je voleo i
'prizemnu’, običnu fiziku, pa je u jednom trenutku čak objavio stručni rad o
optici pivske krigle: koliko debelo može da bude staklo a da naivne mušterije
i dalje veruju da je pred njima krigla s normalnom količinom piva. Voleo je
za sebe da kaže kako je čovek iz prošlosti, sklon da i sad veruje kako fizika
ima neke veze sa stvarnošću. Pročitao je stručni članak Roberta Meja u časo­
pisu Nejčer (Priroda), članak pun tužnog moljakanja da neko uvede u školski
sistem više nastave o jednostavnim nelinearnim sistemima. Posle toga, nekoli­
ko sati se igrao, na računani. Mejovim jednačinama. Zato mu je i muzika Lo-
rencovog atraktora zazvučala interesantno. Nije imao nameru da je sluša, nego
da je gleda. Čim se vratio u Santa Kruz, dao je Robertu Sou list hartije s tri
(rukom napisane) diferencijalne jednačine. Može li Šo ubaciti to u analogni
kompjuter?
U evoluciji računara, analogne mašine su bile svojevrsna šlepa ulica. Nji­
ma nije bilo mesto na katedrama za fiziku; jedna takva mašina zatekla se na
Santa Kruzu pukim slučajem. Naime, prvobitni plan je bio da se na tom me-
stu izgradi škola inženjerstva, ali pre nego što se od toga odustalo, neki rev­
nosni službenik nabavnog odeljenja već je kupio izvesnu količinu opreme. Di­
gitalni kompjuter sazdan je od električnih kola koja mogu biti samo uključe­
na, ili samo isključena - ništa treće; moguć je samo odgovor da ili ne, nula
ili jedinica. Digitalci daju na svako programerovo pitanje precizan odgovor; da­
leko su pogodniji za minijaturizaciju i za tehnološko ubrzanje, a to su dve glav­
ne stvari u kompjuterskoj revoluciji. Šta god se na digitalcu uradi jednom, mo­
že se uraditi i drugi put, i koliko god hoćete puta, a rezultat će uvek biti ap­
solutno isti, štaviše, morao bi, u principu, biti isti i na svakom drugom digi­
talnom računaru. Nasuprot tome, analogni kompjuteri su od početka koncipira­
ni tako da je u njima sve pomalo ’mutno’, ublaženih ivica. Sazdani su ne od
prekidača tipa ’da-ili-ne’, nego od stvari kao što su otpornici i kondenzatori, a
ti delovi su bliski srcu svakoga ko se (kao So) u detinjstvu igrao onim neka­
dašnjim radio-aparatima, onim netranzistorskim, s 'lampama’. Ta mašina u San-
266 • Diejms Glajk

ta Kruzu bila je ’sistron-doner’, teška, prašnjava skalamerija koja je na svojoj

prednjoj strani imala ploču s mnogo rupa za utikače, nalik na ono u šta su te-
lefonistkinje, u stara vremena, ubadale utikače da bi vam dale vezu sa želje­
nim brojem. Programiranje analognog kompjutera sastojalo se u tome da oda­
berete one elektronske komponente koje želite, a onda da uključite mnoge uti­
kače u odgovarajuće rupe na toj prednjoj ploči.
Programer je gradio odgovarajuću kombinaciju elektronskih kola, koja je.
zapravo, predstavljala simulaciju zatraženog sistema diferencijalnih jednačina,
prilagođenu konkretnom inženjerskom problemu koji je trebalo resiti. Pretpo­
stavimo da želite model amortizovanja na automobilu: to su opruge, ublaživa-
či udara, masa, i tako dalje, a cilj je da se dizajnira za što glatkiju vožnju.
Oscilacije u elektronskim kolima moći ćete podesiti tako budu analogne osci­
lacijama u tom zamišljenom automobilu, dakle, u stvarnom fizičkom sistemu.
Jedan kondenzator preuzeće na sebe ulogu jedne opruge, induktori će reprezen-
tovati masu, i tako dalje. Izračunavanja neće biti precizna. Numerička izraču­
navanja (dakle, brojčana) biće izbegnuta. Umesto toga, imaćete model sačinjen
od metala i elektrona, i te kako brz, i - što je najbolje - lak za podešavanje.
Naprosto okrećete one obrtne prekidače, i time podešavate varijabilne činioce:
udesite da opruga bude jača, ili trenje manje. Odmah vidite i pramenu rezul­
tata, na ekranu osciloskopa.
Na spratu, u laboratoriji za superprovodljivost, Šo je napredovao, tmurno
i sumorno, ka završetku svoje doktorske teze. Ali sve više vremena provodio
je igrajući se sa sistron-donerom. Dospeo je toliko daleko da je video portre­
te, u faznom prostoru, nekih jednostavnih sistema - periodičnih orbita, ili li-
mitnih ciklusa. Ako je igde video haos, u obliku čudnih atraktora, svakako ga
nije prepoznao. Lorencove jednačine, koje mu je neko dao na jednom listu har-
tije, nisu bile ništa komplikovanije od sistema kojima se do tada već bavio.
Bilo mu je dovoljno samo nekoliko sati da skrpi novu konfiguraciju tog raču-
nara, da priključi prave delove na prava mesta, da sve prekidače odvrne koli­
ko treba. Nekoliko minuta posle uključenja, bilo mu je jasno da disertaciju ne­
će nikad dovršiti.
Nekoliko noći proveo je u tom podrumu, gledajući kako zelena tačka osci­
loskopa leti po ekranu, kako se vija u osmicama iscrtavajući karakterističnu
’sovinu masku’ Lorencovog atraktora. Taj brzi tok ostajao je u njegovim oči­
ma, na mrežnjači, kao lepršanje i treperenje različito od svega što je on u svom
dotadašnjem životu video; kao nekakvo biće sa samostalnim životom. Ta po­
Haos • 267

kretna slika držala je ljudski um na isti onaj način kao što čini plamen: pona­
vljajući se uvek slično ali nikad isto. Nepreciznost ovog tipa računara, i nje­
gova nemogućnost da svoj rad ponavlja apsolutno isto, ovog puta išle su Sou
u korist. Vrlo brzo je uvideo onu veliku zavisnost od inicijalnih uslova koja je
ubedila Edvarda Lorenca da nema nade da će dugoročne vremenske prognoze
ikad postati mogućne. Šo podesi inicijalne uslove, pritisne dugme koje znači
„Kreni!“ i atraktor krene. Posle nekog vremena So opet podesi inicijalne uslo­
ve, trudeći se da oni budu isti, najpribližnije što je rukama i prekidačima mo­
guće postići - a orbita veselo zaplovi sasvim drugim, različitim putanjama, ali
ipak oko istog atraktora.
Kao dete, Šo je imao iluzije o tome šta će, i kakva će, nauka biti. Mislio
je da će biti romantični juriš u nepoznato. Tek sada se, napokon, nešto od tih
iluzija pretvorilo u stvarnost. Fizika niskih temperatura bila je zabavna sa sta­
novišta onog ko voli da petlja s raznim skalamerijama, ko voli mnogobrojne
cevi i ventile i velike magnete, tečni helijum, brojčanike. Ali Šoa to nije vo­
dilo nikud. On je posle nekog vremena preselio tu analognu računarsku spra­
vu kod sebe, na sprat, gde više nikad nije urađeno ništa na polju superprovo-
dljivosti.

„Dovoljno je da stavite šake na ove obrtne prekidače, i već ste počeli is­
traživanje potpuno drugačijeg sveta, u kome ste jedan od prvih putnika i iz ko­
ga ne želite da izranjate da biste hvatali vazduh“ , kaže Ralf Abraham, profe­
sor matematike koji je u onim ranim danima povremeno svraćao da gleda ka­
ko se Lorencov atraktor kreće. Abraham je bio sa Štivom Smejlijem tih naj­
slavnijih početnih dana u Berkliju, pa je zahvaljujući tome bio jedan od vrlo
malog broja profesora u Santa Kruzu pripremljenih da shvate značaj Šoovih
'igrarija’. Abrahamova prva reakcija bila je zaprepašćenje zbog brzine kretanja
tačke - a Šo mu je objasnio da je morao ugraditi dodatne otpornike da se pro­
ces ne bi odvijao još mnogo brže. Atraktor je bio robustan, i te kako. To je
dokazala već sama nepreciznost analogne računarske mašine - svakojaka po­
dešavanja i razdešavanja nisu uspevala da ga unište, pretvore u nasumičnost,
ali su ga okretala i savijala na načine koji su polako dobijali smisao. „Rob je
spontano stigao do one vrste doživljaja u kojoj uz samo malo istraživanja raz-
umete istinu“ , kaže Abraham. „Sami od sebe dođu vam na um svi važni kon­
cepti - eksponent Ljapunova, fraktalne dimenzije. Vidite ih sve, i otisnete se
u istraživanje."
268 • Džejms Glajk

Da li je to bila nauka? Svakako nije bila matematika, jer tu je jedan ra-

čunar naprosto radio nešto, bez formalizama, bez dokaza; ovu činjenicu nije
mogla promeniti nikakva količina simpatije i podrške od ljudi poput Abraha-
ma. Kolegama na Katedri za fiziku takođe nije bilo jasno po čemu bi to bila
fizika. Sta god da je bilo, privlačilo je publiku. Šo je obično ostavljao otvore­
na vrata, a ulaz u Odeljenje za fiziku bio je, gle čuda, u istom hodniku, tač-
no preko puta. Pešačilo se tu poprilično tamo i poprilično ovamo. Ubrzo je So
dobio društvo.
Postao je tihi centar i oslonac jedne grupe koja je sebi dala naziv 'Kolek­
tiv dinamičkih sistema’. (A neki drugi su joj dali naziv ’Kabala haosa’.) Šo je
patio od izvesne sramežljivosti kad je trebalo sa sopstvenim idejama istupiti na
akademsko tržište; na njegovu sreću, ovi njegovi saradnici nisu imali takvih
problema. Zato je on imao stamenu viziju kako treba razvijati jedan neplani­
rani program istraživanja u nauci čije postojanje još nije priznato.
Dojn Farmer bio je Teksašanin, visok, sav nešto ćoškast, kose boje peska.
On je postao najuspešniji portparol ove grupe. Godine 1977. bilo mu je 24 go­
dine, bio je sav od energije i entuzijazma; bio je prava mašina za postizanje
uspeha. Oni koji su ga susretali ponekad su, u prvi mah, pomišljali da je to
momak sklon da priča veličanstvene ali lažne priče. Norman Pakard bio mu je
drugar iz detinjstva, tri godine mlađi; odrasli su u istom gradu u američkoj sa­
veznoj državi Novi Meksiko, Silver Sitiju. Pakard je stigao na Santa Kruz te
jeseni, upravo kad je Farmer uzeo odsustvo u trajanju od jedne godine sa ci­
ljem da zakone kretanja primeni na igru zvanu rulet. Tom poduhvatu, čija je
verovatnoća uspeha bila veoma mala, on je prišao sasvim iskreno. Više od de­
set godina su Farmer i jedna grupa fizičara, profesionalnih kockara, i raznih
drugih saputnika (grupa čiji se sastav stalno menjao) proveli jureći za svojim
ruletskim snom, od koga Farmer nije odustao ni kad je prešao u Teorijsko ode­
ljenje Nacionalne laboratorije Los Alamos. Izračunavali su nagibe i trajektori-
je, pisali i prepravljali softver samo za taj projekat, ugrađivali računare u ci­
pele i preduzimali nervozne prodore u američke kockarnice. Ništa im nije uspe­
lo onako kako su planirali. Svi članovi 'Kolektiva dinamičkih sistema’, osim
samog Šoa, učestvovali su, pre ili kasnije, duže ili kraće, u toj stvari s rule­
tom, ali to nije ubedilo fakultetsku vlast u Santa Kruzu da Farmer nauku shva-
ta ozbiljno.
Četvrti član grupe bio je Džejms Kračfild, najmlađi i ujedno jedini od njih
koji je rođen u Kaliforniji. Bio je nižeg rasta, a moćne građe, surfer sa stilom
Haos 269

i, što je ’Kolektivu’ bilo važno, instinktivni majstor računarstva. Kračfild je na

Santa Kruz došao kao student, radio je kao laborant-asistent u Soovim opitima
sa superprovodljivošću, onda je proveo godinu dana tako što je svakog dana
odlazio na posao ’preko brda’ - tako se u Santa Kruzu govorilo za zaposlenje
u IBM-ovom računskom centru u San Hozeu; tek 1980. godine konačno se za­
poslio na Odeljenju za fiziku u Santa Kruzu. Do tada je iza sebe imao već dve
godine rada u Šoovoj laboratoriji i truda da na brzinu pohvata dovoljno mate­
matike da bi mogao razumeti dinamičke sisteme. Kao i ostali članovi te gru­
pe, iskočio je zauvek iz standardne akademske putanje.
Tek u proleće 1978, kolege na Odeljenju za fiziku konačno su poverova-
le da je Šo neopozivo ostavio disertaciju o superprovodljivosti i da je nikad
neće dovršiti iako je bio na samom domaku završetka. Svi su rezonovali ova­
ko: koliko god da mu je dosadna, valjda može nekako da smandrlja preostale
formalnosti, da uzme svoj doktorat, i da krene dalje, u stvarni svet. Što se ti­
če haosa, postavljana su pitanja da li je haosologija podobna da se akademski
prihvati. Niko na Santa Kruzu nije bio kvalifikovan da bude mentor nekom
mlađem za studije u toj još bezimenoj oblasti. Niko nikad nije dobio doktorat
iz haosologije (iz haosa?). Sasvim sigurno nije bilo ni spremnih radnih mesta
koja bi čekala nekog ko se specijalizuje za tako nešto. Moralo se razmišljati i
o novcu. Fizika je na Santa Kruzu, kao i na svakom američkom univerzitetu,
pretežno finansirana državnim novcem, koji daju Nacionalna fondacija za nau­
ku i druge agencije federalne vlade, i to u obliku istraživačkih dotacija (engl.
research grants) pojedinim naučnim radnicima. Ratna mornarica, Ratno vazdu-
hoplovstvo, Ministarstvo energije, i Centralna informativna agencija (ClA), da­
ju svake godine ogromne sume za čisto istraživanje, ne mareći uvek da li se
išta od toga može neposredno primeniti na hidrodinamiku, aerodinamiku, ener­
getiku, ili tajno pribavljanje informacija. Fizičar zaposlen na fakultetu dobije
novca koliko mu je potrebno za laboratorijsku opremu i za plate svojim istra­
živačkim asistentima - a oni su zapravo studenti četvrte godine ili tek diplo­
mirani fizičari, koji se ’okače na leđa’ te profesorove dotacije. On plaća da oni
fotokopiraju što god treba, da putuju na konferencije, čak im daje plate i za
vreme leta kad ne rade ništa. Ako nema toga, oni su u finansijskom pogledu
prepušteni sami sebi i svom snalaženju. Upravo iz tog sistema su Šo, Farmer,
Pakard i Kračfild svesno i namerno sasvim ispali.
Uskoro je ljudima na Santa Kruzu postalo jasno da ako izvesne vrste elek­
tronske opreme nestanu preko noći, mudrost nalaže da se prvo ode do Šoove
270 • Džejms Glajk

bivše laboratorije za superprovodljivost i da se zaviri unutra. Ponekad je neki

član 'Kolektiva’ uspevao da izmoli sto dolara od Asocijacije diplomiranih san-
takruzovaca, ili bi Katedra za fiziku pronalazila neki način da im legalno po­
kloni stotinak dolara za nešto. Počeli su se nagomilavati ploteri, konverteri,
elektronski filtri. Dalje niz hodnik, postojala je grupa čestičnih fizičara, a oni
su u svojoj laboratoriji imali jedan mali digitalni računar koji je trebalo otpi­
sati i baciti; taj mali drugar pronašao je, međutim, putanju do Šoove laborato­
rije, gde je i ostao. Farmer se posebno specijalizovao za ubacivanje na tuđe
kompjutere onda kad su slobodni, kad na njima niko ne radi. Jednog leta bio
je pozvan u Nacionalni centar za atmosferska istraživanja u gradiću Boulderu
(u saveznoj državi Kolorado), gde ogromni kompjuteri obavljaju poslove kao
što je modelovanje vremenskih prilika za celu planetu, a tamo je zapanjio kli-
matologe svojom veštinom da se ubaci i da izdvoji deo skupocenog kompju­
terskog vremena za svoje svrhe.
Santakruzovci su dobro iskoristili svoju prirodnu naklonost ka majstorisa-
nju. Šo je odrastao orijentisan na rastavljanje i sastavljanje svakojakih napra­
va. Pakard je kao dečak u Silver Sitiju popravljao televizore. Kračfild je pri­
padnik one prve generacije matematičara kojoj je logika računarske obrade po­
dataka normalan način mišljenja. Zgrada Katedre za fiziku, u senci ogromnih
sekvoja, bila je ista kao zgrade za fiziku svuda; to je jedan univerzalni ambi­
jent: pod od golog, glatkog betona, zidovi kojima je večito potrebno još jed­
no krečenje. Međutim, prostorija koju je preuzela grupa haosologa dobila je ne­
ku posebnu atmosferu. Svuda su ležale hrpe hartije, na zidovima su slike ostrv-
skih lepotica s Tahitija prekrivene slikama čudnih atraktora. U gotovo svakom
od 24 časa u danu (noću verovatnije nego danju) posetilac je mogao videti čla­
nove grupe kako prespajaju komponente, uključuju kablove, diskutuju o svesti
ili o evoluciji, podešavaju neki osciloskop, ili naprosto zure u sjajnu zelenu
tačku koja opisuje svoje svijene svetlosne putanje; gledaju mnogobrojne orbi­
te, koje se komešaju i gibaju kao nešto živo.

„Zapravo je ista stvar privlačila svu četvoricu: ideja da možete imati de­
terminizam ali ne stvarno“ , kaže Farmer. „Nas je intrigirala pomisao da svi oni
klasični deterministički sistemi o kojima smo tokom školovanja učili, mogu, ui­
stinu, generisati nasumičnost. Gonila nas je želja da shvatimo kako to ’kucka’.
„Ne možete osetiti kakvo je to otkrovenje bilo ako niste kao mi prethod­
no prošli kroz šest ili sedam godina ispiranja mozga na tipičnim studijama fi­
Haos 271

zike. Tamo vam se kaže da postoje klasični modeli u kojima je sve određeno
inicijalnim usloviina, ali i kvantnomehanički modeli u kojima jeste sve odre­
đeno inicijalnim uslovima ali vi ne možete prikupiti dovoljno informacija o nji­
ma pa vam to predstavlja zapreku. Reč nelinearno mogla se naći samo negde
pred kraj knjige. Student fizike prolazi kroz tečajeve matematike, i negde u ne­
kom poslednjem poglavlju naiđe na nelinearne jednačine. To on obično pre­
skoči, a ako ne preskoči, onda uradi ono što se od njega traži da uradi s nji­
ma, naime, redukuje ih na linearne jednačine, a to znači da dobije samo pri­
bližna rešenja. Bila je to mala vežba u uzaludnosti.
„Nismo ni slutili koliko stvarno postaje različit onaj model u kome se po­
javi nelinearnost. Ideja da jedna jednačina može da đipa tamo-amo na način
koji izgleda nasumičan - to je bilo prilično uzbudljivo. Zapitate se: ’Pa, oda­
kle dolazi ova nasumičnost? Ja je uopšte ne vidim u ovim jednačinama!’ Iz­
gledalo je da dobijamo nešto za ništa, nešto ni iz čega.“
Kračfild kaže: „Uvideli smo da postoji čitavo jedno kraljevstvo fizičkog is­
kustva koje se uopšte ne uklapa u važeću, savremenu fiziku. Zašto nam neko
nije držao nastavu o tome kad smo bili studenti? Sada smo zgrabili šansu da
pogledamo svet koji je neposredno oko nas - svet tako 'prizeman’ ali tako di­
van - i da o njemu nešto shvatimo.“
Omađijavali su sebe, a svoje profesore dovodili u nepriliku, naglim sko­
kovima na pitanja o determinizmu, o prirodi inteligencije, o pravcu kojim se
kreće biološka evolucija.
„Lepak koji nas je držao na okupu sastojao se od naše dugoročne vizije“ ,
kaže Pakard. „Zapanjivala nas je mogućnost da uzmemo regularan fizički si­
stem koji je u klasičnoj fizici već odavno skroz-naskroz proučen, i da nakon
samo jednog malenog iskoraka u stranu, u drugačiji parametarski prostor, vi­
dimo taj problem u sasvim drugačijoj svetlosti, na koju se one hiljade ranijih
klasičnih analiza uopšte ne mogu primeniti.
„Fenomen haosa mogao je biti otkriven još davno. Ali, nije, dobrim de-
lom zato što se na dinamici regularnog kretanja radilo veoma mnogo, ali ni­
kad u tom pravcu. Dovoljan je samo letimičan pogled i da vidite haos: on je
tu. Haosologija je probudila u ljudima svest da treba prepustiti fizici da vas
vodi, da treba gledati svet pa tek onda zaključiti koju vrstu teorijske slike o
njemu razvijati. Dugoročno gledano, smatrali smo da istraživanje komplikova-
ne dinamike predstavlja tačku ulaska u nešto što bi nas na kraju moglo dove­
sti do razumevanja zaista, zaista komplikovane dinamike.“
272 • Džejms Glajk

Farmer kaže: „Na filozofskom nivou, meni se činilo da smo našli način da
operativno definišemo slobodnu volju, da smo našli put za pomirenje slobod­
ne volje s determinizmom. Sistem je deterministički, ali ne može se predska-
zati šta će sledeće da učini! Osim toga, ja sam oduvek imao osećaj da važni
problemi koji postoje u svetu oko nas imaju veze sa stvaranjem organizacije,
naročito u oblasti života i inteligencije. Ali, kako proučavati 'kreiranje organi­
zacije’? Ono što su biolozi radili izgledalo je sasvim konkretno i primenjeno;
hemičari svakako nisu radili to; matematičari to nisu radili uopšte; a što se ti­
če fizičara, to je bio posao koji bi oni mogli raditi ali sasvim sigurno neće. A
ja sam oduvek smatrao da spontano izranjanje samoorganizacije treba da bude
deo fizike.
„Imali smo, dakle, jedan novčić s dve strane. Lice je red, iz koga niče na-
sumičnost; a naličje je nasumičnost za koju se ispostavilo da ispod svoje po­
vršine krije sasvim drugačiji poredak, svoj sopstveni.“

Šo i njegove kolege morali su nekako svoj sirovi entuzijazam pretvoriti u

naučni program. Morali su da postavljaju pitanja na koja se odgovor može do­
biti, i to odgovor koji nešto vredi. Tragali su za načinima da povežu teoriju i
opit - jer upravo je tu, po njihovom ubeđenju, bio jaz koji je trebalo premo­
stiti. Ali, pre nego što bi mogli išta od toga započeti, morali su prvo da sa­
znaju šta je već u toj istoj oblasti neko drugi, pre njih, saznao; a već i taj za­
datak bio je izuzetno težak.
Ometala ih je tendencija da se u nauci komunicira fragmentarno. Informa­
cije putuju u delićima, naročito kad neka nova tema preskoči ustaljene grani­
ce između disciplina. Često 'Kolektiv haosologa’ nije pojma imao da li se kre­
će po novoj teritoriji ili staroj; da li kuca na već uveliko otvorena vrata. Dra-
gocen lek za ovo njihovo neznanje bio je Džozef Ford, zagovornik haosologi-
je na Džordžijskom institutu za tehnologiju. Ford je još ranije zaključio da ne­
linearna dinamika jeste budućnost fizike - cela budućnost fizike - pa je samo­
me sebi dodelio ulogu posrednika i ’saobraćajca’ za razmenu informacija i čla­
naka iz stručnih časopisa. Obrazovanjem je bio pripremljen da se okrene nedi-
sipativnom haosu, haosu u astronomiji ili u fizici čestica. Raspolagao je neo­
bično dobrim poznavanjem onoga što se radilo u ruskoj školi haosologije; na­
stojao je da se upozna sa svakim ko makar i izdaleka prihvata filozofski duh
ovog novog poduhvata. Imao je prijatelje svuda. Imao je i spisak svih struč­
nih radova iz haosologije, i o svakom od tih radova napisao je sažet komen­
Haos • 273

tar, zapravo rezime. Naučnici su mu slali svoje radove a on ih je čitao, pisao

taj najsažetiji prikaz, i unosio u evidenciju, koja je brzo rasla. Santakruzovci
su doznali za Forda i dopisnicom formalno zatražili da njima pošalje svaki još
neštampan stručni članak iz njihove oblasti. Uskoro im je stigla poplava toga.
Tek tada su uvideli da se o čudnim atraktorima mogu postavljati različita
pitanja. Koji je karakteristični oblik tih atraktora? Kakva je njihova topološka
struktura? Šta njihova geometrija otkriva o fizici onih stvarnih dinamičkih si­
stema koji su s njima u vezi? Prvi pristup bilo je ono 'uzimanje u šake’ ko­
jim je Šo otpočeo rad. Veliki deo matematičke literature bavio se neposredno
samim čudnim atraktorom kao matematičkom strukturom, ali Šou se činilo da
je taj pristup suviše detaljan: premnogo drveća, premalo šume. Dok je prora­
đivao tu literaturu, Šo je stekao utisak da matematičari, zato što ih njihove sop-
stvene tradicije sprečavaju da se posluže novim alatima nauke, suviše ’tonu' u
kompleksnosti ove ili one orbitalne strukture, u beskonačnosti ovde ili diskon-
tinuitete tamo. Ponajmanje ih je interesovala ona mutnoća koja se kod analog­
nog kompjutera neminovno pojavljuje, mutnoća koja, sa stanovišta fizičara, mo­
ra zapravo presudno uticati na sisteme u stvarnom svetu. Šo na svom oscilo-
skopu nije gledao pojedinačne orbite, nego jednu envelopu, ovojnicu kroz ko­
ju svi ti svežnjevi orbita prolaze. Kad god je on makar i malo okretao obrtne
prekidače, menjao se ukupni oblik te obuhvatne površine. On nije mogao da­
ti, jezikom matematičke topologije, rigorozno objašnjenje za svaki prevoj, sva­
ki zaokret. Ali je osećao da ih počinje razumevati.
Fizičar hoće merenja. Ali, šta se uopšte moglo meriti u ovim slikama ko­
je stalno izmiču? Šo i ostali pokušavali su da izoluju one specijalne kvalitete
zbog kojih čudni atraktori jesu tako očaravajući. Osetljiva zavisnost od inici­
jalnih uslova - tendencija dveju sasvim primaknutih putanja da se uskoro ra­
ziđu, i to mnogo, i odu svaka negde drugde. To je bio onaj kvalitet koji je
naveo Lorenca na pomisao da od determinističkog dugoročnog prognoziranja
vremena neće biti ništa, ni sad niti ikad. Ali, pomoću kog to šestara-razmerni-
ka možete vi da izmerite tu osobinu? Da li je moguće meriti nepredvidljivost
samu?
Odgovor na ovo pitanje ležao je u jednom ruskom konceptu, a to je eks­
ponent Ljapunova. To je jedan broj koji daje meru baš tog topološkog kvali­
teta koji odgovara konceptima kao što je nepredskazivost. Eksponenti Ljapuno­
va daju, u jednom sistemu, način da izmerimo međusobno protivne efekte ras­
tezanja, skupljanja i presavijanja u faznom prostoru atraktora. Daju sliku svih
274 • Džejms Glajk

: » '

, • .
9
• 1 Џ .

. ; " k . ' ! * V 1

Haotično mešanje. Jedna grudva izmeša se brzo; druga, samo malo bliža centru, je­
dva da se iole počne mešati. U ovim eksperimentima koje su Julio M. Otino i drugi
obavljali sa stvarnim tečnostima, pokazalo se da su procesi mešanja - tako sveprisut­
ni u prirodi i u industriji, a ipak tako slabo shvaćeni - blisko vezani sa matematikom
haosa. Ovi obrasci ukazuju na rastezanje i presavijanje koje nas upućuje na Smejlove
potkovičaste mape.
Haos • 275

onih odlika koje vode ka stabilnosti ili nestabilnosti jednog sistema. Eksponent
veći od nule znači rastezanje - dve susedne tačke će se razmicati, udaljavati.
Eksponent manji od nule znači kontrakciju, skupljanje. Ako je atraktor fiksna
tačka, svi eksponenti Ljapunova biće negativni, jer će sva kretanja biti vučena
ka unutra, ka toj tački, koja će biti i dostignuta. (A to znači da će nastupiti
potpuno, konačno mirovanje.) Atraktor u obliku periodične orbite ima jedan
eksponent jednak tačno nuli, a ostali su mu negativni. Pokazalo se, međutim,
da čudni atraktor ima bar jedan pozitivan Ljapunovljev eksponent.
Proučavaoci iz Santa Kruza veoma su se razočarali što nisu oni otkrili te
eksponente, nego neki Rus; ali, prionuli su na posao da eksponente Ljapunova
razvijaju i primenjuju na najpraktičnije moguće načine. Učili su kako da ih me-
re, i kako da ih dovode u vezu s drugim važnim odlikama. Pomoću kompju­
terske animacije proizvodili su filmove koji su pokazivali kako se od mešavine
haosa i poretka može iskovati jedan dinamički sistem. Analiza je živopisno pri­
kazivala kako neki sistemi mogu da stvaraju nered u jednom pravcu a da osta­
ju uredni i čvrsto metodični u drugom pravcu. Jedan film je prikazivao šta će
se desiti s malom grupom tačkica koje su jedna drugoj vrlo blizu - a predsta­
vljaju inicijalne uslove - na jednom čudnom atraktoru, dok vreme protiče i si­
stem evoluira. Taj ’grozd’ (klaster) tačaka počeo se razilaziti, dakle širiti. Pre­
tvorio se u mrlju, koja je postajala sve veća. Kod nekih vrsta atraktora ta mr­
lja se naglo širila i ubrzo je uspevala da zahvati čitav ekran. Takvi atraktori efi­
kasno su obavljali zadatak mešanja. Kod nekih drugih atraktora. međutim, šire­
nje se događalo samo u nekim pravcima, a u nekim ne. Mrlja se rastezala i po­
stajala traka; duž jedne ose haos, duž druge red. Kao da sistem ima jedan im­
puls ka sređenosti, a drugi ka neredu, i kao da se ta dva impulsa razdvajaju i
'rastaju’. Jedan vodi u nasumičnost i nepredvidljivost, drugi 'kucka' kao preci­
zan časovnik, stalno isto i tačno. A oba se mogu definisati i izmeriti.

Najkarakterističniji santakruzovski uticaj na istraživanje haosa izvršila je

svojevrsna mešavina matematike i filozofije, sada poznata pod nazivom 'teori­
ja informacija’. Nju je pronašao krajem četrdesetih godina Klod Šenon, istra­
živač u laboratorijama firme Bel telefon. Šenon je svojoj teoriji dao naziv 'm a­
tematička teorija komunikacije’ ali ona se odnosila na određenu vrednost (to
jest, količinu) koju je Šenon nazvao 'informacija'; na kraju je preovladao na­
ziv 'teorija informacija’. Ta teorija zaista je proizvod elektronskog doba. Žica­
ma i radio-talasima prenošeno je nešto, velike količine nečega; uskoro su ra-
276 • Dzejms Glajk

čunari počeli da skladište te 'velike količine nečega’ na svoje bušene kartice i

magnetne diskove; ali, to nešto nije bilo znanje, a ni značenje. Osnovne jedi­
nice toga nisu bile ni ideje, ni koncepti; mogle su, ali nisu morale biti reči ili
brojevi. To nešto moglo je imati smisao, a moglo je i biti besmisleno - ali, u
oba slučaja, inženjeri su mogli da izmere količinu toga, da prenesu to, i da
provere tačnost prenosa. Naziv 'informacija' zgodno je poslužio, zato što niko
za tu stvar nije pronašao neki bolji naziv; ali, ljudi su morali imati na umu da
je to stručni termin, upotrebljen u ovoj oblasti na poseban način, bez pripisi­
vanja ikakvih vrednosnih stavova i ocena, bez nagoveštaja da se tu radi o či­
njenicama, istini, učenju, mudrosti, ili prosveti.
Hardver je odredio kakvog če oblika biti teorija. Pošto je informacija ču­
vana u binarnim prekidačima tipa ’uključeno-isključeno’, kojima je u to vreme
dat naziv 'bitovi' (što na engleskom znači komadići, delići), bitovi postadoše
osnovna merna jedinica za količinu informacije. S tehničke tačke gledanja, te­
orija informacija postala je alatka za razumevanje kako šum, u obliku nasu-
mičnih grešaka, prodire u tok bitova i kvari ih. Ona je omogućila da se pred-
skazuje koliku će noseću snagu morati da imaju pojedine komunikacione lini­
je, ili kompakt-diskovi, ili ma koja druga tehnologija za enkodiranje jezika, sli­
ke, zvuka. Teorija informacija je, takođe, jedna teorijska alatka za izračunava­
nje koliko će delotvorne biti različite strategije za ispravljanje grešaka - koli­
ko će nam vredeti, na primer, ako pokušamo da upotrebimo jedan niz bitova
kao sredstvo za pronalaženje i ispravljanje grešaka u nekom drugom nizu bi­
tova. Upravo ta teorija je 'dala zube’ jednom ključnom pojmu, a to je redun-
dancija. U terminima Senonove teorije informacija, naš običan, svakidašnji go­
vor sadrži više od 50% redundancije: toliko ima u njemu glasova i drugih zvu­
kova bez kojih bi se, strogo gledano, moglo preneti značenje sasvim isto. Ovo
nije baš novo niti revolucionarno saznanje; odavno ljudi znaju da, živeći u sve­
tu slovnih grešaka i nejasno promrmljanih reči, moraju da se oslone na redun-
danciju. Na engleskom govornom području slavna je ona poruka kojom su po­
činjali oglasi za tečajeve stenografije: if u cn rd ths msg... - ak mož proč ov
pku... - jer je i tako malo slova dovoljno da se shvati značenje a sva ostala
slova su, dakle, ako se tako gleda, suvišna, redundantna (’ako možete pročita­
ti ovu poruku'). Pomoću teorije informacija, redundantnost se može izmeriti.
Redundantnost je predvidljivo odstupanje od nasumičnosti. Jedan deo redun-
dantnosti u našim običnim svakodnevnim razgovorima leži u značenju reči, ali
drugi deo, kudikamo teži za kvantifikaciju, leži u onom zajedničkom poznava­
Haos • 277

nju sveta i života, a i jezika, koje ljudi imaju. Zahvaljujući tome oni, kad re-
šavaju ukrštene reći, pogode nešto na osnovu samo jednog ili dva slova; i na
osnovu te vrste znanja mogu i sami da pretpostave koja reč nedostaje na kra­
ju. Ali, postoje i druge vrste redundancije, podesnije za egzaktno merenje. U
engleskoj abecedi ima 26 slova, ali to ne znači verovatnoću od jedne đvade-
setšestine (1/26) da će nasumice ’ubodeno’ (bilo koje) slovo u engleskoj knji­
zi biti slovo e. Verovatnoća je za e mnogo veća, jer se to slovo u engleskom
jeziku upotrebljava mnogo češće nego neka druga slova. Osim toga, ne mora­
ju se slova gledati i brojati kao izolovane jedinice. Ako, čitajući engleski tekst,
vidimo slovo t, izgledi su poprilični da će se iza njega naći slovo h ili slovo
o (jer u engleskom ima na stotine takvih reči), a ako vidimo da piše th, to će
nam veoma pomoći da pogodimo koje bi moglo (najverovatnije) biti treće slo­
vo, i tako dalje. Ova statistički primetna sklonost da se kombinacije dva ili tri
slova često pojavljuju u jednom jeziku znatno doprinosi da uhvatimo duh tog
jezika, njegovo karakteristično zvučanje. Možemo programirati računar da na
osnovu ovih relativnih verovatnoća za engleski jezik proizvodi milione reči ko­
je će biti potpune besmislice ali prepoznatljivo engleske besmislice. (Bilo bi to
nonsens-pisanje.) Kriptolozi su odavno koristili ove statističke činjenice prili­
kom dešifrovanja poruka ako su relativno naivno šifrovane. Danas inženjeri ko­
munikacije upotrebljavaju te iste statističke istine kao pomoćno sredstvo za
kompresovanje (zbijanje) podataka, da bi više moglo da prođe kroz neku tran-
smisionu liniju za isto vreme, ili da bi više moglo da stane na neki disk: izo­
stavljaju ono što je redundantno. Po Šenonu, na takve situacije treba gledati na
sledeći način: tok podataka u običnom ljudskom govoru nije u celosti nasumi-
čan; svaki novi bit je već pod nekim ograničenjima koja su mu nametnuli do­
tadašnji bitovi; zato svaki novi bit donosi stvarnu informaciju u iznosu manjem
od jednog bita. Kroz ovu formulaciju plovio je nagoveštaj paradoksa: što je
nasumičniji jedan tok podataka, to je veća stvarna informativna vrednost sva­
kog sledećeg bita.
Osim što se tehnički odlično uklopila u zahteve inženjera na početku kom­
pjuterskog doba, Senonova teorija informacija stekla je i ugled neke (mada mo­
žda skromne) filozofske teorije. Iznenađujuće je koliko se dopala mnogim lju­
dima koji se uopšte ne bave Šenonovim zanatom, najviše zahvaljujući tome što
je u sebi imala i jednu izuzetno važnu reč: entropija. Kao što kaže Voren Vi-
ver u svojoj klasičnoj knjizi o teoriji informacija: „Kad u jednoj teoriji komu­
nikacije naiđete na koncept entropije, imate pravo da se osetite poprilično uz­
278 • Džejms Glajk

buđeno - i da pomislite da ste na tragu nečeg bazičnog, nečeg bitnog.“ Pojam

entropije došao je iz termodinamike, gde služi kao dopuna slavnom Drugom
zakonu termodinamike, koji iskazuje nezadrživu sklonost naše vaseljene, i sva­
kog pojedinačnog sistema u njoj, da klizi ka sve većem i većem neredu. Pre­
gradite bazen za plivanje nekom nepromočivom preprekom. Napunite jednu po­
lovinu bazena vodom a drugu polovinu mastilom. Pričekajte da se sve smiri,
a onda polako uklonite barijeru, tako da voda i mastilo više ne budu ničim
razdvojeni. Počeće da se mešaju, čak i bez ikakvih talasanja ili strujanja, na­
prosto svojim nasumičnim molekulskim kretanjem. I nikada, nikada se neće
razdvojiti, nikada se neće dogoditi reverzija tog procesa, pa makar vi čekali
sve do kraja vaseljene: voda će ostati pomešana s mastilom. Zbog toga se ta­
ko često kaže da je baš Drugi zakon termodinamike onaj deo fizike koji pre­
suđuje da vreme mora biti, i jeste, jednosmerna ulica. Entropija je ime za taj
kvalitet svih sistema, za tu jednu odliku koja se, silom Drugog zakona termo­
dinamike, stalno ubacuje u sve: a to je mešanje, rasulo, gubitak reda i poret­
ka. Nadiranje entropije je lakše shvatiti intuitivno nego izmeriti u nekoj stvar­
noj situaciji, u običnom životu. Hajde da vidimo, kako bismo pouzdano izme-
rili do koje mere su se neke dve supstance izmešale? Moglo bi se zamisliti da
prebrojimo sve molekule koji su prešli na onu drugu stranu. Da li je ovaj mo-
lekul voda? Jeste. A ovaj do njega? Nije. A ovaj sledeći? Jeste. A ovaj slede-
ći? Nije. Ali, šta ako se stalno, bez izuzetka, ponavlja taj isti rezultat, jeste-ni-
je, jeste-nije, jeste-nije... da li možemo reći da je to visoka entropija? Tu oči­
gledno ne vlada nered, jer se parovi jeste-nije nižu sasvim uredno, nebrojeno
mnogo puta! Šta ako odlučimo da gledamo samo svaki drugi molekul, a onda
dobijamo beskrajno nanizan ovakav rezultat: ne ne, da da, ne ne, da da...? Red
se ubacuje u nered, na načine koji se opiru bilo kakvom algoritmu običnog
brojanja. U teoriji informacije (engl. information theory), pitanja značenja i
predstavljanja ubacuju se kao dodatne komplikacije. Sekvenca kao 01 0100
0100 0010 111 010 11 00 000 0010 111 010 11 0100 0 000 000... može iz­
gledati sređena samo onom čitaocu koji zna Morzeovu azbuku a poznaje i Šek-
spira. A šta tek reći za topološki perverzne obrasce čudnih atraktora?
Za Roberta Šoa, čudni atraktori su bili informacijske mašine. Prva i naj­
važnija Šoova zamisao bila je ova: da haos nudi prirodan način da se fizici
vrate, ojačane, one ideje koje je teorija informacija uzela iz termodinamike.
Čudni atraktori, sa svojim rvanjima reda i nereda, na izazovan način ’uvrću’
pitanje merenja entropije u sistemu. Čudni atraktori su moćni 'mikseri’, vrlo
Haos • 279

uspešno mešaju. Proizvode nepredvidljivost. Povećavaju entropiju. I, po Šoo-

vom utisku, stvaraju informacije tamo gde nikakvih informacija nije bilo.
Jednog dana čitao je Norman Pakard časopis Sajentifik Amerikan i prime-
tio oglas za takmičenje u pisanju eseja, nazvano 'Takmičenje Luja Žakoa’. Na-
mestilo se baš zgodno - bogati francuski finansijer daje velike pare ljudima
koji napisu nešto o njegovoj privatnoj teoriji o strukturi vaseljene. Naime, taj
Žako je verovao da mnogo galaksija, zajedno, sačinjavaju jednu veću galaksi­
ju. To je bila ta ’Žakoova tema’ o kojoj je trebalo napisati esej i uzeti novac.
(„Zvučalo je kao kad dobijete pisma od luckastih neznalica i čudaka“ , priseća
se Farmer.) Međutim, bila su navedena imena onih koji će sedeti u žiriju i oce-
njivati prispele radove; impresivan spisak francuskih naučnika. Osim toga, bi­
la je impresivna i ponuđena suma novca. Pakard je pokazao taj oglas Šou. Rok
za prispeće radova bio je 31. decembar 1978.
'Kolektiv' se u to vreme redovno sastajao u jednoj staroj kućerini u gra­
du Santa Kruz, nedaleko od plaže. Dovukli su u tu zgradu gomilu nameštaja
pokupljenog po buvljim pijacama, kao i polovne kompjutere; bavili su se po­
najviše problemom ruleta. Šo je tamo imao i klavir, pa je na njemu svirao mu­
ziku baroka ili je improvizovao neke svoje kombinacije klasičnog i modernog.
Na tim sastancima fizičari su razvili poseban stil rada, koji se sastojao u na­
bacivanju ideja da bi onda bile prosejavane kroz neko sito praktične izvodlji­
vosti, i u tome da svako ipak samostalno čita literaturu i piše stručne članke.
Kasnije su naučili da pišu članke i zajednički, jednim razumno efikasnim na­
činom 'dodavanja ukrug’, ali prvi stručni članak objavio je Šo, radeći (što je
za njega bilo karakteristično) do kraja potpuno sam; pokazalo se da će Šo u
svojoj karijeri, posle tog prvog, objaviti samo još nekoliko članaka. Takođe ka­
rakteristično za njega: zakasnio je, nije stigao do označenog roka.
Decembra 1977. Šo je iz Santa Kruza krenuo na put da bi prisustvovao
sastanku Njujorške akademije nauka koji je bio posvećen haosologiji. Put je
platio njegov profesor superprovodljivosti. Šo je išao nepozvan. Tada je video
uživo, i slušao, naučnike za koje je dotad znao samo po onom što su objavlji­
vali. David Ruele. Robert Mej. Džejms Jork. Šo je bio obuzet strahopoštova­
njem pred tim ljudima, a uz to zaprepašćen skupoćom hotela 'Barbizon’: 35
dolara dnevno za sobu. Slušajući njihova izlaganja, oscilovao je između oseća-
ja da je, sve do tad, kao neznalica iznova pronalazio stvari koje su ti ljudi
odavno pronašli i dobro razradili, i osećaja da bi, ipak, mogao i on nešto zna­
čajno da doprinese, zato što stvari gleda s nešto drugačijeg gledišta. Bio je po-
280 • Džejms Glajk

neo sa sobom nedovršen tekst svog članka o teoriji informacija, napisan rukom
na kojekakvim napabirčenim (različitim) listovima hartije i strpan u jednu fa­
sciklu. Neuspešno je pokušavao da pribavi pisaću mašinu; nisu mu je dali ni
u hotelu, niti u obližnjim radionicama za popravku pisaćih mašina. Najzad je
bio prinuđen da na konferenciju nosi fasciklu punu svojih škrabocija. Kad su
ga kasnije prijatelji pitali šta je u Njujorku ostavilo najjači utisak na njega, on
im je pričao da je to bila večera u čast Edvarda Lorenca, koji je tada dobijao
onu akademsku priznatost i slavu koju je trebalo da dobije mnogo godina ra­
nije. Kad je Lorenc ušao u salu, bojažljivo držeći svoju ženu za ruku. naučni­
ci su ustali i pozdravili ga ovacijama, a Šo se iznenadio videći kako uplašeno
izgleda taj slavni meteorolog.
Nekoliko nedelja kasnije, dok je putovao za saveznu državu Mejn u kojoj
su njegovi roditelji imali vikendicu, konačno je svratio u poštu i poslao svoj
otkucan rad Francuzima. Nova godina bila je uveliko prošla, ali je šef lokalne
pošte velikodušno lupio pečat s nekim datumom decembra. Taj stručni rad -
smesa ezoterične matematike i spekulativne filozofije, ilustrovana crtežima ko­
je je uradio njegov brat Kris a koji su više ličili na karikature ili na crtani film
- dobio je od žirija ’časno pominjanje’, u suštini pohvalu. I uz pohvalu novac,
sumu tako veliku da je Šo sada mogao da otputuje u Pariz da lično primi tu
pohvalnicu. Bio je to mali akademski uspeh, ali došao je u trenutku kad je bio
najpotrebniji, naime, kad su odnosi između njegove grupe i fakulteta bili u ve­
likoj krizi. Njihovom 'Kolektivu’ bio je očajnički potreban bilo kakav spolja-
šnji dokaz da su uverljivi kao naučnici. U to vreme Farmer je već napuštao
astrofiziku, a Pakard statističku mehaniku; Kračfild još nije bio spreman da se­
be nazove diplomiranim. Katedra za fiziku bližila se zaključku da je sve to s
'Kolektivom' izmaklo kontroli.

„Čudni atraktori, haotično ponašanje i tok informacija“ - tako je glasio na­

slov Šoovog stručnog članka, koji je te godine kao fotokopirano preprint izda­
nje dospeo u ruke oko hiljadu naučnika. Bio je to prvi bolni napor da se teo­
rija informacija utka u celinu s haosologijom.
Šo je izvukao iz senke nekoliko postavki klasične mehanike. Energija u
prirodnim sistemima postoji na dva nivoa: u makrorazmerama, dakle u pred­
metima koje možemo svakog dana da vidimo, uzmemo u šake, izmerimo; i u
mikrorazmerama, kao nasumično toplotno pokretanje nebrojenih atoma i mole­
kula tamo-amo, titranje koje vi ne možete nikako da izmerite osim kao jednu
Haos • 281

prosečnu vrednost za milione njih odjednom: temperaturu. Šo je napomenuo da

ukupna količina energije u nekom predmetu na mikronivou može lako biti ve­
ća od energije tog istog predmeta na makronivou, ali, u klasičnim mehaničkim
sistemima to toplotno kretanje atoma i molekula bilo je irelevantno - bilo je
nevažno, izolovano od mehaničkih događaja, neiskoristivo. Ta dva nivoa, od­
nosno te dve skale, nemaju nikakve komunikacije između sebe. „Kad rešava-
mo neki problem iz klasične mehanike, nije nam uopšte potrebno da znamo
kolika je temperatura“ , rekao je Šo. Ali, po njegovom uverenju, taj jaz izme­
đu dva nivoa može se premostiti pomoću haotičnih i približno haotičnih siste­
ma. Haos će, pri tome, stvarati informacije.
Možemo zamisliti vodu kako teče pored neke prepreke. Kao što zna sva­
ki hidrodinamičar, i svaki kanuista na belim vodama, ako proticanje vode bu­
de dovoljno brzo, ono će izazvati pojavu vrtloga, koji će biti nizvodno u od­
nosu na mesto gde je prepreka. Ako je tok spor, vrtlozi će ostajati tu gde na­
staju. Pri nekoj većoj brzini, vrtlozi će se otisnuti nizvodno, zaploviće samo­
stalno. Eksperimentator može odabrati neki od mnogo načina da uzima infor­
macije iz takvog sistema, može sondama meriti brzinu i tako dalje, ali, zašto
ne odabrati nešto sasvim jednostavno: možemo odabrati jednu tačku nizvodno
ali u neposrednoj blizini prepreke i možemo se, u jednakim vremenskim raz­
macima, pitati da li je vrtlog levo ili desno od te tačke.
Ako se vrtlozi nisu otisnuli niz tok vode, dobijeni tok podataka izgledaće
ovako: levo-levo-levo-levo-levo-levo-levo-levo-levo-levo-levo-levo-levo-levo-le-
vo-levo-levo-levo-levo... Posle nekog vremena posmatraču će se javiti misao da
ti novi bitovi informacije, iako stalno pristižu, zapravo ne javljaju ništa novo
o sistemu.
Ali, vrtlog može i da leluja, da se periodično kreće levo i desno. Ovako:
levo-desno-levo-desno-levo-desno-levo-desno-levo-desno-levo-desno-levo-desno-
levo-desno-levo-desno-levo-desno... I opet, iako se u prvi mah čini da je si­
stem postao za jedan stupanj interesantniji, posmatrač posle nekog vremena
počne da naslućuje da mu nove informacije, iako pristižu, ne donose nikakva
iznenađenja.
Međutim, ako sistem postaje haotičniji, odmah počinje (samo zato što je
sad manje predvidljiv) generisati stvarno nove informacije. Svaka od njih vre-
deće stvarno jedan bit. Ovo je problem za eksperimentatora koji pokušava da
okarakteriše taj sistem u potpunosti. „Taj ne bi mogao nijednog trenutka izići
iz sobe“ , kaže Šo. „Jer bi tok vode bio kontinualan izvor informacija.“
282 • Diejms Glajk

Odakle dolaze te informacije? Dolaze iz toplotne kupke, s mikronivoa, do­

laze iz gomile molekula (to su milijarde njih) koji svi učestvuju u nasumič-
nom termičkom plesu. Baš kao što turbulencija prenosi energiju ’niz skale’, tj.
s većih razmera ka manjim razmerama, i na kraju, u vrlo malim razmerama,
prepusti da viskoznost proždere glavninu energije, tako i informacije putuju
(ali, obrnutim smerom) od malih razmera ka većim, ’uz skale’. Tako su, bar,
Šo i njegove kolege počeli to da opisuju. A pošto onaj kanal kroz koji se to
obavlja jeste čudni atraktor, on uveličava početnu nasumičnost, baš kao što efe-
kat leptira uveličava male nesigurnosti i pretvara ih u velike poremećaje obra­
zaca vremenskih prilika.
Pitanje je bilo: koliko? Šo je ustanovio da su Rusi i u ovom slučaju sti­
gli prvi na cilj. (Ali, to mu je postalo jasno tek kad je, ne znajući to, ponovio
veliki deo rada koji je u Rusiji već bio dovršen.) Naime, Andrej Nikolajevič
Kolmogorov i Jaša Sinai već su bili razradili veoma korisne matematičke pri­
stupe za osvetljavanje načina kako 'entropija po jedinici vremena’ jednog si­
stema može da se primeni na geometrijske slike površina koje se rastežu i pre-
savijaju u faznom prostoru. Konceptualno jezgro ove tehnike sastoji se u tome
da se oko nekog skupa inicijalnih uslova nacrta kutija, proizvoljno mala, a on­
da da se gleda šta će s njom biti kad počnu rastezanja i savijanja. To je kao
da ste na nekom balonu nacrtali kvadratić a onda počeli balon da naduvavate
i deformišete. Moguće je, na primer, da se kutija rasteže u jednom pravcu a u
drugom ne. Promena površine kutije odgovaraće uvođenju veće količine neiz-
vesnosti o prošlosti sistema, odgovaraće gubitku ili dobitku informacija.
Ako se stvari shvate tako da je reč 'informacija' samo kitnjast naziv za
nepredskazivost, ova koncepcija je samo sustizanje ideja koje su već razvijali
naučnici kao Ruele. Ali, santakruzovci su iskoristili teoriju informacija kao
okvir koji je omogućio da preuzmu i veliku količinu drugog matematičkog raz­
mišljanja, dobro razvijenog kod nekolicine teoretičara komunikacije. Na primer,
problem zadiranja spoljašnjeg šuma (buke) u jedan inače deterministički sistem
bio je nov za dinamičare, ali dobro poznat u komunikacijama. Još više od ma­
tematike, naučnike iz Santa Kruza privuklo je nešto treće. Kad su govorili da
'sistemi generišu informacije’, oni su time hteli da kažu da svet spontano pro­
izvodi, u sebi, obrasce koji ranije nikada nisu postojali nigde. „Na vrhu svih
komplikovanih dinamičkih procesa jesu procesi biološke evolucije, ili razmi­
šljanja“ , kaže Pakard. „Našoj intuiciji sasvim je jasno u kom smislu ti proce­
si proizvode informacije. Pre nekoliko milijardi godina postojale su samo gru-
Haos • 283

dvice protoplazme. Te milijarde godina su protekle, evo nas. Dakle, stvorene

su neke informacije, i unete u našu strukturu, gde se čuvaju. Tokom razvoja
uma jedne osobe od detinjstva, takođe je jasno da se informacije ne samo na­
gomilavaju nego i stvaraju - stvaraju se od veza koje nisu postojale ranije.“
Od takvih razgovora moglo se trezvenom fizičaru zavrteti u glavi.

Santakruzovci su, ipak, bili prvo 'majstori za spravice’ pa tek onda filo­
zofi. Mogu li oni sagraditi most od čudnih atraktora, koji su im već postali ta­
ko poznati, do eksperimenata klasične fizike? Jedno je kazati da podaci ’desno-
-levo-desno-desno-levo-desno-levo-levo-levo-desno’ generišu stvarne informaci­
je i da su nepredvidivi. Sasvim je drugo snimati priticanje podataka iz nečega
u stvarnom svetu i meriti koliki im je eksponent Ljapunova, kolika entropija,
kolika dimenzija. Ipak, fizičari Santa Kruza zbližili su se s tim idejama više
nego iko od njihovih starijih kolega. Živeći sa čudnim atraktorima danonoćno,
ubedili su sebe da ih mogu prepoznati i u raznim aspektima svakodnevnog is­
kustva običnih ljudi - u raznim stvarima koje lepršaju, lelujaju, talasaju se, pul­
siraju, drhte.
I dok su sedeli u kafiću, bavili su se jednom igrom. Neko postavi pitanje:
koliko je udaljen najbliži čudni atraktor? Da li se nalazi u onom automobil­
skom braniku koji nešto zvekeće i lupa, tamo na ulici? Da li u onoj zastavi
koja praskavo leprša na levu i na desnu stranu iako vetar duva sasvim pravo-
linijski i ujednačeno? Da li u onom listiću na grani drveta, koji leluja tamo-
amo? „Ne možete vi nešto videti ako prethodno ne raspolažete onom pravom
metaforom koja će vam omogućiti percepciju“, kaže Šo, a te reči kao da su
odjek Tomasa S. Kuna. Uskoro je njihov prijatelj, relativistički fizičar Bil Berk
bio sasvim ubeđen da se brzinomer u njegovom automobilu trese nelinearno,
pod uticajem čudnog atraktora. A Šo se opredelio za jedan opitalni projekat
koji će ga posle toga još godinama okupirati, jedan zaista skroman i nepreten-
ciozan sistem: česmu koja kaplje. Većina ljudi zamišlja da kapljice iz česme
dolaze u neumoljivo ujednačenom ritmu, ali to baš i nije tačno, što možete
proveriti ako se potrudite da opitišete samo nekoliko minuta. „To je prost pri­
mer sistema koji iz predvidljivog ponašanja prelazi u nepredvidljivo“ , kaže Šo.
„Ako samo malo odvrnete vodu, vidite režim kapljanja koji bude nepravilan,
pa onda neko vreme ujednačen, ali i ta ujednačenost potraje kratko. Dakle i
nešto tako jednostavno kao što je česma koja kaplje može generisati jedan
obrazac koji će biti večito kreativan.“
284 • Džejms Glajk

Kao generator organizacije, česma koja kaplje zaista nam ne nudi mnogo
nade da se nešto naročito dogodi. Ona proizvodi samo kapljice, a svaka od
njih je otprilike ista kao ona pre nje. Ali, kad je neko početnik u istraživanju
haosa, ta česma ima neke prednosti. Kao prvo, svako već ima jasnu mentalnu
sliku o njoj. Tok podataka je toliko jednodimenzionalan, da zaista ne može bi­
ti jednodimenzionalniji: jedna po jedna kap stiže, i svaka je po jedna tačka u
vremenu. Nijedna od ovih odlika ne može se naći u sistemima koje su san-
takruzovci istraživali kasnije - a to su, na primer, ljudski imunitetni sistem, ili
onaj nezgodni efekat zrak-zrak koji je neobjašnjivo kvario opite sa čeonim su­
daranjem dva zraka čestica u nuklearnom akceleratoru u Stenfordu, na severu
od Santa Kruza. Eksperimentatori kao Libhaber i Svini uspevali su da pribave
jednodimenzionalni tok podataka tako što su zabadali sondu u neko proizvljno
mesto u nekom ipak malo složenijem sistemu. Kod česme koja kaplje nema se
šta sondirati, postoji samo: kap, kap, kap. To čak nije ni kontinuirano promen-
ljiva veličina, kao što brzina ili temperatura mora biti, nego je samo vremen­
ski spisak, nabrajanje u kojim trenucima se dogodilo još po jedno ’kap’.
Ako biste od tradicionalnog fizičara zatražili da organizuje napad na jedan
takav sistem, on bi mogao početi tako što bi sačinio najpotpuniji mogući fi­
zički model te česme. Procesi koji upravljaju stvaranjem i ispuštanjem kaplji­
ca shvatljivi su, mada nisu onako jednostavni kao što bi neko mogao pomisli­
ti. Jedan važan varijabilni faktor je rata priticanja sveže vode. (Mnogo manja
nego kod većine hidrodinamičkih sistema. So je obično pratio česme koje su
davale od 1 do 10 kapi u sekundi, a to znači otprilike od 50 do 500 litara vo­
de nedeljno.) Drugi varijabilni faktori su viskoznost tečnosti i površinski na­
pon. Dok visi sa cevi česme i čeka da se otkine, kap vode zauzima vrlo kom-
plikovan trodimenzionalni oblik, koji možemo izračunati samo uz pomoć vrlo
moćnih kompjutera. („Tada su za to bili potrebni najmoćniji na svetu“ , kaže
So.) Ali, taj oblik uopšte ne miruje; daleko je od statičnog. Kapljica se laga­
no ali neprestano puni dodatnim količinama vode. Za to vreme ona je kao neka
mala elastična vreća sačinjena od površinskog napona. Ona se ljulja, to su osci­
lacije u raznim pravcima. Postaje sve masivnija, rasteže i zateže svoje zidove,
a onda pređe kritičnu tačku i otkine se. Fizičar koji bi pokušao da u celosti
opiše nastanak i otkidanje te jedne kapljice vode - da grupiše sve potrebne
parcijalne nelinearne diferencijalne jednačine za tačne granične uslove, i da ih
sve reši - našao bi se duboko, duboko u nebranom grožđu.
Alternativni pristup bio bi da zaboravimo sve o fizici te česme i da gleda­
Haos • 285

mo samo podatke, kao da oni izlaze iz neke crne kutijice. Dobijamo spisak ko­
ji nam kaže, precizno, koji su bili intervali između otkidanja kapljica. Može li
na osnovu toga stručnjak za haotičnu dinamiku da nam kaže išta korisno? Mo­
že. Pokazalo se da je moguće razraditi metode da se takvi podaci organizuju i
da se onda iz njih krene povratnim putem ipak u fiziku, a baš ti metodi posta­
li su kasnije bitni za primenu haosologije na probleme iz stvarnog života.
Ali Šo je počeo negde na pola puta između tih ekstrema, tako što je na­
činio svojevrsnu karikaturu potpunog fizičkog modela. Ignorišući oblike kaplji­
ca, ignorišući njihova kompleksna kretanja u tri dimenzije, on je grubo sumi­
rao fiziku kapljanja. Zamislio je oprugu s koje visi neki teret koji, iz nekog
razloga, postojano dobija na težini. Opruga se oteže nadole, teret se spušta sve
niže. Kad dostigne izvesnu tačku, jedan njegov deo se otkine. Koliki deo? Šo
je sasvim proizvoljno pretpostavio da će ta količina zavisiti strogo od brzine
koju će teret imati u trenutku kad stiže u tačku otkidanja.
Naravno da tad preostali teret odskoči uvis, kao što možete i očekivati od
opruge, i nastaće oscilacije koje svaki student četvrte godine ume da odredi
pomoću standardnih jednačina. Interesantna odlika ovog modela - jedina inte­
resantna, a ujedno i odlika koja znači ono nelinearno ’zavrnuće’ zbog koga ha-
otično ponašanje postaje moguće - sastoji se u tome što se gibanje opruge upu­
šta u međuodnos s težinom koja odmah počinje ponovo da raste. Ako se za­
desi znatna težina i jak zamah nadole, teret može da se sjuri u tačku otkida­
nja mnogo ranije nego što bi inače; ako težina postane kritično velika ali se
zadesi da je kretanje baš tad uzlazno, do otkidanja će doći nešto kasnije. Kod
stvarne česme, kapljice uopšte nisu sve iste veličine. Veličina zavisi od brzine
priticanja sveže vode (dakle, od brzine toka) ali i od pravca njihanja kapljice.
Ako je ona zanjihana gore-dole, i ako se već dovoljno ugojila, otkinuće se u
trenutku zanjihaja nadole, mnogo ranije nego što bi inače. Ako se isto toliko
ugojila ali joj je kretanje uzlazno, stići će da se napuni još jednom dodatnom
količinom vode, pa će se tek onda otkinuti. Šoov model bio je tačno toliko
pojednostavljen da se mogao sumirati pomoću tri diferencijalne jednačine, a to
je onaj minimum potreban za haos, kao što su pokazali još Anri Poenkare i
Lorenc. Međutim, da li će te tri jednačine stvoriti jednaku količinu komplek­
snosti kao stvarna česma? I da li kompleksnost iste vrste?
I tako se Šo našao u laboratoriji zgrade za fiziku; sedi on, iznad njegove
glave je veliko plastično bure vode iz koga jedna cev vodi do mesingane če­
sme, najkvalitetnije koja se mogla u prodavnicama naći; svaka pojedina kaplji­
286 • Dzejms Glajk

ca, u padu, preseca jedan svetlosni zrak, a kompjuter u susednoj sobi beleži
vremena tih presecanja. U isto vreme, radi i onaj prastari analogni računar; on
proizvodi tok imaginarnih podataka. Jednog dana Šo je izveo mali šou praćen
predavanjem - ’pseudokolokvijum’, kako je Kračfild to nazvao, zato što stu­
dentima nije dozvoljeno da budu voditelji pravih kolokvijuma, onih koji i for­
malno imaju taj naziv. Šo je pustio zvučni snimak udaranja kapljica o parče
lima. U isto vreme pustio je i zvuke kapljica koje je računar proizvodio. Po­
dudarnosti obrazaca bile su velike, sluhu jasno dostupne. Šo je u isto vreme
rešio i lice i naličje problema, a njegovi slušaoci su u tom naoko neurednom
sistemu čuli duboku strukturu.
Ali, da bi krenula dalje, njegova grupa morala je pronaći način da na osno­
vu sirovih podataka iz bilo kog opita ustanovi, radeći 'unatrag’, koje su jedna­
čine tu na delu, i koji čudni atraktori se kriju ispod prisutnog haosa.
Kod nekog komplikovanijeg sistema, čovek bi mogao očekivati da će na­
učnici izračunavati jedan varijabilni faktor naspram drugog, da će ustanoviti ka­
ko promene temperature ili brzine utiču na odvijanje procesa. Ali ova prosta
stvar, česma, davala je samo seriju različitih vremena. Zato je Šo oprobao jed­
nu tehniku za koju se posle pokazalo da je najdomišljatiji i najtrajniji dopri­
nos santakruzovaca praktičnom ispitivanju haosa. Našao je, naime, metod da
rekonstruiše fazni prostor čudnog atraktora koji još nije poznat, niti je viđen;
to se može primeniti na bilo koju seriju podataka, o bilo čemu. Za podatke o
otkidanju kapljica vode iz česme, Šo je nacrtao grafikon u ravni (dakle, dvo-
dimenzionalni) u kome osa iks predstavlja interval između padanja dve kapi, a
osa ipsilon, uspravna, predstavlja sledeći interval. Ako između kapi broj jedan
i kapi broj dva prođe 150 milisekundi, i zatim još 150 milisekundi do kapi tri,
Šo ucrta u grafikon jednu tačku, samo jednu, na poziciji 150-150.
To je bilo sve. Ako je kapanje sasvim ujednačeno, kao što i ume da bu­
de kad je priticanje sveže vode zaista sasvim sporo i kad preovlada 'režim vo­
denog časovnika’ (to jest, klepsidre), grafikon je, u skladu s tim, dosadan. Sva­
ka tačka padne na isto mesto. Drugim rečima, ceo grafički prikaz sastoji se od
te jedne jedine tačke. Maltene. Pokazalo se da se prva razlika između kompju­
terskog modela i stvarne česme sastoji u tome što je prava, materijalna česma
izuzetno osetljiva na buku i vibracije. „Odličan seizmometar“ , govorio je Šo
ironično. „Vrlo efikasno prenosi šum iz male u veliku ligu.“ Morao je da ra­
di uglavnom noću, kad je najmanje koračanja po hodnicima. Ulazak šuma u
sistem značio je da će se na grafikonu pojaviti ne samo jedna jedina tačka, ne­
Haos 287

go jedna mrljica, nešto kao oblačak sačinjen od tačkica koje se međusobno pro­
mašuju za malo.
Kad se, međutim, česma odvrne malo jače, nastajala je bifurkacija, udvo­
stručenje perioda u sistemu. Kapljice su ispred Šoa počinjale padati u parovi­
ma. Jedan interval bio je, na primer, 150, ali sledeći samo 80 milisekundi, i
tako redom. Zato je sada grafikon pokazivao dva oblačka tačkica; jedan obla-
čič imao je centar u tački 150-80 a drugi u tački 80-150. Ali pravi test nasta­
jao je tek prilikom prelaska sistema u haotično ponašanje. Ako bi sistem tada
postao zaista nasumičan, tačke bi padale svuda po grafikonu. Ne bi se mogao
ustanoviti nikakav odnos između jednog intervala i sledećeg. Međutim, ukoli­
ko bi u podacima bio skriven neki čudni atraktor, mogao bi se odati tako što
bi oblačići tačkica postepeno ocrtali neku strukturu, neki prepoznatljivi oblik.
Često su potrebne tri dimenzije da bi se neka struktura videla, ali ni to ni­
je bilo problem. Ova tehnika se vrlo lako mogla generalizovati za potrebe cr­
tanja grafikona u više od dve dimenzije. Umesto da se samo uzimaju koordi­
nate na osnovu vremena proteklog od prve do druge i zatim do treće kapljice,
uzme se i interval do još jedne, četvrte kapljice. Dakle ne samo n i n + 1, ne­
go i и + 2. To je samo trik, čist blef. Normalno je da kad crtamo grafikon u
tri dimenzije, imamo neko znanje o tri zasebna, nezavisna varijabilna faktora
u tom sistemu. Da znamo, na primer, koji su. Ovim trikom dobijana su tri va­
rijabilna faktora po ceni samo jednog. Takav postupak odražavao je ogromno
poverenje naučnika u to da će red biti ugrađen u prividni nered tako duboko
da će uspeti da se iskaže čak i pred očima onih naučnika koji uopšte ne zna­
ju šta bi od fizičkih varijabilnih faktora trebalo meriti i koji, i kad bi to zna­
li, ne bi mogli da ih izmere. Po Farmerovim recima: „Kad razmišljate o jed­
nom varijabilnom faktoru, znate da na njegovu evoluciju moraju uticati svi
ostali varijabilni faktori s kojima je on u međudejstvu. Njihove vrednosti mo­
raju biti, na neki način, sadržane u istoriji te stvari. Mora biti da su, nekako,
ostavile svoj trag tu.“ U slučaju Šoove česme koja kaplje, dobijene slike ilu-
strovale su ovu tvrdnju. Pojavljivali su se, naročito u tri dimenzije, obrasci na­
lik na tragove dima što ih po nebu ostavlja neki mali akrobatski avion koji se
zaneo u mnogobrojne lupinge a onda izgubio kontrolu. Šo je uspeo da poka­
že podudaranja tih opitalno dobijenih putanja s onima iz analognog računara;
glavna razlika sastojala se u tome što su podaci iz stvarnog sveta bili uvek
malo mutniji, razasuti tamo-amo delovanjem šuma. Ali, sličnost u strukturi jed­
nih i drugih bila je nepogrešivo prepoznatljiva. Santakruzovci počeše sad sa-
288 • Džejms Glajk

radnju s iskusnim opitalistima kao što je Hari Svini, koji je u međuvremenu

prešao na Univerzitet Teksas u Ostinu, i naučiše da ’vade’ čudne atraktore iz
svakojakih sistema. Trebalo je samo usađivati podatke u fazni prostor koji ima
dovoljan broj dimenzija. Uskoro je Floris Takens, koji je s Davidom Rueleom
pronašao čudne atraktore, nezavisno objavio matematički obrazac za ovu moć­
nu tehniku rekonstruisanja faznog prostora nekog nepoznatog atraktora na osno­
vu poznatih podataka koji u mlazu pristižu iz stvarnog sveta. Novi istraživači
haosologije iskrsavali su sada na sve strane, ogromno mnoštvo njih; i svi su
uvideli da ova nova tehnika pravi jasnu razliku između onoga što je samo šum,
dakle puki najobičniji nered, i onoga što je haos u jednom višem smislu reči,
a to znači uređeni nered ponikao iz nekog jednostavnog procesa. Podaci koji
su zaista nasumični pristizali su (i uvek će pristizati) potpuno ’bez veze’, kao
tačkice koje padaju bilo gde, kao kakvo nedefinisano rasulo. Za razliku od to­
ga, haos - deterministički haos, sa svojim unutrašnjim obrascima - vuče hilja­
de tačkica u prepoznatljive oblike, u obrasce. Nered ima bezbroj mogućih pu­
tanja ali priroda naročito voli neke od njih, samo neke, malobrojne.

Prelazak iz redova pobunjenika u redove fizičara bio je spor. S vremena

na vreme. sedeći u kafedžinici ili radeći u laboratoriji, neki od pripadnika gru­
pe iz Santa Kruza zapanjeno se pitao kako je moguće da se njihova naučna
fantazija još nije srušila. Bože, pa mi ovo jo š i sad radimo, i stvar jo š i sad
ima smisla, govorio je, na primer, Džim Kračfild. Još smo tu, ali, koliko da­
leko može sve ovo da ide?
Njihovi glavni podržavaoci među profesorima bili su Smejlov štićenik Ralf
Abraham na Katedri za matematiku i, na Katedri za fiziku, Bil Berk, koji je
udesio da mu se dodeli uloga ’starešine analognog kompjutera’ samo da bi tu
mašinu mogao neprestano prepuštati 'Kolektivu’. Mnogi drugi bili su protiv ha­
osologije, pa su se nekoliko godina kasnije našli u nezgodnoj situaciji: morali
su ogorčeno poricati da su ikada ometali ili napadali 'Kolektiv haosologa’. A
sa svoje strane, haosolozi su tada digli glas i počeli gorko optuživati oportu­
niste koji su, prihvativši haos s ogromnim zakašnjenjem, pokušali i da revidi­
raju istinu o onom što je bilo samo da bi oprali svoj ugled. „Nismo imali sa-
vetnike, niko nam nije ukazivao šta treba činiti“ , govorio je tada Šo. „Godina­
ma smo bili samo mi protiv svih ostalih; ostajemo i sada protivnici. Nikada
nismo dobili budžet za svoj rad, ovde u Santa Kruzu. Svaki pojedini od nas
Haos 289

morao je u nekim periodima da radi bez ikakve plate; sve smo, od početka,
morali da sastavljamo ’od štapa i kanapa’, bez ikakvog intelektualnog ili dru­
gog rukovođenja.“
Fakultet, međutim, u sasvim drugoj svetlosti vidi te prošle dane: profeso­
ri smatraju da je pohvalno što su trpeli pa čak i potpomagali takvo istraživa­
nje koje tokom dugog niza godina nije davalo nikave rezultate nalik na ozbilj­
nu nauku. Šoov savetnik za tezu o superprovodljivosti udesio je da So prima
još preko dvanaest meseci akademsku platu od države za nešto čime se pre­
stao baviti. Niko, nikad, nije izričito dao naređenje da haosološka istraživanja
budu prekinuta. U najgorim trenucima, profesori na Santa Kruzu zauzimali su
stav dobronamemog odvraćanja. Pozivali su jednog po jednog haosologa na
iskren, prijateljski i dug, razgovor, upozoravali su da, čak i kad bi se iz hao­
sologije nekako mogli iscediti doktorati, niko posle toga ne bi mogao pomoći
mladome doktoru takvih nauka da se zaposli u svojoj nepostojećoj struci. Go­
vorili su haosološkoj grupi: hej, to je možda samo jedna moda, ona će proći,
a gde ćete onda biti?
Međutim, haos je izvan te santakruzovske odbrambene palisade od sekvo-
ja već počeo stvarati sopstveni naučni establišment, kome se 'Kolektiv dina­
mičkih sistema’ morao pridružiti.
Jedne godine navratio je Mičel Fajgenbaum, da održi i na Santa Kruzu
predavanje o svojim uspesima u otkrivanju univerzalnosti. (Smatrao je da je i
Santa Kruz deo 'turneje predavača’, engl. lecture circuit.) Kao i sva njegova
predavanja, i ovo je bilo sasvim apstraktno i matematičko; teorija renormaliza-
cionih grupa bila je jedna ezoterična oblast fizike kondenzovane materije, ne­
poznata ovim studentima. Osim toga, 'Kolektiv' se više interesovao za realne
sisteme nego za delikatne jednodimenzionalne mape. U međuvremenu je Dojn
Farmer doznao da na Berkliju jedan matematičar, Oskar E. Lanford Treći, is­
tražuje haos, pa je skoknuo do Berklija na razgovor. Lanford ga je saslušao
učtivo, pogledao ga, i rekao da njih dvojica nemaju ništa zajedničko, jer, on
nastoji da razume Fajgenbauma.
Kako je to ubitačno! Gde je ovom drugaru osećaj za širinu pitanja? - po­
mislio je Farmer. „On je gledao te svoje male orbite“ , objašnjavao je Farmer
kasnije. „А mi smo zašli u svu dubinu teorije informacija, mi smo nastojali da
rasklopimo haos, da vidimo šta ga pokreće iznutra, da po vežemo metričku en­
tropiju i eksponente Aleksandra Mihajloviča Ljapunova s nekim drugim mera-
ma, kudikamo bližim statistici.“
290 • Diejms Glajk

U tom razgovoru s Farmerom, Lanford nije naglašavao univerzalnost, a

Farmer je tek kasnije shvatio da mu je promakla bitna stvar. „Bio sam naiv­
čina“, kaže Farmer. „Nije to bilo samo pitanje izvanrednih naučnih rezultata,
nego je Mičel Fajgenbaum tim svojim pristupom našao način da zaposli čita­
vu jednu armiju kolega koji su se pre toga specijalizovali za kritične fenome­
ne ali koji su se našli u situaciji da imaju malo ili nimalo posla.
„Do tog trenutka činilo se da će nelinearni fenomeni morati da budu tre­
tirani uvek pojedinačno, svaki za sebe, od slučaja do slučaja. Mi smo se tru­
dili da nađemo neki jezik za kvantifikaciju i opisivanje nelinearnosti, ali ipak
se činilo da će sve morati da bude od slučaja do slučaja. Nismo nalazili nači­
na da naše nelinearne sisteme razvrstamo u klase, i da onda napišemo rešenja
koja bi važila za celu klasu, kao što se radi u linearnim sistemima. Univerzal­
nost znači pronalaženje baš onih odlika koje su, na količniski merljiv način,
potpuno iste za sve što pripada jednoj klasi. Ako je tako, onda su te odlike
predvidljive. Zato je cela stvar bila toliko važna.
„Mičel Fajgenbaum je u svoj motor sipao gorivo sociološke vrste. Iskazi­
vao je svoje rezultate jezikom renormalizacije. Dakle, dohvatio je i ponovo po­
krenuo jednu matematičku mašinu na čije su se korišćenje odavno bili navikli
mnogi profesori angažovani na ispitivanju kritičnih fenomena. Profesori koji su
tada već bili u priličnom škripcu jer se nije videlo koje bi nove, zanimljive
probleme oni mogli proučavati. Osvrtali su se misleći: na šta bismo mogli da
primenimo našu vreću trikova? Najednom je istupio Fajgenbaum i ponudio izu­
zetno važnu novu primenu za njihov isti, stari arsenal trikova. Rodila se čita­
va jedna subdisciplina.“
Međutim, santakruzovci su sopstvenom snagom počeli da impresioniraju
svet nauke. Nezavisno su stizali do slave. Zvezda njihovog ugleda počela se
dizati na Santa Kruzu posle njihovog neočekivanog nastupa na zimskoj konfe­
renciji o fizici kondenzovane materije u Laguna Biču potkraj 1978. godine, ko­
ju je organizovao Bemardo Huberman, tada zaposlen u Kseroksovom istraži­
vačkom centru Palo Alto i na Univerzitetu Stenford. Niko nije pozvao 'Kolek­
tiv’, ali su njegovi članovi ipak otišli; potrpali su se u Šoov ogromni ford iz
1959. sa zadnjim delom proširenim za seoske, poljoprivredne terete, automobil
za koji se govorilo da je 'san krem boje’ (engl. Cream Dream). Čisto za sva­
ki slučaj poneli su i svoju prezentacionu opremu: ogroman TV monitor i vi-
deo-traku. Kad je jedan od pozvanih govornika u poslednjem trenutku otkazao.
Huberman je pozvao Šoa da uskoči u taj termin. Tajming je bio savršen. 0
Haos • 291

haosu se već pričalo svuda, ali je malo ko od fizičara na toj konferernciji znao
šta haos zapravo znači. Zato je Šo prvo objasnio atraktore u faznom prostoru:
prvo one s fiksnom tačkom (na kojoj se dogodi konačno zaustavljanje), onda
one s limitiranim ciklusom (gde sve osciluje), i najzad čudne atraktore (a to
znači, sve ostale). Ovo je neprestano demonstrirao svojom kompjuterskom gra­
fikom koja se kretala na ekranu pokraj njega. („Audiovizuelna sredstva dala su
nam nadmoć“ , objasnio je kasnije. „Hipnotisali smo celu salu našim bleskovi-
ma svetlosti.“) Objasnio je Lorencov atraktor, a onda i česmu koja kaplje. Ob­
jasnio je geometriju - kako se oblici rastežu i presavijaju, i šta to znači u ve­
ličanstvenim terminima teorije informacija. Na kraju je, tek zbog prave mere,
dodao i nekoliko reči o pomeranju paradigme. Predavanje je bilo trijumf, istog
trena je dospelo u zenit popularnosti. U publici je, u prepunoj sali profesora,
bilo i nekoliko profesora sa Santa Kruza, koji su tek sad, prvi put, videli ka­
ko haos izgleda kad se posmatra sa stanovišta njihovih kolega.

Godine 1979. cela grupa otputovala je na drugu konferenciju o haosu, u

organizaciji Njujorške akademije nauka. Ovog puta išli su kao pozvani učesni­
ci. Haosologija je na sve strane nicala i napredovala bujno, čak eksplozivno.
Ona konferencija 1977. godine bila je Lorencova, na nju je došlo samo neko­
liko desetina specijalista. Ova je bila Fajgenbaumova, došlo je na stotine na­
učnika. Na istom onom mestu gde je dve godine ranije Robert Šo postiđeno i
uzaludno pokušavao da se domogne bilo kakve pisaće mašine da bi otkucao
rad koji bi onda mogao da 'ostavlja ljudima pod vrata’, kako se to u Ameri­
ci kaže kad nudite nešto što niko neće, sada je 'Kolektiv dinamičkih sistema’
radio maltene kao štamparija, i to zahuktana: objavljivali su stručne radove si­
lovitim tempom, članak za člankom, a svaki su potpisivali zajednički.
Međutim, taj kolektiv nije mogao zauvek nastaviti tako, zajedno. Što više
se primicao svetu stvarne nauke, to je bliže bio i svome razilasku. Jednog da­
na telefonirao im je Bernardo Huberman. Zatražio je da govori sa Šoom, ali
zadesilo se da je pokraj telefona bio Kračfild. Hubermanu je bio potreban sa-
radnik za jedan jednostavan, kratak i sažet stručni članak o haosu. Kračfild,
najmlađi član 'Kolektiva', zabrinut što neki ljudi smatraju da je on samo 'naš
haker’ i ništa više, tada je počinjao da uviđa da su profesori Santa Kruza od
samog početka bili za jednu stvar u pravu: da će doći dan kad će svaki poje­
dinac morati da stane na svoje noge i da bude vrednovan tako, kao pojedinac.
Huberman je imao svu onu profesionalnu fizičarsku sofistikaciju koja je člano­
292 • Džejms Glajk

vima Kolektiva nedostajala, a osim toga bio je majstor da svaki svoj članak
plasira majstorski, maksimalno efektno. Huberman je imao prilike da vidi nji­
hovu laboratoriju, i nije se oduševio. („Sve je to bilo vrlo neodređeno, znate,
sofe i vreće pasulja, kao da smo ušli u vremeplov, deca cveća i šezdesete go­
dine opet iz početka.“) Ali bio mu je potreban analogni računar; Kračfild je
uspeo, u sledećih nekoliko sati, da uključi i pokrene Hubermanov program is­
traživanja. Sad se ispostavilo da je 'Kolektiv’ problem. U jednom trenutku
Kračfild javlja telefonom; „Svi momci hoće da uskoče u ovo.“ Huberman: „Ap­
solutno ne. Ovde može biti ne samo slava, može biti i blamaža. Šta ako ob­
javimo rad pa se posle pokaže da ne valja? Da je netačan? Hoćemo li bacati
krivicu na neki kolektiv? Nisam ja deo nikakvog kolektiva.“ Profesor Huber­
man je hteo jednog partnera za jedan posao koji će biti odrađen čisto i jasno.
Rezultat je bio tačno ono što se Huberman i nadao da će biti: prvi struč­
ni članak o haosologiji ikada publikovan u najuglednijem američkom časopisu
za prijavljivanje novih otkrića u fizici, a taj se zove Pisma revije za fiziku.
Ako se gleda iz ugla politike nauke, bio je to proboj, nimalo trivijalan. „Za
nas je to bio člančić u kome su iznete stvari jasne i očigledne“, kaže Kračfild,
..ali Bernardo je shvatio da će njegovim objavljivanjem postići ogromno dej-
stvo u naučnoj javnosti.“ Ali bio je to i početak asimilacije santakruzovaca u
realni svet. Farmer se ljutio što ih je Kračfild tako 'napustio', što je ’prebegao
na drugu obalu’ i time potkopao kolektivni duh.
Nije samo Kračfild to uradio. Uskoro je i sam Farmer stupio u kolabora­
ciju s renomiranim fizičarima i matematičarima: Hubermanom, Svinijem, Jor-
kom. Za Farmerom se otisnuo i Pakard. Ideje skuvane u kotlu Santa Kruza za­
čas su se ugradile, i to čvrsto i trajno, u temelje moderne nauke o dinamičkim
sistemima. Kada neki fizičar, danas, dobije masu sirovih podataka, pa ako po­
želi da ustanovi dimenzije ili entropiju tih podataka, poslužiće se odgovaraju­
ćim definicijama i radnim tehnikama - najverovatnije onim koje su rođene to­
kom dugih godina petljanja s utikačima i rupama na prednjoj ploči sistron-do-
nera, tokom godina zurenja u osciloskop. Klimatolozi danas raspravljaju da li
haos u atmosferi i hidrosferi ove planete ima beskonačne dimenzije, kao što bi
se na osnovu tradicionalne dinamike moglo pretpostaviti, ili se kreće za nekim
čudnim atraktorom koji nema mnogo dimenzija. Ekonomisti analizuju berzan-
ska kretanja i nalaze atraktor s dimenzijom 3,7 i drugi s dimenzijom 5,3. Što
manja dimenzija, to jednostavniji sistem. Mnoge matematičke neobičnosti mo­
rale su biti shvaćene i sređene. Fraktalna dimenzija; Hausdorfova dimenzija;
Haos 293

Ljapunovljeva dimenzija; informacijska dimenzija - sve je to zahtevalo prefi-

njen pristup merenju haosa, a najbolja objašnjenja davali su Farmer i Jork. Di­
menzija jednog atraktora je „prvi nivo znanja potreban da bi se okarakterisale
njegove odlike“ . Ta dimenzija „daje onu količinu informacija koja je potrebna
da bi se pozicija jedne tačke na atraktoru odredila s datom tačnošću“ . Metodi
studenata i drugih članova 'Kolektiva’ u Santa Kruzu omogućili su da se ta
merenja povežu s nekim drugim važnim merama haotičnih sistema: s ratom
opadanja predvidljivosti (prediktabilnosti), s ratom (tj. brzinom) proticanja in­
formacija, s tendencijom da se izazove mešanje. Ponekad su takvi metodi pri-
nuđivali naučnika da izračuna tačke, nacrta kutijice, i onda broji tačke jednu
po jednu da bi se uverio koliko je tačaka zapalo u koju kutijicu. Čak i kad su
naučnici spadali na takve očigledno primitivne metode rada, postizali su uspeh,
jer su haotični sistemi ulazili po prvi put u prostor naučnog razumevanja.
Za to vreme neki su, naučivši da prepoznaju čudne atraktore u lepršanju
zastave na postojanom vetru i u drmusanju brzinometra u automobilu, krenuli
sistematično da traže pojave haosa svuda u fizici - u celokupnoj raspoloživoj
naučnoj literaturi. Neobjašnjena buka ovde, iznenađujuća fluktuacija tamo; me-
šavina pravilnosti i nepravilnosti - svuda. Pokazalo se da su takvi efekti bili
zapažani nebrojeno mnogo puta u najrazličitijim opitima: kod lasera, kod če­
stica ubrzanih u akceleratoru, kod Džozefsonovih razvodnika. Specijalisti hao­
sa pronalazili su takve simptome i proglašavali ih za svoj posao; u suštini, sa-
opštavali su ekspertima iz mnogih drugih oblasti: „Ovi vaši problemi su naši
problemi.“ Zato su stručni radovi mnogih haosologa često počinjali u ovom sti­
lu: „Nekoliko eksperimenata s oscilatorima na Džozefsonovim raskrsnicama po­
kazalo je da postoje upadljiva povećanja šuma, koja ne mogu biti pripisana to­
plotnim fluktuacijama.“
Došlo je i vreme da se 'Kolektiv' rastane. Ali do tada su i neki redovni
profesori na Santa Kruzu počeli da se bave haosologijom. Gledajući retrospek­
tivno, jasno je da su propustili pravu šansu da od Santa Kruza načine veliki
nacionalni centar za nelinearno-dinamičke studije; upravo takvi centri nikli su
na drugim univerzitetima, ali na Santa Kruzu nikada. Početkom osamdesetih
godina članovi 'Kolektiva' su uzeli titule i otišli 'kud koji, mili moji’. Šo je
doktorirao 1980. godine, Farmer 1981, Pakard 1982. Kračfildova disertacija se
pojavila 1983. ali je bila prava zbirka tekstova objavljenih ranije po časopisi­
ma za fiziku i matematiku: jedanaest takvih tekstova, plus mnogo novih delo-
va, a sve skrpljeno u jednu ’celinu’. Kračfild je otišao da bude profesor na
294 • Diejms Glajk

Univerzitetu Kalifornija u Berkliju. Farmer u Los Alamos, gde se zaposlio na

Teorijskom odeljenju ('Teorijskoj diviziji’, kako tamo kažu.) Pakard i Šo su se
zaposlili na Institutu za napredne studije u Prinstonu. Kračfild se posvetio stu­
diranju povratnih petlji na video-traci. Farmer se zadubio u 'debele fraktale’
(engl. fa t fractals) i u pokušaje modelovanja kompleksne dinamike ljudskog
imunitetnog sistema. Pakard je istraživao prostorni haos i stvaranje pahuljica.
Jedino 80 kao da se ustezao da priđe glavnom toku. Njegovo uticajno zave-
štanje budućim generacijama sastojalo se zapravo samo od dva stručna rada:
jedan je bio onaj kojim se Šo izborio za put u Pariz, a drugi onaj 0 česmi ko­
ja kaplje. Ta dva članka sumiraju sve što je on postigao tokom tolikih godina
istraživanja u Santa Kruzu. Nekoliko puta bio je na rubu odluke da napusti na­
uku sasvim. Kao što reče jedan od njegovih prijatelja, Šo je čovek sklon osci­
lacijama.
 1«.
UNUTRAŠNJI RITMOVI
Prirodne nauke ne pokušavaju ništa da objasne, jedva da ikad pokušavaju
šta da interpretiraju, one uglavnom prave modele. Model je matematički
konstrukt koji, uz dodatak izvesnih verbalnih interpretacija, opisuje opaiene
pojave. Opravdanje za postojanje takvog matematičkog konstrukta samo je
jedno: očekuje se da će funkcionisati.

Džon fon Nojman

 Bernardo Huberman je pogledom prešao preko svoje publike, odabranih te­
orijskih i opitalnih biologa, čistih matem atičara, fizičara i psihijatara, i shvatio
da je pred njim problem komunikacije. Upravo je dovršio jedno neuobičajeno
predavanje, neuobičajenom skupu ljudi u dvorani, te 1986. godine, naime do­
vršio je svoje obraćanje prvoj velikoj konferenciji o haosu u biologiji i m edi­
cini; pokrovitelji su bili Njujorška akademija nauka, Nacionalni institut za m en­
talno zdravlje, i Ustanova za pom orska istraživanja, dakle, tri poprilično razli­
čita sponzora. V eom a velika dvorana ’M asur auditorijum ’ u N acionalnom in­
stitutu za zdravlje, blizu grada Vašingtona, primila je mnoštvo slušalaca, od ko­
jih su neki bili Hubermanu dobro poznati, veterani haosologije, a mnogi nepo­
znati. Iskusan govornik mogao je očekivati izvesno nestrpljenje publike - bio
je to poslednji dan konferencije, a vreme za ručak opasno se primaklo.
H uberman je Kalifornijac crne kose i vrlo urednog izgleda, 'presađen’ iz
Argentine. N ije prekidao svoje interesovanje za haosologiju još od onih vrem e­
na kad je sarađivao s družinom sa Santa Kruza. Radio je kao istraživač u is­
traživačkom centru Palo Alto korporacije Kseroks. Ponekad se, m eđutim , po­
malo upuštao i u projekte koji nisu bili baš Kseroksovi, a ovde, na konferen­
ciji o biologiji, upravo je dovršio izlaganje o jednom takvom: naime, o m ode­
lu koji prikazuje neusaglašene pokrete očiju kod šizofrenika.
Psihijatri se već generacijam a bore da definišu šizofreniju i da klasifikuju
šizofrenike, ali ta bolest ostaje maltene jednako teška za opisivanje koliko i za
lečenje. Njeni simptomi pojavljuju se pretežno u ljudskom umu i ponašanju.
M eđutim , od 1908. godine poznata je i jedna fizička manifestacija tog obolje­
nja, koja se pojavljuje ne samo kod bolesnika nego i kod njihove rodbine. Ako
ispred očiju pacijenta nam estite klatno koje se lagano njiše, i zatražite da pa­
cijent pogledom prati kretanje klatna, on to ne može. Oko je, u običnom ži­
votu, izuzetno pam etan instrument: bez i najmanjeg vašeg svesnog razm išlja­
298 Dzejms Glajk

nja ono prati svakojake pokretne objekte, tako da njihova slika, zapravo, osta­
je na sredini m režnjače (retine). Ali pogled šizofrenika preskače tamo-amo, nje­
gove oči ne uspevaju da prate glatko kretanje predmeta, trzaju se. Nije pozna­
to zbog čega je to tako.
G odine su promicale a fiziolozi su u svoje arhive slagali ogromne količi­
ne podataka, crtali su mnogo tablica i grafikona koji pokazuju to neujednače­
no kretanje očiju. Pretpostavljali su, uglavnom, da te fluktuacije nastaju zbog
fluktuacija u kom andnim signalim a koji, iz centralnog nervnog sistema, stižu
do m išića očiju. Šum u izlaznom signalu nagoveštava da je postojao šum i u
ulaznom signalu; možda u mozgu šizofrenika postoji neka nasumičnost koja se
pokazuje i kretnjam a očiju? Huberman, fizičar, krenuo je od jednog drugog
’m ožda’, za koje je priprem io i skroman model, modelčić takoreći.
Opisao je mehaniku oka na najprostiji mogući način i zapisao jednačinu. U
njoj se našao termin za amplitudu, a drugi za frekvenciju klatna koje se klati.
Takođe i termin za inerciju oka. Zatim, termin za sklonost ka prigušivanju kla-
ćenja, dakle za trenje. Najzad, nekoliko termina za korigovanje grešaka, da bi
oko imalo načina da ostane neprekidno usmereno u metu.
Kao što je Huberman objasnio svojim slušaocima, jednačina tako stvorena
opisaće sasvim uspešno i analogni mehanički sistem: kuglu koja se valja po
udubljenju koje je iznutra zaokrugljenog oblika, s tim da to udubljenje (taj
’ro v ’) neko njiše tamo-amo. Ti otkloni ’rova’ u levu i u desnu stranu odgova­
raju njihanju klatna, a njegovi zaokrugljeni unutrašnji zidovi odgovaraju korek-
tivno-nišanskom mehanizmu oka, je r oni stalno guraju kuglu nazad ka centru.
H uberman je krenuo u istraživanje takvih jednačina, i to na način koji je da­
nas već standardan: pustio je da taj model funkcioniše u računaru, satima, uz
povremene promene param etara i uz povremeno printanje grafikona koji sum i­
raju dotadašnje ponašanje. Našao je i red, i haos. U nekim režim im a, oko je
glatko pratilo svoju metu; u nekim drugim režimima, kad se stupanj nelinear­
nosti povećavao, nastalo je hitro dupliranje perioda a odmah zatim i nered, baš
onakav kakav je u medicinskoj literaturi prijavljen.
U ovom modelu, nered u ponašanju oka ne zavisi uopšte od bilo kakvih
spoljašnjih signala. On je neizbežna posledica prevelike količine nelinearnosti
u sistemu. Neki od doktora koji su slušali Hubermana zaključili su da taj m o­
del odgovara jednom plauzibilnom genetskom modelu šizofrenije. Ta nelinear­
nost, koja može da stabilizuje ili da destabilizuje organski sistem u zavisnosti
od toga da li je slaba ili je jaka, m ogla bi poticati od jedne jedine genetske
Haos • 299

odlike. Jedan od psihijatara je taj koncept uporedio s genetikom kostobolje

(gihta, tj. podagre), u kojoj zbog visokog nivoa urične kiseline nastaju patolo­
ški sim ptomi. Neki drugi psiholozi, koji su kliničku literaturu poznavali kudi­
kam o bolje nego Huberman, ukazali su da se to o trzajim a očiju ne mora od­
nositi samo na šizofrenike; im a i mnogo drugih neuroloških pacijenata s razno­
vrsnim problem im a u kretanju oka. Periodične oscilacije, aperiodične oscilaci­
je, i svakojaka druga dinam ička ponašanja nalaze se odavno u literaturi, ali po­
trebno je da se neko ’vrati’ na te podatke, da ih pročita i na njih primeni ala­
te haosologije.
A li, koliko je bilo prisutnih koji su u ovome videli svitanje novih horizo­
nata naučnog istraživanja, toliko je bilo i onih drugih, koji su smatrali da je
Hubermanov model strašno pojednostavljen. Kad je došao trenutak da slušao-
ci postavljaju pitanja, takvi ljudi počeli su da prosipaju svoj gnev i frustraci­
ju . „Moj problem je, čime se vi rukovodite kad pravite m odele?“ - pitao je
jedan od tih naučnika. „Zašto tražite baš te elemente nelinearne dinamike, a ne
neke druge: zašto baš te bifurkacije i haotična rešenja?“
Huberm an je na to pitanje odgovorio posle kraćeg oklevanja, sledećim re-
čima: „Ра, dobro. Znači da uopšte nisam uspeo da iskažem svrhu ovoga. Ovaj
model je prost. Neko dođe kod mene i kaže, vidimo ovo, šta mislite šta se tu
dešava. O nda ja kažem , dobro, a kakvo bi objašnjenje bilo moguće. A oni ka­
žu, eto, jedino što mi m ožem o da smislimo jeste da se dešavaju nekakve fluk­
tuacije nečega u glavi pacijenta. Onda ja kažem , dobro, gledajte, ja sam vam
neki haosolog valjda, i ja znam da najprostiji model koji se može napisati za
praćenje pokretnog predm eta, najprostiji, ima ove generičke crte, bez obzira
kakve su te stvari u pojedinostim a. I onda ja uradim to, a ljudi kažu, o gle,
pa nism o znali da postoji unutrašnji haos u samom tom sistemu.
„Ovaj model ne sadrži nikakve neurofiziološke podatke, niti bih ja ijedan
podatak te vrste umeo braniti. Ja samo kažem da najprostije praćenje jeste ne­
što gde se pojavljuje greška, pa greška bude ispravljena i naciljanost vraćena
tačno na nulu, pa se opet pojavi greška, i tako dalje. Tako mi pokrećemo oči,
a tako i antena prati let nekog aviona. Vi možete taj model primeniti na bilo
šta.“
U publici, mikrofon uze neki drugi biolog, sav obuzet osećanjem uskraće-
nosti što je Hubermanov model tako prost, kao od šibica sastavljen. U stvarnim
očima, reče on, postoje četiri mišićna kontrolna sistema, koji operišu simultano.
Zatim poče da opisuje, s mnogo tehničkih pojedinosti, kakav bi morao biti re­
300 • Džejms Glajk

alističan model; pa objasni kako, na primer, termin za masu mora da se odba­

ci jer oko im a veliki unutrašnji otpor koji začas uspori svaki zamah. „Postoji
još jedna tehnička komplikacija, koja se sastoji u tome što masa zavisi od br­
zine kojom oko zaokreće, zato što je oko mekano, kao želatin, pa ako zaokret
bude veoma brz, jedan deo tog želatina zaostaje, ne pokrene se odmah.“
Pauza. Huberm an je ostao bez teksta. Posle nekog vrem ena, mikrofon uze
iz Huberm anove ruke Arnold M andel, jedan od organizatora konferencije, psi­
hijatar koji se odavno interesovao za haosologiju.
„Čujte, želeo bih da ja, kao psihijatar, ponudim jednu interpretaciju. Ovo
što ste upravo gledali, to je ono što se dešava kad nelinearni dinamičar, koji
radi s nisko-dim enzionim uopštenim sistemom, dođe na razgovor s biologom
koji je koristio m atem atičke alate. Ideja da zaista postoje univerzalne odlike
nekih sistem a, odlike ugrađene u najprostije prikaze tih sistema, otuđuje sve
nas. Otud pitanja kao: ’Koji je to podtip šizofrenije’, ’A šta sa četiti okularna
motorna sistem a’, ’Kako to modelovati a da liči na stvarnu fizičku građu oka’,
a posle tih pitanja sve počne da se rastura.
„А zapravo se dešava ovo. Kao lekari ili naučnici koji nauče svih 50.000
delova nečega, mi nerado gledam o na mogućnost da postoje elementi kretanja
koji su zaista univerzalni. Bernardo nam ukaže na jedan takav, i eto do čega
dođe.“
Huberman je završio rećima: „Dešavalo se to tako i u fizici pre pet godi­
na, ali oni su do sada poverovali.“

Izbor je uvek isti. M ožete udesiti da vaš model bude kompleksniji i bliži
stvarnosti, ili prostiji i lakši za upotrebu. Samo najnaivniji naučnik misli da je
savršen model onaj koji se savršeno poklapa sa stvarnošću. Takav model imao
bi sve mane koje bi imala i m apa (karta) nekog grada koja bi bila jednako ve­
lika i detaljna kao grad sam, mapa koja bi do poslednje sitnice prikazivala sva­
ku ulicu, zgradu, svaki park i svako drvo, svaku džombu na kolovozu, i sva­
kog stanovnika, i svaku mapu tog istog grada koja kod stanovništva postoji.
Kad bi bilo m oguće napraviti takvu mapu, upravo njena ogromna opširnost
poništila bi njenu svrhu postojanja: a svrha joj je da generalizuje, da dočara
grad sažeto i apstraktno. Crtači unose u mapu ono što im naručilac posla k a­
že, pa u m apam a budu naglašeni ovi ili oni elementi grada, već prema potre­
bi. Ali, kakva god da je potreba, m ape i modeli moraju ne samo oponašati
svet, nego ga i pojednostavljivati.
Haos • 301

Po mišljenju Ralfa Abraham a, matematičara iz Santa K ruza, dobar model

sveta je ’svet belih i crnih rada’ koji su predložili Džejms E. Lavlok i Lin
M argulis, zastupnici takozvane ’G aje’ odnosno hipoteze o Zemlji kao Gaji. Po
toj hipotezi, Gaja stvara i održava na sebi uslove povoljne za život, a to čini
pomoću jednog samoodržavajućeg procesa dinamičke povratne sprege. Model
sa samo dve vrste cveća (i nikakvim drugim živim bićima) možda je najpro­
stija m oguća verzija Gaje, toliko prosta da može izgledati maltene idiotska.
„Postoje tri m ogućnosti“ , kaže R alf Abraham. „Raste jedno cveće: to su bele
rade. Raste drugo cveće: to su crne rade. Ili, ne raste baš ništa, pustinja je, a
ona je crvena. Tri boje, dakle: bela, crna, crvena. Zar možemo iz toga nauči­
ti nešto o ovoj našoj planeti? M ožemo, taj model nam objašnjava kako se do­
gađa regulacija temperature. Takođe nam objašnjava zašto na ovoj planeti vla­
da tem peratura pogodna za život. Taj crno-beli svet cveća stvarno je slab m o­
del, veom a slab, ali, iz njega doznajemo kako je biološka homeostaza nastala
na Z em lji.“
Bele rade odbijaju svetlost, a posledica toga je da planeta bude hladnija.
Crne rade apsorbuju svetlost, snižavaju albedo (refleksivnost, dakle), i zato pla­
neta postaje toplija. Ali bele rade ’žele’ toplije vreme, a to znači da one uspe-
vaju bolje, i nadmoćno se razmnožavaju, kad tem peratura raste. Crne rade že­
le hladnije vreme. Ove odlike mogu se izraziti kao skup diferencijalnih jedna-
čina i onda se, u kom pjuteru, može ovaj svet belih i crnih rada pokrenuti i pu­
stiti da funkcioniše. Široki raspon inicijalnih uslova dovešće do pojave ravno­
težnog atraktora - ali ne obavezno i do statične ravnoteže.
„To je samo matematički model jednog konceptualnog modela, a to je baš
ono što želite - jer, vi ne želite suviše detaljne modele bioloških ili društve­
nih sistema“ , kaže Abraham . „Unesete samo albedoe, posadite izvesnu količi­
nu tih biljčica za početak, a onda gledate kako promiču milijarde godina evo­
lucije. I školujete decu da budu bolji članovi Saveta direktora ove planete.“
Vrhunski primer kompleksnog dinamičkog sistema, i zato po mišljenju
mnogih naučnika probni kam en za našu sposobnost da se izborimo s takvim
sistem im a, jeste ljudsko telo. Fizičarima nije na raspolaganju nijedan drugi
objekat za proučavanje koji bi bio takva kakofonija neskladno-ritmičkih kreta­
nja na svim skalama od m akroskopskih do mikroskopskih: kreću se m išići, teč-
nosti, električne struje, vlakna, ćelije. Niti je ijedan drugi fizički sistem bio
podvrgnut tako opsesivnoj redukcionističkoj analizi: svaki organ ima svoju mi-
krostrukturu i svoju biohem iju, a studenti biohemije provode godine učeći se
302 • D žejms Glajk

da samo imenuju sve te delove. Ali, kako su ponekad neuhvatljivi ti delovi!

Kad je u svom maksimalno opipljivom obliku, jedan deo tela može biti pri­
vidno sasvim dobro definisan: jetra, na primer. Ali može biti i prostorno iza­
zovna, razgranata mreža sačinjena od čvrste materije ali i od tečnosti, kao što
je vaskulam i sistem. Štaviše, može biti nevidljivi skup malenih delova, u su­
štini apstraktan pojam (kao što su apstraktni pojmovi ’dem okratija’ ili 'saobra­
ćaj’), na prim er, imunitetni sistem, koji se sastoji od lim focita, T4 glasnika, i
drugih delića, i koji je kao m inijaturna mašina za kriptografiju, spremna da en-
kodira i dekodira podatke o stranim organizmima koji otpočnu invaziju na čo-
vekovo telo. Studirati takve sisteme a nemati detaljno znanje o njihovoj ana­
tomiji i herniji bilo bi uzaludno, pa zbog toga specijalisti za srce uče o prola­
sku jona kroz ventrikularno mišićno tkivo, specijalisti za mozak uče najsitnije
pojedinosti o načinu kako neuron šalje svoj električni signal, a specijalisti za
oko uče im e, mesto i ulogu svakog pojedinog očnog mišića. U osamdesetim
godinam a dvadesetog veka haosologija je dovela do rođenja nove vrste fizio­
logije, koja je izgrađena na ideji da matematički alati mogu pomoći naučnici­
ma da shvate celinu kompleksnih sistema nezavisno od lokalnih pojedinosti. Is­
traživači su sve jasnije uviđali da ljudsko telo jeste mesto mnogih pokreta i
oscilacija - zato su i počeli razvijati načine da osluškuju mnogostruko razno­
vrsna 'udaranja bubnjeva’ koja iz tog m esta dopiru. Našli su i nevidljive rit­
move, u zaleđenim tanko isečenim slojevima tkiva pod mikroskopom ili u uzor­
cima krvi uzimanim svaki dan. Studirali su haos u respiratornim porem ećaji­
ma. Istraživali su mehanizme povratne sprege u kontroli crvenih i belih krvnih
zrnaca. Specijalisti za rak nagađali su o periodičnosti i nepravilnosti u ciklusu
rasta ćelija. Psihijatri su pokušavali multidimenzionalni pristup prepisivanju le-
kova koji su poznati kao antidepresanti. Ali najbolji rezultati postignuti su kod
srca, čiji živahni ritmovi, stabilni ili nestabilni, zdravi ili patološki, tako preci­
zno mere razliku između života i smrti.

Čak i D avid Ruele je odstupio od form alizm a i upustio se u spekulacije o

srcu - „dinamičkom sistemu od vitalnog značaja za sve nas“ kako je napisao.
„Normalan srčani ritam je periodičan, ali postoje m noge neperiodične pa­
tologije (kao ventrikulam a fibrilacija) koje vode ka postojanom stanju smrti.
Svi su izgledi da se značajni m edicinski rezultati mogu postići na osnovu ra­
čunarskih studija jednog realističnog m atem atičkog modela koji bi reproduko-
vao različite srčane dinamičke režim e.“
Haos • 303

Ekipe istraživača u Sjedinjenim Američkim Državama i u Kanadi prihvati­

le su ovaj izazov. Nepravilnosti u srčanim ritmovima davno pre toga su bile ot­
krivene, istražene, izolovane, kategorisane. Uvežbano uvo može razlikovati ne­
koliko desetina nepravilnih ritmova. Uvežbano oko pronalazi u elektrokardiogra­
mu mnoštvo podataka o uzrocima i ozbiljnosti nepravilnog ritma. Nestručnjak
može steći neki utisak o bogatstvu ovog problema čim čuje kakvo izobilje na­
ziva postoji za različite vrste aritmija. Postoje ektopični otkucaji, električni al-
tem ansi, postoje ’torsad de point’, blokade visokog stupnja, pobegli ritmovi. Po­
stoji parasistola (atrijalna ili ventrikularna, čista ili modulisana). Postoje Ven-
klbahovi ritmovi (prosti ili složeni). Postoji tahikardija. Najkobnija po čoveko-
ve šanse da preživi jeste fibrilacija. Ovo imenovanje ritmova, kao i imenovanje
delova, prija fizičarima. Dopušta da se napiše konkretna dijagnoza o srcu u ne­
volji, dopušta i da se u borbu s problemom unese neka inteligencija. M eđutim,
istraživači koji su koristili alatke haosa počeli su da otkrivaju da tradicionalna
kardiologija pravi pogrešne kategorizacije nepravilnih srčanih ritmova, zato što
se rukovodi njihovim površinskim sličnostima a ne dubinskim uzrocima.
Otkrili su dinamičko srce. Gotovo svi naučnici koji su učestvovali u ovom
otkriću imali su neuobičajen tok karijere. Leon Glas s U niverziteta Mak Gil u
M ontrealu školovao se za fiziku i herniju, onda se zainteresovao za brojeve,
pa za neregularnost, zatim je dovršio svoju doktorsku tezu o atomskom kreta­
nju u tečnostim a, a tek onda se posvetio problemu nepravilnih srčanih ritm o­
va. Tipično je , kaže on, da specijalista osmotri samo kratko parče papirne tra­
ke - elektrokardiogram a, EKG - i na osnovu toga saopšti dijagnozu, dakle ka­
že koja je to od mnogih mogućih vrsta aritmija. „Lekari to tretiraju kao je d ­
nostavan problem: prepoznati obrazac te aritmije. U njihovim udžbenicim a da­
ti su svi ti obrasci; štaviše, oni ih gledaju i dok su na praksi. Zapravo se uop-
šte ne upuštaju u pažljiviju analizu njihove dinamike. A dinamika tih ritm ova
je daleko bogatija nego što bi se to moglo naslutiti na osnovu udžbenika.“
U Medicinskoj školi Harvard radio je Ari L. Goldberger, koji je ujedno i
od direktora laboratorije za aritmiju pri bolnici Beth Izrael u Bostonu; on je ve-
rovao da kardiološka istraživanja predstavljaju most saradnje između fiziologa,
matematičara i lekara. „Mi smo na jednoj novoj granici, a tamo negde, van, na­
lazi se nova klasa pojava“ , govorio je on. „Kad vidimo bifurkacije, nagle pro­
mene ponašanja, shvatimo da u konvencionalnim linearnim modelima ne posto­
ji nikakvo objašnjenje za njih. Očigledno je potrebna i nova klasa modela, a
dobićemo je, po svemu sudeći, od fizike.“ Ali Goldberger i drugi naučnici m o­
304 • Džejms Glajk

rali su prvo savladati barijere naučnog jezika i institucionalne klasifikacije. Znat­

na prepreka, po njegovom mišljenju, sastojala se i u tome što su mnogi fizio­
lozi osećali 'fiziološku’ antipatiju prema matematici. Nisu je podnosili. „Godi­
na je 1986. i vi ne možete naći fraktale ni u jednom udžbeniku fiziologije“ , go­
vorio je on. „M islim da 1996. nećete moći da pronađete nijedan bez njih."
Doktor, kad osluškuje nečije srce, čuje zapravo samo šumno kretanje i su­
daranje tečnosti i tečnosti, tečnosti i čvrste materije, čvrste materije s drugom
čvrstom materijom . Krv struji iz jedne komore u drugu, zato što je na to pri­
siljavaju mišići koji se oko nje stežu; ona hrli napred i, čineći to. rasteže zi­
dove ispred sebe. Kad nagrne unazad, čujno se zalupi jedan ventil, i zapreci
joj put; a taj ventil je sagrađen od vlaknaste materije. K ontrakcije m išića iza­
zvane su svaki put po jednim kom pleksnim trodim enzionalnim talasom elek­
trične aktivnosti. M odelovanje makar i samo jednog dela ponašanja nečijeg sr­
ca bilo bi veom a težak posao i za superkompjuter; modelovanje celog tog is­
prepletenog ciklusa aktivnosti bilo bi nemoguće. U ostalom, ona vrsta kom pju­
terskog m odelovanja koja izgleda sasvim prirodna ekspertu za dinamiku fluida
kad konstruiše avionsko krilo za firmu Boing ili protok kroz raketnu komoru
za Nacionalnu adm inistraciju za aeronautiku i svemir (NASA), uopšte nije na
umu m edicinskom tehničaru.
Prim er za ovo su veštački srčani ventili, koji su konstruisani i usavršava­
ni po principu pokušaja i pogreške; to su spravice od m etala i plastike koje
sada produžavaju život onima čiji su se prirodni srčani ventili pohabali u slu­
žbi. U analim a inženjerstva treba sačuvati posebno mesto za prirodni inženje­
ring srčanog ventila, za način kako ga je priroda konstruisala. To je tanka, m e­
kana, poluprovidna stvar, sačinjena od tri čašice nalik na tri majušna padobra­
na koji imaju neki svoj specijalni aranžman da se drže zajedno. Da bi u pum ­
pu zvanu srce m ogla da uđe krv, ovaj ventil mora elegantno da se skloni s pu­
ta. Ali da krv, stisnuta, ne bi jurnula i napred i unazad, padobrančići moraju
da se rašire i naglo ispreče tom pritisku, tom silovitom udaru koji se onda i
te kako čuje. To ventil mora da uradi, sveukupno, nekih dve do tri milijarde
puta, a da ne procuri i ne pocepa se. Inženjeri naše civilizacije nisu uspeli da
naprave ništa ni približno tako majstorski. Veštački srčani ventili uglavnom su
bili pozajmljeni od vodoinstalaterske tehnologije; standardne konstrukcije tipa
’kugla u kavezu’, koje su, uz velike troškove, testirane na životinjama. O gro­
man trud bio je potreban da bi se eliminisali očigledni problem i, kao što je
procurivanje i popuštanje pod naprezanjem . Malo ko je mogao predvideti ko-
Haos 305

liko će težak biti jedan dodatni, novi problem. Veštački ventil m enja obrasce
proticanja krvi kroz srce, stvara oblasti turbulencije i oblasti zaustavljanja; a
krv, kad miruje zaustavljena, stvara ugruške; ugrušak se jednog dana otkine,
zaplovi niz krvotok, doputuje u neko suženje krvnog suda, tu se zaglavi, i to
je onda moždani ili drugi udar. Upravo je nastanak ugrušaka kobno ometao
proizvodnju veštačkog srca. Tek sredinom osamdesetih godina, kad su m ate­
matičari Kurantovog instituta pri Univerzitetu Njujork primenili na ovaj pro­
blem nove računarske tehnike modelovanja, konstruktori srčanih ventila mogli
su se kvalitetnije pozabaviti istim problemom. Njihov računar pravio je 'film o­
ve’ koji su prikazivali srce u dejstvu, samo u dve dimenzije ali živopisno i ja ­
sno. Stotine tačaka, koje su prikazivale deliće krvi, strujale su kroz ventil, ras­
tezale elastične srčane zidove, vrtložile se. M atem atičari su ustanovili da srce
dodaje čitav jedan novi nivo složenosti uobičajenom problem u proticanja flui­
da. zato što je (za razliku od, recim o, avionskog krila) rastegljivo, ne ostaje
kruto dok fluid protiče nego se menja dinamički i, štaviše, nelinearno.
Još prefinjeniji, a sm rtonosniji, bio je problem aritmija. Samo u SAD sva­
ke godine od fibrilacije umre po nekoliko stotina hiljada ljudi. To je svaki put
iznenadna sm rt, ali u mnogim slučajevima poznat je okidač: blokada arterija,
koja vodi do smrti onog m išića koji treba da pumpa krv. Osim toga, upotreba
kokaina, nervni stres, a i hipoterm ija, čine da je osoba sklonija fibrilaciji. U
mnogim slučajevim a uzrok fibrilacije ostaje tajna. Kad ima pred sobom paci­
jenta koji je imao napad fibrilacije i ostao živ, lekar više voli da vidi neku od­
ređenu štetu (pa time i da sazna uzrok) nego da vidi srce koje je prividno opet
savršeno zdravo, jer statistika govori da su veći izgledi da se novi napad fi­
brilacije dogodi baš takvom , 'savršeno zdravom ’ postfibrilacionom srcu.
K lasična metafora za srce koje je zahvaćeno fibrilacijom glasi: vreća crva.
Umesto da periodično, repetitivno prolazi kroz svoju kontrakciju i opuštanje,
kontrakciju i opuštanje, i stalno tako, tako, tako - nešto sasvim drugo mu se
dogodi: srce se samo grči i previja, bez ikakve koordinacije, nemoćno da pum ­
pa m akar i malo krvi. Kod srca koje normalno pulsira, električni signal putu­
je kao koordinirani talas kroz trodimenzionalnu strukturu srca, i čim stigne do
bilo koje pojedinačne ćelije, ona se stegne (kontrahuje). Onda se ona opusti, i
to je period odm aranja, presudan za njeno zdravlje; tokom tog perioda, nem o­
guće je navesti je na novu kontrakciju. Kod fibrilantnog srca, taj električni ta­
las se raspada. Srce ne uspeva da se celo odjednom stisne, niti da se celo od­
jednom opusti.
306 • D žejms Glajk

Zbunjujuća odlika fibrilacije sastoji se u tome što mnoge pojedinačne kom ­

ponente srca nastavljaju da rade normalno i vredno. Nervni čvorići u srcu ša­
lju, u mnogim slučajevima, sasvim ispravne komande mišićima; električni sig­
nali, dakle, polaze kako treba. Ali ne svi u pravi čas. M noge ćelije, ili čak sve
ćelije, primaju te signale i stežu se baš kako treba, pa se opuštaju, čekaju na
sledeći signal, i tako dalje. Ali ne složno. Često se pri autopsiji ne vidi baš
ništa loše u tkivu takvog srca. Upravo to je navelo haosologe da pomisle da
treba gledati celinu, a ne pojedinačne deliće: jer moguće je da svi pojedinač­
ni delići rade dobro a da celina ipak fatalno otkaže. Fibrilacija je nered u jed ­
nom kom pleksnom sistemu, baš kao što su i mnogi mentalni poremećaji (i ako
imaju, i ako nemaju hem ijske korene) nered u kompleksnom sistemu.
Srce neće samo od sebe obustaviti fibrilaciju. Ta vrsta haosa je stabilna.
Samo udar elektriciteta iz aparata za ’defib’ (defibrilaciju) može vratiti srce u
ono drugo stabilno stanje, ono ranije, kad srce normalno radi. (A svaki dina-
m ičar će prepoznati taj udar kao masivnu perturbaciju.) Uopšteno govoreći, đe-
fibrilatori uspešno obavljaju taj zadatak. Ali za njihovo konstruisanje, kao i za
konstruisanje veštačkih srčanih ventila (zalistaka), bilo je potrebno mnogo lu­
tanja i nagađanja. „Oblik i jačina tog strujnog udara određivani su čisto em pi­
rijski“ , kaže A rtur T. V infri, teorijski biolog. „Naprosto nije postojala nikakva
teorija o tome. Sada se čini da neke početne pretpostavke nisu bile ispravne.
Izgleda da se konstrukcija defibrilatora može radikalno izm eniti, i da će zahva­
ljujući tom e njihova efikasnost biti mnogostruko uvećana, što bi značilo i m no­
gostruko uvećane izglede da postignu uspeh.“ Za razne druge abnormalne sr­
čane ritm ove pokušavane su terapije svakojakim lekovima, ali i to je išlo uglav­
nom na principu pokušaja i pogreške - ’jedna crna um etnost’, kako reče V in­
fri. Bez temeljitog teorijskog razum evanja dinamike srca, prognoze o tom e ka­
ko će koji lek delovati neizvesne su. „Tokom poslednjih dvadeset godina div­
no su istražene i obrađene pojedinosti o fiziologiji membrana, stekli smo pre­
cizno znanje o svim delovima tog izuzetno komplikovanog organa - srca. D a­
kle, taj bitan deo našeg posla dobro je urađen. Zanemarilo se ono drugo: sa­
gledavanje kako funkcioniše srce kao celina, kako svi ti delovi rade zajedno.“

Vinfri je poreklom iz porodice u kojoj niko nije išao na fakultet. Početak

njegove karijere, kaže on, sastojao se u nesolidnom osnovnom i srednjem obra­
zovanju. Njegov otac uzdigao se u svom biznisu, a to je osiguranje, sa samog
dna do samog vrha, postao je potpredsednik jednog osiguravajućeg društva. U
Haos • 307

tom procesu, morao je da se seli maltene svake godine u neki drugi grad, duž
cele istočne obale SAD, tako da je Vinfri pohađao sveukupno nekih petnae­
stak različitih osnovnih i srednjih škola. U njemu se razvilo osećanje da inte­
resantne stvari na ovom svetu jesu one povezane s biologijom i matematikom;
takođe i osećanje da nijedna standardna kombinacija te dve nauke ne otkriva
ono što je najinteresantnije. Zato je odlučio da ne krene standardnim putem.
Prvo je prošao kroz petogodišnje studije inženjerske fizike na Univerzitetu Kor-
nel, i diplom irao. Tu je naučio primenjenu matematiku i celu metodologiju la­
boratorijskog rada, rada sopstvenim rukama. Bio je tada spreman da dobije za­
poslenje negde u vojnoindustrijskom kompleksu. M eđutim, on se okrenuo bio­
logiji, čak je i doktorirao, nastojeći da kombinuje opit i teoriju na nove nači­
ne. Rad na toj disertaciji bio je počeo na Univerzitetu Džons Hopkins, pa je
otišao odatle zbog neslaganja s kolegama, nastavio na Prinstonu, otišao i oda­
tle opet zbog sukoba s kolegam a, i najzad dobio prinstonski doktorat ’na dis­
tanci’, kad je već držao nastavu studentima na Univerzitetu Ćikago.
Vinfri je retka vrsta mislioca u svetu biologije, čovek koji u problem e fi­
ziologije unosi jako osećanje za geometriju. Svoja istraživanja biološke dina­
mike počeo je u ranim sedamdesetim godinama ovog veka, proučavajući bio­
loške časovnike i dnevne ritmove. U toj oblasti dominirao je, po tradiciji, pri-
rodnjački pristup: jedna životinja drži se ovih ritm ova, druga onih, i tako da­
lje. Vinfri je smatrao da se dnevni ritmovi mogu istraživati i na matematički
način. „G lava mi je bila puna nelinearne dinamike, pa sam shvatio da se taj
problem može sagledati, i da ga treba sagledati, u tim kvalitativnim term ini­
ma. Niko nije pojma imao kako izgledaju mehanizmi bioloških časovnika. D a­
kle, imali ste dve m ogućnosti. Ili da čekate da biohemičari razjasne m ehani­
zam tih časovnika, a onda da pokušate izvesti neko ponašanje iz podataka o
tim m ehanizm im a, ili da odmah proučite ponašanje sa stanovišta teorije kom ­
pleksnih sistema i nelinearne i topološke dinamike. Ja sam se opredelio za ovo
drugo.“
Jednom je imao u laboratoriji mnogo kaveza s komarcima. Kao što je sva­
ki izletnik mogao pogoditi, komarči se opasno razbude svakog dana predveče.
U laboratoriji, ako se održava postojana temperatura i postojana jačina svetlo-
sti da ni dan ni noć ne bi mogli nimalo uticati na njih, pokaže se da kom ar­
či imaju unutrašnji ciklus koji ne iznosi dvadeset i četiri nego dvadeset tri ča­
sa dnevno. Posle svaka 23 časa proteklog vremena, oni navale da zuje poseb­
no jako. Ono što ih u slobodi vraća na sistem od 24 časa jeste jutarnji udar
308 • Džejms Glajk

svetlosti, koji im se svakodnevno dogodi. U suštini, on resetuje njihov interni

časovnik.
Vinfri je puštao veštačku svetlost na svoje komarce, pažljivo regulišući ko­
ličinu. Ti stimulusi su ili požurivali ili odlagali nailazak sledećeg ciklusa, a
Vinfri je beležio ta dejstva i tajming. Onda je, umesto da nagađa o biohemiji
koja je tu um ešana, analizovao podatke topološki - gledao je njihov oblik. Do­
šao je do iznenađujućeg zaključka da u toj geometriji postoji jedna singular-
nost, jedna tačka različita od svih ostalih. Razmatrajući je, Vinfri je predvideo
da samo jedan udar svetlosti, dobro odmeren i uključen baš u pravom trenut­
ku, može potpuno razbiti i taj kom arački, i svaki drugi biološki časovnik.
Iznenađujuće predviđanje, ali je opitalno potvrđeno. „Odete do komarca u
ponoć i zaspete ga određenom količinom fotona; to će isključiti njegov časov­
nik. Posle toga, on će patiti od trajne nesanice. Dremaće neko vreme, zujaće
neko vreme u bilo koje doba dana, i tako stalno. Neće se izvući iz tog stanja
sve dok ne naiđe nov udar svetlosti. U suštini vi ste tom komarcu zbunili či­
tav bioritam .“ Početkom sedamdesetih godina Vinfrijev matematički pristup
dnevnim ritm ovim a malo koga je zanimao; bilo je teško preneti te laboratorij­
ske tehnike u otvorenu prirodu, na žive vrste koje ne bi lako pristale da me-
secima čame u kavezima.
Porem ećeni bioritam čoveka posle putovanja mlaznim avionom na drugi
kraj sveta, kao i nesanica, i danas su nerešeni problemi biologije. Oba privla­
če najgore šarlatane - proizvođače kojekakvih uzaludnih pilulica i sličnih laža.
Istraživači su nagomilali znatne količine podataka o ljudskim subjektim a. Ispi­
tanici su obično bili studenti, penzioneri, ili dramski pisci s pozorišnim kom a­
dom koji moraju hitno dovršiti; dakle, oni koji su spremni za nekoliko stotina
dolara nedeljno da sede u 'vrem enskoj izolaciji’, u sobičku bez dnevne svetlo­
sti, bez ikakvih promena tem perature, bez časovnika i bez telefona. Ljudi im a­
ju ciklus spavanja i buđenja, ali isto tako i ciklus povećanja i opadanja tele-
sne temperature; oba su nelinearni oscilatori koji se, posle manjih perturbacija
(narušavanja), vraćaju u stabilno stanje. U izolaciji, bez svakodnevnog stimu-
lusa za resetovanje (ponovno nam eštanje), temperaturni ciklus sam se ustali na,
reklo bi se, oko 25 časova, s tim da je telesna tem peratura najniža za vreme
spavanja. Opiti nemačkih istraživača pokazali su da se posle nekoliko nedelja
taj ciklus rastaje od ciklusa spavanja i budnog stanja i postaje nasumičan, po­
činje da luta. Neko ostane budan po dvadeset ili trideset sati neprekidno, on­
da spava deset ili dvadeset sati. I ne samo što ispitanici ne primećuju koliko
Haos •3 0 9

Hemijski haos. Talasi koji se šire prema spolja u koncentričnim krugovima, pa čak i
spiralno, znakovi su haosa u opsežno proučavanoj hemijskoj reakciji Beluzova-Zabo-
tinskoga. Slični uzorci opaženi su u posudama sa milionima ameba. Artur Vinfri je
nagađao da su takvi talasi analogni talasima električne aktivnosti koja pravilno ili ne­
pravilno prolazi kroz srčani mišić.
310 • Džejms Glajk

se njihov ’d an ’ produžio, nego, kad im se to saopšti, čak i odbijaju da pove-

ruju. Tek sredinom osamdesetih godina eksperimentatori su počeli primenjiva-
ti na ljude Vinfrijev sistematski pristup. Počeli su s jednom starijom ženom
koja je im ala običaj da uveče veze. Dali su joj da radi taj vez pod bitno po­
jačanim svetlim a. Saopštila je da se oseća odlično, kao da vozi kabriolet. T a­
da je Vinfri prešao na istraživanje srčanih ritmova.
On sam ne bi rekao da je ’prešao’ na nešto drugo; po njegovom utisku,
ostao je na istoj temi - druga hernija, ista dinamika. Zainteresovao se naroči­
to za srce zato što se dogodilo da bespomoćno prisustvuje smrti čak dvoje lju­
di, nekog svog rođaka na letovanju i nekog čoveka na bazenu gde je Vinfri
plivao. Zašto bi ritam koji je ostajao ispravan tokom celog nečijeg života, dve
milijarde ili više otkucaja, kroz mnoge napore i opuštanja, ubrzanja i uspore­
nja, najednom prešao u nekontrolisano, smrtonosno, nedelotvorno mahnitanje?

Vinfri je sačuvao priču o sudbini jednog ranijeg istraživača, koji se zvao

Džordž M ajns i koji je 1914. godine imao 28 godina. U svojoj laboratoriji na
Univerzitetu M ak Gil u M ontrealu, Kanada, Majns je načinio spravicu koja je
mogla da upućuje u srce male, precizno regulisane električne impulse.
„Kad je zaključio da je vreme za prvi opit na ljudskom biću, M ajns je
odabrao ispitanika kojeg je mogao najlakše ubediti: sebe“ , piše Vinfri. „Те ve­
čeri, oko šest sati, domar je ušao u laboratoriju zato što mu se učinilo da unu­
tra vlada neka neobična tišina. M ajns je ležao ispod laboratorijskog radnog sto­
la, okružen iskrivljenom laboratorijskom opremom. Na njegova prsa bio je pri­
čvršćen taj aparat, slomljen. Drugi aparat, u blizini, nastavljao je da beleži Maj-
nsov neujednačen, slab puls. Umro je ne dolazeći svesti.“
Moglo se pretpostaviti da m ali, ali tačno tempirani udar električne struje
može da baci ljudsko srce u fibrilaciju; Majns je, neposredno pred smrt, do­
šao do tog zaključka. Drugi udari (elektrošokovi) mogu požuriti ili odložiti sle-
deći otkucaj srca, što podseća na ubrzavanje ili usporavanje dnevnih ritmova.
Ali između srca i biološkog časovnika celog organizma postoji razlika koja se
ne srne prevideti čak ni u najprostijem modelu: srce im a svoj karakteristični
oblik u prostoru kroz koji se talas električnih signala širi u tri dimenzije.
Ali prilična dovitljivost je potrebna da bi se doznalo kako se taj talas kre­
će. Rejmond E. Ajdeker s M edicinskog centra pri Univerzitetu Djuk pročitao je
u časopisu Naučni Amerikanac 1983. godine jedan Vinfrijev članak, i zapazio
četiri konkretne prognoze, načinjene na osnovu nelinearne dinamike i topologi-
Haos • 311

je, o izazivanju i zaustavljanju fibrilacije. Ajdeker nije stvarno verovao da su

tačne. Činilo se da su odveć spekulativne, a osim toga bile su, s gledišta jed ­
nog kardiologa, odveć apstraktne. U toku sledeće tri godine, sve četiri progno­
ze su testirane, i pokazalo se da su sve četiri tačne. Ajdeker je otpočeo usavr­
šeni program za prikupljanje bogatijih podataka, potrebnih za razvoj dinamič­
kog pristupa srcu. Bio je to, kaže Vinfri, „kardiološki ekvivalent ciklotrona“ .
Tradicionalni EKG (elektrokardiogram) daje samo najgrublje podatke - sa­
mo o jednoj dimenziji. Tokom operacije, lekar može uzeti elektrodu i prisla­
njati je na ovo ili ono m esto na srcu; na taj način može za desetak minuta do­
biti podatke sa čak pedeset ili šezdeset tačaka na tom organu, i steći svojevr­
snu kompozitnu sliku. Ali kad počne fibrilacija. ova tehnika ne pomaže, jer sr­
ce se tada ’trese’ i m enja suviše brzo. A jdekerova tehnika, koja se bitno osla­
njala na kompjutersku obradu podataka u stvarnom vrem enu, sastojala se u to­
me da. na srce namesti čak 128 elektroda, raspoređenih u mrežu koja se može
na srce navući kao čarapa na nogu. Elektrode su beležile voltažu koja stiže do
njih dok talas za talasom putuje kroz srce. Na osnovu ovoga računar je proiz­
vodio mape srca.
A jdekerova namera nije bila samo da testira tačnost Vinfrijevih teorija, ne­
go i da poboljša električne naprave za prekidanje fibrilacije. Ekipe za hitnu po­
moć uvek nose sa sobom standardni defibrilator, spreman da pošalje jak udar
jednosm erne struje kroz grudni koš pacijenta. Kardiolozi su, opitalno, razvili i
jedan mali uređaj koji se može ugraditi u telo čoveka. Uređaj se operativno
unese u grudni koš pacijenta i tu zašije. To se radi samo kod onih pacijenata
za koje se smatra da su posebno skloni fibrilaciji, iako je zasad nem oguće s
nekom velikom pouzdanošću odrediti koji pacijenti su takvi. Taj ugrađeni de­
fibrilator nešto je veći od pejsmejkera. On miruje, čeka, osluškuje puls paci­
jenta. Jednog dana, kad se ukaže potreba, deluje jednim kratkim udarom stru­
je. Ajdeker je počeo da prikuplja znanje potrebno da bi dizajniranje budućih
fibrilatora bilo u što manjoj meri igra nagađanja, a u što većoj meri nauka.

Zašto bi zakoni haosa važili za srce, koje je sagrađeno od tako neobičnog

tkiva - od ćelija koje su se povezale u vlakna, ali su ta vlakna razgranata i
isprepletena, s puno jona kalcijum a, natrijuma i kalijuma? To pitanje zbunjiva­
lo je naučnike na M ak Gilu i na Masačusetskom institutu za tehnologiju.
Leon Glas i njegove kolege Majki Gevara i Alvin Šrajer na M ak Gilu iz­
veli su jedan od najslavnijih eksperimenata u celoj kratkoj istoriji nelinearne
312 • D žejms Glajk

dinamike. Priprem ili su majušne agregate srčanih ćelija iz pilećih em briona sta­
rih sedam dana. To su bile zapravo loptice od ćelija. Prečnik svake loptice bio
je oko 0,1 mm. A ko stavite ovakve loptice u tanjirić s tečnošću i protresete
ih, one će spontano početi da pulsiraju, približno po jednom u sekundi, bez
ikakvog spoljašnjeg pejsmejkera. Pulsiranje se mikroskopom lepo može gleda­
ti. Sledeći korak bio je da se nametne drugi ritam , spolja. M akgilovci su to
uradili pomoću m ikroelektrode, staklenog štapića koji je u polurastopljenom
stanju istegnut i izvučen toliko da se sasvim istanjio. Ta ultratanka ’iglica’ od
stakla zabodena je u samo jednu ćeliju, a zatim je puštana veoma slaba stru­
ja; jačina i ritam električnih impulsa mogli su biti podešavani po želji.
Ovako su svoje nalaze sumirali u časopisu Sajens 1981: „Egzotično dina­
mičko ponašanje koje je ranije viđeno u matematičkim studijam a i u opitima
iz oblasti fizike može biti opšteprisutno i kod bioloških oscilatora koji su iz­
loženi periodičnim perturbacijam a.“ Videli su, naime, udvostručavanje perioda
- obrasce pulsiranja koji su se razgranavali (dakle, događala im se bifurkaci­
ja) ponovo i ponovo, tokom postepenog menjanja stimulusa. Za ovo ponašanje
pilećih srčanih ćelija naučnici s M ak G ila nacrtali su Poenkareove mape i kru­
žne mape. Proučavali su njihovu naizmeničnost i postojane modalitete. „M no­
gi ritm ovi, m eđusobno različiti, mogu da se uspostave između jednog stim ulu­
sa i jednog kom adića pilećeg srca“ , kaže Glas. „Upotrebom nelinearne m ate­
matike mi m ožemo veoma dobro shvatiti te različite ritm ove i njihov redosled.
U ovom trenutku, u školovanju kardiologa matematike toga gotovo da i nem a,
ali u budućnosti će ovi problemi morati da se sagledavaju m atem atički, na na­
čin kako smo ih mi sagledali.“
Z a to vreme u zajedničkom programu na Harvardu i MIT-u za razvoj
'zdravstvene nauke i tehnologije’, Ričard Dž. Koen, kardiolog i fizičar, prona­
šao je u opitim a sa psim a jedan raspon srčanog rada u kom e se jasno vidi ka­
ko se udvostučenja perioda nižu jedno za drugim. Upotrebom računarskih m o­
dela psećeg srca, oprobao je jedan plauzibilni scénario, u kom e se talasni front
električne aktivnosti razbija o pojedina ostrvca tkiva, kad na njih naleti. „То
je jasan prim er Fajgenbaumovog fenom ena“ , kaže on. „А to znači, pojave ko­
ja funkcioniše pravilno a onda, pod izvesnim uslovima, pada u haos, u rasulo.
Pokazalo se da postoje mnoge paralele između električne aktivnosti u srcu i
drugih sistema koji mogu preći u haotično ponašanje.“
Naučnici s M ak Gila takođe su se vratili starim podacim a, mnogo godina
nagom ilavanim , o svakojakim abnorm alnim ritm ovim a srčanog rada. Kod je d ­
Haos • 313

nog dobro poznatog sindroma, abnormalni, ektopični ritam pojavljuje se naiz-

m enično s norm alnim , sinusnim pulsiranjem . Glas i njegove kolege ispitali su
te obrasce, brojali su koliko im a sinusnih otkucaja između onih ektopičnih. Kod
nekih ljudi taj broj je varirao, ali je iz nekog razloga uvek bio neparan: 3 ili
5 ili 7. Kod nekih drugih ljudi, broj normalnih otkucaja uvek je bio deo sle-
dećeg niza: 2, 5 , 8 , 11...
„Ljudi su dolazili do tih čudnih numeroloških opažanja, ali objasniti kojim
m ehanizm om nastaju - to je bilo malčice teže“ , veli Glas. „Cesto u tim bro­
jevim a postoji neki tip pravilnosti, ali često i velika količina nepravilnosti, ne­
regularnosti. A to je jedna od parola u ovom biznisu: red u haosu.“
Tradicija je bila da razm išljanja o fibrilaciji idu u dva pravca. Klasična
ideja bila je da sekundarni signali za davanje ritma srcu dolaze iz nekih ab­
normalnih centara koji se nalaze negde unutar samog srčanog mišića, i koji po­
zivaju srce da radi nešto što je u suprotnosti s pravilnim ritmom. Ti majušni
centri ektopije ispoljavali bi svoje talase u nepovoljnim intervalim a, i na taj
način bi unosili haos u inače koordinirane talase kontrakcija. Istraživanja mak-
gilovaca dala su izvesnu podršku toj ideji, je r su pokazala da se celokupni ras­
pon dinamičkog nepoželjnog ponašanja može razviti iz igre između jednog eks­
ternog i jednog internog pulsa koji stiže iz samog srčanog mišićnog tkiva. O sta­
lo je, m eđutim , neobjašnjeno zašto bi se unutar srčanog m išića stvarali neka­
kvi alternativni centri za diktiranje ritma.
Drugi pristup bio je fokusiran ne na inicijaciju (započinjanje, startovanje)
električnih talasa, nego na puteve kojima talasi idu kroz geografiju srca; dru­
gim recim a, na raspored električnih provodnika u prostoru. Harvardsko-M IT-
ovski istraživači ostali su bliže toj tradiciji. Oni su ustanovili da abnorm alno­
sti u talasu, ako on putuje kratkom kružnom putanjom, mogu uzrokovati 'p o ­
novljeni ulazak’ koji će dovesti do toga da neki delovi srčanog mišića krenu
prerano u sledeći otkucaj, čim e će srce kao celina ostati bez onog mirnog in­
tervala koji je neophodan da bi pumpanje bilo i dalje koordinirano.
Forsirajući metode nelinearne dinamike, obe te grupe istraživača iskoristi­
le su saznanje da ponekad i vrlo malena promena u samo jednom parametru
- m ožda u elektroprovodljivosti tkiva, ili u ritmu kojim pristižu nove kom an­
de - m ože gurnuti dotad zdrav sistem preko nekog ruba bifurkacije, nakon če­
ga nastaje ponašanje koje je kvalitativno sasvim drugo. Našli su, štaviše, 'z a ­
jednički teren’ koji om ogućava da se leči nekoliko različitih srčanih porem e­
ćaja za koje se ranije smatralo da su između sebe nepovezani. N ajzad, Vinfri
314 • Džejms Glajk

je verovao da, iako su se usmerile različito, obe te škole, i ektopično-pulsna i

re-entri, jesu u pravu. Njegov topološki pristup sugerisao je da su te dve ide­
je zapravo samo jedna, ista.
„U dinamici su stvari obično kontraintuitivne, a ovo sa srcem nije izuze­
tak“ , kaže Vinfri. Kardiolozi su se nadali da će istraživanja jednoga dana do­
vesti do naučnih metoda za identifikovanje onih ljudi kojim a fibrilacija naro­
čito preti ; do bolje izrade ’defib’ aparata; i do proizvodnje lekova za fibrilaci-
ju. Sam Vinfri se, sa svoje strane, nadao da će sveobuhvatan, pa i m atem atič­
ki pristup ovim problem ima podstaći razvoj nečega što je u SAD tada jedva
postojalo, naime, teorijske biologije.

Danas neki fiziolozi govore čak o 'dinam ičkim bolestim a’: o neredima u
sistemu, o gubicim a koordinacije ili kontrole. Definicija takvih bolesti glasi:
„Sistemi koji normalno osciluju, prestanu to da čine, ili počnu oscilovati na ne­
ki nov, neočekivan način; a sistemi koji normalno ne osciluju, počnu oscilova­
ti.“ U ovu grupu bolesti spadaju pojedini neredi u disanju: dahtanje, uzdisanje,
Cejn-Stouksovo disanje, i apnea kod novorođenčadi - koja je u vezi sa sindro­
mom njihove iznenadne smrti. Postoje i dinamički poremećaji krvi, među ko­
je spada i jedna vrsta leukemije, u kojoj se naruši ravnoteža između crvenih i
belih krvnih zrnaca, tj. između crvenih pločica i limfocita. Neki naučnici na­
gađaju da i sama šizofrenija m ožda spada u tu kategoriju, zajedno s nekim ob­
licima depresije.
Ali, fiziolozi danas vide haos i kao zdravlje. Odavno je shvaćeno da neli­
nearnost, u mnogim procesim a povratne sprege, služi za regulaciju i kontrolu.
N ajprostije rečeno, ako je neki proces linearan, i ako ga nešto malo gurne na
jednu stranu, on će ostati takav trajno; ostaće narušen tačno za toliko. Za raz­
liku od toga, ako je proces nelinearan, i ako ga nešto gurne istom onom sna­
gom, on će posle nekog vremena uspeti da 'dođe k sebi’, da se vrati na sta­
nje u kojem je bio. Kristijan H ajgens, holandski fizičar iz sedamnaestog veka.
koji je učestvovao u pronalaženju časovnika s klatnom ali i u stvaranju klasič­
ne dinamike, naišao je pukim slučajem na jedan od slavnih primera ove vrste
regulacije; tako nam bar kaže standardna priča o tome. Hajgens je jednog da­
na primetio na nekoj polici ceo red jednakih satova s klatnim a, i sva klatna su
se njihala savršeno sinhronizovano, kao savršeno uvežban tim. Ali on je znao
da časovnici ne mogu biti baš toliko tačni. Ništa u tada raspoloživim m atem a­
tičkim opisima časovnika nije moglo objasniti to tajanstveno prenošenje reda s
Haos • 315

jednog klatna na drugo. Hajgens je pretpostavio, tačno, da se časovnici k o o r­

diniraju prenošenjem vibracija kroz drvo police. Taj fenom en, u kome se je ­
dan regularni ciklus čvrsto uklopi s nekim drugim , danas se zove uklapanje rit­
m ova ili fazno usklađivanje. O va pojava objašnjava zašto je Mesec uvek istom
stranom okrenut ka Zem lji, i, generalnije, zašto sateliti imaju sklonost da, u
nekom periodu rotacije koji je u celobrojnoj proporciji s orbitalnim periodom ,
rotiraju: 1 prema 1, ili 2 prema 1, ili 3 prema 2. Kad je ta proporcija bliska
nekom ćelom broju, nelinearnost u plimnim efektima navede satelit da ostane
'uhvaćen čvrsto’ (’lokovan’) u njoj. U elektronici ima nebrojeno mnogo prim e­
ra faznog usklađivanja. Baš fazno usklađivanje omogućava, na primer, da ra-
dio-prijem nik dobro hvata signale iako se u njihovoj frekvenciji događaju m a­
la kolebanja. Fazno usklađivanje omogućava grupama oscilatora, pa i bioloških
kao što su nervne ili srčane ćelije, da rade sinhronizovano. U prirodi postoji
zaista predivan, spektakularan prim er ovoga: u jugoistočnoj Aziji jedna vrsta
svitaca okuplja se u krošnjam a drveća kad im dođe njihov svitački period pa­
renja, a tada možete gledati kako se hiljade svitaca u istoj krošnji pale i gase
usklađeno, u fantastičnoj harmoniji, kao da se neki duh pojavljuje i nestaje.
Kod svih takvih fenom ena kontrole, od presudnog značaja je robustnost:
koliko uspešno će sistem odoleti raznim udarima, napadima spolja. Ali kod bi­
oloških sistema jednako je važno i pitanje fleksibilnosti: koliko dobro će si­
stem funkcionisati pri širem rasponu frekvencija. Fazno usklađivanje svih de-
lova u samo jedan ritam može biti robovanje, može onesposobiti sistem za pri-
lagođavanje novim uslovima onda kad oni nastanu. Organizmi moraju reago-
vati na okolnosti, koje se menjaju brzo i nepredvidljivo; nijedan srčani niti di-
sajni ritam ne bi mogao ostati ujednačeno periodičan kao što u najprostijim
m odelima jeste, a istovremeno odgovarati svakojakim drugim ritmovima i po­
našanjim a tela. Neki istraživači, među njima Ari G oldberger s Harvardske ško­
le m edicine, kažu da jedna od odlika zdravlja, zdrave dinamike, jeste takva
fraktalna struktura (kao što je grananje bronhija i bronhiola u plućima ili pro-
vodljivih vlakana u srcu) koja omogućava široki raspon različitih ritmova. Go­
voreći o argum entim a Roberta Šoa, Goldberger je napomenuo: „Fraktalni pro­
cesi asociram sa skaliranim , široko-pojasnim spektrima, informaciono su boga­
ti. U kontrastu s tim jesu periodična stanja koja imaju uzano-pojasni spektar i
koja su definisana m onotonim, repetitivnim sekvencama, čiji je informacijski
sadržaj bitno osirom ašen.“ Lečenje takvih poremećaja, sugerišu G oldberger i
neki drugi fiziolozi, može se obaviti tako što će biti proširen raspon mogućih
316 • Dzejms Glajk

H aotične harm onije. M eđuigra različitih ritm ova, na prim er radio-frekvencija ili puta­
nja planeta, stvara posebnu varijantu haosa. Na ovoj i na sledećoj stranici vidim o kom ­
pjuterske slike nekih ’a traktora’ nastalih kad se sretnu tri ritm a.
Haos • 317
318 • Džejms Glajk

H aotični tokovi. Štap provučen

kroz viskozni fluid stvara
jednostavan, talasast oblik.
Ako se povuče više puta,
javljaju se složeniji oblici.
Haos •319
320 • Džejms G lajk

ponašanja sistem a, njegova rezerva, njegova sposobnost da krstari kroz mnogo

različitih frekvencija a da ne upadne u ’žleb’ večito iste periodičnosti.
Arnold M andel, psihijatar u San Dijegu, onaj isti koji je priskočio u po­
moć Bernardu Hubermanu kad se govorilo o kretanju očiju kod šizofreničara,
ide još dalje u tvrdnjam a o značaju haosa u fiziologiji. „Da li je moguće da
jedna m atem atička patologija, a to je haos, u živom biću bude zdravlje? A da
m atem atičko zdravlje, a to je predvidljivost i diferencijabilnost tog tipa struk­
ture, bude bolest?“ M andel se haosologiji okrenuo još 1977. godine, kad je kod
nekih enzim a u mozgu ustanovio 'neobično ponašanje’ koje se jedino moglo
objasniti pomoću novih metoda nelinearne matematike. Podsticao je proučava­
nja, u tim term inim a, oscilujućih trodimenzionalnih zam ršaja m olekula belan-
čevina; umesto da crtamo statičke strukture, kaže on, trebalo bi da biolozi ta­
kve m olekule sagledaju kao dinam ičke sisteme koji su sposobni za fazne tran­
zicije. Za sam oga sebe M andel kaže da je fanatik, a kao svoje glavno polje
interesovanja označava najhaotičniji od svih organa. „U biologiji, kad ste sti­
gli u ravnotežu, to znači da ste m rtvi“ , kaže on. „Ako vas ja pitam da li vam
je mozak u ravnotežnom stanju, probajte samo da nekoliko m inuta ne mislite
o slonovim a, i biće vam jasno koliko je u ravnotežnom stanju.“
Po mišljenju Arnolda M andela, haosološka otkrića zahtevaju novi pristup
porem ećajim a kojim a se bavi psihijatrija. Po svakom objektivnom m erilu, m o­
derni biznis ’psihofarm akologije’ - upotreba lekova za lečenje svega, od ank­
sioznosti i insom nije do same šizofrenije - mora biti ocenjen kao neuspeh. Jer,
postigne se izlečenje samo vrlo malog broja pacijenata, ili se uopšte i ne po­
stigne. Najnasilnije m anifestacije mentalnih bolesti mogu se kontrolisati, ali s
kakvim dugoročnim posledicama - to niko ne zna. M andel je svojim kolega­
ma ponudio prilično jezivu ocenu o vrednosti najčešće korišćenih lekova. Fe-
notiazini, koji se daju šizofrenicim a, samo pogoršavaju njihovo osnovno bole­
sno stanje. Triciklični antidepresanti „ubrzavaju promene raspoloženja, što vo­
di do dugoročnog povećanja broja psihopatoloških povratnih epizoda.“ I tako
dalje. Jedino litijum daje ikakav stvarni medicinski uspeh, kaže M andel, i to
samo za neke poremećaje.
Po M andelovom ubeđenju, problem je tu koncepcijski. Tradicionalni m e­
todi lečenja te „najnestabilnije, dinam ičke, bezbroj-dim enzione m ašine“ jesu li­
nearni i redukcionistički. „I danas vladajuća paradigma, na kojoj se zasnivaju,
izgleda ovako: jedan gen -> jedan peptid - * jedan enzim - » jedan neurotran-
smiter - » jedan receptor —> jedno ponašanje životinje —> jedan klinički sin­
Haos • 321

drom —» jedan lek - » jedna klinička skala ocenjivanja. Ovo dom inira kod go­
tovo sveg sadašnjeg istraživanja i lečenja u psihofarm akologiji. Više od 50 tran­
sm itera, hiljade tipova ćelija, kompleksne elektrom agnetske pojave, i kontinu-
alna (štaviše, na nestabilnosti zasnovana) autonomna aktivnost na svim nivoi­
ma, od pojedinačnih proteina do elektroencefalogram a (EEC) - sve je to otkri­
veno, a ipak stručnjaci sagledavaju mozak kao da je starinska telefonska cen­
trala gde se ubadanjem jednog utikača, ručno, u jednu rupu na prednjoj ploči,
dobija jedna veza.“ Na takvu jednolinijsku predstavu, oni koji su neko vreme
bili izloženi svetovima nelinearne dinamike mogu dati samo jedan komentar:
zaista naivno! Mandel je pozivao svoje kolege da shvate tečne geom etrije (ge­
om etrije tokova) pomoću kojih se održavaju kompleksni sistemi kao što je ljud­
ski um.
M nogi naučnici počeli su da primenjuju form alizm e haosologije na istraži­
vanja u oblasti veštačke inteligencije. Na prim er, dinam ika onih sistema koji
lutaju izm eđu dva ili više slivova atrakcije svidela se naučnicima koji tragaju
za načinim a da se modeluju simboli i uspomene. Ako fizičar razm išlja o ide­
ja m a kao o regionim a sa ’čupkastim ’ (engl, fuzzy) granicam a, granicam a koje
svakako postoje ali su neuhvatljive i međusobno preklopljene, sposobne da vu­
ku k sebi kao magneti ali da ponekad i ispuste plen - prirodno je da će takav
fizičar pom isliti na atraktore u faznom prostoru. Takvi modeli imaju baš one
prave, potrebne odlike: oblasti stabilnosti, ali i oblasti nestabilnosti, kao i re-
gione s prom enljivim granicama. Njihova fraktalna struktura nudi onu vrstu
beskrajne sam oreferentnosti koja je , koliko vidim o, bitna za sposobnost um a da
stalno cveta novim i novim idejam a, odlukama, em ocijama, i svim drugim
oznakam a svesti. Sa haosologijom ili bez haosologije, svejedno - ozbiljna na­
uka o kogniciji više ne može sagledavati ljudsku svest kao statičnu strukturu.
M ora priznati da u ljudskoj svesti postoji hijerarhija skala, od onoga što se na­
lazi u jednom neuronu pa nagore; i da postoji međuigra mikroskale i m akro­
skale, dakle malih i velikih razm era, igra tako karakteristična za turbulenciju
fluida i za druge kom pleksne dinamičke procese.
Obrazac se rađa unutar bezobličnosti: to je osnovna lepota i tajna biologi­
je. Život isisava red iz okeana nereda. Ervin Šredinger, pionir kvantne fizike i
jedan od samo nekoliko fizičara koji su, kao nespecijalisti, načinili uspešne pro­
dore u razmišljanju o biologiji, ovako je to formulisao pre četrdeset godina: ži­
vi organizam im a „zapanjujući talenat da koncentriše ’mlaz reda’ na sebe, i na
taj način da izbegne svoje rasipanje u atomski haos“ . Šredingeru je, kao fizi­
322 • D iejm s Glajk

čaru, bilo jasno da se struktura žive materije bitno razlikuje od one vrste m a­
terije koju njegove kolege studiraju. Osnovna jedinica građe živih bića (tada se
još nije zvala DNK) bila je aperiodični kristal. „Mi smo se u fizici dosad ba­
vili samo periodičnim kristalima. Naš skromni um , fizičarski, nalazi da su pe­
riodični kristali veom a zanimljivi i komplikovani objekti; oni sačinjavaju jed ­
nu od najfascinantnijih i najkompleksnijih materijalnih struktura pomoću kojih
neživa priroda zbunjuje fizičara. Ali oni izgledaju prilično obično i dosadno u
poređenju s aperiodičnim kristalim a.“ Ta razlika bila je kao razlika između ta­
peta i tapiserije, između ujednačeno štampanog ponavljanja jednog istog obra­
sca i bogatog, objedinjeno zamišljenog i stvorenog um etničkog dela. Fizičari
su se osposobili tek da razumeju tapete. Nije čudo da su, do sada, tako malo
uspeli da doprinesu biologiji.
Šredingerovo gledište bilo je neuobičajeno. Svako je znao da je život kom ­
pleksna pojava puna reda: dakle, to je bio truizam. Ali reći da je aperiodičnost
izvor specijalnih odlika živih bića, to je već gledište na rubu misticizma. U
Šredingerovo doba, ni u matem atici ni u fizici nije se m ogla naći ozbiljna po­
drška za tako nešto. Nisu postojali alati za analizovanje neregularnosti kao gra-
divnog elem enta živih bića. Sad postoje.
 11.
HAOS I ONOSTRAN HAOSA
Klasifikacija konstiruenti haosa, eto šia je ovđe pokušano; ništa manje.

Herman Melvil, Mobi Dik

 Pre dvadesetak godina Edvard Lorenc je razmišljao o atmosferi, M išel
Enon o zvezdam a, Robert Mej o ravnoteži u prirodi. Benoa M andelbrot bio je
jedan nepoznati m atem atičar u IBM , M ičel Fajgenbaum bio je student na G rad­
skom koledžu N jujorka, Dojn Farm er bio je dečak koji je rastao u saveznoj
državi Novi M eksiko. Većina aktivnih naučnika im ala je ista osnovna verova-
nja o kom pleksnosti. Tih svojih verovanja držali su se tako čvrsto da nisu ni
osećali potrebu da ih iskazuju recima. Tek naknadno postalo je moguće reći
kakva su to verovanja bila i preispitati ih.
Jednostavni sistem i ponašaju se jednostavno. M ehanička sprava kao što je
klatno, ili malo električno kolo, ili imaginarna riblja populacija u ribnjaku ko­
ji je takođe samo zamišljen - ako možemo neki takav sistem redukovati na
nekoliko savršeno shvaćenih, savršeno determinističkih zakona, njihovo dugo­
ročno ponašanje biće stabilno i predvidljivo.
Kom pleksno ponašanje implicira kompleksne uzroke. Neka m ehanička ili
električna naprava koja se kom plikovano ponaša, ili neka populacija živih bi­
ća u divljini, tok nekog fluida, živi organ, mlaz čestica, oluja u atmosferi, eko­
nom ija jedne države - neki sistem, dakle, koji je vidljivo nestabilan, nepredvi­
dljiv, ili nekontrolisan, svakako mora biti pod uticajem mnogobrojnih nezavi­
snih činilaca iznutra ili nasum ičnih spolja.
Različiti sistemi ponašaju se različito. Neurobiolog koji je čitavu karijeru
utrošio proučavajući herniju ljudskog neurona a da, na kraju, nije otkrio baš
ništa o pam ćenju niti o percepciji, konstruktor aviona koji je koristio aerotu-
nele da reši aerodinamičke problem e a da nijednog trenutka nije razum eo m a­
tematiku turbulencije, ekonom ista koji analizira psihologiju potrošačkih odluka
ali ni posle toga nem a sposobnost da predvidi šire trendove - takvi naučnici
su, znajući da su kom ponente njihovih disciplina različite, smatrali da i siste­
mi sazdani od milijardi takvih komponenti moraju, naravno, biti različiti.
326 -» D iejm s Glajk

Sve to je sada izmenjeno. Proteklo je dvadeset godina, a za to vreme su

fizičari, m atem atičari, biolozi i astronomi stvorili alternativni skup ideja. Sada
znamo da jednostavni sistemi umeju da se ponašaju veoma kom plikovano. Zna­
mo da se kom pleksni sistemi ponekad ponašaju krajnje jednostavno. I, što je
najvažnije, znamo da zakoni o kompleksnosti' važe univerzalno, i da nimalo ne
mare za pojedinosti kao što je tačan sastav pojedinačnih atoma od kojih se ne­
ki sistem sastoji.
Za masu naučnika-praktičara u mnogim oblastima - čestičnih fizičara, ili
neurologa, ili čak m atem atičara - ove promene nisu odmah bile važne. Oni su
nastavili da rade na istraživačkim problem im a, svako u svojoj disciplini. Ali,
postali su svesni da postoji nešto što se zove nauka o haosu. Doznali su da je
nađeno objašnjenje za neke kom pleksne fenomene, i da je nekim drugim po­
javam a najednom zatrebalo novo, bolje objašnjenje. Naučnik koji studira he-
mijske reakcije u laboratoriji ili osmatra populaciju insekata u otvorenoj priro­
di tokom tri uzastopne godine ili modeluje varijacije u temperaturi okeana, vi­
še ne može da reaguje na pojavu neočekivanih fluktuacija ili oscilacija na onaj
uobičajeni, tradicionalni način - naim e, ignorisanjem. Za neke naučnike ova
promena značila je nevolju. Ali, čisto pragmatično gledano, znali su da se mo­
gu dobiti pare od države ili od istraživačkih laboratorija velikih privatnih predu-
zeća, za ovu pomalo matematičku vrstu nauke. Sve više njih je shvatalo da ha-
osologija nudi jedan novi pristup brdim a starih, davno nagomilanih podataka,
onome što je stavljano u fioke i prepuštano zaboravu je r su podaci bili napro­
sto 'previše nepravilni’. Sve veći broj naučnika osećao je strogu podelu izm e­
đu disciplina, podelu na 'pregrade’ za pojedinačne nauke, kao štetnu, kao spu­
tavanje. Sve veći broj njih uviđao je koliko je uzaludno studirati delove izolo-
vano od celine. Za takve istraživače, haosologija je značila i kraj redukcioni-
zma u nauci.
Neshvatanje; otpor; gnev; prihvatanje. Oni koji su se od samog početka
angažovali na promociji haosoloških ideja, imali su prilike da se nagledaju te
četiri pojave, tim redom. D žozef Ford iz Džordžijskog instituta za tehnologiju
dobro pamti kako je prošao kad je, u predavanju grupi term odinam ičara u se­
dam desetim godinam a dvadesetog veka, pomenuo da postoji haotično ponaša­
nje u Dafingovoj jednačini, koja je dobro poznati udžbenički model prostog
oscilatora podložnog trenju. Ford je smatrao da je prisustvo haosa u D afingo­
voj jednačini neobična činjenica - jedna od onih za koje znate da su istinite
iako još nigde nisu objavljene. (Tek nekoliko godina kasnije objavljena je u
Haos

Pismima revije fizike.) A li, reakcija slušalaca bila je kao da je kongresu pale­
ontologa rekao da su dinosaurusi imali perca i leteli. Svi su istog trena ’zna-
li’ da on nije u pravu.
„Kad sam to rekao? Isuse Hriste, ustali su sa sedišta, počeli su da skaču
gore-dole. Bilo je otprilike u stilu: ’Moj tata se igrao Dafingovom jednačinom ,
i moj deda se igrao Dafingovom jednačinom , i niko nikad nije video ništa na­
lik tom e što ti pričaš.’ U tim vremenima, tvrdnja da je priroda komplikovana
m ogla je naići na grdan otpor. Ali, nije mi bilo jasno zašto je taj otpor pra­
ćen tolikim neprijateljstvom .“
Udobno smešten u svojoj kancelariji u A tlanti, dok napolju zimsko sunce
polako zalazi, Ford pijucka neko gazirano bezalkoholno piće iz goleme krigle
na kojoj su blistavim bojama napisana slova C H A O S . Njegov mlađi kole­
ga Ronald Foks priča kako se preobratio u ’vem ike’ haosologije, ubrzo pošto
je kupio kom pjuter Epi II u vreme kad nijedan fizičar, ako je držao do svog
ugleda, nije hteo da zatraži da se tako nešto nabavi za njega u ustanovi gde
je zaposlen. Foks je načuo da je Mičel Fajgenbaum otkrio univerzalne zakone
koji upravljaju ponašanjem povratno-sprežnih funkcija, pa je odlučio da sasta­
vi program čić kojim bi to časkom nabacio na ekran Epia II. I tad je video ka­
ko se na ekranu sve to događa, kako se slika kreće - viljuškasta račvanja, ras-
cep dotad stabilnih linija na dve linije, pa na četiri, pa na osam; gledao je ka­
ko, onda, nadire haos sam, a posle nekog vremena iz haosa izranja, sa zapa­
njujućom geom etrijskom regularnošću, novi poredak. „M ogli ste celog Fajgen-
bauma da uradite iz početka, za dva-tri dana, na tom Eplu II“ , kaže Foks. Ra­
deći tako kao samouk na računani, uverio se, a isto tako su se uverili i m no­
gi drugi koji možda ne bi poverovali nikakvim tuđim argumentima.
Neki naučnici su se takvim programima neko vreme igrali, pa prestali.
Drugi nisu mogli odoleti promeni koja je zahvatila njih same. Foks je jedan
od onih koji su postali svesni lim itacija standardne, linearne nauke. Znao je da
je i sam, ranije, imao naviku da teške nelinearne probleme izbegne, da ih ne­
kako ostavi po strani. U praksi, fizičar je uvek na kraju govorio sebi: ovaj p ro ­
blem bi me naterao da dohvatim onu knjižurinu o specijalnim junkcijam a, a to
je poslednje što bih želeo da mi se desi, a da naredim m ašini da taj posao
uradi za m ene - e, tek to sigurno neću, ja sam i suviše sofisticiran da bih se
takvim sredstvima služio.
„Generalna slika nelinearnosti privukla je pažnju mnogih ljudi, u prvo vre­
me lagano, ali iz godine u godinu sve više“ , veli Foks. „I ko god se dobro za­
328 • D žejms G lajk

gledao u nelinearnost, ubrao je iz nje neke plodove. Sada, m a kojom naukom

da se bavite, možete pogledati stare problem e, i pronaći mesto gde se odusta­
lo zato što se pojavila nelinearnost. Sad znate kako nju treba posm atrati, sad
se tim problem im a možete vratiti.“
Ford kaže: „Ako se dogodi porast naučne aktivnosti u nekoj oblasti, to je
zato što neka skupina ljudi oseća da ta oblast nešto nudi njima - a to znači
da oni, ako modifikuju svoje istraživanje, mogu osvojiti vrlo vredne stvari. M e­
ni je haosologija kao san. Ona nudi mogućnost da čovek, ako se uključi u igru,
nađe zlatnu žilu.“
D oduše, naučnici nikako da se slože oko toga šta je, zapravo, haos.
Filip H olm s, sedobradi m atem atičar i poeta koji je preko O ksforda dospeo
na Kornel: kom plikovane, aperiodične, atraktovane orbite nekih (obično nisko-
dimenzionih) dinam ičkih sistema.
Hao Bai-Lin, fizičar u Kini, koji je mnoge papire iz istorije haosologije
prikupio u veliku referentnu knjigu: jedna vrsta reda bez periodičnosti. Osim
toga haos je i: polje naučnog istraživanja, sada u brzoj ekspanziji, dali su mu
značajne doprinose m nogi m atematičari, fizičari, hidrodinamičari, i mnogi dru­
gi. Takođe i ovo: nedavno uočena, sveprisutna klasa prirodnih pojava.
H. Brus Stjuart, primenjeni m atem atičar u Nacionalnoj laboratoriji Bruk-
hejven na Long Ajlendu: prividno nasumično rekurentno ponašanje u jednom
prostom determ inističkom (a to znači da radi kao m ehanički časovnik) m eha­
nizmu.
Roderik V. Džensen s U niverziteta Jel, teorijski fizičar koji istražuje m o­
gućnost kvantnog haosa: nepravilno, nepredvidljivo ponašanje determinističkih,
nelinearnih dinamičkih sistema.
Džejms K račfild iz 'K olektiva’ Santa Kruza: dinamika s pozitivnom ali fii-
nitnom metričkom entropijom. Prevod ovoga, s jezika m atematičarenja na nor­
malan jezik, glasio bi: ponašanje koje proizvodi informacije (pojačava m ale n e­
sigurnosti) ali ipak nije baš sasvim nepredvidljivo.
A Ford, samoproglašeni evangelista haosologije: dinamika napokon oslobo­
đena okova reda i predskazivosti... Sistem i oslobođeni da nasumično istražuju
svaku dinamičku mogućnost... Uzbudljiva raznovrsnost, bogatstvo izbora, rog
izobilja iz koga naviru sve nove i nove mogućnosti.
Džon H abard, istraživač iterativnih funkcija i beskonačnih fraktalnih divlji­
na M andelbrotovog skupa, smatrao je da za ono čime se on bavi ne valja ime
'haosologija' ili ’haos’, je r im plicira proizvoljnost. Po H abardovom uverenju,
Haos • 329

najvažnija poruka te nove nauke glasi da prosti prirodni procesi mogu proiz­
vesti veličanstvena zdanja kom pleksnosti u kojim a baš ništa nije proizvoljno.
U nelinearnosti i u povratnoj sprezi leže svi alati potrebni za enkodiranje
i izgradnju struktura nepojamno bogatih, pa čak i samog ljudskog mozga.
Po mišljenju nekih drugih naučnika, kao što je A rtur Vinfri, naziv ’haoso-
logija’ i suviše je uzan i stoga neodgovarajući za istraživanja topologije biolo­
ških sistema. Jer, taj naziv implicira proste sisteme, Fajgenbaumove mape sa
samo jednim stupnjem slobode ili Rueleove čudne atraktore koji imaju dim en­
ziju dva, ili tri, ili tri-i-nešto (razlomak). Taj haos, ta pojava s malim brojem
dim enzija, to je jedan specijalan slučaj, smatra Vinfri. Njega interesuju zakoni
m nogodim enzionalne kom pleksnosti - i uveren je da oni postoje. Jer, preveli­
ki deo kosm osa nalazi se van domašaja niskodimenzionalne haosologije.
Časopis Nejčer donosio je iz broja u broj debatu o pitanju da li klim a pla­
nete Zem lje ide za nekim čudnim atraktorom ili ne. Ekonomisti su tražili pre­
poznatljive čudne atraktore u berzanskim trendovima, ali, do danas ih ne na­
đoše. D inam ičari su se nadali da će alatima haosa moći da objasne potpuno
razvijenu turbulenciju. A lbert Libhaber, koji sada predaje na Univerzitetu Či-
kago, prim enjuje svoj elegantni stil eksperimentisanja na turbulenciju: sada pra­
vi sanduk s tečnim helijumom , hiljadam a puta veći od one kutijice koju je na­
pravio 1977. godine! Da li će takvi opiti, oslobađanje nereda u fluidim a u pro­
storu i u vrem enu, pronaći neke proste atraktore, niko ne zna. Kako reče fizi­
čar Bernardo Huberm an, „Ako biste vi prišli jednoj uskomešanoj reci i zaboli
u nju neku sondu i kazali: ’Gledajte! Ovde je niskodimenzionalni čudni atrak-
to r!’ - mi bismo svi skinuli šešire i pogledali.“
Haosologija je jedan skup ideja koje su ubedile sve te naučnike da su posta­
li članovi zajedničkog poduhvata. Bez obzira da li su fizičari, biolozi ili matema­
tičari, oni podjednako veruju da prosti deterministički sistemi umeju i te kako da
rode kompleksnost; da sistemi previše kompleksni za tradicionalnu matematiku
umeju da se ponašaju po vrlo prostim zakonima; i da je, bez obzira ko se kojom
granom nauke bavi, njihov zadatak da shvate kompleksnost samu.

„Hajde da još jednom pogledamo te zakone term odinam ike“ , pisao je

Džejms E. Lavlok, autor hipoteze o Zemlji kao Gaji. „Istina je da na prvi po­
gled zvuče kao objava na ulaznoj kapiji Danteovog pakla...“ Ali.
Drugi zakon termodinamike je jedna loša vest koja je došla iz nauke i čvr­
sto se ukopala u širu kulturu našeg doba, dakle u onu izvan nauke. Vest glasi:
330 • Džejms Glajk

sve se kreće ka neredu. Svaki proces koji konvertuje energiju iz jednog oblika
u neki drugi oblik mora izgubiti deo te energije; a taj deo se pretvara u toplo-
tu. Savršena efikasnost je nemoguća. Vaseljena je jednosmerna ulica. Entropija
se mora uvek povećavati u vaseljeni kao celini. i u svakom pojedinačnom siste­
mu u njoj. Kako god da ga iskažete. Drugi zakon termodinamike je vrsta presu­
de protiv koje nije moguće uložiti žalbu. I to je. u termodinamici, odista baš ta­
ko. Ali Drugi zakon termodinamike zaživeo je i nekim svojim posebnim živo­
tom u intelektualnim oblastima koje su daleko od prirodnih nauka, pa je primio
na sebe krivicu za raspad država i društava, za krah ove ili one privrede, za na­
diranje prostaštva u ponašanju ljudi, i za mnoge druge varijacije na temu o de­
kadenciji. Te sekundarne, metaforične inkarnacije Drugog zakona termodinamike
sada nam izgledaju naročito promašene. U našem svetu, svuda bujaju komplek­
snosti, a oni koji hoće iz prirodnih nauka da izvuku opšte razumevanje prirode,
trebalo bi da malo pogledaju zakone haosa, to bi im bilo korisnije.
N ekako, uprkos svemu, dok se kreće putanjam a svoje oseke u pravcu one
konačne ravnoteže kad će svuda postojati samo ujednačena toplotna čorba m ak­
simalne entropije (i nigde ništa drugo), vaseljena uspeva da stvori zanimljive
strukture. Fizičari koji su dublje porazmislili o zakonima term odinam ike, sada
priznaju da ih veom a uznem irava pitanje, kako reče jedan od njih, „kako je
moguće da besciljni tokovi energije, kao nekakva bujica, nanesu život i inteli­
genciju u ovaj svet“ . Da bi nevolja bila još mnogo veća, pojam entropije ve­
oma je klizav, može se razumno dobro definisati za term odinamičke svrhe tamo
gde je stvarno, bukvalno reč o toploti i o temperaturi, ali đavolski je teško od­
rediti šta je zapravo entropija kao m era nereda. Fizičarim a je dovoljno teško
da izmere i stupanj reda ili nereda u vodi: ona se može zalediti, pa da vidite
kako su sređeni kristali koji tu nastaju, iako je toplota oticala, sve vreme iz­
m icala iz sistema. Ali term odinam ička entropija bedno i jadno propada ako je
pokušate upotrebiti kao meru za sređenost ili bezobličnost kod am inokiselina,
mikroorganizam a, biljaka i životinja koje se same reprodukuju, ili kod kom ­
pleksnih inform acionih sistema kao što je mozak. N em a sumnje da ta ostrvca
reda i poretka, koja stalno evoluiraju, moraju biti (i jesu) podvrgnuta dejstvu
svih zakona term odinamike, pa i Drugog. Ali oni zakoni koji su važniji, oni
kreativni, nalaze se negde dru gde.
Priroda stvara obrasce. Neki od njih su sređeni u prostoru ali nesređeni u
vremenu; neki, obratno, nesređeni su prostorno ali su vremenski sređeni. Neki
obrasci su fraktalni, imaju strukture koje su samoslične na različitim skalama.
Haos 331

Druge strukture vode ka raznim postojanim stanjim a, ili oscilujućim. Form ira­
nje obrazaca postalo je grana fizike, a takođe i grana nauke o materijalima;
ono dopušta naučnicima da modeluju agregiranje čestica u grozdove, razlomlje-
no širenje električnih pražnjenja, i porast kristala u ledu ili u legurama m eta­
la. Dinam ika toga izgleda tako je bazična - to su samo oblici, koji se menja-
ju u prostoru dok vreme protiče - ali. tek sada su na raspolaganju alati za nje­
no stvarno razumevanje. Sada nije neozbiljno pitati nekog fizičara: zašto je sva­
ka pahuljica snega drugačija?
K ristalići leda stvaraju se u uskomešanom vazduhu i pri tome se dešava
ono proslavljeno mešanje simetrije i slučajnosti, nastaje ona specijalna lepota
neodređenosti koja mora da se razgrana u šest krakova. Dok se voda zam rza­
va, kristalići opružaju iz sebe vrhove, šiljke zapravo, u raznim pravcima. Ti vr­
hovi rastu, njihove granice postaju nestabilne, a iz bočnih neravnina počinju da
izrastaju novi šiljci. Snežne pahuljice nastaju po matem atičkim zakonima izu­
zetno prefinjenim ; pokazalo se da je nemoguće tačno predvideti koliko brzo će
jedan vrh rasti, koliko će uzan biti, i koliko često će se razgranavati. G enera­
cije naučnika uložiše ogroman trud skicirajući i katalogizirajući svakovrsne
obrasce pahuljica: pločaste i stubaste, kristale i polikristale, iglice i dendrite.
Stručni članci o ovome posm atrali su formiranje kristala kao stvar klasifikaci­
je, je r se nije imao bolji pristup.
Sada je poznato da rast vrhova pahuljice, koji se zovu dendriti, jeste viso-
konelinearni problem nestabilnih slobodnih granica, a to znači da modeli mo­
raju da prate trag jedne krivudave granice koja se stalno 'm igolji’ i dinamički
menja. Kad proces zaleđivanja ide od spolja ka unutra, kao, na prim er, kad če­
tvrtastu limenu posudu punu vode ostavimo u zam rzivač, granica između čvr­
stog i tečnog stanja obično ostaje stabilna i glatka, a brzinu njenog napredo­
vanja kontroliše uglavnom samo sposobnost zidova posude da izvlače toplotu.
A li, kad se kristal očvršćava od nekog početnog, malenog jezgra, od ’sem ena’,
prema spolja - a tako raste snežna pahulja, koja grabi i zadržava molekule vo­
de dok pada kroz vazduh preopterećen vlagom - proces postaje nestabilan. Čim
neki delić te granice isprednjači makar i samo malo u odnosu na svoje ’kom-
šije’, odmah stiče znatnu prednost jer privlači mnogo više m olekula i zato ra­
ste mnogo brže; to je poznato kao ’efekat grom obrana’. A s tog novog šiljka
uskoro se rašire nove grane, a onda grančice.
Jedna od teškoća u modelovanju pahuljice sastojala se u tome što je tre­
balo ustanoviti koje fizičke sile su u tom procesu značajne, a koje možemo
332 • Džejms Glajk
Haos • 333

bezbedno ignorisati. Najvažniji deo, kao što naučnici odavno znaju, jeste difu­
zija toplote, koja se oslobađa kad se voda zamrzava. Ali fizika toplotne difu­
zije ne m ože u celosti objasniti obrasce koje istraživači vide kad gledaju pa­
hulje pod mikroskopom ili ih gaje u laboratoriji. U novije vreme, nađen je na­
čin da se u kompjuterski model pahulje ugradi još jedna sila: površinski na­
pon. U srcu tih novih m odela nalazi se ono što je suština haosa: naim e, deli­
katna ravnoteža između sila stabilnosti i sila nestabilnosti, moćna međuigra si­
la u atomskim razmeram a i sila u ljudskim svakidašnjim razmerama.
D ifuzija toplote teži da stvori nestabilnost, a površinska napetost, za razli­
ku od toga, teži da stvori stabilnost, jer ona vuče vodu ka sebi i nastoji da je
uravni, da stvori površine koje će biti glatko napete, kao zidovi mehura sapu­
nice. M ora se platiti određena cena, u energiji, da bi se napravili neravni zi­
dovi. Kako će se te dve težnje izbalansirati, zavisi i od veličine kristala. D ifu­
zija je pretežno proces koji se dešava u velikim razm eram a, makroskopski, dok
je površinski napon najjači u mikrorazmeram a.
Po tradiciji, naučnici su smatrali da se površinski napon, zato što je to ta­
ko malena sila, može zanem ariti. Ali, ne može. Sada je dokazano da se pre­
suda o izgledu jedne pahulje donosi baš u najmanjim razmeram a; na vrlo m a­
loj površini, koja je beskrajno osetljiva na molekularnu strukturu one supstan-
ce (na prim er, vode) koja se stvrdnjava. U slučaju zamrzavanja vode, to jest
nastanka vodenog leda, prirodna sim etrija molekula H 20 znači unapred ugra­
đenu sklonost ka šestokrakim oblicima. Na svoje iznenađenje, naučnici su usta­
novili da mešavina stabilnosti i nestabilnosti uspeva da pojača tu mikrosklo-
nost, pa zato i nastaju fraktalne rešetke i čipke od leda, koje i jesu pahulja.
M atem atiku ovoga nisu dali meteorolozi nego teorijski fizičari, a uz njih i m e­
talurzi, koji su u tome našli neki svoj interes. U m etalim a, m olekularna sim e­
trija je sasvim drugačija, pa su drugačiji i kristali; a baš kristalizacija određu­
je snagu legura. M atem atika je, međutim, ista: zakoni stvaranja obrazaca su
univerzalni.
Osetljiva zavisnost na inicijalne uslove ne služi da uništava, nego da stva­
ra. Dok rastuća pahulja pada ka zemlji, što obično potraje oko sat vremena,
njeni vrhovi u svakom trenu čine određene izbore, naime, opredeljuju se za ne-

Grananje i gomilanje. Proučavanje stvaranja šara, podstaknuto fraktalnom matemati­

kom, povezalo je prirodne šare poput električnog pražnjenja sličnog munji i simulira­
no pridruživanje čestica koje se nasumično kreću (umetak).
334 • Džejms Glajk
Haos • 335

Ravnoteža stabilnosti i nestabilnosti. Kad se tečnost kristališe, stvara rastući izdanak

(prikazan na fotografiji sa višestrukom ekspozicijom) čije granice postaju nestabilne,
pa iz njih izrastaju izdanci sa strana (levo). Kompjuterske simulacije ovog finog ter-
modinamičkog procesa oponašaju sliku prave pahuljice (gore).
336 • D žejms Glajk

ku od m ogućnosti; a njihovo opredeljivanje veoma osetljivo zavisi od faktora

kao što su tem peratura, vlažnost, i prisustvo nečistoća u atmosferi. Šest krako­
va jedne pahulje, udaljeni jedan od drugog samo po neki m ilimetar, osećaju
istu tem peraturu, a pošto su zakoni rasta čisto determ inistički, nastaje sim etri­
ja maltene savršena. Ali priroda turbulentnog vazduha je takva da će dve pa­
hulje, m akar da su u jednom trenutku najbliže kom šinice, posle izvesnog vre­
mena krenuti sasvim različitim putanjam a. Konačni izgled pahuljice je zabele-
ška o celoj njenoj istoriji, pa i o vremenskim uslovima koji su se oko nje ne­
prestano pomalo menjali. Ukupan broj mogućih kom binacija lako bi mogao bi­
ti beskonačan.
Fizičari vole da kažu kako su pahulje neravnotežne pojave. One su proiz­
vod neravnoteže u protoku energije iz jednog komada prirode u drugi. Taj tok
preobrati jednu graničnu liniju u šiljak, a šiljak se razgrana i proširi bogato, u
kompleksnu m režastu strukturu koja nije (baš tačno takva) nikada ranije posto­
jala na ovom svetu. Naučnici su otkrili takve zakone nestabilnosti, ustanovili
su da se oni podvrgavaju univerzalnim zakonima haosa, i uspeli to da prime-
ne na mnogo problem a u raznim oblastim a fizike i hernije; svi su izgledi da
je biologija na redu. Dok gledaju sim ulacije snežno-pahuljičnih dendrita kako
rastu na ekranu, naučnici pom išljaju, m ada možda tek izdaleka, na alge, ćelij-
ske zidove, na organizme koji pupe i razdvajaju se.
Od m ikroskopskih čestica do svakodnevne složenosti, mnoge putanje sada
su, po svemu sudeći, otvorene za naučni rad. U matematičkoj fizici, bifurkaci-
ona teorija Fajgenbaum a i njegovih kolega značajno je napredovala u SAD i
Evropi. U apstraktnim dom enim a teorijske fizike naučnici osm atraju nove te­
m e, kao što je nerešeno pitanje kvantnog haosa: da li kvantna m ehanika dopu­
šta one iste pojave haosa koje vidim o u klasičnoj mehanici? D a bi studirao po­
krete u tečnostim a, Libhaber gradi svoju ogromnu posudu s tečnim helijumom ,
a za to vreme Pjer Hohenberg i G inter Alers studiraju čudnovate oblike putu­
jućih konvekcionih talasa. U astronom iji, haosolozi koriste neočekivane gravi­
tacione nestabilnosti da objasne poreklo m eteorita - na prvi pogled neobjašnji­
vo ’katapultiranje’ svemirskog kam enja iz orbita koje su bile daleko iza M ar­
sa. Fizika dinamičkih sistema koristi se i za objašnjavanje ljudskog im unitet­
nog sistema, koji se sastoji od mnogo m ilijardi komponenti i koji im a sposob­
nost učenja, pam ćenja i prepoznavanja obrazaca; na isti način studiraju i evo­
luciju, nadajući se da će otkriti univerzalne mehanizme adaptacije. Oni koji pra­
ve te m odele, sad brzo prepoznaju strukture koje su replikanti sebe samih u
H aos • 337

drugim razm eram a, i koje se međusobno takm iče, tako da samo najjače osta­
ju - a to znači evoluciju i prirodnu selekciju.
„Evolucija je haos s povratnom spregom“ , kaže D žozef Ford. Vaseljena je
jedna velika nasum ičnost i jedno veliko stropoštavanje ka potpunom rasulu, da.
Ali nasum ičnost koja se usmeri može proizvesti zaprepašćujuču novu složenost.
Kao što je Lorenc odavno ustanovio, rasipanje i rasulo su tajni agenti poretka.
„Bog se kocka s vaseijenom “ , kaže Ford, parafrazirajući proslavljenu tvrd­
nju Alberta Ajnštajna da Bog to ne čini. „Ali u kockicam a koje Bog baca skri­
veni su mali tegovi ponegde. Kockanje mu jeste nam ešteno. Glavni zadatak fi­
zike danas jeste da ustanovi kako se u tom kockanju događa ’prevara’, i da te
nam eštenosti iskoristi za naše ciljeve.“

Ovakve ideje pomažu da se zajednički naučni napor ljudskog roda pomi­

če napred. Ali ne bivaju uvek lako prihvaćene. Za mnoge naučnike, nauka je
pre svega ono što oni pouzdano i stalno obavljaju na svom radnom mestu. Tek
kad u nekoj laboratoriji tradicionalni načini rada posrnu; kad ’norm alna’ nau­
ka om ane, kao što to Tomas Kun opisuje; kad neka oprema odbije da dâ one
rezultate koji se od nje očekuju; tek tada „profesija ne može više ignorisati
anom alije“ . Tog trenutka u toj naučnoj sredini ideje haosologije bivaju prihva­
ćene, naprosto zato što postane nemoguće ne prihvatiti ih.
Svaka oblast nauke im a svoje primere za ovo. U ekologiji je postojao Vi-
lijem M. Šefer, koji je školovanje dovršio kao poslednji učenik velikog nauč­
nika Roberta M akartura, doajena te nauke u pedesetim i šezdesetim godinama
dvadesetog veka. M akartur je izgradio jednu koncepciju prirode čvrsto zasno­
vanu na pojmu prirodne ravnoteže. Njegovi modeli polazili su od pretpostav­
ke da ravnoteža postoji, da će postojati i dalje, i da će populacije biljaka i ži­
votinja ostajati negde u blizini svojih ravnotežnih iznosa. Za M akartura. rav­
noteža u prirodi imala je neki, m altene, moralni kvalitet: prikriveno je sugeri-
sao da u prirodi treba da vlada ravnoteža, zato što će se onda najefikasnije ko­
ristiti svi raspoloživi izvori hrane, a najmanje će se hrane bacati; priroda će,
prepuštena sama sebi, raditi ono što je opravdano i dobro.
Dve decenije kasnije, Makarturov poslednji student uvideo je da ekologija
zasnovana na osećaju ravnoteže mora propasti. Tradicionalni modeli se ruše za­
to što ih je izdala njihova pristrasnost u korist linearnosti, pristrasnost od po­
četka ugrađena u njih. Priroda je kudikamo zamršenija. Šefer sada vidi haos
svuda, haos koji „oduševljava ali pomalo i preti“ . Haosologija može potkopati
338 • D iejm s Glajk

čak i najtemeljitije postavke ekologije, govori on svojim kolegama. „Ono što u

ekologiji danas važi za temeljne koncepte, razvejaće se kao izmaglica pred gne-
vom oluje - a to je, u ovom slučaju, silovito razmahana oluja nelinearnosti.“
Šefer je pomoću čudnih atraktora istraživao epidemiologiju dečjih bolesti
kao što su dve vrste malih boginje, varičele i rubeole. Prikupio je podatke pr­
vo iz Njujorka i Baltimora, zatim iz Aberdina (u Škotskoj), pa iz cele Engle­
ske i iz Velsa. N apravio je dinamički model epidemije, nalik na klatno koje
stalno gubi energiju zbog trenja ali mu spoljašnji motor stalno i pridodaje ener­
giju. M otor koji gurne klatno predstavlja, svake godine, lako širenje infekcije
između dece u učionici, kad posle letnjeg raspusta škola ponovo počne. 'T re­
n je’ se sastoji u prirodnoj otpornosti te iste dece. Šeferov model predskazuje
upadljive razlike u ponašanju te dve zarazne bolesti. Trebalo bi da varičele va­
riraju periodično, a rubeole haotično. Podaci pokazuju, gle čuda, tačno to što
Šeferov model predviđa. Tradicionalnom epidemiologu čini se da su varijacije
rubeola (iz godine u godinu) neobjašnjive - čista nasum ičnost, naprosto ’šum ’
i ništa drugo. Šefer ih je rekonstruisao u faznom prostoru i pokazao da se kre­
ću za jednim čudnim atraktorom čija je fraktalna dimenzija približno 2,5.
Šefer je izračunao i eksponent Ljapunova i nacrtao Poenkareove mape.
„Što je još važnije“ , kaže Šefer, „kad gledate slike, pravilnost iskače ka vama,
odmah je vidite i uzviknete: ’Bože, pa to je to isto!’“ Iako je taj atraktor ha-
otičan, izvesna predvidljivost postaje moguća, zbog njegove determinističke pri­
rode. Posle godine s mnogo rubeola, nailazi nagli ’slom ’ te bolesti, ona mal-
tene iščezava. Posle godine u kojoj je broj obolele dece bio osrednji, nivo će
se samo malo povećati ili smanjiti. Najveća nepredvidljivost je posle godine u
kojoj je bilo veoma malo obolelih. Šeferov model predvideo je tačno kako će
se situacija menjati ako se, programima masovne vakcinacije, bitno poveća 'tre ­
n je’ tog klatna. Ove posledice standardna epidemiologija nije uopšte mogla
predviđati.
Ideje haosologije šire se kod pojedinih ličnosti ili grupa u nauci različitom
brzinom i iz različitih razloga. Šefera je, kao i mnoge druge, prelaz iz tradici­
onalne nauke u haosološki svesnu nauku zahvatio neočekivano. Šefer je bio sa­
vršena m eta za propovedničke molećive reči Roberta Meja godine 1975; ali on
je taj Mejov tekst pročitao i odbacio. Smatrao je da su m atem atičke ideje ne-
realističke za ono polje na kome ekolog-praktičar radi. Znao je, mada je to
čudno reći, previše ekologije da bi mogao shvatiti šta Mej hoće da kaže. To
su mu jednodim enzionalne mape, mislio je Šefer - kakve veze mogu one im a­
Haos • 339

ti sa sistem im a koji se kontinualno menjaju? Onda mu je neki kolega rekao;

„Čitaj Lorenca.“ Ali Šefer je tu referencu zapisao na nekom listiću hartije i ni­
kada se nije potrudio da krene za tom naznakom.
Nekoliko godina kasnije Šefer je stanovao u pustinji, blizu grada Taksona
u Arizoni; leta je provodio u planinama Santa Katalina severno od tog grada,
a one su ostrva suvog šiblja i makije, što se naziva ’čaparel’; tu je samo ve­
lika vrućina, u vreme kad se na dnu pustinje čovek maltene ’peče’ od jare.
M eđu tim suvim žbunićim a, u junu i julu, posle prolećne sezone cvetanja a pre
letnjih kiša, Šefer i njegovi studenti četvrte godine pratili su populaciju pčela
i različitih sorti cveća. Taj ekološki sistem, koji je iz godine u godinu veoma
varirao, bilo je lako meriti. Šefer je prebrojavao pčele iznad svakog žbunića,
vadio pipetom polen iz cvetova da bi izmerio koliko ga ima, analizovao po­
datke matem atički. Bumbari su u kompeticiji s medonosnim pčelama, a one sa
'pčelam a drvodeljkam a’; Šefer je načinio ubedljiv model da bi objasnio fluk­
tuacije u njihovim populacijama.
Godine 1980. uvideo je da nešto nije u redu. Njegov model je krahirao.
Ključni igrač na terenu bilo je nešto što je on prevideo: mravi. Neke kolege
mislile su da je slom m odela nastao zbog neuobičajenog vremena tokom zime;
drugi, zbog letnjeg. On sam pokušao je da komplikuje svoj model, dodajući
mu nove varijabilne faktore. Ali bio je duboko osujećen. Među studentim a se
pričalo da je rad sa Šeferom u toku leta na 1.500 metara nadm orske visine ve­
om a težak. Onda se sve preokrenulo. Pukim slučajem dobio je preprint foto­
kopije jednog stručnog članka o hem ijskom haosu u nekom komplikovanom la­
boratorijskom opitu, i stekao utisak da je autore mučio isti problem kao nje­
ga: nem ogućnost m onitorisanja nekoliko desetina reakcionih proizvoda u je d ­
noj posudi odgovarala je nemogućnosti monitorisanja nekoliko desetina živih
vrsta u planinam a Arizone. Pa ipak. ti hemičari su postigli uspeh a on je tr-
peo neuspeh za neuspehom. Pročitao je kako su rekonstruisali fazni prostor.
N apokon je pročitao i Lorencove radove, pa radove Jorka, i drugih. U niverzi­
tet Arizone odlučio se da bude sponzor za jednu seriju predavanja pod zajed­
ničkim naslovom 'R ed u haosu’. Došao je i Hari Svini, majstor u objašnjava­
nju eksperimenata. Objasnio je taj hemijski haos, prikazao slajd odgovarajućeg
čudnog atraktora, i napomenuo: „Ovo su stvarni podaci.“ Ledeni trnci pošli su
uz Šeferovu kičmu.
„N ajednom sam znao šta mi je sudbina“ , veli Šefer, Predstojala mu je slo­
bodna godina. Povukao je svoj zahtev da ga finansira Nacionalna fondacija za
340 « Džejms Glajk

nauku i um esto toga podneo molbu fondaciji Gugenhajm. G ore u planinam a,

znao je , mravi su se menjali pri svakoj promeni godišnjeg doba. Pčele su le-
tuckale i lebdele u svom dinamičkom zujanju. Oblačići su hitali preko nebesa.
On više nije mogao raditi na onaj stari način.