/4 s š 00^6^5

\
I
 NARODNA
ENCIKLOPEDIJA
SRPSKO-HRVATSKO-SLOVENAČKA

I. KNJIGA
TISAK : ZAKLADA TISKARE NARODNIH NOVINA (ZAGREB, FRANKOPANSKA ULICA BROJ 26>
ZA TISKARU ODGOVARA: Dr. JANKO HČRER (ZAGREB, PRILAZ ĐURE DEŽELIĆA BROJ 2>
P rof . st . stanojević
m. Bp.ifjia

NARODNA
ENCI KLOPEDIJ A
SRPSKO-HRVATSKO-SLOVENAČKA

I. KNJIGA
A—H

IZDAVAČ:
BIBLIOGRAFSKI ZAVOD D. D. ZAGREB, GUNDULIĆEVA 29
ZASTUPA DR- VLADIMIR PRESTINI, MOŠINSKOGA' 18
 SVA PRAVA PRIDRŽANA
POSEBNA SU OTŠTAMPAVANJA IZ NARODNE ENCIKLOPEDIJE ZABRANJENA
LISTOVII ČASOPISI MOGU PREŠTAMPAVATIIZ NARODNE ENCIKLOPEDIJE ČLANKE
DO TRI STUPCA, SA NAPOMENOM, DA JE TO UZETO IZ NARODNE ENCIKLOPEDIJE
 Saradnici
Albrecht Fran (F. A.), urednik Lju-
bljanskog Zvona — Ljubljana.
Alimpić Dušan (D. A.), načelnik
Ministarstva Unutr. Djela — Beo-
grad.
Anastasijević Drag. Dr. (D. An.),
prof. Univ. — Beograd.
Andrić Nikola Dr. (N. A.), pomoć-
nik ministra Prosvjete — Beograd.
Antula Milan (M. An.), sekretar Mi-
nistar. Trg. i Ind. — Beograd.
Aranđelović Drag. Dr. (D. Ar.),
prof. Univ. — Beograd.
Avramović Mihajlo (M. A.), upra-
vnik Glavnog Saveza Zemljorad-
ničkih Zadruga — Beograd.
Avramović Ranisav (R. A.), po-
moćnik mihistra Saobraćaja1 —
Beograd
Bazala Albert Dr. (A. Baz.), prof.
Univ. — Zagreb.
Belić Aleksandar Dr. (A. B.), pro-
fesor Univ. — Beograd.
Belić Vladimir (V. "B.), brigadni
đeneral — Beograd.
Bosanac Stjepan Dr. (S.v Bos.),
rektor Više Pedagoške Škole —
Zagreb.
Bošković Stevan (S. B-ć.), brigadni
đeneral — Beograd.
Bučar Franjo Dr. (F. B.), profesor
— Zagreb.
Bulat Petar Dr. (P. B.), profesor
Univ. — Zagreb.
Burmazović Stevan (S. B.), inspek-
tor Ministar. Građevina — Beo-
grad.
Cvijić Jovan Dr. (J. C.), profesor
Univerziteta — Beograd.
Cajkanović Veselin Dr. (V. Č.),
prof. Univ. — Beograd.
Corović Vlad. Dr. (V. Ć.), profesor
Univerziteta — Beograd.
Deroko Eugen (E. D.), načelnik
Ministar. Saobraćaja — Beograd.
Deželić Stanko Dr. (S. D.), profesor
— Zagreb.
Dimitrijević Dragutin (D. D.), ge-
neralni direktor Ministar. Pošta i
Telegrafa — Beograd.
Dobronić Antun (A. D.), profesor
Muzičke Akademije — Zagreb.
Drobnjaković Borivoje Dr. (B. D.),
kustos Etnograf, Muzeja — Beo-
grad.
Džonić Uroš (U. Dž.), bibliotekar
Univ. Biblioteke — Beograd.
Fancev Franjo Dr. (F. F.), ravnatelj
Sveuč. Knjižnice — Zagreb.
Filipović Milenko (M. F.), profesor
— Sarajevo.
Frangeš Oton Dr. (O. F.), profesor
Univ. — Zagreb.
Gangl Engelbert (E. G.), savjetnik
— Ljubljana.
Gavrilović Bogdan Dr. (B. G.),
prof. Univ. — Beograd.
Glonar jože Dr. (J. G.), biblio-
tekar — Ljubljana.
Grafenauer Ivan Dr. (I. G.), pro-
fesor — Ljubljana.
Grivec Fran Dr. (F. G.), profesor
Univ. — Ljubljana.
Grujić Radoslav Dr. (R. G.), pro-
fesor Univ. — Skoplje.
Hadži Jovan Dr. (J. H.), profesor
Univ. — Ljubljana.
Hadžić Osman (O H.), načelnik Mi-
nistarstva Unutr. Djela — Beo-
grad.
Hauptman Ljudmil Dr. (Lj. H.),
prof. Univ. — Ljubljana.
Hausler Antun (A. H.), šef Kata-
stralne Reambulacije — Zagreb.
Ibrovac Miodrag Dr. (M. I.), pro-
fesor Univ. — ;Beograd,
Iveković Ćiril (Ć.J.), profesor Vi-
soke Tehničke Škole — Zagreb.
Ivić Aleksa Dr. (A. I.), profesbr
Univ. — Subotica.
Jelenić Julijan Dr. (J. J.), profesor
Univ. — Zagreb.
Joksimović Hranislav Dr. (H. J.),
liječnik — Beograd.
 Jorgović A leksandar (A. J.), pro- N enadović Laza Dr. (L. N.), do-
fesor Učiteljske Škole — Beograd. cent Univ. Beograd
Jovanović Milan (M. J.), načelnik Novak Viktor Dr. (V. N.), prof.
Ministar. Poljoprivrede i Voda — Univ. — Beograd.
Beograd. Njegovan V ladim ir Dr. (V Nj )
Jovanović Slobodan (S. |.), prot. prof. Visoke Tehničke Ško’le —
Univ. —• Beograd. Zagreb.
Jovanović V asilije Dr. (V. J.), Odavić Rista (R. O.), arhivar Dr-
Ministar Poljoprivrede — Beograd' žavne Arhive — Beograd.
Jurić Stjepan (S. J-ć.), profesor Olić Ljubiša Dr. (Lj. O.), sekretar
Univ. — Zagreb. Mimstarstva Trgov. i Ind. — Beo-
K argačin Celestin (C. K.), inspektor grad.
Ministar. Trg. i Ind. — Beograd. P an tić Dušan Dr. (D. Pan.), in-
Kidrič Fran Dr. (F. K.), prof. Univ. spektor Ministarstva Trg. i Ind
- Ljubljana. — Beograd.
Knežević L azar (L. K.), direktor Paulova M ilada Dr. (M. P-a.), do-
gimnazije — Beograd. cent Univ. — Prag.
Kos Milko Dr. (M. Kos.), docent Pavičić Slavko Dr. (S. P-ć.), advo-
Univ. — Beograd. kat — Zagreb. v
Kosić Mirko Dr. (M. K-ć.), sekretar Perić Zivojin (Ž. P.), profesor
Trg. Komore — Novi Sad. Univ. — Beograd.
K ostrenčić Marko Dr. (M. K.), Petković Vlad. R. Dr. (V, P-ć.),
prof. Univ. — Zagreb. prof. Univ. —- Beograd.
K ošanin N edeljko Dr. (N. K.), prof. Petrović Mih. Dr. (Mi P.), sanitetski
Univ. — Beograd. brigadni đeneral — Beograd.
Kovačić Fran Dr. (F. K-ć.), prof. Petrović Mih. Dr. (M. P-ć.), prof.
__ Univ. — Maribor. Univ. — Beograd.
Korbler Đuro Dr. (Đ. K.), profesor Petrović Veljko (V? P.), inspektor
Univ. — Zagreb. Ministarstva Prosvjete — Beo-
Kukić Sava (S. K.), generalni di- grad.
rektor Carinske Uprave — Beo- P ilar M artinJM . P-r.), prof. Visoke
grad. Tehničke Škole — Zagreb.
L aksa V ladim ir (V. L.), general Polić L adislav Dr. (L. P.), profe-
— Zagreb. sor Univ. — Zagreb.
L azarević P e ta r (P. L.), pukovnik P oljan ac Leopold Dr. (L. P-c.),
— Beograd. prosv. referent — Maribor.
M anojlović vK osta (K. M.), prof. Popović D obrosav Dr. (D. P-ć.),
Muzičke Škole — Beograd. narodni poslanik — Beograd.
M antuani Josip Dr. (J. M.), direk- Popović D ušan Dr. (D. P.), asistent
tor Muzeja — Ljubljana. Univ. — Beograd.
M arković B ran. (B. M-ć.), direktor Popović Đ oka Dr. (Đ. P.), sekretar
konzul. odjeljenja Ministar. Ino- Lige Naroda — Ženeva.
stranih Djeia — Beograd. Popović M ilorad Dr. (M. Pop.),
Matić Svet. (S. M.), pomoćnik uprav. prof. Univ. — Beograd.
Narod. Biblioteke — Beograd. Popović Miloš Dr (M. P-p-ć.),
Melik Anton Dr. (A. M.), profesor liječnik — Beograd.
— Ljubljana. Popović Relja Dr (R. P.), prof.
M ilenović Miomir (M. M.), urednik Univ. — Beograd.
Politike — Beograd. Popović Vasilj Dr. (V-lj. P.), pro-
M iljković B ranislav (B. M.), prof. fesor Univ. — Beograd.
r Beograd. Predić S vetislav Dr (S. P.), vice-
M odestin Josip Dr. (J. M-n.), pro- direktor Prometne Banke — Beo-
fesor — Zagreb. grad.
Nedić Milan (M. N-ć.), profesor — P relo g Milan Dr. (M. P-g.), pro-
Beograd. fesor Univ. — Zagreb.
N enadić Đuro Dr. (Đ. N.), prof. P restin i V ladim ir Dr. (V. Pr.),
Univ. — Zagreb. profesor — Zagreb.
 Prijatelj Ivan Dr. (I. P.), profesor
Univ. — Ljubljana.
Prodanović Jaša (J. P.), profesor
— Beograd.
Protić Ljubomir (Lj. P.), direktor
Ženske Učiteljske Škole — Beo-
grad.
Račić Božo (B. R.), direktor Zanat-
lijske Škole — Ljubljana.
Radivojević Todor (T. R.), po-
moćnik ministra Prosvjete — Beo-
grad.
Radojčić Nikola Dr. (N. R.), pro-
fesor Univ. — Ljubljana.
Radovanović Vojislav Dr. (V. R.),
prof. Univ. — Zagreb.
Ramovš Fran Dr. (F. R.), profesor
Univ. Ljubljana.
Rešetar Milan Dr. (M. R.), profesor
Univ. — Zagreb.
Rittig Ivan (I. R.), profesor Univ.
— Zagreb.
Rittig Svetozar Dr. (S. R.), docent
Univerziteta — Zagreb.
Rossler Ervin Dr. (E. R.), profesor
— Zagreb.
Sagadin Stevan Dr. (S. S-n.), dr-
žavni savjetnik — Beograd.
Saria Balduin Dr. (B. S.), docent
Univ. — Beograd.
Schneider Artur Dr. (A. Sch.),
profesor Univ. —• Zagreb.
Schumann Janko Dr. (J. Sch.),
predsjednik Uprave za zaštitu in-
dustrijske svojine — Beograd.
Selesković Momčilo Dr. (M. S-ć.),
docent Univ. — Skoplje.
Sič Albert (A. S.), profesor — Lju-
bljana.
Signjar Rudolf Dr. (R. S.), ravnatelj
Statističkog Ureda — Zagreb.
Sondermajer Tadija (T. S.), inže-
njer — Beograd.
Stanarević Nikola (N. S.),, direktor
osiguravajućegdruštva ,,Šumadija“
— Beograd.
Stanojević Vlad. Dr. (V. S.), sani-
tetski potpukovnik — Beograd.
Stele Franjo Dr. (F. S.), profesor
— Ljubljana.
Stojadinović Milan Dr. (M. St.),
ministar Finansija — Beograd.
Stražnicky Milorad Dr. (M. S.),
prof. Univ. — Zagreb.
Szabo Đuro Dr. (Đ. S.), direktor
Muzeja — Zagreb.
Šević Milan Dr. (M. Š.), profesor
— Beograd.
Šišić Ferdo Dr. (F. Š.), profesor
Univ. — Zagreb. v
Šobajić Petar (P. Š.), profesor —
Beograd.
Tkalčić Vlad. Dr. (V, T.), čuvar
Etnografskog Muzeja — Zagreb.
Tomić Svetozar (S. T.), direktor
gimnazije — Beograd.
Tućan Fran Dr. (F. T.), profesor
Univ. — Zagreb.
Ulmansky Sava Dr. (S. U.), pro-
fesor Univ. — Zagreb.
Vitezica Vinko Dr. (V. V.), docent
Univ. — Beograd.
Vodnik Branko Dr. (B. V.), pro-
fesor Univ. — Zagreb.
Vujević Pavle Dr. (P. V.), prof.
Univ. — Beograd.
Vulić Nikola Dr. (N. V.), profesor
Univ. — Beograd.
Vurnik Stanko (S. V.), činovnik
Muzeja — Ljubljana.
Wester Josip Dr. (J. W.), inspektor
srednjih škola Ljubljanske Oblasti
-— Ljubljana.
Zavrnik Fran Dr. (F. Z.), profesor
Univ. — Zagreb.
Zega Nikola (N. Z.), direktor Etno-
„ graf. Muzeja — Beograd.
Živanović Toma Dr. (T. Ž.), prof.
Univ. — Beograd.
Žižek Ciril (C. Ž.), inspektor Mini-
star. Trgovine i Industrije — Beo-
grad.
Žujović Jovan (J. Ž.), profesor
Univ. — Beograd.
Ž upanić Niko Dr. (N. Ž.), direktor
Etnografskog M uzeja— Ljubljana.
 TG ' "

H).

1 i'; /:

10.

. ,!o ■

:i ; C

V 'j '.

'io;y

: lr . ;/

iii;

•i'.'. ■

'io a :;

T0

.iV • ,■
 ABA . V. V .ieštine sel.iaeke.
A B A D Ž IJA . A. se n a z iv a iu k ro ia č i,
k o ii se b ave izradom isk liu e iv o se-
Ijačke^ odieee. Da bi se zn a la g ra n ic a
kroiačkog- i ab a d žiisk o g za n ata, mi-
n is ta r T rg o v in e i In d u s triie odlučio
ie sn o r izm eđu A. i k ro ia e a . n a pri.ie-
dlog Z an atsk e K o m ore u B eogradu,
ovako: »A badžiiskim z a n a tim a im a iu
se s m a tra ti tak o v e zanatli.ie, koie se
bave izradom odieće za seliač k u po-
treb u , bez o b zira o obliku k ro ia , ako
se ovo iz ra đ u ie iz t. zv. seliačk o g
sukna«.^U ciielo i našoi d rž av i poznat
ie ab a đ žiisk i zan at, i on zau zim a ugle-
dan položai m eđu z a n a tliia m a , a po-
što v an ie i c iie n ie n kod sel.iačkog
svi.ieta. L j. 0 .
A B D U L A ZIS, tu rs k i su lta n (1861 do
1876). B eo rg an izo v ao je tu rs k u voj-
sku; u unutrašn.io.i p o litici proveo ie
p o v rša n ra d n a u v o đ en ju re fo ram a .
Z a njeg-ova v re m e n a bio je u sta n a k
L u k e V u k alo v ića (1861—1863), bom-
b a rd o v a n je B eo g ra đ a (1862), r a t s
C rnom Gorom (1862). k re tsk i u sta n a k
(1866), u sta n a k u B osni i H erceg o v in i
i B u g a rsk o j (1875). S v o jim p rev iše
ličnim režim om A. ie izazvao pro-
tiv sebe i sam e T urke, te je u noći
izm eđu 29 i 30/5 1876 bio sv rg n u t, a
p o slije pet d a n a u b ijen . V. Ć.
ABDUL 3IED ŽID . tu rs k i su lta n
(1839 do 1861). Za v riie m e n jeg o v e v lad e
d an i su h a tiš e rifi Đ ilh an e (3/11 1839)
i H atik u m a.iu m (21/2 1856). ko.iim
se _ uvode re fo rm e i zn atn o proši-
r u j u p ra v a k ršćan a. Z a n jeg o v o je
v riie m e vođen k rim sk i r a t (1S53 do
1856), a u n a šim zem lja.m a b ile se
borbe s C rnom Gorom (1852—53. 1858).
N jeg o v a je iič n a v rije d n o st b ila
m ala; n a d ržav n e poslove ie u g lav -
nom u tje c a la n je g o v a m a jk a , V alide-
s u lta n ija . V . ć.
ABĐLiL H A 5IID . tu rs k i su lta n (22/9
1848 — 10/2 1918; s u lta n odl876 do 1900).
S in s u lta n a A b d u la M edžida. D ošao ie
n a p riie sto u ie k u bosansko-hercego-
vaekog u s ta n k a i nekoliko d a n a p re d
o b ja v u r a t a S rb ije i C rne Gore. D a
sp asi T u rsk u od evropske in terv e n cije .
A. H. je dao p rv i U stav. 23/12 1876, od-
b ija iu ć i traž en e reform e. To je izazvalo
r a t s B u sijo m 1877—78. uz k o iu su p ri-
stale Srbi.ia, C rn a G ora i B u m u n jsk a .
—1—
Po rje š e n ju B erlin sk o g K o n g re sa
(1878), g d je su ti ra to v i lik v id ira n i, T u r-
sk a je iz g u b ila B osnu i H ercegovinu.
Niš, V ra n ju , P iro t, P rokupl.ie, N ikšić,
P o d g o ricu i B a r sa okolinom , T esa liju ,
i B u g arsk u , k o ja je sam o p riz n a v a la
v rh o v n u v la s t su ltan o v u . G ubici izvan
E v ro p e n isu b ili m nogo m a n ji. N aro-
čito su tešk i b ili g u b ici T u n isa (1881)
i E g ip ta (1882). 1885 sje d in ila se Bu-
g a rs k a sa K iim elijom . 1896 izbio je
u sta n a k n a K re ti, k o ji su p o m ag ali
G rci. U r a tu s G rčkom (1897) T u rc i
su p o b ijed ili, ali su ip a k izg u b ili
K re tu . Od 1888 A. II. se sve više p ri-
bližavao N jem ačk o j i dao jo j konce-
s iju za g ra d n ju b ag d ad sk e željeznice.
Zbog n e re d a u Staro.i S rb iji i M ake-
d o n iji, g d je su p o g in u la d v a ru sk a
konzula, došle su in te rv e n c ije v elik ih
sila i re fo rm n a a k c ija . K ođ v elik ih
s ila s_u p re v la đ iv a li sebični in tere si,
k o je je A. H. v je što isk o rišćav ao . da
sve ostane po staro m . K a d je stv a r,
p o slije sp o ra zu m a E n g lesk e i K usije,
p o sta la o z b iljn ija , izb ila je, u ju lu
1908, m la d o tu rsk a re v o lu c ija . A. H.
p rih v a tio je n jen o đjelo, u n ad i, da
će tim om esti s tr a n i u tje c a j. P o slije
a n e k sije B osne i H erceg o v in e i pro-
g la s a b u g a rsk e nezavisnosti, A. H. se
v ra tio sta ro m re žim u i izazvao je
b u n u p ro tiv m la d o tu ra k a . M ladoturci
su u sp je li d a b u n u s a v la d a ju i sv rg n u
g a s_ v lasti. 27/4 1909. P o s lije to g a ži-
vio ie A. H. kao zato čen ik u S olunu
(do 1912) i u C a rig ra d u , sve do sm rti.
V . Ćorović.
A B D U L A 3IA R K O TODOROVIČ
(1780 do 1823). R odom je bio iz M ate-
.ievca kod N iša. Ista k a o se u b o rb a m a
P rv o g U sta n k a i postao je b a r ja k ta r .
Iz b je g a o je 1813, a čim je počeo D ru g i
U stan a k . v ra tio se u S rb iju . U poža-
re v a č k o j n a h iji postao je obor-knez.
In a če se bavio trg o v in o m . S ilo v it i
bez m nogo sk ru p u la , gledao je u v ije k
svoje in terese. Tužbe p ro tiv n je g a na-
g n ale _su k neza M iloša. da 3/1 1821
im en u je za kneza po žarev ačk o g i mo-
ra v sk o g Jo k sim a M ilo sa v lje v ić a. Ab-
d u la je n e z ad o v o ljan tim e, tra ž io veze
s T urcim a. U zđao se je u o b eć an ja
P o rtin a k o m esara M ehm ed-E sad efen-
dije._ k o ii ie bunio nahi.iske knezove
p ro tiv M iloša i obećavao im nezavis-
n o st i posebne b erate. K a d je izb ila
1
ABDULINA BUNA
b u n a u V lašk o i, 28/3 1821, A. M. po-
d igao je sa S tev an o m D obrnjcem , bra-
tom v o jvode P e tra , b u n u u požare-
v ačk o j n a h iji (A b d u lin a buna). B una
n ije n a š la odziva u narodu. Vođe po-
bu n e k lo n u le su vee 2/4; 4/4 pob.jegao
je D o b rn ja c T u rcim a, a A b d u la je
ub v aćen 8/4. P o s lije duge is tra g e bio
jo A. p ušten. ali je izn en ađ a. 13/1 1823,
u b ijen , m ožda po n a re d b i kneza Mi-
loša.
L i t e r a t u r a : M. G avrilović, Mi-
loš O brenović II, 501—517. V . Ć.
A B D U L IN A B U N A . V. A b đ u la
Marko.
ABENJAK. Iz o b ič a je n a m u šk a d ru g o v i A ja s i A bdulkeriiu, tak o đ er
k ap a, s k ro je n a »na kriške« od crn o g
su k n a. S lič n a je k a p i k riš k a r i i di-
n ja r i. N . Z.
A B E R A N R I. V. H a b e rt H e n ri.
A B E R D A R . V. K u ju n d ž ić M ilan.
A B IC H T R U D O L F. n je m a č k i slavi-
s ta (1850. N am slau ). P ro fe so r je uni-
v erze u B reslav i. P isa o je o izv o rim a
staro slo v en sk ih sp o m en ik a (S u p ra sa l-
skog Z b o m ik a), o srpskom akcentu,
0 podi’ije tlu g lag o ljice, književnom
ra d u D esp o ta S te v a n a (De S te p h an i
D esp o tae q uae fe ra n tu r sc rip tis (1900)
1 dr. A . B.
ABODRITI, slovensko plem e. Po
E in h a rd u . n jem ačk o m k ro n ič a ru 9 vi- j M aloj A z iji i sje v e rn o j A friei. 1910
je k a . je d a n dio A.; P red e n ece n ti. sta-
n o v a li su u D aci.ii uz D u n a v i b ili
su s u sje d i B u g a rim a . D rž i se. da su
P re d e n e c e n ti B ran ičev ci. N jih o v o gla-
vno plem e, B odrići. p o m in je se n a
sje v e ru , a n az iv se dovodi u vezu
s im enom rije k e Odre. M isli se,
d a je B o d ro g (bodroška ž u p a n ila )
u vezi s tim plem enom i im enom . Od-
m e tn u ti od B u g a ra A. su s tu p ili u
veze sa L ju d ev ito m P o sav sk im , da
iz v o ju ju z a je d n ičk u slobođu s o stalim
Ju ž n im S lo venim a. 822 sk rh a n je L ju -
d ev ito v p o k ret. B ran iče v ci su p o slije
to g a često m ije n ja li gospodare, dok
u 13 v ije k u za v rije m e M ilu tin a n isu
p o s ta li s a s ta v n i dio S rb ije .
L i t e r a t u r a : L. N iederle, S lovan-
ske sta ro ž itn o sti, II. 1. 418—20.
V . Ć.
ABOGOVIĆ MAHMUD PAŠA, tu r-
s k i d rž av n ik , vojskovođa, m ecena i
v elik i v e z ir (— 27 8 1474. C arig ra d ).
A. je p rv i p je sn ik n a še g a n aro d a,
ko.ii se i a v l j a u isto čn o j lite r a tu r i
(pod pseudonim om A dni). B odom je
bio iz K ru še v ca, g d je su g a T u rc i kao
d ie č a k a zarobili. i sa ioš dvoie srp sk e
djece odveli u D rinopolje. M lad i A.
dobio ie kao m u slim a n im e M ahm ud,
a n je g o v a d va d ru g a, p rv i A jas, a
d ru g i A b d u lk erim . P o svršetk;u na-
uka, uzeo g a je su lta n n a dvor, g d je
je dru g o v ao sa ta d a n jim p rijesto lo -
n a slje d n ik o m M ehm edom II, k o ji ga
je, po o sv o jen ju C arig ra d a, im enovao
za velik o g vezira. — A. je pisao n a
tu rsk o m i p erzijsk o m jezik u i iza
sebe ostav io je zb irk u pjesam a, pi-
sam a i jed n u n a u č n u ra sp ra v u . U m ro
.ie u ta m n ic i Jed ik u le. g d je su g a
d želati M ehm eda II, a po njegovom
n alo g u , u d av ili. U isto čn o j lite r a tu r i
im a m nogo poučnih i zab av n ih đjela,
posvećenih A; cio ciklus p a n e g irik a
isp je v a n je u n je g o v u slavu. a niz le-
gendi vezan je s n ieg o v im im enom . A.
sinovi n a še g a n aro d a, sa č u v a li su isto
tak o lije p u uspom enu u tu rsk o j lite-
r a tu r i, p rv i kao n a jv iš i s u d ija tu rsk e
ca rev in e i n a jb o lji pozn av alac šeri-
ja tsk o g p ra v a , a d ru g i kao u č ite lj i
tu m ač a ra p sk o g je z ik a M ehm eda II.
O. H .
ABOGOVIĆI. V. A ngelovići.
ABRAMIĆ MIHOVIL, arheolog
(12/5 1884, P u lj, Istra ). O snovnu školu
i g im n a z iju učio je u P u lju . g d je je
1902 m a tu rira o . Od 1902 do 1910 stu d ira o
je n a u n iv e rz i u Beču, g d je je položio
isp ite iz arh eo lo g ije. e p ig ra fik e i sta re
h isto rije . S v o je stru čn o znanje^ po-
punio je s tu d ija m a u I ta liji, G rčkoj,
im enovan je za p ris ta v a arheološkog
zavoda u Beču, a 1913 pov jeren o m u
je ra v n a te ljs tv o arheološkog M uzeja
u O g la ju (Aciuileia). 1919. A. je in ter-
n ira n od ta lija n s k ih v la sti, a oslobo-
đen je u ja n u a r u 1920. O dm ah po tom
stu p io je u službu u splitskom arheo-
loškom M uzeju. g d je je m iesec a sep-
te m b ra iste godine im en o v an za mu-
ze jsk o g d irek to ra . — A. je s uspjehom
ra d io n a arheološkim is tra ž iv a n jim a
u ra zn im m je stim a P a n o n ije . R uko-
vodio je isk o p a v a n ia u P tu j u (Poe-
tovio), i u D a lm a c iji (N in — A enona,
K is ta n je —B u rn u m . Č itluk kod S in ja
— A equum ), a zađužio je n a u k u ure-
đ en jem novog sp litsk o g M uzeja.
Z n a tn ije su m u ra s p ra v e ra z a su te u
M itte ilu n g e n d er Z entralkom m ission.
J a h rb u c h fiir A lte rtu m sk u n d e , J ahres-
h efte des ost. A rch. In stitu te s, u Vje-
sn ik u za a rh e o lo g iju i p o v ijest dal-
m atin sk u . S ta rin a ru . D ise rta c ija , u
k o jo j je iznio m noge nove stv a ri. je
D a rste llu n g d er g ro ssen L ich tg o tt-
h eiten bei den G riechen u n d B om ern.
A. je izdao V odič kroz Poetovio, i
uredio je B ulićev Z bornik. V . N.
ABRAŠEVIĆ KOSTA, so cijalistič ki
p je sn ik (29/5 1879, O hrid — 1898, Beo-
grad ). T ri ra z re d a grčke škole svršio
je u m je stu ro đ en ja, a 1888 prešao je

sa porođicom u Šabac i tu je svršio
osnovnu školu i šest ra z re d a gim na-
zije, k o ju je n ap u stio zbog bolesti.
D rug’ovi A. su p o slije njeg-ove sm rti
izd ali svezak p je sa m a i osnovali, u
čast n je g o v a im ena, so c ija listič k u
ra d n ič k u u m je tn ič k u g ru p u A braše-
vić. A. v aži kao na.ibolji p je sn ik
srp sk o g p ro le ta rija ta .
L i t e r a t u r a: J. S kerlić, P isc i i
k n jig e I. V . P.
ABSOLON KAREL DR., biospeleo-
log (isp itiv ač fa u n e n a šik pećina),
kustos m o rav sk o g Zem al.iskog M u zeja
u B rn u . A. je n a jp r ije isp itiv a o pe-
ćine u M oravskom K ršu , zatim je
p rešao (1908) n a veom a in ten ziv n o i
usp ješn o is p itiv a n je n aše g K rša . S a
p o m ag ačim a o tk rio je v a n re d n e no-
vosti, tak o d a č ita v a četa s p e c ija lista
im a n ep restan o posla oko nau čn o g
is k o riš ć a v a n ja n je g o v ih p ro n a la zak a .
O ni su od v elik o g jopće biološkog i
zoog'eografskog z n a čaja, a pogotovo
sistem atsk o g . — Opći opis sv o iih
isp itiv an .ia n a B alk an sk o m K ršu
p u b lik o v ao je A. u Časopis m orav.
mnz. zem. u nekoliko član a k a. a gla-
vne re z u lta te ukupno je obradio n a
I in tern a cio n aln o m lim nološkom kon-
g re su 1923. Osim to g a, A. je publi-
kovao i sp ec ija ln e n ap ise s o p isim a
n o v ih oblika, a počeo je s izd av a n jem
v elik o g ilu stro v a n o g d je la o novo
o tk riv en o j n a šo j p ećin sk o j fa u n i (co-
leo p tera). N je g o v a n a jv a ž n i.ia o tk rić a
su: P r v i za stu p n ik in ače m o rsk ih
c rv a (S erp u liđ ae) s kopna. na.iveći
ev ro p sk i am fip o d n i ra k sla tk e vode
(S tv g o d ites b alcan icu s g. et sp-n). p a
A n tro p lo tes h ercu lan eu s. no v i rod pe-
ćinskih p au k o v a (T vphloneeta). sli.iepi
kosac (Scotolem on). no v i ro d s lije p ih
k o leo p tera (A n tro p h ilo n p rim itiv u m ),
a m fib ičn i oblik s ilfiđ a (H adesia). pe-
ćin sk a m u h a (S peom yia absoloni).
ra c i: T ro g lo ca ris hercegovinensis. Mo-
n o listra . M etohia, T v p h lo g am m aru s,
n o v a p o ro d ica k o p n en ih p la n a r ija
(c rv a plosnih). g eo paludicola absolo-
ni, n o v i b e sk riln i rod koleoptera:
A th e ta absoloni, nekoliko p u ževa i
m nogo buba, p au k o v a. stonoga.
J. H adži.
ABUKAZEN. V. O g n jan o v ić H ija .
ADA (ra n ije O strvo), m jesto u
B ačkoj n a T isi, ispod Sente. Im a
12.500 sta n o v n ik a (1910), od k o jih je
bilo S rb a 1960. M ad žara 10.459. Je-
v re ja 403; p ra v o sla v n ih 1985. k a to lik a
10.052. A. se p rv i p u t sp o m in je pod
k ra j tu rsk o g gospođstva. 1720 b ila je
A. čisto srpsko m jesto sa 80 dom ova.
P o s lije ra z v o ja č e n ja po tisk e g ra n ic e [
z n a ta n dio S rb a n ap u stio je A., a n a :
n jih o v o m jesto počelo je n a se lja -
—3—
ADAMETZ
v a n je M adžara. K a sn ije je A. p rip a-
d a la potisk o j kam eralno.i, odnosno
k ru n sk o j ž u p a n iji. Od 1848 p rip a d a
bačkoj žu p a n iji. S ta n o v n ištv o se b avi
g o je n je m m a rv e i v rtla rstv o m . a
naro čito ra ta rstv o m . O b rt je tak o đ er
znatno ra z v ije n . Im a p o ljo p riv re d n u
školu. D. P.
ADAKALE. ostrvo n a D unavu. blizu
O ršave. N a n je m u su noću 24—25/7
1804 p o b ijen e beo g rad sk e d ah ije,
A g a n lija , K u č u k -A lija , M ula J u s u f
i M ehm ed-aga Fočić, k ad su pošli da
se s p a s a v a ju u V idin. O strvo je bilo
pod tu rsk o n i v lašću do 1913, k ad g a
je p o sje la A u stro -U g a rsk a . S ad p ri-
p a d a R u m u n jsk o j. V . C.
A DA K ALKA. b ije la sto ln a v r s ta
g'rožđa, k o ja se veom a dugo drži.
K a sp ro s tra n je n a je u s je v e rn o j S r-
b iji. 7. R.
ADAM EDMOND JULIETTE LAM-
BER (A dam E d m o n Ž ilije t L am ber).
fra n c u s k a k n již e v n ic a [1836. V erb eri,
o k ru g Oise (Oaz)l. P is a la je sa sim -
p a tijo m o našem n a ro d u u svom ča-
sopisu L a N ouvelle R ev u e (n a p r. 1898:
A u M ontenegro), i za v rije m e po-
s lje đ n jih ra to v a . M. I.
ADAAI GULLAUME (G ijom ), fra n -
cuski d om inikanac. bio je od 1322 do
1341 n a d b isk u p u B a ru . Bio je n ep ri-
ja te ljs k i raspoložen p re m a p ra v o sla v -
n o j đ in a s tiji u S rb iji. N jem u se p rip i-
sivao je d a n spis o p rilik a m a u S rb iji.
posvećen fran cu sk o m k r a lju F ilip u V I.
p isa n 1332. M eđutim . d an as se s u m n ja
u to. d a je A. a u to r to g a spisa. k o ji je
m eđ u tim r a n ije bio p rip is iv a n B ro-
karu._ Spis je u p u ta za p u t u S v etu
Z em lju (D irecto riu m a d p a ssa g iu m
faciendum ). a izd an je u fra n c u sk o j
zb irc i k riž a rs k ih h is to rič a ra , Docu-
m en ts arm en ien s. 2. P a r is 1906. S rp sk i
p rije v o d od St. N o v ak o v ića u Godiš-
n jic i 14.
L i t e r a t u r a : D. O. G orka, Ano-
n y m i đ escrip tio E u ro p a e O rien talis.
1916. V . Ć.
ADAM PAUL (A dam Pol). V. La-
n ik s ( P je r de). M. I.
ADAMETZ LEOPOLD DR.. redo-
v iti p ro fe so r ž iv in o g o jstv a n a visokoj
školi za k u ltu ru tla u B eču (1861.
B rno). Svršio^ je s re d n ju školu u
D resdenu i Beču, v isoku školu za kul-
tu r u tla u B eču i filo z o fiju u Leip-
zigu, g d je je 1886 p ro m o v ira n za
doktora. Is te godine postao je asi-
ste n t zn a m e n ito g m o rfo lo g a dom aćih
ž iv o tin ja M. W ilckensa. 1888 h a b ili-
tira o se za p riv a tn o g đ o cen ta za cje-
lokupno živ in o g o jstv o i m lje k a rstv o
u Beču. 1890 postao je izv a n re đ n i pro-
fe so r u Beču. Od 1890—97 bio je pro-
ADAMIC
feso r živ in o g o jstv a i m lje k a rs tv a n a
u n iv e rz ite tu u K ra k o v u . N akon s m rti
W ilck en sa — pozvan n a tra g ' u Beč —
p rim io je to m jesto i od 1898 tam o
ra d i. 1921 p rih v a tio je poziv u n iv er-
z ite ta u K ra k o v u , d a kao začasn i
p ro feso r sv ak e erodine nekoliko m je-
seci d rži p re d a v a n ja u K ra k o v u za-
d rž a v a ju ć i p ro fe s u ru u Beču. A. je
v e lik i p r ija te lj S lovena; posvetio .ie
već od 1888 o sobitu p a ž n ju sto čarsk im
p ita n jim a n a B alk an u . Iz t o s a pod-
r u č ja p o zn a ti su njeffovi ra d o v i:
M lje k a rstv o u C rnoj G ori (1888); 0
tra v n ič k o m s iru n a V lašić P la n in i
(1889); Goveđe p asm in e j b ag re
u B osni, H erceg’o v in i i s.ievernom
d ije lu N ovopazarskog- S an đ ža k a; O
sre d stv im a za u n a p re đ iv a n je e:ove-
d a rs tv a u B osni i H ercegovini.
s o sobitim obzirom n a isk u stv o
stečeno tu d im p a sm in a m a (1892);
M o n o s ra fija ilirskoe: e:oveda (1895 i
1896); Is tra ž iv a n je o g ra đ i luba,nje
alb an sk o g g o v ed a (1898). U poslied-
n je v rije m e n ap isao je A. van-
redno d jelo : U zgoj dom aćih živo-
t i n j a (opći dio). k o je izlazi kao ori-
g in a l u n ašem jeziku, i koje je u
p rv o m re d u n a m ije n je n o kao udžbe-
n ik za slu šače n a ših g o sp o d arsk ih
fa k u lte ta . O vim sv o jim radom stekao
je A. v elik e zaslu g e za n aše živino-
g o jstv o . A. je odgojio n iz Ju g o slo -
v en a u sv o jo j školi za v a lja n e struč-
n jak e. S. U lm a n sku .
ADAMIČ EMIL, kom pozitor i pro-
feso r m uzike (25/12 1877, D obrova kod
L ju b lja n e ). A. je svršio osnovnu i
u č ite ljs k u školu u L ju b lja n i, zatim
je služio kao u č ite lj u T o p licam a kođ
Z ag o rja . u K a m n ik u i T rstu . i n a j-
zad. za v rije m e r a ta , u vojsci. Od
sv o je 7—10 godine učio je A. m uzikri
kod sv o g a oca, zatim u G lazbenoj
M atici u L ju b lja n i kod S tija r a la i
G erbiča. K ao đ ak u č ite ljsk e _ škole
v ježb ao se A. kod H u b a d a i Č erina.
A. je osnovao ta m b u ra šk i zbor
Z vezda i učio v io lin u kod Ger-
stn e ra . U T rs tu je učio n a konzerva-
to r iju kod Z ia m p e ria i G iald in ia
k o n tra p u n k t. K ao r a tn i z a ro b lje n ik
bio je n a jp r ije u č ite lj, za tim direk-
to r k o n z e rv a to rija u T ašk e n tu i po-
m oćnik in te n d a n ta opere. A. je kom-
ponovao oko 100 v o k a ln ih i in stru -
m en ta ln ih d jela, m eđu ovim a i jed n u
operu. J. M.
ADAMIČ FEAN SERAF, u č ite lj,
o rg a n is ta i k o m pozitor (4/9 1830, L ju -
b lja n a — 22/12 1877, Š m a rtin kod Li-
tije ). O snovnu školu. t r i ra z re đ a gi-
m n a z ije i u č ite ljs k u školu svršio je A.
u L ju b lja n i. g d je je 1848 položio m a-
tu ru i is p it za n a s ta v u g lu h o n ijem ih .
Služio je u Š k o fjoj L oci i u Šm ar-
tin u kod L itije . T u je osnovao 1872
Č italnicu. V eć u sv o jo j 13 godini
sv irao je A. n a o rg u lja m a u Svetom
Jak o b u , Sv. P e tru i u T rn o v sk o j
crk v i u L ju b lja n i. Počeo je kom po-
n o v ati 1845. U u č ite ljsk o j školi osno-
vao je k v a rte t, k o ji je izvodio nje-
gove kom pozicije. A. je kom ponirao
145 d jela, i to: 17 m isa, 49 slovenačkih
crk v en ih p jesam a , 16 la tin sk ih crkve-
nih p je sa m a i 80 sv je to v n ih pjesam a.
A. je doprineo m nogo za šire n je mu-
zičke k u ltu re u slovenačkim k ra je -
vim a. J . M.
ADAMOVIĆ GERASIM, d ru g i sa-
m o staln i episkop e rd e ljsk ih R u m u n ja
pod au stro -u g arsk o m v lašću (1788 do
1796). _A. je učinio m nogo, d a saču v a
e rd e ljsk e i u g a rsk e R u m u n je od p rije -
laza n a u n iju . R ezidirao je u selu
R e šin a ru kod S ib in ja i n asta v io je
o rg a n iz a c iju ru m u n jsk e p ra v o sla v n e
crk v e u U g a rsk o j u p ra v cu ra d a
p rv o g e rd eljsk o g episkopa ta k o đ e r
S rb in a, G edeona N ik itić a. R. G.
ADAMOVIĆ STEVAN. k ip a r (3/11
1878, H odm ezovasarhely ^ (Hodmeze-
v a ša rh e lj, M adžarska). Škole -— do
v iših ra z re đ a g im n a z ije — svršio je
u rodnom m jestu , a zatim se up isao
u srp sk u p ra v o sla v n u u č ite ljsk u
školu u S om boru. 1906 otišao je u
B ru se lj u A k a d e m iju L ik o v n ih U m je-
tn o sti. 1910 n a g ra đ e n je u to j akade-
m iji velikom m ed aljo m k r a lj a Leo-
polda za t r i sk u lp tu re : F iz ičk a i mo-
r a ln a p a tn ia . S v e ta p je sm a i B olesno
d ijete. U sv.ietskom r a tu predao se A.
R u sim a i ušao ie u srp sk i dobrovo-
lja č k i korpus. S ad je n a sta v n ik vje-
štin a u g im n a z iji u V elikoj K ik in d i.
V . P.
ADAMOVIĆ VICE, pedagog i k n ji-
ževnik (1838 — 9/1 1919, D ubrovnik).
S vršio je osnovnu školu i pedagoški
teča j u D u b ro v n ik u , g d je g a je ta-
d a n a š n ji u p ra v ite lj, k an o n ik N. A rba-
nas, n a g o v a ra o d a se b av i dubrovač-
kom h isto rijo m i lite ra tu ro m . P ošto
je neko v rije m e bio n a ro d n i u č ite lj.
po slan je od v lade u Beč, d a u či pe-
d a g o g iju , ali je uz p e d a g o g iju učio
n a u n iv e rz ite tu i p riro d n e nauke, te
je i položio iz te g ru p e državni
isp it za sam o staln e dvorazređne re-
alke. U B eču ie A. odlazio Vuku. i
od n je g a naučio v o lje ti n a š jezik.
P o što je neko v rije m e bio srednjo-
školski n a sta v n ik u R o v in ju (u Istri)
i u Z ađru, v ra tio se A. u D ubrovnik
kao u p ra v ite lj osnovne i s njom spo-
jen e pom orske škole. — A. je napisao
m nogo član ak a, k o ji se p o n ajv iše tiču
■ dubrovačke p rošlosti, a n a jv a ž n ije
m u je djelo G rađ a za is t^ riju du-
! brovačke pedagogi.ie u d v ije k n jig e
4—

(1885 i 1892). Bio je sakupio i li.iepu
d u b ro v ačk u b ib lio tek u a i p rilič n u
zb irk u d u b ro v ačk ik novaca.^
Literatura: D u b ro v ačk i list
N aro d br. 3 od 19/1 1921. M. R.
ADMINISTRATIVNA PODJELA.
U sre d n je m v ijek u , za v rije m e car-
stv a, S rb ija se u a d m in istra tiv n o m
pogledu d ije lila n a zem lje (oblasti),
g-radove, župe, k r a jiš ta (pogranične
župe), sela i k a tu n e (čl. 145 D uša-
novog: Z akonika). N a čelu z e m a lja
s ta ja li su despoti. ćesai'i. sevasto-
k ra to ri, v elik i žu p an i ili vojvode.
G radovi su b ili pod uprav o m k e fa lija
(ćefalija), žu p am a su u p ra v lja li žu-
p a n i ili k efalije , a k ra jiš tim a kra-
jiš n e v o jv o d e ili k e fa lije . N a čelu
sela — k a tu n a (p a stirsk ih sela) — na-
lazili su se: knezovi. vlađaoci. prem i-
ćuri, p re d s to jn ic i ili čelnici. — Za
v rije m e tu rs k e u p ra v e S rbi.ia đespota
B ran k o v ića, u v ećan a B eogradom , Sap-
com i cijelim ju žn im P o sa v lje m do bo-
san ske g ran ice, s a č in ja v a la je za-
sebnu u p ra v n u je d in icu tu rsk e care-
vine — B eo g rad sk i P a š a lu k — k o ja
je. pi-ed P r v i U stam ak (1804), b ila po-
d ije lje n a n a n a h ije (beogradsku, va-
ljev sk u , šabačku, ru d n ičk u . k ra g u je -
vačku, g ro čan sk u , sm ederevsku, poža-
rev ačk u , ć u p rijsk u , jag o d in sk u , užič-
k u i požešku), knežine i sela, k o jim a
su n a čelu s ta ja li: m uselim i. obrkne-
zovi (baš-knezovi ili v ila je ts k i kne-
zovi) i knezovi (seoski km etovi). O va
p o d jela o sta la je i za v rije m e P rv o g
U sta n k a , sam o što su n a m jesto m u-
se lim a i o b rknezova đošle n a h ijsk e^ ili
knežinske sta rje šin e . k o je se obično
n a z iv a ju v o jvode i »kom andanti«. Se-
oski knezovi p ro z v an i su km etovim a,
S k u p štin sk o m odlukom od 19 '12 1815
odlučeno je, d a se i d a lje zad rži s ta ra
a d m in is tra tiv n a p o d jela zem lje n a
n a h ije , i d a se u sv ak o j n a h iji p o stav i
po jed an g la v n i knez, a u kn ežin am a
kn ežin sk i knezovi; u selim a su, pored
seoskih knezova. p o sto ja li i sresk i
knezovi, k o ji su n k in u ti 1821. P očet-
kom 1830 s ta ri n a z iv i »knežine« zam i-
je n je n i su » k ap etanijam a«, a ođlukom
N aro d n e S k u p štin e od 1834 S r b ija je
p o d ije lje n a n a v e lik a s e rd a rs tv a (raš-
ko, podunavsko, m ačvansko, tim očko i
rasin sk o ), k o jim a su n a čelu s ta ja li
v elik i serd ari, a n a h ije i knežine pro-
zvane su o k ru ž jim a i srezovim a. I po
S reten jsk o m U sta v u (1835) i po t. zv.
»Turskom « U s ta v u (1838). S rbi.ia se di-
je lila n a o k ru ž ja , srezove i općine, i
ova je p o d je la o sta la sve do V idov-
d an sk o g U stav a, k o ji je u stan o v io još
jed n u u p ra v n u jed in icu — o blast. — m e tim a n ije u v ije k o đsječna: 1. u za-
P r ije u v o đ e n ja u život u red b e o po-
d jeli zem lje n a o b lasti, S rb ija je b ila j u p ra v e, 2. u zakone o đ je la tn o stim a
p o d ije lje n a n a 33 ok ru g a, sa 137 sre- 1 d ržav n e u p ra v e i 3. u zakone o u p ra -
5
ADMINISTRATIVNO PRAVO
zova i _oko 2.250 općina. N a čelu okru-
g a s ta ja li su okružni, a n a čelu sre-
zova sresk i načelnici, i je d a n i d ru g i
kao o rg a n i C en traln e U p rav e. N a čelu
općina n a la z ili su se općinski pred-
sjednici, k o je je sam n aro d birao.
B eograđ je u a đ m in istra tiv n o m po-
gledu sa č in ja v a o zasebnu u p ra v n u je-
dinicu, k o jo j je n a čelu s ta ja o U p ra v -
n ik v a ro ši B eo g rad a, u ra n g u okruž-
nog n a č e ln ik a (U stro je n ije u p ra v ite lj-
s tv a v a ro ši B eo g rad a. od 11/7 1860). —
C rn a G ora b ila je p o d ije lje n a , p rije
u je d in je n ja , n a o b lasti (6), k a p e ta n ije ,
varo šk e općine i sela. O dlukom Izvrš-
nog N aro d n o g O dbora (k ra je m 1918)
n a z iv »oblast« z a m ije n je n je nazivom
»okrug«, a od k ap etan i.ja fo rm ira n i su
srezovi (21). O rg a n iz a c ija seoskih op-
ćina iz v rše n a je p rv ip u t za v rije m e
p ro šlih ra to v a , pod o kupacijonom
a u stro -u g arsk o m vlašću. i u g lav -
nom e je v rije đ ila , sa. izv.iesnim iz-
m je n a m a , do p ro š ire n ja srp sk o g za-
ko n a o općin am a n a te r ito r iju pre-
đ ašn je C rne Gore (ukaz od 4/5 1921
S. B r. 106).
B osna i H e rceg o v in a za v rije m e
a u stro -u g a rsk e o k u p ac ije đ ije lile su
se n a o k ru ž ja (b a n jalu čk o . bihaćsko.
m o starsk o , sa ra je v sk o , tra v n ič k o i
tuzlansko), k o ta re (54), od k o jih su oni
sa većim p o d ru č je m im a li isp o stav e
ili ek sp o zitu re (24), i općine. A li je
zakon o u p ra v i seoskih općina, od 8/2
1907 sam o đjelom ično bio uveden
u život. N a čelu o k ru g a s ta ja li su
o k ružni p re d sto jn ic i, n a čelu k o ta ra
— k o ta rs k i p re d sto jn ic i, a n a čelu op-
ćina — g la v a ri, knezovi ili m u k ta ri.
G radske općine im ale su posebno ure-
đenje.
H rv a tsk a , S la v o n ija i V ojvodina,
d ije lile su se n a žu p a n ije , k o ta re i
općine; S lo v e n ija n a o k ra je (srezove)
i općine, a D a lm a c ija n a k o ta re i op-
ćine. N a čelu ž u p a n ija s ta ja li su ve-
lik i župani, n a čelu k o ta ra — k o tar-
ski p re đ sto jn ic i, a n a čelu seoskih
općina: u H rv a ts k o j, S la v o n iji i Dal-
m a c iji — općinski n ačeln ici; u V oj-
vod in i knez; u Sloveni.ii župani. (V.
Slovenci. H rv a ti — H isto rija ).
Po V idovdanskom U sta v u K ra lje -
v in a S H S đ ije li se, u a d m in istra ti-
vnom pogledu, n a oblasti, okruge, sre-
zove i općine. D. Alim 'pić.
ADMINISTRATIVNO (UPRAVNO)
PRAVO. Iz v o re a d m in is tra tiv n o g
p ra v a s a č in ja v a ju m n o g o b ro jn i za-
koni (s u re d b a m a za n jih o v u p ri-
m jen u ). O ni se m ogu p o đ ije liti u t r i
gru p e, i ako ra z lik a u n jih o v im pred-
kone o u re đ e n ju (ustro.istvu) držav n e
ADMINISTRATIVNO PRAVO
vnom snd stv n . P r v i im a ju za p re d m e t
o rg a n e d ržav n e u p ra v e i ujed n o n ji-
I lo v u nadležn o st, p re m a tom e po.iam
ra z n ih g r a n a d ržav n e u p ra v e, a d ru g i
ra z n e đ .ielatn o sti p o jed in ih g ra n a
d ržav n e u p ra v e, u p ra v n e d je la tn o sti.
D rž a v n a u p ra v a (č iji je p o ja m odre-
đen s o d ređ en jem n je n ih org’a n a i
n je n e n ad ležn o sti. p re m a tom e. sa iz-
la.ganjem o rg a n iz a c ije n jen e) i u p ra v -
n a d je la tn o s t su d v a osn o v n a p o jm a
a d m in is tra tiv n o g p ra v a , te se p rern a
tom e n a u k a ove g ra n e p ra v a im a po-
d ije liti n d v a o d je ljk a u svom općem
i posebnom đ ijelu . Što se p ak tiče za-
k o n a o u p ra v n o m sudstvu, n jih bi tre -
balo s h v a titi kao izvor_ jedne sam o-
sta ln e p ra v n e g ra n e, č iji je p red m et
A. P . i suđstvo. U p ostojećoj knjiže-
v n o sti m eđ u tim uopće n e d o staje siste-
m atsk o s h v a ta n je A. P .
I. D rž a v n a u p ra v a (a d m in istra c ija )
se d ije li u c e n tra ln u (sre d išn ju ) i_ lo-
k a ln u (m jesnu) i p re m a tom e i n je n i
o rg a n i i n jih o v a n ađležnost u cen-
tra ln e i lo k aln e. I je d n a i d ru g a se
m ogu podi.ieliti n a opću i posebnu.
1. G lav n i su izv o ri A. P . o u re đ e n ju
c e n tra ln e d ržav n e u p ra v e U sta v od
28/6 1921. U s tro je n ije c e n tra ln e đrža-
v ne u p ra v e od 10/3 1862 i ra z n i zakoni
i ođredbe o u re đ e n ju p o jed in ih m ini-
s ta rs ta v a .
a) C e n tra ln a d rž a v n a u p ra v a ra d i
u s p je š n ije g o tp r a v lja n ja poslova. a
zbog o b im a istih . d ije li se n a više
m in istarstav a,, n a čelu k o jih sto je
m in istri. k o ji kao g lav e s tru k a ruko-
vode u im e v lad ao e a p o v je re n e im po-
slove (§ 1 U s tro je n ija . čl. 90 U stava).
M in istri su đ ak le d rž av n i u p ra v n i
o rg an i, ja v n i službenici kao i o stali
čin o v n ici (v. i gl. IV , čl. 27 za k o n a o
činovnicim a). ali su oni n a jv iš i dr-
žav n i u p ra v n i o rg a n i. N jim a su kao
ta k v im a svi o sta li u p ra v n i o rg a n i
p o tč in je n i (kao što se ovi i jedau
p re m a d ru g o m n alaze u odnosu po-
stepene p o tčin jen o sti, t. zv. p rin cip
h ije ra rh ijs k i, ođnosa p o tč in je n o sti u
d ržav n o j u p ra v i), i pod n jih o v im se
v rh o v n im ili i neposrednim nadzorom
nalaze. što s a č in ja v a (za ra z lik u od
o stalih p re tp o sta v lje n ih ) b itn u funk-
c iju n jih o v o g z v a n ja , i ovo zv a n je
tako čini n a jv išim organom adm ini-
s tra tiv n o g je d in stv a (in teg ra cije). K ao
n a jv iš i d rž av n i u p ra v n i o rg a n i m i-
n is tri su n ep o sred n i o rg a n i vlađaoca,
nosioca d ržav n e u p ra v n e v lasti, što
je u o stalom izrično n ag lašen o u § 4
U s tro je n ija (i ako se ne p o ja v lju ju
kao n jeg o v i d eleg a ti u p rav o m sm islu
te rije č i i pored sv eg a toga, što p rem a
§ 1 U s tro je n ija rukovode poslovim a
u n jegovo im e). M inistri_ su izm eđu
sebe ra v n i (§ 4 U stro je n ija ).
6 —
M in ista rstv a , n a k o ja je p o d ije lje n a
c e n tra ln a d rž a v n a u p ra v a . su slije-
deća: P rav d e , U n u tra š n jih D jela, Ino-
s tra n ih D jela. P ro sv je te , JV hjske i
M ornarice, V je ra , Iz je d n a č e n ja Za-
kona, S a o b ra ć a ja . F in a n s ija . T rgo-
vine i In d u s trije , N aro d n o g Z dravl.ia,
P o š ta i T ele g rafa , G rađevina, P o ljo -
p riv re d e i V ođa, S o cijaln e P o litik e,
Š um a i R u d n ik a i A g ra rn e R eform e.
S v ak i m in is ta r ru k o v o d i sam o po-
slo v im a svoga m in is ta rs tv a (t. zv.
lič n a a k c ija m in ista rsk a . n a su p ro t n ji-
hovoj zajed n ičk o j ak c iji, u M ini-
starsk o m S av jetu ), i to nezavisno _od
o stalih m in is ta r a (§ 5 U stro je n ija ).
P o je d in a m in is ta rs tv a su d akle po-
sebne c e n tra ln e držav n e u p ra v e. S vako
je od n jih p o d ijelje n o p re m a v rs ta m a
poslova, k o ji sp a d a ju u n jeg o v u nad-
ležnost, u o đ je lje n ja , s načelnikom
n a čeiu. a ova često u odsjeke,
s in sp ek to ro m ili šefom n a čelu, ali
su n e k a p o đ ije lje n a u direk cije. s ge-
n eraln im d irek to ro m n a čelu, i tek
ove u o đ je lje n ja . s načelnicim a. i u
odsjeke, sa šefovim a. D ire k to ri. na-
čelnici, šefovi i ostalo niže osoblje
kao i d rž a v n i p o d se k re ta ri (čl. 90
U stav a ) i pom oćnici m inistara, (§ _8.
U stro je n ija ). g d je ih im a, s a č in ja v a ju
dakle pom oćne o rg a n e p o ied in ih mi-
n is ta ra . Je đ n i od n jih sp re m a ju rje -
ša v a n je poslova i s ta r a ju se o ra d u
i točnosti u o tp ra v lja n ju poslova u
d ire k c ija m a , odnosno u odjeljen.iim a
i odsjecim a, a d ru g i, niži, kao sekre-
ta ri, p is a ri i t. d.. s ta r a ju se za for-
m alne k a n c e la rijsk e poslove (§ _8
U stro je n ija ). A li se svi tek u ći služ-
beni poslovi o b a v lja ju s potpisom sa-
m o g a m in istra , t. j. p o jav lju .iu se
p ra v n o kao n jeg o v i v la s titi a k ti _(§ 6
U s tro je n ija ). P om oćnici. generalni^di-
re k to ri, pom oćnici d ire k to ra i načel-
n ici kao i d rž av n i p o đ se k re ta ri im a ju
sam o s a v je tu ju ć i g las p rem a m in istru
(§ 9 U stro je n ija ). No m in is ta r ih m ože
n a sv o ju odgovornost opunom oćiti,
d a po svo.iim s tru k a m a o tp ra v lia ju i
p o tp isu ju tekuće poslove (§ 6 U stro-
je n ija ), što je pobliže određeno _u
TJredbi o p re n a š a n ju p ra v a potpisi-
v a n ja ođ lu k a sa m in is tra n a pomoc-
n ik a m in istra , g en eraln e d irek to re i
n ačeln ik e o d je lje n ja od 12/5 1921.
M in ista rstv a su p re m a tom e zasno-
v a n a n a t. zv. b iro k ra tsk o m p rin cip u .
pošto za sve n.iihove poslove snosi
p u n u i isk lju č iv u odgovornost nedno
lice, m in ista r, i ono se pravno po.ia-
v lju je kao jed in i o tp ra v lja č tih po-
slova. bilo da ih v rši neposredno ili
posredno. preko svojih p o tcin jen ih
org an a. Ovi p ak o rg a n i od svone
stra n e tak o đ er o tp ra v lja ju _na svo.iu
sp e c ija ln u odgovornost povnerene im
poslove, kao što je slu čaj s opunom o-

ćenim n ačeln icim a m in is ta rs tv a i
o rg a n im a lo k aln e di-žavne u p rav e.
C jelo k u p n a je a d m in is tra tiv n a u p ra -
v a za sn o v an a d ak le n a b iro k ra tsk o m
prin cip u .
A li im a iz v jesn ih izu ze tak a od bi-
rokratskog: u re đ e n ja d ržav n e u p rav e.
Im a n aim e izv jesn ili u p ra v n ih po-
slova, k o ji se r je š a v a ju koleg’i ja ln o .
To su u p ra v n i poslovi. k o ji sp a d a ju
u n ad ležn o st izv jesn ih u p ra v n ih tije ia ,
kao što je_ slu č a j s u p ra v n im poslo-
v im a p o v jere n im M in ista rsk o m Sa-
v je tu , D ržav n o m S a v je tu . G lavnoj
K o n tro li i o b lasn im i sre sk im skup-
štin am a, _kao i o b lasnim od b o rim a
za v a ž n ije poslove i sre sk im odbo-
rim a. Z atim sa v je to d a v n i u p ra v n i
poslovi _(t. zv. s a v je to d a v n a , n a su p ro t
ak tiv n o j a d m in is tra c iji) se po p ra -
v ilu v rš e k o le g ija ln o od stra n e n aro -
čitih tije la , s a v je to d a v n ih t i je la p ri
p o jed in im m in is ta rstv im a , i ako ona
sv a n e m a ju čisto k o n z u lta tiv n i ka-
ra k te r, već su n ađ ležn a i za poslove
a k tiv n e a d m in istra c ije . a n e k a i za
đ isciplinsko k a ž n ja v a n je . T a k v a sa-
v je to đ a v n a tije la su n a pr. S ta ln i Za-
k o n o d av n i S a v je t i u ži odbor istoga,
p ri M in ista rs tv u P ra v d e (čl. 10 i 16
u red b e o u re đ e n ju M in ista rstv a
P rav đ e ), G lav n i S a n ite tsk i S av jet,
E p id e m ijsk a K o m isija i B o ln ičk a
K o m isija, p r i M in ista rstv u N a ro d n o g
Z d ra v lja (čl. 6 u red b e o u s tro js tv u
ovog m in is ta rs tv a ). G lavni P ro s v je tn i
S a v je t (čl. 1 zak o n a o u re đ e n ju G lav-
no g P ro s v je tn o g S a v je ta ). No n i ova
se tije la . u re đ e n a n a k o leg ijaln o m
p rin c ip u (kao uostalom n i m in ista r-
s tv a i _o sta la d rž a v n a n ad leštv a ), n e
p o ia v lju ju kao p ra v n a lica, već sam o
kao o rg a n i p ra v n o g lica (ja v n o g lica),
države. N jih o v o jed in stv o n ije d ak le
u tom e sm islu, već sam o u sm islu
a d m in istra tiv n o m , n aim e u tom e, što
se n jih o v e odluke, d o n ijete većinom
g lasova, ne s m a tra ju d a p o tječu od
p o jed in ih n jih o v ih članova, već ođ
cinelog k o leg ija, i što o n a o sta ju
u v ijek ista. bez o b zira n a e v e n tu a ln e
p ro m jen e n jih o v ih članova. Od biro-
k ra ts k i u re đ en ih sa v je to d a v n ih or-
g a n a m ogu se sp o m en u ti s tru č n i re-
le re n ti velikih^ žu p a n a i sre sk ih po-
g la v a ra (k ao ^što su to i pom oćnici,
d ire k to ri i n ačeln ici m in ista ra , p re m a
g o re rečenom ).
b) U stan o v a. k o ja p re d s ta v lja opeu
c e n tra ln u d rž av n u u p ra v u . je M ini-
♦starsk i S a v je t (% 4, 15 i 16 U stro je -
ni.ia, čl. 90 U stav a). M in ista rsk i Ša-
v je t čine svi m in istri. On s to ji nepo-
sredno Dod_ k ra lje m . a stv o ren je
ra đ i o d rž a n ja s tv a rn o g je đ in s tv a iz-
m eđu ra z n ih g ra n a d rž av n e u p rav e,
ko.ie se sa fo rm a ln o g g le d išta n alazi
u vladaocu. On se n aim e im a s ta r a ti
ADMINISTEATIVNO PEAVO
0 jed n o o b ra zn o sti u o tp r a v lja n ju dr-
z a v n ih u p ra v n ih poslova, O tu d a se
sv i p ro je k ti za k o n a i u re d a b a i sve
važne u p ra v n e m je re kao i one, k o je
z a s ije c a ju _u p o d ru č je više m in is ta r-
sta v a , im a ju p re tre s ti i rije š iti u Mi-
n ista rsk o m S a v je tu . Osim toga, n je m u
su ra z n im za k o n im a d o d ije lje n i i iz-
v je sn i ođređ en i d rž a v n i u p ra v n i po-
slovi (n a p r, čl. 101, 154 i 157 i 245 za-
k o n a o .č in o v n ic im a . čl. 33 za k o n a o
z a s titi ja v n e b ez b je d n o sti i p o re tk a u
đržavi, čl.^59 toč. 1 za k o n a o G lavnoj
K o n tro li, čl. 6 u red b e o p o d je li zem lje
n a o b lasti, čl. 13 za k o n a o općoj
u p ra v i, čl. 88 za k o n a o o b lasn o j i
sre sk o j sam o u p ra v i). 0 ra d u n a sjed-
n icarn a vodi se. s ta ra n je m p red sjed -
nikov im , zap isn ik , k o ji p o tp isu ju sv i
p risu tn i (§ 18 U s tro je n ija ).
c) K ao je d a n sa m o sta la n o rg a n cen-
tra ln e d rž av n e u p ra v e p o ja v lju je se
1 _sam p re d sje d n ik M in ista rsk o g Sa-
v je ta , pošto su ra z n im za k o n im a n je -
m u sam om p o v je re n i iz v je sn i u p ra v n i
i poslovi (n a pr. čl. 103 U sta v a , čl. 5 za-
i k o n a o G lav n o j K o n tro li).
d) K ao dopunske u sta n o v e c e n tra ln e
d rž av n e u p ra v e p o ja v lju ju se D rž a v n i
S a v je t i G lav n a K o n tro la . P r v i je po
svom b itn o m k a r a k te ru n a jv iš i adm i-
n is tr a tiv n i sud. I G lav n a K o n tro la
im a is tin a izv jesn e a d m in istra tiv n o -
sudske fu n k c ije , pošto je o n a v rh o v n i
ra č u n sk i sud (čl. 118 U stav a ), a li su
d ru g e n je n e a d m in is tra tiv n e fu n k c ije
opsežnije, te ona po sv o jo j su štin i
n ije a d m in istra tiv n o -su d sk o tije lo ,
kao D rž a v n i S a v je t, već o rg a n drža-
vne u p ra v n e v la sti. O na je, po sv o jo j
su štin i, n a jv iš i H ađzorni o rg a n n ad
državnom (i sam o u p ra v n o m ) finansi.i-
skom _ ad m in istra c ijo m . U re đ e n je i
fu n k c ije G lavne K o n tro le o d ređeni su
u zak o n u o G lavnoj K o n tro li od 30/5
1922. donesenom n a o sn o v u čl. 118U sta-
v a. G lav n a K o n tro la se s a s to ji ođ
p re d s je d n ik a i 11 članova. S lužbeni
posao iz ra đ u je se u t r i o d je lje n ja :
a d m in istra tiv n o m , ra ču n sk o m i sud-
skom , n a čelu k o jih sto je n ačelnici.
E ac u n sk o se odjel.ienje d ije li n a od-
s ]ek e- ° iji b ro j odredu.ie opća sjeđ-
n ica G lavne K o n tro le p re m a p o treb i
a n a čelu k o jih sto je šefovi. S v i se
p re d m e ti iz_ n je n e n ad lež n o sti r.ieša-
va.iu k o le g ija ln o u s.iednicam a općim
i redovnim . Opću sje d n ic u sa č in ja -
va.iu p re d sje d n ik i sv i član o v i s dje-
lovođom , a red o v n u t r i č la n a s dje-
lovođom . K ru g ra d a opće sjeđ n ice
odreden je u 61. 37 zak o n a o G lavnoj
K o n tro li. a k ru g ra d a red o v n e sjed-
nice u čl. 42. K ru g ra d a G lavne K o n -
tro le uopće određen je u čl. 25 i 26
i ovoga zakona, N jen e su fu n k c ije pre-
1 m a ovim zakonskim o d re d b am a ra^
ADMINISTRATIVN0 PRAVO
ennske, kam o spada.iu posebiee i bu-
džetske. za tim sudske i ad m in istra -
tivne.
K ao ra č u n s k i sud G lav n a K o n tro la
ra s p r a v lja sporove o n a k n a d i štete.
k o ju bi računopolasrači, ru k o v ao ci
ili n aređ b o d av c i u čin ili. ili bi kao
knjiffovođe. k o n tro lo ri. in sp e k to ri
i ra č u n o is p ita č i đ o p rin ije li proizvo-
đ e n ju iste, bilo u novcu bilo u stv a-
rim a od v rije d n o sti. Z a podnošaj
tu žb e po sv im a ra č u n im a nadležno je
sudsko o d je lje n je . P r o tiv p re su d a i
rje š e n ja , k o jim a je p o v rijeđ e n k a k a v
m a te r ija ln i ili fo rm a ln i zak o n sk i pro-
pis, može se iz ja v iti žalba K asacionom
S u d u u ro k u od 15 d a n a od d a n a pre-
d aje. K a sa cio n i S ud m ože ili o s la s iti
sv o jim rje š e n je m odluku G lavne
K o n tro le za sn ažn u ili. ako n a la z i da
o na n e o d g o v a ra zakonu. u č in iti jo j
sv o je p rim jed b e. Ako G lav n a K on-
tr o la u s v o ji p rim jed b e. du žn a je po
n jim a p o stu p a ti; in ače im a p ra v a n a
p ro tivurazlosre općoj sje d n ic i K asa-
cionog' S u đ a po tak o p o n išten o j od-
luei. P ra v o n a žalbu p ro tiv odluke
G lav n e K o n tro le im a, pored zainte-
resovanog- lica, i n ač eln ik sudskog
o d je lje n ja , ako n alazi, d a je njom e
p o v rijeđ e n i m a te r ija ln i d rž av n i in-
teres. P ro p is i gradanskog' sudskog
p o stu p k a važe i za su đ en je sporova
u G lavnoj K o n tro li. u koliko u za-
konu o G lavnoi K o n tro li n ije druk-
čije određeno (čl. 96 ovog'a zakona).
U čl. 97 i sl. zak o n a o Glavno.j K on-
tro li o dređen je ra d o b lasn ih k o n tro la
n a p re g le d u ra č u n a sa m o u p ra v n ih
v lasti, u sta n o v a i k o rp o ra c ija sa stal-
nom držav n o m pom oći, i ra č u n im a
crk v en im i m an a stirsk im , i nadzor
G lav n e K o n tro le n a d oblasnim kon-
tro la m a .
2. O pći izv o ri o u re đ e n ju lokalne
u p ra v e su u re d b a o p o d jeli zem ije n a
o b lasti, zakon o općoj u p ra v i i zakon
o o b lasnoj i sreskoj sam o u p ra v i, svi
od 26 4 1922. O ni su doneseni shodno
čl. 95 U stav a, p re m a kom e se u p ra v a
u K ra lje v in i v rš i po oblastim a, srezo-
v im a i općinam a. Što se tiče u re đ e n ja
o p ćin sk ih u p ra v a . v rije d e još pokra-
jin s k i zakoni (na pr. za S rb iju zakon
o o p štin am a od 5/6 1903). U čl. 96
U sta v a p re d v iđ a ju se i g ra d o v i kao
u p ra v n e jedinice. Do donošenja za-
k o n a o u p ra v i g ra d o v a postoje kao
zasebne u p ra v n e jed in ice sarno oni
g rad o v i, k o ji su to i r a n ije b ili (kao
B eograd).
P re m a u re d b i o p o đ jeli zem lje n a
o b lasti, K ra lje v in a se d ije li te rito ri-
ja ln o n a 33 oblasti. O b lasti se d ijele
n a srezove (kotare), k o ji su već po-
s to ja li n a dotičnim đ ijelo v im a države
(čl. 3 ured b e o p o d jeli n a oblasti).
A li o sta je i dioba o b lasti n a okruge
8 —
(žu panije). g d je je p o sto jala, a sa iz-
m je n a m a . u čin jen im podjelom n a ob-
la sti, i ako p rem a zakonu o oblasnoj
i sresk o j sa m o u p ra v i o k ru zi n isu
sam o u p ra v n e jedinice. O kružni na-
čelnici (u ž u p a n ija m a podžupani),
g d je postoje, za đ rža n i su kao pom oćni
o rg a n i v elik o g žu p an a u o k ru g u (žu-
p a n iji). N jih o v a je nadležnost odre-
đ en a u čl. 15 zak o n a o općo.i u p ra v i.
U većim _ srezovim a može m in is ta r
U n u tra š n jih P o slo v a n a prijedlog;
oblasnog velikog' žu p a n a u sta n o v iti
za p o jed in e od sresk o g m je s ta uda-
lje n e k ra je v e sreske ispostave sa
s ta rje šin o m n a čelu (čl. 20). Općine
kao n a jn iž e u p ra v n e jedinice po-
stoje, p re m a već rečenom , i d a lje u
onim m jestim a , g'đje su p o sto jale pp
p o k ra jin sk o m zakonodavstvu. dok se
ne đonese^ zakon o općinam a.
P re m a čl. 95 i 96 U stav a, kao i pre-
m a zakonu o općoj u p ra v i, i zakonu
o oblasnoj i sresk o j sam o u p rav i. u
o b lastim a i srezovim a p o sto ji d v o jak a
lo k a ln a u p ra v n a v la st: d rž av n a i
oblasna, odnosno sreska. D ržav n a
v la st o tp ra v lja u oblasti. odnosno u
srezu, kao d ijelo v im a državnog' te ri-
to rija , one u p ra v n e poslove, k o ji su
od z n a č a ja za cije lu zem lju (t. zv.
p rin c ip a d m in istra tiv n e dekoncentra-
cije, t. j. p re n o še n ja m anjeg' ili većeft
d ije la u p ra v n ih poslova s c e n tra ln ih
n a m jesn e držav n e u p ra v n e vlasti).
t. j. od općeg (kao što je n a p r. i
n aro čito s ta ra n je o javno.i bezb.ieđ-
nosti). O blasna, odnosno sre sk a v last
p ak o tp ra v lja u oblasti, ođnosno u
srezu, po p ra v ilu sam o u p ra v n e po-
slove m jesn o g zuača.ia (t. zv. p rin cip
a d m in istra tiv n e d ec en tralizacije. t. j.
p re n o še n ja u p ra v n ih poslova s držav-
nih n a sam o u p ra v n e v la stih t. j. ob-
lasnog' i sreskog' (kao što je n a pr.
s ta ra n je o oblasnim sa o b raća jn im
u sta n o v a m a i im a n jim a ). D ržav n a
v la st u oblasti. odnosno srezu, je pre-
m a tom e sa sta v n i dio državne uprave.
je d a n od n je n ih podređenih org an a.
O blasna odnosno sre sk a v la st u obla-
sti, odnosno srezu. je m eđutim auto-
nom na, sam o u p rav n a, t. j. sam a so-
bom, u sv o je im e o tp ra v lja oblasne-
odnosno sreske poslove, ko.ii su jo.i
zakonom pov.iereni. Pojavl.iu.ie se
dakle kao oblasna, odnosno sreska,
sam o u p rav a, i kao ta k v a se i pred-
s ta v lja u U sta v u i spom enutim zako-
n im a (t. zv. p rin cip a d m in istra tiv n e
au to n o m ije ili au to ad m in istracije).
A li o b lasn a i sre sk a sam otipravna
v la st n ije ip a k potpuno nezavisna od
držav n e u p ra v n e vlasti. Ona stoni pođ
nadzorom oblasnili, odnosno sreskih,
d ržav n ih v lasti, velikih župana, od-
nosno sre sk ih pog'lavara, što je ua-
glašeno u čl. 101 U stava. a u pog'leđu

s v o s a budžeta pod nadzorom m in is tra
P in a n s ija i G lavne K o n tro le. što je
n ag laše n o i u čl. 97 U sta v a (t. zv.
p rin cip ad m in istrativ n o g ; n adzora, na-
su p ro t p rin c ip u a d m in istra tiv n e slo-
bode). O vaj n ad zo r je u sta n o v lje n ,
d a b i se o tk lo n ilo m ije š a n je ^sarno-
u p ra v n e v la s ti u krus: d rž av n ih
u p ra v n ih poslova, kao i d a bi se obez-
b ijed ilo zak o n ito v rš e n je sam o u p rav -
n ih p o slova od s tra n e sa m o u p ra v n ih
orsrana. A li je. i pored to g n p ra v a
nadzora. danos: p re d sta v n ik u lo k aln e
d ržav n e v la sti, ovom e izrie ito u za-
konu s ta v lje n o u dužnost. d a u svim
v až n ijim s tv a rim a lokalnoe; zn ačaja,
ra z u m ije v a ju ć i tu ip o lic ijs k e n a re d b e ,
osim onih za o d rž a n je javnog: m ira,
sa slu ša o b lasn i odbor i njeg o v o m i-
š lje n je tra ž i (čl. 12 zakona o općoj
u p ra v i). T im e se hoće da donekle
s p rije č i z a n e m a riv a n je oblasnih inte-
re s a od s tra n e n a đ z o m e v lasti. čem u
b i ona kao ta k v a mog’la b iti izložena.
a) N a čelu d ržav n e u p ra v e u o b lasti
s to ji v elik i župan, u srezu sre sk i po-
g la v a r (čl. 95 U stav a. čl. 6 i 18 za-
A ona o općoj u p ra v i). P r v i se postav-
I ja ju k ra lje v im ukazom . n a p rije d -
log m in is tra U n u tra š n jih Poslov_a, a
po p ris ta n k u M in ista rsk o g S a v je ta .
d ru g i od m in is tra U n u tra š n jih P o-
slova. Oni v rše u oblasti, odnosno u
srezu, sve poslove »opće« u p ra v e, k o ji
su im za k o n im a d o d ijelje n i. U »opću«
u p ra v u s p a d a ju »svi iDoslovi iz sa-
d a šn je n ad ležn o sti m in is tra u n u tra š -
n jih poslova, p ro sv je te , a g r a rn e re-
fo rm e, p o ljo p riv re đ e i voda, građe-
v in a . trg o v in e i in d u strije . n a ro d n o g
z d ra v lja , so cijaln e po litik e, v je ra ,
ž u m a i ru d a, u koliko se n e ođnose n a
u p ra v u d ržav n im dom enim a« (čl. 1
zak o n a o općoj u p ra v i). V elik i žu pan
je n ad ležan za sve poslove »opće«
u p ra v e , »koji su p re m a postojećim
p ro p isim a izu zeti iz n ad lež n o sti sre-
sk ih u p ra v n ih v lasti, a n isu p rid rž a n i
z a n ad ležn o st m in ista ra « (čl. 10).
U n ad ležn o st sresk o g p o g la v a ra
(kao i s ta rje š in e sreske ispostave)
s p a đ a ju »svi poslovi opće u p rav e,
osim onih, k o ji su posebnim p ro p isim a
s ta v lje n i u n ad ležn o st k o jo j đrugo.i
vlasti« (ČL 18).
Dok je c e n tra ln a d rž a v n a u p ra v a
p o d ije lje n a n a više, jedno od d ru g o g
n ezav isn ih m in is ta rs ta v a , lo k a ln a dr-
žav n a u p ra v a je dakle c ije la povje-
re n a jednom državnom o rg a n u . ve-
likom županu, odnosno sreskom po-
g la v a ru . L o k a ln a d rž a v n a u p ra v a je
n a ta j n ač in je d n a v rs ta opće d ržav n e
up rav e. C e n tra ln a u p ra v a ne može tako
b iti u re đ en a zbog obim a poslova, što
n a ra v n o n ije slu čaj s lokalnom . Osim
toga, to n ije n i potrebno. pošto se tu
.jeđinstvo u p ra v e o d ržav a posređstvom
—9—
ADMINISTRATIVNO PRAVO
i vladaoca, dok kod lo k aln e u p ra v e to g
je d in stv a ne bi bilo, ako se ne bi stvo-
rio ta k o đ e r je d a n sp o ljn i p re d sta v n ik
1 istog a.
1 1. ° U pogledu poslova. k o ji s p a d a ju
u n ađ lež n o st m in is tr a U n u tr a š n jih Po-
slova, v elik i žu p an je p o tč in je n ovom
m in istru , a u pogledu poslova, k o ji
s p a d a ju u n ad lež n o st drug'ih m ini-
s ta ra , ovim m in is trim a (čl. 6). A li se
on inače kao u p ra v n i d rž a v n i o rg a n
n a la z i pod n ep o sred n im nadzorom
m in is tra U n u tra š n jih P o slo v a (čl. 11).
i ako o sta li m in is tri im a ju p ra v o
n a d z o ra nad n jim e u pogledu
p o v je re n ih m u poslova iz k ru g a
n jih o v e n ad lež n o sti (čl. 2). K ao
d rž a v n i o rg a n . p o tč in je n ra z n im
m in istrim a , on im a s jed n e stra n e
iz v rš iv a ti n jih o v e n ared b e i up u te,
izdane od n jih ra d i iz v rš e n ja ra z n ih
zakona, a s d ru g e č in iti im pred-
sta v k e i p o đ n o siti prijed lo g e. Sam o-
sta ln e u p ra v n e fu n k c ije su m u đodi-
je lje n e ra z n im zakonim a, G lavne su
m eđu n jim a iz d a v a n je n a re d a b a i
u p u ta za iz v rše n je za k o n a u oblasti,
i vi-šen je n a d z o ra n a d o rg a n im a dr-
žavne u p ra v e u o b lasti. k o ji su m u
sv i p o tč in je n i (čl. 6 i 9), rje š a v a n je
žalb i p ro tiv n jih o v ih u p ra v n ih a k a ta
(čl. 9). On je u jed n o »politički pred-
s ta v n ik vlade«; p re d s ta v lja v la đ u i
p re m a o b lasn o j sa m o u p ra v i (čl. 7,
i v. b).
2. ° S re sk i p o g la v a r s to ji pod nad-
zorom o b lasn o g v elik o g ž u p a n a (čl.
18), a zajed n o s v elik im županom
s to ji pod v rh o v n im nadzorom , i
p re m a tom e, u p ra v lja n je m m in is tra
U n u tra š n jih P o slo v a (čl. 11). O vaj nađ-
zor v e lik i žu p a n i v rše preko o k ru ž n ih
l n ačeln ik a, g d je p o sto je (čl. 15). K ao
: p o tč in je n i v elik o g župana, sre sk i po-
g la v a r im a iz v rš iv a ti n jeg o v e na-
redbe i u p u te (čl. 6), kao i iz v rša v a ti
n ared b e i u p u te m in is ta ra . upućene
velikom županu. N jegove. v rlo obilne,
sam o staln e u p ra v n e fu n k c ije odre-
đene su ra zn im zakonim a. M eđu n jim a
je n a jv a ž n ija p o lic ijsk a služba. t. j.
s ta ra n je o d rž a v n o j. o ja v n o j, ličnoj
i im ovno.i bezbiednosti. o jav n o m
m iru , o jav n o m m o ra lu i zđ rav stv e-
nosti. Oni su i pom oćni su d sk i o rg an i.
U S rb iji su čak istra ž n e v la s ti o zlo-
č in im a i p re stu p im a i n ad lež n i su za
su đ en je o istu p im a, te se n a t a j n a-
čin p o ja v lju ju n e sam o kao u p ra v n e.
već i kao sudske v la sti.
b) O b lasti i srezovi kao sam o u p ra-
v n e jeđinice, p ra v n a su lic a i p o ja -
vnom (t. j. u koliko im je p o v je re n a
d rž a v n a v la s t z a p o v ije d a n ja ) i po
p riv a tn o m (t. j. u koliko su su b je k ti
p ra v a i dužnosti) p ra v u (čl. _1 i 101
zakona o ob lasn o j i sre sk o j sam o-
u p ra v i). O rg a n i oblasne i sresk e sa-
ADMTNISTEATIVN0 PRAVO
m o u p rav e su o b lasna, odnosno sreska
sk u p š tin a i o blasni. odnosno sre sk i
odbor (61. 3 i 103). K ruff ra d a oblasne
1 sresk e sam o u p ra v e određen ;ie u 51.
2 (i 51. 96 U stav a ). ođnosno u 51. 102.
l.° O b lasn a s k u p štin a se b ira n a ee-
t i r i godine općim . jed n ak im . nepo-
sred n im i ta.inim aiasan.iem (51. 4).
Za izb o rn a k riv i5 n a d je la i p o stu p ak
0 is tim a važe p ro p isi zakona o izboru
n aro d n ih p o sla n ik a (61. 52). što važi
1 u p o gledu izb o ra sresk e sk u p štin e
(51. 110). O b lasn a sk u p štin a se saziva
k ra lje v im ukazom n a prijedlog' m i-
n is tra U n u tra š n jih P o slo v a u glav n o
m jesto o b lasti svake godine za 5/11,
a li je v e lik i žu p an m ože sa z v a ti po
p o tre b i u v a n re d n e sazive, a dužan je
to u č in iti n a z a h tje v oblasnog odbora
ili je d n e tre ć in e član o v a oblasne
sk u p štin e (51. 53). V e lik i žu pan o tv a ra
i z a k lju 5 u je saz iv oblasne sk u p štin e
u im e kral.ievo (61., 53). u čem u se na-
ro čito is p o lja v a n je g o v k a r a k te r po-
litie k o g p re d s ta v n ik a vlade. Skup-
š tin a b ira za cije lu p erio d u p red sje-
dnika. p o tp re d s je d n ik a _ i s e k re ta re
(61. 54). S je d n ic a m a n je n im im a ju
p ra v o p ris u s tv o v a ti v e lik i žu p an i
n jeg o v i izaslan ici. kao i sa m o u p ra v n i
činovnici, k o je odredi o b lasn i odbor,
i oni sv i im a ju p ra v o g o v o riti, a li ne
s m iju p re k id a ti g o v o rn ik a (51. 59). Ona
sam a p ro p isu je svo.i poslovnik (51. 62).
O na je rje š a v a ju ć i i n ad z o rn i o rg a n
ob lasn e sam o u p rav e, p o s ta v lja sve
sam o u p ra v n e o rg an e, izuzev one. či.ie
je im en o v an je oblasnom uređbom
o sta v lje n o oblasnom odboru (51. 63).
Im a p ra v o iz d a v a ti oblasne uredbe^o
svim p ita n jim a svo.ie n ad ležn o sti (61.
64). Te se u red b e im a ju sasto.iati u
ra z ra đ iv a n ju zak o n sk ih odredaba, u
koliko je to p o treb n o ra d i p rim je n e
za k o n a u d o tičn o j oblasti, ali se izu-
zetno n e m ogu iz d a v a ti za o d rž an je
ja v n o g m ira i p o retka, ja v n e bezbje-
d n o sti i ja v n o g m o rala. Z a neposlu-
šnost p re m a n jim a p ro p isa n a je u
61. 64 n o v ča n a k a z n a od 5—300 đin..
ili u sluča.iu n e im aštin e z a tv o r od
1—7 d ana, a u težim slučajevim a^ i u
slu č a ju p o n o v lje n ja istu p a. n o v čan a
k az n a do 1000 din., ili z a tv o r do d v ije
n eđ jelje. T ek st o blasne uredbe im a se
d o stav iti od p re d sje d n ik a n je n o g ve-
likom žu p an u n a.idalje za 5 dana,
ra d i p ro g la š e n ja (51. 66). Ako n alazi.
da je u re d b a n ezakonita. župan će ie
z a đ rž a ti od p ro g la še n ja i p o slati sa
svo.iim m išlje n je m D ržavnom S a v je tu
n a rje še n je . O b lasn a u re d b a se od ve-
lik o g žu p a n a irna p ro g la s iti pod nje-
govim potpisom i o b n aro d o v ati u
S lužbenim N o v in am a ili u oblasnom
službenom listu . ako ga im a, odm ah
po istek u ro k a od 14 dana, ako je
n ije zadržao od p ro g laše n ja , odnosno
10 —
u ro k u od 8 d a n a po d o stav i rje š e n ja
D ržav n o g S a v je ta , ili 8 d a n a po iste-
ku ro k a od d v a m jeseca. u kom e
je D rž a v n i S a v je t im ao doni.ieti r.ie-
šenje. U re d b a dobiva obveznu sn ag u
15 d a n a po o b n aro d o v an ju , ako o n a
sam a n ije duži ro k o d red ila (51. 67).
O na d o b iv a obveznu sn ag u i za po-
ied in ce i za v last, a li sudovi kao i
D rž av n i S a v je t i u p ra v n i sudovi im a ju
p ra v o da cijen e n.ienu zakonitost u
svakom posebnom slu č a ju (61. 68).
O blasna sk u p štin a rje š a v a oblasni
budžet svake godine za n a re d n u go-
dinu. po pri.iedlogu oblasnog odbora.
i donosi g a u obliku oblasne uredbe
(61. 69). R edovni i v a n re d n i prih o d i
o b la sti određeni su u 51. 73. a prav o
n a tak se, poreze i p rire ze u 61. 74 i 75.
O blasni budžet se š a lje preko v elik o g
ž u p a n a n a u v iđ a j, ođnosno n a odobre-
n.ie m in is tru F in a n si.ia (61. 76). Za iz-
v rše n je većih, ekonoinskih i k u ltu rn ih
poslova, k o ji bi iz isk iv a li zajed n icu
u rad u . m ogu se d v ije ili više o b lasti
u d ru ž iti, o čem u donose odluku obla-
sne sk u p štin e po o d o b ren ju v lad e (51.
88 i 51. 95 U stav a).
O blasni odbor je sa sta v lje n od n a j-
m a n je 5. a n a jv iše 8 članova, iz a b ra n ih
od oblasne sk u p štin e za cio period.
od k o jih sv a k i u p r a v lja po jednom
g ra n o m sam o u p ra v n ih poslova (u
g ra n e, podijel.iene uredbom oblasne
skupštine), i od k o jih se je d a n od sa-
m og odbora b ira za p re d sje d n ik a za
sve v rije m e n.iegovog t r a j a n j a (51.
89—91). O svim p ita n jim a općeg ka-
r a k te r a i o svim v a ž n ijim predm e-
tim a po.iedinih g ra n a rje š a v a odbor-
ska sje d n ic a (51. 91). O dbor sam pro-
p isu je svo.i poslovnik. kao i p ra v iln ik
za sv o je k a n c e la rije . i o d o b rav a p ra -
v iln ik e svih oblasnih u sta n o v a (51.
92). O blasni odbor je izv ršn i o rg a n
oblasne sam o iip rav e (51. 93). K ao ta-
k av on iz v ršu je rje š e n ja oblasne
skupštine, ru kovodi sam o u p ra v n u ad-
m in is tra c iju i vodi nadzor nad svim
oblasnim u sta n o v a m a i n jih o v im or-
ganima., a ra d i i u v rijem e. k ad .ie
o b lasn a sk u p štin a n a okupu. D alje on
r a s m a tr a i konačno odobrava ili od-
b ac u je općinske budžete, č iji bi op-
ćinski p rire z n a neposređni porez pre-
lazio 50%, no za p rire z preko 300%
potrebno ie odobrenje m in is tra F in a n -
s ija (61. 93). Odbor izđ aje up u te i ras-
pise za p rim je n u oblasnih uredaba, a
u h itn im slu čajev im a, k ad oblasna
sk u p štin a ni.ie n a okupu. može izda-
v a ti p riv re m e n e uredbe o svim pred-
m etim a. osim budžeta. p re m a k o jim a
v elik i župan im a sva p ra v a iz 61. 66.
D a lje odbor z a k lju č u je p ra v n e po-
slove. k o ji se tič u oblasti, i zastu o a
o b last pred sudskom i upravnom
vlašću. d aje m išlje n je o svim p ita-

n.iim a u pnćenim od vlađe, podnosi
o b lasnoi sk u p štin i g o d išn ii iz v ie šta i
0 svom ra d u i o ra d u svih. sam o-
u p ra v u ih u s ta n o v a (čl. 92—96).
2.° I sre sk a sk u p š tin a se b ir a n a če-
t i r i godine, i n a is ti n a č in (čl. 104).
Iz b o ri se v rše u ie d a n is ti dan u ci-
ie lo j o b lasti, a n a re đ u ie ih v elik i žu-
p an, čiie se rje š e n je o tom e im a o bja-
v iti u službenom listu , ako g a im a
(čl. 108). S resk u sk u p štin u sa z iv a ve-
lik i žu p an u red o v n e sazive n a jm a n je
d v a p u t sv ak e fcodine, i to u p ro ljeć e
1 u jesen u sje d ište sresk e u p ra v n e
v lasti, no on je m ože po p o tre b i sa-
z v a ti u v a u re d n e sazive, a dužan je
to u č in iti n a z a h tje v sreskog' odbora
ili jed n e tre ć in e član o v a sresk e skup-
štin e (čl. 111). O na b ir a za cije lu
p erio d u p re d sj ednika. p o tp re d sje d n ik a
i s e k re ta ra (čl. 112). O na je rje ša v a -
ju ć i i n a d z o rn i o rg a n sresk e sam o-
u p ra v e, p o s ta v lja sve sam o u p ra v n e
org an e, no m ože im en o v an je iz v jesn ih
p re p u s titi sreskom odboru; o n a im a
prava. izd av ati, u g ra n ic a m a zakona,
p ra v iln ik e za o tp ra v lja n je sam o u p ra-
v n ih p o slova sre za i za u n u tra š n je
u s tro js tv o i p o slo v an je zavoda i u sta-
no v a sresk ih , kao i o u p o tre b i sre sk ih
sre d sta v a; ona rje š a v a sre sk i budžet
sv ak e godine za n a re d n u g o d in u po
p rije d lo g u sresk o g o d b o ra (čl. 114
do 117).
S resk i ^odbor im a, osim preds.ieđ-
nika, 4 č la n a (čl. 118). P re d sie d n ik
sreske sk u p štin e je u isto v rije m e
p re d sje d n ik sresk o g o d b o ra (čl. 119).
O dbor rje š a v a poslove u sv o jim sje-
d n icam a (čl. 119), s a s ta je se po p o tre b i
n a poziv p re d sje d n ik a (čl. 120). On je
izv ršn i o rg a n sreske sam o u p ra v e (čl.
120). K ao ta k a v on iz v ršu je odluke
sreske sk u p štin e, ru k o v o d i sam o u p ra-
v n u a d m in is tra e iju , v rš i nad zo r n ad
sresk im u sta n o v a m a i d iscip lin sk u
v la s t n a d sv o jim o rg an im a,
3°. N ad zo r d ržav n e u p ra v n e v la sti
n ad p o slo v im a oblasne. ođnosno sre-
ske sam o u p ra v n e v la sti, k o ji se v rši
preko v elik o g žu p ana. odnosno sre-
skog p o g lav ara. ođređen je posebice
u čl. 121 i sl. zak o n a o oblasnoi i sre-
sko.i sam o u p ra v i. Oni m ogu u roku
od 8 d an a po sao p ć en ju p rije p is a za-
p isn ik a sjed n ice oblasne, odnosno sre-
ske sk u o štin e, k o ji im se m o ra do-
s ta v lja ti. z a d rž a ti od iz v rše n ja sv ak u
n jih o v u (v. ra n ije za o blasnu uredbu)
odluku (čl. 122. 61. 125); m ogu p risu -
stv o v ati sjeđ n ica m a oblasnog. odno-
sno sresk o g o dbora i u svako v rije m e
u zeti riječ. ne p re k id a ju ć i u rije č i
članove odbora; m ogu odborsku od-
lu k u z a d rž a ti od iz v rš e n ja u ro k u od
8 d a n a po p rim itk u pri.iep isa zapi-
sn ik a odborske sjed nice (čl. 123 i 125).
S am o u p rav n e i d ržav n e u p ra v n e vla-
— 11
ADMINISTEATIVN0 PRAVO
sti obvezane su n a m eđusobnu p ra v n u
pom oć u svom zakonitom d.ielokrugu
(čl. 128). A ko o rg a n i sresk e sam o-
u p ra v e n e b i m o g li iz v ršiti ođluke
sv o jim silam a, m ogu tr a ž iti pom oć od
općine, a ako i ona ne b i b ila dovolj-
na, pom oć nad ležn e d ržav n e v la s ti
(čl. 131).
3. P o re d sp o m en u tih općih lo k a ln ih
d rž a v n ih u p ra v a u o b la stim a i srezo-
vim a, p o sto je n a p o je d in im dijelo-
v im a d rž av n e o b la sti i posebne lo-
k a ln e d rž av n e u p ra v e. To su lo k aln e
u p ra v e, k o jim a je p o v jere n o v rš e n je
n a tom d ije lu d rž av n e o b la sti je d n e
određene v rs te u p ra v n ih poslova. k o ji
s p a d a ju u d je lo k ru g ove ili one poje-
dine g ra n e d ržav n e u p ra v e . One su
d ak le o rg a n i n e opće d rž av n e u p ra v e,
već ove i one g ra n e d rž av n e u p ra v e ,
t. j. ovog ili onog m in is ta rs tv a . T ak v e
lo k aln e u p ra v n e o rg a n e im a ju m ini-
sta rstv o F in an si.ia. Š um a i E u d n ik a .
P ra v d e . Prosv.iete. V o jsk e i M orna-
rice. S a o b ra ć a ja , T rg o v in e i Ind u stri.ie.
P o šta i T e le g ra fa . G rađ ev in a. P o ljo -
p riv re d e i V ođa. Soci.ialne P o litik e, N a-
ro d n o g Z d ra v lja i A g ra rn e E efo rm e.
P re m a 61. 3, 8 i 19 zak o n a o općoj
u p ra v i oblasnom velikom ž u p a n u i
sreskom p o g la v a ru im a ju se dođije-
liti, p re m a p o treb i, posebni s tru č n i
re fe re n ti: » sanitetski, teh n ičk i. pro-
sv je tn i, v e te rin a rs k i. ekonom ski. šu-
m a rsk i i dr.« (čl. 19). P re m a -tom e,
o rg a n i posebnih lo k a ln ih u p ra v a po-
je d in ih m in s ta rs ta v a . k o ji b i ovako
b ili d o d av an i v elik im ž u p a n im a i sre-
skim p o g la v a rim a kao n jih o v i stru č -
n i re fe re n ti t. j. sa v je tn ic i. n o ja v lju ju
se đonekle i kao n jih o v i o rg a n i. i
p re m a tom e u nekoliko i kao n jih o v i
p o tčin jen i. A li se u čl. 3 dodaje. da
su oni u d a v a n ju stru č n ih m iš lje n ja
i u čisto teh n ičk o m p o slo v a n ju (u
koliko ih n a ra v n o v rše po n.iihovom
za h tje v u ) sam o staln i.
4. Dok su g o re (v. 2) spom enute
oblasne i sresk e sa m o u p ra v e vezane
za je đ a n određ en i dio d rž av n o g te ri-
to rija , n a kom e v rše sv o ju u p ra v n u
vlast. te se_ n a ta j n ač in p o ja v lju ju
kao te r ito r ija ln a sa m o u p ra v p a (a u ta r-
h ijsk a ) tije la , p o sto je i ja v n o -p ra v n a
sa m o u p ra v n a tije la , č ija u p ra v n a
v la st n ije v ez an a za je d a n dio d ržav n e
o b lasti. To su t. zv. in stitu c io n a ln a
sa m o u p ra v n a (a u ta rh ijs k a ) tije la .
O na se o d lik u ju tim e, što im je cilj
o stv a re n je općih in tere sa , in te re sa
p re m a tom e, k o ji su u jed n o i d rž av n i
in te re si; sto sa m a sobom u p ra v lja ju ;
i što im je p o z a jm lje n a d rž a v n a v la st
g o sp o d aren ja, z a p o v ije d a n ja (impe-
riu m ), te se p o ja v lju ju , i ako su sa-
m o u p ra v n a tije la . kao ja v n o -p ra v n a
lic a (a tim sam im i kao p ra v n a lic a
po p riv a tn o m p ra v u ). i kao je đ n a osOt-;
I
ADMINISTEATIVN0 PEAVO

b en a v r s ta đ rž a v n ih orgrana (kao i ničkog z v a n ja do n a jv iše g . m in ista r-

o blasne i sresk e sam ouD rave). kao skog. kao i p rav o m n a d z o ra pretpo-
au to n o m n e d ržav n e ustanove. i stoje s ta v lje n ih p re m a p o tčin jen im (koje
u od (p rav n im i ekonom skim ) nadzo- ip a k n e m a ju u v ije k u punom opsegu
rom države. O va sa m o u p ra v n a tije la svi p re tp o sta v lje n i izv jesn o g službe-
se p o ja v lju ju bilo kao ja v n o -p ra v n i n ik a, n a pr. p re m a velik im žu p a n im a
zavodi bilo kao ja v n o -p ra v n e korpo- ne i o sta li m in istri, pored m in is tra
ra c ije . Z a p rim je r zavoda se može U n u tra š n jih P oslova).
n a v e sti u n iv e rz ite t u Beoerradu (čl. 1 c) P r a v n i položaj (status)_ sam o-
zak o n a o IJn iv erzitetu ) i D rž av n a u p ra v n ih slu žb en ik a određen je u za-
H ip o te k a rn a B an k a. Z a p rim je r jav n o - konu o oblasnoj i sresk o j sam oiipravi.
p ra v n ih k o rp o ra c ija (koje se đ ijele k o ji se u tom pogledu d o p u n ju je dru-
u draerovoljne i obvezne) moeru se na- gim zakonim a. P ra v n i položa.i drža-
v esti V odne Z ad ru g e (zakon o osni- v n ih slu žb en ik a određen je u zakonu
v a n ju vodnih za d ru s'a od 30/12 1921) 0 čin o v n icim a i o stalim državnim
i S re d iš n ji U red za o sis'u ra n je rad- službenicim a g ra đ an sk o g re d a od 31/7
n ik a (§ 124 zak o n a o o s ig u ra n ju rad - 1923 (k o ji se dopunjuje_ d ru g im zako-
n ik a od 14/5 1922). nim a), a položaj v o jn ih _d rž av n ih
5. J a v n a v la s t o tp ra v lja poslove slu žb en ik a u zakonu o u s tro js tv u voj-
preko o d ređ en ih fizičk ih lica. O va se ske i m o rn a ric e od 9 8 1923, k o ji se
lic a p re m a tom e kao lica, k o jim a je d o p u n ju je p re th o d n im zakonom kao
p o v je re n a iz v je sn a ja v n a služba. t. j. 1 dru g im . T u su određeni, pored osta-
je d a n određen k r u s ja v n ih poslova loga, p ra v a i đužnosti, koje im a ju
(fu n k cija ), jedno zv an je, p o ja v lju ju je d a n p re m a drugom jav n o -p rav n o
kao ja v n i, državm i ili sa m o u p ra v n i lice d rž a v a i n je n i službenici, m a što
službenici. A li se kao ja v n i službe- se in ače u te o r iji p rid a v a lo za p ra v n i
n ici u užem , p ra v o m sm islu p o ja- osnov tim p ra v im a i đužnostim a (pri-
v l j u ju sam o oni službenici, k o ji po- v a tn o -p ra v n i ugovor. bezim eni, o n a j-
v je re n u im službu o tp r a v lja ju za na- m u ili o punom oći, za k lju č en stupa-
g ra d u n a te re t državnogr, odnosno sa- njem , odnosno p rim a n je m u ja v n u
m oupravnog' budžeta, i to tako. da službu. ili je d u o stra n i a k t suverene
im je v rš e n je ja v n e službe redovno držav n e v la sti ili čak re k v iz ic ija oso-
z a n im a n je i izv o r p rib a v lja n ja sred- bene v rs te ili n ajza d . što izg led a n a j-
s ta v a za život (t. j. za fin a n sijsk u , to čn ije. ja v n o -p ra v n i u g ovor o n a jm u
ekonoinsku eg'zistenciju). đ ru g im ri- i ujed n o o punom oći za prav n o pred-
je č im a u o b lik u za n a ta . profesionalno. s ta v lja n je , sličan o d g o v araju ćim p ri-
O tu d a n a pr. p orotnici, su d ije trs'o- v a tn o -p ra v n im u g o v o rim a, ali ne isto-
v a č k o s re d a i v o jn ic i stalnoa' k a d ra v je ta n ). Grlavna je dužnost ja v n ih
n isu ja v n i službenici u p rav o m sm islu. slu žb en ik a (ođnosno p ra v o države)
a) S vi su d rž a v n i službenici o ra a n i uredno o tp rav l.ia n je p o v jere n e im
d rž a v e i kao ta k v i sv o jim ak tim a službe, a glavno je n jih o v o pravo
o s tv a ru ju d rž av n u v o lju . je r im eno- (odnosno dužnost đržave) p rim a n ie
v a n je m d o b iv a ju je d a n dio državne n a g ra d e (odnosno d a v a n je iste od
vlasti, skopčan tra jn o za ovo ili ono s tra n e države) za rad.
zv an je. A li su oni i o ra a n i vlad ao ca 1°. P rin c ip i p odjednake dostupnosti
(kao i m in is tri, k o ji su p re m a s o re svili z v a n ja u svim stru k a m a državne
rečenom n jeg o v i n eposredni org an i), službe za sve naše d rž a v lia n e posta-
no u tom sm islu, što im on kao no- v lje n je u čl. 2. S tra n i d rž a v lja n i m ogu
silac d ržav n e v la sti, kao n je n pred- b iti p rim lje n i sam o kao k o n tra k tu a ln i
sta v n ik d o đ je lju je d rž av n u v la st (svo- službenici (čl. 2). U slovi za p rim ita k
jim ličnim im en o v an jem ili preko u d rž av n u službu p o sta v lje n i su u
m in is ta ra ili ovim a p o tč in je n ih or- čl. 4.
g an a), p o p u n ja v a d ak le jedno prazno 2°. D rž av n i službenici se dijele n a
m jesto u državnom o rg an izm u i tak o činovnike. zvaničnike i slu žitelje (čl.
je pom oeu n jih v rši. 5 zakona o činovnicim a). D ioba uvi0V.e
b) I ako se d rž a v n a u p ra v a v rši t r i v rste se osniva n a ra zlici u skol-
preko v elik o g b ro ja o rg an a, ona se skoj sprem i. k o ja se z a h tije v a za po
ip ak p o ja v lju je kao jed in stv en a, kao jed in e od n jih (čl. 6—10 i 13). Cino-
jedno tije lo (t. zv. p rin cip je d in stv a v n ičk a služba d ije li se n a tr i katego-
d ržav n e u p rav e). N jeno je jed in stv o rije , a sv a k a se od n jih dineli n a
fo rm aln o u sta n o v lje n o tim e, što su g ru p e (p rv a n a đevet, d ru g a n a pet.
svi m n o g o b ro jn i službenici o rg a n i je- | tre ć a n a eetiri), koje se opet dinele u
dnog i isto g lica. države. S tv a rn o je I p rip ra v n e , pom oćne i glavne, (cl. 9).
pak u stan o v ljen o već spom enutim | S lužba zv an ičn ik a se d ije li n a tri. a
n jen im h ije ra rh ijs k im uređ en jem , t. ; slu ž ite ljsk a n a d v ije g ru p e (cl. 10).
j. u ređ en jem zasnovanim n a p rin cip u D rž av n a služba je za prve t r i gođm e
postepene p o tčin jen o sti (subordina- (izuzetno po čl. 19 četiri) p rivrem ena.
cije), provedenom od na.inižeg službe- u koliko u ovom (čl. 17) ili kom dru-

12

gom zak o n u n ije drukči.ie određeno
(61. 14). U tv rđ iv a n je sta ln o sti (čim e
se n esu m n iiv o do b iva p ra v o n a zva-
n ie ) v rš i se za činovnike g la v n ih
g ru p a sv ih k a te g o riia k ra lie v im uka-
zom, n a p rije d lo g nadležnog: m in istra .
a za o stale čin o v nike i službenike
rje še n je m nadležnoe: m in is tra (61. 26.
52), a o d lu k u o p rim itk u u d rž av n u
službu m a k o je k a te g o rije i g r u p e
donose n ad ležn i m in istri, k o ji ovo
p ra v o m ogu p re n ije ti n a područne
o rg a n e (čl. 15).
3°. P rin a d le ž n o sti sta ln ih ^d ržav n ih
slu žb en ik a određene su u 61. 28. To
su plaća, k o ja se d ije li n a osnovnu
(određena u 61. 29 za činovnike, u 61.
30 za zv an ičn ik e i slu žitelje) i polo-
ž a jn u (određena u 61. 33 za činovnike,
u 61. 34 za zv a n ič n ik e i slu žitelje), za-
tim sta n a rin a , k o ja se d ije li n a re-
dovnu (o d ređ en a u 61. 35 za činovnike.
u 61. 36 za zv an ičn ik e i slu žitelje) i
u v ećan u (ođređena u 61. 37), i n a jz a d
d o d atak n a đ jecu (određen u 61. 41—43).
P rin a đ le ž n o sti p riv re m e n ih držav n ih
slu žb en ik a određene su 61. 44. P ra v o
n a p laću i sve đ ru g e p rin ad le žn o sti
d rž av n i slu ženici im a ju i za v rije m e
godišnjeff od m o ra (61. 109) i d o p u sta
ra d i privatnog: p o sla (61. 110), kao i
za v rije m e b o lesti za 12 m jeseci i za
v rijem e, dok su n a rasp o lo žen ju . k o je
ne može t r a j a t i duže od srodinu đ an a
(61. 126). S v i d rž a v n i službenici i n ji-
hove porodice im a ju p ra v o n a pen-
z iju (čl. 136), Z a b ra n a suđska. adm ini-
s tr a tiv n a (za d rž a v n a p o tra ž iv a n ja )
i po p ris ta n k u d o p u šten a je (u obim u
određenom u 61. 120).
4°. U 61. 94 i 97 određeni su poslovi
i službe, k o ji d ržav n im slu žb en icim a
n isu do p u šten i (t. zv. k u m u lacija).
čim e .ie z a m ije n je n 61. 83 zak o n a o
državnom raču n o vodstvu. U 61. 96
o d ređ en a su u d ru ž en ja, č iji članovi
oni ne m ogu b iti. U čl. 91 određen je
p o jam službene ta jn e . U 61. 90 odre-
đen je obim n jih o v e d u žn o sti izvr-
šenja_ n a re d a b a p re tp o sta v lje n im
(u sv o jen re m o n stra c io n i p rin c ip m je-
sto p rin c ip a ap so lu tn e poslušnosti, t.
j. dano je slu žb en ik u prav o , da u čin i
sv o je p rim jed b e, ako n alazi, d a je na-
re d b a nezak o n ita).
5°. Z a štete, k o je učine g ra đ a n im a ,
d rž av n i (i sam o u p ra v n i) službenici,
n e p ra v iln im v rše n je m službe, odgo-
v a r a p re d red o v n im sudom d rž a v a
(odnosno sam o u p rav n o tije lo ), a do-
tič n i o r g a n je o d g ovoran n jo j (61. 18
U stav a). P o v red e službenih dužnosti
se d ijele u d iscip lin sk e istu p e i pre-
stupe. p re m a niihovo.i težin i (61. 159).
Z a p rv e izriče k aznu n ep o sred n i star-
je šin a ili s ta rje š in a svakog višee: nad-
leštv a (čl 161), za drug:e izrič u kaznu
d iscip lin sk i sudovi, a to su u prvom
— 13
ADMINISTRATIVN0 PRAVO
step en u u p ra v n i sudovi, u d ru g o m
D rž a v n i S a v je t. u n ekim sluča.ievim a
D rž av n i S a v je t i u p rv o m i drugrom
step en u (51. 166 i 167). A ko po v red a
službene d u žn o sti s a č in ja v a neko k ri-
vično djelo. k riv ič n a k a z n a n e isk lju -
č u je d iscip lin sk u k azn u (čl. 159). S m rt
je osnov n iš te n ja p ra v a n a d iscip lin sk u
k azn u (61. 201). Z a slu č a j disciplinske
osude od đ iscip lin sk o g su d a dopušteno
je tra ž e n je p o n o v lje n ja disciplinskog:
p o stu p k a (61. 236).
6°. Š lu ž b a p re s ta je : 1. po p re su d i re-
dovnog- ili disciplinskoe: su d a (51. 132).
2. po sili za k o n a (61. 133, g d je su ta k -
sativ n o n a b r o ja n i slu č a je v i n re s ta n k a
službe po sili zakona), 3. po v o lji služ-
b e n ik a (61. 134), i 4. sm rću (61. 131).
S lu č a j iz 51. 96 sp ad a u d iscip lin sk e
istupe, odnosno p re stu p e . To v aži i za
slu č a j 61. 4, al. 2, osim ako je dotično
lice isp o v ije d alo ta k v a n a č e la još p r ije
s tu p a n ja u d rž av n u službu, a to ^ n ije
bilo poznato za p rim ita k nadležnom
državnom ors’ann.
6. P re m a zak o n u o o p ćin am a od 5/6
1903 općine u S rb iji su s a m o u p ra v n a
tije la . O rffani općinske sam o u p ra v e
su: općinski zbor, o p ćin sk i odbor i
općinski sud. To su je d in e v la s ti u
općini. D rž a v a n e m a d ak le sv o je lo-
kalne, općinske u p ra v n e org an e. Otu-
d a je o p ćin sk i su d u isto v rije m e i
o rg a n d rž av n e u p ra v n e v la sti, p a je
što v iše i o rg a n d rž av n e sudske v la sti,
j e r je n ad lež an za is tra g e kao i za
g ra đ a n sk e s tv a ri, u za k o n ik u o g ra -
đanskom sudskom p o stu p k u određene.
II. 1. D je la tn o s t d rž a v n ih u p ra v n ih
o rg a n a je u n o v ije v rije m e p o sta la
v rlo opsežna. N jih o v i se u p ra v n i po-
slo v i n a z iv a ju a d m in is tra tiv n im (upra-
vnim ) a k tim a. U p ra v n i su a k ti đakle
sve r a d n je u p ra v n ih o rg a n a, n asu -
p ro t ra d n ja m a d ru g ih d v iju d rž a v n ih
v la sti, t. j. su đ sk im i zak o n o d av n im
a k tim a, U p ra v n i se a k ti m o g u podije-
liti u d v ije gru p e. J e d n i se v rše s auto-
rite to m v la sti. t. j. v rš e n je is tih je
u p o tre b a n a jv iše , d ržav n e zapov.iedne
v lasti. O ni se m ogu o b ilje ž iti kao
a d m in is tra tiv n i a k ti u p rav o m sm islu
(n. p r. r a s tu r a n je zb o ra ili n ared b e
p o lieijsk e v lasti). D ru g i se adm ini-
s tra tiv n i a k ti ne p o ja v iju ju kao upo-
tre b a su v eren e d rž av n e v la sti, već su
sličn i a k tim a, k o je bi pojed in ac, p ri-
v a tn o lice, m ogao iz v rš iti u k ru g u
sv o je d je la tn o s ti (n. pr. a k ti državnog’
in ž in je ra , n a sta v n ik a ). Od n jih se
ra z lik u ju dakle sam o po tom e, što ih
v rše o rg a n i d rž av n e u p ra v n e v la s ti
kao ta k v i, ali b aš zbog to g a u ž iv a ju .
s g le d išta form e, izv jesn e p re d n o sti
(spisi, ko.ii ih k o n sta tu ju . u ž iv a ju
a u te n tič n o st sa sv im a n.ienim poslje-
! dicam a, ja v n e su isp rav e). P r v i adm i-
n is tra tiv n i a k ti m ogu se n a z v a ti auto-
ADMINISTRATIVNO PRAVO
rita tiv n im ili zapov.iednim , a d ru g i | p o jed in aca. sub.iekata ja v n o -p ra v n ih
o b ičnim ili n e a u to rita tiv n im .
a) A u to rita tiv n i a d m in istra tiv n i ured b e po stav lja.iu p ra v n e norm e.
a k ti p o ja v liu ju se, p re m a rečenom e,
kao o čito v a n je v o lje upravnog' orgrana
kao državnog1 p re d sta v n ik a . To se
o čito v a n je ra z lik u je od o čito v a n ja
v o lje zak onodavne v la s ti po tom . što
ovo d ru g o sad rži u v ije k opće norm e,
d ak le norm e. k o jim a se sv i m o ra ju
p o k o ra v a ti, dok p rv a, k o ja se čini
ra d i o s tv a re n ja c ilje v a d rž av n e adm i-
n is tra c ije , sad rži bilo ta k o đ e r opće
n o rm e (t. zv. re g le m e n ta rn i ili bolje
n o rm a tiv n i a u to rita tiv n i ak ti), bilo
sam o n ared b e (pism ene ili usm ene),
u p ra v lje n e n a jedno ili više određenili
lica i za je d a n o dređeni slu čaj (t. zv.
in d iv iđ u a ln i a u to rita tiv n i ak ti). Svi
se ovi u p ra v n i a k ti p o ja v lju ju po
sv o jo j sa d rž in i kao p rim je n a zakona,
p re tp o s ta v lja ju dakle je d a n zakon,
k re ću se sa d rž a jn o u g ra n ic a m a isto g
i teže d a m u b o lje obezbijede izv ršen je.
1°. N o rm a tiv n i a u to rita tiv n i a k ti se
u U sta v u (61. 94) o zn a čav a ju kao
uredbe. a li se oni u ra zn im zakonim a
o z n a č a v a ju i d ru k č ije (p rav iln ici,
p ra v ila , u p u te, naredbe). U U sta v u se
n a g la š a v a , d a u p ra v n e v la s ti rnogu
iz d a v a ti uredbe. p o treb n e za p rim je n u
zakona. a li sam o n a osnovu zakon-
skog o v la šte n ja . k o je se d aje posebno
za sv a k i slu čaj. N a iz d a v a n je istib
m o g u b iti zakonom o v laštene kako
c e n tra ln e (t. j. p o je d in i m in istri) tako
i lo k aln e d ržav n e u p ra v n e v lasti. a
i sam o u p ra v n e v la s ti (v. gore I 2 b)
z a u red b e o b lasn ih sa m o u p ra v n ih vla-
sti) i ja v n a sa m o u p ra v n a tije la (n. pr.
u n iv erz ite t). Za p ovredu p ro p isa
u red b e ili n ared b e se k a tk a d propi-
s u ju k azne u sam om zakonu, za č iju
se p rim je n u izd aju , a k a tk a d se u do-
tičnom ^ak o n u ovlašću.ie u p ra v n a
v la s t, k o ja ih izđaje. d a propiše kazne
za p o vredu n jih o v ih propisa. A li se
shodno o đ red b i 61. 8 U sta v a (nullum
crim en sin e lege, n u lla poena sine
lege) im a uzeti, da je tak v o zakonsko
o v la š te n je u stav n o sam o onda, ako se
u sarnom zakonu ođredi v rs ta kazne,
i n a jv e ć a i n a jm a n ja m je ra iste. k o ju
u p ra v n a v la s t može d a propiše (im a
zak o n a p ro tiv u s ta v n ih u tom e sm islu).
2°. In đ iv id u a ln i a u to rita tiv n i a k ti se
u zak o n o d av stv u ra zličito n az iv a ju .
T ako se o zn aču iu kao n ared b e (na pr.
§ 329 posl. al. k. z.), rje š e n ja (na pr.
§ 356 v al. 3 k. z.) ili d ru k č ije odluke
(n a pr. § 375 a al. 3 k. z.), opom ene
(§ 329 t. 19 k. z.). U pogledu kazne za
p o v red u istih važi što je rečeno _u
po g led u u red ab a. O ni se p o ja v lju ju
k ao ja v n i p ra v n i i kao p ra v n i poslovi
ja v n o g p ra v a (publicistički), je r oni
•osnivaju, m ije n ja ju ili u k id a ju je d a n
ja v a n p ra v n i odnos izm eđu u p ra v e i
-- 14 —
odnosa i ja v n ih p ra v a , dok zakoni i
3°. I ako su u A. P. p ra v n i odnosi
po p ra v ilu u n a p rije d zakonom odre-
đeni za ra z lik u od p riv a tn o g p ra v a ,
k o je u velikom obim u o sta v lja za-
in tere so v a n e da svoje p ra v n e odnose
određe po slobodnoj ocjeni ili spora-
zum u, ip a k je i u n je m u u izvjesnom
obim u dano u p ra v n im v la stim a pravo
slobodne ocjene (t. zv. d isk rec io n a rn a
v last. le p o u v o ir d iscretio n n aire). A kti,
u pogleđu k o jih im je ta k v a sloboda
u obim u zakonom ođređenom d an a
(s obzirom n a nuždu da se oni p rila -
g o đ a v a ju p ro m je n ljiv im m jesn im i
vrem en sk im po treb am a), zovu se đis-
k re c io n a rn im u p ra v n im ak tim a. Oni
se n alaz e m eđu in d iv id u a ln im au to ri-
ta tiv n im a k tim a (n a pr. d a v a n je odo-
b re n ja za n o šen je oruž.ia. po čl. 11
zakona o d rž a n ju i n o šen ju o ru ž ja
od 1922). A li ako je obim . zakonom
određen za slobođnu ocjenu, preko-
račen, p o sto ja t će u p ra v n i delikat.
pošto je to jedno p ita n je prav n o , a
ne p ita n je slobodne ocjene. To važi
i za slu čaj, ako se p ri slobodnoj ocjeni
ne uzm u u obzir okolnosti, n a k oje
zakon upućuje.
4°. S lužbene u p u te (in stru k cije) i
ra sp isi (c irk u la ri) obvezuju činovnika,
ne p re m a g ra đ a n im a , već sam o p rem a
službenom p re tp o stav ljen o m . a ovo
se lice ne p o ja v lju je u tom pogleđu
kao p ra v n i su b je k a t p rem a n.iemu,
pošto je i ono o rg a n isto g a tije la , dr-
žavne u p rav e. O tu d a se ovi p ro p isi ne
p o ja v lju ju kao p ra v n i propisi. te ne
m ogu d a ti povoda n i za u p ra v n i spor.
b) Za slu čaj neposlušnosti p rem a
(n o rm ativ n im i in d iv id u aln im ) auto-
rita tiv n im a k tim a d a ju se u p ra v n o j
v la sti u c ilju ispun.ien.ia za p o v ije sti
p rin u d n a sred stv a. I I izv jesn im slu-
č a je v im a d a je jo j se pravo. ili jo j se
s ta v lja u dužnost, n ep o sred n a fizička
p rin u d a p ro tiv lica ili s tv a ri (na nr.
p rin u d n o ise lje n je zak upnika, k o ji je
izgubio p ra v o n a zakup, iz § 356 v.
srp sk o g k. z. ili p rin u d n o z a tv a ra n je
k avane, otvorene bez odobren.ia iz
p ra v iln ik a od 1923). nekađ p rin u d n a
n a p la ta iz im ovine (n a pr. poreza).
n ek ad iz ric a n je kazne p ritv o ra ili
novčane (koje n isu k riv ičn e kazne.
pošto n em a k riv ičn o g djela, te se m o ž e
više p u ta k a z n iti za isto djelo; n a pr.
svjedok, k o ji ne će da sv.iedoči). ne-
kad sam o izv ršen je ili izv ršen je po-
sređ o v an jem treć eg lica radnne na
ra ču u n ep o slu šn ik a (n a pr. o tklannanie
o pasnosti n a ra č u n k riv c a iz v 32.)
posi. al. k. z.). . ... .
2. D ržavne u p ra v n e d jelatn o sti (ko.ie
se kao a d m in istra tiv n i akti, s form al-
nog g ledišta. m ogu p o d ijeliti u d v u e

grlavne g'rupe. srore iznesene). mosru se,
s s'led išta sv o je sadržine, t. j. eil.ia,
p o d iie liti u v iše po.iam nih g ru p a ,
koie. u ciie lo sti ili razdiiel.iene, spa-
d a iu u n ad ležn o st ra z n ih m in ista r-
sta v a _i n.iihovih o rg a n a. N a.iosnova-
n iie ie podi.ieliti d ržav n e u p ra v n e
d ie la tn o s ti u ove errupe:
a) P r a v n a d iela tn o st. O va se die-
la tn o s t d ržav n e u p ra v e sa s to ii uopće
u s ta r a n iu o z a štiti pravnog: po-
re tk a . Ovo ie d akle ie d n a d iela tn o st.
ko.ia ie već sam a po sebi p ra v n o s
k a ra k te ra . V rše n ie iste ie neizb ie-
živo skopeano s u p a d im a u sfe ru s r a -
đ a n sk ih ličn ih p ra v a . što ie sve od-
ređeno u ra z n im zakonim a. A k ti ove
v rste su a u to rita tiv n e p riro d e, a li se
n a ra v n o m o ra iu s a s to ia ti u p rim ie n i
zakona, ie r ie (u t. zv. p ra v n o i državi)
cielo k u p n a u p ra v a za zakon vezana,
»zakonska«. O va se d ie la tn o st može
p o d ije liti u t r i g ru p e:
1“. S ta r a n je o ja v n o i b ezbiednosti
(lično.i im ovnoi. d rž av n o i i ia v n o g
m ira). Ovo ie t. zv. p o lic iia bezbjeđ-
n o s ty N jen je cili dakle sp re č a v a n ie
k riv ič n ih d.iela. O va p ra v n a d je la tn o st
sp ad a u nad ležn o st m in is tra IJn u tra -
š n jih D je la i o rg a n a lo k aln e u p ra v e,
k o ji se po tom e n a z iv a ju po licijsk im
v lastim a . Do iz ie d n a č e n ja zakonodav-
s tv a o d ređ en a ie u ra zn o lik im pokra-
iin sk im zakonim a, a od općih zakona
p o g lav ito u zakonu o ž a n đ a rm e riji i
ž a n d a rm e rijsk o m penzionom fondu od
18/2 1922, u zak o n u o z a š titi ja v n e
b ezb jed n o sti i p o re tk a u d rž av i od
2/8 1921 i u zak o n u o ja v n o i bezbje-
d n o sti (za S rb iju , B osnu i H ercego-
v in u i C rnu Goru) od 31/1 1905.
2°. N adzor n ad ođređenim rad n .iam a
g ra đ a n a . To su ra d n je . k o je se ne
m ogu z a b ra n iti. pošto su po sebi bez-
o p asn e i p otrebne, ali k o je su ta k v e
p rirode, d a m o g u slu žiti kao sređstvo
za n ap a d e n a p ra v n i p o red ak ili da
o v i iz n jih m ogu proisteći. To je slu-
čaj n a p r. s no šen iem o ru ž ja , sa ja-
v n im zborovim a, u d ru ž e n jim a i štarn-
pom. P re m a rep resiv n o m sistem u
o v d je bi tre b a lo n a p u s titi sv ak u in-
te rv e n e iju d ržav n e v lasti, p r ije no što
se kakvo _k riv ičn o dj elo ne izv rši ili
uopće p r ije no što od tih r a d n ja z a ista
ne p ro izađ e k a k v a opasnost za p ra v n i
poredak. S tro g o izveden p re v e n tiv n i
sistem bi pak za h tije v a o z a b ra n u svih
ovih radn.ia. N e su m n jiv o je. d a ie i
o v d je jedino sv rsish o d an p re v e n tiv n i
sistem , a li u m jere n , t. j. tak o izveden,
d a se sp o m en u te ra d n je dopuste, ali
uz p reth o d n o o d o b ren je v lasti, ili b a r
Pod nadzorom v lasti. T a j je sistem
p rim iie n ie n ii zak o n o d av stv u n a pr.
u zakonu o ia v n im zborovim a i udru-
ž e n jim a od 313 1891. u zakonu o štam -
Pi od 12/1 1904, u zakonu o d rž a n ju
— 15 —
ADM INISTEATIVN0 PEAVO
i n o še n ju o ru ž ja od 18/2 1922. N ad-
ležne su iste v la s ti kao u preth o d n o m
sluča.iu. S obzirom n a ra zn o lik o st po-
ie d in ih slu č a je v a d a n a im ie z n a tn a
d isk re c io n a rn a v la s t u o d lu čiv an ju .
3°. P o m a g a n je suđskim istra ž n im
v la stim a u u tv rđ iv a n ju tra g o v a k ri-
v ičn ih d je la i p ro n a la ž e n ie k riv ac a.
Ovo je t. zv. su d sk a p o liciia , koio.i
se p rv e d v ije p r o tiv u s ta v lja ju . pod
za je d n ičk im nazivom a d m in is tra tiv n e
policije. N adležni su o rg a n i, lo k aln e
d ržav n e u p ra v e kao i o p ćin sk a u p rav a.
T u se oni p o ja v lju ju kao pom oćni
su d sk i o rg a n i. IJ S rb iii su oni. kao što
je rečeno. su d sk a v la s t za istra g e .
b) O b ra n a ze m lje od spol.iašnjih
n e p r ija te lia i s tv a ra n je v o jn e sile, za
to p o trebne. O va d.ielatnost sp a d a u
n ad ležn o st m in is tra V o isk e i M orna-
rice, a o d ređ en a ie u ra z n im v o jn im
zakonim a, m eđu k o jim a ie osnovan:
Z akon o u s tro js tv u v o jsk e i m o rn a-
riee od 9/8 1923.
c) D ru štv e n a (so c ijaln a ) d je la tn o st
(t. _zv. so cijaln o A. P.). O na se sa-
sto ji u m ije š a n ju od s tra n e d ržav e u
ra z n o v rsn e so c ija ln e odnose, u ređ u -
ju e i ih u općem in tere su . S pobjedom
so lid a ristič k e ili soci.ialne dem okra-
cije, ova se in te rv e n c ija zn atn o pro-
širila . O na se n alaž e u v rlo . velikom
obim u u U s ta v u od 28/6 1921. U p ra v n i
a k ti ove v rs te po sebi n isu p ra v n o g
k a ra k te ra . O ni đ o b iv a ju svoj k a ra k -
te r po tom e, što su za k o n im a u ređeni,
a ja v n o -p ra v n i k a r a k te r po tom e, što
ih v rše ra z n i d rž a v n i o rg a n i, izm eđu
k o jih se n a ta.i n a č in u s p o s ta v lja ju
ja v n o -p ra v n i odnosi, kao i po tom e.
što v rše ći ih d rž a v a m o ra d a se služi
sre đ stv im a, k o jim a se o g ra n ič a v a li-
čn a sloboda.
D ru štv e n a d je la tn o s t d rž av e m ože
se podi.jeliti u gru p e. p re m a v rs ti
d ru štv e n ih p o treb a . k o je o n a hoće da
za d o v o lji m ije ša n je m u ra z n o v rsn e
so cija ln e odnose. Te se p o treb e d ijele
često u fizičke. ekonom ske i duhovne,
te se ta k o i s o c ija ln a d je la tn o s t dr-
žave d ije li u t r i g la v n e gru p e. Z a ove
su d je la tn o s ti n ad lež n i ra z n i m in istri.
D v ije od njih._ s ta r a n je o ja v n o i zdrav-
stv en o sti i o ja v n o j m o raln o sti, ozna-
čava.iu se kao o o lic ija ia v n e zdrav-
stvenosti, odnosno ia v n e n a ra v stv e -
nosti. Za n jih ie nadležno M in ista r-
stvo N a ro d n o g Z d ra v lia . a d jelim ičn o
i M in ista rstv o U n u tra š n jih P o slo v a
s o rg a n im a lo k aln e u p ra v e. Za ostale
su n ad lež n a M in ista rs tv a Prosv.iete,
S o ciialn e P o litik e. i t. d. sa svoiim
lo k aln im o rg a n im a . Sve su to d ie la t-
no sti određene u m n o g o b ro in im za-
k o n im a i u re d b a m a p o k ra jin sk im .
k o iih je iz v je sta n dio izjed n ačen (na
pr. zakon o z a štiti ra d n ik n od 28/2
1922. zakon o o s ig u ra n ju ra d n ik a od
ADMINISTRATIVNO PRAVO
30 5 1922, zakon o nom orskom rib o lo v n | se, s obzirom n a n.iegovu ra z n o v rsn u
od 30/3 1922. zakon o obnavl.iannu i
u n a n re đ e n iu v in o g ra d a rs tv a od 30/12
1921. zakon o su zbi.ianiu skunoee ži-
v o tnili n a m irn ic a od 30/12 1921).
d) U p ra v a sp o lin im poslovim a, ko.ia
sp ad a u n ad ležn o st m in is tra S p o lin ih
P o slo v a. O dređena ie u općirn potezim a
u zak o n u o u s tro is tv u M in ista rstv a
S p o lin ih P o slo v a i u m eđ u n aro d n im
u g o v o rim a. kao i d.ielim ično u razn im
zakonim a.
e) F in a n s iis k a d ie la tn o st, U p ra- U stav a). S udovi p ak (g ra đ a n sk i i
vl.iena ie n a p r ib a v lia n ie fin a n s iis k ih u p ra v n i) m ogu c iie n iti n iih o v u zako-
sre d sta v a p o tre b n ih za ispun.iavan.ie
ra z n ih d rž a v n ih za d a ta k a . S p ad a u
n ad ležn o st m in is tra F in a n s iia . Odre-
đ en a ie u ra zn im fin a n siisk im zako-
nim a, k o ii su svi, osim zakona o ne-
posrednom porezu. iz.iednačeni (n a pr.
zakon o porezu n a poslovni o b rt od
18/2 1922, c a rin s k i zakon od 23/1 1899,
zakon o ta k s a m a od 30 '3 1911. zakon
o m onopolu d u h a n a od 14/3 1890. za-
kon o držav n o m ra ču n o v o đ stv u od
6/3 1910).
f) IT prava d ržav n im i ia v n im do-
b rim a (dom enam a). D rž av n a su ona
đobra, n a k o iim a d rž a v a im a p ra v o
rasp o lag ’a n ia kao i p riv a tn a lica n a
sv o iim n ep o k retn im d o b rim a (na pr.
šum e, p o lio p riv re d n a im an.ia). Javna.
su p ak ona dobra. ko.ia služe za upo-
tre b u svih, a n a k o iim a d rž a v a nem a
p ra v a ra s p o la g a n ia , već sam o p ra v o
u p ra v e (na p r. plovne vode i putevi).
U p ra v a ia v n im d o b rim a sp ađ a rr n a-
dležnost određenih m in is ta r s ta v a i n ii-
hovih ili općih lo k aln ih o rg a n a, ko-
iim a su o n a zak o n im a p o v ie re n a ra d i
u p ra v l.ia n ia (v. n a p r . zakon o vodam a
od 26/12 1878 i zakon o reg u lisan .iu i
u p o treb i vo d a od 18/12 1905, zakon o dakle n o rm a tiv a n k a ra k te r. To može.
ia v n im suhozem nim p u te v im a od
14/6 1910, ko.ii važe za S rb iiu . i za.kon
o k a p e ta n iia m a p ris ta n iš ta od 30 3 k v a in d iv id u a ln a n a re d b a ili r.iešenie,
1922). U p ra v a p ak d ržav n im d o b rim a
sp ad a tak o đ er ir n adležnost ra z n ih
m in is ta rs ta v a , a to su ona, k o iim a su
o n a p o v ie re n a n a u p ra v u i rasp o la-
g a n ie u im e d ržav e (v. n a p r. zakon o stu p k a za p o n išten ie n ezakonitog akta.
šu m am a od 30/3 1891). No n ek im a od
n.iih d rž a v a sam a neposredno u p ra-
vl.ia preko G en eralne D irekci.ie Dr-
ža v n ih D o b ara. ko.ia se s ta r a uosta-
lom o p ra v iln o m u p r a v lia n iu i osta-
lih d rž av n ih d o b ara (čl. 34 ured b e o
o rg a n iz a c iii M in ista rstv a F in an si.ia
od 25/2 1919).
II I . 1. A d m in istra tiv n o n ep rav o ie tro la. Ako se m eđutim dotičnim u p ra -
sv a k a p o v red a U sta v a i zakona ođ
o rg a n a u p ra v n e v lasti. d ru g im riie -
čim a, sv ak i o ro tiv u p ra v n i adm ini-
s tra tiv n i akt. M oguće ie n arav n o .^ d a
ta k a v a k t s a č in ia v a i kakvo krivično
dielo. U koliko se p ak on po.iavl.iuie
kao a đ m in istra tiv n o nepravo, m ogu
— 16
g o re iznesenu p riro d u . ra z lik o v a ti
nekoliko v rs ta a d m in istra tiv n o g ne-
p ra v a . T a ie ra z lik a od z n a č a ia sa
g le d išta nad ležn o sti za p o n išta i neza-
k o n ito g a ak ta.
a) A d m in istra tiv n o n ep rav o se m ože
pri.ie sv eg a s a s to ia ti u iz d a v a n iu ka-
kve uredbe, p ro tiv n e zakonu, n a os-
nov u či.ieg se o v la šte n ia izdaie. Ova-
kve u red b e m ože sam o N a ro d n a S kup-
š tin a s ta v iti kao ta k v e v a n snage
načelno, u c ie lin i ili dielom ice (čl. 94
n ito st sam o u k o n k re tn im sluča.ievim a,
t. i. sam o k ad se povede spor p ro tiv
k ak v o g k o n k re tn o g a d m in istra tiv n o g
a k ta . u čin ie n o g n a osnovu nezako-
n ite ured b e (što ie izrično pro p isan o
za u red b e o b lasn ih sk u p štin a u čl. 67
zak ona o oblasnim i sreskim sam oupra-
vam a. v. I. 2 b. 1°). To ie n u žn a kon-
sek venea n ezav isn o sti u p ra v n e v la s ti
ođ sudske. pošto bi se inače dopustilo
m i.iešanie sudske v la s ti u u p ra v n e po-
slove. A li to u isto v riie m e po k azu ie
fo rm a ln u ra zlik u . k o ia p o sto ii izm eđu
zakona. s ieđ n e i u redaba. s d ru g e
stra n e . D ok zakoni im a iu za g ra đ a n e
bezuslovno obveznu snagu, u red b e ie
im aiu . ka.o što se vidi. sam o pod uslo-
vom. d a n isu p ro tiv n e zakonu. n a os-
novu k o g a su izdane (i ako inače po
sadržini, m a te riia ln o ne p o sto ii ra z lik a
izm eđu ied n ih i driia’ih). Što ie re-
čeno za uredbe, v aži i za n ared b e
u p ra v n e v la s ti n o rm a tiv n o g k arak -
te ra .
b) A d m in istra tiv n o se n ep rav o m o že
za tim s a s to ia ti u ieđnom pro tiv u -
p rav n o m ad m in istra tn m o m aktu, koii
n iie u re d b a ili n ared b a, k o ii nem a
p re m a gore rečenom e, b iti ie d a n indi-
v id u a la n a u to rita tiv a n akt. n a o r . ka-
ili ie d a n n e a u to rita tiv a n akt. t. i. ie-
dan u p ra v rii posao. ko.ii n em a zapo-
v.iedni k a ra k te r. Ovd.ie se ima.iu ra-
zlik o v ati d v a s lu č a ia u pogleđu po-
Ako se n aim e dotičnim aktom _ne po-
v re đ u ie p ra v o kog p riv a tn o g lica, za
p o n išten ie isto g n ad ležn a .ie nad zo rn a
u p i'av n a v last. Z a n a k n a d u eventualne
štete, n a n iie te tim aktom državi. važe
odredbe g ra đ an sk o g sudskog postup-
ka. u koliko ni.ie ir pitan.iu ra eu n sk a
šteta, gdie ie n ađ ležn a G lavna K on-
vnim aktom p o v ređ u ie pravo kog pri-
v atn o g lica, v aži postupak. ođređen u
zakonu o D ržavnom Sav.ietu i u p ra -
vnim sudovim a od 5/9 1922. s uredbom
o poslovnom redu u D ržavnom Sa-
v ie tu i u p ra v n im sudovim a od 5/9
1922.

2. P re m a 61. 18 zak o n a o D ržavnom
Sav.ietu p o ieđinac. kom e ie »pravo
ili n ep o sred an lič n i in teres, zasnovan
n a zakonu«, p o v riie đ e n n ezak o n itim
aktom u p ra v n e v lasti, im a p ra v o žalbe
»samo n a je d n u v išu u p ra v n u vlast«.
Ako ova v la s t m eđ u tim odobri akt.
i n a t a j n ač in on p o stan e p o tp u n ad-
m in is tra tiv a n ak t, p o jeđ in ac p ro tiv
odluke te u p ra v n e v la s ti m ože sam o
p o d n ije ti tu ž b u u p ra v n o m sudu. od-
nosno ako je t a u p ra v n a v la s t m ini-
s ta r, D ržav n o m S a v je tu . T im e na-
s ta je t.^ zv. a d m in is tra tiv n i spor, č iji
su su b je k ti. s jed n e s tra n e p riv a tn o
lice, s druR e d ržav a, a či.ii je p re d m e t
je d a n u p ra v n i akt,
Izm eđu ad m in istrativ n o R sp o ra i
R rađanskoR spora, za k o ji su n ad ležn i
redovni, g 'rađ an sk i sudovi. ne p o sto ji
n ik a k v a k v a lita tiv n a ra z lik a . pošto
je i tu u p ita n ju p rim je n a zakona n a
sp o r izm eđu d v a lie a po tu žb i jeđnoR a
od n jih (isto tak o . kao što ta k v a ra z lik a
ne^ p o sto ji izm eđu R rađanskog: k ri-
vičnoR sp o ra i vojnoR krivičnoR spo-
ra , za k o ji su n ad lež n i v o jn i sudovi).
Oni su sam o n a ro č ite v rs te jednoR
istoR p o jm a, sudskoR spora. Iz to s a
izlazi, da _ a d m in istra tiv n e sporove
tre b a d a rje š a v a ju , n e o rg a n i u p ra -
vne v la sti, p a m a oni b ili za ta j posao
u re đ en i koleR ijalno. već n ezav isn i su-
dovi. Toe:a ra d i b i se. zboer obim nosti
i sp e c ija ln o sti posla, im a li s tv o riti
n a ro č iti suđovi. O ni b i se im a li z v a ti
u p ra v n i sudovi, zb o s v rs te p red m eta.
kao što se d ru g i sudovi, zboR v rste
p red m eta, zovu g ra đ a n sk i ili v o jn i
(t. zv. a d m in is tra tiv n o sudstvo, le
c o n ten tieu x a d m in istra tif). T ako se
m o ra u zeti vee i po tom e. što bi inače
u p ra v n e v la s ti b ile su d ije u sv o jo j
v la s tito j_s tv a ri. te bi se p o jed in ci iz-
ložili n jib o v o j sam o v o lji. T ako se
m o ra u zeti i s R ledišta p rin c ip a neza-
v isn o sti tri.iu d rž a v n ih v la s ti jedne
od druRe, pošto bi inače u p ra v n a v la s t
m o s la po v o lji da m ije n ja zakone u
svo.iim ak tim a. Ovo, dan as v la d a ju ć e
Rledište (n a su p ro t z a sta rje lo m supro-
tnom , p re m a kom e su u p ra v n o sud-
stvo i u p ra v n a d je la tn o st sam o d v ije
s tra n e jed n e iste d je la tn o sti. jedne
iste v la sti. u p ra v n e) p rih v ać en o je i
u zak o n u o D ržav n om S a v je tu i u p ra -
vnim suđovim a.
a) D rž av n i S a v je t i u p ra v n i suđovi
su u re đ en i kao i o sta la su d sk a tije la ,
i kao ta k v i su n ezav isn i od u p ra v n e
v lasti. D rž av n i S a v je t je V rh o v n i
U p ra v n i Sud (čL 103 U sta v a i čl. 1
spomenutog: zakona). a u p ra v n i sudovi
su^sudovi p rv o g step en a (p rem a Rore
rečenom D rž av n i S a v je t u p ra v n a je
v la s t prvoR i posljednjeR step en a u
slu č a ju tužbe p ro tiv ođluke m ini-
— 17 —
ADMINISTEATIVNO PEAVO
sta ra ). N jih o v i član o v i m o g u b iti
u k lo n je n i sa sv o jih m je sta , preve-
deni u d ru g a z v a n ja d ržav n e službe
i s ta v lje n i u pen ziju . sam o n a osnovu
suđske p re su d e (čl. 103 U stav a . čl. 12
zakona). a za svoj su đ sk i ra d m o g u
b iti tu žen i sam o po odobren.iu opće
sjednice D rž a v n o s S a v je ta (čl. 13).
T i m e im je o bezbijeđena n ep o k retn o st
i n ezav isn o st, k o ju u ž iv a ju su d ije
g ra đ a n sk ih sudova. P o s ta v lja ju se
ukazom po p reth o d n o m izb o ru od
dvostrukoR b ro ja k a n d id a ta , kao i
R rađ an sk i su d ije, i to član o v i D rža-
vnog S a v je ta n a prijedlog: p red sje-
d n ik a M inistarskogr S a v je ta . a čla-
n o v i u p ra v n ih su dova n a prijedloR
m in is tra P ra v d e (čl. 92 i 7).
D rž a v n i S a v je t im a 30 članova. od
k o jih n a jm a n je 2A> m o ra ju im a ti di-
p lom u o svršenom p ra v n o m fa k u lte tu .
što se o b ja š n ja v a njesrovim k a ra k te -
rom sudskoR_ tije la (čl. 103 U sta v a . 61.
3 zakona). E je š a v a u o d je lje n jim a od
5 članova, od k o jih jedno m o ra staln o
posto.iati za u p ra v n e sporove fin an -
s ijsk e p riro d e (čl. 3). U c ilju o d rž a n ja
jeđ n o o b ra zn o sti u p rav o su đ u , pred-
sje d n ik može, p re m a p o treb i. sa z v a ti
opću sjeđ n ic u D ržavnoR S a v je ta , k o ja
može rje š a v a ti, ako je p risu tn o b a r
2k sv ih članova, a č ije su odluke ob-
vezne za o d je lje n ja (61. 4).
S v a k i u p ra v n i sud im a jednoe: pred-
s.iednika i p o tre b a n bro.i su đ ija . Za-
sje đ a u istom m jestu . n d je i A pelacio n i
Sud, i im a istu p ro sto rn u n adležnost
s n jim (čl. 6). E je š a v a u o d je lje n jim a
od 3 su d ije (čl. 8).
b) P re m a čl. 15 a d m in is tra tiv n i
spor_ p o sto ji n e sam o onda. k a d a je
a d m in istra tiv n im ak to m p o v rijeđ en o
n eč ije prav o , već i onda, k ad je n ji-
m e p o v rije đ e n n ep o sred n i ličn i inte-
res pojed in ca. osnovan n a zakonu.
Ovo bi đruffo bio slu čaj n a pr. onda.
ako b i n ez ak o n itim rje še n je m nad-
ležne u p ra v n e v la s ti (k o ja je in ače
o v lašćena ili ob v ezan a n a iz d a v a n je
ta k v ih rje š e n ja ) bilo p re m je šte n o tr-
žište. u slije d čeg-a bi n a ra v n o su sied n e
radn.ie izerubile potrošače. ili ako bi
bio p o d is n u t tram v a.i u n ra d u . čim e bi
n a ra v n o v la sn ic i ja v n ih k o la za p ri-
jevoz b ili oštećeni. O vdje dotični ošte-
ćeni n isu p o v rije đ e n i u svom p ra v u .
već sam o u svom in tere su . »na zakonu
zasnovanom «. t. j. po sebi n e p ro tiv p ra -
vnom . Shodno v la d a ju ć e m R ledištu u
te o riji i zak o n o đ av stv u p o jed in cu se
d akle i tu d a je p ra v o n a tu žb u (za ra -
zliku od zakona o u re đ e n ju Državnogr
S a v je ta od 21/12 1901). N ezak o n ito st do-
tičnoR ad m inistrativnogr a k ta može
proisteći. bilo u slije d o d su stv a kon-
k re tn e m jesn e i stv a rn e nadležnosti,
bilo u slije d n e d o sta ta k a u fo rm i.
2
A Đ M LN TSTR A TIV N 0 P R A V O
bilo Dosebice, ako .ie u p ita n ju k a k a v
d isk re c io n a ra n u n ra v n i akt, u slije d
o d su stv a zak o n sk ih u slo v a za slo-
bodnu o cjen u ili u slije đ n re k o ra č e n ja
erranica, za to određenih. U s tv a ri me-
đu tim . kao što se v id i iz n a v e d e n ii
p rim je ra . i o v d je po sto ji, i ako
sam o posredno. p o v re d a p ra v a . i ov-
d je je d ak le u p ita n ju je d a n adm ini-
s tr a tiv n i d elik at, t. j. po v red a p ra v a
p o jed in ca, što se redovno p rev iđ a.
R a z lik a je sam o u tom e, što ovđje
in te re s p o jeđ in ca tek izrič n im dava-
n je m ovom e p ra v a n a tužbu, u čl.
15 p o sto ji p ra v n o za štić en i in teres.
dok u oM alim s lu č a je v im a p ra v o po-
je d in c a 'p o s to ji nezavisno od 61. 15.
Čl. 15 _ im a kod n jih d akle sam o ta j
zn a čaj, što on o d ređ u je tije lo nad-
ležno po tu žb i za z a š titu p ra v a . za
k o je se in ače već kao za tak v o na-
đ ovezuje shodno općim p rin c ip im a
p ra v o n a tužbu.
c) U čl. 15 se n e č in i ra z lik a m eđu
u p ra v n im a k tim a u pogrledu nadležno-
sti u p ra v n ih sudova. U p ra v n i sudovi
su p re m a tom e n ađ lež n i za sporove.
n a s ta le ne sam o povodom a u to rita -
tiv n ih u p ra v n ih a k a ta (koje bi. s sie-
d iš ta p rin c ip a diobe v la sti, bilo ne-
m oguće d o d ije liti g ra đ a n sk im sudo-
vim a. s obzirom n a već iznesenu p ri-
ro d u ovih a k a ta . i n a to. što nem a
sličn ih a k a ta p riv a tn ih lica), već i
povodom o stalih , n e a u to rita tiv n ih
a k a ta . T u spada.iu dakle čak i p ri-
v a tn o p ra v n i u g ovori. za k lju č e n i od
u p ra v n e v la sti, i a k ti u p r a v lja n ja
držav n o m dom enom . K ao što je već
bilo p rim ijećen o . k riv ič n i sudovi (a
ne u p ra v n i kao za p re ju d ic ija ln o pi-
ta n je ) su n ad ležn i za ocjen u zakoni-
to sti a u to rita tiv n ih u p ra v n ih a k a ta
(u red ab a i n ared ab a ), u koliko oni
ulaze u p o jam p o jed in ih k riv ičn ih
d je la (n a pr. §§ 93. 327 t. 1. 2 i 3 srp-
skog k riv ič n o s zakonika). ali se to
p o sre šn o o zn ačava kao izuzetak. pošto
je o v d je u p ita n ju k riv ičn i, a ne
p ra v n i spor. P rim ije ć e n o je također.
d a i d isk re c io n a rn i a u to rita tiv n i a k ti
m o g u b iti osnov u p ra v n o s spora. ali
s tim o g ran ičen jem , što u p ra v n i su-
dovi m o g u o v d je o d lu čiv ati sam o o
tom e. d a li je po zakonu u dotičnom
slu č a ju bilo m je s ta i koliko za slo-
bodnu ocjenu, o d m je ra v a n je , ali ne i
o sv rsish o d n o sti tih a k a ta . pošto se
k r ite r iji za to u zakonu ne p o sta v lja ju .
To je sm isao i odredbe 61. 19 tačk e
3 i čl. 34 tačk e 2. U čl. 19 su navedeni.
pored d isk rec io n a rn ih a k a ta , još t r i
slu č a ja , g'dje n ije do p u šten a tu žb a
n a u p ra v n i sud. P re m a čl. 22 dopu-
šten a je tu žb a n a u p ra v n i sud i pro-
tiv n ed o n o šen ja r je š e n ja od stra n e
u p ra v n e v la sti, je r inače errađani ne I
— 18
bi b ili dovoljno od n jih zaštićeni.
P re m a čl. 16 u p ra v n i sudovi su nad-
ležni i za sporove povodom a k a ta
sa m o u p ra v n ih v lasti.
d) _Sud đonosi po p ra v ilu p re su đ u
n a jav n o m ročištu. n a k o je poziva
stra n k e . a n a kom tu žilac m ože uče-
stv o v a ti sam ili b iti za stu p a n ja v n im
p rav o zastu p n ik o m (čl. 25, 28 i 31). Za
su đ en je vri.iede d ak le p rin c ip i jav n o sti,
u sm en o sti i neposrednosti. Izuzetno,
u s lu č a ju iz čl. 26, m ože sud d o n ijeti
bez poziva s tra n a k a p re su d u o poni-
štaju_ upravnoe: a k ta , a je d a n izuze-
ta k je u č in je n i u 61. 27. P re su d a
D ržavnoa' S a v je ta i izv ršn e (pravo-
snažne) p resude u p ra v n ih su d o v a ob-
vezne su za u p ra v n e v la sti, ta k o da
p ro tiv v o lje tu žio ca ne mogru n iš ta
u čin iti, što bi im bilo p ro tiv n o (čl. 42).
P resu d o m se tu ž b a ili odbacuje ili se
uv ažav a, u kom e se slu č a ju u p ra v n i
a k t n jo m e p o n ištav a. A ko b i bilo po-
tre b n o d o n ije ti nov u p ra v n i akt, ta j
a k t im a d o n ije ti n ad lež n a u p ra v n a
v la s t u sm islu p rim je d a b a upravnog'
su đ a (čl. 34). T u se m isli n a a u to rita -
tiv n e u p ra v n e akte, je r se u nogledu
o stalih , ja v n ih poslova p o jed in ac a
sp o rn i p red m et presuđom potpuno
rje ša v a . Iz đ a v a n je novog u p ra v n o g
a k ta sp ad a n a ra v n o u nadležnost
u p ra v n e, a ne sudske v lasti, i zato se
u čl. 34 i sad rži p o m en u ta odredba.
A li d a bi se pom oglo p ro tiv sam ovolje
u p ra v n e v la sti. k o ja bi odbila da do-
nese nov u p ra v n i akt, i n a t a j n ačin
u jed n o sp riječilo n jen o m ije ša n je u
poslove zakonodavne v lasti, propisano
je u 61. 43, da će D rž av n i S av jet. ako
u p ra v n a v la s t u ro k u od t r i m jeseca
od dostave presu d e ne donese nov
ak t, po žalb i onoga, u č iju je k o rist
donesena presuda, d o n ije ti rješen.ie,
k o jim se z a m je n ju je u p ra v n i akt.
P ro tiv p resude u p ra v n ih sudova do-
p u šte n a je ž a lb a n a D rž av n i S av jet.
a m ože je p o d n ije ti i tu ž e n a v last. ako
je u p ra v n i sud poništio n je n akt. ako
za to im a od o b ren je nadležnos: m ini-
s tr a (čl. 37. 38 i 39). D ržav n i S av jet
rje š a v a o ž a lb a m a bez poziva stran a -
ka, p o stu p ak je dakle pism en (čl. 41).
e) D opušteno je obnavljan.ie spora
pod u slo v im a p ro p isan im u g rađ an -
skom sudskom postupku. a im a se tra -
žiti kod istih sudova (61. 44). Ako se
z a h tje v za o b n o v ljen je odobri. pre-
suda se n išti od su d a i s tv a r se upu-
ćuje u p ra v n o j v lasti, s p rim jed b am a
za istu obaveznim . da donese novo
rje š e n je (čl. 45).
f) D ržav n i S a v je t je nadležan i za
rje š e n je sukoba o nadležnosti izm eđu
d v ije u p ra v n e v lasti. koje r.iešavaju
u p o sljed n jem stepenu, dok sukobe o
nadležnosti izm eđu u p ra v n ih i re-

d ovnih sudova r.iešava K a sa cio n i Sud
(čl. 46 i 61. 103 i 110 U stav a). P o re d
ove funkci.ie (ko.ia im a k a r a k te r sp o ra
sam o u koliko se sukob rie š a v a po
p riiedloffu no.iedinca). D rž a v n i S a v ie t
im a izv iesn e u p ra v n e fu n k c iie . N a-
im e on rie š a v a o u p ra v n im ak tim a,
za ko.ie ie po zak o nim a po treb n o nie-
govo odobren.ie, i u toliko se s m a tra
kao » u p rav n i o rg a n v rh o v n e d ržav n e
uprave«, i v rš i n ad z o rn u v la s t n a d
sam o u p ra v n im ie d in ic a m a po određ-
b a m a zak o n a (ČL 103 al. 5 ta č k a 2 i 3
U stav a). N a iz a đ on r.iešava i o đ ru g lm
p ita n iim a , k o ia m u zakonom budu
s ta v lie n a u n ad ležn o st (čl. 103 al. 5
ta č k a 5 U stav a).
g) Im a v e lik i b ro i k riv ič n ih d ie la
iz^razn ih za k o n a (t. zv. sporedno k ri-
vično zakonodavstvo, n a p r. zakon o
šu m am a, o vo d am a. o z a š titi ra d n ik a ),
z a k o ie su n ad ležn e u p ra v n e v la s ti
(kao što su u Srbi.ii za istragre iz k ri-
vičnoe: zakonika, pored ioš n ek ih đru-
S'ih istu p a, nadležne lokalne u p ra v n e
v la s ti i op ćin sk i sudovi). One se u
toliko p o ia v liu iu kao sudske v la sti,
kao k riv ič n i sudovi. To ie slu č a i n a
pr. s ca rin sk im k riv ič n im đ ie lim a iz
c a rin sk o g zakona, za k o ie su n adležne
c a rin a rn ic e , a u d ru g o m step en u m i-
n is ta r F in a n s iia (či. 184 i 198). K ad
ie u dotičnom zakonu p ropisano, da
,ie_ D rž av n i S a v ie t n ad lež an u poslied-
n iem stepenu, kao što ie to p ro p isan o
u carin sk o m zakonu (61. 201), onda se
i D rž av n i S a v ie t, po red dotičnih
u p ra v n ih v la sti, p o ia v liu ie kao k ri-
v ič n i sud.
h) Z a sporove o n a k n a d i štete na-
nesene p riv a tn o m licu od d rž a v n ih
u p ra v n ih ili sa m o u p ra v n ih o rg a n a,
n ađ ležn i su re d o v n i sudovi, i za istu
ie o dg o v o rn a d ržava. odnosno sam o-
u p ra v n o tiie lo , a dotični o rg a n ie
n iim a od g o v o ran (čl. 18 i 91 U stav a).
P re m a to m e lice, oštećeno k ak v im
u p ra v n im aktom , k o ii ie postao pot-
pun, m ože podići spor z a n a k n a d u štete
kod red o v n ih su d o v a p ro tiv države,
m iesto u p ra v n o g sp o ra za poništa.i
u k ta ^ kod D ržav n o g S a v ie ta . T užba
z a o štetu z a s ta ru ie za 9 m .ieseci (61.
18 U stav a).
i) U koliko bi zakon činio u p ad e u
im o v in u po.iedinaca, ošteću.iući ie,
p ra v o n a n a k n a d u štete p o sto ii sam o
onda, ako ie to u zakonu p ro p isap o
(n a p r. 61. 41 al. 3 i 61. 43 al. 1 st. 2
U sta v a n e d a iu to pravo). Za slu čai
u p ad a u im o v in u po.iedinaca k ak v im
shodno zakonu izdanim aktom u p ra -
vne v la s ti (n a pr. zab ran o m uvoza
neke m a te riie p o treb n e za izv.iesnu
srranu in d u s triie , ekspro<nri.iaciiom.
zabranom p o đ iz a n ia z g ra d a u in te re su
h u dućih uliea) p ra v o n a n a k n a d u štete
19 —
ADVENTISTI
p o sto ii ta k o đ e r sam o onda, k a d a ie
to u za k o n u p ro p isan o (n a pr. zakon
e k s p ro p riia c iii s 61. 37 al. 2 U s ta v a
i čl. 43. al. 1 U s ta v a d a iu to pravo).
T ako se im a u ze ti zato. što ie ovđ.ie
u p ita n iu z a k o n ita p o v re d a tu đ e g
p ra v a . i ako tu, za ra z lik u od p rv o g
slu č a ia , odluka, ko.ii će g ra đ a n i b iti
pogođeni o d red b am a zakonskim . za-
v isi od u p ra v n e v la sti. te ie ta k o mo-
g'uće, d a n e k i g ra đ a n i podnesu fin a n -
si.isku ž rtv u za držav u , a d ru g i n e (što
.ie dalo povoda za p ro tiv n o m išlie n ie .
k o ie se o b ra zlo žav a od n e k ih p riro d n o -
p ra v n im p rin cip o m n ep o v red im o sti
stečenih p ra v a , od d ru g ili p rin cip o m
p ra v n e ie d n a k o sti, p re m a kom e n iie
dopušteno n eied n a k o o p te re ć iv a n ie
g ra đ a n a ).
L i t e r a t u r a: St. M arković. A dm i-
n is tra c iia K ra lie v in e Srbi.ie (1893); K.
K u m an u d i, A d m in istra tiv n o pravo. 2.
izd. (1921); Đ. T asić. O dgovornost d r-
žave p re m a p rin c ip u ie d n a k o sti te-
r e ta (1924). T . Ž ivanović.
A D M O N T. s ta r i m a n a s tir benedik-
tin sk ih m o n ah a u dolini A niže, u gor-
nio.i S ta ie rs k o i. Im ao ie v elik e po-
siede u S lovenskim G oricam a, g d ie
su b e n e d ik tin c i u veliko.i m le ri izveli
k o lo n izaciiu . E tim o lo g i.iu im e n a iz
slovenačkog »vodom ata« dokazao ie
D r. Š tre k e li u M arib o rsk o m Č asonisu
I (1904) 71—79. F. K .
A D N I. V. A bogović M ahm ud p aša.
ADRIJA. V. J a d r a n .
»ADRIJA«, opće o sig u ra v a iu ć e dru-
stvo u B eogradu. O snovano ie 1922.
K a p ita l 3,000.000. R ezerve 703.320. Do
k r a ia 1923 u p laće n a ie p o lo v in a pred-
viđenog k a p ita la . G u b itak ie 514.411
din. B a v i se o sig u ra n ie m života, po-
ž a ra i tra n s p o rta . U 1923 940 polica
života, 19 m iliiu n a d in a ra . P re d sje d n ik
u p ra v n o g S dbora M ilu tin M arković,
g e n e ra ln i d ire k to r D ra g . M ilovanović.
N . S.
»ADRIJA«, tv o rn ic a čokolade i bon-
bo n a u B eo g rad u . O snovana ie 1923
od N. D žinića i d ru g a . 1924 kupio ie
M iloš Jaćim o v ić. S a d a p ro izv o d i đne-
vno 1000 k g čokolađe i 1500 kg bon-
bona. Z aposleno ie 50 ra d n ik a . Vri.ie-
dnost ie 4,000.000 d in ara .
S. P.
ADVENTISTI, v je rs k a sek ta, k o ja
im a sv o jih p ris ta lic a u V o jv o d in i i
u S rije m u pod im enom S u b o ta ra . A.
je osnovao u A m erici V ilim M iler,
k o ji je p ro ricao , d a će K ris t po d ru g i
p u t doći 1843. O tud im i im e (ađventus,
đolazak). S v e tk u ju su b o tu i s a s ta ju
se, č ita ju i tu m ače Sv. P ism o ; uče o
bliskom d ru g o m đolasku K risto v o m ,
čim n jih o v a sek ta p re v la d a ; k ršta -
ADVOKATI
v a jn se u rije k a m a , v je ru ju , d a ce zli p ra v o zastu p n ik e. D iscip lin sk u vTast
lju d i b iti u n išteu i, i u san duse od n ad p ra v o zastu p n icim a v rše pred-
č'asa s m rti do p o slje d n je g suda. Im a sjed n ici ok ru žn ih sudova. m in is ta r
ih n ekoliko d ese tin a h ilja d a po cine: P ra v d e i d isc ip lin a rn i sud. 0 pre-
lo j s je v e rn o j A m erici. P o srednjon d a ji p ra v o z a stu p n ik a disciplinskom
E v ro p i i kod n a s v rše p ro p a g a n d u sudu rje š a v a m in is ta r P rav d e . P ra -
n jih o v i c e n tri iz H a m b u rg a i Lon- v o zastu p n ištv o p re sta je , kad p ra v o -
dona. R- G• z a stu p u ik podnese ostavku, kud se
p rim i d rž av n e službe ili počne k ak v u
A D V O K A T I. P r v i tra g o v i advoka- r a d n ju n a sv o je im e, k ad istu p i iz
tu re u S rb iji n alaz e se u zem ljam a, p o d an stv a, k ad presudom disciplin-
k o je su čin ile s a sta v n i dio D u šan o v a skog suda bude lišen p ravozastu-
c a rstv a . C lan 56 i 91 n je g o v o g a 4 -ako- p n ištv a, bude osuđen zbog zločinstva
n ik a g o v o ri o p rista v im a , za k o je St. ili beščastećeg p re s tu p lje n ja . uči-
N o vak o v ić velh d a su to_ b ila lica, n je n o g iz k o risto lju b lja . ili bude oslo-
k o ja su » p a rn ič a ri uzim ali, d a ih u bođen iz n e d o sta tk a dokaza za ovu
p a rn ic a m a n a sudu za stu p a ju « . P 11" v rs tu djela. V . J o v a n o vic.
sta v i n isu b ili »ni izvršnici, n i advo-
k a ti ili p ra v o z a s tu p n ic i u d an a sn je m U o stalim p o d ru č jim a K ra lje v in e
sm islu«, v eli d a lje S t. N ovaković, »vec S H S u sn azi su posebni ad v o k a tsk i
slu žb en ici i su d a i p a rn ič n ih strana«. ; redovi. odnosno zakoni. i to: a) za
Č lan 73 D u šan o v a Z ak o n ik a sp o m in je H rv a ts k u i S la v o n iju ad v o k a tsk i ređ
p arce. P a r a c n ijc bio službenik suda., od 24/7 1852. sa sv im a n a re d b a m a i
već p riv a ta n čovjek, k o g a je p a rn ic a r zakonim a za n je g a ; b) za p o d ru č je
b irao po sv o jo j v o lji, d a u m jesto n je g a B osne i H ercegovine ad v o k a tsk i red
diže p a rn ic e i b ra n i g a n a sudu. od 2/1 1902; c)_za p o d ru č ja . k o ja su
U k n ežev in i S rb iji a d v o k a tu ra je p rip a d a la k ra lje v in i U g a rsk o j (1 o j -
s tv o re n a zakonom o p ra v o z a stu p n i- vodina, B ačk a i B an at, M eđ u m u rje,
cim a od 15/6 1865. T a j zakon v rije d i P re k o m u rje i dio B a ra n je ). U ovirn
za k ra je v e u g ra n ic a m a Srbm e cto p o d ru č jim a u snazi je zakon za A..
r a ta 1914. — P o tom zakonu A. ne k o ji je v rije d io za m ad žarsk e v la sti.
može b iti o n aj, k o ji n ije srp sk i po- t, j. zakon o izm jen i i dopuni zakona
d an ik . k o ji n em a 25 gođina, k o n je 0 a d v o k a tim a i ađv o k atsk im p rip ra -
pod sk rb n ištv o m ili stečajem , ko^i ne v n icim a n a te r ito r iju A pelacionog
o su đ iv an ili se n a la z i pod istra g o n i S uda u Novom S adu od 22/6 1922; _d)
zboff zločinstva, k o ji ie o su d iv a n ^ jii za p o d ru č je D a lm a c ije i S lo v e n ije
se n a la z i pod istra g o m zbogv besea- v rije d i a d v o k a tsk i red za a u s trijs k u
stećih p re s tu p a k a ili p re k rsa n a iz polovinu bivše a u stro -u g arsk e m onar-
k o ris to lju b lja u čin jen ih , i p re stu p a k a h ije. od 6/7 1868.
i p re k rš a ia . ko.iim a se vri.ieđa navni A. A d v o k atsk i red za H rv a ts k u i
m o ral. ili je oslobođen iz nedo- S la v o n iju z a litiie v a za. a d v o k a tsk o z a -
s ta tk a do k aza za zlo čin stv a ili bes- n im a n je opunom oćenje od n adležne
časteće p restu p k e, k o ji n im d^o- v la sti, t. j. sad a od M in ista rstv a
b ro g v la d a u ja . i po svom n a c m u zi- P ra v d e , a uslov za p o d je lje n je je:
v o ta ne za slu žu je jav n o povDeren^e d rž a v lja n stv o K ra lje v in e^ SH S. fi-
i p o što v an je. P o re d to g a k a n d id a t zička p u n o ljetn o st, neporočnost i đolc-
tre b a da je položio i p ra v o zastu p m - to r a t p ra v a . tro g o d išn ja p ra k s a kod
čki isp it. Z akon od 15/6 1865 n ije go- ad v o k ata. odnosno jed n u godinu kođ
v o rio o n au č n o j sp re m i kandidatovon, suda. a d v ije g'odine kod advokata. i
je r u doba k ad je on donesen, u br- kod B an sk o g S to la u Z agrebu jjređ
b iji n ije bilo p ra v n o g fa k u lte ta . — isp itn o m kom isijom položeni advo-
Z akonom o iz m je n a m a i dop u n am a k a tsk i ispit. Is p itn a k o m isija sasto.ii
to g a zak o n a od 30/11 1871 i 15 10 1896. se od p re d sje d n ik a B anskog btoia.
tra ž i se, d a je k a n đ id a t sa dobrim odnosno p o tp red sjed n ik a. dva li.iec-
u sp jeh o m sv ršio p ra v n e n au k e u 8r- n ik a B anskog S tola, i jed n o g ad v o k ata.
b iji ili n a s tra n i i d a je nan- P o slije položenog isp ita k an d id at m on
m a n je t r i godine p ra k tik o v a o u sudu kod M in ista rstv a P ra v d e dozvolu za
ili kod ja v n o g p ra v o z a stu p n ik a . P ra - a d v o k a tu ru t. zv. »stallum agendi«.
vozastu p n ičk o g su isp ita oslobođeni p a m ože početi ad vokatsku praKsu
oni, k o ji su s v ršili p ra v n e n a u k e i tek p o slije izdane dozvole i polozene
slu žili n a jm a n je pet godina kao zakletve, k o ja se polaže pred plenu-
su d ije prv o step enog ili k o jeg v iseg mom B anskog S to la u Z agrebu. Osirn
suda, ili su p et godina b ili red o v m to g a može za m o liti za »stallum .agencli
p ro fe so ri p ra v a n a Veliko.i bkoli. l 1 onaj isp ita n i sudi.ia, ko.ii im a b ar
p en zio n erim a, k o ji irn a ju uslove, pio- 15 godina sudske prakse. a ođ toga ■:>
p isan e zakonom o ja v n im prav o zastu - godina v rš e n ja sudske p ra k se kao od
pnicim a, đozvoljeno je, da budu po k r a lja im enovani su d ija (dakle ko
svom z a h tje v u p o stav ljen i za ja v n e
 ADVOKATI

ta r s k i s u đ iia ili su d b en i v iiećn ik ) ili b iti kod jed n o g d ržav n o g o d v je tn ištv a .

s u d iia koieer višeer stepena. e r a r ija ln e p ro k u ra tu re , kod a d v o k a ta
N esposobni su za d o b ija n ie p ra v a su đ a i fin an si.ialn e p ro k u ratu re.^ Po-
a d v o k a tu re : 1. k o ji su pod stecaiem slije četv o ro g o d išn je p ra k se polaže se
ili pod tu to rstv o m , 2. k o ji su od kaz- ad v o k a tsk i isp it, i to n a jm a n je d v ije
n en ih sudova proerlašeni kao k riv c i godine p ra k se kod a d v o k a ta i jed n u
bilo k a ž n jiv o g a s te č a ja bilo k a k v o s a godinu p ra k se kod su d a u B osni i
zločinstva. bilo p re k rš a ja , p ro iste k la H erceg o v in i, i to n ep rek id n o . Is p iti s_e
iz pohlepe za zlodobitkom ili v rije đ a - po lažu kod A pelacionog Suda, a kom i-
jućeffa ja v n i m o ral. ili p re stu p k a . uči- s ija se sa s to ji iz p re d sje d n ik a ili pot-
njenosr iz pohlepe za dobitkom , ili k o ji p re d sje d n ik a A pelacionog S u d a i 4
su ra d i drugroga n a r u š a ja zak o n a osu- is p itn a k o m esara, od k o jih m o ra ju
đeni b ili n a k az n u z a tv o ra b arem d v o jica b iti iz a b ra n a od ad v o k a tsk e
6 m jeseci. S ad v o katskom službom ne kom ore. P o s lije izdane_ dozvole za
može b iti sk o p čan a _ni d rž a v n a služba a d v o k a tu ru m o ra d o tičn i po lo žiti za-
n i sen zalsk i poslovi. A d v o k a tsk i re d k letv u . K ao n a đ z o rn a v la s t za advo-
u s ta n o v lju je p ra v a i dužnosti advo- k a te i a d v o k a tsk e p rip ra v n ik e p o sto ji
k a ta , uslove za p o stig n u će p ra v a advo- a d v o k a tsk a k o m o ra u S a ra je v u . u ko-
k a tu re , kao i u stan o v e o p re sta n k u jo j se vodi lis ta sv ih ad v o k a ta . a dje-
ad v o k a tu re. P re m a tom e n e p o sto ji lo k ru g iste je n a d z o r n a d advo-
n a p o d ru č ju H rv a ts k e i S la v o n ije _t. k a tim a , i b rig a za č u v a n je m ča sti
zv. a u to n o m ija ad v o k a tu re, već je a d v o k a tsk o g staleža. te d isc ip lin a rn a i
a d v o k a tu ra v ezan a za dozvolu nad- k a rn o sn a v la s t n ad ad v o k atim a.
ležne v lasti. C. N a p o d ru č ju . k o je .ie p r ije oslo-
N a p o d ru č ju H rv a tsk e i S la v o n ije b o đ en ja p rip a d a lo p o d ru č ju U g a rsk e.
oosto je a d v o k a tsk i odbori (kom ore) u v rije d i zakon o izm je n i i dopuni za-
Zagrrebu i O sijeku. č iji je d je lo k ru s ko n a o A. i a d v o k a tsk im p rip ra v n i-
d a v a n je m iš lje n ja povodom m o lb i za cim a n a te r ito r iju A pelacionog S u d a
» stallu m agendi«, im en o v an je isp itn ih u N ovom S ad u od 22/6 1922. U slo v i su
k o m e sa ra iz ad v o k atsk o g staleža, pod- u g lav n o m : p o d anstvo S H S. n a v rš e n a
n o šen je p re đ lo g a povodom p re in a k a ili fizič k a p u n o lje tn o st, sv ršen e p ra v n e
p o v ra tk a su d o v an ja. odnosno advoka- : n a u k e sa u sp jeh o m , d o k to ra t p ra v a .
tu re , č u v a n je p o š te n ja i d o sto ja n stv a je d n o g o d išn ja p ra k s a n a su d u i dvine
advokatskoe: staleža. n ad zo r n ad djelo- | ’g odine kod ja v n o g p ra v n o g zastu p -
krugrom m o rala. p ra v im a i du žn o stim a n ik a, d a n e s to ji pođ s ta ra te ljs tv o m
ad v o k a tstv a . i iz v ršiv a n je k arn o sn e ili steča jem , da n ije osuđen ili se ne
v la s ti n ad ad v o k a tsk im k an d id atim a. n a la z i pod istra g o m ra d i zlo čin stv a
Vee p r ije 1914 b ila je predložena odnosno d ifa m ira ju ć ih p re stu p a k a . da
osn o v a n o v o s advokatskoe: red a, a po- je dobrog i poštenog v la d a n ja . i d a je
s lije oslo b o đ en ja n a s to ji se u n ifi- položio a d v o k a tsk i is p it pred odborom
c ir a ti a đ v o k a tsk i red, _ i to n a bazi za is p itiv a n je a d v o k a tsk ih p rip ra v n ik a
ad v o k a tsk e au to n o m ije, produžene kod A pelacionog S u d a u N ovom Sadu.
p ra k se i u v o đ e n ja o b lm atn e, b a r je- po za k o n im a k o ji v rije d e n a te rito -
dnojrodišnje. p ra k se kod suda. Odbor, r i j u ovog A pelacionog Suda. Za_ izvr-
k o ji je n o v u osnovu izrađ iv ao . složio šen je ad v o k a tsk e p ra k se nužno je po-
se n a bazi oetog-odišnje p ra k se kandi- I lo ž iti posebnu z a k le tv u p re d isp itn o m
d a ta ad v o k a tsk ih p o slije sv ršen ih : kom isijom odbora za is p itiv a n je advo-
p ra v n ih n a u k a i položenih isp ita . i k a tsk ih p rip ra v n ik a a d v o k a tsk e ko-
jed n o g o d išn je p ra k se kod suda. Dok- m ore u N ovom S adu. N a te r ito r iju
to r a t ne b i p re m a n a jn o v ije m stano- A pelacio n o g S u d a u Novom S ad u
v iš tu bio p o treb an. m ože kao a d v o k a t i ađ v o k a tsk i _p ri-
B. N a te r ito r iju B osne i H erceso - p ra v n ik r a d iti sam o ono lice, k o je je
vine v rije d i ad v o k a tsk i red od 2/11902. uvedeno u sp isak novosadske advo-
P r i j e oslo b o đ en ja im en o v an i su tam o k atsk e kom ore. A d v o k a tsk a d ip lo m a
a d v o k a ti od M in ista rs tv a F in a n s ija , iz d a je se p o slije položenog ad v o k at-
kao v rh o v n e v la s ti za B osnu i H erce- skog is p ita i položene zakletve. od
govinu. T u dužnost v rš i p o slije oslo- o d b o ra za is p itiv a n je a d v o k a tsk ih
b o đ en ja M in ista rstv o P rav d e . — P red - : p rip ra v n ik a . odnosno a d v o k a tsk e ko-
uslovi su u g lav n o m is ti kao u o stalim m ore u N ovom Sađu. P ro tiv r.iešen.ia
p o d ru č jim a odnosno d rž a v lja n stv a . p o v je re n stv a za is p itiv a n je advokat-
neporočnosti. p u n o ljetn o sti. d o k to rata . sk ih k an d id a ta , odnosno p o slije osni-
zatim sv ršen i p ra v n i isp iti, petogodi- v a n ja ad v o k a tsk e kom ore p ro tiv rje -
š n ja p ra k sa. i to je d n a go d in a p ra k se še n ja iste, za iz d a v a n je a d v o k a tsk e di-
p o slije advokatskoe: isp ita , i n a jm a n je plom e, može m o lilac podni.ieti žalbu,
jed n o g o d išn ja p ra k s a kod je d n o g s u d a ko.iu u p o sljed n jem step en u rje š a v a
u B osni i H ercegovini. a t r i godine ad v o k a tsk i sen at. o d jel.ien ja B. (Iva-
kod ad v o k ata. O sta ta k p ra k se može sacionog S uda).

—21
ADŽIĆ
P re m a tom e postoni n a te rito r iju
pod C. ad v o k a tsk a au to n o m iia . je r u
prv o m re d u odlučuiie a d v o k a tsk a ko-
m o ra o iz d a n ju dozvole za ad v o k a tu ru .
D. N a p o d ru č ju bivše A u strije . k oje
je p o slije o slo b o đ en ja p rip a lo K ra lje -
v in i SH S. v rije d i ad v o k a tsk i re d od
6/7 1868. T a j ađ v o k a tsk i red n o rm ira
p o tp u n u a u to n o m iju advokatskog1 sta-
leža, n ad ko jim v rš i u prvom red u
n ad zo r a d v o k a tsk a k o m o ra u S p litu
i L ju b lja n i za d o tičn a p o d ru č ja . P red -
u slo v i za iz v rš iv a n je ad v o k atsk o s' sta-
leža Ufflavnom- su is ti kao i u ostalim
p o d ru č jim a. t. j. d rž a v lja n stv o SH S.
p u n o ljetn o st. sv ršen e p ra v n e nauke. i
d o k to ra t p ra v a , za tim ad v o k a tsk i isp it
i zak letv a. — P r a k s a advokatskoe: pri-
p ra v n ik a t r a j e 7 ffodina. od togca n a j-
m a n je je d n u g o d inu sudske p ra k se ili
7 g p d in a p ra k se kod fin a n s ija ln e pro-
k u ra tu re . A d v o k a tsk i se isp it polaže
p o slije 6 erodina p ra k se tako, da je
k a n d id a t du žan p o slije položenoe:
ad v o k atsk o g 1 is p ita još je d n u gpdinu
p ra k tic ira ti. p rije nego što m u se izda
a d v o k a tsk a d ip lo m a od v išeg zem alj-
skog su d a (A p elacioni Sud). p o slije
položene p ro p isn e zakletve. K a n d id a t
m o ra d a je stek ao d o k to ra t p ra v a
n a jk a s n ije p o slije četv o ro g o d išn je
prak se. od k o je je 3 godine m orao
v r š iti kod ad v o k ata. Is p it se polaže
kod v išeg zem aljskog su d a (A pelaci-
onog S uda). P o s lije iz d a n ja advokat-
ske diplom e stiče k a n d id a t p ra v o n a
v rš e n je ad v o k a tsk e p rak se. te n ije
p o tre b n a n ik a k v a posebna dozvola
a d m in is tra tiv n e v lasti. — O stali uslovi
za p u š ta n je n a a d v o k a tsk i isp it su:
neporočnost, d a n ije k a n đ id a t pod sta-
ra te ljstv o m , stečajem . n iti k až n je n
ra d i zločina. odnosno d ifa m ira ju ć ih
p re s tu p a k a i p re k rš a ja . Ovo je n a j-
stro ži ad v o k a tsk i red. osobito s obzi-
rom n a dužinu p rakse.
K ao što se vidi. p o sto je za ra z n a
p ra v n a p o d ru č ja naše d ržav e i razn i
ad v o k a tsk i redovi. k o ji su ra zn o lik i
što se tiče t r a j a n j a p ra k se i uslova
za d o b itak p ra v a ad v o k a tu re. P re m a
tom e n e m a ju a d v o k a ti ra z n ih p ra v n ih
p o d ru č ja odnosno A pelacionih S uđova
p ra v o z a s tu p a n ja u d ru g im pod ru čji-
m a n aše države. Tom e se m isli dosko-
č iti u n ifik a c ijo m ad v o k atsk o g red a
n a bazi za sad a p eto g o d išn je prakse. i
to jed n e godine kod suda, a č e tiri go-
dine kod ad v o k ata. S . P avičić.
ADŽIĆ SRETEN. p ro feso r i peda-
gog (15/10 1856. S u g u b in a. Levae). Os-
n ovnu školu sv ršio je u T rsten ik u ,
nižu g im n a z iju u K ra g u je v c u . počeo
je bog o slo v iju u B eogradu. p a je
p rešao u u č ite ljsk u J k o lu u K ra g u -
jevac. k o ju je dovršio u B eograđu.
_ 22' _
U B eču je pohodio zavod za slijep e
i slušao p re d a v a n ja n a p ed ag o g iju m u ,
zatim n a univerzi, g đ je je bio đak
B ren tan o v . n ap o slije tk u 6 se m e sta ra
u L eipzigu, g d je je slušao W u n d ta
(1882—89). P ro fe so rsk i isp it je položio
1895. Bio je u č itelj u K učevu 5 u T r-
sten ik u . a p o slije zav ršen ih u n iv erzi-
te tsk ih stu đ ija . koje profesor, k o je
p ro feso r i u p ra v ite lj u u č iteljsk im
školam a u N išu, u B eo g rad u (i v išo j
ženskoj školi i bogosloviji). u Alek-
sincu. u Ja g o d in i. 1920 postao je obla-
sn i in sp ek to r u S ubotici. 1921 posta-
v lje n je za p ro fe so ra više peđagoške
škole, a 1923 za u p ra v ite lja u čite ljsk e
škole u V ršcu. P en sio n isa n je 1924. —
O dlikovao se kao o rg a n iz a to r u čitelj-
ske škole u Ja g o đ in i. e đ je je podigao
v elik i v r t i p o ljsk u učionicu. — K n ji-
ževni ra d A. je: R ueni ra d u m uškoj
školi (1896). S rp sk a nacionaln.a^škola
(1891) : Telesno v a s p ita n je za u čitelje
(1892) ; U vod u n a u k u o v a s p ita n ju
(1894); U čitel.ieve zabeleške, niz p ri-
m e ra iz v a sp ita č k o g a ra d a (1894);
T elesni ra zv o j i g im n a stik a ; V aspi-
tačev e zabeleške. n am e n je n e rodite-
ljim a i p r ija te ljim a srp sk o g pod-
m la tk a (1909); K roz vasionu. sa sli-
k a m a (1910); P o ljs k a učionica. higi-
jensko-pedagoška u stan o v a. sa 66
slik a (1924); M edonosno šib lje i dr-
veee (1924). — A. je p ro p a g a to r espe-
ra n ta . S e sp e ra n ta je preveo T atin e
p riče m alo j Jelk ici. ru sk i od M am in a
S ib ir ja k a (1923). M. Šević.
ADŽIĆ STJEPAN (A gvich). kano-
n ik u P eču h u i p rig o d n i la tin sk i pje-
sn ik (1730. R ajev o Selo. H rv a ts k a —
1796. P ečuh). Š tam oao je m noge svoje
pjesm e, a je d n a je : »C arm en excell.
F r. B alla ssa oblatum «, izašla u Za-
g re b u 1785. Đ. K .
AEROKLUB u B eogradu. O snovan
je 1/4 1922, in ic ija tiv o m solunskih avi-
ja tič a r a . C ilj je A. K. b u đ en je narodne
v o lje i o rije n tira n je n jeg o v e en e rg ije
u sm islu p o d izan ja jedne m oćne avi-
ja c ije . A. K . je im ao 1924 oko 6.000
član o v a i 20 m jesn ih odbora u svim
k ra je v im a K ra lje v in e . A . K. je uzeo
još n a sebe poslove, koje u ostalim
z e m ljam a o b a v lja ju m in ista rstv a , ili
d rž a v n a n ađ leštv a, za civilnu a v ija -
tik u . On je d an as jedino kom petentno
tije lo i je d in a o rg a n iz a c ija za civilna
a e ro n a u tič k a p ita n ja . A. Iv. je clan
In te rn a c io n a ln e aero n au tičk e federa-
ci.ie kojoj p rip a d a ju A. K. 28 drzava.
Iz ra đ e n a je k onvencija. koju oe i nasa
d rž a v a potpisala. — P ored m nogo-
b ro jn ih p ro g la sa i brošura, ko.ie r a :
s tu ra u narod, A. K. izda.ie i svo]
m jesečni. ilu stro v a n i časopis L a sa
K rila . Ovo je p rv i stru čn i aeronau-

tič k i lis t u zeinlji. P r v i bro.i izašao
je ju n a 1924 T. S.
A E R O N A U T IC K A IN D U S T R IJA .
K ao čisto aero n au tičk o nreduzeće u
K ra lje v in i S H S o o sto ji sam o firm a
»Ikarus« u Novom Sadu. Ovo predu-
zeće izrad ilo je p rv e a e ro p lan e u ze-
m lji i oni su za d o v o ljili teh n ičk im
uslovim a. T. S.
A E R O P L A N . V. L etjelice.
A E R O P L A N S K A PO ŠTA uv ed en a
je 15/4 1923 izm eđu naše d rž av e i
U g a rsk e (B udim pešte), A u s trije (Beč),
C ehoslovačke (P ra g ), P o ljsk e (V ar-
šav a), R u m u n jsk e (B u k u rešt) i F ra n -
cuske (P ariz i S tra sb u rg ). P o štu pre-
nose av io n i d ru š tv a F ran co -R o u m ain e, fra n je v a c p re p isa o je u R im u p jesm e
i to: obična, p re p o ru č e n a i h itn a pi-
sm a, dopisne k a rte , ro b n e uzorke, po-
slovne p a p ire i tisk an ice. M ak sim aln a
je te ž in a p o štan sk e ekspeđieije 100
kg. A ero d ro m je p riv re m e n o u P an -
čevu. Za v rije m e lje tn e perio d e aero-
p la n i lete sv ak o g dana, a u p ro ljeć e
i jesen tr ip u t n e d je ljn o (svega 208 B A N K A . O sn o v an a 1922. C e n tra la
d a n a g o d išn je). Z im i ne lete. Za po-
šiljk e , koje_ se o tp r a v lja ju aero p la-
nim a, n a p la ć u je se, pored obične ta k se
po m eđ u n aro d n o j ta rifi, jo š 50% više.
Iz sv ih m je s ta n a še zem lje m ogu se
p o šiljk e s la ti aero p lan o m za im eno-
v an e zem lje (do B eo g ra d a se o tp ra-
v lja ju vozovim a i brodovim a, a Beo-
g ra d ih d a lje o tp ra v lja aeroplanom ).
D. D.
A G A PIĆ (G A PIC , A G A PE O , GA-
PE O ). s lik a r (oko 1540. o strvo Cres).
R adio je 1562—1576 u R im u. Od n je-
go v ih se slik a do u 19 v ije k sa č u v a la
sam o jed n a: S v eto g Je ro n im a , u za-
vodu Šv. J e ro n im a u R im u.
A . Sch.
A G A R JA N I, n az iv za T u rk e i M u-
slim an e u s ta rim srp sk im spom e-
nicim a. A. se, po Svetom P ism u S ta-
ro g a Z av je ta , n aziv alo jedno a ra p sk o
plem e, k o je je u doba h e b re jsk ih ca-
re v a Š a u la i D avida stan o v alo u sje-
v e rn o j A r a b iji i n ap a d alo su sje d n a d iv id en d a 14%. P red u z eća : B utizzoni i
h e b re js k a plem ena. Im e su dobili po
A v ram o v o j ro b in ji A g a ri, od k oje
vode svoje p o d rijetlo . R. G.
AG A TO N O V IĆ R A D O SLA V , pro-
fesor u p en z iji (30/6 1869, B rus. o k ru g
kru šev ačk i). H isto rijsk o -filo lo šk i fa-
k u lte t sv ršio je n a V elikoj Školi u
B eograđu. Od 1893—99 bio je p ro feso r
g im n azije u N išu, zatim p ro feso r srp-
ske g im n azije u S olunu, d ire k to r
g im n azije u S k o p lju (do 1902), školski
n ad zo rn ik u o k ru g u k ra jin sk o m , p a
ponovo p ro feso r n išk e g im n a z ije od ! lom n a c io n a ln i: b o ja z a n od boljše-
1903—22, k a d a je penzionisan, pošto
je iz a b ra n za p o slan ik a. Od 1912—18
učestvovao je u ra to v im a kao re-
23 —
AGRAENA REFORMA
ze rv n i oficir. — N ap isao je: Sim eon-
S in iša N e m a n jić P aleo lo g ; S rp sk i
u sta n c i u vezi sa n a ro d n im seobam a
u tu đ in u od 1459 do 1814; O d n o šaji iz-
m eđu S rb ije i B u g a rsk e od X I I —X V
v ije k a ; L a p ro te c tio n in te ra llie e des
invalides_ de la g u e rre (1922). Uče-
stvovao je živo u ra d u oko b u đ e n ja
i o d rž a v a n ja n a c io n a ln e s v ije s ti u
Ju ž n o j S rb iji D. P.
A G E N C IJE P O Š T A N S K E . V. Po-
m oćne pošte.
AGIĆ A N T U N M A R IJA (A ghich),
g o v o rn ik i sk u n lja č d u b ro v a čk o g la-
tin sk o g p je s n iš tv a (1754, D ubrovnik
—- 23/10 1830, A siz ija , Ita lija ) . K ao
i govore E lija L a m p rid ija C rije v ić a
(C ervinus) i jo š n ek e dub ro v ačk e ru-
kopise, k o ji su sad a u fra n je v a č k o j
b ib lio teci u D u b ro v n ik u . A. je bio
p ro tiv n ik i F ra n c u sk e (1806) i a u s trij-
ske o k u p a c ije D u b ro v n ik a . Đ. K .
AGRARNA I IN D U S T R IJS K A
B eograd. K a p ita l 10.000.000 din., te k u ć i
ra č u n 40,960.330 din., ulozi 2,954.836 đin„
g o to v in a 4,431.524 din.. m jen ice 3,974.739
din., a k tiv n i te k u ć i ra č u n i 45,608.449
đin., d obit 145.597 din„ diviđenđe nem a.
Z aje d n ic a in te re sa sa O e sterreich isch e
K re d ita n s ta lt (Beč) i H rv a ts k a Sve-
opća K re d itn a b a n k a (Z agreb). P red -
sje d n ik F r itz E h re n fe st. d ire k to r Du-
šan Đ. K re stić . N . S.
AGRARNA I K O M E R C IA L N A
B A N K A ZA B O SN U I H E R C E G O -
V IN U . O snovana 1900. C e n tra la S ara -
jevo, filija le : B rčko, N ovi Sad, Beo-
grad . K a p ita l 7,500.000. povećan 1924
n a 15.000.000 din. F o n d o v i 3,000.000 đin„
ulozi 5.578.439 din„ v je ro v n ic i 37.029.940
din.. g o to v in a 960.126 din„ p o traž iv a-
n je kod n o v ča n ih zavoda 3.249.398 din„
m jen ice 9,882.787 din„ v rije d n o sn i pa-
p iri 1,925.743 din„ dužnici i konzorci-
ja ln i poslovi 39,688.062 đin„ n ep o k ret-
n in e 398.495 din„ d o b itak 1,795.417 din„
V e n tu rin i in d u s tr ija d rv a d. d„ Bo-
sa n sk a in d u s tr ija š p irita . P o tp re d -
sje d n ik D r. N ik o la S to ja n o v ić . di-
re k to r L a d isla v T akač. N . S.
A G R A R N A R E F O R M A im a la je
z a d a ta k d a iz m ije n i ra z m je r izm eđu
m a lih i v e lik ih p o sjed a p a rc e la c ijo m
i d a __u k lo n i p re o sta tk e fe u d aln o g
ze m ljišn o g u re đ e n ja , t. j. k m etstv o u
B osni i H e rceg o v in i i Ju ž n o j S rb iji
(čifčije) i k o lo n at u D a lm a c iji. Mo-
tiv i su b ili dijelo m s o c ija ln i a dije-
v ičk ih p o k re ta p ro le te rsk ih a g r a rn ih
m asa odm ah po u je d in je n ju . ja č a n je
p riv rž e n o sti novoj d rž a v i u pojedinim
AGRARNA REFORMA

k ra je v im a i u m n o žav a n ie n ac io n a ln ih U H erceg o v in i su p retežno sitn e par-

elem e n ata n o sredstvom u n u trašn .ie celp, u P o sa v in i i S re d n jo j B osni
k o lonizaciie. veća g azdinstva, ali često sto čarsk o g
zem ljam a, k o je d an a s p rip a d a ju k a ra k te ra . P re m a popisu sta n o v n ištv a
K ra l.iev in i S H S. b ila je o v ak v a ras- iz 1910 bilo je :
p o d jela p o sjed a: U K ra n js k o j (1902) članovi
domaćina % porod. %
75.477 p o ljo p riv re d n ih posjeda, sa zemljovl. s kmetovima 10.463 3-69 40.460 2:92
995.521 h e k ta ra zem lje. G azd in stv a je „ bez kmetova 4.281 1-51 36.182 1-17
bilo: do 0-5 h e k ta ra 12-5% svih srazdin- slobodnih seljaka 136.854 48-33 634.789 45-82
kmetova 79.677 28-15 444.920 32-11
sta v a . 0-5—1 h a 8-4%. 1—2 h a 10-8%. slobodnih seljaka, koji su
2—5 h a 19-4%, 5—10 h a 19-8%, 10—20 istovremeno i km etovi:
lia 19-3%, 20—50 h a 8-5%, 50—100 h a a) pretežno slobodni
reljaci 14.453 5-10 95.296 6-88
0- 9%, p rek o 100 h a 0-4%. U Š ta je rsk o j, b) pretežno kmetovi 76.963 5-99 110.448 7.97
t. j. b iv šo j d o n jo j Š ta je rsk o j. po- c) drugih zemljorad-
ničkih lica 20.450 7-22 43.351 3-13
sjed i od prek o 1 h a iznosili su 1896: Svega: 283.141 100-000 1,385.446 100-00
1— 5 h a 10-9% sv ih p o sjed a od preko
1 ha, 5—50 h a 67-3%, 50—100 h a 7-8%, P o v je ro isp o v ije sti bilo je u %:
preko 100 _ha 14-0%. U D a lm a e iji 1902: muslimana pravoslavnih katolika
83-455 p o sjed a sa u k u p n o 1,283.494 ha, od begova 85-2 9-4 4-9
i to do 0-5 h a 18-6% svih posjeda, od slob. seljaka 56-6 25-9 16-8
0-5—1 h a 18-4%, 1—2 h a 24-5% ha, 2—5 od kmetova 4-6 73-9 21-5
h a 25-9%, 5—10 h a 8-7%, 10—20 h a 2-7%, Za V o jv o d in u (B anat, B ačku i Ba-
20—50 h a 1%, 50—100 h a 0-1%, preko ra n ju ) n em a posebnih p o d atak a. M a-
100 h a 0-1%. U H rv a tsk o j i S la v o n iji d ž a rsk i popis od 1895 n ije sta tistič k i
1895 (je d in i u g a rs k i popis posjeda) obrađen p re m a te rito rijim a , k o ji su
od 0—1 k a ta s tra ln ih j u t a r a ( = 0-5755 p rip a li K ra lje v in i SH S. već ^prem a
ha) č in ila su 13-2% sv ih p o sjeđ a ili sta rim u p ra v n im jeđ in icam a. K a d a se
0-5% č itav e po v ršine. 1—5 k. j. 30-9% podaci to g a p o p isa p re ra č u n a ju n a
ođnosno 8%, 5—10 k. j. 27-2% odnosno te r ito r ij naše V ojvodine i k o rig u ju
17-2%, 10—20 k. j. 20-4% odnosno 24-3%, podacim a s ta tis tik e o p ro m etu s ne-
20—50 k. z. 74% odnosno 18-5%. 50—100 p o k re tn in a m a onda dobivam o za 1918:
k. j. 0-7% odnosno 3-9%, 100—200 k. j.
0-06% odnosno 1-8%, 500—1000 k at. j. gazdinstava površine
0-02% odnosno 1-9%, preko 1000 k. j. posjedi od 0—5 kat. jut. 55-46 10-08
0-06% odnosno 22-4%. Od 407.403 po- . „ 5—100 » 42-80 70-00
sje d a n jih o k ru g lo 281.000 bilo je sa , „ 100-1000 o n 0-70 13-37
„ preko 1000 O tf 0-04 6-55
po ispod 10 j u t a r a ili 5-75 ha. a 180.000
ispod 2% ha. S v eg a 209 p o sjed n ik a P o sto je i podaci o ra sp o d je li posje-
d ržalo je prek o jed n u p e tin u zem lje; d a iz s n im a n ja 1904 (rad i d o b iv an ja
406.264 selja č k ih g a z d in sta v a (1—100 osnove za re fo rm u izbornog p rav a),
ju ta r a ) o b rađ iv alo je 2 m iliju n a ju- k o ji isk a z u ju p o sjeđ n ik e od preko 20
ta ra , 1139 v elep o sje d n ik a (po preko go d in a s ta ro s ti p re m a narodnosti.
100 ju ta ra ) 310.000 ju ta r a . t. j. svega P o što su S rb i n ajv eć im d ijelom n a
0-3% p o sje đ n ik a o b rađ iv alo je 12% d an a šn je m te rito riju V ojvodine, to su
sv ih o ran ica. Za B osnu i H erceg o v in u ti podaci z n a č a jn i po ra sp o d je lu po-
n em a p o u zd an ih s ta tis tič k ih p o d a ta k a sjed a m eđu n jim a . Dok S rb i čine. po
n i o p o jed in im k a te g o rija m a zem ljo- m ad žarsk o j sta tistic i. 2-6% c.ielokup-
p o sje d n ik a i o b rađ iv ača, a kam o li o nog ž iv lja bivše U g arsk e, bilo ih je
ra sp o d je li p o sjed a n a veličine gaz- m eđu posjednicim a3-l% , i m e đ u o n im a
đ in s ta v a ra z n ih a g ra rn o -p ra v n ih obi- sa 1—2 j u t r a 2-6%, sa 2—5 j. 2-6%, sa
Ije ž ja (t. j. slobodan se lja č k i posjed, 5—10 j. 3%, sa 10—20 j. 3-4%, sa 20—50
k m eto v sk a i b eg lu čk a zem lja). 1906 j u t a r a 4-4%, sa preko 50 j u t a r a 4-6fc.
p rire d ila je z e m a ljsk a v la d a an k e tu od cjelo k u p n o g ž iv lja n a te rito riju
o p o ljo p riv re d n im gazđ in stv im a, ali V ojvodine bilo je, 1910. 38-3%^ be-
re z u lta ti n isu apsolutno točni zbog zem ljaša. t. i. sluga. n ad n iča ra.
teh n ičk e p rim itiv n o sti s n im a n ja i po- »biroša« i đ ru g ih p o ljo p riv red n ik za-
litičk e zain te reso v an o sti v ršila c a sni- v isn ih ra d n ik a . U S rb iji bilo je (1897)
m a n ja . R e z u lta ti su b ili: od 2 h a sv eg a 83 g a z d in stv a iznad 100 h ek tara,
m a n ja g a z d in stv a č in ila su 51-5% svih a 825 iznad 50 h e k ta ra , 99% svih gaz-
slobodnih seljač k ik , a 19-9% svih kme- d in sta v a n ije prelazilo 50 h ek tara, a
to v sk ih g az đ in sta v a, 2—5 h a 25-4% 95% n i 20 h e k ta ra . — O posjednim
ođnosno 28-2%, 5—10 h a 13-7% od- p rilik a m a u Ju ž n o j S rb iji ne postoje
uosno 28-4%, preko 10 lia 9-4% odnosno au te n tič n i podaci. K ako u S rb iji tako
23-5%. P a rc e ln a im a n ja m nogo su i u Ju ž n o j S rb iii veliki je b ro j zem-
jače z a stu p a n a kod slobodnih se lja k a ljo ra d n ik a bez dovoljne količine vla-
nego kod km etova, k o ji su v elikim stite zem lje. Jo š znača.inija ,ie po.iava
đijelom zadružno i živili i o b rađ iv ali. ra zm jern o ogrom nih p ovršina neobra-

— 24 -
 AGRARNA REFORMA

đ en o s z e m ljišta (44% i 59-6% c.ielo- j u slu g e u č in je n e H a p sb u rg o v cim a. a

k u p n e p ovršine). — Z n atn e niase _po- ; n isu do sad a p re šli u tu đ e ru k e . P r-
ljo p riv re d n o g p r o le ta r ija ta p o sto jale venstvo p ri diobi zem lje im a ju »inva-
su n aro čito u V ojvodini, a s iro tin je , lidi, udovice i siro čad ra tn ik a , v o jn ic i
osim u V o jv o d in i, još i u »pasivnim i dobro v o ljci, k o ji su se b o rili za
k rajev im a« , u Lici, D alm aciji, H er- oslobođenje i u je d in je n je S rb a, H r-
cegovini, C rnoj G ori i BosnL P osto- v a ta i S lovenaca« (§ 9), a li n ije re-
ja la je »glad za zem ljom « u _tim čeno, k o jim redom ide prv en stv o .
o b la stim a u slije d la tifu n d ija (V ojvo- R ad i o s ig a ra n ja e k s p ro p rija c ije ve-
d in a i S la v o n ija ), p riro d n o g siro- lik ih p o sje d a izrečene u 9 i 10
m a štv a tla, a plo dnosti ž iv lja i, po- P re th o d n ih o d re đ ab a z a b ra n je n o je,
re d to g a, u slije đ p re ž iv je lih u sta n o v a U redbom od 21/7 1919, o tu đ iv a n je ze-
k m etstv a i k o lo n ata. m ljišn ih p o sjed a, k o ji su u sm islu
A g ra rn a re fo rm a u cijelo j istočnoj iste U re d b e do lazili »pod u d ar« A. R.,
i s re d n jo j E v ro p i otpočela je p o slije : p re m a šu ju ć i m ak sim u m , u o stalo m
d ru štv en o -m o raln ih p o tre sa u slije d veom a ra z lič it za p o jed in e k ra je v e
d u g o tra jn o g r a ta i u tje c a ja R u sije. (50—100 ha). O tu đ iv a n je je zab ra-
N arođno V ijeće u Z ag reb u 26/11 1918 n je n o »bilo k ak v im p ra v n im poslo-
d o n ijelo je odluku, d a se u k iđ a ju v im a m eđu živim a, p a i p u tem ja -
fe u d a ln i odnosi (km etstvo i kolona.t) v nih, d o b ro v o ljn ih ili o v ršn ih dražbi,
i obećanje, d a će se v rš iti ek spropri- ako to g a n e dozvoli m in is ta r za
ja c ija i p a re e la c ija u sv rh u n a se lja - A g ra rn u R eform u«. Isto se ta k o za-
v a n ja a g ra rn o g p r o le ta r ija ta i siro- b ra n ju je o p te re ć iv a n je o v ak v ih ze-
tin je . t. j. onih ze m ljo ra d n ik a , k o ji m ljiš ta , osim zbog du žn ih p o reza i
n e m a ju uopće ili n e m a ju đovoljno d ru g ih ja v n ih d až b in a (čl. 1). Z a b ra n a
v la s tite zem lje. P o slije p ro g la š e n ja o tu đ iv a n ja i o p te re ć iv a n ja im a la je
u je d in je n ja p o k ra jin a , ko.ie su bile b iti g ru n to v n o u b ilje žen a . t. zv.
u n ad ležn o sti N a ro d n o g V ijeća, sa a g ra rn o re fo rm n i se k v e sta r p riv a tn ih
S rb ijo m i C rnom Gorom . obećao je posjeda. Iz ra z lo g a proizvodno-teh-
ta d a n ji re g e n t p rije sto lo n a sl jed n ik ničkih, s o c ija ln ih i d ru g ih (čl. 7) može
A lek sa n d ar u p ro k la m a c iji od 24/12 m in is ta r za A. R. oslo b o đ iti od za-
1918: » Ja želim , d a se odm ah p ris tu p i b ran e. t. j. »dići sek v estar« u izvje-
prav eđ n o m rje š e n ju a g ra rn o g p ita- sn im g ra n ic a m a . N ad v elik im po-
n ja i da se u k in u k m e tstv a i v e lik i sje d im a »pod udarom « u s ta n o v lje n
ze m ljišn i posjedi. U oba s lu č a ja zem- je (u red b a 25/2 1920, izv an sn ag e sta-
l j a će se p o d ije liti m eđu siro m ašn e ; v lje n a 3/9 1920) s ta la n n ađ zo r i »po
ze m ljo rad n ik e, sa p ra v ič n o m n ak n a- potrebi« i d rž a v n a u p ra v a (t. zv. ko-
dom d o sa d a n jim v la sn ic im a njenim «. m e sa ri n a im a n jim a »pod uđarom «).
U sm islu n ačela izrečenih u g o rn jo j U redbe. n ared b e i ra s p is i n iz a li su
p ro k la m a c iji, a li bez posebne kom i- se, čas su p o s ta v lja n i jedni, čas đ ru g i
sije, k o ja se u n jo j spom inje, izra- p rin c ip i i n o rm e za r je š a v a n je po-
đene su i o b ja v lje n e » P reth o d n e Od- j je d in ih p ita n ja p r i e k s p ro p rija c iji,
redbe za p rip re m u A g ra rn e R eform e« ' diobi, k o lo n izaciji. N a jv a ž n ija je
27/2 1919. One su đobile sn a g u zakona. m eđu o sta lim a u re d b a od 3/9 1920 (br.
i u n jim a se^ o d ređ u je: 1. ra s k iđ a n je | 14, 140) o iz d a v a n ju »pođ-udarnih« ze-
kinetovskih. čifč ijsk ih (§ 1—6) i kolo- m l.iišta u če tv o ro g o d išn ii. p rin u d n i
n a tsk ih (§ 7—8) odnosa, ne u tv rđ u ju ć i zakup. — Čl. 42 i 43 V id o vđanskog
ođređeno, k o ji se odnosi im a ju sm a- U sta v a g a r a n tu je d a p ro v izo riu m A.
t r a t i ta k v im a ; 2. p o d je la v elik ih po- R. n e će biti- p rije la z u s ta n je p riie
sjeđ a (§ 9—16) i to: sv a fid e jik o m isn a u ie d in je n ia i P re th o d n ih O dredaba.
dobra, svi veći (preko 100 ju ta ra ) po- Tim se član o v im a u tv rđ u ju , dijelo m
sjedi, k o ji su izd an i pod zakup, ili ponovno, osn o v u a n a č e la n aše A. R.
sam o d jelom ično obrađeni. i svi o stali D o sađ a (k raj 1924) n ije pođnesen
v elik i p o sjed i od b a r 100—500 ju ta r a S k u p štin i^ z a k o n sk i p rije d lo g za ko-
p rem a p o sjedovnim i ekonom skim načno rje š a v a n je p ita n ja A. R. Iz ra-
p rilik a m a p o jed in ih k ra je v a ; 3. za đeno je nekoliko n a c rta (K rste M ile-
sve te po sjed e d a t će se n ak n a d a.
č ija će se v isin a i n ač in o tp la te nak- tića, J. L aloševića, D. G rginog), k o ji
n ad n o zak onodavnim p u tem o d re d iti se veom a ra z lik u ju u d v a n a jv a ž n ija
(§ 11); 4. u n u ta r n ja k o lo n izac ija; p ita n ja , o u slo v im a oduzim an.ia zem lje
5. a u to rita tiv n o regulisan.ie za k u p a | (n ak n ad a) i o u slo v im a d a v a n ja zem lje
(otkup).
(§ 14 i 16); 6. re g u lis a n je sv o jin e šum -
sk ih p o sjed a i re v iz ija se g re g a c ija Do sa đ a (1919—1924) je izvođenje A.
(§ 17—19). P re d v id je n o je još, da se I R. o rg a n izo v an o ovako: N a v rh u —
n ak n ad e ne d a ju za posjede član o v a I za c ije lu z e m lju — s to ji M in ista rstv o
H a p sb u ršk e d in a stije . kao i za po- ! za A. R„ a u V ojvodini, H rv a tsk o j i
sjede, k o ji su d a ro v a n i tu đ in c im a za S la v o n iji i S lo v e n iji s a v je to d a v n a
A G K A R N A S T A T IS T IK A
m .iesna a g r a r n a z a stu n stv a ili odbori
od p re d s ta v n ik a » in tere se n ata A. R.«
t. j. b ezem ljaša, m alih , s re đ n jih i ve-
lik ih p o sjed n ik a. Iz v ršn i o rg a n i A.
R, su: O blasne a g r a rn e d ire k c ije (Novi
Sađ, Z agreb, L ju b lja n a , S ara je v o ,
S p lit, S k o p lje), ra z n i g la v n i i obični
a g r a r n i p o v je re n ic i sa zn atn o m dis-
krecionom v lašću u pogledu o sta v lja -
n ja p o sjed n icim a i p rek o m ak sim u m a
(»uzorna dobra«, sp e c ija ln e k u ltu re ,
i dr.) i ž u p a n ijs k i a g r a r n i ured i, kao
p rv a in s ta n c ija za sv a je d n o s ta v n ija
p ita n ja . » A g ra rn i po v jeren ici« su or-
g a n i iz đoba p r ije u s ta n o v lja v a n ja
M in ista rs tv a za A. R. (đakle p rije
12/2 1920), dokle su ag e n d a A. R, spa-
d a la n ad ležn o st M in ista rs tv a Soci-
ja ln e P o litik e. A li su ta p o v je re n ištv a
d je lo v a la i d alje, kao n ižestep en i
o rg a n i a g r a r n ih d ire k c ija . D ire k c ije
i ž u p a n ijs k i a g r a r n i u re d i iz ra đ iv a li
su norm e, po k o jim a se im a la d ije liti
z e m lja 11 a n jih o v o m p o d ru č ju prvo
u p rin u d n i je d n o g o d išn ji (1919), zatim
11 p rin u d n i če tv o ro g o d išn ji zakup
(1920). O ni su iz a š ilja li k o m isije za
v rš e n je diobe i za b ezbrojne re v iz ije
tih dioba. — U c ilju što lak še g pro-
v o đ e n ja z a d a ta k a A. R. osnovane su
i za d ru g e in te re s e n a ta A. R.. t, zv.
A g ra rn e zajed n ice.
P o s lije č e tiri i po godine ra d a o bja-
vilo je M in ista rstv o za A. R. a u g u s ta
1924 p o d atk e o diobi z e m ljišta po
u re d b a m a od 3 i 16/9 1920. P o đ a c i se
ođnose n a o b lasti a g r a rn e d ire k c ije
u L ju b lja n i, Z ag reb u i B eo g rad u (na
k o ju je p ren esen d je lo k ru g bivše
novosadske). T a j iz v je šta j g lasi: »Pre-
gleđom i v e lik ih i sre đ n jih p o sjed a
u tv rd ilo se, d a u n ašo j d rž a v i im a
u k u p n o 802 v e lik a po sjed n ik a. N aj-
v iše u V o jv o d in i (velikih p o sje đ a —
prek o 1000 j u t a r a — 276 i sre d n jih —
500—1000 k. j u t a r a — 203); n a Slove-
n ačk u đolaze 240 (šum ski). a n a H rv a t-
sk u 173 v e lik a p o sjeđa. Od u k u p n o g
b ro ja p o sjeđ n ik a 380 su s tra n i poda-
nici. C jelo k u p n a p o v ršin a svih po-
sjed a. k o ji su p o tp a li pod A. R.. iz-
n o si u k a ta s tra ln iin ju trim a : z ira tn e
zem lje 875.823, šum e 770.329, ostalo
386.282 — u k u p n o 2,032.434. P o v ršin a
z ira tn e zem lje s tra n ih p o sjed n ik a iz-
no si 481.938 ju ta r a . — R je še n jim a po-
je d in ih a g r a rn ih d ire k c ija ra zd ije-
ljen o je od to g a: 1. m jesn o j s iro tin ji
n a 184.132 porodice 352.466 ju ta r a ; 2.
d o b ro v o ljcim a dom aćim n a 6.256 po-
ro đ ica 47.823 j u t a r a i s tra n im (t. i. iz
d ru g ih k ra je v a ) n a 11.637 porodica
99.301 ju tro ; 3. k o lo n istim a dom aćim
n a 1242 porodice 11.487 j u t a r a i stra -
nim n a 2195 po rodica 18.494 ju tra .
U k upno 205.462 porodice dobile su od
v elik ih p o sjed a 529.571 ju tro zem lje
— 26 —
za o b ra đ iv a n je. P ro c e n t odvojene zi-
ra tn e zem lje iznosi d akle 60-5%. N aj-
v iše zem lje p o d ijelje n o je u V ojvo-
đ ini: 335.708 ju ta ra . — U Ju ž n o j S r-
b iji, u o k ru z im a m etohijskom , zve-
čanskom , kosovskom , skopskom , ku-
m anovskom , tikveškom , b reg aln ičk o m
i b ito ljsk o m bilo je tak o đ er a g ra rn o -
teh n ičk ih poslova. Tam o je o g ran i-
čeno 62.991. a n re m je ren o 42.825 hek-
t a r a z ira tn e zem lje. N a p o v ršin i od
47.435 h e k ta r a n ase lje n o je 5650 po-
rodica, od k o jili su 468 starosjedioci.
U tim n a se ljim a podignuto je ukupno
1706 kuća. za koje se zna. Im a
jo š m jesta, iz k o jih n em a po d atak a,
— P re m a tom e je u cijelo j d rž av i n a
216.644 porodice ra z d ije lje n o z ira tn e
zem lje 572.396 k a ta s tra ln ih ju ta ra .
O stalo je jo š oko 40% cjelokupne po-
vršine, k o ja im a d a posluži za đ alj-
n je rad o v e n a k o lo n izac iji uopće«.
Literatura: O. F ran g e š, O
A g ra rn o j R eform i, 1919; I. R ittig ,
A g ra rn a R efo rm a, 1919; I. Zoričić,
P o ljo p riv re d n e p rilik e H rv a ts k e i
S la v o n ije , s osobitim obzirom n a
A g ra rn u R eform u. 1919; M ilu tin J a k -
šić. A g ra rn a R eform a. 2. sv.. 1920: J.
Lalošević. A g ra rn a R efo rm a u V ojvo-
dini. 1920; J . L alošević. N a c rt zakona
o e k s p ro p rija c iji v elik ih poseda, 1923;
A g ra rn a R e fo rm a u H rv a tsk o j. S la-
v o n iji i V ojvodini. M išlje n je profe-
sorskog zb o ra gospodarsko-šum arskog
fa k u lte ta sv e u č ilišta u Z ag reb u 1923;
J . Galić. P ro b le m i a g ra rn e p o litik e
u H rv a ts k o j i S la v o n iji. 1921; J u r a j
D em etrović, A g ra rn a R efo rm a i de-
m o k ra tsk a s tra n k a . 1920; J. L enarčič.
M isli o A g ra rn o j R efo rm i u Slo-
v en iji. 1921; R ad. M arković. O pro-
v a đ a n ju A g ra rn e R eform e u V ojvo-
dini. 1923; R ezo lu c ija H rv a tsk o g
zem aljsk o g d ru š tv a gospodarskih i
šu m arsk ih činovnika. 1919; Memo-
ra n d u m u d ru ž e n ja zem ljoposjeduika
za B osnu i H ercegovinu, 1920; C lanci
po časopisim a: L j. P ro h ask e. (u Ju -
goslovenskoj N jiv i. 1919—1921). M.
V lain ca (S rp sk i K n jižev n i G lasnik
1920 i 1921), Sl. Šećerova (A rhiv za
p ra v n e i đ ru štv en e nauk'e 1921), J.
S u b o tića (M eja, 1923), A. H rib a ra
(M eja 1924), J. G alića (M jesečnik,
1924). St. S to ja n o v ić a (Jugoslovenska
N jiv a 1923 i 1924), M. S tan o jev ica
(E konom ista, 1923), M. K osića (Misao,
1924) i dr. A g ra rn a R eform a. naredbe,
uredbe, ra sp isi, 1920 u izdanju^ M ini-
s ta rs tv a za A. R. M. K osić.
AGRARNA STATISTIKA. A. S. iz-
d a je M in ista rstv o P o ljo p riv re d e i
V oda od 1920 u sve sav ršen ijem obliku.
P o tim iz v je šta jim a p ad a n a pojedine
v rste k u ltu re u našo j državi:
 AGRARNA STATISTIKA

P re g le d obrađene p o v rš in e god. 1922. po slu žb e n im p o d a c im a M in is ta rs tv a P o ijo p riv re d e .

Od obrađene (ziratne) površine dolazi na:

Mahu- Korenjasto Vrtlarsko Krmno

Pokrajina Zrnasto nasto i krtolasto Industrij-
sko bilje bilje (pićno) Ugar
bilje bilje bilje bilje

ha % ha % ha % ha % ha % ha of
JO ha %

Srbija Sjeverna---- 1,104.196 91-55 16.745 1-39 19.856 1-65 17.414 1-45 20.358 1-68 13.494 1-12 14.013 1-16
' Srbija Ju ž n a ........... 487.620 87-18 8.905 1-39 7.940 1-42 10.363 1-85 8.181 1-46 768 0-14 35.549 636
i Hrvatska i Sla-
1 v o n ija.................. 1,083.061 72-84 18.260 1-23 106.859 7-26 22.842 1-54 24.144 1-62 123.482 8-30 107.248 7-21

govina.................. 482.518 37-83 9.492 0'74 30.880 242 5.812 0-46 9.815 0-77 8.649 0-68 728.257 57-10
1Vojvodina.............. 1.224.918 89-09 11.227 0-82 28.043 2 04 26.611 1-94 11.268 1-94 47.486 3-46 25.315 1-84
Slovenačka............ 210.109 61-63 4.638 1-46 65.662 20-54 3.224 1-05 5.867 1-84 29.480 9-23 764 0-23
D alm acija.............. 95.585 75-74 4.438 3-51 5.458 4-32 1.650 1-31 4.820 3-82 1.884 1-49 12.382 9-81
i Crna G o ra ............. 22.887 82-78 218 0-75 3.520 12*73 190 0-69 350 1-28 107 0-39 379 1-38
Kraljevina SH S.. .. 4,710.094 73-86 73.916 1-16 269.218 4*21 88.105 1-33 84.803 1-33 225.350 3-58 923.907 14-48
Dodatak god. 1923: 4,632.311 73-81 71.589 1-14 244.752 3-89 99-248 1-58 79-848 1-28 237.738 3-79 910.685 14-5l!

P o v ršin e i p rin o s i n a jv a ž n ije g ku ltu rn o g b ilja god. 1922.

Na Na
Vrsta Površina Prirod Vrsta Površina Prirod 1h
1 ha
kulture ha mtc kulture ha mtc mtc
mtc

Pšenica ozima 1,450.627 11,647.946 8-27 Šećerna repa . 19.981 3,126.855 162-3
i Pšenica jara . 80.837 455.391 5-80 963 1.870 2-25
Pamuk . . .
Ječam ozimi . 214.434 1,484.138 7-13
Ječam jari . . 171.312 925.967 5'55 Lan za vlakno 13.664 69.259 5 25,
Raž ozima . . 165.836 989.077 5- 12
Konoplja za
Zob (ovas). . 402.595 2,652.164 6- 78 vlakno . . 30.181 217.414 7-72
K ukuruz. . . 2,044.593 22,809.568 11-74 3.270 19.291 6- 24
Repica . . .
Mak . . . . 3.583 15.581 4*82.
Sa ostalim
žitaricama 4,710.893 — — Duhan . . . 12.715 93.912 7- 39
zajedno
Hmel j . . . . 1.826 14.277 7-83
Pasulj . . . 45.047 255.368 6.29 Cikorija . . . 323 17.967 55-45
j Grahorica . . 14.692 178.174 12.47
Sa ostalim
| Sa ostalim industrijskim 87.411 — —
mahunjačama 73.915 — — biljem

Korun (krumpir) 220.522 8,464.103 34-64

Kupus . . . 39.719 1,574.157 ll-4d
Stočna repa . 19.209 1,938.832 102-12
Repa p o strn a . 21.489 1,404.332 60-35 Luk crni
i bijeli . . 15.394 308.518 21-81
Sa ostalim Paprika . . . 6.180 85.986 14-82
okopavinama 269.217 — —
Dinje i lube-
nice . . . 15.453 712.179 50-3d
Djetelina . . 109.567 2,718.479* 25-02
! L u cern a. . . 55.884 1,686.408* 31-01
Sa ostalim
Sa ostalim vrtlarskim 84.803 —
krmnim biljem 225.349 — — biljem .

*) Mtc suhoga sijena.

— 27 —
AGRAENA STATISTIKA
P ro d u k tiv n a , šum ska i n e p ro d u k tiv n a p o v rš in a .

p o v r š i n a
Pokrajina Ukupna Produktivna Pod šumom Neproduktivna:
ha 0//n ha % ha 0//0 ha %
Srbija Sjeverna . . . 4,995.000 100 1,881.145 37-6 1,616.630 20-3 2,097.225 42-8

GO
Srbija Južna . . . . 4,557.200 100 851.420 18-7

O
23-5 2,635.410 57'8

o
o
Hrvatska i Slavonija . 4,383.116 100 2,559.846 58'5 1,491.652 34-1 323.118 74
Bosna i Hercegovina . 5,119.900 100 1,774.859 34'6 2,546.689 49-7 798.352 15-6
V o jv o d in a ................... 1,970.200 100 1,710.338 86-8 250.645 12-7 9.217 0'5 |
S lo v e n a č k a ................... 1,619.712 100 836.358 51-6 690.623 42-6 92.703 5'7
D a l m a c i j a ................... 1,272.900 100 786.928 61-8 347.796 273 138.176 10'8
Crna G o r a ................... 966.800 100 79.503 8-2 192.639 19-9 694.658 71-8
Ukupno . 24,884.828 100 10,480.397 42'1 7,607.054 30-6 6,788.877 27-3

Z n ačajn o je po ovim b ro jev im a, da u g aro m za p ašu stoci, od k oje se n ije

u n ašo j d rž a v i p re v la đ u je z rn a to b ilje
(žitarice), k o je z a p rem a do 91-55%
(sje v e rn a S rb ija ) z ira tn e površine,
dok p ro sječn o za č ita v u d rž a v u iznosi
73-86%. P re m a tom e je n a jv e ć i dio
n aše dom ovine jo š n a step en u žitničke
p o ljo p riv red e, sa svim a trib u tim a
tog'a g o sp o d aren ja. V iše sje v e ru i za-
pađu, k r a j ž ita ric a , š iri se in d u stri-
ja ln o i krm n o b ilje. P a ra le ln o sa po-
v ećan jem g a je n ja ovik b ilja k a dižu se
i p ro sje č n i n rin o si od jed n o g k e k ta ra ,
čitav o g o sp o d arstvo p o sta je intenzi-
v n ije i ra c io n a ln ije . K o re la t eksten-
zivnog, žitn ičk o g g o sp o d a re n ja jesu
u g a ri, n a k o je o tp ad a u č itav o j d rž av i
14-48% z ira tn e po vršine. Izuzetno vi-
sok b ro j u g a rn e p o v ršin e (57-10%) u
B osni i H erceg o v in i ne o đ g o v ara fak-
tičn im p rilik a m a , n a d a je đoista
k m eto v sk i odnošaj silio n a podrža-
v a n je što veće p o v ršin e o ra n ic a pod
P o v ršin a v in o g ra d a
davao k a k kao od plodova. Z asijan e
p o v ršin e i u k u p n i p rin o si n a jv a ž n ije g
k u ltu rn o g b ilja kod n a s iznosili su
1922 kako su nav ed en i u ta b e li II.
P rin o s i ovi v rlo su nisk i, u racio n al-
nom g o sp o d arstv u oni bi tre b a li da
iznose (od jed n o g kat. j u t r a 0-573 kek-
ta ra ) b arem toliko u m etričk im cen-
tam a, koliko je ov d je iskazano kao
p rinos od jednog lia, tre b a li bi dakle.
d a budu b arein d v o stru k i. Što n ije
tako, k riv a je zaostalost u te k n ic i go-
sp o d arstv a, m a n jk a n je pouke, uzornik
p rim je ra , a li i osobine n aše klim e
(suše lje ti, velike stu d en i zim i), koje
se v rlo teško m ogu p a ra liz ira ti. Ta-
bela p o k azu je razn o lik o st u k ultu-
ra m a od n o rd ijsk ih ( ja r i iečarn. zob)
do su b tro p sk ik (pam uk, p irin ač) kao
što rije tk o k o ja ev ropska ze m lja im a.
P o v ršin a i p rinos v in o g ra d a i vo-
ćak a iznosio je 1922:
i broj i p rin o s voćaka iz n o s io je god. 1922:

Vrsta Površina Prirod Na 1 Vrsta Broj Prirod Na 1 |

kulture ha mtc ha kulture stabala mtc ha
Vinogradi 167.610 4,615.125 27-5 Kesteni 462.747 69.586 15-0
po Smokve 679.806 71.785 10-5
tfroi siaoaia stablu Masline 3,460.214 hl 164.824
Šljive 60,958.902 8,490320 13-9 Sve ostalo
Jabuke 7,758.094 1,751.427 22-6 voće 5,395.283 —

Kruške 3,686.539 659.003 18-9 Ukupni broj

Orasi 1,754.067 308.189
P rin o s voća v rlo je n e je d n a k kod nas,
n a p r. za šljiv e se kreće izm eđu 2,000.000
do 10,000.000 m tc. On je s ig u rn iji u
k ra je v im a sa la g a n im p rijelaz o m iz
lje ta u p ro ljeće (su b alp sk a klim a), a
n e s ig u m iii je. g d je je ova.i p rije la z
n ag ao (k o n tin e n ta ln a i ponti.iska
klim a).
N aša d rž a v a proizvodi redovno su-
v išak žita preko svoje v la stite potrebe.
17 7 voćaka 89,146.655 — —
i tim e ulazi u sv je tsk u utakm icu. P re-
m a tom e se ra v n a ju i cijene krušnom e
bilju, p re m a c ije n a m a sp o ljn ik tržišta.
Ip a k ove ci.iene u državnim gran i-
cam a v a r ir a iu u zn atn o i m jeri. iNan-
je f tin iia ie (po službenim podacim a
za 1922) u V ojvodini. S rijem u . M acvi.
B osanskoi P o sav in i. Ju žn o i Srbi.ii.
n a jv iš a u Crno.i Gori. D alm aeiii.
H ercegovini (u m.iesecu septem bru

— 28 —
 AJDOVŠČINA

1922 u B jelnini 1 m tc pšenice: 300 din.. U pogleđu stoke. s ta tis tic k i podaci
u V u k o v a ru 375 din.. u B ito liu 375 n isu pouzdani. P re th o d n o m ogu da
đin.. u N ik šiću 750 din.. u S p litu služe podaci, k o ji su p rib lizn o m sig u r-
600 đin.). nošću u s ta n o v lje n i za 1920:
B r o j g r I a:
Magaraea Svinja Ovaca Koza
Pokrajina Goveda Bivola Konja i mazga

Srbija Sjeverna 1,050.514 6.806 68.750 3.911 732.428 2,257.702 287.983 i

Srbija Južna 573.100 42.045 71.367 62.261 79.732 1.383.564 449.545
Cma Gora 79.754 41 9.966 4.998 11.162 221.849 72.879
Vojvodina 371.182 1.184 305.401 1.945 927.902 591.758 3.842
Hrvatska i
Slavonija 1,103.092 268 346.504 3.213 960.760 544.295 78.555
Dalmacija ' 51.029 50 12.180 16.228 22.200 266.298 114.658
Slovenacka 444.719 1 55.562 493 289.024 69.935 20.283
Bosna i Her-
cegovina 1,078.830 490 187.848 7.275 245.488 1,444.266 1,340.140
Ukupno g. 1920: 4,732.220 50.883 1,057.578 100.348 3,268.503 6,749.667 2,267.865 j
» » 1924: 6,276.855 — 1,550.786 — 5,233.950 11,570.260 — i

L i t e r a t u r a : M in ista rstv o P o ljo - AGRARNI POVJERENICI. V. u

p riv re d e i V oda, O b rađ en a z e m lja i
žetv en i p rin o si u 1920 i 1921 i. u 1921
i 1922: A n n u a ire de la S ta tistio u e
A gricole, B im 1924; H ick m an n : Geo-
g ra p M sc h -sta tistisc h e rU n iv e rsa l-A tla s
1924. O. F ranges.
AGRARNE ZAJEDNICE. R ad i
ostv aren .ia c ilja A g ra rn e R eform e, da
se s tv a r a ju n o v i sa m o sta ln i m ali
se lja č k i posjedi, po tp o m ag alo je
M in ista rstv o za A g ra rn u _, R efo rm u
o sn iv an je t. zv. A. Z„ t. j. z a d ru g a j (1456 do 1518), n a jm la đ i je sin h er-
d o b ro v o ljac a n a s e lje n ik a i dr. inte-
re s e n a ta A g ra rn e R eform e. T im je
za je d n icam a d av a n b esk a m a tn i za ja m
iz d rž av n ih sre d sta v a za n a b a v k u : a)
sjem en a, ž ita za h ra n u , o d ije la i dru-
g ih p o tre b a za život; b) tegleće i
p rip lo d n e stoke; c) p o ljo p riv re d n ih
a la ta . sp ra v a i s tro je v a ; d) g ra đ ev n o g 1512, p o slije B a ja z ito v e sm rti, došao
m a te r ija la za p o d izan je sta n o v a i go-
sp o d arsk ih s ta ja . T i su se b e sk a m a tn i
zajm o v i đ a v a li sam o sudski re g istro -
v an im za je d n icam a, a tre b a d a ih
v ra ć a ju d rž av i tek p o slije izvjesnog
b ro ja g o d in a (1—6), p re m a n a m je n i
p o z a jm lje n e svote, i to u r a ta m a (na
pr. o tp la ta p o zajm ice za zg rad e po-
č in je 6 godine i t r a j e 34 godine, pošto
se o tp la ć u je p rv o sam o 1%, a zatim
1V2 % p o za jm ljen e svote). — U sta n o v a
A. Z. obavezna je za sve n ase lje n ik e
u Ju ž n o j S rb iji (oblast skopske
a g r a m e d irek c ije ) i izgleda, d a su
one jedino tu siste m a tsk i ra z v ije n e i
strogo rukovodene, dok su u ostalim
o b lastim a u g lav n o m služile kao
o k v ir za p artijsko-političke^ ak c ije
o sn iv ača i u tje c a jn ih lica. P o što su te
zajed n iee Često p re s ta ja le i ponovno
osnivane pod d ru g im naziv im a, to je
nem oguće u s ta n o v iti njih o v o efek-
tivno b ro jn o sta n je . M. K osić.
dodatku.
AGRON, ilirs k i k ra lj. č iju je dr-
žavu činio dio n aše g i a lb a n sk o g p ri-
m o rja (sređ ište S k ad ar). B io je v rlo
m oćan i od n je g o v o g g u s a rs tv a pa-
tila je m nogo rim s k a i g rč k a trg o -
vina. Zbog to g a su R im lja n i n je g o v o j
že n i T eu ti, k o ja g a je n a slije d ila ,
o b ja v iti r a t (229 p r ije K r.). N. V.
AHMED PAŠA HERCEGOVIC
cega S tje p a n a , i zvao se knez S tje -
pan. K ad se zavadio s braćom , otišao
je T u rc im a i p rim io n jih o v u v je ru .
1481 postao je zet s u lta n a B a ja z ita II ,
a 1496 v e lik i vezir. N a tom položaju,
s p re k id im a, bio je sve do 1515: N je-
govom se u tje c a ju p rip isu je , š to ^ je
n a p rije s to Selim , m jesto b r a ta Ah-
m eta. 1515 s v rg n u t je. zbog n e u sp je h a
u p erzijsk o m ra tu .
L i t e r a t u r a : Ć. T ru h e lk a . T u r-
sk o -slo v jen sk i spom enici, 1911, 229 do
239. V . Ć.
AIL, o strvo u jeze ru M ala P re sp a .
Im e je dobilo po Sv. A h iliju , sveti-
te lju iz 4 v ije k a . z a štitn ik u g ra d a
L arise. C ar S am u ilo sag ra d io m u je
h ra m n a tom o strv u i 983 pren io m u
tije lo u t a j h ram . Im p o za n tn e razv a-
line, u ko.iim a se očuvalo i nešto slik a,
i đ an a s se zovu V e lik a C rkva. To^ je
b ila k a te d ra la p re sp an sk e p a t r i j a r š ij e
u doba S am uilovo. R . G.
AJDOVŠČINA (A idussina). v aro šic a
u v ip av sk o j dolini, u ta lija n s k o j Slo-
venačkoj. Im a 1118 sta n o v n ik a . O vdje
je b ila u rim sk o doba n aseo b in a »Ca-
stra« — »Ad P rig id u m « , (R ijek a F r i-
gidus, v je ro ja tn o d an a s H u b e lj). N a

- 29 —
 A JL E C
ru še v in a m a , kao što kaže im e, postalo
.ie slovenačko m.iesto. P r v i p u t se A.
sp o m in je te k 1507. Oko 1507 d o b ila je
A. p ra v o za trg o v a n je ; ip a k je ostao
z n a tn iji su sje d n i Sv. K riž. k o ji je
im ao g ra d s k a p ra v a . A. je p o sta la
v a ž n ija te k u d ru g o j p olovini 18 vi-
jek a, k ad su se počeli u n jo j ra z v ija ti
za n ati. S a d a je A. n a jz n a tn ije m jesto
v ip av sk e doline. Im a v elik u predi-
onicu sa m alen o m tv o rn ico m za b o ja-
d isan je, m lin n a v a ljk e , d v ije p a rn e
s tru g a r e i v iše m a lih s tr u g a r a ; im a
s v o ju općin sk u e le k trič n u c e n tra lu ,
osim to g a i nanovo sa g ra đ e n u elek-
trič n u c e n tra lu n a rije c i H u b lju , k o ja Iz ra đ e n a su b ila p rv a t r i slova. A. D.
im a v e lik u vodenu snagu. N e k a d a šn je
velike ljev ao n ice željeza n a H u b lju ,
g đ je su iz b a k r a iz ra đ iv a li ra z lič n u
robu, o p u stje le su, a isto ta k o i v elik i
m lin s p iv aro m i tv o rn ico m leda
(»Pali«). Ip a k p o sto ji jo š u v ije k m a ja
lje v a o n ic a za b a k a r u L o kavcu uz A.,
g d je im a p m nogo običnih m linova.
A. je sje d ište suda, poreznog ureda,
g eo m eta rsk o g u re d a i k r a jn a sta n ic a
lo k aln e željezn ice G orica—A.
A . M.
A JL E C J O S IP . k ip a r (1874, L asto-
m erci, lju to m e rs k i okrug). A. je učio
osnovnu šk o lu u N egovi. k ip a rstv o
t r i godine kod k ip a ra Iv a n a Č uvana
u M arib o ru . on d a u ra z lič itim ra d i-
o n icam a u G racu, a od 1902 za č e tiri
godine u s tru č n o j školi p ro fe so ra K.
K u n d m a n a u a k a d e m iji u Beču. 1907 š t v o S r p s k e S l o v e s n o s t i . na-
pu to v ao je A. po I ta liji, 1908 bio je u
M oskvi, P e tro g ra d u i u N jem ačkoj.
A. ra d i i živi sa d a u B eču — A. ra d i
u kam en u , d rv e tu i bro n ci i d o b ar
je p o rtre tis ta . Izm eđu većih ra d o v a
o đ lik u ju se K riž n i p u t (re lje fi iz lić; p rv i članovi. osim n jih : D im itrije
bronce) i K rs tio n ic a (u m ra m o ru sa
K risto v im k rsto m od bronce) u no-
v o j crk v i u S im m erin g u u Beču.
L i t e r a t u r a : S tegenšek, L ju b i-
te lj k ršć an sk e u m je tn o sti I, 83.
F. S.
A JM A R S T V O . V. R em en arstv o .
A JZ E N H U T . V. E isen h u th .
A JZ L E R . V. E isler.
A K A D E M IJA . V. Ju g o sla v e n sk a
A k ad em ija.
A K A D E M IJA D A N G U B N IJE H
(A ccadem ia degli oziosi). književno
d ru štv o dubrovačko. O snovano je kra-
jem 17 v ije k a . A. D. osnovao je Đ uro
M atijašev ić, u g leđ n i d u b ro v a čk i k n ji-
ževnik svoga v rem en a. P re d sje d n ik
A. D. bio je jedno v rije m e I g n ja t
Đ orđić, n a jb o lji k n již e v n ik dubro-
v ačke k n jižev n o sti 18 v ijek a. Č lanovi
A. D. b ili su u g ledni D ubrovčani. Za- [ davalo je G lasnik D. S. S.. izdalo je
đ a ta k je A. D. u početku bio: ra d n a
p re č išć a v a n ju jezika, ali su se n je n i
- 30 —
član o v i do sta b a v ili i n a u k a m a (hi-
sto rijo m , num izm atik o m , p rav im a).
P o k ro v ite ljk a d ru štv a b ila je Sv. K a-
ta r in a od S ijene. A. D. im a la je i svoj
g rb . S a sta n c i su o d rž av an i u z g ra d i
kovnice novaca, u dvoru, u k o nzulatu,
i u privatnoj_ kući. a n a n jim a su či-
ta n i spisi p o jed in ih članova. N a sje-
d n icam a član o v i su prvo u p o tre b lja -
v a li srp sk o -h rv a tsk i jezik, zatim ta li-
ja n sk i. N a jv a ž n iji ra d d ru štv a je n a
R ječn ik u , k o g a su ra đ ili Iv a n A le ti
N a ta li, Đ uro M atija še v ić i Iv a n B unić
m lađi, i k o ji je o b u h v atao la tin sk i,
ta lija n s k i i srpsko - h rv a ts k i jezik.
p re s ta la je 1725. B. M.
A K A D E M IJA D U H O V N A p rv a je
s rp s k a re d o v n a v iša jjogoslovska škola,
k o ju je 1744 osnovao v la d ik a bački
V isario n P av lo v ić u P e tro v a ra d in sk o m
Šancu, d a n a šn je m Novom Sadu. P r v i
p re fe k t i n a s ta v n ik filo zo fije i bogo-
s lo v lja u A. D. bio je D io n isije No-
vaković, p o to n ji episkop budim ski. A.
D; je o tv o ren a »nastupnim pred av a-
n jem N ovakovićevim »O p o h v alak i
p o lzje n a u k svobođnih«. U čenici n je n i
liazv a n i su A kađem icim a. A. D. je
im a la m nogo p ro tiv n ik a m eđu obra-
zovanim S rb im a, k o ji su je sm a tra li
kao n ep o tre b an luksuz, te se o đ rž ala
sam o k ra tk o v rijem e. R . G.
A K A D E M IJA N A U K A . A. D r u -
učno i k n jižev n o društvo. O snovano
je u B eo g rad u 31/5 1842 (p rv a sjeđ-
nica), p o slije p rip re m a , koje su otpo-
čele sep tem b ra 1841. O snivači su bili:
J o v a n St. P opović i A ta n a s ije Niko-
Isajlo v ić.S te fa n M arković, J o v a n S te -
jić, D im itrije T irol, S im a M ilutinović
i Iz id o r S to jan o v ić. — Z ad a tak dru-
štv a bio je: Š ire n je n a u k a n a si'p-
skom jezik u i u s a v rša v a n je srp sk o g
n aro d n o g jezika. — O dm ah u početku
D.v S. S. pokušalo je. d a rije š i ta d a
još n erije še n o p ita n je prav o p isa, i
u sv o jilo je abeceđu od 35 slova. R ad
je bio p re k in u t a u g u s ta 1842,_ zbog
n e re d a u zem lji, i n a s ta v lje n je tek
a u g u s ta 1844. O tađ a je D. S. S. ra-
dilo n a »Jezikoslovnom R ečniku« i
školskim uđžbenicim a, a li je ubrzo
ob u stav ilo ra d n a R ečniku. — koji
se je sa sto jao u k o v a n ju novih riječi,
— n aro čito zbog p ro te sta V uka K a-
radžića, a i zbog neuspjelm u poslu.
P o slije to g a D. S. S. ra d ilo je n a pri-
k u p lja v a n ju h isto rijsk ih po d atak a i
član ak a, preg led alo je razne radove
sv o jih članova, d avalo je članovim a
n a izra d u školske knjige, od 1846 iz-
nekoliko p o p u larn ih k n jig a i sudielo-
valo je u sk id a n ju zab ran e V ukovog

D ravopisa. P o red tosra D. S. S. poku-
šav alo je u nekoliko m ah o v a d a u ra d i
i n ekoliko k ru p n ijih poslova (osniva-
n je N aro d n e B ib lio tek e i M uzeja,
op ćin sk ih č ita o n ic a po c ijelo j zem lji.
iz d a n je E n cik lo p ed ije N au k a), a li '
n ije u sp ije v a lo zbog slabe a k tiv n o sti
sv o jih član o v a i m alo g b ro ja kul-
tu m ih lju d i u S rb iji ta d a . — D. S. S.
u k in u o je knez M ih ailo 27/1 1864, zbog
su k o b a izm eđu d ru š tv a 1 m in is tra
P ro sv je te , povodom b ir a n ja G a rib al-
d ija, Ćerniševskoer i G ercena za čla- |
nove d ru štv a . — 20/7 1864 obnovljeno
je D. S. S. pod im enom S rpsko U čeno
D ru štv o .
Iz d a n ja D. S. S.: a) G lasnik D. S. S„
k n j. I —X V II. b) P o seb n a iz d a n ja : 10
k n j. sa sađ ržin o m h isto rijsk o m , filo-
loškom , etn o g rafsk o m .
L i t e r a t u r a : B. M iljković: D. S.
S. (K n jig e M atice S rp sk e 46, 1914).
B. Srpskb Učeho Društvo.
S u sp en d iran o D ru štv o S rp sk e Slove-
sn o sti (27/1 1864) obnovljeno je 29/7
1864 pod im enom S. U. D. n a t a j na-
čin, što su član o v i D. S. S. im a li da
pism eno iz ja v e m in is tru P ro sv je te ,
da li hoće d a p o sta n u član o v i S. U.
D. Z ađ a tak S._U. D. bio je: B a v iti se
n a u k a m a i v je š tin a m a , u koliko se
one p o n a jv iše odnose n a S rpstvo.
S. U. D. im alo je u početku 24 re-
d o v n a član a, 44 p o časn a i 64 dopisna.
P o s to ja la su 4 o d sjek a: 1. Z a n a u k e
m o ralne, jezik o slo v ne i lite ra rn e ; 2. Za
n au k e p riro d o slo v n e i m atem atičk e ;
3. Z a n a u k e h is to rijs k e i d rž av n e i
4. Z a v ještin e. P r v i p re d sje d n ik S.
U. D. bio je J o v a n G avrilović. R ađ
5. U. D. sasto ja o se u č ita n ju sam o-
sta ln ih ra d o v a p o jed in ih članova, i
č ita n ju k r itik a ra d o v a u p u ćen ih
d ru štv u , u p rik u p lja n ju ra z n o v rsn ih
h is to rijs k ih p o d atak a, s ta r a n ju o p ri-
k u p lja n ju s ta rih sp isa i d o kum enata,
s la n ju član o v a za sn im a n je a rh ite k -
to n sk ih i s lik a rs k ih sp o m en ik a po
S rb iji, p rik u p lja n ju to p o g ra fsk ih
is p itiv a n ja i m eteo ro lo šk ih b ilježak a.
B e z u lta te to g a ra d a S. U. D. davalo
je u svom e o rg an u , G lasn ik u S. U. D.
C lanci i ra s p ra v e u n je m u n a jv iš e su
se odnosili n a h is to riju , za tim filolo-
g iju , g e o g ra fiju , s ta tis tik u , arheolo-
g iju , b ib lio g ra fiju , m edicinu, m uziku
i t. d. Cio t a j ra d je p ro d u ž en je D. S.
S lovesnosti. G lasn ik je izlazio pod re-
d ak cijo m S. U. D. u 75 k n jig a I odje-
lje n ja (član ci i ra sp ra v e ) i 15 k n j. I I
od jel.ien ja (različn a n a u č n a g ra đ a).
P o re d toga, S. U. D. ođ ržav alo je stal-
ne veze sa slovenskim n au čn im dru-
štvim a. S. U. D. im alo je svoj a rh iv
i sv o ju b ib lio tek u . Cio ra d je bio jed-
nolik, ali staln o sve b o lji; sp isi u Gla-
sn ik u p o k az iv a li su v elik i n a p re d a k
po n au čn o j v rije d n o sti. — 1877 S. U.
— 31 —
AKADEM IJA NAUKA
D. p ro m ije n ilo je svoj p ro g ra m i for-
m u lira lo g a ovako: »S. U. D. obra-
đ u je i u n a p re đ u je n a u k e i u m je tn o sti,
sam o sta ln im is tra ž iv a n je m u n a u k a -
m a p riro d o slo v n im , d ru štv e n im , _je-
zikoslovnim , h is to rijs k im i u m ie t-
ničkim , u koliko se tiče S rb a i Slo-
vena, a fizičkim , fiziološkim i psiho-
loškim uopće. P o re d to g a d ru štv o
može prek o n a ro č itih o d b o ra s ta r a ti
se i r a d iti o š ire n ju n a u k a i k n jiže-
v n o sti u veće krugove«. T im e je S.
U. D. h tje lo d a se b a v i i (poglavito)
sa m o sta ln im n a u č n im is tra ž iv a n je m
i p o p u la risa n je m to g a ra d a . N au čn im
is tra ž iv a n jim a bavilo se ono i d alje.
U tom e p ra v cu , po red d o ta d a n je g
ra d a , p rire đ iv a lo je i h isto rijsk e , etno-
g ra fs k e ; arh eo lo šk e ek sk u rzije . P opu-
la ris a n je m n a u k e b av ilo se te k od
1883, k a d a je osnovalo i p e ti odbor
»Odboi za š ire n je n a u k a i k n jižev n o -
sti u narod« pom oću b ib lio tek e popu-
la rn ih k n jig a .
13/5 _1886 su sp en đ ira o je m in is ta r
P ro s v je te M. K u ju n d ž ić S. U. D. zbog
su k o b a s n jim . 1/11 1886 izišao je
zakon o o sn iv a n ju S rp. K r. A kade-
m ije N a u k a. Čl. 31 to g a zak o n a u stu -
p lje n a je A k a d e m iji b ib lio tek a , zb irk e
i im a n je S. U. D. Sukob, k o ji je n a-
stao zbog to g a, p riv re m e n o se zavr-
šio ponovnim o tv a ra n je m S. U. D.
25/6 1887. A li od to g a doba ono je
teško ra d ilo , je r je ostalo bez d ržav n e
pom oći. a v e lik i b ro i n je g o v ih član o v a
pripao_ je S. K. A k a d e m iji N au k a.
k o jo j je posvećivao g la v n n ak tiv n o st.
S p o r izm eđu d v a d ru š tv a oko a rh iv a
i b ib lio tek e S. U. D. zav ršio je 9/4
1891 m in is ta r P ro s v je te A n d ra N ikolić.
N a n.iegov p rije d lo g o b a s u s e đ r u š tv a
spo jila. Ijfe2 n a t a i jia č in , što ie S. U. D.
iz a b ra lo ' svo jih 8 član o v a za re d o v ite
članove S. K. A. N„ a sv i o sta li nje-
govi ra z n i član o v i p o s ta li su po časn i
član o v i S. K. A. N.
I z d a n j a S. U. D.: a) G lasn ik S.
U. D. k n j. I o d je lja k a 75. I I o d je lia k a
15; b )P o seb n a iz d a u ja : 16 k n j. histo-
rijs k ih , e tn o g ra fsk ih , b ib lio g ra fsk ih .
L i t e r a t u r a : Iz v e š ta ji S. U . D. u
G lasn icim a S. U. D.
C. S r p s k a K r a l i e v s k a Aka-
demija Nauka i Um jetnosti
o sn o v an a je 1/11 1886 zakonom S. K.
A. N„ sa zadatkom : »da n a u k u obra-
đ u je i u n a p re đ u je ; d a p o s ta v lja i odr-
ž a v a zd rav e osnove n au čnom e suđu;
d a o b je lo d a n ju je i izaz iv a istra ž iv a -
n ja n a u č n a u p riro d i. d ru štv u i histo-
rijsk im spom enicim a: d a potpom aže
u d o m a ć iv a n je i ra z v ita k v iših u m jet-
n o sti; d a udruženom snagom za na-
p re d ak p ro s v je te iz v ršu je ono, za što
je posebna sn a g a ueđovoljna«. Im a la
je od početka 4 o d sjek a: L p riro d n ih
n a u k a ; 2. filo zo fsk ih n a u k a ; 3. dru-
AKADEM IJA 01) ŠTUEAKA
štv en ili n a u k a ; 4. u m jetn o sti. U istra,-
ž iv a n ju etn o g rafsk o m , jezičnom i hi-
sto rijsk o m S. K . A. N. im a la je n a j-
p rije i n aro čito d a se obazre n a zem-
ljiš te S rb a i srp sk o g su sjed stv a. A ka-
d e m iju s a č in ja v a ju akadem ici. ko-
jih je isp o četk a mog'lo b iti 25. a od
1891, 34. B ro j d o p isnih član o v a d v ap u t
je veći od b ro ja p ra v ih članova.. Sve
član o v e b ira sarn a A. po k o ličin i ra d a
i po isp ra v n o sti, sam o staln o sti i sa-
v je sn o sti u ra d u . Zakonom o osniva-
n ju S. K. A. N. pod n je n u u p ra v u
p o tp a la je N a ro d n a B ib lio te k a i Mu-
zej srp sk ib ze m alja. Od 22/1 1901 S.
K. A. N. vodi sam o n a d z o rn a d B ib lio -
tekom , i od n je i u p ra v e M uzeja do-
b iv a g o d išn ji iz v je šta j. P r v i pred-
sjed n ik S. K. A. N. (na t r i godine) bio
je J . P an čić, zatim : Ć. M ijato v ić, M.
Đ. M ilićević, J . M išković, D. Nešić,
J. R istić, S. Lozanić, S. N ovaković,
J . Žujović, J . C vijić.
1892 S. K. A. N. sp o jila se sa S. U.
D ru štv o m p rern a rje š e n ju m in is tra
P ro s v je te od 9/4 1891. i đobila je dosta
velik i a rh iv s ta rih d o k u m en ata i do-
s ta v e lik u b ib lio tek u . 1893 u A. je
osnovan le k sik o g ra fsk i ođsjek (rad n a
»Rečniku«) i e tn o g ra fsk i odsjek (rad
n a is p itiv a n ju srp sk ih sela). P o red
toga, g la v n i ra d S. K . _A. N. s a sto ji
se u n aučnom ra d u n je n ih članova
i u ra d u n a iz đ a v a n ju n jih o v ih i dru-
gih n au č n ih spisa. U tom e sm islu S.
K. A. N. izda.ie: 1. Glas S. K. A. N.:
a) I ra zre d : sad rži ra s p ra v e iz pri-
ro d n ih i m a te m a tič k ih n a u k a ; b) I I
razre d : ra s p ra v e iz filozofskih, jezič-
nih. p ra v n ih i h is to rijs k ih n a u k a ; 2.
S pom enik (I i I I ra zre d ); 3. S rp sk i
E tn o g ra fs k i Z bornik, k o ji sadrži: a)
R azn u e tn o g ra fsk u g ra đ u , b) N a se lja
srp sk ih ze m alia, c) O bičaje n a ro d a
srp sk o g a, d) S rp sk e n aro d n e ierre. e)
S rp sk a n a ro d n a je la i pića; 4. Zbor-
n ik za h is to riju , jezik i k n jižev n o st
srpskog' n a ro d a (I o d je lje n je : Spo-
m en ici n a srpskom jezik u ; II. odje-
lje n je : S pom enici n a tu đ im jezicim a);
5. D ijalek to lo šk i Z bo rn ik ; 6. P o seb n a
izđ an ja .
Do 1924 S. K. A. N. šta m p a la ,ie
G lasa I ra z r. 45 k n j.; G lasa II razr. 60;
S p o m en ik a I ra z r. 9; S pom enika I I
ra.zr. 50; S rp sk o g E tn o g ra fsk o g Zbor-
nik a: I o đ je lje n je 12 knj.. I I odje-
Ije n je 12 knj.. Z b o rn ik a za h isto riju ,
jezik i _k n jižev n o st srp sk o g a n aro d a.
I o d je lje n je 8, I I o d je lje n je 2; D ija-
lektološkog Z b o rn ik a 2 k n jig e ; Po-
sebnih iz d a n ja (p rip o v ijetk e, spome-
nice, n au čn e stu d ije). 44 knj.; m uzi-
k a lija 1 k n j.; G o dišnjaka 31 k n j. (do
1922).
L i t e r a t u r a : G odišnjaci S. K. A.
N. k n j. I —X X X I. B. M iljko vić.
— 32 —
AKADEM IJA OD ŠTURAKA (Acca-
dem ia degli in v id iati). k n jižev n o dru-
štvo dubrovačko, osnovano 1719, kao
opozicija a k a d em ije D a n g u b n ije h .
P re d sje d n ik ovoga d ru štv a bio je du-
b ro v ačk i k n jižev n ik F ra n o G etaldić.
N a sje d n ic a m a čita n i su ra d o v i n a
srp sk o -h rv atsk o m ita lija n s k o m jeziku.
B. M.
AKADEM IJA SLOVENSKOG JE-
ZIKA (A ccadem ia d ella lin g u a slava),
k n jižev n o d ruštvo, osnovano 1719 u
R im u, sa zađatkom d a n je g u je srpsko-
h rv a ts k i jezik. T r a ja la je do 1725.
B. M.
AKADEM IJA SLOŽNIH. P rv o knji-
ževno d ru štv o dubrovačko. P o sto jalo
je u D ubrovniku u 16 v ije k u . Osno-
vano po ug led u n a ta lija n s k a knji-
ževna d ru štv a . J e d a n od o snivalaca
A. S. bio je S^avo B o b aljev ić (1529 ili
1530—1585), a član o v i su jo j b ili i ne-
koliko v a ž n ijih d u b ro v ačk ih pisaea.
S jed n ice su d ržane u z g ra d i dubrova-
čke kovnice novaca. B. M.
AKADEM IJA VOJNA. V. V ojna
a k a d e m ija .
AKADEM IJE p jesn ičk e i ekonom-
ske, po p rim je ru ta lija n s k ih , po sto jale
su gotovo u svakom d alm atin sk o m
grad u . Z n a tn ije su bile: u Z ad ru In -
calo riti. R a v v iv a ti accadem ia econo-
m ica; u S p litu accadem ia illiric a ; u
S p litu i T ro g iru econom ica societa —;
u D u b ro v n ik u C oncordi — (još iz
d ru g e polovine 16 stoljeća). Oziosi u
18 v ije k u i dr. Đ. K .
AKADEM IJE U DUBROVNIKU.
V. u dodatku.
AKCIONARSIvA FABRIIvA ŠPO-
DIJUMA I TUTKALA (p rije M. M.
M unk i Ko.), B eograd. O snovana je
1910. K a p ita l je 300.000 z latn ih din.
Zaposleno je oko 50 ra d n ik a . P roizvodi
špodijum , tu tk alo , koščanu m ast,
u m je tn i gn o j. S. P.
AKCIONARSKI MLIN u K ra g u -
jevcu. O snovan je 1911. K a p ita l
1,500.000 din. P o k re tn a sn a g a je 250
k o n jsk ih sila. K a p a c ite t je če tiri va-
goua b ra š n a dnevno. Zaposleno je 30
ra d n ik a . S. P.
AKCIONARSKO DRUŠTAO. V.
D ioničko društvo.
AKCIONARSKO ELEKTRIČNO I
SAOBRAĆAJNO DRUŠTVO u Iva-
n jic i (S rb ija). O snovano je 1920. Gla-
v n ica je 10,000.000 din. Cilj m u je
o sn iv an je elek tričn e centrale i elek-
trič n e željeznice Iv a n jic a —Požega.
S. P.
AKCIONARSIvO DRUŠTVO UG-
LJENOG RUDNIKA »RAKOVA
BARA«. S.iedište d ru štv a .ie u Beo-

g ra đ u . a ru d n ik se n a la z i n selu E a-
kovoj B ari. 15 km od G olupca. D ru štv o
.ie osnovano 1921. K a p ita l ie 5,000.000
din. IJ ru d n ik ie in v e stira n o oko
12,000.000 din. E u d n ik im a z ra č n u i
p o lisk u želieznicu, s p re to v a ro m kod
sela T u m an a. Uerali ie m lađ i m rk i,
s pros.iečno 4750 k a lo riia . E a d n ik a ie
zaposleno u k u p n o oko 350. P roizvo-
đ n ia 1924 godine b ila ie 28.611 tona.
S. P.
A K E R ilA N SK A KOAVENCIJA.
K a d ie 1825 došao n a ru s k i p riie s to
m la d i i en e rg ien i N ik o la I., on ie pro-
m iie n io iz te m e lia d o ta d a n iu d u g u i
p ip a v u m eto d u p r e g o v a ra n ia s T ur-
cim a. O dm ah u m a rtu 1826 u p u ćen ie
od n ieg o v e s tra n e u ltim a tu m P o rti,
u kom ie traž en o : 1. d a se p o v ra ti _u
V lašk o i i M o lđ av skoi s ta n ie od p riie
u s ta n k a 1821; 2. d a se ^ p re m a S rb iii
izvrše obaveze B u k u rešk o g U g o v o ra
i 3. d a T u rs k a odm ah ured i, preko
posebne k o m isiie, izv iesn e sporne
tačk e s E u siio m . 22/4 P o r ta ie p ri-
m ila uslove u ltim a tu m a . K ao m iesto
za p reg o v o re bio ie određen A k erm an ,
n a ušću D n ie s tra u C rno M ore. 25/9
1826 p o tp is a n a ie k o n v e n c iia izm eđu
T u rsk e i E u siie . U 5. ta č c i sa d rž a n a
ie obaveza T u rsk e, d a isp u n i odredbe
B u k u rešk o g U g o v o ra i dade S rb im a
iz v ie sn a p ra v a . P o tv rd u to g a d o n iie t
će ie d a n S ultanov fe rm an , k o ii će b iti
saopćen ru sk o m dvoru. E o k isp u n ie-
n i a bio ie određen od 18 m ieseci. F e r-
m a n za iz v rše n ie ove ta č k e sm a tra n
ie k ao s a s ta v n i dio k onvenciie.
L i t e r a t u r a : G. Ja k šić , A ker-
m a n sk a K o n v en ciia, 1912. V . Ć.
E k s p lik a tiv n a k o n v e n c iia B uku-
rešk o g U g o v o ra p o tv rd ila ie sve od-
redbe B u k u rešk o g U g o v o ra od 1812
(1), sve u g o v o re i a k te o p riv ile g i-
iim a M oldavske i V laške; o d re d ila ie
o b n o v lien ie h a tiš e rif a od 1802 i n ii-
hovu dopu n u u p ita n iu izb o ra gospo-
d a ra p re m a se p a ra tn o m a k tu (3). Čl.
5 P o r ta se ponovo obavezala, d a ispu-
n i pogodbe B u k u rešk o g U g o v o ra; da
iz v rši neposredno sve odredbe čl. 8
to g a u g o v o ra, k o ie se odnose n a srp-
sku n a c iiu . »ko.ia će. ab antiouo. pod-
ložna i tr ib u ta r n a Visok'oi P o rti,
im a ti d a isk u si u sv ak o i p rilic i re-
z u lta te n iezin e b la g o sti i plem enito-
sti«. U sliied to g a P o rta se ie obave-
zala, d a u re d i sa srp sk im izaslan i-
cim a m iere , k o ie će se s m a tra ti kao
n aizg o d n iie, da io i o s ig u ra iu p riie
ugo v o ren e k o risti. K ako se sm a tra o
rok od 18 m ieseci p o treb n im za pro-
u č a v a n ie to g a p red m eta, u tv rđ en o ie,
da se u re đ en ie to g a provede u spora-
zum u sa srpskom d ep u taciio m u C ari-
gradu. P o rta se obavezala. d a dade S r-
bim a ferm an , snabđ.ieven h a tiše rifo m ;
— 33 —
ALA
n a sn a g u ie im ao s tu p iti u što k ra -
ćem ro k u , a n a id a lie u ro k u od 18
m.ieseci; o b av ezala se i n a sao p ć en ie
carskom ru sk o m dvoru. P o čl. 6 odre-
đena ie ie d n a m jejsovita k o m isiia, d a
u sta n o v i v isin u oštete, ra to m ošteće-
n im a io š od 1806 i p o sliie 1821. Čl. 7
o b av ezala se P o rta . u sm islu čl. 7 ugo-
v o ra u J a š u , čl. 12 i 13 u g o v o ra u Bu-
k u re štu i trg o v in sk o g u g o v o ra , da-
v a ti n a k n a d u za šte te od g u s a ra ru -
skim trg o v e im a i o s ig u ra ti slobodnu
ru sk u trg o v in u u sv im a m o rim a T ur-
ske pod ru sk o m zastavom , dozvoliti
slobodan p ro la z s tra n im trg o v a č k im
b ro d o v im a u ru sk e luke. S e p a ra tn i
a k t odredio ie, d a bo.iari d iv a n a pro-
v in c iie M oldavske i V lašk e b ir a iu go-
sp o d are n a 7 g o d in a izm eđu b o ia ra ,
a P o r t a d a ih p o tv rđ n ie . — U sepa-
ra tn o m a k tu o S r b iii g o v o ri se o srp-
sk im d ep u ta tim a . O ni su iz n iie li ove
že lie u C a rig ra d u : sloboda v ie re , iz-
bor. p o g la v a ra . _ n ez av isn o st u n u -
tr a š n je u p ra v e, u ie d in ie n je o tk in u tih
n a h ija od S rb ije , u je d in je n je ra z n ih
poreza u jed an , p re p u š ta n je S rb im a
d a u p r a v lja ju tu rs k im d o b rim a pod
pogodbom , da đohodak d a ju zajedno
sa dankom , sloboda trg o v in e , dozvola
da. srp sk i trg o v c i p u tu ju po T u rsk o j
sa sv o jim pasošem , p o d izan je bolnica,
šk o la i š ta m p a rija , z a b ra n a d a se
T urci, osim onih iz g arn iz o n a, n a sta -
n j u j u u S rb iji. V . P opović.
AKRATOPEGE. V. M in e ra ln e vode.
AKRUVIUM (A cruvium ). U rirnsko
doba g ra d i^ K o to rsk o m zalivu. M ožda
s_taro_ im e K o to ra , g đ je je nađeno la-
tin sk ih n a tp isa . P r v i p u t sp o m in je A.
P lin iie S ta r iii (I. v iie k po K ris tu ) kao
»grad rim s k ih g rađ an a« . N. V.
AKSIOS. U g rčk o -rim sk o doba im e
rije k e V a rd a ra . N. V.
AKŠAMOVIĆ ANTUN. b o san sk i ili
đakovački. i s rije m s k i b isk u p (27/5
1875, G arčin). Za sv ećen ik a zaređ en je
29/6 1899. 1902 im enovan je pro feso ro m
m o raln o g i p a sto ra ln o g b o g o slo v lia u
Đ akovu, a 11/6 1920 postao je bisku-
pom . Z a b isk u p a je zaređ en i svečano
ustoličen u_ Đ akovu 29/6 1920. Od 1/12
1923 u p r a v lja i B a ra n jo m i sjev ern o m
S la v o n ijo m . J . J.
AKUMINKUM (A cum ineum ). P rv o -
bitno keltsk o nasel.ie. k a s n ije rim -
sk a tv rđ a v a , u D o n jo j P a n o n iji, kod
d a n a šn je g P e tro v a r a d in a ili S la n k a-
m ena. N . V.
ALA, » i ma . . . d u b ovnu silu. te leti
i vodi oblake i g ra d n av o d i n a lje-
tinu« (V ukov R ječn ik ) — to je gla-
v n a funkci.ia A„ i u tom pogledu b ila
bi ona sro d n a sa d u ša m a (nasilno i
p rije v rem en a) u m rlih . A. u p ro p a šću je.
3
ALAGIČ
g u ta Ije tin u (»ala nesita«). U tom slu-
č a ju Ije tin u b ra n e zm ajev i. A. živi i
n a zem lji, i onda m ože b iti sro d n a sa
zm ijo m i ažd ajo m (»svaka z m ija k ad
p re živ i 100 erodina p o stan e A. T a k v a
z m ija p u s ti noge, k o je je do sto te go^
d in e k r ila . . . i leži pored vode ili
p u t a . . . v re b a ju ć i liu đ e d a proguta«,
E tn o g ra f s k i Z b o rn ik 17. 155). A. može
(kao i vile!) oduzeti p am et i z d ra v lje
(»alosana« čeljad ). U oei p ra z n ik a A.
se s k u p lja ju n a ig ru . V . Č.
ALAGIĆ TOMA, re k to r re lje v sk e
b o g o slo v ije i p isac (—2/11 1901. V isuć.
L ik a). S v ršio je b o g o slo v iju u S rijem -
skim K a rlo v c im a i postao k a n e e lista
p ri za d arsk o m k o n z isto riju . Zatim_ je
bio p ro feso r i re k to r u b o g o slo v iji u
K e lje v u kod S a ra je v a . 1894 bio je p ri-
s ilje n od d rž a v n ih v la sti, d a n a p u s ti
B o g o slo v iju , p a je do s m rti adm ini-
s trira o p rv o p a ro h ijo m u M azinu, a
•zatim u V isuću. — A. je bio u zo ran
svećenik i ro d o lju b ; ra d io je do sta
n a bogoslovskoj k n již e v n o sti po ra-
znim časopisim a, n a ro č ito u Istp-
č n ik u . Bio je č lan odbora, kom e ne
b ila dužnost, d a sp re m i ru k o p ise ; ta n a u K aniži. P r i k r a ju te godine
e v a n đ e lja i ap o sto la za š ta m p a n je u
S a ra je v u . R- G.
ALAGOVIĆ ALEKSANDAR, za-
g re b a č k i b isk u p (30/12 1760. n jitr a n s k a S isk a i H ra sto v ic e od T u ra k a . _U
ž u p a n ija ■ — 8/3 1837. Z agreb). P o s lije ; a p rilu 1576 bio je A .,^radi b o lo v an ja,
h u m a n io rn ih n a u k a svršio ie u N .iitri
filozofski. a u B u d im p ešti bogoslovski
te č a j i postao 1784 d o k to r b o so slo v iie
i svećenik. U ra zn im m jestim a_ vršio
je ra zn e službe do 1821, kad je po-
s ta v lje n za p re p o šta zag reb ačk e prvo-
sto ln e crk v e i v ra n sk o g a p rio ra , _a ubanom
1828 za b an sk o g a n a m je sn ik a i ta j-
n o g a d rž a v n o g a s a v je tn ik a , 1829 po-
s ta v lje n je za za g reb a čk o g a b isk u p a
i posvećen u K alo či 25/7 1830. K ao
b isk u p posvetio je osobitu b rig u od-
g o ju k lera , p ro širio je zag rebačko si-
ro tište, i osnovao novo u Požezi.
Z ah tijev ao je od svećenika. d a svake
godine o d rž a v a ju duhovne sk u p štin e
(eoronae). S ta ra o se i za n a ro d n u
p ro s v jetu, a osobito za odgoj siro-
m ašn e ženske djece.
L i t e r a t u r a : T kalčić, S eries epi-
scoporum zag reb ien siu m . 1893; C uvaj.
G ra đ a za p o v ije st šk o lstv a II. 1910.
L. J .
ALAJBEGOVIĆ IBRAHIM PAŠA.
u h is to riji p o znat pod im enom P ečevi
(— 1650, S ara je v o ). A. je potom ak
s ta re plem ićske bosanske porodice
A lajb eg o v ića, k o ji su im ali svoje
odžake u C rn o tin i, k r a j S a ra je v a . A. e Schiavo (Udine 1607). O buhvata, osim
otac iselio se iz B osne u P ečuh, u
U g a rsk u , g d je je dobio od s u lta n a
v e lik a len sk a im an ja. A. je služio n a
ra zn im visokim p o lo žajim a i sudje-
34 —
lovao je u m nogim b itk a m a po U g a r-
skoj. 1623 im en o v an je za pašu, a 1635
za d e fte rd a ra , šefa fin a n c ija Bosne,
g d je je i um ro. A. se n a jv iše p ro slav io
i u li te r a t u r i sačuvao im e svojom hi-
sto rijo m »T arihi Pečevi«. u k o jo j je
ob rad io n a js la v n ije doba tu rs k e ca-
revine. od 1520 do 1640. O. H.
ALAPIĆ GAŠPAR, h rv a tsk o -d alm a-
tin sk o -slav o n sk i b a n (1574—1577). Bio
je m eđu sig etsk im ju n a c im a 1566 je-
d an od onih rije tk ih , k o jim a su.
T u rc i p o k lo n ili život. Iz tu rsk o g a
ro p stv a isk u p io g a je J u r a j Z rinski,
sin sig etsk o g a ju n a k a N ikole Z rin-
skoga. U doba seljačk e bune im enovao
je A. b an J u r a j D rašk o v ić za svoga
n a m je sn ik a s_ nalogom , d a n ap ad n e
p o b u n jen e seljak e. A. je n a celu ple-
m ićske v o jsk e pobijedio sel.iake kod
K e re stin c a i kod M okrica, osvećujući
se po b ijeđ en im se lja c im a (6/1 1573).
B an je A. p o v je rio i b anske čete,
s k o jim a je p obijedio g la v n u sel.iačku
v o jsk u pod M atijo m Gupcem kod
S tu b ič k ih T oplica (9/1 1573). 1574 oba-
v lja o je A. službu v rh o v n o g a kape-
p rim io je A., n ak o n dugog n ag o v a-
r a n ja , b a n sk u ča st kao d ru g J u r j a
D rašk o v ića. U za je đ n ici s D rašk o v i-
ćem A. se sta ra o n aro čito oko o b ran e
ra z rije še n od b an sk e časti, ali .ioš iste
godine za.iedno s D raškovićem bio je
pozvan, d a p riv re m e n o v rš i b an sk u
čast do im e n o v a n ja n ovoga bana. A.
je vršio b a n sk u čast, a i nazivao se
jo š nekoliko m jeseci. dok ga.
ja n u a r u 1578, n ije zam ijen io K rsto
U ngnad.
L i t e r a t u r a : V. K laić. P ovi.iest
H rv a ta V, 1911; P. Šišić, S e lja c k a
b u n a od 1573 (Ju g o slo v en sk a N jiv a
1923, I, 208). M. Preloff.
ALASIA ALESSANDRO (F ra Gre-
gorio A la sia d a S o m m arip a), slove-
n ač k i g ra m a tič a r i le k sik o g ra f (oko
1578. S o m m a riv a del Bosco. Pi.iem ont
— 1625. v je ro ja tn o Rim ). 28/4 1596 po-
stao je A. serv it. živio je u sam osta-
n im a u S o m a riv i u R im u. od 1601 i po-
slije 1607 bio je m eđu S lovencim a n
D evinu. — A. je bio p rv i k atolički sve-
ćenik m eđu Sloveneim a. k o ji pe poku-
šao ozbiljno i p ra v iln o da ri.iesi pro-
blem tekstova. potrebnili mii n a slove-
načkom jeziku. G lavna sti dnela A.. uz
pobožna i lo k aln o -liisto rijsk a n a ta ii
jan sk o m jeziku, V ocabulario lta lia n o
ta lij ansko-slovenačkog rje e n ik a , i dis-
k u rz o slovenačkoj konjugacim , dekli-
n a c iji i b ro jev im a i većinu oznacenih
tekstova.

L i t e r a t u r a : K id rič, P r a Gre-
grorio A lasia d a S o m m ario a. L ju -
b lja n s k i Zvon 1924. 102—10. F- K .
»ALAT«. INDUSTRIJSKO D. D..
Z ag reb . O snovano je 1918 sa g lavnieom
od 1,000.000 k ru n a , postepeno poviše-
nom n a 2,500.000 d in a ra . P ro izv o d i
p rib o r za žel.ieznice uskog kolos.ieka
i ala t, m o n tira in s ta la c iie . Zaposleno
.ie 100 ra d n ik a . K a p a c ite t ie g o d išn ie
300 v a g o n a ra z n e robe. S . P.
ALAT SELJAČKI. V. Sprave.
ALAUPOVIĆ TUGOMIR DR., pot-
p re d s ie d n ik D rž av n o g S a v ie ta 0871.
D olac, k ra i T ra v n ik a ). S redn.iu školu
učio ie u T ra v n ik u . kod isu so v aca. i
u S a ra ie v u . a m a tu rira o ie u Z a g r e b u .
S la v is tik u ie učio u Z a g re b u i u Beču.
g d ie ie kod V. J a g ie a , p rv i od bo-
s a n sk ih đ aka, po stao doktorom . N a-
p isao ie m o n o g ra fiiu Iv a n P ra n io
J u k ić (p re šta m p a n a iz_ Iz v ie šta .ia
v elik e g im n a z iie u S a ra ie v u 1906/07).
A. ie služio kao p ro feso r u s a ra ie v -
sk o i g im n a z iii; 1910 postao ie direk-
to r g im n a z iie u Tuzli, zatim ie pre-
m ie šte n u S a ra ie v o kao v la d in sa-
v je tn ik i n ad z o rn ik s re d n iih šk o la za
B o sn u i H erceg o v inu. A. ie ra d io oko
o rg a n iz a c iie h rv a ts k lh p ro sv ie tn ih
d ru š ta v a T re b ev ića i N a p re tk a .
K ao ie d a n od is ta k n u tih b o san sk ih
p re d s ta v n ik a id e ie n a ro d n o g a iedin-
s tv a osum n.iičen ie za v riie m e Š v ie t-
sk o g a R a ta za v e le iz d a iu i penzioni-
ra n . S k lo n ište ie n aša o u M atici H rv a t-
skoi u Z ag reb u , k o io i ie postao ta in i-
kom . P o s liie o slo b o đ en ia bio ie p rv i
m in is ta r V ie ra u d rž av i S H S (1918
do 1920)._ S a d a živi u B eo g ra d u kao
p o tp re d sie d n ik D ržav n o g Sav.ieta.
A. ie p iesn ik . P r v a m u ie p.iesm a
iz išla u d alm a tsk o i I s k r i (1886).
U V iie n c u se počeo i a v l i a t i od 1891
pod pseudonim om T u g o m ir H rv a t
B o šn jak . S ara đ iv a o je p o slije to g a u
N adi. B o sanskoj V ili. S avrem e-
n ik u . K n.iiževnom J u g u i t. d. M a-
tic a H rv a ts k a iz d a la ie zb irk u n je -
g o v ih p.iesam a. pod n atp iso m P ro -
b ra n e p.iesme (1902). — A. kao pje-
sn ik p rik lju č io se kolu p je sn ik a iz škole
A. Šenoe, k o ja ie d a lje r a z v ija la u
id e ja m a i stilu p o ez iju P . P re ra d o -
vića. I n je g a obil.iežava re to rič n o st
u d ik ciji, p a te tič n o st ču v stv a. histo-
rizam , iđ ealizam ^.u refleksi.ii, bez
ik a k v ih s tra s ti, ali ie on um io svem u
tom e, u to n u i u iz ra ž a ju . d a ti i sv o ie
lične osobine.
L i t e r a t u r a : D r. D. P ro h a sk a ,
P re g le d sav rem en e h rv a tsk o -srp sk e
k n již e v n o sti (1921). B. V o d n ik .
ALBA CIVITAS. V. B eograd.
ALBA MARITIMA. V. B eograd.
ALBA VEGIA. V. B eograd.
— 35 —
ALBANIJA
j ALBANIA VENETA. V. Boka Ko-
torska.
ALBANCI. V. Arbanasi.
ALBANIJA. A lb a n c i žive d a n a s
u g lav n o m n a p o d ru č iu . g d je su n ek ad
ž iv je li s ta r i I lir i, i nose im e ied n o g
većeg ilirsk o g p lem en a (A lbanoi).
Zbog to g a v eć in a u č e n ja k a s m a tra
A lbance kao ilirs k e o statk e. N ek i od
novi.iih lin g v is ta o sp o ra v a iu točnost
te id e n tifik a c ije i n a la z e b lisk o st iz-
m eđu a lb a n sk o g i tra č k o g . A lb an c i
sa m i zovu sebe Š k ip e ta rim a . a d ijele
se u sjev ern e, Gege, i južne, Toske.
G ra n ic a im je od p rilik e r ije k a Škum -
ba. Od sie v e rn ih p lem en a n aše g su-
sje d stv a n a jv a ž n iii su M aliso ri i M i-
rid iti. Z a v rije m e rim sk e v la s ti n a
B a lk a n u ra z v ija li su se n a ro č ito g ra -
dovi D rač, V alo n a, S k a d a r. Iz D ra č a ie
vodio v e lik i i ču v en i rim s k i p u t u So-
lun. v ia E g n a tia , rim s k i p u te v i vezi-
v a li su alb an sk o p rim o rje i g ra d o v e
: i sa o stalim zaleđem B alk an a . U sliie d
to g a u tje c a j ro m an sk o g e lem e n ta
uzim ao je m a h a m eđ u A lb a n c im a i
ostavio m nogo t r a g a u n jih o v o j kul-
tu ri, osobito u jeziku. — P o litič k i
A lb a n ija za dugo n ije im a la n aro -
čito g z n a č a ja . Od k r a ja 4 v ije k a ona
j ie b ila b iz a n tijs k a p ro v in c ija . Sam o
im e i p o ja m A lb a n ije o g ra n ič e n i su
b ili u ra n o m sre d n je m v ije k u n a uzak
k ru g oko K ro je , a k a s n ije su se pro-
š irili n a p o d ru č je s je v e ra i ju g a . Za
v rije m e slovenskog u č v rš ć iv a n ja n a
: B alk an u , S rb i su A lb an ce p riličn o po-
j tisn u li, n a ro č ito iz Zete. S k a d a r je_ u
B odinovo v rije m e bio s rp s k a p rije -
sto ln ic a (1082—1101). Od 11 v ije k a po-
č in je veći p o litič k i zn a č a i A.. za v ri-
jem e b o rb i N o rm a n a i B iz a n tin a c a
j (1080—1185). S rb i su o s v a ja li sje v e rn e
k ra je v e A. već od N e m a n jin a v re m e n a
(1180—1186). K a d ie osnovano L atin -
sko C arstv o (1204) A. je d o šla pod
v la s t e p irsk o g despota, odnosno p o sliie
c a ra. ali je o d rž a v a la veze sa S rb im a.
G ospodar K ro je , D im itr ije P ro g o n o -
vić, postao je zet S te v a n a N e m a n jić a.
P o s lije p o ra z a c a ra T eodora E p irsk o g
n a K lokotnici. A. su o sv o jili B u g ari.
i d rž a li ie k ra tk o v rije m e (1230—1246),
a p o slije toga ie ponovo zauzelo N ik ei-
sko carstv o . E p irs k a d in a s tija b ila je
u sukobu sa g rč k im gospodarim a_ u
N ik e ji i u šla je u veze sa z a p a d n ja -
cim a, nap o se sa M anfredom , k ra lje m
S ic ilije. Savez e p irsk o -fra n a č k i po-
m ag ao je i n a š k r a lj U ro š i usp.iešno
je ra to v a o u savezu s n jiru a p ro tiv
N ik ejae a. U A. ušle su čete sic ilija n -
skog k ra lja . N.iih su p o slije p oraza
M an fređ o v a (1266), z a m ijen ile čete
Anžu.iske d in a stiie . T a d a se p rv ip u t
jav io p o jam »albanske države« ili
»albanskog k ra lje v stv a « (reg n u m Al-
ALBANIJA
ban iae). P la n o v e A n ž n jsk e d in a stije
p ro tiv B iz a n tije po m ag ao je jedno
v rije m e i k r a lj D ra g u tin , sro d n ik
A n ž u ja c a po ženi, a v je ro ja tn o i po
m ajci, i k r a lj M ilu tin . A li B iz a n tija
je u sp je la , d a p o tisn e F ra n k e iz A.
i d a im o g ra n ič i v la s t n a sam D ra č
s m alom okolinom . K a d se k r a lj Mi-
lu tin oženio g rčk om princesom Sim o-
nidom (1299), p ro m ijen io je sv o ju po-
litik u p re m a B iz a n tiji u n je n u k o rist,
(osim k ra tk o g p re k id a oko 1308), i do-
šao je s to g a u sukob s A n žu jcim a.
T ad a se j a v l j a j u n je g o v e p re te n z ije
n a A. M letač k a v la d a p is a la je M ilu-
tin u 10/5 1309. kao. S ervie. Chelm ie,
D ioclie ac A lb a n ie regi. P ^ tp u n o
o sv o jen je A. za S rb e izv ršio je Du-
šan od 1343—48. U fra n a č k o j v la sti
o sta la su sam o p rim o rsk a m je sta . K a d
je ra to v a o u E p iru i T e s a liji 1348,
D u ša n u su A lb an c i čin ili m noge
u sluge, s a č in ja v a li d o b ar dio n jeg o v e
v o jsk e i on ih je ra d i to g a n a g ra -
đivao i p o m ag ao n jih o v u im ig ra c iju
u E p ir. Od jed n e r a n ije seobe (1325)
i od to g a v re m e n a počela je alb an i-
z a c ija E p ira . TJ osvojenoj o b lasti
E p ira po stao ie n a m je sn ik D ušanov
p o lu b ra t Sim eon. Od tog'a d.oba, p a
do k r a ja 15 v ije k a , srp sk i jezik sa
ćirilico m bio je službeni jezik u dr-
žav n o j k a n c e la riji a lb a n sk ih g la v a ra .
— P o s lije D u šan ove sm rti s je v e rn a je
A. jedno v rije m e b ila u v la s ti B alšića.
A li se ta d a p o čin ju is tic a ti i dom aći
g o spodari. N a ro čito je bio m oćan
K a rlo T o p ija, p ro tiv n ik B alšića i_Fra-
n ak a, k o jim a je oteo D rač. Z a v rije m e
tu rs k o g o s v a ja n ja A lb an c i su u ne-
v o lji tra ž ili pom oći kod M lečića i
p re d a li su im svoje grad o v e: D rač
(1392). L je š (1393). S k a d a r (1396). Po-
k u š a ji đ esp o ta S te v a n a L a z are v ić a
da zauzm e S k a d a r o sta li su bez us-
p jeh a. — U b o rb a m a p ro tiv T u ra k a
u 15 v ije k u pročuo se po cijelom svi-
je tu n a jv e ć i ju n a k alb an sk e h isto rije ,
Đ orđe K a strio t, p ro z v an S kenderbeg.
Đ orđe je bio sin Iv a n a K a strio te .
K ao ta la c bio ie p re d a n T u rc im a i
tam o p o turčen. Z a v rije m e m adžarsko-
srp sk o g r a ta p ro tiv T u ra k a , 1443.
S k en d erb eg je p o b jeg ao u A., zauzeo
K ro ju od T u ra k a , p rim io ponovo
k ršć an stv o i počeo o ča jn u b o rb u pro-
tiv T u ra k a . S am su lta n M u ra t II. bio
je došao u A.. d a slom i n je g o v otpor,
ali se bez u s p je h a v ra tio ispod K ro je
(1450). Čak n i o sv ajač C a rig ra d a , Sr-
b ije i Bosne, k o ji je u d v a m a h a lično
k re ta o p ro tiv Š kenderbega, n ije mo-
gao da g a sav lađ a u n jeg o v iin teško
n ristu p ačn im k lan cim a (1466, 1468).
Tek p o slije S k en derbegove sm rti, 1468,
zauzeli su A. M lečići i T urci.
K ra je m 15 v ije k a sv a je A. b ila u
ru k a m a T u ra k a . D o b ar dio n je z in a
36 —-
s ta n o v n ištv a p rim io je islarn, n aro -
čito u sre đ n jo j A. i kao p riv ile g o v a n
elem en at širio se n a ra č u n k ršć an a.
N a ro čito šire n je m u slim a n sk ih A lba-
n a c a p o čin je posli.ie v elik e seobe
S rb a u A u s triju , 1690, p o slije ra to v a
u 18 v ije k u i nove seobe S rb a od 1739.
A lb an c i ta d a p o čin ju p re v la đ iv a ti po
cijelom K osovu, i d a lje sve do K u r-
šu m lije, a p re m a sje v e ru do sam e
K aške. T u rc i su to p ro d ira n je A lba-
n ac a p o m a g a li sv im a n ačin im a, gle-
d a ju ć i u tim borb en im b rđ a n sk im
p lem en im a p riro d n e saveznike p ro tiv
S rb a. A lb an c i su im a li n aro čito česte
borbe s C rnogorcim a. Č itav 18 i 19
v ije k pun je u z a ja m n e borbe i m eg-
dana. K ao veom a ogorčene sp o m in ju
se borbe sa B u ša tlija m a . T i gospo-
d a ri S k a d ra u p a d a li su češće u C rnu
G oru, M ah m u d p aša B u š a tlija prodro
je 1785 do sam og C e tin ja i zaualio
m a n a s tir u n jem u , a li je 1796 p la tio
g lavom u k rv a v o j b o rb i n a K ru sa m a .
— P re m a T u rc im a a lb a n sk a plem ena
n isu im a ia m nogo p o v je re n ja , ne ho-
.teći im n ik a d dopustiti,_ d a se inije-
š a ju u n jih o v e u n u tra š n je s tv a ri i d a
k v are n jih o v u p a tr ija r h a ln u plem en-
sku o rg a n iz a c iju i tra d ic ije . Ivad gođ
su T u rc i Dokušali, d a ih pođvedu pod
opće u re d b e cijele carevine, n aro čito
sa re fo rm a m a , u v ije k su n a ila z ili n a
lju t i k rv a v otpor. N aročito su uče-
sta le te borbe od d o lask a m lad o tu r-
skog režim a. od 1908 do 1912.
S am o staln a a lb a n sk a d rž a v a stvo-
re n a je zak lju čk o m v elik ih sila, n a
k o n fe re n c iji u Londonu, 1913, p ri li-
k v id a c iji b alk a n sk o g ra ta , kada, ne
T u rsk a p o tisn u ta n a lin iju iza Ma-
rice. P r v a a lb a n sk a v lad a o b razo v an a
je nešto ra n ije . 28/11 1912. Za p rv o g
kneza A. iz a b ra n je n je m a c k i knez
W ied (3/12 1913). ali je on već 3/9 1914
m orao pobjeći iz A. u slije d u sta n k a
m u slim an sk ih plem ena. O donda je A.
bez p ra v e u p rav e, podložna ra zn im
u tje c a jim a i p o p rište čestih g ra đ a n -
sk'ih ra to v a i plem enskih obračuna-
v a n ja . , . „
P ra v e n au čn e h is to rije A. ,]os nem a.
D o bar p regled izv o ra sadrži zbirka
L. T halloczv, C. Jireč ek , E. S u fflav ;
A c ta et d ip lo m a ta res A lb an iae me-
diae a e ta tis illu s tra n tia . V indobonae
I, 1913; II, 1918. , , , .
K r a ta k d o b ar p regled albanske hi-
sto rije dao je l v Jireček._ A lbanien
in d er V e rg a n g e n h e it (Illv risch - alba-
nische F o rsch u n g e n I. 1916). Opea
o b a v je šte n ja u d jelu I. B o u rc a rt,
L ’A lb an ie et les A lbanais. 1921. Od
n aših spisa sr. J. N. Tomić. O A rnau-
tima. u S ta ro j Srbi.ji i S andzaku.
1913. Od 1923, pod urednistvom H. Ba-
rića, izlazi u B eogradu: A rh iv __za
alb an sk u sta rin u , jezik i etn o lo g im .

s a k ritik a m a i b ib lio g ra fijo m pred-
m eta. V- Ćorovic.
ALBERTHAL IV AN. a r b ite k t i
k ip a r (p rv a p o lo v in a 17 vi:ieka). A.
je živio u T re b n je m u. K ra n js k o j, a
pko 1630 n a s t a n i o . s e Zagr ebn, gdne
ie postao g ra đ a n in i a r b ite k t zagre-
b ačk e sto ln e crkve. 20/1 1630 n ac u n o
je n g o v o r za svod n p re zjiiterin n l ve-
lik i o lta r, k o je je svrsio 1632. 12/1 ■ u red n ik . S am je izdao dvine zb irk e
1633 d a tira n je n je g o v n g o v o r za to- ( p je sa m a : M y ste ria d o lorosa (1917) i
r a n j, k o ji je sv ršio 1643. Iz 1640 ocn-
vao se u g o v o r za g la v n i p o rta l, koni
je k o p ira n p re m a p o rta ln crk v e n
ja k n . 1647 d a tira n je n g o v o r za po-
novno oštećeni crk v en i svod i pne-
v a č k i kor. i . o.
ALBERTINI BENIGNO, fra n je v a c
i p rig o d n i la tin s k i p jesn ik , b iskup
sp litsk i (1/12 1789, D n b ro v n ik — 24/8
1849, S k ad ar). M nogo n je g o v ib Pie-
sam a im a u rn k o p isim a fran n ev aek e
b ib lio tek e u D n b ro v n ik n . K ao clan
rim sk e p jesn ičk e ak a d e m ije A rc a d ia
zvao se »C lariseus P a rtb e n in s« .
Đ. K .
ALBII M O N TES, rim s k i n az iv za
K a p eln . N. v .
ALBINI SREĆKO, kom pozitor (1869,
Ž n p an ja, S lav o n ija). U čio ie u G razn
i B eču g im n a z iju i jtrg o v ač k n akade- | b lja n sk o g sv e u č ilista (7/5 1893, n o -
m ijn . M nziku je učio kod D r. W il-
b e lm a M a v e ra n G razn. Bio je kaza-
lišn i k a p e ln ik u G razu i Z ag reb u
(1893—1895), i d ire k to r opere u Za-
g re b n (1909—19). S ad a živi u Z ag reb n
kao za stu p n ik a u to rsk ib p ra v a stra -
n ib i dom aćib a u to ra . K om ponovao
je o u v e rtn ru T om islav. p rv i k r a lj
b rv a ts k i, k a n ta tn C etiri g o d išn je
dobe. b a le t P litv ič k a J e z e ra i operu
M aričo n . P o o p eretam a B a rn n T re n k
(po lib re tn V iln e ra i B odanskoga).
k o ja im a n a c io n a ln i m n zičk i ka-
ra k te r. M adam e T ro u b a d o u r (tek st
J e n n b a c h i P o h l), i B osonoga ple-
sačica. postao je p o zn at i u tn -
đini. K ao d ire k to r uveo je u zagre-
bačk o k a z a lište e v ro p sk i re p e rto a r i
p o m agao je dom aću p ro d u k c iju . K ao
k o m p o zito r je ek lek tik . N je g o v je
zn a čaj u o p ereti; i tu se s B aru n o m
T ren k o m diže izn ad n iv e a u -a i stra -
n ib au to ra .
L i t e r a t n r a : B o žid ar Š irola, P re-
gled p o v ije sti k rfcitsk e m uzike, 280
do 282. A . D.
ALBONA, rim sk a v a ro š n a lib u r-
n ijs k o j obali, sjev ero isto čn o od ušca
R aše, u Is tri. D a n as L abin. To je bio
m u n icip ij i re sp u b lik a. P re m a K on-
s ta n tin u P o rfiro g e n e tu H rv a ts k a se
p ru ž a la n a p rim o rju do u tv rđ e n ja
(castrum ) A lb u n (ta lija n s k i još i
d a n a s A lbona). N. V.
— 37 —
ALEKSANDAR KARAĐORĐEVIĆ
ALBRECHT FRAN, s e k re ta r me-
dicinskog i teološkog fa k u lte ta u
L ju b lja n i (17/11 1889, K a m n ik , K ra n >
ska). S v ršio je 1909 g im n a z im u
K ra n ju , učio ie pravo^ u Becu, a
p o slije slom a bio je u p isa n na^ tiio -
zofskom fa k u lte tu u L ju b lja n i. Od
1908 p u b lik o v ao je p jesm e, b eletri-
stičk e skice i re cen z ije osobito u
L iu b lia n sk o m Zvonu, č iji ne od 1922
P esm i ž iv lje n ja (1920). N je g o v i su
p rije v o d i: P e t r B ezruč. Šleske Pesm i
(1919). K n u t H a m su n , G lad (1920).
I Š B a r. F a ro v š k a k u b a r ic a (1921).
A. ' S trin d b e rg B ed ak o v a ispoved
(1922). S. H u rb a n -V a ja n s k y , Letece
s e n c e '(1923). Z a slovenačko d ra m sk o
g led ališče u L ju b lja n i, o č ijim pred-
sta v a m a A. sta ln o r e f e r ir a u Zvonu,
preveo je n a slo v en ačk i: J ira s e k ,
Oče, M rštik . M a riša . Goetbe. Ifi-
g e n ija . S cb ille r. T u ra n d o t. H ebbel,
J u d it, Sbaw , N ik o li ne veš, K a n d id a .
A. je n a jv iš e m isa o n i p je s n ik i
g la sn ik u n u tra šn ie g _ m o ra ln o g pre-
p o ro d a čo v jek a. O n je g o v im Piiesma-
m a p is a li su D e b e lja k (L ju b D a n sk i
Zvon, 1918). i J a r c (L ju b lja n s k i Zvon.
ALBRECHT JVAN, čin o v n ik b u -
te d ra ž ic a , K ra n js k a ). G im nazinu je
sv ršio 1913 u L ju b lja n i, za tim je slu-
šao nekoliko g o d in a p riro d n e n a u k e
n a sv e u č ilištu u G razu,, a p o s lu e
slom a slovensku filo lo g iju n a sve-
u č ilištu u L ju b lja n i. P o s lije d rz av n e
službe od nekoliko m jesec i _u plebis-
c itn o j zoni u K o ru šk o j, A. je bio ne-
koliko m jesec i p r i so c ija ln o j sk rb i u
L ju b lia n i. 1923 bio ie su u re d n ik J u -
ta r n i i b N ovosti i S plošne knniznice.
Izdao je z b irk u p je s a m a Slutnne
(1919) , o m lad in sk e k n jig e M la d a g re d a
(1920) i Z elena liv a d a (1923). u prozi
p rip o v ije tk e u n a ro d n o m dubu P n-
b e rk i iz R oža (1920), veću seosku p ri-
p o v ije tk u R a n je n a g ru d a . bistorin-
sk u k a r ik a tu r u A ndren T ern o u c (1923)
i ra z lič n e p rije v o d e _ (M an. H eusa-
m eron). A. je p la šljiv , neodlucno-
senzitivno u z r u ja n p je s n ik i p ise kao
p rip o v je d a č v je rn o i skrom no svone
p riče iz seoske, p ro ste i e tn o g ra fsk e
in tim n o sti. — O A. kao p je s n ik u v.
D e b elja k (L ju b lja n s k i Zvon, 1919),
n eg a tiv n o D ebevec (Dom in Svet,
1924). p-
ALEKSANDAR I„ k r a lj S rb a.
H r v a ta i S lovenaca. d ru g i sin kraln a
P e tr a I i Zorke, k ćeri k ra ln a N ikole
(4/17 decem b ra 1888. C etinje). 15/3 1909
p ro g la še n je za n a s lje d n ik a prinestola
K ra lje v in e S rb ije . U b alkanskom
r a tu kom andovao je p rv o m arm inom .
 ALEKSANDAK I.
11/6 1914 postao ie re g e n t K ra E e v in e
Srbi.ie. a od 1/12 1918 re g e n t Iv ralie v i-
ne S rb a, H i-vata i S lovenaca. Posli.ie
k r a lia P e tr a I. postao ie po U sta v n
17/8 1921 k r a li S rb a, H r v a ta i Slove-
naca. 8'6 1922 v ien ča o se sa M ari.iom ,
k ćerkom ru m u n isk o g k r a li a F erd i-
n an d a. D. P.
ALEKSANDAR I., ru s k i c a r (23/12
1777 — 1/12 1825 Taffanroe:). V ladao
ie od 24/3 1801. N a jp r iie je ra to v a o ,
zajed n o s A u s trijo m i P ru sk o m , pro-
tiv N ap o leo n a I.. za tim se u T ilzitu
(1807) i u E r f u r tu (1808) pogađao _s
n jim o p o d jeli T urske, a li bez konač-
n og sp o razu m a. R ato v ao ie s T ur-
skom (1806—12) i po m ag ao S rb iju .
Zbog n a v a le N apoleonove n a R u s iju
sklopio je s T u rcim a, i za S rbe vrlo
važan, B u k u re šk i M ir (1812), u kom e
je S rb iji p riz n a ta i z a g a ra n to v a n a
a u to n o m ija . V . P —c.
ALEKSANDAR II. OSLOBODI-
TELJ, ru s k i c a r (29/4 1818, P e tro g ra d
— 13/3 1881, P e tro g ra d ). V ladao je od
2/3 1855. R adio je n a rje š e n ju Istočnog
P it a n ja k ra je m k rim sk o g r a ta i za
v rije m e ra to v a za oslobođenje bal-
k an sk ib S lo v en a (1876—78). P o g in u o
je od n ih ilistič k o g a te n ta ta bom bom .
V . P —ć.
ALEKSANDAR III. MIROTVO- je. kao dvanaestogodišn.ii dječak. po
RAC, ru s k i c a r (10/3 1845 — 1/11 1894,
L iv a d ija ). V lad ao je od 13/3 1881. P r v i
c a r p o slije K a ta rin e II. i P e tr a II..
k o ji n ije ra to v a o . S tu p io je u tje š n je
veze s F ran c u sk o m . V . P —ć.
ALEKSANDAR KARAĐORĐEVIĆ, m jesn ik e J o v a n a R istića. đ e n e ra la
knez srp sk i od 1842 do 1858 (29/9 1806,
T o p o la — 22/4 1885. T em išvar). S a
ocem je otišao iz S rb ije 1813, a v ra tio
se u n ju p o slije o d lask a kneza M iloša.
1839. Oženio se P ersidom , unukom
vojvode J a k o v a N enadovića. 15/4 1841 sv o je ruke. N a m jesn ic i i m in is tri b ili
dobio je A. čin p o ru č n ik a i postao
a đ u ta n t k n eza M ih aila. P o slije sukoba
k neza M ih a ila s u s ta v o b ra n ite ljim a i
n je g o v a o d lask a iz S rb ije bio je A.
2/9 1842 iz a b ra n za kneza. R u sija , ta d a
n ro te k to r S rb ije, n ije p riz n a la ta j a k t g ra d sk o g a g arn izo n a. P rv o svoje m i-
i n a re d ila je n ovi izbor. N a tom no-
vom izboru. 15/6 1843. A. .ie iz a b ra n
i opet jed n o g lasn o za kneza. Za v ri-
jem e n jeg o v e v lađ e b ila je m a d ž a rsk a
buna, 1848 do 1849, i borbe S rb a i H r- - ubrzo razišao s ra đ ik a lim a. već po-
v a ta p ro tiv M adžara. S rp sk a v lad a
p o m ag ala je p o k re t sv o jih su n aro d -
n ik a, i S te v an K n ić a n in sa zn atn im
b ro jem đ o b ro v o ljac a prešao je b ra ć i
u nomoć. L ik v id a c ija _k rim sk o g ra ta ,
1856, d o n ije la je S rb iji, n a m je sto ru-
skog p ro te k to ra ta , g a ra n e iju velik ih
siia za n.ienu slobodu pod vrhovnom
tu rsk o m u p rav o m . — U p ra v a kneza
A. u zem lji izaz v ala je veliko neza-
d ovoljstvo. U s ta v o b ra n ite ljs k a stran -
— 38 —
ka, k o ja je b ila slo m ila sam o v o lju
kneza M iloša i onem ogućila Obreno-
viće, iz v rg la se je u o lig a rh iju . N a-
ro d n a S k u p štin a n ije saz iv a n a; p ri-
tis a k čin o v n ik a bio je v rlo težak..
K nez A. lično je bio slab i ć u d ljiv .
R ad i to g a je Š v e to a n d re jsk a Skup-
š tin a 1858 o p tu žila kneza, i on je bio
p ris ilje n da 11/12 te godine d a o stav k u
n a p rije sto . Inače, u njegovo v rije m e
S rb ija je o sje tliiv o k re n u la n a p rije d
u k u ltu rn o m pogledu. — P o odlasku
iz S rb ije knez A. je n a jv iše živio u
A u stro -U g arsk o j. R ad i u b istv a kneza
M ih a ila (1868) bio je^ o d srp sk ih su-
dova osuđen kao saučesnik i sva su
m u d o b ra u zeml.ii z a p lije n je n a . M a-
đ ž a rsk i sudovi n a šli su. m eđutim , d a
knez n ije k riv .
L i t e r a t u r a : S. Jovanović, U sta-
v o b ran itel.ii i n jih o v a _ v la d a (1912);
Z apisci J e v re m a G ru jića , I —I I (1922
do 1923); A. Ivić, D ru g i izbor A. K a ra -
đorđevića (Novi Život. 17, 5—7, 1924).
V . Ćorović.
ALEKSANDAR OBRENOVIĆ (2/8
1876. B eo g rad — 29/5 1903, B eograd).
S in k r a lja M ilan a i k ra ljic e N a ta lije .
O đgojen je u S rb iji i im ao je za gu-
v e rn e re D r. L a z a ra D okića i đ e n e ra la
J o v a n a M iškovića. Za v rije m e razm i-
ric a izm eđu n je g o v ih ro d ite lja , bio
ž e lji k r a lja M ilana, oduzet po n je -
rnačkoj p o lic iji od k ra ljic e N a ta lije ,
kod k o je se n alazio u W iesbadenu.
P o slije ostav k e k r a lj a M ila n a 1889,
stu p io je n a p rije sto i im ao je za na-
K o stu P ro tić a i đ e n e ra la J o v a n a
B elim ark o v ića, 1/4 1S93; sa zn a n je m
i odobrenjem k r a lja M ilana. izv ršio
je d rž av n i u d ar, i p rije n av ršen e pu-
n o lje tn o sti uzeo k ra lje v sk u v la s t u
su uoči d rž av n o g u d a ra pozvani n a
dv o rsk u v ečeru i tu izn en ađ a zatvo-
ren i. U z a v je ri p ro tiv n a m je sn ištv a
k r a lj A. je bio potp o m o g n u t dvor-
skim o fic irim a i k o m an d an tim a beo-
n is ta rs tv o k ra lj A. je ^ sastav io iz
ra d ik a la . pod p re d sje d n ištv o m svoga
n e k a d a šn je g g u v e rn e ra D okića. Pođ
u tje c a je m svoga oca on se m eđutim
četkom 1894. i. pošto_ je objavio. d a
tre b a s tiša v a ti parti.iske s tra sti, po-
čeo se je o g led av a ti za t. zv. n e u tra l-
nim m in ista rstv im a , k o ja su. u stv a ri.
b ila s a s ta v lje n a od m a n je ista k n u tih
lib e ra la i n a p re d n ja k a , i k o ja su sva
b ila n e p rija te ljs k i raspoložena p rem a
ra d ik a lim a . 9/5 1894 A. je svojom
p ro k lam a cijo m obustavio U stav od
1888 i p o v ra tio U sta v od 1869. Izm eđu
lib e ra la i n a p re d n ja k a k o ji su tre b a li

d a drže novo s ta n je n ije moRlo doći
do p ra v e slo se; k r a lj A. je pod jesen
1894 doveo n a v la d u N ik o lu H ristic a ,
pod k o jim su izv rše n i izbori za N a :
ro d n u S k u p šttn u , i kako su u novon
S k u p štin i im a li većin u n a p re d n ja c i,
k o jim a je k r a lj A le k sa n đ a r u to v ri-
jem e v ećm a n a g in ja o nego lib e ra lim a ,
to je u lje to 1895 obrazovao čisto na-
p re d n ja č k o m in is ta rstv o S to ja n a No-
vakovića. N a n ekoliko nedjel.ia r a n ije
k r a lj M ilan _je o tišao iz S rb ije , a k ra -
ljic a N a ta lija došla u B eo g rad , — i
od ta d a m jesto M ilan o v o g a osjećao
se je n je n u tje c a j _u p o litičk im
poslovim a. P o n je n o j že lji. k ra -
jem 1896. k r a li A- se je v ra tio
ra d ik a lim a i sastav io Sim ićevo m ini-
sta rstv o , k o je g a je u to k u 1897 vo-
dilo p rv o u A ten u , p a onda _na Ce-
tin je , kako se govorilo, u c ilju n je-
gove ženidbe. P o s lije tih p u to v a n ja ,
k o ja se n is u sv ršila n ik ak v o m ženid-
bom, k r a lj se je pon^vo p rib ližio
svom e ocu, pod čijim je u tje c a je m ,
o k to b ra 1897. o tp u stio S im ićevo m ini-
s ta rstv o i sastav io m in ista rstv o V la-
d a n a Đ orđevića, k oje je im alo zada-
tak , da n a s ta v i n e u tra ln u p o litik u ,
p re k in u tu 1895. P o d tim m in is ta r-
stvom , k r a lj M ilan je p o sta v lje n za
k o m a n d a n ta a k tiv n e v o jsk e i im ao je
v rlo v e lik i u tje c a j n a p o litičk e po-
slove. Od n a p r e d n ja k a i lib e ra la
s k lo p lje n a je je d n a » k ra lje v a p ar-
tija « . i g o n je n ja r a d ik a la o pet su
n a s ta la . V rb u n a c tih gonjenja_ do-
s tig n u t je p o slije je d n o g n eu sp jelo g
a te n ta ta n a k r a lja M ila n a (1899).
IJ lje to 1900, k a d a su se k r a lj M ilan
i p re d sje d n ik v lad e Đ orđević n a la z ili
izv an B eo g rad a, k r a lj A. je izn en a d a
o b jav io sv o ju v je rid b u sa D ra g o m
M ašin. dvorskom gospođom k ra ljic e
N a ta lije . D ra g a M ašin, ro đ e n a Lu-
n jev ica , b ila je u d o v ica jed n o g a inži-
n je ra ; o na u svom e prvom b ra k u n ije
im a la djece, i sto g a se za n ju držalo
d a je n e ro tk in ja . Osim toga, b ila je
ona m nogo s t a r i j a od k r a lj a A. Ni
k r a lj M ilan n i k ra ljic a N a ta lija n isu
o d o b ra v a li ženidbu svoga s in a sa go-
spođom M ašin, a ta k o isto n i beograd-
sko d ru štv o . Đ orđevićevo m in is ta r;
stvo dalo je odm ah ostav k u , i. k ra lj
A. je im ao m uke, dok je sastav io
jedno činovničko m in ista rstv o , p_od
p re d sje d n ištv o m A lekse Jo v an o v ića .
U o ficirsk o m koru, g d je je p re stiž
k r a lja M ilan a bio v rlo velik, o sjetilo
se ja k o n ezad o v o ljstv o p ro tiv k ra lje -
ve ženidbe; n o v i m in is ta r v o jn i, pu-
k o v n ik M. V asić, uspio je o d rž a ti m ir
u v o jsci, a li položaj k r a lja A. ostao
je od ta d a n e sig u ra n kod o ficira. P ri-
sta n a k ru sk o g a c a ra da bude v.ienčani
kuga k r a lja A. i p o m ilo v a n je ra d i-
k aln ih p rv a k a , z a tv o re n ih zbog aten-
- 39 —
ALEKSANDAR VELEKI
t a t a n a k r a lj a M ilan a, stv o rilo ,-je
kod p u b lik e p o v o ljn ije raspoloženne
p re m a k ra lje v o j ženidbi, k o ja je iz-
v rše n a 23^7 1900.
K r a lj A. bio je sa d a v o lja n d a ti
v la s t ra d ik a lim a , a li pod uslovom , da
se oni u d ru ž e sa n a p re d n ja c im a . P o sto
su ra d ik a L n a to p ris ta li, obrazovano
je n a p re d n ja č k o -ra d ik a ln o m in is ta r-
stvo M ih a ila V u jić a . a 6/4 1901 oktro-
ir a n je, k ra lje v o m proklam acinom ,
je d a n n o v i U sta v , č ija je g'lavna ka-
r a k te r is tik a b ila u s ta n o v a S e n a ta ,
d ijelo m p o sta v lje n o g a , a d ijelo n i iza-
b ra n o g a. L ib e ra li i o n a j dio ra d ik a la ,
k o ji n ije h tio p r is ta ti n a d ru ž b u _sa
n a p re d n ja c im a , b ili su u op o ziciji
p re m a novom e s ta n ju , i d o k az iv a li
su, d a se pod U stav o m od 1901, u
p riv id n o p a rla m e n ta rn im fo rm a m a ,
sam o p ro d u ž u je lič n i režim . K ra je m
1902, k r a lj A. je o pet _p re k ln u o sa
ra d ik a lim a , -i sa sta v io je, pod pred-
sjed n ištv o m đ e n e ra la D im itr ija Cin-
ca rm a rk o v ić a , jed n o m in ista stv o _na-
lik n a n je g o v a r a n i j a n e u tr a ln a m ini-
s ta rs tv a . 1903 izv rše n je n o v d rž a v n i
u d a r; U s ta v od 1901 bio je o b u stav -
lje n n a nekoliko sati, d a b i se m ogao"*'
p ro m ije n iti iz b o m i zakon. P o d pro-
m ije n je n im izb o rn im zakonom izv r-
šen i su n o v i izbori. k o ji su đ ali ve-
ćinu » k ra lje v o j p a rtiji« . M eđutim b ila
j je sk o v a n a z a v je ra izm eđu o fic ira
b eo g rad sk o g g a rn iz o n a i p ris ta lic a
; P e tr a K a ra đ o rđ e v ić a . N oću izm eđu 28
! i 29/5 1903, o fic iri z a v je re n ic i opkolili
su s v o jsk o m dvor. u p a li u n u tr a i
u b ili k r a lj a A. i k r a ljic u D ra g u .
N a m je re k r a lj a A. p o slje d n jih m je-
seci n je g o v e v lad e o stale _su n e ja s n e ;
govorilo se. d a je h tio o tje r a ti sv o ju
ženu i o g la siti r a t T u rc im a . — V la d a
k r a lj a A. o sta la je za p am ćen a k ao
v la d a s ta ln ih k riz a i d rž a v n ih u d a ra ,
i kako n a p o lju sp o lja š n je p o litik e
ta k o i n a p o lju u n u tra š n je p o litik e
n ije d a la n ik a k v e veće re z u lta te . N a j-
v a ž n ija d je la iz to g a doba je su kon-
v e r z ija d rž a v n ih dugova, p o k u šaj
o b n a v lja n ja b a lk a n sk o g a sav eza (do-
laza k b u g a rsk o g i crn o g o rsk o g kneza
u B eo g rad 1895). p o s ta v lja n je srp sk ih
v la d ik a u M ak ed o n iji. i re o rg an iza -
c ija vojske, izv rše n a od k r a lj a M ilan a
kao k o m a n d a n ta a k tiv n e vojske. I
ako n ije im ao v elik e p o litičk e spo-
sojm osti sv o g a oca. kral.i A. n iie bio
lišen sv ak o g a p o litičk o g a d a ra , kao
što su n je g o v i p ro tiv n ic i p re d sta v -
lia li, i u o p h o đ en ju sa l.iudim a i s tra n -
k am a pokazivao je jed n u v je štin n ,
k o ja se kod ta k o m lađ o g čo v jek a _ne
b i očekivala. S . J o v a n o vić.
ALEKSANDAIt VELIKI. m ake-
j donski c a r (336—323 p r ije K r.). R ato-
1 vao je 335 p r ije K r. s T rib a lim a . ko.ii
 ALEKSANDKOLIT
su ž iv je li u siev ero isto e n o j S rb iji i
istočno ođatle. A. je pošao iz A m fi-
p o lja, u d a rio n a F ilip i, a zatim , idući
uz M estu, došao do g’ornjeg' n je n o g
toka. N je g o v p u t odatle do D u n a v a
ne m ože se sa sig u rn o šću u tv rd iti, ali
je v je ro ja tn o , d a je išao preko zapa-
dDog B a lk a n a i d a je izbio n a D u n a v u
n ašo j zem lji, g d je su ž iv je li T rib ali.
P r i p o v ra tk u s ovog pohođa A. je,
izgleda, opet p rošao kroz n a šu zem lju.
D ošao je A g rija n im a . k o ji su ž iv je li
n a g o rn jo j S tru m i i e iji je k r a lj bio
p r ija te lj M akeđonaca, i odatle je po-
šao u E p ir. N jeg o v desni bok b ra n ili
su A g r ija n i od p lem en a A u ta r ija ta ,
k o je se tad , jam ačn o , n alaz ilo u da-
n a š n jo j isto čn o j S rb iji. A. je pošao
on d a kroz ze m lju peonsku. k o ja je
o b u h v a ta la J u ž n u S rb iju , v je ro ja tn o
dolinom V a rd a ra i C rne R eke.
N. V .
ALEKSANDROLIT, m in e ra l n ađen
kod E u d n ik a , u S rb iji. Dolazi zajedno
sa m ilošinom . Po is tra ž iv a n ju S. Lo-
zan ića to je a lu m in ijsk i krom ov sili-
k a t sa vođom , k o ji je postao troše-
n je m a v a lita . B oje je zelene. Po
k r a lju A le k sa n d ru n az v an je A.
F. T.
ALEKSANDROV. V. M urn.
ALEKSANDROV DOM (2408 m)
zove se solidno sag rađ en o tu ristič k o
sk lo n ište S lo v en ačkog P la n in sk o g
D ru š tv a n a su n ča n o j s tra n i T rig la v a ,
je d a n s a t ispod v rh a . C. Ž.
A L E K SA N D R O V A C , v aro šic a u
S rb iji (k ru še v ačk a oblast). N a la zi se
u b o g ato j župi, čije je glav n o sre d ište
i pija.ca za vino. A. se r a n ije zvao
K ožetin, i bio je »m ala čaršija« . Im a
poštu; sresko je m jesto. B. D.
ALEKSANDROVIĆ LJUBOMIR,
slik a r, ik o n o g ra f i p o rtre tis ta (15/6
1828, S rp sk i Sv. M a rtin (S zenm arton),
B a n a t — 15—27/12 1887. B udim pešta).
K ažu, d a je u m lađ o sti učio u a te lje u
K o n stan tin a^ D a n ila, i d a ie posli.je
bio^ đ ak bečke s lik a rsk e akadem ije.
P o eetk o m šezdesetih g o d in a nasta.nio
se u T em išv aru , g d je je staln o živio
sve dok, osam d esetih godina, n ije
um no obolio. R adio je m nogo, n a jv iše
ik o n o stasa i zidnih ik o n a po b an at-
skim p ra v o sla v n im crkvam a. D osta je
i kopirao, n aro čito po D anilovim iko-
n am a, n a ik o n o stasu te m išv a rsk e sa-
bo rn e crkve.
L i t e r a t u^r a: M o n o g ra fije toron-
ta lsk e i ta m išk e ž u p a n ije od S am u ila
B orovskog 1909. i član a k S. Berkesi-
0 te m išv a rsk im ^ slik a rim a u Isto-
risk o m i arheološkom izv ešta ju , or-
g a n u ju ž n o u g a rsk o g isto rijsk o g . ar-
heološkog i m uzeološkog d ru štv a.
- 40 -
T em išv ar, 1909 (mađž.). S rp sk i Sion.
1901, str. 532. V . P.
ALEKSANDROVO (po k r a lju Ale-
k sa n đ ru I.; p rije P u n a t. ta lija n s k i
P onte), selo n a o strv u K rk u , u lije -
pom p ro stra n o m i zaštićenom za liv u
K ošljunskom . Im a lu k u i m orsko ku-
p alište; 2634 stan o v n ik a, k o ji se bave
ra ta rstv o m . sto čarstv o m i trgovinom .
L n a općinsko p o g la v a rstv o i k o tarsk o
p o g la v a rstv o za ostrvo K rk . J . M.
ALEKSIĆ ANĐELKO, vojvoda
p rv e o rg a n iz o v an e kom itske čete, k o ja
je p re šla iz S rb ije u M akedoniju, i
n a Č etircim a, u m a ju 1904. sva izgi-
n u la u b o rb i s T urcim a. A. je već kao
m om čić počeo, kao i d ru g i n jeg o v i
zem ljaci, d o laziti n a pečalb u u Beo-
g rad . 1897 stupio je u b u g a rsk i k om itet
i učestvovao je u ilin d an sk o m iista n k u
1903. K a d a se u s ta n a k zav ršio pora-
zom. A. je došao n a zim o v an je u Beo-
grad , g d je je odm ah stu p io u tek po-
četu ^akciju za o b ra zo v an je srpskog
četničkog p o k re ta . U m a ju m jesecu
1904 preveo je A. p rv u srp sk u četu,
a li b o rb i n a Č etircim a iz g in u la je
c ije la t a če ta sa v o jv o d am a A. i K r-
stom M ustaćinom . M. M.
ALEKSIĆ BOGOLJUB. sv ršen i
p ra v n ik i diplom ii’an i a r h iv a r (26/11
1873, B an atsk o P e tro v o Selo). B avio
se p ro u č a v a n je m h isto rije , a rh eo lo g ije
i e tn o g ra fije , n a ro č ito B an ata . Od
ra sp ra v a , šta m p a n ih po ra zn in i stru -
čnim časopisim a, n a jz n a tn ija m u je
I s to r ija to ro n ta lsk e župani.ie od 1779
do 1867 (šta m p a n a u m o n o g ra fiji o
to ro n ta lsk o j ž u p a n iji 1911). S a d a je
p re d sje d n ik općine u V. B ečkereku.
D. P.
ALEKSIĆ DIMITRIJE, p ro ta i cr
kv en i p isac (1856, A leksinac — 19/12
1889, Leskovac). A. je svršio Bogoslo-
v iju u B eo g rad u i rukopoložen je
1880. P je v a o je pjesm e, od k o jih m u
se n aro čito o d lik u je V e lik i petak.
P isa o je i ra zn e d ru g e sastave. veći-
nom jcrkveno-bogoslovskog k a ra k -
te r a i štam p ao ih je na.iviše u svoin
listu C rkveni G lasnik. ko.ii je sam
u re đ iv a o i izđavao. R. G.
ALEKSIĆ DUŠAN, slik ar. ikono-
g r a f (2/5 1844. A ra d . R u m u n jsk a — 14/6
1900, D eska, B an at). Počeo je u čiti sli-
k a rstv o u a te lje u svoga oca Nikole.
Bio ie neko v rije m e u bečkoj aka-
dem iji, ali je n ije svršio. A. je rad io
nekoliko m a n jih c rk a v a u B an atu : u
S rpskom P a d e ju , Deski, B restovcu,
N em etu i Đ ali; i u m jestim a, k o ja
su p rip a la R u m u n jsk o j: M ikalaka,
S em lak, Š a jtin , K eteđhaza, V eliki P il,
K eča, M a đ a ra t i R epseg. P r i ra d u je
A. većinom ko p irao slike svoga oca.

O sim toga. d ijelo m je obnovio, a di-
jelo m sam izrad io ove crkve: II B a-
i a n j i (sad M ad žarsk a), u L ipovn, (sad
R u m u n jsk a ; tu je slikao svod kao
m la d ić od 16—17 g-odina), N a đ lak u ,
B o ljev cim a, B eški, K len k u , D ivošu,
B u đ an o v cim a i u u n ija ts k o j crk v i u
B ačkom K rs tu ru . A. je za b ra n io svo-
jim sinovim a. d a se, za n je g o v a ži-
v o ta. b av e slik arstv o m . ta k o da su
o n i te k p o slije n jeg o v e sm rti m o g li
d a n a s ta v e p o ro d ičnu tra d ic iju .
L i t e r a t u r a : P . B erk esi: Tem iš-
v a r s k i s lik a ri (1910); Š em atizam k ar-
lo v ačk e m itro p o lije (1911); S_endrei-
S e n tiv a n jije v L eksikon, 1915; Be-
leške Iv a n a A leksića. V . P.
ALEKSIĆ IV AN, slik a r, ik o n o g raf-
d ile ta n t. Bio je s rp sk i p ra v o sla v n i pa-
ro h u M odoš-N inčićevu, u B a n a tu
(4—16/10 1868). G im n aziju ie svršio u
A ra d u , a b o g o slo v iju u S rije m sk im
K a rlo v cim a. U čio je slik a rstv o »gle-
danjem ? od oea D u ša n a i b ra ta Ste-
v an a. S lik ao je ik o n e i p o rtre te , a
bavio se i k o p ira n je m . P u to v a o je
•često u P eštu , Beč, D resd en i i: sta re
m a n a s tire u S rb iji, s tu d ija ra d i. P ri-
b rao je d o sta m a te r ija la o_ s ta r ijim
srp sk im s lik a rim a , č iji je je d a n dio
o b jav io sam , k ao b io g ra fiju svog
d.ieda N ikole. u k a le n d a ru K ik in đ a-
n in u 1896 i u č la n k u 0 m odoškoj c rk v i
i s lik a rim a n je n im od 1746 do 1906.
(S rp sk i Sion, 1906 br. 20). a d ru g i,
v^eći dio. u stu p io ie p ro ti L a z a ru Bog-
d an o v iću n a u p o tre b u za n jeg o v e bi-
lje šk e u S rp sk o m Sionu^ i D r. B er-
k e siu za n jeg o v e T em išv arsk e sli-
k are. O stavio je u ru k o p isu b io g ra-
f'iju b r a ta S te v an a. V . P.
ALEKSIĆ NIKOLA, slik a r, ikono-
g r a f i p o rtre tis ta (1811 ili 1812, S ta ri
B e č e j.B a č k a — 1/1 1873, A rad). O stavši
ra n o bez oca, k o ji je bio k ro ja č , A.
je proveo d je tin stv o kod b r a ta uči-
f e lj a u Đ u rđ ev u (B ačka). K a d je b r a t
p rim ije tio u d je te tu sklonost slik a r-
stv u , odveo g a je slavnom e s lik a ru
A rs i T eodoroviću, d a u či u n jeg o v o j
ra d io n ic i. P riš te d iv š i nešto od zarade,
k re n u o je A. 1831 u Beč, i tu je pro-
veo d v ije godine u slik a rsk o j akade-
m iji. O datle je o tišao u I ta liju , g d je
je proveo n a s tu d ija m a t r i godine,
iz d rž a v a ju ć i se p o rtre tira n je m . Po-
s lije Ita lije . kažu. putovao ie t r i go-
dine po V o jv o d in i i S rb iji, ra d eći
ikone i p o rtre te . 1837 bio ie u V. K i-
k indi, a 1840 u T em išv aru . T u se oženio
M arijo m S ta n k ić iz V erone, č iji je
o tac ta d a kao o ficir došao iz I ta lije
u te m iš v a rs k i g arnizon. Posli.ie neko-
liko g o d in a preselio se, n a poziv svo-
jih u g led n ih ro đ ak a, A leksića, u A rad,
g d je je od to g a doba staln o živio. —
A. je m ožda n a jp lo d n iji m eđu n ašim
A L E K SIJE I. KOMNIN
s lik a rim a . N jeg o v ih p o r tr e ta im a u
V o jv o d in i, U g a rsk o j i E rd e lju n a sto-
tin e, a m eđ u ik o n o sta sim a istič u ^se
o n i u M olu, K a rlo v u . O roslam ošu,
S ta ro j K a n iž i, K u m a n u , M elencim a.
A ra d u (u srp sk o j i u ru m u n jsk o j
crkvi), u S o m b a th e lju (sada R u m u n j-
ska), u V elikom S en m ik lu šu (R u m u n j-
ska). E le m iru . S rp sk o m Sv. P e tru . Go-
sp o đ in cim a (B ačka), S rp sk o m S vetom
M a rtin u , T isa S enm iklošu, V a rja š u
(F ibiš. R u m u n jsk a ). A. se n aro čito
ista k a o kao k o m p o zito r v e lik ih zidnih
s lik a (u A ra d u ) i kao v rlo d o b a r crtač.
A. je osnivač je d n e dobre, srpske,
slik a rsk e porodice. A. im a o j e i m n o g e
učen ike, od k o jih su n a jč u v e n iji: No-
v a k R ad o n jić, L ju b o m ir A lek san d ro -
v ić i A k s e n tije M arodić.
L i t e r a t u r a : B erkesi. O _tem i-
šv a rsk im slik a rim a , u Izveštaju^ ju-
ž n o u g a rsk o g isto rijsk o g . arh eo lo šk o g
i m uzeološkog d ru štv a , 1909 (m adž.);
K ik in đ a n in , k a le n d a r za 1896; Zna-
m e n iti S rb i 19 v ije k a . 1900.
V . P etro vic.
ALEKSIĆ STEVAN. slik a r. ikono-
g ra f, p o r tre tis ta (23-T2 1876, A ra d , ru -
m u n js k i B a n a t — 1923,JModoš). S vršio
je osn o v n u i sre d n ju šk o lu u A rad u ,
a kao s tip e n d is ta M atice S rp sk e svr-
šio je s lik a rs k u a k a d e m iju u M iin-
ch enu (1896—1900), g d je m u je u č ite lj
bio p ro fe so r Gisis. P o s lije n ije više
odlazio u in o stra n stv o . jŠ tan o v ao je
i ra d io do s m rti u M odošu-N inčićevu.
R adio je po ovim c rk v a m a : A ra d , Ča-
kovo, T em išv ar. N o v i S ad (fresk e po
svodu), V u k o v a r (P a u n o v iće v u ka-
pelu), B ešenovo, K len a k . L ukovac,
Modoš, S rp sk i Sv. M a rtin , J a rk o v a c
(veom a p a ž ljiv o očistio D a n ilo v e
slike), P an če v o (fresk e n a svodu), B a-
v an ište. R u m a (kapelu). Ž igm ondfalva.
V e lik i B ečkerek. K u m an e . j trp e z a r iju
m a n a s tira B ezdina. B ro j p o rtre ta ,
; k o je je izrad io , p re la z i je d n u sto tin u ;
v e iik i dio n jih o v n a la z i se sa d a u R u-
m u n jsk o j i M ad ž arsk o j. P r v ip u t uče-
stv o v ao je A. jed n im sv o jim rad o m
n a izložbi u B u d im p e šti 1902. P o s lije
I to g a je m alo izlag ao , te k n a som bor-
sk u izložbu 1913 poslao je nekoliko
slika. V . P.
ALEKSIĆ ZARIJE, ikonopisac, mo-
n ah . U čio je, p rije 1764. č e tiri godine
slik a rstv o u M oskvi i K ije v u . Bio je
k a lu đ e r u m a n a s tiru H opovu.
V . P.
ALEK SIJE I. KOMNIN. b iz a n tiisk i
c a r (1081—1118). ro d o n a č a ln ik dina-
sti.ie K o m n in a. A. je r a n ije bio voj-
vod a-v elep o sjed n ik i je d a n od vođa
v o jn ičk e stra n k e . A. je obnovio bizan-
tijs k u moć. o s la b lje n u pod a n tim ili-
ta ristič k o m v lad av in o m D uka. Odbio
je ju ž n o ta lija n s k e N o rm a n e od B al-
41 -
A L E K SIJE II. KOMNIN
k a n a ; sa tro je n T r a k iji tu rsk e Peče-
nege, k o ji su b ili zauzeli B u g a rsk u ;
izm irio se i orodio s u g a rsk im dvo-
ro m ; u g u šiv ao je u sta n k e b iz a n tijsk ih
k le v e tn ik a S rb a u B odinovoj Z eti i
V u k a n o v o j R a šk o j; p o v ra tio je u
M aloj A z iji p rilie a n p rim o rsk i po jas
zem lje od S eldžuka, o sla b lje n ih bor-
b a m a s k riž a rim a p rv o g k riž a rsk o g
r a ta , a oteo je p o slije tam o i k riža-
rim a d o sta p o sieda. A. n ije uspio ob-
n o v iti i b iz a n tijs k u flo tu , već se u
r a tu s N o rm a n im a služio m letačkom
flotom . o s ig u ra v ši zato M lečićim a
v elik e trg o v in s k e p o v lastice u care-
v in i. T im e je otvorio p u t n rv o m le-
tačkom , a p o slije i pizanskom , đe-
n o v ljan sk o m , i uopee zap ad n jačk o m
trg o v ač k o m is is a v a n ju B iz a n tije , koga
se n i n a slje d n ic i A. n isu m ogli oslobo-
d iti, je r je slab o st b iz a u tijs k a n a vodi
t r a j a l a i đ alje. A. je p o v ra tio re d u
d ržav i. B io je pobožan i stro g o pravo-
slav an . U činio je m noge izm jen e i
dopune u ra n g lis ti b iz a n tijs k ih vladi-
ča n sta v a. O čistio je Sv. G oru od »vla-
ških« p a s tira i od n em o ra la, k o ji su
oni tam o š irili. O štro je gonio bogo-
m ile i sp alio je u C a rig ra d u n jih o -
v o g a s ta re š in u V a silija .
L i t e r a t u r a : P. C halandon: E ssa i
s u r le re g n e d’A lex is I. Com nene. 1900.
D. A n a sta sije v ić .
ALEK SIJE II. KOMNIN. m alo-
ljc tn i sin i n a s lje đ n ik M a n o ila I. n a
b iz a n tijsk o m p r ije s to lju (1180—1183).
Bio je pod tu to rs tv o m sv o je m atere,
M a rije A n tio h ijs k e i svog b r a ta od
stric a , p ro to se v a sta A lek sija. Za nje-
gove v lad e N e m a n ja se oslobodio od
b iz a n tijs k e v lasti, a u g a rsk o -h rv a tsk i
k ra lj B ela II I . p o v ra tio je od B izan-
tije D a lm a c iju s d ijelom H rv a tsk e i
sa S rijem o m . A. je u m o ren od svog
n o vog n a m je s n ik a i su v lad ao ca An-
d ro n ik a I. K o m n ina.
L i t e r a t u r a : N. R adojčić, D va
p o s lje đ n ja K o m n en a n a c a rig ra d sk o m
p rije s to lju , 1907. D. A n.
ALEKSIJE III. ANĐEI j. b iz a n tij-
ski c a r (1195 do 1203). b ra t Is a k a II.
A nđela, k o g a je zbacio i oslijepio;
ta s t S te fa n a P rv o v je n č a n o g . Bio je
m ek u šac i ra siu a č. D ao je zam ona-
šenom N e m a n ji zlatn o m bulom s ta ri
o p u stjeli g rč k i m a n a s tir H ila n d a r n a
Sv. Gori, d a g a obnovi i p re tv o ri u
srp sk u la v ru (1198). K a d su k riž a ri
č e tv rto g k riž a rsk o g r a ta i M lečiei, za-
jedno s A leksi.iem IV.. sinom Isako-
vim , o p sjeli C a rig ra d , A. je utek ao
n a jp r ije u M osinopolj (ruševine Me-
sin-K ale), p a u Solun, i d a lje u L a risu
k a L av u Z guru. K ad je tu n aišao so-
lu n sk i k r a lj B o n ifacije M o n feratsk i,
A. je p o b jeg ao i ođatle, ali je u Te-
s a liji uh v aćen i z a ro b lje n od B onifa-
42 —
cija. O vaj je m alo zatim h tio d a g a
p o šalje u M onferat, u I ta liju , ali je
A. uspio, d a se isk rc a u E p iru kod
M ih a ila I., despota E p irsk o g . Odatle-
je prešao u M alu A z iju i otišao iko-
n ijsk o m s u lta n u K a j-H o zru u , čijom
je pom oću pokušao, da otm e p rije s to
n ik ejsk o m c a ru Todoru I. _L a sk a ru .
No u jed n o j bitci, u k o jo j je L a s k a r
p obijedio i ubio K a j-H o zru a , A. je
bio z a ro b lje n i zam onašen. K ao ka-
lu đ e r zav ršio je svoj b u rn i život u
jednom n ik ejsk o m m a n a stiru .
D. A n.
ALEK SIJE IV. ANĐEL. sin Is a k a
II. A nđela. Z atv o re n je u C a rig ra d u
od A le k sija III.. k ad je ovaj zbacio i
o slijep io Is a k a II . A. je p o slije to g a
po b jeg ao iz z a tv o ra pom oću P iz a n a e a
u I ta liju , p a je doveo k riz a re č e tv rto g
k riž a rsk o g r a t a i M lečiće pred C ari-
g ra d , te su oni Is a k u i n je m u povra-
tili p rije sto od A le k sija II I. K a d a je
A. sa ocem zavladao B iz a n tijo m (1203
do 1204), zavadio se sa sv o jim sa-
veznicim a, je r im n ije m ogao isp u n iti
uslove, pod k o jim a su m u oni p ru ž ili
pom oć (đa im p la ti izv jesn u sum u
i da izvede u n iju crk av a). K riž a ri i
M lečići su n a to ponovo o sv o jili C ari-
g rad. Isa k je um ro, a A. IV , koj_i_ je
do sv eg a ovoga doveo, bio je u b ije n
od A le k sija V. D. A n.
ALEK SIJE V. DUKA MURZUF-
LO, b iz a n tijsk i car. P ro g la še n je-
za c a ra 1204. Oženio se k ć e rju Alek-
s ija II I. E v d o k ijo m , ra sp u šten ico m
S te fa n a P rv o v je n č a n o g . i jia s ta v io je
o b ra n u C a rig ra d a od k riž a ra i Mle-
čića. No kad je C a rig ra d pao, on je
sa ženom i punicom . caricom Je fro -
sim om . u tek ao A le k siju II. u Mosi-
n opolj, d a s n jim e zajedno ra d i n a
oslobodenju B iz a n tije od L a tin a . A li
A lek sije III.. g le d a ju ć i u zetu takm aca„
o slijep io g a je n a p re v a ru u kupaonici,
p a g a je pustio, d a ide k u d a hoće. A.
V. pao je ubrzo p o slije to g a u ruke-
k riž a rim a , k o ji su g a p o slali u C ari-
g ra d i tu g a pogu b ili. D. A n.
ALEKSIJEVIĆ SPIRIDON, paroh
z a d a rsk i i a d m in is tra to r d alm atin -
sliog v la d ič a n stv a od 1823 do 1829. kao
n a m je sn ik episkopa V en ed ik ta K ra -
Ijevića. A. je zadužio p ra v o sla v n u
D a lm a c iju svojim n a sto ja n je m , da
se osn u je p ra v o sla v n a B ogoslovija i
om ogući što b o lje o b razo v an je kandi-
d a ta za p aro h ijsk o sveštenstvo. K a-
sn ije se za k alu đ erio i postao ie sinđel.
O stavio je u ru k o p isu : Soom enak
M iloradov. u kom e su opisani crk v en i
d o g a đ a ji od 1778 do 1836 (štam p an je
u G lasniku P ra v o sla v n e D a lm atin sk e
C rkve 1905 do 1906). Š tam pao je u
p rije v o d u sa ta lija n s k o g Rukovod-
stvo čelovječeskog života slav n o g

a f to ra lord K e ste rfie ld a (1880)- Uz
ta i p rije v o d štam p ao je_ i nekoliko
sv o jih d ija lo g a , d v ije b esieđ e i je d a n
k ro n o lo šk i p re s le d n a jz n a tn ijib do-
g a đ a ja . B . G.
ALEKSIJEVIĆ, SPIRIDON, slik a r,
ik o n o g ra f (1841, Ž itom islić, H ercego-
v in a). K ao p ra v o s la v n i k a lu đ e r izbje-
gao je u D a lm a c iju , g d je je ra d io kao
u č ite lj i u isto v rije m e izobrazio se
za slik a ra . R ad i p ro u č a v a n ja bizan-
tijs k o g s tila o tišao je n a K rf. p a v ra -
sljecb ijib g o d in a ž iv o ta bio je p a ro b
u Z adru.
L i t e r a t u r a : T im e B ekerov, O pšti
lek sik o n lik o v n ib u m je tn ik a (Leipzig
1907. I. 272). V . P.
ALEKSINAC, v a ro š u S rb iji (niška
oblast). Im a ispod 5.000 stan o v n ik a.
N a u šću rije k e M oravice, u plodnom
A lek sin ačk o m p o lju , g d je u sp ije v a do-
b a r duban. A. im a g im n a z iju , u č ite lj-
sk u školu, p rv o ste p e n i sud, p o štu i te-
le g ra f; sresko m jesto. — P o J ire č e k u
se A. sp o m in ie te k 1616. — Bio je
o b ičn a p a la n k a , u k o jo j je sjedio spa-
b ija sa nešto ja n jič a r a . T u rc i su g a
zv a li S p a b ik jo j. A. je bio važno m je-
sto n a C a rig ra d sk o m D rum u.
B. D.
ALEKSINAČKA BANKA. Osno-
v a n a 1908, C e n tra la A leksinac, K a p ita l
913.990 din. N . S.
ALEKSINAČKA ŠTEDIONICA.
O sn o v an a 1887. C e n tra la A leksinac.
K a p ita l 500.000. U lozi 2,304.192. m je-
nice 1,942.563. P re d s je d n ik I l i j a K .
Ilić, d ire k to r M il. Jo v . G ajić. N . S.
ALEŠOVEC JAKOB, n o v in a r i na-
ro d n i p rip o v je d a č (24/71842 S k a ru č in a ,
K r a n js k a — 17/10 1901, L ju b lja n a ). U
osnovnoj školi bio je kod fra n je v a c a
u K a m n ik u , sv ršio je 6 ra z re d a gi-
m n azije u L ju b lja n i, bio je_1863 ne-
koliko m jeseci u lju b lja n s k o j u čitelj-
sk o j školi, 1864 dom aći u č ite lj kod
p je s n ik a M iro slav a V ilh a ra , od 1867
živio je staln o u L ju b lja n i, g d je je
u ređ iv ao n a jp r ije svoj p ro tiv »ne-
m ačk ara« i slo v en ačk o -k o n serv ativ n i
ilu s tro v a n i b u m o ristič k o -sa tirič k i list
B ren c elj (1869 do 1875, 1877 do 1885),
osim to g a i n je m a č k i p o litičk i lis t za
slovenačke in te re se T rig la v (1869 do
1870). S ed am d esetih go d in a 19 v ije k a
bio je sa u re d n ik Slovenca. Šezdese-
tib g o d in a pisao je n a njem ačk o m
je z ik u p rip o v ije tk e iz lo k aln e k ra n j-
ske b is to rije i fe ljto n istič k e kozerije,
zatim slovenačke p o p u la rn e k n jižev n e
slike i m ale k azališn e kom ade: K u-
stoca in V is (1867), C esar M aks in
M ebika (1868). V rto m iro v p rs ta n
43 —
A L G A JS K O GOV EDO
(1869). R ičet iz Ž ab jek a (1873), _Iz
so d n jisk e g a ž iv lje n ja (1875). V o jn a
n a T n ršk e m (1877/78), L ju b ln an sk e
slike (1879). P e te lin o v J a n e z (1880),
J a m a n ad D obrušo (1883), Ne v A m e-
rik o (1883). K a k o se sem ja z lik a l
(1886). N em ški ne zn ajo . b u rk a v enem
d e ja n ju (1879). — A u to b io g ra fija :
Iz b ra n i sp isi 1—3. V olčev p rilo g 7;
Ile šić F r. u S lo v a n u 1910, 321. 416;
L am pe E v. u D om u in S vetu, 1911.
482; R o b id a A. u S lovanu. 1909. 298.
I. P rija te lj.
ALETHY (A leti). d u b ro v a č k a poro-
dica u 18 v ije k u , p o d rije tlo m iz U g a r-
ske. N e k o lik i član o v i te porodice is-
ta k li su se kao k n již e v n ic i: Iv a n
(1669—1743), k o ji je im ao b o g a tu bi-
b lio te k u sa 400 in k u n a b u la , i ista k a o
se kao v rs ta n p isac po slan ica. N jeg o v
sin A n tu n (1716—6/7 1774) bio je se-
k r e ta r d u b ro v a čk e re p u b lik e i num iz-
m atik . Đ. K .
ALEX AN DER SAMUEL, v e lik i
in d u s trija la c (13/7 1862,_ Z agreb). U čio
ie T rg o v a č k u a k a d e m iju u G razu. Od
1897 do 1915 vodio je v e lik u ^ trg o v in u
ž ita ric a m a u S isk u i S u šačk u pivo-
v a ru . P re d s je d n ik je D anice. Z agre-
b ačke p iv o v are . Z agorke. T v o rn ice
u lja , U niona. d. d., T rg o v ačk o pro-
m etn o g d. d.; p o tp re d sje d n ik je Cen-
tr a ln e banke, č lan je u p ra v e H rv a t-
ske E sk o m p tn e banke. T v o rn ice koža,
S p lit d. đ., C ro a tia tv o m ic e cem e n ta
i t. d. P re d s je d n ik je S av eza indu-
s tr ija la c a u Z ag reb u . S a ra d n ik je
stru č n ib n o v in a i re v iia , S . D.
ALEXANDER ŠANDOR, v elik i
trg o v a c i in d u s trija la c (9/4 1866, Za-
greb). Č lan je u p ra v n o g i n ad z o rn o g
o d b o ra m n o g ib trg o v a č k ib i in d u s tri-
ja ln ib preduzeća. A k tiv n i je s a ra đ n ik
u m nogim k u ltu rn im i h u m a n im in-
s titu c ija m a . P o č a sn i je p re d sje d n ik
T rg o v a čk e o b rtn ič k e kom ore u __Za-
grebu, S av eza trg o v a c a , T rg o v a čk o g
d ru š tv a M erk u r, D ru š tv a za p ro m et
s tra n a c a i t. d. O snivač je zak lad e
P r e b r a n a S an đ o ra A. A lex a n d era ,
k o ja p re d sta v l.ia v rije d n o st od p rek o
25,000.000 d in a ra . U red io je iz ove za-
k lad e C e n tra ln u a k a d em sk u naenzu
i v rši u n.io.i u n k c iju fin a n s iis k o g a
s tru č n ja k a . S . D.
ALGAJSKO GOV EDO. U ju ž n o j
B a v a rsk o j (A llgau) g o ji se m li.iečni
tip goveda, k o ji je od 1893 dobio
m nogo k rv i š v a jc a rsk o g sm eđeg go-
veda. 1893 o sn o v an a je p rv a m a r-
v o g o jsk a z a đ ru g a za tu v rs tu go-
veda. T ijelo je A. G. sv ijetlo -siv o do
sm eđe boje. T ežin a k ra v a 550—650 kg.
G oji se u p rv o m re d u za m liječn o st,
a i to v n o st je do b ra. K r a v a d a je pro-
ALIBUNAR
s.iečno 3100 kR m lije k a godišnje, sa
3-6% m a sti. O va p a sm in a uv ed en a je
u devedesetim g o d in am a p ro šlo g a vi-
je k a i početkom ovoga u sv rk u ople-
m e n jiv a n ja u H rv a tsk u . K ra šk e K ra -
jeve, B osn u -H ercegovinu, S rb iju , no
o s ta la je bez tr a jn o g u p liv a. S. U.
ALIBUNAR, sresko m jesto u B a-
n a tu , n a p ru z i P an če v o —V ršac. Im a
4503 s ta n o v n ik a (1910), od k o jik je
bilo S rb a 1166, M ad žara 267. N ije m a c a
335, R u m u n ja 2717; p ra v o sla v n ik 3884,
k a to lik a 506. — P o s ta n a k m je s ta p ad a
u doba tu rs k e v lad av in e . Po oslobo-
đ e n ju od T u ra k a (1717), bilo je u A.
32 pop isan a^d o m a. U doba g ra n ic e A.
je bio sje d ište čete. 12/12 1848 pobije-
dio je kod A. D a m n ja n ić S te v a n a Šu-
p ljik c a . Ođ 1872 p rip a o je A.. kao
sresko m jesto , to ro n ta lsk o j žu p a n iji.
K od A. se s p a ja željezn ičk a p ru g a V.
K ik in d a —B ije la C rk v a sa p ru g o m
P an čev o —V ršac. D. P.
ALIKSAR, u g lje n i ru d n ik kod B rze
P a la n k e , n a D u n av u . P o slije neu sp je-
lik p o k u š a ja in te n z iv n o g ra d a , d rž av a
je A. u s tu p ila S rp sk o m B ro d arsk o m
D ru štv u . U g a lj je u A. od 5000 kalo-
r ija . P ro iz v o d n ja je b ila 1922 7460
to n a, a od ta d a sve m a n ja . S. P.
ALIMPIĆ DUŠAN, n ač e ln ik M ini-
s ta rs tv a U n u tra š n jik D je la (15/6 1873,
B arič, srez p o sa v sk k o k ru g beogradski).
P ra v n e n a u k e sv ršio je u B eogradu.
K a sn ije je po slan od M in ista rstv a
U n u tra š n jik D jela, da p ro u či te k n ič k u
p o lic iju i u p ra v n o -p o lic ijsk u stru k ir
u Š v a jc a rsk o j, R u m u n jsk o j, P ra n c u -
sk o j i B elg iji. P o slije sv rše n ik n a u k a
bio je p is a r i k o m esar, a od 1908 do
1910 u p ra v n ik u p ra v e g ra d a. 1910 po-
stao je A. in sp e k to r i šef tek n ičk e
p o licije, k o ja je o sn o v an a njegovom
in ic ija tiv o m . Od 1912 bio je n ačeln ik
b ito ljsk o g o k ru g a, a 1914 o b lasn i in-
sp ek to r b ito ljsk o g , o k riđ sk o g i tikve-
škog o k ru g a. Od 1918—24 bio j,e na-
čeln ik u M in ista rstv u U n u tra š n jik
D jela, p a je u n a p re đ e n za v elik o g žu-
p a n a i penzionisan. — A. je u ređ iv ao
P o lic ijs k i G lasnik, a n ap isao je:
I s to rijs k i ra.zvitak p o licijsk ih v la sti
u S rb iji (1905); P o lie ijs k i R ečnik (1924);
U n ra v n e v la s ti u s ta ro j srp sk o j ca-
re v in i (1921). D. P.
A L IM P IĆ R A N K O , đ en e ral (9/3
1826. N a k u č a n i — 7/11 1882, B eograd).
Učio je g im n a z jju u Šapcu i K ra g u -
jevcu. S tu p io je u redovnu v o jsk u
4/10 1842. a 17/7 1845 u n a p rije đ e n je
za p o tp o ru čn ik a (štabnog), 1867 za
p u k ov n ik a, iste je godine penzionisan,
1/8 1868 re a k tiv ira n , 1876 p o stav ljen
je za đ en erala, a 1/11 1882 penzionisan.
Od 1846 do 1852 bio je n a studi.iam a
v o jn ih u a u k a u P ru sk o j i Belgi.ii. Od
— 44 -
1850 do 1860 bio je p ro feso r Vo.ine A ka-
đ em jje (T a k tik a , Đ e n e ra lšta b n a služba,
P o ljs k a i L o g o rn a služba i J a k a n je ).
Od 1 6 1859 do 1/6 1860 bio je u o ra -
v ite lj V o jn e A kadem ije, 1868 do
1869 n ač e ln ik k ra jin s k o g ok ru g a. 1869
n ač eln ik općeg v o jn o g o đ je lje n ja
M in ista rs tv a V ojnog. do 1875 na-
čelnik po žarev ačk o g okruga, 1873 m i-
n is ta r G rađevina, 1874 član D ržav-
n o g S a v je ta , 1875 k o m an d an t dobro-
v o lja c a od R ašk e do u šća D rin e
(fo rm irao d o b ro v o ljačk e čete), od
1/10 1878 do 1880 ponovo m in is ta r
G rađ ev in a, p a do s m rti m in is ta r n a
ra sp o lo ž en ju . — U r a tu 1876 i 1877—78
bio je k o m a n d a n t D rin sk o g K ora- Z a
v rije m e n jeg o v o g m in is tro v a n ja za-
k lju č e n a je b ila K o n v e n c ija (sa Au-
s trijo m ) o željezničkoj p ru z i kroz Sr-
b iju i iz v rše n i su p rip re m n i ra d o v i
za n ju . — Od p ism en ik ra d o v a osta-
vio je sv o je bilješk e. po k o jim a je
n je g o v a uđ o v ica n a p is a la i izd ala
(1882) Život i ra d đ e n e ra la R a n k a
A lim pića. VI. B elić.
A L IN C I, selo izm eđu B ito lja i P ri-
lepa.
B o i k o d A l i n a c a 2410 .1912.
P o slije b o ja kod P ris a ta , k o n jičk a
đ iv iz ija im a la je n a re đ e n je , da pro-
duži g o n je n je p re m a B ito lju , a D rin-
sk a I i M o ra v sk a I d a se zadrže i
u tv rđ e n a lin iji Senokos—r ije k a P ri-
le p k a —Selce. Zeki p a ša pak, n ared io
je K a ra -S a id paši. d a sv o jim tru p a m a
sa P ris a ta , posjedne g reb en B ak arn o
Gum no i p rim i z a štitn ič k i boj za do-
b ita k vrem ena.
B o jište čin i greben, k o ji se od Se-
lečke p la n in e o d v a ja kod sela P riso -
k a la i p ru ž a izm eđu sela Š tavice i
M a ru la k selu A liucim a, g d je obra-
zu je sedlo, preko k o g a p re la zi d ru m
P rile p —B ito lj, p a se ^pet uzdiže k a
R u d in am a, p o v ija n a ju g i z a v rša v a
m asivom B ak arn o Gum no, koje str-
mo p a d a u dolinu P rile p k e i C rne
reke. T o p o g ra fsk i je to v rlo ja k po-
ložaj, je r m u je p re d te re n sv e^ d o
P rile p a ra v a n , otvoren i dobro tučen.
•— T u rci su p o sjeli od kote 9.50^južno
od sela Š tavice, preko v isa južno od
sela R uvci, sed la do R u d in a zaključ-
no. P o lo ž aj su u tv rd ili brzom fo rti-
kacijom . — S a tu rsk e s tra n e u bo ju
su u čestvovale jedinice. koje su se
povukle sa P ris a ta , oko 3.500 rnom aka
p je ša d ije i 3—4 p o ljsk e b a te rije . Sa
srp sk e stra n e su učestvovale D rin sk a
I, k o n jič k a d iv iz ija i p o tp o m ag ala
M o ra v sk a I. Za S rbe je ovaj boj bio
slu č a ja n i bez plana. T u rsk i p lan bio
je, d a što duže zadrže n a stn p a n je
S rba, p o g lav ito v atro m , sa odličnog
A lin ačk o g položaja, i blagovrem eno
se povuku p rem a B ito lju , preko mo-

s ta n a C rnoj reci kod T opolčana, k o ji i b en a izm eđu sela A lince i T opolčani.
će za sobom p o ru šiti.
24 o k to b ra u 9h 40' k o n jič k a d iv iz ija
k re n u la je n a p rije d s ciljem , da za-
uzm e lin iju T rik rs t—K a n a tla rc i, Od-
m ah n a p o lask u p re d n ji d ijelo v i ko-
n jič k e d iv izije dočekani su v a tro m sa
p o lo žaja kod sela A lin aca. O ficirske
p a tro le p ro d u žile su izv iđ an je, a di-
v iz ija se p re m je s tila k selu Selce, da
odande obiđe desno tu rsk o k rilo i
o tud đ je lu je i o tv o ri p ro sto r za pje-
š a d iju n a fro n ti. K o n jič k a je divi-
z ija u to k u c ijelo g d a n a d je lo v a la
n a k r a jn je desno tu rsk o k rilo , i za-
n o ćila je kod sela Marula._ — Ko-
m a n d a n t D rin sk e I iz ja h a o je isp red
d iv izije, g d je je dobio iz v je š ta j od
k o n jič k e đ iv izije, d a T u rc i s p u š ta ju
a r tile r iju n a sjev ern o jpodnožje polo-
ž a ja i d a n jih o v a p je š a d ija n a stu p a . n je. P o slje d ic e b o ja b ile su: o p re zn ije
O dlučivši d a dočeka o vaj n a p a d n a
p o lo žaju K a m b e ro v a česm a—selo
Selce, a k a d i M o ra v sk a I izduši iz
P rile p a , da z a je d n ičk i poduzm u na-
pad, ra zv io je đ esnu k o lo n u (6 i 17
pu k i dva d iv izio n a a r tile r ije ) u I
b o rb en i red, sa o bje s tra n e drum a.
O stali p u k o v i (4 i 5) izlaz ili su iz
P rile p a , a tu r s k a a r ti l e r ij a je otvo-
r ila v a tr u n a n jih . Oko 11 s a ti i d rin -
sk i su điv izio n i o tv o rili v a tru , te to
povuče p re d n je p u kove D rin sk e I da
p re đ u lin iju o d ređ enu za p o sjed an je .
N ošeni v elik im elanom , p re d n ji su
pu k o v i D rin sk e I p ro d u ž ili n a stu p a -
nje, te k o m a n d a n t d iv izije n ared i, da
i z a d n ji p u k o v i slije d e p re d n je . N a-
s tu p a n je je v ršen o brzo, pod jak o m
v a tro m sa p o ložaja. ta k o d a pukovi
M oravske I, k o ji su se ra z v ili zapađ-
no od ovih, n isu m o g li d a s tig n u da
izađu n a lin iju . Isto ta k o n i a rtile -
r ija , k o ja je t r ip u t m ije n ja la položaj,
n ije u sp je la d a stigne, d a p rip re m i
n a p a d i n a lije v o m k rilu , zbog čega
je 17 p uk m o rao za sta ti, 6 p u k je,
p o m o g n u t dobro jed n im divizionom
a r tile r ije , dospio n a 300 m e ta r a do
p o ložaja, i o d atle izvršio ju riš. Dio
tu rs k ih tr u p a n ije dočekao ju riš a , već
je odstupio, a m a n ji dio k o ji je do-
čekao ju riš , p o slije k ra tk e a li žestoke
borbe nožem, bio je p otpuno potučen.
TJ to v rije m e lije v o k rilo D rin sk e I,
zadržano p re d tu rs k im centrom , oja-
čano je jed n im b a ta ljo n o m iz rezerve
desnog k rila , a^ c ije la a r tile r ija
D rin sk e I i k o n jič k a b a te rija , u p ra - I selim a se^ tro š i n a jv iš e r a k ij a i vino,
više v a tru n a tu rs k i c e n ta r (selo
R uvci) tako, da _je tu rs k i c e n ta r bio
pokoleban, te lije v o k rilo D rinske I
poduzm e o dsudan n apad, i u 16 s a ti
zauze tu rs k i položaj. K a d je 6 puk
izbio n a tu rs k i položaj, potpao je pod
v a tru sa tu rsk o g p rih v a tn o g položaja,
te se zau stav io , a li je, p o slije k ra tk o g
vrem ena, produžio g o n je n je do gre-
45 —
ALKOHOLIZAM
— M o ra v sk a I odm ah, _čim je D rin -
sk a I p očela ra z v ija n je , ra z v ila se
sam a i bez v elik o g otp o ra, p re d m ra k
iz b ila n a T o p o lčan sk i v is (i zauzela
m ost n a C rnoj reci), vis izn ad sela
V eselčan i i g re b en ju žn o od sela
A lince. T u rc i su se p o v u k li k B ito lju ,
ne u sp je v ši d a u n ište m o st kod To-
polčana.
G ubici D rin sk e I b ili su 1378 m rtv ih
i ra n je n ih . M o rav sk e I 18. a ko-
n jič k a n e m a g u b ita k a . T u rs k ih le-
šev a n a p o lo ž a ju nađeno ie 240. za-
p lije n je n o je 2 p o ljsk a i 1 b rd sk i top
i je d a n m itra lje z . R e z u lta ti b o ja b ili
su: T u rc i i ako n isu u s p je li d a _za-
drže dugo srp sk o n a s tu p a n je , u s p je li
su d a za d ad u zn a tn e g u b itk e S rb im a
i n a t je r a ju ih n a o p re z n ije n a stu p a -
n a s tu p a n je S rb a p re m a b ito ljsk im
p o lo žajim a. VI. B elić.
ALI-PAŠA JA N JIN SK I (1741. Te-
peleni. A lb a n ija — 5/2 1822). B io je
p a ša u ju žn o j A lb a n iji; dokopao se
J a n jin e 1788. 1803 postao je b eg ler-b eg
ru m e lijsk i. H tio je s pom oću R u sije
i F ra n c u sk e d a v la d a nezav isn o od
su lta n a . B io je o k ru ta n , a li se b rin u o
za m a te rija ln o i p ro sv je tn o p o d izan je
zem lje. 1820 s ta v lje n je v a n zak o n a;
1/2 1822 bio je p rin u đ e n n a p re d a ju
J a n jin e , p a je n a v je r u u h v ać en i po-
g u b lje n 5/2. V . P-ć.
ALKALNE, KISELE VODE. V.
M in era ln e vode.
ALKALNE, MURI JATlCNE VODE.
V. M in e ra ln e vode.
ALKALNE, MURIJATIČNO - SA-
LINSKE VODE. V. M in e ra ln e vode.
ALKALNE, SALINICKE VODE. V.
M in e ra ln e vode.
ALKALNE VODE. V. M in e ra ln e
vode.
ALKALNE, ZEMNO- ALKALNE
KISELE VODE. V. M in era ln e vode.
ALKALNE, ZEMNO- ALKALNE
SALIN. KISELE VODE. V. M ine-
ra ln e vode.
ALKALNE, ZEMNO- ALKALNE
SALIN. MURIJAT. KISELE VODE.
V. M in era ln e vode.
ALKOHOLIZAM. A. je u našem
n a ro d u v iše ra z v ije n u s je v e m im
k ra je v im a , a m a n je u ju žn im . P o
a u v a ro šim a sve v rs te alkohola. Re-
dovna u p o tre b a — k ro n ičiji A. — raz-
v ije n je ne sam o kod o d raslih , već i
kod đjece (po je d n o j s ta tis tic i M. Đ.
P o p o v ića 2/s školske djece d o b iv a ju
staln o ili v rlo često a lk o h o ln a pića).
D r. L in d en m ev er (liječn ik kneza Mi-
loša) o p isu je s ta n je iz sredine p ro šlo g
v ije k a i veli: »da se r a k ij a n ev jero -
ALKOHOLIZAM
ja tn o često p ije, no ip a k iznzetno do
p ija n s tv a , ali rje đ e o p ija n je n ije to-
liko sred stv o u m je re n o sti, _koliko sto
se s v ije t n av ik a o n a ra k ijn , je r je
jo š s m a jč in im m lijek o m pije«. — Po
d o sta osk n d n im i n ep o tp u n im s ta ti-
stičk im p o d ac im a u tv rđ e n o je, d a se
n n a šo i z e m lji tro š i oko 7 l i ta r a či-
stog- a lk o n o la p ro sječn o g o d išn je n a
g lav u . P o sv je ts k o j s ta tis tic i o n a va-
r i r a od 1 do 20 lita ra . Po s ta tis tic i
p o tro šn je , k o ju je izra d io F . _Mikić
— C elje, tro š i se u n ašo j z e m lji pro-
sječno:
rakije 66,000.000 u vrijednosti 1,,320,000.000 din.
vina 364,800,000 ,, 2„918,400.000 „
piva 312 ,000.000 „ _ 1„248,000 000
Svega 742,800.000 u vrijednosti 5„486,400.000 din.
S v ak ak o d a su ove količine, n aro -
■čito ra k ije , m nogo niže, no što je u
s tv a ri, zbog nedovoljnih. p o d atak a. —
Š tetno d je lo v a n je a lk o h o la p o k azu je
se u p o ja v i m n o g ih b o lesti: A lko-
holno lu d ilo (D eliriu m trem ens), obo-
l j e n j a o rg a n a za p ro b a v n (k a ta ri) i
r>vodena« b o lest (ciroza _je tre ), pada-
v ic a (e p ile p sija); o b o lje n ja k rv n ih
su d o v a (a rterio sk lero z a) i m asno srce;
o b o lje n je o p lodnih žlijezd i (blastofto-
r i j a j i s te rilite t. K ao n a s lje d n a bolest
p re n o si se i n a p otom stvo u vid u
slab e o tp o rn e snage, n ak lo n o sti jpa-
d av ici i d ru g im b olestim a, n aro cito
tu b erk u lo z i. U s lije d to g a p o ja v lju je
se p o v eć an je b ro ja o b o lje v a n ja , veca
sm rtn o st, g u b ita k vrem en a, ra d n e
snage, g u b ita k siro v o g m a te rija la , od
k o g a se p re ra đ u je alkohol, pov ećan je
k rim in a lite ta i p ro s titu c ije u slije d
šte tn o g u tje c a ja u p o treb e alk o h o la n a
m o raln o s ta n je onih, k o ji pi.iu. Po
D r. M. K o stiću , k o ji je isp itiv a o uz-
ro č n u vezu a lk o h o la i k rim in a lite ta
kod n as, n a jv e ć i b ro j zločina izvr-
šen je u n e d je lju , u k rč m i i u na-
pitom s ta n ju , što se slaže i sa zak lju c-
cim a, do k o jih su došli i d ru g i isp iti-
v a č i u inozem stvu. C jelo k u p n a šteta,
k o ju n aš n aro d t r p i od A.. sa izdacim a
n a s p ra v lja n je alk o h o ln ih pića iznosi
po jednom p rib ližn o m ra č u n u ( I . M p
kić) n a 15 m ilija r d i d in a ra godisnje
(N aše alkoholno gospodarstvo, C elje
1923).
Z akonske m je re p ro tiv u A. n alaz ile
su se ioš u D ušanovorn Z akoniku čl.
166. I u d a n a šn je m našem kaznenom
i g ra đ an sk o m zakonu postoje izvjesne
m je re za s u z b ija n je A., a li one su
n ed o v o ljn e i n esavrem ene. P r iv a tn a
in ic ija tiv a u v ije k ie p re th o d ila za-
konskim m je ra m a . O na se i kod n as
ja v l j a još p rije 30 godina. 1893 u
F oči je osnovao prvo d ru štv o p ro tiv u
alk o h o la D r. R isto Jerem ić. Ono se
je k a s n ije n azvalo P o b ra tim stv o i
ja k o se širilo po cijelo j B osni i H er-
cegovini. — 1900 u N arodnom Z đrav-
— 46 —
lju objav io je k a n d iđ a t m edicine M.
Đ. P opović č la n a k O u tje c a ju alkohola
n a z d ra v lje , m o ra l i ekonom sko sta-
n ie n aro d a, kao p rv i veći p o p u la rn i
čla n a k p ro tiv u alkohola. 1901. in ic ija -
tivom Dr- J. D anića. D r. M. Đ. P o p o v ića
i D r. M. M iljk o v ića osnovano je u
B eo g ra d u D ru štv o _ za su z b ija n je
alk o h o ln ih pića, k o je je ubrzo sku-
pilo veći b ro j u v je re n ilp a p stin e n a ta .
D ru štv o je u sv o jilo načelo po tp u n e
a p stin e n c ije (u z d rža v an je od alko-
hola) n a su p ro t n ač elu u m je re n o sti
(tem perencije), kao posve nedovolj;
nom i n ep rak tičn o m . — U Slovenačkoj
b o rb u p ro tiv p ija n s tv a pokrenuo je
i vodi O. K a la n , svećenik, k o ii izd aje
Z la ta doba. lis t za su z b ija n je pi-
ja n stv a . — U H rv a ts k o j osnovalp su
ap stin en tsk o d ru štv o Dr._ K iseljak ,
D r. M ašek, a iz d a ju lis t N ovi Život i
više k n jižica za n a ro d D r. M ašek i D r.
Š ta m p ar. — U C rn o j G ori vodi b orbu
p ro tiv u alk o h o la D r. J. K u jačić.
1907 osnovan je u S rb iji n e u tra ln i
G n tem p lersk i re d (I. O. D. T. N.) sa
o d je lje n je m za m ladež — Savez Trez-
vene M ladeži (S. T. M.). — 1903 p o k re n u t
je lis t T rezvenost, a 1910 počeo je iz-
'laziti. pod u red n ištv o m D r. M. Đ. Popo-
v ića S aveznik. lis t S. T. M. P o k re t
se jak o širio u sv im a sre d n jim , struc-
n im šk o lam a i n a u n iv e rz ite tu . 1912
b ro ja o je 80 k ola sa 8.000 clanova.
P rire đ e n je I k o n g res trez v en e m la-
deži, n a k o ju su došli d eleg a ti iz svih
srp sk o -h rv a tsk ih k ra je v a ,
U H i'v a tsk o i izdao ie m noge popu-
la rn e k n jig e D r. F . G u n d in m O riov-
čanin, iz K rižev aca, a u O kucanim a
je u č ite lj N ik o la Đ u rić izdavao list
iSTovi N a ra š ta j (1910—13) za su zb ija-
n je alkohola.
G u tem p lersk i re d (red d o b rih h ra-
m ovnika), k o ji je osnovan _u Ame-
ric i p rije 70 godina, ra š irio se u
svih p et d ije lo v a sv ije ta . B lagoda-
re ći n je m u i u S rb iji se p o k ret^ p ro -
tiv u alk o h o la n a jv iš e bio p ro sirio .
R ed tra ž i od sv o jih članova potpuno
u z d rž a v a n je od svih alkoholnih pica,
a osim toga, d a ih ne sm iju n i sprav-
l j a t i ni p ro d a v a ti ni drugom e dav ati.
P o s to ji povrem eno i doživotno član-
stvo (obaveza). 1910 osnovano ne i
D ru štv o sp rsk ih lje k a r a ap stin en a ta ,
s a 45 članova. O snovane su loze na-
sta v n ik a i lože stu d e n a ta n a beograd-
skom u n iv erz ite tu . č iii su članovi
n a jv iše s a ra đ iv a li u S avezu lre z v e n e
M ladeži. U Z ag reb u i u B eogradu
p rire đ iv a n e su an tialk o h o ln e lzlozbe.
S u z b ija n je A. kod željezničkog oso-
b lja vršeno je preko n aro cite orga-
n ižac ije željezn ičara. N aši d eleg a ti
su u če stv o v ali od 1902 redovno n a
svim a m eđunarodnim ko n g resim a pro-
tiv u A. G utem plerski red (V elika

S rp s k a Loža) izdao je v e lik i b ro j bro-
šu ra . o o p u larn e i stru č n e sadržine. o
alk o h o ln o m n ita n ju , prevedene i ori-
g in a ln e : A lkoholno p ita n je _od B un-
ge-a, 0 A lk o h o lizm u u S r b iji D r. M.
Đ. P opoviea. A lkohol i ludilo D r. J. D a-
nića, A lkohol, k rim in a lite t i p ra v o
Dr. M. K ostića, U tje c a j alk o h o la n a
živ u ćeliju , U tje c a j alk o h o la n a
đ jecu, A lkoholno p ita n je s g le d išta
narocine ekonom ije. A lkohol u bal-
k an sk o m ra tu , A lk ohol i tu b erk u lo z a,
A ikohol i je k tik a i t. d. — Z a v ri-
jem e r a ta m o rao je b iti o b u sta v lje n
sv a k i ra d . U V odenu n a ^solunskoj
g ra n ic i o b n o v ljen o je d ru štv o T re-
zvenosti i p rik u p ilo je s ta re članove.
N a sto ja lo je d a se u v o jsci su z b ija
A. — P o o slo b o đ enju i u je d in je n ju
izvi’šeno je u je d in je n je sv ih d ru šta v a
p ro tiv u alk o h o la, p rv o u Ju g o slo v en -
sk u V e lik u L ožu T rezvenosti, a po-
tom u Ju g o slo v e n sk i Savez Trezve-
n o sti, p rv o sa sjed ištem u B eogradu,
a zatim u S a ra je v u (1922—23). Savez
iz d a je lis t T rezv en ost i izdao je više
k n již ic a za n a ro d (K n jig a T rezve-
nosti, K lo n i se pića, D a sam znao
r a n ije i t. d.) uz pripom oć M in ista r-
s tv a N a ro d n o g Z d ra v lja . Isto ta k o je
o b n o v lje n i Savez T rezvene M ladeži,
k o ji b ro ji sad 150 k o la (družina) sa
20.000 članova. On iz đ a je G lasnik
S av eza T rezvene M ladeži. Savez iz-
v id n ik a i p la n in s k i (sk au ti) sa 5.000
čla n o v a o bvezuje ta k o đ e r sv o je čla-
nove d a se u z d rž a v a ju i od alk o h o la
i od d u h an a . U M in ista rs tv u N arod-
nog Z d ra v lja p o sto ji odsjek za suzbi-
ja n je alkoholizm a, k o ji im a k re d it za
b o rb u p ro tiv u alkohola. S v ak e godine
p rire đ u je se u cijelo j z e m lji D an
T re zv en o sti ra d i ja č e p ro p a g an d e
p ro tiv u alkohola.
P ro g ra m ra d n ik a n a s u z b ija n ju A.
s a s to ji se u s u z b ija n ju za b lu d a o
alkoholu, u p ro s v je ć iv a n ju širo k ih
m asa, u u p u ć iv a n ju p riv re d n ik a za
p re ra d b u g ro žđ a i voća u bezalko-
h o ln e proizvode, u z a h tje v u d a se
u s ta n o v i lo k a ln a o p cija (m jesn a za-
b r a n a to č e n ja alk o h o ln ih pića) kao
p rv i k o ra k općoj n a ro d n o j p ro h ib i-
c iji (z ab ra n a p ro izv o d n je i p ro d a je
a lk o h o ln ih pića), k o ja p o sto ji u Ame-
rici_ i d ru g im ev ropskim zem ljam a.
D a lje se n a sto ji, da se stv o ri, putem
z a d ru g a rstv a , bezalkoholni za d ru žn i
k a p ita l i da se n a m je sto lo k ala, gdje
se tro š i alkohol, o tv a ra ju d ru g e opće
k o risn e n aro d n e u stan o v e (zd rav ljaci,
m lje k a rn ic e , čitaonice, k u p a lišta , vr-
to v i i u stan o v e za d jecu i n aro d ).
D osada su p o s tig n u ti d o b ri re z u lta ti
u b o rb i p ro tiv A., o b av iješten e su
n a jš ire m ase i p rid o b ije n v elik dio
om ladine za id e ju trezv en o sti.
Dr. M. Đ. P ovović.
— 47 —
ALHANASI
ALKOHOLNA INDUSTRIJA. Al-
kohol se in đ u s trija ln o ili o b rtim ic e
p ro izv o d i kod n a s u c ijelo j d rž av i
osim u C rn o j G ori. i to u 8 indu-
s tr ija ln ih i 51 p o ljo p riv re d n o j tv o r-
n ici (pecari) žeste. U k u p n o bi ove
tv o rn ic e m ogle p ro izv o d iti oko 400.000
h e k to lita ra a p so lu tn o g siro v o g alko-
hola, a fa k tič n o je proizvedeno (1922)
61.925 h l alkohola. Od to g a se u tro ši
oko 70% za piće, ostalo kao d en a tu -
r ir a n a žesta u in d u s tr ija m a i za
eksport. O. F.
ALKOVIĆ KOSTA (oko 1836—1909,
B eograd). Od 1860 do 1892 bio je profe-
sor fizik e n a V e lik o j Školi u Beo-
g ra d u , z a tim m in is ta r G ra đ e v in a i
d rž a v n i sa v je tn ik . M. P.
ALMA MONS, brdo u P a n o n iji u
rim sk o doba. U v elik o m đ alm atin sk o -
pan o n sk o m u s ta n k u 6—9 po K r. za-
uzeli su to brdo u s ta n ic i pod sv o jim
vođom B atonom . R im sk i c a r P ro b
(276—282 po K r.) zasadio je_ tu p rv i
v in o v u lozu. Može b iti d a je A. M.
P r u š k a G ora. N. V.
ALMANACH (A lm anah), s lik a r iz
A n tw e rp en a. R adio je u 17 v ije k u u
K ra n js k o j. O čuvale su se n jeg o v e
slik e n a ziđu (Išk a vas, G rm . Bo-
k alce l); p o rtre ti, t r i c rte ž a u V a lv a -
sorovoj zb irc i u S v eu čilišn o j k n ji-
žnici u Z ag reb u . O sim onoga, što
p rič a o A. V alv aso r, ne znam o o
n je m u n iš ta pouzdano.
L i t e r a t u r a : V. S teska, P re g le d
naše u m etn o sti, M ladika, I, 63.
V . S.
ALMANAH K RALJEVINE SHS
(A lm an ach du R o v au m e des Serbes,
C roates et S lovenes. P d itio n L etzgus,
67, ru e S ain t-L az are , P a ris . S ad rž i
trg o v ač k e. in d u s trijs k e i b a n k a rsk e
adrese. M. I.
ALMANASI. 1. K o d H r v a t a . V.
u đodatku.
2. K o d S l o v e n a c a . P r v i slo-
v en a čk i A., kom e je kao p rim je r služio
IV iener M u sen a lm an a ch (1777—1795),
bio je_ P isa n ic e od lepeh u m etn o st
(L ju b lja n a 1779—81), k o ji je ure-
đivao O. J a n e z D am ascen Dev. i u
kom e su se p o ja v ili p rv i p je sn ič k i
p o k u ša ji V. V odnika. C etv rti svezak,
k o ji je ostao u ru k o p isu , izdao je
J . Š leb in g er u Iz v e s tju I I d ržav n e
g im n a z ije v L ju b lja n i za 1. 1904—05.
K ao i P isa n ic e d o n ije la je sam o
p rilo g e u stih o v im a i K r a n is k a čbe-
lica (L ju b lja n a 1830—33. 1848). k o ju
je u re đ iv a o M. K a ste lic ; duševno je
vodio M. Čop, a u m je tn ič k u v isin u
davao ioj P r. P re še rn . O vaj je A.
p rv i m a n ife st čiste u m je tn o sti kod
S lovenaea. — D jelim ic e p ra k tič k e i
ALMANASI
školske p o treb e p o k u šali su d a po-
pune: Cv.iet.ie slovenskeg'a pesni-
š tv a (u red n ik Iv. M acun. T rst. 1850).
C v ie tie slovenskeg’a n a ro d a (ured-
n ik A. Jan ežič. C elovec 1852). C vet
slovenske poeziie (A. Jan ežič. Celo-
vec. 1861). Zora, ko.iu su iz d a v a li
E , E a z la s i I. V inković u G razu (1852.
1853) im a la ie k u ltu rn o -p o litič k e ten-
denciie. U Z latn im k lasim a. ko.ie
je p o slije 1856 izdao J. B la jv a jz , pre-
š ta m p a n i su lite r a r n i p rilo zi iz n je -
S'ovoe- S lo v e n sk o s k o led arček a (1852
do 1856). V iše k a r a k te r A. im a ju ka-
le n d a ri, k o je je za 1851, 1863 i 1867
izdao M. V ilh a r. L o k a ln o s i provin-
cijalnog' su z n a č a ja : N anos (J.
P u k m a js te r. L ju b lja n a 1864). L ad a
(J. U rb a n , M a rib o r 1864). S lovenskn
V ila (F r. C elestin i J. Ju rč ič . L ju-
blja.na, 1865). P o m la đ an sk o cv etje
(B. E aič. T rst. 1871). B rstie , F. H a-
derlop i Iv. H rib a r, L ju b lja n a , 1872).
M lađ ik a (J- J u rč ič i Jo sip S tr ita r,
L ju b lja n a , 1868) p re d s ta v lja već
»m ladoslovenački« p ro test. u p ra v lje n
p ro tiv » staro slo venstva« u lite ra tu ri.
P o litič k o -s a tirič k i je B ren c elj v ko-
le d a rje v i obleki (J. Alešovec. L ju-
b lja n a . 1870). S la v ja n s k i A lm a n a h
(E. P o zn ik . Beč. 1879) bio ie n a tako
širo k o slovenskoj osnovi, da je već
iduće godine bio kon fisk o v an . Gla-
sn ici m o d ern e slovenačke g e n e ra c ije
su A.: N a ra s ta n k ii (G orica. 1899) i
N a n o v ih o o tih (Beč, 1902). Iz n a ro d a
za n aro d (L ju b lja n a , 1905) v iše ie po-
litič k i m a n ife st n a p re d n e đačke om la-
dine. A b itu rije n ti u č ite ljsk ih škola
izd ali sii sv o je P rv e liste u L ju-
b lja n i 1901.
O sobit tip p re d s ta v lja ju A. i zbor-
nici, k o jim a je b ila g la v n a sv rh a
ja č a n je u v je r i i v jersk o m životu.
N jih o v g la v n i za stu p n ik bile su
D ro b tin (i)ce, ko.ie su pod različn im
u re d n ic im a (A. M. Slom šek, M. Vo-
dušek. J . E ozm an, M. S to ja n , A. Ko-
sar, F r. L am pe, A. K a rlin ) izlazile
1846 do 1900. 1891 p rid ru ž ili su im se,
o m lad in i n a m iie n je n i P o m la d n i g lasi
(u red n ici A. M edved, F r. F in ž g a r, M.
P re le sn ik , E. L am pe, J . E. Zore).
Is to j s v rsi služe p u b lik a c ije bogo-
slo v a (Alm ana.h. u re d n ik F r. Grivec.
1901; Z a resnico. L jubl.iana. 1904) i
v je rs k i u p u ćen ih đ a k a v iših škola
(Po desetih letih. L jubl.iana, 1905;
Luč. alm an a h slo v en sk o -h rv ašk eg a di-
ia š tv a , Z agreb. 1918 i u g lav n o m e lite-
ra rn o -p ro g ra m a tič k i A lm an ah katoli-
čk eg a d ija štv a , L ju b lia n a 1922). _—
O sobit tip za sebe p re d s ta v lja Iz lju -
b lja n sk e šole za a rh ite k tu ro . iz urnje-
tn ičk o g k ru g a a r h ite k ta J. P lečn ik a.
či.ii ie p rv i svezak izašao u L iu b lja n i
1923 (V. K a le n d a ri. slovenački).
J . Glonar.
— 48 —
3. K o d S r b a A lm a n a si p o čin ju
1815 Z abavnikom D im itrija D avido-
vića. U p rv o j polovini 19 v ije k a bilo
je d o sta A., oni su v rlo ra d o č ita n i.
i im a ju z n a č a ja u s tv a r a n ju srpske
k n jižev n o sti. »Oni su b ili tešn.ii oblik.
u kom e je p rv a srp sk a k n již e v n o st
sv o ju ra d n ju g r a n a ti počela« (St. No-
vaković). Z ab av n ik D. D av id o v ića iz-
lazio je u B eču od 1815 do 1821. i u
B eo g ra d u od 1833 do 1836. P o re d n je g a
v a ž n iji su ioš: D an iea od 1826 do 1829
u Beču, pod u re d n ištv o m V u k a K a ra -
džića; S erp sk a P čela, P a v la S ta m a to -
vića. od 1830 do 1841. u B udim u: U ra -
n ija , D im itrija T iro la, 1837 do 1838, u
B eo g rad u ; G olubica, u izđ a n ju k n ji-
ž a ra G lig o rija V o zaro v ića od 1839 do
1844 u B eo g rad u ; B ačk a V ila, D r.
P e tr a Jo v an o v ića . 1841, 1844 do 1845 u
N ovom S ad u ; L ju b ite lj p ro sv e šte n ija ,
k a s n ije M agazin serp sk o -d alm atin sk i.
p o krenuo je 1836 u K a rlo v cu Dr. Teo-
dor P e tra n o v ić . i izlazio je_1836—1842
(u red n ik Đ orđe N ikolajević), 1843 do
1854, 1860 do 1862 (u red n ik G erasim
P e tra n o v ić ). 1863—1869 (u red n ik Đ orđe
N ik o lajev ić).
U d ru g o j p olovini 19 vi.ieka A. su
izg u b ili zn a čaj, k o ji su im ali u p rv o j
polovini, je r su se ja v ili p ra v i i dobri
k n již e v n i časopisi, u k o jim a se_ kon-
c e n trira o k n iiž e v n i ra d . V a ž n iji su:
Š um adinče L ju b o m ira N enadovića,
1852—1853 u B eo g rad u ; L icejk a, A.
licejsk e om ladine u B eogradu. 1862 do
1864; P reo d n ica. A. srp sk e om ladine
P ešti, 1863; B ratstv o , u izdan.ivt
D ru š tv a Sv. S ave u B eogradu. od 1887
do 1889 (u red n ik P e r a P. Đ orđević),
1890, 1892, 1894 (u red n ik Ž ivojin P.
Sim ić). 1896, 1899. 1902. 1906. 1908, 1911
(u red n ik M om čilo Ivanić), 1921, 1924
(u red n ik D r. J o v a n H ađ ži-V asiljev ić);
G odišnjica N ikole ču p ića , a ko.ju iz-
d a je n je g o v a zad u žb in a od 1877.
Ođ devedesetih godina 19 v ije k a A.
se (od ta d a u v ije k pod im enom k a-
1 e n d a r a) n aro čito b riž ljiv o ure-
đ uju. i gotovo sv a k a srp sk a pokra-
jin a im a svoj k a le n d a r sa svojim
sp e c ija ln im obilježjem , a u v ije k sa
is ta k n u tijim n ac io n a ln im k arak tero m ,
i sa n a jb o ljim sa ra d n ic im a iz svoje
sredine. U H rv a tsk o j izlazi S rb o b ra n .
u D a lm a c iji D u b ro v n ik A n tu n a F a-
lirisa i S rp sk a Zora, u B osni i H erce-
govini Trebević, N eretl.ianin i P ro-
s v je ta (od 1904); u C rnoj G ori O rlić.
u Ju ž n o j S rb iji Golub, u B eogradu
V a rd a r i t. d. Svi ti A. im a li su ve-
lik u ulo g u u p atrio tsk o m ra d u n a
p rip rem an .iu n aro d n o g jed in stv a.
N eposređno pred r a t A. d o b iv aju
v elikim đijelom uski, sp ecijaln i, čak
5 p a r tijs k i k a ra k te r. P o slije r a ta A.
im a m nogo i im a ju u sp je h a kod či-
ta la č k e publike, je r svojom razno-

v rsn o ra sadržinom i slik a m a bnde
in te re so v a n je . Z n a č a jn ija su: P ro -
s v je ta (ug u šen a za v rije m e ra ta , otpo-
■cinje 1920); V rem e (1923—1925), V a r-
d a r (od 1921); E e p u b lik a n a c (od 1924);
Selo (1922—-1925), U č ite ljsk i k a le n d a r
(1924). B. M iljk o v ić .
ALMOŠ, k r a li h rv a ts k i (1091—1093,
— 1127. C arig ra d ). P o sta v io gra je
k ra lje m n je g o v s tric L a d isla v p o slije
sv o je v o jn e n a H rv a ts k u 1091. A. je
v lad ao te rito rije m izm eđu D ra v e i
Gvozđa, a ostavio je ovaj k ra j, bilo
zato što je bio opozvan od L ad islav a ,
ili što je m o rao uzm aći isp red h rv a t-
skog n aro d n o g k r a lj a P e tr a (10941?).
M . P-p.
A L O D IJA L N A D O B R A p o sta la su
iz len sk ih (feudnih) d o b ara, te je
s n jim a , za ra z lik u od p o to n jih , mo-
gao v la s n ik slobodno sam ra s p o la g a ti
(p ro đ ati, zad u žiti, b a štin iti). O na su,
kao le n sk a (feu d alna) dobra, p o sta la
većinom kao d a ro v i za r a tn u pomoć,
k a s n ije su se u o d n o šaju p re m a se-
ljačk im , ru s tik a ln im dobrim a, ra z v ila
kao s u p e rio rn a n a d ovim . 0 . F.
A L P S K E P A Š E su paše u brego-
v im a n ad šum skom g ra n ic o m u užem
sm islu, a li obično se u b r a ja ju ovam o
i m noge niže paše. T a k v ih p a ša im a
i prek o 2000 m n a d m orem . A lpske
p aše se is k o riš ć a v a ju sam o u lje tn o
doba; ra č u n a se p ro sječn o do 120. za
visoke do 90 d ana. A lpske p aše
o đ lik u ju se osobito do b rim v rs ta m a
tr a v a sp ec ija ln o g tip a , n a p r. M eum
M u ttellin a , P o a alp in a, P la n ta g o al-
p in a, P e stu c a r u b r a v a r. f a lla x i t. d.
A tm o sfersk e p rilik e su pogodne za
ra z v ita k b ilja , v eg e ta cio n a p erio d a je
k ra tk a , zbog čeg a su b iljk e n ježn e i
v rlo p rik la d n e kao sv je ž a h r a n a za
dom aće živ o tin je, k o je p a su p rek o ci-
jelo g lje ta . S. U.
A L P S K I V E S N IK , m j esečna re v ija
sa sp isim a i ilu s tr a c ija m a iz slove-
n ačk ih A lpa, k o ju je češko u d ru ž en je
S lo v en ačk o g P la n in sk o g D ru š tv a iz-
d av alo do 1914. C. Ž.
A L P S K O G O SPO D A R STV O . paš- | O tac N. A.. A lto m an . bio je b r a t kneza
n ja rs tv o i liv a d a rstv o u p la n in a m a
(u k lju čiv o m lje k a rstv a ). Im e A. G.
dolazi od »Alpa«, g d je se to gospo-
đ a rstv o n a jp r ije razvilo, te se n az iv
d an a s u p o tre b lja v a bez o b zira n a
g e o g ra fsk i položaj bregova. Z ađaća
alb sk o g g o sp o d a rstv a je : po mo-
gu ćn o sti ra cio n aln o isk o rišć iv a n je tiv b o sanskog b a n a T v rtk a bunio je
p lan in sk ih p a š n ja k a dom aćim živo-
tin ja m a , n a ro č ito k ra v a m a , č ije se
m lijek o p re ra đ u je u p lan in sk im m lje-
k a ra m a u m aslac i sir. N a jn a p re d n ije
je ovo g o sp o d arstvo u Š v a jc a rsk o j,
B av arsk o j i A u s triji. p o n ajv iše n a za-
družnom tem elju . U tim z e m ljam a
— 49 —
ALTOMANOVIĆ
p o sto je posebni zakoni u sv rh u una-
p re đ e n ja i z a štite p la n in a (A lpa). za
što b o lje isk o rišć iv a n je . K ao podloga
slu ž ila je opsežna s ta tis tik a sa svim
p o jed in o stim a . U n ašo j d rž a v i im a
p la n in sk ih g o sp o d a rsta v a u Slove-
n ač k o j. Lici. B o sni-H ercegovini. D al-
m a c iji, S r b iji i C m o j G ori, sa van-
redno v elik im p o v ršin a m a i v elik e
v až n o sti za ra z v ita k ž iv in o g o jstv a
(V elika P la n in a , K a m n ič k e A lpe, Ve-
lebit, V lašić P la n in a , K o p ao n ik , Zla-
tib o r p la n in a i t. d.). K od n a s je ovo
g o spodarstvo. izuzevši S lovenačku, još
n e ra z v ije n o i n a v rlo p rim itiv n o m
step en u (ekstenzivno). P o n a jv iš e A lpe
se kod n a s isk o rišć u ju o v c a m a p ko-
zam a, te je i s ira rs tv o is tih ra šire n o
u p la n in a m a . S ta tis tik e i d e ta ljn ih
p o d a ta k a nem a. A isto ta k o n ije jo š
izra đ en n i p ro g ra m za u n a p re đ e n je
i in te n z iv ira n je to g a g o sp o đ arstv a . U
S lo v en ačk o j v rije d i s ta r i a u s trijs k i
zakon.
L i t e r a t u r a : D r. M. Jo v an o v ić,
D ie serb isc h e L andvvirtschaft, 1906;
D r. 0.- F ra n g e š : D ie la n d w irts c h a ft-
lich en V e rh iiltn isse in B osnien-H er-
zegovina, 1903; D r. L. A dam etz, U eb er
den T ra v n ik e r- oder A rn a u te n k a se ,
1889. S . U lm a n sk ij.
A LŠA R , ru d a rsk o m jesto u M ake-
d o n iji, oko 40 km ju žn o od K a v a d a ra .
Im e je dobilo od p o če tn ih slo v a ban-
k a rsk e kuće A la tin i u S o lu n u i F ra n -
cu sk o g a ru d a rsk o g in ž in je ra C har-
te a u x (Šarto), k o ji je o tk rio ta m o šn je
ru d n ik e a rs e n a i an tim o n a. F. T.
A L Š A R IT , m in e ra l, v rlo rije d a k .
N a la z i^ s e m eđu arse n sk im ru d a m a
kod A lš a ra u M ak ed o n iji. Do sa d a su
n a đ e n a od n je g a sam o t r i sićušna,
ig lič a s ta k ris ta la , č ija v e lič in a ne
p re la z i 1 m m . Z bog n e d o sta tk a m a te ri-
j a la m o g la su se p ro u č iti sam o n je-
go v a k ris ta lo g ra fs k a sv o jstv a , dok
m u se k e m ijsk i s a s ta v ne zna. P ro u čio
g a je češki m in e ra lo g B. Jež ek i n a-
zvao g a A. po m je s tu A lšaru .
F. T.
A LTO M A N O V IĆ N IK O L A , župan.
V ojislava^ V ojinovića. a zet M lad en a
B ran k o v ića . N. A. ista k a o se kao su-
ro v i bezobziran čovjek. P o slije s m rti
svog s tric a V o jis la v a oteo je (1367)
n je g o v u o b last i postao go sp o d ar ze-
m a lja od R u d n ik a do K o n a v lja . S a
sv im a su sje d im a bio je u borbi. P ro -
n jeg o v e vojvode (župana S ta n k a Mil-
tenovića) i n ap a d ao je D ubrovčane.
Bio je jedno v rije m e u n e p r ija te ljs tv u
i s B alšićim a, a n a ro č ito je bio ogor-
čen p ro tiv n ik kneza L az ara , kom e je
oteo R udnik. P ro tiv N. A., k o ji je po-
slije k r a lj a V u k a šin a i s m rti c a ra
4
 ALUM INIJ
U roša, im ao v rlo visoke planove, a
v rlo b rn ta ln u m etodu ra d a, stv o rio
se o p asan savez. U savez su u šli
T v rtk o i L azar, p o m ag an i od m adžar-
skog k ra lja , odnosno od n je g o v a na-
m je s n ik a u M ačvi. 1374 N. A. bio je
sav lad a n , u h v aćen u U žici i oslije-
p ljen , a n jeg o v e zem lje ra z d ije lili su
T v rtk o i L az ar. V . C.
»ALUMINIJ« RUDARSKO I IN-
DUSTRIJALNO D. D.. Z aereb . Osno-
van o je 1917. G lav n ica je 2,800.000 din.
E k sp lo a tiše b o k sit kod D rn iša u D al-
m a c iji. G odine 1922 proizvelo je 12.000
to n a. S. P.
ALUMNEUM. V. B ososlovski Se-
m in ar.
ALVADŽIJA. P od im enom A. po-
z n a ti su u c ije lo j n ašo j o tad žb in i tu r-
ski izra đ iv a č i ra z n ih s la tk iš a od šećera,
m eda, b ra šn a , š tirk a i o ra h a, a pored
to g a i izradom n a p itk a zvanog boze
iz k u k u ru z n o g b ra šn a , od k o jih je
a lv a g la v n i proizvođ. A. su stv arn o
z a n a tlije , č iji z a n a t dolazi u g ru p u
šered žijsk ih z a n a ta , ali za isti se ne
z a h tije v a n a ro č ita z a n a tlijs k a kvali-
fik a c ija , već su ovo često sam o u k i i
n ep ism en i seljaci, k o ji odlaze iz svoje
otadžbine, g d je n e m ogu d a n ađ u za-
rad e, i k o ji se o d a ju kakvom bilo za-
n im a n ju . A. su pretežno m u slim an sk e
v je ro is p o v ije s ti i po g d je k a d Je rm e n i
ili Grci, ređe sta ro srb ija n c i.
L j. O.
ALJAK, zobun od b ijelo g sukna,
crvenom ru d ieo m vezen; šare su n a
n je m u sp ira ln e i re lje fn e. N osi se u
o k olini P eći. N . Z.
ALJAŽ JAKOB, kom pozitor (6/7
1845, Z av rh kod S ilednika). A. je
sv ršio osnovnu školu d ijelom u svom e
rodnom m jestu , dijelo m u L ju b lja n i,
a g im n a z iju u L ju b lja n i. U čio je go-
d inu d a n a u B eču n a u u iv e rz ite tu
k lasičn u filo lo g iju , a onda bogoslo-
v iju u L ju b lja n i. P o sta o je svećenik
1871. Služio je kao k ap e la n u Tržiću,
g d je je n ačin io m ale o rg u lje, onda u
D o b rav i, a od 1889 u D ovju. M uziku
je učio kod A. N ed v jed a u L ju b lja n i
i p riv a tn o . P r i tom m u je pom agao
sav jeto m A n to n P e r s te r S ta riji. —- A.
je u p rvom e redu kom pozitor svje-
to v n ih p jesam a. O bjavio je zb irk u
S lo v en sk a p esm aric a (2 dijela. 1896.
1900). Od 1904 do 1920 publikovao je 10
sv ezak a p jesam a. ,7. M.
ALJAŽEV DOM (1010 m) zove se
tu ris tič k i ho tel S lovenačkog P la n in -
skog D ru š tv a n a k ra ju alpske đoline
V ra ta , k o ja leži ispod sjev ern e tri-
glav sk e strm o odsječene stije n e 1000
— 50 —
m e ta ra visoke. A. D. je 2h 20' od že-
ljezn ičk e stan ice D o v je—M o jstra n a .
C . Ž.
ALJAŽEV STOLP n a v rh u T ri-
g la v a (2863 m) je p o g ra n ič n a tria n g u -
lacio n a tačk a . N eposredno pred drža-
vnom g ran ico m izm eđu K ra lje v in e
S H S i I ta lije . i n a jv iše tu ristič k o
sk lo n ište S lovenačkog P la n in sk o g
D ru š tv a u n ašo j državi. C. 2.
ALJAŽEVA KOČA (1010 m) zove
se tu ristič k o sk lo n ište S lovenačkog
P la n in sk o g D ru štv a u neposrednoj
b lizin i A ljažev o g Dom a. C. Ž.
ALJETAK, k ra ta k zobun, od bije-
log su k n a; vezen je n a ro č itim re-
lje fn im vezom, k o ji je u k ra še n razno-
b o jn im sastriže n im gom bicam a i olo-
v n im pločicam a. N osi se u okolici
B a n je Luke. N . Z.
A L JIN A , od b iielo g sukna, d u g a do
člankova, sa ru k a v im a . V ezena je po
g ru đ im a, ra m e n ja č a m a i po o tv o ru
ru k a v a . N osi se u okolici P riz re n a i
P eći. N ek ad a je n ošena i u Š um adiji.
N . Z.
ALJMAŠ, selo u S la v o n iji, ž u p a n ija
v iro v itič k a . k o ta r O sijek. n a D u n av u
niže u to k a D rave. Im a p o tk a p e ta n iju
p ris ta n iš ta , poštu, te le g ra f, telefon,
općinsko p o g lav arstv o . U zaleđu A.
je niska, v in o ro d n a a ljm a š k a p la n in a
(Čvorkovo brdo 190 m). J. M.
_ AMAND SV„ b isk u p u U tre ch tu ,
je d a n od p rv ih m isio n a ra kod pogan-
skih S lovenaca. N a svom e m isionar-
skom p u to v a n ju prešao je A. oko 630,
za vlađe k r a lja Sam a, preko D u n a v a
m eđu Slovence, od k o jih je nekoje
pridobio za K risto v u v je ru . Ip a k je
n je g o v u sp jeh bio m alen, v je ro ja tn o
zbog n e z n a n ja jezika, sto g a se brzo
v ra tio u sv o ju b isk u p iju . F. K-ć.
AMANETI. Dok u S rb iji n ije bilo
sa o b ra ć a jn ih u stan o v a, _a naročito
pošte, trg o v c i i p riv a tn i lju d i slali su
p ism a i ostale p o šiljk e po poznani-
cim a p u tn icim a. Ako n jih n ije bilo,
p o šiljk e su p o v je ra v a n e i nepoznatim
p u tn ic im a iz d ru g ih m jesta. Te su se
p o šiljk e p re d av ale bez ikakve g aran -
cije za slu čaj g u b itk a ili otm ice n a
putu. i zvale su se A.. t. i. nešto. što
se p o v je ra v a n a dušu i obraz. Među-
tim skoro n ik a d a n ije bilo slu č a ja
p ro n e v je re n ja . -— D an as se kao A.
s m a tra ju po štan sk e po šiljk e sa ozna-
čenom v rijed n o šću , koje sadrže kovan
i p a p irn i novac, zlatn e i sre b m e pređ-
m ete, nak ite, d ra g o cjen o sti i v rije -
đnosne p a p ire uopće. D. D.
AMANLIS v rs ta k ru šak a, ra šire n a
u svoj državi. U vezena je iz F ra n -
cuske. I. P.

A M A R OPAT. V. H a m a rd l’Abbe.
A M A TU S L U S IT A N U S . V. Rode-
ric u s Jo b an n es.
A M B U L A N C E R I. V. A m b u la n tn e
pošte.
A M B U LA N TA . V. u đodatku.
A M B U L A N T E ZA V E N E R IČ N E
B O L E S T I. V. u dodatku.
A M B U L A N T N E P O Š T E su poštan-
ske u stan o v e. koie obavLiaju poštan-
sk u službu u n aro čitim . p o štan sk im
vaffonim a, p rid o d an im sv im a brzim ,
p u tn ič k im i uopće_ v a ž n ijim željezni-
čkim vozovim a, k o ji sa o b ra ć a ju u na-
šoj zem lji. N jib o v je za d atak , d a svu
p o štu : pism onosnu, a m a n e tn u i pa-
k e tsk u p rim a ju od p o šta onib m jesta,
kroz k o ja že ljezn ica prolazi, d a je
za v rije m e v o žn je »prerade« i d a je
u p u te u m je s ta o p re d je lje n ja . A. P .
sa o b ra ć a ju n a sv im a željezničkim
p ru g a m a , a p o sto je i n a v a ž n ijim
rije č n im i p o m o rsk im lin ija m a . A. P .
su n a jv a ž n ija i n a jte ž a g ra n a po-
štan sk e službe. One su a r te rije , kroz
k o je s tr u ji p o šta n sk i život zem lje,
je r od b rzin e i ta č n o sti n jib o v o g ra d a
zav isi b rz in a i ta č n o st cjelo k u p n o g
p o štan sk o g sa o b ra ć a ja , n a jv a ž n ije
u stan o v e sv ak e zem lje. N jib o v je po-
sao m u čan i težak, je r se o b a v lja pod
v rlo tešk im o k olnostim a, n a ro č ito u
b rzim i noćnim vozovim a, te g a zato
v rš i stro g o stru čn o po štan sk o osoblje,
zvano »am bulanceri«, sp ecijaln o ospo-
so bljeno za tu službu. »A m bulanceri«
u svom e v ag o n u , punom e od poda
do k ro v a, izm eđu bezbroj p o štan sk ib
vreca, p a k e ta i sv ežnjeva, i sto tin a m a
b ilja đ a p isam a za ra z n a m je s ta u
zem lji i u in o zem stvu m o ra ju d a »pre-
rade« poštu, k o ju su n a p o slje d n jo j
stan ici p rim ili, t. j. d a je o tv o re i u
sv o je k n jig e zavedu, ra z re d e u odre-
đene p re g rađ e , za svako m jesto, i da
sv u p o štu za su sjed n o m jesto »za-
ključe«, kroz k n jig e sp rovedu i upa-
k u ju . — S v a k a A. P . im a sv o je im e
i svoj b ro j. Im e je kom binovano od
im en a m jesta, iz k o jeg polazi, i im en a
k r a jn je g m je sta , do k o jeg ide, a b ro j
je re d n i po_ v rem en u polaska, n a pr.
B eo g rad —L ju b lja n a 3, B eo g rad —-Đev-
đ e lija 6, S a ra je v o —Z elenika 35 i t. d.
A. P . sa o b ra ć a ju n a svim a željezni-
čkim p ru g a m a , a po re d u vožnje, k o ji
v aži od 1/6 1924, im a ib 115 u p o k re tu
sv ak ib 24 sata. Uz to p o štan sk a u p ra -
va, u težn ji, da se o sig u ra što brži
p rije n o s n o v in sk ib i pism onosnib po-
š ilja k a . isk o rišću je i vozove sa ogra-
ničenim k re ta n je m , u k o jim a ne sao-
b ra ć a ju A. P . T a k v i vozovi prenose
samo_ zatv o ren e p o štanske vreće. a u
ra z m je n i p o sre đ u ju vozovođe. — V a-
žn ije su A. P .: B eo g rad —L ju b lja n a 3,
— 51 —
AMERIČKA E P A R H IJA
B eo g ra d —Đ e v đ elija 6, B eo g ra d —Su-
bo tica 17. Z a g re b —M a rib o r 13, Za-
g re b —L ju b lja n a 11, Z ag reb —S u šak 4,
B rod—S a ra je v o 5. S a ra je v o —Z elen ik a
35 i t. d. — N a J a d ra n sk o m m o ru
pom orske A. P . p renose p o štu za m je-
s ta n a o strv im a. G lavne su lin ije M et-
ković—S plit, S u ša k —S p lit, i E rc e g
N ovi—K o to r. — P ored^željeznice, bro-
dovim a se p re n o si p o šta i za I t a l i j u
n a lin ija m a , k oje o d rž a v a ju dom aća
d ru štv a : D u b ro v a č k a p a ro b ro d a rs k a
plo v id b a (lin ija G ruž—T rs t i G ruž—
B a ri); J a d r a n s k a p lo v id b a (lin ija
G ruž—S p lit i Š ibenik—T rst). Z atim
ta lija n s k a d ru š tv a za lin ije B a r—
B ari. T rs t—Š ib en ik —S p lit, lin ije T rs t
—G ruž i S plit, lin ija A n k o n a—S p lit.
— P o š ta za m je s ta n a D u n a v u i S av i
p re n o si se b ro d o v im a B ro d a rsk o g
S in d ik a ta . D. D im itrije v ić .
AMERIČKA SRPSK A EPARH IJA.
S rb i su počeli da odlaze u A m erik u
n a ra d u d ru g o j p olovini 19 v ije k a ,
k a d a je o đlazak tam o postao gotovo
zarazan . S to g a i d an a s im a po c ije lo j
A m erici, a n a jv iš e u sje v e rn im S jeđi-
n je n im D rž a v a m a preko 150.000 p ra -
v o slav n ib S rb a iz ra z n ib srp sk ih
oblasti. N a jv e ć i dio S rb a ra d n ik a na-
lazi se u P e n s ilv a n iji. V e ćin a ib je
o rg a n iz ira n a u b r a ts tv a i crkveno-
školske opštine. O ni podižu i izđrža-
v a ju sv o je srp sk e p ra v o sla v n e b ra -
m ove, škole, p je v a č k a d ru š tv a i d ru g e
nužne i k o risn e n ac io n a ln e ustanove.
P r v i s rp sk i b ra m p o d ig n u t je u K a-
lifo rn iji 1894, a d an a s ib im a već
preko 30, sa 28 p a ro b ijs k ib svešte-
nika. U k ra je v im a , g d je je m alo S rb a,
u d ru ž u ju se oni sa p ra v o sla v n im Gr-
cim a, R u sim a i A ra p im a , te podižu
i iz d rž a v a ju za je d n ičk e b ra m o v e .
S v a s rp s k a c rk v a u A m erici b ila je
r a n ije pod v rb o v n o m dubovnom vla-
šću ru sk o g a rb ie p isk o p a u N ew -Y orku
i ako je in ače potpuno sa m o sta ln a
b ila. N a z iv a n a je S rp sk o m P ra v o -
slavnom M isijom . a li n ije im a la ni-
k ak v e sre d išn je o rg a n iz a c ije . 1906
jav io se n rv i po k ret, da S rb i u
A m erici d o b iju svoga episkopa, pođ
v rb o v n o m v lašću k o g a sam o staln o g
srp sk o g m itro p o lita u E v ro p i. — Po-
s lije r a ta u tom e se u sp jelo , i 1922
srpska. c rk v a u A m erici o rg a n iz o v a n a
je u je d n u e p a rh iju , k o ja je u šla u
sa sta v S rp sk e P a tr ija r š ije . S je d ište
episkopa im a d a bude u C hicagu.
A li kako episkop još n ije p o stav ljen ,
episkopijom u p r a v lja a r b im a n d rit
M a rd a rije U skoković. M eđutim . epar-
h ijs k i k o n zisto rij S e rv ia n E a ste rn
O rtbodox Diocese, odm ah je ustano-
v lje n a i o n a funkcioniše. N ju sa č in ja -
v a ju t r i č la n a (dva o k ru ž n a p ro to je- y
r e ja i je d a n p rezv iter). a se k re ta r
AMERIKANAC
d an ašnni o aro li n Chicagu._ k o ji .ie u
čin u p ro to sin đ ela. E p a rh i.ia ie po-
d iiel.iena n a d v a p ro to p re z v ite ra ta ili
okrug'a. isto čn i i zapadni. Isto č n i
im a trin a e s t p a ro h iia , sa isto to lik im
b ro iem svećenika. a obuhvata_ cr-
kveno-školske općine i p a ro h iie u
Jo h n sto w n . P itts b u m h . W ilw erding'.
T oungw ood. M. K eesp o rt. S teelton,
W oodlaw n i L ebanon u d rž av i P a
CPensilvani.ii); M ingo J u n c tio n A k ro n
i Y o u n g stv o w n u d rž a v i O hiio. De-
tr o it u M ich.; u L a c k a w a u n a u N.
T . Z ap ad n i o k ru g s a sto ii se od pa-
rohi.ia u: C hisholm i N ew D u lu th u
d rž a v i M inn.; Los A ngelos i S an
F ran c isc o u C alifor.; H a rb o r, So B end
i G ary u In d ia n n a ; d v iie p a ro h ije u
C hicag'o-T llinois; B u tte i St. L ouis u
M ont.; M ilw au k ee u W is.; So O m aha
u N ebr.; S a lt L ake C ity u TJtah i
K a n sa s C ity u K an s. Od svih dvadeset
i osam sv ešten ik a po tim p a ro h ija m a
d v a n a e s t su k a lu đ e ri i to: d v a arh i-
m a n d rita . t r i p ro to sin đ e la i_ sedam
je ro m o n a h a ; a od šestn ae st sv jeto v n ih
s v e šte n ik a t r i su proto.iereji, a o stali
ie re ji-p re z v ite ri. — M eđu in stitu ci-
ja m a crkveno-narodnog' k a r a k te ra va-
žno je i S e rb ia n B en eficial F ed era-
tio n U n ity sa sjeđ ištem u C levelanđ.
Ohio. U to j u sta n o v i p o je d in a dru-
š tv a nose i o va im en a: Sv. S av a, Sv.
L azar, Sv. N ikola, Sv. Jo v a n , N aro-
d n a Slobođa, P e ta r K a rađ o rđ ev ić, Ni-
k o la P ašić, P rije s to lo n a s lje d n ik Pe-
ta r, K rš n a D a lm a c ija , S rije m i t. d.
E p a r h ija im a i svoj zv an ičn i list
S rp sk a C rkva, k o ji od 1923 izlazi u
G e ri-In d ija n a . B . G rujić.
AMERIKANAC. V. Jo v an o v ić Ni-
kola.
AM ERIKANSKI SRBOBRAN, po-
litič k i list. K ao srp sk i n a ro d n i list i
o rg a n sav eza S rb o b ra n . A. ^S. izlazi
če tv rtk o m u P itts b u rg u . Počeo je iz-
la z iti 1906. P r v i u re d n ik m u je bio
Č edom ir P av ić. A. S. je jeđ an od n a j-
p o z n a tijih i n a jb o ljih n a ših listnva-ui
A m erici. U. Dz.
AMERIKANSKO-SRPSKA "BAN-
KA ZA ŠUMSKU INDUSTRIJU I
KOLONIZACIJU. O snovana je 1922 i
sp o jen a 1924 sa B ankom za šum sku
in d u striju . K a p ita l 7.500.000 (A. S. K. B.
5.000 a k c ija po 1.000 din., B. za š. i. 10.000
a k c ija po 250 đin.). 1924 k a p ita l .ie po-
većan n a 10,000.000 din. R ezerv a 343.737,
ulozi 1,522.773. v je ro v n ic i 2,527.649,
m.ienice 3.492.047, roba. 1,896.080, du-
žnici 7,011.556, dividenda A. S. B. 10%,
d iv id en d a B. za š. i. 12%. P re d sje d n ik
U ija R, L ju b ib ra tie . d ire k to r U roš
Dučić. N . S.
AMČRO CONSTANT (A m ero K on-
stan ). N apisao je ro in an M ilitza, hi-
— 52
j sto ire d ’ h ie r (1876). č iji ie predm et
uzet iz srp sk o -ru sk o g r a to v a n ja s T ur-
cim a. M. I.
AMFILOHIJE, episkop (1818, ka-
lu šk a g u b e r n ija — 2/8 1893). S v ršio je
D u h o v n u A k a d e m iju u M oskvi. V rlo
v rije đ n i sa sta v lja č , i ako ne u v ije k
i sasvim k ritič a n , i slovenskih (staro-
slovenskih) i g rč k ih opisa s ta rih ^ ru -
ko p isa i izd av ač slovenskih i g rč k ih
ru k o p isa.
L i t e r a t u r a : Ja g ić , H is to rija sla-
venske filo lo g ije, 639—638. A. Y .
AMI BUE. V. B ue Am i.
AMORTIZACIJA ČEKA. Z a n ju
v rije d e dijelom p ro p isi m jeničnog'a
zak o n a (§ 21 slov.-dalm atinskog' čeko-
v n o g zakona). dijelom p ro p isi n jim a
sličn i (§ 20 h rv a tsk o g čekovnog za-
K.onal. M. S.
AMORTIZACIJA M JE N IC E . C ilj
.ioj je sa č u v a ti p ra v a m jen ičn o g a vla-
sn ik a, ako je m je n ic a u n ište n a ili
dođe u ru k e nepoznate i n eovlaštene
osobe. T ak v u m jen icu p ro g la šu je sud
A. M., n je n a p la tiš ta u n išten im . a mo-
lite lja isk lju č iv im ovlaštenikom iz
ta k v e m jenice. Z ato p o sto ji ili naro-
čiti am o rtizacio n i p o stu p ak (§§ 77—80
h rv a tsk o g m jeničnog zakona; §§ 73,
74 slo v enačko-dalm atinskog m jen ičn o g
zakona; §§ 73, 74 bosanskog m jen i-
čnog zakona), ili v rije d e i za am o rti-
z a c iju m jeniee p ro p isi o a m o rtiz a c iji
v rije d n o sn ih p a p ira uopće (§ 204 srp-
skog par. p o stu p k a u svezi sa §§ 128,
129, 131 srp sk o g trgovačkog' zakona).
P re tp o s ta v lja se, d a se im alac m je-
nice n ije jav io n a iz rič iti sudski po-
ziv (rok 101_ d an u S rb iji. 45 d a n a u
o stalim kra.jevim a). M . S.
AMOS, sta ro z a v je tn i prorok, slav i
se 15/6. A. je nap isao k n jig u . u k ojoj
je p rv i jasn o p ro rek ao p ro p a st izra-
elskoga ca rstv a. N a ro d n a tra d ic ija
p riča, d a je knez L a z a r slavio pro-
ro k a A., kao krsn o im e svoje porodice.
B. G.
AMRELDŽIJA im a d v ije v r s te :
1. A., k o ji u svojim staln im radioni-
cam a iz ra đ u ju am rele i v rše poprav-
ke i 2. A., k o ji n e m a ju sta ln u rad i-
onicu, već id u iz m je s ta u m jesto i
bave se obično popravkom am rela.
K od n as je ova v rs ta z a n a ta zastu-
p a n a jedino u većim m jestim a.
L.j. O.
AMRUŠ MILAN DR., p o litič a r
(1/10 1848, S lavonski B rod _■ — 26/5 1919,
Z agreb). U čio je g im n a z iju u B rodu
i V inkovcim a. P o slije završene gim na-
zije otišao je u Beč n a Jozefinum ,
m edicinski zavod za obrazovanje voj-
nih lije čn ik a. 1872 dobio je pravo_ vr-
še n ja liječn ičk e p ra k se i stupio je u

v o jn ti službu u b o ln icam a u B eču i u
Zag-rebu. Za v rije m e o k u p ac ije Bosne
i H erceg'ovine m o bilizovan je A. kao
* p u k o v sk i lije č n ik i ured io je u S ara -
je ^ u bolnicu za o ficire. 1879 im enovan
je kod b o sansko-kercegovačke v lad e za
p riv re m e n o g z d rav stv en o g sa v je tn ik a .
1882 v ra tio se u Z agreb, odrekao se
v o jn e službe i p o svetio se p ra v n im
n a u k a m a u Beču, g d je je 1890 stekao
d o k to ra t p ra v a . — 1887 p riđ ru ž io se
A. neo d v isn o j n a ro d n o j s tra n c i i iza-
b ra n je za p o sla n ik a u h rv a ts k i sa-
bor. K a d je došlo do k o a lic ije neodvi-
š n ja k a s a stra n k o m p ra v a , iz a b ra n
je A. u Z ag reb u za sab o rsk o g posla-
n ik a (1893), ali je uskoro izašao iz
k o a lic ije i p rib ližio se g ro fu K huenu.
Z a v rije m e T o m ašićev a b a n o v a n ja
bio je A. im en o v an za p re d sto jn ik a
o đ je la za b o g o što v lje i n a s ta v u i ostao
je u to m sv o js tv u do T om ašićeva p a d a
(1912). Od 1890—92 i od 1904 do 1910
bio je A. n ač eln ik g ra d a Z agreba.
S av svoj d o sta z n a ta n im e ta k ostavio
je A. u d o b ro tv o m e svrhe. M. P-g.
A M ST D E N , am e rič k a v rs ta bre-
saka, k o ja se d o sta ra š ir ila kod nas.
Tlvezena je prek o F ra n c u sk e . U n a s
je zovu lo v ren čev k a, je r d o z rije v a o
Sv. L o vri. A li se tim im enom zovu i
d ru g e v rs te b re sak a, k o je u to doba
d o z rije v a ju . I. R .
A M V K O S IJE , s a ra je v s k i m itro p o lit
(1791, E nos, E u m e lija — 1863, C elje,
S lovenačka). A. je bio po ro đ e n ju
Grk, a s a ra je v s k i m itro p o lit 1835—1841.
Bio je je d a n od n a jb o ljih G rk a epi-
skopa m eđu S rb im a; čuvao je n a ro d
i š titio g a od n a s ilja . Zbog to g a je
došao u sukob sa tu rsk im v la s tim a i
lišen je ep iskopije. U C a rig ra d u je
živio bez m jesta, u n a jv e ć o j b ijed i.
T u ga, p o sre d o v an jem n ek o g S rb in a
O g n jan o v ića, n a đ u iz a sla n ic i ru sk ih
sta ro o b rja d a c a , z v a n ih L ip o v an a. iz
B ukovine, i n ag o v ore, d a se p rim i za
m itro p o lita u B.ieloj K rin ic i i osn u je
im s ta ro o b rja đ s k u je r a r h iju . A u s trij-
ske v la s ti o d o b rile su u p rv i m ah orga-
n iz a c iju ra sk o ln ičk e ru sk e crk v e u
B u k o v in i, i^A . je tokom 1846 i 1847
posvetio još dva episkopa za buko-
v in sk e staro o b rja d ce-lip o v a n e. No, n a
p ro te st ru sk e v lade, k ra je m d ecem bra
1847, A u s trija je p o sla la m itro p o lita
A. n a zato čen je u C elje, g d je je i
um ro. M eđutim je r a r h ija , k o ju je
osnovao, ra š ir ila se uskoro iz B jele
K rin ic e po c ijelo j R u s iji m eđu staro -
o b rjađ cim a. D anas. pored arh ie p i-
skopa u M oskvi, im a jo š i č e trn a e st
sta ro o b rja d s k ih ep iskopa po ra zn im
o b lastim a R u sije . R. G.
A N A IL I A N A S T A S IJA . žena Ne-
m a n jin a . nep o zn atog porekla. zv ala
53 —
ANA PALEOLOGOVA
se do 1195 A na, a onda se p o k a lu đ e rila ,
sa N em an jo m zajeđno, i d o b ila je im e
A n a sta s ija . N je n o j b riz i p o v je re n je
bio B ogorodičin m a n a s tir kod K u r-
šu m lije , V . Ć.
ANA KANTAKUZINOVA, n eć ak a
Irin e (Je rin e). žene srp sk o g despota
Đ u rđ a B ran k o v ića , u d a la se 1455 za
V lađ islav a , sin a S te fa n a V u k čića
hercegovačkog. D. A n.
ANA KOMNINOVA. 1. U čen a kći
A le k sija I. K o m n in a, žen a C eza ra Ni-
k ifo ra V rije n ija . P o slije očeve s m rti
(1118) p o k u ša la je A. o te ti od svog
b ra ta , tv a n a I I K o m n in a, b iz a n tijs k i
p rije s to za sv o g a m uža. Z a kaznu,
m o ra la se, zajed n o s m a jk o m Irin o m
D ukenom , povući za u v ije k u m a te rin
m a n a s tir B ogorodice M ilo stiv e u Ca-
rig ra d u , g d je je i u m rla (1148). — A.
je n a p is a la A le k sija d u , p a n e g irik
živ o tu i v la d i svoga oca. D jelo je
v a ž a n izv o r i ^za srp sk u h is to riju
s k r a ja 11 i p o č e tk a 12 v ije k a .
L i t e r a t u r a : Ch. D iehl, A nne
C om nene (F ig u re s byz. II. 1921,26—52).
2. A. K. (ili D ukena), kći c’a r a Teo-
d o ra I. epirskog' (solunskog). žena Ste-
fa n a R ad o slav a. A. je b ila p r o tje ra n a
zajeđno s a R ad o slav o m iz R ašk e po-
slije p o ra z a i z a ro b lje n ja T eodorova
od I v a n a A sen a II- b u g a rsk o g u b itc i
kod K lo k o tn iee (1230). Za je d a n z la ta n
v je re n ič k i p rste n , s g rč k im n atp iso m
od 2 ja m b sk a d v an a esterc a, u kom se
sp o m in ju S te fa n D u k a i A n a »K om ni-
norođena«, m isli se, d a je bio R ado-
sla v lje v i A nin.
Literatura: V. Č ajkanović,
U e b er đie E c h th e it eines serbisch-
byz. V e rlo b u n g srin g e s (Byz. Zeit-
sc h rift 19, 1910). D. A n .
ANA PALEOLOGOVA. 1. K ći bi-
z a n tijsk o g c a ra M ih a ila V III. P ale-
ologa, k o ju je s rp sk i k r a lj U ro š I.
ispro sio za sin a M ilu tin a (1268), ali je
v je rid b a ra s k in u ta , a A. se p o slije
u d a la za je d n o g e p irsk o g A nđela.
2. N ećak a M ih a ila V III. P aleo lo g a,
d ru g a žena đespota e p irsk o g N iki-
fo ra I. (od 1265), a po s m rti N ikiforo-
voj (1271) n a m je sn ic a svom m a lo lje t-
nom sin u Tom i, p o sljeđ n jem A nđelu
epirskom . U b o rb i izm edu n a p u ljs k ih
A n ž u ja c a i b iz a n tijs k ih P aleo lo g a, A.
se u g lav n o m oslan.iala n a P aleo lo g e
sve do sv o je s m rti (1314).
3. K ći b iz a n tijsk o g u p ra v n ik a Be-
r a ta (B eograda) u A lb a n iji, žena g ro fa
Iv a n a O rsin ija , desp o ta epirskog, i
p o slije m u žev ljev e s m rti n a m je sn ic a
svom m alo lje tn o m sin u N ik ifo ru II..
despotu epirskom . P re d a la je E p ir
c a ru b iz a n tijsk o m A n d ro n ik u II I .
(1336). dok je m lad i N ik ifo r t l . od-
nesen A n ž u jc im a (F ilip u T a re n t-
ANA SAVOJSKA
skom ). K a d je Iv a n K a n ta k u z in , č iju
je k ćer nialo r a n ije uzeo N ik ifo r II.,
zapoeeo, uz pom oć srpskog: k r a lja
D u šan a, b o rb u oko p rije s to lja , pu-
š te n a je A., da sa sinom opet za v la d a
E p iro m . P o što je D u šan zauzeo E p ir
i ju ž n u A lb a n iju , A. se p re u d a la za
D u šan o v a š u rja k a i u p ra v n ik a V a-
lone i B e ra ta , d esp o ta Iv a n a A sena,
a u d a la je sv o ju kćer T o m aid u za
D u šan o v a p o lu b ra ta S im eona, despota
ep irsk o g . N ik ifo r II. p ak držao je sa
sv o jim tasto m , carem Jo v a n o m K an -
tak u zin o m , k o ji m u je dao n a u p ra v u
dio T ra k ije . D. A n a sta sije v ić .
ANA SAVOJSKA, k ći sav o jsk o g
g ro fa A m ad ea V., d ru s'a žen a bizan-
tijskog' c a ra A n d ro n ik a II I . (od
1326)- P o s m rti A n d ro n ik o v o j A. je
b ila n a m je s n ic a svom m alo lje tn o m
sin u Iv a n u V. P aleo lo g u . H tje la je
je pod u tje c a je m A le k sija A p o k av k a
i drug'ih, d a o b ori s v la s ti A ndroni-
ko v a lju b im ca , silnog' k a n c e la ra Iv a -
n a K a n ta k u z in a , k o ji je zbog to g a
d igao u s ta n a k i p ro g lasio še za im pe-
ra to ra . K a d je K a n ta k u z in p ro d ro u
C a rig ra d i zacai'io se. uz Iv a n a V..
A. se p o v u k la u S olun (1347). Po padu
K a n ta k u z in o v u A. je b ila opet kod
s in a u C a rig ra d u , i to, izgleda, kao
k a lu đ e ric a fra n c isk a n k a , sve do svoje
s m rti (oko 1360). D. A n .
A N A L F A B E T I. V. P ism enost.
ANALISTIKA SRPSKA. V. L jeto -
p isi i rodoslovl.ie.
A N A M A L I, plem e izm eđu _Među-
rje č ja , T a ra b o ša i rije k e B o jan e u
C rn o j Gori. V ećinom su sta rin c i, po-
d ije lje n i u m n o g a b ra tstv a . B ro je
1054 dom a sa 5600 duša. Je z ik im je
arb a n a šk i. I m a ju dobre šum e i p ale
u g ljen . N a o b ali Š askog je z e ra su
ru še v in e s ta ro g g ra d a S v ača (Šasa).
P. S.
A N A N A S -C A R E V K A , v rs ta jabu-
ka, k o ja se n a la z i po svoj đržavi,
osobito u S lovenačkoj. U H rv a tsk o j
se do sta g a ji kao p o lu stab lašica i pi-
ra m id a . 1. B.
A N A R H IS T E . V. J a v n a bezbjed-
nost.
ANASTASIJE, sv e tite lj, m učenik
za v je ru (oko 1774, R adovište, sjevero-
istočno^ođ S tru m ic e — 29'8 1794, So-
lun). K ao m la d ić a od đvadeset go-
dina, po z a n a tu k ro ja č a , A. su optu-
žili T u rei, d a je poliulio M uharnedovu
v je ru , te su g a cio đ an d rž ali n a
k trašn im m u k am a, n e bi li g a obra-
tili, d a se o drekne K ris ta i p rim i
m u h am ed an stv o . K a d a je A. to i po-
s lije n a jte ž ih m u k a odbio, poveli su
g a v an g rad a, da g a objese, ali on je
od p re trp lje n ih m u k a već putem iz-
— 54 —
d ahnuo (F ila re t Č ernigovskij. S vja-
tije ju žn ih S la v ja n . 1894). R . G.
ANASTASIJEVIĆ DIMITRIJE SA-
BOV, osnivač karlo v ačk e g im n azije
(1726, N egoši, M ak ed o n ija — 2/11 1803,
K arlo v ci). Došao je kao d ječa k od 6
g o d in a (oko 1732/33) sa nekim trg o v ci-
m a u Zem un, g d je g a ovi p o v je re
jed nom trg o v cu , k o ji g a da u N ovi
Sad, da izuči k ro ja č k i (sabovski) za-
n a t. P ošto je izučio zan at, putovao je
kao k a lfa t r i godine po M adžarskoj^ i
S la v o n iji, a za tim je otvorio r a d n ju
u K a rlo v cim a, sp o jiv ši sa svojim za-
n ato m još i a b a d ž ijsk i i k ap am ad žij-
ski. R obu je nosio i pro d av ao po va-
š a rim a u F u to g u , K ečkem etu i P ešti.
B avio se i d ru g im poslovim a, kao
trg o v in o m vina, pečenjem cigle, aren -
d ira n je m zem lie, zakupom rib o lo v a i
ra zn im trg o v a č k im poslovim a, k o ji
su d o p ira li do Beča. — S v o jim p rv im
zak lad n im pism om od 20.000 fo rin ti,
k o je je c a r Leopold potvrdio diplo-
m om od 11/10 1791, postao je A. osni-
v ač k arlo v a čk e g im n azije. n a js ta r ije
; g im n a z ije u srpskom narodu. 1803
! ostavio je još 20.000 fo rin ti karlo-
vačkoj g im n aziji. N a p re p o ru k u m i-
tro p o lita S tra tim iro v ić a dobio je A.
u g arsk o plem stvo. D. P.
, ANASTASIJEVIĆ DRAGUTIN DR..
! p ro feso r u n iv e rz ite ta u B eogradu (18/7
1877, K ra g u je v a c ). O snovnu i sre d n ju
| školu svršio je u K ra g u je v c u . N a Ve-
i lik o j Školi u B eo g rad u učio je kla-
sičnu filo lo g iju i dip lo m irao 1900.
1901 p o sta v lje n je za p rip ra v n ik a u
k ra g u je v a č k o j g im n aziji, 1902 je oti-
šao. kao d rž av n i pitom ac, u M unchen.
d a se kod K a rla K ru m b a c h e ra u sav r-
šav a u bizantološkim stu d ija m a . Tam o
j je d o k to rirao 1905. Za p riv re m e n o g
đocenta bizantologi.ie n a u n iv e rz ite tn
u B eo g rad u iz a b ra n je 1906, za sta ln o g
1908, za izv an red n o g p ro feso ra 1919, za
redovnog p ro feso ra g rčk o g je z ik a n a
bogoslovskom fa k u lte tu isto g u n iv er-
z ite ta iz a b ra n je 1921. Za v rije m e
; S v je tsk o g R a ta bio je u G rčkoj i
j predavao je n a u n iv e rz ite tu u A teni
i o Š lovenim a. P rv i ra d o v i A. su iz bi-
z a n tijsk e filologrije i h isto rije , a ka-
sn ije je ra d io i n a srp sk o j h isto riji.
— G la v n iji ra d o v i: D ie p aran etisch en
A lp h ab e te in d er griechischen L ite-
r a tu r (M iinchen. 1905). Godina, s m rti
N e m a n jin e (Glas 86. 1911), Jo š o go-
dini sm rti N e m a n jin e (Glas 92, 1913),
O tac N e m a n jin (1914), S rednjevekov-
j n a k n jižev n o st Jugoslovena_ (1916),
Dve D ušanove grčk e h riso v u lje (Spo-
m enik 55, 1922), S rp sk i a rh iv LaATe
atonske (Spom enik 56, 1922) i Otko-
p a v a n je N e m a n jin e Sv. B ogorođice
kod K u ršu m lije (S tai'in ar. 1922).
N. Radojčić.

ANASTASIJEVIĆ MIŠA (24/2 1803,
P o re č — 27/1 1885, B u k n rešt). M ladost
je proveo u svom rodnom k r a ju u
P o reču , g d je je počeo i p rv u trg o -
v inu. O rtačio je jedno v rije m e s kne-
zom M ilošem i dobio ogrom no im an je.
1833 knez M iloš g a je p o stav io za
»dunavskog k ap etan a«. O tud m u im e
»kapetan M iša«. Im ao je 74 sv o je lađe,
k o jim a je u g lav n o m prevozio so. Po-
digao je v e lik u i jo š u v ije k lije p u
zgrad u , u k o jo j se d an a s n a la z i uni-
v erzitet, i 1863 poklonio je »svom
otačastvu«. V . Ć.
ANASTASIJEVIĆ TOŠA, g lu m ac
(28/2 1851, T rnovo, J u ž n a S r b ija —
1895, B eograd). S tu p io je n a beograd-
sk u p o zo m icu 1869 i n a n jo j je ostao
do sm rti. K ao sv rše n i p ra v n ik bio je
p o sta v lje n i za p o zorišnog s e k re ta ra
i a rh iv a ra . N je g o v a ig r a n a jv iše je
u s p ije v a la u u lo g a m a ti/hog i diđak-
tičn o g k a ra k te ra . Bio je n e n a tk r iljiv
Osip u G ogoljevu B evizoru.
R. 0.
ANATOLIJE, d id a sk a l i učeni po-
ja c sv eto g o rsk i iz m a n a s tira V ato-
peda. N a poziv m itro p o lita V ić e n tija
J o v a n o v ić a došao je A. u beogradsko-
k arlo v a čk u m itro p o liju , držao je od
1731 do 1737 g rč k u školu u B eo g ra d u i
K a rlo v cim a. R . G.
ANATOMSKI INSTITUT. V. Sem i-
n a r i- I n s titu ti n a u n iv e rz ite tu u Beo-
g ra d u .
ANČIĆ IVAN, b o san sk i fra n je v a c ,
k n již e v n ik (Lipa, nedaleko od Žu-
p a n jc a , — 24/7 1685, I ta lija ). B io je
g e n e ra ln i re k to r i p ro p o v jed n ik ,
žu p n ik u N ašicam a, B rodu i Beo-
g ra d u . 1662 bio je u B im u i tu je
o b jelodanio T h esa u ru s P erp etu u s-
Is tu g o d in u nosi i d ru g o izđ an je, k o je
je p re šta m p a n o p o slije 1693. Is te go-
dine, k a d a je štam p ao T h esau ru s. A.
je m olio breve, k o jim bi se ta d a š n je
s ta rje š in s tv o b o san sk ih fra n je v a c a
zam ijen ilo d ru g im , a li su g a u tom e
pom eli f r a M. L išn ić i f r a G. K ova-
čević, k o ji su ta d a ta k o đ e r b ili u
B im u zbog m a k a rsk e b isk u p ije . 1678
izdao je A. u J a k in u d v ije k n jig e
pod n aslovom : V ra ta nebeska, što
ih je. počeo p is a ti 1676. te n a sta v io u
L o retu . S lijed eće je godine objelo-
danio u J a k in u ta k o đ e r d v ije k n jig e
pod naslovom : S v itlo st k arsti.ian sk a,
i s la st duhovna. O sim toga. izdao je
u J a k in u 1681 O gledalo M isničko.
— A. se p rizn av ao Iliro m , a svoj je
jezik n aziv ao »dum anskim «. P o tp i-
sivao se i_»Anieius«. »Anicio«. U h r-
v atsk im d jelim a , što ih je latin ic o m
štam pao, đ , l j i n j, kom binovao je
p rem a bosanskoj ćirilici.
55 —
ANDONOVIĆ
L i t e r a t u r a : J . Jelen ić, N ecrolo-
gium B osnae A rg e n tin a e , 1917; L a štrić ,
E p ito m e; P erm en d žin . C hronicon; L.
Jelen ić, B u k o p isn a b ib lio g r a fija bo-
san sk ih fran .iev aca; V odnik, P o v ije st
h rv . k n již e v n o sti I, 224).
J . Jelenić.
ANDECHS-MEKAN zove se b a v a r-
sk a plem ićsk a porodica, k o ia je ig r a la
ulo g u u h is to r iji ju g o slo v en sk ih ze-
m a lja u 12 i 13 v ije k u . P o ro d ičn o im e
A. po stalo je od im en a g ra d a A. u
B a v a rsk o j. T itu lu M eran ili M e ra n ija
n o sili su n ek i n je n i član o v i zbog pre-
te n z ija , k o je su im a li n a zem lje isto-
čno od J a d ra n s k o g M ora, n a ro č ito n a
H rv a tsk o P r im o r je i D a lm a c ijn .
S tv a m o A. n isu jm a li u ovim ze-
m lja n a n ik a d a n ik a k v e v la sti. V oj-
v o d a D a lm ac ije , H rv a ts k e i M e ra n ije
zvao se g ro f Bei-told IV . (1204). N.iegov
otac g ro f B erto ld I I I . (1188) bio je od
1173 i m a rk g ro f is ta rs k i i k ra n js k i.
S in g ro fa B e rto ld a IV.. Oton. k o ji je
oca n a slije đ io u B a v a rsk o j, zvao se
»vojvoda M eran ije« ; d ru g i sin H e n rik
bio je do 1208 m a rk g ro f k ra n js k i i
is ta rs k i; tre ć i sin B e rto ld bio je
1206—1218 n ad b isk u p u K a lo č i (U gar-
ska), od 1209 b a n h rv a ts k i, od 1218 do
1251 p a t r i j a r h o g le jsk i i m a rk g ro f
is ta rs k i i k ra n js k i. Od k ćeri g ro fa
B e rto ld a IV . b ila ie G e rtru d a žena
u g a rsk o -h rv a tsk o g k r a lja A n d rije II..
a d ru g a kći tre b a la je d a se, p re m a
p re g o v o rim a , vođenim 1189 u N išu sa
N em an jo m i n je g o v im b ra to m , u d a za
T o ljen a, s in a h u m sk o g k neza M iro-
slav a. G rof B erto ld I I . (1151) dobio je
ženidbom v elik e po sjed e u K ra n js k o j,
te se, p re m a svom g lav n o m k ra n jsk o m
f
radu, zvao i g ro f od K a m n ik a . U
ta je r s k o j su g ro fo v i iz A. im a li kao
feud ogle.iske crk v e S lovenj G radec
i okolinu. V la đ a ju ć a p o ro đ ica g ro fo v a
iz A. je vee 1248 iz u m rla u m uškom
k o ljen u . M. K os.
ANDETRIUM. V. Muć.
ANDONOVIĆ MILAN, p ro feso r Ve-
lik e Škole u p e n z iji (11/7 1849, P oža-
revac). G im n aziju je svršio u P oža-
rev cu i B eogradu, te h n ič k e n a u k e
učio je n_a V elik o j Školi u B eogradu,
a za tim je (1872) po slan u K a rls ru h e
i A achen, kao d rž a v n i pitom ac, ra d i
d a ljn ih stu d ija . 1875 iz a b ra n je za
p ro fe so ra re alk e, 1878 dao je o stav k u
n a d rž av n o j slu žb i i otišao je u
M iinchen, ra d i p ro u č a v a n ja geode-
zije. P o što se v ra tio u dom ovinu, iza-
b ra n je za p ro fe so ra geodezije n a Ve-
lik o j Školi, n a k o jo j je ostao sve do
1905, k a d a je pen zio n isan i iz a b ra n za
h o n o ra rn o g p ro fe so ra u n iv e rz ite ta , n a
kojem_ je osnovao geo d etsk i zavod.
— A. je n ap isao m nogo č la n a k a i sa-
m o staln ih ra d o v a iz geođezije i sro-
ANDRASST
d n ih n an k a . O snovao je i p riv a tn u
g eo d e tsk o -g rađ ev in sk u a k a d em iju . Od
ra s p ra v a , k o je se odnose n a n a šu na-
c io n aln u s tv a r i n au k u , z n a tn ije su:
M ak edonski su S la v en i S rb i (1913);
S ouvobor et A v ala. Epopee serb e en
1914 (1915); D ie W a h rh e it iib er den
o sterreich . T h ro n fo lg e rm o rd in S ara -
jevo (1915); U n sch u ld des K o n ig reich s
S erb ien s f u r den W e ltk rie g , du rch
seine F ein d e d a rg e th a n u n d bew iesen
(1916); Le R o v au m e de S erb ie envers
l ’ab o m in ab le tra h iso n b u lg a re (1917);
C a rte e th n o g ra p h iq u e serb e avec les
lim ites m erid io n ales de la V ieille
S erb ie et celles de la S erb ie du T s a r
D ou ch an (1903). D. P.
A N D R A SSY G Y U LA G R O F (An-
d ra š i Đ ula) s ta riji, m a d ž a rsk i drža-
v n ik i p o litič a r (3/3 1823, K a ša —
18(2 1890. Volosko). P o s lije sv ršen ih
p ra v n ih n a u k a b o rav io je duže vre-
m en a n a zapađu. n a ro č ito u F ra n -
cuskoj. N a p o sljed n jem stalešk o m sa-
b o ru (1847) bio je A. uz K o ssu th a.
U čestvovao je u re v o lu c iji 1848/49.
K a s n ije je p o b jeg ao u P a riz , ali je
osuđen n a s m rt i in effig ie obješen.
1860 A. je a m n e stira n i (1861) iz a b ra n
za n aro d n o g p o slan ik a. 1867 bio je
p re d sje d n ik u g a rsk o g m in ista rstv a ,
k o je je za k lju č ilo a u stro -u g a rsk u
N agodbu. Za v rije m e svoga pred sje-
d n ik o v a n ja proveo je ra zv o jače tije
V o jn e G ran ice i stv o rio je u g arsk o -
h rv a ts k u N agodbu. 1871 postao je A.
m in is ta r S p o ljn ih P o slo v a i dvora.
N a B erlin sk o m K o n g re su (1878) uspio
le A.. d a d o b ije m a n d a t za A ustro-
U g a rsk u , d a o k u p ira B osnu i H erce-
govinu. — A. je ra d io n a s tv a ra n ju
što užih ođnosa izm eđu A u stro -U g ar-
ske i N jem ačk e, te je uspio, d a sa
N jem ačkom sklopi odbram beni savez
(7/10 1879). P o s lije ovog uspjeha^ od-
stu p io je A. i povukao se iz političkog
života.
L i t e r a t u r a : W e rth e im e r E„ G raf
J u liu s A n d rassy, sein L eben und
seine Zeit. I —I I I (1910—13). D. P.
A N D R E A S VON L A C K (A n d rej iz
Loke). a r h ite k t (d ru g a p o lo v in a 15
v ijek a). A. je zidao 1477 crk v u kod
Sv. Iv a n a u L a n d a ru . a u osam đesetim
g o d in am a 15 v ije k a crk v u u P o n ik v a-
m a u G oričkoj. N jem u se p rip isu je i
crk v a u B riščam a. — Zbog pogrešnog
č ita n ja n a tp is a i g o d in a u P o n ik v a m a
A. je do sad a bio p oznat pod im enom
A. iz L oža (A. von Laas).
L i t e r a t u r a : Ivukuljević, S lovnik
u m j. jugosl. 230 (Loš.ianin A n d rija );
V. S tesk a, Z b ornik za „um etnostno
zgodovino, II I. 2; G ruden. C erkvene
razm ere, 116: F. Stele, Z bornik za
um et. zgodovino, V. F. S.
- 56 —
A N D R E A S VON OSTROG, s lik a r
(sređ in a 15 v ije k a ). A. je n aslik ao
pedesetih g o d in a 15 v ije k a opsežan
P a sio n n a sjev ern o m zidu prezbite-
r i j a crk v e Sv. D u h a u Sloven.iem
G racu. N jeg o v s til je za ono doba
nešto zak asn io i nem a veze s dosada
po znatim spom enicim a gotskog sli-
k a rs tv a u S lovenačkoj.
L i t e r a t u r a : F r. Stele, Z b o rn ik
za u m etn o stn o zgodovino. I I I . 146.
F. S.
A N D R E A Š, m a n a s tir Sv. A n d rije u
Ju ž n o j S rb iji, n a lije v o j obali T resk e
u k lis u ri p re d izlazom u Skopsko P o lje
(skopska oblast). C rkvu Sv. A ndri.ie
podigao je A n d rija , d ru g i sin k r a lj a
V u k ašin a. I ako je crk v a p n sta, dobro
je očuvana.
L i t e r a t u r a: V. P etković, S ta ri
S rp sk i spom enici n Ju ž n o j S rb iji
(1924). V . P-ć.
A N D RETS (A n đ rajs). porodica tro -
g irsk a . D a la je više k n jižev n ik a. Is-
ta k li su se: M a tija , k o ji je u početku
16 sto lje ć a bio p ro feso r g ra d an sk o g
p ra v a u P a d o v i i o k re ta n sa s ta v lja č
la tin sk ih e p ig ra m a i P avao. k o ji je
ostavio u ru k o p isu tali.ianskim jezi-
kom n a p isa n u p o v ije st T ro g ira .
Đ. K .
A N D R E JE V IĆ A L E K S IJ E , epi-
skop k o sta jn ič k i (— 21/11 1749, Ko~
sta jn ic a , H rv a tsk a ). R ođen je i za-
m o našen u P eći. A. je bio prvo m itro-
p o lit u žičk o -ariljsk i. a kada. je 1737 sa
p a trija rh o m A rse n ije m IV . Jo v an o -
vićem prešao pod v la s t a u strijsk u ,
dobio je n a u p ra v u isp ra ž n je n u epi-
sk o p iju k o stajn ičk u , g d je je uredio
re zid en ciju i sazidao k a te d ra ln u crk v u .
B . G.
A N D R E JE V IĆ SIM A -IG U M A N O V .
crkveno-prosv.ietni d o b ro tv o r (30/1
1804 — 1883. P riz re n ). K ao trg o v a c ra-
dio je A. u C a rig ra d u i Odesi, a na-
stan io se u K ijev u . Slao je bogate
p rilo g e u novcu i s tv a rim a c rk v am a
i m a n a s tirim a po Ju ž n o j S rb iji, a
1S72 podigao je u P riz re n u uglednu
z g ra d u i u n jo j otvorio bogoslovsko-
u č ite ljsk u školu, k o ja je đ a la lije p
b ro j u č ite lja i sv ešten ik a ne sam o
Ju ž n o j S rb iji, nego i C rnoj Gori, Bosni
i H ercegovini. Iz d rž a v a n je te pro-
sv jetn e in s titu c ije o sig u rao je A, je-
dnim im an jem , k u p lje n im u Beo-
g ra d u n a T e ra z ija m a . R . G.
A N D R E JE V IĆ TOŠA-A USTR A L I-
JA N A C (18/6 1852, R um a), fa g o tista ,
n a sta v n ik m uzike i _osnivač V iše
m uzičke škole 1888, k o ja ,ie potso.iala
sam o godinu dana. A. je svršio m n-
ziku n a bečkom k o n se rv a to riju . K on-
c e rtira o je u A u s tra liji kao so lista.
Bio je n a sta v n ik m uzike u S ta ro i
 A ND RIJA

B o g o slo v iji i zborovođa -Dievačkog: k a jk a v s k ih d ra m a (Rad. 146). Život i

d ru š tv a Sloga. K . M. k n již e v n i ra d P a v la S o la rić a (R ad,
A N D R E O V IĆ A N D R IJA . zograf. 150) i P o d apsolutizm om , h is to r ija še-
ikonopisac. N aslik ao je 1738 c rk v n n sto g a d e c e n ija h rv a ts k e k n již e v n o sti
V raćev šn ici (S rb ija ). Iz iste porodice, 1850—1860 (1906). Za M aticu H rv a ts k u
A ndreovića, za b iliež en a sn im en a još p rire d io je k n jig u V (1909) i VI_(1914)
dvonice zoerrafa, G eorgi.ia i F ilip a . z b o rn ik a H rv a ts k e n a ro d n e p jesm e.
L i t e r a t u r a : G lasnik G č ite ljsk o g s n a u č n im dodatkom . P rilik o m otva-
D ru štv a , 21, str. 33. Y . P. r a n ja nove k az ališn e zg ra d e u Za-
grebu, izdao je A. h is to r iju h rv a ts k e
A N D R IĆ IV O DR., k n jižev n ik , pje- pozornice pod im enom S p o m e n -k n jig a
sn ik i p rip o v jed a č, čin o v n ik M ini- (1895). K n jig a B ra n ič jezika^ h rv a t-
s ta rs tv a In o s tra n ih D je la (10/10 1892, skoga (1911) n a m ije n je n a je čišće n ju
T ra v n ik , B osna). S vršio je g lm n a z iju k n již e v n o g a jezika.
u S a ra je v u , i filozofski fa k u lte t u K ao lite r a r n i h isto rik A. je odm ah
Z agrebu, B eču i K ra k o v u . K ao g im n a- u početk u sv o g a ra d a o b u h v atao h r-
z ista u čestvovao je u p o k re tu nacio- : v a tsk o -srp sk u k n již e v n o st kao je d n u
n a listič k e om ladine. U S v je tsk o m cjelin u . U h rv a ts k u lite r a r n u h isto -
E a tu je h ap še n i z a tv a ra n . P re đ k ra j r io g r a f iju je kao s la v is ta i ro m a n is ta
r a ta n a la z i se m eđu o sn iv ačim a K n ji- unosio m o d e rn iju m etodu. s h v a ta n je
ževnog -Juga u_ Z agrebu. R adio j e_i lite r a tu r e s a čisto lite r a r n e s tra n e i
u N aro d n o m V ijeću . 1920 postao je lite r a r n i stil. A li t a j p ra v a c on n ije
čin o v n ik M in is ta rs tv a In o s tra n ih m ogao ra z v iti. j e r je ta d a š n ja h rv a t-
D jela. Bio je v icekonzul u R im u, B u- sk a l ite r a r n a h is to r io g r a f ija b ila _u
k u re štu , T rs tu i G razu. O sim d o sta r u k a m a filologa. — P o sv e tiv ši sv o je
p jesam a. p rip o v ije d a k a i ra z n ih na- sile h rv a tsk o m k a z a liš tu A. je kao
pisa, još n e p o k u p lje n ih iz ra z n ih d ra m a tu rg uz vodstvo u p ra v n ik a S t.
časopisa, izdao je do sada: E x P o n to , ! M iletića. devedesetih godina, stv a ra o
p jesm e u prozi, p rv o iz d a n je u Za- sa v re m e n i h rv a ts k i te a ta r, u kom e s e
g re b u 1918, d ru g o u B eo g ra d u 1921; o g le d a la m o d e rn a e v ro p sk a d ra m a .
no v elu P u t A lije Đ erđeleza, p rv o iz- s p a ž n jo m n a d ra m u slovensku. n aro -
d a n je 1920. drusro 1922;_Nemiri. pjesm e čito ru sk u . Z a p o zo rište sam _je p re j
u prozi, 1921: P rip o v ije tk e , 1924 u iz- veo p ed esetak d ra m a . K a o izd av ač
d a n jim a S. K. Z adruge. V . P. Z ab a v n e B ib lio tek e izdao je do k o n ca
A N D R IĆ N IK O L A DR., lite r a m i god. 1924 v iše od 350 k n jig a . p re v o d a
h isto rik , filolog. d ra m a tu rg i u p ra v - sa v re m e n ih p rip o v ije d a k a iz sv je tsk e
n ik k a z a liš ta (5/12 1867, _ V uk o v ar). lite ra tu re . B . V o d n ik .
G im n aziju je sv ršio u O sijeku, slav i- j A N D R IĆ V JE K O S L A V , s lik a r (17/1
stik u i ro m a n is tik u učio je u B eču i
P a riz u . a d o k to ra t sla v istik e položio ! 1832, Š ibenik — 1864). U čio je slik a r-
sk u a k a d e m iju u B eču i M lecim a.
je kod J a g ić a u Beču. Služio je kao Iz la g a o je m nogo i u sp ješn o u izlož-
su p len t n a re a lc i i trg o v a č k o j školi u b a m a ped esetih g o d in a 19 v ije k a . N a-
Z em unu (1891—1893), ođakle je pozvan ro čito se sp o m in je n je g o v a s lik a Sv.
u Z agreb, g d je je bio d ra m a tu rg
H rv a ts k o g K a z a liš ta (1894—1899 i 1902 N ikole. A . Š.
do 1907). K a d je s tv a ra n o n aro d n o ka- j A N D R IJA , h e rc e g H rv a tsk e , D al-
za lište u O sijeku, A. m u je bio osni- m a c ije i H u m a (1197—1205 — 1235),
v ač i p rv i u p ra v n ik (1907—1908). Po- s in B e le lL , h rv a tsk o -u g a rsk o g k ra lja .
s lije to g a bio ie u re d n ik fe ljto n a N a- K a d a je B ela II. o stav io k ra lje v sk u
ro d n ih N o vina, za tim p o k re ta č i iz- čast s ta rije m sin u E m e rik u , A. se
d av ač Z ab av n e B iblioteke, onda digao p ro tiv b r a ta i tra ž io je za^ sebe
u p ra v n ik Z ag reb ačk o g K a z a lišta H rv a ts k u i D a lm a c iju kao b a štin u .
(1920—1921). a sa d a živi u Z agrebu, S rećn e ru k e u borbi, p o stig ao je svoj
kao p ro feso r G lum ačke Škole. cilj i n azvao se h erceg o m H rv a ts k e
K ao đak 7 ra z re d a počeo je p is a ti i D alm ac ije . 1198 p ro v a lio je u H um ,
i bio je neko v rije m e u re d n ik pro- i p o slije u sp ješn o g r a to v a n ja postao
sv je tn e ru b rik e u v u k o v arsk o m Srem - hercegom i H u m a. B o rb u s b ra to m
skom H rv a tu . S v o je b e le tristič k e sa- n a sta v io je, k ad m u se b r a t oženio i
stav e izdao je pod im enom U v ag o n u dobio sin a (1199). N a jp o slije , n a p u šte n
(1891), sa pseuđonim om M ilo je F ru - od sv o jih p ris ta lic a , podlegao je b ra tu ,
škogorac, k o jim se im enom češće slu- k o ji je n aredio, d a g a z a tv o re u k a-
žio ili sam o šifro m M il. F r. ili F r. —■ štelu K n e g in c u kod V a ra ž d in a . Em e-
P r v a lite r a r n a s tu đ ija A. b ila je o rik se p r ije s m rti izm irio s A., k o ji
VI. K orol.ienku (V ijen ac 1888). Dok- g a je i n a slije d io p o slije k ra tk e v lad e
to rs k a m u je d is e rta c ija P re v o d n a n je g o v a sin a n a h rv a tsk o -u g a rsk o m
b e le tris tik a ii S rb a od 1777 do 1847 p rije s to lu kao A n d rija II. __
(V ijen ac 1891). N jegove su lite ra rn o L i t e r a t u r a: V. K laić, O h er-
h isto ričn e m o n o g ra fije : Iz v o ri s ta rih cegu A n d riji. R ad. 136. M. P.

ot —
 ANDRIJA JA K IL
A N D R IJ A J A K IL , T V O R N IC A
KOŽA I C IP E L A D. !).. u K arlo v cu .
G odine 1920 p re tv o re n a je u dioničko
d ru štv o tv o rn ic a A. J a k ila , k o ja je
r a n ije p o s to ja la kao H rv a ts k a Dio-
n ič k a tv o rn ic a koža. T v o rn ica koža
im a s tro je v e od 90 k o n jsk ih sila. Ne-
d je ljn i k a p a c ite t je 700 goveđih, 1200
telećih koža i t. d. T v o rn ic a eip ela
im a 90 s tro je v a , p o k re tn u sn a g u 50
k o n jsk ih sila; 150 ra d n ik a . K a p a c ite t
je 600 p a r i cip ela dnevno. S . P.
A N D R IJA Š E V IC D R A G O L JU B
(2L1 1885, V aljev o ). S tu d ira o je trg o -
v ač k u a k a đ e m iju u B eogradu. U Za-
g re b u je o tv o rio ca rin sk o posredni-
štvo. N ap isao je: C arin ištv o (1924).
S a ra đ iv a o je u C arinskom G lasniku
i C arin sk o šp ed itersk o m V jesn ik u .
S. D.
A N D R IJE V IC A , v a ro šic a u dolini
rije k e L im a u C rnoj Gori. S resko
m jesto . Im a oko_60 kuća. S ta n o v n ici
su većinom V a so je v ić i i nešto u staša,
m ah o m iz G u sin ja. P ro z v a n a je A. po
crk v i, k o ja je i u tu rsk o doba b ila
o n d je i z v a la se A n d rije v ic a . N a rije c i
su vodenice i v a lja lic e . Čko n jih i
crk v e počela se p o d izati v aro š od 1877.
T u se stiču p u te v i od P la v a , G u sin ja
i B era n a. S ad je u ra d u kolski put.
k o jirn će se v ez ati sa P e ć i i P odgo-
ricom . Im a nek o liko trg o v in a , k oje
p o d m iru ju p o tre b u bliže okoline, i
o k ru ž n i sud. P. S.
A N D R O N IK I. K O M N IN . b r a t od
s tric a (Isak a) M an u elu I. K om ninu.
A. je bio d aro v it, visoko obrazovan,
rje č it, d iv an tije lo m i po n ašan jem .
p ra v i vitez, s a b la ž n ja v a o je s v ije t svo-
jim ro d o sk v rn im vezama. sa m nogim
sv o jim ro đ a k in ja m a . n a jlje p š im p rin-
cesam a onoga v rem en a. k o je je ori
o sv ajao je d n u za d rugom svojim neo-
d o ljiv im čarim a. P reten d o v a o je n a
p rije sto , i pok u šav ao više p u ta da obori
M anuela, k o g a ie_ m rzio i č iju latino-
filsk u p o litik u n ije odobravao, a li m u
je M anuel u v ije k op raštao . On g a je
u d a ljiv a o iz p rijesto ln ic e, d a ju ć i m u
velik e p o lo žaje i kom ande po unu-
tra š n jo s ti. No on je gledao, d a se po-
kaže _nesposoban i da bude opozvan.
U C iliciji je u p ro p a stio r a t p ro tiv
Je rm e n a , o d rž a v a ju ć i ujed n o veleiz-
d a jn ičk e veze sa je ru sa lim sk im k ra-
ljev sk im i sa ik o n ijsk im su ltan sk im
dvorom . K ao d u k a od B eograda, B ra-
ničeva. N iša i K o stu ra , k u d a je otko-
m an dovan iz C ilicije. šurovao je
s F rid rih o m B arb aro so m i sa Gejzom
II. u g a rsk im k ra lje m , nudeći ovome
za pom oć p ro tiv M an u ela B raničevo
i Niš. T am novao je zbog to g a i zbog
novih k riv ic a n ek ih đevet godina u
C arig ra d u . P o b je g ao je ođatle, preko
A n h ija la , n a g a lic ijsk i ru sk i dvor
— 58 —
J a r o s la v u O sm om islu (1164), čije je
p o v je re n je stekao, p a je i kođ n je g a
ra d io p ro tiv M anuela. V ra tio se, n a
poziv M anuelov, opet u C arig ra d , i
h ra b ro učestvovao u b iz a n tijsk o j op-
sad i Zem una. Ponovo je u k lo n je n iz
p rije sto ln ic e za k o m an d an ta u C iliciji.
No _i tada_ se dao p otući od Je rm e n a ,
p a je po b jeg ao u A n tio h iju , da tam o
zaveđe je d n u sv a stik u M anuelovu.
P o to m je otišao u je ru sa lim sk u k ra -
lje v in u , g d je je zaludio jed n u sino-
vicu_ M anuelovu, bivšu je ru sa lim sk u
k ra ljic u , s kojom je pobjegao, n a j-
p rije u D am ask, p a p o slije i u d ru g a
m je s ta kod ta m o šn jih seludžučkih
em ira, a k ad je od jed n o g e m ira do-
bio na_ u p ra v u je d n u tv rđ a v u blizu
b iz a n tijsk e g ran ice, stao je, kao m u-
slim a n sk i saveznik, u p a d a ti n a bizan-
tijsk o zem ljište. U tom je b iz a n tijsk i
v o jv o d a u T ra p e z u n tu uspio d a m u
zaro b i d ra g a n u , ^ je ru sa lim sk u k ra -
ljic u . Ne m ogavši izd rž ati bez nje.
A. je izm olio o p ro štaj od M an u ela za
sve sv o je po g rješk e, i dobio je dopu-
šten je, da se v r a ti u B iz a n tiju . Ma-
n u e l se i ovom p rilik o m sm ilovao.
B ra ć a od strič e v a su se još jednom
izm irila, A. se zakleo n a v je č itu v je r-
nost i M an u elu i njegovom sin u
A lek siju II.. k ad o vaj n a slije đ i oca,
Z atim je A. poslan d a živi u jednom
crnom orskom m alo azijsk o m b izan tij-
skom g rad iću . No p o slije sm rti Ma-
nuelove (1180), A. se k o ristio n aro d n im
n ezadovoljstvom p ro tiv n a m je sn ik a
m alol.ietnog A le k sija II.. t. j- p ro tiv
m a jk e m u latin k e, carice M a rije An-
tio šan k e, i n je n o g lju b a v n ik a proto-
se v a sta A lek sija, p a je nošao n a Ca-
rig ra d . P ro to se v a st A lek sije je bio
zbačen i po slan A n d ro n ik u u K alce-
don, d a g a oslijepi, a e a rig ra d sk i je
narod, is k a lju ju ć i v jek o v n u m rž n ju
p ro tiv k ato ličk e la tin štin e , izvršio
s tra š a n pokolj n ad la tin sk im trg o -
vačk im c a rig ra d sk im kolo n ijam a,
k o je su isisa v ale B iz a n tiju još od
A leksi.ia I. K om nina. — K ao za sta v n ik
g’rčkog n ac io n a liz m a i kao n osilae
nove a n tila tin s k e politike, su p ro tn e
M anuelovoj latin o filsk o j, A. je iršao
u p rije sto ln ic u , n a to p lje n u latin sk o m
k rv lju . S ad je on bio n a m je sn ik Ale-
k sija II. (1182). a c a ric a m a ti M a rija
bila je za tobožnje v eleizd ajn ičk e veze
sa zap ad n jacim a, osuđena n a sm rt i
u d a v lje n a . A. se k ru n io za suvla-
d a r a A le k s ija lL , (1183), ali je naskoro
svršio i s A leksijem , i ostao. da sam
v la đ a B izantijom , kao p o sljeđ n ji c a r
iz kom ninske đinasti.ie (1183—1185).
Bio je užasan krvolok b izan tijsk o g
velik oposjedničkog plem stva, a pri-
ja te lj p rostog n aro d a. N arod g a je
oborio i užasnom sm rću kaznio, zato
što, p red an u ž iv an jim a, n ije dobro

b ra n io carstv o od N o rm an a, k o ji sn
z a ra tili n a B iz a n tiju , d a osvete po-
k o lj c a rig ra d s k ih L a tin a od v1182, te
s n b ili zauzeli S olun, p a pošli i n a
C a rig ra d (1185).
L i t e r a t u r a : Ch. D iehl, Les ro-
m anesuues a v e n tu re s d’A n d ro n ic Co-
m nene (F ig u re s byz. I I , 1921) 86—33;
N. K adojčić, D v a p o s lje d n ja K o m n en a
n a ca rig rad sk o m p rije s to lju (1907).
D. A n a sta sije v ić . je n a sta v io d a o sv a ja iz ru k u g rč k ih
A N D R O N IK II. P A L E O L O G (An-
d ro n ik s ta riji). sin i n a slje d n ik Mi-
h a ila V III. P a le o lo g a u B iz a n tiji (1282
do 1328), bio je ta s t srp sk o g k r a lj a
M ilu tin a, po k će ri S im onidi. P o d ovim
nesposobnim carem m a lo a z ijsk i tu rs k i
em iri iz b iv šeg seldžučkog ik o n ij-
skog s u lta n a ta p ro b ili su ta m o šn ju
b iz a n tijs k u g ra n ic u , p o tje ra li G rke, i Iv a n a V. P aleo lo g a. U p ra v lja o je Bi-
u g n ije z d ili se čak i u nekim p rim o r-
skim g ra d o v im a n a eg e jsk o j m alo-
az ijsk o j obali. Š ta više, O sm an je Bi-
z a n tiji oteo i n a M ram ornom M oru
P ru s u (B rusu), k o ja je p o sta la osm an-
lijs k a p rije sto ln ic a . T u rc i su uzeli i
o strv o Kod, k o ji su im p re o te li^ v i-
tezi Iv a n o v c i (1309). K a ta lo n s k a četa
K odžera D elfo ra, k o ju je A. n a jm io
i poslao p ro tiv T u ra k a , n ije tu k la
sam o n jih . nego je g o re i o_d d ig li p ro tiv sv o jih očeva u T ra k iji,
sam ih T u ra k a , o ja d ila i A. m alo azij-
ske Grke. A k ad je, zbog to g a, preb a-
čena n a B a lk a n p ro tiv B u g a ra , ona
je, zbog u b is tv a svoga vođe, k o je je
udesio A n d ro n ik o v sin i su v la d a r Mi-
hailo IX ., u s ta la p ro tiv c a rstv a . IJ to j
b o rb i c a re v in a je ja k o o s la b lje n a n a
B alk an u , T r a k ija i ju ž n a M ak e d o n ija
b ile su razo ren e. I N e m a n jić sk a dr-
ž a v a sve se više š irila n a ju g n a šte tu
B izan tije. D ragm tin i M ilu tin ne sam o
što su u s p je li d a održe S koplje, oteto
m alo r a n ije od A n d ro n ik o v a oca
(1282), već su o sv o jili i sje v e rn u _Ma-
k ed o n iju sa sjev ern o m A lb an ijo m .
B rak o m M ilu tin o v im sa k ć e rju An-
dronikovom Sim onidom p rizn ao je
A. II. ta srp sk a o sv o je n ja tobože kao
m iraz (1299). D. A n a sta sije v ić . se iz m iriti sa A. U govorom u S ili-
A N D R O N IK II I . PA L E O L O G (An-
d ro n ik m lađi), u u u k A n d ro n ik a II . od
sin a m u M ih aila IX ., b iz a n tijs k i car
(1328—1341). A. t r i g ra đ a n sk a ra ta ,
k o je je vodio p ro tiv djeda. d a m u se
n am etn e za p rije s to lo n a s lje d n ik a i
savlad ao ca. no s m rti svog oca M ih a ila
(1320), i u k o jim a je n a jz a d oborio
d jed a, jo š su više o slab ili B iz a n tiju . ! bom k o ristio se p o g lav ito M u ra t I,
A. se p o sliie energično tru d io da po- ! povisivši d a n a k Iv a n u V. i osvojivši.
p ra v i položaj c a rstv a, a li n a slje d n ik
O sm anov, O rhan, p o b ijed iv ši g a kod
P elek an a . zauzeo je N ic e ju (1329), a
p o slije nekoliko g o d in a i N ik o m ed iju
(1337). T im e je bilo dovršeno osm an-
lijsk o o sv o jen je V itin ije . S a više
u s p je h a od b ijao je A. S rb e pod Ste-
59
ANĐELI
fanom D ečanskim i D u šan o m od da-
lje g p ro d ir a n ja u b iz a n tijs k u M ake-
d o n iju . Ip a k n ije m ogao, kao savez-
n ik b u g a rsk i p ro tiv S rb a, s p rije č iti
v elik u srp sk u p o b jed u n a d B u g a rim a
kod V elb u žd a (1330), čim e je za bu-
dućnost z a sn o v an a s rp sk a h e g e m o n ija
n a B a lk a n u . — V ra ć a ju ć i se n a u je-
d in ila č k i p ro g ra m svoga p ra đ je d a Mi-
h a ila V III., k o ji je d jed n ap u stio , A.
i la tin s k ih d in a s ta zem lje, n a k o je je
B iz a n tiju bio ra zd ro b io č e tv rti k riž a r-
sk i ra t. A. je p o v ra tio T e sa liju i E p ir
(1336) od n a s lje d n ik a ta m o šn je g ra n e
dom a A nđela, a o strv a H ios, M itilen u
i m a lo a z ijsk i g ra d E o k e ju od đeno-
v lja n s k ih d in asta. D. A n a sta sije v ić .
A N D R O N IK IV . PA L E O L O G . sin
za n tijo m za v rije m e očevih p u to v a n ja
u U g a rs k u (1365/66) i u R im (1369/70)
ra d i tr a ž e n ja pom oći p ro tiv M u ra ta I.
A. n ije h tio o tk u p iti oca, zađ rža n o g
u M lecim a za n ep lać en i p u tn i zajam ,
nego g a je otkupio m lađ i n je g o v sin,
despot so lu n sk i M an u e l I I . (1370).
Iv a n je isk lju č io A. iz p rije sto lo n a -
slje đ a i za m ijen io g a M anuelom . N a
to su se A. i M u ra to v sin S a u d ž ija
dok je M u ra t sa sv o jim vazalo m Iv a -
nom V. ra to v a o u M aloj A ziji. A li su
oni b ili p o b ijeđ en i i u hvaćeni, te je
M u ra t p otpuno o slije p io S au d žiju , a
Iv a n V. p riv id n o A n d ro n ik a . i bacio
g a u z a tv o r u C a rig ra d u (1374). A. je
po b jeg ao iz z a tv o ra, pom oću Đenov-
lja n a , p ro tiv n ik a m letačk ih , k o jim a
je zato dao ostrvo Tened, p a je osvo-
jio C a rig ra d i v lađ ao B iz a n tijo m zaje-
dno sa sv o jim sinom Iv a n o m V II. (1376
do 1379), a oca je za tv o rio u is ti za-
tv o r, u kom e je sam on ležao. No
M lečići, zaviđeći Đ e n o v lja n im a za
Tened, p o m ogli su Iv a n u d a u tek n e
iz z a tv o ra . a on je u stu p io T ened
n jim a . Z atim se Iv a n V. pom oću M u-
ratov om , v ra tio n a p rije sto , no m o rao
v riji, o tac je ponovo p rizn a o n a js ta -
rije m sin u i u n u k u p ra v o n a s lje đ a
i dao im je n a u ž iv a n je S iliv r iju sa
još n ekim tra č k im g ra d o v im a . S por
se n ije svršio ni sm rću A ndronikovom
(1385). je r je p o slije Iv a n V II. p ra v io
n e p rilik e Iv a n u V. (1390). a i novom
c a ru M an u elu II. D in astičk o m bor-
uz pom oć Iv a n o v o g sin a M an u e la II..
p o slje d n ji slobodni b iz a n tijs k i g ra d u
u n u tra š n jo s ti M ale A zije, F ila d e lfiju .
D. A n a sta sije v ić .
A N Đ E L I. 1. B i z a n t i j s k i A. C ar-
sk a đ in a s tija u C a rig ra d u (1185—1204).
V. Is a k II.. A lek sije II. i IV.
 ANĐELIĆ

2. E p i r s k i A., g ra n a c a rig ra d sk ih i m n aziju , dobiva.ju s ta n i iz d rž a v a n je

A„ desp o ti e p irsk i i ca rev i sohinski j po u m je re n o j cijeni. R . G rujić.
(1204—1318), b ili sn sru še n i i zam ije-
n je n i porodicom kefaloni.iskih p ala- A N Đ E L IĆ G L IG O R IJE , u č ite lj
tin s k ih g ro fo v a O rsini. V idi M ihailo I. Ij đavae.
»slovenske škole« u K a rlo v c im a i iz-
A. je 1785 izđao u B eču s a s ta v
T eodor, M annelo, N ik ifo r I, Tom a.
A le k sije V ezilića K ra tk o je so čin en ije
3. T e s a l s k i A. (sa stolicom n No- o p riv a tn ih i p u b ličn ih đ.ielah v polzu
v o i P a tri), o g ra n a k e p irsk ih A nđela j sla v e n o srp sk ija ju n o sth D ielo je im alo
(1271—1318), s ru š ili su ih K a ta lo n c i iz d a posluži kao u p u tstv o za pism ene
vo.ivodine aten ske. A. sn se ponovo sa sta v e n a srp sk o m i n jem ačk o m je-
p o ia v ili kao n a m ie sn ic i b iz a n tiis k i n ziku. Im alo je 351 s tra n u u osm ini, i
T e sa liii, k ad ie Iv a n V II. K a n ta k u z in već je 1792 doživjelo drugo izd an je.
o svoiio T e s a liiu (1342). O boreni su R . G.
p o sliie D u šan o v a osvoien.ia T esaliie. A N Đ E L IĆ IV A N K A R L O (de An-
Za v riie m e v lad e D u šan o v a polu-
b r a ta S im eo n a n a d T esa liio m is ta k li gelis), p rig o d n i la tin s k i p jesn ik , se-
su se ponovo. P o b ie g li su u S rb iiu , i k r e ta r d u b rovačkog n a đ b isk u p a (1690
k ad ie T e s a liia p a la u ru k e T u rc im a ; — 17/8 1750). P isa o je p o g lav ito ode
(1393). T. A. su: Iv a n I. i II. K o n stan - po u zo ru H o ra c ija . Đ. K .
tin , Iv a n , p e h a m ik . — Iv a n A. (K alo- A N Đ E L IĆ ŽIV K O (20/9 1850. Beo-
Iv a n f. sin b iz a n tiisk o g c a ra Is a k a II. I g ra d — 26/8 1899, B eograd). P o svr-
Anđela. i M a rg a re te u g a rsk e bio ie šenoj g im n a z iji A. je svršio b rz o ja v n i
u g a r s k i g o sp o d ar S riie m a i knez od j teča.j. B io je o k ru žn i načelnik, u p ra -
B ača u p rv o i p o lovini 13 v iie k a (pod v n ik g ra d a B e o g ra d a i n ač eln ik po-
k ra lje m u g a rs k im B elom IV ). šta n sk o -te le g ra fsk o g o d je lje n ja . R adio
D. A n . je n a V id elu duži niz godina i. pod
A N Đ E L IĆ BRAĆA, d o b ro tv o ri na- pseudonim om R au l. pisao k raće pole-
ro d n e p ro sv je te . 1. G erm an, m itro - m ičke član k e s u je d ljiv o šć u i često
p o lit k a rlo v a č k i i p a t r i j a r h srp sk i duhovitom iro n ijo m , satiro m i hum o-
(10/8 1822, K a rlo v c i — 26/11 1888, K a r- rom . — K ao o k ru ž n i n ač eln ik u Šapcu
lovci). G im n aziju i B o g o slo v iju Ger- optužen je bio zbog su d je lo v a n ja u
m an je sv ršio u K a rlo v cim a, a p ra v n e Iv a n jd a n sk o m a te n ta tu , i n ađen je
n a u k e u P e š ti i Š aro šp a ta k u . 1845 po- 26/8 1899 obješen u z a tv o ru u p ra v e
g ra d a B eograda. J. P.
ložio je ađ v o k a tsk i isp it, a 1848 za-
m o našio se u m a n a s tiru G rgetegu. A N Đ E L IN O V IĆ D A N K O DR.. pje-
D v iie godine proveo ie kao đakon i | sn ik i ad v o k a t (13/4 1891, M ak a rsk a,
u č ite lj ti T rs tu ; a zatim je bio pro- D a lm ac ija ). S re d n je škole svršio ie u
fe so r i re k to r b o g o slo v ije u K arlo v - S plitu, a p ra v n i fa k u lte t u Z ag reb u ,
cim a. 1864 postao je a rh im a n d rit m a- g d je je postao doktorom p ra v a. Za
n a s tir a G rg eteg a, a 1869 iz a b ra n je v rije m e S v je tsk o g a R a ta i p o slije
za. ep isk o p a bačkog; no zbog seđis oslobođenja ista k a o se u kolu nacio-
v a c a n tis u K a rlo v c im a posvećen je n a listič k e jugoslovenske om ladine.
tek 1874 za episkopa. 1881 im enovao Živi kao ad v o k a t u Z agrebu. K ao pje-
g a je c a r a u s trijs k i, kao k r a lj u g a r- sn ik sa ra đ iv a o je A. u V ihoru. S av re-
ski. za m itro p o lita k arlo v a čk o g i pa- m eniku, S rpskom K n jižev n o m G las-
t r i i a r h a srp sk o g p ro tiv v o lje velike | niku, K n jižev n o m Ju g u . Ju g o slo v en -
većine n aro d n o g sabora. Zbog to g a je | skoi N jiv i, K ritic i i t. d. U Z ag reb u
im ao v rlo tešk ih časova u životu i je p rik a z iv a n a n je g o v a ak to v k a Sli-
zn atn o bio sp u ta v a n u svom rad u . iepci. Izđao je d v ije zb irk e svoje li-
U m iru ći ostav io je u a m a n e t svom e rik e: G alebovi (1918) i L atice (1922).
b ra tu S tev an u , da saziđa v rlo u g led n u U A. poeziji, ista k n u to p a trio tsk o j,
z g rad u za g im n a z iju i bo g o slo v iju u ogleda se ideologi.ia jugoslovenske
K a rlo v c im a ; dok je svešteničko-uđo- n ac io n a lističk e om ladine, od balkan-
vičkom fo n d u u arhiđi.iecezi ostavio skih ra to v a do oslobođenja. B. V .
40.000, a pro feso rskom penzionom fon- A N Đ E L K O V IĆ K. IL IJA -S T R U Ž A -
du k arlo v a čk e g im n a z ije 60.000 k ru n a. N IN , izdavač k n jig a u B eogradu od
2. S tev an . počasni n ro ta. p rv i stav- 1861 do 1866. Rodom ie bio iz S tru g p n a
rofor, i p aro h srijem sk o -m itro v ačk i O hridskom jezeru. 1861 štam pao je u
(— 5/8 1892, M itro v ica) izvršio je am a- Zem unu: »R azgovori srpski, nem ački,
net sv o g a b r a ta i za p ola m iliju n a grčk i. tu rsk i, fra n c u sk i i ta lija n s k i
k ru n a sag rad io d a n a šn ju uglednu za p o treb u oni, k o ji žele te iezike
zg rad u g im n azije i bogoslovije u naučiti«, a u B eo g rad u T rep etn ik .
K a rlo v cim a. — N a osnovu p rilo g a v elik i p re d sk aza te lj znakova k o ji se
b raće A n đ elića o snovan je u K arlo v - n a čoveku pokazu.iu. oo rum un.iskom
cim a i S v ešten ički K o n v ik t. u kom e prevodu od 1743. sa fran eu sk o g orig i-
đ jeca srp sk ih sv ešten ik a iz m itropoli.ie n a la »od jed n o g lju b ite lja svog r o d a . . .
karlo v ačk e, k o ja uče k arlo v a čk u gi- k o ji ie evo i n a srpskom ieziku uvese-

- 60 -

le n ija ra d i p e c a ta n i popravl.ien«. Za-
tim ie 1863 štam p ao u B eoffradu ka-
le n d a r Leto. a 1864 u Novom S adu
k a le n d a r S vetcoslov i n a iz a d 1866.
p p e t n B eo g rad u , u drugom iz d a n ju
B ise r i d rag o k a m e n ie n a u k ra š e n ie
d e tin ie duše i srca. R . G.
A N Đ E L K O V IĆ M IL IV O J, p ieša-
d iisk i p u k o v n ik u p e n z iii (20/6 1868,
B eograd). U eio je g'im naziju u Beo-
g ra d u . S tu p io jo u V o jn u A k a d e m iju
1/9 1887, u čin p je š a d ijsk o g p o tp o ru -
č n ik a u n a p rije đ e n je 15/9 1890, za ka-
p e ta n a 22/2 1897, m a jo ra 2/8 1902, pu-
k o v n ik a 14/1 1913. P e n z io n ira n je 20/7
1917. Od 1900 do 1905 bio je vo d n ik
I I G a rd ijsk o g b a ta ljo n a , od^ m a r ta
1905 do a p rila 1910 k o m a n d ir _čete, od
1902 do 1904 n a V išoj Školi V o jn e A ka-
dem ije, od a p r ila 1910 do ju n a 1903
k o m a n d a n t b a ta ljo n a , 1903 k ra tk o
v rije m e v rš ila c du žnosti k o m a n d a n ta
pu k a, p a do a p r ila 1906 k o m a n d a n t
K ra lje v e G arde, od a p r ila 1906 do
a p r ila 1909 k o m an d an t IV p u k a »Ste-
v a n a N em anje«, a od ta d do m a r ta
1911 k o m an d an t V I p u k a » P rijesto lo -
n a s lje d n ik a A leksandra«. Od ta d do
p o četk a r a ta 1912 A. je bio a đ u ta n t
G lav n o g In s p e k to ra V ojske. U r a tu
1912/13 A. je bio k o m a n d a n t J a v o rsk e
b rig a d e do ju la 1913, p a k o m a n d a n t
O sogovačkog O d reda i M asu rič k e ko-
lone. U r a tu 1914—18 bio je kom an-
d a n t D u n a v sk e đ iv iz ije I poziva, s ko-
jo m je p rim io o b ra n u B e o g ra đ a u
p rv e d an e r a ta , p r ije nego što je fo rm i-
r a n a O b ra n a B eo g rad a. P o re fo rm i-
r a n ju srp sk e v o jsk e n a K rf u kom an-
dovao je istom d ivizijom , a u to k u
r a ta (20/7 1917) je penzionisan.
V . Belić.
A N Đ EO . P re s ta v u o A. đobilo je
k ršć an stv o iz ju d a iz m a i persizm a,
T a j k ršć a n sk i A. p o zn a t je, preko
crkve, dobro i našem n aro d u . A. su
»gola, n e v id ljiv a lju d s k a stv o re n ja ,
sa dugim k r i l i m a . . . Oni su u v ije k
blizu B o g a i služe mu« (E tn o g ra fsk i
Z b o rn ik 19, 216). A. je zam ijen io sta-
rin sk o g m itsk o g p re tk a , k o ji je n aš
z a š titn ik i kao ta k a v s to ji n a m n a
desnom ra m e n u (n e k a d a šn ji »zaplećni
djedovi«). V . Č.
A N E , srp sk e k ra ljic e i carice. 1.
D ru g a ili tre ć a žena S te v a n a P rv o -
v jen čan o g , u n u k a m letačk o g dužda
E n rik a D andola, m a ti k r a lja U ro ša
I. 2. K ć i ep irsk o g c a ra T eodora A n-
đela. žena k r a lja R ađ o slav a, veom a
n ep o p u larn a. P o s lije k r a lje v a svr-
gnuća. 1233. o d b jeg la je od n je g a
s jed n im fra n a č k im vitezom . 3. K ći
b u g arsk o g c a ra Đ o rđ a T e rte rija ,
tre ć a žena k r a lja M ilu tin a (1284). N ju
je M ilu tin o tje ra o 1299, d a bi se oženio
grekom princesom Sim oniđom . B rak
— 61 —
ANEKSIONA KRIZA
s A. oglašen je kao nezak o n it, je r
inače k ra lj ne b i m ogao s tu p iti u če-
t v r t i b ra k sa S im onidom . A. je m a jk a
S te v a n a D ečanskog. 4. K ći u g ro v la-
škog vojvode A le k sa n d ra . žena c a ra
U roša. V . č.
A N E K S IJ A . P ro g la so m c a ra i k ra -
l j a F r a n je J o s ip a od 7/10 1908 p risa -
je d in je n e su B o sn a i H e rceg o v in a
a u stro -u g a rsk o j m o n a rb iji. O v aj a k t
izazvao ne silno o g o rč en je u cijelom
našem n a ro d u . N a c io n a ln i ra d n ic i za
slobodu i u je d in je n je od ta d a su
u d v o stru č ili svoj ra d , k o ji je okru-
n je n p o b je d a m a u b a lk a n sk im ra to -
vim a, p ro b o jem n a so lu n sk o j fro n ti
i u je d in je n je m n a š e g a n aro d a.
O. H .
A N E K S IO N A K R IZ A . U lje tu
1908 izbio je u T u rsk o j p o k re t p ro tiv
d o ta d a šn je g re ž im a s u lta n a A bdul
H a m id a, i n a v la đ u su došli, dotle
dugo g o n jen i, M lad o tu rci. Isk o rišć u -
ju ć i ta j pok ret. A u stro -U g a rsk a . k o ja
se od p r ije sp re m a la d a p ro g la s i anek-
s iju B osne i H erceg o v in e, u sp o ra-
zum u s B u g arsk o m , k o ja je opet ž_e-
Ijela, d a tom p rilik o m p ro g la s i sv o ju
nezavisnost, o b ja v i 7/10 1908, d a »pro-
š iru je su v eren ite t« a u stro -u g a rsk ih
v la d a ra i n a B osnu i H erceg o v in u .
T a j a k t izveden je bez p re th o d n o g
sp o ra zu m a sa v e lik im silam a, k o je su
đale a u s tro -u g a rsk o j m o n a rh iji n a
B erlin sk o m K o n g re su m a n d a t, da
o k u p ira B osnu i H e rceg o v in u . Isto
tako, ta j je a k t izveden i bez saslu-
š a n ja i p ris ta n k a sam og n a ro d a oku-
p ira n ih ze m a lja . R a d i to g a je, p ro tiv
ta k v o g p o stu p k a bečke dip lo m acije,
n a s ta la ra z u m ljiv a re a k c ija n a sve
stra n e . O dbori srp sk e i m u slim an sk e
n aro d n e o rg a n iz a c ije , s a k u p lje n i u
P ešti, dadoše 11/10 z a je d n ič k u iz ja v u ,
d a je a n e k s ija p ro g la še n a »bez p ita n ja
i p ro tiv v o lje n a ro d a bosansko-her-
cegovačkog«. D u šan V a siljev ić, A ta-
n a s ije Šola i R isto R ad u lo v ić b ili _su
u p u ćen i u sve v a ž n ije evropske p rije -
stonice, d a to saopće sv im a v lad am a .
U S rb iji, k o jo j je a n e k s ija B osne i
H ereeg o v in e p o g o d ila n a jo s je tljiv iji
n a c io n a ln i živac i dovela u p ita n je
č ita v u n je n u b u d ućnost kao nezav isn e
n ac io n a ln e države, n a s ta opće ogor-
čenje. U zbuđen n a ro d je n a m nogo-
b ro jn im m itin z im a tra ž io a k tiv n u po-
litik u od v lad e i bio je sp re m a n n a
o čajn e m jere . O nda je stv o re n a »Na-
ro d n a O dbrana«, kao a k tiv istič k o pa-
trio tsk o d ru štv o , a 24/2 1909 obrazo-
v a n a je k o n ce n tracio n a v la d a iz svih
p o litič k ih s tra n a k a , pod p re d sje đ n i-
štvom S to ja n a N ovakovića. M in ista r
S p o ljn ih P oslova, M ilo v an M ilovano-
vić, m islio je, d a se k riz a rije š i n a
ta j n ačin, što bi se S rb iji, kojoj se
 A NEM IJE
p rid ru ž ila i C rn a G ora, d a la rekom -
penzacina u S andžaku, d a bi đobila
slobodan izlaz n a m ore. A li A ustro-
U g a rs k a n ije h tje la da p rista n e n a
to. D a u m iri evropsko ja v n o m išljen je ,
o n a je u šla u p reg o v o re s T u rcim a,
i p o g o d ila se s P o rto m 26''2 1909, da
jo j d a o štetu od 52,000.000 k ru n a za
o d stu p a n je d rž a v n ih d o b a ra u B osni
i H erceg o v in i. T im je, po n jen o m m i-
š lje n ju , sukob ra d i a n e k sije rije še n
n ep o sred n im p rista n k o m zaintereso-
v a n ih sila, i izgubio je svoj m eđuna-
ro d n i k a ra k te r. A li tak o se n ije m i-
slilo u o stalo j E v ro p i.
B alkanskim _ problem om zaintereso-
valo _se u ta j m ah cijelo ja v n o m i-
šlje n je , n a ro č ito u R u siji. S rb ija je
tra ž ila saziv jed n e evropske konfe-
re n c ije i re v iz iju B erlin sk o g U go-
v ora, i ta j n jih o v z a h tje v n ailazio je
i n a p o tp o ru službene R u sije. 3/1 1909
N a ro d n a S k u p štin a u B eo g ra d u do-
n ije la je rezo lu ciju , u k o jo j je rečeno,
d a ona »očekuje od k ra lje v sk e vlade,
da p red u zm e sve p o treb n e m je re i da
u p o trije b i sve svoje sile ra d i obez-
b je đ e n ja , pored re v iz ije B erlin sk o g
U g o v o ra, p o litičk e i ekonom ske neza-
v isn o sti S rb ije i C rne Gore. O na je
u v je re n a , d a će se o v aj cilj postići,
sam o ako se B osni i H e rceg o v in i da
m e đ u n aro đ n i položaj jed n e vazaln e
k neževine pod su v eren ite to m N j. V.
s u lta n a i g a ra n c ijo m sila, i ako se
obezbijedi te rito rija ln o je d in stv o Sr-
b ije s C rnom Gorom , preko B osne i
H ercegovine, kao i p rije n o s za S rb iju
preko s v iju z e m a lja u sv im a prav -
cim a žel.iezničkih puteva«. A li A ustro-
U g a rs k a n ije m irn o pođnosila to
ogorčeno p ro te s to v a n je srp sk o g na-
roda. P o g o d iv ši se s T urskom i spre-
m iv ši se v o jn ičk i, ona je b ila sp re m n a
d a izazove ra t. Za n jo m je s ta ja la N ie-
m ačka. K a d je došao k ritič n i čas od-
luke, v id jelo se, d a R u s ija n ije sp rem n a
za borbu, a r a t bez n je n ije im ao
izg led a n a u sp jeh , ni za S rb iju , n i za
sile A n tan te, E n g lesk u i F ran c u sk u .
P ritje š n je n a , S rb ija je 31/3 1909 d ala
A u stro -U g a rsk o j izjav u , d a nova »si-
tu a c ija s tv o re n a u B osni i H ercego-
v in i ne zađ ire u p ra v a S rb ijin a« , kako
će ona p rim iti o dluku v elik ih sila u
pogleđu a n e k sije i iz m ije n iti svoju
p o litik u p re m a d u n av sk o j m o n a rh iji.
P o s lije te izjav e k riz a se stiša la u
toliko, što je izg u b ila o štrin u opa-
sn o sti za n ep o sredni ra t, a li je b ila
od ogrom ne v ažn o sti za k o n ce n traciju
n aro d n ih sn a g a u S rb iji i ja č a n je
p a trio ts k ih o sjeća ja. V . Čorović.
A N E M IJE , v la đ ik a u S irm iju m u
(d a n a šn ja S rije m sk a M itrovica). oko
376—392 po K r. Bio je v elik i j)ro tiv n ik
A rijev sk e hereze. Čim je dosao u S ir-
62 —
m iju m . počeo je ra d iti n a tom e. d a
u n išti tu herezu. _Nad n jo m on je
odnio v elik u po b jed u n a sab o ru u
S irm iju m u 378. Uzeo ie v id n o g učešća
i n a sab o ru u A k v ile ji 381, k o ji je
im ao ta k o đ e r cilj u n ište n je a rija n iz m a ,
N. V.
A N G E L A R , učenik slovenskih apo-
sto la Ć irila i M eto d ija u d ru g o j po-
lo v in i 9 v ije k a . iz M oravske je A.
zajedno sa K lim en to m i N aum om
došao preko B e o g ra d a n a B alkan.
U m ro je u B u g a rsk o j, u kući vla-
ste lin a Č aslava. R. G.
A N G E L I-R A D O V A N I B R A N K O ,
s lik a r i k ip a r (22/1 1878, Ston. k ra j
D u b ro v n ik a). S vršio je g im n a z iju u
D u b ro v n ik u , a u m je tn ič k u a k a d e m iju
u M lecim a i Beču. 1903—1909 ž i v i o j e
u Beču, 1910 u M ilanu, po slije u Beču,
Z ag reb u i Z adru, a za v rije m e S v jet-
skog R a ta u Londonu. Iz la g ao je u
Beču, N a p u lju . M ilanu, Genovi, P a -
riz u i Londonu. S a ra đ iv a o je kao
u m je tn ik i p u b lic ista u ra zn im revi-
ja m a i h u m o ristič k im listo v im a. Da-
I n a s je sre d n jo šk o lsk i u čitelj u Za-
| greb u . A . Sch.
A N G E L IN A B R A N K O V IĆ (»M ajka
A ngelina«), kći A rija n ita . elbasan-
skog g o spođara. A. se u đ a la 1460 za
slije p o g đespota S te v a n a B rankovića,
Đ u rđ ev a sina. S n jo m je despot živio
u F u rla n s k o j, u g ra d u B eogradu, do
sv o je sm rti 1477. P o slije to g a A. je
m ije n ja la sv o ja b o ra v išta , dok 1486
i n ije đošla u S rijem , g d je jo j je sta-
J r i j i sin Đ orđe postao đespot. N jih o v
j je dvor bio u K upinovu. P o slije s m rti
m lađ eg sin a Jo v a n a ona je sa sta ri-
jim , k o ji se bio za k alu đ erio i dobio
im e M aksim , p re šla u V lašku, ali ni
tam o n ije o sta la dugo. N jez in a i
M aksim ova je zadužbina m a n a s tir
K rušedol. P od s ta ro s t A. se pokalu-
đerila. U m rla je i s a h ra n je n a u K ru -
šedolu oko 1510. V . Ć.
A N G E L L H. (A ngel H.). pukovnik
norveške vojske, u g led an v o jn i p isac
(— 1923). K ao d eleg at svoje zernlie.
p ra tio je o p eracije n a našem fro n tu
1912—13 i objav io izv rsn u k n jig u o
srpskom v o jn ik u i njegovom rodo-
lju b lju , h ra b ro s ti i iz đ rž ljiv o sti (fran-
cuski p rijev o d Le soldat serbe, 1916).
M. I.
A N G ELO V IĆ I. V ažne ličnosti p ri
padu srp sk e despotovine. O tac im je
bio Grk, iz tesalsk e dinasti.je A ngela.
A. je prešao u S rb iju , u Novo Brdo,
i oženio se S rp k in jo m . P rilik o m bi-
je g a iz N ovog B rda, v.ierojatno 1427,
T u rci su m u u h v a tili jed n o g sin a j
p o tu rčili. To je M ahm ud A ngelović,
k o ji je bio ru m e lijsk i beglerbeg 1459.
D ru g i b ra t, M ihailo A ngelović, po-

stao ie v elik i eeln ik u S m ederevu. a
p o slije s m rti desp ota L a z a ra i član
n a m je sn ištv a . K a d se S rb ija , obez-
g la v lje n a , lo m ila izm eđu T u rsk e i M a-
đžarske, A. je držao odlučno tu rs k u
s tra n u i p u stio tu rs k u posadu u Sme-
derevo. S rb i su se o d u p rli i tu rs k u
posadu, k o ja je b ila ra z v ila su lta n o v u
za sta v u n a g ra d u , isjek li, a A. zatvo-
rili (31/3 1458). G odinu d a n a k a s n ije
S m ederevo je sa cijelom S rb ijo m pot-
palo pod tu rs k u v last. V . Č.
A N G E R S K A D U N JA . Im a je u
v rto v im a i v in o g ra d im a , a li n ije
m nogo ra š ire n a . 7. R.
A N G L O -JU G O SL A V E N S K O D. D..
Z agreb, za r a f in e r iju i p ro m et petro-
lejem i d ru g im b itu m e n sk im proiz-
vodim a. O snovano je 1921 od K oyal
D u tch S hell C om pany. Im a u Ca-
p ra g u kod S isk a i n a Č ukarici kod
B eo g ra d a fa b rik e za ra f in ir a n je pe-
tro le ja . G lav n ica je 25,000.000 d in ara .
Z aposleno je 350 ra d n ik a i činovnika.
S . P.
A N G L O -JU G O SL O V E N SK O D R U -
ŠTVO P E T R O L E U M A , B eograd. Os-
novano je 1922 od S ta n d a rd Č il Com-
p a n y iz N ew -Y orka. K a p ita l je 8,000.000
din., od k o jeg je d rž a v i u stu p lje n o
b esplatno a k c ija za 2,000.000 d in a ra .
C ilj d ru š tv a je is tra ž iv a n je petro-
le jsk ih iz v o ra u K ra lje v in i S rb a, H r-
v a ta i S lovenaca. S. P.
A N G L O -N O R M A N SK I K O N J. U
N o rm a n d iji, g d je su v a n re d n e p aše i
inače v rlo p o v o ljn e p rilik e, ra zv ilo se
dobro k o n jarstv o . Ovi k o n ji su oso-
bito _ p rik la d n i za k a ro sije re . U kr-
š ta n je m sa en gleskim p lem en itim ko-
n jem đ ali _su m oderne a n g lo n o rm a n sk e
konje, k o ji su n esu m n jiv o n a jb o lji
k a ro s ije ri n a sv ijetu . Od jed n o g anglo-
n o rm an sk o g p a s tu h a n a s ta la je No-
n iu s-p asm in a, k o ja i u S H S ig r a ve-
lik u ulogu. S. U.
ANG ORA, v a ro š u M aloj A ziji.
K od A. ie (28/7 1402) m opgolski kan,
T u rč in T im u r (»Tam erlan«) potukao
i zarobio o sm an lijsk o g s u lta n a B a ja -
zita I. p o tre sa v ši iz te m e lja m lado
o sm an lijsk o carstv o . B iz a n tija , k o ju
je B a ja z it bio doveo do ru b a pro-
p asti, izv u k la je, b a r p riv rem en o , do-
sta_ k o ris ti iz ove o sm a n lijsk e ne-
sreće. B a ja z ito v sin S u le jm a n , go-
sp o d ar evropske T u rske, n a s a sta n k u
u G a lip o lju sa b iz a n tijsk im carem
M anuelom II. P aleologom (1403). k o ji
te k što se bio v ra tio iz zapadne
E vrope, v ra tio je B iz a n tiji Solun,
k o ji je M an u el d_ao svom sinovcu
Iv a n u V II. B iz a n tija je tom p rilik o m
d obila još i Sv. G oru. crnom orske
tra č k e g rad o v e do M esim v rije, pri-
m orske tra č k e g rad ove u M ram ornom
63
ANTI
M oru. i nekoliko o strv a u E g ejsk o m
m oru. D. A n .
A N G O R S K A B IT K A (28/7 1402).
T u rsk i c a r B a ja z it, k a d a se u tv rd io
n a B alk an u . p ro tje ra o je ta ta r s k e
em ire iz M ale A z ije i zauzeo n jih o v e
zem lje. Ovi se onda okupe oko ta ta r -
skog v elik o g k a n a T im u r-L e n k a (Ti-
m u ra, T a m e rla n a ), k o ji je, šireć i
sv o ju držav u , došao 1402 do tu rs k ih
g ra n ic a . B a ja z it, u s a s ta v u č ije je
vo jsk e bilo i 5000 oklopnih k o n ja n ik a
desp o ta S te v a n a L a z a re v ić a i B ran -
kovića, izađe T im u r-L e n k u u su sre t i
oni se sukobe 28/7 1402 kod A ngore.
— U to k u borbe B a ja z ito v a v o jsk a
bude o p k o lje n a i po tu čen a, a sam
B a ja z it za ro b ljen . U b o rb i se odliko-
vao ju n a č k im ju riš im a S te v a n L aza-
re v ić sa sv o jim k o n ja n ic im a toliko,
d a m u se i sam T im u r-L e n k divio i
n ared io , d a se p ro p u sti, i S te v a n se
povukao k a C a rig ra đ u . R e z u lta ti b itk e
bili_ su: zauzeće većeg d ije la M ale
A z ije od T a ta ra , i p ro tje r iv a n je Tu-
r a k a odanđe. P o slje d ic e ove b itk e
bile su: r a s tr o js tv o T u rsk e i g ra đ a n -
ski r a t m eđu B a ja z ito v im sin o v im a,
što je S te v a n L a z a re v ić m ogao isko-
r is titi, a li je i sam bio o s la b lje n bor-
bom sa B ran k o v ićim a. V . B.
A N G U L E M K A , v r s ta k ru ša k a . Im a
je u S lovenačkoj, ponešto u H rv a ts k o j.
sje v e rn o j S rb iji i u o stalim p o k ra ji-
nam a. U vezena je iz F ra n c u sk e .
I. R.
A N IK IT A , srp sk i m o n ah i ru s k i
h a g io g ra f iz p rv e polovine 16 v ije k a .
P o zv an od b r a ts tv a ru sk o g soloveckog
m a n a s tira A. je opisao, izm eđu 1533
i 1538, život i ra d o sn iv ača n jih o v o g
m a n a s tira Sv. Z osim a i S a v a tija . Uz
to je n a p isa o i p o h v ale černigovskom
knezu M ih a ilu i njeg o v o m v la ste lin u
Teodoru. R . G.
A N S B E R T . V. P seu d o -A n sb ert.
A N T E R IJA , v rs ta d u g ačk o g k a p u ta
do č lan a k a. Od k u povne je m a te rije ,
razno u k ra še n a . P re k o A. se je no~
silo d ru g o odijelo. P o S r b iji je sađ a
izo b ičajen a. N . Z.
A N T I. L a tin sk i i b iz a n tijs k i pisci
6 v ije k a p o m in ju S lovene i A. za-
jedno, kao p lem en a isto g im en a i na-
roda. A. su b ili v rlo h ra b ri, s ta n o v a li
su istočno od S lovena, n a p o d ru č ju
izm eđu D n je s tra i D n je p ra , U 6 v ije k u
bile su se lju te borbe izm eđu n jih i
Slovena, a 602 b ila je k rv a v a ekspe-
đ ic ija A v a ra p ro tiv n jih . Od ta d se
o A., pod tim im enom , više n e govori.
V rlo su v je ro ja tn e p re tp o sta v k e rus-
kih n a u č e n ja k a , da pod im enom Slo-
v en a u p isa c a 6 v ije k a tre b a razu-
m je ti Ju žn e Slovene, a pod im enom
ANTIALKOHOLIZAM
A n ta p lem en a Isto čn ili S lovena, od-
nosno R usa.
L i t e r a t u r a : A. Š ahm atov, U vod
u h is to riju ruskog' je z ik a (ru sk i); L.
N iederle. M an u el de l ’a n tio u ite slave,
I. 1923. V . Ć.
ANTIALKOHOLIZAM. V. A lko-
holizam .
ANTIĆ DIM ITRIJE DR., v a n re d n i
n ro fe so r u n iv e rz ite ta u B eo g rad u
(6 19 1874, N eg o tin). M edicinski fak u l-
t e t sv ršio je u B eču (1898). Od 1898 do
1908 bio je sre sk i lije č n ik u Iv a n jic i,
K ra lje v u i O brenovcu, a od 1908 do
1910 bio ,ie n a k lin ic i n ro fe so ra N eus-
s e ra u Beču. Od 1910 do 1919 bio je
u p ra v n ik o k ru žn e bolnice u Kragru-
jev cu i šef u n u trašn jeg : o d je lje n ja
ove bolnice. 1919 postao je šef u n u tra -
šnjesr o d je lje n ja O pšte D rž av n e _Bol-
nice u B eo g rad u , a 1921 iz a b ra n je za
izvanrednoe: p ro fe so ra u n iv e rz ite ta
u Beogrradu. B avio se p ro u čav a-
n je m d izen te rije , m a la rije , spavaće i
šećern e bolesti. R ad o v i su m u štam -
p a n i u S rp sk o m A rh iv u za^Celokupno
L ek arstv o , M edizinische K lin ik . A r-
ch iv fiir S chiff- u n d T ro p e n k ran k -
heiten . C e n tra lb la tt fiir B akteriolog'ie.
D. P.
A N T IM , m itro p o lit beojrrađski (1827
do 1831). R ođen je n a o strv u A ndrosu,
a kao episkop lo v čan sk i p o sta v lje n
za beogradskog' m itro p o lita . 1831 m i-
ropom azao je k n eza M iloša za na-
sljed n o g v lad ao ca u S rb iji. Bio je do-
b a r G rk. K nez M iloš g a je zadržavao
i p o slije p ro g la sa a u to n o m ije srpske
crkve, d a o stan e kao episkop u S rb iji,
a li A. n ije h tio i v ra tio se u sv o ju
o tađžbinu.
L i t e r a t u r a : P- Švabić. A ntim .
m itro p o lit b eo g rad sk i (G lasnik P ra -
v o slav n e C rkve, 1903). R . G.
ANTIMINS je če tv o ro u g lasto pla-
tu o ili sv ila (obično 50—60 centim e-
t a r a sa 40—50 cm) sa slikom pola-
g a n ja K r is ta u grob i ušivenom če-
sticom sv e tite ljsk ih m o štiju . Bez
n je g a se ne m ože d an as o b av iti ni
je d n a litu r g ija . S to ji stalno u o lta ru
n a Sv. T rp ezi u ilito n u pod evan-
đeljem . A. je v rlo ra n o ušao u upo-
tre b u u k ršć an sk o j crkvi, a n aro čito
kod m is io n a ra i v o jn ih sv eštenika.
k o ji su n a n je m u m ogli o b a v lja ti li-
tu r g iju i bez crkve, g d je god stig n u .
Od v re m e n a b orbe ra d i p o što v an ja
ikona, k a d a su m noge icrkve podi-
g n u te i bez p o la g a n ja sv e tite ljsk ih
m o štiju u osnov ili ploču časne trpeze,
ušlo je p rv o u običaj, d a se u svakoj
ta k v o j crk v i služi n a an tim in su , ka-
sn ije od 12 v ije k a , i u sv ak o j crkvj,
k o ju n ije episkop posvetio, i najzacl
u sv ak o j crk v i uopće. — U srp sk o j
64 —
p ra v o sla v n o j c rk v i uveden je vrlo
ra n o ta j običaj, je r već u jednom
p e n ite n c ija ln o m zb o rn ik u iz 15 v ije k a
piše: »I bez svoga a n tim in sa pop da
ne litu rg isa « . A. je sveštenik m ogao
d o b iti sam o od nadležnog episkopa,
pošto je p latio određenu tak su . T a
je ta k s a u m itropoli.ii beogradsko-
k a rlo v a čk o j (1726 do 1739) izn o sila t r i
d u k a ta ili d v an a est fo rin ti, pošto su
u to doba A. iz ra đ iv a n i u b ak ro rez u
i šta m p a n i. R a n ije , sve do k r a ja 17
v ije k a , A. su i u srp sk o j crkvi, kao
i po d ru g im p ra v o sla v n im crk v am a,
ra đ e n i ru k o m n a p la tn u , i b ili su
m nogo jed n o sta v n ijL n a sre d in i je
bio izra đ en sam o č e tv o ro k ra k i ili
šesto k ra k i, a k a tk a d i osm okraki, k rs t
sa jed n o stav n im ili v išestepenim po-
sto ljem , pod kojim je n a slik a n a g la v a
A dam ova; u u g lo v im a p la tn a b ili su
sim boli ev an đ elista. Uz k rs t je obično
p rislo n jen o bilo k o p lje i tr s tik a sa
spužvom . N a g o rn je m d ije lu ^krsta,
obično u p re sje k u , u šiv a n a je čestica
sv e tite ljsk ih m o štiju . ali je r a n i je b il o
i bez sv e tite ljsk ih m o štiju za crkve,
u k o jim a su već položene bile sveti-
te ljsk e m o šti u p rije sto . P ra z a n pro-
sto r okolo k r s ta i ispod n je g a obično
je bio isp u n je n zapisom : ^da je to
»žrtvenik«, posvećen označenog da-
tum a, od to g a i to g a episkopa, za
određenu crkvu, a po k a tk a d i zapisom
im en a onoga, k o ji je izradio slik u n a
p latn u , d rv etu , olovu ili b ak ru . P r v i
šta m p a n i A. kod nas, sa slikom po-
la g a n ja K ris to v a u grob, uzetom sa
p laštan ice, dao ie iz ra đ iti ti B eču n a
b ak ro rez u p a tr ija r h A rse n ije I I I po-
sli.ie seobe 1692. R. G rujić.
ANTIMON SK I RUDNICI. A nti-
m onske rude (a n tim o n it) p o ja v lju ju
se nešto većoj k oličini u Slovenač-
koj. B osni i S rb iji. Z a eksploataci.iu
an tim o n sk e ru d e u S lovenačko j posto ji
od 27/5 1907 R u d a rsk a D ru ž b a T ro ja n e
v M ediji Izlak ah . k o ia ie o tv o rila
ru d n ik e a n tim o n ita kod T ro ja n a , B re-
zja, R e žišća 'i Č em šenika u srezu kam -
ničkom . R udnici su u d a lje n i od sta-
nice Z a g o rje n a S av i 9 km. Od 1/2 1918
u ru đ n ic im a se ne ra d i. D ru g i je an ti-
m onski ru d n ik u S lovenačkoj u Lepoj
N ivi, u srezu G o rn ji G rad, u o k rugu
celjskom . O snovan je 1873, a sv o jin a
je H ocke F rieđricha^ iz G raza. Od že-
iiezničke stan ice R ečica ob P a k i uda-
lje n je 17-5 km. Od 1908 ru d n ik ne ra d i.
U B osni je rađ ilo d ru štv o B osnia
u an tim onskim ru d n ic im a oko Čemer-
nice kod P ojnice, gđ.ie ie b ila podi-
g n u ta peć za p re ra đ iv a n je antim onske
rude. U ru đ n icim a se d an as ne ra d i.
N ešto m alo ra d a im a u p odrinskim
ru d n ic im a kod K ru p n ja u S rb iji. Po-
d rin sk i an tim o n sk i ru d n ic i sv o jin a su

P . D espića. T u je bilo 1922 zaposleno
k o p ača i d ru g ih ra d u ik a n a podze-
m nim ra d o v im a 45, p ro fe sio n a ln ih i
n ek v a lifik o v a n ih ra d n ik a n a sp o lja-
šn jim ra d o v im a 21, ra d n ik a ispod 18
grodina 3, ra d n ic a 1, nadzornoe: oso b lja
8; svegra 78. 1922 izvađeno je 18.085 to n a
rude, u v rije d n o s ti 175.700 din. (anti-
mon 139.200, a olovo 36.500). B ra tin s k a
k a sa p rin rila je te godine za pom oć
u slu č a ju bo lesti 4.175 din„ a izd ala
je 4.149; za in v a liđ sk u pom oć i pen-
z ije p rim ila je iste erodine 9.149 đin„
a izd ala 232.
U ru d n ik u Z a ja č a dobilo je P ra n -
cusko D ru štv o za k o p an je i p re ra đ i-
v a n je ru d a u S rb iji 8/10 1898 povla-
sticu n a 227 ru d n ih p o lja za eksplo-
a ta c iju an tim o n sk e ru d e u srezovim a
rađ ev sk o m i ja d ra n sk o m . okrue: pod-
rin sk i: 1906 p re n e se n a je t a p o v lastica
n a P. L au ren ce -a iz P a riz a i M. B in-
d e ra iz Z em una. A n tim o n sk e ru d e u
P o d rin u sad rže 9—10% an tim o n a, a
osobito b o g ate i 60%. U Z a ja č i i K ru -
p n ju b ila je p o đ ig n u ta ta lio n ic a za
d o b iv an je antim onskoe: oksida.
A n tim o n sk i ru d n ik kod A lša ra , n a
ju g u S rb ije uz errčku grranicu. otv o ren
je 1890 kao sv o jin a solunske trerovačke
kuće A lla tin i & C h a m e a u d ; 1891 va-
đ ili su tu m jesečno oko 70 to n a rude,
k o ja je sa d rž a v a la 54—60% an tim o n a.
Za 4 godine izvađeno je tam o oko
4.000 to n a an tim o n ita . Od 1895 u tom
se ru d n ik u ne ra d i. ali se u n a jn o v ije
doba p o čin ju opet n e k i k a p ita lis ti
in te re so v a ti za a lša rsk e ru d n ik e.
F , TućdTz,
ANTON VACLAV, k om ičar, p jev ač
i re đ a te li N arodnoe: K a z a liš ta u Za-
g-rebu (16/5 1850, P lz e n j — 18/2 1917,
Z agreb). K ao o p ern i p je v a č stupio je
p rv i p u t 1870 u V erd ijev o m T ra b a -
duru. P o s lije P lem enčićeve s m rti pre-
uzeo je n jeg o v e kom ične uloge, a po-
s lije F reu d e n reich o v e re d a te ljstv o
opere i operete. Bio je je d a n od n a j-
o tm e n ijih k o m ič a ra hrvatskog: kaza-
lišta, bez d ra s tik e i bez n am e tljiv o sti.
G lavne su m u uloge: B oubouroche,
R ag u en e au u C y ra n u de B ergerac,
V ig n eu x u S ardou-ovim D obrim p ri-
ja te ljim a i dr. N. A.
ANTONIĆ VASILIJE, đ e n e ra lšta b n i
p ukovnik, m in is ta r In o s tra n ih D je la
u p en z iji (12 4 1860. R udnik, R u d n ičk i
okrug). P o s v rše tk u g im n a z ije i je-
dne godine filozofskog fa k u lte ta , stu-
pio je u V o jn u A k a d e m iju 1880. P ro -
izveden je za p je š a d ijsk o g p otporu-
c n ik a 1883v za k a p e ta n a 1891, preveden
u đ en e ra lšta b n u s tru k u 1892, za đene-
ra lsta b n o g p u k o v n ik a 1905, a penzi-
onisan je početkom 1914 god. kao mi-
?oo a r n a ra-spoloženju. K ao vodnik
1884 slusao je 1 g o dinu V iše Škole, a
— 65 —
ANTONOVIC
zav ršio je ovu 1887, zatim je bio ko-
m a n d a n t b a ta lio n a , p ješa d ijsk o g puka,
a kao đ e n e ra lšta b n i o ficir bio je na-
čelnik š ta b a d iv izijsk e oblasti, šef
m obilizacijskog' o d sje k a G lavnog Ge-
n e ra lš ta b a , a đ u ta n t N j. V. K r a lja ,
p ro fe so r V o jn e A k a d e m ije (general-
šta b n u službuh v o jn i iz a sla n ik u
A u stro -U g a rsk o j, n ač eln ik o p erati-
v n o g o d je lje n ja G lavnog G eneral-
štab a, p o slan ik n a C e tin ju i d v a p u t
m in is ta r v o jn i i od 1901—1906, u t r i
k a b in e ta M in ista r In o s tra n ih D jela.
— U r a tu 1885 bio je k o m a n d ir čete i
teško ra n je n . K ao m in is ta r v o jn i unio
je izm jen e u fo rm a c ije v o jn e i zakon
0 u s tro js tv u vojske^ p riv eo je k r a ju
n a o ru ž a n je a r ti l j e r i j e za ono v rije m e
n a jm o d e rn ijim oružjem . K ao m in is ta r
In o s tra n ih D jela, u jesen i 1902 p ri do-
lask u ru sk o g m in is tra In o s tra n ih
D.iela g ro fa L am sd o rfa. om ogućio je
rje š e n je v ažn ih m ak ed o n sk ih p ita n ja ,
a 1905 i 1906 u ca rin sk o m ra fu sa
A u stro -U g arsk o m ra zv io je živu dje-
la tn o s t u o d b ra n i d rž av n o g su v eren i-
te ta i ekonom skih in te re sa zem lje. —
N ap isao je nekoliko č la n a k a u voj-
nom časopisu (R atn ik u ). V . Belić.
ANTONIJE, _pećski p a t r i j a r h (1574
do 1575). R a n ije je bio h erceg o v a čk i
m itro p o lit i pom oćnik p a t r i j a r h a
M a k a rija , o b n o v ite lja pećske p a tri-
Darsije. R. G.
ANTONIJEVIĆ JOVAN, g lu m ac
(20/9 1882, Cačak), svršio ie 5 ra z re d a
g im n azije. N a pozornicu je stu p io u
a u g u stu 1906 u B eo g rad u . 1907 an g a -
žovan je za č la n a S rp sk o g N a ro d n o g
P o z o rišta u Novom S adu. a 1911 po-
novo se v ra tio u B eograd, g d je je i
đanas, v rije d a n i m a r ljiv član dram -
ske tru p e N aro d n o g P o zo rišta. —
G lavne su m u uloge: M a rin k o (Đido),
D u šan (N ahod), H a jd u k -V e ljk o , Ivo
(K nez Ivo od S em b erije), A lb a
(E gm ont). G olvic (O tm ica S a b in ja -
n ak a ) i dr. R . O.
ANTONOVIĆ ISAIJA, a rh ie p isk o p
1 m itro p o lit k a rlo v a č k i (1697, B udim ,
—. .22/1 1749, Beč). A. ie bio neko
v rije m e p a ro h u B udim u, p a se zam o-
našio i postao m itro p o litsk i p rid v o rn i
a r h im a n d rit u K a rlo v c im a i Beo-
g ra d u . 1731 iz a b ra n je i p o sta v lje n
za episkopa arad sk o g . U živao je ve-
liko p o v je re n je a u s trijs k o g a dvora,
te je 1741, i p ro tiv v o lje p a t r i j a r h a
A rs e n ija IV , dobio n a u p ra v u i v r-
sačku e p a rh iju . 27/8 1748 iz a b ra n je
A. n a naro d n o -crk v en o m S ab o ru za
arh ie p isk o p a i m itro p o lita k arlo v ač-
kog. P r v u b rig u h tio je A. o b ra titi
p o d izan ju p ro sv je te i o b ra zo v an o sti
u svom e n a ro d u , p a je uspio, d a m u
n a ro d n i S abor, n a sje d n ic i od 31/8
5
ANTROPOGEOGRAFIJA
1748, dozvoli o b ra titi se s pozivom n a
n aro d , d a se d o b ro v o ljn irn p rilo zim a
o sn u je fond za o tv a ra n je i izdržava-
n je n ekoliko v iših škola. D obivši
o d o brenje, A. se već u sep tem b ru na-
ro eito m poslan icom o b ra tio n a sav
s rp sk i n a ro d po_d a u stro -u g a rsk o m
v lašću i poslao je sv o je izaslan ik e,
d a ku p e p rilo g e. A li u sre d to g a ra d a
A. je n a š la s m rt u Becu, g d je se je
po o d luci S a b o ra bav io n a ro d n im
poslovim a. R- Gf.
A N T R O P O G E O G R A F IJA . K od n as
se, u n au čn o m srnislu, A. p r v i počeo
b a v iti J o v a n C vijić. On je postavio
osnove is p itiv a n ju k u ltu rn ih osobina
n a ših ze m alja, kao i p ro u č a v a n ju na-
šeg a sta n o v n iš tv a i n je g o v ih osobina.
O b jav io je (1896) u p u te za is p itiv a n je
sela u S rb iji i o stalim n a šim ze-
m lja m a , a k a s n ije i zasebne u p u te za
S rb iju , za B o sn u i H e rceg o v in u i za
S ta ru Srbi.iu i M akedoniju. U p u tstv i-
m a su tra ž e n i podaci, k o ji se odnose
n a n a s e lja i n jih o v p o stan ak , n a polo-
ž a je i tip o v e sela, n a kuće i ostale
zg rad e, n a tra g o v e r a n ijih n a s e u a ,
n a p o d rije tlo s ta n o v n ištv a i n jihovo
zan im a n je . U G eografskom Zavodu
b eo g rad sk o g u n iv e rz ite ta C v ijić je
osnovao školu, u k o jo j su se rnladi
s tu d e n ti sp re m a li za an tro p o g e o g ra i-
sk a is p itiv a n ja . Ovo je bio početak
ra d a n a a n tro p o g e o g ra fiji n a sih ze-
m a lja . S a sv ih s tra n a p ris tiz a la ne tu
a n tro p o g e o g ra fs k a g ra đ a , ona se
m eto d sk i sre đ iv a la u G eograiskom
In s titu tu , a od 1902 počelo se i sa pu-
b lik o v an jem .
Od 1902 do danas, sa prekidom za
v rije m e b a lk a n sk ih i S v je tsk o g R ata,
p u b lik o v an o je u S rpskom E tn o g ra f-
skom Z b o rn ik u (izd a n ja S rp sk e K ra -
ljev sk e A k a d em ije N au k a) 18 kniia'a.
19. k n jig a u štam pi). i to_ p rv ih 10
k n jia a pod im enom : Nasel.ia srp sk ih
ze m alja, a o sta lih devet pod im enom
N a se lia i p oreklo stan o v n ik a. U
ovih 19 k n jig a ima_52 ra d a . Uz p rv ih
6 k n jig a N a s e lja izišlo je i 6 svezaka
A tla sa ; k a s n iji ra d o v i n e m a ju A tlasa,
ali je u sam om tek stu i izv an n je g a ,
uiiesen v e lik i b ro j k a ra ta , sk ica i_ fo-
to g ra fija . U A tla sin ia i N a se ljim a
im a 23 k a rte . 275 sk ica i 368 foto-
g ra fiia .
Izuzev d v a ra d a, svi o stali su an-
tro p o g eo g rafsk e s tu d ije po jed in ih
o b la sti n aše države, n ajv eć im dije-
lom iz S rb ije , za tim iz C rne Gore, iz
S ta re Srbi.ie i M akedonije, iz B osne
i H erceg o v in e i iz D alm acije.
P r v i v ažau ra d iz A. kod n as .ie
ra s p ra v a J . C v ijića: A n tro p o g e o g raf-
ski P ro b le m i B alk an sk o g P o lu o strv a ,
p u b lik o v an u I. k n j. N aselin. IT n jo j
se izlaže z a d atak i p lan antropogeo-
g ra fs k ih p ro u č a v a n ja , re z u lta ti o gla-
v n im etn o g ra fsk im problem im a, kao
i m eto d i ra d a . C v ijić je h tio ovim
ra d o m d a uvede isp itiv ač e u posao, i
d a im pokaže zn ačaj i sm isao poje-
d in ih p ita n ja , n a k o jim a tre b a ra d iti.
K od ovih is p itiv a n ja C v ijić je n aro -
čito želio, d a se u tv rd i p o d rije tlo sta-
n o v n ištv a. D ru g i C vijićev ra d je L a
P e n in su le B alkaniq.ue, G eographie H u-
m aine. P r v i dio_ ove k n jig e. zn atn o
p ro širen , izašao je i n a našem je z ik u
pod naslovom B alk an sk o P o lu o strv o
i južno-slovenske zem lje. O snove an-
tro p o g e o g ra fije . I. J e d a n dio_ ovoga
d je la o d štam p an je u X I I k n jiz i N a-
s e lja pod naslovom : M etan a sta zick a
k re ta n ja . n jih o v i uzroci i posljedice.
U ovim ra d o v im a C v ijić je izložio
sv o je poglede i isk u stv a u^ antropo-
g eo g rafsk im p ita n jim a , izlažući n aro -
čito sv o je poglede o velikom obim u
seo b a -m ig racija, i o n jih o v o m zna-
č a ju za an tro p o g e o g rafsk e, etn o g ra f-
ske, sociološke i d ru g e procese.
P o d aci o p o d rije tlu sta n o v n ištv a i
0 m ig ra c ija m a d ali su C v ijiću m oguć-
nosti, d a uoči so cijaln e i psihološke
procese, k o ji n a sta n u , k ad dođu u
dodir g ru p e sta n o v n ištv a ra z n ih po-
g led a i s h v a ta n ja . Is p itiv a n je psihi-
čk ih osobina sta n o v n ištv a u o k v iru
a n tro p o g e o g ra fije p re d sta v lja , pored
stu d ije sam ih m ig ra c ija , d ru g u gla-
v n u ta č k u u sistem u C vijićeve A._ On
u sv o jo j A. n a g la ša v a d v ije n a jb it-
n ije crte u sa d a n je m životu n aše g a
n a ro d a : m ig ra c ije i psihičke osobine
stan o v n ištv a.
U o stalim ra d o v im a iz A. prouca-
v a n a su p ita n ja , lto ja se odnose n a
svako n a se lje i sv ak u porodicu u 50
ra z n ih oblasti. H ilja d a m a sela de-
ta ljn o je opisano. O b raćen a je p a ž n ja
n a sv a p ita n ja , k o ja _se odnose n a po-
lo žaje i tipove n a se lja , n a vrste_ svo-
jin e i ekonom ske p rilik e, n a tipove
k u ća i o stalih zg rad a, n a to p o g rafsk a
im ena, n a p o stan ak n a se lja , zatim n a
m ig ra c ije i p o d rijetlo stan o v n ištv a.
N a osnovu ovako sak u p ljen e građe,
n a licu m jesta. idući od sela do sela,
1 od kuće do kuće. izrađene su posebne
stu d ije za 50 oblasti. — U ovim pu-
b lik a c ija m a n a jv a ž n ije m jesto zau-
zim a p ita n je o m ig racijam a-seo b am a,
k o je su od k r a ja 14 v ije k a do đanas
isp re m je šta le gotovo sve stanovnistvo
n a p ro sto ru od V eleške K lisu re do
okoline Z agreba. U tv rđ en e su oblasti.
iz k o jih se stan o v n ištv o p oglavito
iseljav alo , kao i seliđbene s tru je ;
u tv rđ e n i su uzroci i posljediee ovih
seoba. N a osnovi ovih is p itiv a n ja
u tv rđ e n e su č e tiri glavne g ru p e selid-
benih s tr u ja : 1. D in arsk a, k o ja je po-
la z ila iz H ercegovine, C rne Gore, Cr-
nogorske H ercegovine, S jenice, 1 e-

š te r a i N o v o p azarske O blasti. S tano-
v n ištv o ove s tru je n aselilo je p o sla -
v ito Š u m ad iju , za tim o b la sti oko Y a-
lje v a i pored D rine, B osnu i H erce-
g o vinu. 2. K o so v sko-m etoliijska, k o ja
p b u h v a ta m is r a c ije iz o b lasti izm eđu
S k a d ra i K o p ao n ika. U S rb iju je
stan o v n ištv o ove s tru je p ro đ ira lo do-
linom I b r a i J u ž n e M orave. 3. Mo-
ra v sk o -v a rd a rsk a , k o ju čine iselje-
n ic i v ard arsk o ff sliva, sjev ern o od
D e m ir-K a p ije . Is e lje n ic i ove s tr u je
iš li su p o jd av ito m o ra v sk o -v a rd a r-
skom dolinom i n a se lili se po S rb iji.
4. K oso v sk i i v a r d a rs k i doseljenici,
k o ji su p re š li S a v u i D u n a v i n a s e lili
se po pan o n sk o m basenu. P o re d ovih
bilo^ je n ekoliko s t r u j a od m anjesr
z n a č a ja . Is to ta k o su u tv rđ e n i i uzroci
ovim seobam a. k o ji se. u s’lavnom .
svode n a uzro k e h is to rijs k e , i eko-
nom ske v rste . K od p rv ih su neposre-
d a n povod m ig ra c ija m a b ili histo-
r ijs k i d o g a đ a ji (tu rs k a n ajez d a, ra -
tovi, bune i u stan ci), a kod đ ru g ih
tešk o ekonom sko s ta n je . — In ten -
z iv n a i ra z n o v rsn a k r e ta n ja m eđu
ju žn im S lo venim a, n a ro č ito m eđu
S rb im a, b ila su od v e lik ih posljeđica.
D olazeći sa ra z n ih s tr a n a i m ije š a ju ć i
se, ovo stan o v n ištv o ra z n ih osobina
i n a z iv a sliv alo se i p re ta p a lo , te su
n a s ta ja la e tn ič k a i s o c ija ln a p rila -
g o đ iv an j a.
P o sao n a p ro u č a v a n ju antropogeo-
g ra fs k ih p rilik a i m ig ra c ija , k o ji je
v rše n gotovo 30 godina, dao je od-
ličn e re z u lta te . P u b lik a c ije u N ase-
ljim a b it će n a ro č ito k a s n ije od ve-
lik e k o risti, n e sam o za g e o g ra fe i
e tn o g ra fe, već i za o stale rad n ik e,
k o ji se b av e p ita n jim a o n ašo j zem lji.
B. D robnjaković.
ANTROPOLOGIJA. V. u dodatku.
ANTULA DIMITRIJE, g e n e ra ln i
d ire k to r M in ista rs tv a Š um a i R u d a
<9/11 1870, B eo g rad — 17/7 1924, Beo-
g ra d ). S v ršio je filozofski fa k u lte t u
B eogradu, d o k to ra t g eo lo g ije i k em ije
položio_ je u Beču. B io je n a s ta v n ik
u treć o j b eo g rad sk o j g im n a z iji i
n ro feso r n a teh n ičkom fa k u lte tu .
1897 p o sta v lje n je za d rž av n o g geo-
lo g a u ru d a rsk o m o d je lje n ju , a 1919
za g e n e ra ln o g d ire k to ra to g a odje-
lje n ja . K ao geolog izučavao je pogla-
vito k re ta c e js k u periodu. (U eber die
G ephalopođen d er u n te re n K re id e des
K a u k a su s [B eitra g e zu r G eologie u.
P aleo n to lo g ie d. O esterr.-U n g arn s u.
d. O rien tsl). S re d n ji neokom kod
G rn h lev ice (Geološki A n ali B alk an -
skog P o lu o strv a ). R u d a rsk e su m u
ra sp ra v e : 0 b a k a rn im ru d iš tim a u
a ta r im a opštine borske i k riv e ljsk e
(1904). G eološka is tra ž iv a n ja u tim oč-
kome andezitskom e m a siv u (1909).
— 67 —
APATIN
I s tr a ž iv a n ja g vozdenih r u d iš ta i
u g lje n ih te re n a u S rb iji (1913); i
opći p re g le d : P re g le d r u d iš ta u K ra -
lje v in i S r b iji (1900: srp sk i i fra n -
cuski); L ’in d u s trie m in e ra le de S erb ie
1905. B elg rad e ; Les richesses m in era -
les de la S erb ie (1919). J. Ž.
ANTULA MILAN, s e k r e ta r M ini-
s ta r s tv a T rg o v in e (26 9 1886. B eograd).
G im n aziju je sv ršio u B eogradu, a
u n iv e rz ite tsk e n a u k e u M tinchenu i
B erlin u . Od 1918 je u d rž av n o j službi.
D. P.
ANTULA NIKOLA, k n již e v n ik i
k ritič a r (1884, B e o g ra d — poginuo
7/11 1916, Čuke). O snovnu školu, gim -
n a z iju i u n iv e rz ite t svršio je u Beo-
g ra d u . P o sv rše tk u s tu đ ija (1910) po-
s ta v lje n je za su p le n ta u č e tv rto j beo-
g ra d sk o j g im n a z iji. K a s n ije je studi-
ra o ta lija n s k u k n jižev n o st u R im u.
U čestvovao je, kao re z e rv n i k o n jič k i
o ficir, u b a lk a n sk im ra to v im a , 1914
p re šao je A lb a n iju . N ap isao je: R ad
n a S rp sk o j B ib lio g ra fiji (neštam -
pano); Ceda M ija to v ić kao p rip o v ed a č
(S rp sk i K n již e v n i G lasnik); O eena
je d n o g a ra d a o Iv a n u B u n ić u (S rp sk i
K n již e v n i G lasnik); pisao je k n ji-
ževne k ritik e i p rik a z e u S rpskom
K n jižev n o m G lasniku, L etopisu, Sa-
v rem en ik u , N arodu, B o san sk o j V ili i
dr.; po zo rišn u k ro n ik u u Š tam pi.
V . P.
ANTUNOVIČ IVAN, b u n je v a č k i
ro d o lju b i p isac (19/6 1815 — 13/1 1888).
S re đ n ju školu učio je u K aloči, Su-
botiei, P e č u h u i S egeđinu, a bogoslo-
v iju u K aloči. 1842_ postao je žu p n ik
u __Almašu i ta d a je počeo svoj ra d .
1870 p o krenuo je i u re đ iv a o p et
g o d in a B u n jev ač k e i Šokačke N ovine
i B u n je v a č k u i Š okačku V ilu. N ani-
sao je P o u čn e iskrice, S la v ja n , Od-
m e tn ik ^ B og s čovjekom , N a p u ta k
(polem ičan spis p ro tiv n a z a re n stv a ) i
R a s p ra v a o p o d u n av sk ih i p o tisan sk ih
B u n je v c ih i Šokcih u pogledu n aro d -
nom , v jersk o m , um nom i gospođar-
skom . P isa o je b u n jev ač k im žargo-
nom i zato je su m n jič e n od M adžara.
d a .b u n i n aro d . _U b u đ e n ju n aro d n e
svi;iesti kod B u n je v a c a u činio je v rlo
m nogo. »0__svom tro šk u iz u č io ’je oko
200 siro m ašn ih đ a k a B u njevaca«, kaže
se u jednom n ek ro lo g u za n je g a . Od
ra s p ra v a ostale su neke n eštam p a n e.
D. P.
ANZIL, a rh ite k t. V. P rin c ilje v H e-
vert.
APATIN, sresko m jesto u B ačkoj,
n a D u n av u . Im a 13.136 s ta n o v n ik a
(1910), od k o jih je bilo S rb a 71, N ije-
m aea 11.661, M ad žara 1061, J e v r e ja 126;
p ra v o sla v n ih 56, k a to lik a 12.877. P r v i
tra g o v i A. su iz 11 v ije k a (1011). 1749
APFELBECK
n aselio je n A. hercegr G rasalk o v ić
nnem ačke k o loniste, n a ro č ito zana-
tlije . A. je v rlo lije p o i brzo n ap re-
dovao. te je 1755 postao trerovište. a
p red k ra j 18 v ije k a A. je jedno od
m je s ta sa n a jb o ije ra z v ije n im zan at-
stvom . S ta n o v n ištv o se b a v i k n ltu ro m
k u d je lje , p ro izv o d n jo m o la ja , sv ilar-
stvom , a n aro čito proizv o d n jo m cigle
i c rije p a . A p a tin c i sn čuveni kao ri-
b a ri, te drže gotovo č ita v n a š d u n av sk i
rib o lo v u sv o jim ru k a m a . K od A. po-
č in je t. zv. rim sk i šanac, k o ji ide do
Tise. Im a g ra đ a n sk u školu. D. P.
A P F E L B E C K V IK T O R (A pfelbek).
v la d in s a v je tn ik i č u v a r za av erte-
b r a ta u s a ra je v sk o m M uzeju, ento-
m olog (koleopterolog). 1859 stu d ira o
je u B eču šu m arstv o i bio je, p rije
p o s ta v lja n ja p ri zem aljsk o m M uzeju
za B osnu i H erceg o v in u u S a ra je v u
(1887), n a d š u m a r u L u d b re g u u H r-
v atsk o j. V eom a je zaslu žan za upo-
z n a v a n je fa u n e nižih ž iv o tin ja n a šib
ze m alja, n a ro č ito B osne i H ercego-
vine. S ak u p io je b o g at m a te rija l. a
sam , je o b ra đ iv a o tv rd o k rilc e (ko-
leo p tere). Bio je je d a n od o rg an iza-
to ra s a ra je v s k o g M uzeja. P r v i je u
ju žn im k ra je v im a počeo naučno ispi-
tiv a n je pećinske fau n e. P o p isao je
v eom a v elik i bro j novib buba, a m noge
nose i n jeg o v o im e. P o re d sam e si-
ste m a tik e (n aročito rilič a ra : ro d a
O tio rrb v n c b u s). u n a p rije d io je i zoo-
g e o g ra fiju . V elik i broj^ n jeg o v ib pu-
b lik a c ija n a jv iše je izašao u publika-
c ija m a bosansko-bercegovačkojr M u-
zeja. P isa o je i poiaularne n au č n e na^
pise u G lasn ik u i vođ za M uzej
(a v e rte b ra ta ). V o erb o lff ie im enovao
red novih sto n o ga k a ra k te ris tič n ih za
H e rceg o v in u »Apfelbeckia«. — G lavno
m u je djelo: F a u n a in secto ru m balca-
n ica u osam d ijelo v a. Z aseb n a k n jig a
je: D ie K a fe rf a u n a d. B alk an h a lb -
insel, I sv. B erlin, 1904; C bangem ents
de fo rm e cbez les coleopteres đes re-
gions alp in es (B u lletin zoologiciue de
F ran c e. 1895). i dr. V eom a velikom
b ro ju no v ib v r s ta i v a r ija c ija dao je
A. im en a po dom aćim g eo g rafsk im
im en im a. J . H adži.
A P IJ A N , s ta ro -g rč k i p isac oko sre-
dine 2 v ije k a po Ivr. N apisao je jed n u
b is to riju , u k o jo j im a zn a tn ib pođa-
ta k a o n ašim z e m ljam a u grčko-
rim sk o doba. N. V.
A P IH J O S IP , liisto rič a r (16/3 1853,
Žapuže, G o ren jsk a — 19/1 1911, Celo-
vec). G im n aziju je učio u L ju b lja n i
(1864—72), na u n iv e rz ite tu u Beču
(1872—76) položio je isp ite iz b is to rije
i g e o g ra fije . 1876—77 služio je n a re alci
u L ju b lja n i. 1877—92 n a re alci u No-
vom J ič in u u M oravskoj, 1892—1907 n a
68 —
u č ite ljsk o j školi u Celovcu, g d je je i
od 1907 do svoje sm rti živio u pen-
ziji. — A. je je d a n izm eđu p rv ib hi-
sto rič a ra , k o ji su počeli d a n a bazi
a rb iv a ln e g ra đ e siste m atsk i is p itu jn
p o litičk u i k u ltu rn u b is to riju Slove-
n a c a u 18 i 19 v ijek u . Osim to g a svoga
g lav n o g n au čn o g zad atk a, bavio se
A. osobito b isto rijo m n aro d n e škole
kod S lovenaca. i. inače iz v rsta n škol-
ski ra d n ik , učinio je m nogo za na-
p re d a k slovenačkog šk o lstv a u Ko-
ru šk o j. ■— G lav n a d je la A. su: 0 Žigi
H e rb e rste in u (Letopis S lovenačke M a-
tice, 1885). Židovstvo (1886). P le m stv o
in n a ro d n i razv o j (L ju b lja n sk i Zvon
1887). D eželni sta n o v i k ra n js k i od 1.
1818 do 1. 1874 (Letopis S lovenačke
M atice 1890), Slovenci in leto 1848 (iz-
d a n je S lovenačke M atice. L ju b lia n a
1888. O^o glav n o djelo A. izašlo je_ u
o b lik u p o jed in ib r a s p ra v a i n a n je -
m ačkom jeziku u O esterreickisches
Ja k rb u c h . W ien. 1890 92. 94. 96). N aš
cesar (D ružbe Sv. M obora u Celovcu,
1898), U sta n o v ite v n aro d n e šole n a
S lovenskem (Letopis Slov. M atice,
1894, 95), D ie th ere sia n iscb -jo sefin iscb e
S cb u lrefo rm in K a rn te n (C a rin tb ia
1903—04). Zgodovinska u čn a suov za
lju d sk e šole (izdanje Slov. Šolske M a-
tice, L ju b lja n a 1902—05).
L i t e r a t u r a : M. P otočnik, Zgođo-
v in a r in n a ro d n i u z g o jite lj p ro feso r
Jo sip A pib (S lovenski spom ini in
ju b ile ji I, 1911). M. K os.
A P IS . V. D im itrije v ić D ra g u tin .
A P O K A V K A L E K S IJE , kom ornik.
u p ra v n ik C a rig ra d a i v elik aš bizan-
tijs k i za m aloLietnosti I v a n a V. P a -
leologa. A. je bio g la v n i p ro tiv n ik
K a n ta k u z in o v u n jeg o v o i b o rb i oko
p rije s to la sa m ajk o m i n am jesnicom
Ivanovom . A nom S avojskom . A. su
u b ili osuđenici u C a rig ra d u (1345).
D. A n .
A P O K R IF I su spisi o đ o g ađ a jim a
i licim a S ta ro g i N ovog Z av je ta , k o ji
n isu uzeti u kanon, i n a ta j način
n isu od crkve p riz n a ti kao au ten tien i.
U A. im a m nogo više m ašte i legende
i in te re sa za p ro fan e stv a ri, nego u
k anonskim spisim a; otud n jih o v u sp jeb
kod široke publike. C rkva je A. u p ra v o
ra d i to g a i z a b ra n jiv a la , ali su ^se
oni š irili ta jn o . O tuda im i im e (grčki
»apokrifos« znači sak riv en , ta ja n ). U
n as im a m nogo A. i svi su prevedeni
s grčkog. Od sta ro z a v je tn ib A. u n as
su p revedeni: k n jig a Enobova, V aru -
bova i A bram ova, i vrlo p o p u la rn a
k n jig a o A dam u. k o ia im a više v a ri-
ja n a ta i pism enib i čak usm enih. No-
v o za v je tn ih A. im a m nogo više. Tn
su: E v a n đ e lje M lađ en stv a,_E v a n đ e lje
Jak o v ljev o , E v an đ e lje ^N ikodem ovo,
D je la apostolska, onda čuvene i ra d o

čita n e v izije. kao V iđ en ie Sv. P a v la .
V iđ en je B ogorodičino, V iđ en je Iza-
jin o , D ru g i dolazak K risto v . S v i su
ovi sp isi im a li m nogo u tje c a ja n a
n a ro d n u k n jižev n o st, ta k o p rim je ra
ra d i, ove v iz ije n a n aro d n e p jesm e
(Sv. P e ta r i m a jk a m u. O g n jen a
M a r ija u p a k lu i dr.) ili. n a pr. apo-
k rif o L otu. p a čuvene legende o gla-
m n jam a, _što ozelene. T a j u tje c a j n ije
jo š d o voljno isp ita n . — Z b o m ik n a ših
A. još ne p o sto ji, kao kod R u sa (zbir-
ke T ih o n rav o v a, F ra n k a , P o rfire v a i
dr.). G lav n i izd av ači su u n a s V. J a -
gić i St. N ovaković, a g la v n i te k sto v i
n alaze se u S ta rin a m a i Spom eniku.
N jih o v a b ib lio g ra fija u P . P opovića.
P re g le d S rp sk e K n již e v n o sti § 13—16.
V . Ć.
APOLODOR, ču v eni g rč k i a rh ite k t.
Živio je u 2 v ije k u , u doba c a ra T ra-
ia n a i H a d rija n a . S a g ra đ io je T ra-
ja n o v F o ru m i stu p n a njem u. A. je
sazidao T ra ja n o v m ost n a D u n a v u
kod K lađ o v a, od k o g a se i d an a s vide
ostaci. N. V.
APOSTOLSKA GRČKO - KATO-
LIČKA ADMINISTRATURA U BO-
SNI. V. K riž ev ač k a a d m in is tra tu ra .
APOSTOLSKA N U N CIATURA U
BEOGRADU. V. B eo g ra d sk a nunci-
a tu ra .
APOTEKARI. V. u dodatku.
APOTEKE. V. U đodatku.
APPEL IV AN, b a ru n , g e n e ra l ka-
v a le r ije a u stro -u g a rsk e vo jsk e i šef
zem aljsk e v lad e za B osnu i H erce-
g o v in u (1826, S ik irevci, S la v o n ija —
1903). 1840 stu p io u k ađ e tsk u školu u
G razu. P ro izv eđ en je za k o n jičk o g
p o ru č n ik a 1848. za k a p e ta n a 1859. za
p u k o v n ik a 1866, za d iv izijsk o g gene-
r a la 1874, za g e n e ra la k a v a le rije 1882.
K om an d o v ao je sv im a k o n jičk im je-
d in icam a n re m a činu. a od 1882 kor-
pusom . Do 1903 bio je šef zem aljske
v lad e za B osnu i H ercegovinu, 1903
p e n z io n iran je. — U čestvovao je u
ra to v im a 1848—1849 A u s trije s P ije -
m ontom i (1849) u Ugarsko.i, kao po-
ru čn ik , u r a tu A u s trije p ro tiv saveza
P ije m o n ta s F ra n c u z im a 1859 kao
k ap etan , i u r a tu a u strijsk o -p ru sk o m
1866 kao b rig a d ir. V . B.
A PPEN DINI FRAN MARIJA. pe-
d ag o g i n a u č e n ja k (4/11 1768 P o irin o .
nedaleko od T u rin a u P ije m o n tu
— ,30/1 1837. Z ad ar). V iše n au k e
sv ršio je u R im u. u k o le g iju p ija ri-
stičkog_ reda, u k o ji je stu p io 1787.
1791 došao je u D u b ro v n ik , g d je je bio
n a sta v n ik ta m o šn je g p ija ris tič k o g ko-
le g ija (g im n azije), u kojem je bio
d ire k to r od 1808 do 1834, k a d a je pre-
šao u istom e sv o jstv u u Z adar. — A.
— 69 —
APSOEOS
se bav io a rh eo lo g ijo m i h isto rijo m
n a ših k ra je v a , i lite ra tu ro m latin sk o m
i ta lija n sk o m . G lav n a su m u d jela:
1. N otizie isto ric o -c ritic h e su lle An-
tic h ita ; S to ria e L e tte r a tu r a de E a-
gu sei (D u b ro v n ik 1802 do 1803). u d v a
tom a, od k o jih p rv i r a s p ra v lja , v rlo
n e k ritič k i. o s ta rin a m a i k u ltu m o j i
p o litič k o j h is to r iji _D u b ro v n ik a , dok
je d ru g i k o m p ila c ija o d u b ro v ačk im
p iscim a i d ru g im zn a m e n itim lju d im a ;
2. G ra m m a tic a d ella lin g u a illiric a
(D u b ro v n ik 1808, i po slije još 3 iz-
đ an ja), m ožda n a jb o lja m eđ u s ta rijim
g ra m a tik a m a n a še g a jezika.
L i t e r a t u r a : J . N ag y , F r a ' M.
A p p e n d in i (u P opovićevim P rilo z im a
za jezik i k n jižev n o st. k n j. 3).
M. R.
A PPEN D IN I URBAN p rig o d n i la-
tin s k i p je sn ik i g o v o rn ik (18/3 1771.
P o irin o P ije m o n t — 7/12 1834. Z adar).
B ra t F r a n a M a rije . A. je bio p ija ris t.
in sp e k to r đ alm a tsk o g liceja, od 1795
u č ite lj m a te m a tik e i filo z o fije u Du-
b ro v n ik u , g d je je 1811 štam p ao sv o je
o d a b ra n e la tin sk e p jesm e s ta r ijih i
ta d a š n jih D u b ro v čan a.
L i t e r a t u r a : K asum ović, E a d . 74.
Đ. K .
APSOLUTNO TLO, livadno, vino-
g ra d a rsk o , šum sko i t. d. je ono, k o je
se n i za k o ju d ru g u k u ltu ru n e može
ra c io n a ln o u p o trije b iti, nego sam o za
onu, za k o ju je »apsolutno« tlo. T ako
su n a pr. m n o g a z e m ljiš ta u D a lm a c iji,
n a ro č ito n a otocim a, p rik la d n a sam o
za k u ltu ru vin o v e loze, za k o ju se
m o ra ju , m eđ u tim , tek p riu d e s iti stv a-
ra n je m te ra sa . dovoženjem zem lje i
t. d. N i je d n a d ru g a k u ltu r a n e bi
m o g la n a ovim tlim a do n o siti troško-
v im a u re đ e n ja zem lje o d g o v a ra iu ć u
čistu dobit, osim v in o g ra d a rsk e . K a-
m e n ita t l a n a strm im p o lo ž a jim a u
okolini L ju to m e ra u S lo v e n iji. P lje -
šivice u H rv a ts k o j. u H e rceg o v in i i
t- d. su a p so lu tn a v in o g ra d a rs k a tla.
K riz e u u n o v č a v a n ju v in a pogađa.iu
ta k v e k ra je v e m nogo teže nego one.
u k o jim a se v in o g ra đ a rsk o tlo m ože
p re tv o riti u d ru g u v rs tu k u ltu re . —
A nsolutno liv ad n o tlo je tak v o . n a
kom e u slije đ p rim je re n o s ti tla i
v la g e _ u n je m u liv ad n o b ilje ro d i
o b iln ije i d aje veći čist dohodak,
nego što bi ik o ja d ru g a k u ltu ra
m o g la donijeti._ — A psolutno šum sko
tlo je ono. k o je ra d i s a s ta v a svoga
(kam enito. sa m alo v lage) n ije n i
za k av u d ru g u g o sn o d arsk u k u ltu ru .
već sam o za uzg o j n ek ih v r s ta
d rv lja . O. F.
APSOROS. Im e o strv a O sera i va-
ro ši n a n jem u u g rčko-rim sko doha.
Im e A. sp o m in je se u P lin ija , P tole-
m e ja i d ru g ih . N. V.
A PSTIN EN CIJA
APSTINENCIJA. V. A lkoholizam .
APSTRTOS. U g rčko-rim sko doba
im e d v a iu o s trv a u u ašem p rim o rju .
k o ia su b ila v e z a n a .ieđnim m ostom :
Osero i Cres. N. V .
AQUA VIVA (A kva v iv a ; »Živa
voda«). U rim sk o doba m iesto u Gor-
n io i P a n o n iii; d an as V a ra ž d in ili Pe-
trija n e c , zap ad n o od V a ra ž d in a . Spo-
m in ie se u s ta rim itin e ra rim a .
N. V .
AQUAE BALISSAE (A kve B alise).
rim sk o m jesto u Gornio.i P a n o n iji.
n a p u tu O sijek —S isak, kod d a n a šn je g
D a ru v a ra . N. V .
AQUAE IASA E (A kve Jaze),_rim -
sko k u p alište, d an a s Toplice, južno
od V a ražd in a . C ar K o n s ta n tin (324—
337) obnovio je ovo m jesto , k o je ^ je
r a n ije bilo sp aljen o . N. V.
ARACIĆ'VUKOMAN, đ en e ral (10/5
1850, L a n ište Tiaffodinski okruffl —
12/2 1915, Užice). S vršio _je šest raz-
re d a g im n a z ije u K ra g u je v c u . S tupio
je u Vo.inu A k a d e m iiu 5/11 1869 i po-
stao in ž in ie rs k i p o tp o ru čn ik 20/9 1874,
k a p e ta n I I kl. 1/4 1880, đ e n e ra lšta b sk i
k a p e ta n I kl. 1/1 1885, m a jo r 16/4 1887,
p u k o v n ik 1/11 1897, đ en e ral 1/11 1913,
p en z io n iran 2/7 1903, re a k tiv ir a n 1/11
1913. B io je v o d n ik p io n irsk e čete do
1876, o rd o n an c-o ficir šu m ad ijsk e divi-
zije i b an jsk o g kora, od 1880 do 1882
d rž a v n i p ito m ac u in ž in je rsk im tru -
p a m a u i3eču. 1884 šef šta b a in žin jer-
skog p u k a i k o m a n d ir p io n irsk e čete,
od 1884 k o m a n d a n t p io n irsk o g b ata-
ljo n a , od 1885 n ačeln ik šta b a D rin sk e
i D u n av sk e d iv izije, od 1893 do 1903
p ro feso r V o jn e A k a d e m ije (V ojna
G e o g rafiia. H is to riia . R a tn e V .ieštine
n a nižem i Đ e n e ra lšta b n a S lužba i
R a tn a I g r a n a višem kurzu). n ač eln ik
O pšte V o jn o g O d e ljen ja M in ista rstv a
V o jn o g , O p e rativ n o g O d e lje n ja Glav-
no g Đ e n e ra lšta b a i P om oćnik N ačel-
n ik a g lav n o g Đ e n e ra lšta b a (S taba
A k tiv n e V ojske). U r a tu 1876—1877 bio
je a đ u ta n t za đ en e ra lšta b n e poslove j i
T im očkom K o rp u su , u r a tu 1877—1878
n ačeln ik š ta b a jag o đ in sk e^b rig ad e, sa
kojom je p rv i ušao u N iš 29/12 1877,
u r a tu 1885 šef šta b a ak tiv n e d rin sk e
d iv izije, u r a tu 1912 i 1913 kao đene-
ra lš ta b n i p u k o v n ik u penzi.ii. kom an-
d a n t T im očke d iv izijsk e oblasti. K ao
ta k a v odbio je n ap a d e B u g a ra n a
Tim ok. zauzeo K u lu i B elo g račik i
opsjeo V id in sa tru p a m a I I I poziva.
U r a tu 1914—18 bio ie k o m an d an t Ti-
m očke d iv izije I I poziva (oslobodio
Šabac 10/8 1914). LT septem bru, kao
đen eral, bio je k o m an d an t U žičke
V ojske. — Osim pređ m eta, koje^ je
p red av ao u V o ju o j A k a d em iji i cla-
n a k a u R atn ik u . izđao ie Đ eneral-
70 —
šta b n u S lužbu ra tn o g doba 1889. i
sprem io ie iz d a n ie Đ e n e ra lšta b n a
S lužba m irn o g doba 1914 (neštam -
pano). V . Belić.
ARAD, v aro š u R u m u n jsk o j, n a
desnoj obali M oriša. Im a 63.166 sta-
n o v n ik a (l910), od k o jih je bilo S rb a
1816, R u m u n ja 10.729, M ad ž ara 46.085,
P rv ip u t se sp o m in je u 11 v iiek u . Od
1699 do 1741 A. ie bio_ sjeđ ište pom o-
rišk e g ra n ic e i u svoje doba sje d ište
srp sk ih episkopa. 1720 bilo_ je_ u A.
414 p o p isan ih dom ova. od k o jih je bilo
srp sk ih 162, ru m u n js k ih 177, m ad ža r-
sk ih 35. 1849 ob ješen je u A. D a m ja n ić
i io š 12 m ad ža rsk ih đen erala. A. je
rodno m jesto S ave T ekelije. — A. je
v rlo znatno trg o v ačk o , in d u strijsk o i
sa o b ra ć a jn o m jesto. R a n ije je bio
zn a tn o k u ltu rn o m jesto M adžara^ S rb i
im a ju crkvu, c rk v en u općinu i školu.
D. P.
ARADSKA SRPSKA EPISKO-
PIJA. N a te r ito r iju d a n a šn je _ru-
m u n jsk e a rad sk e ep isk o p ije p o sto jale
su od 16 do 18 v ije k a d v ije e p a rh iie,
je n o p o ljsk a i a rad sk a. Jenopol.iskih
episkopa poznato je nekoliko iz to g a
vrem ena, a li a ra d sk i n i jedan. Z na se
sam o toliko, d a su k ra je m 17 v ije k a
obje te ep iskopije spojene u jeđ n u
ep isk o p iju sa tem išv arsk o m , a po-
četkom 18 v ije k a o rg a n iz o v an a je
ponovo sa m o sta ln a a ra d sk a srp sk a
ep isk o p ija. U n je n sa sta v su ušle^ u
početku sam o jen o p o ljsk a, a nešto>
k a sn ije i v e lik o v arad sk a e p a rh ija ,
k o ja je dotle sa jeg arsk o m sa č in ja -
v a la posebnu srp sk u episkopiju. P r v i
episkop tih u d ru ž en ih e p a rh ija bio je
I s a ij a Đ aković, k o ji je 1708 iz a b ra n
za srp sk o g m itro p o lita pod au stro -
u g arsk o m vlašću. Za n jim su se re-
đali: J o a n ik ije M artin o v ić (1710 do
1721), Š o fro n ije R a v a n ič a n in (1722 do
1726), V iće n tije Jo v a n o v ić (1728—1731),
I s a ij a A ntonović (1731—1748), Sine-
s ije Ž ivanović (1749—1768), P a h o -
m ije K nežević (1769—1783). P e ta r P e-
tro v ić (1784—1786), P a v le A vakum ović
(1786—1815), N esto r Jo v a n o v ić (1829 do
1834), G erasim R ae (1835—1852) i P ro -
k o p ije Iv ačković (1853—1873). K a d a ie
carskom rezolucijom od 24/12 1864
odobreno is tu p a n je R u m u n ja iz srp-
ske k arlo v a čk e m itro p o lije, p re šla je
a ra đ s k a episkopija_ u sastav_ novoor-
g’anizovane ru m u n jsk e sibin.iske m i-
tro p o lije , a srp sk e općine i p a ro h ije
odvojene su u poseban a ra d sk i srp sk i
p ro to p re z v ite ra t i p rid ru ž en e su te-
m išvarsko.i e p a rh iji. Tom Drilikom
S rb i su izgubili, uglavnom zbog svosr
n e h a ja , i svo.i s ta r i m a n a s tir H odos.
kod A ra d a. zadužbinu vlasteoske po-
rodice J a k š ić a iz 15 v ijek a. — U p ra v -
lja ju ć i S rb im a i R u m u n jim a u a ra d -

skoj i v elik o v arad sk o j episkopiji,
srp sk i su ep iskopi im a li d a izdrže
te šk u b o rb u sa u n ijo m , k o ja je ra -
u ije kod R u m u n ja im a la m nogo
u sp jeh a. R . G rujić.
A RA D SK I SR PSK I PRO TOPREZ-
V IT E R A T n a la z i se od 1918 pod ru -
m u n jsk o m d ržav n o m v lašeu , a pođ
duhovnom u p ra v o m srp sk o g te m išv a r-
skog episkopa, k o ji sa d a re z iđ u je u
V elikoj K ik in d i. A. S. P . o b u h v a ta
oko 30.000 srp sk ih . p ra v o sla v n ih duša,
g ru p ira n ih u 26 p a ro h ija i crkveno-
školskih o p štin a (A rad, A ra d g a j, B a-
ta n ja , B a rja š , D eska, Đ ala, K e tfe lj,
M ad žarsk i Čanad, M onoštor, N ađ lak ,
N ovi S en tiv an , O roslam oš, P ečka,
S anad. S ara v o la . S irig . S rp sk i V elik i
S en tm ik lu š, S rp sk i Sv. P e ta r. S rp sk i
Čanad, T o rn ja . T u rs k a K a n iž a. F en-
la k i C rn a B ara ). I m a 24 srp sk e
crkve, saJŽ6 sv e šte n ik a i 32 škole, sa
oko 40 u č ite ljs k ih sn ag a. N ad svim
ovim srp sk im crkveno-školskim opći-
n am a, kao i n a d sv im a o stalim a. k o je
su o stale pod ru m u n jsk o m vlašću,
vodi n ep o sred n u d u h o v n u i u p ra v n u
b rig u ep isk o p sk i n a m je sn ik , k o ji sta- je m noge član k e u stru č n im časopi-
n u je u s ta ro j srp sk o j re zid en ciji u
T em išv aru . R . (}.
A R A L IC A S T O JA N , s lik a r (24/12
1885, Škare). S v ršio je s re đ n ju školu
u O sijeku, a u m je tn ič k u a k a d e m iju
u M iinchenu, g d je su m u u č ite lji b ili
H erten ich , M a rr i K n irr. N a n au č n im
p u to v a n jim a bio je u Š p an iji. A frie i
i Švedskoj. N eko v rije m e bio je u
R im u. F ire n z i i Sieni. S ađ a živi u
Z ag reb u . A . Sch.
A R A M B A ŠIĆ D R A G O M IR , k ip a r
(12/4 1881, B eograd). G im n aziju je svr-
šio u B eo g rad u , a u m je tn ič k u akade-
m iju u D resdenu, R im u i P a riz u .
Iz la g ao je do sa d a u M iinchenu, D res-
denu, _Rimu, P a riz u , S o fiji i u K ra -
lje v in i S H S, većinom stu đ ije , p o rtre te
i n eke k om pozicije kao E closion. k o ja
ie^ n a g ra đ e n a pohvalom n a zva-
n ičn o j izložbi Societe des A rtiste s
F ra n c a is, 1920- V . P. skoj reci. R a jč a n sk o m R idu. C arevom
ARAM ON , v r s ta vinove loze, uve-
zena iz ju žn e F ra n c u sk e . U n a s je
rije tk o g d je im a, j e r d a je m nogo, ali
loše vino, i zato su je u v in o g ra d u
ze m aljsk o g d o b ra u B o žjak o v in i isk r-
čili. I. R. 1909 i S tr a te g iju (osnovi).
A R A N Đ E L O V A C , v a ro šic a u Sr-
b iji (šu m ad ijsk a oblast). n a rije c i
K u b ršn ic i, pod p lan in o m B ukoljom .
Im a ispod 5000 stan o v n ik a. R a n ije se
A. zvao V rbica. —■ A. je ekonom ski
ce n ta r za jasen ič k u o b last i susjedne
kra.ieve. Izvozi p o g lav ito žito i voće.
A. im a sre sk i sud, g im n a z iju i poštu;
sresko je m jesto. U A. im a dva I O đatle se ra š irio po eijelom sv ije tu ,
m k a izv o ra B ukovičke kisele vode. za i a u E v ro p u došao u sre d n je m v ije k u .
71 —
ARAPSK I KONJ
piće i k u p a n je . A lk aln o k iseli izv o r
k n eza M ihaU a sad rži gvožđa. K u p a -
tilo je p rim itiv n o . L iječi: k a ta r e or-
g a n a za đ isa n je , p ro b a v u i m o k rać n ih .
L ije p p a rk . H ig ije n s k i je n eu ređ en .
Im a že ljezn ičk u stan icu . D ržavno je
k u p a lište . L. N .
A R A N Đ E L O V IĆ D R A G O L JU B DR..
p ro feso r u n iv e rz ite ta u B eo g rad u
(21/10 1873, P a ra ć in ). G im n aziju i
p ra v n e n a u k e svršio je u B eo g rad u .
P o s lije sv rše n ih n a u k a bio je p is a r
u beo g rad sk o m v aro šk o m i trg o v a č -
kom suđu. P o što je podnio o sta v k u
n a d rž a v n u službu, otišao je ra d i stu-
d ija u R ostock u N jem ač k u , g d je je
d o k to rira o 1904. Is te godine postao je
docent za rim sk o prav o . 1906 v a n re -
dan. 1921 re d o v an p ro feso r, od 1908 do
1918 bio je n a ro d n i po slan ik , a od
ju n a 1911 do ju n a 1912 bio .ie m in is ta r
P ra v d e . — Od sa m o sta ln ih ra d o v a
n a jz n a tn iji su: G ra đ a n sk i S u d sk i Po-
stu p a k ^(1922); O o d g o v o rn o sti za na-
k n a d u šte te (1911); O fo rm a ln im iz ja -
v a m a v o lje (1911); Z b irk a p ra v n ih
ra s p ra v a (2^ sv. 1912. 1923). — Napisa.o
sim a. B a v i se p u b licistik o m i politi-
kom . D. P.
„ A R A N Đ E L O V IĆ R A D O M IR , pje-
š a d ijs k i p o tp u k o v n ik (26/6 1874, P a -
la n k a S m ederevska. poginuo 9/7 1913,
M ali G ovedarnik). G im n aziju je svr-
šio u Užicu, a u Vo.inu A k a d em iju
stu p io je 15/9 1891. P o sta o je p je š a d ij-
ski p o tp o ru čn ik 2'8 1894. k a p e ta n 1/11
1900, m a jo r 29/6 1907, p o tp u k o v n ik
20/10 1912. Z a v rije m e m ir a bio je n a
sv im a p o lo žajim a p je ša d ijsk o g ofi-
cira, od v o d n ik a do za k lju č n o kom an-
d a n ta pu k a. G odinu d a n a bio je dr-
žav n i p ito m a c u F ra n c u sk o j, u pje-
šad ijsk o m p u k u u R o u en u (R uanu).
U r a tu 1912 bio je k o m a n d a n t 4 preko-
b ro jn o g p u k a i vodio je p u k kroz sve
borbe i p r i op sađ i D rin o p o lja . U r a tu
1913 vodio je 4 p re k o b ro jn i p u k u
b o rb a m a n a C rvenom B regu. Zletov-
V rh u , P o b ije n u i G ovedarniku, g d je
je u ju r iš u 9 j u la n a čelu p u k a teško
ra n je n i pao za k ra tk o v rije m e Bu-
g a rim a u ruke. B u g a ri su g a m rtv a
iz m rc v a rili i izboli noževim a. — N a-
pisao je T a k tik u . sv a t r i ro d a o ru ž ja
V . B.
A R A P S K I K O N J im p o rtira n je
pocevsi od 17 v ije k a u n a še k ra je v e ;
bilo kao č isto k rv n i i n a m ije n je n
sp o rtsk im ^ sv rh a m a ili d a oplem e-
n ju je iikrštan.iem s ta re dom aće oas-
m ine. N epoznato je, k a d a i od ku d a je
a ra p sk i kon.i došao u A ra b iju , g d je
je u N eđeđu u n a jv iše m uzgoju.
ARAUZONA
prek o Š p an ije. U E v ro p i je A. K.
o p lem en jav ao v ećin n zapadno- i sred-
n je-e v ro p sk ih bagrra. G lavnu podlogu
dao je A. K. za s tv a ra n je engleskog
p lem en ito g k o n ja (p u n o k rv n ja k a ).
Č edan je u k rm i. p o d n aša v an red n o
v ru ć in u , ali n e zim u i v la g u , kasno
d o zrijev a, te se dobro r a z v ija i dugog
je života. On je v a n re d a n u u s tra j-
n o sti uz s re d n ju brzinu. N a jv iše za-
s tu p a n a je sv jetlo siv k asta. boja, onda
sv jetlo sm e đ a; c rn a b o ja je rije tk a .
S . U.
A R A U ZO N A , u rim sko doba v aro š
u p rim o rju , kod Š ibenika. A. spom i-
n ju m n o g i s ta r i izvori, kao P to le m e j,
Itin e ra riu m A n toninov. P a jtin g e ro v a
ta b la i K av en sk i G eograf. U bizan-
tijs k o doba već se sp o m in je m jesto
A. Šibenik. N. V.
A R B A . U rim sk o doba im e o strv a
R a b a i v a ro ši n a n jem u . S p o m in ju
je P lin ije , P to le m e j, P a jtin g e ro v a
ta b la i K o n s ta n tin P o rfiro g e n e t. Su-
deći po n a tp isim a , v aro š A. je b ila
n a p re d n a . N. V.
A R B A N A S I. A. žive u ju g o zap ad -
nom d ije lu B alk an sk o g P o lu o s trv a
južno od P ro k le tije i zapadno^ od
C rn o g D rim a (u g ra n ic a m a d a n a šn je
A lb an ije). P o to m ci su s ta rib Ilira .
B av e se p o g lav ito sto čarstv o m , m a n je
zem ljo ra d n jo m . M a d a im a ju m ore,
n isu rib a r i n i pom orci, a i m edite-
ra n s k i n ač in živ o ta kod n jib je slabo
ra z v ije n . — A. se d ije li n a Gege i
Toske. P r v i s ta n u ju sjev ern o , a d ru g i
ju žno od rije k e Škum be. V ećina A.
je isla m iz ira n a . M a n jin u čine k ato lici
n a sje v e ru (neka m a liso rsk a i m iri-
d its k a plem ena) i p ra v o sla v n i _ n a
ju g u . U n ašo j d rž a v i A. su n a se lje n i
p o g lav ito n a p ro sto ru ograničenom
lin ijo m , k o ja bi se p o v u k la od D e b ra
preko K ičev a n a V eles i K um anovo
do R istovca. Z atim bi ova lin ija išla
staro m srp sk o -tu rsk o m g ran ico m od
1912, s k re n u la bi n a ju g p re m a M itro-
vici, od atle b i išla p re m a P eći i spu-
s tila bi se n a d a n a š n ju srp sk o -arb a-
n a šk u g ra n ic u . N a ovom e p ro sto ru
im a A. 441.740 duša. U većim g ru p a m a
im a ib u ovim o b lastim a : K osovskoj
(125.345), skopskoj (90.276), zetsko.i
(88.008), v ra n js k o j (59.845), ra šk o j
(44.005). bitoljsko.i (30.973); — (prem a
popisu od 31/1 1921). — P o slije srp sk ih
seoba, p o g lav ito n a sjev er, ovi su
k ra je v i o s ta ja li sa ra z rije đ e n im sta-
n ištvom , i A. su se onda tu n a se lili
u velikom b ro ju . V rlo često su na-
p a d a li i pl.iačkali srp sk i živ alj. Ovo
je bio povod. te su se is e lja v a n ja pro-
dužila, srpsko stan o v n ištv o je bježalo
p re d n av alo m A., a n jih o v a sela i
č itav e k ra je v e zauzim ali su A. Oni su
su p ro d rli b ili čak do Leskovca i M a-
— 72
surice, g d je su se n jib o v e oaze odr-
žale sve do 1878. P ošto su ta d a S rb i
zauzeli k ra je v e oko Ju ž n e M orave, A.
su se ise lili u dolinu L aba, na_ Ko-
sovo i u M eto b iju , i tu su p o ja č a li i
onako već ja k e a rb a n a šk e oaze.
V . D robnjaković.
A R B A N A S I (ta lija n s k i A lb an esi ili
B orgo E rizzo), m jesto u D alm ac iji,
p re d g ra đ e Z adra. Im a preko 3000 sta-
n o v n ik a i to n a jv iš e p o to m ak a onib
A rb a n a sa , k o je je 1720 tu n aselio za-
d a rsk i n a d b isk u p V inko Z m ajević.
Jo š i sa d a poneki od ovib govore ar-
b an ašk i, ali svi razum i.iu i b rv a tsk i.
J . M.
A R B A N A Š K A R E K A , desna ^ p ri-
to k a Toplice. Iz v ire n a A rb a n ašk im
p la n in a m a (1128 m), utiče kod D onje
Toplice. D u žin a 23-6 km, p o v ršin a
sliv a 135-6 k m 2. P • V.
A R B E . V. R ab.
»ARBOR« JU G O S L A V E N SKO D.
D. ZA IN D U S T R IJU D R V A . Zagreb.
O snovano je 1920, s glavnicom od
6.000. 000 k ru n a , k a s n ije povišenom n a
3.000. 000 d in a ra . Im a p ila n u i m lin _u
D ra g a n ić u sa 2 g a te r a i 5 k ru ž n ib
p ila, a p o k re tn u sn a g u od 150 k o n jsk ib
sila. Zaposleno je_ 100 ra d n ik a . vGo-
d išn ji k a p a c ite t je 10.000 k u b ičn ib
m e ta ra rezan e građe. S. P.
A R D E N S K I K O N J im p o rtira n je
n aro čito u sje v e rn e dijelove H rv a t-
ske za čisto k rv n i uzgoj težeg tip a. LT
F ra n c u sk o j je to m a li č v rsti ra d n i
tip, k o ji je u B e lg iji m nogo veći. N a j-
tip ič n iji je oko C ondroza (K ondroz).
S re d n je je veličine, dubok u tije lu i
k ra tk ih , s trm ib sapi. M išići su m u
van red n o ra zv ijen i. P o s to ji u svim a
v a r ije te ta m a bo ja, kod n as je sm eđa
b o ja sa sv ijetlo m g riv o m i repom
n a jra s p ro s tra n je n ija . O sobito je po-
đesan kao p o ljsk i a r tilje r ijs k i konj.
A R D IA E I (A rd ieji) ili V a rd ia e i
(V ard ieji). ilirsk o plem e n a N eretvi,
p re m a fiv a r u . U n jih o v o j zem lji ži-
v je li su p rije n jib M a n iji i^Nesti, koje
su A rd ie ji p o k o rili i n a č in ili robo-
vim a. A. su dugo ra to v a li sa svojim
su sjed im a A u ta r ija ta m a zbog iednog
slan o g izv o ra n a g o rn jem toku_ Ne-
re tv e (blizu O rahovice kod K onjica).
Od 230 do 168 p rije K ris ta p o sto jala
je d rž av a A rd ie ja , k o ja .ie obuhva-
ta la cijelo naše južno p rim o rje do
S k ad ra. 135 p o k o rili sji A. R im lja n i i
p o tisn u li su ih iz p rim o rja u unu-
tra šn jo st. Od to g a doba oni su pro-
p a d a li sve više. N. Y .
A R E N E C H A R L E S (A ren ŠarD.
p ro feso r fran cu sk o g jezik a u V ojnoj
A k ad em iji, onda A rtile rijs k o j Školi,

i n a V elik o j Školi n B eo g ra d u od
1856 do 1887, k a d a .ie pen zio n iran .
N ap isao ,ie P ra n c u sk u g ra m a tik u za
srp sk e g im n azije (1864; d rugo izda-
n ie 1870). k o iu ie »posrbio« M. Ć. Mi-
lićević i L itte ra tu re fra n c a ise (Bel-
grade, 1869). M. I.
A R E T O F IL U S ŠIM UN, T ro g ira n in .
Š tam pao .ie u M lecim a 1527: P e r A ugu-
stin u m de B iondis i udžbenik: R eg u lae
g ra m m a tic a e ad u tilita te m p u e ro ru m
p ero u am com m odae. Đ. K .
A R E Ž IN B R IJE G , m iesto u B osni.
V. G rabovo.
A R H A N Đ E L SV. K U Ć E V A Ć K I,
m a n a s tir u Ju ž n o i S rb iii, n a K uče-
v ačkoj rije c i, p o la s a ta izn ad sela
K u č e v išta u S k opskoj C rn o j G ori
(skopska oblast). C rk v a ie p o d ig n u ta
za v lad e c a ra U roša, a živ o p isan a
ponovo 1611. Im a zvono, k o je je sali-
veno 1810 u sla v u Sv. S ave za V elik u
Školu u B eogradu.
Literatura: S v eto zar Tom ić,
S k o p sk a C rn a G ora, »N aselja« II I ,
1905; J . C vijić, Osnove za g e o g ra fiju
i geolog-iju M ak ed o n ije i S ta re Sr-
b ije L 1906; D r. V lad. R. P etković,
S ta ri srp sk i sp om enici u Ju ž n o j S r-
b iji, 1924. V . R.
A R H A N Đ E L SV. P R IL E P S K I, m a-
n a s tir u Ju ž n o j S rb iji, k o d P rile p a
(b ito ljsk a oblast). Z ad u žb in a je k ra -
l j a M a rk a (1371—1394). ispod n je g o v a
g ra d a M ark o v i K u li. C rk v a je oču-
v a n a i oko n je su v iše sp ra tn i konaci.
L i t e r a t u r a : D r. V. P etk o v ić,
S ta ri s rp sk i spom enici u Ju ž n o j S r-
b iji, 1924. V . R.
A R H A N Đ E L SV. Š T IP S K I, c rk v a
u Ju ž n o j S rb iji, u g ra d u Š tipu, sre-
d ištu b re g aln ičk e oblasti. P o d ig n u ta
je 1334, zađ u žb in a je n ro to se v a sta
H re lje , velm ože c a ra D u šan a, a k o ji
se u n aro d n im p je sm a m a sp o m in je
kao »R elja K rilatica « .
L i t e r a t u r a : D r. V. P etković,
S ta ri srp sk i spom enici u Ju ž n o j Sr-
b iji, 1924, str. 15. V . R.
A R H A N G E L S K I A. S., p ro feso r
ru sk e k n již e v n o sti k azan sk e uni-
verze (1854). O b razo v an je je dobio u
K azan u . G lavno m u je đjelo D je la
o taca crkve u s ta ro ru sk o j k n jižev -
n o sti (1889 do 1890. 4 k n jig e). O stala
d jela: S ja jn i p erio d sta ro b u g a rsk e
k n již e v n o sti (1886) i dr. A . B.
A R H E O L O G IJA . V. P re b is to rija .
A R H IĐ A K O N I se sp o m in ju već u 4
v ije k u kod T eo d o reta (H isto ria eecles.
I. 26) kao desn a ru k a b isk u p o v a kod
u p ra v e b isk u p ije . P o re d u su n iži od
svećenika, a li po o b la sti p rv i su za
biskupom . Za p rv ib sedam v ijek o v a
73 —
A RHIEPISK OPSK A BIBLIOTEKA
im a la je s v a k a dijeceza sam o jed n o g
A., a li ib je k a s n ije m oglo b iti i više,
da b u d u za stu p n ic i b isk u p o v i u pro-
s tra n im d ijece zam a i n ad z o rn ici seo-
skog svećenstva. U S lovenačkoj u v eli
su p o slije u k in u ć a p o k r a jin s k ib bisku-
p a A- n a jp r ije sa lc b u ršk i n ad b isk u p i.
U K o ru šk o j su A. b ili u B režam a. u
V elikovcu i O sojam a. u Š ta je rk o j u
S ekovi za G o rn ju Š ta je rsk u , a u
S tra s s g a n g u kod G ra za za k ra je v e uz
M u ru i D ra v u u S re d n jo j i D o n jo j Šta-
je rsk o j. U o g la jsk o j p a t r i j a r š i j i b ili
su p rv o b itn i A. u O g laju , kom e je
b ila p o d ređ en a i S lo v e n ačk a G orica
sa V ipavom , u L ju b lja n i za K ra n j-
sku, u Š ta je rsk o j desno od D ra v e bio
je^A . sa v in jsk i. A rb iđ a k o n sk u službu
v ršio je ov d je obično o p at u G o rn jem
g ra đ u . a k a s n ije žu p n ik u L aškom ili
u C elju. Z a K o ru šk u ju žn o od D ra v e
p o sto jao je A. u J u n s k o j dolini, a bio
je p o v je re n ž u p n ik u u B e lja k u ili
p re p o štu u D obroj V asi. K a d je pa-
t r i j a r b a t postao sasv im za v isa n ođ
M letak a. te p a t r i j a r s i n isu sm je li v r-
šiti crk v en e obrede u a u s trijs k o m
d ije lu p a tr ija r š ije , onda je sv a v la s t
p re šla u ru k e arb id a k o n a , a li oni n isu
im a li đ o v o ljn o g a u to rite ta , sto g a je
m nogo t r p j e l a c rk v e n a steg a.
F. K ovačić.
A R H IE P IS K O P S K O - M IT R O P O -
L IT S K O -P A T R IJA R A Š K A B IB L IO -
T E K A U S R IJE M S K IM K A R LO V -
C IM A je d n a je od n a š ib n a j s t a r i j i b
b ib lio tek a. N jeno o sn iv an je, p o p u n ja -
v a n je i u re d e n je išlo je postepeno.
P o slije s m rti p a t r i j a r b a A rs e n ija
Č arn o jev ić a I I I (1633—1706) ostalo je
nešto k n jig a . i one su bile osnov P a -
tr ija r š ijs k e B iblioteke. 1728 m itro p o lit
M o jsije P e tro v ić osnovao je a rb ie p i-
sk o p sk o -m itro p o litsk u b ib lio te k u ' u
B eo g rad u , i o n a je k a sn ije sp o je n a sa
B iblio tekom A rs e n ija Č am o jev ića.
P o slije s m rti M o jsija P e tro v ić a (1730).
m itro p o lit V ić e n tije Jo v a n o v ić (1731
do 1737) n ab a v io je veći b ro j k n jig a
i b ib lio te k a se p ro širila . On je kupio
i b ib lio tek u ru sk o g u č ite lja M ak sim a
S uvorova. V ećina k n jig a b ila je cr-
kvena. M itro p o lit S te v a n S tra tim i-
ro v ić _ ( t 1836) ob raćao je b ib lio tee i
n a ro č itu p a ž n ju i kupovao k n jig e za
n ju (nabavio je 3602 d jela). U doba
M o jsija P u tn ik a ( t 1790) b ib lio te k a
je zbog n e m ira p re s e lje n a u S en t
A n d re ju , a 1848—1849 u B eograd. Po-
sR je s re đ iv a n ja p rilik a b ib lio te k a se
v ra tR a u S rije m sk e K arlo v ce.
P o m o d e m ije m siste m u b ib lio tek u
je ured io Ila r io n R u v a ra c (izvršio je
p o d je lu po s tru k a m a i fo rm a tim a ).
4/8 1899 p o sta v lje n je za b ib lio te k a ra
D im itrije R u v a ra c . P o slije s m rti pa-
t r i j a r b a G e o rg ija B ra n k o v ić a biblio-
A RHILJEVICA
te k a .ie zatv o ren a. 1/4 1909 n o v i pa-
tri.iarli o tv o rio ie b ib lio te k u i po-
stav io za b ib lio te k a ra D r. I r iu e ia
Ć irića. 1/4 1911 p o sta v lie n ie ponovo
D im itr iie R u v a ra e i dužnost biblio-
te k a r a v rš i i đanas.
B ib lio te k a .ie u re đ e n a po stru k a m a .
U n io i se n alaz e i biblioteke Ila r io n a
R u v a re a (1852 d.iela u _2433 sveske),
Z a h a r iia O rfe lin a (102 d ie la u 135 sv.),
ru k o p isi J o v a n a R a iić a . P o re d d ru g ih
ri.ietk o sti b ib lio te k a im a H ro n ik e
Đ o rđ a B ran k o v ića , a p o k rifn e besiede
iz 1381, h isto ri.iu p a t r i i a r h a ie ru sa -
lim sk ih . 1919 bilo ie u n.io.i 5945 d ie la
u 10.008 svezaka, ru k o p isn ih k n iiR a i
ru k o p is a 214 i 28 ru k o p isa J o v a n a R a-
jića. Osim tog'a, 1500 d u p lik a ta i oko
200 m a d ž a rsk ih k n jig a . B ib lio te k a im a
pretežno_ s t a r i i a d je la naše knjiže-
v n o sti. Š ta m p an i katalog' ne postoji.
1924 bio je b ro j k n jig a : 1380, b ro j li-
sto v a: 52, b ro j ru k o p isa : 230. B iblio-
tekom se služe u čen ici i k n jižev n ici,
a ra d n o je vri.iem e 8—12 i 15—17 sati.
U. D žonić.
A R H IL JE V IC A . m iesto u b lizin i
P re š e v a i m a n a s tira M atejića. T u je
oko 1349 s e v a s to k ra to r D e ja n sazidao
crk v u posvećenu B ogorodici (Vave-
denje). C ar D u šan h ris o v u lja m a od
1349 i 1354 dao je ovoj c rk v i velike
p rilo g e u selim a i u im an.iu, a_ po
s m rti v elik o g vo jv o d e D m itra , žene
m u i đjece p rip a lo je i n jeg o v o im a-
n je B ogorodici A rh ilje v ič k o j. _ 1379
žena D e ja n o v a, »carica« E v d o k ija sa
sinom K o stad in o m p rilo ž ila ie ovu
c rk v u sa svom n jen o m im ovinom i
sa sv im a selim a m a n a s tiru H ilan -
d aru . O va e rk v a n ije io š id en tifi-
k ovana.
U A rh ilje v ic i u selu N o rči (kod
P reše v a) b ila ie i c rk v a Sv. N ikole,
k o ju je podigao m o n ah N eofit, zvani
Đ u ro m an . I ovu ie crk v u »carica«
E v d o k ija p rilo ž ila 1379 H ila n d a ru .
V . Pet.
A K H IL JE V IC A . V. K a rp in a . m a-
n a s tir V a v ed en ja Sv. B ogorodice.
A im iM A N D K IT p rv o b itn o znači
s ta rie š in u n ad nekoliko m a n a stira . U
b iz a n tijs k o j c rk v i im e je poznato od
5 vi.ieka. — P rv i pom en u sta ro i
srp sk o j crk v i je iz 11 v ije k a , k a d a se
sp o m in je a r h im a n d rit p elag o n ijsk ih
m a n a s tira , k o jim a je c e n ta r m ogao
b iti m ožda u sam om đ a n a šn je m Bi-
tol.ju-M onastiru. K a d a je, uskoro po~
slije toga, n a đ z o r n ad m a u a s tirim a po
e p a rh ija m a p o v je re n n aro čito m epi-
skopskom čin o vniku, zvanom sake-
la r ij, im e A. postalo je sam o počasni
n aslo v za ig u m an e ili s ta rje š in e n a j-
u g le d n ijih m a n a stira . T ako je bilo i
u srp sk o j crkvi, koja, kako izgleda.
ni.ie n ik a d a p rim ila in s titu c iiu sake-
74 —
la r ija , te je čin A. davan, n aro čito u
n o v ije v rije m e . n e toliko po ugledu
m a n a s tira , koliko po za slu g a in a i
ličnom u g led u n jih o v ih s ta rje š in a .
Z ato u d a n a šn jo j srp sk o j c rk v i go-
tovo je d n a tre ć in a m a n a s tirs k ih sta-
rje š in a im a im e i čin A. R . G.
A R H IM A N D R IT V E L IK I. im e sta-
rje š in e m a n a s tira S tudenice. S ta rje -
šine o stalih »carskih m a n a stira « na-
zivane su v elik im ig u m an im a .
R G
A R H IR O M A N I. V. B u rn u m .
A R H IT E K T U R A . V. U m jetn o st.
A R H IT E K T U R A S E L JA Ć K A . V.
K u ć a seljačk a. G ra d ite ljstv o seljačko.
A R H IT E K T U R A U K R A L JE V IN I
S H S U NOVOM V IJ E K U . Opći je
k a r a k te r a rh ite k tu re ovoga doba:
staln o z a m ira n je sv eg a autohtonoga,
n e s ta ja n je m o n u m en taln ih d je la ; po-
m alo je p re k rila tu đ in š tin a sv ak u
u m je tn o st kod nas. — N a K osovu svr-
šila je S rb ija , a li n je n a je golem a
sila s tv o rila jo š u a g o n iji veličan-
stv e n a d jela: M a n a s ija je p o stala
1408, a sm ederevski g ra d je p o d ig n u t
1430. D uboki a k tiv n i m jsticizam srp-
^ k o g a n a ro d a stvorio je kroz svoje
v la d a re i velm ože m noge zađužbine,
p a opet n em a od svih b ez b ro jn ih cr-
k a v a n i dvije, k o je b i bile jednake!
U tim h ram o v im a, k o ji su p re ž iv je li
p ad c a rs tv a i dočekali novo doba. u
k o jim a su s ta r i k ra lje v i i k ra ljic e
o stav ili g a le r iju p o rtre ta . sač u v ala
se d u ša n aro d a. T u rc i su p re k rilili
cije lu zem lju , a crk v e su se i opet
d alje g ra đ ile : u selu Štrpcim a. ponikao
ie h ra m Sv. N ikole 1577, m a jsto ri iz
Ju ž n e S rb ije sa g ra d ili su crk v u u
V o ljav či 1749, i tako sve do oslobo-
đenja. N isu to naravno_ više veličan-
stvene g rađevine, sp o ljašn o st se cr-
k v en a kadšto i p rik riv a la . ali se zato
sa više m a js to rije iz ra đ jv a la unu-
tra š n jo s t. Ćim je m a gdje popustio
tu rs k i ja ra m . p o p ra v lja ti _su a rh im a n -
d riti sv o je crkve. Za s v o je _v lađ av in e
T u rc i su m alo g ra d ili: n e k o ja su u tv r-
đ e n ja podigli. d ru g a d o g rad ili. U nji-
hovim selim a n em a n ičeg a spom ena
v rije d n a , te k tu i tam o izrađ en je li-
jepo dvor kog z n a tn ije g čovjeka. N aj-
v re đ n iji je ra d T u ra k a bio oko gra-
d n je d ž a m ija — d an a s ih je opet go-
tovo sasvim n estalo, — p a m ostova,
od k o jih m nogi i danas shiže _pro-
m etu. ■ — U su sjed n o j B osni bilo je za
t a č e tiri v ije k a m alo dru k čije. _I tu
je m isticizam postojao, ali p asiv an .
B ogom ili n isu m a rili za crkve, i brzo
su p rig rlili islam . n e m a ju ć i ničega
svoga, čim bi m u se ođuprli. I tako
se tam o sačuvalo podosta od tu rsk ih
g ra đ ev in a. Od m ošeja sto ji n a prvom

m je s tu H u sre fb eg o v a d ž a m ija u Sa-
ra je v u , s a g ra đ e n a 1530, svojom veli-
činom i doličnom prošlošću. H u sre f-
beg je sag rad io jo š i k u ršu m lim e d resu ,
bezistan, p a b an , k o ji je izgorio. Zbog
sv o je fin e s lik a rije v a ž n a je_ m a n ja
d ž a m ija u F oči: A lađ ža-đ žam ija, k o ju
je sag ra d io 1530 H a sa n N a zir; p r i n je -
nom u k ra š iv a n ju su d je lo v a li su m a j-
s to ri sa isto k a. I M o sta r im a m eđu
s v o jih trid e s e ta k d ž a m ija je d n u zua-
tn iju : K a rađ o z m ošeju. s a g ra đ e n u
1569. Od d ru g ih se g ra đ e v in a ovoga
doba sa č u v a la po k o ja b eg ovska kula,
k o ja n a lič i u svem u sre d o v je čn im
k u lam a. n e k o lik a k u p a lišta , te k ije i
h an o v i. K ak o su te zg rad e b ile važne
za p rom et, m nogo su se i g rad ile, na-
ro čito n a c a rig ra d sk o m drum u. Tako
je n a sta o K o lu b a ra -h a n i T ašli-h a n u
S a ra je v u , a M ehm ed Sokolović, ro-
đeni B o šn jak , saziđao je iščezli h an
kod V iše g ra d a . Od d v a n a jz n a tn ija
m o sta u B osni jed an je sag rad io So-
kolović, kako n a tp is kazu je. To je »na
D rin i ć u p rija « kod V išeg rad a, p o sta la
1571, dobro p o z n a ta u n a ro d n o j pjesm i.
D u g a čk a je 170 m. a 13 lu k o v a razn e
širin e čine n je n sa sta v ; 4-50 m diže se
n a d vodom . P o z n a tija je jo š »rim -
ska« ć u p rija u M o staru , k o ja s jed n im
lukom od 27-3 m p re la z i N e re tv u 19
m visoko. N a oba su k r a ja ja k e kule.
S a g ra đ e n a je 1566, a d a li je tu k ad
s ta ja la i rim s k a ć u p rija , ne m ože se
u sta n o v iti. J o š d an a s im a u ze m lji
d o sta ta k v ih ć u p rija . u k o jim a se sa-
ču v a la d o b ra tr a d ic ija M ale A z ije i
B izan tije.
D ok se tak o ra d ilo u istočnim dije-
lo v im a n aše otadžbine, u D a lm a c iji
je bilo sasv im d ru k č ije . T u je zav ršen
niz m o n u m en taln ih spom enika, g d je
su n a š i dom aći u m je tn ic i su d jelo v ali:
M a tije v ić je izveo d iv o t-crk v u u Ši-
beniku, sa ra đ iv a o kod g ra d n je rek-
to rsk e p a la te u D u b ro v n ik u . Što se
đ a lje g rađ ilo , sve je pod u tje c a je m
V enecije, ali m o n u m e n ta ln ih crk v en ih
g ra đ e v in a nerna više. I sv jeto v n o g ra -
d ite ljs tv o je sasv im zavisno od V ene-
cije: re n e sa n sa je sv u d a zagospoda-
rila , ta k o d a b aro k u n ije ostalo m nogo
m je sta . U ovo je doba (1520) d ovršena
d o g an a (divona), g đ je su re n esan sk e
fo rm e u d ru žen e s fo rm a m a veneci-
janske_ gotike. Od ta d a je svako iole
z n a tn ije m jesto g ra d ilo sa h a tk u le i
trije m o v e (loggije. luže). N a jz n a tn ije
su u 16 v ije k u postale_ u T ro g iru , Ši-
b en ik u i H v a ru . N ije se n a ra v n o
n ik a d a z a b o ra v lja lo n a u tv rđ e n ja : i
m a n ji su g ra d o v i izveli ne sam o
čv rste, već i lije p e u tv i’de, a n ad sve
se ističe i u tom D ub ro v n ik , k o ji je
u tom ra z d o b lju sv o je u tv rd e izg ra-
dio. V elik i je p o tres od 1667 p rim o rao
D ub ro v n ik , d a s tv a ra nove g ra đ ev in e;
— 75
A EH ITEK TU EA SHS
ta d a je n a s ta la isu so v ačk a crk v a, p a
sto ln a c rk v a (dovršena 1713), c rk v a
Sv. V la h a (1715), u fo rm a m a k asn e re-
nesanse. — K ao osobitost d a lm a tin sk e
a r h ite k tu r e n o v o g a v re m e n a m o ra ju
se is ta ć i k a šte li, p o sta li u 15 i 16 vi-
jeku, izm eđu T ro g ira i S p lita, u k ra ju ,
g d je je n e k a d bio k ra lje v s k i dvor
B ihać. T i su k a šte li n a s lje d n ic i s ta rih
g ra d o v a, p o lu u tv rd a , p o lu d v o r, oko
k o je g a se p o d ig la pom alo v eća m je sta .
U svem u ih je tam o bilo 13, a do da-
n a s se saču v alo još 7.
U S lo v en ačk o j i H rvatsko.i ra z v ija la
se a r h ite k tu r a d ru k č ije ; uz tali.ia n sk i
se u p liv o sjetio ia č e n je m a č k i. T u su
g ra d o v i (b u rg i) s v rš ili svoj za d a ta k ,
p a se p lem stvo p o v lačilo p o lag an o u
n iz in u ili b a re m u lak še p ristu p a č n e
k ra je v e , g d je je p o sa g ra đ iv a lo v e lik i
b ro j dvorova. To su često v eo m a mo-
n u m e n ta ln e g rađ ev in e, u č in je n e po
uzoru ta lija n s k ih k a šte la . često od
ta lija n s k ih m a js to ra , a li n e m a ju
one sk lađ n o sti, k o ju su sa č u v a li
n jih o v i uzori. A kak o su b ila b u rn a
v rem en a, m o ra le su te g ra đ e v in e za-
d rž a ti o d b ra n b en e dijelove. U po-
četk u su jo š k u le n a u g lo v im a z g ra d a
b ile sve p r ije nego d ek o racije. N a j-
z n a tn iji je ta k a v d v o r »Soteska« u
K ra n js k o j, a m eđu m n o g im dvoro-
v im a u firv a ts k o m Z a g o rju , jo š su
i d an a s n e k i dobro s a č u v a n i (N ovi
D v o ri kod K la n jc a ). K a d b i se ik ak o
m oglo, p re g ra d io bi se s ta r i g ra d u
dvor, p a bi tom p rilik o m đobio ka-
ra k te ris tič n o d v o rište sa g a le rija m a .
Što se tiče crk v en e a rh ite k tu re , to
su g la v n a s ije la crk v en e o rg a n iz a c ije
im a la crk v e iz g o tsk o g a doba, a sam a
je g o tik a ž iv jela. p o lag an o izu m iru ći
sve do 17 v ije k a . T ek je b aro k n o doba
stv o rilo i u n a s m nogo lije p ih no v ih
c rk a v a sa pobočnim k ap e la m a. Za
p rim je r m o g u n am p o slu žiti: je z u itsk a
c rk v a u Z a g re b u (1622), crk v e u V a-
ra žd in u . p a sto ln a c rk v a (1706). P e-
tro v a c rk v a i c rk v a U rš u lin k a u L ju -
b lja n i. N a ro čito je u d ru g o j p o lo v in i
18 vijeka^ p o d ig n u t v e lik i b ro j lije p ih
crk av a. čak i po m a n jim m je stim a ,
k o je se o d lik u ju k ra sn o m p ro sto r-
nošću i otm enom o rn a m e n tik o m (S ela
kod Siska). A kako je donekle
s ja j b a ro k a i sam p ris ta ja o p ra v o -
sla v lju , a nešto se i fe rm a n im a ra d ilo .
p o sa g ra đ iv a n o je m nogo p ra v o sla v n ih
c rk a v a te v rste, m eđ u n jim a i c rk v a
u K a rlo v cim a, k o ja je b ila uzorom i
za sa b o m u crk v u u B eo g ra d u (1845).
B arokno je doba stv o rilo m nogo
lije p ih p ro fa n ih g ra đ e v in a , koje^su se
v elik im dijelo m saču v ale, n a ro č ito u
S lo v e n iji i u H rv a ts k o j (Z agreb, V a-
ra žd in ), p a je i B e o g ra d dobio ta d a
k o m a n d a n tu ru p rin c a E v g e n ija i do
d an a s sa č u v a n u kapi.iu u tv rđ a v i.
ARHIV
To su m ahoru p alač e plem stv a, sam o-
s ta n i i t. d. I ta k o se p rim ak n u o za
n a s ta k o v až n i 19 v ije k , u kojem su
n a š a m .iesta d o b ila o n ai izgled, k a k a v
d an a s im a iu . — B aro k ie zam ro s b u i-
n im rokokoom . U ž e lii za .iednosta-
v n im o b licim a n a ila z i sv iie t opet
a n tik u , p a se sve do trid e se tih go-
d ina, a i đ a lie do sred in e vi.ieka
g ra d i u liie p im ied n o stav n im obli-
cim a. k o iim a ne d o sta ie m o n u m en tal-
nost, kako to sv.iedoči žu p n a c rk v a u
P r e g r a d i iz 1818. P riv a tn e su kuće
iasn o rasp o ređ en e, za v ršen e u cielin u ,
la ž n ih fa s a d a io š nem a. P o m alo se
p o k az u ie sve veća skučenost i nesi-
g u rn o st, p a se polovinom vi.ieka iz-
g u b ila s v a k a tr a d ic iia i sv a k i kom pas.
U z alu d se pokušalo t a i g u b ita k na-
k n a d iti stu d iio m prošlosti.
T ako se razv io sredinom v iie k a ne-
k a k v i m ije š a n i slog, složen iz elem e-
n a ta ro m an sk ih . g o tsk ih i re n esan sn ih
(bečki arzen al, d v o rac M iram are),
k o ji se za sve u p o tre b lja v a o : i za že-
l.iezničke stan ice i za palače. B eograd-
s k a V e lik a Š kola i z a g re b a č k a _Uni-
v erza p o sta li su u to doba; no_ je d n a
n i d ru g a z g ra đ a n ije b ila baš u tu
sv rh u g ra đ en a. S ila n polet teh n ik e,
n a ro č ito p ro m eta, v e lik i n a p re d a k
g ra d o v a stav io ie nove problem e, _a
v rije m e je bilo posve steriln o . Ž elja
za što većom re p re z e n ta tiv n o šć u uči-
n ila je, te j e sv uda z a v la d a la pseudo-
re n e s a n s a sa te a ta rs k im lažn im fasa-
d a m a i o b iljem su lu d ih kupola. T a je
m a s k a ra d a d a la vid n ašim g ra d o v im a
sve do devedesetih g o d in a 19 v ije k a .
Tek je sec esija u č in ila tom e k ra j. N a
žalost n iie n i o n a n iš ta d o n iiela do
su v išn o g a b a la s ta is p re v ija n ih orna-
m e n a ta i n esk lad n o g a razdiel.ienia
p ro sto ra , o s la n ja ju ć i se pom alo n a
staro o ri.ien taln e uzore. Te su g ra d n je
već p o slije jed n o g a d ec en ija posve
a n tik v ira n e , p ljesnive. N oviie doba
tra ž i d ru g e puteve, o tk la n ja o rn am en te
i tra ž i l.iepotu u s tiie n i i u razm ie-
ra m a . T a i ie ra z v ita k g ig a n tsk i u b r-
zalo p o ra tn o v riiem e. p a ie p osagra-
điv an o puno stra h o tn ih g rađ ev in a.
ko.ie su živ izraz tešk ih p o ra tn ih pri-
lik a.
N ije b o lje bilo n i s crk v en im g ra d i-
teljstv o m . Ž elja za m onum etalnošću
ro d ila ie d iielo m skupocjene restau -
ra c iie . k o je su dotukle naše . sta re
spom enike sasv im — n a jb je d n iji pri-
m je r: z a g reb a čk a sto ln a crk v a, — a
diielom ie p o d sta k la s tv a ra n ie tobože
m o n u m en taln ih c rk a v a u svim mo-
gućim p seudostilovim a, p o n a iv iše na-
ra v n o »gotskih« rad o v a. D osta ie, da
spom enem o crkve u Đ akovu, O sijeku,
M arib o ru . T u je v rije m e p rizn a lo
potpuno svoj s te rilite t. Tek je u no-
v ije doba k ren u lo b arem nešto n a
— 76 —
bol.ie, i tu ie K o v ačićev a c rk v a Sv.
B laža u Z ag reb u odlučan k o ra k na-
p rijed . M nogo b o lie n ije n i u S rb iji.
g d je je n asta o v elik i b ro i novih
c rk a v a po sta rim uzorim a, tek ie sta-
ro g a d u h a sasvim ponestalo. T akve
su crk v e u N išu (1878), J a g o d in i (1899),
p a u T opoli i dr. — 0 n o v ijo j a rh i-
te k tu ri B osne n e tre b a m nogo n i
zb o riti. E v ro p a ie tu d o n iiela što ie
im ala, a za re k la m u p o za jm ila je
o rije n ta ln e uzore: sta n ic a u B osan-
skom B rodu, p a V ije ć n ic a u S a ra je v u
n a jb o lji su p r im je r i te v rste arh i-
te k tu re . Đ. Szabo.
A R H IV ZA A R B A N A S K U STA-
R IN U , J E Z IK I E T N O L O G IJU p o -
kren u o je, izd aie i re d ig u je , kao iz-
d a n ie S e m in a ra za a rb a n a sk u filolo-
giju, p r i u n iv e rz ite tu u B eogradu.
p ro feso r beogradskog u n iv e rz ite ta H.
B arić. D osad je iz a šla K n jig a I. 1—2
(1923). K n jig a II. 1 (1924 B eograd).
V . N.
A R H IV ZA P R A V N E I DRU-
Š T V E N E N A U K E , s tru č a n časopis.
O rg an je p ra v n o g fa k u lte ta u n iv er-
z ite ta beogradskog. Iz la zi m iesečno u
B eogradu. P r v i u re d n ic i su m u b.ili:
D r. K o sta K u m a n u d i i D r. D ra g o lju b
A ranđelović, a v la sn ik M ilić R adova-
nović, p ro feso ri u n iv e rz ite ta . Izd av ač
je k n již a ra Gece K ona. Za v rije m e
evropskog r a ta A. je o b u stav ljen .
S a d a n ji u re d n ik je D r. Č edom ir Mi-
trović. p ro feso r rm iv erziteta. — A. ie
n a jb o lji p ra v n ič k i lis t u S rb iji. Po-
čeo je iz la z iti 1906, a izlazi i danas>
U. /):.
A R H IV ZA S L O V E N S K tJ F IL O -
L O G IJU (A rchiv fiir slavische P hilo-
logie) u re đ iv a o ie čuveni sla v ista
V a tro sla v Ja g ić , u B erlin u . od 1876
do 1920. S vega ie izašlo 37 svezaka.
P o slije sm rti V a tro sla v a J a g ić a pre-
uzeo je re d a k c iju časopisa m iinchenski
profesor, s la v ista E. B ernecker, i 1923
je izdao 38 svesku. a 1924 p rv e d v ije
sveske 39 k n iig e. V . N.
A R H IV I. 1. U H r v a t s k o i i D a.1-
m a c i j i su g lav n i A.: 1. K ra lje v sk o
h rv a tsk o - slavonsko - d alm atin sk i ze-
m a ljsk i (danas K ra lje v sk i D ržavni)
A. u Z agrebu. O snovan je 1643, kao
m jesto za eu v a n je ja v n ih spisa, a kao
u re d 1745 (odnosno 1763). N a celu rnu
sto ji d irek to r, a uza nj više stru c n ih
s a ra d n ik a činovnika. U njem u se cu-
v a ju ovi sp isi: a) D ocum enta anti-
qua, isp ra v e iz v rem ena sta re h rv a t-
ske k ra lje v in e 10 i 11 v ije k a (12 ko-
m ada, m ahom p rije p isi); b) Docu-
m en ta m edii aevi, poveća zbirka sred-
n jev jek o v n ih isp ra v a od 1193 (origi-
nal) do 1526; c) P riv ile g ia regni, zb irk a
p o litičk ih d rž av o p ra v n ih is p ra v a od
1222 (p rijep is Z latne B ule A n d rije II.

iz 14 vi.ieka) do 1750; d) P ro to c o lla
g en e raliu m re g n i co n g reg atio n u m ,
o rig in a ln i za p isn ici h rv a ts k ih sab o ra
od 1557 do 1831 u 12 k n jig a folio-for-
m a ta ; e) A c ta congregrationum rej?ni,
z b irk a spisa, k o ja d o p u n ju je sabor-
ske zap isn ik e od 1562 do 1872; f) A c ta
sta tu u m et o rd in u m re g n i, opet sa-
b o rsk i sp isi od 1615 do 1766; g) A cta
b an a lia , sp isi b an sk e v lade od 1645 do
1849. S p isa k sad ržin e ovoga a rh iv a
izdan je u V je sn ik u k ra lje v sk o g ze-
m a ljs k o s a rh iv a I. 1899. _ je k a ž u p a n ijsk i A., k o ji p o č in ju od
2. N a d b isk u p sk i (do 1852 biskupski)
A. u Z ag reb u . A. je osnovan odm ah
1094, zajedno sa b isk u p ijo m zagre-
baekom . Tokom s to lje ć a stra d a o je
v iše p u ta od požara. D a n as m u je sa-
d rž in a ova: a) P riv ile g ia le od 1134
(o rig in al) do 1815; b) E cclesiasticu m
od 1216 do 1827; c) P o litic u m od 1266
do 1844; d) J u rid ic u m od 1292 do 1847;
e) D o n a tio n a lia od 1334 do 1834. P o red
ove velik e zb irk e isp ra v a , k o je se _u
prvom re d u tiču zagrrebačke b isk u p ije,
od velik e su v až n o sti zb irk e p isam a
(ko respo n d en cija) z a g reb a čk ih b isk u p a
od 17 do 19 v ijek a, sa v iše od 15.000 ko-
m ada.
3. K a p to lsk i A. u Z agrebu. P očeci su
n je g o v i u 12 ili 13 v ije k u . D a n as se A.
ču v a kao zasebno o d je lje n je u K ra -
ljev sk o m D ržavnom A.. a im a ove
zb irk e: a) A c ta a n tia u a c a p itu li
od 1181 (o rig in al) do 1699; b) A c ta
saecu li X V I I I od 1700 do 1799 i c) A c ta
saecu li X I X od 1800 do^l850._Uz ove
zbirke, u k o jim a im a v iše h ilja d a ko-
m ad a isp ra v a , ponajviše^ o rig in a la ,
od v elik e su h is to rijs k e v ažn o sti: P ro -
to co lla loci cred ib ilis od 14 do sre-
dine 19 v ije k a , s o rig in a lim a i p rije -
p isim a (službenim ) o g rom nog b ro ja
is p ra v a i su đ sk ih sp isa ra z n ih h rv a t-
sk ih fa m ilija .
4. A. Ju g o sla v e n sk e A k a d em ije u Za-
grebu. O snovan je zajedno s o tv a ra -
n jem A k ad em ije 1867, k ad je biskup
S tro ssm a y e r o tk u p io b o g a tu zb irk u
is p ra v a i s ta rih ru k o p isa I v a n a K u-
k u ljev ića. K a s n ije je A k a d e m ija ste-
k la još i b o g ate A. p o ro d iea g ro fo v a
K eg lev ića, b a n a J e la č ić a i porodice
Jelač ića, fa m ilije O žegovića sa kore-
spondencijom b a ru n a M etela Ožego-
vića. — A. je ra z d ije lje n k ronološki
— osim k o resp o n d en cije — od 1166
do 19 v ije k a , u više h ilja d a ko-
m ad a la tin s k ih i n jem ač k ih is p ra v a
i sp isa (D iplom ata). D ru g a su z b irk a
h rv a ts k a p ism a (p o n a jv iše arlagolji-
com p isan a) od 15 do 18 v ije k a (A cta
cro atica). R u k o p isi se n alaze u zb irc i
S crip to res.
P o red ovih g lav n ih , im a u H rv a tsk o j
i S la v o n iji jo š v eo m a m nogo m a n jih
ja v n ih A.: D ijecezan sk i A. u nadbi-
skupskoj k a n c e la riji u Z ag reb u , od
— 77 —
A EH IV I
17 v ije k a đ a lje ; g ra d a Z ag reb a, od
1242 (o rig in al) do 19 v ije k a (d an as se
ču v a u K ra lje v sk o m D ržav n o m A rh iv u
u Z ag reb u ); k a p to la ča zm an sk o g a u
V a ražd in u , od 14 v ije k a d a lje ; k a p to la
u S en ju , od 14 v ije k a d alje, s m nogo
h rv a ts k ih (g lag o ljico m p isan ih ) isp ra -
v a; g ra d a V a ra ž d in a , od 1209 (p rije p is
13 v ije k a ) d a lje ; g ra d a K riž ev ac a, od
1252 (o rig in al) d a lje ; g ra d a K o p riv -
nice, od 1338 (o rig in al) d alje, i t. d.
— V a žn i su za h is to riju n o v o g a vi-
18 v ije k a đ a lje , ta k o u Z ag reb u , V a :
ra žd in u , B je lo v a ru , O sijeku, P ožezi i
V u k o v a ru . O vam o s p a d a ju i A. bi-
s k u p ija u Đ akovu i K rižev cim a.
U D a l m a c i j i su g la v n i ja v n i A.:
1. n e k a d a n ji g u b e r n ija ln i a r h iv u
Z ad ru (sad a kod ta lija n s k e d ržav n e
p re fe k tu re ), u k o jem u se ču v a n a jv e ć i
bro’j h is to rijs k ih sp o m en ik a h rv a ts k e
n aro d n e d in a s tije od 10 do k r a ja 11
v ije k a (o rig in a l isp ra v e k r a lj a P e tr a
K re š im ira IV . od 1060). P o re d to g a
ovdje se n a la z i o b iln a g ra đ a za hi-
s to riju D a lm a c ije u m letačk o doba
(1409 do 1797), za tim za p rv o a u s trij-
sko đoba (1797—1805), fra n c u sk o (1806
do 1814) i d ru g o a u s trijs k o (1814—1918).
2. A. u sa m o sta n u Sv. M a rije u Z adru,
s ru k o p isim a i is p ra v a m a od 1066,
k ad je osn o v an sam o stan . 3. A. _u
B ib lio th e c a P a r a v ia u Z adru. To je
s ta r i a r h iv g ra d a Z ad ra, od 13 v ije k a
d alje. 4. A. k a p to la u T ro g iru , od 1185
(o rig in al) d alje. 5. A. g ra d a T ro g ira .
djelom ično sač u v an od 13 v ije k a da-
lje. 6. A. k a p to la u S p litu , s nekim
is p ra v a m a od 13 v ije k a d a lje i va-
žnim ru k o p isim a (a u to g ra f T om e ar-
h iđ ak o n a, iz 13 v ije k a ). S am A. pre-
nesen je 1840 u Beč, a o d atle 1920 u
B eograd, g d je se sa đ a n a la z i (u A ka-
d e m iji N auka).
P r iv a tn ih A. im a u H rv a ts k o j _i
D a lm a c iji veom a m nogo kod pojedi-
n ih plem ićsk ih p o ro d ic a .jn a n je u S la-
v o n iji. P r is tu p k n jim a često se uopće
ne m ože dobiti, a g d je k a d a samo_ izu-
zetno. Od ovih p riv a tn ih A. n a jv e ć i
je i n a jv a ž n iji a rh iv g ro fo v a D rašk o -
v ića u T ra k o šć a n u od 13 v ije k a d a lje .
L i t e r a t u r a : F. Šišić, P riru č n ik
izv o ra h rv a ts k e h is to rije (1914) 20—23;
F. Šišić, G eschichte d er K ro a te n I
(1917) 1—11. Z a đ a lm a tin sk e A. v.:
R ački, Is tr a ž iv a n ja u p ism a ra h i k n ji-
žnicah d a lm a tin sk ih (Rad, 26); T kalčić,
Iz v je š ta j o a rh iv a rs k ih is tra ž iv a n jih
u D a lm a c iji (R ad 35); A laćević, T a-
b u la riu m (1901). F. Šišić.
2. U S l o v e n a č k o j su tek _u
n a jn o v ije doba A. p o sta li in stitu cije-
n au č n o g k a r a k te ra . S ig u rn o su već
u sre d n je m v ije k u p o sto ia le i n a
slovenačkom te r ito r iju veće ili m a n je
zb irk e isp ra v a , a k a ta i a r h iv a lija
A EH IV I
uopće. org'anizovane eak kao kance-
la rijs k e re g is tra tu re , ali A. izašlih iz
p ra v n ih p o slo v a i u oi'Kanskoj c je lin i
sač u v an ih većih z b ira k a u S lovenačkoj
skoro nem a. J o š n a jv iš e su se p rib li-
ža v ale p o jm u a rh iv sk e zb irk e a rh iv a -
lije p o je d in ih ze m a ljsk ih sta le ž a i ze-
m a lja , u ko.iim a s ta n u ju Slovenci. —
U K o ru šk o j č u v a ju a r h iv a lije zem alj-
sk i A. i A. H istorijskofi' D ru š tv a u Ce-
lovcu. U G orici je Z em a ljsk i A. d an a s
o rfian izo v an u okvii'u D ržav n e B iblio-
teke. U L ju b lia n i sto je počeci Ze-
m aljsk o fi ili D eželnofi A., u vezi _s
p o stan k o m orfianizovane k a n c e la rije
k ra n js k ih ze m a ljsk ih sta le ž a k ra je m
15 v ije k a . U 16 v ije k u je d o b ila zbir-
k a a r h iv a lija k ra n js k ih ze m a ljsk ih
s ta le ž a n ek u a rh iv sk u o rg a n iz a c iju .
In a č e jo j n isu n a ro č itu p a ž n ju po-
sv ećiv ale n ad ležne o b la sti sve do
d ru g e polovine 19 v ije k a , k ad je bio
Z e m a ljsk i ili D eželni A. o rg an izo v an
kao n a u č n i zavod u o k v iru (N arod-
nog) M u zeia u L ju b lja n i. O sim arh i-
v a lija n e k a d a š n jih k ra n js k ih zem alj-
sk ih staleža, k o je čine v e lik i dio da-
n a š n je a rh iv sk e zbirke, n alaze se u
ovom A. a rh iv a lije n a jra z lič itije g
p o s ta n k a (državne, crkvene: općinske.
p riv a tn e i t. d.), ta k o d a je o v aj A.
bio, kao je d in i u n au čn o m sm islu
o rg a n iz o v a n i veći zavođ, n e k a k a v
c e n tra ln i A. za n e k a d a šn ju K ra n jsk u .
O sim D eželnog A. p o sto je u Slove-
n ačk o j jo š ove veće a rh iv sk e zbirke:
G ra d sk i (m esni) A„ k o ji o b u h v a ta
p riv ile fiije g ra d a L ju b l.ian e od 14 vi-
je k a d a lje i t. zv. S ta r a re fiistra tu ru .
g ra d sk e protokole. poslovne k n iig e _i
a k ta od 15 v ije k a d alje, a n a jv iš e iz
18 i 19 v ije k a .
O sim L ju b lja n e im a ju veće arh iv -
ske zb irk e g ra d o v i K am n ik , K ra n j,
K o čev je i V iš n ja G ora. A. g ra đ o v a
i v a ro šic a M arib o r, Ormož, L ju to m e r,
M aren b erk , V ojnik. B režice, S lovenska
B istric a i S lo v en j-G rad ac ču v a još da-
n a s kao depo Z em a ljsk i A. u Grazu.
— G u b e rn ija ln i A. kod lju b lja n s k e
o b lasti č u v a v elik e zbirke n o v ijih arh i-
v a lija , k o je su osobito važne za kul-
tu rn u i školsku h is to riju slovenačkoff
te r ito r ija 18 i 19 v ije k a . — Ođ crkve-
n ih A. v a ž n iji su: A. lju b lja n s k e bi-
sk u p ije s b ogatom zbirkom a k a ta za
n o v iju crk v en u i k u ltu rn u h is to riju
slovenačke zem lje i A. m a rib o rsk e ili
la v a n tin s k e b isk u p ije, k o ji je dobro
u re đ en i ču v a Jie sam o a r b iv a lije da-
n a šn je ju g o slo v enske m ariborske^ bi-
sk u p ije, nego i a rh iv a lije p re đ a šn je
la v a n tin s k e b isk u p ije , k o ja je obu-
h v a ta la i d ijelo v e d a n a šn je g a u s trij-
skog te rito rija . U G orici posto.ii A.
goričke n ad b isk u p ije. u T rstu A.
tršća n sk e b isk u p ije sa p riličn o sta-
rom arliiv sk o m građom . V elik i dio
— 78 —
A. n e k a d a šn je g og lejsk o g (ak v ilej-
skog) p a t r i j a r h a t a č u v a ju A. i biblio-
teke u V idm u (U dine), u I ta liji, n aro -
čito N ad b isk u p sk i A„ K a p to lsk i A. i
G ra d sk a B ib lio tek a. A. u V id m u (Udi-
ne) osim to g a i A. u Č eđadu (C ividale)
su za S lo v e n iju vrlo v až n i _i Jbogati,
j e r je slo v en ačk a zern lja južno od
D ra v e od 811 p a sve do 18 v ije k a u
crkvenom , a d jelim ice i političkom
pogledu p o tp a d a la pod o g lejsk o g pa-
tr ija r h a . —• Veće zb irk e a r h iv a lija
v až n ih osobito za c rk v en u h is to riju
n alaz e se i kod k a p to la u L ju b lja n i
i N ovom M estu i kod d ek an sk ih ure-
d a u K r a n ju i K a m n ik u . V elik i dije-
lo v i A. n e k a d a šn jih — od c a ra Jo-
sip a II- — u k in u tih sam o sta n a u Slo-
v enačkoj n alaz e se u D ržavnom A. u
B eču i u G razu. P re m a bečkom ugo-
v o ru od 1923 im a ju ovi A._ p rip a s ti
n ašo j državi. A rb iv a lije iijem ačkog
v itešk o g re d a č u v a ju se djelim ice u
ce n traln o m A. ovog re d a u B eču (Ve-
lik a N e đ je lja ), d jelim ice u D eželnom
A. u L ju b lja n i.
Od A. p o je d in ih plem ićskih porodica
n alaze se veće zbirke jo š d an as u g ra -
dovim a T u rja k , S m lednik, P la n in a ,
O rtn ek i V ipava. B o g at A. porodice
A u e rsp e rg p re n ije li su iz k ra n js k ih
g ra d o v a ove porodice u Sotesci, Ko-
čev ju i L ju b lja n i u g ra d L osenstein-
le ite n u G o rn jo j A u s triji. V elik i di-
je lo v i A. porodice B la g a j p re n ije li su
iz g ra d a B o šta n ja u D rž av n i A. u
B udim pešti.
Literatura: F ra n z K o m a ta r,
V erzeicbnis d er a rch iv alisch en L ite-
r a t u r K ra in s, M itte ilu n g e n des k. k.
A rc h iv ra te s, I (1924), 235—251 (sa osta-
lom lite ra tu ro m ). K o m a ta r je objavio:
In v e n ta re n ek ih a rh iv a u N o tra n j-
skoj u M itte ilu n g e n des M usealvereins
f. K ra in 1904, 1905, in v e n ta r grad-
skog A. u L ju b lja n i u J a k re sb e ric h t-u
lju b lja n s k e re a lk e 1903—1904, regeste
i in v e n ta r g ra d sk o g A. u K r a n ju u
J a h re sb e ric b t-u k ra n jsk e g'imnazine
1912/13 i 1913/14, in v e n ta r i reg este iz
A. n a T u rja k u u M itte ilu n g e n des
M u sealvereins f. K ra in 1905, 1906. 1907
i u C arn io li 1910. O fu rla n sk im A.:
Z abn u B e itra g e zu r K unde steier-
m iirk isc h er Geschichtsciuellen. 7. 9;
K o b la r u Iz v e stjim a M uzej. đ ru stv a
za Iv ran jsk o . I —IV ; U Iz v e stjim a
M uzej. d ru š tv a za K ra n jsk o . X III.
M. Kos.
3. A . S r p s k i h C r k v e n i l i I n s ti-
t u c i j a. Od srednjev jek o v n ih p a tri-
ja ra š k ib . episkopskih. m a n a stirsk ih
i d ru g ih crkvenih sp isa sačuvao se
sam o jed an n ez n atan dio i ta j se da-
n as n alaz i većinom po raznim stra -
nim i n ašim ja v n im i p riv a tn im bi-
b liotekam a. To su m ahom đarovnice
v lađ ala čk e i vlasteoske, k o jim a se i

pod T u rc im a p o k ušavalo sa č u v a ti
s ta re p riv ileg o v an e posjeđe episkop-
skim re z id e n c ija m a i d ru g im m an a-
stirim a , p a se n a n jih zato n a ro č ito
pazilo. Sve d ru g o je p ro p alo u doba
tu rs k ih u p a d a i k a s n ije g p a lje n ja i
ro b lje n ja po sv im a srp sk im o b lastim a.
A li n em a su rnnje, d a je z n a ta n dio
propao i zbog n e m a ra i n e z n a n ja
p re d s ta v n ik a ra z n ih c rk v e n ih in stitu -
cija, u k o jim a su se n a la z ili s ta r i ar-
h iv i. J e đ in i crk v en i a rh iv , k o ji je
uspio d a sač u v a u o rig in a lim a ili ka-
s n ijim p rije p is im a v iše o d sto sre d n je -
v jek o v n ih d o k u m en ata. je ste a rh iv
m a n a s tira H ila n d a ra n a S v . G ori; a n e -
koliko ih im a i r a n ij i m itro p o lijs k i
a rh iv n a C etin ju , k o ji je do kneza
D a n ila (1851) u jed n o bio i a r h iv dr-
žavni. Iz tu rs k o g a doba sačuvano je
zn atn o v iše d o k u m en ata po ra zn im
m a n a s tirim a , a n a ro č ito u D ečanim a.
P eći i S tu d en iei. A li, to su većinom
tu rs k i dokum enti, k o jim a su re g u li-
ra n i ra z n i re d o v n i p ra v n i i p riv ile-
g ija ln i odnosi m a n a stira , episkopa i
p a trija r a h a . Od srp sk ih sp isa saču-
vano je iz to g a doba v rlo m alo i to
obično sam o m a n a s tirs k i spom enici
ili d ip tisi i te k po k o je pism o ra z n ih
crk v en ih p re đ sta v n ik a . V rlo je v je-
ro ja tn o , d a su u p a tr ija r š iji. episkop-
skim re z id e n c ija m a i po n a ju g le d n i-
jim m a n a s tirim a , kao i n a zapadu,
o s ta v lja n i n a č u v a n je b a r sv i v a ž n iji
dokum enti,^ k o ji su se odnosili n a
oblasna, u ža i š ir a n a ro d n a p ra v a i
povlastice. Z na se: d a su povlastiee,
t. zv. S ta tu ta V a la ch o ru m k ra jiš k ih
S rb a 17 i 18 v ije k a u G e n e ra la tu V a-
ražd in sk o m ču v an e prvo u episkop-
skom m a n a s tiru M arči n a zvoniku,
a k a sn ije u k a te d ra ln o j crk v i Sv. Pe-
t r a u S ev erin u kod B je lo v a ra , u n a-
ročito čv rsto izrađ en o j sk riv n ic i u
zidu; i S rb i b eo g rad sk o g p a ša lu k a
d ali su n a č u v a n je beogradskom m i-
tro p o litu M eto d iju 1793 od s u lta n a do-
biv en i h a tiš e rif sa izv jesn im autono-
m nim p o v lasticam a. P a kao što su ka-
sn ije i svi _ti d o k u m enti n e s ta li iz ar-
hiva. u k o jim a su ra n ije ta k o dobro
čuvani, tak o ie, n em a su m n je, p ro p a la
i m asa d ru g ih n ep o zn atih d o kum enata.
na koje se o b ra ć a la m a n ja p až n ja . Tek
kod S rb a pod au stro -u g arsk o m v lašću
usp.ielo se u 18 v ije k u d a se stv o re
i u red e n aro d n o -crk v en i m itro p o lijsk i,
e p a rh ijsk i, k o n zisto rijsk i i m a n a stir-
ski, a u n o v ije doba i p a ro h ijs k i ar-
hivi. k o ji p ru ž a ju obilan i odličan
m ate iD a l ne sam o za c rk v en u nego i
po litičk u . so cija ln u i k u ltu rn u histo-
n m . S rb a u 18 i 19 v ijek u . M eđu tim
a rh iv im a n a jv a ž n iji je m itro p o lijsk i
a rh iv u S rije m sk im K arlovcim a.. U
nnemu se n a la z i nekoliko v ažn ih do-
k u m en ata iz 17 v ije k a . zatim m nogo-
— 79 —
ARHIV I
b ro jn a a k ta iz p rv e polovine 17 vi-
jeka. A rh iv je u re đ en te k 1777 po
n a re đ b i ilirsk e dvorske k a n c e la rije u
B eču od 21/5_ 1777 godine, a u re đ iv a la
g a je n a ro č ita d rž a v n a i m itro p o lij-
sk a k o m isija. N u tom su p rilik o m
o sta la n e e k sib o v an a v rlo m n o g a
a k ta ; a n a ro č ito k o re sp o n d en cija epi-
sk o p a m itro p o lije k a rlo v a č k e i sva
a k ta ^ p o je đ in ih e p a rh ija . k o ja su sve
do 1769, po sta ro m o b ičajn o m p ra v u ,
zajedno sa o stav in o m e p a rh ijsk ih
ep isk o p a p re n a š a n a u m itro p o liju .
S to g a e p a rh ijs k i a rh iv i u m itro p o liji
k a rlo v a č k o j i p o čin ju u g lav n o m ođ
sedm og d e c e n ija 18 v ije k a . izuzevši
b ačk i e p a rh ijs k i a rh iv , k o ji je zajedno
sa episkopskom re zid en cijo m izgorio
za v rije m e u s ta n k a 1848. Od 1777 redo-
v ito su vođeni e k sib itn i i re g is tra tiv n i
p ro to k o li u m itro p o liji k a rlo v a č k o j i
u fa scik u le i k o n v u lte a rh iv sk e sla-
g a n a sva_ zv a n ič n a ak ta. T a j a rh iv
lm a i svoj p ra v iln ik o u p o tre b i sp isa
iz n je g a i ra d u u n jem u . I po svim
v a ž n ijim m a n a s tirim a u m itro p o liji
k a rlo v a č k o j p o sto je u re đ e n i arh iv i,
k o ji ta k o đ e r p o čin ju obično od d ru g e
polovine l_8__vijeka, a sad rže u sebi po
k o ji v a ž n iji akt, n a ro č ito o zem lji-
snom posjedu, i iz r a n ijih v rem en a.
A rh iv i b eo g rad sk e m itro p o lije i n je-
nih ep isk o p ija, k o ji su u s ta n o v lje n i
tokom 19_vijeka, počevši od 1833, n a j-
veeim dijelo m su p ro p a li za v rije m e
bv]etskog_ R a ta 1914—1918. P o re d m i-
tro p o lijsk ih , episk o p sk ih i m a n a stir-
sk ih a rh iv a p o sto je od n o v ije g vre-
m en a i p osebni a rh iv i k o n z isto rija ili
d u h o v n ih suđova, p ro to p re z v ite ra ta i
p a ro h ija . CrTuj'ić.
_ 4. LTvV o j _ v o d i n i . A. u V o jv o d in i
lm a: z u p a n ijsk ih , e p a rh ijsk ih , g ra đ -
skih, općinskih, crk v en ih i porodičnih.
A a.ivazniji i n a jb o g a tiji su ž u p a n ijs k i.
Zupaninski A. n alaz e se u S om boru i
V elikom B eckereku. K a jsta ri.ii a k ti u
zupaninskom A. u S o m boru d a tira ju
od polovine 18 v ije k a . M nogo je bo-
gatini župani.jski A. u V elikom Beč-
kereku, g d je a k ti p o čin ju s godinom
1774. Osim m a te rija la , k o ji je v rlo
važan_ za h ls to riju bivše to ro n ta lsk e
zupanine, n a la z e se u tom e A. još
spisi _t. zv. bileđskog A., bivšeg
nnem ačko-banatskog puka. i z n a tn a
z b irk a m apa. đ ip lo m a i p lan o v a. Oba
ova zupanijska, A. im a ju d ra g o cjen ih
p o d a ta k a za h is to riju bačke i toron-
ta lsk e županije. — Od e p a rh ijsk ih A.
n a.izn atn iji je vršačk i, u ko.iem se n a-
iaze _akta o_dyL730._A. te m išv a rsk e epi-
skopi.ie sm ješten ie za sa d a u g im na-
zuskon z g ra d i u V elikoj K ik in d i, ali
nos n ije uređen. A. bačke episkopije
sad rzi m a te r ija l tek od 1849, je r ie te
gochne iz g o rje la c je lo k u p n a A. bačke
episkopije. Od g ra d sk ih A- o d lik u ju
ARHIVI
se u ređ en o šću A. u S ubotici, Som boru,
N ovom S ad u i P an če v u . A rh iv a ln i
m a te r ija l u arad sk o m A. u S ubotici
p očin je sa 1700 (pro to k o li sa 1743), u
S om boru sa 1749, u N ovom S ađu kon--
cem 18 vi.ieka, a u V elikoi K ik in d i
sa 1806. N a jv e ć i dm n aših c rk v e n lh A.
im a iu a k ta od k r a ia 18 v iiek a. — Od
p o ro d ičn ih A. veće su v riie d n o sti A.
p o jed in ih p lem ićskih k u ća (B ajići, Ja -
s o d ić i i dr.), a li n i ovi n e m a ju a k a ta
iz s ta r ije a v re m e n a (počinju k ra je m
18 v iiek a). , Iv ić .
5. A. u A u s t r i j i. B e č. G lavni
a u s trijs k i A. su p o sta li u B eču
kod k a n e e la rija . k o je su već od k ra -
l j a F e rd in a n d a I v rije d ile kao cen-
tra ln e za v elik e dijelove, jugoslo-
v en sk ih z e in a lja n e k a d a šn je m onar-
h ije (S lovenačka. H rv a ts k a ,p a lm a c ija ,
V o jv o d in a). Zbogr to s a im a ju A.. k o ji
su se ra z v ili iz ag e n d a i re g is tr a tu r a
ovih c e n tra ln ih k a n c e la rija , n a ro č itu
h is to rijs k u v ažn o st i za n a šu histo-
riju . D u alizam je 1867 dao a u s trijs k im
z e m lja m a i U g a rsk o -H rv a tsk o j zaje-
d n ičk a m in is ta rs tv a (sp o lja šn jih , po-
slo v a i ca rsk e kuće, ra ta . fin a n c ija ) i
s n jim a i zajed n ičk e A. u Beču. Osim
z a je d n ič k ih p o sto je i A.. k o ji su se
ra z v ili kod sam o a u s trijs k ih m in ista r-
s ta v a u B eču ili kod sam o u g arsk o -
h rv a ts k ih m in is ta r s ta v a u B udim -
pešti.
1. A. kod (c. i kr.) m in is ta rs tv a
s p o ljn ih poslova ili (c. i kr.) kućni,
đ v o rsk i i d rž av n i A. (K. u. k. H aus-,
H of- u n d S ta a tsa rc h iv ), dan as d rž av n i
A. (S ta a tsa rc h iv ). O snovala g a je 1749
c a ric a M a r ija T erezija. Već u p rv im
g o d in am a n jeg o v o g p o sta n k a prene-
seni su ovam o v elik i d ijelo v i A. neka-
d a šn jih a u s triis k ik p ro v in c ija ln ih cen-
tra ln ih k a n c e la rija u G razu. In n sb ru -
cku i P ra g u . Za n a s su najvažni.ie
arh iv ali.ie p ren esene iz G raza. nekada-
šn jeg c e n tra ln o g u p ra v n o g m je sta za
veiik e d ijelo v e ju g o slo v en sk ih zemalna.
— O vaj A. o b u h v a ta a rh iv a lije H abs-
b u ršk o -lo ren šk e v la đ a ju e e , kuće. _ne-
k a d a šn je g d v o ra i a rh iv a lije spol.m ih
poslova države. n aro čito d ržav n e kan-
c e la rije (S taatsk an z lei), i n jezin o g na-
s lje d n ik a c. i kr. m in istarstv a ^ sp o ln -
n ih poslova. D rž av n i A. u Beču bio
je ce n traln o m jesto za sve one arh i-
vali.ie. ko.ie su n a sta le ili bile p renesene
u Beč i n isu n ašle m jesta_ u jlru g im
bečkim A. Izm eđu ovih najva,žni.ii su
đi.ielovi A. dub rovačke republike, Jro ji
su b ili p ren esen i u Beč posli.ie bečkog
m ira, a 1920 v ra ć e n i našo.i državi.
N eki d ijelo v i držav n o g A. im a.iu za
n ašu d ržav u v elik i zn ačaj. A. neka-
d ašn je d ržav n e k a n e e la rije ob u h v ata,
m eđu o stalim . 453 fa sc ik u la n je z in a
p ro to k o la (1664—1860). d ip lo m atsk a
a k ta nekadašn.iih a u s trijs k ih konzu-
80 —
la ta n a te r ito r iju naše d ržav e (Beo-
g ra d . M ostar, S ara je v o . T ra v n ik ). a k ta
(većinom iz d ru g e polovine 18 i p rv e
polovine 19 v iie k a ) o d je lje n ja C rna
G ora, S rb ija . D a lm ac ija , I lir ija , Ko-
ru šk a . K r a n js k a i G orička. H rv a ts k a
i S la v o n ija , P rim o rje . V o jn a G ra n ica i
Š ta je rsk a , Iz A. a u s trijs k o g (odnosno
u g arsk o g ) m in is ta rs tv a s p o lja š n jih po-
slova, k o ji o b u h v a ta većinom a k ta od
1848 dalje, za n a s su n a jv a ž n ija odje-
lje n ja 6 (Ita lija , a k ta o rim sko-kato-
ličk o j c rk v i n a B alk an u ), 7 (T urska),
8d (S rb ija), 8c (C rna G ora) i 18 (unu-
tra š n je stv a ri, osobito bosansko-herce-
g o v ačk a akta)- V ažn i su za n as veliki
d ijelo v i A. D ržavnog S a v je ta (S taats-
ra t) 1760—1848 (oko 2000 fascikula).
T a jn e a u s trijs k e d ržav n e re g is tra tu re
(80 fa sc ik u la iz 1514—1697) i iz k a b in eta
v lađ ao c a i k ab in etsk e k an c elarije.
Izm eđu a k a ta i is p ra v a bečkog dr-
žav n o g A., p o d ije lje n ih p re m a te rito -
rija ln o m p rin cip u , im a ju za n a s n a j-
veće značenje g ru p e: A u s trija (Šta-
je rsk a , K ra n js k a . K o ru šk a, G orička,
I s tr a i t. d.. a k ta , većinom iz 16.
17 i 18 v ijek a). U g a rs k a (580 fa scik u la
a k a ta iz 1202—1861, m eđu o stalim a k ta
»zavjerenika« Z rinskog, F ra n k o p a n a .
T a tte n b a c h a i N a d asd v a; 646 fa sc ik u la
a k a ta g en e raln o g g u v ern em en ta za
U g a rsk u 1849—1860; isp ra v e i pečati);
T u rsk a (404 fa sc ik u la a k a ta iz 1503
do 1865), Illiry c o -S e rb ic a (4 fa scik u le
a k a ta iz 1611—1865). B osna i H erce-
đ o v in a (3 fa scik u le a k a ta iz 1636 do
1918), S a lz b u rg (isprave i a k ta o neka-
dašn.jim p o sjed im a salzb u ršk e nadbi-
skupi.ie n a d an a s juaoslovenskom
te rito riju ). v
P o je d in e g ru p e d ržav n o g A. u Becu
čine ru k o p isi, p ečati i isp rav e. Od
ru k o p isa im a ih m nogo, k o ji su po-
sta li n a našem državnom terito ri.iu ,
n aro čito u današnjo.i S lo v e n iji (_C.
Bohm, D ie H a n d sc h rifte n des kais.
konigl. H aus-, H of- u n d S ta a tsa rc h iv s,
W ien 1873. — S upplem ent, W ien 1874).
N a jg la v n ije g ru p e čine: isp ra v e za
n aše m a n a stire , k o je je u k in u o car
Jo sip II. (oko 1500 većinom srednje-
v.iekovnih isp rav a ). isp ra v e za eel.iske
grofove kao d estin atere. oko 800_ is-
p rav a). isp ra v e za pojedine plem ićske
porodice, pojedine osobe, crkve i t. d.,
k oje su n ek a d a preb iv ale n a nasem
te r ito r iju (oko 3500 isp rav a ).
P re m a bečkom u g o v o ru od lj>/4
1920 p re d an je iz državnog A. našo]
državi, izm eđu ostalog. d ubrovački A ,
p re m a bečkom u g o v o ru od 26/6 1923
im a ju se. m eđu ostalim . n a m a p re d a ti
sve a rh iv a ln e jedinice, p o stale nekađ
n a našem državnom terito riau , a iz
d ržavnog A- u Beču. izm eđu ostalog.
sve sre d n je v je k o v n e isp rav e n aše pro-
veni.ienci.ie. isp ra v e od cara Jo sip a II.

u k in u tik m a n a s tira , od.iel.ien.ia B osna. G riin d u n g bis zum J a k r e 1900. 2 A u f-
H erceg’ovina, Illy rico -S e rb ica, C m a
Crora, D a lm ac iia , K ra n is k a , H rv a ts k a
i S la v o n iia , a r h iv a liie ilirsk e kance-
la riie , v o jn e g ran ice, ru k o p isi gro- j M iui.sterium
fo v a Z rin sk o g i F ra n k o n a n a , kore-
spondenci.ia k n eza K a ra đ o rđ a i t. d.
Literatura: G. W in te r, D ie
G rtin d u n g des k. u n d k. H ans-, H of- i N a slie d n ik _ove bilo je 1848 i 1849
n n d S ta a tsa re k iv s, 1749—1762. A rc k iv
f u r o sterr. G esckickte, 92; G. W in te r,
D as H aus-, H of- n n d S ta a tsa rc h iv ,
W ien (1904).
2. A. (c. i kr. za.ieđničkog) m in istar-" ki& toriju sv ik onih ju g o slo v en sk ih
s tv a fin a n c iia (A rck iv des k. u n d
k. gem ein sam en F in a n z m in iste riu m s) n aro čito u doba od 1792 do 1828. Iz-
zv a n i A. dv o rsk e kom ore (H ofkam -
m e ra rck iv ). O snovao g a ie 1498 ca r
M ak sim iliia n I.. _a reo rg an izo v a o 1521
F e rd in a n d I. A. ie postao iz ag e n ad a
dvorske kom ore, k o ia ie b ila ce n tral-
n a k a n e e la riia i za češke i za u g a rsk e
zem lie. K iezin e ag ende preuzelo ie
u g lav n o m m in is ta rs tv o fin a n c iia . od
k o g a ie od 1867 zavisio i A. A rk iv a -
liie id u od M a k sim iliia n a I. d a lie i
o b u h v a ta iu u p rvom re d u a k ta fin an -
ciiskog. ekonom skog, trg o v ač k o g i
p ro m etn o g sa d rž a ia .
3. (C. i kr.) B a tn i A. (K. u n d k. plem icski A. (A delsarckiv). k o ji ču v a
K rie g sarck iv ) postao ie iz ag e n ad a
dv o rsk o g ra tn o g s a v ie ta (H ofkriegs-
ra t), k o g a ie 1556 osnovao F e rd i-
10V70 n a s Cuiu osobito značen.ie
lo78_ u G razu o sn o v ani đ v o rsk i r a tn i
s a v ie t za n n n trašn .iu A u s triiu , k o ii
ne bio k o m p eten tan i za Š ta ie rsk u ,
Iv o rusku i K ran.isku. T ek c a r Jo sip I
s.iedinio i_e 1705 o v ai p ro v in c iia ln i
r a tn i sav.iet _s c e n tra ln im u Beču.
Uvome ie s ta ia o od 1711 n a čelu p rin c
F v g e n iie Savo.iski. k o ii ie u p ra v o i
osnovao r a tn i A. G ra đ a ra tn o g A.
pocin.ie sa 16 viiek o m . Za n a s im a iu
osobitu v ažn o st a k ta vo in e g ra n ic e
u- l.C ^ C s k o i, S la v o n iii, S riie m u , Sr-
bi.li, B a n a tu i t. d„ a r k iv a liie o ra-
to v im a s T u rcim a. a rk iv a liie o zem-
l.iam a, ko.ie ie u 17 i 18 vi.ieku au-
stri.iska_vo.iska oduzela T u rcim a, a k ta
1 A. p o ied in ik pukova, v o in ič k ik in-
stitu c iia , p o ied in ik lica i t. d. sa da-
našnj_ega_ n aše g d rž av n o g a te rito i’i.ia,
i a rk iv a liie n o v iieg doba, iz v re m e n a
o k u p acije B osne i H ercegovine (1878
do 1879) i S v ie tsk o g B a ta . P re m a
beckom u g o v o ru od 26/6 1923 im a.iu
se sp ecijaln o iz ra tn o g A. p re d a ti
našo j d ržav i a k ta i isp ra v e prenesene
iz A. k arlo v a čk e m itro p o lije u Beč,
a k ta slav o n sk e g e n e ra ln e kom ande,
au strijsk o -srp sk o g k o ra iz 1848—1849
i .iužne a rm ije b an a Jelač iea, A po-
rodice g ro fa N u g e n ta i se rije V in-
dica et C roatica.
L i t e r a t u r a : J o h a n n L a n g e r,D a s v lad e
k . und. k. K rie g s a rc h iv von sein er
ABHIV I
lage, WTien (1900).
4 A .^ k o đ (c. kr.) m in is ta rs tv a za
.ra sill e PoMove (A rckiv des k. k.
si des In n e rn ) o b u k v a ta
a k ta n e k a d a sn je a u s trijs k e dvorske
kan_eelari.ie,v s ko.iom je b ila 1749 sje-
dm nena ceška d v o rsk a k a n c e la rija .
osnovano m in is ta rs tv o za u n u tra š n je
poslove. A. ovog m in is ta r s tv a je na’j-
v a z n iji za a u s trijs k u c e n tra ln u u p ra -
vu i o b u k v a ta i a rh iv a lije , v ažn e za
ze m aija, k o je su bile zav isn e od B eea
P16™ a r k iv a lija ovog A. z n a č a jn a su
izv iesca o k u ltu rn im p rilik a m a u D al-
m a c iji iz p o če tk a 19 v ije k a . a k ta » Ilir-
■ i 1a L evstva« iz p rv e polovine
1 J v ije k a , a k ta ilirsk e dvorske kom i-
®n e , ^ ni®14 W1817’ d a lm a tin s k a a k ta iz
1814—1821 i ru k o p isi 16—19 v ije k a ,
n aro cito d alm a tin sk o g p o d riie tla ’ Dio
A. cm e a r k iv a lije a u s trijs k o g poli-
cijsk o g u re d a iz 1872—1848, k o je p ru -
z a ju m nogo g ra đ e za k is to r iju kul-
tu rn ih p rilik a Ju g o slo v e n a za doba
pred 1848. U vezi sa ovim A. je i
u p rv o m re d u o rig in a le , koncepte i
p rije p ise p lem iesk ik a k a ta ,
L i t e r a t u r a : In v e n ta r des A llge-
m em en A rc k iv s des M in iste riu m s des
In n e rn . \ \ ien (1909) (In v e n ta re oster-
le ic h isc h e r s ta a tlic h e r A rck iv e. I).
_5. A. (kod c. k r. a u strijsk o g ) m i-
n is ta is tv a tin a n c ija o b u k v a ta skoro
sam o novi.ia a k ta iz 18 i 19 v ije k a ,
n aro cito fin a n c ijsk o g , trgovačkog,'
ru a a rsk o g , šu m a rsk o g i pom o rsk o g
sa d rz a ia . Izm eđu o stalih n alaz e se
ov d je a k ta više ru d a rs k e k a n c e la rije
x su d a u C elovcu (1543—1851). a rh iv a -
liie po.iedinik ru d a rs k ih upi-ava u
b lo v en ac k o i (Cel.ie, T rb o v lie. Sloven-
sk a B istrica._ K o n jice) i u rb a ri 18 vi-
je k a iz P la n in e u Š ta je rsk o j i B istre
u K ra n js k o j.
L i t e r a t u r a : In v e n ta r des A r-
™ ivs des k. k. F in a n z m in iste riu m s.
u i e n (1911); In v e n ta re ostei-reicbi-
sch e r s ta a tlic h e r A rch iv e II.
Osim ovih g la v n ih bečkik A. obu-
b v a ta ju i _ d iu g i A. i r e g is tr a tu r e
beckih m in is ta r s ta v a i za n e k a đ a šn ju
A u s triju c e n tra ln ik m je s ta m nogo
a rh iv a ln e g ra đ e za di.ielove iugoslo-
venskib zem alia. N a jg la v n i.ii su ovi:
A. kod m in is ta r s tv a za v je ru i na-
stav u , A. kod m in is ta r s tv a želieznica,
A. i b ib lio te k a kod m in is ta rs tv a
p ra v d e i n a jv iš e g suda, A. kod m ini-
s ta rs tv a m o rn a ric e , A. p a rla m e n ta
i t. d.
G r a z . 1. A. š ta je rs k e zem al.iske
(S teierm a rk iscb es L andes-
re g ie ru n g sa rc h iv ). pri.ie 1918 n az v an
A.RHIVI
S te ie rm a r kisch.es S ta tth a lte re i-A rc h iv .
G raz je bio od 15 p a sve do p rv e
p olovine 17 vineka d rž a v n i i adm ini-
s tr a tiv n i c e n ta r za one a u s trijs k e
p o k ra jin e , ko.ie su označivane im enom
» U n u tra š n ja A u strija « (unlavnom
Š ta je rs k a , K o ru šk a , K ra n js k a ), dakle
za z n a ta n dio _junoslovenskoga te rito -
r ija . A rh iv a lije , k o je su bile sajiup-
lje n e u re g is tr a tu r a m a u n u tra š n jo -
a u s trijs k ih c e n tra ln ih k a n c e la rija u
G razu, a k a sn ije kod d rž a v n ih o b la sti
n e k a d a šn je a u s trijs k e p ro v in c ije Sta-
jerske,, čine n a jv e ć i dio ovog A. P re-
in a s a d rž a ju to su u g lav n o m crkve-
na, školska, fin a n c ijsk a , ekonom ska,
šu m a rs k a i r u d a rs k a a k ta . J e d a n _dio
A. čine a k ta n e k a d a šn je zem aljske
fin a n c ijs k e d ire k c ije u G razu.
L i t e r a t u r a : A nton K a p p er, D as
A rc h iv d er k. k. S te ie rm a rk isc h e n
S ta tth a lte re i n ac h d er N e u au fstel-
lu n g im S om m er 1905 (1906); in v e n ta r
des S te ie rm a rk isc h e n S ta tth a lte re i-
A rch iv es in G raz. 1918 (izašlo 1923); ! m e n a ta o n e g d a šn jim srp sk im kolo-
In v e n ta re o sterreich isch er sta a tlic h e r
A rchive, IV .
.2. Š ta je rs k i ze m a ljsk i A. (S teier-
m ark isch e s L an d e sarc h iv ) s a sto ji se
iz t. zv. J o h a n e jsk o g A. i zem aljsk o g
A. u užem sm islu. J o h a n e js k i A. osno-
vao je 1817. ufflavnom iz nak lo n o sti,
a u s tr ijs k i n a d v o jv o d a Iv a n . P o slim
su p re đ a v a li i d ru g i a rh iv a lije , bilo
n a ču v an je, bilo n a poklon. Johanen-
s k i A. ču v a b o g atu zb irk u isp rav a ,
ru k o p isa, p lan o va, slika, p e č a ta i po-
jed in e p riv a tn e A. i iz slovenačkog
d ije la Š ta je rsk e . Z em a ljsk i A., osno-
v a n i sje d in je n 1863 s Johanenskim ,
o b u h v a ta u g lav n o m a rh iv a lije neka- | p o litičk i A. do m ohačkc b itk e 1526,
d a š n jih š ta je rs k ih ze m a ljsk ih staleza
do 1800. B o g a ta je z b irk a isp ra v a .
m eđu n jim a is p ra v a iz m a n a s tiia
slo venačke Š ta jersk e, k o je je ukinuo
c a r Jo sip II. a k o je m o ra ju p rern a
bečkom u g o v o ru od 26/6 1923 p rip a s ti
L i t e r a t u r a : D as S te ie rm a rk i-
sche L a n d e sa rc h iv zu Graz, 1893, Pi}-
b licatio n en aus dem S te ie rm a rk i- | jeća, u g a rsk e dvorske kom ore, u g a r-
schen L an d esarcliiv e; K a ta lo g e des
S te ie rm a rk isc h e n L anđesarchives^ 1.;
Jo a n n e u m sa rc h iv (5 svezaka), G raz
1898—1900; A n to n M ell, A rcliiv und
A rch iv sch u tz in S te ie rm a rk , B e itra g e
zu r E rforschting: S teier. Gescliichte,
35 (1906). M. K os.
6. U Č e h o s l o v a č k o i . N ekoliko
u g a rsk ih gradova,, koji su ugovorom
o m iru p rip a li Č ehoslovačkoj, im a ]u
A. sa pod acim a o p ro šlo sti S rb a u
onim k ra je v im a . U B ra tis la v i u kap-
tolskom A. n a la z i se m nogo g rađe
o srp sk o i porodici B akića. Isto^ tako
se n a la z i m a te r ija la o neg d ašn jim
k o m oranskim S rb im a u gradskom A.
i u A. crk v en e općine u K om oranu.
I po poro d ičn im A. g o rn jo u g a rsk ih
m a d ž a rsk ih m a g n a ta n a la z i se m ate-
r i j a l a o u g led n im p o ro d icam a S rb a i
H rv a ta . k o je su s ta ja le u ro d b in sk im
v ezam a sa m ad ža rsk im m ag'natim a,
7. U R u m u n j s k o j im a A. u
T em išv aru , i to žu p a n ijsk i i g ra đ sk i
A., za tim A. v o jn e kom ande. e p a rh ij-
sk i A.. A. srp sk o g v o jv o d stv a od
1850 do 1860, u k o jim a se n alaz e m n o :
g o b ro jn i sp isi o S rb im a u B a n a tu i
uopće u V ojvodini. V ažni su i A. u
A ra d u . žu p a n ijsk i, g ra d sk i i vojni,
k o ji sadrže p o d atk e o n e k a d a sn jo j po-
m o rišk o j g ra n ic i. U žu p an ijsk o m i
g rad sk o m A. u L ugošu n a la z i se do-
k u m e n a ta o p ro šlo sti S rb a K raso-
v an a . a isto ta k o i u A.__svih m je s ta
i crk v en ih općina, u k o jim a su S rb i
u ra n ijim v re m e n im a b ili fa k to r. kao
u N a g y la k u (N ađlaku). F en lak u , Šolj-
m ošu, L ipovi, G yuli. C sanadu (Ca-
nadu) i t. d. U V elikom V a ra d u u
g rad sk o m i kaptolskom A. im a doku-
n ija m a po E rd e lju i g o rn jo j U g a r-
i skoj. N a ru m u n jsk im d o b rim a izu-
m rlih ili o d n aro đ en ih srp sk ih ple-
m ieskih porodica. _kao b a r u n a D uke,
b a ru n a S to jan o v ića, b a ru n a B ajića,
Č ernovića, g ro fa N ake, b a r u n a Laza-
revića, b a r u n a N ik o lića i dr., nalaze
se porodični A., sa z a n im ljiv im pođa-
cim a o b a n a tsk im S rb im a 18 i 19
v ijek a. , . v ... .
8. U U s a r s k o ] . Nanvazm ni ■3e
k r. u g a rs k i d rž a v n i A. u B udim u,
osnovan 1765, u đ an a šn je m obliku od
1872. U ovom A. se č u v a ju t. _zv.
d ip lo m a tsk i spisi. s ta r i d rž av n i i
u kom e se n alaz e m nogi dokum enti
0 despotu S te fa n u L azareviću. de-
spotu Đ u rđ u i Jo v a n u B rankovicu, o
Ja k šić im a , o v o jv o d i B elm uževicu, o
svim a h rv a tsk im b an o v im a i zname-
n itijim sre d n je v je k o v n im porodicam a.
za tim spisi u g a rsk ih d rž av n ih sabora,
u g arsk e dvorske k an c elarije, erdelnske
dvorske k a n c e la rije , n am jesn ičk o g vi-
"ske k u rije, u g arsk o g vojnog m ini-
s ta rs tv a iz 1848 i 1849 i sab o rsk i spisi
od 1865. S v a ova o d je lje n ja sadrze ve-
lik i b ro j d o k u m en ata o p ro šlo sti S rb a
1 H rv a ta u U g a rsk o j. H rvatskon i
S la v o n iji. — Z a tu rsk o doba važni su
! tu rs k i d efte ri. a za h is to riju S rb a u
18 v ijek u od z n a č a ja su spisi ilirsk e
dvorske k a n c e la rije i ilirsk e dvorske
d ep u taeije. — D ru g i po važnosti i ve-
ličini je A. m ađ žarsk o g N arodnog
M uzeja u P ešti, u kom e se n alaz i t. zv.
osnovni A., sa sp isim a do m ohačke
bitke, zatim 99 porodičnih A., m eđu
n jim a A. m nogih izu m rlih srp sk ih i
h rv a tsk ih porođiea i d ržav n i spisi iz

1848—49. — Odlično ne u ređ en i g ra d - ! M letačke R ep u b lik e u D alm aeiii«,
ski A. u P ešti, u kom e se n alaze spisi : p rip a đ a iu ta liia n s k o i d rž a v i (čl. 31).
budim skog' i p eštan sk o g m a g is tra ta .
sa po d acim a o srp sk im i k rv a tsk im
stan o v n icim a u B u dim pešti. — 0 Sr-
b im a i H rv a tim a n a la z i se dokum e-
n a ta i skoro u sv im a župani.iskim ,
g rad sk im , k a p to lsk im i b isk u p sk im
A. u IJg a rsk o i, n a ro č ito u onim k ra -
.ievim a, u k o iim a žive S rb i i H rv a ti,
ili su n ek ad živ ieli. Isto ta k o i svi
m ad ža rsk i s ta r i p o ro d ičn i A. im a iu
m a teri.iala o živ o tu z n a m e n itlh S rb a
i H r v a ta m in u lih v rem en a. — Spo-
m en a za slu žu ie i bud im sk i e p a rh ii-
s k i A., od k o g a se ie d a n dio n a la z i u
S entandre.ii, zatim svi srp sk i crk v en i
A.. kao A. srp sk e crk v e u P ešti. Bu-
dim u. Đ uru, S egedinu, D ebrecinu,
S zentesu (S entešu), Szekesfeherva.ru
(S ek ešfeh arv aru ), P ečuhu, M ohaču, u
m a n a s tiru G rab o v cu i dr. m .iestim a.
A . Iv ić .
V . i V ila ie tsk i, D ržav n i, D u b ro v a čk i je k u tu .ie p o sto ja la » a rh iljsk a m itro -
a rh iv .
A R H IV S K O P IT A N J E . U S ain t-
G erm ainskom U g o v o ru (čl. 93, 191—93
i u d o p u n am a čl. 299 i 250) b ila su
o d ređ en a iz v ie sn a načela, po k o iim a
se im a la izv esti p o d iela a rh iv a
izm eđu austri.iske re p u b lik e i dr-
ža v a n aslied n ica . P r v i ugovor, k o ii
.ie sklopl.ien s A ustri.iom , bio ie n a š
od 5 i 15/4 1920. t. zv. R en n er-
S p a la ik o v ić e v a k o n v en ciia. O na ie
b ila v rlo nepovol.ina za nas, ie r ie
bez o g ra d a p riz n a la p rin c ip proveni-
ien ciie, i n a ta i n a č in liš ila n as iz-
v ie sn ih s e r iia i a k a ta , n a k o ia nesu-
m n iiv o m i im am o p ra v a . P ro tiv te
k o n v en c iie ia v ili su se p ro te s ti sa
sv ih s tra n a . i od u sta n o v a i od p ri-
v a tn ih lica. N a konferenci.ii nasl.ied-
n ica državm k o ia ie ra d ila u R im u u
lie tu 1921, donesena su iz v ie sn a opća
n a č e la za_ a rh iv s k a p ita n ia , a li te
određbe n isu bile ra tifik o v a n e od iz-
v ie sn ih d ržav a, ili su ra tifik o v a n e
sam o sa o g rad am a. R ad i velike nau-
čne v ažn o sti a rh iv sk o g p ita n ia odre-
d ila ie S rp s k a A k a d e m iia ie d a n po-
seban arM ivski odbor, i t a i .ie 28/5
1922 dao det.alian p ro g ram , š ta se sve
im a u ra d iti, k ad dođe do revizi.ie
k o n v en ciie (Sr. Godišn.iak 31, 91—7).
Do re v iz iie ie d o ista došlo, i 26/6 1923
sklopl.iena ie u Beču n o v a konven-
c iia izm eđu naše K ra lie v in e i A ustri.ie,
p re m a k o io i m i im am o d a dobi.iemo
c ita v niz n aro čito p o b ro ia n ih a k a ta i
i seri.ia. T a ie k o n v e n c iia ra tifik o -
v an a 29/11 1923.^ — A rh iv sk a konven-
cina izm eđu n aše Kral.iev.ine i Itali.ie
sk lo p lie n a ie 23/10 1922. O na ie dosta
ne.nasna, a u b itn o sti više u k o rist Ita -
iiiie. S v a a k ta »ko.ia p re d sta v l.ia iu
trag o v e ili u spom enu n a gospođstvo
— 83
AEKO
— U lie tu 1924 počeli su i p re g o v o ri
s M adžarskom , ali ne toliko za po-
đ ie lu koliko za opred.iel.iivanje a rh i-
v a lija . — čl. 77, 175—58 T rijan o n sk o g ’
U g o v o ra im a ju ^ iz v je s n ih p ra z n in a ,
k o je zn atn o o te šč a v a iu sporazum . —
P o tre b n a bi b ila ra d i b a n a tsk ih arh i-
v a lija i ie d n a k o n v e n c ija izm eđu n as
i R u m u n jsk e . V . Ćorović.
A R IL JE , v a ro šic a u Srbi.ii (užička
oblast)- Im a ispod 5.000 sta n o v n ik a .
A. je u k r a ju bogatom voćem (jab u k e
»senabije«). Im a p o štu i b rz o ja v ; sre-
sko ie m jesto. — P o lje to p isim a Sv.
S a v a ie u stan o v io e p isk o p iju »u
M oravieah«. P o K. K o stiću A. se u
13 v ije k u zvalo »M oravice«. U crk v i
Sv. A r h ilija počivalo je tije lo U roša,
sin a k r a lj a D ra g u tin a . U sre đ in i 13
v ije k a _A. se pom in.ie kao opusto-
šeno m jesto, pa, ip ak , i u prošlom vi-
polija«. B. D.
C rk v a u A. d o b ila ie im e po Sv.
A h iliju (A rh iliju ). B ila je sjed ište
ep isk o p a m o rav ičk o g . C rk v u je podi-
gao k r a lj D ra g u tin , za v lađ e b r a ta
m u k r a lj a M ilu tin a 1292—1297. U crk v i
je s a h r a n je n M ilu tin o v sin U rošic. U
15 v ije k u b ila je m itro p o lija . J o š u 18
v ije k u sp o m in je se m itro p o lit a r iljs k i
(i zvornički). — C rk v a A. a rh ite k tu -
rom p rip a d a tip u c rk a v a 13 v ije k a
(Žiča, M orača. S opoćani, G radac, P r i-
dvoiica). Živopis je iz k r a ja 13 v ijek a.
N aro čito se istič u p o rtre ti k r a lj a Mi-
lu tin a , k r a lj a D ra g u tin a , k ra ljic e
K a te lin e (žene D ra g u tin o v e ), sin o v a
D ra g u tin o v ih V la d isla v a i U rošica,
episkopa m o ra v ič k ih G e rasim a i E v-
sev ija, arh ie p isk o p a S ave I, A rse n ija
I, S ave II, J a n ic ija , J e v s ta tija I i
J e v s ta tija II , N em an.ie (»sabor Sv.
Sim eona«), m o n a h a S im eo n a (S te v a n a
P rv o v je n č a n o g a k ra lja ) i S im eona
( k r a lja U ro ša I) i m o n a h in je Je le n e
(su p ru g e k r a lia U ro ša I).
V . P-ć.
A R IL JS K A E P IS K O P IJ A . V. Mo-
ra v ič k a E p isk o p ija .
A R K IV ZA P O V JE S N IC U JU G O -
S L A V E N S K U h is to rijs k i ie časopis,
k o ji je redig o v ao i izdavao o tro šk u
D ru š tv a za iu g o slo v en sk u pov.iesnicu
i s ta rin e u Z ag reb u h is to rik Iv a n
K u k u lje v ić S akcinski. Izašlo ie sv eg a
12 kn.iiga od 1851 do 1875. U. Dž.
A R K O V L A D IM IR , v elein d u stri-
ja la c (16/9 1888. Z agreb). S tu d ira o je
trg o v a č k u a k a d e m iju i k em iju . K ao
d v ad eseto g o d išn ji m lad ić preuzeo ie
vodstvo očeve firm e, osnovane još
1867, a 1914 postao je n je n v lasn ik .
T a d a je podigao v elik u tv o rn ic u i ra -
A E M E N O PU L O
fin e r iju šp irita . tv o rn ic u lik e ra , e te ra
i k e m ijsk ih p ro d u k a ta , kvasca, tv o r-
n icu b a č a v a i t. d. — S ud jelo v ao je
p ri p o d izan ju ra z lič itih p riv re d n ih
in s titu c ija , n a ro č ito n o v ča n ih zavoda
i kod n jih o v e n ac io n a liz aeije. _Po-
k re n u o je k n jižev n e i ^žurnalističke
a k c ije ekonom skog z n a čaja. P ro v eo
je kao p re d sje d n ik trg o v ačk o -o b rt-
n ičke kom ore u Z as’re b u 1923 n je n u
reo rg 'an izaciju . In ic ira o je p rv i koij;'
g’res p riv re d n ik a u K ra lje v in i SH S,
k o ji je o d ržan 1924 u Z ag reb u . —
G lav n i m u je ra d : podizanje_ nacio-
n a ln ili n o v ča n ih zavoda, v la s tite mo-
d ern e tv o rn ic e i o rg a n iz a c ija dom aće
p ro d u k c ije š p irita kao u stu k tu đ in -
skoj n ajezd i, ra d oko re o rg a n iz a c ije
kom ora, kao s re d išta n aše g ekonom -
skog života. S. D.
A R M E N O P U L O K O N S T A N T IN .no-
m o filak s i sudac u S o lu n u (oko 1320,
C a rig ra d — oko 1380). S astav io ne
oko 1345 ru č n u k n jig u zakona, _ na-
zv an u Š esto k n jižje, je r im a 6 k n jig a .
Ovo je p o s lje d n ja k o m p ila c ija te
vi-ste u b iz a n tijsk o j p ra v n o j knjiže-
v n o sti, a s a s ta v lje n a je p o g lav ito iz
od lo m ak a i izvoda iz P ro h iro n a i
veće Sinopse, za tim iz E kloge. E p an a -
goge, m a n je Sinopse, P ir e i konsti-
tu e ija L a v a V I; sad rži g ra đ an sk o i
kazneno p ra v o i p rim je n jiv a n a ne u
p ra k s i sa a u to rite to m za k o n ik a i za
v rije m e Tura.ka, a 1835 proglašena_ je
kao g ra đ a n s k i zak o n ik za K ra lje v in u
G rčku. Izdao je H eim bach 1851 u
L eipzigu. A. je k a s n ije izdao i jed an
k an o n sk i zbornik, t. zv. Izvod K a-
nona, tak o đ er u 6 k n jig a. D. P-c.
A R N A U T I. V. A rb a n asi.
A R N A U T O V IĆ Š E R IF , b iv ši va-
k u fsk i d ire k to r (14/9 1874, M ostar). P o
s v rše tk u osnovne škole A. je stupio
u općinsku službu u M ostaru. 1899,
p rid ru žio se D žabićevom p o k re tu za
v jersk o -p ro sv jetn u au to n o m iju . H ad
su a u s trijs k e v la sti počele p ro g o n iti
vođe p o k re ta , i A. su p rv o in te m ir a li
u R ašk u Goru, u jedno zabačeno selo
k ra j M o stara, g d je je proveo _ šest
m jeseci. P o s lije toga. preveden je A_.
u ta m n ić u u T ra v n ik i optužen ra d i
veleizdaje. P o slije jedanaestom jeseč-
nog istra ž n o g z a tv o ra sud je A. osu-
dio n a d v ije godine teške tam nice.
K a d su m u slim a n i dobili vjersko^
p ro sv je tn u a u to n o m iju 1909. V ak u fsk i
S ab o r ie izab rao A. za svog p rv o g
d ire k to ra . K ao d ire k to r V a k u fa bio
je A. v iriln i član bosansko-hercego-
vačkog S abora, kom e ie ig rao
v id n u ulogu. O. H.
ARNO, b isk u p (od 785) i p rv i nad-
b isk u p (od 798 do 822) salzburški. A. ie
791 p ra tio K a rla V elikog n a vojnom
pohodu p ro tiv A v a ra, a 796 u istom
poslu n jeg o v o g sin a P ip in a , k o ji m u
je, po n a lo g u svoga oca, podredio
osvojene av arsko-slovenačke zem lje
u P a n o n iji. T im e je položen tem elj
salzb u ršk o j v la s ti u slovenačkim ze-
m lja m a . 811 K a rlo V elik i je odredio,
d a D ra v a bude g ra n ic a m eđu Salz-
b u rg o m i A kvilejom . — A. je počeo
š ir iti u velikom s tilu k ršćan stv o m eđu
A v a rim a i S lovencim a, ali i g erm a n i-
zaciju. Bio je n a jo đ lič n iji n osilac
id eje K a r la V elikog.
L i t e r a t u r a : H a n sitz, G erm an ia
sa c ra I I ; Ivopitar, G lag o lita Glozi-
an u s; H. C ajzberg, A rno, p rv i nad b i-
skup salzb u ršk i, u izv ješćim a bečke
ak a d em ije ; K leb l E„ O novonađenom
izv o ru salzb u ršk e p o v ijesti u M it-
te ilu n g e n d. G esellschaft fiir Salzb.
L an đ esk u n đ e L X I, 1921, gdje je u tv r-
dio, d a je A. um ro 822, a n e 821. kak o
se obično m isli. F. H.
A R N O LD ĐURO DR., p je s n ik in a u -
če n ja k (24 4 1854. Ivanec, H rv a tsk a ).
U Z ag reb u je svršio g im n a z iju i filo-
zofiju. Služio je kao pro feso r zagre-
bačke g im n azije (1879—1889), zatim
kao d ire k to r zagreb ačk e p re p a ra n d ije ,
dok n ije (1894) p o sta v lje n za profe-
so ra p ed ag o g ije n a u n iv e rz i u Za-
grebu, k o ju je dužnost v ršio do 1923,
k ad je penzionisan. _— Iz p o d ru č ja
p ed ag o g ije štam p ao je A. doktorsku
d ise rta c iju E tik a i p o v ijest (1870).
Ju g o sla v e n sk a A k a d e m ija izd ala je n
R adu njegove ra sp ra v e : Z ad n ja bića,
0 p sih o lo g iji bez duše i M onizam
1 kršćanstvo. A- je bio re d a k to r
V ijen ca (1899 i 190). K ao p re d sje đ n ik
M atice ^ H rv atsk e (1904—1909) sta ja o
je n a čelu »starih« u bo rb i p ro tiv
»m ladih«. N ačela »starih« p re d sta v lja o
ie A. svojom poezijom i p re d sje d n i-
čkim b esjed a m a n a g lav n im skupšti-
n a m a M atiee H rv a tsk e : U m jetn o st
p re m a zn a n o sti (Glas M atice H rv a t-
ske 1906). Može li u m jetn o st zam ije-
n iti v je ru (Glas M atice H rv a tsk e
1908) i Je đ ih stv e n a h rv a ts k a n a ro d n a
k u ltu ra (Glas M atice H rv a tsk e 1909).
— K ao p jesn ik A. se javio p rv ip u t
pjesm om P ri p o v ra tk u (\ ijenac,
1873), a p jev a do đanas, p u n ih pet de-
cenija. M atica H rv a ts k a izd ala ne
t r i zbirke n jeg o v ih p jesam a : Iza-
b ra n e pjesm e (1899), Čeznuća i m a-
š ta n ja _ (1908)_ i povodom pedeseto-
g odišnjice n jeg o v o g a p je sn ik o v a n ja
Iz a b ra n e pjesm e (1923). P o red to g a
A. ie izdao zb irk u S a v isin a i du-
bina, k o ja sađ rži pjesm e od 1909 do
B. V oanik.
A R N O LD U S DE B RU CH , (de
P ru g c h , de P onte). kom pozitor (oko
1480, B ruch, Š v a jc a rsk a — 1545, Beč).
A. je bio dekan lju b lja n sk o g stolnog

k ap to la. P r v i spom eni o A. sii iz 1534,
k ad je J . Ot o b jav io neke n.iegove
pjesm e. U ono doba bio je već dekan
i ca rsk i k ap eln ik . 1536 sk o v an a je u
A. p o čast n a ro č ita m ed alja. — Po-
seb n ik p u b lik a c ija n je g o v ih d je la
nem a, nego sam o 60 p jesam a , štam p a-
nih u ra z lič itim zb irk a m a, k o je su
sv e k o n tra p u k ta ln i a ca p ella zborovi.
J. M.
A R N O V L JE V IĆ IV A N D R„ pro-
feso r u n iv e rz ite ta u B eosrradu (7/3
1869. V e lik a K ik in d a). G im n aziju je
sv ršio u V elik o j K ik in d i i N ovom
Sadu, a te h n ik u u Beču. Od 1894 do
1905 bio je 'in ž in je r k o n s tru k to r u
tv o rn ic a m a željezn ih k o n s tru k c ija u
Beču, a od 1905 do 1910 u istom svo.i-
s tv u kod d ržav n e đ ire k c ije za gra-
đ en je v o denih p u te v a u Beču. 1910 po-
ložio je d o k to ra t iz te h n ič k ih n a u k a
i iz a b ra n je za red o vnog p ro fe so ra n a
teh n ičk o m fa k u lte tu u n iv e rz ite ta u
B eo g rad u . — S v o je član k e iz p o d ru č ja
n a u k e _o e lastičn o sti i čvrstoći publi-
cirao je u n jem ač k im stru č n im časo-
p isim a, R adu^ Jugroslavenske A kade-
mije^ i T ehničkom L istu u Zagrrebu.
Od č la n a k a su m u n a jv a ž n iji: Z u r
K ra ftv e rte ilu n g in g e n ie te te n S ta b en
(1908); In a n sp ru c h n a h m e d er An-
seh lu ssn ieten e le k trisc h e r Stabe(1909);
B e itra g e z u r T h eo rie d er V erb u n d -
k o rp e r (1910). D. P.
A R O M U N I (A R M A N I) su po je-
zik u dio ru m u n js k o g n aro d a, k o ji sta-
n u je n a lije v o j o b ali D u n a v a (Dako-
ru m u n ji). Z ovu se općim im enom
M ak e d o ru m u n jim a. A ro m u n sk e g ru p e
su: C m ovunci, V lasi, K ucovlasi, K a-
ra v la si, C incari, K a ra g u n i, Ćići (Ćiri-
birci). U m a n jim g ru p a m a im a A. u
M akedoniji, E p iru i T esa liji. Iščeza-
v a ju i p re ta p a ju se_ u Slovene, G rke
i A rb an ase. A. u n ašo j k ra lje v in i (za-
jedno sa R u m u n jim a ) im a 183.148
duša. U k o m p a k tn ijim m a sa m a im a
ih u o b lastim a: tim očkoj (63.745), po-
d u n av sk o j (43.374), b eo g rad sk o j (30.182),
požarev ačk o j (24.901), b ito ljsk o j (6.849),
m o rav sk o j (4.658).
A. se ze m ljo ra d n jo m uopće ne bave.
M eđu n jim a su je d n i no m ad sk i sto-
čari, k o ji se preko lje ta v iđ a ju n a
p ro sto ru od P elo p o n eza do S ta re P la -
nine. U jesen i silaze u p rim o rje E g e j-
skoff i Jo n sk o g M ora. U p o sljed n je
v rije m e n a p u š ta ju sto čarstv o i staln o
se n a s ta n ju ju . ^— D ru g u g ru p u čine
C incari, k o ji žive u v elik im selim a
zb ijen o g a tip a, sk lo n jen im i n a visi-
n a m a od 700—1000 m. I oni n isu ze-
m ljo ra d n ic i; stoke n e m a ju , ili v rlo
m alo. S ela im služe za sk lo n ište že-
n am a i djeci, dok m u šk i id u u »pe-
calbu« i bave se ra zn o v rsn im poslo-
vim a. N a jv iše ih je u okolini B ito lja.
— 85
ARSENIJEV IC
— T reću g ru p u čine oni A „ k o ji sta-
n u ju po većim v a ro šim a i bave se
ra zn im poslovim a, m ahom kao k afe-
džije i trg o v ci. — Ćići (Ć iribirei), u
Is tri, p o slje d n ji su izđ an ci aro m u n -
skog sta n o v n ištv a , k oje g o v o ri ro-
m an sk im jezikom , u kom e im a m nogo
slovenskih rije č i. R u m u n ja im a po-
g la v ito u sjev ero isto č n o m d ije lu sje-
v ern e S rb ije , n a p ro s to ru izm eđu I)u-
n av a, T im oka, M lave i C rne R eke,
zatim u B a n a tu . B. D ro b n ja ko vić.
A R O N A N T U N , s lik a r (1859, O sijek).
U čio je s lik a rs k u a k a d e m iju u M iin-
chenu. Živi u L eipzigu. N a ro čito je
n je g o v a o b last g en re (žanr) i p o rtre t.
J e d n a od n jeg o v ih slika, S lije p a dje-
v o jk a u c rk v i (1888), n a la z i se u
S tro ssm a y e ro v o j g a le r iji u Z agrebu.
A . Sch.
A R S E N K A R A Đ O R Đ EV IĆ K N E Z ,
d iv iz ijsk i đ en e ral (4/4 1859, T em išv ar).
S v ršio je ^ lic e j u P a riz u i k o n sta n ti-
novsko u č ilište u P e tro g ra d u . S tu p io
je u fra n c u sk u v o jsk u 1881; 1887 po-
stao je k o n jič k i p o tp o ru čn ik , 1898 ka-
petan, 1905 p u k o v n ik ru sk e vojske,
1912 đ e n e ra l srp sk e vo.iske, 1914 đe-
n e ra l ru sk e vojske. — U r a tu je ko-
m andovao: vodom u le g iji s tra n a c a
u T o n k in sk o j ek sp e d ic iji 1883 i u Al-
ž irsk o j ek sp e đ ie iji 1884; u ru sk o -ja -
p anskom r a tu 1904 ru sk im eskađro-
nom i pukom ; u b a lk a n sk im ra to -
v im a 1912—13 srp sk o m k o n jičk o m di-
vizijom , u S v jetsk o m R a tu 1914—1917
ruskom k o n jičk o m i p je ša đ ijsk o m di-
vizijom . V . B.
A R S E N IJ E I. n a slje đ n ik Sv. S ave
n a arh ie p isk o p sk o j sto lic i od 1234 do
1264. R odom je bio iz S rije m a . M lad
se posvetio B ogu i došao ie u Žiču Sv.
S avi, g d je je svo.iom u srđ n o šću i re-
dom zađobio n je g o v u lju b a v . 1264
razbolio se teško od u ze to sti i n ije
m ogao v rš iti službe. N a n jeg o v o m je-
sto došao je S a v a II, b ra t k r a lja
U roša. A. je u m ro 28/10 1267. P ro g la -
šen je za sveca. V . Č.
A R S E N IJ E II, p a t r i j a r h srpski. N a-
lazio se n a p rije s to lu u doba p a d a
S m e đ ere v a i cijele S rb ije pod tu rs k u
v la s t 1459. — P o s lije n je g a S rb i n isu
im a li p a tr ija r h a gotovo p u n ih sto
godina. B. G.
A R S E N IJ E II I . V. C rn o jev ić A rse-
n ije.
A R S E N IJ E IV . V. Jo v a n o v ić A r-
senije.
A R S E N IJE V IĆ LA ZA R , B A TA -
L A K A (1793). B ukovik, o k ru g k ra g u je -
v ač k i — 15/1 1865, B eograd). S inovac
je zn am en ito g bukovičkog p ro te A ta-
n a s ija A n to n ijev ića. U čio je u Ju g o -
vićevoj V elikoj Školi u B eogradu. U
A RSENIJEVIĆ
em ig 'raciji, p o slije 1813, živio _je _u
K išen jev u , g d je je učio srp sk u izbje-
g ličk u djecu. U S rb iju se v ra tio 1827
i b ivao čin o v u ik u ra z lič itim zva-
n jim a . 1842 po stao je d rž a v n i _sa-
v je tn ik , 1848 bio ie m in is ta r P ro sv je te
i P ra v d e , a od 1852—54 bio je m in is ta r
P ro sv je te . 1858 bio je penzionisan.
Od 1858—64 pisao je svoje m em oare,
k o je je S rp sk a K ra lje v s k a A kade-
m ija š ta m p a la iz n je g o v a fonda
s n atp iso m : I s to r ija srp sk o g u s ta n k a
(I, 1898, II, 1899). I ako su p isa n i m no-
go posli.ie dog'ođaja, koje opisuju, i sa
p ro v id n o m ten d en cijo m , ip a k im anu
v e lik u liis to rijs k u v ilje d n o st. U n jim a
je štam p an o i p riličn o d o kum enata.
B. .ie m nogo polem isao _s N. F_. D u b ra-
vinom , k o ji se u sv o jim d je lim a o
P rv o m U s ta n k u m nogo o slan jao n a
iz v je š ta je R odofinikinove, k o g a B.
s m a tra zlim duhom srpskim . M nogo
je polem isao i s V ukom K aradžićem ,
zbog n je g o v a n a č in a p is a n ja o K a-
ra đ o rđ u . N . R.
A R S E N IJE V IĆ V LA D A N (V A SI-
L I J E ) (22/1 1848, D e lib lato — 14/11
1900, K a rlo v ac). G im n aziju je svrsio
u N ovom Sadu, a p riro d n e n a u k e u
P e šti. Bio je n a s ta v n ik n a gradskon
re a lc i u N ovom Sadu. a zatim n a srp-
skoj p re p a ra n d iji u K a rlo v cu , g d j e n e
i um ro. P isa o je član k e iz sv o je stru k e,
B avio se ž u rn alistik o m , sk u p lja n je m
fo lk lo re i le k sik o g ra fsk e g rađe, k o ju
je poklonio S rp sk o j K ra lje v s k o j A ka-
d em iji. D- P-
A R S E N O V IĆ K O N S T A N T IN , sli-
k a r-d ile ta n t, u m je tn ič k i m ecena, pra-
v o slav n i p ro ta u P a n č e v u (1783, P a n -
čevo — 1868, P ančevo). U čio je redo-
vno škole i p ostao oficir, a li k ad m u
je u m ro otac, p an čev ačk i p ro ta, g ra -
đ au i su g'a n a tje r a li, d a se i sam za-
popi, p a su g a odm ah, kao v rlo m lada,
iz a b ra li n a očevo m jesto. Bio je v rlo
dobro o b razo v an i n a daleko čuven po
ueenosti. 1828 upoznao se s K o n stan -
tin o m D anilom , slikarom , p a uvje-
riv ši se o đ a ro v ito sti m lad o g a sli-
k a ra , pozvao g a je u P ančevo, da
se p rim i s lik a n ja n a ik o n o stasu nove
velilte crkve, i ako se D a n il dotle
n ije n i okušao u ik o n o g ra fiji. R ad i
s tu d ija stav io je A. D a n ilu na ras-
položen.ie i sv o ju kuću i biblioteku.
P o red D a n ila počeo je i A. slik ati,
p a je vrem enom d o tjerao i dosta
daleko. N jeg o v a u to p o rtre t, p o rtre t
p a tr ija r h a R a ja č ić a u pančevaekoj
p ra v o sla v n o j p a ro h ijsk o j k a n c e la riji,
kao i d ru g i n eki p o rtre ti, ikone i
ža n rp ejsaž i, o d aju u n je m u jed n u
p ra v u u m je tn ič k u p riro d u i van red n o
p rijem čiv o g Danilovog' učenika. Ko-
liko g a je D an il cijenio i volio, vidi
se i po tom e, što je za m odel velike
86 —
ikone Sv. S ave u v lađičanskom stolu
u Ja rk o v a č k o j c rk v i u p o treb io A. lik.
L i t e r a t u r a : L a z a r i V la d im ir
N ikolić, S rp sk i slik ari, 1895; B erk esi:
T em išv a rsk i slik ari, 1909; S endrej-
S e n tiv a n ji: R ečnik m a d ž a rsk ih liko-
v n ih u m e tn ik a (1915). V . P etrović.
A R S E N S K E V O D E. V. M in era ln e
vode.
A K S E N S K I R U D N IC I. A rsenske
ru d e n isu ja k o raširene^ u n ašo j dr-
žavi. P o ja v lju ju se obično uz d ru g e
su lfid n e rude, a li ne dolaze u v ije k u
ta k v im količinam a, da bi se ispla-
tila n jih o v a ek sp lo ata cija . Im a ip a k
jedno bogato n alaz ište arsen sk ih ru d a
(re a lg a r i au rip ig m en t) u Ju žn o j S r-
b iji kod A lšara. K a d su o tv o rili ta -
m o šn ji an tim o n sk i ru d n iU n asli su
arsen sk e rude, p a su ih poeeli v ad iti.
R u d n ici A lš a ra d ali su 1891—1894 oko
2.000 to n a arsen sk e rude. Od 1895 u
tim se ru đ n ic im a ne ra d i, ali zbog
važn o sti a rse n a u k em ijsk o j indu-
s t r i j i i zbog b o g a tstv a ru d n ik a . po-
k a z u je se u p o slje d n je v rije m e ve-
lik i in te re s u fin a n c ijsk o m s v ije tu za
ta j ru d n ik . F- T.
A R S IA . U rim sko doba im e rije k e
R aše u Is tri. A. je č in ila g ra n ic u y l-
m eđu I t a l i j e i Ilirik a . N. f .
A R S IĆ E V S T A H IJA , su p ru g a S ave
A rsić a (— 1824), g ra đ a n in a a rad sk o g
i d o b ro tv o ra srp sk e i ru m u n jsk e pro-
sv jete. Za n ju je u re d n ik L e to p isa
M atice S rp sk e (B udim , 1827, k n p 10
str. 18) rekao, d a je: »u srp sk o j lite ra -
tu r i p e rv a od svoga nežnoga p o la
izd an ijem ra z lič n i po većoj ča sti poe-
tičeski d je la v n im a n ije i _ p o čitam je
sebi dobila«. P je s n ic i su jo j p je v a li
ode, a Jo a k im V u jić posvetio jo.i ; e
sv oje Ž ivotoopisanije i p rik L u ce m ja .
Od n je n ih ra d o v a v a ž n ije su d v ije
posebno štam p an e k n jig e: S o v jet
m a te r n ji predrago.i ob o jeg a P_ola nu-
n o sti serpskoj i valahisko] i Poie-
z n a ja ra z m išle n ija o četvereh godi-
šn jih vrem eneh, s osobenim pribavlne-
n ijem o tru d o lju b iji čelovjeka i otudu
' p ro ish o d iv šej polzje (Budim , 1816).
R. G.
A R ŠIN O V P A V L E (10/12 1855, Ve-
lik i B ečkerek). Iz ra ta rs k e :ie porodice.
O snovnu školu, srp sk u i nnem acku,
sv ršio je A. u svom m jestu , gim nazi.iu
u V elikom B ečkereku, K ečkem etu i
N ovom Sadu, u n iv e rz ite t u P ra g u i
u B udim pešti (kao T ek e lijin pitom ac).
1885 položio je u B eogradu profesorski
isp it iz p riro d n ih n au k a. Bio je pro-
fesor i d ire k to r u S rb iji; penzionisan
je kao pro feso r p rv e beogradske gi-
m nazije 1924. Živi u Z agrebu. Za v ii-
jem e S v jetsk o g R a ta bio je u tam nici.
A. je p oslije V lad im ira M atijev ica

g la v n i tru đ b e n ik n a s tv a ra n ju , odr-
ž a v a n ju i u n a p re đ e n ju P riv re d n ik a ,
i od početka (1898) P riv re d n ik o v a li-
s ta (f’riv re d n ik ) A. m u je u re d n ik i
g la v n i sarad n ik . — M nogi članci iz
p riro d n lh n au k a, p o ljo p riv ređ e , soci-
ja ln e p o litik e i k u ltu rn e h is to rije A.
ra s tu re n i su po ra zn im listo v im a i ka-
le n d a rim a (N astav n ik, U čitelj, S lava,
B o san sk a V ila, S rp sk i A rh iv , P ro -
sv etn i G lasnik, C arinik, Lovac, Ne-
ven, B ran k o v o K olo i đr.). Zasebno
su m u ^ š ta m p a n a ova d jela: U slozi
nam leži sp as; S rp sk e zem ljoradničke
zadruge, B azg o v o r S rb a r a ta r a o ze-
m ljo rad n ičk im za d ru g a m a (1892); Za-
što je što u s v e tu f; P ita lic e iz p riro d -
n ih n a u k a (1902); Im a li zlu leka;
B azgovor S rb a r a t a r a o zem ljorađ-
ničkim z a d ru g a m a (1905); O tac uei
sina, p ism a m ilijo n a ra G rehem a
(1905); Sto ćemo i kako ćemo (n ag ra-
d ila S rp s k a K ra lje v s k a A k a d em ija
iz zadužbine D im itrija S tam en k o v ića
^ r a l je v ić M arko n a ših d an a
(1922). Od ra s tu re n ih čla n a k a je d a n
De dio sa b ra n u k n jig a m a za n aro d
Ji-atice S rp sk e (svezak 121, 122, 134)
pod n atp iso m : U m u i srcu.
M. Šević.
A B T A , stje n o v ito ostrv ce u J a d ra n -
skom M oru, zapadno od V ra n sk o g
is.to‘čno od o strv a V rg a d a , n a
43 51-2' s je v e rn e širin e, 15° 33' ist. Gr.
visoko 97 m. P o v rš in a 1-19 k m 2.
P. V.
A E T E S K I B U N A R I. U ra v n ic a m a
duz Save, D u n av a, Tise, M orave i n ji-
h o v ih većih p rito k a , g d je n e m a iz-
v o rsk e n i dobre i u đ o voljnoj k oličini
podzernne vode, do biva se vo d a za
piće i d ru g e p o treb e bušenjem A. B.
N a o v aj n ač in s n a b đ je v a ju se vodom :
S e n ta (dubina 37—50 m te m p e ra tu ra
14°C, 148 m 15°C, ispod 200 m 22°C),
S ta ri B ečej, N ovi S ad (215 m 17°C),
Šabac (80 m 21°C), O brenovac (176 m
21°C), Zem un, S m ederevo (317 m 27-5°C),
N e g o tin (200 m oko 14°C), Z aje čar,
M lađenovac (90 m 18°C, 125 m 22°C,
160 m_ 25°C, 200 m 27°C) i m n o g a d ru g a
n a s e lja u d o lin am a sp o m en u tih rije k a .
— A rte sk e vode, u pogledu b ak terio -
loškom , u v ije k su n a jsig u rn i.ie i na.i-
bo lje vode. No zbog toga, što su u
v ećin i slu č a je v a m lake, i što im a ju
više m in e ra ln ih m a te r ija ili su zasi-
ćene n e p rija tn im p lin o v im a (Šabac,
N ovi Sad, O brenovac i dr.), n isu upo-
tre b ljiv e za piće odm ah po to čen ju ,
a h lađ en je m i v je tre n je m p lin o v a
gube sv ježin u . T ražeći p itk u vodu,
n ađe se često ja č e su m p o ro v ita ili
in ače m in e ra ln a to p la voda. T ako su
p o stala n ek a k u p a lišta . — I ako po-
većan jem d u b in e A. B. tre b a d a bude
te m p e ra tu ra vode veća (za sv ak ih 30
- 87
ASANI
m p rib ližn o po 1 stepen) d ešav a se, d a
se i n a većim d u b in am a (i do 200 m )
dobije vo d a u m je re n e te m p e ra tu re :
14—15°C, dok u u g lje n ito m te re n u n a
to j đ u b in i dostiže 27°C. A rte sk a voda,
n alaz eći se izm eđu n e p ro b o jn ih ze-
m ljiš n ih slo je v a pod p ritisk o m , izlazi
kroz p o sta v lje n u cijev obično do izn ad
p o v ršin e zem lje, i to odm ah p o slije
b u še n ja u zn atn o većoj k o ličin i nego
k asn ije . jš m a n jiv a n je k o ličin e vode,
k o ja ističe, b iv a iz više u zro k a: n a j-
češće zbog to g a, što k o ličin a p riti-
sn u te vode, k o ja ističe, u p r v o v rijem e,
p o slije b u š e n ja oteče i p o slije to g a n a
c ije v istič e o n a količina, k o ja u vodo-
sp ro v o d n i sloj dotiče. Često se k o ličin a
vođe, k o ja ističe, s m a n ju je zbog toga,
što se u n izu godina, u cije v i n ah v a -
t a j u in k ru s ta c ije , je r vo d a izlazeći na
slobod an z ra k g u b i sv o ju u g ljič n u ki-
selin u i ta lo ž i v ap n e n e i d ru g e m ate-
rije , k o je je sobom iz du b in e p o n ijela.
Te in k ru s ta c ije n a h v a ta n e n a zido-
v im a c ije v i s m a n ju ju n je n otvor. Ta-
k o đ er i n a sla g e p ije s k a u cijev im a,
koje^ v o d a sobom đonosi, s m a n ju ju
izd ašn o st A. B. Ovo je v e lik i nedosta-
ta k A. B., zbog če g a se oni n e pre-
p o ru č u ju , n a ro č ito za sta ln o snabdi-
je v a n je vodom g ra d o v a i d ru g ih n a-
selja, već je n jih o v a u p o tre b a o g ra-
ničena, m a d a su oni u izv jesn im p ri-
lik a m a je f tin iji od d ru g ih n a č in a
s n a b d ije v a n ja vodom . _
L i t e r a t u r a : D r. Sv. B adovano-
vić, P odzem ne vode.
M. Jovanović.
A R T IČ O K A (C v n ara S colvm us,
A rtischoke). A. n a lič i n a v e lik i čičak,
g o ji se ra d i g la v ic a cv jeto v a , k o je se
u p o tre b lja v a ju za jelo. U s p ije v a u to-
p lijim k ra je v im a n a v rlo plodnim ,
m asn im tlim a . ra z m n o ž a v a se n a j-
b o lje podancim a, k o rije n je m , iz k o jih
se r a z v ija ju za d v ije -tri godine biljke,
k o je nose obilne glavice. O. F.
A R T IL E R IJ S K A ŠKOLA. V. V o jn a
A k ad em ija.
A R T IL U K (ta lija n s k i altiluccho),
d u b ro v ačk i s re b m i n o v ac u v rije d -
n o sti t r i d in a ra . K o v a n je, s prek i-
dim a, od 1627 do 1701, po tip u polj-
sk ih tro s tru k ih groševa. D u b ro v a čk a
ko v n ica fa ls ific ira la je i tro s tru k e gro-
ševe, k o je je g ra d R ig a pod p o ljsk im
k raU em S igism undom I I I kovao. Im e
A. vodi p o đ rijetlo od tu rsk o g »altylvkc,
šestak. B. S.
A S A N I. P o slije s m rti c a ra M an u ela
(1180) n asta o je opći p o k re t n e p rija -
te lja B iz a n tije , N o rm a n a, S rb a i Ma-
džara. S rb i pod N em an jo m zajeđ n o sa
M adžarim a, p ro d rli su 1183 do S ofije.
To je dalo povoda i B u g a rim a d a
d ig n u 1185 u s ta n a k p ro tiv B iz a n tije .
A SB O TH
N a čelu u sta n k a , kom e su se p rid ru -
žili V lasi, i pom ogii g a i K u m an i,
s ta v ila su se d v a bol.iara, b ra ć a P e ta r
i A san. Im e A san (Asen, Osen) čisto
je ku m an sk o . — S a A. ie stupio u sa-
vez K e m a n ia , te ie zauzeo N iš i po-
čeo o s v a ia n ia u tim očkom k ra iu . Po-
sliie dugili i p ro m je n liiv ili borbi Bu-
8'ari su se ođržali. — 1196—97 p a la su
o ba b r a ta A. kao žrtv e b o lja rsk e za-
v jere , a n a v la d u je došao tre e i b ra t,
K a lo ja n . 8/11 1204 K a lo ja n je k ru n i-
sa n k ra lje v sk o m krunom , poslanom
od p ap e In o e e n ta I I I . Izgleda, d a je
s K a lo jan o v o m pom oću S te v a n Ne-
m a n jić suzbio M adžare i b r a ia V u k a n a
i ponovo došao do p rije s to lja . K a d je
osnovano L atin sk o C arstv o (1204), od
n o si izm eđu L a tin a i B u g a ra p o stali
su v rlo rđ a v i. U b o rb i p ro tiv n jih
K a lo ja n je došao pod S olun, ali tu
je 8/10 1207 iz d a jn ič k i u b ijen . U Bu-
g a rs k o j su n a s ta le p o slije n jeg o v e iz-
n en ad n e s m rti sm u tn je , k o je su tr a ja le
sve do 1218. Za to v rije m e A sanovići
n isu u če stv o v a li u vladi. T ek 1218, s ru -
skom pom oću, v r a tili su se u otadž-
b in u i n a v la s t A san o v i sinovi. od
k o jih je Iv a n A san I I postao c a r (1218
do 1241). S p o četka se A. sav dao
s re đ iv a n ju u n u tra š n jih p rilik a , p a je
onda ušao u b o rb u p ro tiv m oćnog
epirsk o -so lu n sk o g c a ra T eodora i po-
bijed io g a u b itci n a Ivlokotnici (1230).
P o s lije te p o b jed e A san je postao
ubrzo g o sp o đ ar sv ih z e m a lja do blizu
D rača. Sam o su Solun, E p ir i Tesa-
l i j a o sta li T eodorovu b ra tu M anuelu.
P o b je d a A san o v a izaz v ala je pro-
m jen e i u S rb iji. Z et c a ra Teodora,
k r a lj R ad o slav , zbačen je, a n a pri-
jesto doveden b ra t m u V lad islav , k o ji
je uzeo A sanovu^kćer. B u g a rsk i u tje -
caj u S rb iji ojačao je. Za A. B u g ar-
s k a je b ila p rv a sila n a B alk an u . Za
n jeg o v e v lad e u m ro je u T rnovu Sv.
S a v a 1236. V je ro ja tn o je, da je Sv. S a v a
p o m agao s tv a ra n je p ra v o sla v n e koa-
lic ije p ro tiv L a tin a , u k o jo j je A. pri-
p a la g’la v n a u loga. A. je ra đ io ener-
g'ično n a tom e, d a o sv o ji C arig'rad.
— A. sin i n a slje đ n ik K a lim a n I. (1241
do 1246) je d v a je održavao jočeve te-
kovine. U n u tra š n je i d in astičk e borbe
ra z ro v a le su državu. U S rb iji je, po-
s lije A. sm rti, zbačen s p rije s to lja
k ra lj V lad islav . — M ihailo II. A san
(1246—1257) n ije m ogao d a s p rije č i
Grke, k o ji su o sv o jili č itav u M akedo-
n iju i d o b ar dio T ra k ije . U savezu
s D ubrovnikom Bug’a r i su 1254 n a p a li
S rb iju i p ro d rli su sve do L im a, ali
su b ili su zb ijen i. 1256 vodili su Bu-
g a ri lju te i b ezuspješne borbe s Gr-
cim a o posjed M akedonije. T i ne-
u sp jesi doveli su do bune. u k o jo j je
M ihailo p latio glavom . — N jeg o v na-
sljeđ n ik K a lim a n II. n ije se m ogao
o d rž ati n a p rije s to lju i završio je
n e g d je b ijed n o kao b je g u n a c isp red
M adžara. M ad žarsk i štićenik, ru sk i
knez B o stislav , došao je u T rnbvo i
tra ž io je c a rsk u k ru n u . S a K a lim a-
nom I I . iz u m rla je 1258 m u šk a lin ija
d in a s tije A sana.
L i t e r a t u r a : T. U spenski, O bra-
zovanije v to ra g o bolgarskago ea rstv a,
1879. V . Ćorović.
A S B 6 T H O SK A R (Ažbot), sla v ista
i p ro feso r p eštan sk o g u n iv erz ite ta ,
(1852, N. A ra d — 10/8 1920. P ešta).
1882 bio je u R u s iji (kod B udilo-
viča, K u lak o v sk o g i L am anskog).
N jeg o v a su d jela: S lovenski elem enti
u m ad ža rsk o j k ršć an sk o j term inolo-
g iji (1884, m ad ž.); K r a tk a g ra m a tik a
ru sk o g jezik a (1888, m ađž.); ^ R us-
sische C h resth o m atie fiir A n fa n g er
(1890, 1893); A kcenat u slovenskim
jezicim a (1891, madž.) P o zajm ljen e
rije č i iz slovenskog (1907, m adž.) i
dr. A . V.
A S E N T A C IJA . V. R eg ru to v an je .
A S F A L T N I R U D N IC I. A sfa lt se
n a la z i n a jv iše u v ap n en cim a i đolo-
m itim a ličkog, d alm atin sk o g i herce-
govačkog k rša. U D a lm a c iji su g a po-
čeli v a d iti u 18 v ijek u , kad je m le-
ta č k a re p u b lik a (1750) d o p u stila ne-
kim osobam a v a d iti p a k lin u (smolu)
kod P a k lin e k r a j V rg o rca. K a sn ije
(1845) dospio je v rg o ra č k i a s fa lt u
ru k e bečkom velikom trg o v c u Rot-
schilđu, no on je m ogao slabo da
ra d i, pošto su se v rg o ra č k i seljaei
n ep restan o b u n ili p ro tiv eksploata-
cije. Od R o tsc h ilđ a p re šli su rud-
uici u sv o jin u K o n ig a i sin a iz Beča.
O ni su poeeli r a d iti nešto inten-
ziv n ije; p o d ig li su ru d n ičk e zgrade,
u re d ili vodovod i g o d išn je su m ogli
d o b iti oko 300 v a g o n a a sfa lta . Od 1904
do 1914 dobilo se a s fa lta 215.393 (j.
Za v rije m e S v je tsk o g a R a ta ru d n ic i
su m iro v ali. p a je u n jim a u to doba
đošlo do z n a tn ijih šteta. Svo.iina su
dioničkoga d ru štv a R u d a u S plitu. U
ru d n ic im a se počelo opet. ra d iti u
a u g u stu 1921.. kad se izvađilo 2.300 q.
a sfa lta , a 1922, 2.700 q. N a ru d n ik u
je zaposleno 30—50 ra đ n ik a ; ra d i se
sa jednom m ašinom n a benzin od 12
H P . — V rg o ra č k i a s fa lt v an red n e je
k v a lite te ; sad rži 31—33% bitum ena.
K a d bi bio u d o m ašaju pov o ljn ih ko-
m u n ik a c ija , eksploataci.ia bi se zna-
tno povećala.
Z a e k sp lo a ta c iju a s fa lta u D alm a-
ci.ii posto.ii ioš nekoliko društavm
R udnik a sfa ltn o g k am en a ISIirilović
u P o lju im a ir zakupu R uda d. d; u
S plitu. sv o jin a .ie R u đ arsk e družbe
n a a sfa lt A d riia u V rgorcu. R u d n ik
je osnovan 1900. Ne ra d i. — R udnik

a s fa ltn o g a k am en a D olae D onji, op-
ćin a D olac D onji, osn o v an je 1880,
kao sv o jin a R n d a rsk e družbe n a
a sfa lt A d rija . Ne ra d i od 1885. —
R u d n ik a sfa ltn o g a k am en a u V r-
g o rcu osnovan je 1902; sv o jin a je
H a n s a D. S. 0 . J . u H a m b u rg u . N e
ra d i. — Isto d ru štv o im a a sfa ltn e ru-
d n ike kod V in išea k r a j T ro g ira . T i su
ru d n ic i o sn o v an i 1890, a ne ra d e ođ
1895. — R u d n ik a s f a lta u B isk u p iji
kođ T ro g ira osnovan je 1890; sv o jin a
je^H an se; n e ra d i od 1895. H a n sa im a
jo š a sfa ltn e ru d n ik e kod N erežišća,
S u p etra. S u tiv a n a , S u m a rtin a , P u čišća,
N ovog Š ela n a o s trv u B raču, kod S li-
v n a k r a j M etkovića; t i su ru d n ic i os-
n o v a n i 1898—1902. H n jim a se ne radi.
— R u d n ik a s fa ltn o g a k am en a u Š kripu
n a B ra č u osnovan je 1879; sv o jin a je
k n e g in je Č a rto rijs k e u V a rša v i; ne
ra d i od 1888. — R u d n ik a s fa ltn o g a
k an ien a u R ad o šiću osnovan je 1910.
S v o jin a je S. P ero vića. N e ra d i.
Z a fa b rik a c iju m in e ra ln iii u l j a d a ju
d o b a r m a te r ija l b itu m in o zn i š k riljc i
što se n alaze u R udi, 16 km od S in ja .
R u d n ik n a b itu m in o zn i š k rilja c osno-
v a n je 1898. K o ličin a m a te r ija la u
R u d n ik u ra č u n a se n a 3,000.000 tona.
Iz tih b itu m in o zn ih š k rilja c a d a se
lako đ estilacijo m p rire d iti benzin, pe-
tro le j, p a ra fin , a s fa lt i t. d. T v o rn ica
p lin a u S p litu u p o tre b lja v a t a j m ate-
r i j a l za fa b rik a c iju ra s v je tn o g p lin a
i k a tra n a . N a R u d n ik u je zaposleno
10 ra d n ik a . F. T ućan.
A S K IJ E , ženski n a k it za glavu, od
s re b rn a s tih đ in đ u v a m režasto n an i-
zan ih . Ovim n ak ito m m lade n a Ko-
sovu p o k riv a ju unaokolo m a ra m u za
otoz. N. Z.
A S P A L A T O S . V. S palato.
A S P R A (od g rč k o g aspros, b ijel) je
ime_ n a isto k u za ra z n i ev ro p sk i i
o rije n ta ln i s re b rn i novac, p rv o b itn o
u 13 v ijek u , u B iz a n tiji, a n a ro č ito u
T ra p e z u n tu za s re b rn i n o v ac u težin i
m alo m a n jo j od m letačk ih m a ta p a n a .
Za v rije m e sređ o v ječn e srp sk e i bu-
g a rsk e d ržav e zv ali su se v je ro ja tn o
poluđinari_ A. P o s lije ra s p a d a n ja na-
ro d n ih d rž a v a k ršć a n i su tak o zvali
n a jm a n ji tu rs k i n o v ac (akče). T ri A.
bile su je d n a p a r a d in arsk a .
B. S.
A S S E M A N I (1687—1768). D o b ar po-
zn a v alac k ršć an sk o g istoka. P o rodu
je bio S irija n a c . N a svom e puto-
v a n ju po isto k u za ra č u n V a tik an a ,
našao je A. g lag o ljsk o staro slo v en -
sko ev anđelje, koje se po n jem u
zove A sem anovo. A. je n ap isao djelo
C alen đ a ria ecclesiae u n iv e rsa e (1755)
u kojem se go v o ri o slovenskoj crkve-
n o j lite ra tu ri. A . B.
— 89 -
AŠKERC
A S S E R IA . V. P o d g rađ e.
A S T IB O S . H grčko-rim sko doba im e
d a n a šn je g Š tip a i v je ro ja tn o B reg a l-
nice. N. V.
A S T R A K A N K A , v r s ta ja b u k a , ra-
šire n a u sjev ero zap a đ n o m đ ijelu dr-
žave. U vezena je iz N jem ačke.
I. R.
_ASTU_RLIJA, veo, k o ji m la đ a p ri
v je n č a n ju nosi. N osi se u B era n im a .
N. Z.
A S U R D Ž IJA (h a su raš) je z a n a tlija ,
k o ji iz ra đ u je h a su re (pletene stv a ri)
iz rogoze (ševara). O va v r s ta ra d a
n ije v ezan a za n a ro č itu z a iia tlijs k u
k v a lifik a c iju , već se tim e b av e poje-
dinci iz k ra je v a , u k o jim a siro v in a
ove v rs te u sp ije v a , a z a n a t uče obično
od sv o jih s ta r ijih u k u ća n a. L^. O.
j
i A Š A N JK A , ženska k a p a u n a h iji
ru d n ičk o j, n a lik n a o v rljin u . Izobi-
č a je n a je. N . Z.
j A Š Č IJA se n a z iv a v la sn ik t. zv.
n a ro d n ih k u h in ja , g d je se v je što go-
j tove n a ro d n a jela, p re m a p o tre b a m a
j i n a v ik a m a š irih slo jev a, n a ro č ito
p o v rem en ih ra d u ik a (pečalbara), k o ji
đolaze sa sela. Z a n a t dolazi u k u h a r-
sku g ru p u , a li kod n a s se n e s m a tra
zan ato m , te se n jim e b av e lic a iz
ra z n ih z v a n ja . L j. O.
A Š K E R C A N TO N , p rv i slo v en ačk i
I ep iča r (9/1 1856, Globoko kod R im sk ih
T o p lica — 10/6 1912, L ju b lja n a ).
O snovnu školu je polazio u Sv. M ar-
je ti kod R im sk ih T oplica, za tim od
1869 do 1877 g im n a z iju u C elju. P o slije
; sv ršen e m a tu re stu p io _je u bogoslo-
v iju u M a rib o ru g d je je po stao sve-
ćenik 22/7 1880, u tre ć o j god in i bogo-
slovi.ie. P rv o k ap e la n sk o m jesto do-
bio je u P odsredi. 18/10 1883 dobio je
m jesto d ru g o g k a p e la n a u Š m a rju
kod J e lša , g d je je ostao do 13/8 1889,
k ad je bio p re m je šte n za k a p e la n a u
Ju ršin c e , kod P tu ja . 1/4 1891 p rim io
je m jesto k a p e la n a u V ita n ju , o tk u d a
je 1/5 1892 otišao za župnog u p ra v n ik a
u župu_ Sv. M arje te . 20/9 1892 bio je
p re m je šte n za k a p e la n a M ozirju, a
onda 10/10 1894 u Š kalam a. — B aveći
se već p o slije bogoslovnih s tu d ija
p ro u č a v a n je m v je rsk e filo zo fije. oso-
bito istočne, a k a s n ije i socijalizm om ,
izgubio je sm isao za k a to lič k u dog-
m atik u , zbog čega je skinuo sveće-
ničku odjeću. 17/3 1898 predao je mol-
bu za m jesto g ra đ sk o g a r h iv a ra u
L ju b lja n i, a 3/5 1898 tra ž io je sveće-
njčk u pen ziju . P o ličn o j in te rv e n c iji
žu p a n a Iv a n a H r ib a r a bio je 7/6 1898
p o sta v lje n za provizornog. a_l / l 1900
za sta ln o g a r h iv a r a u lju b lja n sk o m
n ia g istra tu . Uz a rh iv a rs k u službu bio
je od 1899 do 1903 i u re d n ik L ju b lja n -
ATANACKOVIC
skog Z vona, n kom e je vee od 1895
u re đ iv a o p jesn ič k i dio. — K ao pri.ie,
za v rije m e k ap e la u sk e službe, A. je
p u to v ao i kao a r h iv a r za v rije m e
o d su stv a m nogo, 1878 bio ie p rv ip u t
u L ju b lja n i, 1879 u Z agrebu, 1880 u
T rs tu i Is tri, 1884 u B eču i B udim -
pešti, 1885 n a V e le h ra d u i u P ra g u ,
L in zu i S alzb u rg u , 1886 u B osni, Đa-
kovu. N ovom S adu i B eogradu, 1887
u M lecim a, 1888 _u B eču i IJg a rsk o j,
ft89 p u to v ao je je preko S lovačke u
K ra k o v . 1890 n a m je ra v a o ;i e d a uei
u n iv e rz ite t, za slu čaj ako b i dobio od
m in is ta r s tv a u m je tn ič k u stip e n d iju
ili d a ide n a duži p u t u R u siju . 1893
bio je u C a rig ra d u i preko B u g arsk e
i S rb ije v ra tio se kući. 1896 bio je
u P a riz u , 1899 u I ta liji, 1901 u P u r-
la n d iji. Is te godine je pu to v ao preko
Pol.iske u P e tro g ra d , M oskvu i K ije v .
1902 ponovo je p o sjetio R u s iju p u tu -
ju ć i prek o Odese n a K rim i K avkaz.
1906 bio je u E g ip tu , 1908 u G rčkoj.
1908 m olio je M in ista rstv o P ro s v je te
za u m je tn ič k u stip e n đ iju , ra d i novih
i dužih p u to v a n ja , ali a u s trijs k o m i-
P-istarstvo m u je ođbilo m olbu, zbog
n jeg o v o g iz ra z ito g _ sveslovenskog v i
srb o filsk o g m išlje n ja . — A. je duze
v re m e n a p o b o ljevao i postao je zbog
o š trih k ritik a »m odem ista« živčano
razd ražen , te je 8/6 1910 m olio đa bude
p en zio n isan kao a rh iv a r. 7/6 1912 uda-
r i l a g a je k a p lja , a u m ro je u oblasnoj
b o ln ici u L ju b lja n i.
S voj p je sn ič k i ra d počeo je A. 1880
u S trita re v o m Zvonu, njeg o v epski
ta le n a t o tk rio je i pobudio Levec,
u re d n ik L ju b lja n sk o g a Zvona. IJ ovo-
m e lis tu bio je A. od 1881 do _1896
p rv i p jesn ik , o b ja v lju ju ć i u n jem u
sv o je k rep k e b alade, pu n e p lastičn e
d ik cije i la p id a rn e kom pozicije. i ro-
m ance, k o jim a je p red m ete uzim ao iz
n aro d n o g s u je v je rja i dom aće histo-
rije . U p rv o j polovini d ered ese tih
g o d in a pisao je A. većinom so cijaln e
i v jersk o -slo b o d oum ne v rom ance, u
k a s n ijim g o d in am a d ru štv en e satire,
v ra ć a ju ć i se često dom aćoj histori.ii,
osobito h e ro jsk im fig 'u ram a iz slove-
načk o g p rotestantskog^ p o k re ta i se-
lja č k ih ra to v a , podvlaČeći sve o štrije
slobodoum nu ten d en c iju , k o ju je rad o
odi.ievao u o riie n ta ln e kostim e. za
koje su m u slu žili kao foli.ia ru sk i,
sta ro rim sk i, g'rčki i e g ip a tsk i pred-
m eti. N jeg o v e p u tn e p jesm e svježe
su i tem p eram en tn e, m eđ u tim n je g o v a
je lirik a dosta skrom na. A. _je _bio
v je š t i u p re v o đ en ju ru sk ih p.iesnika.
'G la v n a A. d jela su: B alađe in Ro-
m ance (1890, II. izd an je 1903), Lirsk'e
in epske poezije (1896), N ove poezije
(1900), T ri đ ra m a tie n e s tu d ije (1900),
R u sk a an to lo g ija (1901), Z latorog
(1904), C etv rti zbornik poezije (1904),
90 —
P rim o ž T ru b a r (1905), M učeniki (1906),.
J u n a k i (1907), J a d r a n s k i b iseri (1908),
A kro p o lis in p iram id e (1909), P esn i-
tv e P e ti zbornik (1910), P o slje d n ji
C eljan (1912), A tila v E m o n i (1912).
— U p ro zi je A. opisao svoje izlete u
C arig'rad i u R u siju . K ao u re d n ik
L ju b lja n sk o g Z vona saopćio je A. u
ovom e lis tu više lite ra r n ih p rik a z a ,
so c ija ln ih p re g le d a i k u ltu rn ih refe-
ra ta . — P rire d io je i_ iz d a n je P re še r-
n o v ih i K e tteo v ih p je sa m a vs dužim
u v o d im a i o b jav io je u stru č n im ča-
so p isim a nešto h is to rijs k ih dokum e-
n a ta iz lju b lja n s k o g g ra d sk o g a rh iv a .
— K r itik a je A. o c ije n ila u početku
v rlo lijepo. S a kato ličk o -d o g m atičk o g
g le d išta z a m je rio m u je M ahnič
(R im ski K ato lik , 1889—1890), u k asn i-
jim g o d in am a p ri iz d a n jim a svake
'zbirke Dom in Svet. F ilo zo fsk i oci-
jen io g a je A. B azala (Izab ra n e pje-
sm e Zag'reb, 1913), estetičk i Iv a n P r i-
ja te lj (A škerčeva čitan k a, I. izd an je ,
P ra g , 1913, II. izđ an je L ju b lja n a ,
1912). B io g ra fsk i podaci o A. n alaze
se u S lovenačkom b iografskom le -
k sikonu (G rafen au er). I. P rija te lj.
A TA N A C K O V IC B O G O B O J (k ršte -
no im e T im otej), k n jižev n ik , pripo-
v jed ač (10/6 1826, B a ja —■ 28/8 1858,.
N ovi Sad). O snovnu školu i n ižu
g im n a z iju svršio je u m je stu ro đ e n ja ,
a v išu g im n a z iju u P ešti, zatim vje
slušao pravo, k o je je dovršio u B eču,
O vdje je ušao u V ukov k ru g i postao
o d u šev ljen p riv rž e n ik n je g o v ih re-
fo rm i. U čestvovao je aktivno^ u na-
rodnom p o k re tu 1848, zbog čega je
m orao e m ig rira ti u E v ro p u . Do 1850
p ro p u to v ao je N jem ačku, H o lan d iju ,
F ra n c u sk u , Š v a jc a rsk u i I ta liju . 1851
v ra tio se k ući i n a sta n io se u Novom
Sadu, g đ je je i um ro. — U k njižev-
n o sti jav io se prvo p je sm a m a 1844 u
P eštansko-B udim skom Skoroteči, _ pa.
odm ah zatim u istom listu i pripo-
v ije tk a m a . 1845 izdao je u B u d im u
p rv i svezak novela, pod naslovom
D a ra k S rp k in ji, a 1846 d ru g i svezak
s istim naslovom , u S ubotici. 1851
n ap isao je veću p rip o v ije tk u Bu-
n jev k a, a 1851 ro in an D v a . Idola-
To dvoje su m u najbolje_ što je dao.
P o to n ji ro m an izašao je i u S rp sk o j
K n jižev n o j Z adruzi. Osim to g a pisao
je i putopise.
L i t e r a t u r a : M ita P opović: Bogm
boj A tanacković, s tu d ija iz historine
S rp sk e k njiževnosti. L jeto p is M atice
S rpske, 1903 knj. 221 i 222; J e r e m ija
Živanović, P u to v a n ja B ogoboja A ta-
nackovića, u S rpskom K njiževnom
G lasniku, 1908, knj. X X I: M. Savic.
P u to v a n je B ogoboja A tanackovica,
O g n jan o v ićev a u n iv e rz a ln a b ib lio tek a.
br. 8. N ovi Sad (1918). V . P etrović.

A T A N A C K O V IĆ JO V A N , đ en e ral
n penzi.ii (24/3 1848, N eg o tin — 9 8 1921,
B eograd). S vršio ie g±mnazi.iu u Ne-
g o tin u i 9/10 1865 stu p io ie u V o in u
A k ad em iiu . T Jnapriieđen ie u čin
a rtile riis k o g p o tp o ru č n ik a 1/1 1870,
k a p e ta n a 2 kl. 2/8 1876, đ e n e ra lšta b n o g prešao u S rije m . T a j sp o r izazvao je
k a p e ta n a 1 kl. 21/3 1878, đ en e ralštab -
no g p u k o v n ik a 1/11 1892, đ e n e ra la 6/12
1897, pen zio n isan 10/8 1900, re a k tiv ir a n
20/11 1902, ponovo p en zionisan 31/3
1906. Bio ie v o d n ik po ljsk e b a te r ije
do 1872, od ta d do 1875 k o m a n đ ir ću-
p rijs k e n a ro d n e b a te rije , 1875 kom an-
d ir 1 b rđ sk e b a te rije , 1879 ordonane-
o ficir kral.ia do 1881 u g lav n o m de-
n e ra lšta b u , do 1882 šef šta b a a r tile r ii-
ske b rig ad e, od 30/10 1882 do 15/11 1883
šef šta b a d iv izije s ta ia ć e voiske, od
ta d k o m an d an t 11 b a ta ljo n a , p a ko-
m a n d a n t šu m ad ijsk o g p ješad ijsk o g
puka. U r a tu 1876 bio je k o m an d ir
d ru g e p o ljsk e b a te rije . p a d ru g e kteške
b a te rije tim očkog ai’tile rijsk o g puka,
za tim šef š ta b a K ra jin s k e vojske. TJ
r a tu 1877—1878 bio je pom oćnik šefa
š ta b a d rin sk o g k o ra i šef š ta b a d rin -
ske d iv izije. 1885 postao je šef opera-
tiv n e k a n c e la rije š ta b a V rliovne Ko-
m ande, a 1900 g. m in is ta r vojni.
F . B.
A T A N A C K O V IĆ P L A T O N , episkop
lmčki, pisac, p o litičk i ra d n ik i v elik i
d o b ro tv o r n a ro d n e p ro sv je te (10/7
1788, S om bor — 21/4 1867, N ovi Sad).
G im n aziju i b o g o sloviju svršio je
A. u K a rlo v cim a, za tim je položio
u č ite ljs k i isp it, oženio se, zapopio i
postao u čitelj u S om boru 1809. U skoro
se istak ao kao d o b ar pedagog i postao
p rv i p ro feso r p rv e srp sk e p re p a ra n -
d ije u S e n ta n d re ji kod B u d im a (1812
do 1815). N a tom p o lo žaju ostao je
p u n ih sed am n aest g o d in a i k a d a je pre- i D ije ta ln e besjede i P o v je st reziden-
p a r a n d ija p re m je šte n a u S om bor
(1815—1829). Uz to je bio i p aro ti
som borski. K a d a je 1824 ostao udovac,
n au m io je da se za k alu đ eri. P red -
sta v n ic i crk v e zam .ierali su m u, što
je ra n ije pisao p ro tiv m o n a štv a i mo-
ra o je duže v re m e n a d a proveđe kao
isk u šen ik u m a n a s tiru K ru šed o lu ,
g d je se i za k alu đ erio 1829. P o s lije to g a
ubrzo je postao^ ig u m a n i a rh im a n -
d rit, prvo u Š išatovcu, a k a s n ije u
B ezdinu. 1839 p o sta v lje n je za budim -
skog episkopa. Za v rije m e srp sk o g
u s ta n k a p ro tiv M ad ž ara 1848 došao je
u v rlo n ezgodan položaj. — R a n ije
već ponuđeno m u m jesto n a č e ln ik a za
„ p ra v o sla v n u crk v u u m ađ žarsk o m Mi-
n is ta rs tv u P ro s v je te uspio je d a o d b ije
n a zgodan n ačin , ali je bio p risilje n ,
d a se p rirn i u p ra v e n ad cijelo m srp-
skom crkvom pod u g arsk o m vlašću,
kada_ je p a tr ija r h R ajač ić , kao du-
hovni vođ p o b u n jen ih S rba, p ro g laše n
— 91 —
ATANACKOVIČ
izd ajn ik o m . T a okolnost, uz p re m je -
šta.i A. n a b ačku e p a rh iju silom dr-
žavne v la sti, b ila je povod k a sn ije g
đ u g o tra jn o g su k o b a A. s p a trija rh o m ,
i ako je A. m eđ u tim p rid ru ž io se srp-
skoj v o jsci kod S o m b o ra i s n jo m
A. d a n ap iše sv o ju a p o lo g iju i šta m p a
je u B eču 1850, pod naslovom A n ali-
tik a . — V eliko ro d o lju b lje A. ogleda
se u n jeg o v im d a ro v im a srp sk im
p ro sv je tn im in s titu c ija m a . On je dao
40.000 fo r in ti za o sn iv a n je srp sk e
p ra v n e a k a d e m ije u Novom Sadu,
kupio je š ta m p a r iju D r. M edakovića
i poklonio je srp sk o j n o vosadskoj
g im n a z iji, osnovao je u S om boru
fond, n azv an i^» P lato n eu m « za izdrža-
v a n je siro m a šn ih u č e n ik a p re p a ra n -
dije, pom agao je n aro d n o p o zo rište i
d ru g e u stan o v e, a n a aljm a šk o m
g ro b lju kod N ovog S a d a podigao je
k a p e lu sebi za grobnicu, p o re d n je je
u stan o v io školu sa stan o m za u č ite lja
i o sig u rao im izđržavan.ie. — P o li-
tič k i ra d A. v id i se n a ro č ito iz n je -
gove k n jig e D ije ta ln e besjede (1845),
u k o jo j su šta m p a n i n je g o v i govori,
k o je je u in te re su srp sk o g a n a ro d a
držao n a m ad ža rsk im z e m a ljsk im sa-
b o rim a od 1837 do 1844. — A. je zn a tn e
za slu g e stek ao i za M aticu S rp sk u ,
č iji je p re d sje d n ik bio od n je n a p ri-
jen o sa u N ovi S ad p a do sv o je sm rti.
K ao k n již e v n i ra d n ik bio je već od
1845 počasni član ru sk o g O bščestva
is to rji i d re v n o ste j p ri u n iv e rz ite tu
u M oskvi, češkog m u z e ja u P r a g u i
D ru š tv a S rp sk e S lovesnosti u Beo-
g ra d u . — Od k n již e v n ih ra d o v a A.,
k o jih im a preko 40, n a jv a ž n iji je
P rin o s rodol.iubivih m isle j n a žert-
v en ik n a ro d n o g a n a p re tk a , k o ji je
je d v a p u t izd an (1856 i 1864), zatim
cije e p isk o p a ta budim skago, a od ča-
s ti i ovoga sam og (1846); P edago-
g ik a i^ m e to đ ik a (1815) i dr. U z ' to
je A. štam p ao n ekoliko n a d g ro b n ih
i d ru g ih p rig o d n ih b e sjed a i p oslanica.
O sobito m nogo je ra d io n a školskoj
k n již e v n o sti i izdao je č ita v niz udž-
b en ik a iz n a u k e o v je ri. o jezik u srp-
skom i njem ačkom , m a te m atici, peda-
g o g iji i^ k atih e tic i. Osim to g a, preveo
je A. i štam p ao v e lik i b ro j k n jig a Sv.
P ism a s ta ro g a i n o v o g a z a v je ta , kao
i neke k n jig e s tra n ih pisaca, T ako je
već pred k r a j života_ svoga, kao se-
dam desetsed m o g o d išn ji s ta ra c preveo
njem ačko d.ielo J . F . H ile ra N eot-
stu p n i vođa kroz v rle ti i k lan ce ži-
vota, a za m lađ o sti svoje 1823 i djelce
L. M ite rp a c h e ra U n te rric h t iiber
M aulbaum - u. S eid en rau p en zu ch t, što
m u je iste godine đ o n ijelo i zv a n je
» sv ilo d je lija profesora« u srpskom
som borskom Pedagogi.ium u. U borbi
A TANASIJE PR IL E PSK I
oko p ra v o p is a bio je n a s tra n i kon-
z e rv a tiv a c a , te je i n a godinn d an a
pred s m rt štam p ao svoj P o v to rn i
n a p je v n a d azbukom , složen starc em
M irkom (1866). R . G rujić.
A T A N A S IJE S V E T I P R IL E P S K I,
c rk v a u Ju ž n o j S rb iji kod P rile p a , u
b ito ljsk o j o b lasti. C rk v a je p o d ig n u ta
za v rije m e c a ra D ušana. S ru še n i su
jo j k ro v o v i i k u b eta.
Literatura: D r. V. P etković,
S ta ri s rp sk i sp om enici u Ju ž n o j S r-
b iji 1924, str. 27. V . R.
A T E N T A T O R I. V. Č abrinović, Ču-
brin o v ić, Ilić D anilo, Jo v a n o v ić Mih.,
Ju k ić , P rin c ip , Žera.iić.
A T IL A , h u n sk i k r a lj (434—453) po
K r.). A. je sa m noffobrojnim b a rb a r-
skim p lem en im a v iše p u ta opustoša-
vao o b lasti u E v ro p i. B a lk a n je mno-
go stra d a o od njeg'a. 441 prešao je
preko D u n a v a u n aše zem lje i zauzeo
V im in atiu m , S in g id u n u m (d a n a šn ji
B eograđ) i Niš. N . V.
A T L A G IĆ -K U L A (po beg'u A tla-
giću), selo u D a lm ac iji, o b last S plit,
k o ta r i o p ćin a B enkovac, od Ben-
ko v ca 4 km n a sjev ero zap ad u . Im a
562 sta n o v n ik a ; do 1629 im a la je opa-
tiju Sv. P e tr a od B ojišća. S ad a kato-
lic i im a ju sam o crkvicu, a pravo-
sla v n i p a ro h ijs k u crk v u Sv. N ikole
b iz a n tijs k o g a stila . J . M -n.
A TLA N TSK A P L O V ID B A IVO
RAČIĆ A- D„ S plit. O snovano 1922.
G lav n ica 10,000.000 din. Im a 10 lađa,
sa u k u p n o 39.000 to n a. S. P.
ATOS. V. Sv. Gora.
A T R A N S. U rim .sko doba m jesto
n a p u tu L ju b l.ian a—Celje, d an as Tro-
ja n a c . Tu je b ila rim sk a c a rin a rn ic a .
T ako se zvao i lo k aln i bog’ovog'm jesta.
N . V.
A U B A . V. A vba.
A U D O LEO N , k r a lj P eonaca, k o ji _su
ž iv je li u d a n a šn jo j Ju ž n o j S rb iji
(oko V elesa, P rile p a i B ito lja). A. je
v lad ao duže v rem ena, oko 300 p rije
K r. Bio je p r ija te lj A te n ja n a , k o jim a
je poslao 287/286 pom oć u žitu. K ovao
je svoj novac. N. V.
A U E R R O B E R T , s lik a r (27/10 1873,
Z agreb). S vršio je o b rtn ičk u školu u
Z ag reb u i u m je tn ič k u a k a d e m iju u
M iinchenu. B o ravio je duže v re m e u a
u A m erici. 1904 v ra tio se u Zag'reb i
bio je do 1918 p ro feso r u m jetn ič k e
škole. A. Sch.
A U E R B A H . V. u dodatku.
A U E R S P E R G A NTO N (A n astasiu s
Griin), n jern ačk i p jesn ik i p o litič a r
(11/4 1806 L ju b lja u a — 12/4 1876, Graz).
— 92 —
A. je im ao ra z n o v rsn e k u ltu rn e i po-
litič k e dodire, osobito s k ra n jsk im
S lovencim a, m eđu k o jim a je, p o slije
sv rše n ih s tu d ija od 1830, n a svom e
porodičnom p osjedu često živio. U
p o litici postao je od 1848 n e u m o ljiv
p ro tiv n ik S lovenaca, i sm etao im j_e
m nog’o osobito u k ra n jsk o m zem alj-
skom saboru. S d ru g e stran e , đo n ijeli
su A. k u ltu rn i pogledi S lovencim a
d v ije velik e u slu g e: n je g o v i n je m a č k i
p rije v o d i slo v en ačk ih n aro d n ih pje-
sania, k o ji su kao V olkslieder aus
K ra in iz ašli 1850 i kao zaseb n a knji-
ga, su slovenačku n a ro d n u poeziju
u v eli u ev ropsku k n jižev n o st; a nje-
gov N a c h ru f an P re še re n Pripo-
m ogao je, da je n jeg o v n e k a d a šn ji
o d g o jite lj dobio zasluženo poštovanje.
L i t e r a t u r a : K id rič u Slov. bio-
g ra fsk o m lek sik o n u (s lite ra tu ro m ,
o ulozi A. m eđu Slovencim a).
F. K .
A U G U ST. je d a n od n a jz n a m e n itijih
rim sk ih c a re v a (30 p r ije K r. — 14 po-
slije K r.). A. je ra to v a o u zapadnom
đ ije lu n aše zem lje od 35 do 33 p rije
K r. M isli se. d a je on t a i r a t poduzeo
s n a m je ro m d a o sv o ji cije lu n ašu
zem lju.. ali se to ne može dokazati.
U r a tu je učestvovao i A v lično. Iz
I ta lije je A. došao u d a n a š n ji S enj,
a odatle se uputio^ p re m a Sisku. LT
isto v rije m e došla ie s ju g a n je g o v a
flo ta i p o k o rila p rim o rje. N ek a ple-
m en a su se p re d a la A-, čim im se
približio, kao n a pr, Jap o d i. zapadno
od A lpa. N a p ro tiv drugi, kao n a pr.
isto čn i Jap o d i, zad ali su m u m nogo
posla. S isc iju (d a n a šn ji S isak) m orao
je A. opsjedati, i te k p oslije _ đuže
opsade g ra d se predao. Po svoj pri-
lici re z u lta t ovog r a ta bio je ta j, da
je pod R im p o tp a la sva^ z e m lja iz-
m eđu J a d ra n s k o g M ora i D rine. Za
A. v lad e ra to v a lo se još više p u ta u
našim k ra je v im a . 29 pokorio je Ivras,
sjev ero isto č n i dio S rb ije. Z a A. vlade
bjesnio je u cijelo j n ašo j zem lji i
s tra š n i d alm atin sk o -p an o n sk i u stan ak ,
6—9 po K r. N. T .
A U G U ST IN O V C I su se prozvali po
p ra v ilim a , što su ih opsluživali. A li
ova p ra v ila po svom e obliku ne po-
tiču od Sv. A n g u stin a, nego su sa-
s ta v lje n a u 10 v ije k u na osnovu n ekih
A u g u stin o v ih spisa. Od 11 _v ije k a
A u g n stin o v a su p ra v ila sve više pri-
m ali ra z n i kaptoli, p a su tako n a sta li
re g u la rn i k an o n ici Sv. A u g u stin a. Uz
to su ih p rim ili u Itali.ji i n eki pusti-
njaci (erem itae St. A ugustini). N jih s u
pape Inocenci.je IV 1244 i A lek sa n d ar
IV 1256 u je d in ili i odobrili, a p a p a ih
P iie V. 1567 u b ro jao u pros.iačke^ re-
dove. G lavna je zadaća p u stin ja č k ih
a u g u stin o v a c a djelo v an je n a polju
 A U S T B IJS K O -S K P S K A K O N V K N C IJA

duhovne p astv e i propoviiedan.ie. Ked ] ske. T a a u s trijs k a po šta p i'im ala je i

se ta k o brzo ra š irio , d a ne već u 14 o tp r a v lja la p ism a i novčane p o šiljk e
v ije k u b ro ja o 42 p o k ra jin e , oko 2.000 ne sam o za T u rsk u i A u s tr iju nego i
sta n o v a i oko 30-000 članova. U n ašo i za cijelu E v ro p u , n a p la ć u ju ć i za to iz-
su dom ovini A. d je lo v a li n a ra zn im v je sn e ođređene tak se. O na je posto-
m je stim a : n a R ijeci, u S in ju , K rižev- ja la i d a lje i p o slije u s ta n o v lje n ja
cim a, Uoku, M ak a rsk o j, Z aostrogu, n a p rv ih p o šta u S rb iji (1843), je r su one
H v a ru i t. d. M eđutim su sa šire n je m v ršile sam o u n u tr a š n ju slu žb u i n isu
tu rsk o g a g n sp o d stv a A. sve v iše išče- im ale veze sa in o stra n stv o m . Z bog
zav ali, đok n isu posve iščezli. to g a je u to v rije m e m e đ u n a ro đ n i
L i t e r a t u r a: K n o p fler, L elirbuch p o sta n sk i sa o b ra ć a j S rb ije v rše n is-
d er K irch en g esch ieh te; B u ch b erg er, k lju č iv o preko a u s trijs k ih p o šta u
K irc h lic h es H an d le x ik o n I; C uvaj, . B eo g ra d u i A leksincu. One su v ršile
G rađ a za p o v ije st šk o lstv a I. 1910; i d o stav u p risp je le pošte preko svo-
Z latković, F ra n je v c i (1888). J. J. jih raznosača, k o ji su b ili u n ifo rm i-
A U R E L IJA N , rim sk i c a r (270—275 ra n i. Od p o šta n sk ih ta k s a k o je su na-
po K r.). R ođen je u n ašo j zem lji, ali plaćiv an e, S r b ija n ije d o b iv a la n išta .
se ne zn a tačn o g d je: u M itro v ici u N ije zabilježeno, k o je su godine u sta -
S rijem u . ili n eg d je u sjev ero isto čn o j n o v ljen e a u s trijs k e pošte u S rb iji;
S rb iji. Bio je iz siro m ašn e porodice, u k in u te su, k ad je S r b ija z a k lju č ila
a postao je sila n im p e ra to r. Vodio je p rv u m e đ u n a ro đ n u p o šta n sk u kon-
m noge rato v e. K a d je vidio, d a se pro- v e n c iju sa, A u stro - U g a rsk o m 2/12
v in c ija D a cija, k o ju je T r a ja n osvo- 1868, k o ja je s tu p a la u život septem -
jio, ne m ože v iše da održi zbog n a p a d a b ra 1869. D. D im itrije v ić .
b a rb a ra , on ju je n ap u stio . M jesto A U S T R IJS K O - S R P S K A T A JN A
nje_ osnovao je n o v u D a c iju n a de- K O N V E N C IJA . K nez M ilan Obre-
snoj obali D u n av a, u k o ju je preselio nović, ogorčen S v e to ste fa n sk im Mi-
iz s ta re D a eije rim sk e stan o v n ik e. rom i d rž a n je m ru sk e d ip lo m a cije
»Nova D acija« o b u h v a ta la je sjev ero - p re m a S rb iji, počeo je, odm ah od
isto čn i dio n aše K ra lje v in e . N . V. 1878, d a se p rib liž a v a A u s triji. 19/10
A U S T R IJS K A PO ŠTA U S R B IJI. ! 1880 oduzeo^ je v la đ u od ru so filsk ih
T u rsk a je, dok je v la d a la S rb ijo m , lib e ra la , k o je je vodio J o v a n R istić,
b ila dužna, n a osnovu k a p itu la c ija , i doveo je n a p re d n ja č k u v la d u M.
da n a svojem te r ito r iju v rš i i k u rirs k u P iro ć a n c a . J e đ a n od p rv ih p oslova
službu a u s trijs k e v lade, za p rije n o s nove v lad e bio je trg o v a č k i u g o v o r
d ip lo m atsk e p re p isk e izm eđu B eča i sa A u strijo m . LTz ta j trg o v a č k i u g o v o r
C arig ra d a. T u službu v rš ili su ta ta r i. došao je i p o litičk i. P rv e p regovore,
K a sn ije, 1836, k ad je u s ta n o v lje n u bez p ra v o g re z u lta ta , vodio je Č. Mi-
B eo g rađ u a u s trijs k i g e n e ra ln i konzu- jato v ić, a on d a ih je n a sta v io i dovršio
la t, A u s trija je u sta n o v ila sp ecijaln o knez M ilan lično. N a kneževu odluku
za tu službu i sv o je k u rire , k o jim a je d je lo v a la su n a ro č ito d v a đ o g a đ a ja
T u rsk a b ila ob av ezna dozvoliti p ro laz v elik o g p o litičk o g z n a č a ja . M a rta m je-
kroz sv o ju zem lju , a li k o ji su b ili seca 1881 poginuo je ru s k i c a r A le-
v a n đom ašaja. tu rs k ih v la sti. T a oba- k s a n d a r I I . od n ih ilistič k e bom be, a
veza p re šla je kasni.ie i na. S rb iju m alo p o slije to g a p ro g lasio se ru -
kao v a z a ln u držav u . U S r b iji ta d a još m u n jsk i knez K a rlo I. za k ra lja . P r v i
n ije bilo pošte, ali kako je n jen o eko- d o g ađ a j davao je povoda m išlje n ju ,
nom sko n a p re d o v a n je bilo v rlo bujno, kako s tv a ri u R u s iji id u v rlo rđ a v o
poslovni je s v ije t u svojim trg o v in - i d a je opasno o slo n iti se n a ta.i poli-
skim odnosim a, n aro čito sa susjednim tič k i stu p ; d ru g i d o g ađ a j pogađao je
d ržav am a, osjećao v rlo velike teškoće ličn u s u je tu kneza M ilana. M a ja m je-
bez pošte, i o b ilato se služio sv im a seca iste godine knez je bio u B er-
sred stv im a, k o ja su m u p ru ž a la olak- lin u , g d je su m u p re p o ru č iv a li bliže
šice. Zbog to g a je slu žb a a u s trijs k ih veze s A u strijo m . Iz B e rlin a je pošao
k u r ir a b ila jak o ra z v ije n a i o n a je u P e tro g ra d , d a p o zd rav i novog c a ra
posteperio u zela u lo g u p o sre d n ik a za A le k sa n d ra II I . J u n a m jeseca, po po-
s a o b ra ć a jn e odnose izm eđu S rb ije i v ra tk u iz R u sije , knez je dovršio
onih m je s ta u T u rsk o j, kroz k o ja su p reg o v o re sa A u strijo m i sklopio je
k u riri p ro la z ili n a p u tu iz B eo g ra d a s n jo m k o n v en ciju . —Iz te k o n v en c ije
za C arig ra d . A u s trija je im a la v elik ih v až n i su ovi članovi: Č lau 2, kojim
p o litičk ih i ekonom skih in tere sa , da se S rb ija o bavezivala, d a ne će tr p je ti
tak o sta n je u S rb iji eksploatiše, što n ik ak v e a g ita c ije n a svom p o d ru č ju
je n a jja č e g izraza dobilo u u stan o - u korist^ srp sk o g elem e n ta n a au stro -
v lje n ju a u s trijs k e po štan sk e ekspozi- u g a rsk o j s tra n i, u ra č u n a v a ju ć i tu i
tu re p ri g en eraln o m k o n zu latu u Beo- B osnu i H erceg o v in u ; čl. 3, kojim
g ra d u i n jeg o v o j filija li u A leksincu, A u stro -U g a rsk a p riz n a je srp sk u k ra -
ta d a n jo j g ra n ie i izm eđu S rb ije i T ur- lje v in u , k ađ se p ro g la si; po čl. 4 S r-

93

AUTARIATAE
b ija n ije m o g la s k la p a ti n ik ak v o g
novog n g o v o ra sa kojom đ rugom no-
vom cLržavom bez p re th o d n o g spora-
z u m a s B ečom ; isto tako, S rb ija n ije
m o g la dozv o liti dolazak n a srpsko
tlo n i je d n o j tu đ o j v ojsci. Čl. 5 ga-
ra n to v a o je p r ija te ljs k u n e u tra ln o st doba u G orici 1898; J. V ^ šn ja k izdao
za o b je d ržav e u s lu č a ju ra ta , a u ol.
7 o b eć av ala je A u s trija , d a 6e pom a-
g a ti S rb iju u n jenom š ire n ju p re m a
ju g u , iz u z im a ju ć i p ra v a c N ovog P a-
z a ra . — P re g o v o ri o k o n v e n c iji vo-
đeni su u n ajv eć o j ta jn o sti. Za n jih
n ije z n a la čak n i s rp s k a v lad a, Za-
m o lje n od k neza M ilana, gotov spo-
razu m p o tp isao je 16—28j6 1881 rnini-
s ta r In o s tra n ih D je la Č._ M ijatović.
P re d s je d n ik v lad e M. P iro ć a n a e ustao
je energ ičn o p ro tiv k o n v en cije tako
sk lo p ljen e, a n aro čito p ro tiv _n jen o g
4 čl., i p re d la g ao je ili izm jen u ili
o stav k u . P o slije dužih pregovo_ra_ u
B eo g ra d u i u B eču s tv a r se rije š ila
tak o , d a je knez M ilan 12/10 1881 U g lav n o m lite ra rn o -h is to rijs k u v ri-
u p u tio jeđno ta jn o pism o au stro -
u g arsk o m m in is tru S p o lja šn jih Po-
slova, da on za sebe s m a tra 4 tačk u
kao obaveznu, a A u stro -U g a rsk a je
ta d p ris ta la , p re m a srp sk o j vladi, da
se član 4 tu m a č i ovako: S r b ija može
s k la p a ti p o litičk e ugovore, kao sam o-
s ta ln a d ržav a, sa svakom vladom , ali
se obavezuje, da ne će p re g o v a ra ti n i
s k la p a ti n ik a k v ih p o litič k ih ugovora,
ko.ii b i b ili p ro tiv n i d u h u i sadr-
ž a ju ta jn e ko n vencije.
L i t e r a t u r a : St. P ro tić , D elo 4, 1913),
1909; V. Čorović, P o litik a , br. 5200—02;
A. F. P rib ra m , H isto risc h e B la tte r, I,
3, 1922. V . Ćorović.
A U T A R IA T A E (A u ta rija ti), ilirsk o
plem e. S ta n o v alo je od g o rn je Ne-
re tv e n a istok. M ožda im e rije k e T are
s to ji u vezi s n jegovim im enom . A.
su dugo ra to v a li sa svojim su sjed im a
A rd ije jc im a i m ahom su ih pobjeđi-
v a li. V la st A. se s vrem enom proši-
r ila do prek o M orave. A li k ad su sa
s je v e ra došli u n ašu zem lju K elti, A.
im n isu m o g li odoljeti. Oko 300 p rije
K ris ta oni su o sta v ili sv o ju zem lju i
pošli n a ju g o isto k . A. su onda n a p a li
peonskog k r a lja A udoleona, a li su ih
M akedonci p o tu k li i K a sa n đ a r je na-
selio 20.000 A. n a P e rim -p la n in i. Im e
A. n e s ta je p o slije to g a u h isto riji.
N. V.
A U T O B IO G R A F IJE 1 M E M O A llI.
1. H r v a t s k i . V. u dodatku.
2. S l o v e n a č k i . P r v i pokuša.i slo-
venačke A. ie V odnikov spis iz 1796
(štam p an u V odnikovom spom eniku
V odnik A lbum , L ju b lia n a 1859) i
skice J . K o p ita ra iz 1808. (Isto čn ik i
d la h isto r. slav. filol., II, i iz 1839
B. K o p ita rs k lein ere S c h rifte n I,
1857). P o tp u n e A. i u kasni.ie doba su
— 94 —
*■
rije tk e . J . G odina-V erdelski izdao je
svoje Živenje u T rs tu 1879; lju-
b lja n sk o g k a n o n ik a F r. K s. K ra m e ra
Ž ivljenje in delovanie, popisano od
n ie g a sam ega, izašlo ie u L iu b lia n i
1893; A. M a ru šić a M oja doba in po-
je svoje S pom ine v L ju b lja n i 1905—06;
Iz svo.ie A. izdao ie J. T rd in a B ahovi
h u z a rji in I l i r i (1853 do 1867) u L ju -
b lja n i 1903 i obiavio ie M oie živlien.ie
u L iu b lia n sk o m e Z vonu 1905 i 1906, a
v eć in a ioš ie u rukopisu. — Široko za-
sn o v an i m em oari, ko.ie .ie n ap isao F r.
Šuklje, n alaze se u š ta m p i.— P o ie d in a
doba o b ra d ili su J . Alešovec^ (K ako
sem se iaz lik al, L .iu b lian a 1886), M.
T o rk a r (N ekoliko c rtic iz m o iih m la-
dih let, Dom in S vet 1895), J. G eršak
(O rm oški spom ini, L ju b lia n a 1902), J-
D ebevec (V zori in boji, L ju b lja n a
1908), K. O zvald (Iz m o jeg a la st-
n e g a živ ljen jep isa, L .iubliana 1920).
jed n o st im a.iu E. Jelovšekove S po -
m in i n a P re še rn a , U.iubl.iana 1903, \ .
H o lca (Holz) S pom ini n a zn am en ite
može, T rs t 1892 i Iv. C a n k a ra Obi-
ski, L ju b lja n a 1920. Iz ra z ito p o litičk u
ten d en c iiu im a Iv. š u š te rš lć a M oi
odgovor, L ju b lia n a 1922. Im a više
o v ak ih sp isa iz n o v ije g doba. — Iz
b a lk an sk o g r a ta im am o sam o dva
(I. O ražen, M ed ra n je n im i srb sk im i
b ra ti, L ju b lia n a 1913^ i M. P lu t, Po
m aceđonskem boiišču, L iu b lia n a
a p o slije S v je tsk o g R a ta um no-
žili su se: J . A. Ž ibert D er M ord v.
Sara.ievo, L ju b lja iia , 1917;_ H e n rik
S m rek ar, Č rnovoinik, L .iubliana 1919;
E . S tefanović, M oji zap isk i s Du-
n a ja , L ju b lja n a 1921.; V. F. Jelenc,
1914—18, S pom ini iugoslovenskega
dobrovolica, L iu b lia n a 1922; J. M a-
M atičič, N a k rv a v ih p o ljan ah , L ra-
bl.iana 1922; J. L a v tiž a r, V _ P etih
le tih o k ru g sv eta 1914—1919, L ju b lja -
na 1924; R. P av lič. L jubezen in so-
v ra štv o . L jubL iana 1924, i s e riia kn.ii-
ga, u k o jim a objavlju.ie pod naslovom
C arzano, P r o ti A v s triii (M aribor
1924) Li. P iv k o svo.ie ra tn e uspom ene.
J . Glonar.
3. S r p s k i (v. i h rv a tsk i) p red stav -
l j a j u u sv je tsk o j k n jižev n o sti vrlo
z n a č a ja n i b o g a t k u jižev n i rad. Kod
nas ili n em a m nogo, n i u obliku nra-
vih A.. n i u obliku m em oara. U koliko
ih im a sadrže po d atk e ne saino o pisci-
m a, nego i o okolini. u k o jo i su zi-
v.ieli, o lju đ im a . s ko.iim a su dolazili
u dodir, o vrem enu, u kom e su živ.neli.
P onekad to su đokum enti p rv o g a reda
za k n jižev n u i n o litič k u histori.iu.
K ođ izv jesn ih a u to b io g ra fiia , naro-
čito kod onih. koii više govore o sebi
i k o ii su im ali razloga, da se p rik až u
u b o ljo j sv ietlo sti, izv.iesna tvrđen.ia

se m o ra ju p ro v je riti. N a.ivažnije su
A. ili sp isi sa au to b io g ra fsk im b ilje -
škam a, u sp o m en am a i zap isim a:
C v i j i ć Jo v a n , Iz usp o m en a i ži-
~vota (1923, IV k n j. OmlacLmske M a-
"tice za V ojvodinu). U ovoj k n jiz i pi-
sac izlaže sam o p rv i dio sv o je A. (Dje-
tin js tv o u Lozniei) i p ru ž a p o d atk e o
sebi, o k o lin i i šk o lo v a n ju do isp ita
zrelo sti.
C v j e t k o v i ć K iril: A u to b io sra -
f ija (Izd an je S rp sk e K ra lje v s k e A ka-
dem ije, 1898). K o risn o djelo za ispi-
tiv a n je v je sk ih p rilik a u D a lm a c iji,
p p is iv a n je r a d a za u n iju i b o rb e d a se
u n ija n e uvede, u početk u 19 v ijek a.
P rik a z a n je život piščev, n je g o v a
u lo g a u d o g ađ a jim a, život u zatvoru,
s a nešto p o d a ta k a i za p o litičk u hi-
s to riju .
D i m i t r i j e v i ć M ilo š: U spom ene
iz m o g a ž iv o ta (1896). P o đ aci o piscu
I p o litičk im p rilik a m a u V o jv o d in i za
n jeg o v o doba.
Dragošević Jo v a n : Istin sk e
p riče (1888). U ob liku šest p rip o v ije-
d a k a p isac iznosi p o d atk e o jav n o m
živ o tu u S rb iji. Im a nešto h is to rije o
v rem en u d ru g e v lađ e k neza M ih a ila
i o u v o đ en ju vojske.
Đ o r đ e v i ć V la d a n im a v rlo m n o g o
a u to b io g ra fs k ih p o d a ta k a u đ je lim a :
S rp sk o -tu rsk i r a t (U spom ene i b ilje -
ške iz 1876, 1877 i 1878, I —I I 1907). K ra j
jed n e d in a s tije (I—II. 1905—1906), H i-
s to rija srp sk o -b u g a rsk o g r a ta (I—II,
1908), M o je m in is tro v a n je , i dr. S v a
d je la su z a n im ljiv a za h is to riju i po-
litič k e p rilik e u S rb iji.
G r u j i ć J e v re m : Z apisi (I—I I I
1922 do 1923. Iz d a n je S. K. A kađe-
m ije). To su piščeve b ilje šk e o doga-
đ a jim a p r ije S v eto a n đ re jsk e S k u p šti-
ne, o S v e to a n d re jsk o j S k u p štin i, o
d ru g o j v la d i M iloša i M ih a ila Obre-
n o ju ća i ra to v im a sa T u rc im a 1876 do
1878. V ažno je za p o litičk u h is to riju
S rb ije u 19 v ijek u . ^ *
G r u j i ć N ik an o r: A u to b io g ra fija
(B ogoslovski G lasn ik 1904—1905 i za-
sebno). O b u h v a ta đ je tin jstv o , školo-
v a n je , crk v en i, p o litičk i i k n již e v n i
_rađ Piščev. Im a p o d a ta k a za c rk v en u
i p o litičk u h is to riju . P isa c se n a jv iše
s ta ra , d a izloži sv o je zaslu g e i da
ob.jasnijsukob izm eđu n a ro d a i crkve.
Hadžić J o v a n (S vetić M iloš),
A u to b io g ra fija (O bjavio M. S av ić u
S tra ž ilo v u 1886, 1562—1566). K ra tk i,
su h i pođaci o piscu do 1865, sp isak
n je g o v ih d jela. A u to b io g ra fsk ih bi-
lje ž a k a im a i u č la n k u S pom eni iz
m o jeg a d n ev n ik a (O gledalo S rbsko,
1864).
H r i s t i ć K o sta (S ta ri B eo g rad a-
nin): Z apisi S ta ro g B e o g ra đ a n in a (I,
1923). U spom ene u o bliku član ak a,
ko ji su većinom o b ja v lje n i u P oli-
AUTOBIOGKAFIJE
tic i (1921—1923), im a p o đ a ta k a za ži-
I v o t i h is to r iju B eo g rad a. Živo i zani-
m ljiv o is p rič a n e slik e iz d ru štv e n o g
života.
H r i s t i e N ik o la: Z apisi. N eobja-
v lje n i p o đ aci za h is to r iju S rb ije u 19
v ijek u .
: M a n d i ć Teodor, U spom ene iz na-
šeg crk v en o -n aro d n o g živ o ta (I, 1897;
II, 1898; iz L e to p isa M atice S rpske).
D jelo im a d o sta p o d a ta k a za histo-
r iju crk v e u V o jv o d in i od 1840 do 1867.
M a t a v u l j Sim o: B ilje šk e p isca
(1923. P rv o u L eto p isu M atice S rp sk e
1896, 1898 i d alje). M lad o st i život
piščev do 1885, p rilik e u B oci K o to r-
skoj, život u H e rceg N ovom , p re la z a k
u C rn u G oru, podaci o k r a lj u N ikoli,
dvorskom životu,. o p iscim a J . S unde-
čiću, L. K o stić u i dr.; p u to p isn e bi-
lje š k e iz I t a l i j e i F ra n c u sk e . — K r a tk a
A u to b io g ra fija S. M a ta v u lja u Leto-
p isu M atice S rp sk e 257, 1909, 67 (sa-
općio je M. S avić).
M i l i ć e v i ć M ilan : Iz sv o jih uspo-
m ena. D ve godine u službi u č ite lj-
skoj, 1896. R a n ije G o d išn jica N. Ču-
p ić a knj. 16); b ilje šk e o p ro sv je tn im
p rilik a m a u S r b iji od sre đ in e 19 vi-
jek a. U k n jiz i K nez M ih ailo u spo-
m e n a m a n e k a d a šn je g svog s e k re ta ra
(1896) im a d o sta a u to b io g ra fsk ih bi-
lje ž a k a iz doba d ru g e v lađ e kneza
M ih aila. S lič n ih p o d a ta k a im a i u
d ru g im M ilićevićevim đ jelim a.
M i l o š e v i ć R aša: T im o čk a b u n a
1883. U spom ene (1923). O sn iv a n je ra -
d ik aln e stra n k e , ra d p o sla n ik a ra d i-
k aln e stra n k e u N a ro d n o j S k u p štin i
p r ije bune, ra d g la v n o g ođbora, po-
đaci o b u n i 1883, p re tre s n a p rije k o m
sudu, presude, p o m ilo v a n ja . U češće
ra đ ik a ln e s tra n k e n a s tv a r a n ju U s ta v a
1888 i g o v o ri p o slan ik a. V ažno je za
p o litičk u h is to riju S rb ije .
M i l j a n o v M arko (P opović-D reka-
lović): P r im je r i č o jstv a i ju n a š tv a
(1901, Iz d an je Č upićeve Z adužbine,
k n j. 45). U o b lik u a n e g d o ta isp rič a n a
su d je la , k o ja je p isac v idio ili čuo.
0 sebi ne g o v o ri m nogo, n a jv iš e o
C rn o g o rc im a (K uči) i A rn a u tim a
(K lim en ti), k o je je poznavao. S til je
’p riro đ a n , kao kod L ju b iše u pripo-
v ije tk a m a . (P rik a z k n jig e : J. S kerlić,
P isc i i K n jig e, I).
Nenadović M a tija : M em oari
(1893, S rp sk a K n již e v n a Z ad ru g a, kn j.
9. R a n ije : Š um adinka, 1856 br. 11 i
d a lje 1867). Opis d o g a d a ja od 1787 do
1806 u sjev ero zap ad n o m d ije lu S rb ije,
_uspom_ene_ iz 1813. tu rsk o p ro d ira n je
1 ^ s v a ja n je izm eđu D rin e i K o lu b are.
D jelo je započeto oko 1833 i n ije do-
i vršeno. T u su h is to rijs k i podaci o
lju d im a i p rilik a m a u početku 19 vi-
jek a. V ažno je za h is to r iju u s ta n k a
I i u re đ e n je K a ra đ o rđ e v e i M iloševe
AUTOMOBILSKE GABAŽE
S rb ije . P rik a z a n a je Moffa N enado-
v ića u d o g a đ a jim a i njeg'ove političke
m isije.
O b r a d o v i ć D o sitije: Život i P ri-
k lju č e n ija (I—I I 1892, 1893,_ S rp sk a
K n již e v n a Z ad ru g a, knj. 1, 8 ;liz d a n je
L eipzig, 1783. D e la D o sitija O brado-
vića, 1911). P r v i dio je p ra v a au to g ra -
fija, p u n a p o d a ta k a o piseu, o školo-
v a n ju , o p rilik a m a u H opovu, o k alu -
đerim a, p u to v a n jim a . D ru g i dio je u
o b lik u p isam a, n a sta v a k života. Jeđno
od n a jb o ljih d je la 18 v ije k a , o b u h v a ta
živ o t D o sitije v do 1789v U d je lu je
lije p , s ta rin s k i stil, p rič a n je zanim -
ljiv o , jezik n aro d n i.
P o p o v i e A ca Zub: U spom ene (I
—II, 1893). P o d aei o piscu i h is to riji
S rb a u U g a rsk o j. v .
K i s t i ć Jo v a n : S p o lja š n ji o d n o šaji
S rb ije (I—I I I , 1884. 1885, 1887). To je
h is to rijs k o djelo sa dosta g ra đ e za
h is to r iju S rb ije , im a a u to b io g ra fsk ih
podata.ka iz doba od 1848 do 1868. P r v a
k n jig 'a je v iše h is to rija , d ru g a _više
m em o ari. A u to b io g ra fsk ih b ilje ž a k a
im a i u d ru g im B istićev im djelim a.
E u n j a n i n P e ta r (1775 do 1839),
A v to b io g ra fija (1914); izdao je Dr.
N ik o la B ad o jčić. P o re d podataka. o
p iseu im a i h is to rijs k e g ra đ e za hi- j n ja 1848—1849. P is a c je učestvovao u
s to riju crkve.
S t o j a d i n o v i ć M ilic a -S rp k in ja :
U F ru š k o j G ori (I—II I , 1861, 1862, uspom ene 1867—1881 (1907). P re šta m -
1866). T u su, u o bliku dnev n ik a, pi-
sanog' 1854, utisci, p ism a L j. P . N ena-
dovića, V. K a rad žić a, p rije v o d i iz
F ra n k lin a i B alzaca, n aro d n e pjesm e
i p rip o v ije tk e , ra z m iš lja n ja o odgoju
d je v o ja k a . Im a z a n im ljiv ih pojedi- j o sta la je u ru k o p isu . (P rik a z i: B. La-
n o sti za s p is a te ljic u i lju d e, s k o jim a
je o n a d o lazila u dodir.
S u l D o t i ć J o v a n D r.: Život (I—V.
Iz d a n je M atice S rpske, 1901, 1902, 1905,
1910). K n jig a I. Iđ ila : S ubotićev život
od ro đ e n ja 1817 do 1840, d je tin jstv o ,
đ ak o v an je, p očetak književnog- rad a,
podaci o lju đ im a i sred in i. Iv n jig a II,
P ro leće: od 1840 do 1853. K n jig a II I.
L eto: od 1853 do 1867; uz život je
opis p u ta kroz Ita liju , T iro l i B av ar-
sku, p o litičk e p rilik e u S rije m u i Sla-
v o n iji, p rip re m e za B lagoveštenski
S ab o r 1861, p rilik e u H rvatsko.i, odnosi
p re m a bečkom d voru i M ad žarim a do
1867, K n jig a IV , Leto: piščev p u t u B u-
si.iu n a E tn o g ra fsk u Izložbu u M oskvi
1867, pođaci za h is to riju h rv a tsk o g i
novosađskog k a z a lišta i za narodno-
crkveno-školsku a u to n o m iju u Vojvo-
dini- Iv n jig a V. L eto: d o g ađ aji od 1869,
h is to rija n aro d n e stra n k e pođ vod-
stvom S v eto zara M iletića. o narodno-
crk v en im sab o rim a 1869 i 1871. pođaci
o novosadsko.i g im n aziji i ođnosim a
S rb a i Kum un.ia u V ojvodini. P isa c
d o sta govori o sebi, a djelo ie nam i-
jenio svojoj djeci, zbog to g a je poučno
— 96 —
i n a ra tiv n o . K ao h is to rijs k i izvor n ije
pouzdano, ali im a u v ije k do sta m ate-
r i j a l a za k u ltu rn o -p o litič k u liisto riju .
T e k e l i j a S av a: G ra đ a ili m ate-
r i j a l za opisani.ie života m o g a (Leto-
pis M atice S rp sk e 119, 1876, 1—84; kn j.
120, 1879, 1—96). T u je život piščev od
ro đ e n ja do 1841, opis d je č jih ig'ara»
školovanje, p u to v a n je po B u siji, N je-
m ačkoj, h is to rijs k i podaci o srpskom
n arodnom sab o ru u T e m išv a ru 1790,
ra d u u g arsk o m sa b o ru 1802.
V i d a k o v i ć M ilovan: A utobiog'ra-
f ija (G lasnik 30, 1871, 92—128). P is a n a
je 1837, o b u h v a ta sam o d je tin js tv o ,
im a nešto p o d a ta k a o o d n o sim a p re m a
T u re im a u beograđskom p aša lu k u
p re d k r a j 18 v ije k a , opis zbjega, n a -
p la ć iv a n je poreza,_ p re la z a k u S rije m
1788. N ed o v ršen a je.
V i l o v s k i S te fan o v ić J o v a n (1821
do 1902). Iz ž iv o ta jednog c. k r. ofi-
c ira a u strijsk o -srp sk o g voenog h o ra u
godini 1848—1849 narodnog’ u sta n k a
srp sk o g (1863). P odaci: N a ro d n a Skup-
š tin a u S rije m sk im K a rlo v c im a 1848,
podaci o B ajač ić u . Š upljikcu, Ivnića-
ninn, Je la č ić u i dr.; O pisi b ita k a za
v rije m e bune. D jelo je važno za hi-
s to riju V ojvodine i h is to riju ra to v a -
! n jim a kao oficir. _
V i l o v s k i S tefan o v ić Todor: Mo.ie
pano iz B ran k o v o g K ola. O b u h v a ta
šk o lo v an je i ja v n i rad. D o b ri su po-
daci iz doba dok je p isac bio u re d n ik
S rp sk e Zore u Beču, b ilje šk e o pis-
cim a (L ju b iši i dr.). D ru g a k n jig a
zarević, lin p re slie I i M. Savić, Le-
topis M atice S rpske 264 (1910) 70).
Vujić Jo a k im : Ž iv o to p isan ije
(1833).’ T u je p rik a z a n piščev život.
školovanje, p u to v a n je do 1833, podaci
o p ro sv je tn im p rilik a m a u V ojvodini,
b o ra v ak u K a rlo v cu , Z agrebn, T rstu ,
p u t po Ita liji, p u t od T rs ta do Beča.
N a k r a ju je b ib lio g ra fija V u jićev ih
spisa. P isa c voli d a se h v ali, piše
suho, s ta rijim jezikom .
Z e l i ć G erasim : Ž itije (I—II I. 1897,
1898, 1900: S rp sk a K n již e v n a Z adruga,
k n j. 36, 44, 58; I iz d a n je B udim , 1823;
N a ro d n a B iblioteka. P ančevo, sv. 121,
123, 125, 127, 129, 131). Ovo je opširno
d.ielo, im a p o đ a ta k a o Piscu i dosta
g ra đ e za k u ltu rn e , političke i crkvene
p rilik e s k r a ja 18 i početka_19 v ije k a
u D alm aciji. P u to v a n ja piščeva: Sri-
jem , B ačka. K rf, S rb ija , E u s ija , C ari-
grad . A toska Gora, A zija, P o lisk a,
F ra n c u sk a i t. d. U. D zonic^
A U T O M O B IL SK E GARAZETVTINI-
S TA R STV A PO ŠTA I T E L E G R A F A .
Za au tom obilski poštansko-putnički
sa o b ra ć a j u našo j zem lji M in istar-

.stvo P o š ta i T eleg 'rafa im a 144 anto-
m o b ila razn o g sistem a, od ko.iili su
ko d d irek c iie p o šta i te le g ra fa u Beo-
g ra d u 37, u L iu b lia n i 14, u S ara.ievu
20, u S k o p liu 23, u S p litu 23, u Za-
g re b u 21 i n a Cetin.iu 6. Za održava-
n je ovih a u to m o b ila im a 24 graraže,
i to: u B eo g rad u , Z agrebu, L ju b lja n i,
S p litu , Skopl.iu, B a n ja L uci, V a rc a r
V ak u fu , G oraždi, Tuzli, Z a d v a rju ,
K n in u , Šibeniku, U roševcu, K osov-
skoj M itro v ici, K a v a d a ru , P riš tin i,
B u jan o v cu , B ito lju , Š tipu, M u rsk o j
S uboti, B režici, M ozirju, G ornjem
G rad u (Slovenačka) i u K a rlo v cu . —•
A u to g a ra ž a im a d ire k c ijsk ih i po-
štan sk ih . D ire k cijsk e ra sp o la žu voz-
nim park o m , ra d io n ic a m a za sve
o p ra v k e i m a g a z in im a sa cjelokup-
nim m a te rija lo m za o d rž a v a n je auto-
m o b ila i a u to s a o b ra ć a ja . P o šta n sk e
im a ju sam o ru č n e m ag az in e i ra d i-
onice za m a n je o p ravke. — A utom o-
b ilsk i sa o b ra ć a j i g ara ž e n a te r ito r iju
p o jed in ih d ire k c ija sto je pod u p ra -
vom d o tične d ire k c ije p o šta i tele-
g'rafa, S v a k a g a ra ž a im a sv o g a šefa,
k o ji je teh m čk o lice, i m agrazinera,
k o ji _je raču n o p o lag ač. Za vozno
osoblje p rim a ju se sam o lic a sa šo-
fersk im isp ito m i sa n a jm a n je d v ije
godine jira k s e , a p rv e n stv e n o oni, k o ji
su još i z a n a tlije m e ta lu rg ijs k e
g ra n e z a n a ta . Za stru čn o osoblje u
ra d io n ic a m a p rim a ju se sam o k v ali-
fik o v an i ra d n ic i. Vozno osoblje do-
b iv a g o d išn je jedno službeno i jedno
ra đ n o odijelo, a sv ak e tre ć e grodine
jed n u kožnu kap u, jed n u kožnu
b u ndu, jed n e kožne h iače i jed n e
kožne ru k a v ic e. R adioničko osoblje
dobiva g o dišnje d va ra d n a odijela.
S v a su o d ije la d rž a v n a sv o jin a i v ra -
ć a ju se p rilik o m zam jen e sa novim
ili za slu čaj p re s ta n k a službe. Za
u šted u b en z in a vozno osoblje dobiva
u novcu za sv ak i u šteđ en i k ilo g ram
od p ro p isan e količine 20% od njegrove
v rije d n o sti, a za v o žnje n a izv an g rad -
skim lin ija m a , osim plaće. dobiva i
n a g ra d u 0-40 din. od sv akog prev a-
lje n o g k ilo m etra. Za g ra d sk u vožnju,
ako je u v re m e n u od 22 do 5 sati, do-
b iv a n a g ra đ u za n oćni ra d 5 din. od
sata. V rije m e m a n je od 30 m in u ta
ne u zim a se u obzir, a v iše od 30 m i-
n u ta ra č u n a se za 1 sat. S tru čn o
osoblje u rađ io n icam a, ako ra d i preko
v re m e n a zakonom određenogr, dobiva
za p re k o v rem en i ra d 5 din. od sata.
Ivaspored vozova, voznog’ i radnogr
o so b lja v rš i šef d ire k c ije garaže.
\ ozno osoblje k ad se sa autom u p u ti
n a k a k a v _rad, m o ra im a ti p u tn i list.
A utom obili,^ k o ji v rše isk lju č iv o po-
stan sk u službu ili p o štan sk o -p u tn ičk i
sao b raćaj, n e m ogu se ni u kom slu-
oaiu u p o trije b iti za d ru g i posao. Za
— 97 —
AUTOMOBILSKI SAOBRAĆAJ
b rz in u v o žn je v rije d e p ro p isi p o licij-
ske v la sti. G araže o d rž a v a ju i m oto-
cikle za te h n ič k u teleg rafsk o -tele fo n -
sku službu. N a čin s n a b d je v a n ja auto-
g a ra ž a , v p đ en je k n jig a i n jih o v o
fin a n c ira n je p ro p isan o je n a ro č itim
p ra v iln ik o m . D. D im itrije v ić .
A U T O M O B IL S K I PO ŠT A N SK O -
P U T N IČ K I SA O B R A Ć A J. N a te rito -
r iju _naše d ržav e v rš i se poštansko-
p u tn ič k i au to m o b ilsk i sa o b ra ć a j n a
49 lin ija , sa dužinom do 2252 km . Od
to g a M in ista rstv o P o š ta i T e le g ra fa
v rš i sa o b ra ć a j u sv o jo j re ž iji i sa
sv o jim a u to m o b ilim a n a 30 lin ija , sa
dužinom 1446 km. u re ž iji M in ista r-
s tv a S a o b ra ć a ja n a 8 lin ija , sa du-
žinom 414 km , a p u te m p riv a tn ih
lic a kao p o đ u ze tn ik a n a 11 lin ija , sa
dužinom od 392 km . Osim to g a M ini-
starstvo_ P o š ta i T e le g ra fa o d rž a v a u
v la s tito j re ž iji i lo k a ln i p o šta n sk i
sa o b ra ć a j a u to m o b ilim a u B eogradu,
S k o p lju , Z ag reb u , L ju b lja n i i S p litu .
U sv o jo j re ž iji M in ista rstv o P o š ta i
T e le g ra fa o d rž a v a ove lin ije : D irek-
cija^ S a ra je v o : B a n ja L u k a —J a jc e
73-85 km sa 4 a u ta , J a j c e —V a rc a r
V a k u f 24-63 km 1 au to , G oražda—
U s tip ra č a 12-15 km i G oražda—P o ča
33-7 km 2 a u ta , G oražda—P le v lje 72-39
km 3 a u ta , T u zla—Z v o rn ik 54-79 km
1 auto, T u z la —B rčk o —B je lin a 98-05
km 2 a u ta . D ire k c ija S p lit: Z ad v a rje-
S p lit 54 km 1 auto, Z a d v a rje —Im o tsk i
38-5 km 1 auto, Z a d v a rje —M etković
91 km 1 auto, K n in —G račac 61-7 km
1 auto, K n in —M ostine 43 km 1 auto,
K n in —U lja n e 88 km 1 auto. Š ib en ik —
N ovi G rad 99 km 2 a u ta , Š ibenik—■
O brovac 93 km 1 auto. D ire k c ija
S k o p lje: U ro še v ac—P riz re n 10 km 4
au ta, K o so v sk a M itro v ic a —R a šk a —
N ovi P a z a r 33 km 3 a u ta , K a v a d a r—
N eg o tin —Sv. Đ orđe 13 km 1 auto,
P r iš tin a —že ljezn ičk a sta n ic a 8 km 1
auto, B u ja n o v a c —G ilja n e 34 km i
B u ja n o v a e —ž e lje zn ičk a s ta n ic a 3 km
2 a u ta . D ire k c ija L ju b lja n a : M u rsk a
S u b o ta—D o n ja L en d a v a 30 km 2 au ta,
B režice—Novo M esto 45 km 2 au ta.
M o zirje—S o lčav a 41 km 1 auto, G o rn ji
G rad —R ečica n a P a k i 30 km 1 auto.
D ire k e ija Z ag reb : P litv ic e —K a rlo v a c
96 km 3 au ta, L o v in ac—P litv ic e —V r-
hovine 25 km 6 a u ta , V rh o v in e—Oto-
čac—S en j 59 km 2 a u ta , B a k a r—N ovi
P a z a r 70 km 3 a.uta, — U re ž iji M ini-
s ta rs tv a S aobraća.ia: K o to r—Ž elen ik a
42 km 1 auto, C etin je—K o to r 49 km
1 auto, C e tin je —N ik šić 100 km 2
au ta, N ik šić—T re b in je 75 km 2 au ta,
P o d g o ric a —K o la šin 76 km 1 auto,
C etin je—V irp a z a r 42 km 1 auto. N a-
skoro će se u v esti: B a r—U lcin j 30 km
i P e tro v a c —K o to r 42 km . P u te m za-
k u p a p riv a tn ih p ođuzetnika: B ugoj-
AUTOMOBILSKI SAOBRAĆAJ
no—L ivno 75 km 2 a n ta , M o star—Ne-
v e sin je —Gacko 91 km 2 a u ta , C aplji-
n a —Im o tsk i 63 km 1 auto, L ivno—S in j
53 km 1 auto, M a rib o r—Sv. L en a rd
19 km 1 auto, S ta r i T rg p ri R a k e k u —
R ak ek 25 km 1 auto, jželezniki—S k o fja
L o k a 16 km 1 auto, Ž iri—Š k o fja L oka
34 km 1 auto, Š k o fja L o k a—željez-
n ič k a s ta n ic a 3 km 1 auto, P t u j —že-
lje z n ič k a s ta n ic a 1 km 1 auto. P e ć —
M itro v ic a 62 km 2 a u ta . _ p ra tio c i pošte. S je d a la se m ogii i una-
G lavne su au to m o b ilsk e lin ije : Bi-
to lj—O hrid, veže željezničke prugre
G rađsko—B ito lj i S k o p lje —O hrid;
O k u čan i—B a n ja L u k a, veže g la v n u
željezn ičk u p ru g u B eo g ra d —Z agreb sa
p ru g o m S u n ja —B a n ja L u k a; B a n ja
L u k a—J a jc e , veže željezničku p ru g u
S u n ja —B a n ja L u k a sa g lavnom lini-
jom B ro d —S a ra je v o (preko L ašve);
T u zla—B rčk o —B je ljin a , veže željezni-
čke p ru g e V in k o v ci—B rčko, Sid—
B je ljin a i T u zla—D oboj; G oražda—
P le v lje , prek o U stip ra č e veže P le v lje
sa željezničkom p ru g o m V iše g ra d —
S a ra je v o ; K a rlo v a c —P litv ič k a J e z e ra
—V rh o v in e, veže željezničke p ru g e
Z ag reb —R ije k a i O gulin—G račac; V r-
h o v in e—O točac—S enj, veže žel.ieznicku
p ru g u O g u lin —G račac sa m orem ,
K n in —G račac veže željezničku p ru g u
S p lit—K n in i O g u lin —G račac (sje-
v ern u D a lm a c iju sa H rv a tsk o m );
O b ro v ac—G račac, veže sjevevnodalm a-
tin sk o p rim o rje sa željezničkom pru-
gom O g u lin —G račac; B režice—Novo
M esto, veže željezničke p ru g e Z agreb
—Z idani M ost i L ju b lja n a —K a rlo v ac;
T re b in je —N ikšić, veže željezničku
p ru g u S a ra je v o —G ruž (H ercegovina)
sa C rnom Gorom_;_ K o to r—Cetinne,
veže ju žn u D a lm a c iju sa C rnom Go-
rom ; C etin je—V ir P a z a r, veže C etinje
sa željezničkom p ru g o m V ir P a z a r—
B a r; B u g o jn o —L ivno • i_ L ivno—Sinn,
veže B osnu sa D a lm ac ijo m ; Č a p ljin a
—Im o tsk i, veže željezničku p ru g u Sa-
ra je v o —G ruž (H ercegovinu sa D alm a-
cijom ). , .. v,
A u to m o b ilim a, ko.ni v rse postans^ko-
p u tn ičk i sao b raćaj, prevozi se p o š ta
p u tn ic i i n jih o v p rtlja g , a g d je sao-
b ra ć a j d o p u šta i roba. V ožnje su re-
dovne, po u tv rđ en o m voznom redu, i
v an red n e, u slu č a ju p re k id a redovne.
ili po n aru d žb i p u tn ik a, ako zato im a
m ogućnosti. Za redovnu vo žn ju p laća
se p ro p isn a ta k s a od s.iedala, k o ja se
o d ređ u je p rem a m jesn im p rilik am a,
a za v a n re d n u ta k s a za sv a sje d a la
do n aru čen o g m je s ta i n a tra g , u v ećana
sa 100%. V an red n e se vožnje m ogu na-
ru č iti sam o kod one pošte, g d je je ga-
raža. P o šta n sk im au to m o b ilim a ne
m ogu p u to v a ti lica bolesna od zarazne
bolesti, u pijan om sta n ju . duševno
bolesna, n ečista, d jeca ispod 6 godina
bez p ra tn je . ro b ija ši i hapšenici, put-
n ici sa p u n im p u šk am a i n a ta k n u tim
b a jo n e ta m a . T ak su ne p la ć a ju d je c a
do 2 godine, ako se drže n a k rilu . Z a
dokaz plaćene vožnje služe vozne
k a rte , k o je iz d a ju polazne pošte 15 m i-
n u ta p rije polaska, po re d u p rija v e 1
p rv en stv en o za n a ju d a lje n ije stan ice,
a iz đ a ju se sam o onoliko, koliko im a
p ra z n ih sjed ala . U m je stim a g d je
n em a pošte, k a rte iz d a ju k o n d u k te ri,
p rije d o sig n ra ti usm eno, pism eno ill
te le g ra fsk i; to se može u č in iti i za
v o žn ju sa koje u sp u tn e stanice, a li se
ta k sa p laća za c ijelu lin iju . K a r te
važe za onaj dan i lin iju . za koje su
izdane. P u tn ic i bez k a rte ili sa n e isp ra -
vnom k arto m p la ć a ju dvostruko za
c ije lu lin iju . N a fa k u lta tiv n o j sta -
n ici auto s ta je n a d an i znak. ako im a
p ra z n ih s.iedala. P u še n je i p lju v a n je
u a u tu n ije dopušteno. S v ak i p u tn ik
im a p ra v a da sobom nosi p r tlja g do
15 kg, a ako p ro sto r i o p tere ćen je
a u ta d o p u šta i više. K ao p r tlja g n e
m ogu b iti p re d m e ti nepodesni po
oblik u i ko.ii su po p ra v iln ik u o po-
štan sk o j službi iskl.iučeni kao poštan-
ski pak eti. N aročito ie z a b ra n je n o
n o siti živ o tin je, opasne p red m ete.
pune puške, eksplozive. u p a ljiv e , sm r-
d ljiv e i ta k v e stv a ri, k oje m ogu u p r-
lja ti ili o zlijeđ iti p u tn ik e i auto. M ali
p red m eti do 5 kg, k o ji se sobom nose
a n isu n a sm e tn ji ostalim _p u tn icim a ,
s m a tra ju se kao ru č n i p rtlja g . za k o ji
se ne p la ć a n ik a k v a tak sa. Za ru č n i
p r tlja g p o šta ne odg o v ara; n je g a ču-
v a ju sam i p u tn ici. P r tlja g , k o ji se ne
s m a tra za ru čn i, p re d a je se pošti, a
g d je n je nem a, k o ndukteru, i ne može
im a ti označenu v rije d n o st; ta k s a j e
kao za po štan sk e pakete. S v ak i se
p u tn ik m o ra uopće p o k o ra v a ti n a -
re d b am a p o štan sk ih o rg a n a; ako _je
n eu lju đ an , is k lju č u je se od vožnje.
S v a k a šteta, k o ja se učini au tu , p r i-
b o ru i a latu , n a p la ć u je se odm ah n a
, licu m jesta, po cjen ik u . istak n u to m
n a vidnom m jestu . Za poštansko-
p u tn ič k i saobraća.i p o sto ji n a ro č iti
P ra v iln ik . D. D im itrijevic.
A U T O M O B IL S K I SA O B R A Ć A J
M IN IS T A R S T V A SA O B R A ĆA JA .
U p ra v a autom obilskog sa o b ra ć a ja u
sa sta v u je G eneralne D irekcije D rž av -
n ih Željeznica. pod stro ja rsk im odje-
Ijen jem . U n u tra š n ji sao b raća j .vrsi
s'e p re m a p ro p ip isim a i n a re đ e n jim a
M in ista rstv a Saobraća.ia, M eđunarod-
ni sao b raćaj au to m o b ilim a re g u lira n
je konvencijom od 11/10 1909, n a
osnovu čl. 217 T rija n o n sk o g U g o v o ra
o m iru , i an alo g n ih članova ostalih
u g o v o ra o m iru. — A. S. u državno]
re ž iji za sad a je uveden u cijelo j zet-
skoj oblasti, za p ro m et robe, putnika.
— 98 —

i p rije n o s pošte. P n tn ic i, k o ji stižu
b ro d o v im a n K o to r, im a jn veze za
C etin je i đ a lje au to m o b ilim a. O vaj
an to -sa o b rać aj rasp o laže sa 45 auto-
m o b ila i uveden je n a ovim lin ija m a :
C etin je—K o to r (49 km ); Z elen ik a—
K o to r (42 km ); C etin je—Podsrorica
(48 km .); C etin je—V ir—P a z a r (42 ki-
lo m etra); P o d g o rica—N ikšić (54 ki-
lo m etra); P o d g o rica—M atoševo (42
km ); M atoševo—K o lašin (34 km );
N ikšić—T re b in je (78 km ). — U k u p n i
izdaci, p ređ v iđ en i budgetom za 1924
i 1925, za A. S. iznose 12,600.000 din.
Od 1/1 1925 uvode se još i ove auto-
m obilske lin ije , za n a jlje p š i dio naše
p rim o rsk e o b la sti : K o to r—B u d v a—
P e tro v a c (40 km ); P e tro v a c —B a r (25
km ); B a r—U lcin j (30 km ); B a r—
V ir—P a z a r, k ad željezn ica ne ra d i
(42 km ); M atoševo—A n d rije v ic a —Be-
ra n e (55 km ); N ik šić—Š avnik (28 km );
N ikšić—R isa n (76 km). — A. S. je
osobito ra z v ije n u novim k ra je v im a ,
a n ap o se u S lo v en ačkoj, B osni i D al-
m aciji, g d je p o sto je v rlo d o b ri putevi,
i ovaj sp o rt p ru ž a velikog zadovolj-
s tv a u slije d ra z n o v rsn ih lje p o ta i
ro m a n tič n ih izg leđ a ovih k ra je v a . —
U p re đ ra tn o j Š rb iji, u slije d nanese-
n ih š te ta p u te v im a za v rije m e r a ta ,
A. S. m a n je je ra z v ije n , no i ovdje
će u zeti v elik o g p o le ta sa dovrše-
n jem re k o n s tru k c ije p u tev a, k o ji su
u rad u . U većim m je stim a : B eogradu,
Z agrebu. L ju b lja n i, S a ra je v u p o sto je
au to m o b ilsk i k lu b o v i za u n a p re đ e n je
au to m o b ilsk o g sa o b ra ć a ja . O va v rs ta
s a o b ra ć a ja za slu ž u je n a ro č itu p až n ju ,
ne sam o kao m oćno prenosno sred-
stvo, već i ra d i ra z v itk a tu ristič k e
in d u s trije . Ran. A vram ović.
AUTONOMIJA MUSLIMANA U
BOSNI I HERCEGOVINI. P o k re t za
v je rsk o -p ro sv je tn u A. počeo je m eđu
h erceg o v ačk im m u slim a n im a 1899.
3/5 1899 pro n io se po M o staru glas,
d a su n ek i k ato lic i u k ra li P a tu , m a-
lo lje tn u k ćer O sm ana O m anovića. te-
žak a iz sela K u ti k r a j M o sta ra i
ođveli je d a je pokatoliče. D v a dana
p o slije to g a o đ rž an a je p ro te stn a
sk u p štin a, n a k o jo j je iz a b ra n odbor
od 12 lica, sa m u ftijo m D žabićem n a
celu, d a kod n ađ ležn ih v la sti prote-
s tu ju p ro tiv ovog d o g a đ a ja i d a traže.
d a se m a lo lje tn a F a ta p ro n ađ e i v ra ti
sv o jim ro d ite ljim a . P ošto bosanska
v la d a n ije, po tra ž e n ju m o starsk o g
odbora, n iš ta poduzela. odbor je 13/6
1899 _ predao p ism en u p re đ sta v k u ze-
m a ljs k o j v la d i u S a ra je v u , u k o jo j je
energično za h tijev a o , d a se F a ta
p ro n ađ e i da v la d a u buduće svim za-
konskim sre d stv im a z a štiti m usli-
m ane od m isio n a ra i k ato ličk e v je r-
ske p ro p ag an d e. S a ra je v s k a v la d a n a
— 99 —
AUTONOMIJA MUSLIMANA
to je o d g o v o rila »da je p o k rš ta v a n ju
m u slim a n a n a jv iše k riv o slabo v jersk o
o d g a ja n je islam sk o g n a ro d a u B osni
i H ercegovini«, i n ije n i p rsto m m ak la,
d a p ro n ađ e i p o v ra ti m a lo lje tn u
F a tu . — P o slije četvorom jesečnog
ra d a i p r ik u p lja n ja m a te r ija la od-
b o r je izra d io d v ije g ra v a m in a ln e
p ređ stav k e, je d n u za m in is tra K a lla y -a
(14/10), a d ru g u za c a ra F r a n j u Jo -
sip a (19/10), u k o jim a su iznesene sve
n e p ra v d e i š ik a n ira n ja . k o je m u sli-
m a n i podnose sa s tra n e okupacione
vlade. P re đ s ta v c i za m in is tra K a lla v a
odbor je dođao i n a c rt » S ta tu ta za
a u to n o m n u u p ra v u h erceg o v ačk ih
vakufa«. M in ista r K a lla y u m je sto od-
g o v o ra n a p re d sta v k u , ra z rije š io je
vođu p o k re ta D žab ića m u ftijs k e
službe, a z e m a ljsk a v la d a ra s p u s tila
je m o sta rsk u čitao n icu , u k o jo j je
6/5 1899 od ržan p ro te s tn i zbor, »jer je
iz n je p o te k la sv a a g ita c ija « . O vaj
p o stu p ak m in is tra K a lla y a i bosan-
ske v lad e im ao je za p osljedicu, d a
su se za k ra tk o v rije m e ovom po-
k re tu p riđ ru ž ili, uz v rlo rije tk e izu-.
zetke, sv i m u slim a n i B osne i H erce-
govine. Z a vođu p o k re ta iz a b ra n je
o tp u šte n i m o sta rsk i m u f tija A li Fe-
him e fe n d ija D žabić, te je i sam po-
k re t p o zn at pod n je g o v im im enom .
P o re d v je rs k o -p ro s v je tn ih p ita n ja
vođe ovoga p o k re ta im ale su u v id u
i em inentno p o litičk e ciljeve. U me-
m o ran d u m u . k o ji je v o đ a p o k re ta . u
deeem bru 1900, p red ao m in is tru K a l-
lay-u, m u slim a n i su se p o ziv ali n a
B e rlin sk i U g o v o r i N o v o p a zarsk u
K o n v e n ciju , i otvoreno i o štro su na-
g la sili su lta n o v s u v e re n ite t n a d Bo-
snom i H ercegovinom . U n a e rtu au to -
nom nog S ta tu ta , k o ji je p rid o d a n me-
m o ra n d u m u tra ž ilo se u čla n u 96, d a
reis-el-ulem u p o s ta v lja k ra lj, n ak o n
p re th o d n o g sp o ra zu m a i o d o b re n ja
c a rig ra d sk o g m eših ata. P o četk o m 1902
a u s tr ijs k a v la d a je p r o tje r a la iz ze-
m lje D žabića; ta d a se n a čelo p o k re ta
stav io A li-beg F ird u s. — P o što su i
p ra v o sla v n i Š rb i v o đ ili u isto v ri-
jem e b o rb u za sv o ju crkveno-školsku
a u to n o m iju , to su vođe i je d n o g i dru-
gog p o k re ta z a je đ n ičk i ra d ili, i uza-
jam n o se p o m ag ali. T im e su se ođnosi
izm eđu m u slim a n a i a u s trijs k ih v la sti
još g ore za o štrili, a sam p o k re t p ri-
m io je iz ra z itije po litičk o obilježje,
B o rb a m u slim a n a uz ogrom ne žrtv e
m a te rija ln e i m o raln e. p ro g o n e i hap-
še n ja v o đ a p o k re ta , t r a j a l a je pu n ih
đeset godina. T ek p o slije a n e k sije
B osne dobili su m u slim a n i svoj auto-
nom ni » S ta tu t za a u to n o m n u u p ra v u
v je rs k ih i v a k u fsk o -m e a rifsk ih po-
slova«, sa n k c io n ira n ca rsk im rješe-
n jem 1909. O. H adžić.
AUTONOMIJA SKBA
A U T O N O M IJA SR B A U UGA R-
S K O J im a sv o ju osnovu u privileg’i- |
jim a, d an im srp sk o m n a ro d u poslije
v elik e seobe. — 0_ položa.iu srpskog
n a ro d a u U g a rsk o j posto.iale su t r i
koncepcije: srp sk a, a u s tr ijs k a i u g a r-
sk a. P o srpsko.i k o n cep ciji S rb i su po-
litič k i naro d , k o ji im a p ra v a n a svo.i
p o litičk i te r ito r ij sa svo.iim činovni-
cim a, a n a čelu k o jeg bi tije la sta ja o
vo jv o d a. P o đ v o rskoj, odnosno au-
strijsk o .i, k o n ce p ciji S rb i su p a tri-
m o n iu m carsk e kuće i »m oralno ti-
jelo«, a po m ad ža rsk o j S rb i su u g a r-
sk i d rž a v n i g ra đ a n i, t. j. p o litičk i
M ad žari. — Ove koncepcije su u ra -
z ličitim v re m e n im a ra zličito m odifi-
kovane. Posli.ie a u stro -u g a rsk e N a-
gođbe (1867) ostao je cio srp sk i n aro d
n a te r ito r iju t. zv. šire U g arsk e, a po-
loža.i srp sk o g a n a ro d a bio je određen
d rž a v n im zakonim a, n aro čito zako-
nom o n a ro d n o stim a (čl. 44, iz 1868)
i t. zv. au to n o m ijo m crkvenom i na-
rodnom .
A. je pobliže ođ ređ en a zakonskim
član k o m 9, iz 1868, kojim .ie p riz n a n
n a c io n a ln i k a r a k te r srp sk o j crk v i
U g a rsk o j, sa m o u p ra v a crkvenib.
šk o lsk ih i fu n d a cio n ih stv a ri, i p a tri-
ja ra š k o d o sto jan stvo. U jedno je tim
zakonom ođređeno, d a srp sk i crk v en i
i n a ro d n i S ab o r im a 25 sv ešten ičk ih i
50 sv je to v n ih članova, m eđu k o jim a
25 g ra n ič a rsk ih . U zakonu se ističe,
d a će S ab o ru b iti p rv i posao, d a u sta-
no v i sab orsko u s tro jstv o uz p o tv rd u
k ra lje v u . Z akonskim člankom 53 od
1868 određen je odnoša.i srp sk e crkve
p re m a o stalim v je ro isp o v ije stim a , a
Z akonom k ra lje v in e H rv a tsk e i Sla-
v o n ije od 14'5 1887 z a ja m č e n a je srp-
s k a crk v e n a n a ro d n a a u to n o m ija kao
i ćirilic a za k ra lje v in u H rv a tsk u i
S la v o n iju . — P o slije N agodbe n ije
v iše bilo p o litičk ih sa b o ra srp sk o g a
n aro d a, nego sam o izb o rn ih ili ras-
p ra v n ih . Š ab o ri su r a s p ra v lja li o
s tv a rim a , k o je se odnose n a crk v u i
šltolu i n aro čito o organizaci.ii auto-
nom ije, a li bez z n a tn ijih re z u lta ta . —■
P it a n ja srp sk e crk v en e i n aro d n e
a u to n o m ije sp a d a la su u re so rt u g ar-
skog m in is ta rs tv a v je re , a p ita n ie sa-
z iv a S a b o ra i izb o ra p a tr ija r h a u
resort^ u g arsk o g m in ista rsk o g pred-
s.iedništva. P re m d a ie a u to n o m ija b ila
u o k v iru d rž av n ih zak o n a i uzako-
n jen a, ip ak ,ie u na.ivažni.iim pita-
n jim a gotovo staln o iz ig ra v a n a i ga-
žena od u g arsk e vlade, kojoj je na-
ro čito dobro d o lazila gotovo sta ln a
b o rb a izm eđu visoke je r a r h ije i na-
roda. Z a v rijem e b alk an sk o g r a ta
(1912) u k id a n je m sab o rsk o g u s tro js tv a
i još nekih au to n o m n ih u redaba, auto-
n o m ija je zn atn im dijelom u ništena.
— 100 —
Literatura: A. S tojacskovics,
U eb er die sta a tsre e h tlic h e n V e rh alt-
nisse d er S erben in W o jw o d in a (1860);
I. Jire č e k , A cten m assig e D a rste llu n g
d er V e rh altn isse der gr. n. u. H ie ra r-
chie in O esterreich, d an n der illv ri-
schen N atio n al-C o n g resse u n d V er-
h an d lu n g ssv n o d en (1768); I. Jireč ek ,
D ie serb isch en P riv ile g ie n , V erh an -
dlungs-C ongresse und Svnoden
(O esterr. R evue, 1864, V I I u. V III); I.
V učetić, Z b irk a u re d a b a u stv a rim a
srp sk e p ra v o sla v n e n aro d no-crkvene
av to n o m ije (1897); Ž. M iladinović,
T u m ač p o v lastica, zakona, u re d ab a i
d ru g ih n a re đ e n ja srp sk e n aro d n e
crk v en e a u to n o m ije (1897); D. R uva-
rac, P o sta n a k i ra z v ita k crk v en e i
n aro d n e a v to n o m ije (1899).
D. J. Povović.
A U TO N O M N A B O R B A U B O S N I
I H E R C E G O V IN I. D a bi sa što više
u sp je h a m o g la p ro v o d iti sv o ju poli-
tik u »bosanstva«, t. j. o d v a ja n ja na-
ro d a B osne i H ercegovine od n jeg o v e
etn ičk e zajednice sa S rb im a iz S rb ije
i C rne Gore i od slo b o d o u m n ijih H r-
v a ta iz T rojednice, ra z v ija ju ć i u nje-
m u poseban bosanski p atrio tiz a m i
uspom ene n a sam o staln u bosansku
državu, a u s trijs k a u p ra v a u B osni i
H erceg o v in i n aro čito je b ila u s ta la
p ro tiv srp sk ih škola. Jed n e je uki-
n u la (srpsku re a lk u u S a ra je v u ).
d ru g im a je o tešča v ala rad. a nek im a
je p ro g o n ila u čitelje. U isti m ali je
u tje c a la i n a sveštenstvo određiva-
njem o b ja m a p a ro h ija i p re m a tom e
p a ro h ijsk ih prihoda. D a bi sp riječio
šte ta n u tje c a j tu đ in sk e v la sti u svo-
jo.i crk v i i školi. srp sk i n a ro d B osne
i H erceg o in e pokrenuo je b o rb u za
sv o ju crkvenoškolsku sam o u p rav u , i
25/11 1896 podnio je p rv i m em orandum
caru. P o k re t je n aišao n a v elik i od-
ziv u naro d u , je r je n aro d os.ietio, da
se iza uskog p ro g ra m a k rije đ u b lji
značaj. Iz autonom nog p o k re ta raz-
v ila se širo k a opozicija cijelom re-
s ta r fin a n c ija bio i m in is ta r za Bosuu
i H ercegovinu, pokušao ie da po k ret
uguši silom . K ao odgovor na to đošli
su novi m em orandum i, od 19/3 1897 i
17/5 1901. i iače p rib ija n je n a ro d a uz
njegove vode, G lig o rija Je fta n o v ić a
iz S a ra je v a , V o jisla v a Šolu iz Mo-
sta ra , K ostu K u ju n d žića iz L ivna i
Lazu Jo v a n o v ić a iz Tuzle. U to j borbi
h ie ra rh ija je s ta la uz v last, dok je
veći i b o lji dio sv ešten stv a bio uz
narod. B o rb a ie zbog to g a p o stala
slo žen ija i žučnija.
Od 1899 krenuo je i po k ret bosanskih
m u slim an a, p o d stak n u t p o n ajv iše ra -
dom jezu ita. N a čelu p o k re ta bio je

m o sta rsk i m u ftija A. D žabić, uz kopra
su brzo p ris ta li Ali-beg: F ird u s iz
L iv n a. D e rv iš-b es M iralem iz T ra v -
n ik a, D erviš-beg T uzlić iz Tuzle i Še-
rif^ A m a u to v ić iz M o stara. I oni su
počeli m em orandum om , 14/10 1899.
K ao sav je to d a v a c i iz ra đ iv a č m em o-
ra n d u m a bio je uz p ra v o sla v n e D r.
E m il G av rila, a uz m u slim an e D r.
N ik o la Đ urđević. B o rb a je t r a j a l a
sve do sm rti_ K allay ev e (1903). — N ovi
m in is ta r S tje p a n B u ria n pokušavao
je d a n ađe izlaz iz borbe, k o ja se sve
više š irila i d o b iv ala čist p o litičk i
k a ra k te r. Iz borbe za v jersk o -p ro -
sv je tn u au to n o m iju razvio se pokret,
k o ji je tra ž io i p o litičk u au to n o m iju
B osne i H ercegovine. N a jp o slije , 19/8
1905, o b ja v lje n a je od c a ra p o tv rđ en a
U red b a c rk v en o -p ro sv j^ tn e u p ra v e
srp sk ih p ra v o sla v n ih e p a rh ija u B osni
i_ H erceg ’ovini. U m lađ o j in telig en -
c iji U re d b a je n a iš la n a o štru k ritik u , p ra v n ik i p a r la m e n ta rn i g o v o rn ik .
nešto zbogr n je n e složenosti. nešto
zbog: jakoff u tje c a ja , danog1 nedo-
voJ.rno s ig u m o j h ie ra rh iji, a po n aj-
v ise iz s tra h a , d a p o slije d o b ija n ja
te L red b e n e m alak še opozicioni duh.
A luslim ani su n a s ta v ili borbu. i u fe-
b ru a ru 1909 p re d a li su je d a n o p širan
m em o ran d u m čak O sm an lijsk o m P a r-
la m e n tu u C arig ra d u . L ik v iđ acijo m
p ita n ja izm eđu A ustro-U g’a rsk e i
T u rsk e 1909 riješen o je n a jp o slije i
p itanne v ak u fsk o -m earifsk e sam o-
u p ra v e u B osni i H erceg o v in i. 15/4
1909_ s a n k c io n ira n je i n jih o v sta tu t.
L i t e r a t u r a : B osansko-H ercego-
vačk i Z bornik, I —II I , 1901—02.
V . ćorović.
A V A K U M Đ A K O N (oko 1794, Bo-
?n a ~ 1814, B eograd). A. je kao đakon
iz bosanskog _m a n a s tira M oštanice
presao_ u S rb iju , u m a n a s tir B lago-
vestenje. Z a v rije m e H ad ži-P ro d an o v e
bune z a tv o ren je, m učen i osuđen, da
bude n a b ije n n a kolac. U slov za m i-
lost bio je, d a se p o tu rči. P je v a ju ć i on
3®. ,l sao kroz b eo g radske ulice u sm rt.
Ni.ie h tio da p o slu ša n i ro đ en u m ajk u ,
k o ja g a je sa v je to v a la d a se p o tu rč i’
sam o da bi ostao živ. T urci, z a d iv lje n i
njeg o v o m posto jan ošću, sm ilo v a li su
m u se, p a su g a prvo p ro b o li kroz
srce 1 on d a m rtv a u d a rili n a kolac
(1814). y (
4:X -£-® -'^^)V IĆ JO V A N , p ra v n ik i
p o litic a r (1/1 1841. B eograd). P o što je
sv rsio p ra v o u B eogradu, slušao je
g ra v n e i d ržav n e n au k e u N jem ačk o j.
Sluzio ^e u sudskoj i p o licijsk o j
sifn ci. Od 1876 do 1880 bio je n ač eln ik
M in ista rstv a U n u tra š n jih D jela. 1880
bio ;je m in is ta r P ra v d e u lib era ln o m
K isticevom m in ista rstv u . Od 1881 do
1887 bio je član k asacionog suda, a
1877 m in is ta r P ra v d e u lib era ln o -rad i-
— 101 —
AVAEI
kalnom E istićev o m m in ista rstv u . P od
Llstavom od 1888^ bio je vođ lib e ra ln e
opozicije u S k u p štin i. 1892 bio je pred-
sje d n ik m in is ta r s tv a sa p o rtfe lje m
m in is tra In o s tra n ih D jela. N jegovo
m in ista rstv o , sa sta v lje n o od m lado-
lib e ra la , vođilo je ogorčenu b o rb u sa
ra đ ik a lim a , bilo je oboreno d ržav n im
u d aro m od 1/4 1893, za tim optuženo od
N aro d n e S k u p štin e , a li početkom 1894
am nestirano_ od k ra lja . P o d U stav o m
od 1901 A. je opet bio vođ lib e ra ln e
opozicije u S k u p štin i. 1903, p o slije po-
g ib ije k r a lj a A le k sa n d ra i k ra ljic e
D rag e, A. je bio p re d sje đ n ik revolu-
c io n arn e vlade, pod kojom je izv ršen
izbor P e tr a K a ra đ o rđ e v ić a za k ra lia ,
i p o v ra ćen U sta v od 1888. P o s lije to g a
A. se p o vukao iz p o litik e. G odinam a
A. je bio je d a n od n a jč u v e n ijih beo-
g ra đ sk ih ad v o k a ta , n a ro č ito za ka-
znene s tv a ri. A. je c ije n je n kao
O bjavio je m n o g o b ro jn e ra s p ra v e iz
kaznenog p ra v a . G lavno m u je d jelo:
T e o rija kazn en o g p ra v a (1887—1891).
A. je re d o v n i č lan Š rp sk e K ra lje v s k e
A k a d e m ije (1893).
L i t e r a t u r a : G o d išn jak S rp sk e
K ra lje v s k e A kadem ije. 9.
S . Jo v a n o vić.
A V A L A . 1. P la n in a u S rb iji, 13-8 km
jugo-jugoistočno od B eo g rađ a, v iso k a
511 m. Ispod n je je ce sta B eo g ra d —
E a lja . N a A. se n a la z e ru d e: živa,
srebro, cem ent. P. V.
2. G rad u Š rb iji, južno od B eo g ra d a.
P r i j e se zvao Žrnov. V eć u p re đ h isto -
rijsk o , p a u rim sk o v rije m e bilo je tu
n ase lje . U tv rđ e n je n a A. je sta ro -
srpsko. 1442 sasv im su g a p re g ra đ ili
T urci, a M uham ed II. 1458 p o p rav io .
S a č u v a n a je k v a d r a tn a b ra n ič -k u la i
okolni zid sa t r i p o lu k ru ž n a b astio n a.
Đ. S.
A V A L IT , m in era l. A. se n a la z i u
d ru štv u c in o b a rita i k ro m ita n a b rd u
A v ali u S rb iji. E ije d a k je. E azv io se
u lju s k a m a i v la k a n c im a u lije p o j
zelenoj boji. K e m ijsk i g a je pro u čio
S. L ozanić i n ašao je, d a je to kro-
m ov a lu m in ijs k i s ilik a t sa vodom .
P ro zv a o g a je A. po m je stu A v ali.
O ptički g a je isp ita o m in e ra lo g Gro-
dek i u v rstio u m in e ra ln u g ru p u li-
skuna. p mp.
A V A R I (u slovenskim izv o rim a
O bri). T u rsk o -ta ta rsk o plem e, slično
H u n im a po izgledu i n a č in u života.
U 7 v ije k u S im o k a ta je za n jih rekao.
d a su oni b ili hun sk o plem e, b a r ovi
sto su p re šli u E v ro p u . U E v ro p i su
se A. p o ja v ili 558 po K ris tu , kao bje-
g unci isp red T u ra k a . K ao k o n ja n ic i
oni su se d rž a li sam o ra v n ic a i n a sta -
n ili su se oko D u n av a. Jed n o ih je
v rijem e, iz sv o jih ra ču n a, p o m a g a l ^ '.
AVBA
B iz a n tija . A. su ubrzo o k u p ili oko
sebe o sta tk e r a n iiih h u n sk ih n ase lia ,
p o k o rili Slovene u p an o n sk o i dolini i
s tv o rili ia k u državu. N a čelu države
je bio haffan. U 6 vi.ieku n aro čito se
.ie ista k a o h a g a n B a ja n . M isli se. da
je od njeffova im en a došao n a z iv ban.
582 A. su n a silu uzeli od B izantioe
v a ž n i g ra d S irm iu m (M itrovicn); a
oko 626, p o m o g n u ti od S lovena, n ap a -
d a li su u za lu d i sam C a rig ra d , i to
s k o p n a i s m o ra. P o sliie n e u sp je h a
pod C arig ra đ o m p o tište n i S loveni di-
g li su u s ta n a k p ro tiv n jih i osnovali
k ra tk o v re m e n u d rž a v u pod Sam om . —
S red ište a v a rsk e d ržav e bilo je u ko-
tlin i izm eđu D u n a v a i Tise, g d je je
bio i n jih o v p rije s to ln i g ra d sa čuve-
nim h rin g o m , o g rađ en im sa 9 opkopa
od k am en a i ilovače. N a za p ad u n ji-
h o v a je v la s t o b u h v a ta la je d a n dio
isto čn ih S lovenaca, a d ru g i dio slo-
v en sk ih n a se lja . u alp in sk im doli-
n am a, služio im je kao p ro laz za
p lja č k a šk e p ro v a le u _I ta liju . P riti-
s n u ti od n jih S lovenci su, sredinom
8 v ije k a , tra ž ili p ro tiv A. pom oć ođ
b a v a rs k ih vo jv o da. A v a rsk u d rž av u
sru šio je K a rlo V eliki, u b o rb a m a
791—99. U n ašo j to p o o n o m astici im a
tra g o v a A.: O b arska, O brovac i sl.
V . Čorović.
A V B A , ženska k ap a. U p o tre b lja v a la
se kod S lo v en aca od _polovine 18 pa
sve do polovine 19 v ije k a . A. su: zla-
tn e, za žalo st i za svadbu. A. se_sasto]i
iz čela i v rh a . Z latn e A. im a ju celo
od crn o g b aršu n a, k o ji je gusto tk a n
s k a r a n filim a i v itic a m a od k a ra n -
f ila i u k ra š e n šliokicam a. A- za ža-
lo st im a ju čelo od crnog b ro k a ta , sa
crn im vezom. S vađbene A^ im a ju sre-
b rn o ili zlatn o b ro k a tsk o čelo, sa_ svi-
len im vezom ra z lič itih b o ja (ruže, a
n a v rh u k itu od ruža). A. su nosile
žene i n ev jeste. S. V .
A V E L O T H E N R I (Avlo A nri). 'fran-
cu sk i pu b licist. O bjavio je _u saradnni
sa J . de la N eziere sv o je u tisk e s p u ta
kroz n aše p rim o rje . C rnu Goru. B osnu
H erceg o v iu u i H rv a tsk u , u ovećem
đ ijelu sa prek o 200 ilu straci.ia (M onte-
negro, B osnie, H erzegovine, 1895).
M. I.
A V EN D O . V. B rlog.
A V ESA LO M , m itro p o lit b eogradski
i srije m sk i (oko 1630). P o A. n a re đ e n ju
n ap isan o je 1631 Ž itije S v .^ S te fa n a
Š tilian o v ića, čije m ošti p o čiv aju u
fru šk o g o rsk o m m a n a s tiru Šišatovcu.
R. G.
A V IJ A C IJ A . 1. V o j n o v a z d u -
h o n l o v s t v o (zrakonlovstvo). H isto-
r i j a srp sk e A. počinje p o v ra tk o m sa
šk o lo v a n ja u F ra n c u sk o j p rv e g ru p e
v o jn ih a v ija tič a ra , k ra je m 1912. P rv i
lije to v i srp sk e A. bili su ra tn i lije to v i:
p rv i r a tn i lije to v i sv jetsk e A. b ili su
srp sk i lije to v i. P o četn ici kao av ija ti-
č a ri uopće, a p ogotovu kao ra tn i, snab-
d jev en i aero p lan im a. k o ji su te k po-
slije, u to k u S v je tsk o g a R a ta , dobili
obiike i svojstva, k oje izisk u je n jih o v a
r a tn a p rim je n a , n a ši a v ija tič a ri n isu
m ogli d a ti in te re sa n tn e re z u lta te u
to k u b a lk an sk o g ra ta . R a tn a sn a g a
a e ro p la n a onda se_tek n aslu ćiv a la , zato
je i ra z u m ljiv o , što n a ša v rh o v n a ko-
m a n d a u to v rije m e n ije p o k la n ja la
p rim je n i A. m nogo pažn je. — P r v a
s rp sk a e sk a d rila , od 3 b ip lan a, H.
F a rm a n , i 3 m onoplana, B lerio t, i jej
dno balonsko o d je lje n je , v rš ili su _vec
u to doba sav jesn o i sa p o žrtv o v an jem
p o v jere n e zadatke. Ova p rv a epoha
n aše A. o b ilježen a je sm rću a v ija ti-
č a ra n a re d n ik a M ih aila P etro v ića .
On je poginuo 7/3_ 1913. n a d lije ta iu ć i
s k a d a rsk a u tv rđ e n ja . U b ro ]u h il]a d a
k a sn ije p o g in u lih ra tn ih a v ija tič a r a
u S v je tsk o m e R atu , kron o lo šk i sto ji
on n a prvom e m jestu . Iz te su epohe:
K o sta M iletić, Jo v ičić, Ž ivojin S tan -
ković, M io d rag Tom ić i J o v a n J u -
gović, od k o jih se jo š sam o ova dva
p o slje d n ja n alaze kao o ficiri u ak ti-
vnoj a v ija tič k o j službi. — 1915 đošla
je u S rb iju fra n c u sk a esk a d rila , pod
kom andom m a jo ra V itre. N jih o v im
p rim je ro m i u tje c a je m n a sa se v o jsk a
p rv i p u t u p o zn a la sa m odernom p ri-
m jenom r a tn e A. N a soilunskom fro n tu ,
po re o rg a n iz a c iji vojske, srpskom
sek to ru p ridodano je 5 e sk a d rila sa
izm ije šan im fran cu sk o -srp sk im lete-
ćim osobljem . 1917 ra sp o la g a la ]e
srp sk a v o jsk a sa 40 pilo ta, 30 izvi-
đača i 30 m e h a n ič a ra srp sk e n aro -
đnosti. Od ovog srpskog osoblja i
fra n c u sk o g m a te r ija la o b razo v an a De
ta d a p rv a srp sk a e sk a d rila od 20
aero p lan a, k o ja je, u to k u k a sn ijih
o p eracija, a n aro čito p rilik o m pro-
b o ja solunskog fro n ta , dokazala, po-
s tig n u tim re z u lta tim a , da srp sk i avi-
ja tič a r i n i u čem u n isu z a o sta ja li za
svojim u č ite ljim a F ran c u zim a. N a
solunskom fro n tu , n a srpskom sek-
to ru , poginulo je 49 a v ija tič a ra .
1919 b ila je n a š a A. sin jesten a po
po lu p o ru šen im i poludovršenim han-
g a rim a biv ših a u s trijs k ih aerodrom a,
sa čitav im m uzejem n a jra z lic n iiih ,
sta rih , ra tn ih aero p lan a, gotovo svih
zaraćen ih država, bez dovoljuo oso-
b lja, bez k re d ita , bez p o lo žaja i auto-
rite ta u vojsci. V o jn a vazduhoplovna
kom anda b ila je o rg a n 3 stepena, pot-
č in je n a inžinjerskom od.ieljen.iu Mi-
n is ta rs tv a V ojnog. N a jv e ci dio leteceg
m a te r ija la p re d s ta v lja li su s t a n tra u -
cuski ae ro p lan i sa solunskog fro n ta ,
k oje je S rb im a u stu p ila F ra n c u sk a ,
po p ovlačenju svoje vo jsk e sa srpskog
te rito rija . — U redbom od 27/7 192U.

o b razovano je n M in ista rstv u V ojnom
o d je lje n je za v azduhonlovstvo, sa
o đ sjecim a za suhozem nu, nom orsku
i civ iln u A. N ovim zakonom o
u s tro js tv u vo jsk e (9/8 1923) A. je po-
s ta la sam o stalan rod vojske, za k o ji
se, kao i za o stale rodove, zasebno
re g ru tu je lju d stv o . O buka p ilo ta, izvi-
đača i m e h a n ič a ra v rši se u v o jn im
školam a. Z a o v aj no v i položaj A. u
v o jsci zaslugra p rip a d a đ e n e ra lu M i-
la n u U zeleu, p rv o m n a č e ln ik u odje-
lje n ja za vazđuhoplovstvo.
V azd u šn u silu S H S o b ra z u ju 5
v azđ u h o p lo v n ih kom andi, rasnoređe-
n ih no a rm ijsk im o b lastim a . S v a k a
v azd u h o p lo v n a k o m an d a o rg a n je
I I I stepena. fo rm ira n a iz lovačkih,
izv iđ ačk ih i b o m b ašk ih esk ad rila.
V azd uhoplovne k om ande sto je di-
re k tn o pod o d je lje n je m za vazduho-
p lo v stv o M in is ta rs tv a V ojske i M or-
n aric e. O dsjek za h iđ ro a v ija c iju , koji
j e u početku bio u o d je lje n ju za
v azd u h oplovstvo, p rip a d a o d je lje n ju
za m o m a ric u M in ista rstv a V o jsk e i
M o rn arice. H id ro a v io n sk e baze na-
laze se u lu k a m a n a J a đ ra n sk o m
M pru. C ije la A. sn a b d ije v a se m ate-
rija lo m iz v azđ u h oplovnog teh n ičk o g
zav o d a u P e tro v a ra d in u . U ra d io n i-
ca m a ovog zavoda v rše se i o p rav k e
a e ro p la n a i m o to ra. U p o re đ en ju sa
o stalim d rž a v a m a b u đ g et za A. naše
d ržav e s to ji 1924 u ođnosu Vs za R u-
m u n jsk u , lk za Ć ehoslovačku, Vio za
Ita liju . — Od 15/9 1923 n a čelu vazduho-
p lo v stv a n alaz i se d iv iz ijsk i đ en e ral
R a d isa v S tan o jlo v ie. P od njegovom
u p ra v o m p o s tig n u ti sji v id n i re z u lta ti,
od k o jih j_e n a jz n a č a jn iji: za m je n a
zn a tn o g d ije la s ta rih a e ro p la n a no-
vim i m o d ern im a p a ra tim a i o rg a n i-
z a c ija aero d ro m a, od k o jih će te re n
kod B eža n ije blizu Z em una b iti prvo
a e ro p ris ta n iš te n a te rito r iju K ra lje -
v in e za z e m a ljsk i i m eđ u n aro d n i aero-
sao b raća i. Od ja n u a r a 1919 do ju n a
1924 p o g in u lo je 17 a v ija tič a ra .
2. Civilno vazđuhonlov-
s t v o . U našem b u d g etu im a po-
zicija za n o m ag an je C. V. Iz te
nozicije^ d aje se pom oć F ran cu sk o -
R u m u n jsk o j k o m p a n iji za tra n sp o r-
to v an jp kroz vazduh, č ija v e lik a in-
te rn a c io n a ln a lin ija , P a riz —C arig ra d ,
p re la zi i prek o n aše g te rito rija . Ovo
je zasad jedino civilno ae ro -tra n s-
po rtn o d ru štv o u K ra lje v in i SH S.
K o m p a n ija d a je ovu b ila n c u po dvo-
godišnjem ra d u :
1923 prevezeno je kroz b eo g rađ sk i
c e n ta r 422 p u tn ik a i 16406 kg robe;
1924 za d v a m jeseca prevezeno je
k ro z b eo g rad sk i c e n ta r 73 p u tn ik a i
5978 k g robe;
1922 rđ av o v rije m e omelo je 5-1%
p re d v iđ e n ih lije to v a ;
AVRAMOVIĆ
1923 rđ av o v rije m e om elo je 2-18%
p re đ v iđ e n ih li.ietova;
1922 opća u re d n o st lije to v a iznosila
je 69%;
1923 opća u re d n o st li.ietova iznosila
je 95%. T. S o n d erm a jer.
AVLIJA, v e lik a č e tv r ta s ta b ije la
m ara m a,v kojom se u M eto h iji m lade
p r i v j.en čan ju p o k riv a ju . N . Z.
AVRAMOVIĆ DIMITRIJE, slik a r,
ik o n o g raf, p o r tre tis ta i pisac (15/3 1815,
K o v ilj—Sv. Iv a n , Š a jk a šk a u B ačkoj
— 1/4 1855, N ovi Sad). Od p rv e do
seđm e godine proveo je A. u P e šti;
srp sk u osnovnu školu učio je u Novom
Sadu, i već je ta d a počeo d a c r ta li-
kove srp sk ih ju n a k a . Od d ru g o g raz-
re d a g im n a z ije slik ao je ikone n a
sta k lu i p ro d a v ao ih n a p ija c i, d a bi
m ogao k u p o v a ti b o je i kičice. P o slije
tre ć e g ra z re d a počeo je d a u či c r ta n je
kod A ta n a s ija P a v lo v ić a . S v ršiv ši
č e tiri ra z re d a g im n azije, A. se je odao
isk lju č iv o u m je tn o sti, učeći po ate lje -
jim a m je sn ih slik a ra . U sv o jo j 15
g odini otišao je u Beč, g d je je ostao
jed n u godinu. V ra tiv š i se iz B eča
zbog oskudice, A. je n a slik a o p o rtre t
žene p e tro v a ra d in sk o g g e n e ra la M ain-
za, za tim ep isk o p a S te v a n a S tanko-
vića, k o ji je n aru čio više p rim je ra k a
sv o jih p o rtre ta za m a n a s tire i obećao
m u po 100 fo r in a ta g o d išn je pom oći.
T ako je A. po d ru g ip u t otišao u Beč,
upisao se u s lik a rs k u a k a d e m iju i tu
je proveo šest godina. O vdje se toliko
istakao, d a su g a p ro feso ri 1840, n a
p ita n je k neza A le k sa n đ ra K a ra đ o r-
đevića, p re p o ru č ili n a prvom m jestu
za s lik a n je b eo g rad sk e sab o rn e crkve.
D vadesetpetogodišn.ii m lad ić svršio je
svoj z a đ a ta k tak o , d a g a je knez po-
slije to g a poslao, đ a obide s ta re m a-
n a s tire po S rb iji, a po tom e i po Sv.
Gori. S a to g a p u to v a n ja v ra tio se A.
obogaćen m noštvom slik a i b ilje žak a .
J e đ a n dio to g a m a te r ija la o b jav io je
u đ v ije k n jig e: O p isan ije đrev n o sti
sro sk ih u Sv. (A tonskoj) G ori (1847)
i S v e ta G ora s a s tra n e vere, hudo-
žestv a i povesti. (1848). P o slije beo-
grad sk e, izrad io je, opet n a knežev
za h tjev , slike u topolskoj crk v i. 1852
svršio je ik o n o stas u m a n a s tiru V r-
d n ik u ^(R avanici), a te iste godine,
oženivši se M ilevom S te fan o v ić iz
B eograda, v ra tio se u N ovi Sad. Osim
spom enute d v ije k n jig e o Sv. G ori
pisao je A. više č la n a k a u S rpskom
N arodnom L istu i izdao je svoj pri-
jevod tra g e d ije C orregio (1845) i
Z la tn a z rn a u d v ije k n jig e (1846).
U ru k o p isu o sta la su m u ova đ jela:
tre ć a k n jig a Z latn ih zrna, Š aljiv i
k a le n d a r (v je ro ja tn o s k a rik a tu ra m a )
i Život srp sk ih živopisaca. — A. je
AVEAMOVIĆ
bio ro m a n tič n a p riro d a , b u ja n naci-
o n a list i slovenofil. V . P etrović.
A. se bavio i o p isiv an jem i pre-
s lik a v a n je m srp sk ih s ta rin a . M islio
je, d a je bez to g a nem oguće slik a ti
scene iz srp sk e prošlosti. S potporom
srp sk e v lad e obišao je S olun i Sv.
G oru, te p reslik ao , popisao i pobilje-
žio sve, što su m u važno o S rb im a
d ali da v id i i što je m ogao. O tom je
p u to v a n ju podnio iz v je š ta j v la d i i
sasta v io d v ije k n jig e, k o je su, v elikim
dijelom , jed n ak e: O p isan ije drevno-
sti srp sk i u S v etoj (A tonskoj) Gori,
13 lito g r a fira n ih ta b lic a (B eograd,
1847) ; S v eta G ora sa s tra n e vere,
h u d o žestv a i povestnice (B eograd,
1848) . »O pisanije« je više u g ađ an o za
učene lju d e. U n je m u je n a jv iš e p ri-
je p is a n o v ela i opisa ru k o p isa. P rije -
p isi su prek o o č e k iv a n ja dobri, a pri-
ložene lito g ra fira n e ta b lic e izrađene
su s lju b a v lju i ra z u m ije v a n je m .
»Sveta Gora« je n a m ije n je n a širim
k ru g o v im a č italac a. U n jo j p retežu
o pisi m a n a s tira , m eđu n jim a , k o ji
n isu sp o m in ja n i u »O pisaniju«, a pri-
je p is a i opisa ru k o p isa je m alo. P ri-
ložena je sam o lito g r a fira n a p o v e lja
S te fa n a N e m a n je m a n a s tiru H ilan -
d aru . O b ad v ije su^ k n jig e u ^velikom
ugledu, sasv im pošteno zasluženom .
Literatura: Iv. K u k u ljev ić,
S lo v n ik u m je tn ik a h jugoslovenskih,
13—5; St. V. Popović, D im itrije A vra-
m ović, S rp sk e Ilu stro v a n e N ovine.
1882, 233; M. D im itrije v ić , Život Dim.
A v ram o v ića, J a v o r, 1892, 769—72. O
s m rti D. A v ram o v ića, Ja v o r, 1892, 445.
0 . A. s k u p lja n ju m a te r ija la za živote
srp sk ih s lik a ra : G lasnik. 7. 337—38.
N. Badojčić.
A V R A M O V IĆ G A V RILO . m itro -
p o lit d ab ro -b o sanski (oko 1578—1588).
Bio je eg zarh pećskog p a tr ija r h a za
D a lm a c iju i s ta ra o se o u re đ e n ju
srp sk o -p rav o slav n e crk v e u to j obla-
sti. Oko 1588 n ap u stio je B osnu i D al-
m aciju , p a se sa k a lu đ e rim a m ana-
s tir a R m n ja , u kom e je rezidovao,, i
m nogim narodom , iselio pod a u s trij-
sku v la s t u H rv a tsk u . A. p rip is u ju
o sn iv an je p rv ih srp sk ih m a n a s tira u
H l-v a tsk o j, M arče i Gomir.ia.
L i t e r a t u r a : D. V itković, D abro-
b o san sk i m itro p o lit G avrilo A vram o-
vić, 1912. B. G.
AVRA M O V IĆ M IIIA IL O , u p ra v n ik
G lavnog S av eza S rp sk ih Z em ljorad-
n ičk ih Z ad ru g a (4/11 1864, Sm ederevo).
G im n aziju , trg o v a č k u školu i V eliku
Školu svršio je u B eogradu. S voje
o b razo v an je dopunio je u P arizu .
P o s lije sv ršen ih n a u k a postao je se-
kreta'r, zatim u p ra v n ik , n a jp r ije D r-
žavne K la sn e L u trije , za tim Podu-
n av sk e O kružne Z ad ru g e i n a jp o slije
104 —
u p ra v n ik G lavnog S aveza S rp sk ih
Z em ljo rad n ičk ih Z ad ru g a. Bio je tri-
deset go d in a g la v n i u re d n ik i sarad -
n ik Zem ljoradničke^ Z adruge. N api-
sao je v rlo m nogo č la n a k a o raznim
z a d ru g a rsk im p ita n jim a i a g ra rn im
pro blem im a. D. P.
A V R A M O V IĆ R A N IS L A V . inžinjer,.
pom oćnik m in is tra S a o b ra ć a ia (19/7
1874, Maće, općina brezovska, o k ru g
čačanski). R ealk u je svršio u Užicu,
teh n ičk e n au k e u B eogradu, a zatim
je bio kao d rž av n i pitom ac u B er-
linu. P o slije sv ršen ih n a u k a ušao je
u d rž av n u službu (1898); od 1899 ra d io
je u d ire k c iji d rž av n ih željezn ica i
zauzim ao je tu ra zn e položaje. 1921
postao je pom oćnik m in is tra S ao b ra-
ć a ja . — U čestvovao je n a tr a s ir a n ju
i g ra đ e n ju d ru m o v a i m nogih želje-
zničkih p ru g a u S rb iji, ra d io je n a
o rg a n iz a c iji željezničke službe u našoj
d rž av i i n a obnovi m eđ u n aro d n ili sao-
b ra ć a jn ih odnosa sa su sjed n im drža-
vam a. Z astu p ao je' n a šu d rž av u n a
k o n fe ren c ijam a u B o rd eau x -u i P a-
rizu (1918 i 1920), p ri s tv a r a n ju že-
ljezničke m reže B o rd ea u x —B eograd
—O desa i n a uv o đ en ju novog m eđu-
n arodnog voza S im plon-O rient-E x-
presa. Bio je te h n ičk i d eleg at naše
d ržav e (1919—1921) n a k o n fe re n c iji
m ira u P a riz u i za. iz ra d u g e n e ra ln ih
k o n v en c ija u B arceloni, član teh n i-
čkog k o m ite ta p ri V rhovnom S a v je tu
n a k o n fe ren c iji m ira, član p riv rem e-
nog sav jeto d a v n o g o dbora p ri Sa-
v je tu D ru štv a N a ro d a za iz ra d u pro-
je k a ta , s ta tu ta i g e n e ra ln ih konven-
e ija n a osnovi o d red ab a P a k ta D ru -
štv a N a ro d a 1920 23 i p o tp red sjed n ik
I I K o m isije n a S k u p štin i D ru š tv a
N a ro d a (1923). — N apisao je S erb ie
pillee, saccagee. — D e stru ctio n des
chem ins de fe r (1919) i z n a ta n b ro j
ra s p ra v a u stru čn im časopisim a.
D. P opović.
A V R IL A D O L P H E (L. M. Ađolplie.
b aro n đ ’A v ril), fra n c u sk i d ip lo m a t
i k n jižev n ik (1822, P a riz ). K ao gene-
ra ln i konzul A. je bio po b alk an sk im
zem ljam a. bavio se i našom narod-
nom poezijom , i izdao je 1862 u sp jeli
p rijev o d u d esetercu kosovskog cik-
lu sa (La B a ta ille de Kossovo, rh a p -
sodie serbe) i 1874 nekoliko d ru g ih
p rijev o d a u zbirci S lav y D cera.
O bjavio je, pored toga, nekoliko d jela
o našem n aro d u : L a F ra n c e au M on-
tenćgro, 1876; V oyage se n tim e n ta l
dans les p ay s slaves, 1876; S a in t
C yrille et S a in t M ethođe, 1885; Ne-
gociations re la tiv e s au tr a ite de B er-
lin, 1887. — A. je bio n a jb o lji prevo-
đilac P.jesme o R olaudu n a d a n a šn ji

fra n e u sk i jezik, u stihovim a. P ro u ča -
vao je s ta ru fra n c u sk u k n jiževnost,
h is to riju k ršćan sk e crk v e n a isto k u
(D ocum ents re la tif s a u x E glises de
l’O rient. 1862; L a B u lg a rie ch reti-
enne, 1863; L a C haldee ch retien n e,
1863; L ’A ra b ie contem poraine, 1868;
Les fem m es dans l’epopee ira n ie n n e ,
1888; Les E glises autonom es et auto-
cephales«, 1895). M, I.
A V T O B IO G R A F IJE . V. A utobio-
g ra fije .
AVTO VAC, selo u G ackom P o lju
u H erceg o v in i. Im a 561 stan o v n ik a,
O snovano je u novom v ijek u . P r i j e
se zvalo A v to v i Do. P od A u strijo m ,
kao p o g ran ičn o m jesto n a cm o g o r-
skoj g ra n ic i, zn atn o se razvilo, te sad
im a i č a rš iju . M. F.
A Z B E S N I R U D N IC I. P e tro g ra fs k i
k a r a k te r n ek ih k ra je v a S H S v rlo je
p o v o lja n za p o ja v u azbesta u većim
k o ličin am a. V elik e količine am fibol-
sk ih i se rp en tin sk ih s tiie n a m a tic a
su ra z v itk a azbesta. no jo š n isu n a-
đena n ig đ je v eća lež išta to g a m ine-
ra ln o g a m a te rija la . U S rb iji, u S tru -
g arim a , srezu jasen ičkom , o tv o ren je
ru đ n ik azb esta M ileševo. P o v la stic a
je izd an a 1921 n a d v a ru d n a p o lja;
n a ru d n ik u je zaposleno 10 ra d n ik a .
F. T.
A ZB U K A . K od S rb a i H r v a ta su
od p rv ih v re m e n a ^ u u p o tre b i d v ije
A.: ćirilic a u isto č n ijim đ ijelo v im a
n jih o v e zem lje (kod S rb a i nešto kođ
H rv a ta ), i gdagoljica u z a p a d n ijim di-
je lo v im a (kod H r v a ta i nešto kod
S rb a). K a sn ije, u 14 v ijek u , p rid o laz i
i tre ć a A., la tin ic a . kojom su se po-
čeli u to v rije m e p is a ti i spom enici
n a ro d n im jezikom , i k o ja postepeno
p o tisk u je g iag o ljic u u zapadnim k ra -
jev im a, a ć irilicu kod k a to lik a i m u-
slim a n a u B osni i H ercegovini. T ako
la tin ic a p o sta je općom A. u g lav n o m
kod k a to lik a u n a šo j zem lji. dok ći-
rilic a osta.ie opet u g lav n o m A. pravo-
slav n ih . Ć e tv rta A„ gotica, u p o tre b lja -
v a la se za_ š ta m p a n je k n jig a do šta
riaetko. N a jz a d od 17 v ije k a u p o tre-
b lja v a se i p e ta A„ tu rsk a , kod n a ših
m u slim an a za tek sto v e sa sta v lje n e n a
n aro d n o m jezik u (u n a jn o v ijo j pre-
rad i, o na se zove m atu fo v ica). — K od
S lovenaca je u u p o tre b i la tin ic a , u
ra zličn o j p re ra d i, a p rije i gotica;
ć irilica se kod n jih ja v l j a rije tk o .
A . B.
A Z B U K E . V. B osančica, bohoričica,
ga.ievica (gajiea), g lag o ljica, danjčica,
la tin ic a . m atu fo v ica, m etelčica, ćiri-
lica.
• A Z B U K O V IC A , o b last izm eđu ri-
jieke D rin e n a zapadu, Jag o d in e, So-
kolskih p la n in a i M eđvednika n a sje-
— 105 —
A ŽB E
v e ru i isto k u (p o đ rin sk a oblast). Im a
je p o stalo od: H as B ukovica.
B. D.
A Z E L T J „ b ak ro re z a c (1654, N iirn-
berg). R adio je n a V a g e n sp e rg u u
S lo v e n iji u V a lv a so ro v o i ra d io n ic i.
I lu s trira o je H is to ria de re b u s g estis
in G a llia ab A lex a n d ro F a rn e sio i
F re h e ro v T h e a tru m v iro ru m eru-
d itio n e claro ru m . U V alv a so ro v o j
o sta v štin i u sv eu č ilišn o j k n již n ic i u
Z ag reb u n a la z i se k a le n d a r sa n jeg o -
vim slik am a.
L i t e r a t u r a : I. K u k u lje v ić S ak-
cinski, S lo v n ik u m je tn ik a h ju g o slo -
venskih, 15 (spisak p o z n a tih ra d o v a).
F. S.
A Z IL N O P R A V O S R P S K E C R K V E .
Po b iz a n tijsk o m kaznenom p ra v u sve
su crk v e im ale za štitn o p ra v o za sve
k riv ce i p re stu p n ik e , k o ji se p re d go-
n ič im a sklone u h ra m ili n jeg o v o
d v o rište. Od te z a štite izu zeti su b ili
sam o in o v je rc i i otroci, dužnici i pro-
n e v je r ite lji d rž av n o g poreza, ubice, iz-
đ a jn ic i i p re lju b n ic i. M eđutim u sre-
d n jev jek o v n o i Š rb iji to prav o . p re m a
D ušanovom Z akoniku, im ao je sam o
c a rev i p a tr ija r h o v d v o r (čl. 112 i 113).
A li izgleđa, b a r za k a s n ija v rem en a.
d a su g a im ale i crkve. T ako znam o
za je d a n sluča.i iz p rv ih g o d in a po-
s lije v elik e seobe pod p a trija r h o m
A rse n ije m I I I C rnojevićem , d a je je-
d an m u slim a n iz B osne, g o n je n ođ
svoga v je ro v n ik a , u tek ao u srp sk u
crk v u ii P a k ra c u i c rk v a m u je p ru -
žila z a štitu , k o ju je re sp e k to v a la i
a u s trijs k a d rž a v n a v last. R. G.
A ZM AK , _Sv. N ik o lsk a rije k a , u
J u ž n o j S rb iji. D e sn a p rito k a B reg a l-
nice, iz v ire ispod G ram ad e (860 m ),
A sanice (890 m) i G ra d išta (800 m),
u tiče 3 km jugo isto čn o od se la H a sa n -
begova. D u ž in a 39 km , p o v ršin a sliv a
608-9 km .2 p . V.
AZOT V E L E Š K I, p re d je l u Ju ž n o j
S rb iji, u skopskoj oblasti, u sliv u
Topolke, desne p rito k e A^arđara, i u
G o rn jo j B ab u n i, do n je n ih sta v a
s Izvoršticom . Im e k r a ju iz s ta r ije g
je doba pod T u rc im a (p rije sv rše tk a
7 v ije k a ), od slo v en izira n o g tu rsk o g
»Has«. Iz n je g o v ih sela, kao su lta n -
skog dobra, sk u p ljao se u V elesu ha-
ra č za iz d rž a v a n je tu rs k o g činovni-
štva.
L i t e r a t u r a : J . C vijić, O snove za
g e o g ra fiju i g eo lo g iju M ak ed o n ije i
S ta re S rb ije I, (1906) 281—289; V. R a-
dovanović, T ikveš i R aiec, N a se lja . 17
(1924), 200—201. 421—428. V . R.
A ŽB E A N TO N , s lik a r (30/5 1862, J a -
v o rje kod Škof.ie Loke. S lo v en ačk a —
6/9 1905, M iinchen). Bio je trg ’ovački
še g rt u Celovcu, 1882 stu p io je u W ol-
AŽDAJA
fo v n slik a rs k u ra d io n icu , u L jubl.iani,
p o slije je učio s lik a rs k u a k a d e m iju u
B eču (p ro feso ri: G rip en k erl, E isen-
m ens:er i L alem an n ) i sedam g o d in a
a k a d e m iju u M iincbenu (p ro feso ri
H ockel. M iiller. L ev itz i W ae:ner);
1891 osnovao ,ie s lik a rs k u školu u
M iinchenu, kojom je u p ra v lja o do
sv o je sm rti. M eđu n jeg o v e učenike
b ro je se: R usi. Ig o r G ra b a r i A leksej
Ja v le n s k i; Česi, Lud. K u b a, E. P acov-
sky, F. Velc, P e lik a n ; S rbi, R isto i
B e ta V u k an o v ić i N adežda P e tro v ić ;
S lovenci, R. Jak o p ič, M. J a m a , I.
G ro h ar, M. S te rn e n i bezbroj d ru g ih
iz čitav e E v ro p e. G lav n a su m u d je la :
P je v a č k a v ježba, oko 1890 (N arodna
g a le r ija u L ju b lja n i); U h a re m u (Na-
ro d n a g a le r ija u L jubl.iani); Leda,
1900; v iše p o r tr e ta (lični 1895). A. se
s m a tra za izv rsn o g slik a rsk o g teore-
tič a r a i u č ite lja .
L i t e r a t u r a : F r. M esesnel, _E;
P aco v sk y , R. Jak o p ič, I. P r ija te lj i
M. S te rn e n (u Z borniku z a u m e tn o stn o
zgodovino, IV , 1—18). F. S.
AŽDAJA, m itsk o biće, sa jednom
ili više g lav a, č e tiri noge, repom , k ri-
lim a, sro đ n a sa zm ijom (»dok z m ija
z m iju ne proždere, ne može a ž d a ja
postati«, V ukove poslovice. 1159). A.
se ja v lja često u n aro d n im p rip o v ije t-
k a m a i p je sm a m a sa m o tiv im a iz na-
ro d n ih p rip o v ije d a k a . N jen elem enat
je voda (jezero), u plan in i. P rin o se jo j
se lju d sk e žrtv e (obično čiste dje-
vojke), ili ih ona sam a traž i. U našoj
epskoj po eziji m jesto A. često dolazi
T určin. U sh v a ć a n ju A. im am o m ožda
p ra s ta re uspom ene o predpotopnim ,
o grom nim ž iv o tin ja m a (ili kom bina-
cije n a osnovi fosila, k o ji se ovdje
ondje nalaze). A. je što i n jem ač k i
L indw urm . S a A. su slični a la i zm aj.
L i t e r a t u r a : 0 . Abel, D ie vor-
w eltlich en T iere im M archen.
V. Č.

BABA. 1. T ako se (eufem istički) na-
ziv alo starin sk o žensko božanstvo,
koje im a h to n ič k i k a r a k te r (T e rra
M ater), i čiji a tr ib u t može b iti žaba.
N jen o im e saču v an o je u to p o g ra f-
skim n a z iv im a i u im en im a b ilja k a
i živ o tin ja . 0 n jo j im a i etnosrrafskih
b ilježak a. V . Č.
2. P la n in a u H ercesrovini, 12-5 km
ju g o zap ad n o od G ackosa. N a jv jši
v rh o v i: B a b a 1737 m. Goli V rh 1502 m.
3. P la n in a u M akedoniji, izm eđu
P re sp a n sk o g J e z e ra i b ito ljsk e kot-
line. N a jv iš i v rh o v l: P e ris te r 2600 m,
C rv en a S te n a 2462 m. S je v e m im pod-
n ožjem vodi d ru m B ito lj—R esan.
4. P la n in a u M ak edoniji. p r i zapad-
nom obodu b ito ljsk e kotline, 9 km
zap ad n o -sjev ero zan adno od K ru še v a.
N a jv iš i je v rh Č esm a 1654 m . P. V .
BABICA im a u n ašo j d rž a v i oko
2900. Od tih su n a jv iš e p riv a tn e . za-
tim općinske, bolničke i sreske. Za-
konom o u re đ e n ju sa n ite tsk e stru k e
i č u v a n ju n aro đ n o g z d ra v lja od 1881
i iz m je n a m a i d o p u n am a od 1891. 1900
i 1912 re g u lisa n o je, d a sam o one B.
im a ju p ra v o prak se, k o je svrše stru č-
n u b ab ičk u školu. T im zakonom pred-
viđeno je i o sn iv a n je b abičke škole
u B eog'rađu. — 26/4 1895 izdane su
u p u te za B. o n jih ovom ra d u , pra-
v im a i dužnostim a. Te su u p u te izm i-
jen jen e i d o p u n jen e 27/2 1924. N ared-
b a m a od 1905 pred viđeno je, d a n a
2000 sta n o v n ik a bude n a jm a n je je d n a
B. P ra v o p ra k se im a ju B., k o je su
n aše podanice. B. k oje im a ju diplom e
s a s tra n ih škola, m o ra ju p o la g a ti isp it
n a n ek o j dom aćoj b ab ičk o j školi.
p rije nego što d o b iju p ra v o prakse.
P o s lije sv ak e č e tv rte gođine B. mo-
r a ju b iti n a p etn aestodnevnom te č a ju
u babičko.i školi, ra d i o b n a v lja n ja
stru č n o g z n a n ja . F in a n c ijsk im zako-
nom za 1924 do 1925 (član 100) pred-
viđeno je, d a plaće općinskim babi-
cam a ne m ogu b iti m a n je od 1800 din.,
s a dod acim a n eu k a zn ih činovnika.
Dr. G. P.
BABICE, podzem ni dem oni, k o ji se
ja v l j a j u oko p o ro d ilje, i p o k u ša v a ju
d a škode n jo j i d je te tu (rim sk i stri-
ges). J a v l j a j u se u v ije k u m nožini.
ITstuci su p ro tiv n jih : v a tra , bdje-
nje, m ag ičn i sm ijeh . TJ osnovi s n ji-
m a su srodne su đ aje. V . G.
— 107
B
BABIĆ BENEDIKT FRA (B aba),
kom pozitor i o rg u lja š (kra.i p rv e po-
lovine 16 v ije k a , D u b ro v n ik — 18/8
1591, Ita lija ) . S vršio je n au k e u Bo-
logni, p a se v ra tio u D u b ro v n ik , g d je
je postao p rv o le k to r, a potom b ak a-
lau re o m bogoslovije. K ao d o b a r go-
v o rn ik p re d av ao je i u ra.znim ta li-
ja n sk im g ra d o v im a , a bio je i re k to r
k o le g ija u m a n a s tiru Sv. F r a n a u
V eneciji. S av re m e n ici s m a tr a ju B.
za p rv a k a (U nicus) m eđu o rg u lja -
šim a, za p lo d n o g a k o m p o zito ra (sa-
stav io je m u lta o p era m u sicalia).
za g ra d ite lja o rg u lja i za m uzičkog
teo re tsk o g pisca. D.iela B. n isu prou-
čena, a ne zna se uopće, d a li su sa-
čuvana,
L i t e r a t u r a : B. Š irola. P re g le d
p o v ije sti h rv a ts k e m uzike. 64—65.
A . D.
BABIĆ KRUNOSLAV DR.. zoolog.
k ustos Zoološkog M uzeja u Z agrebu,
i p r iv a tn i docent, n a s ta v n ik više pe-
dagoške škole i sre d n jo šk o lsk i pro-
f e s o r ( 12/4 1875, S en j). O snovnu i
sre d n ju školu učio je u S e n ju i R i-
jeci, u n iv e rz u u Z ag reb u (1893—()7);
p ro m o v ira n je 1899. Bio je sred n jo -
školsk i n a s ta v n ik u n ek o lik im m je-
stim a H rv a ts k e i S la v o n ije i č u v a r
Zoološkog M u zeja u Z agrebu. pored
to g a od 1916 p riv a tn i docent za aver-
te b ra ta , a od 1919 n a s ta v n ik n a višoj
p edagoškoj školi; 1914 bio je k ra tk o
v rije m e n a zoološkoj sta n ic i u B er-
genu. B avio se n a jv iš e isp itiv a n je m
fau n e J a d ra n s k o g M ora, i to nižim
ž iv o tin ja m a (u prvom re d u hidro-
id im a i spužvam a). V eći p rilo zi po-
z n a v a n ju ja đ ra n s k ih h id ro id a su:
G ra đ a za poznavan.ie h rv . fa u n e
hiđr., R ad, 135 (1898); U e b ersich t d.
H y d r. d. A dr. M„ Glas H. P . D. X V
1900; P rilo g fa u n i J a d ra n s k o g M ora,
R ad, 1910 i dr. m an je ra s p ra v e (veći-
nom u Zool. A nzd. P o re d to g a B. je
pisao veći b ro j p o p u la rn ih n a u č n ih i
stru č n ih n a p is a (u dnevnicim a, Na-
stav n o m V jesn ik u . P riro d i). a Ju g o -
sla v e n sk a A k a d e m ija m u je iz d a la
veće djelo: P o g led i n a biološke i
bionom ske odnose u J a d ra n sk o m
M oru«, 1911. J. 3 .
BABIĆ LJUBO, s lik a r (14/6 1890,
J a s tre b a rs k o , H rv a tsk a ). S v ršio je
g im n a z iju i u m je tn ič k u školu u Za-
BABIĆ
g re b u i u m .ietničku a k a d e m iju u - cam a p ro laze d rum ovi: O g u lin —Oto-
M iinchenu. D uže ie v re m e n a bio n a
s tu d ija m a u P a riz u i pro p u to v ao ie
I ta liiu , Š p a n iiu i južnu^ N.iem ačku,
Češku i b a lk a n sk e zem lie. P ro fe so r
ie u k ra lie v s k o i um .ietničko.i akade-
mi.ii u Z ag reb u . J o š kao stu d en t ilu-
s trira o ie V ukove n aro d n e pripo-
v iie tk e i piesm e. S ara đ iv a o ie p r i ve-
likom cik lu su K ral.iev ića M ark a, što
su Ra h rv a ts k i um .ietnici izložili u
srp sk o m p a v ilio n u u B im u 1911. ; voni.ie.
O prem io ie i ilu s trira o oko sto tin u
b e le tristič k ih i školskih^ kn.iiffa. Izla-
gao ie kao s lik a r u Beču, B im u, P a-
rizu, M iinchenu, Z ag reb u , L iubl.iani,
B eo g rad u i u m n o sim n ašim m ie-
stim a. K ao sce n o g raf oprem io ie
oreko 20 k a z a lišn ih d ie la (dram a,
opera. b a le ta i m a rio n e tn ih ierara). do-
m aćih i s tra n ih . K ao č u v a r u re d io ie
m o đ ern u eraleriiu d ru š tv a um .ietnosti
u Z ag reb u . Z a d v iie kapele župne
crk v e Sv. M a rk a u Zaerrebu iz ra đ u ie
velik e d e k o ra tiv n e slike. A . Sch.
B A B IĆ L JU B O M IR . V. Đ alsk i K sa-
v er Šandor.
B A B IĆ TOMO. fra n ie v a c i kn.iižev-
n ik (1680, V elim , kod S k ra d in a — 1750,
Šibenik). U fra n ie v a č k i red stupio ie
u V isovcu 28/6 1701. a n au k e ie svršio
u U g a rsk o i. Do 1735 p rip a đ a o ie bo-
san sk o i red o d ržavi, a k a sn iie dalm a-
tin sk o i p re sv e to s O tkupitel.ia. Bio ie
više g p d in a a’v a r d iia n u K n in u i Vi-
soveu, žu p n ik i b isk u p sk i n a m ie sn ik
u S k ra d in u i v iie ć n ik svo.ie redodr- i žu.ica, K ao n a g ra d u za to K a rlo I
žave. G ru b išić p:a h v ali. d a ie saerra-
dio u V ru lii i n a S la p u kuću, u S k ra-
d in u m alo sam o stan ište. a u V isovcu
b o lii i p ro s tra n iii dio sam o sta n a i o lta r K a rlu u H rv a tsk o j. T u su se bili
Svetojr F ra n ie , k o ii ie obdario drae'o-
cjenom m isničkom opravom . — 1712 zovi i sk lo p ili savez p ro tiv n je g a . Oni
izdao ie B. u M lecim a P rim a ffram -
m a tic a e in stitu tio , 1745. ta k o đ e r _ u
M lecim a, d ru g o izdanie. A li n a iv iše
ie B. p ro slav io C viet razlika. m irisa
duhovnogra, p isan u prozi i u stiho-
vim a. Ovo ie đ.ielo p rv ip u t izdano u
M lecim a 1726. K a sn ije se ono raznim
d ru s im p iscim a povećavalo i dotje-
ra v a lo i v iše p u ta p re šta m p a v alo , a
n aro d e:a ie po n jeg o v o m prvom i
glav n o m sastav l.iaču prozvao »Babu-
šom«.
L i t e r a t u r a : J . Jelen ić, R uko-
p isn a biobibliofrrafi.ia bosanskih fra-
n jev ac a. J . J.
B A B IN A GORA. 1. B re ž u ljc i u H r-
v atsk o i 15 km iusroistočno od K a r-
lovca, visoki do 265 m.
2. P la n in a u H rv a tsk o j, 9 km jujro-
istočno od O gulina. N aiv eće su vi-
sine: H um 863, V. H u m ac 573, B ijelo
B rdo 570, P ečen ica 565 m . N jen im ivi-
— 108 —
čac. O g u lin —B ihać, K a rlo v a c —S enj.
P. V.
B A B IN A G R ED A , selo u S lavoniji,
ž u p a n iia S rijem (V ukovar), k o ta r
Župan.ia; nedaleko od Save, od Župa-
n ie 12 km sjeverozapađu. Tma općin-
sko p o g lav arstv o : rim o k ato ličk u žu-
p u ; im a p a rn i m lin i p ila n u ; p o štu i
te le g ra f. B. G. ie n a s e lie n a pod k ra i
17 stolieća, po od lask u T u ra k a iz S la-
J . M-n.
B A B IN E . k ritič n o v rije m e odm ah
p o slije p o ro đ aia, dok p o ro đ ilja i di-
je te još p rip a d a ju donjem sv ijetu .
D ije te i p o ro d ilja b iv a iu ču v a n i po
istim propisim a, po k o jim a i m rtv a c .
N aro čito ie op asn a tre ć a i sedm a
noć (»N ije tre ć u ili sedrnu noć doču-
van« — kaže se onome, k o ji je m alo
su lu d ast), j e r su ta d a babice n aro čito
n a s rtljiv e . P o n ek ad su kod n aše g na-
ro d a B. u vezi sa kuvadom . V . Č.
B A B IN O P O L JE . selo u D a lm a c iji.
o blast D ubrovnik, k o ta r Ston. općina
M ljet; n a otoku M lje tu n a sre d juž-
noga p rim o rja . Im a općinsko pogla-
v arstv o . rim o k ato ličk u župu. Im a isu-
sovački m a n a stir. B. P. je m orsko ku-
palište. J- M -n.
BABONIĆ IVAN. b an »čitave S la-
vonije« (1316—1322). N asliied io ie ban-
sku čast od svoga b ra ta S tie p a n a .
N jegovom zaslugom S la v o n iia ie
oslobođena od zulum a G isingovaca.
k o ji su se ođ m etn u li od K a rla I An-
darovao m u je g ra d M oslavinu i
d ru g e g rad o v e i sela u županiji^ Ga-
rićk o j. B. ie n a ro č itu u slu g u učinio
d ig li n a b an a M lad en a h rv a ts k i kne-
su se o b ra tili i n a k r a lja K a rla i n a
I. B. On se, po svoj p rilic i voljom
k r a lja K a r la I. prid ru žio , sa bosan-
skim banom S tjep an o m K o tro m an i-
ćem, k o a lic iji h rv a tsk ili knezova, k o ii
su b a n a M lad eu a ra z b ili n e g d je blizu
K lisa. P o slije pada b a n a M ladena
postao ie B. banom S lavonije. H rv a t-
ske i D alm acije, a li sam o kratko^ v ri-
jem e, je r je 1323 lišen banske časti.
p a je zbog to g a neko v rije m e p rista -
jao uz p ro tiv n ik e k r a lja K a rla I.
N a jp o slije se B. ip a k izm irio s kra-
ljem , i on g a pozvao n a svoj dvor i
im enovao g a m ag istro m k ra ljič in ih
ta v e rn ik a (1326—1333). Z na se, d a je
bio u životu 1334.
L i t e r a t u r a : L. Thaloczy i S.
B ara b as, Codex dip lo m aticu s com itum
de B lag ay , 1897; L. Thaloczy, H isto-
rič k a is tra ž iv a n ja o plem enu go ričk ih
i vodičkih knezova (G lasnik Zernalj-
skog M u zeja u B osni i H ercegovini,

1897); K laić, H rv a ts k i hercezi i b a n i
za K a r la B o b e rta i L ju d e v ita I (Rad,
142). M. P relog.
BABONIĆ STJEPAN, b an »čitave
S lav o n ije« (1310—1316). Iz p lem en a je
go rićk ih , v odičkih i b la g a jsk ih kne-
zova. B ab o n ići su p rip a d a li h rv a t-
skom plem enu, k o je je p rv o b itn o
.stanovalo u G oričkoj župi sa sred ištem
u g ra d u S te n ič n ja k u . Y ee u p olovini
13 v ij^ k a sp o m in je se kao p rim o rsk i
b an knez S tje p a n (II) V odički (1243
do 1249). , I n je g o v i sinovi, S tje p a n
(III) i R ađ o slav . b ili su b a n o v i p ri
k r a ju 13 v ije k a . B ab onići su već ta d a
irn a li u sv o jim ru k a m a v e lik i posjed.
i te ž ili su za istim položajem u Sla-
v o n iji, što g a je u ju g o z a p a d n o j H r-
v a ts k o j im ao P av ao , knez B rib irs k i
i n je g o v rod. B ab o n ići su im a li po-
sje d a u K ra n js k o j, a u S la v o n iji su
d rž ali č ita v niz g ra d o v a i čitav e župe
i žu p an ije. U b o rb i izm eđu p o slje d n je g
A rp a d o v ić a i p rv o g A n ž u jc a B abonići
su se p r ik la n ja li u p rv i m a h čas je-
dnom čas đrugom , ali su se u početku
14 sto lje ć a o d lu čili za K a r la I A n žu jca.
B ra t Š tje p a n a i R adoslava, B abonić
(II), o stav io ^ je p et sinova, m eđu ko-
jim a se istič u S tje p a n (IV ) i Iv a n .
S tje p a n (IV ) sp o m in je se već 1299 kao
b a n čitav e Š la v o n ije. a k a s n ije sam o
k ao žu p an sten ičn jač k i. K a rlo I po-
stav io g a je 1310 za b a n a čitav e S la-
vo n ije. K ao b an slav o n sk i S. B. se borio
naro čito m nogo sa k ra lje v im p ro ti-
v n ic im a G isingovcim a. U g led n je g o v
m o ra d a je bio velik. j e r se n a n je g a
obraćao i n je m a č k i k r a lj F r id rih
L ije p i A u s trijs k i, k o ji g a u jed n o m
T»ismu zove »hercegom S lavonije«.
L i t e r a t u r a : L. T halloczv, H isto-
rič k a is tra ž iv a n ja o p lem enu g o ričk ih
i v odičkih knezova (G lasnik Z em alj-
skog M u zeja u B osni i H ercegovini,
1897); K laić. H rv a ts k i hercezi i b a n i
za K a r la R o b e rta i L ju d e v ita I (Rađ,
142). M. Prelog.
BABUKIĆ VJEKOSLAV (16/6 1812,
P o žeg a — 20/12 1875, Z agreb). O snovnu
školu sv ršio je u rodnom m jestu . po-
slije g a je otac dao u k ra jiš k u Ober-
schule u N ovu G radišku, d a n a u č i
n jem ačk i. U Požezi je B. učio 5 raz-
re d a g im n azije, a u šesti je otišao u
P ečuh, d a n au č i i m ad žarsk i. P r v u go-
d in u filo zo fije sv ršio je u S egedinu,
gdje_ je, uz srp sk u o m ladinu, naučio
ć irilicu i zavolio Dosite.ia. U jesen
1830, u o sv it p rep o ro d a, došao je u Za-
srreb, g d je je sv ršio đ ru g u erodinu fi-
lozofije i p ra v a. P o lo živši o d v jetn ičk i
isp it (1836), postao je n a zag reb ačk o j
ak a d e m iji su p len t za u g a rsk o pravo,
a slijedeće godine i za m eđunarodno.
K ad je n a k a te d ru došao kao red o v n i
profesor M ad žar F eo d or P a u le r (1838),
— 109 —
BABUNA
B. se odrekao p ra v n ič k e k a r ije r e i
I posvetio se sam o jav n o m e naro d n o m
rad u . — V eć u p rv o m b ro ju D anice
(1835) jav io se B. iedinom svojom
pjesm om G ra n ici i D an ici. K ako su
se oko D anice k u p ili n a jv iše k a j-
kavci, to je B„ kao ro đ e n i štokavac,
postao njiihovim u č ite lje m jezika. On
je od p o če tk a D anice, kao član re-
dakcije, vodio b rig u oko jezika, a
neko v rije m e bio je i n je z in u re d n ik
(1838 do 1840). — B. je p rv i g ra m a tik
ilirsk o g a doba. U D a n ic i (1836 — br.
10—15) iz a šla je n je g o v a O snova slo-
vnice sla v ja n sk o g n a r e č ja ilirsk o g a,
p isa n a po p rin c ip im a J. D obrovskoga.
K a d je o sn o v an a Č itao n ica (1838) i
M a tic a I lir s k a (1842), B. je bio n ji-
hov p rv i ta jn ik . dok n ije 1846 postao
p ro feso r h rv a ts k o g je z ik a i knjiže-
v n o sti n a A k a d em iji. Z a re o rg a n iz a -
cije šk o lstv a 1850 d v ije su godine fi-
lo zo fije u A k a d e m iji p o stale sedm im
i osm im razređ o m g im n azije. T ako
je B. po stao p ro fe so r z a g reb a čk e gi-
m n azije, g d je je služio do k r a ja svoga
života. — B. je bio g ra m a tik -d ile ta n t,
! a li kao d o b ar p o zn a v alac što k av sk o g
n a rje č ja , on je u z a g reb a čk o j k a j-
; k av sk o j sre d in i odlučno u tje c a o n a
rje š e n je p ita n ja je d in stv e n o g a k n ji-
ževnoga jezik a. T e o re tič a ru L j. G aju,
on je u p ra k s i bio desna ruka-
Ilirs k u slo v n icu (1854), kao školski
udžbenik, m in ista rstv o je odbacilo
kao nezgodnu i rđ a v u za školu. U
iz d a n ja ep a K a v a n jin o ^ a B o g atstv o
i uboštvo (1861) n a p isa o je B. pred-
govor o jezik u p jesn ik o v u . O tom
j p re d g o v o ru n ap isao je v rlo o štru k ri-
tik u n je g o v b iv ši u čen ik V. Ja g ić .
P o s lije to g a B. se v iše n ije ja v lja o .
—JB. je bio druževan, lije p a k a ra k te ra .
točan, u re d an , uslužan, s a v je s ta n i
ra d in u sitn o m e ra d u , p a je m nogo
učinio za ra z v ita k Č itaonice i M atice
Ilirsk e . V ra z g a zove » n ajto čn ijim
izm eđu Ilira« . U to doba p rija te ljs k o g
r a s tu r a n ja k n jig a . on je, uz V raza.
n a jv e ć i ilir s k i k n již a r.
L i t e r a t u r a : T. S m ičiklas, Život
i d je la V. B ab u k ića. 1876.
B. V o d n ik.
BABUNA. 1 . P la n in a u M ak ed o n iji,
sjev ero isto čn o od P rile p a , izm eđu ri-
je k a : V a rd a ra , B abune, C rne i R a jec a.
sa v rh o v im a : K le p a 1180 m, P o p a d ija
1008 m. N jen im podnožjem prolaze
d ru m o v i: P rile p —V eles i P rile p —
K riv o lak .
2. R ije k a u ju žn o j S rb iji, desna
p rito k a V a rd a ra . Iz v ire n a G olešnici
P la n in i i K a rad žic i, u tiče oko 2-5 km
južno od V elesa. D u žin a 53 km. po-
v rš in a sliv a 640'6 k m 2. P. V .
3. K o tlin a u Ju ž n o j S rb iji. u sliv u
B abune, desne p rito k e V a rd a ra u
BABUNI
skopskon oblasti-, P r o s tr a n a .ie 641
k m 2. N a siev eru . urek o Topolke; otvo-
re n a ie p re m a V elesu i dolini V ar-
d a ra ; sa sie v e ro z a p a d a i iugrozapada
o g ra đ e n a ie G olešnicom , Jak u b ico m
i n ie n im o g ran cim a, a n a isto k u Bo-
rilo m i K lepom . V isina, d n a k o tlin e
ie 200—300 m. P la n in s k i ie i, u sie-
’v em o m k ra iu , šu m o v it p red iel. Ni-
žeg i p lo d n iie g z e m liišta im a sam o
u g o rn ie m to k u B.. oko B ogom ile.
g lav n o g n a s e lia cijele kotline, i oko
s ta v a sa desnom p rito k o m Izvor-
šticom . U slijed zn a tn e n a v o d n jen o sti
i ju ž n ije k lim e sa sredozem nim u tie - ! D olgačem , V a siljo m JTrbićem i Cenom
ca.iim a ovd.ie su če sta o riz išta (riž in a
po’l ja ). — N a s e lja u B. su o m a n ja i
ređ a. P o red S rb a im a nešto doselie-
n ih T u ra k a (J u ru k a ) i A rn a u ta ša . —
B. se d ije li n a d v a k r a ja : n a sievero-
zap ad u V eleški A zot (H as), u g o rn jo j
B. do s ta v a s Izv o rštico m p relazeći i
u sliv T opolke; n a ju g o isto k u K lepa,
niz B. do ušća, z a h v a ta iu ć i i pobrđe
oko v r h a K lep e u okolini T ikveša. -
B. se pomin.ie sa istim im enom m eđu
srp sk im sre d n je v je k o v n im župam a
(1335). P o re d d ru g ih sela onda se spo-
m in je B o g o m ila (1337. zove se »Bogo- | R atu . N a solunskoj fro n ti činio je.
m ili«). P r iie 1329 poslao ie k ra lj S tev an
D ečan sk i svoga sin a m lad o g a kral.ia
D u ša n a »na bezbožne i p o g an e Ba-
bune«. I ovai ih je m nogo p o u b iiao
i op liien io . Ubrzo^ zatim , 1335. spo-
m in je se u B. vise »pustih selista«
(H o m o ran i. T ehovo; _sad su n aseljen a).
N e su m n jiv o je, d a ie oko B ogom ile
u B. bilo leglo »babunske vjere«.
L i t e r a t u r a : J . C vijić. Osnove za
g e o g ra fiju i g eo lo g iju M akedonije i
S ta re S rb ije, I (1906) 281—289; St-
N ovaković, Z akonski spom enici srp-
sk ih d rž a v a s re d n je g veka, 1912, str.
664—669; K o n s ta n tin Jire č e k , I s to r ija
S rb a I (1922) 163—165; I I (1923) 16._
V . R adovanovic.
BABUNI. V. B ogom ili.
BABUNSK I JOVAN STOJKOVIĆ, jan sk o m r a tu 1859 doveli su do_ nne-
četn ičk i vo.ivoda i jed an od n ajza slu -
ž n ijih n a c io n a ln ih ra d n ik a (25/12 1878. I sari« n az iv a n i su is ta k n u ti a u s trijs k i
azotsko selo M artolc. srez veleški —
17/2 1920, Veles). U osnovnu školu ne
pošao te k u desetoj godini u selu
O m o ran u ; p o slije d v ije godine^ otac
g a odvede u V eles j i a produži školo- | a d m in istra c ije u Z agrebu (15/2 1874,
v a n je u b u g a rsk o j školi. P o la godine
zatim učio je u selu V o jn ici kod bu-
g arsk o g u č ite lja R iste Sokolovica, a
zatim je dovršio č e tv rti ra zre d u selu
B ogom ilu, g d je ie Sokolović bio pre-
m ješten . 1889 došao je u B eograđ i
tu je počeo u č iti g im n aziju . a 1891
počeo je u č iti novootvorenu bogo-
slo v sk o -u čiteljsku š k o lu z a m la đ e S rbe
iz neoslobođenih k ra ie v a . K ad je ona
b ila zatv o ren a, B. ie otišao u V aljevo,
i tam o svršio nižu g im n aziju , p a se
— 110 —
onda up isao u u č ite lisk u školu u N išu.
K a d a je zav ršio đ ru g i razred, prešao
je opet u B eograd. i tu je dov ršio
u č ite ljsk u školu 1896. P o s lije đ v ije
godine dobio je m jesto u č ite lja u no-
vo o tv o ren o j srp sk o j školi u Teovu,
čim e je izazvao p ro tiv sebe _m rž n ju
b u g arsk e o rg a n iz a c ije i nekoliko p u ta
bio izložen n ap a d im a . 25/3 1905 p re šao
je g ra n ic u sa četom od 35 đ ru g o v a .
U vezi sa vojvodom G ligorom Soko-
lovićem iz p rilep sk o g N ebregova i
v o jv o d am a T renkom E u ja n o v ić e m iz
K ra p e. Jo sifo m i M ihailom iz B roda.
M arkovićem , B. je očistio desnu p b a lu
V a rd a ra od b u g a rsk ih četa i uočeo je
konačno ru š iti b u g a rsk u o rg an iza-
ciju. — K a d a su m lad o tu rci, u lje to
1908, izv ršili p re v ra t i p ro g la sili
U stav, B. se, kao i ostale vojvode i
četnici, v ra tio iz gore. A li se ub rzo
u v id jela n a m je ra m lad o tu rak a . O ni su
B. u h v a tili, a li on u sp je d a po b jeg n e
u S rb iju , odakle je 1912 prešao. k ao
p re th o d n ic a vojske, cijelo b o jište od
K u m a n o v a do B ito lja . — B. je v rlo
ak tiv n o učestvovao i u S v jetsk o m
sa n e v je ro ja tn o m h ra b ro šću . izv rsn e
uslu g e saveznicim a, te je dobio na.i-
v iša n a ša i fra n c u sk a r a tn a odliko-
v a n ja . U m ro je u V elesu. g d je m u je
1924 u d ru ž en je re z e rv n ih o fic ira po-
diglo spom enik.
L i t e r a t u r a : J. H a d ži-V asib e v ic .
Jo v a n B abunski. M. M ilenovic.
BACH ALENANDER, baron. au-
s triis k i d rž av n ik (4 1 1813 — 13/12
1893). B. je bio ad v o k at u Beču.
ušao je 1848 u p o litik u i bio je_ 1848
i 1849 m in is ta r p ra v d e u k a b in e tu
W esenberg-D oblhof i S chw arzenberg,
a od 28/6 1849 m in is ta r u n u tra š n jih
d jela. B. je izm eđu p rv ih vođa reak-
cije u A u s triji posli.ie 1848 i z a stu p n ik
b iro k ra tsk o g ap so lu tizm a (»Bachov
sistem «), Tek a u s trijs k i porazi u ta li-
govog: p a d a (21/8 1859). »B ahovi hu-
činovnici, koje ie B achova v la d a slala
u H rv a ts k u i U g a rsk u . M. K .
BACH JOSIP. ra v n a te li kazališne
Gospić). B. je od m ladosti poka-
zivao veliko in te re so v a n je za kaza-
lište. P olazio je g lu m ačk i te č a j u
glazbenom zavodu. od 1896 d ra m sk u
školu i bio u n jo j jed an od na.ivre-
d n ijih đaka. D v ije godine kasnine
(1898) angažovan_ ie. P o sliie n a ro č itih
k az ališn ih s tu d ija u bečkom B u rg -
th e a te ru (pod S chlenthnerom ) i u Ber-
lin u (kod R e in h a rd ta i B rah m a) i u
P ra g u (kođ K v ap ila), postao ie u Z a-
greb u re đ a te lj (1903). a p o slije t r i go-

dine (1908) i ra v n a te lj zagreb ačk e
dram e. Za v rije m e S v je tsk o g R a ta
postao je B. sa m o sta ln i u p ra v n ik
d ra m e i bio je to do 1920. k ad je pre-
šao u a d m in is tra tiv n u u p ra v u . V ri-
jem e k ad je B. u p ra v lja o đram om u
h is to riji zag reb a čk o g n aro d n o g ka-
zališna^ je d a n je od n a jž iv a h n ijih i
n a jz n a č a jn ijih p erio d a. po o b ilju oda-
b ra n o g re p e rto a ra . I pored n a jd ra -
s tič n ije a u s trijs k e cenzure i p ritisk a .
k o ji je izvođen n a k azalište. B. je
um io da održi živi in te re s za kaza-
lište, k o je je v la s t h tje la z a tv o riti. U
doba, k ad je v ećin i k u ltu m ih d m -
š ta v a bio z a b ra n je n sv ak i p o z itiv n iji
ra đ u p o d stic a n ju n aro d n e s v ije s ti i
kad se n i pet lju d i n ije sm jelo sa sta ti,
B. je n eu m o m o izm išlja o sv ak o v rsn e
n aro d n e ju b ile je , da sk u p i u k a z a lištu
što v iše ro d o lju b a. U to doba pro-
s la v lje n a je 70-godišnjica. od kako je
n aro d n i jezik službeno uveden u sve
h rv a ts k e urede, 50-godišnjica S tross-
m ay ero v e A k ad em ije. 60-gođišnjica
V ojnovićeva, 100-godišnjica K u k u lje -
vićeva, B ogovićeva i t. d. — B. je jed an
od n a jb o ljih p o zn a v alaca opće k n ji-
ževnosti i p o lem ičar n a jž iv lje g stila.
BACHOVI HUSARI. V. B ach Ale-
xan đ er.
BACHOV SISTEM. V. B ach Ale-
xan d er.
BAČ, m jesto u B ačkoj, n a željezni-
ckon p ru z i S om bor—P a la n k a . Im a
3.908 sta n o v n ik a (1910). od k o jih je
bilo S rb a 26, »ostalih«, većinom Šo-
k ac a 1.238, _N ijem ac a 1.888, M ad ž ara
719, J e v r e ja 30; p ra v o sla v n ih 19,
a k a to lik a 3.836 — Po g ra d u B„
k o ji je_ podigao Sv. S tje p an , do-
b ila je im e b ač k a žu p a n ija . Z a v ri-
jem e L ju d e v ita I I d rž a n i su u B.
u g a rs k i d rž a v n i sab o ri (1518/19). 1704,
za v rije m e R ak o czijeve bune, k a d a su
B. zauzele R akoczijeve čete, g ra d je
bio z a p a lje n i d o sta je strad a o . R uše-
vine g ra d a n alaz e se i danas. S tano-
v n istv o se b a v i ra ta rstv o m , v in o g ra-
d arstv o m i vo ćarstv o m . D. P.
G rađ B. je u b lizin i sela B ača, n a
hu m k u uz b a ru M ostorgu. G rad je
ce tv o ro stran , u g lo v i su u tv rđ e n i ša
tri o k ru g le i jednom k v ad ratn o m
kulom . B. je im ao v elik u palaču . iz-
vrsn o b ra n je n u laz i lije p o g ra đ en u
kapelu. B ran ič-k u la je b ila n a 6 spra-
tova, a ulaz s bedem a g ra d a u k u lu
bio ne n a četv rto m sp ra tu . G rad je
sazidao k ra lj K a rlo R o b ert (1308—1342)
n a biskupskom tlu »protiv šizm atičkog
srp skog k ralja« . P o s lije b itk e n a Mo-
hacu zauzeli su T u rc i B. za je d a n dan
Đ. S.
BAČEVIĆ DIMITRIJE, ikonopisac.
-le rad io p ra v o sla v n u Sv. N ikola-
—111 —
BACKA
jev sk u crk v u u Z em unu — osim 4
p rije sto ln e ikone — 1762. U c rk v i Sv.
N ikole u ^B ijelom B rd u (S la v o n ija )
n o sto je jo š č e tiri p rije sto ln e ikone iz
n e k a đ a šn je crk v e u S a rv a šu (kod
O sijeka), g d je S rb a n em a više. N a
ik o n i Sv. J o v a n a im a zapis: »D. B.,
ikonopisac k a rlo v a čk i, 1766«. B. je
slikao c rk v u m a n a s tira B eočina, u
đ ru štv u s T eodorom D im itrije v ić e m .
0 čem u je p o tp isa n u g o v o r izm eđu
n jih i k tito r a O b ra d a R a d o n jić a 23/1
1765. — B. dobro očuvani, uopće v rlo
solidni, s lik a rs k i ra d n a ik o n o stasu
zem unske crk v e im a n a ro č itu v až n o st
za n a šu ik o n o g ra fiju . D ok je cio iko-
nostas_ o d ržan još u »starom «. srpsko-
b izan tijsk o m stilu (z o g rafsk i stil,
služben i s til n a ših b a lk a n sk ih m an a-
s tira ), dotle su n ajn iže, sp o re d n ije i
m an je, slike već po u zo ru zap ad n o g
slik a rsk o g s h v a ta n ja . P o ovim a, koje
su dobro ^studirane i izveđene, m o g li
bi z a k lju č iti, d a je B„ m ožda pored
dom aćih z o g ra fsk ih a te lje a , učio još
1 n e g đ je u E v ro p i, n a jv je r o ja tn ije
u Beču.
L i t e r a t u r a : S rp sk i Sion, 1902;
Ja v o r, 1887. V. P,
BAĆFELDVARSKA PRVA ŠTEDI-
ONICA u B ačkom G rad ištu . K a p ita l
100.000 d in a ra . N . S.
BAČILO je u d ru ž e n ie za isk o rišća-
vanje_ o v aca u p la n in sk im k ra je v im a ,
n a ro č ito J u ž n e S rb ije . O va u đ ru ž e n ja
se s a s ta ju redovno n a Đ u rđ e v D an,
te u p o tp u n o j k o m u n ističk o j zajeđ n ici
s a k u p lja ju odnosno p re ra đ u ju v u n u .
k o strije t, m lijek o , a svoje proizvode
(sir, k a jm a k , m aslo i sl.) za z a je d n ič k i
ra c u n p ro d a ju . N a U ijin d an se B. ra-
s ta ju i opet sv a k i v la sn ik svoje stađ o
in d iv id u a listič k i isk o rišću je. B. b ro je
Po više h ilja d a ovaca, član o v i se veći-
nom od đ av n in e zn aju . V lasn ici ili
cobani tih k rd a većinom su C rno-
v u n ci (V lasi). v a ljd a o s ta ta k p a s tir-
sk ih s ta ro sje d ila c a ovoga d ije la B al-
k an a. — N a V e le b itu slič n a se u dru-
že n ja n a z iv a ju »B ratstvo«; isto tak o
i u H e reeg o v in i i D a lm a c iji. — S v a
1 se o v a p la n in sk a p o p u la c ija u v elik o j
m .ieri seli (m ig rira ). U n ekim k ra je -
v im a je o n a gotovo posve nom ad-
skoga k_arakterav p a su jo j i n ačin
ziv o ta i porodične uredbe, p ra v n o
sh v a ta n je , i t. đ., sasvim n a nom ad-
skom stepenu. 0 . F.
BA.ČKA zau zim a n a jv e ć i dio neka-
dasn.ie backo-bodroške žu p a n ije . G ra-
nice su jo j _na zap ad u i ju g u D unav,
n a lsto k u T isa, a n a s je v e ru p o litičk a
g ra n ic a p re m a M adžarsko.i. P o po-
p isu od 31/1 1921 B. je im a la 735.117
s ta n o v n ik a (od tih 5260 v o jn ik a), od
konih je bilo S rb o -H rv a ta 246.598,
S lo v en aca 4850, Č eha 727, S lo v a k a
BAČKA
30.266, R u s in a 11.039. B u g a ra 54, Po-
l.iak a 177. R u sa 3009. M ađ ž ara 260.998,
N ije m a c a 173.796. J e v r e ja 14.064. A r-
n a u ta 391, T u ra k a 112, R u m u n ja 181,
T a lija n a 117. F ra n c u z a 38. E nffleza 12,
o s ta lih 1652; a po v je r i p ra v o sla v n ik
159.916, k a to lik a 449.038, g'rk o k ato lik a
12.180, ev ang'elika 98.668. m u slim a n a
972, drug'ili 71, bez k o n fe sije 208.
U B. im a jo š iz kam en o g doba na-
se lja , n a jv iš e pokra.i D u n a v a i Tise,
a n a jv a ž n ija su kod Gom boša, A pa-
tin a , M onoštorsega. Ade. S en te i Ti-
tela. M nogo sp o m en ik a im a iz bron-
čan o g doba, kao i od ra z lič itik na-
ro d a iz doba p rije seobe n a ro đ a i iz
d o b a seobe n a ro d a (K elta, R im lja n a ,
H u n a , G erm an a, A v a ra , Slovena). U
6 v ije k u n a se lili su B. Sloveni. Po-
slije zauzeća p anonskog b ase n a od
s tra n e M ad žara, ja v l j a j u se kao sta-
n o v n ici B. M adžari, P ečen jezi i dr.
Sv. S tje p a n osnovao je g rad o v e B ač
i B odrog, kao g la v n e g rad o v e isto-
im en ik ž u p a n ija . Izm eđu ovik župa-
n ija iš la je g ra n ic a p rib ližn o dana-
š n jim k an alo m K r a l ja P e tra . — Do-
s e lja v a n je S rb a sa srp sk o g po litičk o g
te r ito r ija nočelo je u većo.i m je ri u
15 v ije k u za doba k r a lj a Žigm unda.
U p rv o j p o lo v in i 16 v ije k a s tra d a la
je B. p rilik o m seljačk e bune 1514, za-
tim od p ro v a la T u ra k a kao i od
a k c ije c a ra Iv a n a . P o slije p a d a Bu-
dim a i S eg ed in a (1542) p o tp a la je B.
pod b u d im sk i p aša lu k , a segedinski
sandžak. B. se d ije lila u 6 n a k ija i
to: u b ajsk u . subotičku, segedinsku.
som borsku. b ačk u i tite lsk u . U to
doba je B. već čisto s rp sk a p o k ra jin a
i ovako je o b ilje ž je im a la i 1720 k ad a
još od 3.456 p o p isan ih dom ova n ala-
zim o sam o 166 m a d ž a rsk ih i 25 n.ie-
m ačkik. — P o s lije oslobođen.ia od Tu-
ra k a s tra d a lo je srpsko stan o v n ištv o
B. m nogo u v rije m e R akoezijevog'
u sta n k a (1702—1704). Po ra z v o ja č e n ju
p o tisk e g ra n ic e fo rm ira n .ie kom or-
ski o k ru g (od 1794 n az v an je po-
tis k i k ru n s k i okrug), od M arto-
noša, S ta re K a n jiže , Sente, Ade, Pe-
tro v o g Sela, M ola. S rb o b ra n a, B ačkog
G rad išta. T uri.ie i S ta ro g B ečeja. kao
g lav n o g m jesta. 1750 počelo se ra d iti
n a org-anizaciji šajkaškog’ okrug'a.
U slijed razv o jačen .ia potiske g ra n ic e
S rb i su se u v elik im m asam a odselili
u R u siju , B a n a t i k a s n iju Š ajkašku,
i ta d a je ta m o šn ji k r a j d efin itiv n o
izgubio srp sk i etn ičk i k a ra k te r. N a
m jesto S rb a p očinje snažno nasel.ia-
v a n je M adžara, N ijem aca, S lovaka,
M alorusa, i dr. 1802 spojene su bačka
i b o droška u jed n u žu p a n iju . 1848—49
b ila je B. p o p rište k rv a v ih borbi iz-
m eđu M ad žara i S rba. 1849 ušao je
jed an dio B. u o k v ir S rp sk e Vojvo-
dine. K a d je u k in u ta V o jv o d in a (1860),
112 —
v ra ć e n i su ovi d ijelovi bačkoj župa-
n iji. 1873 p rip o je n je š a jk a šk i o krug
bačkoj žu p an iji.
B„ a n aro čito n ie n ju ž n i dio, v rlo je
plodan, i sp ad a m eđu n a jp lo d n ije di-
jelo v e E vro p e. S ta n o v n ištv o se b a v i
u prvom re d u ze m ljo rad n jo m . P ro iz-
vode se sve v rste žitaric a, a n aro čito
je ču v e n a b ačka pšenica i ku k u ru z.
U m a n jim k o ličin am a k u ltiv ir a ju se
i o sta la žita. P irin a č uspi.ieva oko K r-
s tu r a i Torže. Z n a tn a je p ro d u k c ija
k u d je lje , šećerne repe. k u p u sa i bo-
sta n a . V rlo znatno je vi’tla rstv o ,
a od v ažn o sti je i^ voćarstvo. V ino-
g ra d a rs tv a im a nešto oko S ubotice.
Š um a im a nešto p o k ra j D u n av a. inače
je B. gotovo potpuno bez šum a i ru d a.
S to č arstv o je sve do p rije nekoliko
d ec en ija bilo glav n o zaniman.ie_ sta-
n o v n ištv a. N a ro čito je znatno g a je n je
k o n ja, ro g a te m a rv e k ru p n o g zuba,
ovaca i svin.ia. D an as se sto k a g a ji
u sta ja m a . ali je ip a k v rlo v ažan
izv o r n aro d n e priv red e. B ački su k o n ji
čuveni u E v ro p i. a na.ibolje se tim a re
u kulskom i bečejskom srezu. Im a
nekoliko d rž av n ih erg ela, a im a ču-
venik i p riv a tn ik sta.ia sa g laso v itim
sv jetsk im ra sam a. K od ro g a te m arv e
bolje je z a stu p a n a m a rv a b iiele boje
(t. zv. podolska ra sa) n aro čito u ri-
tovim a, kao v rlo izd rž ljiv a. dok se u
sta ja m a drže zapadne o le m e n itije
v rste . S v in jo g o jstv o je v rlo važno.
Z natno je g a je n je živine. rib a rstv o ,
sv ilarstv o , lov. N a jv iše se stan o v n i-
š tv a b av i ze m ljo ra d n jo m i stočars-
tvom . u m nogo m a n jo j m je ri obrtom ,
trg o v in o m i in đ u strijo m . In d u s tr ija
osobito n a p re d u je u g rad o v im a, da-
kako u vezi sa dom aćom prodiikcijom .
N aročito je z n a tn a m linska. a v až n a
je i in d u s trija k u d je lje , svile i uopće
te k s tiln a in d u strija . Isto tako zn a tn a
je lo n earsk a, cem entna. eig larsk a , pi-
v a rsk a . kožna, kovna. drvena, o la ja
i t. d. U dom aćoj in d u s triji p re ra đ u ju
S lovaci k u d je ljn , a S rb i i B u n jev ci
p re ra đ u ju lan i bave se ćilim arstvom .
T rg o v in a je v rlo živ a n aro čito sa
p o ljo p riv red n im proizvodim a. stokom
i in d u s trijs k im p ro d u k tim a. — B. kao
dio »žitniee Ju g o slav ije« n a D u navu
n a žel.iezničkom p u tu p rvog re d a iz-
m eđu b o g atik i ku ltu rn ih ^ pokra.jina
sa vrlo k u ltu rn im stanovništvom , n a j-
ra zn o v rsn ijo m i n a jb o g a tijo m indu-
strijo m . ra z v ije n im obrtom i n a jg u š-
ćom željezničkom m režom . sa osobito
živom in d u strijo m i u neposrednoj
blizini B eograda, — spada m eđu n a j-
v a ž n ije pokra.iine naše dom ovine.
L i t e r a t u r a : S teltzer F r„ Ge-
schickte d er B aeska (1883). 1896 izđali
su Đ. D ušan G rossckuiied i Tim m ono-
g r a f iju o B ačkoj u dva sveska n a
m adžarskom jeziku. 1910 dobila je

B ačk a ponovo m o n oerrafijn n d v a
sv esk a u zbirci M a g ra ro rsz a g 1 V ar-
m eg v ei es V aro sai. D. Popović.
B A Č K A A P O S T O L S K A A D M IN I-
S T R A T U R A o sn o v an a je 1923 n a onom
đ ijelu K ra lje v in e SH S, k o ji je d o tad a
p rip ad a o kalo čk o j n a d b isk n p iji. P r-
vim a d m in istra to ro m je im en o v an
L ju d ev it B udanović, sn b o tičk i župnik,
10/2 1923. A đ m in istra to ro v o je sjedi-
šte u S ubotici. A d m in is tr a tu ra b ro ji
11 đ ek a n ija , 88 žu p a i a d m in is tra tu ra ,
oko 154 sv ećen ik a i oko 483.200 duša,
U a d m in is tra tu ri, uz sv je to v n i kler,
d je lu ju i fra n je v c i, bosonogi k a rm e lc i
(c arm elitae discalceati), S estre N aše
Gospe, S estre p re sv eto g O tk u p ite lja ,
K ć e ri m ilo srđ a i S e stre Sv. K riža.
L i t e r a t u r a : S ta tu s p erso n alis
a d m in is tra tu ra e ap o sto licae baciensis
(1924). J . J.
B A Č K A E P IS K O P IJ A je pravo-
sla v n a crk v en a oblast, k o ja o b u h v a ta
sve srp sk e p a ro h iie u B ačkoj. a vodi
d u h o v n i n ad zo r i n a d onim pravo-
slav n im srp sk im p a ro h ija m a , k o je su
1918 o stale pod u g a rsk o m v lašću u
bačb o d ro šk o j (B aja, S antovo), čon-
g ra d sk o j (Segredin) i heveškoj župa-
n iji (Je g ar). O sn o v ana je još u 16 vi-
jek u . S je d ište ep isk o p a bilo je is p rv a
u S egedinu, k a s n ije po bačkim m ana-
s tirim a i n ajza d , početkom 18 v ije k a ,
u sta lje n o je u P e tro v a ra d in sk o m
Šancu, d an a šn je m N ovom Sadu, —
M eđu p rv im ep isk o p im a sp o m in ju se
F ilip . S av a, M a k a rije i Sim eon, zatim
1579 G eorgije, » m itro p o lit segedinskog
g ra đ a bačke oblasti«. p o strižn ik m a-
n a s tir a P etk o v ice u S rb iji. 1609 spo-
m in je se m itro p o lit seg ed in sk i M ar-
d a rije . 1651 m itro p o lit bački M ihailo,
a 1667 episkop G eorgije. — P o slije
seobe pod p a trija rh o m A rse n ije m I I L
re đ a li su se je d a n za đ ru g im ovi epi-
skopi: J e f tim ije D ro b n ja k (1695—
1708), S te v an M eto h ijac (1708—1709),
H ris to fo r D im itrije v ić -M itro v ie (1710
—1712), G rig o rije D im itrije v ić (1713
—1717), S o fro n ije T om ašević (1718—
1730), V isa rio n P a v lo v ić (1731—1756),
Monsi.ie P u tn ib (1757—1774), A rse n ije
R adivonević (1774—1781). A ta n a s ije
Živkovio (1781—1782). J o s if Jo v a n o v ić
S a k a b e n ta (1783—1786), Jo v a n Jo v a -
nović (1786—1805), Geđeon P e tro v ić
(1807—1832), S te fa n S ta n k o v ić (1834—
1837), G eo rg ije H ra n is la v (1839—1843),
P la to n A tan ack o v ić (1851—1867), Ger-
m an A nđelić (1874—1882), V a silija n
P e tro v ić (1885—1891), G erm an O pačić
(1893—1899), M itro fa n Šević (1900—
1918) i D r. Ir in e j Č irić od 1922. —
j ack a ep isk o p ija im a pod svojom
duhovnom v lašću 156.606 duša, 'dva
m a n a s tira (K ovilj i B ođan), č e tiri
— 113 —
BACKI PETROVAC
p ro to p re z v ite ra ta (bečejski, ža b aljsk i,
novosadsbi i som borski) i 85 p a ro h ija ,
sa 68 c rk a v a i kap ela, i 87 svećenika.
R . G rujić.
BAČKA PETROVO-SELSKA HRI-
ŠČANSKA PRIVREDNA BANKA u
P etro v o m Selu. Im a k a p ita la 35.000,
u lo g a 1,140.349 d in a ra . N . S.
BAČKA ŠTEDIONICA D. D. B ačka.
K a p ita l je 300.000. ulozi 884.054 d in a ra .
N. S.
BAČKA TOPOLA, sresko m jesto u
B ačkoj. n a p ru z i S u b o tic a—N ovi Sad.
Im a 12.471 sta n o v n ik a (1910), od k o jih
je S rb a 17, M a d ž a ra 12.339, Ž idova
505, p ra v o sla v n ih 20. k a to lik a 11.642.
— B. T. se p rv i p u t sp o m in je u doba
T u ra k a , kao m jesto u su b o tičk o j na-
h iji. 1580 im a la je B. T. 21, a 1590 23
dom a, k o ja su p la ć a la porez. K a sn ije
je B. T. o p u stje la , te se jo š 1731 spo-
m in je kao p u s ta ra . 1740 p rip a d a la je
p etro v a ra d in sk o m v o jn ičk o m šancu.
Oko J1750 p o čin je u B. T. n a s e lja v a n je
M ad žara, k o ji su đ o b iv ali v elik e po-
vlastice. 1768 im a la je B. T. 182 đom a,
a 1805 650 dom ova sa 4.000 stan o v n ik a.
Im a g ra đ a n s k u školu. D. P.
»BAČKA« TVORNICA ŠEČERA A.
D. N ovi V rbas. O sn o v an a je 1911, ali je
sa m a tv o m ic a d o v ršen a tek u početku
S v je tsk o g R a ta . 1920 d ru štv o je na-
cio n aliziran o , a k a p ita l m u je d an a s
8,000.000 d in a ra . D ru štv o im a tv o rn ic u
kod N ovog V rb a sa u B ačkoj. P o k re t-
n a s n a g a je 1.000 k o n jsk ih sn ag a , a
g o d išn ji b a p a c ite t 20.000 v a g o n a šećera.
Zaposleno je 500 ra d n ik a u tv o rn ic i
i do 2.000 p o ljo p riv re d n ih ra d n ik a .
T v o m ic a im a oko 100 km uske p ru g e
(60 cm)._ P o re d to g a im a sv o je loko-
m o tiv e i v a g o n e i za p ru g u n o rm al-
nog kolosjeka, P ro iz v o d n ja se k re ta la
p o slje d n jih g o d in a ovako: 1923/1924
639 vag o n a, 1924/1925 2080 v a g o n a še-
ć e ra S . P.
BAČKI PETROVAC, m je sto u Bač-
kon, sjev ero zap a đ n o od N ovog Sada.
Im a 7701 s ta n o v n ik a (1910). od k o jih
je S rb a 40, S lo v a k a 7335, Ž idova i07,
p ra v o sla v n ih 37, re fo rm ira n ih 7349. —
N e m ože se u tv rđ iti, d a li je ovo
m jesto isto sa m jesto m isto g a im en a
u backoj ž u p a n iji, k oje se sp o m in je
već u 14 v ije k u . D a n a š n ji B. P . se
sp o m in je p rv i p u t 1703 kao p u sta ra .
k o ja p rip a d a futoškom sp ah ilu k u . 1715
lm ao je 18 srp sk ih porezn ih dom ova.
1745_đo 1746 počela je u B. P . koloni-
z a c ija S lovaka. većinom e v a n g e lik a
— B. P . je c e n ta r p ro d u k c ije i trg o -
vine h m elia, k o ji se dobrim đijelo m
izvozi u Češku. Im a d rž av n u gim na-
zinu sa slovačkim n a sta v n im jezikom
D. P.
BACKO GRADIŠTE
BAČKO G R A D IŠT E , m jesto u Bae-
kon p o k ra j Tise. Im a 6882 stan o v n ik a
(1910), od k o jik je S rb a 2890, M ad žara
3934, Židova 98, p ra v o sla v n ili 2885,
k a to lik a 3797. — 1387 poklonio .ie k ra li
S ig ism u n d B. G. poro d ici G orianski.
Za tu rsk o g doba p rip ad a lo ie segedin-
sk o i n a h iii. 1580 bilo ie čisto srpsko
rujesto i im alo je 4, a 1519 12 porezn ih
dom ova. P o o slobođenju od T u ra k a
po stalo je B. G. šanac u p o tisk o i g ra -
nici. 1720 bilo je još čisto srpsko m ie-
sto i im alo ie 39 p o p isan ih srp sk ih
dom ova. P o s lije ra z v o ja č e n ja potiske
g ra n ic e počelo je u B. G. n a se lja v a -
n je M ad žara. U b u n i 1848/49 B. G. je
m nogo stra d a lo . D. P .
BAČKO P E T R O V O -S E L S K O K R E -
D IT N O U D R U Ž E N JE . K a p ita l 50.000.
U lozi 1,425.615, m jen ice 1,588.765 din.
D iv id en d a 50%. N . S.
B A Č V A N S K I A L E K S A , glu m ac i
re d a te lj (1832, T em išv ar — 26/3 1881.
B eograd). P o s lije sv ršen e osnovne
škole B. je o tišao u K arlo v ce, g d je
je sv ršio p et ra z re đ a g im n azije. 1846
u m re m u otac, k o ji je bio n iži fin an -
c ijs k i čin o v n ik u so lari, te m u se
m a ti p reseli u Segedin, g d je je _B_.
učio g im n a z iju i licej. 1848, u svojo.i
16 godiui, još kao g im n azist, upisao se
B. u re v o lu c io n a rn u kom andu. Po-
s lije sv ršen e bune, opet kao đak, osno-
va'o je B. u S egedinu, u k ući nekog
b o g a ta š a K olba, a m a te u rsk o pozorište,
koiie je K olb u zd ržavao za lju b a v
svom e siuu. S lik a r u tom e p o zo rištu
bio je St. T odorović. P o svršenom li-
ceju B. je stu p io u d rž av n u službu i
služio je u P e š ti (1850) i u K ečkem etu.
Iz n eo d o ljiv e lju b a v i stu p io je 1852 u
jedno m ađ žarsk o p u tu ju ć e pozorište,
s ko jim je obišao Arad,_ Segediu, Iva-
šav u i P eštu . 1869 angažovao je B. u
P e š ti St. T odorović za č la n a n aseg
N aro d n o g P o z o rišta u B eogradu. N a
srp sk u pozornicu izašao je B. p rv i p u t
u ulozi Shylock, (M letački trgovac).
K ao m a d ž a rsk i g lu m ac B. je ig rap
pod im enom V a rh id i. Jo š u P esti,
kao p rik az iv ač k a ra k te rn ik uloga,
B. bio je odlično iz ra đ e n glum ac,
p a je za B eograd bio an g ažo v an
kao re d a te lj i n a s ta v n ik glum ačke
škole. G lavne su m u uloge bile:
S hylock (M letački trgovac), Ludo-
v ik X I., Đ u ra đ B ranković, k ra lj J a -
kov (Šah k ra lju ), Živko (C iganin),
P la n te ro se (P a ris k a siro tin ja ), S k ear
(L ondonski p ro sjaci), M au rice (Gospo-
đ a od S aint-T ropez-a), L aro ca (R om an
siro m ašn o g m ladića), H a rp a g o n (Tvr-
dica), F a r r ie r (G rof M onte K risto ).
N esrećnim slu čajem izgubio je B. vid,
te je bio otišao n a lije č e n je u P estu .
g d je m u je žena b ila su b re ta n a le-
— 114 —
dnom m ad žarsk o m pozorištm A li i
oua izg u b iv ši glas, bude o tp u šte n a iz
pozorišta. Z a b o ra v lje n od p o što v alaca
B. je pao u n a jv e ć u b ijed u . 1879
u p ra v a N a ro d n o g P o z o rišta p rire d ila
je u n.jegovu k o rist je d n u p re d sta v u
(S eljak kao m iliju n a š). 1880 u p ra v a
N aro d n o g P o z o rišta u B eo g ra d u po-
z v a la .ie B. n a h o n o ra ra n ra d . B. je
došao i kao slije p ig ra o je tu n ek o lik o
uloga. B . Odavić.
B A Č V A R (k a čar ili p in te r) n a z iv a
se z a n a tlija , k o ji iz ra đ u je b u ra d . bez
o b zira u a u jih o v oblik. v e ličin u i kva-
lite tu . K ak o se u našem n a ro d u ovaj
z a u a t u a z iv a ra zu im im enim a. to je
po treb n o istaći, d a se n az iv B. upo-
tre b lja v a m a n je kod S rb a, v iše kod
H rv a ta . U S rb iji se n a z iv a k ačarom .
a kod S rb a izv au g ra u ic a _ S rb ije .
običuo p in te r, što dolazi od n jem ač k e
rije č i »binder«. Za B. se tra ž i naro-
č ita k v a lifik a c ija i stru č n a sprem a..
L j. O.
BA Č V A R STV O je ra šire n o kod Slo-
venaca. S vako selo im a sv o je b ačv are
ili sudare, k o ji ra d e ra z lič ito posuđe
iz tv rd o g (h rasto v o g ili kestenovog)
ili iz m ekanog (jelovog i sm rekovog)
d rv eta. B a č v a ri iz ra đ u ju k a rlic e za
m lijeko, stu p e za m lijeko. čabrove ili
žbanje, b ren te. kace za kupus, re p u
ili grožđe, bačve za vodu. vino i ra -
k iju . Ovo posuđe je sa drvenim , a u
većini sa gvozdenim obručim a, Ba-
č v a ri u p o tre b lja v a ju ua.iviše slijedeće
oruđe: s je k iru za te s a n je duga, pilu,
m alo i veliko bačv arsk o reude, reude
za š a r a n je dna, šestar. m je re za duge,.
svrdlove, običan čekić i čekić za na-
b ijan je. B . R.
B A Č EV IĆ I, u g le đ n a v o jv o d sk a k u ća
u B an jan im a. Iz n je su u 19 v ije k u
izašla d v a z n a č a jn a ju n ak a, voj-
voda Jo v a n , d ru g L uke V ukalovića.
i n aro čito vo jv o d a M aksim . O vaj se
rodio n a K lje n k u 1848. a pogiuuo je
8/1 1876, kao je d a n od g la v n ih vo.L
voda hercegovačkog u stan k a, u borbi
n a Ž d rijelu , uedaleko od T re b in ja ^
B A Ć IN SK O JE Z E R O , u D alm aciji.
desno od N e re tv in a ušća, 4-5 km
istočno-.iugoistočno od luke Zrnovice.
P o v ršin a oko 2-96 km 2. N ad m o rsk a vi-
sin a 8 m. N azvano po im enu sela, ko.ie
je oko 2-5 km za p ad n ije. P. V .
B A D A J A L E K S A N D A R DR„ pred-
sjed n ik k ra lje v sk o g S to la Sedm orice
(9/3 1858, C ernik). U čio je g im n aziju
u Požezi, a p ra v n e n au k e u Z agrebu.
i posvetio se advokatskom zvanju,
o tv o riv ši k a n c e la riju u Zem unu
(1883). U Zem unu je rad io m nogo u
n acio n aln im d ru štv im a, a bio ne b i-

ra n i u g ra d sk o vi.ieće. 1906 ie bio iza-
b ra n za p o sla n ik a n a h rv a tsk o m
S a b o ru n a p ro g ra m u h rv a tsk o -srp sk e
k o a lic iie i im en o v an o d ieln im pred-
sto in ik o m za p rav o su đ e u t. zv. na-
ro d n o i v la d i (25/7 1906 do 6/8 1907).
1917 im en o v an ie od ieln im p re d sto i-
nikom za p ravosuđe, a 1919 pred sie-
nikom Jaraljevskog S to la Sedm orice.
— B. ie p u b lic ira o član k e iz p o d ru č ia
p ra v n ih n a u k a u stru č n im listo v im a
(n aro čito u M iesečniku). M. P-g.
BADALIĆ HUGO, p ie sn ik (18/9 1851,
B rod n a _Savi — 4 5 1900, ZagTeb). U
Z ag reb u ie sv ršio g im n a z iiu (1871), a
u B eču k lasičk u filo lo g iiu (1874). K ao
n a s ta v n ik služio ie n a B iie c i i u Za-
g reb u , g d ie ie postao d irek to ro m do-
n io g ra d s k e g im n a z iie (1896). U m ro ie
od ra k a n a želucu, posli.ie tešk e ope-
ra c iie . — P rv e p iesm e B. izišle su u
Vi.iencu (1874) i đačkom a lm a n a h u
V e le b itu (1874). M eđu p rv im p.iesma-
m a iz asla ie i n ie g o v a b a la d a P an em
et Gircenses, k o ia m u ie u tv rd ila uie-
snicku slavu. M atica H rv a ts k a izđ ala
]e n m g o v u A n to lo g iiu h rv a tsk o g a
p.iesnistva (1892) i n ieg o v e Iz a b ra n e
pnesme (1896). B. ie po K o m e ru na-
pisao lib reto za p o p u la rn u Z aičevu
o p eru Z rin sk i, preveo ie S h ak esp eare-
ova K o rio la m a i neke odlom ke
G oethe-ova F a u s ta . K ao pozn av alac
s ta ro k la sič n ih p iesn ik a, čistog na-
m ovića, n a š k la sič k i p ie sn ič k i stil,
ali u n je g a n ije bilo đovoljno pje-
sničke in v en cije, p a je m alo stv ara o , i n a jv e ć i su p ra z n ic i (»nem a d a n a bez
i yeći dio n jeg o v a ra d a bile su ip a k
p rig ođnice i p rijev o d i. B. V .
BADENSKI LUDVIG (1655—1707).
Od 1677 v la d a r u B adenu, a od 1683
kao p o d m arša l u službi a u strijsk o g
cara. Is ta k a o se 1683 p ri o d b ra n i
B eča od T u ra k a . B. je kao glavno-
k o m an d u ju ći u r a tu p ro tiv T u ra k a
1689 u p u tio m a n ife st srpskom na-
ro d u s m nogo obećauja, po ziv aju ći
g a n a sara.dn.iu. S usp.iehom je ra to -
vao u S rb iji. Z n a tn a je n je g o v a po-
bneda 24/9 1689 kod N iša. O stav iv ši
g e n e ra la P icco lo m in i-a d a vodi d alje v ečeri p ro s tire po c ije lo i k u ći (to
borbe, B. se v ra tio n a D unav. U K la-
dovu je, 28/10 1689, zatv o rio g ro fa
Đ o rđ a B ran k o v ića zbog n.iegovih na-
m je ra d a obnovi srp sk u državu.
S u sp jeh o m je ra to v a o u E rd e lju .
19 8 1691 odnio je pobjedu kod S lan-
k am en a i lm ao je nekoliko u sp je h a
(uzeo -1'e B rod i G radišku).
Ud 1693 ra to v a o je n a zapadu.
V . Č.
BADJURA RUDOLF, re fe re n t za godinu). K a d se p ečen ica sk in e s ra -
ru ristik u p ri od.ieljen.iu M in ista rstv a
irg o v in e i I n đ u s trije u L ju b lja n i
BA DN JI DAN
(17/4 1881, L itija ). B. ie sv ršio g im na-
zinu u ^ L ju b lja n i, a b itu rije n ts k i te č a j
trg o v a č k e a k a d e m ije u P r a g u i teča-
Deve alp in sk o -teh n ičk e v o jn iek e škole
u V isokim T u ra m a . — B. je plođan
tu ris tič k i p isac i p ro p a g a to r tu ris tik e
i . zim skog sp o rta. G la v n a su m u
d^ela: N a T rig la v , 1913 (slovenačko
izdanje), 1922 (h rv atsk o -srp sk o izda-
n je); V odič kroz ju g o slo v en sk e A lpe,
I, S lo v en ija, 1922; P o h o rje, V odnik po
slovenskem P o d ra v ju . 1924; S m učar,
1924. c. 1.
BA DN JAK ie eerova g la v n ja . k o ia
se n a B a d n iy d a n (obično u ju tru , p rije
sunca) siječe po stro g o m p ro p isu
(snekirom se sm ije u d a r iti sam o je-
d a n p u t ili t r i p u t; m o ra p a s ti n a
isto čn u s tra n u , i n e sm ije se z a đ rž a ti
n a kakvom d rv e tu p o re d sebe), i n a
v rlo svečan n a č in u n o si u k u ću (po-
sip a se žitom , vinom , m aže m esom .
k iti se lovorikom , dočekuje. dobrodo-
slicom ) i »naloži« n a o g n jištu . B. m o ra
b a r jed n o od č e lja đ i ču v a ti, dok se
ne »obeseli« (dok ne p ro g o ri). K a d se
to đesi, uzm e se g o m ji k r a j u ru k e
(na k o jirn a m o ra ju b iti ru k a v ic e),
obnese se oko košnica, p a potom u g a si
i o sta v i n a k a k v u m la đ u š ljiv u ili
.iabuku. B. m ože b iti d v a ili t r i (ba-
d n ja k i n jih o v o d ijete). — B. je bo-
ža n stv o (nešto kao »demon v eg eta-
cije«), koje se ritu a ln o sp a lju je , da
bi opet oživjelo (m otiv o božanstvu,
koje u m ire i ra đ a se u is ti m ah).
V . Č.
B A D N JI D A N I BOŽIĆ, pored slave,
ocnoga vid a, n iti p ra v e slave bez
Božića«, N jegoš). Za B. je vezano
v rlo m nogo ob ičaja, od k o jih su n a j-
g la v n iji: 1. B a d n jid a n sk a gozba, n a
k o jo j m o ra u č e stv o v a ti sv a čeljad, i
m o ra ju se je s ti n a ro e ita ie la (orasi,
m ed, pasul.i, rib a ), i to n e sa stola,
već sa poda (odnosno sa vreće n ap u -
n je n e slam om ). U p o tre b a kašike, vi-
lju ša k a , noževa z a b ra n je n a je o Ba-
d n jo j v ečeri i p rv a d v a d a n a Božića.
Za to v rije m e trp e z a se n e ra sp re m a
i k u ća ne čisti. 2. S la m a se o B a d n jo j
čin i dom aćin kvočući. a za n jim do-
m aćic a i d je e a p iju ču ), a p o slije p ra -
z n ik a nosi i ostavl.ia u k o k o šija
g n ijezd a . 3. B a đ n ja k . 4. P eče n ic a
(»Božićnar«) se o d a b ira i n a ro č ito
h ra n i duže v re m e n a (»Ne g o ji se
p ra se u oči Božića«), p a se onda, po
u tv rđ en o m _propisu, n a »tucin« dan,
zak o lje (g d jeg d je u b ija kru p ico m soli
u g lav u ), ispeče, i za je d n ičk i pojede
(osim glave, k o ja se o s ta v lja za novu
žnja. u n o si je dom aćin u kuću s gla-
vom n a p rije d , a p o z đ ra v lja u k u ća n e
BADKLJICA
sa »H'ristos se rodi«. K r v i d ru g i dije-
lo v i u pecenice (i veze kojim se vezuje)
u p o tre b l.ia v a ju se kao liie k i utu k .
5. P o la ž a jn ik , gost, koji, obično po
sp o razu m u sa dom aćinom p rv i dođe u
ku ću n a B. u ju tro . On posipa po k ući
žito i b iv a i sam posipan, »kreše«
(u d a ra v a tra lje m b ad n jak e ) i tom p ri-
likom k a z u je že lju d a b e rić e ta bude
»koliko varn ica« , d a ru je o g n jište nov-
cem, b iv a počašćen i obdaren. 0 Bo-
žićnim p razn icim a, počevši od tucin-
d ana, v la d a »m ir B ožji«: p r a š ta ju se
u v red e i lju d i se m ire m eđu sobom. 7.
O b ičaj je, d a se izlazi n a g ro b lje. 8.
0 B ad n jem v ečeru i Božiću^u je k u su
g a ta n ja i v ra č a n ja . S ve _što se do-
g a đ a n o si u sebi zn a m e n je za budu-
ćnost. G atan.ia se n aro čito odnose n a
v rije m e i b erićet buduće godine; v ra -
č a n ja im ad u ta k o đ e r is ti c ilj: da do-
č a ra ju berićet.
B. je p ra z n ik ja k o k o m p liciran . To
je, p r ije s v e g a ,m rtv a č k i p ra zn ik . T ad a
su m rtv i u p o k re tu i u n ašo j blizini
(»nekršteni dani«), i on d a je najzgo-
d n ije (i n a jo p o rtu n ije ) p o zv a ti ib n a
g’ozbu. — B. veče (i cio B.) je gozba
p o k o jn im p red cim a; n a n jo j s u d je lu ju
1 m rtv i i živi zajedno. Je la , k o ja^ se
to g a d a n a jedu, im ad u ja s a n m rtv a č k i
k a r a k te r (orasi. p a su lj, m_ed); orasi,
k o ji se b a c a ju po sobi, u p u ćen i su d.u-
šain a, k o je se, po općem v je ro v a n m ,
n a jra d ije n alaze u u g lo v im a sobe. S a
poda se jede zato, što je u tom slu-
č a ju jelo u d o m a ša ju m rtv ih (obican
iz okoline Z a je č a ra da. k ad se živom
čov.ieku d a je »pomana«, ova] m o ra
s je s ti pod stol). TT daleko j s ta rin i z rtv a
bogovim a i p o k o jn icim a prinosila, se
n a slam i (n aro čito p e rz ijsk i i indiiiski
ku lt). P o sip a n je slam e o B. danu
o sta ta k je iz te starin e, i irna j s t i zna-
ca.i (čim sc sla m a pospe. dnse ce se
sak u p iti, bu d u ći n a v ik n u te d a n a nion
n ađ u jela). D u ša se često zam islna kao
ptica, n ajčešće kao kokoš. o tu d a ne
k v o can je o B. danu u s tv a ri po_zivan]e
d u ša n a gozbu. P ro p isn o bdjenpe o
B. v ečeru podsjeća n as n a bdjenje
pored m rtv a c a i t. d. B adn.iak i pece-
n ica su » sak ram entalne« žrtv e bozan-
ske živ o tin je. k o ja se ritu a ln o jede.
N jo m e se d iv in iz ira iu lju d i i st°ka-.
P o la ž a jn ik je b ožanski gost (predak),
od ko g a zav isi b erićet u n ared n o j
gođini. — D a li je B. i p ra zn ik sunca,
ko.ie se o b n a v lja 1? U crkvenom B. im a
sunčevog k u lta (uzetog iz m itra iz m a :
dies solis in v icti). 25/12 bio je n aj-
veći m itra is tič k i p raznik. D a li g a je
bilo i u s ta ro j srp sk o j relisriji. ne
može se u tv rd iti (uporedi o k ru g li kolac
»sunce«, k o ji se n a pr. u P o d u n a v lju
m ije si n a B). _ -
V . Č ajkanovic.
— 116 -
BADRLJICA STANKO, n a ro d n i do-
b ro tv o r (1805, S en ta — 1/9 1876. S enta).
B avio se trg o v in o m i ekonom ijom u
svom rodnom m jestu . S rpskom N aro-
dnom P o zo rištu u Novom S ađ u osta-
vio je 15.000 fo rin ti. D. P.
BAG. V. K a rlo b ag .
B A G A N A . koža m lad ih ja g a n ja c a ,
od k o je se p ra v e šubare. N . Z.
BAGLIVI ĐURAĐ (B aljiv i), li-
je č n ik (8/9 1668, D u b ro v n ik — 17/6
1707, R im ). P rez im e m u je bilo A r-
meno, a B. je n az v an po poočim u. Po-
što je svršio m eđicinu u N a p u lju
(1684—1688), n asta v io je u če n je po
ra zn im ta lija n s k im u n iv e rz ite tim a , a
od 1692 bio je u R im u p ra k tič n i liječ-
nik. Izašao je brzo n a glas. 1696 po-
stao je n a rim sk o m u n iv e rz ite tu pro-
fesor a n a to m ije , a 1701 teo retičk e
m edicine. B avio se i fiziologijom ,
osobito vivisekcijom . N jegove ras-
p ra v e (O pera o m n ia m edico-prac-
tic a et an ato m ica) izdane su (od 1696)
preko 20 p u ta , posl.ieđnji p u t u Leip-
zigu 1827/28, a u ta lija n s k o m p rije -
vodu još 1841 u F ire n e i; neke su pre-
vedene u 18 v ije k u i n a fran cu sk i,
engleski i njem ački.
L i t e r a t u r a : N. S elak, Zivot i
ra d Đ u ra (A rm ena) B al.iivi (R ad 107).
M. R.
BAGRINA, v rs ta vinove loze s cr-
venim bobicam a; d aje odlična b ije la
vina. R a s p ro s tra n je n a je ii srp sk o j
K ra jin i. R ije tk a ie u o stalim k ra je -
v im a S rb ije, a in ace je u n ašo j dr-
žavi nem a. ' ' l-
BAGRUS LEONARDO, rodom Is tra -
nin, isusovac, u č ite lj filo zo fije u B ecu
(1610—1614), zatim re k to r zavoda n a
R ijeci. Š tam pao je u B eču 1630 latin -
skim jezikom (anonim no) p riru c m k
za M a rijin u k o n g re g a c iju beckoga
isusovačkog zavoda. Đ. K .
BAJA, v aro š u bačkoj ž u p a n iji,
sađ a u M adžarskoj n a D unavu, blizu
naše i m ad žarsk e granice. _ l n t a
21.032 sta n o v n ik a (1910), od k o jih je
bilo S rb a 212, M ad ž ara 16.796, Zidova
2091; ostalih, većinom B u n je v a c a i
Šokaca. 1888; p ra v o sla v n ih 332, kato-
lik a 17.871. — Z a v rije m e T u ra k a B.
je b ila čisto srpsko m jesto, a tako
je o sta la i p o slije p ro tje riv a n ja l u -
ra k a . 1720 bilo ie u B. 190 popisanih
đom ova, 165 srp sk ih . 14 m ad žarsk ih i
11 njem ačk ih . U p rv o j polovini 18 yx-
je k a im a li su S rb i u B. sv o ju g ra d sk u
u p rav n . — B. v rlo znatno trg o -
vačko i in d u striisk o m jesto. narocito
je z n a tn a trg o v in a sa hranom l sto-
kom B. je z n a tn a željeznicka ra sk r-
snica. S rb i u B. jm a ju d v ije crkve,
crkvenu općinu i školu. U. r .

B A JA D E R I B O JA D E R nosile su
do p r ije 50 grodiua v aro šan k e. P o d ri-
je tlo m n je arap sk o . G rađen je od
svile, razn o b o jn im ša ra m a , dug i ši-
rok. O p asiv ale su g a oko p a sa tako,
d a su s p rije d a niz su k n ju le p rša li
n je g o v i k ra je v i. N . Z.
B A JA L O V IĆ PETAR, a rh ite k t, P o sv rše tk u n auke, B. je p rim lje n u
v a n re d n i p ro fe so r te tn ie k o g fa k u l-
te ta n a b eograđskom u n iv e rz ite tu
(14/5 1876, Šabac). O snovnu školu, re-
a lk u i teh n ičk i fa k u lte t učio je u
B eo g rad u , za tim je, 1900—1905, stu-
d irao a rh ite k tu ru , kao d rž av n i pito-
m ac, u teh n ičk o j visokoj školi u
K a rls ru h e (u B adenu), g d je je i di-
p lo m irao . 1905 p o s ta v lje n je za pod-
a r h ite k ta p rv e k lase u M in ista rstv u
G rađ ev in a, a 1906 iz a b ra n je za stal-
nog do cen ta teh n ičk o g fa k u lte ta u
B eo g rad u za n a c rtn u g e o m e triju i
p e rsp e k tiv u ; za v a n re d n o g p ro fe so ra
isto g p re d m e ta iz a b ra n je 1921. — a je d a n n a p erzijsk o m jeziku, i p ri-
G lav n i ra d o v i B. su: Izložbeni pavi-
ljo n K ra lje v in e S rb ije n a m eđu-
n a ro d n o j izložbi lije p ih u m je tn o sti u
R im u 1911/1912; K o n a k u m a n a s tiru
K a le n ić u u s ta ro m srpskom stilu ;
N o v a z g ra d a D ru š tv a Sv. S av e u
B eo g rad u (p o kušaj n aše g stila),
zg rad a, u k o jo i je ru m u n jsk o po-
slan stv o u B eo g ra d u u P o zo rišn o j 1 jep im stih o v im a (p rijev o d B ašag ića ):
u lici; k u ća p ro fe so ra D r. M ih. P e tro - | Tko b i m ogo o p je v a ti redom — sve
vića u B eo g ra d u i t. d. O sim to g a : lje p o te d iv n o g a M o sta ra — z a r se
je pisao d o sta s tru č n ih č la n a k a i
recen zija. V . P.
B A JA M O N T I J U L I J E DR. (24/8
1744, S p lit — 12/12 1800, S plit). Škole
je učio p riv a tn o u S p litu . a m edi-
cin u je sv ršio u P ad o v i. Bio je li-
ječn ik n a H v a ru , a 1790 preselio se
u S p lit, g d je je bio p riv a tn i liječn ik ,
k a p e ln ik i zborovođa stolne crkve.
B. je bio en c ik lo p e d ijsk i obrazovan.
Znao je m nogo s tra n ih jezika. — B.
je s k u p lja o n aše n aro d n e p o p ijev k e
i tekstove. k o je je prevodio n a tali-
ja n sk i. Od n je g o v ih k o m p o zicija su
sa č u v a n a k ređa, ben ed ik tu si, ra zn e
him ne, resp o n zo riji, rek v ije m i. mise,
d v a S ta b a t n iater. č e tiri Te D eum -a
i n ekoliko v e č e m ja ; sve u v iše gla-
so v a s p ra tn jo m o rg u lja ili o rk e stra.
G lavno n jeg o v o đjelo L a tra n sla z io n e
di S an Doim o, C om ponim ento D ra-
m atico p er m usica, c a n ta to in Spa-
lato nel co rren te anno 1770 izgubljeno
je. — B. su k om pozicije po sa d rž a ju
i o b rad i o d jek n jeg o v o g ta lija n s k o g
b a ro k n o g m uzičkog o b ra zo v an ja.
L i t e r a t u r a : I. M ilčetić, D r. J u -
lije B a ja m o n ti i n je g o v a đ je la (Rad
192). A . D.
B A J A N J E . V. V je ro v a n ja n aro d n a.
B A JA Z ID A G IĆ D E R V IŠ -P A Š A , u
tu rsk o j k n jižev n o sti p oznat pod ime-
- 117 —
BAJAZIT
nom D e rv iš-p aša M o stara c (— 1603,
K ovin ). Škole je svršio u C a rig ra d u ,
g d je se n a ro č ito bavio izu ča v an jem
a ra p sk e i p e rz ijsk e k n jižev n o sti. Uči-
te lj m u je bio ta k o đ e r n a š zem ljak ,
Sudi, n a jb o lji p o zn av alac p e rz ijsk o g
je z ik a i p e rz ijsk e k lasičn e lite ra tu re .
c a rsk i dvor. N a d v o ru je stek ao to-
lik i u g led i u p liv , d a je bio lič n i sa-
v je tn ik s u lta n a M u ra ta I I I . i redovno
p risu stv o v ao sjed n ica m a ca rsk o g v ije-
ća. 1595, za v lad e M ehm eda III., postao
je B. n a m je sn ik B osne. 1599 p rid ru ž io
se je B., sa bosanskom vojskom , ser-
d a ru Ib ra h im -p a ši, i s n jim e je cijelo
lje to ra to v a o po U g a rsk o j. P o g in u o
je 1603 n a o strv u K o v in u . kod Bu-
dim a. — B. je m nogo p je v a o n a tu r-
skom i p erzijsk o m jezik u i ostavio
je iza sebe u ru k o p isu d v a d iv a n a
(zbirke) p jesam a , je d a n n a tu rsk o m ,
jevod S eh an am e (K n jig a d arežlji-
v o sti od B in aje). L ak jezik, sa v r-
šen a fo rm a i b ira n e m isli, to su,
veli B ašagić, odlike B. poezije. —
B. n ije n ik a d zab o rav io n a svoje
p o d rije tlo i svoj ro d n i k ra j. To se
v id i n a jb o lje iz n je g o v e p jesm e u
slav u M o stara, k o ja p o čin je ovim li-
čudiš, srce, što g a lju b im — sa lju -
b a v lju sin o v sk o g a žara?
O. H adžić.
B A JA Z IT I., tu rs k i su lta n , 1389 do
1402 (1347—1403). B. je sin s u lta n a M u-
r a ta I.,_koji je poginuo n a K osovu. B.
je svojom h itrin o m odlučio tu rs k u
pobjedu u b itci n a K osovu. Dobio je
n a d im a k »M unja« (Ilđ erim ) zbog
sv o je b rzin e i o k re tn o sti. S r b ija je
p riz n a la 1389 n je g o v u v rh o v n u v la st,
o bvezala se n a d a v a n je pom oći u ra tu ,
p u stila tu rs k e posade u g la v n a u tv r-
đ e n ja i d a la p rin ce su O liv eru B. za
ženu. B. u sp je si n a B a lk a n u b ili su
vrlo veliki. Od 1392 do 1394 on je za-
uzeo sv u M ak ed o n iju ; 1393—1396 po-
korio _je B u g a rsk u ; 1394 osvojio je
T e sa liju ; _iste godine po stav io je
sv o g a čo v jek a za v lašk o g kneza. K ao
n je g o v i v a z a li p o g in u li su k r a lj
M arko i Iv o n stan tin D e ja n o v ić u b itc i
na B o v in am a (1394). U v elik o j b itci
kod N ik o p o lja, 25/9 1396, pobijedio je
B. zapadne k riž a re pod vodstvom m a-
d žarskog k r a lj a S ig ism u n d a, 1397 pro-
tje ra o je V u k a B ra n k o v ić a iz n je-
gove oblasti. U b o rb i s T a ta rim a u
M aloj A z iji n ije im ao sreće. T im ur,
vođa i k a n T a ta ra , pobijedio je B.
u b itci kod A ngore, 28/7 1402. U to j
b o rb i učestvovao je u B. v ojsci i
srp sk i pom oćni određ, k o ji je vodio
BAJER
S te v a n L azarev ić. B. je u to j b itci
bio za ro b ljen , i u ro p stv u je um ro
(8/3 1403). V . Ć.
BAJER IV AN. V. B eyer.
BA JER N. V. Bo.ier G eorgije.
BAJICE, plem e u k a tu n sk o j n a h iji
u C rnoj Gori. S ta n u ju n a sjev er-
nom obodu C etinjskog' P o lja . Zem-
ljiš te je k rašk o , a k r a j siro m a ša n i
bezvodan. P o re d m alo s ta rih B ajica,
v ećin u plem ena_ čine M artin o v ići,
d o seljen i iz sela Č arađ a kod G ackoga.
S lav e Jo v an -d an . P. Š.
BAJIĆ ISIDOR, kom pozitor (10/8 B ašta. K a p ita l 100.000 din.
1878, K u la, B ačk a —• 1915). G im na-
z iju je sv ršio u N ovom Sadu. U Bu-
d im p ešti up isao se n a p ra v a , ali se
p o slije odao m uzici, k o ju je svršio
n a k o n z e rv a to riju u B udim pešti. Bio
je n a s ta v u ik m uzike u novosadskoj
g im n a z iji, u k o jo j je n aro čito n je-
govao k o rsk u m uziku. Izd av ao je
M uzičku B ib lio teku, u kojoj su iz-
lazile i kom pozicije za zbor, k la v ir i
solo uz p r a tu ju k la v ira . N jeg o v a m u-
zičk a d je la tn o s t n aro čito se ogledala
u v o k aln o j m uzici, isto kao i u solo
p je sm a m a uz p r a tn ju k la v ira . S til
n je g o v o snovan je n a n aro d n im po-
p ije v k a m a , la k J e i bez d u b lje psiho-
loške i u m je tn ič k e v rije d n o sti. O tuda
je bio p o p u la ra n , a n aro čito u pre-
čan sk im k ra je v im a . O brađivao je i
n a ro d n u m u zik u za zbor i solo uz
p r a tn ju k la v ira . N apisao je i L itu r-
g iju za m je šo v iti zbor po k arlovačkom
n ap jev u . N .iegova o p era K nez Ivo od
S em b erije izvođena je u o p eri Ž ark a
S av ića u B eogr'adu, ra đ e n a je u na-
rodnom to n u , i u n jo j d o m in ira m no-
go čisto v o k aln i stil; ra d i to g a se
n ije n i o d rž ala n a re p e rto a ru . Od nje- je B. č ita v u jed n u g e n e ra c iju na-
go v ih p o p u la rn ih solo p je sa m a po-
z n a te su: Je se n stiže, M a g la pala,
B ila jednom ru ž a jed n a, U sp av an k a.
Š tam pao je: T eo riju no tn o g p je v a n ja ; ekouom skog, teh n ičk o g sh v a ć a n ja po-
K la v ir i u če n je k la v ira ; N aše crkve-
no p o jan je; M uzički rječn ik . — B. je
bio v rlo ag ilan , i za v rije m e njegovo
zbor novosadske g'im nazije im ao je ve-
lik i ugled. Od n jeg o v ih zborova istič u
se n aro čito : Sokoli; E j. ko ti kupi;
Iz srp sk e g ra đ in e . K . M anojlović.
B A JIĆ M ILOŠ B A R U N , od V ara-
dije, v elik i n aro d n i d o b ro tv o r (1822, d er S ta atsw issen sch a ften (četvrto iz-
Z em un — 31/7 1897, V a ra d ija ). Po m a-
te r i P e t r i j i B. je u n u k M iloša Obre-
novića. O tac m u je bio trg o v ac. N a-
uke je_ sv ršio u P ap i, Š opronju i Bu-
dim pešti. P o s lije s m rti kneza M ih aila
n aslijed io je o g ro m an k a p ital, k o ji
se ta d a cijen io n a đesetak m iliju n a
fo rin ti. S a ordenom željezne k ru n e
dobio je b a ru n a t, 1884 bio je p o slan ik ,
n a u g arsk o m državnom saboru, a 1895 ' član tv rtk e I. B ajlo n i i S inovi (20/6
— 118 —
iz a b ra n je za č la n a gospođske kuće.
Dao je 100.000 fo rin ti, te je tak o omo-
gućio, d a se podigne d a n a š n ja zg ra d a
srp sk e g im n a z ije u N ovom e Sadu.
D. P.
BA JIN A BAŠTA, v a ro šic a u Sr-
b iji, n a rije c i D rin i (užička oblast).
Im a ispod 5.000 stan o v n ik a. U okolini
u sp ije v a d o b ar d u h an »bajinovac«.
U b lizin i je m a n a s tir R ača, zad u žb in a
k r a lj a M ilu tin a. B. B. im a poštu;
sresko je m jesto. B. D.
BAJINO-BAŠTINSKA ŠTEDIONI-
CA. O snovana 1909. C e n tra la B a jin a
N . S.
BAJKIĆ VELIMIR, fin a n c ijsk i i
ekonom ski p isac (20/2 1875, V eliko
G radište, S rb ija ). S vršio je p ra v n i
fa k u lte t u B eo g rad u i političko-eko-
nom ski u M iinchenu (1903). Bio je
1903—1909 docent političke ekouom ije
n a p ra v n o m fa k u lte tu u B eogradu,
1909—1914 bavio se p riv a tn o n au čn im
ra d o m i pu b licistik o m , 1914 do 1919
bio je d ire k to r trg o v a č k e škole u Bi-
to lju , 1919 ek sp e rt n a k o n fe re n c iji
m ira u P a riz u , 1919—1920 pom oćnik
m in is tra F in a n c ija , 1920—1921 red o v n i
p ro feso r p o litičk e ekonom ije n a uni-
v e rz ite tu u B eogradu. Od 1921 izđavač
je srp sk e sek cije of th e econom ic an d
social H isto ry of th e W o rld W a r
C arneg'ijevog In s titu ta . — B. o tv a ra
niz n a ših sav rem en ih , solidno sprem -
n ih ekonom ista. n aro čito onih, što su
s tu d ira li u N jem ačk o j sp ecijaln o eko-
nom ske n auke. B. se ističe kao okre-
ta n i o š ta r polem ičar, im a v elik u
sposobnost izlu č iv a n ja b itn ih eleme-
n a ta ekonom sko-političkih p ita n ja i
njih o v o g p lastičn o g p rik a z iv a n ja ,
K ao docent u n iv e rz ite ta fo rm ira o
ših ekonom ista (N eđeljković, Pa.ntić,
S ta n are v ić, S tojađinović), k o ji se od-
lik u ju jakom p rim jeso m p riv atn o -
litičko-ekonom skih p ita n ja i ten-
đencijom p o je d n o sta v ljiv a n ja pro-
blem a. — B. je sa ra đ iv a o u S rpskom
E konom istu, A rh iv u za p ra v n e i
d ru štv en e nauke, M ouvem ent Ćcono-
miciue, D e r O esterreichische V olksw irt,
E konom istu, In tra n sig e a n t. F ra n k -
f u r te r Z eitung, Zeit, H an d w o rterb u c h
d an je) i dr. G lav n a su m u đ jela:
F ranzosische H au d elsp o litik (doktor-
sk a teza u M iinchenu), 1904; P ita n je
o šećeru, 1911; K ritičke^ s tu đ ije o na-
šim ra to v im a , 1913; K ritisc h e s und
B eg rifflic h es vom M oratorium , 1915;
M onnaie, B anque et B ourse en S erbie,
1920. M. K osić.
BAJLONI IGNJAT, in đ u strija la c ,

1876). N ižu g im n a z iju i d rž a v n u trg o -
v ačk u školu sv ršio ne u B eo g rad u . a
a b itu rije n ts k i tečan trg o v a č k e akade-
m ije u Beču. Živo je učestvovao u
ra z v itk u p riv re d e u Srbi.ii, kao član
nadzornog, a za tim u p ra v n o g od-
b o ra N aro d n e B anke, p re d sje d n ik
U d ru ž e n ja B eo g rad sk ib In d u s trija la -
ea (1911), In đ u s trijs k e K om ore (1914),
p o tp re d sje d n ik _ S rp sk o g B ro d arsk o g
D ru štv a , p re d sje d n ik U p ra v e D ržav-
n ih M onopola, C e n trale In d u s trijs k ih
K o rp o ra c ija (1922). Z a v rije m e r a ta
(1914—1916) bio je B. d eleg a t m ini-
s tr a V o jn o g za sn a b d je v a n je v o jsk e
h ran o m , a 1918 d ire k to r za p riv re d n u
obnovu i sn a b đ je v a n je . O snovao je
S rpsko D ru štv o o štećenih ra to m i u
d v a m a h a bio^ je d eleg a t u P a riz u
za p ro e je n u n aše r a tn e štete. S. P.
B A JR A M , m u slim a n sk i v je rs k i p ra -
znik. B. im a dva. vP rv i, ra m a z a n sk i
B„ sla v i se po sv rš e tk u p o sta ra m a -
zana, d ru g i, K u rb a n B„ dolazi u v ije k
2 m jeseca i 10 d a n a p o slije ra m a zan a .
To je dan, k a d a m e k a n sk i hodoča-
snici, h ad žije, »kolju ku rb an e« (pri-
nose ž rtv e k la n je m ovnova i kam ile)
n a M ini, m alom seocu k r a j Meke,
g d je je i p a tr ija r h A b ra h a m zaklao
p rv u ž rtv u Bogu. S to g a se o vaj B.
zove i h a d ž ijs k i B. P r v i t r a j e 3, a
d ru g i 4 d an a. 0 . H.
B A JR A M C U R (1850). B io je u m la-
d o sti čauš (k a p la r) u tu rs k o j v ojsci.
V ra tiv š i se kući. on se počeo sve više
is tic a ti i, ra to b o ra n , i n e sa v itljiv , po-
stao je vo đ a i p rv a k u svakom bun-
to vničkom p o k retu . T ako je postao
čuven u cijelo m A rn a u tlu k u . 1906
su lta n A b d u l H a m id dao m u je čin
ž a n d a rm e rijsk o g p u k o v n ik a. Od 1912
B. C. je staln o i siste m a tsk i ra d io
p ro tiv S rb ije . On je g la v n i osnivač
alb an sk o g liosovskog k o m ite ta i šef
sv ih k ačak a. U p o b u n i p ro tiv p rv e
v lad e A hm ed-bega Zogu, u p rv o j po-
lo v in i 1924, ig ra o je v rlo v až n u ulogu.
U p o b u n i za p o v ra ta k A hm ed-bega
n a v last, B. C. se borio p ro tiv n je g a
čak i onda, k a d a je F a n N oli pobjegao
u Ita liju , a A hm ed-beg ušao u T ira n u .
K a d a su g a n a jz a d n a p u s tili svi nje-
g ovi lju d i i k ad a su naše v la s ti od-
b ile n jeg o v u m olbu, d a pređe u n ašu
zem lju i d a se o v d je pod izv jesn im
u slo v im a preda,_ n je g a je nestalo, i o
n jeg o v o j se đ a ljn jo j su d b in i n iš ta ne
zna. — F a n N o lije v a v la đ a v o d ila je
B. C. kao d e le g a ta n a sjednice D ru-
štv a N a ro d a u Ženevi. A li je on tam o.
nesposoban za ra zg o v o r u ovom me-
đ u n arodnom forum u, ostao nezapažen.
M. M.
B A JU K M ARKO, p ro feso r i m uzi-
e a r (29/3 1882, D ra šiči blizu M etlike).
— 119 —
BAKAR
B. je učio osnovnu školu u m je stu ro-
đ en ja, g im n a z iju u N ovom M estu i
L ju b lja n i, u n iv e rz ite t u B eču (kla-
sič n a filo lo g ija ). M uziku je učio kod
A. F e r s te r a s ta r ije g u L ju b lja n i, kod
G ensbachera, A d le ra i D ietza u Beču,
većinom p riv a tn o . S a đ a je p ro feso r
u L ju b lja n i. — B. je n ap isao : Sloven-
ske n aro d n e p esm i (5 sv.), O dm eh na-
ših g a je v (2 sv.), P e v s k a Šola (1922),
V eč ce rk v en ih spevov (u C erkvenem
G lazbeniku i u P evcu). P isa o je osim
to g a stru č n e član k e u P e v c u i N ovih
ak o rd ih . Od slo v en ačk ih n a ro d n ih
p je sa m a izašao je p rv i svezak u no-
vom iz đ a n ju 1924. J . M.
BAKALOVIĆ GEORGIJE, slik a r,
ik o n o g raf, p o rtre tis ta (k ra je m 18 ili
početkom 19 v ije k a , S rije m sk i K a r-
lovci — 13/4 1843, R um a). Živio je
većinom u S rije m sk im K a rlo v c im a ,
a li je u prvo.i p o lo v in i.p ro šlo g v ije k a
prelazio n a duže v rije m e i u S rb iju ,
i tu je izra đ io neke ik o n o stase i d o sta
p o rtre ta . 1825 n aslik a o je svod u gor-
n jo j c rk v i u S r. K a rlo v c im a , 1831 u
N ovim K a rlo v c im a s D im . Đ u rk o v i-
ćem, 1832 u P av lo v cim a, 1830 s D im .
Đ urkovićem u G rgetegu. Im a n jeg o v ih
ra d o v a. većinom p o rtre ta , u z b irk a m a
N aro d n o g M uzeja u B eogradu, M a-
tice S rp sk e u N ovom Sađu, g im na-
zije u S rije m sk im K a rlo v c im a , G.
J o v a n a V u jić a u S e n ti i t. d.
L i t e r a t u r a : L. i VI. N ikolić,
S rp s k i slik a ri. V . P.
BAKAR (ta lija n s k i B uccari), g ra d
u H rv a tsk o j, ž u p a n ija m odruško-
riječ k a, od ta lija n s k e g ra n ic e kod
R ije k e—S u šak 9 km p re m a ju g o zap ad u ,
n a sje v e rn o m k r a ju B a k a rsk o g a za-
liv a ; že lje zn ičk a s ta n ic a n a p ru zi
Z ag reb —S u šak (—R ije k a ) 5 km da-
leko; im a 2405 stan o v n ik a. »P rim o rje«
je g la v n a p ro m e tn a i trg o v a č k a ulica,
o sta li se »Grad« strm o diže uz brdo.
J a v n a su n a đ le štv a u B.: g ra d sk o po-
g la v a rstv o , k o ta rs k i sud, po rezn i
ured, c a rin a rn ic a d ru g o g red a, pošta,
te le g r a f i telefon, rim o k a to lič k a župa,
č ija re n o v ira n a c rk v a Sv. A n d rije
s to ji n a te m e ljim a s ta r ije crk v e iz
12 v ijek a. Škole u B.: P o m o rsk a
a k a đ e m ija (im a svoj šk o lsk i brod
V ila V elebita), re a ln a g im n a z ija ,
d v o ra z re d n a trg o v a č k a škola. — B.
je bio p r ije (n aro čito za v rije m e go-
sp o d stv a Z rin sk ih ) zn atn o trg o v ač k o
m jesto. K a sn ije g a je (p o slije podi-
z a n ja željeznice) daleko n a d m a šila
R ije k a , a sa d a g a je p re te k ao S ušak.
Z n a tn ija je jedino trg o v in a d rv im a.
1923 doplovilo je u B. i otplovilo 2875
lađa. sa 345.352 tonaže. U luci je ku-
p alište i_ g ra d s k a e le k trič n a c e n tra la .
Z n a ta n je lov n a tu n e, dok je brodo-
 BAKARAC
g r a d n ja p re sta la , a i n e k a d a euveno
v in o g ra d a rs tv o (» b ak arsk a vodica«)
pošlo je u nazad.
U rim sk o doba bilo je n a m je stu
B. n a s e lje V olcera. U početku 7 vi-
je k a p o stao je t a j k r a j dio b rv a tsk e
države. P r v i p u t se B. spom inje 1288.
P r i s tv a r a n ju V inodolskoga zakona
b ili su p ris u tn i i b a k a rsk i za stu p n ici.
B. je s m alo p re k id a sve do 1670 bio
pod v lašću k rč k ih knezova P ran k o -
p an a, i po n a slje d n im u g o v o rim a nji-
h o v ih ro đ a k a Z rin sk ih , k o ji su ovdje
im a li sv o je u p ra v ite lje i k astelan e,
a često su i sam i u g ra d u b o rav ili.
K nez M a rtin F ra n k o p a n dao je B.
zn a tn e po v lastice, k o je je po tv rd io
k ra lj M a tija 1479, a um nožio ih 1489.
1530 p o d ig n u t je s ta r i g ra d b a k a rsk i.
P o što su i b a k a rsk i uskoci p ak o stili
M lečićim a i n jih o v o j trg o v in i n a
m o ru , M lečići su d v a p u t n a p a d a li n a
g ra d : 1557, k ad su g a i o sv o jili za
k ra tk o v rije m e . i 1616, k ad se od n jih
srećno odb ran io . 1605 bio je izrađ en
u r b a r za B„ k o ji jasn o p o k azu je od-
nose b a k a rs k ih p o d an ik a p re m a g ra d u .
Z a v rije m e Z rin sk o -F ra n k o p an sk o g
u s ta n k a p ro tiv tu đ in sk o g gospodstva
(1670) pao je B. pod k ra lje v sk i fiskus.
1777 k ra ljic a M a r ija T e re z ija sjedi-
n ila .ie B. s novoosnovanom župani-
jom severinskom , i tak o g a je v r a tila
H rv a ts k o j; 1778 p ro g la sila g a je za
slobodnu lu ku, 1779 za k ra lje v sk i g ra d
s p o d ru čjem od T rs a ta do K ra lje v ic e
(» b ak arsk i kotar«). P o slije fran cu sk e
o k u p ac ije (1809—13) i a u strijsk o g
apsM utizm a B. je opet dobio (1860)
s v o ja g ra d s k a p ra v a . 1873 u k in u t je
b a k a rs k i k o tar, a B. je ostao sam sa
svojom općinom .
L i t e r a t u r a : E. Laszow ski. Gor-
sk i k o ta r i V inodol (1923), 117—-150.
J . M odestin.
B. je m orsko k u p a lište n a zalivu,
okruženom k rše v itim g o ram a. N em a
plažu. Im a željezničku i p aro b ro d sk u
stan icu . L. N.
BABfARAC, selo p re m a B ak ru . n a
južnom k r a ju B akarskog'a zaliva. B.
je z n a ta n zbog lova n a tune. Tu su
n a đ e n a t r i rim sk a m iljo k aza.
J . M-n.
BAKARNIRUDNICI. B a k a rn e ru d e
kod n as su d o sta ra šire n e ; n a jv iše
su to h a lk o p iriti i b a k ro v iti p iriti
(H rv a ts k a i S rb ija ), a nešto m alo ba-
k re n i s in ja v c i (Bosna). N a nekim
m je s tim a ra z v ili su se u to lik im ko-
ličin am a, d a su u n jim a o tv o ren i ru-
dnici.
U S lo v en iji je bilo B. R. kod Š kofja:
oni su sad a u Ita liji.
U H i-vatskoj se dosta ra d ilo u B.
R. S am oborske Gore. kod R uda; no ti
ru d n ic i m iru ju već od p ro šlo g a v ijek a.
— 120 —
M nogo se ra d ilo p ro šlo g a v ije k a i u
B. R. T rgovske Gore, u B ešlincu. R ad
je bio koncem p ro šlo g a v ije k a obu-
sta v lje n . No d ru štv o U d ru ž en i R udnici
i T alionice n a stav ilo je ek sp lo ataciju .
Od 1903 do 1913 izvađeno je 111.584 u
b ak ren e rude, k o ju su is ta ljiv a li u
visokim pećim a u B ešlincu, g d je se
n alaz i potrebno u re đ en je za d o b iv an je
b a k ra . S v je tsk i R a t (1914) p re k in u o je
ra d u ru d n icim a, p a se sad n a sto ji, d a
oni opet ožive.
U B osni su b ili B. R. u S in ja k o v u
i M ašk ari. T am o šn ja b a k a rn a ru d a
(te tra e d rit) sa d rž i uz b a k a r i živu,
p a su u ru d a rn ic i m ašk arsk o j (sv o jin a
d ru š tv a B osnia) pržen jem d o b iv ali iz
ru d e živu, a p rž in u su is ta ljiv a li d a lje
u b a k a r, k o ji su slali n a ra fin a ž u u
ta lio n ic e b a k ra u S injakovo. LT m aš-
k arsk o m ru d n ik u ra d ilo se do 1910. a
ta d a je ra d o b u stav ljen , no za v rije m e
S v je tsk o g a R a ta opet se počelo ra-
d iti. S ad b o sanski ru d n ici b a k ra ne
rade.
N a jv a ž n iji su u našo j K ra lje v in i
b a k a rn i ru d n ic i istočne S rb ije . g d je
se n a la z i i B o rsk i ru d n ik (srez zaje-
čarsk i). k o ji je n a sv jetsk o m g lasu
sa svoga b a k ra . U borskom k ra jii ra-
d ili su već s ta r i R im lja n i n a z la tu i
b ak ru . — N edaleko od D. M ilanovca
n a D u n a v u n a la z i se M ajd an p ečk i ru-
dnik. T u su se ra z v ili u velik im m a-
sam a b a k ro v iti p iriti. U g o rn jim dije-
vim a ru d n ik a , p re m a p o v ršin i u t. zv.
oksiđacionoj zoni, prešao je p irit ke-
m ijsk im tro še n je m u lim onit, k o ji je
ta k o đ e r b ak ro v it. S a d rž in a b a k ra ko-
leb a u lim o n itim a izm eđu 0-1—40%;
pro sječn o sad rži m ajd an p e čk i lim o n it
1-90% b ak ra. P ir i ti sadrže tak o đ er
m alu količinu b ak ra; pros.iečno 0-20 do
0-25. a n e g d je i 4-4%. L im o n iti i p iriti
nešto su m alo i zlato n o sn i i srebro-
nosni; u jeđ n o j to n i lim o n ita im a
0-3 g r z la ta i 30-2 g r sre b ra. a u jed n o j
to n i p ir ita im a 2-1—7-6 g r z la ta i
3-2—26-4 g r sre b ra . Osim lim o n ita i
p irita ra z v ili su se kod M ajd an p e k a
b a k ro v iti k v a rc n i andeziti, u k o jim a
se n alaz e b ak ren e ru d e m alah it,
a z u rit. m elak o n it. k u p rit. a negdje
halkozin, kovelin i m elatn i b ak ar. —
U M ajd an p e k u ra d ili su R im lja n i u
doba po slije c a ra T ra ja n a ; u srednjem
v ije k u im ali su ru d n ik e u zakupu
D u b ro v č an i i M lečani. Za v rije m e
p riv re m e n e a u s trijs k e oku p acije (1718
do 1737) ra d ili su u ru d n ic im a A u stri-
jan ci, a p o slije oslobođenja S rb ije,
srp sk a d ržava. 1858 uzelo je ru d n ik e
u zakup F ran cu sk o -S rp sk o D ru štv o ;
kad je ono 1866 lik v id ira lo . došlo je
n a njegovo m jesto S e rb ia n U o n &
C opper Co Ltd., a od n je g a p re šli su
ru đ n ic i 1883 u ru k e Jo h n -a H olw ay-a.

p a 1885 firm i C liaudoir & Co u Beeu.
1901 oduzela je d rž a v a od to g đ ru štv a
k o n cesiju i sam a e k s p lo a tira la rud-
nike, no već 1902 iz d a n a je k o n cesija
n a 1.600 ru d n ili p o lja za e k sp lo a ta c iju
b a k r a fran cu sk o -b elg ijsk o m ak cionar-
skom d ru štv u S ociete A nonym e des
m ines de c u iv re de M ajd an p ek , k o je
je k a s n ije ra d ilo pod firm o m S rpsko
A kcio n arsk o R udničko i Topioničko
D ru štv o u B eogradu. — Od 1870 do 1903
izvađeno je 115.000 to n a ruđe, iz k o je
se dobilo sam o 4350 to n a b a k ra . k o ji
se izvozio u B u d im p eštu i B ru se lj.
P re ra đ iv a o se t. zv. c rn i b a k a r, u kom e
je bilo 96-4%- b a k ra , 2-10% gvožđa,
0'67% su m p o ra, 0*0539^ cinka, 0'06%
n ik la, 0*03% k o b alta. U jed n o j to n i
to g a b a k ra im a 39 g r z la ta i 411 g r
sre b ra . 1922 izvađeno je 11.019 to n a
p ir ita u v rije d n o s ti od 1,769.320 đin.;
sa v je p ro d a n u in o stra n stv u . —■ N a
ru d n ik u je bilo zaposleno k o p ača i
d ru g ib ra d n ik a u podzem nim rado-
v im a 94, p ro fe sio n a ln ih r a d n ik a 14,
n ek v a lifik o v a n lh ra d n ik a n a sp o lja-
šn jim ra d o v im a 102. m lađ ih od 18 go-
d in a 20, ra d n ic e 24, n a d z o rn ik a 4;
sv eg a 258. B ra tin s k a k a s a p rim ila je
1922 za pom oć u slu č a ju b o lesti 11.760
d in ara , a iz đ a la 18.993; ’za in v a lid sk u
pom oć i p en zije p rim ila je te godine
30.165 din., a izd ala 52.390. M ajd an p e čk i
ru d n ic i u p ra v o su p iritn i. P i r i t sad rži
40—50% su m p o ra, p a bi bilo re n ta b il-
n ije, k a d b i se t a j ru d n i m a te r ija l
p re ra đ iv a o n a jp r ije za d o b iv a n je sum -
p o m e kiseline, a isp rže n i o sta ta k mo-
gao bi se on d a p re ra đ iv a ti u b a k a r i
gvožđe. T ako b i se m o g la ra z v iti u
M a jd a n p e k u in đ u s tr ija su m p o rn e ki-
seline, b a k ra i gvožda; za d o b iv an je
gvožđa d a v a li bi, osim toga, dovoljno
m a te r ija la i ta m o š n ji lim o n iti. — U
po žarev ačk o m o k ru g u , n a te re n u op-
ćine Golubac, iz d a n a je p o v la stic a
S in o v im a K. M ark o v ić a za ek sploata-
c iju b a k a rn ih ru d a. — F ra n c u sk o
A kcio n arsk o D ru štv o V a lje v sk ih B a-
k a rn ih R u d n ik a dobilo je 13/6 1898
p o v lasticu za v a đ e n je b a k a rn fh ru d a
kod R e b e lja i V isa. D ru štv o je p o d ig lo
ta lio n ic u u R e b e lju za iz ra đ iv a n je
c m o g a b a k ra . Zbog n e d o sta tk a kapi-
ta la p re s ta la je 19/1 1905 o o v lastica,
a ru d n ic i R e b e lja i V isa p re šli su 14/5
1907 u ru k e A n g lo -S rp sk o g S inđi-
k a ta iz L ondona. Od to g a S in d ik a ta
p re šli su ru d n ic i 22/1 1910 u ru k e A.
S ch w eizera iz P a riz a . T i ru d n ic i ne
rade. — Za b a k a m i ru d n ik S tudena,
u općini d o n jo stu d enskoj, srez niški,
izd an a je 4/7 1912 p o v la stic a n a 26
ra d n ih p o lja za e k sp lo a ta c iju b a k a r-
n ih ru d a G eorges-u M a rtin u iz ,Pa-
riza. P o v la s tic a je k a sn ije iskorišća-
v a n a pod firm o m Bezim eno D ru štv o
— 121
BAKIC
S tu d e n ičk ih R u d n ik a iz P a riz a . — U
k ra to v sk im ru d iš tim a u Ju ž n o j S rb iji
ra č u n a se k o ličin a b a k a rn ih ru d a n a
1,500.000 to n a. F. T ućan.
BAKARSKA VODICA, v r s ta v in a.
P ro izv o d i se d o sta u H rv a tsk o m P ri-
m o rju . N a jb o lje i n a.izre lije grožđe
se p ro b e re i iscijed i. M ošt n a v r i n a
k o m in i 12—14 sati. P r i j e nego što
počne b u rn o v re ti, otoči se s kom ine
u bačvice (50 do 100 1), k o jim a je
p re d n je dno izvađeno, i k o je su usto-
bočene. V re n je se u b ač v ic i sv a k i
pu t, čim m o št počne b u rn o v re ti, pre-
k id a p re ta k a n je m . U b ač v ic am a m ošt
v ri 2—3 d an a. Čim b u m o v re n je m a-
lak še, m ošt se f i l t r i r a i p re lije u za-
dn iv en e bačvice, g d je v r i 14—30 d ana.
P re v re lo se vin o p re to č i u ja k e šam -
j p a n jsk e boce, k o je se n e n a p u n e do
v rh a , nego u n jim a o stan e 3—4 cm
p razn in e. U tim b o cam a im a u v ije k
d o sta ta lo g a . I. R .
BAKARSKI ZALIV n a jv e ć i je za liv
J a d ra n s k o g a M o ra u H rv a tsk o m P ri-
m o rju , n a lik je n a p ro te g lja s tu elipsu
od B a k ra n a sje v e ro z a p a d do B a k a rc a
n a ju g o isto k u 4'6 km dug, a do 1T km
širok, n a jv e ć a d u b in a m u iznosi 42 m,
kod B a k ra 12 m, ta k o d a m ogu uz ba-
k a rs k u ob alu (»palađu«) p r is ta ti i n a j-
veći brodovi. Od pu čin e g a z a tv a ra sa
svojim ođličnim m o rn a rim a čuveno
K o stre n sk o P o lu o strv o (selo K o s tre n a
Sv. B a rb a ra ), dok g a sa kop n en e (is-
točne) s tra n e štite v iso v i K ra sa , ko-
jim a se p e n je put, k o ji vodi iz B a k ra
| u G o rsk i K o ta r. P o k r a j p u ta n an i-
: za la su se sela, od k o jih je n a jz n a -
tn ije H re ljin sa ra z v a lin a m a sta ro g a
Z rin sk o -F ra n k o p a n sk o g a g ra d a . U za
sam za liv v iju g a se p rim o rsk i p u t
(u B ak arac), a ispod n je g a iz b ija ju
i po n eg d je u m ore v re la go rsk e vode.
j U laz u B. Z. je s ju g o z a p a d a kod
K ra lje v ic e u zak (300 m ), lako u nj
i la đ a ulazi, kad d u v a ju ž n ja k , teže k ad
j s b re g o v a d u v a b u ra . B. Z. je je d a n
od n a jlje p š ih k r a je v a n aše dom ovine,
a u n a ro d n o j p riv re d i m nogo v rije d i.
J . M -n.
BAKIĆ LJUBOMIR (20/7 1877. Za-
brđe, V asojevići. C rn a G ora). G im na-
z iju i p ra v n i fa k u lte t svršio je u Beo-
g ra d u . K ao đ ak je p o slije Iv a n jd a n -
skog _ a te n ta ta p r o tje ra n iz S rb ije.
P o s lije sv ršen ih s tu d ija bio je čino-
v n ik kod V elikog S uda. K ao osnivač
j i član »K luba« (opozicije) iz a b ra n je
! za n aro d n o g p o sla n ik a 1906. 1913 i
1918. 1907 b ra n io je u »bom baškoj
aferi« optužene. Od 25/4 1913 do 12/12
1915 bio je m in is ta r P ra v d e , te je
uspio, da iz ra d i a m n e s tiju za osuđe-
n ik e iz t. zv. »bom baške« i »kolašin-
 BAKIĆ
ske« afere. 1919 postao je preds.iednik
V elikog Snda. U V elikoi Narodno.i
S k u p štin i u P o d g o ric i bio ie pred-
sied n ik . 1923 ie kao p re d sie d n ik Ve-
lik o g S u d a u m iro v lje n , pošto je iza-
b ra n za p o sla n ik a u N a ro d n u Skup-
štin u , k o ja g a ie iz a b ra la za potpređ-
sje d n ik a . N ap isao ie đosta č la n a k a iz
sv o ie stru k e . B av i se i pu b licistik o m .
D. P.
BAKIĆ PAVLE, srp sk i despot. Čini
se, d a je bio p o to m ak ra n ije srp sk e
vlastele. Bio je g p sp o d ar v elik ih i
m nog'ih im a n ja oko V enčaca u Šum a-
d iji, zv a n ih »zem lja B akićeva«. Po-
s lije p a d a B e o g ra d a (1521) p o v je rili
su m u T u rc i s k u p lja n je h a ra č a . U slijeđ
svađe sa sm ederevskim pašom , a do-
g'ovorno sa zap ovjednikom u g a rsk e
v o jsk e P av lo m T om oriiem , pređ e B.
sa svojom porođicom , petoro braće,
ro đ a cim a i d o sta n aro d a, n a u g a rs k u
s tra n u (d ecem bra 1525). N aro d ie vje-
ro ja tn o n a s e lje n n a posjedim a, k oje
je ta d a dobio B akić po sjeveroza-
p ad n o j U g a rsk o j, a n a ro č ito u komo-
ra n sk o j, d u rsk o j, p ilišk o j i šomođ-
skoj ž u p a n iji, g d je je dobio i tv rđ a v u
L ak kao n a k n a d u za izg u b ljen e po-
sjed e u S rb iji. O statk e ovih n ek ad
srp sk ih n a s e lja u tim k ra je v im a n a-
lazim o u m je s tim a sa n az iv im a Racz.
P o s lije s m rti c a ra Iv a n a B. je bio
je d a n od n a jz n a tn ijih S rb a u U g a r-
skoj. U čestvovao je u m ohačkoj bitci,
u k o jo j m u je p oginuo i je d a n b ra t.
U b o rb i izm eđu F e rd in a n đ a i Z apolje
za u g a rs k i p rije sto p rista o je uz Za-
p o lju, ali je već posli.ie Z ap o ljin o g
p o ra z a kod T o k a ja (1527) prešao sa
svojom braćo m n a s tra n u F e rđ in a n đ a ,
k o ji im je p o tv rd io posjede, a P . B.
im enovao zap o vjednikom đ u n avske
flo tile (1528). Za v rije m e tu rsk e op-
sad e B eča ođlikovao se sa svojom ko-
n jicom , te je od F e rd in a n đ a dobio
S zo m b ath elv (S om batelj), a k asn ije
i tv rđ a v u G yor (Đ ur). — B. je staln o
ostao u v rlo do b roj vezi i sa S rb im a
pod T u rcim a, o n im a u S rb iji i onim a
u S rije m u . P re k o k o v in sk ih trg o v a c a
i srp sk ih k a lu đ e ra bio je odlično in-
fo rm ira n o p rilik a m a u T u rsk o j. Za
k o re sp o n đ en ciju sa F erd in an d o m im ao
je p isa ra , k o ji je znao la tin sk i. ali on
se p o tp isiv ao ćirilicom . 20/9 1587 bio
je im en o v an za đespota. a li je ubrzo
poginuo u jed n o j b itc i u okoliui Đa-
k o v a u S la v o n iji. D. P ovović.
BAKIĆ VOJISLAV, p rv i predsta-
v n ik n au čn e p ed a g o g ije u S rb a (22/8
1847, P e rn a kod T opuskoga). S vršio
je re a lk u u R akovcu, u čite ljsk u školu J
u S o m boru (1869), stu d ira o je peda-
g o g iju i filo zo fiju u L eipzigu i H ei- i
delb erg u i položio d o k to ra t u Leip- j
zigu (1874). Iz a b ra n je za n ad zo rn ik a
— 122 —
srp sk ih osnovnih šk o la u e p a rh iji pa-
k ra čk o j i g o rn jo k arlo v a čk o j, ali pošto
n ije potvrđen, prešao je u S rb iju ,
g dje je služio od 1875 kao p ro feso r i
k a s n ije kao u p ra v ite lj u č ite ljsk e škole
u K ra g u je v c u i B eogradu, a od 1892
kao p ro feso r n a filozofskom fa k u lte tu
V elike Škole. K a d je ova p re tv o re n a
u u n iv e rz ite t, sta v lje n je u p en z iju
(1905). — Od 1869 sa ra đ iv a o je B. u
pedagoškim i k n jižev n im časopisim a,
neko je v rije m e u re đ iv a o lis t V as-
p ita č i više od đvađeset g o d in a radio
u G lavnom P ro sv je tn o m S av jetu . N a-
u čn i ra d započeo je B. d isertac ijo m
R oiisseau’s P a d a g o g ik (1874). O pšta
P e đ a g o g ik a (p rv i p u t izd an a 1897) i
P o seb n a P ed ag o g ik a (1901) p rv a su
u S rb a siste m a tsk a d je la ove stru k e.
B. se drži u g lav n o m H e rb a rto v e
n a u k e po Stoy-u. i nešto slobodnijem
o s u iv a n ju n a p sih o lo g iji po W undt-u,
B ain-u, a n ije bez sam o staln ih po-
g led a i p rim je n e v la s titih isk u sta v a.
D ru g a su m u đ je la : P rim e n je n a
n a u k a o v a s p ita n ju (1878), P o u k e o
v a s p ita n ju đece u ro d ite ljsk o j kući
(1880), 0 m ehanizm u u školskoj na-
sta v i (1880). O k a r a k te ru i obrazo-
v a n ju k a ra k te rn o s ti (1887), O vaspi-
tnom p rila g o đ a v a n ju (1898). P edagoško
iskustvo (P edagoška k n jižn ica V),
M o raln i život u r a tu i u m iru (P ro-
sv.ietni G lasnik, 1920), S erbisches
Schulw esen, p rik a z šk o lstv a u S rb iji
od n a js ta r ijih v re m e n a ^do n o v ijeg
doba za R einovu P ed ag o šk u enciklo-
pediju. — K ao n a s ta v n ik odgojio je
B. m noge g e n e ra c ije u č ite lia i dao
p ra v a c srp sk o j pedagoškoj k njižev-
nosti, u k o jo j su ra d n je g o v n a sta v ili
St. O kanović, L j. P ro tić . Đ. R ajčić,
Jov. Đ. Jo v an o v ić i dr. U tom je po-
gledu B. u tje c a j sličan onome, što g a
je n a o b ra zo v an je n a s ta v n ik a i n a
razv o j pedagoške k n jižev n o sti u H r-
v a ta v ršio S tj. B asariček.
A . Bazala.
BAKONJSKA SVINJA p rip a d a
g ru p i svin.ia sa kovrčastom dlakom ,
a im a im e od velike šum e B akonj
sjev ern o od B latn o g je z e ra u M adžar-
skoj. Im a usku, ispruženu. š ilja s tu
g la v u i stršeće u ši sre d n je veličine,
viso k i u sk i h rb a t s ja k o strm im dije-
lom, p rsa su uska, a li duboka, noge
k ra tk e i vitke, boje je sivo-crne do
crv en k asto sive. V rlo otporna, čedna
s v in ja za pašu, k o ja se polagano ra -
zvija, a li dobro tovi; plodnost je
slaba. S. U.
BAKTERIOLOŠKI DRŽAVNI ZA-
VOD U KRIŽEVCTMA sto ji nepo-
sredno pod nadzorom v e te rin a rsk o g
o d je lje n ja M in ista rstv a P oljoprivi'ede
i Voda. Z adaća m u je, d a se b a v i is-

tra ž iv a rd e m za raz n ih bolesti kod
stoke, d a p o d n p ire v e te rin a re u suz-
b ija n ju zaraza, u tv rđ u je b ak terio lo šk e
đijaR noze n a p o slanim d ije lo v im a
lešev a i izđ aje b ak terio lo šk e i sero-
loške p ro d u k te p ro tiv tih bolesti. Za-
vod je u sta n o v lje n 1901 i po n a re d b i
v lađ e bavio se p ita n jim a iz čovječje
h iu ije n e i m edicine sam o n a poseban
poziv vladinog: zd rav stv en o u odsjeka.
U prv o m po četk u bio je u ređ en do sta
skrom no. Za v rije m e S v je tsk o u R a ta
čak je i p re sta o p riv re m e n o d a ra d i.
S a n jeg o v im m a te rija lo m bio je 1914
u ređ en a m b u la n tn i b a k te rio lo šk i la-
b o ra to rij u O sijeku. k o ji je izvršio
v elik i b ro j is tra ž iv a n ja (1915 preko
11.000 slu čaje v a). — B. Z. sa d a opet
ra d i n a svom p rv o m m je stu uspje-
šno. Im a d v a o d je lje n ja : b ak terio -
loško -d ijag n o stičn o i serološko. U pr-
vom je zavod rije šio 1923 1515 p ita n ja ,
u d ru g o m proizveo serum p ro tiv be-
d ren iee po ra zn im m etodam a, p ro tiv
v rb a n ca, šu štav ca, k olere p erad i, pro-
tiv zarazn o g p o b a c iv a n ja kod kobila,
i ra z n ib đ ija g n o stič k ih seru m a. U s-
p jesi postigm uti s a lje k o v itim i za-
š titn im se ru m im a d o b ri su osobito
p ro tiv b eđ ren ice i v rb a n c a . U B. Z.
je osim to g a izra đ en lije p b ro j n au -
čnib rad o v a, p u b lik o v a n ih u dom aćim
i s tra u im n au č n im i stru č n im listo-
vim a.
L i t e r a t u r a : Iz v je šta j o đjelo-
v a n ju B ak terio lo šk o g zavođa u K ri-
ževcim a, V et. V jesn ik 10. 12, 16).
F. Z a vrn ik.
BALASSA DE GVARMATH £ S
KEKKO FRANJO GROF, ban br-
v atsk i, za p rav o p o v jere n ik c a ra Jo-
sip a II. (1785—1790). B. je bio b an
sam o po im enu. je r je v lad ao nasilno,
bez sabora. B. je bio po p riro d i opak
čovjek. Gledao je d a svećenstvo za-
v ad i s v elik ašim a, a ove s plem ićim a.
Ž u p an ijsk e čin o v n ik e gonio je n a ne-
zak o n ito sti, a o tp u štao je one, k o ji g a
n isu slu šali. B. je p o b jeg ao iz Za-
greba. p rije p o v ra tk a U stav a . M rž n ja
na_ n je g a v id i se iz sv ak o g a spisa, u
k ojem se n jeg o v o im e spom inje. 1791
p o stavio g a je Leopold II. n a čelo t.
zv. Ilirs k e dvorske k a n c e la rije . U m ro
je 1807.
L i f i e r a t u r a : H o rv a t, N a jn o v ije
doba b rv a ts k e p o v ijesti, 1906; Šišić.
H rv a ts k a p o v ijest, I I I , 1913.
M. P-p.
BALATKA ANTON, kom pozitor i
d irig e n t (27/10 1895. P ra g ). B. je učio
osnovnu i u č ite ljs k u školu u P ra g u .
svršio_ je s tu đ ije u o rg u lja šk o j školi,
produžio ih u školi za kom pozicije, a
svršio je d irig e n ts k i te č a j kod V itjez-
slav a N o v ak a u P ra g u . B. je bio p rije
123 —
BALENOVIĆ
u č ite lj u opernoj šk o li P iv o d a u
P ra g u . Od 1919 je d irig e n t N a ro d n o g
G ledališča u L ju b lja n i, g d je je d iri-
g ira o v iše opera, osobito češkib m aj-
s to ra (S m etana, D vorak, K o v aro v ic,
B loudek, Ja n a č e k ). — B. je kom pono-
vao pjesm e, zborove, k la v irsk e p ra -
tn je , k la v irs k i trio , scensku m uziku
za S h ak esp e aro v e d ra m e i d ru g e
stv a ri. Izvodio je s e riju sim fo n ijsk ib
k o n c e ra ta češkib k o m p o zito ra (Sme-
ta n a , D vorak, J . P e rs te r, P ib ib , No-
vak). O m iljen je kao p ra tila c . B. ra d i
i kao p u b lic ista k ritik e i m uzičke
stu d ije . J . M.
BALCANICUS (B alkanicus), pseu-
donim S to ja n a M. P ro tić a za ras-
p rav e, o b ja v ljiv a n e u to k u posljeđ-
n jih ra to v a . M. I.
BALDW IN JAMES MARK (BAL-
DUIN DŽEMS MARK), a m e rič k i na-
u če n ja k , p ro fe so r filo zo fije i psibolo-
e ije n a am eričkom u n iv e rz ite tu Jo b n s
H opkins. B. je bio v e lik i p r ija te lj sa-
v ez n ik a u S v je tsk o m R a tu , n aro čito
n a še g a n a ro d a ; u P a riz u je okupio
oko sebe srp sk e izb jeg le stu d en te, orga-
nizovao ib i u stu p io n jib o v o m u d ru -
ž e n ju svoj stan , k o ji je postao S rp sk a
K uća, sa k n jižn ico m i čitaonicom ,
c e n ta r in te le k tu a ln e i p a trio ts k e dje-
la tn o s ti srp sk e om ladine.
M. I.
BALENOVIĆ ŠIMUN, b isto rik
(21/10 1835, K ru šč ica, L ik a — 17/5
1872, Z agreb). B. se počeo šk o lo v ati
u m je s tu ro đ e n ja . 1846 doveo g a je u
Z agreb o tae A n tu n (feljb ab a), d a izuči
»visoke škole«. P rv ib šest ra z re d a gi-
m n a z ije učio je u g o rn jo g ra d sk o j gi-
m u aziji, a^ se d m i i osm i, i te o lo g iju
u zag rebačkom s.jem eništu. 1859 po-
stao je_ svećenik. K ak o se već kao
teolog ista k a o n a k n jižev n o m p o lju
(slavu m u je d o n ije la p o g re b n a pje-
sm a u č a st b a n a Je la č ić a , k o ju je
g ra d Z agreb o svom tro šk u štam pao),
z a đ rž a li su g a p o g la v a ri u Z agrebu.
Od 1859 pom agao je u re đ iv a n je za-
g re b ačk o g K a to lič k o g L ista, a od
1867 posta«? je n je g o v sa m o sta ln i ure-
dnik. Bio je k a tib e ta u g ra d sk o j osno-
vnoj školi, a od 1866 i n a p re p a ra n -
d iji. 1871 bio je p o sta v lje n za bibliote-
k a r a n ad b isk u p sk e biblioteke. — B.
se već z a ra n a bavio b isto rič k im ispi-
tiv a n jim a , p a kako je bio n a izv o ru
m noge a rb iv a ln e g ra đ e i pod u tjeca-
jem K u k u lje v ić e v ih i R ačk o v ib stu-
đ ija, n ap isao je v rlo dobro (za p rv o
vi-ijeme) p o p u la rn u k n jig u H rv a t-
sk a P o v je stn ie a. T u je k n jig u izdalo
u Z ag reb u 1870 D ru štv o Sv. Je ro -
nim a. Uz neke p o p ra v k e i izm jen e
ova k n R g a im a i d an a s sv o ju v rije -
dnost. y ' jv"'.
BALET
B A L E T U Z A G R EB U . U zagreba-
čko.i o p eri otpoeeo ie B. P e ta r Coro-
n elli 1876, k a d a ie I v a n a F re isin g e r,
solo ig ra č ic a iz A m sterd a m a , n astn -
p ila u p rv o i p re d sta v i M eyerbeerova
R o b e rta Đ avola. 1894 M iletić ie
uveo b alet, k o ii ie tr a ia o do k r a ia
sezone 1902. U to i epohi davao se i
p rv i h rv a ts k i o rig in a ln i b a le t N a
P litv ič k a J e z e ra od S reć k a A lb in iia
i S tje p a n a M iletića. P o slije toe:a se-
dam g o d in a n ije bilo b a le ta u Za-
g reb u . dok in te n d a n t T reščec u okto-
b ru 1909 opet n ije usp o stav io operu
i b alet. B a le t u Z ag reb u n a ro č ito na-
p re d u je od 1921, k a d a su ru s k i ig ra č i
M a rg a re ta i M aks F ro m a n osnovali
školu s dom aćim podm latkom . Od
ta d a se d a ju B. u sv im a operam a. u
k o jim a je B. p ro p isan . D a ju se i sa-
m o sta ln i b a le ti sv jetsk e i dom aće
p ro v e n ije n cije . N. A.
B A L IC E V IĆ S T JE P A N O V IĆ F R A -
N JO (De S tep h an is), b o san sk i fra n je -
v a c .'b o sa n sk i b iskup (R ičice kod Viso-
koga, B o sn a — 2/12 1615, F o jn ica). B.
sp a d a m eđu is ta k n u te poznavaoce cr-
kvenog p ra v a . R edodržavnikom je bo-
san sk ih fra n je v a c a postao 1587, a bo-
san sk im biskupom 17/10 1588. 1592 rim -
sk a k u r ija dozvolila je B., da.i po osta-
lim b isk u p ija m a , koje se n alaz e pod
o sm an lijsk im gospodstvom , v rši bi-
skupske dužnosti. B udući đ a j e B . im e-
n o v an b o sanskim biskupom bez spo-
ra z u m a s u g a rsk o -h rv a tsk im k ra lje m ,
n jegovo je im en o v an je dovelo do sp o ra
izm eđu bečkog d v o ra i rim sk e k u rije .
O vaj je sp o r n a k r a ju ta k o riješen .
da je B. i d a lie vršio^ p o v jere n e bi-
sk u p sk e dužnosti. a počasna su p ra v a
im a li d ru g i. B. je za svoga biskupo-
v a n ja p re trp io m nogo od m u slim an -
skog živ lja . a sa sta rje šin stv o m je bo-
san sk e fra n je v a č k e redodržave im ao
v elik e bo rb e ra d i p ra v a n a župe.
J. J.
B A L IF F IL IP . in ž in je r (1847. E ggen-
b u rg kod G raza —' 5/11 1905, Beč). S tu-
d irao je te h n ik u u G razu od 1864 do
1868. Od ta d a ie bio in ž in je r n a g ra -
đ en ju željeznica. 1879 postao je ko-
ta rs k i in ž in je r u službi B osne i H er-
cegovine, g d je ie postepeno dobivao
sve v iše položaje. P očetkom 1905 po-
stao je d v o rsk i s a v je tn ik kod zeraalj-
ske v lad e za B osnu i H ercegovinu.
Bio je šef b d je lje n ja za g ra đ e n je
p u te v a i u p ra v n ik m eteorološke službe.
N a oba m je s ta pokazao je vrlo ve-
like sposobnosti. V elik u zaslu g u ste-
kao je B. o rg a n iz acijo m m eteorološke
m reže i p u b lik a c ija m a p o d atak a. Po-
digao je m eteorološki o p se rv a to rij pr-
vog re d a n a v rh u B jelašnice, p rv u i
jed in u n a B alk anskom P o lu o strv u . Ra-
— 124
dovi B. su: W a sse rb a u te n in B osnien
und d er H erzeg o v in a (veliko djelo u
d v a sveska. — E rg e b n isse d er me-
teo ro lo g isch en B eo b ach tu n g en d er
L an d e ssta tio n e n in B osnien-H erzego-
v in a 1900. — O rg a n isa tio n du service
m eteorologiuue en B osnie-H erzego-
vine et re s u lta ts des o b serv atio n s re-
lativ e s a la pluie. P. V .
B A L K A N , p o litičk i list. B. je počeo
iz la z iti u B eo g rad u 1912. G lavni ure-
dn ik m u je bio S v eto lik Savić, a vla-
snik B ran k o Ivković. Z a v rije m e
S v je tsk o g R a ta B. je bio o b u stav ljen .
a po oslobođenju obnovljen. S a d a n ji
g la v n i u re d n ik i v la sn ik B. je --Svet
to lik Savić. (&■ Dž.
BA LK A N SK A CARICA. v rs ta
šljiv e , dosta k ru p n a. U B osni su je
p re p o ru č ili kao n ak n a d u za šljiv u
crnicu. O pravdano, ali bez u sp jeh a.
I. E .
B A L K A N S K A KOZA je dom aća
koza u g o rsk im k ra je v im a B osne i
H ercegovine, H rv a tsk e . D alm acije,
C rne Gore, S rb ije i M akeđonije. Po-
tiče od C ap ra p risc a Ad. B oje je cr-
venkasto-sm eđe do sive, a i šarene.
Živa te ž in a je oko 35 kg, m uznost do
150 lita r a m lijek a . K v a lite t m lije k a
je lo šiji od ovčjeg. B. K. je v rlo ot-
p o rn a i čedna. Meso se n e tra ž i. te
je c ije n a niska. Od d lak a B. K . p ra v e
se g u n jev i, ćilim i i t. d. S. U.
B A L K A N S K A K R E D IT N A BAN-
K A . O snovana 1913. C e n tra la B eograd.
K a p ita l 2,000.000. R ezerve 387.968, iilozi
1.242.238, m jenice 1,910.849, dobit 249.335
đin., d iv id en đ a 15%. P re d sje d n ik Vi-
to m ir Sim ić, d ire k to r S lobodan Zorčić.
N . S.
»B A L K A N SK A P IT A N JA « (»Que-
stions balkaniques«. E d itio n s de la
L igiie des U n iv e rsita ire s serbo-croato-
slovenes). Niz k n jig a, koje je u P a riz u
1919 izdavao K u ltu rn i O dbor: No 1.
V. M arkovitch, L a M acedoine a-t-elle
ete consideree com m e p ay s b u lg are
p a r les Serbes du m oyen-age7 No 2.
K. S toyanovitch. Les R elatio n s econo-
m iques de la S erb ie avec les pays
balk an iq u es et les pays allies a v a n t
et apres la g u erre; No 3. E. H au m an t,
L a T o u g o slav ie; No 4. P. Y litch, Les
M ines de S erbie; No 5. P. P. de Soko-
lo v itch (M. R. V esnić). Le M irage
b u lg are. M. I.
BALOIvOVIĆ ZLATK O, vio lin sk i
v irtu o z (21/3 1S95, Z agreb). P ohađao
je i u 16 godini živ o ta u Z ag reb u u
G lazbenom Zavođu svršio sa odlič-
nim uspjehom vio lin sk u školu profe-
so ra H um la. P o slije toga je u bečkoj
m uzičkoj a k a d e m iji ap so lv irao Mei-
sterschule. pod profesorom Ševčikom
i dobio d rž av n u n ag rad u . — K ao kon-

c e rtn i um iietnik v irtu o z B. je, osim
u Zagrrebu i o stalim n ašim g rad o v im a,
bio u M oskvi, B erlin u , Beču, Itali.ii,
K a iru , Š v ajcarsk o i, F ra n c u sk o i, Lon-
d o n u i E ngleskon. S a d a je u Snever-
n o j A m erici. S v u d a ie im ao veom a
linepe u sp ieh e. B re p e rto a ru pored
k iasičn ih d je la im a i m noge savre-
m ene au to re. A . Đ.
BALŠIĆI. O snivač ie ove m ale po-
rodice m a li zetsk i plem ić _ B alsa,
s im enom v lašk o g p o d riie tla . Zivio ne
u 14 v ijek u . Od 1360 n je g o v a t r i sina,
S tra c im ir, Đ uro i B alša II., p o sta li su
g o sp o d ari o b lasti oko B ojane, p a su po-
stepeno o sv o jili svu Zetu. B. su b ili
b o rb e n i i u s tra jn i. R a to v a li su s a ci-
jelim su sjed stv o m ; n a za p ad u s V oji-
slavom V ojinovićem , gospodarem da-
n a š n je isto čn e H ercegovine, i n jeg o -
vim n asljed n ik o m N ikolom A ltom a-
novićem ; n a isto k u sa T o p ijam a, ;
g o sp o d arim a sre d n je A -lbanije oko
D rača. Đ u ra B alšić bio je zet k r a lja
V u k a šin a i p o m agao ga. 0 posjed
T re b in ja , K o n a v lja i K o to ra v o d ili
su B. duge, a li bezuspješne b o rb e sa ;
b o san sk im k ra lje m T v rtk o m . D a bi
p red o b ili K o to ra n e, B. su 1369 p ris ta li
n a u n iju . B a lša II. dobio je sa ženom,
valo n sk o m despoticom K om ninom ,
V alonu, B e ra t i H im a ru . B ran e ći te
o b lasti od T u ra k a poginuo je u M u-
s a k iji, sjev ern o od Valone,^ 18/9 1385;
N je g a je tam o n a s lije d ila žena m u i
n je n zet, M rk ša Ž arković. IJ Z eti na-
slije d io je B a lš u n je g o v sinovac. Đ u-
ra đ S tracim iro v ić, s p rijesto ln ic o m u
S k a d ru i U lcin ju . Đ u ra đ je bio zet
k neza L azara. D a b i dobio pom oć pro-
tiv T u ra k a, im enovao je Đ u ra đ 1391
p a p u sv o jim n asljeđ n ik o m , u slu č a ju
d a u m re bez m ušk og poroda. Zaro-
b lje n 1392. m o rao je u s tu p iti T u rc im a
S k ad ar, D riv a s t i pristanište__ Sv.
S rđ a. P o v ra tio ih je 1395. B ojeći se.
d a ih ne će m oći od ržati. u stu p io ih
ie M lečićim a sa cijelim k ra je m od
Skađarskosr J e z e ra do mora._ N jem u
je ostao B a r i U lcin j. Za to je dobio
član stv o m letačk o g velikog v ije ć a i
g o d išn ju p e n z iju od 100 d u k ata. Po-
slije njeg o v e s m rti (1403) otpočele su
bo rb e o n jeg o v o nasl.iedstvo. B alša
II I., n jeg o v sin, borio se, d a p o v ra ti
grad o v e i m jesta, k o ja je Đ u ra đ bio
ustu p io M lecim a. U početku su M leci
potpuno p o tisn u li B alšu s p rim o rja .
ali k asn ije, k ad se S a n d a lj oženio
B alšinom m ajk o m i stao n a n jeg o v u
stra n u , pošlo je i ovom n a bolje. 26/11
1412 došlo je do m ira n a osnovu sta-
n ja od 1403. K a sn ije , 1419, B a lša je
isk o ristio m letačk u zaposlenost n a
d ru g o j s tra n i i zauzeo S k ad ar. U m ro
je n a d v o ru desp ota S te v an a, 28/4
1421, odredivši g a za svoga n asljed -
— 125 —
BAN
n ik a. S n jim je iz u m rla m u šk a lin ija
B alšića, — Od Đ u re B alšića bio je
ostao sin K o n sta n tin , k o ji je oko 1395
držao u sv o jo j v la s ti tv rđ u K ro ju ,
D a n j i o b last S k u riju . N e h o teći ni-
kako u s tu p iti M lečićim a K ro ju , _do-
šao je s n jim a u sukob i bio je u b ije n
(1402). K ć i B alše III., Je le n a , u d a la
se za h e rc e g a S tje p a n a .
Literatura: G. G elcich, La
Zedda e la d in a s tia dei B alšidi. 1899;
St. S tan o jev ić. B o rb a o n asled stv o
B aošino (1902). V . Corović.
BALTIĆ SIMEON, ikonopisac,_m o-
n a h m a n a s tira H o p o v a (1762)._ Živio
je i ra d io u 18 v ije k u . S likao je iko-
n o stas m a n a s tira G o m irja _ (Lika),
s ta r i ik o n o stas u P la šk o m (L ika) i u
P e rja s ic i. U m ro je p o slije 1780.
Literatura: M anojlo G rbić,
K a rlo v ačk o V lad iča n stv o II , 168.
V . P.
BALUGDŽIĆ ŽIVOJIN, p o slan ik u
B e rlin u (19/2 1868, B eograd). S v ršio
je p ra v o u Ženevi. N o v in a rsk u k a ri-
je r u počeo je kao u re d n ik N a ro d n o g
P r i j a t e l j a 1894, a ra d io j e_i n a dru-
g im srp sk im listo v im a. Živio je_ blizu
20 g o d in a u in o stra n stv u . j e r je bio
oglašen za p ro tiv n ik a d in a s tije Obre-
novića. R adio je u to v rije m e n a s tra -
nim listo v im a. P o slije 29/5 1903 došao
je u S rb iju i bio je neko v rije m e se-
k r e ta r k r a lj a P e t r a i šef p re sb iro a.
1906 ušao je u d ip lo m a c iju i bio je
konzul u M ak ed o n iji. p a zatim _ po-
sla n ik u A te n i i B erlin u . Bio je u
osnivačkom odboru D ela, a ra d io je
i n a S rp sk o m K n jižev n o m G lasniku.
Z asebno je n ap isao : B o ljšev izam
(B eograd 1921). J . P.
BALVAN, rije č m ožda tu đ eg podri-
je tla , zn ači i »greda« i »božanski tip«,
»idol«. S ta rin s k i srp s k i n a z iv za id o la
(upor. b o v an kao im e za selo iU g ra d
u S rb iji, C rn o j G ori, B osni, H eree-
g ovini). F . C.
BALJA, o naj ta lir, k o ji žene n a
čelu nose, a p rid je n u t je za k a p u (u
pećskoj i p riz re n sk o j oblasti).
N . Z.
B A N , visok d rž a v n i đ o sto jan stv e-
nik , k o g a pod tim im enom do 12 vi-
je k a n alazim o jedino kod H rv a ta .
R ije č je n a s ta la k o n tra k c ijo m od
a v a rsk o g b a ja n (u g rčk im izv o rim a
10 v ije k a boanos, boeanos). P o četak
b an sk e ča sti tre b a tr a ž iti n a te rito -
r i j u K rb av e, L ike i G acke. je r je po
sv jed o ča n stv u K o n s ta n tin a P o rfiro -
g e n e ta h rv a ts k i b an im ao p rv o b itn o
d a u p r a v lja tim p o k ra jin a m a h rv a t-
ske države. S tim sto ji u vezi i a v a r-
sko p o đ rijetlo te rije č i. je r su se, _ta-
kođer po u v je r a v a n ju K o n s ta n tin a
P o rfiro g e n e ta . sa č u v a li ioš _u 10 vi-
je k u m eđu H rv a tim a o staci A v a ra,
 BAN
a iz sv.iedočanstva le k sik a ln e u riro đ e
možemo z a k liu č iti, d a ie tih o sta ta k a
bilo p o n a iv lše u Lici, K rb a v i, G ackoi
i s.ieverno.i D a lm a c iii. P o tom e iz-
gleda, d a su L ika, K rb a v a i G acka
s a s ta v lia le u h rv a ts k o i d rž a v i po-
sebnu o b last, koiom ie u p ra v lia o
u im e h rv atsk o g ' v la d a ra n a m ie sn ik
n ieg o v , ban. Od togr kralievskoe: na-
m ie sn ik a u ied n o i državno.i pokra-
iin i ra z v ila se kod H r v a ta io š u v ri-
iem e n a ro d n e d in a s tiie (na.ikasniie u
11 v iie k u ) na.iv iša čast i državno do-
sto ia n s tv o p o sliie k ra lia . B. ie ta d a
bio zam .ienik k r a lie v u c iie lo i dr-
žav i uopće, a bilo ih ie v ie ro ia tn o i
više. — 0 fu n k c iia m a b a n o v a u to
v riie m e n iie detal.ini.ie n iš ta poznato.
K a d su A rp ad o v ci p o stali i h rv a ts k i
v la d a ri, b a n sk a ie čast o sta la i đ a lie
tako, d a ie B. bio ta d a n a m ie sn ik
k ra lie v u h rv a ts k o i K ra lie v in i. IJ po-
četk u bio ie sam o ie d a n B„ no već
ra n o (k ra ie m 12 v iie k a ) dešavalo se,
da ie p o seban B. bio im en o v an za
S la v o n iiu , a p oseban za H rv a ts k u i
D a lm a c iiu (banus m a ritim a e provin-
ciae), p a ie ta k o ostalo i kroz čita v i
13 v iiek . K a s n iie n iie bilo u tom po-
ffleđu staln o sti. Obično su b ila dva
B„ ie d a n za Slavoni.iu b an u s to tiu s
S clavoniae, a d ru g i za H rv a ts k u i
D a lm a c iiu b an u s m a ritim u s, b an u s
C ro atiae et D alm atiae , b an u s to tiu s
C ro atiae. b an u s C ro ato ru m , i dr. A li
se đešavalo, d a ie za c iie lu k ra lie v in u
bio p o sta v ie n sam o ied an B. (banus
to tiu s S clav o n iae et C roatiae), a k at-
k ad a i sam o b an u s to tiu s S clavoniae,
p a se onda podrazum i.ievala i H rv a t-
sk a s D alm aei.iom . K a sn iie ie (od
1476) p ra v iin a , po liisto riisk o i tra d i-
ci.ii, titu la b an u s reg:norum D alm a-
tiae, C ro atiae, ac to tiu s S clavoniae.
Ako su b ila d v a B„ o d ličn iii i moć-
n iii bio ie po p ra v ilu slav o n sk i B„
i ako m u b rv a ts k i i đ a lm a tin sk i B.
n iie bio potčin.ien. Od 16 vi.ieka de-
šav alo se, d a su b ila im en o v an a dva
B. za is tu oblast, k o ia bi se onda u
službi d iie lila ; oni su onda zaied n ičk i
VTŠili b an sk e fu n k c iie . B. su im eno-
v a li k ra lie v i, i to kog:a višee: ili nižeg
plem ića. IJ 16 v iie k u uobičaieno ie,
d a ie b rv a ts k i S ab o r po isp ra ž n ie n ju
b an sk e stolice predlaffao k r a liu ne-
koliko k a n d iđ a ta , izm eđu k o jik bi
ouda k ra lj im enovao jednoffa za 13.
T aj a k t S a b o ra zvao se com m endatio.
K a sn ije, u 18 v ijek u , S ab o r je kom en-
daci.iu B. sm atrao p ra s ta rim običaiem
(usus an tiq u issim us), k o ii on v rši kao
svoje pravo, p a su B„ k o ji bi bez
k o m en d acije od s tra u e S a b o ra bili
im enovani, s m a tra li nezakonitim .
K r a lj je po svom e n a h o đ e n ju sm ie-
n.iivao B„ te ta čast n iie bila n i do-
živ o tn a n i n asljed n a . Tek u jednom
126 -
m om entu (k ra je m 13 i poeetkom 14
vijeka.) d an a je b a n sk a č a st u H rv a t-
sko.i i D a lm a c iji P a v lu od plem ena
Š ubića doživotno, odnosno. ako ie do-
tič n a is p ra v a istin ita . u n asljed stv o
potom cim a P av lo v im . Š ubići su, kao
banovi, p o stu p ali kao p ra v i suvereni.
P o p ra v ilu B. inače n ije o sta ia o dus'o
u službi (nekoliko godina, odnosno
m jeseci; petog’odišnie b a n o v a n ie ie
do sta rije tk o ).
C ast b an sk a ie b ila vrlo u g led n a, i
to ne sam o u H rv a tsk o j. negn ie b ila
je đ n a od n aiu g 'led n ijib i m eđu dosto-
jan stv im a _ h rv atsk o -u ffarsk e države
uopće. B. je spadao m eđu v e ri baro-
nes reg'ni, m eđu barones ex officio,
te je im ao m jesto p o slije p a la tin a
i su d ije k ra lje v sk e k u riie . P r i k ra -
ljev sk o m k ru n isan .iu B. je nosio dr-
žav n u iab u k u . O dličan i re la tiv n o
sa m o sta la n položai B. bio je razlog.
što_ su B. i u zem lji i n a s tra n i po-
čeli z v a ti (u 16 v ije k u ) p o d k ra lie m
(prorex, vicerex), a i ban o v i su go-
v o rili, d a oni v rše b an sk u službu
a u e to rita te reg ia. — B. je bio pot-
čin jen jedino k ra lju , odnosno ber-
cogu (đux), ako g a je bilo. IJglavnom
b ila ie k o m p eten c ija B. je đ n a k a kom-
petenci.ii p a la tin a u U g a rsk o j. Opseg
b an sk e ^ v lasti i n je n d je lo k ru g bio ie
u ra zličn im perio d im a ra zličit, a m i-
je n ja o se i p re m a p o litičk im p rilik a -
m a. B. tip ič n a ko m p eten eija, bez ob-
z ira n a n e z n a tn a o d stu p a n ja u razli-
čito v rijem e, b ila je ovo: B. je bio
v rb o v n i u p ra v ite lj, v rb o v n i vo jv o d a
i v rh o v n i sudac u k ra lje v in i. On je
u o ra v lia o k ra lje v sk im fin a n c ija m a i
p ređ sjed av ao ie S ab o rim a, bilo sla-
vonskim bilo b rv a tsk o -d alm atin sk im .
N jem u ie p rip ađ a lo pravo, d a saziv a
S abore; to je p ra v o pokušao k ra lj Ma-
k sim ilija n II., da u k in e i d a g a zadrži
za sebe, ali je S ab o r to oglasio za ru-
šenje tra d ic io n a ln ib p ra v a banovib,
pa ie k ra lj popustio. B. n ije dakle bio
suveren, a li je on često vršio poslove,
koje su inače obično v rš ili suvereni.
T ako su pored b erco g a (đux) i banovi
im a li prav o k o v a n ja novca (m oneta
banalis. d e n a rii banales). k oje je ko-
v a la c a m e ra banalis. To je p ra v o tra -
jalo do k r a ja 14 v ijek a. B. je dijelio
p riv ile g ije slobodnog g rađ a, n a što su
inače im ali p ra v o k ra lje v i. B. je, po-
pu t k ra lje v a , p o tv rđ iv ao zak lju čk e Sa-
bora, ko.ii su onda im a li sn ag n za-
kona. — Što se tiče m a te rija ln o g po-
lo žaja banovog, zn a se, da je on im ao
prav o na descensus (na h ra n u i n a
konak onđje, gd.ie bi došao; p riselica
D u šan o v a zakona). Osim to g a p oznata
je i daća u k o rist banske b lag ajn e.
ban o v štin a, banščina. k o ja ie m oguće
i z a m je n jiv a la spom enutu dužnost

d a v a n ja descensusa. P ra v o banovo
n a đescensus u k in u to je k ra je m 13
v ijek a. p a je za B. u v ed en a s ta ln a
plaća. k o ja se k a s n ije n a ro č ito đ a v a la
B. za u z d rž a v a n je v o jsk e (banskog
b a n d e rija ).
B. su se n a z iv a li i b o san sk i v la d a r i
u 12, 13 i 14 v ijek u . — K a sn ije se ja-
v lja ju jo š: B. m ačv a n sk i i B. severin-
ski. U 13 v ije k u ja v lja se i u D ubro-
v n ik u B., g d je o zn ačav a višeg g rad -
skog čin ovnika.
L i t e r a t u r a : V. K laić, P o v ije s t
H rv a ta ; dr. F. Šišić. G eschiehte der
K ro a te n ; F . šišić, P re g le d p o v ije sti
h rv a ts k o g n a ro d a ; V. K laić, P o rije k lo
b an sk e ča sti u H rv a ts k o j, V je sn ik
zem. a r k iv a I; K o rb u ly , A b a n i m el-
tosag . M. K ostrenčić.
B A N M A T IJA , k n jižev n ik , p jesn ik
i d ra m sk i p isac (4/12 1818, D ubro-
vnik, — 1/3 1903, B eograd). S re d n ju
školu sv ršio je kod fr a n je v a c a u rod-
nom m jestu , a 1836 i sam je stupio
u n jih o v red. U skoro je izašao iz mo-
n a š tv a i pošao n a istok, živeći n a
H alci, u C a rig ra d u i u B ru si, kao
u č itelj jezik a u g rč k im školam a. 1844
došao je_ u S rb iju i 1845 postao je
o d g o jite lj k će ri k neza A le k sa n đ ra
K a rađ o rd e v ića. S rp sk a v la d a g a je
često s la la u d ip lo m atsk im i naeio-
n a ln im m isija m a . T ak v u je u lo g u
im ao i 1848, k a d a je išao u N ovi Sad,
Z agreb, Z ad ar, D u b ro v n ik i C etinje.
1850 p o s ta v lje n je za p ro fe so ra fra n -
cuskog je z ik a u b eo g radskom liceju .
1858, po d in astiek o j p ro m jen i, izgubio
je službu, a li 1861 bude im en o v an za
šefa p resb iro a. s k o g a je položa.ia
otišao u p e n z iju 1880. — Počeo je pi-
s a ti 1834, pored n aše g i n a ta lija n -
skom jezik u . N ap isao je oko 40.000
stih o v a. Osim n o v in a rsk ih č la n a k a
n ap isao je i nekoliko p o litičk ih , pe-
d ag o šk ih ra s p ra v a , neke i n a fra n -
cuskom jezik u . P je sm e je izđao u
d v a sveska, pod naslovom R azlične
pesme._ p rv i 1853, a d ru g i 1861. N a-
pisao je 13 d ram a, od k o jih su n a j-
p o z n a tije i dugo važile kao g la v n i
dio n aše g n ac io n a ln o g re p e rto a ra :
M e jrim a (1849); M iljenko i D o b rila
(1850); S m rt k neza D o b ro sla v a (1851);
S m rt U ro ša V. ili P o slje d n ji N em a-
n jić i (1857); K rahi V u k a šin (1857);
C v ije ti srp sk e (1865) i t. d.
L i t e r a t u r a : L. K ostić, Š ekspir
i . . . M a tija B an ; O tadžbina, 2 (1875);
G ovor J o v a n a B oškovića o pro-
slav i p ed esetogodišnjice (G lasnik Srp-
skog U čenog D ru štv a , 65, 1886); P a v le
Popović, M a tija B an i n jeg o v k n ji-
ževni ra d u D u b ro v n ik u (S rp sk i
K n již e v n i G lasnik, 13); K a m ila Lu-
cerna, U spom en M atije B ana, Du-
i — 127 —
BANAT
b ro v č a n in a (L jetopis Ju g o sla v e n sk e
A k a d em ije Z n an o sti i U m jetn o sti,
1906). V . P etro vić.
B A N M IT R O F A N , p o slje d n ji auto-
k e fa ln i arh ie p isk o p c e tin js k i i m itro -
p o lit C rne Gore, B rd a i P r im o r ja
(1841, G rb a lj — 30/9 1920, C etin je).
Školovao se u p riv a tn im p a ro h ijsk im
i m a n a s tirs k im šk o lam a u B oki. Za-
m onašio se u m a n a s tiru S a v in i 1866
i u p ra v lja o je m a n a stiro m P o d la -
stvom u G rb lju . 1869 p re šao je u C m u
G oru^ i kao a rh im a n d rit m a n a s tira
M orače 1877 odlikovao se u b o je v im a
s T u rc im a . 1882 po stao je a d m in istra -
to r c rn o g o rsk e m itro p o lije , a zatim
za h u m sk o -rask o g v la d ič a n stv a . P o-
slije s m rti m itro p o lita V isa rio n a L ju -
biše (1884) iz a b ra n je a r h im a n d rit B.
M. za m itro p o lita cm o g o rsk o g , i za-
v lad iče n u P e tro g ra d u 18/4 1885. — B.
je stek ao m nogo z a slu g a za re o rg a -
n iz a c iju sv o je m itro p o lije : u re d io je
duhov ne sudove, odijelo i plaće sve-
šteničke; ra d io je i n a p o đ izan ju du-
hovne p ro sv je te i k u ltu re u svom n a-
rodu.^ Š tam pao je i nekoliko d je la :
Besede, K r a tk i crk v e n i u sta v , P o-
m oćno u p u stv o p ri isp o v esti i S edam
t a j n a N o v o g a Z av eta. R. G.
B A N A LO V IĆ P E T A R , stak lo rezae.
E ad io je u p rv o j p o lo v in i 19 v ije k a .
J e d a n n je g o v z a n im ljiv s ta k le n i ser-
vice (servis), odnosno đ ijelo v i n je g o v i
p o sto je u z b irc i pok. V ince V a rte ,
biv šeg p ro fe so ra b u đ im p eštan sk e
politeh n ik e. On je u p o jed in e o valne
o k v ire u re z a o likove: a r h im a n d rita
J o v a n a R ajića, A ta n a s ija S to jk o v ića
i D o site ja O bradovića. N a d n u jedne
čaše im a zapis: »Bezao u Novom
Sadu, 4 a v g u sta 1828 g. P e ta r B ana-
lović, Srbin«. T a j se service d an a s
n a la z i v je ro ja tn o s o stalim o b je k tim a
V a rtin e k eram ičk e zb irk e u M uzeju
b u d im p eštan sk e tehnike.
L i t e r a t u r a : Đ u ra đ R a th , K n jig a
u m jetn ič k o g za n a ta . II I , 372 (rnadž.);
S en d rej i S e n tiv a n ji, L ekskon u g a r-
skih lik o v n ih u m je tn ik a , I, 1915.
P. V .
B A N A T. D a n a š n ji n aš B. sastav -
lje n je od n ajv eć eg đ ije la bivše to-
ro n ta lsk e i od d ije la ta m išk e župa-
n ije . P o popisu, ko.ii je p ro v e la n a ša
d rž a v a 31/1 1921, im ao je B. n a 9776
k n r 582.571 s ta n o v n ik a (od to g a 3940
v o jn ik a ), od k o jih je bilo S rb o -H r-
v a ta 241.233, S lo v en aca 2139, Ćeha 2081,
S lo v a k a 15.544, R u sin a 6, B u g a ra 2277,
P o lja k a 70, R u sa 2369, M ad ž ara 102.104,
M nem aca 138.292, Ž idova 4690. A rn a u ta
375, Turaka_91, R u m u n ja 72.305, o stalih
3867. P o v je r i je bilo: p ra v o sla v n ih
310.846, k a to lik a 225.000, g rk o -k a to lik a
1649, e v a n g e lik a 39.210, m u ham eda-
n a c a 697, d ru g ih 69, bez k o n fe sija 590.
BANATITI
U 2 v ije k n bio je B. s a s ta v n i dio
rim sk e p ro v in c ije D acije. P o slije
B im lja n a b ili su g o sp o d ari B. redom
Goti, H u n i, Gepidi, A v a ri, B ujrari. U
to doba bilo je već i Ju ž n ih S lovena
u B. u zn atn o m b ro ju . M ad ž arim a je
te k u 12 v ije k u pošlo za ru k o m da
slom e u B. slo vensku plem ensku or-
g-anizaciju, p a d a je z a m ije n e m a-
d žarsk o m žu p an ijsk o m i d a p ro v ed u
k o lo n izac iju M ad ž ara u većem opsegu.
— Seobe S rb a sa srp sk o g p o litičk o g
te r i t o r i j a u ove k ra je v e počele su
odm ah p o slije b itk e n a K osovu, u ja-
čo.i m je ri za d esp o ta S te v a n a Laza-
re v ić a i Đ u rđ a B ran k o v ića . a n aro -
čito p o slije p ad a S m ed erev a (1459).
M ad ž arsk i elem en at brzo je iščezao
p re d T u rcim a, a n a n jih o v o m jesto
n a se lili su se S rbi. Od 1552 do 1717 B.
je bio pod T u rc im a kao te m išv a rsk i
v ila je t, p o d ije lje n n a sandžake, a
san d žaci n a n a h ije . Oko polovine 16
v ije k a zap ad n i, ra v n i B. bio je pot-
puno srp sk i. Iz to g a doba n a te rito -
r i j u B. znam o za srp sk e episkopije:
lipovsku, v rša čk u , bečkerečku i te-
m išv arsk u . 1594 disrli su S rb i u B.
pod vodstvom v elikobečkerečkog v la-
dike T o d o ra u s ta n a k , k o ji se n esretn o
sv ršio . a v la d ik a uh v aćen i živ ode-
ra n . — P o što je B. oslobođen od Tu-
r a k a (1718), A u s trija u re d i B. kao
v o jn ič k u p ro v in c iju pod im enom ta-
m išk o g B a n a ta , te g a podi.ieli n a 11
o k ru g a. M a r ija T e re z ija izuzm e 8
o k ru g a ispod v o jn e v la sti, te ih sp o ji
(174l) s U g arsk o m , dok je od o sta la
3 o k ru g a k a sn ije (1768—1773) u s tro jila
b a n a ts k u g ra n ic u . P o s lije razv o jače-
n j a p om oriške i p o tisk e granice,
m n o g i su se S rb i p re se lili u B. i na-
se lje n i su u m je s ta pored Tise. P r i
s tv a r a n ju b a n a tsk e v o jn e g ra n ic e
n isu u šli u n je n sa sta v s je v e rn i di-
jelo v i d a n a š n je g B„ i S rh i su zbog
to g a b ili nezad o voljni. D a bi s tiša la
n ezad o v o ljstv o S rb a, k o ji n isu u šli u
g ra n ic u 1774, fo rm ira la je M a rija Te-
re z ija v elik o -k ik in d sk i o k ru g (dis-
trik t), k o ji se sasto jao od 10 općina,
i to: V e lik a K ik in đ a. M ala K ik in d a.
K arlo v o , K u m ane, K a ra š, O bilićevo
(Josefovo), S rp sk i K rs tu r, V ran jev o ,
M elence i M okrin. U to doba već _se
p ro v a đ a la sn ažn a k o lo n izac ija N ije-
m aca u B. — 1849 stv o re n a je nova
k ru n o v in a »V ojvodstvo S rpsko i Ta-
m išk i B anat«, k o ja je, izm eđu osta-
lo g a ze m ljišta, zauzim ala, izuzim a-
ju ć i v o jn u g ra n ic u , č ita v B. 1860 uki-
n u ta je V o jv o d ina, 1873 ra zv o jače n a
je b a n a ts k a g ra n ic a, 1876 p re sta o je
k ik in đ sk i o k rug. te je č ita v B. bio
p o đ ijelje n n a t r i ž u p a n ije : to ro n ta l-
sku. ta m išk u i vršačk u , a_ tak o pod-
ređen ce u tra ln o j d ržav u o j u g a rsk o j
— 128 —
u p ra v i. Od N agodbe d a lje p ro v a đ a li
su M ad ž ari snažnu k o lo n izac iju Ma-
d ž a ra u B. 1919 povučena je dem ar-
k ac io n a lin ija izm eđu B u m u n jsk e i
n aše države, a k a sn ije su n ak n ad n o
u č in je n e jo š neke k o re k tu re (Modoš,
P a rd a n j).
N ekad je B. bio v rlo m o čv aran , a
k a d a je isušen, postao je jedno od
n a jp lo d n ijih z e m ljišta u E vropL K ao
i su sje d n a B ačk a i B. je, osim nešto
n a istoku, ra v a n , a li bez šu m a i ruda.
S ta n o v n ištv o se b av i ogrom nom ve-
ćinom ra ta rstv o jn , te^se proizvođe sve
v rs te žita, n aro čito p šen ica i k u k u ru z.
Z n a tn a je i k u ltu ra d u h a n a i šećerne
repe. V in o g ra d a rstv o je ra z v ije n o kod
V ršc a i B ijele C rkve. S to čarstv o je ta-
k o đ er v rlo važno, ali ne u onoj m je ri
kao p rije , k a d a je bilo glav n o zani-
m a n je stan o v n ištv a. Č uveni su k o n ji
u F ra n z fe ld u , a ro g a ta m a rv a u Čoki
i B eodri. P o z n a ti su sajm o v i za konje
i stoku u V. B ečkereku. D ebeljači,
P a n č e v u i V. K ik in d i. T rg o v in a je
zn atn a, n a ro č ito s a žitom i stokom .
I n d u s tr ija je lijep o razvijena^ u g ra-
dovim a, a n a ro č ito u V. B ečkereku.
Z n a tn a je m lin sk a, a. i d ru g e indu-
s trije , kao cig lan a, šećerna. p iv arsk a ,
kam ena, kožna, drv en a, te k stiln a , ke-
m ičk a i dr. — B. im a v rlo g u stu že-
ljezn ičk u m režu, a li još n ije vezan
n i sa B eogradom n i sa S rijem om , a
sa B ačkom je vezan sasvim n a sje-
v eru , kod Sente. P o v rije d n o sti svoje
zem lje i p o lo žaju izm eđu d v ije plo-
v n e rije k e , u sred b o g atih p o k ra jin a ,
pod B eogradom , sa v rlo k u ltu rn im
stan o v n ištv o m , bogatom in d u strijo m
i vrlo znatnom trg o v in o m , B„ kao po-
k ra jin a , zauzim a vidno m jesto u na-
šoj državi.
L i t e r a t u r a : I. H. Schvdcker,
G eschichte des Tem eser B a n a ts (1861);
L. Bohm , D elm ag v a ro rsz ag _v a g y az
u g y n ev e zett B ansag' kiilon to rten elm e
(1867); I. S zen tk larav , Szaz es D elm a-
g y a ro rsz a g u jab b to rten eteb o l (1779-
to l kezdve n a p ja in k ig (1879); J. B a-
donitch, Le B a n a t (1919); J. R adonić,
B a n a t (B rastvo, X V ); V ojvodina
(1924). D. Popović.
BANATITI. To je im e dao B. K o ta
m lađem eru p tiv n o m k am en ju , što^ se
u B a n a tu p o ja v lju je u obliku žica.
duž k o jih su p ostale i ru d n e žile. To
je k a m en je razn o g m in e ra ln o g a sa-
sta v a i s tru k tu re (dioriti. tim a citi.
m inete. fe lsiti i t. d.). ali se je, po
m išlje n ju au to ra , okam enilo iz jedne,
za.iedničke eru p tiv n e m ase. k o ja je iz-
b ija la p o slije ju rsk e, a m ožda i po-
slije kredne periode. One se protežu
n a sje v e r u M ađžarsku, a n a ju g u
sjev ero isto čn u S rb iju , n a dužini do

40 m ilja , n a k o jo j bi se dal.iini pro-
te z a la je d n a fflavna p n k o tin a u ze-
m ljin o j k o ri. J. ž.
BANATSKA MLINSKA INDU-
STRIJA D. D. u V ršcu. O snovana je
1914. G lav n ica je 1,200.000 din. K a p a-
c ite t 3 v a g o n a dnevno. D io je predu-
zeća D ru š tv a R ešičkih T opionica i
D om ena. S. P.
BANATSKI DIJALEKAT. V. Isto -
čni d ijalek at.
BANATSKI IVILIN NA VALJKE
D. D. u V elik o j K ik in d i. D ru štv o je
osnovano 1918 (do 1920 pod im enom
K a rlo v M lin). G lav n ica je 1,250.000
d in ara . K a p a c ite t t r i v a g o n a dnevno.
S . P.
BANDIĆ DANICA (30/9 1871, Za-
greb, kći L aze Telečkog’a, g lu m ca i
d ram sk o g p je sn ik a . O snovnu školu
sv rš ila je u V elikom B ečkereku i Ve-
lik o j K ik in d i, v išu d je v o ja č k u u Su-
botici, u č ite ljs k u u S om boru. B ila je
u č ite ljic a u V. K ik in d i preko 30 go-
dina, g d je se u d a la za M iloša B an-
dića, u č ite lja . S a d a živ i kao um irov-
lje n a u č ite ljic a u B eogradu. — K n ji-
ževni ra d otpočela je u V a ra đ a n in o v u
Ženskom S v etu (N ovi S_ad) s k ra tk im
p rip o v ije tk a m a , p a g a je p ro d u ž ila u
ra zn im listo v im a, p o litičk im i k n ji-
ževnim . N jen u ša ljiv u ig ru E m an ci-
p o v an a n a g ra d ila je M a tic a S rp sk a,
a š ta m p a n a je u L eto p isu (182). N aj-
b o lji je i n a jo rig in a ln iji n jezin ra d n a
d je č jo j k n jiže v n o sti; n a p is a la je više
d ra m sk lh slik a, često p rik a z iv a n ih , i
m noge p rip o v ije tk e . U p rip o v ije tk a m a
se u zd ig la toliko, d a je M arko C ar
n a z iv a Č ika Jo v o m u prozi. — N a j-
v a ž n ija su jo j d je la : T e tk a -D a n in a
k n jig a (1908); T e ra b a b a kozliće. s Ru-
s tra c ija m a U ro ša P re d ić a (1923); Š ta
la s ta p rip o v ed a (1924). M. Š.
BANDIĆEVA MILICA, g lu m ica
(25/10 1891, V e lik a K ik in d a). S v rš ila
je osnovnu i v išu d jev o jač k u školu u
V elik o j K ik in d i, zatim trg o v a č k u
školu u N ovom Sadu. U B eču je svr-
šila k o n ze rv a to rij i teča j za đ ra m sk u
stru k u . U B eo g rad je došla 1913, i an-
•gažovana je za član icu N aro d n o g Po-
zo rišta, g d je je i danas. P o čela je sa
u lo g am a n aiv k e, zatim je p re šla u
sen tim en talk e, a d an as je d ra m sk a
lju b av n ica. G lavne su jo j uloge; J u -
lija (Romeo i J u lija ), K la ric a (E gm ont)
J u d ita (U riel A costa), Ž erm ena (Po-
sao je posao), O lga (G olgota) K o sa ra
(L azarevo u sk rsn u će), A u g u stin (O naj
stari), A n a (K a jan je), J e le n a (San
ljetn e noći), L id o čk a (G lavna stv ar),
O lga (P red novim životom ), A n ica
(E kvinocij). A n to in e ta (P a ris k a siro-
tin ja ). R. O.
— 129 —
BANKA KREUTZER
BANDURI ANSELM, s ta r in a r (1671,
D u b ro v n ik — 14/12 1743, P a riz ). P o što
je stu p io u b e n e d ik tin sk i red, učio je
u N a p u lju i R im u g rč k u i la tin s k u
filo lo g iju , p a je prešao u F ire n c u . T u
je svojom učenošću s v ra tio n a sebe
p a ž n ju v elik o g k n eza K o z im a TTT,
k o ji g a je poslao u P a riz . G lav n a su
m u đ jela: Im p e riu m O rie n ta le (P ariz,
1711), d v a đebela sveska, o s ta rin a m a
i h is to riji b izan tsk o g e a rstv a , i ve-
liko n u m izm atičk o djelo, ta k o đ e r u
d v a sveska, N u m ism a ta Im p e ra to ru m
R o m an o ru m a T ra ja n o Decio ad P a -
laeologos A ugustos. M. R.
BANIČEVIĆ JAKOV (B anisius).
p re la t i d rž a v n ik (15/10 1466, K o rč u la
— 1532, T rento). B. je bio se k re ta r
c a ra M a k sim ilija n a . Š tam pao 'je više
d ip lo m a tsk ih spisa. P o n je m u je pro-
zv an g la v n i t r g u g ra d u K o rč u li.
Đ. E .
BANIĆ MILUTIN, p ro ta sm eđerev-
sk i i n a ro d n i p o slan ik (29/9 1817, P a -
v lovac kod K ra g u je v c a — 6/7 1876,
S m ederevo), B. je bio p o slan ik u ne-
koliko m ahova, a n a ro č ito se ista k a o
sv o jim govorom n a Sv. A n d re jsk o j
S k u p štin i. P o s lije u s tu p a n ja g ra d o v a
Srbiji_ i p ro ta B. bio je u d e p u ta c iji,
k o ja je sa knezom M ih ailo m iš la u
C a rig ra d . N a s a m rti je ostavio općini
sm eđ erev sk o j 12.000 d in a ra za dobro-
tv o rn e svrhe. R . G.
BANIJA. V. B an o v in a, K a rlo v ac.
BANKA N. BOŠKOVIĆ A. D. Osno-
I v a n a je 1910. C e n tra la B eograd, fili-
ja le ; Beč, B erlin , B u d im p ešta. K a p i-
ta l 4,000.000 (4.000 a k c ija po 1000 di-
t n a ra ). R ezerve 620.000. ulozi 3,504.829,
v je ro v n ic i 9,281.044, m jen ice 1,147.206,
a k tiv n i tek. ra č u n i 7,601.424, nepo-
k re tn o sti 7,597.520, v rije d n o sn i p a p iri
919.030, dobit 354.959, d iv iđ en d a 10%.
P re d s je d n ik M an o jlo D. K lid is, di-
re k to r M ilan N. Bošković. N . S.
BANKA GAJRET A. D. O snovana
je 1921. C e n tra la S a ra je v o , filija la
V išeg rad . K a p ita l 7,200.000. F o n d o v i
1,250.000, ulozi 14,694.021, v je ro v n ic i
2,639.856, g o to v in a 1,071.122 (P o traž i-
v a n je kod n o v ča n ih zavoda u ra č u n a n o
je kođ gotovine), m jen ice 8,358.345,
efek ti 3,101.228, dužnici i k o n zo rcijsk i
poslovi 13,830.664, d obit 1,056.792. P red -
sje đ n ik S m a jila g a Ć em alović, direk-
to r A hm ed Šetić. N . S.
BANKA »JUGOSLAVIJA« D. D.
j O snovana je 1923. C e n tra la B a k a r.
1 K a p ita l 500.000. D ire k to r K o sta To-
m ašić. N . S.
BANKA KREUTZER D. D. Osno-
v a n a je 1920. C e n tra la Z agreb. K a p i-
9
BANKA »METKOPOL«
ta l 3,000.000. F o n d o v i 300.000, ulozi
12,085.707, v je ro v n ic i 16,816.306, goto-
v in a 1,658.793, p o tra ž iv a n ja kod nov-
č a n ih zav o d a 3,879.349. m jenice 943.410_,
v rije d n o s n i p a p iri 5,752.170, dužnici
20,016.193, d o b it 362.570 din., dividende
nem a. P re d sje d n ik I g n ja t K re u tzer,
d ire k to r S lavko B etlheim .
N . O.
B A N K A »M ETROPOL« ZA M E-
Đ U N A R O D N U TR G O V IN U . O snova-
n a je 1922. C e n tra la B eograd. K ap i-
t a l 5,000.000. U log 787.267, v je ro v n io i
6,721.005, g o to v in a 671.543, m jeniee
780.250, dužnici 9,971.958, n epokretno-
s ti 2,135.327, d obit 1,004.066 din., divi-
d en d a 10%'. P re d sje d n ik S a b ita j D.
D em ajo ro v ić, d ire k to r A. K. A v ra-
m ović. N. o.
B A N K A ZA PO M O R STV O . Osno-
v a n a je 1920. C e n tra la S ušak, fili-
j a l a K rk . K a p ita l 6,250.000. F ondovi
179.562, ulozi 1,758.699, v je ro v n ic i
19,055.189, g o to v in a 32.267, m jeniee
7.250.000, v rije d n o sn i p a p iri 4,868.618,
d u žn ici 14,129.686, n ep o k retn o sti
1.050.000, d o b it 84.579 din. P re d sje d n ik
B or. M arijaše v ić. N . o.
B A N K A R. S E V E R D. D. O snovana
je 1920. C e n tra la Z agreb. K a p ita l
3.000. 000. V jero v n ic i 8,799.094, g o to v inA.
216.383, m jen ice 424.200, v rije d n o sn i
p a p iri 5,558.235, dužnici 9,231.601 din„
d o b ita k 54.870. P re d sje d n ik S ever
N. O .
BANKA »SL A V IJA «. O snovana
1910. C e n tra la B eograd. K a p ita l
2.000. 000. F o n d o v i 430.000, ulozi 1,435.591, žnici 2,527.033, dobit 144.608 din., divi-
m jen ice 698.610, a k tiv n i tek. ra č u n i
1,714.334, n e p o k re tn o sti 723.900. v rijed -
n o sn i p a p iri 1,526.625, dobit 330.530
din., d iv id en d a 12%. P re d sje d n ik Mi-
la n D obrović, d ire k to r B oža V učko-
vić. N . S.
B A N K A »STARA S R B IJA «. Osno-
v a n a 1923. C e n tra la S koplje. K a p ita l
5.000. 000. F o n dovi 244.716, ostale re- 9,824.840, n ep o k retn o sti 2,428.200, dobit
zerv e 22.000, ulozi 69.049, v je ro v n ic i
312.836, m jen ice 123.750, za jm o v i n a
zaloge 18.000, dužnici 4,581.106, ro b a
143.338, v rije d n o sn i p a p iri 168.733. do-
b it 219.779 din. P re d sje d n ik Ž. St. R a-
jević, d ire k to r M ih. P a trn o g ić .
N . O.
B A N K A I ŠTED IO N A . O snovana
1906. C e n tra la L udbreg. K a p ita l
1.000. 000 din., d iv id en d a 6%. P red sjed - 18,354.123,
n ik D ra g a n v itez T rn sk i.
N. O.
B A N K A I ŠT E D IO N A A. D. Osno-
v a n a je 1906. C e n tra la P e trin ja . K a-
p ita l 250.000 din. P re d sje d n ik Ale-
k s a n d a r V argović. S . S.
— 130 —
B A N K A I ŠT E D IO N IC A D. D.
O snovana je 1907. C e n tra la K ra p in sk e
Toplice. K a p ita l 123.000 din.
N . S.
B A N K A I Š T E D IO N IC A GOR-
SK O G K O T A R A D. D. O snovana je
1907. C e n tra la R a v n a G ora; filija le :
D elnice, F užine, V rbovsko i B osilje-
vo. K a p ita l 1,500.000. F o n d o v i 643.249,
ulozi 8,740.478, v je ro v n ic i 10,148.131, go-
to v in a 213.917, m jen ice 3,738.056, v ri-
jed n o sn i p a p iri 1,559.882, dužnici i kon-
z o rc ijsk i poslovi 15,702.652, nep o k ret-
n o sti 120.000, dobit 429.399 din., divi-
den d a 15%. P re d sje d n ik V azm o Šepie,
d ire k to r A n te M ajn arić . N. S.
B A N K A ZA ŠU M SK U IN B U -
S T R IJU D. D. S ara je v o . O snovana je
1919. K a p ita l 2,500.000. R ezerve 189.739,
ulozi 1,146.475, v je ro v n ic i 798.557, go-
to v in a 691.000, m jenice 172.606. ro b a
I, 880.008, dužnici 2,273.553. dobit 810.n i,
č ista zarada. 474.565 din., d ividenda 12%.
— Od 1/1 1924 sp o je n a je sa A m eri-
kansko-S rpskom K re d itn o m B ankom ,
pod im enom : A m erik a n sk o -S rp sk a
K re d itn a B a n k a za Šum sku In d u stri-
ju i K olonizaciju, sa k a p italo m od
10,000.000 din. P re d sje d n ik V aso V a-
siljev ić. N. S.
B A N K A ZA TR G O V IN U I OBRT
a D. O snovana je 1910. C e n tra la P a-
k rac. Iv a p ita l 250.000 din. P re d sje d n ik
D av id P ik . N . S.
B A N K A ZA TR G O V IN U 1 OBRT,
B a n ja L uka. O snovana je 19/11. K a-
p ita l 1,000.000. V jero v n ic i 1,110.749, du-
denda 10%. V ećinu a k c ija im a B osan-
sk a B a n k a D. D. B eograd. P red sjed n ik
D r. Đ orđe B ukinić. N . S.
BA N IvA »V OJV O D IN A « D .D .N o v i
Sad. K a p ita l je 5,000.000. R ezerve
672.452, ulozi 10,009.283, v jero v n ic i
10,520.820, g o to v in a 690.600. m jenice
II, 711.130, e fek ti 2,229.747. dužnici
670.960 din. U p rin u d n o j je nagodbi.
N. S.
B A N K A R S K A R A D N JA B RA ĆE
T U R K O V IĆ D. D. O snovana je 1920.
C e n tra la Z agreb. K a p ita l 10,000.000
(200.000 a k c ija po 50). F ondovi 265.000,
ulozi 5,618.557, v je ro v n ic i 8,359.284,
g o to v in a 1,059.694, m jenice 2,995.818,
v rijed n o sn i p a p iri 2,961.597, dužnici
dob itak 1,197.272 đin„ divi-
denda 7%; p reduzeća Ju g o slo v en sk i
Lojd. P re d sje d n ik D r. V lad im ir
T u rk o v ić-K u tjev sk i, d ire k to r D ra g a n
S ert. N-
B A N K A R S K O TRGOVAĆKO D. D.
B eograd. O snovano 1921. K a p ita l

5,000.000 (25.000 k o m ad a a k c ija po 200
d in a ra nom.). F o n đ o v i 128.198, nlozi
3,222.588, v je ro v n ic i 3,141.650, g o to v in a
1,251.572, p o tra ž iv a n ja kođ novčanilL
zav o d a 2,601.030, č ista d obit 488.377 din.,
d iv id en d a 8%. P re đ sje đ n ik S te v a n J.
K a p am ad žija, d ire k to r S rb isla v Je-
vrić. N . S.
BANKE U SHS. B a n k a rstv o se do
u je d in je n ja (1918) ra z v ija lo po tp u n o
zasebno u sv ak o j n a šo j p o k ra jin i.
D ru g e su p o litičk e p rilik e bile u V oj-
v o dini i B osni, a druffe u H rv a ts k o j
i S la v o n iji. N i zakonodavstvo n ije
bilo isto. U V o jv o đ in i su v a ž ili m a-
d ž a rsk i zakoni, u B osni i H erceerovini
s p e c ija ln i trgrovački zakon, u D alm a-
c iji i S lo v e n iji a u s trijs k i zakon i t. d.
U S rb iji je bio zaseb an zakon o akcio-
n a rs k im d ru štv im a , k o ji je reg'ulirao
sv e p ra v n e odnose n o v ča n ih zavoda,
u ob lik u ak cio n arsk om . — Iz to g ra -
zloga m o ra se i p o stan ak , odnosno
ra z v ita k b a n k a rs tv a p ro m a tra ti za-
sebno u S rb iji, a zasebno u o stalim
p o k ra jin a m a . I za v rije m e r a ta n ije
se b a n k a rstv o u sv im a d ijelo v im a
S H S p o djednako ra zv ijalo . U S rb iji
j e bilo p o tpuno p a ra liz ira n o rato m ,
a tek se od 1919 počelo o p o ra v lja ti. U
d ije lo v im a bivše a u stro -u g a rsk e mo-
n a r b ije n ije se m oglo sam o staln o i
slobodno r a d iti bez u tje c a ja B eča,
P e š te i P ra g a . V elik i n a m e ti n a za-
vode, a n aro čito p ri u p isu r a tn ib zaj-
m ova, p riličn o su ib o šte tili za v ri-
jem e ra ta .
B a n k a rstv o u S H S p re d s ta v lja da-
n a s v až an p riv re d n i fa k to r u zem lji.
P riv a tn e b an k e u sp jele su da p rik u -
p lja n je m k a p ita la p o sta n u v a ž n iji
c e n tri u p ogleđu k r e d itir a n ja nego i
sam a N a ro d n a B an k a. J e r. dokle nov-
č a n ič k a b an k a, u slije d o g ra n ič e n ja
k o n tin g e n ta za iz d a v a n je novčanica,
ne m ože d a sta v i n a ro d n o j p riv re d i
n a ra s p o la g a n je v iše od 1.500 m ili-
ju n a din., do tle sve ostale b an k e u
zem lji im a ju , osim v la s titih sre d sta v a
(k a p ita l i rezerve), k o ja iznose 2 mi-
lija rđ e din.. jo š i u lo g a n a šte d n ju
u iznosu oko 3.500 m iliju n a d in ara .
Prem a^ tom e p riv a tn e b an k e raspo-
lažu č e tiri p u ta ja č im sre d stv im a
nego N a ro d n a B an k a. Zato je o n a i
izg u b ila sv o ju m oć n a novčanom tr-
žištu i n e m ože d a u tje č e n a v eličin u
k a m a tn e stope. n iti d a p rovodi iz-
v je sn u određenu k re d itn u p o litik u u
in te re su svib p riv re d n ib red o v a naše
zem lje.
P r v i i n a j s t a r i j i n o v ča n i zavod u
našo j ze m lji je K r a n js k a H ra n iln ic a
(Š tedionica)v o sn o v ana 1820 u K ra n ju .
N a isti n ačin osnovani su p o slije
m n o g i zavodi, k o ji n isu n i b ili akcio-
— 131 —
B A N K E U SHS
n a rsk i, već za d ru g e i g ra đ sk e štedio-
nice s a ciljem p r ik u p lja n ja nacio-
n a ln o g k a p ita la . U tom pogleđu ove
su u sta n o v e im ale lije p o g u sp jeb a,
dok su sve o stale b a n k a rsk e poslove
(a n a ro č ito fin a n c ira n je trg o v in e i
in d u s trije ) v ršile bečke banke. — Za-
đ ru g a rstv o je u S lo v e n iji v ršilo tako-
đ er jeđ n u v až n u k u ltu rn u , ekonom sko-
so cijaln u i n a c io n a ln u zadaću, te zato
i n ije bilo p o treb n o o sn iv a ti novčane
zavode u ak c io n a rsk o m obliku. To je,
uostalom , i b o lje o d g o v aralo p riv re -
dnoj s tr u k tu r i ove p o k ra jin e . Za-
d ru ž n a Zveza u C elju p ro s la v ila je
1923 40 g o d in a sv o g a p o sto ja n ja .
K ra je m 1918 i 1919 n a sta lo je n ag lo
n a c io n a liz ira n je a u s trijs k ib preduze-
ća, p a su p o slije o slo b o d en ja osnivane
čisto slovenačke banke. L ju b lja n s k a
K re d itn a ^ B a n k a , k o ja p o sto ji od 1900,
s to ji n a čelu slovenačkog n o v č a rstv a
i p re d s ta v lja je d n u ja k u n o v ča n u
u stan o v u , k o ja je p ro š irila svoj ra d
n a c ije lu z e m lju i p ro d rla u sve va-
žn ije p riv re d n e oblasti. — U Slove-
n i j i im a 12 n o v č a n ib zav o đ a u akcio-
n arsk o m obliku, od k o jib su v eć in a
u L ju b lja n i i n o v ije g su d a tu m a (po-
s ta li su p o slije ra ta ). A li su zato oni
u s p je li d a p rik u p e cje lo k u p n u u šted u
i im a ju ja č i ekonom ski u tje c a j, nego
d a su k a p ita li ra z d ije lje n i n a v iše za-
voda. J e d n a štedionica, n a p r„ im a
deset p u ta više u lo g a n a šted n ju , nego
što iznosi n je n a k c io n a rsk i k a p ita l.
P o slije S lovenije, n a js ta r ije g su da-
tu m a n o v ča n i zavodi u H rv a ts k o j i
S la v o n iji. U v re m e n u od 1866 do 1870
osnovano je sam o u to j p o k ra jin i osam
šted io n ica i d v ije banke. Iz to g a vre-
m en a je H rv a ts k a E sk o m p tn a B an k a,
je d a n od^ n a jja č ib zavoda u H rv a ts k o j.
N a js t a r ij a je n o v č a n a u sta n o v a u
H rv a tsk o j P r v a H r v a t s k a Š t e -
d i o n i c a (osnovana 1846), k o ja i da-
nas s to ji n a čelu b rv a ts k o g novčar-
stv a, a p o slije n je dolazi H r v a t s k a
E s k o m p t n a B a n k a . P r i sv rše tk u
r a ta (1918) obje su b an k e im ale po
5,000.000 din. ak c io n a rsk o g k a p ita la .
P. H. Š. b ila je ja č a u fondovim a
(9,150.000 din., p re m a 3,356.000). Od 1919
n a sta lo je staln o u v e ć a v a n je kapi-
ta la , k o je se k re ta lo ovako:
P. H. Š. H. E. B.
(u m iliju n im a d in a ra )
1919 6-2 7-5
1920 15-0 21-2
1921 40-0 50-0
1922 50-0 75-0
1923 75-0 140-0
H rv a tsk e p ro v in c ija ln e b an k e izgu-
bile su svoj ra iso n d’e tre p o slije ra ta ,
je r se se lja k v iše ne zadužuje, pošto
im a novaca. Z ato su m n o g i zavodi
lik v id ira li, ili su iz v ršili fu ziju , ili
BANKE U SHS
su se p re tv o rili u f ilija le i ekspozi-
tu r e v elik ih z a g re b a č k ih b an a k a.
Zato. k ad se grovori o h rv a tsk o m ban-
k a rstv u . tre b a u z e ti u obzir sam o
Zagrreb, .ier su sve ostale banke^ bez
v elik o g narod n o -ekonom skog zn aeaia.
— Od 112 n o v čan ih zavoda n a terito -
r i i u H rv a ts k e i S la v o n ije (ne raču-
n a ju ć i Z agreb), koliko o b u h v a ta sta-
tis tik a S av eza N ovčanih i O sig u rav a-
ju ćih Z av o d a K ra lje v in e SH S, svega
iie 29 b a n a k a sa k a p italo m od 1,000.000
din. i prek o ove sum e. N a jv e ć i su
m eđu n jim a : S la v o n sk a A g r a m a Šte-
dionica, O sijek (kapital^ 5,000.000) i
B a n k a za P o m o rstvo, S ušak (6,250.000
din.). — Osim te dvije_ ban k e v a lja
ista ć i kao velik e b an k e jo š i ove nov-
čane zavode iz Z ag reb a:
1. S r p s k a B a n k a , o sn o v an a 1895
u Z ag reb u , v rš ila je v ažn u n e sam o
p riv re d n u , nego i n ae io n a ln u ulogu
m eđu srp sk im elem e n tim a n a te rito -
r i j u bivše a u stro -u g a rsk e m o n a rh ije .
G iav n i tv o rc i S aveza S rp sk ih Zem ljo-
ra d n ič k ih Z a đ ru g a i p o k re ta č i blago-
tv o rn e a k c ije P riv re d n ik a b ili su
osnovači i S rp sk e B anke. O va b a n k a
počela je ra d sa k a p italo m od 3,060.000
k ru n a , k o ji se u to k u v re m e n a pove-
ćavao i to:
1907 n a 4‘5 m iliju n a k ru n a
1912 n a 6-0
1914 n a 8-5
1917 n a 12-75
P re tv o re n u d in are, k a p ita l j_e po-
s lije r a t a iznosio 3,187.500, a već 1919
je u d v o stru čen . U 1920 popeo se n a
15. u 1921 n a 27, u 1922 na_40-5 m iliju n a ,
koliko je iznosio i k ra je m 1923. Ke-
zerv n i fo ndovi iznosili su 14.125 m ili-
ju n a din. — P o re d o stalih za slu g a i
"uspjeha n a p o lju narodno-ekouom -
skom , S rp s k a je B a n k a nesum njivo
ste k la zasluge i p rik u p lja n je m u lo g a
n a šted n ju . Već p r ije r a t a ulozi su
d o stizali su m u od 15 do 20 m iliju n a
zlatn ih k ru n a , a po slije r a t a su iz-
n 0 S ^ i : OA O
1919 m il. d in a ra 20-2
1920 „ „ 45-3
1921 ., „ 101-4
1922 .. ,. U6-7
1923 .. ., v. 132-4
N a p o sljetk u tre b a n aro čito istaći,
d a je S rp sk a B a n k a s tv o rila u H r-
v atsk o j, S la v o n iji i V o jv o d in i oko
s to tin u srp sk ih k re d itn ih ustanova.,
k o je su bile p io n iri p rin c ip a »svoj
svome«.
2. J u g o s l a v e n s k a B a n k a po-
s ta la je od jed n e p riv a tn e b an k a rsk e
ra d n je u O sijeku, pod im enom H r-
v atsk a Z em aljsk a B a n k a (1909), a uz
su d je lo v a n je Živnostenske Banke_ iz
P ra g a . Do p red r a t n je n je k a p ita l
bio 5,000.000 k ru n a (početak sa 2,500.000).
132 —
K ra je m 1918 k a p ita l je već iznosio
7.500.000 din., u 1919 se povećao n a
12-5 m iliju n a , u 1920 n a 25, u 1921 n a
50, a 1924 povećan je n a 100 m iliju n a
din. O dm ah poslije r a ta i k a sn ije ova
je b a n k a p o k az ala v elik u a k tiv n o st
u p re u z im a n ju v elik ih in d u s trijs k ih
p reduzeća i s tv a ra n ju novih, obično u
ak c io n arsk o m obliku.
3. H r v a t s k o - S l a v o n s k a Ze -
m aljsk a H ipotekarna Banka.
J e d in a je h ip o te k a rn a u sta n o v a n a
te r ito r iju H rv a tsk e i S lav o n ije. Osno-
v a n a je 1893. Im a prav o iz d a v a n ja
h ip o te k a rn ih založnica. A k c io n a rsk i
k a p ita l iznosio je p ri k r a ju r a t a
2.250.000 din„ 1921/1922 popeo se n a
26.250.000 din., a 1923 dostigao je
60,000.000. K ezerve iznose 20,805.000.
U lo g a je im a la 41-4 m iliju n a . H ipote-
k a rn ih k re d ita izd ala je za 16'4 m ili-
ju n a din., a k o m u n aln ih za 7'5 m ili-
ju n a dih.
4. H r v a t s k a Sveopća Kre-
d i t n a B a n k a . O snovana je 1912.
preuzećem m o b iln ih poslova ta d a n je
H rv a tsk o -S la v o n sk e Z em aljsk e . Cen-
tra ln e Štedionice, a uz pripom oć m a-
d žarsk o g k a p ita la (M ag v ar A lta la n o s
H itelb an k ). K a p ita l je 1918 bio
1.875.000 din„ 1921 12,500.000 din.. k ra -
jem 1923 37,500.000 din. O va b a n k a
u če stv u je v rlo ak tiv n o u in d u s triji i
trg o v in i H rv a tsk e i S lavonije.
5. S l a v e n s k a B a n k a D._D. Os-
n o v a n a je 1/7 1918 pod im enom N aro d n e
B anke, p re u zim an jem jednog m alog
zavoda (K o ta rsk a Štedionica). Od 1920
p ro m ije n je n o je im e, pošto zakon o
N arodnoj B an ci z a b ra n ju je d ru g im
zavodiiha d a nose ta k a v naziv. K a p i-
ta l se skoro svake godine uvećavao,
te se od 2,500.000 din. popeo k ra je m
1923 n a 50 m iliju n a đin., pošto se 1922
sje đ in ila sa Ju g o slav en sk o m U nion
B ankom . B azg ran jen o m m režom fili-
ja la p ro š irila je S. B. brzo sv o ju dje-
ia tn o st n a cijelu zem lju. Im a zastup-
stvo i u A m erici. U lozi n a šte d n ju iz-
nose 206-9 m iliju n a din. Im a dobrih
veza s trg o v in o m i in d u strijo m . P re k o
T rb o v ljan sk o g ru d n ik a stu p ila je u
tije s n u zajed n icu sa B anque des P a y s
de l ’E u ro p e C en trale (P aris-W ien).
Osim ovih 7 v elik ih b a n a k a u Za-
g re b u ra d e filija le stra n ili b a n a k a
(F ranco-S erbe, W ien e r B an k v erein ) i
im a još nekoliko b a n a k a sa k ap italo m
od po 25,000.000 din., koje pokazuju
veliku ek sp a n ziju (C e n tra ln a B an k a
n a pr.) i im a ju oslona n a stra n e ka-
pitale. v .
U kupno im a 31 novcani zavod, ci.ie
je glavno sied ište u Z agrebu. N jiliov
k a p ita l iznosi 634-4 m iliiu n a din. B e-
zerve 184-7 m iliju n a , ulosci 1.761-2 mi-
liju n a . K ao što se vidi, Z agreb je

n ajv až n i.ii i n a iia č i e e n ta r našesr
b a n k a rs tv a . Sam o n a Zasrreb dolazi
42'33% od cielokupnog ak c io n a rsk o g
k a p ita la sv ih n o v čan ih zavođa u
S H S , a skoro ie đ n a p o lo v in a svih
u lo g a n a šteđ n iu .
P r v i n o v ča n i zavod u S rb iii osno-
v an ie 1869. To ie b ila P r v a S rp sk a
B an k a, sa k a p italo m od 1,000.000 du-
k ata. U plaćeno ie 120.000 d u k a ta ili
1,440.000 din. O dm ah u p o četku svoga
ra d a ova b a n k a se u p u s tila u m noge
i ra z n o v rsn e poslove, v a lid a pod u tie -
ca.iem one stru.ie, k o ia se u sre d n io i
E v ro p i o sieća la pošli.ie u s p ie h a i
u g le d a n ia n a C red it M ob ilier u F ra n -
cuskoi. O va p rv a s rp sk a b a n k a već
ie u p rv im g o d in am a svoga ra d a
doživ.iela slom, ie r ie p re trp .iela štete
n a b u rzo v n im spek ulaci.iam a (u B eču
i P ešti), a p o g lav ito n a građen.iu
ie d n o g d iie la želiezničke p ru g e In-
đ iia —M itro v ica, — P o sliie slom a
P rv e S rp sk e B an k e bilo ie d o sta
o p rezn o sti u o sn iv a n iu n o v ča n ih za-
voda. U to k u sed am desetih godina.
nešto i zbog ^ rato v a, osnovano ie
sv eg a t r i n o v ča n a zavoda, k o ji su
p o stali p rije p a d a P rv e S rp sk e B an k e
i to d v a u u n u tra š n jo s ti. K a d ie 1883
o sn o v an a K a ro d n a B an k a, bilo je
sv eg a šest k re d itn ih u sta n o v a : V a-
l.ievska Štedionica, S m ed erev sk a K re-
d itn a B an k a, B eo g ra d sk i K re d itn i
Zavod, Š ab ačk a Štedionica, B eograd-
sk a Z a d ru g a i S rp sk a K re d itn a
B an k a.
K ao što se^vidi, p očetak ie bio v rlo
teža k za n aše b an k a rstv o . T a d a n ije
bilo n i b a n k a rsk o -te h n ič k i sp rem n ih
lju đ i za n a jo b ič n ije poslove (knjigo-
vodstvo), te su n am p rv i b a n k a rsk i
čin o v n ici b ili S rb i iz p rije k a . P ri- | sv o je g lav n o sje d ište u B eograd.
v red n e p rilik e u S rb iji n isu još bile
u dovoljno.i m je ri ra z v iie n e , tek se
ulazilo u n o v čan u p riv re d u i osiećao
se pom alo u tje c a j evropskog m oder-
no g k ap italizm a. A li se podizanjem
željeznica^ i p o slije srp sk o -b u g a rsk o g
r a ta o sieća ia č i p riv re d n i polet. na-
ro čito p o slije d o n o šen ia U sta v a od
1888, k ad su u n u tra š n je p o litičk e p ri-
lik e p p stale sređ en ije. U to doba bilo
je već 37 n o v čan ih zavoda sa ukup-
nim k ap italo m od 7-6 m iliju n a din.
U 1895 k a p ita l ie dvojinom veći, a
b ro j n o v čan ih zav oda iznosio je 66.
V elik i p riv re d n i n a p re d a k osietio
se u svim o b lastim a p o slije 1903. T ađ a
ie n a sta lo i n ag lo o sn iv an ie nov čan ih
zav o d a u svakom većem m je stu u
S rb iji. Z avodi su se fo rm ira li m ahom
n a p o litičk o j osnovi tako. d a ie u
sv im a većim m je stim a bilo onoliko I ta la kod 20 n o v ča n ih zavoda je 147
b an ak a, koliko p o litičk ih p a r tiia . I
ako je v lad ao sistem k o n ce sija za
o sn iv an ie a k c io n a rsk ih d ru šta v a . ip ak ra je v sk o g b a n k a rs tv a n o v ije g je da-
n i ie d n a v la d a n ije m ogla to d a spri-
— 133 —
BANKE U SHS
ječi. U m alim m je stim a (kao što su
A ra n đ elo v ac, M ladenovac, P a la n k a i
dr.) bilo je po 4 do 5 zavoda.
P re d b a lk a n sk i r a t (1912) bilo ie u
B eo g ra đ u 40 n o v ča n ih zavoda, a u
o stalo j S rb iji oko 150. P o s lije b a lk a n -
skog r a t a o s je tila se g ro z n ič a v a ž u rb a
za o sn iv a n je no v ih zavođa, n a ro č ito
u Ju ž n o j S rb iji. H a to v i od 1914 do 1918
spri.iečili su b ili sv a k u a k tiv n o st ba-
n a k a i te k 1919/20 os.ieća se ponovo
n a p re d a k n a p o lju b a n k a rstv a .
N a su p ro t onoj te n d e n c iji, k o ju sam o
k o n sta to v a li kod h rv a ts k ih b a n a k a
(đa se Z agreb podiže n a šte tu p ro v in -
c ija ln o g b a n k a rstv a ), u S rbi.ii ie bio
uporedo na,gao ra z v o j n o v č a rstv a ,
kako u p rije sto ln ic i, ta k o i u svim
o stalim v a ž n ijim p riv re d n im cen tri-
m a. U tom e po g leđ u n a ro č ito se
istič u : V aljevo, Z aje čar, N iš, Cačak,
S koplje, L eskovac.
O dm ah p o slije r a t a u B eo g ra d u se
o sn iv a ju f ilija le sv ih većih h rv a ts k ih
b an a k a. Jo š 1919 o tv o rili su sv o je po-
d ružn ice u B eo g ra d u : P r v a H rv a ts k a
Š teđionica i H rv a ts k a Z e m a ljsk a
B a n k a (sad a Ju g o sla v e n sk a B an k a);
zatim dolazi S la v e n sk a B an k a, a od
1/1 1924 i H rv a ts k a E sk o m p tn a B anka.
Osim tih p o sto je u B eo g ra d u i fili-
ja le n ek ih b o san sk ih (iz S a ra ie v a ),
za tim sk o p lja n sk ih i d ru g ih m a n jih
p ro v in c ija ln ih zavođa. U 1920/21 otvo-
r i l i su u B eo g rađ u svoje filija le
W ien e r B a n k v e re in i B ritish T ra d e
C o rp o ra tio n iz L o n d o n a (E n g lesk a
T rg o v in sk a B an k a).
J a d r a n s k a B an k a, k o ia .ie odm ah
p o slije r a t a (1919) o tv o rila sv o ju fili-
ja lu u B eogradu, p re n ije la je 1921
K o lik i je bio n a p re d a k b a n k a rs tv a
p o slije r a ta , n a jb o lje se v id i iz ovih
p o d atak a . K ra je m 1921 bilo je u Beo-
g ra d u 48 b a n a k a , 1922 60, a 1923 65, ne
ra č u n a ju ć i s tra n e b an k e i filija le za-
g re b ačk ih i d ru g ih b a n a k a iz naše
države. U 1923 b ila ie o sn iv ačk a đje-
la tn o s t s la b ija nego 1922, k a d a je
sam o u B eo g ra d u osnovano 10 no v ih
b an a k a. — A k c io n a rsk i k a p ita l beo-
g ra d sk ih b a n a k a iznosio je k ra je m
1923 oko 400 m iliju n a din., a u k u p n e
re zerv e 154 m iliju n a . Znači. d a Beo-
g ra d u b a n k a rs tv u S H S s u d je lu je sa
25% ra z m je rn o u k u p n o j ja č in i v la-
s titih sre đ sta v a svih n o v čan ih zavođa
u n ašo j zem lji.
P o slije Z ag reb a i B eograda, kao
tre ć i c e n ta r n o v č a rstv a đolazi S a ra -
jevo. U k u p n a su m a u p laćen o g kapi-
m iliju n a din.. ili 10% od u k u p n o g ka-
p ita la sv ih b a n a k a u S H S. P o le t sa-
tu m a, on je počeo po slije r a ta . K re-
BANKE U SHS
d itn e u stan o v e uopće n isu p o sto jale, i i M u slim a n sk a C e n tra ln a B a n k a su
dok je B o sn a i H e rceg o v in a b ila pođ
tu rsk o m u p ra v o m . P r v i p u t je počet-
kom osam desetili go d in a ze m a ljsk a
v la d a za B osnu i H erceg o v in u uzela
in ic ija tiv u za s tv a ra n je jedne u sta-
nove, k o ja će d a v a ti u p rv o m re d u
h ip o te k a rn e k red ite. T ako je stvoreno
n a osnovu u g o v o ra izm eđu v lad e i
bečke U n io n B anke, 1883. P riv ile g o -
v an o O d je lje n je U n io n B an k e za
B osnu i H erceg o v in u , kom e se v la đ a
obvezala, da će sve ja v n e fondove
u la g a ti kod ove banke. K ra je m osam -
d esetih g o d in a o sn iv a ju se i p riv a tn e
i^anke u S a ra je v u i po B osni (Brčko,
B a n ja L u k a). U 1895 o sn o v an a je P ri-
v ile g o v a n a Z e m a ljsk a B a n k a za Bo-
sn u i H erceg o v inu, in ic ija tiv o m be-
čkog B a n k v e re in a i U g a rsk e Ba.nke
za I n d u s triju i T rg o v in u . — T_ek p rije
20 g o d in a počelo se sa o sn iv an jem
čisto naciona.lnih k re d itn ih u stan o v a.
T ako je 1903 postao u M o staru p rv i
srp sk i n o v ča n i zavod (T rg o v ačk a
B a n k a i Š tedionica), k a sn ije pod im e-
nom S rp s k a B a n k a D. D. M ostar.
K ao što su se u S rb iji zavodi, u to
v rijem e, fo rm ira li po p o litičk im p ar-
tija m a , ta k o su u B osni i H ercego-
v in i p o stali n a k o n fesio n aln o j osnovi.
Do r a ta 1914 bilo je u B osni i H erce-
g o v in i sa m o sta ln ih dom aćih zavoda
i to:
hrvat. muslim. mješov.
srp.
Broj zavoda 26 18 8 6
miliiuna kruna
Glavnica 10 3 4 1-5
Rezerve 5 0-6 0-8 05
Ulozi 8 3 3-5 3-2
N a ro čito p o slije a n e k sije B osne i
H erceg o v in e (1908) n asta o je ja č i p ri-
tje c a j s tra n ih k a p ita la . A u stro -U g ar- n eki zavodi s ta rije g d atu m a, K ra je m
sk a B a n k a o tv o rila je te k 1910 svoju
f ilija lu u S a ra je v u , a k a sn ije u Mo-
s ta ru i B a n jo j L uci. •— D om aći n o v čan i
zavođi im a li su, pored ekonom skog
u tje c a ja , d a izdrže i ja k u n a c io n a ln u
i k u ltu rn u borbu. In ic ija tiv o m nov-
čan ih zavoda i pom oću n jih o v o g kre-
d ita p o m ag an je i z a d ru g a rsk i p o k ret
u B osni i H e rceg o v in i p rije r a ta , p a
donekle i sada. ■ — K o lik a je ekspan-
z ija n a p o lju b a n k a rs tv a n a s ta la po-
slije ra ta , vid i se po tom e, što od 20 tin
n o v čan ih zavoda, koliko ih je bilo u
S a ra je v u k ra je m 1923, p re d ra tn ih
m eđu o vim a nerna više od 5. T u đ in sk i
su m ahom p re s ta li d a ra d e ili su se
liacio n alizirali. Za k o n c e n tra c iju ka-
p ita la do sta je u č in ila S rp sk a Cen-
tr a ln a B an k a, k o ja se 1919 sp o jila sa
S rpskom B ankom (M ostar) i S rpskom
N arodnom B ankom (S arajev o ). a 1922 p r ije ra ta , m ahom m ad ža rsk i i nje-
sa S rpskom P riv re d n o m B ankom
(S arajev o ) i S rp sk im K re d itn im Za-
vodom (Tuzla). Izvršene su i d ru g e
fu z ije u to k u 1924: H rv a ts k a C e u tra ln a cije ostale i d a lje u tu đ in sk im ru -
— 134
se sp o jile; zatim A m erik a n sk a S rp sk a
K re d itn a B a n k a sa B ankom za Šum-
sku In d u s triju . — T re b a nap o m en u ti,
d a u S a ra je v u im a ju sv o je filija le
zag reb ačk e i lju b lja n s k e banke. osim
20 sa m o sta ln ih zavoda, č ije je glavno
sjed ište u S a ra je v u . I n ek e beograd-
ske b an k e o tv a ra le su tam o svoje fi-
lija le , a li bez u sp jeh a. — U B osni i
H e rceg o v in i (izvan S a ra je v a ) im a jo š
58 n o v ča n ih zavoda, skoro po sv im a
v a ž n ijim trg o v a č k im m jesjtim a (Mo-
sta r, T uzla, TraTOik. B rčko, B rod,
B je ljin a , B a n ja L u k a i t. d.). Od n jih
je' n a jja č i: Židovska T rg o v a čk a i O brt-
n a B a n k a u T uzli (k a p ita l 3,000.000),
za tim 5 srp sk ih zavoda. od k o jih sv ak i
im a po 2,000.000 din. k a p ita la (B a n ja
L u k a, P rije d o r, S an sk i M ost, M o star
i T ra v n ik ). O vi zavodi im a ju m ahom
lo k a ln i k a ra k te r.
U k u p a n k a p ita l svih b a n a k a u Bo-
sn i i H ereegovini, osim S a ra je v a ,
iznosi 195-7 m iliju n a din. B ezerve 38
m iliju n a , ulozi n a šte d n ju 195-3 m ili-
ju n a , Ip a k su ovi novi zavođi m nogo
ja č i i n e sra v n je n o b o lji o_d onih u
H rv a tsk o j i S la v o n iji, g d je vegeti-
r a ju i sasvim m a li zavodi s a k api-
taio m od 10 i 25.000 din. Tarno je, n a
pr., bilo 112 zavoda sa k ap ita lo m od
70 m iliju n a , dok u B osni i H ercego-
v in i za polovinu m a n ji b ro j zavoda
im a skoro t r i p u t veći k a p ita l. Znači,
d a se u B osni i H erceg o v in i razvilo
solidno p ro v in c ija ln o b an k a rstv o , dok
u H rv a ts k o j i S la v o n iji to g a nem a,
već je sve k o n c e n trira n o u Z agrebu.
I u S rb iji su p rilik e b o lje nego u
H rv a tsk o j i S la v o n iji, i ako su tam o
1923 bilo je u S rb iji oko 200 novčanih
zavoda, od k o jih je više od polovine
p o sto jalo i p rije ra ta . U k u p a n k a p ita l
ovih p ro v in c ija ln ih zavoda u Srbini
iznosi oko 250 m iliju n a din.. rezerve
50 m iliju n a , ulozi oko 200 m iliju n a
din. K ao što je n a p rije d napom enuto.
im a u izv jesn im m jestim a^ z a v o đ a s a
5—6 m iliju n a k a p ita la (Niš, Skoplje).
N a jv e ći je zavod S rp sk o -A rb an sk a
B an k a, č iji je k a p ita l 10 m iliju n a .
O va je b a n k a osnovana 1922 n a Ce-
ju , a li su d ru g i s ta r iji zavodi vise
ra z v ili poslove. Je d a n dio m alih.
p re d ra tn ih zavoda. k o ji n isu m ogli
obnoviti ra d posli.je ra ta , n alaz e se u
lik v id a c iji. (To je napom enuto kod
svakog ta k v o g zavoda napose u abe-
cednom red u b anaka).
U B ačkoj i B a n a tu p o sto ja li su,
m ački novčani zavodi. P o slije r a ta
n eki su n ac io n a liz iran i, i to u vecini
slu č a je v a sam o po form i. _jer su ak-

k am a. (Pošto s ta tis tik a jo š u v ije k
o b u h v a ta i S rije m uz H rv a ts k u i
S la v o n iju , s rije m s k i n o v čau i zavodi
ne dolaze u ovu gru pu.) — N a jv a ž n iji
u riv re d n i c e n ta r i glav n o ^ sjed ište
v o jv o đ an sk o g n o v č a rstv a je N ovi Sad.
T u je S rp sk a Z ad ru žn a B a n k a sa ka-
p italo m od 10 m iliju n a , B a n k a V oj-
v o d in a sa 5 m iliju n a i S rp sk a T rgo-
v ač k a B a n k a sa 3 m iliju n a . Osim
to g a u N o v om ^S adu su filija le svih
većih z a g reb a čk ih b an a k a. P o slije
N ovog S ad a dolazi S ubotica, kao va-
žno trg o v ač k o m jesto, n a ro č ito za
izvoznu trg o v in u . T am o p o sto je O pšta
P riv re d n a B a n k a (k a p ita l 4-5 m iliju n a ) k re tn o s ti sv ih n o v ča n ih zavoda pred-
i E sk o m p tn a i P u č k a B a n k a (5 m ili-
ju n a ), pored f ilija la z a g re b a č k ih ba-
n ak a . B eo g rad sk e b an k e n e m a ju to-
liko sn ag e za e k sp a n z iju i n isu za-
stu p a n e u V o jv o d ini, m a d a su geo-
g ra fs k i bliže i p ris tu p a č n ije . — Eko-
n o m sk a s n a g a V o jvodine ogleda se i
u tom e, što tam o u m alim m jestim a,
p a eak i po selim a, postoje ja k i nov-
čan i zavođi sa v elik im k a p ita lim a .
K o v in sk a B an k a, n a pr., im a v la s titih
sre d sta v a prek o 7 m iliju n a , a u lo g a
oko 5 m iliju n a . N o včani zavođi u Ve-
lik o m B ečkereku im a ju 5—6 p u ta
veće uloge, nego što im je v la s titi ka-
p ital, u B ijelo j C rkvi, n a pr., T rgo-
v ač k a i Z a n a tsk a B a n k a im a 4 m ili-
ju n a u lo g a, p re m a k a p ita lu od 600.000
d in ara .
U k u p a n b ro j zavoda u V o jv o d in i J dov v S lo v en iji, P re d s je d n ik m u je
iznosi 71, sa k ap ita lo m od 105 m ili-
ju n a din.^ (ra č u n a ju ć i tu i rezerve).
U lozi n a šte d n ju iznose 307-6 m iliju n a
din. U g lav n o m se sv i ovi zavođi b av e ,
čisto_ b a n k a rsk im pjDslovima, a li uče-
s tv u ju ak tiv n o u ž ita rsk o j trg o v in i,
u m lin a rsk o j in d u striji, u in d u s triji
šp irita , š tirk a i u d ru g im ze m ljo ra -
d n ičkim in d u s trija m a .
D a lm a c ija je v rlo siro m a šn a u lo-
k aln im zavodim a. Im a ih sv eg a de-
setak , sa 15 m iliju n a din. k a p ita la . U
svim a većim trg o v a č k im g ra d o v im a
(Split, Gruž, K o to r) za stu p a n e su fi-
lija le v elik ih za g reb a čk ih b a n a k a i
J a đ ra n s k e B anke. T am o se p o ja v lju ju
i ta lija n s k e ban k e, k o jim a je po no-
vom trg o v in sk o m u g o v o ru obezbije-
đeno p ra v o p o s to ja n ja filija la , u ko-
liko ih već n em a n a d a lm atin sk o j
o b ali (Split, Šibenik).
U pogledu ak tiv n ih poslova jugo-
slovenskih b a n a k a p o sto ji ra z lik a iz-
m eđu v elik ih i m alih b an a k a, s jedne,
i p o k ra jin a s d ru g e stra n e . D va n a j-
v a ž n ija c e n tra b a n k a rs tv a (Z agreb i
B eograd) n je g u ju v rlo m nogo b u r-
zovne poslove: trg o v in u efektim a, va-
lu ta m a i devizam a. Ti su poslovi
m nogo sla b ije ra z v ije n i u d ru g im
m jestim a. Z atim se banke u izvjesnim
k ra je v im a o d a ju v iše in d u s triji (sje-
— 135 —
BANKE U SHS
v e ro zap a d n i dio države). dok se d ru g e
b av e trg o v in o m ili čisto b a n k a rsk im
p o slo v im a (eskom pt. lom bard, te k u ć i
raču n ).
V elike banke, n a ro č ito zagrebačke,
im a ju dobro o rg a n iz o v a n u m režu fi-
lija la , ulaze u sv a veća p riv re d n a pre-
duzeća, bilo kao a k c io n a ri. ili kon-
zo rc ijsk i učesnici. P ro v in c ija ln e ban-
ke, m eđutim , o g ra n ič a v a ju se m ahom
n a eskom pt i h ip o te k a rn e poslove. —
Sve b an k e u J u g o s la v iji p la s ira le su
u eskom ptne poslove oko 2 m ilija rd e ,
a po tek u ćim ra č u n im a i u konzor-
c ijsk e poslove oko 5 m ilija rd i. Nepo-
s ta v lja ju v rije d n o s t oko p o la m ili-
ja rd e d in a ra , a v la s titih v rije d n o sn ih
p a p ira im a ju za 850 m iliju n a .
Z a z a š titu p ro fe sio n a ln ih in te re sa
n a ših n o v ča n ih zavoda p o s t o j i . je d n a
o rg a n iz a c ija u Z ag reb u pod im enom :
Savez N ov čan ih i O sig u ra v a ju ć ih Za-
voda K ra lje v in e S H S (osnovan 1920).
U 1923 savez je im ao 139 član o v a (nov-
č a n ih zavoda) i 250 osobnih članova.
P re d sje d n ik sav eza je D r. J u r a j V r-
banić, ra v n a te lj P r v e H rv a ts k e Šte-
đionice. — U B eo g ra d u p o sto ji od
1921 U d ru ž en je B an ak a , koje im a m a-
hom članove iz B eo g ra d a i S rb ije .
Im a 124 član a. P re d s je d n ik je D r.
V la d a T. M arković, g e n e ra ln i direk-
to r Izvozne B anke. U L ju b lja n i je
1922 osnovano D ru štv o B an čn ih Zavo-
A loiz T ikač, g e n e ra ln i r a v n a te lj L ju -
b lja n sk e K re d itn e B anke.
S ta tis tik u n o v ča n ih zavoda vode
kod n a s spom enute k o rp o ra c ije u Za-
g re b u i B eo g rad u , kao i M in ista rstv o
T rg o v in e i In d u s trije , u č iju n a d le -
žnost s p a d a ju sve k re d itn e u stan o v e.
T a zv a n ič n a s ta tis tik a za 1923 n ije
još gotova, P odaci. izneseni ovdje, do-
b iv en i su od S aveza N ov čan ih Z avoda
i U đ ru z e n ja B an ak a , kao i iz b ila n c a
i iz v je š ta ja u p ra v e p o je d in ih b an a k a.
N ažalost, im a n o v ča n ih zavođa, k o ji
n erad o g le d a ju n a p u b lic ite t (k o ji je
čak z a g a ra n to v a n zakonom o ak c io n a r-
skim d ru štv im a i trg o v a č k im zako-
nom ) i ne š ta m p a ju svoje bilance, n iti
ih n a z a h tje v šalju . K od ta k v ih b a n a k a
sta v lje n je u N aro d n o j E n c ik lo p e d iji
sam o naziv, po m ogućnosti g o d in a osni-
v a n ja i v elič in a k a p ita la . Zbog o g ran i-
čenosti p ro sto ra n ije se m oglo kod
svake veće b an k e sp o m en u ti i k o ja
su n je n a a f ilira n a pređuzeća. U sv im a
slu č a je v im a su podaci iz b ila n c a od
31/12 1923.
K ao što je n a p rije d spom enuto. kre-
d itn e u stan o v e u n ašo j z e m lji razvi-
ja le su se posebno u sv ak o j pokra-
jin i, te je n a jb o lje bilo k la s ific ira ti
ih abecednim redom u svim većim
BANKO
R radovim a posebno i sv a k a pokra.iina
napose. K a p ita l je označen obično
p re m a s ta n ju od 31/12 1923. A ko je
bilo n o v ijib p o d atak a , n azn ačen je
k a p ita l iz 1924 (do ju n a ). P o d im enom
fondovi ili rezerve, s k u p lje n i su svi
fondovi, k o ji p o sto je kod dotičnog za-
voda, m a u kom obliku, t. j. re d o v an
(stalan ) re z e rv n i fond osobene re-
zerve, fo nđovi za otpise i t. d. Čak je
tu u v rš te n i penzioni fond b an k o v n ih
čin o v n ik a, m a da po svojo.j n a m je n i
i p ra v n o ne p re d s ta v lja čisto b an č in a
sred stv a, P o d im enom »ulozi« v a lja
ra z u m je ti u loge n a šte d n ju (uloške),
bilo n a uložne k n jižice, po tekućem
ra eu n u , ili m a u kom đ rugom obliku.
K ao v je ro v n ic i označeni su, u gla-
vnom , p a siv n i tek u ći ra ču n i. Po-
n eg d je su tu dodane i sve o stale ob-
veze (reeskom pt, ak c ep ti i đr.), ako se
podaci o re esk o m p tu n isu m ogli po-
sebno istaći. — N a s tra n i ak tiv e. kao
g o to v in a, p o k azuje se ne sam o sta n je
b la g a jn e , nego i g o to v in a n a žiro
ra č u n u kod N aro d n e B an k e i po če-
kovnom ra č u n u P o šta n sk e Štedionice.
I sv a o s ta la p o tra ž iv a n ja kod novča-
n ih zav o d a (po v iđ en ju , bez otkaza),
u š la su tu , ako n isu zasebno izdvo-
je n a , kao što je slu čaj kod zagreba-
čkih b an a k a, — P o d m je n ic a m a se
ra z u m ije s ta n je eskom pta. a pod za-
lozim a obično i p o k re tn e i n ep o k retn e
zaloge ujedno, u koliko to n ije odvo-
jen o posebno pod nazivom : hipote-
k a rn i poslovi. — V rije d n o sn i p a p iri —
h a r tije od v rije d n o sti — unesene su
sam o one, k o je su sv o jin a p o jed in ih
b an a k a, v la s titi efekti. — P od dužni-
cim a v a lja ra z u m je ti u g lav n o m ak-
tiv n e tek u će ra ču n e. T u su obuhva-
ćena i v la s tita pređuzeća, kao i kon-
zo rc ija ln i poslovi i filija le dotičnih
b an a k a. S v a g d je su ju zeti podaci iz
b ila n c a ce n trale dotičnog zavoda. p a
čak i kod s tra n ih zavoda. čije je gla-
vno sjed ište izv an naše države. Ovo
je u čin jen o iz p ro sto g razloga, što fi-
lija le ne p u b lik u ju posebno sv o ju bi-
lan cu o ra d u u SH S. K od svake
banke, k o ja im a filija le , naznačeno
je, u k o jim su one m jestim a . A li se
zato d o tičn a b a n k a ne o značava u
red u zav o d a kod p o jed in ih gradova,
g d je se sp o m in ju sam o cen trale, t. j.
banke, k o jim a je glavno sje d ište u
dotičnom m jestu .
L i t e r a t u r a : L ju b . K osier, N a-
ro d n a B an k a 1884—1924; G odišnji iz-
v je š ta ji U d ru ž en ja B a n a k a (B eograd)
i S av eza N ov čanih i O sig u ra v aju ćih
Z avođa K ra lje v in e S H S u Z agrebu;
Iz v je š ta j za 1923, Z agreb, 1924, H rv a ts k i
Š ta m p a rsk i Zavod D. D., B an k arstv o ,
br. 8, str. 364—372 (sv. za ju li). član ak
V ase R istića, P o sta n a k i ra z v ita k
— 136 -
b a n k a rs tv a u B osni i H ercegovini;
C rnadak, B erich te aus den neuen
S ta a te n , 1923 (ma.j); D r. W. B ajk itsch ,
D ie B an k en im K o n ig re ic h d er Ser-
ben, K ro a te n u n d S lovenen, Bd. II,
S. 306—311. N . Sta n a rević.
BANKO (B A U K ■ B E N E D IK T ?.
B E N K O BOT) B anco, b an h rv a ts k i
1208—1209, i 1217—1218. P rip a d a o je
m ađ ža rsk o j porodici B or. U U g a rsk o j
je v ršio dužnosti p a la tin a (1212—1213),
v rh o v n o g su ca (1222—1223) i đvorskog
suca k ra ljič in a , kao i dužnost žu p an a
ra z n ih ž u p a n ija . 1213 p rik lju č io se B.
z a v je ri p ro tiv n jem ač k e stran k e , pro-
tiv N jem ice G ertrude, žene k r a lja
A n đ rije II. i n je z in a b ra ta B ertolda,
k o ji je bio kaločki n ad b isk u p i ban
h rv a ts k i (1209—1211).
L i t e r a t u r a : V. K laić, H rv a tsk i
b a n i za A rp a d o v ića (V je stn ik k ra -
ljev sk o g zem aljskog a rk iv a . 1899 I,
240—242); D r. M. W e rtn e r, U n g a rn s
P a la tin e und B an e im Z e ita lte r der
A rp a d en (U n g arisch e E ev u e 1894,
151—152); P. Šišić, P re g le d p o v ijesti
h rv a tsk o g n a ro d a (1916, 91).
M. P-p.
B A N K O V N O I M JE N JA C N O D. D.
ZA G R EB . O snovano 1920. K a p ita l
1,000.000 (10.000 a k c ija po 100 din.).
F ondovi 35.000, ulozi 222.697, v jero -
v n ici 1,123.431, g o to v in a 733.952, m je-
nice 788.000, v rije d n o sn i p a p iri 379.281.
dužnici 2,773.052, d o b itak 96.785, divi-
đenđa 8%. P re d sje d n ik S v eto zar Mi-
linov. N . S.
BANOŠTOR, selo u S la v o n iji, župa-
n ija S rijem (V ukovar), k o ta r Ilok. op-
ćin a Čerević. N a D u n av u (izuad Cere-
vića), ispod F ru šk e Gore. Im a 1.097
stan o v n ik a; pravoslavna. je p aro h ija .
— Za v rije m e R im lja n a bilo je u
B. n ase lje B ononia ili M alata ; u 12
i 13 v ije k u K u, K eu, Kewe, K u h et,
C uhet sred ište istoim ene žup an ije.
Oko 1150 sag rad io je tu b an B eluš
b en e đ ik tin sk i m a u a s tir (B ani m ona-
steriu m ). Od to g a je postalo sa-
d ašn je im e B anoštor. 1229 postao je
B. sto lic a obnovljene b isk u p ije sri-
jem ske. 1241 T a ta ri (M ongoli) su po-
h a r a li B. U 16 v ije k u p o ru šili su ga
T urci. 1553 spom inje A. V ran čić nje-
govu n e g d a šn ju znam enitost.
J . M-n.
BA N O V A JA R U G A , selo u Slavo-
n iji. ž u p a n ija Požega, k o ta r N ovska.
općina M eđurić; blizu u to k a P a k re u
Ilovu; željeznička sta n ic a n a pruzi
D ugoselo—N ovska s k rakom B. J. —
P a k ra e (30 km ). Im a poštu. teleg raf.
Im a 599 stan o v n ik a. U B. J. je ko-
ta rs k a šu m a rija im ovne općine g ra -
diške. <7. M-n.

BANOV AC zvao se od 15 sto lje ća
zam nenik b ana. U S la v o n iji b ila sn i
dvojica. u H rvatsko.i i D a lm a c iji po
jed an . B. je im enovao sam b a n iz-
m eđu dom aćeg p lem stva, koje im a
p o sjed a u zem lji. U n o v ijo j term in o -
lo g iji zove se spodban«. M. K.
BANOV AC (ban o vski d inar), novac,
k o ji su k o v ali h rv a ts k i b an o v i u im e
m adžarskoer k r a lja (M oneta re g is p er
S clav o n iam ) od v re m e n a k r a lj a Bele
IV . do 1348. B an o v cim a su se zv ali
k a s n ije u B o sn i a u s trijs k i no v ci u
v rije d n o s ti od 10 k ra jc a ra . U D alm a-
c iji se zove i ban ica. B. S.
B A N O V IĆ S T R A H IN JA (STR A -
H IN J IĆ BA N ), p o p u la m i ju n a k na-
ro d n e poezije. N ije h isto rič k a ličnost.
L ju b a K o v ačev ić je n a p isa o ra sp ra v u ,
u k o jo j đ okazuje, d a se pod tim im e-
nom k r ije zetsk i grospodar Đ u ra đ
S tra c im iro v ić B alšić.
L i t e r a t u r a : L j. K ovačević, S tra -
h in ić B an. O tad žb in a 21, 1889.
V. Ć.
B A N O V IN A , b an o v a zem lja, ze m lja
kojom v la d a ili u p r a v lja b an: 1. H r-
v atsk a, S la v o n ija i D a lm a c ija , g d je
su, p o slije sav eza s Ugrarskom 1102,
v jek o v im a, sa m a n je ili v iše v lasti,
v la d a li b an o v i kao k ra lje v s k i n am je-
snici (prorex) sve do u je d in je n ja u
K ra lje v in u S H S 1918. — 2. B osna,
prije^nego što se b an S tje p a n T v rtk o I.
v jen čao »dvogubim (k ra lje v sk im )
vijencem « 1377. — 3. M ačva, sjevero-
za p ad n a S rb ija (p orječje K o lu b ara),
p o n ek ad i S rije m . O snovao je uerar-
sk o -h rv a tsk i k ra lj B ela IV . 1247. —
4. J a ja č k a B. i 5. S re b rn ič k a B„ u
sje v e rn o j B osni. Osnovao ih je 1463
u g a rs k o -h rv a ts k i k r a lj M a tija . K r a lj
M a tija je 1476 osnovao i 6. Š abačku
B. (p rije M ačva), i od n je d a lje k a
ju g o isto k u B eo g rađ sk u B. ■ — V eć od
1233 sp o m in je se 8. S e v e rin sk a B.:
M ala V la šk a k a isto k u do rije k e A lute.
9. K ra j u H rv a ts k o j izm eđu K o ran e,
K u p e i D o n je U ne, g đ je su u sre d n je m
v ije k u b ile t r i slavonske žu p an ije,
k o je se sp o m in ju već u početku 13 vi-
jek a: n a zap ađ u rije k e K o ra n e župa-
n ija G orička, u sre đ in i G orska, i n a
isto k u do U ne ž u p a n ija D ubička. M eđu
ostalom v lastelo m b ili su ond.ie i kne-
zovi Šubići. k o ji su se po g ra d u Z rin u
(u ž u p a n iji D u b ičk oj) p ro z v ali Z rin-
ski (1347). P o s lije tu rs k o g a gospod-
stva, od d ru g e polovine 16 do pred
kraj_17 v ije k a , o n d je je u r e đ e n a v o jn a
K r a jin a (d v ije reg im en te. G lin sk a i
P e trin js k a ). B ila je pod zapovjedni-
štvom h rv a tsk o g b an a : B a n sk a K ra -
jin a ili B an o v in a, koje se im e kod
n a ro d a do d an a s sačuvalo.
J . M odestin.
— 137 —
BANJA LUKA
B A N S K A K O SA , b re ž u ljc i u Ba-
ra n ji. P ru ž a ju se p ra v cem sjevero-
isto čn o -ju g o zap ad n o od B a tin e do
B ije lo g M a n a s tira sa visin o m do 243
m e ta ra . ■ P. Y .
B A N JA , V. V elbužd, R isan .
B A N JA , m a n a s tir Sv. N ikole u Ju -
žnoj S rb iji, u žu p i D a b ru . n a desnoj
o b ali D o n jeg L im a, izn ad P r ib o ja
(užička oblast). P r v i spom en je iz
1153, k a d a se B. o b ilje ž a v a _kao veća i
u tv rđ e n a v a ro š n a ušću L im a (stav e
s U vcem ). O vdje je, p r i m a n a s tiru u
D a b ru , osnovao Sv. S a v a d a b a rsk u
episkopiju, k o ja je p o z n a ta i pod k ra -
lje m M ilutinom . Z bog tak o v o g znače-
n j a m a n a s tira B„ u B osni 13—14 vi-
je k a i ok o ln a ž u p a D a b a r p o z n a ta je
pod im enom »B anja« ili » B an jsk a
zem lja«. B. se u 14 v ije k u in ače zove
»S rpski D abar«, ta k o i kroz 16 i 17
v ijek . D a b a rs k a m itro p o lija prenese-
n a je u 18 v ije k u u S a ra je v o , o tu d a
je n a z v a n a »D abrobosanska«. — h jM
m a n a s tira im a lje k o v ito k u p a lište
(sto g a im e B a n ja ), od s ta rin e po-
znato i dobro posjećeno. n a ro č ito iz
b ližih k r a je v a u B osni. U sarnom dvo-
r iš tu m a n a s tira iz b ija ju iz pećine dva
to p la izvora; o d v eć eg je iz v o ra »stara«
h a n ja , v o d a to p la 36° C, od m a n je g
iz v o ra »nova« b a n ja , vo d a _je to p la
35° C; dovoljno vode. B a n ja je hom e-
o term a ; lije č i re u m a tiz a m m išić a i
zglobova, u zeto st tije la i ukočenost
zglobova.
L i t e r a t u r a : K o sta N. K ostić,
N a ši n o v i g ra d o v i n a ju g u (1922), 73;
G lasnik G eografskog D ru štv a , 1922, str.
199, 203, 208; M in ista rstv o N aro d n o g
Z d ra v lja , L je k o v ite vode (1922), 205
do 206. V . R.
B A N JA L U K A , g ra d u B osni. n a
o b je s tra n e V rb a sa. P re d g ra đ a : No-
v o selija, G o rn ji i D o n ji Šeher. Im a
18.005 stan o v n ik a. — U rim sk o doba
ov d je je bilo n a se lje n a p u tu S alona-
S e rv itiu m . U srednjem ^ v ije k u je tu
bilo sre d ište v rb a šk e župe. Od 1464
do 1527 B. L. je z n a ta n g ra d u ja ja č -
koj b an o v in i. P od grad o m je b ila va-
roš sa jed n im k ato ličk im sam ostanom .
1527 zauzeli su B. L. T u rc i. Od 1583
do 1639, a n ek i p u t i k a sn ije , u B. L.
je bilo sjed ište b o san sk o g v ija le ta ;
in ače k ad ilu k . K ra je m 16 v ije k a po-
digao je u B. L. F e rh a t-p a š a Soko-
lović čuvenu d ž a m iju P e rh a d iju . _—
B. L. je sre d ište o b la sti i sto lica
p ra v o sla v n o g m itro p o lita , k ato ličk o g
b isk u p a i m u h am ed a n sk o g m u ftije .
U B. L. je ž iv a trg o v in a ; god išn ji
vašar_ o p ra v o sla v n im d u h o v im a n a j-
v a ž n iji je u B osni (n aro čito stoka). —
B. L. im a g im n a z iju . žensku stru č n u
BANJALUČKA B ISK U PIJA
školu, t r i m eđrese, đ rž av n u tv o rn ic u
d u h an a, p iv a ru , v e lik u p ila n u (Bo-
san sk o D. D. za isk o rišćen je d rv e ta ) _i
ru d n ik rnrkogr u g lja n a p e r if e riji
g ra d a. U p re d g ra đ u G. Šelieru im a
v re la su m p o rn e i m lak e vode, poznate
i u p o tre b lja v a n e jo š u rim sko doba.
— U o b ližn jem D elib ašin o m S elu je
k a to lič k i m a n a s tir tra p is ta , M a rija
Z v ijezda, o snovan 1867, ko.ii im a ve-
liko ra cio n aln o obrađeno im a n je sa
elek tričn o m cen tralo m , m linom , tv o r-
nicom su k n a. M a n a s tir izrađuje^ i
ču v en i s ir tra p is t. M. F iliv o vić.
B A N JA L U Č K A B IS K U P IJ A u sta-
n o v lje n a je 1881, u siev ero zap ađ n o m e
d ije lu p ređašnjee: b o sanskog apostol-
skog v ik a rija ta , sa sjed ištem u B an jo j
Luci. S ve do 1912 n ije im a la svoga
b iskupa, nego su n jo m u p r a v lja li apo-
sto lsk i u p ra v ite lji, i to od 1882 do 1884
v rh b o sa n sk i n ad b isk u p D r. Š tadler, a
od 1884 do 1912 f r a M a rija n M arković,
b o san sk i fra n je v a c i d a n a š n ji biskup.
P rv im je biskupom im en o v an 1912
fr a Jo s ip G arić, ta k o đ e r bosanski
fra n je v a c . — B isk u p sk i dvor i sto ln a
c rk v a su s a g ra đ e n i 1885—1886. B isku-
p ija b ro ji 6 d e k a n ija , 48 što župa, što
žu p skih p o đ ružnica, od k o jih 18 provi-
đ a ju fran jev ci, 1 re fo rm ira n i cister-
c ita (tra p iste ), a o stale sv jeto v n i kler.
Uz to u b is k u p iji ra d e m ilo srd n ice i
s e stre d rag o cjen e k rv i Isusove, koje
im a ju sv o ju p o k ra jin sk u u p ra v u u
N a z a re tu kod B a n je Luke. U B an jo j
L uci je od 5—8/8 1924 d rž an b isk u p sk i
sabor. J. J ■
B A N JA L U Č K O -B IH A Ć K A E P I-
S K O P IJ A o b u h v a ta sjev ero zap ad n i
dio Bosne. O sn o vana je 1900 pod titu -
lom m itro p o lije , kao i sve o stale epi-
sk o p ije po B osni, a dotle je b ila sa-
s ta v n i dio đab ro -bosanske m itro p o lije.
P r v i jo j je episkop bio m itro p o lit
E v g e n ije L etica (1900—1907). a zatim
V a silije P opović, od 1907. O rganizo-
v a n a je kao i o stale p ra v o sla v n e epi-
sko p ije u Bosni. Im a d v a m a n a s tira
(G om ionicu i M oštanicu) i t r i proto-
p re z v ite ra ta (b an jalu čk i, b ih aćk i i der-
v entski) sa 205 c rk a v a i kapela, 124
sv ešten ik a i 7 k alu đ era, n a 387.646
duša. R . G.
B A N JA N I, plem e u crn o g o rsk o j
Ilerceg o v in i. B ro ji 870 dom ova. Od
D uge i G olije o d v a ja ih S om ina i
N jegoš, g đ je je p lem en sk a p la n in a i
ispaša. Š ta ro stan o v n ištv o b ili su
M ataru g e. m eđu n jih su se po Ko-
sovu u se lja v a li U skoci iz ra zn ih stra -
n a i p o tisli starin ce. N a jv e ć a su sad
b ra ts tv a : K oprivice, M iljan ići. P etro -
vići. P lem e se sp o m in je p rv i p u t 1319.
Z a h v a ta k ra šk u bezvođnu v iso rav a n ,
sa v a la m a i v rta č a m a . Vodom se
— 138 -
služe s u b lo v a i č a tr n ja . U sre d in i
plem ena je v a ro šic a V elim lje.
P. S.
B A N JA N IN JE F R E M , v la d ik a je-
g a rsk i, u sred n jo j U g a rsk o j (— po-
slije 1719). B. je p o tv rđ en za epi-
skopa n a p re zen tac iju p a tr ija r h a A r-
se n ija I I I . 1695. P od u tje c a je m k ard i-
n a la L eopolda g ro fa K o lo n ića B. ie
p rim io u n iju . K a sn ije se odrekao n je
i otišao u S rb iju . N a sta n io se u m a-
n a s tiru P a v lic i, g d je je i um ro.
L i t e r a t u r a : D. R u v ara c, S rp sk i
Sion, 1904. R. G.
B A N JA V Č IĆ IV A N DR., ad v o k a t
i p o litič a r (1843, B arilović, k ra j K a r-
lo v ca — 7/10 1913, H eidelberg). Učio je
g im n a z iju u K a rlo v cu i n a R ijeci. a
p ra v o u Z ag reb u i Grazu. 1874 otvo-
rio je ad v o k a tsk u k a n c e la riju u K a r-
lovcu. B. je bio 32 godine (od 1876 do
1908) g ra đ sk i z a stu p n ik u K a rlo v cu ,
a od 1903 do 1908 i načelnik. K ao na-
čelnik proveo je s je d in je n je R ak o v ca
i B a n ije s K arlovcem i sag rad io ve-
lik u ele k trič n u c e n tra lu n a Ivupi kod
O zlja. Od 1887 do 1907 bio je član h rv a t-
skoga S ab o ra, kao p ris ta lic a stra n k e
p ra v a . P rilik o m ra s c je p a u stra n c i p ri-
ključio se s tr u ji F r a n a F olnegovića, a
k a sn ije je p ristu p io h rv a tsk o -srp sk o j
k o aliciji. 1908 povukao se ogorčen
s p o litičk o g p o lja. S voje do sta veliko
im a n je ostavio je n ajv eć im dijelom
u d o b ro tv o m e svi'he. M . P-p.
B A N JE (V. B lata, K lim a tsk a m je-
s t a M in era ln e Vode, M orske B auje
ili k u p a lišta ). U K ra lje v in i SH S
p o jam B. je širi nego u d ru g im zem-
lja m a . T ako n a pr. V rućiea, G ata ne-
m a ju sta n o v a za posjetioce, u Teme-
rin bolesnici đođu n a k o lim a i isti
dan se v ra ć a ju kući, u D žev rin u bole-
snici n o ć iv a ju pod otvorenim neborn,
u Š tipskoj B a n ji bolesnici »sirotinja«
s ta n u ju u k u ćercim a oko izvora, u
V isočkoj B a n ji i G am zigradskoj bo-
lesnici s ta n u ju u k olibam a, u P rili-
kam a, u P a la n c i, u V rlic i i u S rebr-
nici (C rni G uber) bolesnici se ne
k u p a ju , nego sam o pi.iu m in era ln u
vodu. U nekim B. za k u p a n je služi
sam o basen pod o tvorenim neboni
(Ja se n ič k a B a n ja , P ro je v sk a B an ja,
S m rdelac), čak im a i k u p ališta, ko-
jim a se bolesnici k u p a ju u ja m i (Sm r-
delac. G radačac) ili n a izv o ru (P auni).
Im a n a jp o slije i č ita v re d varoši, koje
u svojoj sre d in i im a ju izv o r i kupa-
lište (S ta ri Bečej, N ovi Sad, Obre-
novac, G radačac, S plit, S ta r a K a-
njiža), a i sela, k o ja su ujedno B.
Im a B„ u k o jim a i nem a izvora
m in e ra ln e vode, nego jezero m ine-
ra ln e vode i lije č e n je je sam o kupa-
njem (P alić, R usanda). P od pojm om

B. ra z u m ije v a se u običnom govoru
i m orsko k u p a n je i lije čen je zrakom
i suncem . P re m a g o re rečenom B. (za
p rilik e u n ašo j zem lji) znači m jesto,
u k o je se bolesnici sk u p lja ju i liječe,
ili pićem m in e ra ln e vode ili kupa-
n jem u m in e ra ln o j vodi i b latu .
Po izv o ru m in e ra ln e vode im am o
ove g ru p e k u p a lišta :
I. g r u p a : B. sa ljek o v ito m slabo
m in era ln o m vodom : B a n je u B a n js k o j
43—45° C, V iše g ra đ sk a B a n ja _34-8° C,
V rlik a , G a m z ig rad sk a B an ja* 40° C,
D a ru v a r 44—48° C, D obrna* 86-5° C,
Jo š a n ič k a B a n ja 48—75-5° C, K ra p in -
ske T oplice 38—44° C, K u la š i Toplice
29'6° C, L a k ta ši-Ilid ž a 20° C, Laško*
37-5 C, Lešće 28° C, M edija* 26° C,
N išk a B a n ja 36° C, O v čarsk a B a n ja
37-5° C, Olovo B a n ja 31-5—34° C, Soko
B a n ja 43-5° C, S tu b ič k e Toplice 43-2
do 63° C, S u tin sk e T oplice 37-4° C. To-
pusko 58° C, F o jn ič k a B an ja* 29-5° C,
Č ateške T oplice 40—52° C.
II. g r u p a: B. sa izvorom sum poro-
v ite vode: B io šta n sk a B a n ja 36'4° C,
B o g u to v ac 46° C, B re sto v a č k a B a n ja
40° C', V a ražd in sk e Toplice 50° C, Vi-
sočka B a n ja 38° C, V ra n js k a B a n ja
84° Ct D e b a rsk a B a n ja 42° C, Despo-
to v ačk a B a n ja m lak a, Ilid ž a 57-5° C.
K a tlan o v o 42° C, K o v ilja č a B a n ja
30° C, K o so v ra tsk a B a n ja 42° C, Ko-
č a n sk a B a n ja 56° C. K u rš u m lijs k a
B a n ja 37—59° C, M a ta ru g e B a n ja
35-6° C, M okošica 22-5° C, Đ e v đ elijsk a
B a n ja 40° C, O b renovac 21-5° C, P a u n i
m lak a, K a d alj 24-75° C, R ib a rs k a B a-
n ja 28—4T5° C, S m rd elac 12-8° C,
S m rđeće T oplice 40° C, S p lit 22° C,
S ta ri B ečej 31° C, T re p čin sk a B a n ja
29’8° C, D žev rin 18° C, N o v o p a zarsk a
B a n ja 47° C, Š arb a n o v ačk a B a n ja
30° C. Š m ithenove T oplice 22° C, Štip-
sk a B a n ja 48—55° C.
I I I . g r u p a: B. s a izvorom željezne
vode: B istric a k ise la voda* 19-6° C.
B u k o v ičk a k ise la vođa*, (A ranđelo-
vac*), G avernik*, D obrna*, D rag u -
nja*, K o v ilja č a , V ra n js k a B a n ja ,
K ise lja k kod Fojnice*, K o stra jn iea * ,
B adenci*. R im sk i V relac*. S ija rin s k a
B a n ja 71° C, S očkovac 24° Ć, Bleđ,
M ala K iselica, S re b rn ic a (C rni Gu-
ber), P rilik e .
IV . g r u p a : B. sa izvorom alk aln e,
zem no-alkalne, a lk a ln o -m u rija tič n e i
salin ičn e vode: B u k o v ačk a k isela
voda* (A ranđelovac). V rn ja č k a B a-
nja* 36-6° C, V rućica* 28‘7° C. G ornji
Šeher* 34° C, G rad ačac 29-3° C, Jo ša-
n ičk a B anja*, L ip ik 64° C, M iloševa
B a n ja 25° C, M ladenovačka k isela
voda* 3T5° C, N ovi S ad 24° C (sadrži
J i 17 M F), P a la n a č k i K ise lja k , P ro -
jev sk a B a n ja 34° C, R im sk e Toplice
— 139 —
BANJSKA
36'3° C, R o g ašk a S la tin a , S la tin a (Ba-
n j a L u k a) 40-7° C, T em e rin 29° C, To-
p o lšica 31° C, S ta r a K a n již a 27° C.
V. g r u p a : B. sa izvorom slan e
vode: S la n k am en , T u zla 27° C, S p lit
22° C, (im a i H S).
V I. g r u p a : B. sa izvorom jodne
vode: N ovi Sađ, L ipik, K o s tra jn ic a .
VTI. g r u p a: B. s a jezern o m m ine-
ra ln o m vodom (i sa b lato m ): P alić,
R usanda.
V III. g r u p a : B. sa izvorom m ine-
ra ln e vode n eo dređenog sa sta v a : Ve-
lik a 20° C, Z v o n ačk a B a n ja , J a p r a ,
B u đ im lić B a n ja v re la voda, K lokot-
sk a B a n ja 30-9° C, N ik o ličev sk a B a n ji-
ca 34° C, P rib o js k a B a n ja 36°Č.
IX . g r u p a: B. sa ra d io a k tiv n o m
vodom : S la tin a . Topusko, S tu b ič k e
Toplice, Soko B a n ja , N išk a B a n ja .
K ra p in sk e Toplice, N ovi Sađ.
M noga k u p a liš ta iz I., I I I . i IV .
g ru p e im a ju k u p k e p riro d n e u g ljič n e
kiseline. One su o b ilježene zvjezdicom .
Od ovih kao k u p a liš ta za lije č e n je
sre a i k rv n ih ž ila đolaze u o bzir ova:
D obrna, L aško, M edija. G avernik, R a-
đenci, R im sk i V relac. R im sk e T oplice
i V rn ja č k a B a n ja .
K ao k u p a liš ta za ženske b o lesti
m ogu se iz d v o jiti ova: V a ražd in sk e
Toplice, V ra n js k a B a n ja , G radačac,
D a ru v a r, D o b rn a. Ilid ža , K o v ilja č a .
M a ta ru g e , M elence, M okošice. N ovi
Sad. N išk a B a n ja , R adenci, R im ske
Toplice, R o g ašk a S la tin a , S la tin a kod
B a n je Luke, S plit, S tu b ič k e Toplice,
Topusko, T uzla. F o jn ič k a B a n ja .
L. N enadović.
B A N JS K A , m a n a s tir Sv. S te v a n a
u J u ž n o j S rb iji, n a desnoj s tra n i i
izn ad u šć a rije k e B an jsk e. lije v e p ri-
toke I b r a niže K osovske M itro v ice u
ra šk o j oblasti. V e lič a n stv e n a zađuž-
b in a k r a lja M ilu tin a i n jeg o v e m a jk e
•Jelene i b r a ta D ra g u tin a . Sve do
b itk e n a K osovu 1389 B. je b ila
veće n a se lje i trž ište i divno je
o p je v a n a u n a ro d n o j p jesm i o S tra -
h in jić u banu. U m a n a s tiru je po-
čivalo tije lo k r a lja M ilu tin a do 1460.
T u rc i su B. p o ru šili, c rk v u pre-
o b ra tili u d ž a m iju (k a sn ije srušenu),
a n a ru še v in a m a m a n a s tira podigli
tv rđ a v ic u za_ v o jn u posadu. U to k u
16, 17 i 18 v ije k a ovdje je, pored tv r-
đave i tople b a n je (po k o jo j im e
B a n jsk a ), p o sto jalo v aroško nasel.ie,
g d je^su se sv ra ć a le k a ra v a n e n a pre-
n oćište i b olesnici n a lije č e n je . Po-
četkom 19 v ije k a n ase lje je d v a p u t
sp a ljiv a n o ; n a jp r ije za K a ra đ o rđ e v o g
u stan k a, zatim od M ahm ut-paše (1832).
N a jp o slije su B. n a se lili M u h ad ž iri
(oko 50 kuća).
BANJSKA EP IS K O P IJA
L i t e r a t u r a : St. N ovaković, Ma-
n a s tir B a n jsk a , za d u žb in a k r a lja Mi-
lu tin a , u srp sk o j h isto riji, Glas, 32
(1892); D r. J e f to D edijer, N o v a Sr-
b ija (1913); 267 i fo to g ra fija u p ri-
logu; K o sta K ostić, N a ši no v i g ra-
dovi n a ju g u (1922), 61—63; Glas-
n ik G eo g rafsk og D ru štv a , sv. 7/8
(1922), 208—211; D r. V lad. P etković,
S ta r i s rp s k i sp om enici u Ju ž n o j Sr-
b iji (1924), 48. V . R adovanović.
B. je p o đigao k r a lj M ilu tin 1313 do
1317 i n am ije n io sebi za grobnicu. T u
su s a h ra n je n i M ilu tin (1389 n jeg o v e
m o šti p ren esen e su u T repču, a 1460
u S o fiju ) i k ra ljic a T eodora, žena
k r a lja S te v a n a D ečanskog. U B.
je bilo s.ieđište episkopije. B a n jsk i
episkop bio je i k a s n iji arh ie p isk o p
D anilo. D an ilo se sta ra o o p o d izan ju
ovog m a n a s tira . u kom e je pored
crkve, sazid an e u m ram o ru , podigao
i ca rsk e p alač e i trp e z a riju . T u je
D a n ilu bilo p o v je ra v a n o n a č u v a n je
k ra lje v o b lag o u k ritič n im d an im a
v la d a v in e M ilu tinove. K a d je D anilo
o tišao u H ila n d a r, u k in u ta je episko-
p ija p ri m a n a stiru , a m a n a s tir je
p ro g laše n za sta v ro p ig ijsk i. Ig u m a n
ovoga m a n a s tira zauzim ao je m eđu
ig u m a n im a če tv rto m iesto (poslije
stu d en ičk o s, m ileševskog i sopoćan-
skog). — C rk v a sa spoljašnom opla-
to m od bijelog, crvenog i plavog
k am en a, sa raskošnom p rim jen o m
z la ta u živopisu (»banjsko zlato«) i
sa b o g ato m oprem om u n u tr a _č in ila
s ja ja n u tisak . D an as je u b ijeđ n im
ru še v in a m a , bez ik ak v o g v a ja rs k o g
u k ra s a i bez živopisa. V . P-ć.
B A N JS K A E P IS K O P IJ A . 1. E pi-
sk o p ija u m a n a s tiru B an jsk o j, k o ja
je n a z iv a n a jo š i zvečanskom i ib ar-
skom . O snovana je u d ru g o j polovini
13 v ije k a , a u k in u ta oko 1317. k ad je
k r a lj M ilu tin p ro g lasio B a n jsk u igu-
m an ijo m i ođredio j_e sebi za gro-
bnicu. — 2. E p isk o p ija u m a n a s tiru
Sv. N ikole u D a b ru (V. D a b a rsk a epi-
sk o p ija). ■ — 3. E p isk o p ija u B a n ji kod
V elbužđa (V. Ć ustenđilska episkopija).
R. G.
B A N JS K A R E K A . 1. U S rb iji. de-
sn a p rito k a J u ž n e M orave. Iz v ire
ispod B ilja n ic e P la n in e (1486 m) i P a-
ta ric e (1705 m). u tiče oko 4 kin sjevero-
zapađno od V ra n jsk e B an je. D užina
to k a 19 km. p o v ršin a sliv a 1087 k m a.
2. U S rb iji, đesna p rito k a Toplice.
Tzvire sa M ad ljik e (1334 m) i
U g lja rs k o g K rs ta (1322 m), utiče kod
K u rš u m lije (381 m ). D u žin a to k a
31 km , p o v ršin a sliv a 165‘3 km 2.
3. U S rb iji, lije v a p rito k a C rne
Reke. Iz v ire sa T ilv a N ja g r a (686
m). sliv a se oko 2-5 km istočno-sjeve-
— 140 —
roistočno od sela M etovnice. D užina
to k a 22 km, p o v ršin a sliv a 149 km 2.
P. V.
BAOŠIĆ, zim sko k lim atsk o m jesto
n a za liv u T ojedo (B oka K o to rsk a).
Im a m alo udobnosti. L. N.
B A R , varo š u crnogorskom prim or.iu,
u pitom om polju, ispod p la n in e Mo-
žure. P r i m o ru ispod b rd a V olujice,
ko.ie donekle z a tv a ra b a rsk u luku,
n a la z i se P r is ta n (N ovi B ar), a v aro š
je (S ta ri B ar) oko 3 km u d a lje n a od
rnora. T a lija n i g a n a z iv a ju A n tiv a ri.
— B. je v rlo s ta r i grad , m ožda iz rim -
ske epohe. U 11 v ije k u je spadao u
red većih đ a lm a tin sk ih grad o v a. Bio
je n a se lje n L atin im a. 1067 postao je
sjed ište k ato ličk e b isk u p ije. Za neko
v rije m e je u sre d n je m v ije k u bio
au to n o m n a trg o v a č k a općina, pod
u p ra v o m dom aćeg kneza i p lem stva.
B. je kovao i svoj novac. U živao je
p o v lastiee srp sk ih v lad ala ca. Od 1441
do 1517 bio je u m letačk o j v lasti, p a
je onda potpao pod T urke. P o slije ra-
to v a od 1877 do 1878 p rip a o je C rnoj
Gori. Od ta d a je n a se lje n i p rav o sla-
vnim stan o v n ištv o m , k oje je p odrije-
tlom s ra z n ih stra n a . U tu rsk o doba
su B. u p r a v lja li n a slje d n ji begovi. N a
m orskoj obali blizu B. n alaze se ruše-
vine n ek a d znam enitog m a n a s tira Ro-
taca, koji je k ra je m 13 v ije k a osnovala
k ra ljic a Jelen a . — B. im a sredozem sku
klim u. U okolini ra đ a n a jv iše m aslin a,
voće i povrće. O kružno je m jesto. Im a
č e tv o ro raz red n u g im n aziju , okru žn i
suđ, telefo n sk u stan icu . P o re d P ri-
s ta n a je lje tn ik o v a c Topolica. K ra t-
kom željeznicom uskog kolosjeka ve-
zan je B. preko p la n in e S u to rm an a
sa V ir-P azaro m .
L i t e r a t u r a : K . K ostić, T rgovin-
ski ce n tri i d ru m o v i po srp sk im ze-
m lja m a (1900). P. Šobajić.
B A R A C A N T U N DR.. k n jižev n ik
(20/8 1894, K a m e n ja k , kod G rižan a u
H rv a tsk o m P rim o rju ). B. je svršio
g im n a z iju n a S ušaku, filo zo fiju na
u n iv erzi u Z agrebu, g dje .ie položio
isp it za n a s ta v n ik a sre d n jih škola _i
d o k to ra t filozofije. Do 1924 služio je
u g im n a z iji n a S ušaku. S ad a živi u
Z agrebu, kao p ro feso r d ru g e gim na-
zije. B. je sa ra đ iv a o kao k ritič a r i
ese jist u K n jižev n o m Ju g u , Savrem e-
niku, Ju g o slav en sk o j N jiv i, N ovoj
E v ro p i i t. d. Posebno je štam pao
V lad im ir N azor, S k ic a za stu d iju
(1918), A n to lo g ija S. G regorčić (1924)
i K n jig a e s e ja (1924). B. V.
B A R A G A IR E N E J F R ID E R IK , bi-
skup (29/4 1797, M ala V as, S lo v e n ija
— 19/1 1868, A m erika). B. je bio sin
v la ste lin a zam ka M ala V as ko_d Tre-
b n ja, u K ra n js k o j. G im n aziju je svr-

šio u L ju b lja n i, notom je učio p rav o
u Beču, a 1821 stu p io ne u biskupsko
sjem en ište u L ju b l.iani, i bio je 1823
zaređ en za svećenika. Služio je kao
k a p e la n n a jp r ije u Sv. M a rtin u kod
K ra n ja , a p o slije u M etliei n a h rv a t-
sk o -k ra n jsk o j m eđi. O vdje je našao
v rlo neu k i z a n em are n naro d . B. je
u sv o jo j sobici otvorio školu. te je
učio m ladež osnovnim n a u k a m a . B io
je v rlo re v n o sta n , nesebičan, d a re ž ljiv
i ra d in svećenik svetogr života. Sla-
v lje n je kao iz v rs ta n g o v o m ik , te _je
n aro d iz dalekih^ s tr a n a išao u n je-
govu crkvu, da č u je n jeg o v e propo-
v ijed i. Zbog svos: n eu m o m o g ra d a
im ao je B. v elik e p ro tiv n ik e m eđ u m li-
ta v im jan ze n ističk im duhom zadojenim
svećenstvom . S to g a je 1830 ostavio
sv o ju dom ovinu i o tišao u A m eriku,
kao m isio n a r m eđu p o g anske Indi-
jan ce. — P o re d neum ornog: m isio n ar-
skog ra d a , B. je m nogo i pisao n a slo-
venačkom , n jem ačkom , engleskom ,
fran cu sk o m i in d ija n sk o m jeziku.
D je la su m u većinom pobožne
sađržine, a li u š ta m p a riji p a risk e
Sorbone izdao je i za e tn o g ra fe važno
djelo o o b ič a jim a In d ija n a c a . M eđu
v je rsk im p iscim a kod S lovenaca B.
je uz S lo m šek a n a jp o p u la m iji. 1853
bio je u C in c in n a tiju zaređ en za bi-
skupa. B. je bio je d a n od n a ju z o rn ijih
sv ećenika lju b lja n s k e b isk u p ije.
L i t e r a t u r a : B ožina, F rid . B a-
r a g a (1869); B enković u D om in S v etu
(1897); B u rg e r, 0 B araffi kao ocu in-
đ ijan sk e k n jižev n o sti u Dom in S vetu.
F. K ovačić.
B A R A K O V IĆ J U R A J , p jesn ik (1548,
zaselak P le m ić kod Z a d ra — 1628,
R im ). K ao d ije te p reselio se B. sa
ro d ite ljim a u Z ad ar, bježeći od Tu-
ra k a . T u je odgojen. te se sm a tra o
Z ad ran in o m . B. je bio pop g lag o ljaš.
V elik i dio svoga ž iv o ta — više od 20
g o d in a — proveo je kao žu p n ik u No-
v ig ra d u u n in sk o j b isk u p iji. — B. je
n ajv eć e p jesn ičk o djelo V ila S lo v in k a
(Mleci, 1614), g d je je opjevao prošlost
i sav rem en e đ o g ađ a je g ra d a Z ad ra;
n je g o v a J a r u la (Mleci, 1618), u 6 pje-
v a n ja , d a je u stih o v im a odlom ke iz
Sv. P ism a, s ta ro g a i n ovoga zav jeta.
U ru k o p isu o sta la m u je p jesm a
D ra g a ra p s k a p a stiric a , u kojoj je
o pjevao z a n im ljiv o sti i ije p o te g ra d a
R a b a i n jeg o v e okoline.
L i t e r a t u r a ; B. V odnik, P o v ije s t
h rv a ts k e k n jižev n o sti, I (1913), 373.
B. V.
BA R A N O V IĆ K R E Š IM IR (25/17
1894, Šibenik). Položio je isp it zrelo sti
u trg o v ač k o j a k a d e m iji u Z ag reb u , a
n o slije je bio n a k o n z e rv a to riju u
Beču. S a d a je k a p e ln ik u zagreba-
čkom k az a lištu i zborovođa p jev ačk o g
— 141 —
BARANJA
d ru š tv a L isin sk i. K ao k a z a lišn i ka-
p eln ik d irig ira u g lav n o m ru s k i re-
p e rto a r. — B. je kom ponovao T ri
p jesm e za solo i k la v ir, d v a m ješo-
v ita zbora, je d n u u v e r tiru i je d a n
skerco za o rk e s ta r i balet, k o ji je sa
k az ališn o g g le d išta uspio. P o m uzi-
k alnom s a d rž a ju je e k lek tik sa naci-
o n aln im ten d en c ij am a.
L i t e r a t u r a ; O rsa, K re š im ir B a-
ra n o v ić (T eater, b ro j 3). A . D.
B A R A N J AGOŠT. m a d ž a rsk i histo-
rič a r (1798—1849). B avio se n a ro č ito
to p o g ra fijo m i h isto rijo m ta m išk e žu-
p a n ije . G lav n a su m u d je la T o ro n ta l
v a rm e g y e h a jd a n a (1845). Tem es v a r-
m eg y e em leke (1848). D. P.
B A R A N JA je dio n e k a d a šn je _ba-
r a n js k e žu p a n ije . N a isto k u jo j je
g ra n ic a D unav, odnosno B ačka, n a
sje v e ru p o litič k a g ra n ic a p re m a M a-
džarskoj, n a ju g o zap a đ u D ra v a , od-
nosno v iro v itič k a ž u p a n ija . — Sa-
d a š n ja B. p o d ije lje n a je n a d v a sreza.
b a tin sk i i d ard an sk i. P o popisu n aše
d rž av e od 31/1 1921 u oba ova sreza
bilo je u k u p n o 49.694 sta n o v n ik a , od
k o jih je bilo S rb o -H rv a ta i Slove-
n a c a 15.747, M a d ž a ra 16.639. N ije m a c a
16.253, Ž idova 363, a po v je ri p rav o -
sla v n ih 6.782, k a to lik a 35.343, evange-
lik a 6.856.
Z a v rije m e D io k le c ija n a b ila je B.
s a s ta v n i dio P a n o n ije . U d ru g o j po-
lo v in i 6 v ije k a n a se lili su ove k ra je v e
Sloveni, k o ji su đošli pod v la s t A va-
ra. Od A v a ra su ih oslobođili F ra n c i.
U b o rb i L ju d e v ita P o sa v sk o g i F ra -
n a k a od lik o v ali su se S lo v en i iz B.
pod L ju d ev ito m . K a sn ije je B. u šla
u sa sta v d ržav e kneza P riv in e i Ko-
eela. U k a s n ijo j m ad ža rsk o j d rž av i
u s p je li su S loveni u B. d a se održe i
o sta n u z n a ta n fa k to r. U 15 v ije k u po-
čela je seoba S rb a sa srp sk o g vPoli-
tičk o g te rito ri.ia u B., a u početku
16 v ije k a su S rb i u B. već z n a ta n
fa k to r. U većoj m .jeri n a se lili su se
S rb i u B. pod T u rc im a . K a d _je 1687
o sv o jen a B. od T u ra k a , p o k u šala je
A u s trija , d a p o k ato liči b a ra n js k e
S rbe, a li su ovi p o k u ša ji p ro p a li
u slije d v elik e seobe i za u z im a n ja
A rs e n ija Ć am ojevića._ 1695 dobili su
S rb i u B. ep isk o p iju u M ohaču.
O dm ah p o slije o sv o je n ja od T u ra k a
ra z d ije lje n i su u B. v elik i kom pleksi
zeml.ie ra z lič itim sv je to v n im i crk v e-
nim v e lik a šim a ; tak o je dobio p rin c
E u g e n B elje. a V e te ra n i D ardu. Za
v rije m e R akoczijevog u s ta n k a b a ra n j-
sk i S rb i su v rlo m nogo s tra đ a li ođ
K u ru k a . Tokom 18 v ije k a p ro v a đ a n a
je k o lo n izac ija N ijem ac a, a od N a-
godbe p a đ a lje k o lo n izac ija M ad žara.
S ta n o v n ištv o se b a v i ra ta rstv o m , sto-
čarstv o m i nešto v in o g rađ a rstv o m .
BARANJSKA ADMINISTRATURA
L i t e r a t u r a : F. V a ra d y , B a ra n y a
m u ltja es jelene, I (1896); I I (1897); P.
R ad o n jić, B a r a n ja (B ratstv o , 15).
D. P ovović.
B A R A N JS K A I S JE V E R O S L A -
V O N SK A A P O S T O L S K A A D M IN I-
S T R A T U R A . V. B o san sk a ili đako-
v a č k a i s rije m s k a b isk u p ija ,
B A R A N J S K I P A R O M L IN D. D. u
D ard i. O snovan je 1903. G lav n ica je
2,500.000 d in a ra . K a p a c ite t je 12 va-
e;ona pšenice dnevno. P o k re tn a sna.ara
im a 870 k o n jsk ih sila. S v o jin a je
N a ro d n e M lin ske i G ospodarstvene
In d u s trije u Z agrebu. S. P.
B A R B A R IĆ M IL IV O J, g lu m ac za-
g'rebačke pozornice (15/10 1861, N eštin,
S rije m — 26/3 1925, O sijek). K a d m u je
u m ro otac, n jeg o v a se po ro d ica prese-
lila u B eograd. g d je je B., kao dobar
p jevač, 1877 ušao u p je v a č k i zbor ta-
đ ašn jeg kneževskog pozorišta, a 1877
ig rao je u lo g u jednog Ju g o v ić a u Ma-
tije B a n a T rilo g iji. K ao skoro svi srp-
sk i g lu m ci p ro p u to v ao je B. u ra zn im
pozorišnim p u tu ju ć im d ru štv im a, go-
tovo č ita v u d a n a šn ju n a šu državu, a
k ad je 1879 u S a ra je v u P elešovom dru-
štv u izg o rila g a rd e ro b a i dekoracije,
a n g a žirao je M an d ro v ić B. za Zagreb,
a li se B. tu ni.ie dugo zadržao, već je
o tišao u N ovi S ad i B eo g rad (1884
do 1888). T ri godine vodio je B. po-
sli.ie to g a sam o staln o d ru štv o . p a je
on d a o tišao u B eograd. odakle se
v ra tio 1895 u Z agreb, gdje je ostao,
dok n ije bio u m iro v lje n (1916). Po-
slije to g a je o tišao u O sijek, g d je je
kao gost ig rao . — N a jb o lje su m u po-
lazile za ru k o m uloge sm ije šn ih lju-
b av n ik a i dandy-a. G lavne su m u uloge:
F ig a ro u B eaum arehe-ovom F ig a ro -
vom p iru , R u đ olf u M urger-ovoj L a
B ohem e i E d g a r u L earu. 16/5 1907
p ro s la v lje n a m u je u Z ag reb u trid e -
seto g o d išn jica g lu m lje n ja kom adom
Don C ezar od B azana. N. A.
B A R B A T O V A Č K A R E K A , u Sr-
b iji, lije v a p rito k a Toplice. Iz v ire
ispod Golice (1354 m), utiče oko 2 km
.iugoistočno od sela K a lu đ re. D užina
to k a 25 km, p o v ršin a sliv a 125‘8 k m 2.
P. V.
B A R B A Z A N IS M IH A M A D IJE V ,
sp litsk i k ro n ič a r 14 v ije k a (oko 1284,
S p lit — 1358). B. je bio iz sta re
sp litsk e p a tric ijs k e porodice de B ar-
bazanis. P rv i p u t se sp o m in je u do-
k u m en tim a 13U, u fu n k c iji svjedoka,
što znači, da je već u to doba. ušao u
ja v n i život rod n og g rad a. 1312 spom i-
n je se B. kao za stu p n ik k o ta ra oko
crk v e Sv. D u jm a, i im ao je dužnost
n a d z ira ti n a č e ln ik a tu đ in c a (zajeđno
— 142 —
sa nekim d ru g im sp litsk im p a tric i-
jirna). T u su dužnost m ogli v rš iti
sam o na,jodličniji u sp litsk o m plem -
stvu. 1313 oženio se B. p lem k in jo m iz
T ro g ira , iz porođice Ćipiko. — B. je
bio bez_ su m n je v je š t p ra v n im nau-
kam a, je r se po k o ji p u t u ta k v im
poslovim a ističe. 1314, 1319 i 1320 bio
je g ra đ sk i sudac. 1327 n a la z i se B. u
velikom političkom poslu za svoj
ro d n i g rad, k ad su se S p lić a n i pre-
đ ali pod _ v la st V enecije, zbog ne-
v o lja, k oje su im za d a v a li knezovi
B rib irsk i, p a i knez N elipić. 1328 bio
je B. opet g ra d sk i sudac (pod m leta-
čkom upravom ). 1357 S p lit je opet
p rizn a o u g a rsk o -h rv a tsk o g k r a lja Lu-
d o v ik a za svoga go sp o d ara; i ta d a je
B. bio g ra đ sk i sudac. U »vijeću po-
uzdanika.« (consilium credentiae), koje
je iste godine izab ran o , n alazio se i
B. Jo š se 1358 (27 2) spom in.ie kao
g ra đ sk i sa v je tn ik , a sig u rn o je, ne-
kako u to j godini ili godini k a sn ije
um ro. — ^ Od B. h isto rije , zap rav o
a n a la , sačuvao se sam o je đ a n fra g -
m enat, iz d ru g e polovine 17 v ijek a
u b ib lio teci P e tr a C indra, no i ta j se
k a sn ije izgubio. P r i j e no što se iz-
gubio, poslužio se n jim L ucius (i pu-
blikovao g a je). Im ao je naslov:
»Incipit h is to ria e d ita p e r M icham
M ad ii de B arb a zan is de S p alato de
gestis ro m an o ru m im p e ra to ru m et
sum m orum po n tificu m p a rs secundae
p a rtis de anno D om ini 1290«. O vaj
fra g m e n a t ru k o p isa došao je svakako
do n a s preko L u c ije v ih p rim je ra k a
u veom a slaboj re d a k c iji s p razni-
n a m a i očevidnim g rješk a m a . Šišić
dojiazuje, d a je Ć indrov ru k o p is bio
loš p rije p is. P rije p is , k o ji je iz Ćin-
d ro v a ueinio L ucius za svoje đjelo,
n a la z i se u V a tik a n sk o j b iblioteci pod
sig n a tu ro m 7019. D jelo B. izdao je
L ucius u De regno D a lm a tia e et
C ro atiae lib ri sex (A m sterdam , 1666).
P o g rješk e, koje su se L ucm su p o tk ra-
le, isp rav io je n ak n ad n o sam L ucius
u svojim In sc rip tio n e s D a lm atiae
(V enecija, 1673). Iz L u cm sa g a je pre-
štam p ao Š v an d n er u trećoj k njizi
S crip to res re ru m H u n g a ric a ru m , D al-
m a tic a ru m , C ro atica ru m et S lavoni-
earum , v eteres ac g en u in i (Beč).
1877—78 u P ro g ra m u zad arsk e gim na-
zije ponovo je izdao B. V italian o
B ru n elli. — B. je pisao svoje đjelo
oko 1358, a sač u v an i su u n jem u do-
g a đ a ji, k o ji su se zbili izm eđu 1290
i 1330. B. je za h rv a tsk u h isto riju
to g a v re m e n a d ra g o cjen izvoi-, a im a
p o d a ta k a i za srp sk u h is to riju to g a
vrem ena. Za đ o g ađ aje n rije sebe B.
se poslužio tali.ianskim k ronikam a,
dom aćim , a 5 m nogo m u je pom ogla
tra d ic ija i a u to p sija . B. djelo n ije

jed in stv e n a M sto rija, n iti k ro n ik a, n iti
m em o ari. Im a u d jelu svih eleme-
n a ta sv ih ovih h is to rijs k ih v rs ta , no
ono je u p ra v o »zbirka p o b rk a n ih vi-
je s ti iz ra z n ih s tr a n a evropskih, a
sve te v ije s ti im a u n ek u rn k n da
veže k ro n o lo g ija, i ono n as _se do-
jim a n ek im način o m kao n a še mo-
d erne novine« (Šišić). S ve đ o g ađ aje
poređao je B. n glave, k oje on
re đ a više po s a d rž a jn nego po go-
d inam a.
L i t e r a t u r a : F . Šišić, M ih a M a-
d ije v de B a rb a z a n is (zajedno sa svom
ostalom lite ra tn ro m o p red m etn , B a d
153, 1—46). V . N o va k.
B A R B E T A IV A N (poznat pod _na-
zivom Io a n n es P o ly c arp n s), dom inika-
nac, Š ib en ičan in (— 1580). B. je na-
pisao H is to ria D a lm a tia e vel de lau-
dibns D a lm a tia e , i la tin s k n p jesm n
Io a n n is B a rb n la e P o m p ilii Sibeni-
censis D a lm a ta e T heologi P ra e d ic a -
to rn m o rd in is S olim aidos lib ri tre s
(svega 967 h e k sa m e ta ra ), in quibus
tra d id it creatio n em , lap sn m et rep a-
ra tio n e m h n m a n i g eneris. Opns an-
ren m . Đ. K .
B A R B Y H E N R Y (B arb i A nri), ra -
tn i do p isn ik p a risk o g J o n rn a la . B.
je p ra tio srp sk u v o jsk u u p o sljed n jim
ra to v im a i o n je n im b o rb a m a dao ži-
vopisne i d o k u m en tiran e spise n k n ji-
gam a: Les V icto ires S erbes (o bal-
kanskom ra tn ), 1913; B re g a ln its a to
srp sk o -b n g arsk o m ra tn ), 1914; A vec
l’arm ee serb e (o srp sk o -a n strijsk im
b o rb a m a do p o v lačen ja), 1917; L ’Epo-
pee serbe. l’ag o n ie d’u n peuple (o po-
v la č e n ju kroz A lb a n iju ), 1916.
M. 1.
BARCIĆ ERAZM O, p o litič a r (9/6
1830, R ije k a — 5/4 1913, R ije k a). U čio
je s re d n ju školn n a R ijeci, filo z o fiju
u Z ag reb u , g d je je zatim svršio prav o .
N a jp r ije je bio suđac, za tim ad v o k at
n a R ijeci. Z ad o je n slobodonm nim ide-
ja m a M azzinijevim , G a rib a ld ije v im i
K ossn th o v im , B. se tru d io da ih
unese i u n a š p o litičk i život. Ci-
jelo g ž iv o ta ostao je B. lib era la c,
slo venofil i odlučni b o ra c za na-
rodno jed in stv o H r v a ta i S rb a. Već
1848 b o rio se n a R ije c i za h rv a ts k a
n ra v a, a 1860 n ap isao je b ro šn ru : L a
voce d’ u n p a trio ta , u k o jo j dokazuje,
h isto rijsk im dok u m entim a. h rv a tstv o
g ra d a R ijek e. E n erg ičn o se borio pro-
tiv onih rije č k ih elem enata, k o ji su
tra ž ili s je d in je n je R ije k e s U garskojn.
N jegov g la v n i ra d je b o rb a za_ oču-
v a n je h rv a ts tv a n a R ijeci. 1865 iza-
b ra n je u h rv a ts k i S ab o r i p rip ad a o
je stra n c i p ra v a sve do 1892, k ad je
iz n je istupio, zbog S ta rče v ićev a eks-
— 143 —
BAKILOVIĆ
: klu ziv n o g h rv a ts tv a . N a jv e ć i i n a j-
p lo d n iji dio n je g o v a p a rla m e n ta rn o g
J r a d a bio je u doba b a n o v a n ja g ro fa
j K h u en a. P o b je d o m h rv a tsk o -srp sk e
j k o a lic ije (1906) ušao je B. kao d eleg a t
u z a je d n ičk i h rv a ts k o -u g a rs k i sabor.
— B. je p u b lic ira o m nogo p o litič k ih
b ro š u ra i ra d io je m a rljiv o n a oču-
v a n ju R iječk e Č itaonice. 1898 izdavao
■ je, sa F . P o to čn jak o m , N a ro d n u M i-
sao, oko k o je se o k u p lja la u je d in je n a
h rv a tsk o -srp sk a om ladina.
L i t e r a t u r a : V ije n a c (1913); Ob-
zor, 9/4 1913. M . Prelog.
B A R E Š, sv ile n a ili k a d ife n a tra k a ,
isk ićen a b isero m ili vezena srm om ;
upleće se u vitice, a ide sp rije d a preko
z a tiljk a . U B. se p rid je n e obično g ra n a
sa d ija m a n tim a ili k a k a v p rsten .
N osi se u S rb iji, a li izlazi iz običaja.
N. V.
B A R E T A , m a la p litk a c rv e n a eo-
h a n a k a p ic a sa c rn im obodom, koR je
opleten c rn im ib rišim o m . N osi se u
L ici i u D a lm a c iji. N . 1.
B A R E T IN A , sa s triž e n a p litk a šu-
b a r a v ra n e boje. N osi se u Tim oku.
I s t a ta k v a B. nosi se i u p iro tsk o m
o krugu, g dje je zovu »barle« i »šupam «.
B A R G U S (IL I M A R G U S). U grčko-
rim sk o doba im e rije k e M orave.
N. V.
B A R IĆ E V IĆ A D A M A L O J Z IJ E
(12/9 1756, Z agreb — 25/3 1806, B rdo-
vac, H rv a tsk a ), ođličan la tin is t 18 vi-
jek a, n a daleko p o z n a ti ep isto lo g raf.
L i t e r a t u r a : D u k a t u R adu, 224.
Đ. K .
B A R IĆ H E N R IK , p ro fe so r beo-
g ra đ sk o g u n iv e rz ite ta (22/1 1888, Du-
brovnik). U čio je g im n a z iju u D ubro-
vnik u , filo zo fsk i fa k u lte t u G razu i
Beču, g d je je d o k to rira o iz ro m an sk e
filo lo g ije u vezi sa u p orednom i^slo-
venskom . B io je p rip ra v n ik u B ečkoj
U n iv e rz ite tsk o j B iblioteci. 1919 postao
je docent beo g rad sk o g u n iv e rz ite ta ,
a 1922 v a n re d n i profesor. — Is p itu je
sp ec ija ln o p red slovenske jezik e n a
B a lk a n u , a n aro čito a rb a n a sk i. D je la
su m u: B e itra g e zu r slav. S p rach -
geschichte (1918); A lb an o ru m a n isc h e
S tudien, I (1920); G u tu ra ln i p roblem i
(B elićev Z bornik, 1921). U re đ u je i iz-
d a je od 1923 A rh iv za a rb a n a s k u sta-
rin u , jezik i e tn o lo g iju . A . B.
B A R IL O V IĆ L U D O V IK , p a v lin i
p re d sje d n ik reda. B. je bio p o d rije-
tlom M adžar. a li je m nogo godina
proveo u m a n a s tirim a sv o g a re d a u
H rv a ts k o j. B io je v je š t p ro p o v jed n ik ;
u je g o v a p ro p o v ijed De St. Jo sep h o ab
BARIŠIĆ
A rlm ath e o šta m p a n a i e u P o žu n u 1730
p o slije n jeg o v e s m rti (19/12
B A R IŠ IĆ G A B R IJK L , bo san sk i
fra n je v a e , lje šk i biskup (1788, O čevja
— 1839, R odoni). ^Početne _je i hu-
m an io rn e n a u k e učio u S u tje sci, g d je
je 4/7 1803 stu p io u fra n je v a č k i red.
P o s lije Rodine k u šn je i položenih sve-
č a n ih z a v je ta otišao je B. n a više
n a u k e u I ta liju . g d je je i p rv u sv etu
m isu p rik azao . Istu p iv ši. dozvolom
P ia V II., iz red a, poučavao je u R a-
v en i kroz 20 g o d in a d jecu m a rk iz a
S p re ttija , a za tim se, n agovorom bi-
sk u p a M iletića, opet p o v ra tio u red
i došao M iletiću u F o jn ic u za ta jn ik a .
B o rav eći 1823 u R im u u poslu apo-
sto lsk o g v ik a r ija ta u B osni. L a v X II.
zav o li B. i 1826 im e n u je g a biskupom
u L je š u (A lb a n ija ), a k a s n ije apo-
sto lsk im p o h o d iteljem u A lb a n iji.
M ak e d o n iji i S rb iji. J ■J ■
B A R IŠ IĆ R A FO , azotski b isk u p i
ap o sto lsk i v ik a r u B osni, p isac (24 6
1797, O čevja, B osna — 14 8^1863, Š iroki
B rijeg , H erceg o vina). P o četn e i hu-
m an io rn e n a u k e učio je u K ra lje v sk o j
S u tjesci, gdje je 16/4 1817 _stupio u
fra n je v a č k i red. F ilo z o fiju i bogoslo-
v iju učio je u T u rin u , gdje je postao
g en e raln im lektorom , te je neko v ri-
jem e tu , a k a sn ije u B ologni, obav-
ijao dužnost g e n e ra ln o g a lek to ra.
K a d a se p o v ra tio u dom ovinu, bio
je 1830 im en o v an župnikom u Zoviku,
a 23/3 1832, n a p red lo g bosanskih fra-
n je v a c a i p re p o ru k u s tric a rnu fr a
G a b rije la B arišića . lješk o g a biskupa,
azotskim biskupom i apostolskim vi-
k aro m u B osni. Z a b isk u p a je posvećen
u Đ akovu. a za apostolskog v ik a ra
u sto ličen je 5/12 1832 u K ra lje v sk o j
S u tjesci. — B. je energično vodio borbu
p ro tiv snažne fra n je v a č k e redodržave
u B osni, a za a u to rite t v ik a rija ta . Či-
ta v se sp o r sv ršio tek 1846, k a d a je
P ijo IX . i ap o sto lsk i v ik a r ija t i fra -
n jev ač k u red o d ržav u u B osni podijelio
n a d v a d ijela, n a bo san sk i i hercego-
vački ap o sto lsk i v ik a rija t, i n a herce-
g o v ačk u fra n je v a č k u k u sto d iju i
bo san sk u fra n je v a č k u redodržavu.
U p ra v a o b iju u sta n o v a u B osni b ila
je p riv rem en o p o v je re n a f r a A n d riji
K aračiću , a m alo iza toga uvedeno
je stan je, koje je bilo p rije B. U H er-
cegovini je B. isp o četk a u p ra v lja o ne
sam o apostolskim v ik a rija to m , nego
i kustodijom , dok se i ova n ije kon-
s titu ira la p re m a u sta n o v a m a fra n je -
vačk o g reda. P r i k o n stitu isa n ju her-
cegovačke k u sto d ije B. je i u H erce-
g o v in i energično zah tijev ao ista
p ra v a , za k o ja se i u B osni borio, ali
- 144 —
je konačno i tu p re trp io poraz. Na-
su p ro t tom e B. je u H erceg o v in i ka-
to lič a n stv u m nogo k o ristio , te se
s p u n im p rav o m m ože s m a tra ti pre-
p o ro d iteljem tam o šn je ne sam o kato-
ličke crk v e uopće, nego i fra n je -
vačkog re d a napose. — _B. se bavio i
književnošću, te je još kao đak
štam p ao C onclusiones ex u n iv e rsa
p hilosophia selectae (T au rin i, 1821) i
T heses ex th eo lo g ia selectae (T au rin i,
1822). N jegov je i m o litv en ik (P aša
duhovna), što g a je 1842 u R im u s ta-
lija n sk o g preveo i štam pao, a k o ji je
u B osni i u H erceg o v in i v rlo traž en .
Isto su tak o n jegovim n asto ja n je m u
R im u p re šta m p a n e B a n d u la v ić a i
K nezovića P išto le i E v ađ e lja . O stali
B. spisi, ask e tič n o g a sa d rž a ja , još
n isu u g le d a li sv ijeta.
J . Jelenić.
B A R K S H IR E (B erkšir) S V IN JA ,
n a z v a n a po g ro fo v iji isto g im en a u
E n g lesk o j. N a sta la je iz u k r š ta n ja
velik e L incoln sv in je sa sredozem nim
tipom i k ita jsk o m svinjom . B. S. je
fin a, p le m e n ita živ o tin ja, sre đ n je ve-
ličin e sa crnom dlakom i tam n o pig-
m en tiran o m kožom. G lav a jo j je
k ra tk a , široka, m alena, čelo uva-
ljeno, u ši stršeće, v r a t k ra ta k .' h rb a t
širok, p u n i ra v a n . U cijelo sti je me-
s n a ti tip . B. S. v rlo ra n o dozrijeva,
te se van red n o to v i kra.i dobre otpor-
nosti. V rlo je p rik la d n a za ukrštan.ie
u sv rh u o p le m e n jiv a n ja običnih pa-
sm ina. Č isto k rv n i uzgoj B. S. n ije se
n a k o n tin e n tu udom aćio. U H rv a tsk u
i S la v o n iju im p o rtira n a je koncem
prošlog sto lje ća u c ilju u k rš ta n ja . U
čistoj k rv i se n ije ra sp ro stra n ila .
S. U.
B A R L E , v elik a v iso k a sastriž e n a
šu b ara. Nose je R u m u n ji oko Ć uprije.
N . Z.
B A R LĆ JA N K O , h isto rik (12/3 1869,
B u d a n je kod Ipave, J u ls k a k r a jin a u
Ita liji). O snovnu školu je učio u No-
vom M estu, g im n a z iju u K arlovcu. a
bogosloviju u Z agrebu. P o sta o je sve-
ćenik 1892. Bio je k ap e la n godinu
d an a u G arešnici (do lje ta 1893). a od
onda do d an a s služi u Z agrebu, u
nadbiskupsko.i k a n c e la riji. u kojoj je
prešao sve faze u službi, i d an a s je
v rh o v n i d irek to r. 1904 postao je na-
d arb en ik (prebendar) prvostolne cr-
kve zagrebačke. a 1916 kan o n ik iste
crkve. — K ako je B. bio n a v re lu hi-
sto rijsk o g a rh iv a ln o g blaga. a im ao
je pored h isto rik a Iv. T kalčića pri-
stu p u golem o a rh iv a ln o blago i hi-
sto rijsk u g ra đ u . k o ia se n a la z ila u
kaptolskom i nađbiskupskom arh iv u .
i u m etro p o litan sk o i biblioteci. razvio
se B. đo solidnog h isto rik a, pretežno
 BAESKA BITKA

crk v e n e kistori.ie. Z dravi. k ritič k i hi- [ v rsto m B a rto lo m e jsk e noći i pozove
s to rijs k i sm isao p ro v e ia v a kroz sve D o b ro sla v a (V ojislava), d a p rim i
n jeg o v e — n a oko sitne, — a li u sn- v last. B iz a n tijsk i c a r K o n s ta n tin IX .
štin i v eo m a d ra g o cjen e re z n lta te . — M onom ah, čim je stn p io n a p rije sto ,
B. sn ra s p ra v e ra s n te po m n o g o b ro j- odlučio je da Z etn u m iri, i po-
n im slovenačkim i h rv a tsk im strn č- slao je svog v o jv o d u A rm e n o p n la
n im časopisim a: V rtec, Dom in Svet, d a iz v rši to n m ire n je . A li D o b ro slav
D ru ž b a Sv. M o h o rja, S lo v en sk a M a- potnče G rke do nogn. B iz a n tijsk i c a r
tica, D rn štv o Sv. J e ro n im a (neko v ri- zad o b ije zlato m i p o k lo n im a savez-
jem e bio je i re d a k to r n jeg o v ih edi- n ik e u ž u p a n n ra šk o m , b a n u bosan-
cija), K a to lič k i L ist, V je sn ik h rv a t- skom i knezu hnm skom , k o jim a je
skog arheološkog' d ru štv a , V je sn ik kr. n ared io , d a p o š a ljn sv o je v o jsk e n a
zem aljskog’ ark iv a , L iječn ičk i V jesn ik D o b ro slav a, a ta k o isto n are d io je i
i t. d. K ao zasln žn i re d a k to r m nzič- u p ra v n ik u d ra čk e o b lasti, K u rs iliju ,
kog časo p isa Sv. C ecilija, s k o jim je, ! d a sa v o jsk o m te o b la sti n a p a d n e
n a jv iš e n jeg o v o m zaslugom , n ap re- : D o b ro sla v a s jn g a od D rača. V o jsk e
dovao ra z v o j t. zv. c e c ilija n sk o g po- su se su k o b ile kod B a ra . P o opisim a,
k re ta n crk v en o j m nzici, B. o sta je hi- b o jn i je p ro sto r bio c rn o g o rsk e pla-
sto rik , i d aje m je s ta m n o g o b ro jn im n in e izm eđu S k a d a rsk o g J e z e ra i sje-
h is to rijs k im član eim a, iz h is to rije v ern e g ra n ic e T ra v u n ije (sliv rije k e
h rv a ts k e m nzike. V e lik i dio č la n a k a Zete). Odnos sn a g a bio je n a šte tu
n to j r e v iji je iz n je g o v o g p era. — D o b ro slav a, k o ji je im ao m alo v o jsk e
N a jz n a tn iji ra d o v i B. su: P o v ije st p re m a G rcim a i n jih o v im saveznici-
žn p a i c rk a v a zag reb ačk ih , 1—2 (1896 m a. P la n g rč k o g vo jv o d e bio je: đa
do 1900); J . J. S tro ssm a y e r (1900); 0 sa sv ih s tr a n a jed n o v rem en o n ap a d n e
z d ra v stv u g ra d a Z a g re b a (1902); Za- D o b ro sla v a i je d n im m ahom sv rši
g re b a č k i a rc iđ a k o n a t do 1642 (1903); ra t. P la n D o b ro sla v a bio je : d a isko-
P o v ije s t tu ro p o ljs k ih žnpa; P o p is žu p a r is ti c e n tra ln i položaj i p o slu živ ši se
n d o njoj S la v o n iji od 1660 (1907); E a - r a tn im lu k a v stv o m p rv o tu če K u rs i-
n a rn ic i i lje k a r n ie i iz fra n je v a č k o g lija , p a z a tim n jeg o v e saveznike.
re d a (1907); B isk n p z a g re b a č k i g ro f K o n c e n tra c ija za b itk u b ila je izv r-
M irko E s te rh a z y (1908); Ip a v e i i L jn - šen a tako, d a su sv i sav ezn ici p o slali
b lja n a (1909); N ekoliko p o d a ta k a o svoje v o jsk e u T ra v u n iju , gdje su
k n g i g. 1739 i g. 1743—1743 (1912); N aše im ale d a se spoje i sta v e pod ko-
d ijecezan sk e sinode (1913); P a v lin s k a m a n d u h u m skog k n eza L ju to v id a , a
p je s m a ric a iz g. 1644 (1917) i t. d. g rč k a v o jsk a, pod kom andom vojvođe
V . N ovak. K u rs ilija , pošto se p rik u p i kod S ka-
B A R O T I L A JO Š , m a d ž a rsk i histo- d ra , im a la je d a pređ e B o ja n u i d a
r ič a r (1856). B avio se p ro n č a v a n je m đođe u ra v n ic u kod B a ra . Iz ta k v o g
m ad ža rsk e p o litičk e i k n jižev n e histo- p o tb žaja tre b a lo je jed n o v rem en o
r i j e i h is to rijo m B a n a ta . N a jv a ž n ija k re n u ti i s te g n u ti D o b ro slav a, k o ji je
su m n đ je la iz h is to rije B a n a ta : A sa svojom v o jsk o m bio u C rm nici.
b a n sa g i leg reg ib b nem et telep h les D obroslav, s m a tra ju ć i pogodnim tu
to rte n e te (1892); A d a tta r D e lm ag y a r- okolnost — ra z je d in je n je s n a g a — i
o rszag 18 szazadbeli to rteseteh ez 3 sv. ako m nogo s la b iji, poduzm e n a p a d
(1896—1907). N ap isao je i m o n o g ra- n a K u rs ilije v u g ru p u . R asp o red za
f ijn o P e rja m o š n n a njem ačkom je- b itk u bio je: n a fro n ti g la v n a s n a g a
ziku. D. P. pod kom andom D o b ro sla v a i d v a n je -
go v a sin a (G o jisla v a i R ađ o slav a),
B A R R E S M A U R IC E (B ares M oris), sa ciljem n a p a d a n a fro n tu G rka. T ri
fra n c u s k i k n jižev n ik i p o litiča r, član D o b ro sla v o v a sin a s a m alo snage,
A k adem ije, p re đ sje d n ik L ige P a tr io ta većinom tru b a č a , n a bokovim a i u
(1861 — 1923). P r ija te lj n a še g a n aro d a, p o zađ in i G rka, Z a n a p a d b ila je od-
B. je toplo pisao o n a m a (L’A m e fra n - re đ e n a ponoć s tim , d a u m o m en tu
caise e t la g u erre, t. IV , L ’A m itie n a p a d a s fro n te, d ijelo v i n a bokovi-
des tran ch ees, 1916). 1921 u p u tio je B. m a i u p o zađ in i k re n u p re m a bizan-
ljn b lja n sk o m u n iv e rz ite tu je d a n apel, tijskqm _ lo g o ru sa velikom larm o m i
g d je ističe ulo g u S lo v en aca kao pred- tru b lja č k im znacim a, kako bi iz a z v a li
straž e p re m a g erm an izm u . M . I. zabunu. Z a d an n a p a d a iz a b ra n je
neposredno p o slije k o m eta 6/10 1042,
B A R S K A B IT K A (v je ro ja tn o 7/10 t. j. 7/10 k ad je noć b ila m ra č n a , i
1042). P očetkom 11 v ije k a sve srp sk e k ad je n a p la n in e n e n a v ik n u tim t r u -
zem lje b ile _su p o d v rg n n te B iz a n tiji, pam a, sve izgledalo veće i č u d n ije .
n a m eđn n jim a i Z eta. N a ro d n ije N eposredno p re d b itk u K u rsili.iu je
htio više d a tr p i s tra n u v last, dogo- poslan je d a n B a ra n in , k o ji m u j e
v o ri se d a n sta n e p ro tiv G rka, te pro- oredočio opasnost od o p k o lja v a n ja i
t.iera sve G rke iz sv o je zem lje jednom to ra zg lasio po tru p a m a .

— 145 — 10
BAESKA N AD BISKU PIJA
B itk a je izv edena točno no predvi-
đ a n ju D obroslava._ N oćnim napadom
n a fro n tu u sp jelo je, da se r a s tje r a ju
p re d straže , p o slan e daleko n a p rije d ,
što je izazvalo v e lik u z a b u n u kod
G rka. D a lje n a p re d o v a n je S rb a sa
sv ib s tr a n a i sa velikom larm om ,
p o p lašilo je G rke. k o ji dovedoše ovo
u vezu sa izvješćem onoga B a ra n in a ,
te p re d zoru nagm u u b ije s-. O dm ah
za tim počelo je ffonjenje. u kom e je
mnog'o G rk a potučeno i za ro b ljen o , _a
sam k o m a n d a n t K u rs ilije ra n je n _je
i u m ro u S k a d a rsk o j ra v n ic i. G onje-
n je je v ršen o do D rim a.
S v ršiv ši sa K u rsilije m , D o b ro slav
je odm ah poslao G o jisla v a sa pedeset
ž a ro b lje n ib G rk a u su sre t L ju to v id u ,
d a m u isp riča, š ta je bilo kod B a ra
i p red lo ži m u. d a o d u stan e od boja.
L ju to v id n e p rista d e n a to, neffo po
o n d ašn jem o b ič a ju pozove G o jislav a
n a dvoboj. S v ak i s po dva v o jn ik a p ra -
tio c a izađoše n a dvoboj. O dm ah u po-
četk u b o rb e L ju to v id bude ra n je n i
o b o ren s k o n ja. N jeffova vojska,_m i-
sleći d a je poginuo, dade se u bijeg,
a L ju to v id u s p ije da, ponovo u zjaši,
te sam p o b jeg n e s b o jišta . — K e zu ltat
ove b itk e bio je: og ro m an p lije n i
m a te r ija ln a pobjeda. P o slje d ic e bile
su, d a je p o g ra n ič n i k ra j sa S kadrom
i B aro m ostao u srp sk im ru k a m a i
č ita v ih dvad eset g o d in a n ije n a p a d a n
od G rka. V . Belic.
BA KSKA N A D B IS K U P IJA .
D u k lja n s k o -b a rsk a n ad b isk u p ija .
B A R T E N S T E IN JO H A N N C H R I-
S T O P H O R (B a rte n š ta jn J o h a n K ri-
stofor), a u s trijs k i d rž av n ik (1689, v a la (1897 do 1900). N a v je š t n acin
S tra s s b u rg (Š trasb u rg ) — .6/8 1767,
Beč). P o što je svršio stu d ije , otisao
je u a u s trijs k u d rž av n u službu i pre-
šao je iz ev an g eličk e u k ato ličk u
v je ru . 1721 p ostao .ie sa v je tn ik dvor-
sk e k a n c e la rije , a 1727 b ilje žn ik ta j-
nog d ržav n o g sa v je ta . 1733 postao ne
b aru n , 1753 t a j n i s a v je tn ik i vicekan-
c e la r ta d a š n je g g en e raln o g d irekto-
rija , 1760 p ostao je p re d sje đ n ik llir -
ske D v orske Deputacij.e,^ n a m jesto
g ro fa K o lo v ra ta . B. bil.ieške i n az o ri
o ta d a n je m i ra n ije m političkom po-
lo žaju srp sk o g a n a ro d a u U g arsk o ]
p rv o k lasn e su v rije d n o sti. P očetkom
1761 n ap isao je sv o ju čuvenu ra sp ra -
v u o našem n aro d u K u rz e r B erich t
von d er B esch affen h eit d er zerstreu -
te n illv risc h en N ation, k o ja je m nogo
d o p rin ije la da su p riv ile g iji srpskoga
n a ro d a ta d a ponovo p o tv rđ en i (1763).
B. je bio o d g o jitelj k a sn ije g c a ra Jo-
sip a II. N jeg o v a su đ je la šta m p a n a
p o slije n jeg o v e sm rti. T ako je_ nje-
gov Iz v je šta j o našem n a ro d u štam -
p a n 1802 u m an je nego 200 p rim je-
— 146 —
ra k a , i to kao rukopis. N a srpsko-
h rv a ts k i g a je preveo A. S andie:
K ra ta k iz v je š ta j o s ta n ju ra s e ja n o g a
m n o g o b ro jn o g a ilirsk o g a n a ro d a po
car. i k r. n a sljed n im z e m ljam a (1866).
L i t e r a t u r a : A rn eth . J. Ch. B ar-
te n ste in u n d seine Z eit (1771).
D. P.
B A R T O L II., sin p rv o g a po im en u
p o zn ato g a k rčk o g a kneza D u jm a (1186
do 1224). B. se razišao s b rato m , ostavio
K rk i stu p io u službu k r a lja B ele III.
1193 poklonio m u je B ela III., ra d i
od an ih službi, za sv a v re m e n a č ita v u
župu M odruše, a B. je postao vaza-
lom k ra lje v im . B. je odredio za sv o g a
b a š tin ik a svog sinovca, V ida II-, krč-
k o g a kneza, a to je po tv rd io A ndri-
j a II. (1209). K ra lj A n d r i j a l l . d a o je B.
još i župu V inodol p re m a krčkom
otoku. O vim kraljevskim _ p o k lo n im a
u d a re n je osnov čuvenoj h rv a tsk o j
porodici, k o ja je od 15 v ije k a pro-
z v a n a F ra n k o p a n im a .
Literatura: V. K laić. K rč k i
knezovi F ra n k o p a n i. 1 (1901).
M. P-p.
B A R TO L N A D L IŠ E K M A R IC A .
n o v e listk in ja (10/2 1867. T rst).v_Svršila
je osnovnu školu u T rstu . a u č ite ljsk u
u Gorici. B ila je s a ra d n ic a S lovenskog
S veta. S lovenskog N aroda, E din o sti.
Žvončka. S v o je g lav n e rađoye_ (N a
obali. S tr te p eru ti. S like in sličice iz
V. Fž iv ljen ja, 1—5, P o d streho, _ O sveta,
ata. m o rg a n a i t. d.) o b ja v ljiv a la je
B. u lju b lja n sk o m Z vonu od 1889 đo
1898, a n aro čito u tršć a n sk o j Slovenki.
k o ju je osn o v ala i u početku uređi-
p re v e la je nekoliko F o g azzaro v ih no-
vela. P-
B A R T U L IC A M ILO STISLA V , no-
v in a r i k n jižev n ik (6/5 1893, K otor).
S tu d ira o je n a filozofskim fa k u lte -
tim a u G razu, B eo g rad u i Zenevi. 1911
posvetio se n o v in a rstv u . u re đ iv a o ne
N aprednnak u Š ibeniku i 1913 TJieđi-
n je n je sa A. U.ievićem. Z a v riie m e
r a ta bio je po slan u propagandističkon
m isiji u J u ž n u A pieriku. Tam o. u
A n to fa g a sti. izdao je k n jig u R aspece
S rb ije , k o ja je k a sn ije šta m p a n a i u
Z agrebu. S a d a živi u Z agrebu kao
sa ra d n ik O bzora i J u t a m j e g L ista. a
u re đ u je povrem ene listove: Z em bo-
ra d n ič k i B o rac i S ta n a r. 1923 napisao
je B. d ra m u V ječno sam . D. P.
B A R TU LO V IC N IK O . k njiževnik.
u p ra v n ik k a z a lišta (23;12 1890. S ta ri
G rad, n a o strv u H v a ru ). Srednnu
školu svršio ie u S plitu, filo zo fiju u
P ra g u i G razu. Služio _ie 1912vkao n a-
sta v n ik u K otoru. a li je otpušten. je r
je bio je d a n od vođa n ac io n alističk e

re v o lu c io n arn e om ladine. B io je ure-
d n ik lis ta S loboda u S n litu (1910—1914).
P o s lije sarajev sk o ff a te n ta ta B. je
u liap šen i osuđen ra d i veleizd aje n a
p et g-odina ro b ije. P ro v eo je u ta m n i-
cam a t r i g’odine. K a d je općom am ne-
stijo m pušten, došao je u Z agreb, g dje
j e ra d io kao u re d n ik R iječi. S a VL
Ćorovićem . Ivom A ndrićem i B r. M a-
šićem B. je osnovao i d v ije godine
izdavao K n již e v n i J u g (1918 do 1919).
Od 1921 živ i u S p E tu kao osnivač
i u p ra v n ik N a ro d n o g K a z a lišta . — B.
je novelist, d ra m a tič a r i k ritič a r. Sa-
ra đ iv a o je u S rpskom K n jižev n o m
G lasniku, S av rem en ik u , K n jižev n o m
J u g u i t. d. Izđao je z b irk u novela:
Iv a n js k i K rije so v i (1920), d r a m u K u g a
(1919), p rik a z iv a n u u Z ag reb u , i fii-
jed n u M aru (1922k d ra m a tiz a c iju Bo-
tićev o g epa. O dlične su n jeg o v e lite-
ra rn e s tu d ije iz m o derne slovenačke
k n jižev n o sti: Iv a n C an k ar (K n jižev n i
J u g , 1919) i Oton Ž upančić (S. K . Gla-
sn ik , 1924). B. V
BARUŠIĆ FELIKS, p isac (14T 1864,
Iv a n ić -K lo š ta r — 28/8 1917. B rod). B.
je _bio u p ra v n ik u č ite ljsk e škole u
O sijeku. G lav n a su m u d jela: Iz p ri-
rode, A fo rizm i (1911), i ša ljiv e pripo-
v ije tk e : Za dokolice (1905), S re tn e na-
ra v i (1907), P a b irc i (1914) i P rip o v i-
je s ti (1912). m . flT )
BASARIČEK STJEPAN, osnivač
n rv a ts k e n au čn e p ed a g o g ije (23/4 1848,
Iv a n ie g ra d — 23/3 1918). O snovnu
šk o lu sv ršio je B. u rodnom m jestu ,
nižu, s re d n ju i u č ite ljsk u školu u
Z ag reb u . Služio je n a jp r ije kao uči-
te lj u V iro v itici, a potom je posta-
v lje n _za ^ n a s ta v n ik a p ed a g o g ije u
m u šk o j u č ite ljsk o j školi u Z agrebu,
g d je je k a s n ije im en o v an profesorom .
Služio je do 1905, a ta d a je s ta v lje n
u p en ziju . — N a kn jižev n o m p o lju
navio se B. u N a p re tk u (1868), u kom e
je ođ ta d a rev n o sarađ iv ao , a bio m u
je i u ređ n ik o m 1896 do 1918. P rv o m u
je djelo K ra tk o isk u stv en o dušoslo-
v lje (1876). G lavno m u je djelo P eda-
gogika, u č e tiri k n jig e: I. U zgojoslo-
v lje (prvo izd an je 1880), II. O p ć a n a u k a
o obuci (1882), I I I . P o seb n a n a u k a o
oliuci (1884), IV . P o v ije st p ed a g o g ije
(1881). Od ovog d.jela je izašlo više
iz đ a n ja u k n jižn ici H rv a tsk o g P eda-
goško-K njiževnog Z bora za učitelje.
Osim to g a n ap isao je B. K ra tk u Lo-
g ik u (1911), P s ih o lo g iju n a fiziolo-
ginskoj podlozi (1911), R ukovođ za
početnu s tv a rn u o buku (1899), Ruko-
vođ za po četn u s tv a rn u i z a v ič a jn u
obuku I. i II. (1914 do 1915), P o v je st
p ed ag o g ije za školsku p o ra b u (1918).
K ao o rg a n iz a to r p ed ag o šk o -k n jižev n ih
n a s to ja n ja bio je B. 1871 m eđu osni-
v ačim a H rv a tsk o g P edagoško-K njiže-
— 147 —
BASTAENAE
v n o g a Z bora, u kom e je m nogo go-
d in a bio u re d n ik k n jižn ice za u č ite lje
i H rv a ts k e P ed ag o šk e E n cik lo p ed ije,
a s a ra đ iv a o je i u om lad in sk o j k n ji-
žnici, p rire d iv š i z b irk u n a ro d n ih p ri-
p o v ije d a k a i izbor p rič a iz H ilja d u
i jed n e noći. N a sta le šk o j o rg a n iz a c iji
h rv a ts k o g u č ite ljs tv a bio je je d a n od
g la v n ih ra d n ik a , uz I. F ilip o v ića,
k o g a je 1892 n a slije đ io kao p red sje-
dn ik S aveza H rv a ts k ih U č ite ljsk ih
D ru šta v a . Z a B. u p ra v e p ro v e d en a je
re fo rm a N a p re tk a u naučno-peda-
goški časopis, a za s ta le šk a p ita n ja
osnovan je H rv a ts k i u č ite ljs k i dom.
B. n a s to ja n je m o stv a re n je k o n v ik t
za o b ra z o v a n je u č ite ljsk e djece. B. je
ra d io i n a o rg a n iz a c iji šk o lstv a k n ji-
ževnim p rin o sim a i aktirm im učestvo-
v a n je m p ri s a s ta v lja n ju zakonskog
p ro je k ta od 1874 i 1888, kod izra đ i-
v a n ja s ta tu ta i osnove za u č ite ljsk e
škole u H rv a ts k o j i S la v o n iji (1905)
i kod s a s ta v lja n ja Č itan ak a za os-
n o v n u školu. — U pedagoško-teoret-
skom pogledu zastu p ao je B. H e rb a r-
to v p ra v ac, u v a ž a v a ju ć i n o v ije re-
z u lta te p sih o lo g ije i n a sto je ć i g a pri-
la g o d iti sav rem en im p o tre b a m a u na-
prednom , slobodoum nom i naro d n o m
duhu.
L i t e r a t u r a : N a p red ak , 49 (1918);
P ed ese to g o d išn jica H rv a tsk o g P ed a-
g o ško-K njiževnog Z bora (1923).
A . Bazala.
BASCHET ARMAND (B aše A rm an ),
fra n c u sk i k n již e v n ik (1829 — 1886).
B aveći se, sredinom p ro šlo g v ijek a,
u M lecim a, ra d i p ro u č a v a n ja a rk iv a ,
obišao je D a lm a c iju i C rn u G oru i
n ap isao o tom čla n a k (U ne v is ite au
p rin ce D an ilo de M ontenegro, R evue
des D eux M ondes, 1856). M . I.
BA SSIA NA (B a sija n a ). U rim sko
doba m jesto kod s e la P e tro v a c a , u
S rije m u , g d je se n a la z e ru še v in e iz
sta ro g doba, i g d je su n a đ e n i n a tp isi,
k o ji sp o m in ju B. B. se sp o m in je u
m nogim s ta rim izvorim a, kod P to le-
m eja, u A n toninovom I tin e ra ru , kod
Jo rd a n a , H ije ro k la , ra v e n sk o g geo-
g r a f a i t. d. N. V.
BASTARNAE (B astam e ), g erm an -
sko plem e. k o je je ^ u sta ro doba više
p u ta u p ad a lo u n a šu zem lju. B. su u
početku 2 v ije k a p r ije K r is ta b ili n a
d onjem D unavu, do n jeg o v o g ušća.
M akedonski kral.i F ilip pozvao ih je
(182 p rije K rista ), _đa se p resele n a
s je v e m u g ra n ic u n jeg o v e države. On
je h tio d a ih u p o trije b i p ro tiv D ar-
danaca, k o ji su m u staln o d o sađivali,
a p o m išljao je, d a ih u p o triie b i i za
je d a n n a p a d n a I ta liju . I F ilip o v sin
P e rz e j traž io .ie n.iihovu pomoć. Je -
dan n jih o v vođa, K londik, doveo je
F ilip u 30.000 lju d i p ro tiv D a rd a n a c a ,
BAŠAGIĆ
a 168 doveo ne K lo n d ik vojsku. od
20.000 lju d i, k o jn je P e rz e i tre b a o da
u p o trin eb i p ro tiv R jm lja n a , ali se
zboff P e rz e je v o g tv rd ič lu k a K lo n d ik
v ra tio . N. V.
BAŠAGIĆ SAFVET BEG DR., ku-
stos Z em a lisk o g M u zeja u S aranevu
(6/5 1870, N evesinje). S v ršio je gim na-
z iju u S a ra je v u i filozofski fa k u lte t
u ' B eču (a rap sk i. tu rs k i i p e rz ijsk i
jezik i lite ra tu ru ) , p a j_e p o sta v lje n
za u č ite lja ara p sk o g je z ik a n a sara-
jev sk o j s im n a z iji (1900 do 1906). 1906
pok ren u o je i u re đ iv a o p o litič k i lis t
ORledalo, k o ji je izlazio sam o č e tiri
m jeseca. 1910 p ro m o v ira n je n a bec-
kom u n iv e rz ite tu za d o k to ra filo zo fije
ex lin s u is islam iticis. Is te ove erodine
iz a b ra n je za p o sla n ik a u b o sanski
S ab o r, i im en o v an je p re d sje d n ik o m
S ab o ra. 1919 p o sta v lje n je za k u sto sa
Z em aljskog: M u zeja u Sarajevu.^odne-
lje n j a za istočn-u zb irk u . — Jo š kao
g im n a z ista B. je pisao p jesm e i m a-
n je s tv a ri u p rozi u V ijen cu . N ađi,
P ro s v je ti i P o b ra tim u . pod pseudoni-
m om M irza S afvet. P r v u z b irk u p je-
sa m a štam p ao je 1896 u Z as’rebu. pod
im enom T ro fan d a. D ru g e d v ije zb irk e
p je s a m a štam p an e su u S a ra je v u :
M isli i Č u v stv a (1906) i Iz a b ra n e pje-
sm e (1913). Osim tosra B. je n ap isao
i u S a ra je v u štam p ao d v a d ra m sk a
sp jev a: A b d u lab -p aša, u č e tiri čina,
i B oj pod Ozijom , u p e t slik a (1905 i
1906). S isto čn ib je je z ik a prevodio
B. m noge zab av n e i poučne s tv a ri, a
zasebno je štam p ao U re d b u S v ije ta
od tu rs k o s u če n ja k a, a rm šeg zem-
lia k a , H a sa n K a fiie P ru šć a n in a . od
perzijskoR p je sn ik a O m er H anam a
R u b a ije i s tu rsk o g a re lisio z n i spm v
u slav u M u bam edovu M evlud. — Od
n au čn ib , o rig ln a ln ib ra d o v a B. tre b a
sp o m en u ti n a prvom m je stu njegovo
b is to rijs k o djelo K r a tk a u p u ta u
p ro šlo st B osne i H erceg o v in e od 1463
do 1850 (1900).' To je p rv i pokusan n a
n ašem jeziku, d a se o b ra d i b isto ri.ia
B osne i IlerceR'Ovine za v rije m e tu r-
skog: erospodstva. Isto ta k o je_ v a ž n a
B. lite ra rn o -b is to rijs k a r a d n ja Bo-
š n ja c i i HerceROvci n a p o lju islam sk e
k n již e v n o sti (1912). vOvo je p rv a i je-
d in a k n jig a n a našem jeziku, u ko-
jo j su, sa m nogo tru d a i vještin e, _pri-
k az an i sv i n a ši zn a m e n iti zem ljaci,
k o ji su se is ta k li i svoje im e ovjeko-
v je č ili u isto čn oj lite ra tu ri. U spom en
četiristo R o d išn jice d o lask a G azi H us-
refbeg'a u B osnu B. je n ap isao i u
S a ra je v u 1907 štam p ao v iio zanim -
ljiv u m o n o g ra fiju Gazi H u srefb eg . B.
je je d a n od g la v n ih o sn iv ača m usli-
m an sk o g đačkog p o tp o rn o g d ru štv a
G a jr e ta i m u slim an sk o g poučno-zabav-
n o g lis ta B eb ara. O. Hadzic.
— 148
BAŠĆANSKA PLOĆA n a la z i se u
crk v i Sv. L u cije kod N ove B aške n a
otoku K rk u . N a tp is je u re z a n u ka-
m en u ploču g lag o ljsk im pism enim a,
S a s ta v lje n je iz d v a d ijela. U prvom
se g o v o ri o d aro v n ic i k r a lj a Zvoni-
m ira Sv. L uciji, a u drugom o tom e,
kako je o p a t D o b ro v it saziđao c rk v u
Sv. L ucije. B. P . je^ n a js ta r iji jezičn i
spom enik, k o ji je očuvao izra z »kraln
b rv a tsk i« , i njegovo narodno^ im e
Z vonim ir. Osim b isto rijsk e v azn o sti
im a o v aj spom enik i g ra fič k u važn o st,
-Izgleđa, d a je n a jo p ra v d a n ije d ati-
r a n je ovoga spom enika oko 1100.
L i t e r a t u r a : R ački, S ta ro b rv a t-
sk i g la g o ljsk i n a tp is u crk v i Sv. L u-
cije kod B aške n a K rk u (S tarin e, 7,
1875); J . Crnčić, Jo š o glag o ljsk o m
n a p isu u crk v i Sv. L u cije u d ra zi baš-
čanskoj (S tarin e, 20, 1888); R. S tro h al,
G lag o ljsk i n ap is u crk v i Sv. Luci.ie
kod B aške n a otoku K rk u (Vnesnik
b rv a tsk o g arbeološkog d ru štv a N. S.
12, 1912); B. V odnik, P o v ije st b rv a tsk e
k njiževnosti, I (1913); Šišić, P riru č n ik
izv o ra b rv a tsk e b is to rije (1914).
M. P-g.
BAŠIĆ MILIVOJE, p ro feso r g im n a-
zije u B eo g rad u (13/2 1868, B eograd).
G im n aziju i h isto ričk o -filo lo šk i od-
sje k V elike Škole sv ršio je u Beo-
g ra d u . P o slije sv ršen ib n a u k a bio ne
n a s ta v n ik u Šapcu i N išu. školski n ad -
zo rn ik u N e g o tin u i V elikom G radi-
štu (1898—1904), a za tim p ro feso r gi-
m n a z ije u B eo g ra d u do 1920, k ad a .ie
u m iro v lje n . 1924 p o sta v lje n je po-
novno za p ro feso ra g im n azije u Beo-
g ra d u . 1905/06 i 1918—20 jbio ,ie n a-
ro d n i poslanik. Sarađivajo je u razn im
k n jižev n im i stru č n im časopisim a. U
N išu je u re đ iv a o list S la v u (1896). Li
iz d a n jim a S rp sk e K n jižev n e Zadrug'e
izdao je: Iz S ta re S rp sk e K n jižev n o sti
(137 knj.) i S ta re S rp sk e B io g ra fim
(180 knj.). D• p -
BAŠKA (NOVA). selo n a otoku
K rk u , n a v rb u p ro stra n e B ascanske
(m orske) d ra g e; p a ro b ro d a rsk a s3'5'"
n ic a na. lin iji S u šak —R ab. Im a lai4
stan o v n ik a, Š ta n o v n ici su odlicni m oi-
n a ri, sto č a ri (g a je ovce) i v in o g ra d a ri.
Im a općinsko p o g lav arstv o , rim o k a-
to lič k u župu. m odem o uređeno kupa-
lište. — 2 km od B. _k sjev ero zap ad u
u J u ra n d v o ru n a la z i se crk v ic a Sv.
L ucije. U n jo j im a više glagoD skib
n atp isa. N a jz n a tn iji je od naib onaa
n a čuvenoj B aščansko] ploci (1120),
gdje se spom inje, da je » b rv atsk i k ra lj«
Z vonim ir, kad je jednom bio n a ostrvu.
poklonio crkvici jednu ledinu, a to ,ie
zapisao o pat D ržiba. J. M-n.
BAŠTA (bašea, ograda. bostan, či-
pur. džardin, v rt) je zem ljište. kone

sln ži za p ro izv o d n ju ra z n e zeleni (pp-
v rć a) obično uz kućište. B. iz isk u ie
v rlo brižlnivo o b ra đ iv a n ie zemlne,
kone se v rš i većinom ne plug'om i ra -
lom , već ru č n im oruđem (lopatom ,
m otikom , g ra b lia m a ). Često ^ se B.
u re đ u ju za n a ta p a n je vodom , čime^ se
p lo d o v ito st n jih o v a v rlo diže (Ju ž n a
S rb ija , H erceg o v in a, D a lm ac ija ). B aš-
čo v an sk a je k u ltu ra n a jin te z iv n iji
o b lik p o ljo d je ls tv a i iz isk u je m noa’o
ra d n e ru č n e snagre no m a n je k a p ita la .
N a jr a z v ije n ija je o n a u n a s oko No-
vo g Sada, S k o p lja, T re b in ja , M o stara.
i oko g la v n ih R radova. 0 . F.
BAŠTA, otac-duhovnik. S p o m in je
se u H ila n d a ru od 14 v ije k a . B io je
u rangru odm ah iza. igrum ana, a u m a-
n a s tiru Sv. A rh a n đ e la kod P riz re n a
p o slije ekonom a. R. G.
BAŠTIJAN MATE, is ta rs k i p je sn ik
i p re p o ro d ite lj (1828, Sv. M atej, kod
K a s tv a u I s t r i — 26T0 1885, T rst). B.
j e učio n a E ije c i g im n aziju , a 1848 je
došao u Z a g re b ^ i počeo u č iti filozo-
fiju . Z atim je ušao kao k le rik u sje-
m en ište u Gorici. 1870 osnovao je u
T rs tu N a šu Slogu, k o ja je p o sta la
sre d ištem n a ro d n o g p re p o ro d a u Is tri.
Služio je u T rs tu kao k a tih e t. — B.
je p jev ao kao đak n a B ije c i i u Za-
g re b u la tin s k e p jesm e, a li p r ije od-
la s k a iz Z a g re b a ispjevao^ je p jesm u:
L ib u rn ja n in sa v r h a U čke n a po-
v ra tk u u dom ovinu. k o ja je šta m p a n a
k a s n ije u N evenu (1855), kao p rv a n je -
g o v a p jesm a. K ao k le rik p je v a o ^ je
m elan k o ličn e. re fle k siv n e i erotične
pjesm e, a p o slije je postao is ta rs k i
p o litič k i p jesn ik . V eći dio B. pjesnič-
k o g a ra d a ostao je u ru kopisu.
L i t e r a t u r a : M. Sabić, M ate B a-
š tija n , is ta rs k i p je sn ik i p re p o ro d ite lj d a su te B. i p riv a tn o p ra v n o bile za-
h rv a ts k e m isli u I s t r i (V ijenac, 1889);
M. Sabić, M ate B a š tija n . kao d ra m a t-
sk i i ep sk i p je sn ik (V ijenac, 1895).
B. V.
BAŠTINA. U staro m srpskom p ra v u
B. im a v iše zn ačen ja. U D ušanovom
Z akoniku. a i u d ru g in i spom enicim a
14 v ije k a , B. zn ači ponajčešće vla-
steo sk u b aštin u . t. j. sv o jin u , s kojom
je, p re m a o stalim v rs ta m a p o ljsk o g
p o sjeda, bilo vezano n a jv iš e p ra v a , a
n a jm a n je dužnosti. V lasteo sk e B. dr-
ž a li su p o v lašćeni staleži, n aro čito
v la s te la (v elik a i m ala), te se oni u
tom p ra v c u zovu b aštin ici. P osebno
m jesto , u v laste lin sk im B., p rip a d a
carsk im , m a n a s tirs k im i crkvenim B..
k o je su. p re m a običnim v la ste lin sk im
B„ im ale još p o v o ljn iji položaj. B. se
stic a la u po četk u d a ro v a n je m od vla-
d ara, a li i d ru g im d e riv a tiv n im nači-
nim a. n aro čito kupovinom . Im a u iz-
v o rim a p o tv rd a, da v la d a r jedno ku-
p ljen o dobro p o tv rđ u je kupcu kao »ba-
149 —
BAŠTINA
štinu«. B. je m ogao b a š tin ik d a izg u b i
k o n fisk acijo m , ako je učinio n e v je ru
svom v la d a ru . In a č e k r a lj B. n ije
m ogao opozvati, silom uzeti, k u p iti ili
za m ije n iti. A ko b a š tin ik n e b i im ao
đjece, p a B. o stan e p u sta, n a slije đ iv a o
je B. d a lji rod, do tre ć e g a b ra tu č e d a .
Ako i ta k v ih s ro d n ik a n ije bilo, B.
je p rip a d a la v la d a ru . k o ji je^ onda
m ogao kom e d ru g o m d a »zapiše«. —
In a č e su im a li pravo^ n a B. i m u šk i
i ženski potom ci (m ožda uz n e k a k v a
p re im u ć stv a m u šk o g spola). V la ste lin
je sasv im slobodno ra sp o la g a o sa B.;
on je m ogao o s ta v iti crk v i, za spas
duše p o k lo n iti. p ro d a ti, te sta m e n to m
d a ti i t. d. V la ste lin sk e su B. bile
oslobođene od svih ja v n ih k u lu k a i
daća, osim što su n jih o v i v la sn ic i mo-
r a li v r š iti v o jn u slu žb u i d a v a ti soće
(daću u ž itk u po g lav am a ). B. su bile
p retežno n e p o k re tn in e : zem lje, kuće,
crk v e i drugo. J o š se n a ro č ito ističe,
d a su i o tro ci (robovi) m o g li b iti pred-
m et B. K ao što v la s te la n isu im a la
n a d sobom d ru g e v la s ti do svog za-
k o n ito g v la d a ra , ta k o n i B. n isu za-
v isile n i od k o je d ru g e v la sti, nego su
b ile jed in o u ja v n o p ra v n o m odnosu
p re m a v la d a ru . Sam o o tim jav n o -
p ra v n im odnosim a r ije č je u Duša-
novom Z akoniku, a p riv a tn o p ra v n i
odnosi odnosno B. tu n is u re g u lira n i,
nego je to o sta v lje n o n o rm ira n ju
o b ičajn o g p ra v a . P o re d tih sam o ja-
v n o p ra v n o zavisnih. B. bilo je jo š i
B., k o je su i p riv a tn o p ra v n o b ile za-
visne, t. j. č iji su v la sn ic i tre b a li d a
v rše službe i d a snose te re te u k o rist
onih, od k o jih su B. b ile zavisne. U
tom sm islu m ože se ta k o đ e r g o v o riti
o m ero p a šk im i o seb a rsk im B„ im a-
ju ći, ra z u m ije se, u v ije k p re d očim a,
visne, i d a su n jih o v i v la sn ic i b ili u
daleko n ep o v o ljn ije m p ra v n o m polo-
ž a ju od v la s n ik a v la ste lin sk e B.
B. znači u srp sk im p ra v n im spom e-
n ic im a i o n u im o v in u , k o ja je po re-
dovnom ' n aslje d n o m p ra v u n a slije đ e -
n a od p re d ak a, za ra z lik u od im aovi-
ne, k o ju je n etk o stek ao sam , sv o jim
rad o m i zaslugom . a k o ju izv o ri zovu
kupljenicom . D o b ra n a slije đ e n a od
p re d a k a n a z iv a ju se u d ru g im južno-
slovenskim izv o rim a i d ru g im te rm i-
nim a. tak o p le m e n štin a (n aro čito u
p o d ru č ju h rv a tsk e p ra v n e h isto rije ),
plem enito (u B osni), d je d o v in a (ođ
djed) ta k o đ e r u B osni, a ’u n o v ije v ri-
jem e u n a ro d u ta k o đ e r očevina (što
bi, p re m a b a š ta = otac, značilo do-
slovno isto što i B.). Često u izv o rim a
n alazim o i p leo n astičk ih oznaka, kao
n a pr. B. i plem en ito i slično. U la-
tin sk im izv o rim a t a se n a slije đ e n a
d o b ra o zn a ču ju kao p a trim o n iu m
(dakle očevina), b o n a n o b ilita r ia ili
BAŠTINSKE K N JIG E
D obilitas (dakle p lem en štin a), heredi-
ta s (dakle b a štin a ). bona a v itie a
(dakle died o v in a). Z a k u p lie n ic u u
la tin s k im izv o rim a im a n az iv bona
ac q u isita. — P ra v n ič k i je ra z lik a jz -
m eđu B. i k u p lje n ic e v a ž n a zato, što
je v la sn ik B. o g ra n ič en u sv o jim di-
sp o zicijam a odnosno B. izv jesn im
p ra v im a svogra roda. K od k u p ijen ice
ta k v ih o ffran iče n ja nem a, te može
sv ak i s k u p ljen ico m slobodno raspo-
la g a ti »i u s m rt i u život« (Pol.iički
sta tu t), t. j. in te r vivos e tm o rtis causa.
Stege, k o jim a je v la sn ik B. ograničen,
možemo ra z lik o v a ti u d v a p ra v ca.
V la sn ik B. o g ra n ič en je p rav o m svo-
jih p o to m ak a, a u d ru g u ru k u on je
vezan, dođe li do p ro d a je ili o tu đ en ja,
izv jesn im p ra v im a svoga ro d a uopće.
P rv o spom enuto o g ra n ič e n je sa sto ji
se u tom e, što v la sn ik B. p rin c ip ije ln o
n e sm ije bez v elik e p o treb e o tu đ iti B.,
nego je po p ra v ilu m o ra o sta v iti
u isto j k v a lite ti i k v a n tite ti, kako
ju je p rim io od sv o jih p red ak a.
D rži li v lasn ik , da su n a stu p ile
p rilik e, d a bi bio u p ra v u da
u čin i k a k v u »novštinu« kod B.. m o ra
0 to m e o b a v ije s titi suđ. k o ji će
n jeg o v e razlo g e o cijen iti. p a onda
tak v o o tu đ en je ili đ o p u stiti ili zabra-
n iti (kako kaže P o ljič k i S ta tu t, sudije
im a ju »ustavl.iati i razgledati«). Do-
p u ste li su d ije ta k v u n o v štin u kod B..
onda im a ju n je g o v i ro đ a ci i b liž n ji
p ra v o d a tu B. ođnosno p lem en štin u
p rije svih s tra n ih lica kupe. odnosno,
ako je već p ro d a n a ta k v im licim a, d a
je od n jih otkupe. To p ra v o s tv a ra
za v la s n ik a obvezu, d a on B. ne otu-
đ u je ta jn o , nego jav n o . i d a p rije
nego što je p ro d a stra n im licim a, po-
n u d i sv o je rođake, k o ji im a ju p ra v o
p rv e n stv a . D esi li se ipak, d a je B.
p ro d a n a tu đ in u , jo š je u v ije k ro đ ak
u određenom ro k u (u P o ljičk o m S ta-
tu tu godinu d ana) m ogao od stra n o g
lica o tk u p iti. Š ta više, p riz n a to je pra-
vo o tk u p a bližem ro đ a k u pred dal.iim.
1 ako u srp sk im p ra v n im spom eni-
cim a. n aro čito u D ušanovu Zakoniku.
n em a d e ta ljn ih o d re d ab a o ograniče-
n ju disp o zicija prav o m ro d a kod B. i
o p o stu p k u kod p rodaje, ip ak ne može
b iti su m n je, da je i n a tom pravnom
te r ito r iju v rije đ ilo isto o bičajno p ra -
vo, kao i kod d ru g ih Jugoslovena.
Što u D ušanovom Z ak o n ik u nem a
g o v o ra o p ra v u ro d a kod B„ razlog
je, što D u šanov Z akonik uzim a u obzir
sam o ja v n o p ra v n u s tra n u B., a ne i
p riv a tn o p ra v n u , o k o jo j se ovdje go-
vori. — E tič k a osnova to g in s titu ta
p o čiv a u načelu, d a onaj, tko n ije
stekao, ne tre b a n i đa rastiče, i da
n a slje d n ik B. ni.ie in đ iv id u aln o jedno
lice, nego cio niz potom aka. E konom -
— 150 —
ski razlo g im a t a in s titu c ija u okol-
nosti, d a se d o b ra n e d je ljiv o č u v a ju
u jed n o j porodici. —■ B a z lik a izm eđu
B. i k u p ljen ice n ije p o zn a ta sam o u
o k v iru naše p ra v n e h isto rije , nego i
kod đ ru g ih slovenskih n aro d a, a i n a
zapadu, i ako im a ra zlik a,
L i t e r a t u r a : St. N ovaković, Selo
(Glas, 24); St. N ovaković, P r o n ija r i i
b a štin ic i (Glas, 1); St. N ovaković, B a-
š tin a i B o lja r (Glas, 92): Jireč ek , Isto-
r i j a S rb a, I I I , 64; M. W lain a tz , D ie
a g ra rre c h tlic h e n V e rh a ltn isse des m it-
te la lte rlic h e n S erbien (1903).
M. Kostrenčić.
BAŠTINSKE KNJIGE. V. T a p ija .
BAŠURA. U k ru šev ačk o j župi i dru-
gim brdskim sto čarsk im k ra.ievim a
zove se B. goveđi b u ra g , dobro isp ran ,
k o ji se ra z a p n e n a pruće i dobro osuši.
T u sasu šen u kožu o m o ta v a ju preko
č a ra p a , k ad se noge u opanke o b u v aju .
B. š titi nogu d a ne prokisne. S ad a je
B. izo b ičajen a. N. Z.
BATAJNICA, selo u S rijem u , ko-
t a r Zem un, žel.ieznička sta n ic a n a
p ru zi B eo g rad —In đ ija ; im a k ra k B a-
ta jn ic a —B oljevci, S av sk a o b ala (23
km ), 2.486 stan o v n ik a; poštu, te le g ra f
i telefon; općinsko p o g lav arstv o , p ra -
v o slav n u p a ro h iju , h a n g a re a e ro p la n a .
J . M-n.
BATINA, sresko m jesto u B a ra n ji.
Im a 2.746 stan o v n ik a (1910), od k o jih
S rb o -H rv a ta 623, M ad žara 1.854, N ije-
'm aca 256, p ra v o sla v n ih 7, k ato lik a
2.529. 1715 B. još n ije b ila n a se lje n a ,
a 1720 im a la je 5 dom ova, od k o jih su
b ili 4 srp sk o -h rv a tsk i i 1 m ad žarsk i.
D. P.
BATINIĆ MIJO VENCESLAV, bo-
san sk i fra n je v a c . h isto rik (25/10 1846,
F o jn ic a — 26/8 1921, F o jn ic a). P o četn e
n au k e je učio u K u p re su kod žu p n ik a.
a h u m an io rn e u L ivnu. S tu p io je u
fra n je v a č k i re d u F o jn ic i 16/4 1862.
P o slije n o v ic ija ta posvetio se filozo-
fiji, n a jp r ije u Bosni, a zatim u Ita-
liji, u R eggio d’E m ilia (Ređo D em ilija).
B ogosloviju je učio dijelom u R eggi-u,
a dijelom u Đ akovu. Ža svećenika se
zaredio u V a rc a ru 2/5 1869. zatim je
bio duhovni pom oćnik u Fo.inici, T ri-
ješčan im a, G o in jem V ak u fu i u Bu-
go jn u . 1873 postao je u F o jn ic i u č ite lj
osnovne, a p o slije če tiri godine la-
tin sk e škole, a 1878 ta jn ik redodrža-
v n ik u K riliću . 1880 n alazio se s f r a
B. M. K u lije ro m u R im u, u crkvenom .
poim ence redovničkom e poslu. 1882
postao je v ijećn ik svoje ređođržave,
1885 župnik u B ugojnu, a 1888 opet
ta jn ik ređ o đ ržav n ik u M ilišiću. K a o
v ijećn ik bio je ujed n o i za m je n ik re-
d o đ ržav n ik a Ć avarovića, dok je Ća-
v aro v ić boravio u R im u (1882—1883).

M eđ u tim je živčano obolio, p a se
1888 opet povukao n a župu. 1889 po-
stao je počasni red o d rža v n ik bosan-
sk ib fra n je v a c a , 1893 fo jn ič k i g v ard i-
ja n , 1896 žu p n ik u G ornjem V ak u fu ,
1897 R eneralov p o v jere n ik , a za tim ge-
n e ra ln i v ije ć n ik franjevačkog: reda.
A li kako m u rim s k a k lim a n ije p ri-
ia la zd ra v lju , to se već 1898 za h v alio
n a g en eraln o m v ije ć n ištv u , p a se
v ra tio u F o jn ic u i postao u č ite lj fra-
n je v a č k ii no v ak a. Iz a to g a je opet
žu pnikovao u B resto vskom (1902—1907)
i u F o jn ic i (1907—1909 i 1912—1917).
K ao žu p n ik b rin u o se ne sam o za du-
bovno, nego i za m a te rija ln o dobro
sv o jih žu p lja n a . p a je u tu sv rh u
poim ence u v ađ ao i širio ap stin en tsk o
d ru štv o . — N a h isto rijsk o m p o lju n a j-
v a ž n ija su m u d je la : D je lo v a n je bo-
san sk ih fra n je v a c a za p rv ih šest vie-
kova, 1—3 (1881—1887); F ra n je v a č k i
sam o stan u F o jn ic i (1913). Osim togra
o b jelo d an io je u 17 k n jiz i S ta rin a Ju -
g'oslavenske A k ad em ije: N ekoliko p ri-
lo g a k bo san sk o j crk v en o j p o v iesti
i t. d.
L i t e r a t u r a : J . Jelen ić, B a tin ić
f r a M ijo V en ceslav (L jetopis Ju g o -
slav en sk e A k a d e m ije 1922).
J% J
B A T IN O V A U jezero u H rv a ts k o j,
jedno od P litv ič k ih Jez era , n a sjeve-
ro isto čn o m podnožju M ale K apele,
sjev ero -sjev ero isto čn o od P ro šća n sk o g
J e z e ra . P o v rš in a m u je 0'013 k m 2, ap-
so lu tn a v is in a 605 m , a n a jv e ć a du-
b in a 5'9 m . P. V.
B A TO Č IN A , v a ro šie a u S rb iji n a
rije c i L ep en ici (šu m ad ijsk a oblast).
Im a ispod 5.000 stan o v n ik a. B. je eko-
no m sk i c e n ta r za n a jb liž u okolinu.
Im a p oštu i te le g ra f. S p o m in je se u
16 v ije k u kao »malo selo« i »varošica«
n a C arig rad sk o m D rum u. B. D.
B A T O Č IN SK A Š T E D IO N IC A . Os-
n o v a n a 1906. C e n tra la B ato čin a. K a-
p ita l 100.000 din. N. S.
BATON, im e d v ojice vođa u veli-
kom d alm atin sk o -p an o n sk o m u sta n k u
6—9 po K r. N. V.
B A T U T JO V A N O V IĆ M ILA N . V.
Jo v an o v ić M ilan B atu t.
B A U D O U IN JA N D E C O U R TE-
NAY (B oduen J a n de K u rte n e), lin-
g v ist (1845. R adzim in kod V aršave).
U čio je s re d n ju i v isoku školu u V ar-
šav i i u sa v rša v a o se više g o d in a n a
u n iv e rz ite tim a u N jem ačkoj. 1870
postao je p riv a tn i docent za u p o red n u
g ra m a tik u in d o ev ro p sk ih je z ik a n a
u n iv e rz ite tu u P e tro g ra d u . K a sn ije
je bio docent i p ro feso r n a u n iv erzi-
te tim a u P e tro g ra d u (1870 do 1875), u
K a zan u (1875 do 1883), u Ju rije v o m
(1883 do 1893), u K ra k o v u (1893 do 1899)
— 151 —
BAZALA
i opet u P e tro g ra d u (1900 do 1914).
1914 bio je iz p o litič k ih ra z lo g a u ta-
ninici. a p o slije slom a carsk o g re-
žim a (1917) oslobođen je i postao je
opet p ro feso r n a sta ro m m je stu . Od
1918 p ro feso r je u p o red n e lin g v istik e
n a u n iv e rz ite tu u V a ršav L — B. je
ra d u p rv o m re d u posvećen poljsk o m
jezik u . M a rljiv o je p ro u č av ao i slo-
v enačk e d ija le k te i o n jim a n ap isao
ove rad o v e: O p it fo n e tik i re z ja n sk ih
govorov (1875); R ezja n sk i K a tih iz is
(1875); M a te r ija li d lja ju ž n o sla v ja n -
skoj d ija le k to lo g lji i e tn o g ra fiji (1895);
II catechism o re sia n o (1894); B ohinjsko-
p o sav sk i g o v o ri (1876); D e r D ia le k t
von C irkno (A rch iv fiir slav. P h il.
V I I —V III). F. R.
B A U E R A N T U N DR., za g reb a čk i
n a d b isk u p i p o k ro v ite lj Ju g o sla v e n sk e
A k ad em ije (11/2 1856, B reznica). Os-
n o v n u školu učio je u J a s tre b a rs k o m
i V a ražd in u , g im n a z iju u V a ra ž d in u
i Z ag reb u , b o g o slo v iju u Z agrebu,
B u d im p e šti i u Beču, g d je je k a sn ije
postao i doktor. P o sta o je svećenik
1879. Z atim je bio k a p e la n u Z ag reb u
d v a p u ta, p a u S am o b o ru i Iv a n c u ,
n a d sto jn ik n a u k a u P lem ićskom kon-
v ik tu , v je ro u č ite lj u m u šk o j p re p a -
r a n d iji i u g o rn jo g ra d sk o j g im n a z iji
u Z agrebu, 1887 bio je n a im e n o v a n za
su p le n ta , 1888 za v an red n o g . a 1904
za re d o v n o g a p ro fe so ra ap o lo g etik e i
filo zo fije n a zagrebačkom sv eu čilištu .
1910 postao je kan o n ik . 1911 n aslo v n i
p e sin u n tsk i n ad b isk u p i pom oćnik za-
g re b ačk o g n a đ b isk u p a P o silo v ić a s
p rav o m n aslje đ stv a , a 1914 za g reb a čk i
n ađ b isk u p . — Bio je n a ro d n i posla-
nik, 1886—1890 u re d n ik K a to lič k o g
L ista. U R a d u Ju g o sla v e n sk e A kade-
m ije (K nj. 127, 132 i 144) je šta m p a o :
W u n d to v m etafiz ič k i su stav . Osim
to g a je izdao N aro d n o B ogoslovlje
(1892; d rugo izđ an je p rire d io Z im m er-
m ann, 1918); Opću M etafiz ik u (1894;
drugo iz d a n je p rire d io Z im m erm an n ,
1918). J. J.
B A Z A L A A L B E R T DR., p ro fe so r fi-
lozofije n a za g reb a čk o j u n iv e rz i (13/7
1877 B rno, M oravska). B. je iz čino-
v n ičk e porodice. O snovnu školu učio
je u B je lo v a ru . sre d n ju u B je lo v a ru ,
Požezi, Z ag reb u . filo z o fiju i k lasične
jezik e u Z ag reb u (1895—1899). Položio
p ro feso rsk i isp it 1899. P ro m o v ira n je
1900 za d o k to ra filo zo fije, 1904 postao
je doeent, 1909 v a n red n i, 1912 re d o v n i
p ro feso r n a za g reb ačk o j u n iv erz i.
Školsku godinu 1905—1906 proveo je
u N jem ačk o j. g d je je slušao W u n đ ta
(radio i u njeg o v o m in s titu tu z a ekspe-
rim e n ta ln u p sih o lo g iju ), L ipsa, K o r-
n eliu sa, R eina, E u ck en a. 1924 je um i-
ro v ljen . — V eom a o b iln i k n již e v n i i
ja v n i ra d B. je k o je filozofski. este-
B D IN
tič k i i lite ra rn o -filo z o fsk i, k o je psi-
hološko-pedagoški, k o je pučko-pro-
s v je tn i sa ra s p ra v lja n je m filozofskih,
so eijaln o -p ed ag o šk ih i lite r a r n ih ak tu -
a ln ih p ita n ja za šire k rugove. G lav n a
su m u d je la : M aru liće v m o raln o -
fiio z o fijsk i ra d (1904, h a b ilita c io n a
ra s p ra v a ); S a v re m e n a filo z o fija p ri-
ro d e (1906, K ad); K a čićev a E le m e n ta
P e rip a te tic a (Ju g o sla v e n sk a A kade-
m ija ); 0 u m je tn o sti (1906, G las Ma-
tice H rv a tsk e ); P o v ije st filozofije, sv.
I, 1906, sv. II, 1909, sv. II I , 1912 (M atica
H rv a ts k a ); A šk erc kao m islilac (1913,
nz iz d a n je A šk erčev ih p je sa m a M a-
tice H rv a ts k e ); P ro b lem lič n o sti
(1913, V eda); M ilitia v ita hom inis
(1916, p re d g o v o r N azorovoj H tv i zla-
to k rilo j); P re ra d o v ić kao m islilac
(1918, K n již e v n i J u g ); F ilo zo fsk i por-
tr e t F r a n je M ark o v ić a (1921, K ad);
S loboda (1924, S av rem en ik ). — F ilo-
z o fijs k a p ro p e d e u tik a u g im n a z ija m a
(1900, S a ra je v s k i S kolski V jesn ik );
P s ih o lo g ijs k a n a u k a o p ercep c iji
(1900, N a sta v n i V je sn ik 8, D oktO rska
d ise rta e ija ); 0 filo z o fiji ii srednjo-
šk o lsk o j n a s ta v i (N a sta v n i V.iesnik
14); 0 k a z n a m a (N a sta v n i V je sn ik
16); W ilh elm W u n đ t (N a stav n i V je-
sn ik 29); N a c rt za k o n a o sre d n jim
šk o la m a (N a sta v n i V je sn ik 30); D ru-
štvo i šk o la p re m a zlo čin stv u (Na-
s ta v n i V je sn ik 31); 0 re fo rm i n a ših
s re d n jih šk o la (1906, H rv a ts k a Smo-
tr a ) ; P sih o lo g 'ija u našem u m jetn o m
p je sn ištv u (1901, V ijen ac h — II P eda-
g o g ijsk o j E n cik lo p ed ijj, _što je izd aje
H rv a ts k i P edag'oško-K njiževni Zbor,
n ap isao je B. ove članke: G rci sta ri,
H a lu c in a c ije , H ipoteza, H um anizam ,
Id e ja , Id eal, Id ealizam , Iluzi.ie, In d u k -
c ija i D ed u k cija, Izvod, K oleg'ija,
L ogika, P ita g o ra , P la to n , P lu ta rh . —■
0 id e ji p ro sv je te : Pučka. sv eu čilišn a
p re d a v a n ja , n jih o v a u re d b a i svj'ha;
S o cijaln o p sih o lo g ijsk i u v je ti pučkogr
p ro s v je ć iv a n ja ; Od p re d a v a n ja do
ra d n e zajed n ice; 0 nekim proble-
m im a m o d ern ih pu čk ih k n jižn ica;
T ežište ra d a P ro sv je tn o g S aveza; Ro-
m a n tič n i zvuci prepo ro d n o g doba;
P ro s v je tn i ra d i ra d n o v rije m e ; Ne-
što o č ita n ju p re m a iz ja v a m a m isli-
laca i p.iesnika; 0 u zg o ju d ruštve-
n o sti; U z g o jn a m oć h rv a ts k ih selja-
čkih z a d ru g a (u Iz v je š ta ju o sveza-
družnom sastan k u ), i drug’i m nogo-
b ro jn i članei, re fe ra ti, bil.ieške o pu-
čkom p ro sv je ć iv a n ju u Z b o rn ik u za
p učk u p ro sv je tu . — B. je sastav io os-
n ov u za n o v in a rsk u školu u Z agrebu,
k o ja je do sad a o sta la u p ro jek tu . —
O vam o se m ogu u v rs titi i m nogo-
b ro jn a p re d a v a n ja , đ rž a n a u pučkom
sv eu č ilištu ili d ru g d je, koja_ su do-
b rim d ijelo m šta m p a n a u listo v im a
1 zasebno. U sociološkom d ru štv u dr-
■ 152 —
žao je p re d a v a n ja : Zadaća^ sociolo-
šk o g a d ru štv a , D rž a v a i jd ru štv o i dr.
— P o p u la rn i filo zo fsk i član ci B. su:
S pencer i W u n d t, E s te ts k a čuvstva,
D oba so fista, P ra v o n ag o n a, E goizam
i altru iz a m , S loboda v o lje i dr. u Vi-
jencu, K o lu M atice H rv a tsk e i dru-
gdje. — L ite r a r n a i d ru g a a k tu a ln a
p ita n ja : M oderni i n a ro d n a knjiže-
vnost, K n již e v n a n a ša re p u b lik a ,
S la v a G aju. N a ro d n a k u ltu ra , R u đ er
Bošković, F ra n jo M arković, Hoćem o
li p re v o d iti s h rv a tsk o g a n a slovenski,
M ogu li jezici m alih n a ro d a b iti or-
g a n im a nauke, A poteoza n em o rala,
S lobođa s tv a ra n ja , B o rb a o život,
S v eu čilište u ra d u za slav en sk u uza-
jam n o st, A u to n o m ija sv eu čilišta, Iz
škole k životu, Recim o k o ju o kul-
tu rn o j politici, P om oćne škole, O En-
eik lo p ed iji z n a n ja i u m je n ja , N aro d
ili plem e, Z n ačaj n aše n aro d n e borbe
i t. d. Ovam o id u i ninoge k azališn e
k ritik e i u re đ iv a n je G lasa _Ma_ti.ce
H rv a tsk e. M. Šević.
B D IN . V. R ad o sav ljev ić Steva.
B D IN S K A E P IS K O P IJ A . V. Vi-
d in sk a episkopija.
B E . . . V. B ije . . . i B je . . .
BEAUiM ANOIR, P H I L I P P E D E
R F M I, S IE U R D E (B om anoar F ilip
de R em i sje r de), fra n c u sk i plem ić i
k n již e v n ik (1246—1296). p isac d je la
C outum es du B eauvaisis, p a n a n a la
Manekine,_ k o ji je ja a ia o odziva u ne-
kim v e rz ija m a n a ših n a ro d n ih pripo-
v ije d a k a o D je v o jc i bez ru k u .
L i t ' e r a t n r a : P . Popović. P rip o -
v ije tk a o d jev o jci bez ru k u , 1905.
M. I.
B EC IČ F E R D O , p rip o v jed a č (15/4
1844. P rz e m y sl (Pšem isl), G a lic ija —
27/1 1906. Zagreb). B. je svršio gim na-
z iju u Z agrebu, a u B eču teča j za
k ra jiš k e u p ra v n ik e (V erw altu n g s-
C urs), i postao 1867 p oručnikom k ra -
jišk e u p ra v e. Služio je u_ L ip o v lja n i-
m a i Novo.i Ivapeli. P o slije je stupio
u civ iln u d rž av n u službu u Z agrebu,
gdje je postao fin a n c ijsk i ta jn ik i
n a jz a d ž u p a n ijsk i ta jn ik u zem aljskoj
službi. P rv im p jesm am a jav io se u
N aše Gore L istu i Glasonoši. K ao no-
v elist u V ijencu, u početku u p o tre-
b lja v a o je pseudonim F ed o r B restov.
P r v i n je g o v rom an, K le tv a N evjere,
izišao je u fe ljto n u O bzora i posebice
(1875), a p o slije to g a izašao je ro m an
Z a v je t (1882) i V ukićev _Most (1883).
N a pozornici u sp je la je n jeg o v a La.it-
m an u šk a đ e p u ta c ija (1914) vesela
ig r a iz k ra jišk o g života. — B. u no-
v elam a i ro m an im a crta, uglavnom ,
k ra jiš n ič k i život. ali tra ž e n je m ne-
običnih tipova, ra z v ija n je m neoceki-
v a n ih zapleta. pretežnošću fa n ta z ije

I sen tim e n ta n radn.ii i stilu , B. se
v iš e od iko.ieg k rv a tsk o g p rip o v ie d a č a
n d a liio od s tv a m o s ti života, i ta k o ie
on, po m a ic i P o lia k , p o slie d n ii i n a i-
tip ič n iii p re d s ta v n ik hrvatskoj? ro-
m an tičarsk o g ' ro m an a . B. V.
BECIĆ V L A D IM IR , s lik a r (1/6 1886,
B rod n a S avi). S v ršio ie re a lk n n
O siiek u i u m .ietničku a k a d e m iiu u
M unchenu. D uže ie v re m e n a bo rav io
u P a riz u . 1913 bio ie n a s ta v n ik vje-
š tin a u B ito lju , k ao v o jn i s lik a r pre-
šao je 1915 A lb a n iju . 1916 bio ie s ta ln i
đ o p isn ik p a ris k e L ’Illu s tra tio n . Od
1918 živio je u osam i b o san sk ih pla-
n in a. Od 1924 je p ro feso r u m je tn ič k e
ak a d em ije u Z agrebu. — Is p rv a im -
p re sio n ista, po stao je, kako sam kaže,
za r a t a ilu s tr a to r i ilu s tr a tiv n i pro-
p a g a to r n ac io n a ln o g u je d in je n ja , a
p o slije r a t a re a lista . K o le k tiv n e izlo-
žbe sv o jib ra d o v a p rire d io je u Za-
g re b u 1919 i 1921. A . Sch.
BEČIĆ M A R IN (B a rle tiu s Beci-
chem us), filo lo g i k o m e n ta to r la tin -
sk ib p isa c a (1468, S k a d a r — 1526. P a -
dova). Svoj k o m e n ta r P r is c ija n u po-
sv etio je B. 1495 d u b rovačkom sen atu ,
j e r je ta d a u č ite lje v a o u D u b ro v n ik u .
Đ. E .
B E Č K E R E Č K A A P O S T O L S K A AD»
M IN IS T R A T U R A o šn o v an a je 1923.
O b u b v a ta o n aj dio te r i t o r i j a iz-
m eđu T ise i R u m u n jsk e , n a d ijelu
ean ad sk e b isk u p ije, k o ju su M adžari,
n a osnovu T ria n o n sk o g a U govora,
u s tu p ili n am a. B. A. A. im a oko
240.000 k ato lič k ib duša (oko 145.000
N ijem aca, oko 87.000 M ad ž ara i oko
7.000 H rv a ta ). Ž upa im a 64, od k o jib
je n a jv e e a v rš a č k a (14.000 duša), a
n a jm a n ja ča n ađ sk a (580 duša). P rv im
je a đ m in istra to ro m im enovan f r a
R a fa e l Rodić, fra n je v a c red o đ ržav e
Sv. Ć irila i M etodija, k o ji je 1924 im e-
n o v an b eo g rad sk im nadbiskupom .
J . J.
B E Č K E R E Č K A E P IS K O P IJ A . U
16 i 17 v ije k u bilo je u B a n a tu toliko
Srba,_ d a je n a z iv a n M alom R aškom
(S rbijom ), p a je u n je m u bilo i neko-
liko ep isk o p ija, kao: lipovska, tem i-
švarska,^ b ečk erečk a i k a ra n se b e šk a
ili v ršačk a. Od bečkerečkih episkopa
p o zn a ta su do sa d a sam o d v o jica: Vi-
sa rio n (1609) i M ibailo (1687). Posli.ie
seobe pod p a trija rb o m A rse n ije m II I.
C rn ojevićem b ečk erečk a je ep isk o p ija
s p o je n a sa tem išv arsk o m . R. G.
B E Č K E R E Č K I F R A N JO , z la ta r-
k u ju n d ž ija . R adio je kao k u ju n đ ž ijsk i
m o m ak u K o šica m a oko 1600. U ko-
šički ceh (esnaf) p rim lje n je 3/12 1601.
1622 bio je d ru g i, a 1624 p rv i »cehm aj-
stor«. U m ro je 1624 u K ošicam a.
BEDEKOVIĆ
L i t e r a t u r a : S e n d re i-S e n tiv a n ji:
L eksikon u g a rs k ih lik o v n ib u m je t-
n ik a, I (1915) (m adžarski). V . P.
B E Ć IR -PA ŠA , b o san sk i v a lija (1801
do 1804, s k ra tk im prekidom ). B. je
1791 prim io, kao b eo g rad sk i vezir,
B eo g ra d od A u strije . M a ja 1804 B. je
p o v je re n a m isija , d a u g u ši K a ra đ o r-
đev u sta n a k . P o b u n je n e d a b ije n isu
g a p u stile u B eograd. i on je s n jim a
p re g o v a ra o u Z em unu. S rb i su ga
p rim ili svečano, a li oprezno. P o n je -
govoj su n a re d b i p o b ijen e vođe da-
h ija ir A d ak ale, noću 24—25/7 1804.
P re g o v o ri s B. o u m ire n ju n isu us-
p jeli, je r su S rb i tr a ž ili ja m stv o
A u s trije za iz v rše n je obveza.
L i t e r a t u r a : M. V ukićević, K a-
rađ o rđ e, 2, 117. V . Č.
B E D E K O V Č IN A , d v a sela (D o n ja
i G o rn ja ) u H rv a ts k o j, ž u p a n ija V a-
ražd in , k o ta r Z la ta r; u Z a g o rju , s de-
sn a K ra p in e , izn ad u to k a K ra p in ic e ;
že lje zn ičk a s ta n ic a n a p ru z i Z ap rešić
—V aražd in . Im a poštu, te le g ra f i te-
lefon. Im a 1886 sta n o v n ik a , rim o k a-
to lič k u župu i Z ag o rk u , tv o rn ic u ke-
ra m ič k e robe. J . M-n.
B E D E K O V IĆ , s ta r a b r v a ts k a ple-
m ićsk a porodica. B. su d a li nekoliko
književnika._ N a js t a r ij i je od n jib
L udovik, k o ji je svršio n a u k e u R im u,
postao za g re b a č k i kan o n ik , bio v rs ta n
la tin s k i p je sn ik i p ro p o v je d n ik ; urnro
je 1671 u Z ag reb u . ■ — Jo sip je bio pa-
v lin i štam p ao je u B eču 1752 opsežan
spis N a ta le solum St. H ie ro n y m i; um ro
je 1760 u R e m e ta m a kod Z ag reb a. —
K a z im ir 0726, V a ražd in ) bio je isu-
sovac i u č ite lj filozofi.ie i te o lo g ije u
Z ag reb u . T rn a v i. Đ uru, zatim , p o slije
p re s ta n k a isu so v ačk o g reda, k an o n ik
z a g re b a č k i i re k to r zavođa u Beču,
g d je j e . i u m ro 1782. Izđao je u B eču
i u Z ag reb u više stru č n ib spisa, po-
n a jv iše p rije v o d a iz ra z lič n ib jezika,
k o jib je nekoliko poznavao; ta k v e su
m u i d ra m e Jo sep h u s. B e rn b a rd u s,
J u s tin u s , k o je je izđavao za svo.ie
đake. Đ. K .
B E D E K O V IĆ KO LO M A N , b an b r-
v atsk o -slav o n sk o -d alm atin sk i, 26/1 1871
do 12/2 1872 (13/10 1818, Sv. J a lž a b e ta ,
ž u p a n ija V a ražd in — 10/8 1889, H in te r-
B riihl, kod B eča). S v ršio je n au k e u V a-
ra žđ in u , Vel. K a n již i, P e č u b u i Đ u ru
i počeo slu ž iti kao p o d b ilje žn ik u va-
ra žd in sk o j žu p a n iji. 1829 postao je či-
no v n ik u g a rsk e dvorske k a n c e la rije ,
a 1842 p risje d n ik z a g reb a čk o g B an sk o g
S tola. M a d a m u je otac, L u d o v ik Be-
deković v elik i žu p an k riže v ačk i i pot-
k a n c e la r bio p ris ta lic a Ilira , B. se če-
trd e se tib g o d in a ista k a o m eđu n a jv e -
ćim m ad ža ro n im a, n a ro č ito u bo rb i
BEDNJA
oko re s ta u ra c ije zag reb ačk e žnp an ije.
Z a doba J e la č ić e v a b a n o v a n ja zahva-
lio se B. n a službi i otišao je u U g a r-
sku, 1861 B. je bio iz a b ra n u h rv a ts k i
S ab o r i stu p io je u u n io n ističk u s tra n -
ku. 1865 bio je ponovo izab ran . 1867
p ostao je B . n a m je sn ik veliko.a: žu p a n a
v aražd in sk o g ’. U izborim a, koje je b an
R au ch proveo, n a osnovu o k tro ira n o g
izb o rn o g red a, k ra je m 1867, bio je B.
iz a b ra n za p o slan ik a. a u ja n u a r u
1868 bio je iz a b ra n za č la n a regniko-
la rn e đ ep u tac ije . k o ja je sk lo p ila sa
M ad ž arim a N agođbu. K a d je h rv a ts k i
S ab o r p rim io N agodbu, bio je B. im e-
n o v an za h rv a ts k o g m in is tra u P e š ti
(decem bra 1868). Z a b a n a je došao po-
s lije L ev in a R au ch a. Izbori. k o je je
B. proveo, d o n ije li su po b jed u narod-
noj s tra n c i (1871), a li S abor, tek što
se sastao i k o n stitu isao , bio je ra sp u -
šten. B. je dao o stav k u n a ban stv o u
fe b ru a ru 1872. T a d a je postao i do
s m rti ostao h rv a ts k i m in ista r.
M. Prelog.
B E D N JA , selo u H rv a tsk o j, župa-
n ija V a ražd in , k o ta r Iv a n ec; n a po-
to k u B. s lije v e stra n e od Iv an ca,
11 km k zapadu. Im a 623 stan o v n ik a,
rim o k a to lič k u župu, p u čk u školu,
poštu, p ilan u . — 1530 sp o m in je se, da
su »castellum « B. p lem ića P e tr a Bodo,
p rista lic e k r a lja Iv a n a Z apolje, za-
uzeli F erd in an d o v c i. Sam o im e B;
(potoka) n a la z i se u spom enicim a već
1236. J .M -n .
B E D N JA , r ije k a u H rv a tsk o j. desna
p rito k a D rav e. Iz v ire sa M acelj-
p lan in e (Štok 524 m). utiče oko 2 km
sjev ero isto čn o od sela M alog B ukov-
ca. D u ž in a to k a 133 km , p o v ršin a sliv a
966 km 2. P • V-
B E G E J, rije k a u V ojvodini. lije v a
p rito k a Tise. Iz v ire sa B an a tsk ih
P la n in a ; n a te r ito r iju naše države
teče od Bobde, a utiče kod T itela.
B eg ej je od K le k a (sjeveroistočno od
Vel. B ečkereka) do T e m išv a ra zam i-
je n je n novim kanalom , te s re d n ji tok
rije k e o sta je izv an n je g a , ali .ie i tu
re g u lira n s ta rim k analom . D u žin a
s ta ro g k a n a liz ira n o g toka. n a terito -
r i j u države, je 97 km, novog k a n a la
86 km. P a d je 8-1 cm n a 1 k ilo m etar.
N ovi k a n a l je p lo v an n a dužini od
83 km. P. V.
B E G E J-M L IN .u V elikom B ečkereku.
S v o jin a je D. D. za p re ra d u k u k u ru z a
i tv o rn ic a u lja u V elikom B ečkereku.
K a p a c ite t je 6 v a e o n a pšenice dnevno.
S. P.
B E G L U IK E Z E M L JE z a u zim aju
n aro čito m jesto u našo j A g ra rn o j
R efo rm i, već i onako punoj m nogih
teškoća, sp o ro sti i neodlučnosti. Ze:
m ljiš n i posjed u B osni i H erceg o v in i
bio je do A g ra rn e R eform e ili vlaste-
— 154 —
lin sk i ili slobodan sel.iački. V lastelin -
sk i ze m ljišn i posjed d ijelo m je opte-
rećen km etovskim p ra v im a , a d ijelom
je potpuno u v la sn ištv u aga, odnosno
begova ili sp a h ija . Ta.i. km etovskim
p ra v im a neopterećeni. dio v la ste lin -
skog p o sjed a n az iv a se beglukom ili
B. Z. On o b u h v ata, osim izv jesn e po-
v ršin e z ira tn e zem lje. još i s ta n b eg a
(konak, čard ak , ham b are. košare-ku-
k u ru zan e). N epoznat je k v a n tita tiv a n
s ra z m je r slobodnog seljačk o g pos.ieda,
km eto v sk ih se lišta i B. Z„ pošto ta k v a
s ta tis tič k a sn im a n ja n isu v ršen a. —
B. Z. o b ra đ iv a n a je ili d a v a n je m u
n ap o licu (t. zv. k m etstv u slični odnosi,
u te rm in o lo g iji n aše A g ra rn e _Re-
form e, p rid rž n ik a . p rio ra ca, p risje v -
v n ik a, č e tv rta ra ) ili u vlastito.i re ž iji,
n a ja m n o m rad n o m snagom . ili radom
km etova, d akle rab o to m ili tlak o m .
B eg lu čk i po sjed i ili su n a s ta li uzur-
p ac ijo m (p ro tje riv a n je m k m eto v a sa
n jih o v ih selišta. p ris v a ja n je m seoskih
ispaša, n eizd av an jem opustjele km e-
to v sk e zem lje novo.i km etovskoj po-
rodici. kao što je b ila dužnost u
osm anskom zem ljišnom poretku). ili
p o tječu od n e g d a n je g pred o sm an sk o g
b aštin ičk o g i p ro n ija rs k o g p ra v a . da-
kle izvjesno su fe u d aln o g p o d rije tla .
U z u rp a c ije su naro čito česte bile jo š
tokom 19 v ije k a , povodom re fo rm n ik
p o k u ša ja P o rte i čestih p o b u n a r a je
i begova. A g ra rn a re fo rm a uredbom
o p o stu p a n ju s B. Z. u B osni i H erce-
g o v in i od 14/2 1920 podvela je »pod
udar« sve B. Z„ k o je v lasn ici tra.ino
ne o b ra đ u ju n i sam i n i u vlastitoj-
re ž iji (čl. 1). » N aseljeni begluci«, n a
k o jim a p o sto je k m e tstv u slični od-
n o s i. . . »im adu se p ro su đ iv a ti kao
k m etsk i odnosi, ako težaci zem lju
neprekidno drže i o b ra đ u ju 10 go-
d i n a . . . i ako je n jih o v život i egzi-
ste n c ija v ezan a uz dotičnu zem lju«
(čl. 2); »Jednako se im a ju p ro su đ iv a ti
u čiflu k p re tv o re n i begluci. ako km et-
sk i odnos n ije u g ru n to v n ic i upisan«
(čl. 3). Čl. 6 i 7 iste ured b e određ u ju ,
da se i ona B. Z. pođvodi »pod udar«r
n a kojo.i ne po sto je n i čiflu k u n i
k m etstv u sličn i odnosi, ako je zeml.ia
o b ra đ iv a n a kroz 10 godina u zakupu.
odnosno ako je v lasn ik ne o b ra đ u je
n i sam n i u v la s tito j re žiji. T i čla-
novi izm ije n jen i su poznatom ured-
bom — novelom od 1U5 1920, ko.ia je
d a la povoda žučno.i borbi pogođenih
te ž a k a odnosno dobrovol.iaca p ro tiv
tim e in a u g u rira n o g pro-begovskog
k u rsa u A g ra rn o j R efo rm i u B osni i
H ercegovini.
L i t e r a t u r a : D r. C arl G riinberg,
A g ra rv e rfa ssu n g und das G rundent-
lastu n g sp ro b lem in B osnien und d er
H erzegow ina (1911); D r. T ru h e lk a ,

H is to rič k a podloga A g ra m o g p ita n ja
u B osni (1915). T n le n av e d en a lite-
r a tu r a . M_, Kosić.
BEGLUK je zem lja, č iji je v la sn ik
sam beg (aga). i n a k o jo j n ije sm je-
šten č ifč ija (km et). D ok se za km e-
tovske^ zem lje može o sp o ra v a ti čisto
v lasn ištv o b eg a n a n ju , kod b eg lu k a
se to ne može. 0 . F.
BEGO MARIN DR., p rip o v je d a č
(16/11 1881, S p lit), S re d n ju školu svr-
šio je B. u S p litu , p ra v o je učio u
Z ag reb u i Beču, g d je je postao doktor
(1909). Živi sa d a kao ad v o k a t u S p litu .
— B. je n ap isao : S m o ra (1911), Z b irk a
n o v ela u iz d a n ju D. H. K .; N iz n a šu
o b alu (1912), k o ze rije s k a ra k te ris ti-
k a m a n a ših p rim o rsk ih g ra d o v a ; No-
vele (1916) u iz d a n ju M atice H rv a tsk e ,
i ro ra a n U o ee k iv a n ju (1917). U Za-
b av n o j B ib lio tek i iz a šla je k n jig a
E v a (1925), u k ojoj su uz s ta rije , i
nekolike nove novele. B. se ja v lja sve
redje, i ako g a je k r itik a p rih v a tila
kao odličnog p rip o v jed a ča. B. V.
BEGOUEN COMTE (B eguen), fra n -
cuski p u b licist i arh eo lo g iz Toulouse.
P u to v a o je po n ašo j zem lji 1887 i
1888; p ism a s to g a p u ta, o b ja v lje n a u
J o u m a l des D ebats, skupio je u
k n jig u 1919 (Chez les Y ougoslaves il
y a tre n te deu x ans). U istom listu
pisao je B. i p o slije r a t a više đopisa
iz n aših k ra je v a . M. I.
BEGOVAC JEZERO, periodsko je-
zero u L ici, istočno od M ale K apele,
izm eđu V isokog V rh a 1.125 m, P la šk e
G lave 794 m, V elikog P iš te n ik a 822 m
i kote 800 m, 7 km jugoistočno od
P lašk o g . P o v rš in a je 077 k m 2, nad-
m o rsk a v is in a je z e ra je 487 m, du-
b in a 3—4 m. P. V.
BEGOVIĆ MILAN, k n již e v n ik (19/1
1876, V rlik a , D a lm ac ija ). S v ršiv ši re-
alk u u S p litu (1894). učio je p riro d n e
n au k e u Z agrebu, a li je tu n ak n a d n o
položio i g im n a z ijsk u m a tu ru , p a onda
u B eču sv ršio ro m an istik u . Služio je
n a re a lc i u S p litu do 1908. R ežiser
B e rg e r pozvao g a je n a sv o je kaza-
lište (D eutsches S ch au sp ielh au s) u
H am b u rg , g d je je postao i d ra m a tu r-
gom. Z atim je bio d ra m a tu rg i reži-
ser u k a z a lištu N eue W ien e r B iihne
(1912—1915), dok n ije m orao, za v rije -
nm ra ta , s tu p iti n a v o jn ič k u dužnost.
Zivi u Z ag reb u kao p ro feso r glu-
m ačke škole. — P r v i p u t se je jav io
B. p jesm om H ris t u V ijen cu (1892).
K ra tk o v rije m e zatim izdao je p rv u
sv o ju zb irk u pod naslovom P je sm e
(1896). S lijed e ća z b irk a p je sa m a K n ji-
g a B occadoro (B okadoro) (1900), što
•in izdao pod pseudonim om X eres
de la M a r a ja u početku borbe » starih
i m lađih«, zn a čila je k n již e v n i doga-
— 155 —
BEGOVIC
đ a j _za p ro d ira n je nove k n již e v n e
s tru je . P o s lije toga, za ru sk o -ja p a n -
skog r a ta , iz a šla je z b irk a so n eta
Život za c a ra (1904). D ru štv o H rv a t-
skih K n již e v n ik a izdalo m u je iza-
b ra n e p jesm e od 1896—1911 pod n at-
pisom V relo (1912). P o d pseudonim om
S ta n k o D ušić izđao je d ra m u u 3 čin a
M y rrh a (1902), a p o slije to g a izašle su
n jeg o v e d ram e: M enuet (1903), kom e-
d ija u jednom činu; V enus V ic trix
(1904), k o m e d ija u jednom činu; Go-
spođa V a le v sk a (1906), d ra m a u p e t
činova, u stih o v im a, iz N apoleonovog
v re m e n a; S ta n a (S av rem en ik , 1910),
d ra m a u t r i čina, iz d a lm a tin sk o g ži-
v o ta; B isk u p o v a sin o v ica (Srpsko-
h rv a ts k i alm an a h , 1911), ro k o k o -ig ra
u jednom činu; S v ad b en i L et (1922),
d ra m a u t r i čina, i B o žji čovjek
(1924), drama_ u t r i eina. O gledao
se i u lije p o j prozi, kao n o v elist. i
štam p ao je uspio ro m a n iz đ a lm a tin -
skog ž iv o ta D u n ja u kovčegu (1921).
H rv a ts k a b e le tris tik a »starih« p ri
k r a ju 19 v ije k a b ila je ukočena, ve-
z a n a p a trio ts k im te n d e n c ija m a poli-
tičk e situ a c ije i svim d ru štv e n im i
m o ra ln im obzirim a. Is tic a li se osred-
n ji ili n ik a k v i ta le n ti, a i n a jja č i
ta le n ti im a li su o g ra n ič e n u u m je t-
n ičk u k u ltu ru . Od »m lađih« n a jja č e
B„ n a ro č ito k n jig o m B occadoro, raz-
v ija tu atm o sferu , punom slobodom
u m je tn ik a i velikom kn.iiževnom kul-
tu ro m , što je po stalo o b ilje žjem nove
g en e rac ije . ^ A li u B. je u m je tn ič k a
k u ltu r a ja č a od n je g o v a ta le n ta , i
zato u n jeg o v im jd.ielima, n a ro č ito u
d ra m a m a, im a v iše te h n ičk e v je štin e
nego istin e i d u b in e u m je tn ič k o g do-
ž iv lja ja . B. je ra d io u sv im književ-
nim ro d o v im a; on je lirs k i p jesn ik ,
d ra m a tič a r, ^ ro m a n sje r, n o v elist, k ri-
tič a r, n a ro č ito k az ališn i, fe ljto n is t
i t. d. N a jv iše se u đ a ljio od svoje
lirik e, u kojo.i se kao u m je tn ik n a j-
ja č e izrazio, a n a jtje š n je se p rik lo n io
d ra m a tic i. u ^ k o jo j na.ibolje može da
se og led a stečen a te h n ik a , v irtu o z n o st
i m o d ern a u m je tn ič k a k u ltu ra .
B. V o d n ik.
BEGOVIĆ NIKOLA, p ro ta , p isac i
n ac io n a ln o -p ro sv je tn i ra d n ik (1/12
1821, B egovići, B a n ija — 20/4 1895, K a r-
lovac). B. se školovao u K o sta jn ic i,
S u n ji i P lašk o m , gđ.ie je svršio epi-
skop sk o -k lerik aln o u čilište. 1842 i 1843
bio je u č ite lj srp sk e osnovne škole u
K o sta m ic i, zatim đakon i p aro h u
P e tr in ji (od 1845). g d je je uspio da
istisn e n je m a č k i jezik iz katih izo -
vanna _i z a m ije n i g a srpskim . 1848
budio je i ra z v ija o s rp sk a o sje ć a n ja u
B a n iji. Zbog to g a je trp io p ro g o n stv a
i tam n icu , ali je ostao n epokolebljiv.
Iz P e tr in je je p ris ilje n bio d a ode u
BEGOVO BAZDOLJE
P e rn u , a 1862 o tvorilo m u se _široko
polje ra d a u K a rlo v cu . a'dje je, kao
u č ite lj v je re , sa v a n re d n im uspjejiom
d jelo v ao n e sam o u osnovnoj _ školi
kao đotle. nego i u višoj djevojačkoj
školi, re a lc i i a'im naziji, k ad e tsk o j i
šeg'rtskoj školi, bolnici i tam n ici, a
n aro čito , k asn ije . u m u šk o j i žensk^j
u č ite ljs k o j školi. V iše od t r i d ec en ija
p re d av ao je B. tu m n o a im srp sk im
.g e n e ra c ija m a n e sam o v je ro n a u k ,
negu i »srbouk«. 1867 pokodio je B.
slo v en sk u e tn o g ra fsk u izložbu u Mo-
skvi. 1861 iz a b ra li su K ra jiš n ic i B.
za svoga z a stu p n ik a n a h rv a tsk o m
S a b o ru u Z ag reb u ; ao d l8 6 7 dol885bio
je p o sla n ik slunjskog' sre za na, _na-
ro d n o -crk v en im Š a b o rim a u S rijem -
skim K a rlo v cim a. — B. je bio i o b ilat
ra d n ik n a k n jižev n o m p o lju . m ahom
u d u h u sv o g a srp sk o g _nacionalnog:
o sje ć a ja . Š tam pao je d v ije k n jig e po-
p u la m ih p o u k a (S rp sk e crk v en e be-
sede), P E lo s e za h is to riju n aro d n e
crk v e i je d a n ogled te h is to rije (Isto-
r i j a srp sk e crk v e n a osnovu pravo-
slavnog: d u h a i k a n o n a apostolskih
p rilju b io m lad o j S rb a d iji, II . izd. 1877); L j. D avidovića.
za tim Život i o b ičaji S rb a g ra n ič a ra ,
i još 25 d je la i m nogo b e le tristič k ih ,
poetskih, lek sik o g rafsk ih , e tn o g ra fsk ih
i p o litič k ih č la n a k a i p rilo g a u 30 i
v iše listo v a. R. Grujić.
B EGOVO R A Z D O L JE , selo u H r-
v a tsk o j. ž u p a n ija m o d ru šk o -riječ k a. ! a k a d e m iju
k o ta r D elnice, od M rk o p lja _4 km | je d n u godinu u E irenzi. 1877 postav-
k ju g o zap ad u . Im a 800 stan o v n ik a.
J . M.
B E G U N JE , selo u S lovenačkoj. pod
K a ra v a n k a m a , u b lizin i K adovljice.
Im a ženski k az n en i zavod za Slove-
načk u . P o re d B. p o sto je ru še v in e g ra d a (1220—1226). su v la d a r sv o g a oca An-
K am en , jed n o g izm eđu n a js ta rijili g ra-
do v a u S lovenačkoj, k o ji je bio dom
zn a m e n itih p lem iea L am b erg a, o ko-
jim a p je v a ju slovenačke n aro d n e pje-
sme. S a d a n ji k az n en i zavod bio je ne-
k ad a K a tz en stein , g ra d , koji je u ^16
v ije k u prešao u svojinu^ v e lik a ša K a-
z ia n e ra (g en eral Iv a n K a zian er, vođa
n e sre tn e ek sp edicije p ro tiv O sijeka
1536). , A . M.
B E G U N JŠČ IC A , p la n in a n a g ra n ic i
S lovenačke i A u strije ; n az iv d ije la K a-
ra v a n k i zapadno od p rije v o ja L ju b e lja ,
1266 m, 9 km sjev ero -sjev ero zap ad n o
od m je s ta T ržića. N a jv iši v rh je Be-
gun jščica, 2.063 m. Isto čn im k rajem , uz
ri.ieku M oščenik i preko p rije v o ja ,
p ro lazi d ru m L ju b lja n a —Celovec.
P. V.
B E H A R . l/'5 1900 izišao je u S ara -
je v u p rv i b ro j B„ lis ta za pouku i
zabavu, pod u re d n ištv o m S a fv e ta B a-
šagića. L ist .ie izlazio 10 godina, a u
n je m u su s a ra đ iv a li svi m u slim an sk i
156 —
k n jižev n ici B osne i H ercegovine. Po-
re d lite ra rn o zabavne g ra đ e B. je
pretežno donosio članke iz islam ske
p rošlosti, re lig ije , m o ra la i filozofije.
B. je bio od velikog u tje c a ja n a k u l:
t u r n i ra z v ita k m u slim a n a B osne i
H ercegovine, je r su u n je m u sa ra -
đ iv ale i m u slim an sk e žene i_to_ je bio
p rv i poučno-zabavni list, k o ji je ušao
u m u slim a n sk u porodicu. S edm u go-
din u B. u re đ iv a o je D žem aludin Čau-
šević, s a d a n ji reis-el-ulem a za B osnu
i H ercegovinu. B. je izlazio n a našem
i n a tu rsk o m jeziku. O. H.
B E H E R E M A G IN IC A , p la n in a u
B osni, 9-5 km sjeveroistočno od S an-
skog M osta. N a jv e ći visovi su E azb o j
590 m, k o ta 602 m, A č in a G lav a 541 m.
P . V.
B E H M E N Š E F K I.IA DR., m inista.r
n a rasp o lo žen ju , a d v o k a tsk i konci-
p ije n t (10/5 1892, S tolac, H ercegovina).
S vršio je g im n a z iju i p ro m o v ira n n a
d o k to ra p ra v a n a sv eu č ilištu u Za-
grebu. 18/3 1923 iz a b ra n je za posla-
n ik a k o ta ra K o n jic. 27/7 1924 postao je
m in is ta r S o cijaln e P o litik e u k a b in e tu
O. H.
B E K IJ A , m a la o blast u zapadnoj
H ercegovini, sjev ero zap ad n o od Lju-
buškog. M. F.
B E K O V IĆ V A TR O SLA V , slik a r
(1834, Z agreb — 1885, B epgrađ). Po-
slije nižih škola. pohađao je s lik a rsk u
M lecim a četirm godine. a
lje n je za u č ite lja c r ta n ja u nižoj
g im n a z iji u N egotinu, a 1879 ra zri-
ješen je dužnosti. Iz rad io je diplom u
p jev ač k o g d ru š tv a S tanković. V. P.
B ELA , h erceg H rv a ts k e iD a lm a c ije
d rije II. (1226—1235), k ra lj h rv a tsk o -
u g a rsk i (1235 do 2/5 1270) pod im enom
B ela II I . (IV.). H erceg B. v lad ao je u
svom e h erceštv u gotovo kao k ra lj.
Zbog nem oći i ra sip n o sti očeve došlo
je izm eđu B. i oca m u do su k o b a i
borbe. K a d je A n d rija II. izđao Z latn u
B ulu, iz m irili su se otac i sin. Bela,
k o ji je već bio o k ru n je n i k r a lj i her-
ceg H rv a tsk e, v ladao je ne sam o H r-
v atsk o m i D alm acijom . nego i nekim
p rek o d rav sk im žu p an ijam a, p a i Bo-
snom i H um skom zeml.iom. Zvao s_e
»po m ilo sti B ožjoj k ra lj i h erceg či-
tav e Slavonije«. U svom h erceštv u
vladao je B. čvrstom rukom . P u to v a o
je m nogo po zem lji. đizao slobodne
općine, po d u p irao crkvene zavođe i
s iro tin ju . A li dok je on u ze m lji do
Gvozda uveo red. ov lad ala je n a ju g u
od Gvozđa v elik ašk a o lig a rh ija , k oja
m u je za d a la m nogo n e p rilik a . 1226
pozvao g a je otac za su v la d a ra u
U g arsk u , a u H rv a tsk o j g a je n asli-
jedio kao h erceg m lađ i b ra t Kolo-

m an. 1235 nasli.ieđio ie B. p riie s to
sv o g a oca. 1241 bio ie p o b iieđ en od
M ongola n a riie c i Šajn, i pobiegao ie
n a i p r i i e n A n s triju . a zatim n Za-
g reb . M ongoli su p o šli za n.iim u po-
tje rn , i dok je B. p o b jeg ao n a ju g ,
ra z o rili su, uz m noge gradove. i Za-
greb. Z alu d u su M ongoli h tje li d a se
d o čep aiu B„ za k o jim su išli u po-
tje r u sve do S p lita, K lisa i T ro g ira .
K a d ie B. saznao za u zm ak M ongola,
v ra tio se iz D alm acije_ u Z agreb i u
L g a rsk u . N a jp r ije je _ usp o stav io
u p rav u . za tim ličn u bezb ied n o st i na-
sto jao ie živo d a u b la ž i b iie d u sta-
n o v n ištv a. Z atim ie n a iv e ć u b rig u
posvetio ob ran i zem lje od M ongola.
B. je poduzeo z id a n je g ra d o v a, a pođ-
sticao je i v elik aše i p re la te , d a i i
zid aju . U H rv a ts k o i su ta d a podig;
n u ti K a ln ik , M ed v edgrad, G arić, Okić
i dr. D a n a s e li o p u stje lu zem liu, po-
zivao ie B. stran c e, n a ro č ito N ijem ce.
k o ji su se kao z a n a tlije n a s ta n iiv a li
u v aro šim a. Iz tib su se v a ro ši posli.ie
ra z v ili slobodni g rad o v i. K ra je m 1242
osnovao ie B. k ra lie v sk u slobođnu
općinu G radec k r a i Z ag reb a. K a sn ije
su p o d ig n u te io š slobodne općine Sa-
m obor (1242), K riž ev ci (1252) i J a s tre -
b arsk o (1257). D a o slab i p o ra slu m oć
v elik aša, gledao ie B. da ia č e prido-
b ije g ra đ a n s k i stalež, ali ip a k su ve-
lik a ši b ili iači. Oko 1260 n ared io je
B„ d a č itav im b rv a ts k im k ra lie v -
stvom v la đ a h erceg od k ra lje v sk o g a
roda, a d o d ijelio m u ie d v a b a n a :
slav o n sk o g a i h rv a tsk o -d alm atin sk o g .
K a d n ije bilo h e rc e g a iz k ra lje v sk o g a
ro d a, onda ie im ao d a vodi v rh o v n u
u p ra v u n ad čita v im k ra lie v stv o m
»ban č itav e Slavoni.ie«, kom e se im ao
p o k o ra v a ti h rv a ts k o -d a lm a tin sk i ban.
Ovom je diobom položen osnov diobi
h rv a tsk o g k ra lje v s tv a u d v a zaseb n a
p o litičk a i u p ra v n a te rito rija : k ra lje -
v in u H rv a ts k u i D a lm a c iju i k ra lje -
v in u S la v o n iju , k o ja se je o d rž a la do
16 v ijek a.
L i t e r a t u r a : V. K laić, P o v je st
H rv a ta I (1899), 215—245.
M. Prelog.
B E L A C RK V A . 1. V aro š u B an atu ,
n a D un av u . Im a 9.650 s ta n o v n ik a (31/1
1921), od k o jih ie bilo S rb a 2.670, Slo-
v en a ca 33, Čeha 345, M ad ž ara 370. Ni-
je m a c a 5.194, R u m u n ja 627; p ra v o sla v -
n ih 3.389, k a io lik a 5.801. — P r v i p u t se
sp o m in je 1332/37. Od k r a ja 14 v iie k a
i kroz čitav o tu rsk o doba stan o v n ici
u okolini B ele C rkve su b ili S rbi. P o
oslobođenju B a n a ta od T u ra k a (1718),
počelo je u B. C. odm ah n a s e lia v a n je
N ijem aca. K asni.ie, p o slije fo r m ira n ia
v o jn e g ra n ic e, B. C. je b ila glav n o
m jesto srp sk e b a n a tsk e regim ente.
1777 p o sta la je B. C. slobodna v o jn a
— 157 —
BELAR
varoš, a 1876 slo b o d n a v a ro š sa uređe-
n im senatom . 8/11 1918 u šla je u B. C.
srp sk a v o jsk a . — S ta n o v n ištv o se b av i
v in o g ra d a rstv o m , ra ta rs tv o m , a znat-
no je i sv ila rstv o . B. C. im a g im n a-
z iju i g ra đ a n s k u školu.
L i t e r a t u r a : L. B ohm , G eschichte
d er S ta d t IV eissk irch en (1905) i m ono-
g r a f ija o B eloj C rk v i od E . R e is s ig a u
m o n o g ra fiji o ta m išk o j ž u p a n iji (Te-
m esvarm egye).
2. C rkva, p osvećena B ogorodici
(B lag o v ešten je) u selu K a r a n u (na
p u tu P o žeg a—K o sjerić ). S aziđao je
žu p an B r a ja n u 14 v ije k u . S a č u v a la
je p rv o b itn i živopis, k o ji je ra d io n e k i
pop »Georgije«, z v a n i »Medoš«.
3. V. K u rš u m lija . V. P-ć.
B E L A P A L A N K A , v a ro šic a u S rb iji
(n išk a oblast). Im a ispod 5.000 stan o v -
n ik a. U d o lin i N išave, u p ro s tra n o j
k o tlin i, k o ja se po ovoj v a ro š i i zove
B elo p alan a čk a. Im a p o štu ; sresk o je
m jesto . — B. P . je p o d ig n u ta n a ra -
z v a lin a m a s ta re R am ez ijan e , k o ja je
u 11 i 12 v ije k u b ila u ra z v a lin a m a ,
p o k ra j k o jih su p ro šli k riž a ri. P o
B roquier-u, u 15 v ije k u , B. P . se z v a la
Y sv o u riere. T u je M u sa-p a ša 1637 po-
digao g rad ić, k o ji se n azv ao M usa-
P a š in a P a la n k a . B ■ D.
B E L A R E K A , u istočnoj S rb iji, li-
je v a p rito k a V ra ž o g rn sk e R eke. Iz-
v ire ispod D eli J o v a n a (1179 m) i
S to la (1189 m ). sliv a se oko 4 km
isto čn o -ju g o isto čn o od sela S la tin e .
D u ž in a to k a je 31 km , p o v ršin a sliv a
143‘4 k m 2. P. V.
B E L A J F E R D O D R „ ap o sto lsk i pro-
to n o ta r (2/1 1852, S tu p n ik — 3/12 1915,
Z agreb). B o g o slo v iju je učio u Bu-
d im p ešti i u Beču. 1874 je postao sve-
ćenik, a 1876 postao je u B eču d o k to r
bogoslovije. Bio je v je ro u č ite lj u vi-
šoj d je v o ja č k o j šk o li u K a rlo v c u i u
g o rn jo g ra d sk o j g im n a z iji u Z agrebu,
zatim p o d ra v n a te lj u P lem ićsk o m
k o n v ik tu u Z agrebu. i n a jz a d un i-
v e rz ite tsk i p ro feso r od 1884 do 1910 ka-
to ličk o g crk v en o g p ra v a . Izdao je:
K ato ličk o crkveno p ra v o (1—2, 1893;
d ru g o p re rađ e n o iz d a n je 1901). J. J.
B E L A N S K O GOVEDO. V. M eltal-
sko govedo.
B E L A R A L B IN DR„ profesor,
seizm olog (21/2 1864, L ju b lja n a ). B. je
stu d ira o u G razu i u Beču. Osnovao
je seizm ološku sta n ic u u L ju b lja n i
(1895), i ra d io u nj oj s u sp jeh o m 25
go d in a (do 1919). U stan o v io je i ure-
đivao 10 go d in a p rv i s tru č n i seizm o-
loški m jesečnik. — O bjavio je m noge
ra s p ra v e o seizm ološkim p rilik a m a
Slovenačke. N a jv iše se _ b a v i kon-
stru k e ijo m i u s a v rša v a n je m seizm o-
g ra fs k ih a p a ra ta . Iz ra d io je p rv e apa-
BELAE
ra te za seizm ološku sta n ic u u Beo-
g'radu (1910). P. V.
B E L A R L E O PO L D , u c ite lj i m uzi-
č a r (27/10 1828, I đ r ij a — 17/6 ^1899,
L ju b lja n a ). B. je učio osnovnu školu
u I d r i j i i L ju b lja n i, u č ite ljs k u školu
i teča.i za g lu h o n ije m e u L jubl.iani.
10/10 1847 postao je u č ite lj u C erknici,
8/10 1848 u č itelj u B orovnici, 22/9 1849
u č ite lj i o rg a n is ta u T rn o v u u No-
tra n js k o j, 1854 u c ite lj i o rg a n is ta u
B rezovici, 24/3 1858 u č ite lj u m u šk o j
šk o li kod Sv. J a k o b a u L ju b lja n i, 25/2
1873 v iši u č ite lj i u p ra v n ik iste škole,
1889 je u m iro v lje n . Od 1862 do 1899 B.
je bio zborovođa crkvenog zb o ra župue
crk v e Sv. Ja k o b a . — B. je kom ponirao
v iše od 50 crkvenih. i sv.ietovnik kom-
pozicija. N eki od n a ših d a n a š n jik u a j-
b o ljih m u z ič a ra ra d ili su pod vod-
stvom B. kao: J . Čeriu, M atej H ubad.
F r a n P o g ačn ik -N av al, A n to u R aziu-
ger, J . K a re l T rp u ik . — B. je počeo
re fo rm ira ti i m o d e rn iz ira ti crk v en u
m u zik u i p o đigao je n a u m je tn ič k i
stepen. B. je z n a č a ja n osobito^ stoga,
što je u d ru žio p ro šlo st sa sad a šn jo šć u
u m uzici. J. M.
B E L A S IC A . 1. P red io u p o b rđ u pla-
u in e B elasice u Ju ž n o j S rb iji, n a tro -
m eđi sa G rčkom i B u g arsk o m u bi-
to ljsk o j oblasti. P o b rđ e je bilo uase-
ljen o jo š u p re d h isto rijsk o doba; tu
H ero d o t sp o m in je Peonce, oko pla-
n in e P a n g e o n a (B elasica). N a B.
je b iz a n tijsk i c a r V a silije II. potu-
kao 1014 c a ra S am uela. B. se spom inje
i u srp sk im sred o v ječn im spom eni-
cim a, sa selim a i c rk v a m a (1328, 1350).
L i t e r a t u r a : St. N ovaković, Za-
k o n sk i spom enici srp sk ih d rž av a sređ-
n je g veka, 1912, 399—400, 758; J . C vijić,
B alk an sk o P o lu o strv o i jnžnosloven-
ske zem lje, k n j. 1 (1922), 300.
V. R.
2. P la n in a u M akedoniji, n a tro m eđ i
izrneđu n aše države, B u g arsk e i Grčke,
17-5 km ju g o isto čno od Š trum ice. N a j-
vrši v rh o v i: V isoka Čuka 1494 m. k o ta
1427 m. P . V.
B E L A S IC A . V. Lab.
B E L A V A , p la n in a u Srbi.ii, 7-5 km,
s.ieverozapadno od P iro ta . N a jv e ći
visovi su: B elav a 946, D ebeli Del 916,
k o ta 871 m. Ju g o za p ad n im podnožjem
p ro laz i d ru m B ela P a la n k a —P iro t,
sjev ern im i istočnim drum i želie-
znička p ru g a N iš—B ela P a la n k a —Pi-
ro t—Ć aribrod. P. V.
B E L E IV A N , ravnatel.i pol.iopri-
v red n e škole (11/5 1867, K o stan jev ic a
— 30/5 1924). S v ršio je v in o g rad a rsk o -
v o ća rsk u školu u S lap u (Slovenačka)
i u čilište u K lo ste m e u b u rg u u Au-
— 158 —
s triji. Služio je n a jp r ije u B u g arsk o j
(1887—1889). IJ S lovenačku se v ra tio
kao p u tu ju ć i p o ljo p riv re d n i u čiteli
n a v in o g rad a rsk o -v o ć arsk u školu u
M arib o ru . Neko je v rije m e bio v in a r-
ski nad zo rn ik , a poslije, do sm rti. ra -
v n a te lj p o ljo p riv re d n e škole u Sv.
J u r iju . — B. je veom a n sp ješn o ra d io
n a u n a p re đ e n ju v in o g ra đ a rs tv a i vi-
n a r s tv a u S lovenačkoj. p re d a v a n jim a
u naro d u , uzgojem u če n ik a i p isan jem
stru č n ih član ak a. — G lav n a su m u
d jela: S ađ arstv o (1923), V in o g ra d n ištv o
in k letarstv o , koje je ostalo u rn k o -
pisu. Od m a n jih b ro šu ric a n a jb o lja je
je i n a jk o ris n ija : V in ič a rje v kažipot,
k o ja je za re g e n e ra c iju v in o g ra d a u
S lovenačkoj n a ro d u veom a k o ristila .
I. R.
B E L E N Z U K E , tu rs k a rije č za na-
rukvice. B. su m ahom bile m etalne.
od m jedi, sre b ra , zlata. a i pozlaćene.
Iz ra đ iv a le su ih k u ju n d ž ije po svim a
većim v aro šicam a, sa više ili m a n je
u k ra sa . S irom ašni.ie ženske nose na-
rukvice, n an iza n e od ra z n ih đinđuva,
ili izvezu zlatnom žicom kom ad la-
n e n a p la tn a u oblik u n a rn k v ic a . N a-
ru k v ice se nose u sv im a n ašim k ra -
jev im a. N. Z.
B E L E O TEOD OR, D ubrovčanin. li-
ječn ik i p ro feso r u P ad o v i. g d je je i
um ro oko 1600. Š tam pao je u M lecim a
ta lija n s k im jezikom 1571 k o m e n ta r o
H ip o k ra to v im aforizm im a. Đ. K.
B E L E T IN E C I F IL IP IČ . n g lje n ik
u H rv a tsk o j, ž u p a n ija i k o ta r V araž-
din, u T opličkoj G ori blizu potoka
B ednje, od V a ra ž d in a 10 km k jugu,
željeznička sta n ic a N ovi M arof. Im a
m rk i u g a lj od 6.000 do 6.500 k alo rija .
150 ra d n ik a . P ro izv o đ n ja 1922: 3.544
tone. S v o jin a je D. D. U d ru ž en i ru -
dnici i talio n ice u Z agrebu.
J . M-n.
B E L E Z IK P L A N IN A , u Ju ž n o j Sr-
b iji, izm eđu rije k a : P adam iške-V ol-
čice, 11 km jugoistočno od G ostivara,
sa v isin a m a do 1.400 m. P. V.
B E L G IJS K I K O N J, te ž itip arđenca.
M asivni, teški. dobro g rađ en i konj,
s osobito razv ijen o m sposobnošću za
p rilag o đ a v an je. K ao tešk i konj n a
teškom tlu i za in ten ziv n u o b ra d u
zem lje v rlo se ra širio . N a m a ie im -
p o rtira n za uzgoj u čisto.i krv i, no
dolazi u obzir sam o za m a le n a po-
d ručj a. S. U.
B E L I D R IM . rije k a u Ju ž n o j S rb iji,
desna sa stav n ica D rim a. Iz v ire iz Žlje-
ba (2.243 m), teče kroz našu d ržav u do
sela V rm ice, a s C rnim D rim om se
s a s ta v lja u A lbani.ii ispod^sela K u-
kusa. D užina to k a kroz n ašu držav u

j e 103 km . p o v ršin a sliv a oko 4.000
k m 2. P r i sre d n je m u a jn iž e m riječ n o m
s ta n ju B. D. ra sp o la že M dran liek o m
sn ag o m od 62.000 H P . I. V.
B E L I T IM O K (JTJŽNI, K N JA Ž E -
V A Č K I), rije k a n S rb iji, desna sasta-
v n ie a T im oka. Iz v ire sa B in jsk e P la -
n in e (1.264 m), B av n o g K a m e n a (1.220
m), B rezovačke Čnke (1.352 m), B a b in a
Z n b a (1.827 m) i S ta re P la n in e (2.186
m ); s a s ta v sa C rnom B ekom oko 3 km
sjev ero -sjev ero isto čno od Z aječara. Dn-
žin a to k a 105-8 km. P o v rš in a sliv a 2.145‘5
k m 2. P r i sre d n je m n a jn iž e m riječ n o m
s ta n ju ra sp o la že h id rau ličk o m snagom
od 12.350 H P . P . V.
B E L IC A . 1. O blast, k o ja o b n h v a ta
sliv rije k e B elice (m o ra v sk a oblast).
B. S.
2. B ije k a u S rb iji. lije v a p rito k a
M orave. Iz v ire iz p la n in e C m i V rh
(799 m), u tiče oko 0-5 km zapadno od
m a n a s tira Tom ića. D n ž in a to k a 40 km,
p o v rš in a sliv a 227'5 k m 2.
3. V iso ra v an u S lovenačkoj, sjev ern o
od B ukove Gore. 7-5 km zapadno-
ju g o zap ad n o od m je s ta Tršće. odnosno
8'5 km jug o isto čn o od S n je ž n ik a (1.796
m). N ajv eći visovi: B elica 1.339 m, k o ta
1.249 m. P re k o B. v odi nekoliko p u tev a.
P . V.
B E L IĆ A L E K S A N D A R , p ro feso r
u n iv e rz ite ta (2/8 1876. B eograd). IJ
B eo g ra d u je učio osnovnu školu, gl-
m n a z iju i jed n u g odinu v elik e škole.
Od 1895 do 1899 s tu d ira o je slovensku
filo lo g lju u Odesi i M oskvi. 1899—1900
u p o ređ n u g ra m a tik u . in đ ijsk i, lita v sk i
jezik i slo v en sk u filo lo g iju n Leip-
zigu, g d je je i d o k to rirao 1900. 1900
postao je docent velik e škole, 1901
v a n re d n i p rofesor, 1905 re d o v an pro-
feso r v elik e škole, 1905 v a n re d n i pro-
feso r u n iv e rz ite ta , a 1919 red o v n i pro-
feso r n n iv e rz ite ta . Z a v rije m e S v je t-
skog B a ta . p o slije p ro p a sti S rb ije .
bio je B. u I ta liji. F ra n c u s k o j i B u-
siji, gdje je p re d av ao n a u n iv erz ite -
tim a . N a k o n fe re n c iji m ira bio je
ek sp e rt. B. je ra d io n a u p o red n o j g ra -
m atici, staro slo v en sk o m jeziku, ali
n a jv iše n a d ija le k to lo g iji i h is to riji
srp sk o g jezika. D ao je p rv u d ija le k -
tološku k a r tu srp sk o g je z ik a (1905 n a
ruskom ) i počćo p ro u č a v a ti d ija le k te
n a u p o re d n o j h is to rijsk o j osnovi (D ija-
le k ti isto čn e i J u ž n e S rb ije, 1905). Za-
tim _je dao opis č a k av sk ih izg o v o ra
(b ilješk e o čak av sk im gov o rim a, n a
ru sk o m 1910). P ro u č a v a o je h is to riju
slovenskog ak c e n ta uopće (A kcenatske
stu d ije, 1, 1914). B adio je i n a sv im a
d ru g im _ p o ljim a srp sk e i slovenske
filo lo g ije, a učestvovao v rlo živo u
n acio n aln o j b o rb i (S rb i i B u g a ri u
159 —
BELIC
B alk an sk o m savezu i m eđusobnom
ra tu , _1913; S r b ija i južnoslovensko
p ita n je , 1915 i dr.). Od 1913 izd aje
Ju žn o slo v en sk i F ilo lo g . časopis za
slo v en sk u filo lo g iju i lin g v is tik u (iza-
šle do sad a 3 knj.). B ib lio g ra fija B.
ra d o v a: Z b o rn ik filo lo šk ih i lin g v i-
stičk ih s tu đ ija A. B eliću povođom
d v ad esetp eto g o d išn jice n je g o v a ra d a
(1921), Ju žn o slo v en sk i F ilo lo g (odje-
lja k b ib lio g ra fije ). V. Čorović.
B E L IĆ EM ILO , đ iv iz ijsk i đeneral,
n ač eln ik n a sta v n o g o d e lje n ja G lavnog
Đ e n e ra lšta b a (2/8 1877, B eograd). P o
sv rše tk u p u n e g im n a z ije u B eo g ra d u
stu p io je u V o jn u A k a d e m iju 1/9
1895. U n a p re đ e n je za p ješa d ijsk o g
p o tp o ru č n ik a 1898, za k a p e ta n a 1907,
za p u k o v n ik a 1915, za d iv izijsk o g đe-
n e r a la 1923. B io je v o d n ik u p je ša d iji
do 1901, od 1901 do 1903 n a v išo j školi
V o jn e A k ad em ije, p a k o m a n d ir čete
do 1905. Od 1905 do 1908 bio je p ri-
p ra v n ik za đ e n e ra lšta b n u stru k u , od
1909 v rš ila c d u žn o sti n a č e ln ik a divi-
zijsk o g đ en e ra lšta b a . Od 1910 do 1911
bio je u F ra n c u sk o j, a od p o če tk a
1912 do r a t a pom oćnik n a č e ln ik a divi-
zijsk o g đ e n e ra lšta b a . Od 1913 do 1914
bio je n ač eln ik đ iv izijsk o g štab a, od
1919 n ač eln ik š ta b a A rm ijsk e O blasti,
od 1921 n ač eln ik o p e ra tiv n o g o d je lje n ja
G lavnog Đ e n e ra lšta b a , od 1923 v ršila c
d u žn o sti k o m a n d a n ta d ivizije, a od
se p te m b ra 1923 n ač eln ik n a sta v n o g
o d je lje n ja G lavnog Đ e n e ra lšta b a . —
U r a tu 1912 i 1913 bio je n ač eln ik
š ta b a m o rav sk e d iv izije II . i p čin jsk o g
letećeg odreda, u r a tu 1914—18 načel-
n ik š ta b a m o rav sk e đ iv izije I., n a-
čelnik š ta b a re z e rv n ih tru p a , pom oć-
n ik n a č e ln ik a š ta b a A rm ije (II.), na-
čelnik š ta b a A rm ije (I.). Bio je član
k o m isije za o b ilje ž a v a n je g ra n ic e
p re m a B u g a rim a (1913) i za u tv rđ i-
v a n je n aše istočne g ra n ic e (1914).
V . Belić.
B E L IĆ V L A D IM IR , p je ša d ijsk i b ri-
g ad n i đen eral, pom oćnik u p ra v n ik a
V ojne A k a đ em ije (2/8 1877, B eograd).
P o sv rše tk u p u n e g im n azije u Beo-
g ra d u stu p io je u V o jn u A k a d em iju
1/9 1895. U n a p ređ en je za p je ša d ijsk o g
p o tp o ru č n ik a 1898, za k a p e ta n a 1908,
za p u k o v n ik a 1916, za b rig a d n o g đe-
n e r a la 1923. Bio je vodnik u p je ša d iji,
za tim j_e, od 1902 do 1905, bio u đ eneral-
štab n o j A k a d e m iji u P e tro g ra d u , p a
p rip ra v n ik za đ e n e ra lšta b n u s tru k u
od 1906 do 1909, k o m a n d ir čete u pje-
šad iji, a đ u ta n t d iv izijsk e o b lasti do
1911, k o m a n d a n t p ješa d ijsk o g b ata-
lju n a do ju la 1912, od 1918 do 1922 ko-
m andant p je ša đ ijsk e pođoficirske
škole, do 1924 u p je ša d ijsk o j in sp ek ciji.
BELIMARKOVIĆ
a od 14/2 1924 pom oćnik u p ra v n ik a
V o jn e A k ađ em ije. U r a tu 1912 i 1913
bio je pom oćnik n a ć e ln ik a šta.ba mo-
ra v sk e d iv izije I., i a đ u ta n t kom an-
d a n ta p rim o rsk o g kora. U r a tu 1914—18
bio je k o m a n d a n t p ješad ijsk o g puka,
n ač eln ik š ta b a b ra n ie ev sk o g odreda,
pom oćnik n a č e ln ik a š ta b a đobrovo-
lja č k o g k o rp u sa u R u siji, n ač eln ik
š ta b a 1. i 2. d o b ro v o ljačk e d ivizije.
V. B.
B E L IM A R K O V IĆ JO V A N , đ en e ral
u p en z iji (1/1 1827, B eo g rad — 15/8
1906, V m je i). S v ršio je g im n a z iju i
licej u B eo g ra d u 1846, za tim je bio
d rž a v n i p ito m a c n a b erlin sk o m u n i-
v e rz ite tu do 1848, k a d a je p rev eđ en za
v o jn o g p ito m c a u a r tile r ijs k u školu
u B erlin u . 1850 rm ap red jen je u čin
in ž in je rsk o g p o tp o ru čn ik a , a 1851 v ra -
tio se u S rb iju . 1858 postao je k ap e ta n ,
1869 pu k o v n ik , 1877 đen eral. Od 1852
(kao p o tp o ru čn ik ) do 1857 bio je pro-
feso r a rtile r ijs k e škole, 1858 (za v ri-
jem e Sveto - A n đ re jsk e S kupštine)
u p ra v n ik v a ro ši B eo g rad a; 1860 (m a-
jor) u p ra v n ik oružnice i topolivnice.
1861 bio je u o stav ci; 1862 je re a k ti-
vira.n; 1865 po stao je šef š ta b a s ta ja ć e
vojske, 1866 in sp e k to r in ž in je rsk ik
tru p a , 1867 pom oćnik m in is tra vojnog,
1868—1872 m in is ta r v o jn i i zastu p n ik
m in is tra G rađ ev in a, 1872—1875 član
D rž av n o g S a v jeta^ 1875—1877 savje-
tn ik u p e n z iji i v o jn i izasla n ik u Cr-
noj G-ori, 1879—1881 k o m a n d a n t šum a-
d ijsk o g k o rp u sa , 1882 je p enzioniran,
1888 je postao član D ržav n o g S a v je ta ,
a 1889—1893 bio je N a m je sn ik N j. V.
K ralja.. — Za v rije m e b o m b ard o v a n ja
B eo g ra d a (1862) B. je bio k o m an đ an t
lije v o g k r ila opsađe B eo g rad a, a 1877
do 1878 k o m a n d a n t šu m ađ ijsk o g kor-
pusa. V . B.
B E L IN IV O DR. (14/7 1891, T rp a n j,
D alm ac ija ). Učio je v iso k u trg o v a č k u
školu u K o lnu, F r a n k f u r tu n a M._ i
Z iirichu. Bio je p e t g o đ in a činovnik
kod ra z n ih b a n a k a u Z agrebu. Od 1919
b a v i se p u b licistič k im radom , speci-
ja ln o fin a n c ijs k im problem im a. Odr-
žao je p re d a v a n ja u B eo g ra d u i L ju -
b lja n i. N ap isao je djelo P ro b lem n aše
va.lute^(1924j. P iše p riv re d n e članke
u stru č n im časopisim a. S. D.
B E L IŠĆ E , selo u S la v o n iji, župa-
n ija V iro v itic a (O sijek), k o ta r O sijek.
o p ćin a V alpovo; n a D rav i, dokle J50
km ) plove n o rm a ln i d u n av sk i šle-
povi. Im a stan icu i đ ire k c iju S lavon-
sko-podravske v icin aln e željeznice
O sijek —I?.—Voćin s krak o m 3 .—P ra n -
dauovci. Im a 1.695 stan o v n ik a, poštu,
te le g ra f i telefon. — U B. je S. H.
G u ttm an D. D„ koje v rši ek sp lo ata eiju
160 —
šum a. Im a tv o rn ic u p a rk e ta . bačavm
p a rn u p ilan u , tv o rn ic u a sfa lta , tv o r-
n ic u octene kiseline iz k a lije v a ace-
ta ta , željezničku rad io n ieu , e le k trič n u
c e n tra lu i kam enolom . J. M-n.
B E L IZ A R , n a jv e ć i v o jv o d a c a ra Ju -
s tin ija n a I., o sv ajač »Afrike« (t. j.
k a rta g in sk e oblasti) od V a n đ a la i I ta -
lije od Isto č n ih Gota, h r a b r i b ra n ila c
b iz a n tijsk o g isto k a od P erzijana.ca,
sp a site lj C a rig ra d a od crn o m o rsk ih
H u n a (559). B. je kao i J u s tin ija n , bio
B a lk a n a c (rodom iz k u p a liš ta G erm a-
n ije, t. j. S oparevske B anje, n ed alek o
od b u g a rsk e D upniee). No, kao n i J u -
s tin ija n , n ije n i on bio Sloven, već
p rije p o la tin je n i T ra čan in . U m ro je
565. D. A n .
B E L L A A R D E L IO (A rđelio della
B ella), g ra m a tič a r i le k sik o g ra f
d u b ro v a čk i (1654, F o g g ia _ — 1737,
S plit), Bio je m isio n a r jezu itsk o g
re d a u D u b ro v n ik u . k a s n ije re k to r
teološke škole u F iren zi. N apisao
je g ra m a tik u i rje č n ik dubrovačkog’
jezik a (m ahom po k n jig a m a ): Dizio-
n a rio italia n o -la tin o -illy ric o CMlecL
1728), d a bi olakšao ra d rim sk ih m i-
sio n a ra u našo j zem lji.
L i t e r a t u r a : N a sta v n i V jesnik, 9..
A . B.
B E L L E -F L E U R (B elfler žuti), v r s ta
jabuka., u v ezena iz F ran c u sk e. R asp ro -
s tr a n ila se u S lo v en iji i u H rv a tsk o j,
osobito oko Z agreba, gđje^ izvrsno us-
p ije v a . V in o g ra d arsk o -v o ć arsk a škola
u Ilo k u m nogo je B. Ž. ra š ir ila u
S rijem u . I ■ B.
B ELLO C L O U IS E SV A N TO N (Be-
lok L u jz a S vanton), fra n c u sk a k n ji-
ževnica (1796, R ochelle — 6/11 1881, P a-
riz). Ir la n đ k in ja p o d rijetlo m , u d a la se
1823 za fra n c u sk o g s lik a ra Belloc-a,
B. je p re v o đ ila n a fra n c u sk i i n a še
n aro d n e pjesm e, u Globu za au g u st-
sep tem b a r 1827, p re m a engleskom p ri-
jev o d u J . B a u rin g a . M. I.
B ELM U ŽEV IĆ MILOŠ, v la ste lin de-
sp o ta Đ urđa. P o slije p a d a despotovine,
od 1470, B. je živio u M adžarskoj.
Tam o je bio zap o v jeđ n ik konjice.
Zbog svog ju n a š tv a B. je dobio ocl
k r a lja M a tije m n o g a đ o b ra u tam i-
škoj, bačkoj i čan ad sk o j žu p a n iji, kao
i g ra d ša šv a r, u sjeverno.i U g a rsk o j.
B. je stanovao u Jenopol.iu. Stradao-
je od iznenadnog n a p a d a sm ederev-
skih T u ra k a u jednom m a n a stiru .
g dje m u je poginuo jed in ac sin V uk,
a on sam je bio ra n je n , od čega je
brzo i um ro (1501). V . Ć.
BELOCRKVANSKA E P IS K O P I-
JA . V. T oplička episkopija, V rš a č k a
episkopija.
 BELJA K

B E L O C R K V A N S K A Š T E D IO N IC A ! m je sta Jesen ice. N a jv iši v rh o v i su Go-

ti B eloj C rkvi. O snovni k a p ita l je
312.500. ulozi 2,769.090 d in a ra . N. S.
B E L O N P IE R R E (Belon P je r), fra n -
cu sk i p riro d n ja k (oko 1517—1564). P u-
to v ao je po istoku, sredinom 16 v ije k a ,
kao izasla n ik F ra n je I. i pisao je, je-
d an od p rv ih , o n ašim z e m lja m a (o
sv eto g o rsk im m a n a stirim a , o ru d n i-
cim a u jednom d ije lu M akedonije, o
k ršć a n im a u T u rsk o j).
L i t e r a t u r a : S. U rošević, N a sta -
vnik, 1898. M. I.
B E L O P A L A N A Č K A A K C IO N A R -
S K A ŠT E D IO N IC A . O snovana 1910, s t a r i j i bio k r a lj h rv a tsk o -d a lm a tin sk i
B ela P a la n k a . N. S.
B E L O S T E N E C IV A N , monah. re d a
Sv. P a v la (1595—1675). N ap isao je ve-
lik i i draerocjeni rje č n ik k a jk a v sk o g
n a r je č ja (izašao p o slije n je s o v e sm rti,
u Zagrrebu, 1740), pod naslovom Gazo-
fy lac iu m seu L a tin o -U ly ric o ru m ono-
m atu m a e ra riu m sa z a n im ljiv im bi-
lje š k a m a i n a r je č jim a S la v o n ije , D al- vića. Im e p a la tin a i b a n a B. u v aža-
m a c ije i Istre .
L i t e r a t u r a : K u k u lje v ić , K n ji- ! u N jem ač k o j, a n je g o v a kći »ba-
ževnici u H r v a ta iz p rv e polovine 17 ; novna« u d a la se 1150 za ru sk o g kneza
v ije k a s ove s tra n e V eleb ita, 35.
A. B.
B E L O ŠE V IĆ V A S IL IJ E DR. (25/1 M anuel K o m n in p o stav io za v elik o g
1874, Sisak). S v ršio je p ra v n i fa k u lte t
i postao d o k to r p ra v a . R adio je đugu
ffodina kao se n a to r g'rada Zaprreba,
za tim kao v elik i župan, a p o slije kao
s e k re ta r Z em aljsk og S aveza T rgo-
vaca. U isto doba vršio je n a sta v n ič k u
službu u trgrovačkoj a k a d e m iji u Za-
g re b u i kao đocent n a visokoj školi
za trg o v in u i p ro m et u Z agrebu. T u | v e lik i m a n a s tir, k o ji je ob ilato da-
je sad a ja v n i i ređ o v n i p ro feso r po-
litič k e ekonom ije. Od 1923 do 1925
re k to r je ove škole. B. je ra d io n a
p o litičk o j ek o n o m iji. G lav n a su m u
d je la : U vod u stu đ ij n aro d n o g gospo-
d a rs tv a (1923); U vod u sistem poli-
tičk e ekonom ije (1921). S. D.
B ELO V IĆ - B E R N A D Z IK O V S K A
J E L IC A (25/2 1874, Osi.iek). P ro u č a v a
n aro čito ju g o slo v en sk u te k stiln u etno-
g ra fs k u g ra đ u i p ro p a g ira u n ap ređ i-
v a n je n aro d n o g ru k o tv o rstv a . S a ra -
đ u je u m nogim dom aćim i stra n im
časopisim a. R a d ila je kao u č ite ljic a
s tra n ih jezik a n a šk o lam a u S a ra je v u .
— G lav n a su jo j d je la : G ra đ a za te-
hnološki rje č n ik ženskosr ru čn o g ra d a
(1898); D as H em d im G lauben, S itte
un d B rau c h d er S iiđslaven, A n th ro -
p o p h y te ia (1911). V . T.
B ELŠČICA , p la n in a n a g ra n ic i Slo-
v en ačk e i A u strije ; n a z iv d ije la K a ra -
v an k i zapađno od B egunjščice do Je -
k elo v a seđ la 1490 m, 7 km istočno od
lic a 1835, K o čn a 1940. V a jn a c 2102 m.
P. V.
B E L U Š (B E L U S , B JE L O Š , A L B E -
U S), b an h rv a tsk i, 1142—1157 (1163—
p r ije 1198). B. je bio sin srp sk o g v elik o g
ž u p a n a B ele U ro ša I.. a b r a t Jelen e,
k o ja se u d a la (1129—1130) za h rv a tsk o -
u g a rsk o g k r a lj a B elu S lijep o g a . Za
v rije m e B elin e v la d a v in e došao je B.
u U g a rsk u . g d je su _mu d a li n a z iv
h e rc e g a (dux). P o s lije s m rti svoga
š u rja k a B ele preuzeo je B. sa sestro m
Jelen o m tu to rstv o n a d n je n im nedo-
ra slim sinovim a. m eđu k o jim a je n a j-
G ejza (1141—1161). D a bi k o n c e n trira o
što v iše v la s ti u sv o jim ru k a m a , pre-
uzeo je B. č a st p a la tin a u U garsko.i
i b a n a u H rv a ts k o j. B. je sa sv o jim
sav ezn icim a en erg ičn o o d b ijao n a v a le
b iz a n tijsk o g c a ra M an u e la K o m n in a
i n je m a č k o -rim sk ih ca rev a . ko.ii su
p ro tiv n je g o v a štićen ik a Ge.ize pom a-
g a li p re te n d e n ta B o risa K olom ano-
v alo _se u ^ C a rig ra đ u , bilo je poznato
V la d im ira D olg o ru k o v a. Oko 1158 od-
re k ao se B. ban sk e i p a la tin sk e ča sti
i v ra tio se u S rb iju , g d je g a je uskoro
žu p a n a. A li B. n ije ostao dugo u svo-
jo j otadžbini, nego se opet v ra tio u
U g a rsk u , a 1163 sp o m in je se opet kao
b an h rv a ts k i. Posli.ie 1163 n e m a o B.
više tr a g a u jav n o m živ o tu U g a rsk e
i H rv a tsk e. U m ro je u U u a rsk o j p rije
1198. Za^ svog živ o ta sa g ra d io je B.
u d a n a šn je m B a n o što ru n a D u n a v u
rovao. U B. doba zvalo se m jesto, u
kojem je podigao sv o ju zadužbinu,
Kew e, K un, a onda su g a s ta li nazi-
v a ti b an o v m a n a s tir (m ađ ž arsk i »Ban
m onostra«), p a je ta k o postalo i da-
n a š n je im e B anoštor.
L i t e r a t u r a : V. K laić, H rv a ts k i
b a n i za A rp a d o v ić a (1102—1301). u
V je sn ik u k ra lje v sk o g ze m a ljsk o g ar-
kiva, 1 (1899), 129—138; D r. M .W e rtn e r,
U n g a rn s P a la tin e u n d B ane im Zeit-
a lte r d er A rp a d en (U n g arisch e R evue,
14, 1894, 129—177). M. Prelog.
B E L JA K (V illach), g ra d u a u s trij-
skoj S lovenačkoj n a ušću Z ile u D rav u ,
pod visokim D obračem . Im a (1920)
21.896 stan o v n ik a (kao općina). — N a
m jestu, g dje je B„ b ila je v je ro ja tn o
v eć rim sk a n ase o b in a S an ticu m , a li to
n ije dokazano. U d o k u m en tim a spom i-
n je se B. p rv i p u t 878. N jem ač k i ca r
Oton II I . dao g a je b rik sen sk im bi-
sk u p im a; u to doba bio je B. još selo
sa crkvom , g rad o m i dvorom . K a sn ije,

— 161 — 11
 BELJAKOVAC
po svoj p rilic i 1007, dobili su. B. b isk u p i
iz B am b erg a. 1060 dao m u je nje-
m ačk i c a r H e n rik IV . p ra v a trg o v a -
n ja . K a s n ije se B. počeo lije p o raz-
v ija ti, je r je ležao n a v rlo vaznom
trg o v ač k o m p u tu . k o ji je vodio iz
M le ta k a p rek o A lp a u sje v e rn e k ra -
jeve, te je bio od 12 v ije k a n a dai.ie
v rlo n a p re d n a trg o v a č k a varos. Ostao
je sv o jin a b a n ib e ršk ih b isk u p a do
i759, k a d a g a je o tk u p ila c a ric a M a-
r i j a T erezija. B am b eršk i b isk u p i nase-
lja v a li su u B. N ijem ce, k o ji su se
o ču v ali do sada. tako^ d a ne B. nos
d an as većinom n je m a č k a varos. doiv
neposredno n a ju g u i isto k u od n je g a
p o čin je k o m p ak tn o slovenacko sta-
n ovništvo. — IJ 16 v ije k u zajedno sa
p ro p a šću M letak a počeo je B. propa-
d ati. 1848 B. je u n ištio s tra š a n potres.
Tom p rilik o m odronio se D obrač iznad
v aro ši u d o lin u Z ile i porušio 17_sela.
— TJ N apoleonovoj I l i r i j i bio ]e B.
g la v n i g ra d k o ru šk e provincH e. 28/8
1813 u n iš tila je v a t r a gotovu č ita v u
v aro š. k o ja se ponovo p o đ ig la p o slu e
g ra d n je željeznica. U n o v i 3e doba
postao je B. opet v rlo v až n a trg o -
v a č k a v aro š, je r leži n a n ajzn a m en i-
tijo j p ruzi, k o ja vodi iz A u strije
u I ta liju . N a ro čito se u B. koncentri-
r a la trg o v in a d rv im a (izvoz d rv a u
Ita liju ). a im a i m nogo in d u strije . B.
im a p iv are , tv o rn ice pokućstva, p ar-
k eta, gvozdene robe, u b lisk o j okolim
i tv o rn ice k u k in jsk o g posuđa celu-
loze, cig'lane i m linove. U B. su:
okružno p o g lav arstv o , sud. željezm cka
d ire k c iia . re a ln a g im n azija. stru c n a
škola. U b lizin i leže B elaške Toplice
(28° C), k o jim a su se slu žili vec Krm-
lja n i. „ v .. TT .
L i t e r a t u r a : M. P otocnik, \ ojvo-
d in a K o ro šk a, I, 116 (S lovenska ze-
m lja ), V I, 1909—1910). A . Melik.
B E L JA K O V A C , m a n a s tir u Gor-
n ja k u , o k ru g kum anovski. U borbi
č e tn ik a sa tu rsk o m ^vojskom kod B.
3/6 1905 p o g in u li su: šef gorskog s ta b a
A k sen tije B a c e ta B u ja n a c i vojvoda
P a v le M ladenović, sa još pet cetnika.
M. M.
B E L JA K O V A C , m a n a s tir Sv. Đ orđa
u Ju ž n o j S rb iji. kod istoim enog seia
n a desno.j s tra n i K riv e R eke, izn aa
s ta v a sa P čin jo m , u skopskoj oblasti.
P o d ig n u t je 1894 p rilo zim a n a ro d a iz
sjev ern e S rb ije n a staro m m an asti-
rištu , g d je su o b ita v a li k a lu đ e ri od
starin e. Selo, po kom e se m a n a s tir
zove, sp om inje se još 1326 i 1331 u po-
v e lja m a k ral.ia S te v a n a D ečanskog,
pod im enom I3elakojevac.
L i t e r a t u r a : J . H adži-V asiljevic,
J u ž n a S ta r a S rb ija , 1 (1909), 468—4/0;
St. N ovaković. Z akonski spom em ci
— 162 —
srp sk ik d rž a v a sre d n je g a v e k a (1912),
638 do 639. v -
B E L JA N IC A , rije k a u S rb iji. desn a
p rito k a P e šta n a . Iz v ire iz L ipovice
(381 m). s liv a se se oko 3-5 km zapad-
no-jugozapadno od sela S tepojevca-
D u ž in a to k a 292 km, p o v ršin a sliv a
254'4 k m 2. P- v ■
B E L J E , m jesto i državno đobro u
B a ra n ji. Im a 1191 sta n o v n ik a (1910),
od k o jik je bilo S rb a 58, M ad ž ara 697,
N ije m a c a 518; p ra v o sla v n ih 59. kato-
lik'a 724. D obro B. je o b u h v atalo pro-
sto r od 62.710 ka. a p rip a d a lo je, d a
oslobođenja, n ad v o jv o d i F rid rik u . Do
re g u la c ije K a ra šic e (1794) bilo n_e to
z e m ljište podvodno. — Hum nnasti_ di-
jelo v i ze m ljišta zgodni su za _vino-
g ra d a rstv o . Od 1865 n a p re d u je n a
d o b ru k u ltu ra k m elja. B. je uzo rn o
uređeno. — Posli.ie oslobođenja B a-
ra.nje od T u ra k a dobio je ovo dobro
p rin c Errgen S av o jsk i. a po n jeg o v o j
s m rti p rip a lo je ono d ržav n o i kornori,
P o slije oslobođenja B^ je kao fideiko-
m isno dobro uzela n a š a država. i OPa
n jim e u p ra v lja . D. c .
B EM L E N A R D (1833, B ela C rk v a).
B avio se n aro čito arheologijom , nu-
m izm atikom i k isto rijo m B a n a ta i
B ele C rkve. P rv o njegovo djelo Ge-
schichte des T em escker B a n a ts (1861),
k a sn ije je izašlo, p o p rav ljen o , n a m a-
džarskom jezik u (1867). B. je napisao-
m noge članke iz k is to rije B ele C rkve,
h is to riju B ele C rkve i m o n o g ra fiju o
P an čev u . U. r .
B E N A , v rs ta vinove loze. R a šire n a
je u m ostarskom i stolačkom srezu.
a im a je zasađene i u srezu ljubii-
škom . D a je ja k o vino, k o je se u v ije k
m ije ša s vinom od žilavke. I. R.
B E N E D IK T O V A Č K I R E D (OSB
- Ordo S a n c ti B enedicti; R ed S vetog
B enedikta) je n a j s t a r i j i izm eđu svik
đ a n a š n jih zap ad n ih jredova. P rozvao
se 13. po svom osnivaču Sv. B eneaiktu,
potom ku, kako se veli. plem enite^ i
g laso v ite porodice (oko 480, N orca,
N u rsia, N o rc ia — 21/3 oko 543. M onte-
casino). ko.ii ie osnovao red ne sam o
za niuški (benediktovci). aego i za
ženski spol (benediktovke). P ra v ila
re d a đ ijele se n a 73 glave. P re m a
n jim a sv ak i sam ostan čini jed n u po -
sebnu k ršć an sk u o bitelj. O b ite ljim a
je n a čelu jed an opat^ (abbas, otac).
odnosno o p atica (a b b atissa ili m a jk a ).
O pate pom ažu p rio ri ili dekani. V n -
jem e je podijeljeno n a m olitvu. ra d
i odm or. , . T, ...
B enediktovački se red iz Ita lu e ^ po-
im ence iz M ontecasina. brzo p ro sirio
po čitavom zapadu. U n as je n a jb o lje
u sp ijev ao u D alm ac iji. g d je su g a 1

h rv a ts k i v la đ a ri n a ra z n e n a č in e pot-
po m ag ali. T ako je već knez T rp im ir
podigrao oko 850 jeđ an , bez su m n je be-
n ed ik to v ačk i, sam o stan. blizn svogra
kneževskosr đ v o ra pod K lisom i u nri
sm jestio zbor braee. V rlo je v je ro ja tn o ,
d a je to bio o n aj is ti sam o stan , k o ji
se k a s n ije n aziv ao »sam ostan Sv. Pe-
t r a od Solina«. N a drusrom se m je stu
srećem o sa sam o stanom K rš e v a n a
(Hrizosron) u Z adru. kom e je h rv a ts k i
k ra lj P e ta r K re š im ir IV . p o tv rd io
1067 posjede, što ih je im ao u D ik lu
i n a otoku P a šm a n u . O vaj se sam o stan
doduše u p o v ije sti p rv i p u t sp o m in je
918, a li je zacijelo i p r ije postojao.
N eko je v rije m e bio opustio, a li su sra
Z a d ra n i 986 obnovili. S am o stan je
isrrao z n a tn u ulosru. n e sam o n a kul-
tu rn o m , nesro i n a političk o m polju,
sve do 1807. k a d a su sra F ra n c u z i uki-
n u li. M eđutim je Č ika osn o v ala 1066
u Z ad ru i sam o stan Sv. M a rije za be-
ned ik to v k e. k o ji se sve do d an a s odr-
žao. I n a O soru su početkom 11 v ije k a
o sn o v an a d v a sam o stan a: Sv. P e tr a
za beneđiktovce i _Sv. B en ed ik ta za
benediktovke. Isto je ta k o u 11 v ije k u
osnpvan i u T ro sđ ru sam o stan Sv.
D u jm a za benediktovke, a m ožda i
sam o stan Sv. Iv a n a za benediktovce.
k o ji se p rv i p u t sp o m in je 1106. Sam o-
sta n Sv. I v a n a u Rosrovu kod Bio-
g ra đ a n a m o ru p o tječe ta k o đ e r iz 11
v ije k a , a o snovan je pom oću h rv a t-
skog k r a lja P e t r a K re š im ira IV., k o ji
g a je 1059 i obdario, n e sam o slobo-
dom, nesro_ i v elik im posjedim a. Uz
ove su se jo š is tic a li i ovi benedikto-
v a č k i sam o stan i: blizu S p lita Sv. S tje -
p a n »pod borovim a« (de pinis), u kom e
je neko v rije m e proveo i sin o v ac P e-
t r a K re š im ira IV .; p a Sv. P e tr a de
G um ai u V ra n i; _Sv. G re g o rija, k o ji
,ie h rv a ts k i k ra lj Z v o n im ir poklonio
1076 papi^ G re g o riju V II.; Sv. P e tr a
i , i^l^učca p o k ra j B ih a ć a n a m o ru ;
kod M itrovice. Sv. D im itr ija ; u K a-
m en ici izm eđu Ilo k a i P e tro v a ra d in a ,
k o ji je osnovao b an B eluš (B anov m a-
n a s tir. B an o što r); zapadno od D aru -
v a ra , Sv. Je le n e de P o d b o rje ; jugo-
zapađno od D a ru v a ra , u B ije lo j; u
R u đ in i i t. d.
B en ediktovci su u sre d n je m v ijek u ,
kako po čitavom zap ađ u uopće, ta k o
i kod n as napose, stek li v elik ih za-
slu g a za š ire n je p ro sv jete. Oni su u
sv o jiin sam o stan im a o tv a ra li škole. u
ko.iim a su u čili ne sam o svoje pitom ce.
o stalu m ladež; o sn iv ali su i
u d ru ž iv a li knjižn ice, i p re p isiv a li
knnige. I lr v a ts k i im je n aro d napose
zah v alan , što su_ i g lag o ljic u n jeg o v ali.
' ,n.as d an as više nem a benediktovaca,
a h im a još b en ed ik to vki: u D a lm ac iji.
ls tr i i n a otocim a J a d ra n s k o g M ora.
— 163 —
BENEŠIĆ
Literatura: D r. Jelen ić , Po-
v ije s t H risto v e C rkve, II ; F a rla ti,
Illy ric u m S acru m , I I I ; šišić, P riru č -
nik . I; V. N ovak. S c rip tu ra B eneven-
tana, (1920); T. S m ičiklas, D iplom a-
tič k i Z bornik, I I ; I. K u k u lje v ić , R ad
Ju g o sl. A kad., K X X I; C uvaj, G ra đ a
za P o v ije s t školstva, 2, I.
B E N E D IK T O V C I. V. B enedikto-
v a č k i red.
B E N E D IK T O V K E . V. B enedikto-
v ač k i red.
B E N E Š IĆ A N T E DR., p je sn ik (12'6
1864, H ok — 12/4 1916, Ilok). S re d n ju
skolu svršio je u O sijeku, p ra v o u
B ecu i Z ag reb u . Živio je u Ilo k u kao
a d v o k a t i ja v n i b ilje žn ik , bav eći se
uz to ekonom ijom . — P rv e p jesm e B.
izašle su u jlačkom a lm a n a h u Zvoni-
m ir (1886), što g a je on sam uredio.
Od^ tih p rv ih p je sa m a i d an a s je
opće p o z n a ta C u ričica m ala, u Z aj-
čevoj m elo d iji. K a s n ije je B. sa ra -
đivao u P ro s v je ti. V ije n c u i S avre-
m eniku. — B. je p je sn ik a n a k re o n ti-
car, p isac la k ih k o m ed ija i hum o-
reska, Izdao je P je sm e (1905) i P je -
sam a k n jig a d ru g a (1906), a D. H. K.
izdalo je z b irk u n jeg o v e p ro b ra n e
lirik e pod n atp iso m : A n a k re o n tik a
(1913). P o z n a č a ju ovoj je liric i sro-
d an n je g o v iđ ilič k i ep: B ra n k o i
G rozdana (1906). Izdao je t r i d ra m e :
D a m ja n J u d a (1905). P e tro n ii (1907) i
K ralnević M arko (1907), od k o jih je
u Z ag reb u p rik a z iv a n a sam o p rv a . —
B. je um io s tv a r a ti sam o lako, bez
d u b lje g a p ro ž iv lja v a n ja . i zato n ije
uspio u d je lim a veće koncepcije. ali
?e k n již e v n o sti dao kao p o zitiv n u te-
k o v in u svo.iu a n a k re o n tsk u lirik u . bez
v elik ih u m je tn ič k ih p re te n z ija . bez
đubine, a li p riv lan iv u , lak u , obijesnu,
ra sp o ja sa n u , tip ič n o srije m sk u .
B. V.
B E N E Š IĆ JT JL IJE , k n již e v n ik i
u p ra v n ik N a ro d n o g K a z a liš ta u Za-
g re b u (1/3 1883, Ilok). G im n aziju je
sv ršio u O sijeku, a m eđ icin u počeo
je u č iti u Beču, ali je ra n o prešao
n a filo zo fiju , ko.iu je učio u Beču,
P e tro g ra đ u . K ra k o v u . P r a g u i Za-
grebu. Bio je sre d n jo šk o lsk i p ro feso r
°d 1908 u Z agrebu. 1916—1921 bio je
re fe re n t za u m je tn o st kod p ro sv je tn o g
o d je lje n ja h rv a tsk e v lad e u Z agrebu,
m -ednik e d ic ija D ru š tv a H rv a ts k ih
K n R že v n ik a (1912—1918) i u re d n ik
S av re m e n ik a (1917 i 1918). L e k to r je
poljskog je z ik a od 1919 n a zagre-
bačkom sv eu čilištu . R adio je po raz-
ličitim _časopisim a i pod ra zn im
pseuđonim im a. Izdao je zb irk u pje-
sam a Is tr g n u ti listo v i (Zagreb, 1912)
i fe ljto n a R azg o v o ri (1923). P rev e o je
 BENETEVIC
v elik i b ro j p o ljsk ih d ra m a (M icki- [
ewicz, S low acki, K ra sin sk i, V ispnan- i
„ ski, Z apo ljsk a, N iem ojew ski i t. d.) i
n ekoliko ro m a n a (Žerom ski. \V eyssen- ;
h o ff, Sienkiew icz). Od 1921 u p ra v n ik
je N a ro d n o g K a z a liš ta u Z as’rebu.
B ađ io ie n a p o d iz a n ju drusoe: kaza-
liš ta u Z a sre b u . ali ra d i fin a n c u s k ib
tešk o ća m ogao je s u sp jek o m p ro v e sti
sam o ra d u p riv re m e n o m k a z a listu u
T u šk an cu . -^r>
BENETEVIĆ MAKTIN (M a rtin Be-
n etti), h v a rs k i pjesn ik . H v a rs k i k ap to l
izab rao je B. 1598 za o rg u lja s a stolne
crkve. U to j službi ponovo je u tv rđ e n
1600. B io je dužan s v ira ti i u kne-
ževoj p a la č i za v rije m e k a rn e v a la .
U pu čk o j kon g reg'aciji (in congrega-
zione del popolo) u H v a ru iz a b ra li
su B., u ja n u a r u 1607, za p o sla n ik a
d u žd u i v la d i u M leeim a, d a izra d i
stro ži n a d z o r n a d tro še n je m n o v ca iz
općinske b la g a jn e . U m ro je v rseci tu
diržnost u M lecim a, u se p tem b ru 160 u
— P o zn ato je sam o jedno nnegovo
djelo: H v a rk in ja , k o m ed ija u _5činova.
n e k ritič n o izd an a (G rađa, kn j. 8, 1916)
po sta ro m p rije p is u iz 1668. H v a rk in m
je h v a r s k a p o k la d n a kom edina, sa
svim tip ič n im lic im a ren esan sn e ta li-
ja n s k e kom ed ije; p o d sjeća n aro cito
’n a »C alandri-u« k a r d in a la B ibiene.
A li je B. poznavao i M. D ržića. i p o
n jegovom u zo ru uveo je u svoju ko-
m e d iju kao k o m ična lica dom aće se-
lja č k e tipove. H v a rk in ja ie dokaz. d a
su se i n a H v a ru k ra je m 16 vineka
p rik a z iv a le o p o k lad am a kom edine. a
b it će da ju je B. n ap isao u doba,
k ad je kao o rg u lja š m orao z a b av D a ti
v la ste lu o p o k lad am a u kneževon pa-
la ti.
Literatura: G. N ovak, H v a r
(1924), 165. v■
BENEVENTANA je v r s ta sredo-
v ječn o g la tin sk o g pism a. koje ^e pet
v ijek o v a živ jelo u ju žn o j Ita liji. a ve-
om a se ra š irilo i sam ostalno ziv.ielo
i u D a lm a e iji. B. je p o sta la od m lađeg
rim sk o g k u rz iv a , kao i d ru g e v rste
t. zv. n ac io n a ln ih p isam a. Im a la ne
d v a tip a, i to: tip oblih slova, i tip
u g la stih slova. K ao i la tin s k i nezik.
k o ji je bio u ra n o j sredovjecnon hr-
v a tsk o j k u ltu ri d o m in an tan , p ro s irila
se i B„ k o ja n ije b ila sam o pism o
ru k o n isa. nego i isp ra v a . p a su se
n jom e slu žili bez su m n je i u kancela-
r i j i h rv a ts k ih knezova i k ra lje v a .
M n o g o b ro jn i spom enici, ru k o p isn i i
dip lo m atsk i, u v je ra v a ju n a s u bujnom
životu to g a pism a. B. su osobito nDe-
g ovali m a n a s tiri ben ed ik tin sk o g reda,
k o ji sn b ili Hci.iživlji nosioci nr'vatske
pro sv jete, u epohi n aro d n e sam o stah
— 164 —
nosti. B. je donesena iz I ta lije naro-
čito akcijom m o n tek asin sk ih m o n ah a i
su k o b ila se s k aro lin o m (v rsta pism a,
k o ja je iz F ra n a č k e p ro d ira la u ove
k ra je v e evropskog zapada), i o sta la
je kroz nekoliko stoldeća (od 9 do
k r a ja 13) d o m in an tn o m u k u ltu rn o m
i svem jav n o m životu. B. im a u D al-
m a c iji sp e c ija ln e in d iv id u a ln e oznake,
k o je je u n ek im p o jed in o stim a odli-
k u ju od ta lija n s k o g tip a . O na De u
D a im a c iji pretežno oblog tip a. Po-
s lje d n ji ru k o p is B. je C h ro n ica Salo-
n ita n a Tome, a rh iđ a k o n a sp litsk o g
(1268). — B a n ije su B. n a z iv a li ra-
znim im enim a. no najčešće kao lan -
gobardsko pism o. D a n as je u n a u c i
p rih v a ć e n n az iv B. P r ije B. u D alm a-
c iji se u p o tre b lja v a o m lađ i rim sk i
k u rz iv sve od 5 do 8 v ije k a , i to u po-
slovnom životu, p o lu u n e ija la (k o ja ne
ra z v ila svoj specija-lni tip), i to do
k r a ja 8 (m ožda i u početku 9) vi]eka_.
Z atim k a ro lin a (saču v an i su p rim m ri
od 10 do 12 v ijek a) i g o tic a (od k r a ja
12/13 do 15 v ijek a). S a hum anizm om
n estalo je gotice (knjižne i kurzi-m e),
a p re v la d a la je h u m a n istik a . K ad se
upozori n a sve v rs te ep ig ra fsk e ka-
p ita le od n a js ta r ijih v re m e n a do 15
v ije k a . onda se vidi, d a je latin sk o
pišm o u D a lm a c iji p ro ž iv lja v a lo svod
g en etičk i ra zv o j, a u p o jed in im vr-
sta m a p ism a stv o rilo i in d iv id u a ln ih
oznaka.
L i t e r a t u r a : E. A. Loew The
B eneventam S crip t. (1914); \ . B ovak,
S c rip tu ra B en ev en tan a, s osobitim
obzirom n a tip d alm atin sk e B. (192U).
V. N ovak.
BENEVOLENCIJA (L a B enevolen-
cia), potporno dobrotvorno d ru štv o se-
fa rd sk ih Židova. O snovano je u Sa-
ra je v u 1892. P rv o b itn i z a d a ta k m u je
bio: p o m a g a n je sefard sk e sirocadi.
Od 1908 p o sta la je B. i prosvnetno
društvo, i š iri se po svim a vecim m je-
stim a Bosne i H ercegovine. Od 1923
p ro m ije n ila je B. donekle svo.i pro-
g ram , i od to g a doba im a za d atak .
p o m ag an je p ro sv jetn o g i k u ltu rn o g
n a p re tk a svih Židova u B osni i rLer-
cegovini. 1924 B. je izd ala je d a n alina-
nah, pretežno b e letrističk i i sa in fo r-
m ativ n im član c im a o Ž idovim a u
B osni i H ercegovini. pod u red n istv o m
S ta n isla v a V in a v e ra , B. M.
BENEVREKE, suknene b ijele iiske
čakšire bez u k ra sa. Nose se u V elikoj
M uni (Isera). Oko K n in a su od plavog
sukna. Z.
BENIĆ BONO, bosanski fra n je v a c ,
pisac (oko 1708. Ć atići — 27/3 1875, K r.
S u tje sk a). P očetne je n au k e učio u
Bosni. a više u Ita liji. P o v ra tiv si se
1734 iz D alm acije, g d je je nakon svr-

šenih n a n k a neko v riie m e nred av ao
fra n ie v a e k im p ito m c im a filo zo fiju ,
posvetio se u K r. S u tje sc i odgoju
m lad ih red o v n ičk ih novaka. P o slije
d v ije godine po stao je grvardi.ianom,
k o iu je službu. što u K r. S u tje sc i što
u K re šev u i F o jn ic i. kroz 10 g o d in a
o b av ljao . Jed n o m je bio v ijećn ik o m
B osne S re b rn e (1748—1751), d v a p u t re-
đ o d ržavnikom (1765—1768 i 1774—1778),
a d v ap u r g en e ralo v p o v jere n ik u vla-
s tito j red o d ržav i. Z a prvog: redodrža-
v n ik o v a n ja Sv. S to lica p o v je rila m u
je lib ris tra n s k o b isk u p a tstv o i apo-
stolsko v ik a rstv o u B osni, a li se B.
n a obje ča sti 1767 zahvalio. Od-
lu k a Sv. S tolice. kojom era je ovla-
s tila da izv id i u zro k e sa v re m e n ih tr-
zav ica u B osni S re b rn o j. z a te k la g a
je 1785 već m rtv a . — B. je bio je d n a
od n a jm ilijih p o jav a, s k o jim a se u
p ro šlo sti B osne S re b rn e susrećem o:
učevan, čedan, p ra v e d a n , sn o šljiv . ali
do s k ra jn o s ti odvažan. P u n o je u svo-
jim slu žb am a od O sm a n lija p re trp io .
osobito 1737 i 1741, k ad je vezan, za-
tv a ra n . topuzom u d a r a n i v je š a lim a
plašen. 1738 n alazio se sa stan o v n i-
cim a K r. S u tje sk e u S a ra je v u . g’d je
je bio p ris ilje n z id a ti grrad. TJ T ra -
v n ik u je zastu p ao k a to lič k a p ra v a
p ro tiv p ra v o sla v n ih v lad ik a, a 1768
bio je u V a le n ciji. u Š p an jo lsk o j, n a
općoj sk u p štin i fra n je v a č k o g a red a.
L jeto p is fran jevačkogra sa m o sta n a u
K r. S u tjesci, što sra je B. sve do sm rti
sav jesno vodio, n a jb o lja je g ra đ a za
p o zn a v an je bosanske. i p o litičk e i
crk v en e p ro šlo sti u 18 v ijek u . (Štam -
p a n je 1923 u G lasn ik u Z em aljsk o g a
M uze.ia u B osni i H ercegovini).
J . Jelenić.
BENIČ KREŠIMIR, kom pozitor
(28/4 1887, K a rlo v ac). S v ršio je gim na-
z iju u K a rlo v cu , a p ra v o u Z agrebu.
S tu d ira o je u B eču n a k o n z e rv a to riju
(kod G ren ad iera), a ko m p o ziciju n a
p arisk o m k o n z e rv a to riju (kod Vi-
dora). N ap isao je više o cjen a i ras-
p ra v a u z a g reb a čk im dnevnim listo-
v im a i re v ija m a , u k o jim a je zastu-
pao m u zičk o -n acio n alističk e nazore.
K o m p o n irao je k o re o g ra fsk i poem
M uzika p ejza ža (u t r i slike) i G rčke
plesove po P ie rre L ouis-u C hanson
D eb ilitis, k o je djelo sp ad a u n a ša
n a jm a r k a n tn ija s im fo n ijsk a djela. S a
k n jižev n ik o m L ju b o m W iesnerom i
slik aro m M ak sim ilijan o m V ankom
p o kušavao je B., d a re v ijo m G rič ra -
zv ije n a š n acio n aln o -ek sp resio n ističk i
sm jer. A . D.
BENIGNUS GEORGIUS, V. D ra-
gišić.
BENKOVAC, v a ro šic a u D alm aciji,
o b last S p lit, g lav n o m jesto »ravnih«
K o ta ra , ra sk ršć e p u te v a Z a d a r—S k ra-
B E K L IĆ
din i N o v ig ra d —V ra n a . Im a 810 sta-
n o v n ik a; poštu, te le g ra f i telefon,
općinsko p o g la v a rstv o . k o ta rsk o po-
g la v a rstv o , k o ta rs k i suđ, po rezn u ko-
ta rs k u o blast, ze m a ljsk i k a ta s tra ln i
ured, h id ro teh n ičk o o d je lje n je gene-
ra ln e in sp e k c ije vo d a u S p litu , rim o-
k a to lič k u župu, p ra v o sla v n u p a ro h iju ,
p u čk u školu, o p ćinsku šted io n icu i
m lin. U o k o lin i je ra z v ije n o v in o g ra-
d arstv o . — 1620 b eg lerb eg Ib ra h im Be-
gović u svom e iz v je š ta ju sp o m in je u
B. k u lu (k o ja je b ila feud b e g a Ben-
kovića iz L iv n a, po k o jem je dobila
i im e B.) i u n u ta r p la tn a (zidina) ne-
koliko kuća, k o je m ogu d a ti 50 voj-
n ik a. J . M-n.
BENKOVIĆ FRIDRIK. s lik a r i ba-
k ro reza c (1670, D u b ro v n ik — 1740. Go-
rica). U čio je u M lecim a i B ologni
(kod K a r la C ignani-a). N a n jeg o v
su u m je tn ič k i ra zv o j n a jv iše u tje c a la
đ je la C o rreg g io -v a (K oređova). V ra -
tiv š i se u M letke, bio je u č ite lj ču-
vene p a s te lis tk in je R osalde C a rrie re ,
k o ja je po n jeg o v im c rte ž im a na-
s lik a la nekoliko p astela . K a sn ije
bio je u M ilan u i B eču (1703). P re d
k ra j svoga ž iv o ta b o rav io je B. u Go-
rici. Ođ B. s lik a sač u v an e su: Sv. An-
d r i j a (c rk v a S. M a ria del P io m b o u
B ologni) i Sv. P e t a r G iam b ac o rti
(c rk v a S. S eb astian o u M lecim a). —
A u te n tič n o st o stalih slika, što ih spo-
m in je K u k u ljev ić, n ije p ro v je re n a .
N eke su n jeg o v e slik e re z a li u b a k a r
A. Zucchi, M. P itte r i, A. i J. S chm utzer,
N ekoliko n jeg o v ih c rte ž a ču v a bečka
A lb e rtin a .
L i t e r a t u r a : K u k u lje v ić . Slov-
n ik ; V esm e, P e in tr e g ra v e u r ita lie n .
A. Sch.
BENLIĆ MATO, b o san sk i fr a n je -
vac, b e o g ra d sk i b isk u p i u p ra v ite lj
sm eđerevske b isk u p ije (1609, B a n ja
L u k a — 30/1 1674, V elik a, S la v o n ija ).
N au k e je svršio dijelom u B osni, a di-
jelom u I ta liji. Ž upnikovao .ie n a jv iš e
u S a ra je v u . Bio je g v ard i.ian u F o j-
nici, p a d e fin ito r i re d o đ rža v n ik Bo-
sne S reb rn e. 1645 s a ra je v s k i su kato-
lic i p o slali m olbu u R im . d a im se B.
im en u je biskupom , p a g a p rik a z u ju
kao u zo rn o g red o v n ik a, v rlo d o b ra
! teologa i p ra v n ik a i v rlo p ro s la v lje n a
go v o rn ik a. B eo g rad sk im je biskupom
i u p ra v ite lje m sm eđerevske b isk u p ije
postao 1651. U isto m u je v rije m e b ila
p o v je re n a i ju ž n a U g a rsk a , u k o ju
m ad ža rsk i b isk u p i n isu sm je li zala-
! ziti zbog tu rs k ih zulum a. 1661 c a r Leo-
pold g a je bio predložio za bosanskog
biskupa, ali m u se ta j p rije d lo g n ije
uvažio. K ao b isk u p m orao je m nogo
! tr p je ti sa s tra n e T u ra k a , k o ji su g a
I h a p sili i globili.
165 —
BENLUK
L i t e r a t u r a : F erm endžin, A c ta
B osnae. J. J .
B E N L U K , davno izo b ičajen ženski
h a lje ta k od kupovne šaren e m a te rije ,
dug: do niže k o ljen a. sa u sk im ru k a -
vim a, zak o p čav a se n a g ru d im a, k oje
su u k ra še n e kao jelek. O bično su se
u B. m lađ e v jen ča v ale. Nosio se u
P o d rin ju . N. Z.
B E O Č IN . 1. Selo u S rije m u . k o ta r
Uok, ispod F ru š k e Gore. sta n ic a vici-
n a ln e željeznice P e tro v a r a d in —B. (17
km ), k ra k in d u s trijs k e željeznice do
p ris ta n iš ta n a D u n av u . Im a poštu,
te le g ra f i telefon. Im a 2.234 stanovni-
k a; općinsko p o g lav arstv o , p ra v o sla -
v n u p a ro h iju , crk v u S pasov d an i
m an a.stir B.; osnovnu školu.
J . M-n.
2. M a n a s tir u F ru šk o j Gori. C rk v a
je posvećena V azn esen ju . G odina
o s n iv a n ja B. n ep o z n ata je. 1622 nje-
g ovi m o n asi o d lazili su u R u s iju po
m ilo stin ju . 1697 p a t r i j a r h A rse n ije
dopustio je m o n asim a m a n a s tira
R ače, d a se n a s ta n e u B eočinu, k o ji
je ta d a bio zapušten, i k o ji su oni
obnovili. 1732—1740 podigao je novu
c rk v u B. M iliv oj M ilanović iz F u-
toga. Ik o n o stas su slik a li živopisci
D im itrije B ačević (iz K a rlo v a c a ) i
T eodor K raču n o v ić. 1753 spom inje se
u B eočinu k a p e la Sv. Đ orđa, pouz-
dano p o d ig n u ta od m o n ah a ra č a n sk ih
(u spom ena n a sk it Sv. Đ o rđ a kod
Rače). V. P-ć.
B E O Č IN S K A T V O R N IC A C EM EN -
TA A. D., B eočin. O snovana je 1923
ra d i n a c io n a liz a c ije se k v e strira n e B. česte borbe izm eđu M ad žara i Bi-
tv o rn ice cem en ta u B eočinu, sv o jin e
»U nije B eočinskih F a b r ik a Cem enta«.
G lav n ica je 13,500.000 din. Im a 35 peći.
P o k re tn a s n a g a je 5.500 k o n jsk ih
sila. G o dišnji k a p a c ite t je 10.000 va-
g o n a ro m an -cem en ta i 30.000 v ag o n a
p o rtlan d -cem en ta. Zaposleno je oko
2.000 ra d n ik a . — S ta ro društvo. osno-
v an o 1907. preuzelo je tv o rn ic u od
firm e O rn ste in & S pitzer, k o ja je
k u p ila zem ljište od m a n a s tira Beo-
čin a 1891. S. P.
B EO G R A D . N a stje c ištu d v iju ve-
lik ih r ije k a i n a podnožju p lan in sk o g
lan ca, k o ji se s R u d n ik a sp u šta u dei-
n a v sk u đolinu. beogradsko m jesto
bilo je o d u v ijek od v elik e važnosti.
N aseljen o je jo š u p re d h isto rijsk o
doba. A v a lsk i ru d n ic i olova i cinoba-
r ita b ili su ek sp lo atisan i već u bron-
čano v rijem e. U 4 i 3 v ijek u p rije
K ris ta K e lti su tu podigli, iskorišću-
ju ć i d o m in ira ju ć i položaj K alim eg-
d ana. svoj tv rd i g ra đ S ingidunum .
R im sk a o s v a ja n ja u Srbi.ii z a v ršila j lozofa. Po ugovoru. po s m rti despoto-
su se oko K ris to v a ro đ e n ja ; ta d je
— 166 —
prešao u "hjihovu v la st i o vaj k eltsk i
(odnosno n.iihova p lem en a S korđiska)
g rad . G radsko p ra v o dobio je S ingi-
dunum po slije c a ra H a d rija n a (117—
138). U n je m u su se đusro zad ržala
o d je lje n ja če tv rte le g ije F la v lje v e (od
91 po Iv ristu ); n jih o v i spom enici vrlo
su česti po cijelom p o d ru č ju đanaš-
n je g B. od K a lim e g d a n a do Č ubure.
U 4 v ije k u po K ris tu u S in g id u n u m u
je stan o v ao k ršć a n sk i biskup, a 366
tu je bio sab o r p rip a d n ik a A rije v e
k ršć an sk e sekte. R im sk i c a r J o v ija n
ro đ en je 331 u S in g id u n u m u . K ršć an -
sk a općina ovog g ra d a d a la je u 4
v ije k u nekoliko m učenika. U 5 v ije k u
g ra d su o sv o jili A tilin i H uni, posli.ie
n jih S a rm a ti, a n a jp o s lije Goti. C ar
A n a sta sije naselio je n a p o d ru č ju
S in g id u n u m a H e ru le n a početku 6 vi-
jek a, a c a r J u s tin ija n obnovio je grad .
d a bude d u n av sk i b ra n ik p ro tiv pro-
v a la S lo v en a i d ru g ih plem ena, Za
v iije m e c a ra M a u ric ija , pred k ra j 6
v ije k a , vođile su se oko S. česte borbe.
P o slije 602 g ra d je pao u ru k e A v a ra
i o n jem u n em a više spom ena sve do
9 v ije k a . V rlo je v je ro ja tn o , d a je
djelom ično bio razru šen .
U 9 vi.ieku g ra d se javl.ia pod svo-
jim srp sk im im enom (u tu-
đim izv o rim a: kod p ap a A lb a B ulga-
ric a i A lb a G raeca; u N ijem aca W iz-
zenburch, W eizzenburg; u M ad žara
N a n d o r F e je rv a r). T ad a su g a d rž ali u
sv o jo j v la s ti B u g a ri, k o ji su tu p rim ili
M etodijeve slovenske učenike, k ad su
iz M oravske b ježali. Od 9 v ije k a u
B eo g ra d u se ponovo sp o m in je sjed ište
episkopije. U 12 v ije k u bile su se oko
za n tin a ca. 1124 M ad žari su p o ru šili
g ra d i n jeg o v im k am en je m u tv rđ ili
Zem un. a B izan tin ci su čin ili o b ratn o
1154. U B. su se 1190 s a sta li c a r Isa k
A nđel i B ela II I . Jedno v rijem e. pr-
vih d ese tin a 13 v ijek a, b o rili su se o
B. B u g a ri i M adžari; od 1232 B. je
bio m ad žarsk i. 1284 k ra lj D ra g u tin je
kao m ad ža rsk i zet i vazal dobio M ačvu
s B„ S rijem . S oli i U soru u Bosni. B.
je bio n je g o v a p rijesto n ica. T u se. za
n je g o v a v rem ena, n aro čito istic a la
»velika sa b o rn a c rk v a m itropolitska«
sa čudotvornom slikom B ogorodičinom .
Od 1319 B. je bio opet m adžarski. Oko
n je g a je D ušan vodio borbe s k ra lje -
v im a K a rlo m R obertom i L ajošem
V elikim , dok pod carem U rošem ni.ie
bio d efin itiv n o izg u b ljen za S rbe. U
srpske je ru k e B. ponovo došao tek za
vlade despota S tev an a, koji g a je jako
utv rd io . T u je bio S tev an o v dvor.
L ijep opis B. to g a v re m e n a n alaz i se
u despotova b io g ra fa K o n sta n tiu a F i-
voj (1427), B. je p rip ao M adžarim a. U

15 v ije k u bile su se o n.i osoreeue
b o rb e izm eđu M ad ž ara i T u ra k a , u
k o jim a se n aro čito ista k a o 1456 I. H u-
n y a d i (S ib in ja n in Jan k o ). 1521 g ra d
su zauzeli T u rc i; stan o v n ištv o ra se lili
i p o n ajv lše odveli u C a rig ra d i oko-
lin u . T ako je postalo tam o n ase lje
»Beograd«.
U B. su T u rc i p ođigli n o v a u tv r-
đ e n ja i eu v en i S okolovićev bezistan ;
a n a A v a li g ra d kao veću o sm atrač-
nicu, 1594 u B. je sp aljen o tije lo Sv.
Save, za v rije m e srpskog u s ta n k a u
B an atu . U 16 i 17 v ije k u g ra d se v rlo
lije p o razv io k ao zn atn o trg o v ač k o
m jesto , sa m nogo s tra n ib k o lo n ija
(d u b ro v ačk a. m letačk a, je rm e n sk a , se-
fa rd ijs k a i dr.). Im ao je 12.000 kuća.
P o s lije tu rs k o g p o ra z a pod Bečom i
n jib o v a p o v la č e n ja iz M adžarske, B.
je za k ra tk o v rije m e (6/9 1688—1810
1690) bio u ru k a m a A u s trija n a c a . 1690
u n je m u se zađržao v e lik is rp s k iz b je g
s p a trija rb o m A rse n ije m III., k o ji je,
u s tra b u od tu rs k e osvete, tra ž io spas
bijeg o m u A u s triju . P o slije K a rlo -
vačk o g M ira. 1699, B. je nostao gla-
v n a p o g ra n ič n a tv rđ a v a T u rsk e pre-
m a A u s triji. oko k o je su se u 18 vi-
je k u vodile lju te borbe. U novom r a tu
p rin c E u g e n S av o jsk i p o tu k ao je
T u rk e kod B. i uzeo g ra d 22/8 1717.
Od tad a, ođnosno od P o žarev ač k o g
M ira 1718, B. je ostao u v la s ti A u s trije ,
zajeđno sa sjev ern o m S rb ijo m , sve do
1739. S rb i su ta d energično ra đ ili, da
se sp o ji k a rlo v a č k a i b eo g ra d sk a mi-
tro p o lija , i to im je, p o slije dužeg ot-
p o ra Beča, n a jz a d uspjelo. T ra g o v i
a u s trijs k e ^uprave u S rb iji iz to g a
v re m e n a o ču v an i su jo š i danas. na-
ročito^ u tv rđ a v i b eo g rad sk o j. D ugo
se d rž a la i » P irinčana«, n a z v a n a po
p rin cu E u g en u , n a D orćolu. P o slije
a u s trijs k o g p o ra z a kod Grocke, Beo-
g ra d sk im M irom 1739, A u s trija je iz-
g u b ila S rb iju ; D u n a v i S a v a p o sta li
su g ra n ic a izm eđu T u rsk e i A u strije .
V o jn ič k i zn ačaj B. postao je tim još
veći. To se n aro čito v id jelo u novom
r a tu 1788—1791. A u s trija n c i su od 1787
p o k u šav a li u d v a m a h a d a se doče-
p a ju B. prepadom , a li n isu im a li sreće.
O sv o jili su g a tek 7/10 1789, d a g a u
S vištovskom M iru, 1791, ponovo v ra te
T u rcim a. U tim ra to v im a m nogo ie
stra d a lo stan o v n ištv o i v a ro š je zna-
tn o o p ala u trg o v in i i prom etu.
Od T u ra k a su B. o teli S rbi, u K a-
rađ o rđ ev o m U stan k u . tre ć i d an Bo-
žića 1806, i d rž ali g a do k a ta stro fe
1813. U d rugom U sta n k u B. je ostao
n a n iiru . je r knez M iloš ni.je želio.
da o sv a ja n je m v ezirskog g ra d a v ri-
je đ a o sje tljiv o s t T u rske. A li n a se lja -
v a n je S rb a u B. počelo je od 1815
stalno da se r a z v ija i u trećo.i dese-
— 167 —
BEOGRAD
tin i 19 v ije k a . g ra d je bio po većini
s ta n o v n ištv a srp sk a _varoš, i ako još
n ije bio p ra v a p rije sto ln ic a . B. je
p o sta ja o p rije s to ln ic a sve više tek od
v re m e n a kneza A lek sa n d ra, odnosno
od 1842. U »gradu« je stan o v ao p a ša
sa tu rsk im garnizonom , a u »varoši«
k ršć a n sk i elem enat. D ok je g ra d sve
više z a p u šta n pro p ad ao . v a ro š se na-
glo d izala i ra zv ijala^ Izm eđu g a rn i-
zona i v a ro šk ib S rb a češće je dolazilo
do sukoba, J e d a n je, u ju n u 1862, do-
veo do b o m b a rd o v a n ja v a ro ši od stra n e
g ra d sk e posade. Zbog toga, a i inače,
d a bi b ili što slo b o d n iji u sv o jo j zem-
lji, S rb i su energično tra ž ili, d a se
T u rc i p o v u k u iz g ra d o v a. Posli.ie du-
žib p re g o v o ra to je i uspjelo. 18/4 1867
svečano je p ro č ita n su lta n o v fe rm an .
k o jim se knezu M ib ailu p re d a ju g ra-
dovi. T u rs k a po sad a je o tišla zauvi-
jek. — K ra tk o v rije m e k ra ie m 1914,
a đuže 1915—1918. bio je B. u ru k a m a
A u s trije i n je n ib saveznika. Za^ v ri-
jem e tib borbi, u k o jim a se B. časno
b ran io , bio je zn atn o oštećen. P o s lije
oslobođenja, 3(11 1918, B. je postao
p rije s to ln ic a K ra lje v in e S rb a, H r v a ta
i S lovenaca. U n je m u je 1/12 1918 _pro-
g lašen z n a č a ja n a k t n a ro d n o g u jed i-
n je n ja .
M o n o g ra fija o h is to r iji g ra d a ne
p o sto ji. N ekoliko p o k u š a ja za opću
slik u dao je T. S te fan o v ić V ilovski.
V . Ćorović.
B. je p rije sto ln ic a K ra lje v in e SH S.
Im a 111.740 s ta n o v n ik a (1921). S je d ište
je K ra lja . V lad e i N a ro d n o g P red -
sta v n ištv a . K u ltu rn i i p o litič k i pro-
sv.jetni ce n ta r. V a žan trg o v a č k i i in-
d u s trijs k i grad . U n je m u se u k r š ta ju
v až n i p u te v i m e đ u n aro d n e važnosti.
Od v elikog je stra te g ijsk o g , saobra-
ć a jn o g i trg o v a č k o g z n a č a ja . Od važ-
n ijib p ro s v je tn ib u sta n o v a im a: A ka-
dem i.iu N au k a, U n iv e rz ite t, N a ro d n i
i E tn o g ra fs k i M uzej, N a ro d n u B iblio-
te k u i N arodno P o zo rište. za tim više
sre d n jib i strn č n ib šk o la i t. d.
B. D.
U B. se u s ta r ije v rije m e sp o m in ju
ove crkve: 1. C rk v a U sp e n ja Bogo-
rodice (n a istočnom k r a ju g ra d a),
m itropoli.ia. P o digao^je despot S tevan.
U n jo j se n a la z ila č u d o tv o rn a ikona
B ogorodice (slik a n a ru k o m Sv. Luke).
k o ja se u B eogradu, kako izgleda. na-
la z ila već 1073; nj oj se p o k lo n ila k ra -
l.iica S im onida, k ad je iš la u pobode
sv o jo j je tr v i k ra ljic i K a ta r in i (ženi
k r a lj a D ra g u tin a ). U ovoj c rk v i na-
lazile su se neko vri.iem e i m o šti Sv.
P etke, prenesene iz T rn o v a, i m ošti
carice Teofane. 1521, k ad je c rk v a
p re o b rać en a u d žam iju (?), pre-
nesene su u C arig ra d . Č udotvorni
lik M ajk e B ožje prenesen je 1729 u
BEOGKADAC
m a n a s tir V m eu. O va se c rk v a (»ma-
n astir« ) sp o m in je u 16 i 17 v ije k u (još
1689). 2. C rk v a T ri J e r a r h a . Sazidao
je despot S te v a n kao p o g reb n u crk v u
za a r h ije re je . 3. C rk v a Sv. N ikole.
S azidao je despot S te v an i u s tro jio
kao m a n a s tir (sa bolnicom i kućom
za stran c e). 4. C rk v a K o đ e n ja Sv.
J o v a n a P re te č e u »Novoj Varoši«.
S p o m in je se 1735 i 1737. 5. C rk v a Sv.
A rh a n đ e la (sada sab o rn a), sazidao je
m itro p o lit b eo g rad sk i M ojsej P e tro -
vić (1726—1730). 6. 1346 spom inje se
k a to lič k a c rk v a u B. 7. 1671 spom inje
se je rm e n sk a c rk v a u B. V . P-ć.
BEOGRADAC JOVAN (1812, T ite l
— 1889. N ovi Sad). S vršio je v o jn e
n au k e i bio a u s trijs k i oficir. 1858 istu-
pio je iz v o jsk e i n a sta n io ^ se u No-
vom Sadu, g d je je ra d io i č ita v svoj
im eta.k potrošio. d a o stv a ri p erp etu u m
m obile. N ap isao je: 0 jezik u i pravo-
p isu srpskom (1857); C rk v a i d rž av a
(1857); O rien t, O ccident u n d P a n sla -
v ism u s (1865); M isli o sk o ra šn je m po-
lo žaju i b u d u ćn o sti n a ro d a srpskog
(1866). IJ ru k o p isu je ostalo nekoliko
n je g o v ih r a s p ra v a o jezik u i p rilo g a
za srp sk i rječ n ik . D. P.
BEOGRADSKA BANKA. O snovana
1909. C e n tra la B eograd. K a p ita l
3,000.000. R ezerve 565.000. ulozi 1,538.794,
m jen ice 2,924.631. dužnici 2,579.537. do-
b it 100.284 din. P re d sje đ n ik P a v le
Denić, d ire k to r M ih. J . Jan k o v ić.
N. S.
BEOGRADSKA BANKA »MER-
KUR«. O sn o v an a 1906. C e n tra la Beo-
g rad. K a p ita l 6,000.000. U lozi 1,633.633,
v je ro v n ic i 4,191.764, g o to v in a 1,459.967,
m jen ice 1,825.401. dužnici 7,598.711, do-
b it 407.630 din. P re đ sje d n ik i d ire k to r
D av id I. R uso. N. S.
BEOGRADSKA E P ISK O P IJA P r-
v i spom en o B. E. je iz 4 v ijek a, za
v rije m e s irm ijs k ih sinoda. 357 i 358,
n a k o jim a su s tro g i A rije v c i pobije-
đili. M eđu v o đ am a A rije v a c a n aro -
čito se ista k a o U rz acije S in g id u n sk i
(S ingidunum , B eograd) u G ornjoj
M iziji, k o ja je p rip a d a la dijecezi Da-
ciji. Z atim se B. E. sp o m in je k ra je m
6 v ije k a , za v rije m e a v a rsk ih borbi.
p a u h ris o v u lji c a ra V a s ilija II. 1018
m eđu e p isk o p ijam a p o tčin jen im ohrid-
skoj arh ie p isk o p iji. Osim B eo g rad a
njo.i su ta d a p rip a d a li i g ra d o v i G ra-
dac, Omča., G lav en tin i B ela C rkva,
za k o je se ne zna tačno g d je su ležali.
E p isk o p ija je b ila v rlo ug led n a, te je
za n ju , kao i za sam u o h rid sk u arh i-
ep isk o p iju . bilo određeno d a im a 40
k lirik a i 40 km etova. — Im e n a beo-
g ra d sk ih ep iskopa p o zn a ta su nam
tek od 15 v ijek a. 1447 bio je beograd-
ski m itro p o lit L ongin, a 1481 F ilo tej.
—168—
Od 16 v ije k a v ećin a b eo g rad sk ih mi-
tro p o lita -e p isk o p a n a z iv a se i srijem -
skim , je r je i S rije m spadao pod epi-
skopsku ju ris đ ik c iju n jihovu. T a k v i
su b ili M aksim (1512—1513, M a k a rije
(1589), Jo a k im (1597—1610). V isario n
(1613), H adži S im eon (1622), Ave-
salom (1631), N e o fit (koji se n a z iv a
hopovskim , 1647), Ila rio n (1650 i 1655),
Je fre m (1662—21/12 1672), E le v te rije
(1673), P a js e j (1678 i 1680), Sim eon
h ad ž i L ju b ib ra tić , r a n ije zahum ski
(1682—1685), S te v a n M etohi.iac (1697),
M ihailo (1705), kao b eo g rad sk i i po-
žarev ačk i; M o jsije P e tro v ić od 1713 do
1726, beograđski, p o žarev ačk i i d o n jeg a
S rijem a, a od ta d a do 1730 i cijelo g a
S rijem a. T ako i V iće n tije Jo v an o v ić
(od 1713 do 1737), u doba a n s trijs k e oku-
p ac ije u sjev ern o j S rb iji. Z atim Sofro-
n ije (1743), V iće n tije S tefan o v ić (1753),
K a lin ik (1759), J e r e m ija (1766). D ioni-
sije I. P opović (1785—1791), M etodije
(1791—20/1 1801), L eo n tije L am b ro v ić
(1801—1813), D io n isije II. N iš lija (1813
—1815), A g a ta n g e l (1816—1826). K i-
rilo (1826—1827) i A n tim (1838—1830). —
1830 o sn ovana je au to n o m n a m itropo-
l i ja u kneževini S rb iji. te episkopi
b e o g rad sk i p o sta ju ujedno i m itro p i-
liti n a d o stalim episkopim a. T e rito rij
s ta re braničevske. sm ederevske ili po-
žarev ačk e episkopije, k o ji je združen
sa beogradskom episkopijom k ra je m
17 v ije k a , ostao je u n jen o m sa sta v u
sve do 1922. k a d a je o b n o v ljen a bra-
n ičev sk a e p a rh ija .
B. E . im a d an a s osam m a n a s tira
(B lagoveštenje, V oljavča, G rnčarica,
Jo šan ica , K alen ić, K oporin, T rocka i
R akovica), 4 p ro to p re z v ite ra ta (g rad a
B eograda, beogradski. sm ederevski i
k ra g u je v ačk i), 10 n a m je sn ištv a (kos-
m ajsko, posavsko, kolubarsko, veliko-
oraško, jaseničko, beličko, levačko,
šem ničko. lepeničko i k ra g u jev ačk o -
jaseničko), 180 p a r o h ija saJL37 crk av a,
185 sv ešten ik a i 562.130 duša.
L i t e r a t u r a : P . Švabić. A ntim ,
m itro p o lit beo g rad sk i (G lasnik pravo-
slav n e crkve, 1903); M. V ukićević, Me-
to d ije, m itro p o lit b eogradski (G lasnik
p ra v o sla v n e crkve, 1900); M. Vukiće-
vić, L eo n tije L am brović, m itro p o lit
beogradski (G lasnik p ra v o sla v n e cr-
kve, 1901). R- Grujić.
BEOGRADSKA FABRIKA MAŠI-
NA I GVOZDENIH KONSTRUKCIJA
D. D.. B eograd. A kcionarsko društvo,
osnovano 1920 ra d i p re u z im a n ja predu-
zeća Zeiss i M asel. G lav n ica je 6,000.000
din. P o k re tn a sn a g a je ukupno 400
k o n jsk ih snaga. Zaposleno je 350 ra-
dnika, Iz ra đ u je sve v rste gvozđenih
k o n stru k c ija . m ostove. stro je v e i t. d.
S. P.

BEOGRADSKA FABRIK A SE-
ĆERA, B eogrrad-Ć ukarica. O snovana
je 1898 od regensburškoj? d ru š tv a kne-
za T h u rn -T a x isa (T urn-T aksisa). Gla-
v n ic a je 1.400.000 z la tn ih m a ra k a . Za
v rije m e r a ta b ila je_ s e k v e strira n a , _i
n jen o p ita n je jo š n ije d efin itiv n o ri-
ješeno. D a b i se n o slije r a t a u nno^
obnovio rad . o b razo v an je s in d ik a t od
nekoliko b eo g rad sk ih b an a k a, k o ji je
dao s re d stv a za ra d , a u p ra v a tv o r-
nice p o v je re n a je u p ra v n o m odboru,
k o ji p o s ta v lja m in is ta r P ra v d e . —
P o k re tn a s n a g a B. F . S. je u k u p n o
1.400 k o n jsk ih sn ag a. R adnika_ je za-
posleno prek o 700. K a p a c ite t je 1.200
v a g o n a šećera g o d išnje. S. P.
BEOGRADSKA FILHARMONIJA
o sn o v an a je 13/6 1923 od član o v a orke-
s tr a opere N aro d n o g P o z o rišta i n a sta -
v n ik a m uzičke škole u B eo g rad u sa
ciljem , d a izvodi sim fo n ijsk u m uziku
dom aćih i s tra n ih kom pozitora.
K. M.
BEOGRADSKA HIPOTEKARNA
BANKA. O sn o v an a 1921. C e n tra la
B eograd. K a p ita l 3,000.000. F ondovi
179.706, u lo g 1,087.202, v je ro v n ic i
1,020.270. a k tiv n i tek. ra č u n i 1,686.548,
n ep o k retn in e 1,213.764, in d u s trijs k a pre-
duzeća 1,011.742. v rije d n o sn i p a p iri
1,026.870 dim P re d s je d n ik L jub. R. Jo -
vanović, d ire k to r S te v a n R adović.
N. S.
BEOGRADSKA KOMISIONA BAN-
KA. O sn o v an a 1912 pod firm o m S re ta
Đ orđević A. D. P o s lije r a t a pretvo-
re n a u b a n k u pod g o rn jo m firm om .
Od 1923 u p rin u d n o j n ag o d b i v a n ste-
ča ja . N . S.
BEOGRADSKA MITROPOLIJA.
P o s lije d ru g o g u k id a n ja pećske pa-
tr ija r š ije (1766), c ije la s rp sk a c rk v a
došla je pod v la s t c a rig ra d sk e p a tri-
ja rš ije , k o ja je s la la i u srp sk e epi-
sk o p ije gotovo u v ije k sam e G rke.
T ako je u doba u s ta n k a (1804) n a beo-
g rad sk o m episkopskom p rije s to lu sje-
dio G rk m itro p o lit L eo n tije L am bro-
v ić (1801—1813). K a ra đ o rđ e je dobro
znao, koliko su G rci nep o u zd an i u ve-
likom n aro d n o m poslu, k o ji je on iz-
vodio, te je ubrzo odlučio d a se rije š i
fa n a rio ts k ih v lad ik a. V eć n a S kup-
štin i u H a sa n p a šin o j P a la n c i (2/10
1809) donesena je odluka. d a se n a
m jesto L e o n tija p o sta v i za m itro -
p o lita b eo g rad sk o g M elen tije Ste-
fanović, a rh im a n d rit m a n a s tira R ače
i vo jv o d a sokolski. T a o d lu k a n ije
izvedena, je r se u ono ra tn o doba
n ije m oglo p re g o v a ra ti sa cari-
g ra d sk im p a trija rh o m . K a d a je 1813
S rb ija ponovo p a la pod T urke, po-
s ta v lje n je za b eo g rad sk o g m itro p o -
lita D io n isije II.. b iv ši srp sk i svešte-
— 169 —
BEOGRADSKA M ITROPOLIJA
n ik iz N iša, k o ji je m nogo _pom agao
H u ršid -p a ši, d a u m iri S rb iju . O n j e
usk o ro u m ro i knez M iloš je predložio
1815 e a rig ra d sk o m p a tr ija r h u stude-
ničkog a rh im a n d rita M e le n tija N ik-
šića za b eo g rad sk o g m itro p o lita . P a -
t r i j a r h n ije p rih v a tio ta j p rijed lo g ,
već je za beo g rad sk o g m itro p o lita
postavio G rk a A g a ta n g e la , a J J e le n -
t i j a posvetio za ep isk o p a užičko-_ša-
bačkog. M eđutim . k a d a je M elen tije,
već iduće godine (1816), u b ijen , došao
je i u šab a čk u ep isk o p iju opet_ G rk. —■
T a d a je u c ije lo j oslobođenoj S r b iji
bilo sam o đ v a episkopa: b eo g rad sk i
i užičko-šabački, k o ji su po o b ič a ju
u c a rig ra d sk o j p a t r i j a r š i j i n o sili n a-
slov arh ie p isk o p a i m itro p o lita . i ako
su fa k tič n o b ili sam o episkopi. Oni,
kao i d ru g i fa n a rio ti, n isu m nogo m a-
r i l i za S rb e i srp sk u crk v u , nego sam o
za sv o je ličn e in terese. S to g a je knez
M iloš odm ah pregaD d a im o g ra n ič i
v la st. V eć 1816 donesena je u re d b a za
sveštenstvo, k o ja je fik s ira la episkop-
ske i svešteničke prih o d e, a 1822 S kup-
š tin a je z a b ra n ila d a episkopi id u u
n a ro d ra d i sv o jih p rih o d a, već d a im
g a knezovi kupe zajed n o ^s d rž av n im
porezom . U z to je M iloš osnovao i
k o n zisto rij, u k o jem je, po red m itro -
po lita, p o stav io po jed n o g a rh im a n -
d r ita i kneza, a li već 1825 on je uki-
n u t, i sv i b ra čn i, kao i d ru g i n je n i
su d sk i poslovi. p re šli su u d je lo k ru g
kneževe k a n c e la rije . Te re fo rm e Mi-
loševe b ile su p rv i k o ra k n ez av isn o sti
srp sk e crk v e u S rb iji. K a d a je 1830
knez M iloš dobio h a tiš e rif, d a je
S r b ija s a m o u p ra v n a kneževina, osi-
g u ra o je n jim e i prav o . d a S rb i sam i
sebi b ir a ju episkope, a c a rig ra d s k i
p a tr ija r h sam o d a ih p o tv rđ u je . N a
osnovu to g a c a rig ra d s k a je p a tr ija r -
š ija o p ozvala odm ah oba posljeđn.ia
fa n a rio ta n a episkopskim sto lic a m a u
S rb iji, beo g rad sk o g m itro p o lita An-
tim a i užičkog G erasim a. K nez M iloš.
u dogovoru sa crk v en im i n a ro d n im
p re đ sta v n ic im a , donio je onđa rješe-
nje, d a se užičk o -šab ačk a e p isk o p ija
p o d ijeli n a užičku, sa sjed istem u
Ć ačku (danas žička) i šabačku, te da
one, zajeđno sa beogradskom episko-
pijom , o b ra z u ju a u to n o m n u beograd-
sk u m itro p o liju . Z a p rv o g b eograd-
skog m itro p o lita p o sta v lje n je onda
h r a b r i a rh im a n d rit v ra ćev šn ičk i Me-
le n tije P a v lo v ić (1830—1833), za užičkog
episkopa a rh im a n d rit sreten.iski N iki-
fo r M aksim ović. a za šab ačk o g epi-
skopa a rh im a n d rit G erasim Đ orđević.
N ešto k asn ije , 1832, knez je M iloš
sklopio k o n k o rd a t izm eđu S rb ije i
c a rig ra d sk e p a tr ija r š ije . po kom je
p ra v o sla v n o j c rk v i u S rb iji p riz n a n a
au to n o m ija , a b e o g rad sk i episkop je
 BEOGRADSKA M ITROPOLIJA
dobio im e arL ie p isk o p a i čin m itro-
p o lita cijele S rb ije. P o tom e konkor-
d a tn m itro p o lita i episkope b ir a t će
knez i n aro d , izbor m itro p o lita ja v it
će ^se p a tr ija r h n . i on će d a v a ti do-
p u šten je. d a se n je so v o posvećenje
o b av i u S rb iji. Za sv a k i novi izbor
m itro p o lita d a t će se po 300 d u k a ta
d a r a p a trija r h u , a u im e d a n k a za
e p a rh ije d a v a t će se 3.000 g ro ša go-
d išn je. O sta v štin a m itro p o lita i epi-
sk o p a p rip a đ a d ržavi, a ne p a trija r h u ,
kao dotle. P r i bog:osluženju beograd-
sk i m itro p o lit sp o m in ja t će i d alje
p a tr ija r h a , kao s v o s a v rh o v n o g du-
hovn o g s ta rje š in u , a n je g a će spo-
m in ja ti sv i ep iskopi u S rb iji. Od pa-
t r i j a r h a će se d o b iv a ti i sveto m iro.
M itro p o lit M elen tije u m ro je već
8/6 1833, a njeera je n a slije đ io P e ta r
Jo v a n o v ić (1833—1859). On je ođlično
izveo o rg a n iz a c iju sv o je m itro p o lije,
po p rim je ru k a rlo v a č k e m itro p o lije,
i osnovao je j o š 'j e d n u e p a rh iju , ti-
m očku, k a d a je 1833 dobiveno šest
no v ih okruffa, za tim je ured io paro-
h ije, n a m je s n iš tv a i p ro to p re zv itera te .
uveo je m atice v jen ča n ih , k ršte n ih i
u m rlih , proveo je re d u bogpsluženjn
i dao šta m p a ti bogroslužbene k n jis'e
u novoosnovanoj š ta m p a riji u Beo-
s ra d u , u stan o v io je p laću m itro p o litu
i episkopim a, k o ja je, uglavnom , sve
do sk o ra v rije d ila , ured io je a rh ije -
re js k i sabor, e p a rh ijsk e duhovne su-
dove i v elik i d u hovni sud. n ap isao je
u s tro js tv o za duhovne v la s ti i nasto-
ja o je. d a se dižu crk v e i obnavl.iaju
m a n a s tiri. — T a j ra d n asta v io je n je-
gov n a s lje đ n ik M ihailo Jo v an o v ić
(1859—1881 i 1889—1898), k a d a se P e ta r
zbog p ro m ije n je n ih p o litičk ih p rilik a
m o rao u k lo n iti iz S rb ije . M itro p o lit
M ihailo bio je p o slje d n ji b eo g rad sk i
m itro p o lit. za k o g a je još tre b a la po-
tv rd a c a rig ra d sk o g p a tr ija r h a i k o ji
je bio dužan, d a g a spom inje p ri bogo-
slu žen ju . Z a v rije m e n jeg o v e u p rav e,
p o slije srpsko-turskoe: r a ta od 1876 do
1878 i p ro g la š e n ja S rb ije za nezavisnu
kneževinu, c a rig ra d sk i p a t r i j a r h i
n je g o v sinod p ro g la sili su (1879) beo-
g ra d sk u m itro p o liju za potpuno ne-
za v isn u i sam o staln u (autonom nu i
au to k efaln u ) crk v en u oblast. S a pro-
širen jem S rb ije u to doba. u v eliča la
se i m itro p o lija s novom , niškom epi-
skopijom . K a d a je m itro p o lit M ihailo
1881 m orao d a o stav i za nekoliko go-
d in a p rijesto , zam ijenio g a je kao beo-
g ra d sk i m itro p o lit T eođosije M raovie
(1883—1889) do njeg o v o g p o v ra tk a , a
k a d a je u m ro (1898), n aslijed io g a je
In o ć e n tije P a v lo v ić (1898—1905). Po-
s lije n je g a došao je đ a n a š n ji beograd-
ski m itro p o lit D im itrije P avlović,
k o ji je 1920 izab ran za srpskog p a tri-
ja rh a , k ad a je provedeno u je d in je n je
— 170 —
srp sk e crk v e po svim oblastim a, gdje
S rb i žive, u S rp sk u P a tr ija r š iju .
S povećanjem te r ito r ija K ra lje v in e
S rb ije, p o slije ra to v a od 1912 i 1913,
p o v ećana je i B. M. sa t r i nove epi-
skopije, sk o pljanskom , veleško-đebar-
skom i prizrenskom . — P o slije S v jet-
skog R a ta u č in je n je nov ra sp o red
ep isk o p ija u Ju ž n o j S rb iji, te je 1920
u k in u ta veleško-debarska, a obnovlje-
ne su o h rid sk a, b ito ljsk a i štipska-
Z aiirn su od beo g rad sk e episkopije
o d ije lje n i sm ederevski i p ožarevački
p ro to p re z v ite ra ti i u n jih o v im g ra n i-
ca m a o b n o v ljen a je s ta r a b ra n ič e v sk a
episkopi.ja, sa sjed ištem u P ožarevcu.
P re m a tom e d a n a šn ju beo g rad sk u
m itro p o liju s a č in ja v a 11 ep isk o p ija,
od k o jih su šest (beogradska, šabačka,
žička, n išk a, tim o č k a i b ran ičev sk a)
u sjev ern o j S rb iji, a pet (skopljan-
ska. p rizren sk a, o h rid sk a, b ito ljsk a i
štip sk a ) u Ju ž n o j S rb iji. — U svim
ovim e p isk o p ijam a vodi se crk v en a
u p ra v a u g lav n o m po zakonu o crkve-
nim v la s tim a za K ra lje v in u S rb iju od
1890 sa k a sn ijim izm jen am a i dopu-
nam a. — U sv ak o j e p a rh iji je s ta ln a
su đ sk a i u p ra v n a v la st du h o v n i sud.
kom e je p re d sje d n ik jed an protoprez-
v iter, a član o v i su đ v a re d o v n a i ne-
koliko počasnih su d ija iz re d o v a sve-
šte n ik a i k alu đ era. S u d ije p o s ta v lja
k ra lj n a p rijed lo g nadležnog epi-
skopa i m in is tra V jera, V a lja n o st
o d lu k a i p re su đ a duhovnog su d a ne
za v isi od p ris ta n k a e p a rh ijsk o g epi-
skopa. ali iz v ršn i su m u o rg a n i p ro te
i n am jesn ici, k oje p o s ta v lja episkop.
U sje v e rn o j S rb iji im a 18 protoprez-
v ite ra ta , k o ji se d ijele n a 54 nam je-
sn ištv a, u Ju ž n o j S rb iji 14 proto-
p re z v ite ra ta i 32 n am jesn ištv a. P ro to -
p re z v ite ra ti i n a m je sn ištv a zaokru-
ženi su u g lav n o m kao o kruzi i sre-
zovi, a p a ro h ije ili n u r ije kao po-
litičk e općine. U sjev ern o j S rb iji im a
904 p aro h ije , sa 800 c rk a v a i preko 1.000
sv ešten ik a; u Ju ž n o j S rb iji im a 760
p a ro h ija i oko 800 sveštenika. Svešte-
n ike p o s ta v lja ju episkopi. D oskora je
sv ešten icim a g la v n i p rih o d bio bir,
k o ji u n o v ije doba g ra đ an sk e v la sti
kupe u novcu od n a ro d a i p re d a ju
sveštenicim a. — U s ta rim g ra n ic a m a
su p a ro h ije obično vrlo velike. a u
n o v im a im a ih i v rlo m alih, od 50 do 250
obično zađružnih kuća. — U Ju ž n o j
S rb iji jo š je dobar dio sv ešten stv a
neškolovan i đoskora se bavio raznim
zan atim a. Školovano sveštenstvo da-
v a la je sam o bogoslovsko-učiteljska
škola u P riz re n u . U sje v e rn o j S rb iji
p aro h ijsk o sveštenstvo im a đosta do-
bro crkveno i svjetovno obrazovanje,
koje je steklo u b eo gradskoj bogoslo-
v iji. Od 1922 p ostoji i bo g o slo v ija u

Bitol.iu. — C rkvenom im ovinom u p ra -
v lja iu n a ro č iti tu to ri ili e p itro p i iz
n aro d a, k o jim a su sv ešten ici dužni
p o m a g a ti u v o đ en ju ra ču n a.
M a n a s tira u sje v e rn o j S rb iji im a
54, sa 90 k alu đ era, a u Ju ž n o j 72, sa
jed v a 50 k alu đ era. Ž enski m a n a s tir
bio je đoskora sam o jed an . u selu Be-
ro v u n a B re g a ln ic i u M alešu, k o ji je
postao oko polovine 19 v ije k a , a 1920
osnovan je je d a n i u selu Mir-kov-
cim a kod S k o p lja. P r v i im a 20 k alu-
đerica, a d ru g i sam o t r i sestre. — Za
o b ra zo v an je monaškog: sv e šte n stv a po-
sto ji o b n o v ljen a m o n ašk a škola u m a-
n a s tiru R akovici, k o đ ^ B eo g ra d a. Tu
je 1907 počeo iz la z iti l list D u h o v n a
S traža , kao o rg a n m onaškog' udru-
ž e n ja u K ra lje v in i S rb iji. — K ao p ri-
ziv n a v la s t p ro tiv o d lu k a d u hovnih
su d o v a p o sto jao je. do u je d in je n ja
srp sk ih o b lasn ih crk av a, v elik i du-
h o v n i sud za m itro p o liju beograđsku,
a n a jv iš a v la s t bio je a r h ije re js k i
sabor. Od 1920 sve te in sta n c ije zam ije-
n ili su n a jv iš i c e n tra ln i o rg a n i srp sk e
p a trija rš ije .
C rk v en u k n jižev n o st u b eo g rađ sk o j
m itro p o liji z a stu p a nekoliko časopisa.
T ak v i su: H rišć a n sk i Život, k o ji izd aju
ug lav n o m n a s ta v n ic i beogradske Bo-
go slo v ije _Sjv. Save, k o ja je p riv re -
m eno sm je šte n a u S rije m sk im K a r-
lovcima,^ V esnik S rp sk e C rkve, o rg a n
sv ešteničkog u d ru ž e n ja u B eo g rad u ;
C rk v a i Život, o rg a n sk o p ljan sk e m i-
tro p o lije i P re g le d i žičke, n išk e i ti-
rnočke e p a rh ije. P o p u la rn i re lig ijsk i
lis t za n aro d je H rišć a n in , k o ji izlazi
u B eo g rad u , i nekoliko sličnih listo v a
po sp o m enutim e p a rh ija m a , ko.ie iz-
d a ju svoje organe. C rkvenom p o liti-
kom b av i se n e d je ljn i lis t V esnik,
k o ji ta k o đ e r izd aje svešteničko u d ru -
žen je u B eogradu.
Literatura: D. A n a sta sije v ić ,
P ism o c a rig ra d sk o g p a t r i j a r h a K on-
s ta n tija o a fto k e fa ln o sti srp sk e crkve,
Spom enik, 49; P . Švabić, K p ita n ju o
av to n o m iji srp sk e crk v e (G lasnik p ra -
v o slav n e crkve, B eograd, 1903); N. Du-
čić, V a se lje n sk a p a t r i j a r š ij a i srpsko
crkveno p ita n je (1897); S t N ovaković,
B eleške k is to riji Šapca. šab ačk e vla-
dičanske_ stolice _(G odišnjica, 9); St.
N ovaković, Jo š je d a n p rilo g istori.ii
v aljev sk e m itro p o lije (G odišnjica, 11);
A. Ilić, P e ta r Jo v an o v ić, m itro p o lit
b eo g rad sk i (1911); M itro p o lit M ihailo,
P ra v o s la v n a srp sk a c rk v a u K n jaže-
v in i S rh iji (1874); N. Dučić, I s to r ija
srp sk e p ra v o sla v n e erk v e (1894); R,
G ru jić, S rp sk a p ra v o sla v n a c rk v a
(1920); D rž av n i k a le n d a r K ra lje v in e
S rb ije za 1914. R. Grujić.
B E O G R A D S K A N A D B IS K U P IJA .
K ad je u B eo g rad u (S ingidunum -u)
— 171 —
BEOGRADSKA IN DU STRIJA
p rv i p u t o sn o v an a b isk u p ija , n ije po-
znato. U 4 v ije k u n je n b isk u p U r-
zacije _ p rip a d a o je a rije v stv u . K a-
s n ije je b eo g ra d sk a b isk u p ija , zbog
seobe n aro d a, p ro p a la . P o četk o m 15
v ije k a se ponovo j a v l j a b is k u p ija la-
tin sk o g a obreda. K a d a je f r a M ato
B enlić postao, polovinom 17 v ijek a,
b eo g rađ sk i biskup, sto ln a c rk v a je
b ila već p re tv o re n a u d ža m iju . U
B eo g ra d u n ije bilo više od 840 kato-
ličk ih duša, D u b ro v č a n a i B osanaca.
K a d a su T u rc i 1739 ponovo zauzeli
B eograd, k a to lištv o u n je m u sasvim
je iščezlo. No dom alo se k a to lištv o u
S rb iji uopće, a u B eo g ra d u napose,
đotle razv ilo , da je s rp s k a v la d a već
1854 apo sto lsk o g n a m je s n ik a n B osni
m o lila, d a sv o ju ju ris d ik c iju p ro te g n e
i n a srp sk e k ato lik e. U isto se v ri-
jem e ra d ilo oko u sta n o v l.ie n ja po-
sebne k ato ličk e općine u B eogradu.
U k o n k o rd a tu , k o ji je S r b ija 1914
sk lo p ila sa S vetom S tolicom , bilo je
zakl.jučeno, d a se u B eo g ra d u o sn u je
nadbiskupija,_ pod k o ju je im a la p ri-
p a sti i s k o p lja n sk a b is k u p ija sa svo-
jim sjed ištem u P riz re n u . 1924 S v eta
S to lica je im en o v ala bečkerečkoga
ap o sto lsk o g a a d m in is tr a to ra f r a R a-
fa e la R odića p rv im b eo g rađ sk im nad-
biskupom , k o ji ujed n o nosi n aslo v
sm eđerevskog bisk u p a. R odić se u
B eo g rad u svečano u stoličio 7/12 1924.
Literatura: C oleti, Illy ric u m
S acrum , V I I —V I I I ; D r. M arković-
P erk o v ić, S la v en i i pape, 2 (1904); D r.
Jelen ić, K pro b lem u k o n k o rđ a ta sa
S rb ijo m (S e ra fin sk i P e riv o j, 1913).
J. Jelenić.
B E O G R A D S K A O B LA ST o b u h v a ta
sam o n a jb liž u okolinu B eo g rad a. t. j.
slivove T opčiderske R eke i Bolečice.
Z em lja je u B. O. sla b ije p lo d n o sti
(T orlak). S ta n o v n ištv o se b a v i zem ljo-
ra d n jo m , p o v rta rstv o m i sto čarstv o m .
G lavno m jesto je B eograd. B. D.
BEOGRADSKA PRODUKTNA
B A N K A . O snovana 1922. C e n tra la
B eograd. K a p ita l 10,000.000. R ezerve
382.000, ulozi 466.423, v je ro v n ic i 1,409.217,
đ u žn ici 5,689.516, in đ u s trijs k a predu-
zeća (m lin) 2,835.600, ro b a 823.036. do-
b it 1,161.945 din., d iv id en d a 8%. P red -
sjed n ik S am uilo R. Ozmo, d ire k to r
S alom on E lija s. N. S.
B E O G R A D S K A T E K S T IL N A IN -
D U S T R IJA A. D. u B eogradu. N ova
firm a. d o ta d a n je tv o rn ic e M. Ječm e-
n ica i Ko_mp„ osnovane 1898. S a d a n ja
K'lavnica je 20,000.000 d in a ra . Im a pre-
dionicu pam uka. tk a o n ic u i trik o ta ž u :
396 razbo.ia, 70_ s tro je v a za trik o ta ž u ,
50 s tro je v a za č a ra p e i d ru g e stro jev e.
P o k re tn a s n a g a je 800 koD jskih sila.
BEOGRADSKA BANKA
Iz ra đ u je svn p le te n n robu, pam nčne
i v n n en e tk an in e. Zaposleno .ie oko
1.000 ra d n ik a . P ro sječn o proizvodi:
3.600.000 m e ta ra tk a n in a , 30.000 tu c e ta
Ja g e ro v o g rn b lja i 20.000 tu c e ta m a-
ra m a za g lav u . S. P.
BEOGRADSKA TRGO V A CK A
B A N K A . O sn o v an a 1894. C e n tra la Beo-
g rađ . K a p ita l 6,000.000 (60.000 a k c ija
po 100 din.). R ezerve 3,013.415, ulog
11,648.941, v je ro v n ic i 3,069.500, g o to v in a
5,765.444, m jen ice 10,667.840, lo m b ard
406.022, đužnici po teknćem ra č u n u
9,890.131, n ep o k re tn in e 1,416.115, v ri-
jed n o sn i p a p iri 680.267, dobit 1,567.349
din., d iv id en d a 18% (1924). P re d sje d n ik
M ih. M ilovanović, d ire k to r Đ. Bogo-
jević. N. S.
B E O G R A D S K A T R G O V A C K A ŠTE-
D IO N IC A A. D. O snovana 1893. Cen-
t r a l a B eograd. K a p ita l 3,000.000. Pon-
dovi 947.101, ulozi 2,524.520. v je ro v n ic i
2,038.091, reesk o m p t 890.000. m jen ice
4,452.534, dužnici 3,174.500. n ep o k retn in e
750.000, lo m b ard 821.215, v rije đ n o sn i
p a p iri 550.900, dobit 609.569 đin., divi-
denda 15%. P re d sje d n ik H a jim D.
A zriel, d ire k to r M aks A lk alaj.
N. S.
BEOGRADSKA U J E D IN J E N A
B A N K A . P o s ta la 1922 fu zijo m izm eđu
Ju g o slo v en sk e T rg o v ačk e B auke (osno-
v a n a 1912) i G rađ an sk e B anke (osno-
v a n a 1909). K a p ita l 20,000.000 din. U
lik v id a c iji je u slije d p rin u d n e nagode
v an stečaja. N. S.
B E O G R A D S K A ZA D R U G A A. D.
O sn o v an a 1882. K a p ita l (10.000 a k c ija
po 1.000 d in a ra ) 10,000.000. b an k a rsk o
o d je lje n je b la g a jn a 1,594.189. m.ienice
24,734.599, tek. ra č u n i 15,278.695, nepo-
k re tn in e 2,175.500, v rije d n o sn i p a p iri
11,177.101. rezerv e 13,323.729, ulozi
8,430.425, reesk o m p t 21,540.529, v jero v -
n ici 3,914.972. d obit 1,500.000 din., div.
15%, k u rs a k c ija 2.800. P red u zeća: F a-
b rik a sta k la , P a ra ć in . O d jeljen je osi-
g u ra n ja B. O sig u ra v a ju ć e g d ru štv a.
P re d sje d n ik L u k a Celović, zastu p n ik
d ire k to ra K o sta J. K o n stan tin o v ić.
N. S.
B E O G R A D S K A ZA D R U G A A. D.
C e n tra la u B eo gradu, f ilija la Z agreb.
K a p ita l 10,000.000. O sig u ra n je : života,
požara, n esrećn ih slučajeva. P o lic a
živ o ta 3.072 din. 21,977.225; p o lica po-
ž a ra 6.811 din. 1„114,749.848, rezervne
p rem ije 8,495.116, fondovi 900.632, b ru tto
p rih o d 7,060.953, štete i isp la te doži-
v otn ih o s ig u ra n ja 1,710.471, č ista dobit
1.283.283. N. S.
B E O G R A D SK A ZALOŽNA B A N -
K A . O snovana 1902. C e n tra la B eograd.
K a p ita l 6,000.000 (20.000 a k c ija po 300
d in ara ). u 1924 povećan (sa 20.000 ak-
— 172 —
c ija po 300) upis. 8,179.400. F ondovi
3,056.933, ulozi 12,371.939, v jero v n ic i
4,664.343, h ip o te k a rn i dug 1,705.409, go-
to v in a 945.892, zalozi 6,924.151, m je-
nice 10,163.840, đužnici po tek. ra č u n u
4,522.517, n e p o k retn o sti 10,258.573, dobit
1,821.348, điv id en d a 162/s% (1924). P red -
sjed n ik P a n ta Tadić, d ire k to r B ožidar
N. M ilosavljević. N. S.
B E O G R A D S K E N O V IN E , p o litičk i
list. B. N. su počele izlaz iti 1895 u Beo-
g ra d u , p rv i u re d n ik bio im je U ro š
U rošević. Izlazio je sv akog d a n a po
podne. K a sn ije je bio v la sn ik i di-
re k to r lis ta S te v an Curčić. B. N. su
izlazile redovno do 1912 (17 godina),
a o b u sta v lje n e su za v rije m e ra ta .
U. Dž.
B E O G R A D S K I DRUM . V. D rum .
B E O G R A D S K I K R E D IT N I ZA-
VOD. O snovan 1870. C e n tra la Beo-
g rad . K a p ita l 3,000.000 (5.000 a k c ija po
600 din.). R ezerve 1,943.416, ulozi 8,027.105,
v je ro v n ic i 5,556.623, g o to v in a 435.707,
m jen ice 7,270.664, zalozi 1,341.806, du-
žnici 5,599.165, v rije d n o sn i p a p iri
2,426.010, d obit 1,030.975 din., d iv id en d a
20% (1924). P re d sje d n ik A. Đ. B iba,
d ire k to r Je z d im ir L. Đokić. N. S.
B E O G R A D S K I M IR sk lo p lje n je
18/9 1739 izm eđu A u s trije i T urske, uz
p o sred o v an je i » g aranciju« F ran cu sk e.
U g o v o r je im ao 23 člana. T u rsk a je
dobila tv rđ a v e B eo g rad (A lba graeca)
(čl. 1), Šabac (tu rsk i B u ju rd u len ) (2),
S rb iju (3), a u s trijs k u V lašk u (4).
T vrđave. po ugovoru, im ale su d a se
po ru še i e v a k u ira ju , a n e p r ija te ljs tv a
odm ah d a se ob u stav e (6). O sig u ra n a
su re cip ro čn a p ra v a za p rom et i upo-
tre b u p o g ra n ič n ih r ije k a D u n a v a i
S ave (7). D a n a je o b o stra n a a m n e stija
svim a, ko.ii su su d jelo v ali u r a tu n a
n e p rija te ljs k o j s tra n i (8). P o tv rđ e n a
su p re đ a š n ja p ra v a k ato ličk ih sveće-
n ik a i crk a v a i prav o d a c a rsk i po-
sla n ik može in te rv e n ira ti kod P o rte
za v je ru i za sv eta m je s ta u Je ru sa -
lim u i d ru g e crk v e (9). R a tn i zaro-
b lje n ic i p u šten i su n a slobodu; zaro-
b ljen ici u pos.iedu p riv a tn ih l.iudi
oslobođeni su uz p ra v ed an otkup (10).
O sig u ra n a je m eđusobna sloboda pu-
to v a n ja , trg o v in e i plovidbe trg o v -
cim a; earsk im trg o v cim a p riz n a n i su
isti privilegi.ii kao i trg o v c im a dru-
gih p rija te ljs k ih država. U govoreno
je, d a se A lžirci. Tunisci, T rip o lita n c i
i U lc in ja n i ne bave g u sarstv o m (11).
D ano je slobodno trg o v a n je a u strij-
skim trg o v c im a s P erz ijo m po Du-
nav u i preko tu rsk o g te rito rija . i
ob ratn o perzijskim trgovcim a, uz pla-
ćanje ca rin e od 5% i n a m e ta re ftije
(12). O dređeno je. d a za m jesec d an a
 BEOGRADSKO-KAKLOVAČKA M ITROPOLIJA
m .iešovita k o m isiia provede ra z g ra iii-
eenie (13). O bezbiieđeno ie respekto-
v a n ie g ra n ic e i tn đ eg te r ito r iia (14).
U govoreno ie, d a p o g ra n ič n e sporove
u buduće rie š a v a ie đ n a m je šo v ita ko-
m isi.ia o d ab ran ih lju đ i; z a b ra n a dvo-
b o ja i iz a z iv a n ja o sta la ie kao u pre-
đ a šn iim k ap itu laei.ia m a (15). P ro v a le
n a tu đ i te r ito r ii z a b ra n je n e su; za
u h vaćene n ap ad ače r je š a v a t će se po
lo k aln im zakonim a, a p lije n će se
v r a titi oštećenim a. P o g ra n ič n e v la s ti
obvezane su pod p rije tn jo m grubitka
z v a n ja i života, d a v rše p u n u p ra v d u
(16). U slu č a ju n e p r iia te lis tv a izm eđu
obje d ržave o b a v je šta v a ju se n a v ri-
jem e pođanici, d a p la tiv š i i n a p la -
tiv š i dugove m ogu sa svojim im an jem
n ep o v rijeđ en o izaći iz d rž av e (17).
U govoreno ie, d a se h a id u c i i p re b je -
glice ne s m iju p rim a ti, nego se mo-
r a ju p ro g o n iti; p o g ra n ič n e v la s ti mo-
ra le su se za to b rin u ti pod p rije tn jo m
kazne (18). M ih ajlo C saky i d ru g i m a-
d ž a rsk i e m ig ra n ti im ali su d a se
u k lo n e od g ra n ic a (19). U govoreno ie,
d a se izm ije n e sv eč an a p o sla n stv a
s p o k lo n im a (20), a m in is tri poslanici,
o ra to ri, le g a ti. re z iđ e n ti ili a g e n ti da b eo g rađ sk u tv rđ a v u , a 15/12 1801 u b ili
se p rim a ju s o d g o v a ra iu ć im poča-
s tim a i d a im a ju is ti im u n ite t i p ra v a
kao i p re d sta v n ic i d ru g ih s ila p rija -
te ljs k ih T u rsk o j. G lasnici im a.iu uobi-
č a je n e pog o d n o sti i pom oć (21). — Za
izm jen u r a tif ik a c ija određen je ro k : sp o rtsk o ud ru žen je, osnovano u Beo-
od m jesec d ana. M ir je sk lo p lje n n a
27 g o d in a tako, d a se m ože o ro k u ili
p rije p ro d u žiti. Sve v la s ti i k rim sk i
k a n i sv a ta ta r s k a p lem en a dužni su
b iti pod p rije tn jo m n a jstro ž ih ka-
zn a d rž a ti se o d red ab a ovoga m ira
(23).
L i t e r a t u r a : D r. P. W . G hillany,
D ip lo m atisch es H andbuch, I I (1855),
224—240. V . Popović.
BEOGRADSKI PAŠALUK, adm i- i R u m u n jsk e . a isto ta k o i s p o jed in im
n is tra tiv n o p o d ru č je nod u p rav o m
b eogradskog paše. B. P . je ob u h v atao
o b last od D rin e n a zapad do ispod
U žica i K a ra n o v c a , n a ju g u do S ta-
laća, a n a isto k u do P o reča. Od 1791
s je v e m a g ra n ic a b ila je d efin itiv n o
S a v a i D unav. Od 1718 do 1739 B. P . je
u g lav n o m pod au strijsk o m okupaci-
jom . P o s lije S v išto v sk o g M ira (4/8
1791) i p re m a obvezam a, p rim lje n im u
n jem u , T u rs k a je počela u v o d iti re-
fo rm e u B. P . J a n jič a r im a je za b ra- j gotovo cijelom sjev ern o m S rb ijo m .
n je n b o ra v ak u cijelom p aša lu k u . To
je izazvalo više b o rb i (K a ra-H asa n ,
k o ji 1792 b ješe zauzeo B eograd; P a -
zvan-O glu, k o ji je iz V id in a n a čelu
n e z ad o v o ljn ik a u više m ah o v a n a sr-
tao u S rb iju ). B eo g ra d sk i veziri, u
duhu re fo ra m a s u lta n a S elim a III.,
o p ira li su se en erg ično svim pokuša-
— 173 —
jim a ja n jič a r a d a se v ra te u B. P.,
a da bi u tom u sp jeli, oni su u b o rb u
pored redovne, a li m alo b ro jn e tu rsk e
vojske, u v o d ili i S rb e iz P a ša lu k a . N a
m olbu jed n e srp sk e d ep u ta c ije d o b ijen
je (1793) od s u lta n a h a tiš e rif, n a osnovu
ko g a su S rb i B. P . dobili ove povla-
stice: 1. u k in u ti su čitlu ci; r a ja je im a la
da p la ć a sam o carsk o i sp ah ijsk o ;
2. za cio B. P . određen je d a n a k n a
20.000 o že n jen ih g la v a po 20 g ro ša
s g lav e; 3. porez d a ra z re z u ju i kupe
n a ro d n i knezovi; 4. knezove je b ira o
sam n a ro d ; 5. su d sk u v la s t v rš ili su
knezovi (za m a n je slu čajev e) i tu rsk e
k a d ije ; 6. T u rc im a je bio o g ra n ič en
p ristu p u k ršć a n sk a sela; 7. d o zvoljena
je p o tp u n a sloboda v je re , bogoslu-
ž e n ja i o p ra v k e bogom olja. H a tiš e r if
t a j o b ja v lje n je 1/2 1794 svečano u
B eo g rad u . A li su te p o v lastice bile
k r a tk a v ije k a . P o s lije N apoleonova
n a p a d a n a E g ip a t, c a rig ra đ s k i k ru -
g o v i p o p u stiše u sv o jo j re fo rm n o j
re v n o sti i počeše da se s m iru ju s do-
m aćim n ez ađ o v o ljn icim a. T ako od
1799 p o čin je v ra ć a n je j a n j i č a r a u B.
P .; 8/8 1801 oni su ju riše m zauzeli
su v ez ira H a đ ži-M u stafu pašu. V la st
o n d a uzeše d ah ije, k o je uvedoše p ri-
tis a k i izazvaše u s ta n a k od 1804.
V . Čorović.
BEOGRADSKI SPORT KLUB,
g ra d u 1^9 1911. D an as m u je c ilj: raz-
v ija n je i n je g o v a n je sp o rta : nogo-
m e ta (football), lak o a tle tik e , h azene
i zim skog sp o rta. Od p o sta n k a do
1923 B. S. K. je bio n a jb o lji sp o rtsk i
klub u S rb iji (za v rije m e od 1914 do 1918
n ije radio). A k tiv n o st k lu b a r a z v ija se
n a ro č ito p o slije ra ta . Od 1918 B. S. K.
je im ao nekoliko n o g o m etn ih u ta k -
m ica sa p o z n a tijim i n a jb o ljim slič-
nim k lu b o v im a iz A u s trije , M ad žarsk e
boljim k lu b o v im a u zem lji, i u v ije k
pokazivao d o b ar u sp jeh . 1923 p re sta o
je, po iz g u b lje n o j u ta k m ic i sa klu-
bom J u g o s la v ija , d a bude p rv a k m eđu
sp o rtsk im k lu b o v im a kod S rb a. Čla-
n o v a im a oko 300 sta ln ih . B. M.
BEOGRADSKO - KARLOVAČKA
MITROPOLI.JA (1726-1739). M irom u
P o žarev cu (1718) d o b ila je A u s tr ija
od T urske, osim ostalog, i B a n a t sa
S v a k a od tih o b lasti im a la je u ta j
m ah^ po d v ije episkopije, u B a n a tu
v rša č k u i te m išv a rsk u , a u S rb iji beo-
g ra d sk u i v a lje v sk u . N a ro d n i pred-
stav n ici, n a čelu sa k arlo v a čk im m i-
tro p o lito m V iće n tijem P opovićem -
Ja n je v c e m (1713—1725), odm ah su po-
duzeli a k c iju . d a ep isk o p ije u novo-
BERANE
zađ obivenim k ra je v im a uđu u sa sta v
k arlo v a čk e m itro p o lije, da se tak o
očuv a b a r crk v eno je d in stv o pravo-
sla v n ib S rb a pod austri.iskom vlašću.
A u s triis k e d ržav n e v la s ti bile su pro-
tiv n e to m e iz političkili razlog-a i,
o s la n ia iu ć i se n a a m b ic iju beograd-
skog m itro p o lita M o jsija P e tro v ić a
(1713—1726), o b razo v ale su u dobive-
nim o b lastim a zasebnu b eo g rad sk u
m itro p o liju , ko.ioj su p o tčin ili i ru-
m u n jsk o g ’ ep isk opa u R im n ik u . A li
k a d a je k a rlo v a č k i m itro p o lit uskoro
obolio. n a ro d n i p re d sta v n ic i su u sp jeli,
d a m u b eo g rad sk o g m itro p o lita po-
stav e za k ao d ju to ra , a k a d a je m itro -
p o lit um ro, jed n o g iasn o su, n a Sa-
b o ru 1726, iz a b ra li M o jsija P e tro v ić a
i za k arlo v a č k o g m itro p o lita . D ržavne
v la s ti m o rale su za ta j m ah p r is ta ti
n a gotov čin, a li su p o slije s m rti Pe-
tro v ićev e (1730) opet živo n asto jale,
d a ra z d v o je S rb e n a d v ije m itro p o lije.
M eđutim n a S ab o ru 1731 jeđ n o g lasn o
je iz a b ra n d o ta d a šn ji a ra d sk i v la d ik a sao je p re d av an je, koje je 26/3 1915
V iće n tije Jo v a n o v ić za m itro p o lita
u jed in je n e b eo g rad sk o -k arlo v ačk e m i- ;
tro p o lije , te je to u je d in je n je ostalo
sve do m ira u B eo g rad u (1739), po
kom e je s v a sje v e rn a S rb ija ponovo
došla pod tu r s k u v la s t. — O b a m itro p o -
lita b eo g rad sk o -k arlo v ačk e m itro p o lije
b ili su energične, p ro sv jeć en e i ra-
zum ne sta rje šin e , te su za k ra tk o v ri-
jem e svoje u p ra v e v rlo m nogo učinili,
kako za n a p re d n iju i b o lju o rganiza-
c iju crk v en e v lasti. ta k o i za duhovnu
k u ltu ru uopće m edu S rb im a pod
a u strijs k o m vlašću.
L i t e r a t u r a : J . Schw icker. D ie
V e re in ig u n g d er serbischen M etro-
p o lien von B e lg ra d u. K a rlo v itz 1731
(1881, srp sk i p rijev o d u V esniku
srp sk e crk v e za 1894); D. P avlović,
A d m in is tra c ija i crk v en a p o litik a
a u s trijs k a u S rb iji od 1718 do 1739
(Glas, 62); R. G rujić, S rp sk e škole u
b eog rad sk o -k arlo v ačk o j m itro p o liji od
1718 do 1739 (1908); R. G rujić, P rilo z i
za is to riju S rb ije u doba a u strisk e
o k u p ac ije 1718—1739 (Spom enik, 52); D.
R u v ara c, M itro p o lija b eo g rad sk a oko
1735 (Spom enik, 42); M. M ilićević, Be-
leške o uekim n u rija m a i m an asti-
rim a u S rb iji (Spom enik. 37).
R. Grujić.
B E R A N E , v aro š u đolini rije k e
L im a. Im a oko 3.500 stan o v n ik a. Po
v je ri su m u slim an i i p ra v o sla v n i.
B. su 1862 o snovali T urci. — B. n aj-
više vodi trg o v in u žitom i stokom ;
p a z a rn i je dan subota. O kružno je
m jesto, im a osm orazrednu g im n aziju
i u e ite ljsk u školu. U b lizin i je m ana-
s tir Đ urđevi S tupovi. P. Š.
— 174 —
B E R A R D V IC T O R (B e ra r V iktor).
p ro feso r i p o litič a r fra n c u sk i (1864,
M orez, J u ra ). S v ršiv ši E cole N orm ale
su p e rie u re (1889), putovao je po istoku
kao član Ecole fra n c a ise u A teni.
1894 položio je d o k to ra t kn jižev n o sti.
sa tezom L ’o rigine des cultes arca-
điens, g d je u k a z u je n a sta ln e feni-
čanske u tje c a je kod G rka. U stu d iji
Les P h en icien s de l’O dyssee (1902—03)
đo kazuje B. v je ro d o sto jn o st h o m ersk ih
opisa po Sredozem nom M oru. Izdao je
1924 svoj iz v rsn i i k o m e n ta risa n i p ri-
jevod O diseje. — K ao dugogodišnji
k ro n ič a r R evue de P a ris objav io je
B. veći b ro j s tu d ija o istočnom p ita n ju .
P ovodom an e k sije Bosne, F ried ju n g o -
vog procesa, i za v rije m e S vjetskog
R a ta , rje č ito je b ra n io n ašu n a c io n a ln u
s tv a r. K ao p re d sje đ n ik d ru š tv a N a-
tio n S erbe en F ran c e, sta ra o se, s ve-
likom predanošću, zajedno s gđom.
B era rd , za srp sk e izbjeglice, n aro čito
đake. I n s p ira to r S rpskog dana, napi-
držano po svim a fra n c u sk im školam a.
M. I.
B E R A V IC A , rije k a u Ju ž n o j Sr-
b iji, lije v a p rito k a B lata, Iz v ire iz
K rs ta c a (554 m ) i B orile, slije v a se
ispod sela. B orotina. D u žin a to k a 25
km, p o v ršin a sliv a 281'4 k m !.
P. V.
B E R G A M A ŠK A OVCA je je d a n od
izv o rn ih tip o v a jezerske ili solčavske
ovce u S loveniji. To je velika. ja k a
ovca, ta lija n s k o g p o d rije tla (dolina
rije k e Po), te se onda ra s p ro s tra n ila
po Šta.jerskoj, K o ru šk o j. južnoj Švaj-
carsk o j. gdje je, u p o tre b lje n a za
u k ršta n je , stv o rila nove b ag re. Svoj-
stv a te ovce su k o m b in iran a, ona
je sre đ n je tovnosti, m lije k a d aje
m alo, a li je v rlo m asno, a v u n a je
g ru b a . te se može p re ra đ iv a ti sam o
u g ru b o tkivo. S. U.
B E R G A N T F O R T U N A T (W ergant).
s lik a r (6 7 1721. M ekinje kod K am ni-
k a — 31/3 1769, L ju b lja n a ). Učio je u
R im u. R adio je crkvene slike, por-
tre te i slike u ža n ru (genre). B. cr-
kvene slike n alaz e se u Gtočcn. Lešcu,
na. K riž n o j Gori kođ Loža, S tričn i.
L ju b lja n i i u d ru g im k ra ie v im a . Od
n je g a su p o rtre ti porođice b a ru n a
C odelli Ž anrske slike P tič a r i P re-
s ta r sv o jin a su H u d o v e rn ik a u L ju-
b ljan i. B. je bio n a jte m p e ra m e n tn iji
slovenački b aro k n i slik ar.
L i t e r a t u r a: V. Steska. P re g le d
naše um etnosti. M lad ik a V. 23 sl. i
60 sl. (spisak ra d o v a i lite ra tu ra ).
F. S.

B E R G E R . V. H rib a rn ik .
B E R G E R N IK O L A , p av lin , h isto rik
sv o g a re d a (1696 K riževci. H rv a ts k a
— 1766, L epoglava). Bio je d o k to r
teolog'ije i g e n e ra ln i d e fin ito r svoga
red a. Š tam pao je u P o žu n u 1725 Re-
g in a m a rty ru m M a ria C risien sis u r-
bis re fu g iu m 1743, A n n a liu m E rem i-
C oenobiticorum o rd in is fr a tru m ere-
m ita ru m S. P a u li P . E. (2 sveska); u
T rn a v i 1750 P ro m p tu a riu m p riv ile g i-
oru m svoga red a, a u ru k o p isu se sa-
čuvao C atalo g u s a u th o ru m ex re lig i-
osis o rd in is S. P a u li I. ere m ita e (Ar-
h iv J . A.). Đ. K.
B E R G E R SA LA M O N (25 2 1858.
M nešice, kod N ovog M esta n a d V ahom ,
ž u p a n ija T renčin, Č ehoslovačka). B.
je ^ n a jp r ij e stu p io u trg o v in u . 1876
došao je u H rv a ts k u . U Z ag reb u je
1885 osnovao r a d n ju te k stiln e robe.
1908 n ap u stio je sv o je trg o v ač k o pre-
đuzeće i p red ao se sam o u s a v rša v a n ju
sv o je čuvene Z b irk e S. B erg er. Odl919
je d ire k to r e tn o g ra fsk o g o d je lje n ja H r-
v atsk o g N aro d n o g M uzeja u Z agrebu.
— O dgojen n a selu ra n o je upoznao
sve vrste^ seljač k o g ru k o tv o rstv a . TJ
H rv a tsk o j ra d io je n a tom e, d a još
lijep o o ču v an i k u ćn i se lja č k i ra d
digne n a v isin u velik e kućne n aro d n e
in đ u s trije . N a s to ja n je m u je u sp ije-
valo, i po red v elik ih p re p rek a . P la -
sirao je ro b u n a jv iš e u in o stra n stv u ,
g d je je u sv rh u p ro p a g an d e p rire d io
oko_ 100 izložbi, sv u d a s velik im
uspjehom , i dobivao je v e lik a ođliko-
v a n ja . U c ilju p r ib ir a n ja što b o ljeg
m a te r ija la za uzo rk e sv o jih proizvoda
počeo je B., već odm ah po dolasku u
H rv a tsk u , s a s ta v lja ti sv o ju zb irk u , i
1919 pred ao je u d ržav n e ruke. Tim e
je B. dao osnov i in ici.iativ u za osni-
v a n je E tn o g ra fs k o g a M u zeja u Za-
grebu. B. z b irk a je od v rlo velike
v rijeđ n o sti, b ro ji oko 12.000 o b jek ata,
a pored pretežno e tn o g ra fsk ih tek stil-
n ih p re d m e ta sad rži i u m je tn ič k e i
u m jetn ičk o -o b rtn e. V. T.
B E R Ić JO V A N (1786, B restovac,
B ačka). Učio se u S ubotici, B udim u,
P o žu n u i P ešti, gđje je položio dokto-
r a t filozofije. Bio je a k tu a r u višoj
školskoj d ire k c iji i u d e p u ta c iji za
grčk o -isto ču i školski fond. K ao ta k a v
razv io je veom a živu lite rarn o -šk o lsk u
d je la tn o st. Od n je g a je p rv a pedago-
g ija i m eto d ik a n a srpskom jeziku.
Bio je p rija te lj V ukov. — K n již e v n i
ra d B. je: Ž itije Is u sa H ris ta (1812 i
1831); M esečna i tro m eseč n a sočine-
n ija n a v o zd jela n ije u m a i oblagorož-
denije serd ca p rem ile i p re lju b e zn e
ju n o sti serp sk e (1815, t r i sveska); Pe-
d ag o g ija i m eto d ik a za u čite lje graž-
175 —
BER K ESZI
d an sk i i selski šk o la od V ilom (1816);
J o a n a M atije Š rek a S v e m irn a is to r ija
(1820, 1835); P ritč e libo s ra v n ite ln e be-
sede i n ra v s tv e n a p o u č e n ija za rnlade
i sta re , I (1831, p rije v o d s n jem ač k o g a);
N ačin n a s ta v le n ija za g ra žd an sk e i
selske d je to n a sta v n ik e (1832, p rijev o d
s m ad ža rsk o g a); M adžarsko jaziko-uče-
nije_ (1833). B. je n a p isa o i više oda
(1805—1813). Osim to g a sa sta v io je
srp sk i b u k v a r, šticu i a ritm e tik u i
podnio ih školskoj v la s ti n a cenzuru.
M. S.
B E R IS L A V IĆ P E T A R , h r v a ts k i ban,
1513—1520 (izm eđu 1450 i 1460, T ro g ir
u M letačk o j D a lm a c iji — 20/5 1520,
P lje šiv ic a , izm eđu K o re n ice i B ihaća,
n a U n i u o k rša ju s T u rcim a). B. n ije
htio da živi pod m letačkom vlašću, p a
se uselio u H rv a ts k u i U g a rsk u , g d je
se posvetio svećeničkom z v a n ju i
ig ra o v až n u u lo g u n a d v o ru k r a lja
V la d isla v a II., k o ji g a je u p o tre b lja v a o
za v ažn e d ip lo m a tsk e m isije po evrop-
skim dvorovim a. 1510 bio je B. p re p o št
u S tolnom B io g rad u , 1513 postao je
biskiip u V e sp rim u i k ra lje v s k i vr-
hovni b la g a jn ik , a jo š iste godine i
h rv a ts k i ban. P rim iv š i od p ap e L a v a
X. z n a tn u n o v ča n u pom oć, B. je spre-
m io v o jsk u . s kojom je p o b ijed io
T u rk e k^d D ubice (15/8 1513). Zbog
ove p o b jeđ e s la v ili su g a h rv a ts k i
g rad o v i, a k r a lj V la d isla v im enovao
g a je za v ra n sk o g p rio ra i dubičkog
župana. B. je od ta d a u veom a tešk im
p rilik a m a b ra n io k ra lje v stv o od Tu-
ra k a , tra ž e ć i pom oći od D u b ro v č an a.
pape i o stalih k ršć an a. 1515 polDijedili
su T u rc i B. kod N o v ig ra d a u D alm a-
ciji i n a p a li n a izo liran o J a jc e . 1518
i 1519 B. je upao u B osnu i o p k o ljav ao
Jance duže v rem en a. 1519 z a p rije tila
.ie v e lik a op asn o st od T u ra k a , a sređ-
s tv a za o b ra n u b ila su ta k o slab a, d a
•ie B. poslao svog p o sla n ik a Tom u
N ig e ra p ap i u R im i c a ru K a rlu V.
u B ru se lj, d a tra ž i pomoć. M eđutim
u p rv o j p olovini 1520 u p a li su T u rc i
u H rv a tsk u , p lja č k a ju ć i svu zem lju
od K rb a v e i U ne n a zapad sve do
S en ja. B. je p o h itao d a b ra n i zem lju,
a li je p oginuo u jednom o k rša ju . Te-
-lelo m u je preneseno u V esprim .
L i t e r a t u r a : V ita P e tr i B e risla v i
etc. Jo a n n e Tomco M a r n a v ic h . . .
a u th o re u M onum enta H u n g a ria Hi-
sto rica; M. Mesić, H r v a ti n a izm ak u
15 i n a početku 16 v ije k a (K njiževnik,
1 i 2, 1864 i 1865); M. Mesić, B anovan.ie
P e tr a B e risla v ić a (R ad 3, 1—64); M.
Mesić, P lem e B e risla v ić a (R ad 8.
30 104); V. K laić, P o v je s t H rv a ta , 4
(1904), 253—289. M. Prelog.
B E R K E S Z I IS T V A N DR. (B erkesi
Istv a n ), m a d ž a rsk i h isto rik , sku-
B E R K O V IĆ
p ln a č m a t e r i i a l a z a M s t o r i j u n e k i h
s t a r i j i h s r p s k i h u m D e tn ik a (b/42 iooo,
B e rk e s z , M a d ž a r s k a ) . 1878 d ip lo m ir a o
j e n a f ilo z o f s k o m f a k n l t e t u n B u c lim -
'p e šti. J e d n o v r i i e m e b io ne s u p le n t
u B e lo j C r k v i (u B a n a t u ) , 1889 p o s ta o
j e p r o f e s o r v e l ik e r e a l k e u T e m iš v a r u ,
a 1910 d i r e k t o r u i s t o j š k o li. — iNa-
p is a o j e p r e k o 20 r a s p r a v a . v e c m o m
iz p o d r u č j a k u l t u r n e h i s t o r i j e i h i-
s t o r i j e u m j e t n o s t i u B a n a t u , k a o s to
su - P u t o v a n j e g r o f a H o lm a n n s e - a p o
H g a r s k o j o d 1793 do 1894 ( p r ij e v o d
s u v o d o m i n a p o m e n a m a ) , 1887; T e-
m i š v a r s k e š t a m p a r i j e i n o v in e , 1900!
M a l a m o n o g r a f i j a sl. k r . g r a d a l e -
m i š v a r a , 1900; P i t a n j e te m i s v a r s k o g
M u z e ja , 1901; D r u š t v e n i ž i v o t u i e -
m i š v a r u , 1901, 1902; P o J u ž n o ^ U g a r -
s k o j n a đ e n e m e d a lj e , 1907; R a d o v i i
u s p o m e n e S t. B o g m e o d N e b o js e , 1901,
T e m i š v a r s k i u m j e t n i c i , 1910. D r u g o
p o lje B . r a d a b ilo je:. J u ž n o u g a r s k i
h i s t o r i j s k i i a r h e o lo š k i M u z e ] u l e -
m i š v a r u , č i j i j e o n ta /m ik o d IbJU, a
o d 1901 u p r a v i t e l j i u r e d n i k g o d i-
š n j a k a : H i s t o r i j s k i i a r k e o lo š k i iz v je -
š ta j. T u je i o b ja v lje m po n a s n a n v a -
ž n i j i n j e g o v r a d o te m i š v a r s k i m u m n e -
tn icim a . u kom e je skupio lije g u g ra đ u
0 n a š im s l i k a r i m a : D a n il u , b a v i P e -
tr o v ić u , N . A le k s ić u , P a v l u P e t r o v i c u
1 t. d. T e m iš v a r s k i_ M u z e j, u _kom je
b ilo d o s ta n a š i h o b je k a ta , B . ne r e o r -
g a n iz o v a o i in v e n ta r is a o nnegove
z b irk e F . Petrovic.
B E R K O V IĆ N IK O L A , g e n e r a l n i d i-
r e k t o r i p o t p r e d s j e d n i k Z e m a l.is k e
B a n k e z a B o s n u i H e r c e g o v in u u S a -
r a j e v u (22/11 1862, S v . I v a n Z a b n o ).
T r g o v a č k u a k a d e m i j u s t u d i r a o ne u
G ra z u . P r a k t i c i r a o j e u T r s t u u ko-
lo n ija ln o j tr g o v in i i u b a n c i u P a riz u .
O d 1883 b io j e s e k r e t a r K a n e zel/iez-
n ič k o g d r ž a v n o g z a j m a u B e o g r a d u .
K r a ć e v r i j e m e b io i e u p r a v it e in t r -
g o v a č k e š k o le u B r č k o m . p a d i r e k t o r
p r v o g n o v č a n o g z a v o d a u B o s n i: B o-
s a n s k o - H e r c e g o v a č k e N a r o d n e D io n i-
č k e B a n k e , te , z a je d n o s n jo m e , p r e s a o
1895 u t a d a o s n o v a n u P r i v i l e g o v a n u
Z e m a ljs k u B a n k u z a B o s n u i I le r c e -
g o v in u . O d 1910 B . je p r e d s je d n ik l i -
g o v a č k o - o b r tn ič k e k o m o r e u S a r a n e v u .
B io j e v i r i l n i č la n b o s a n s k o -h e rc e g o -
v a č k o tr S a b o r a i k a o t a k a v p r o c e ln ik
b u d ž e ts k o g o d b o r a . — G la v n a d j e l a
B. su : E s e ji o p riv re d n im p r ilik a m a
B o s n e i H e r c e g o v in e . i n e k o lik o r a s -
p r a v a o r e la c iji k ru n e i d in a ra , o v a-
l u tn o m p r o b le m u , i o d a n a š n j o j m i v -
č a n o j k r iz i. S. P.
B E R L A N D IE R I, v r s t a a m e r ic k e
lo z e V itis B e r l a n d i e r i , č i j i se h i b r i d i
u n a s u p o t r e b l j a v a j u k a o p o d lo ffe u
v e o m a k re Č n im z e m l j i s t i m a (50 oo/o).
I. K .
— 176 —
B E R L IN S K I U GO VOR (13/7 1878).
P o tp is n ic e B. U. su: N je m a č k a ,
A u s t r i j a , F r a n c u s k a , E n g le s k a , Ita.-
lija . R u s ija , T u rs k a . — B. U . s a d rz i
64 č l a n k a . U s t a n o v l j e n a j e a u to -
n o m n a tr ib u ta r n a k n e ž e v in a B u g a r-
s k a p o d s u z e r e n it e to m s u l t a n o v i m s a
k r š ć a n s k o m v la đ o m i n a r o d n o m v o j-
s k o m (1), o d r e đ e n e s u jo j g r a n i c e (2),
u tv r đ e n o je , d a k n e z a n a r o d slo b o d n o
b i r a , a P o r t a d a g a p o t v r đ u j e s p r i-
s ta n k o m s i l a (3). d a se sa z o v e sk u P -
š t i n a u g le d n ih l j u d i B u g a r s k e u l r -
n o v u i iz ra d i o rg a n s k i p r a v iln ik kne-
ž e v in e , k a o o s n o v ic u ja v n o s ' p r a v a
B u g a r s k e . O s i g u r a n a j e s lo b o d a v j e r -
s k ih o b r e d a (4, 5), o d r e đ e n a j e p r o v i-
z o rn a u p r a v a B u g a rs k e . s a ru s k im
k o m e s a r o m , u z s u d je lo v a n je t u r s k o g ,
do u s t a n o v l j e n j a U s t a v a (6—7). b v i p o -
s to j e ć i u g o v o r i P o r t e s a s i l a m a ° s t a i i
s u u v a ž n o s t i i z a _ B u g a r s k u (8).
O s ta v lje n o j e d a v i s i n u d a n k a B u -
g a r s k e z a T u r s k u s ile n a k n a d n o od-
r e d e (9). B u g a r s k a j e p r e u z e la t u r s k e
d u g o v e i o b v e z e p r e m a d r u š t v u ze-
lje z n i c e R u š č u k —V a r n a , d a l j e p r e m a
A u s tro -U g a rs k o j i p re m a đ r u s tv u za
e k s p lo a ta c iju ž e lje z n i c a ev ro p sk e
T u r s k e z a p r u g e n a sv o n e m t e r i t o n n u .
P o t r e b n e k o n v e n c ije z a u r e đ e n j e o v ih
p i t a n j a b i t će z a k lju č e n e _ iz m e đ u
A u s tr o - U g a r s k e , P o r t e , S r b i j e i k n e -
ž e v in e B u g a r s k e n e p o s r e d n o p o s l n e
z a k l j u č e n j a m i r a (10). U g o v o r e n o ne,
d a n e b u d e v iš e u B u g a r s k o n j u r s k e
v o js k e , a t v r đ a v e d a se p o r u s e (11).
P o s j e d n i c i z e m lje , k o j i b u d u ^ z i v je i i
i z v a n B u g a rs k e ,_ m o ć i 'c e z a d r ž a t i n e -
p o k r e t n i n e u n j o j . M je š o v i t a ce k o -
m i s i j a u r e d i t i p i t a n j e o r a s p o la g a n n u
s a d r ž a v n im i m a n j i m a z a r a č u n P o r t e
i s a v a k u f im a , P r i p a d n i c i B u g a r s k e
p o t p a d a t će n a o s ta lo m p o d ru c .iu l u r -
s k e p o d t u r s k e v l a s t i i z a k o n e (12).
— O b r a z o v a n a le n a j u g u B a l k a n a
p r o v i n c i j a s a n a z iv o m » I s to c n a R u -
m e lija « . k o j a će o s t a t i p o d d ir e k t n o m
p o litič k o m i v o jn ič k o m v l a s t i s u lt a n a ,
s a d m in is tra tiv n o m a u to n o m ijo m ,
s je d n im k r š ć a n s k im g e n e r a ln im g u -
v e r n e r o m , k o g a će b i r a t i s u l t a n s a
p r is ta n k o m s ila . n a 5 g o d in a (13). U d-
r e đ e n e s u j o j g r a n i c e (u cl. 14). i u r -
s k o j j e d o zv o l.ie n o d a u tv r đ u n e g r a -
n ic e i u n j o j d r ž i voD sku. U tv r đ e n i
s u u n u t r a š n j i o d n o s i u I s to c n o ] K u -
m e l i j i i z a o s tr v o K r e t u (cl. 15—24).
» P r o v in c ije B o s n a i H e r c e g o v in a
b i t će o k u p ir a n e i u p r a v ln a n e od
A u s tr o - U g a r s k e . P o š to v l a d a A u s tr o -
U g a r s k e n e ž e li d a p r e u z m e u p r a v u
N o v o p a z a r s k o g S a n d ž a k a , k o ji se p ro -
s t i r e iz m e đ u S r b i j e i C r n e G o re u
ju g o is to č n o m p r a v c u do iz a M itro v ic e .
'f u n k c io n ir a t će t u i d al.ie o to m a n s k a
u p ra v a . Ip a k , d a b i o s ig u ra la o d rza-

nne novog p o litičk o g s ta n ja , slobode
i siffn m o st sao b raćajnih. p n tev a,
A n stro -U g a rsk a p rid rž a v a prav o . da
drži g arn iz o n i da im a v o jn ie k e i
trgrovačke p u tev e n a cijelom p ro sto ru
ovog d ije la s ta ro g b osanskog v ila je ta ,
U tn sv rh n . v lađ e A n stro -U g a rsk e i
T u rsk e p rid rž a v a jn pravo, d a se spo-
ra z n m ijn o po jeđ in o stim a« (25).
»N ezavisnost C rn e G ore p riz n a je
P o rta i sve one visoke n g o v a ra jn ć e
stran e , k o je ju još n isn p rih v a tile «
(26). »Visoke u g o v a ra jn ć e s tra n e slo-
žile sn se _n slijed ećim n slo v lm a: U
C rnoj G ori ne ce m oći nikom sm e-
ta ti ra z lik a n v je r i i v je ro isp o v ije sti
kao ra zlo g za is k lju č e n je ili nespo-
sobnost n p o gledu n ž iv a n ja g ra đ a n -
skih i p o litič k ih p ra v a , p rip u š ta n ja
n ^ a v n e službe, fn n k c ije i ča sti ili
v rs e n je ra z n ih p ro fe s ija i o b rta n a
kojem bilo m je stn . S lobođa i v rše n je
o b red a sv ih _v je ro is p o v ije s ti b it će
o sig n ra n e sv im a p rip a d n ic im a C m e
Gore i stran c im a , i ne m ože se po-
U a v it) n ik a k v a s m e tn ja n i h ije ra r-
h icn o j o rg a n iz a c iji ra z n ih v je rs k ih
zanednica n i n jih o v im odnosim a pre-
JUJ1 n^ ho v im v 3e rskim poglavicam a«
CC. Cl. 28 odredio je nove g ra n ic e
Vrn e Gore. B a r s obalom spojio se
]e s C rnom Gorom , Špič s D alm aci-
aom, U lcin j s te rito rije m do B o jan e
?stao ne T n rsk o j. C m a G ora dobila
m slobodn p lovidbe n a B o jan i, n a
ci.iem to k u n e sm ije b iti u tv rđ e n ja
osim za o b ra n n S k a d ra u o k o lin i od
^ k™- C rn a G o ra ne m ože im a ti n i
ra tn ih bro d o v a n i ra tn e zastave. P ri-
sta n iste B a r i sve vode C rne Gore
zatv o ren e _su ra tn im bro d o v im a svih
n aro d a. N isn dozvoljene tv rđ a v e n a
p m ogorskom ze m ljištu izm eđu jezera
1 obale. O stav ljen o je A n stro -U g ar-
.. a po m o rsku i s a n ita rn u
p p u c ija u B a m i duž crn o g o rsk e
obaie iak im b ro d o v im a obalne straže.
Vmon G ori je naloženo d a p rih v a ti
pom orsko zak onodavstvo. k o je je n a
®n a zi n D alm ac iji. A u stro -U g a rsk a se
ob v ezala d a ti k o n z n la rn u z a štitu cm o-
gorskon trg o v a č k o j zastav i. C m a G ora
se m o ra la sp o ra z u m je ti s A u stro -
L g arsk o m o p ra v n iz g ra đ n je i odr-
zavanna p u ta i željeznice preko novog
crn o g o rsk o g te r ito r ija i d a o sig n ra
p o tp n n u slobodu kom unikaci.iam a n a
ovun p u te v im a (29). P o sje d n ici zem-
i]e n a a n e k tira n o m p o d ru č ju zadr-
žali su sv o ja p ra v a , i ako budu sta-
n o v ali izvan C rne Gore. O đređit će se
m .iesovita k o m isija d a u re d i n ač in
proda.ie, is k o riš ć a v a n ja i u p o treb e
d rz av n ih p o sjed a i v a k u fa (30). C rn a
G ora ne im a la da se sp o ra zu m ije
s i ortom o crn o g o rsk im p re d sta v n i-
cim a u C a rig ra d u i d ru g im m jestim a .
177 —
B E R L IN S K I U G O VO R
C rnogorci u T u rsk o j p o tp a d a ju pod
tu rs k e zakone i v la s t po m eđ u n aro đ -
nom p ra v u i o b ičajim a, k o ji su uve-
deni p re m a C m o g o rcim a (31). P re d -
sta v n ic i s ila u C a rig ra đ u o d re d it će
u sp o ra zu m u s P o rto m dio tu rsk o g
d ržav n o g duga. k o ji će p re u z e ti C rn a
G ora za d o d ije lje n i jo j te r ito r ij (33).
? :TizrL?^a 3e n ezav isn o st kneževine
GrbUe (34). O dredbe za slobođu v je re
ponovlnene su doslovno za S r b iju kao
za C m u G oru u čl. 27 (35). Čl. 36 odre-
dio je nove g ra n ic e S rb ije . D o sk lap a-
5-1P,. novr(l sp o ra zu m a o sta v lje n o je u
S rb iji d o ta d a n je s ta n je trg o v a č k ih od-
nosa kneževine sa s tra n im d ržav am a.
N i]e dozvoljeno d iz a n je tra n z itn e ca-
rin e. Im u n ite ti i p riv ile g iji s tra n ih
p o d an ik a. k o n z u la rn a ju r is d ik c ija i
p ro te k c ija o sta li su. u koliko se ne
p ro m ije n e sporazum om izm eđu kne-
ževine i z a in te re so v a n ih s ila (37). Za
dobiveni te r ito r ij S r b ija p re u zim a
obaveze P o rte p re m a A u stro -U g a r-
skoj i p re m a d ru štv u za e k sp lo a ta c iju
zelneznica evropske T u rsk e u pogledu
d o v rše n ja i e k sp lo a ta c ije željeznica,
k o je će se s a g r a d iti n a dobivenom
te rito riju . P o tre b n e k o n v en c ije za
U5e v1"'6 p it a n 3a sk lo p it će se
odm ah po p o tp isu u g o v o ra izm eđu
A ustro-U g arsk e, P o rte . S rb ije , i u
g ra n ic a m a n je n e ko m p eten cije, kne-
zevine B u g a rsk e (38). Z a slobodno
ra sp o lag an .ie zem liom m u slim an a ,
P o rte i^ v a k u fa određeno je analo g n o
kao u čl. 30 (39). P re m a p o d an icim a
S rbine u T u rsk o j p o stu p a t će se pre-
m a n a c e lim a m e đ u n aro d n o g p ra v a
(40).
. P r iznnt a je nezav isn o st R u m u n jsk e
(43) sloboda v.iere u n jo j kao u čl. 35
1 2i. (44)- . B u m u n js k a je im a la da
v r a ti R u s iji _dio B e s a ra b ije izm eđu
P r u t a i K ilije , k o ji jo.i je bio uzet
P a ris k im M irom 1856 (45). R u m u n jsk a
ne d o b ila d u n a v sk u d e ltu i o s trv a n a
]ugu, dio D obrudže do lin ije S ilis trija -
M an g alin a (46). R u m u n js k a n e može
u zrm a ti tra n z itn e c a rin e (48). O dredbe
o k o n z u la m o j p ro te k c iji u R um unjsko.i
slicne su kao u čl. 37 (49). P o d an ici
R u m u n jsk e u T u rsk o j i o b ra tn o u ž iv a t
ce p ra v a kao i po'đanici d ru g ih s ila (50)
R u m u n js k a p reu zim a p ra v a i obveze
R o rte n a dobivenom te r ito r iju u jav -
n im g ra d n ja m a (51). N isu đozvoljene
tv rđ a v e n iti p lo v lje n je r a tn ih 'bro-
dova, osim la k ih b ro d o v a rije č n e po-
ncine lli carin e, n a dun av sk o m to k u
od D e m ir-k ap ije do ušća. S ta c io n ira n i
brodovi sila n a ušću m ogu p lo v iti uz
vođu do G alca (52).
L i t e r a t u r a: M arten s, R ecu eil des
D a ite s etc., N o u v eau re cu eil etc.;
B runsv ick, Le tr a ite de B erlin ; D ’A v ril,
N egociations re la tiv e s au tr a i t e de
12
BEEM ET
B e rlin (1886); N o rađoungM an, ^ Re-
cneil d’actes in te rn a tio n a u x de l ’Em -
p ire O tto m an (1 vols. 1897—1903, sa-
d rž i i zap isn ik e); H e rtsle t, T ke m ap
of E u ro p e b y tr e a ty IV ; B ern e r, D ie
O rie n tfra g e ; K . S tru p p , D ocum ents
I (1923); V. Đ orđević, S r b ija n a B er-
lin sk o m K o n g re su (O tadžbina, 24 i 25,
1890); J . R istić, D ip lo m atsk a is to r ija
S rb ije 1875 do 1878 I, I I 1896, 1898. — g e o g ra fiju i g e o lo g iju M ak ed o n ije i
V. i lite r a tu r u pod »Istocno pitanje«.
V . Popović.
B E R M E T , v ino s m iro d ija m a. (V.
P elin k o v ac).
B E R N E K E R F R A N C , k ip a r (4/10
1874, L egen kod Slov. G radca). B. je
učio 1896 z a n a tlijs k u školu u G razu,
a od 1897 d a lje u m je tn ič k u a k a d e m iju
u Beču. R ad io je do u je d in je n ja n
B eču (p ro feso r H elm er), a za tim u
L ju b lja n i, g d je živ i i danas. B. ra d i
s ta tu e i g ru p e u k am en u i gipsu.
Glavna. su m u d jela: Ž rtve re-
v o lu cije (N a ro d n a g a le r ija u Lqu-
b ljan i), T ru b a re v S pom enik ir ^Lju-
b lja n i, F o n ta n a _sa Sv. Iv a n o m Nepo-
m ukom u K ra n ju . S pom enik slav iste
V. O b lak a u C elju (1899), D ivovi, n a
p o rta lu K re d itn e B anke u L ju b lja n i.
F. S.
B E R N E R -G O V E D O . C rveno-šareno
govedo fro n to su s-tip a, k o je je p r ije
n a se lja v a lo gotovo^ c ije lu zap ad n u
Š v a jc a rsk u , a n a ro č ito B erner-O ber-
lan d . S a d a se n a la z i u m alenom b ro ju
u F ra n c u sk o j, Č eboslovačkoj i G aliciji.
B. G. je id ealn o seljačko m arv in č e za
k o m b in ira n a sv o jstv a , n aro čito dobro
za m lijek o i za ra d , m a n je za to v i go-
jazn o st. Čedno je u b r a n i i otporno. Po
sp o lja šn o sti n ije osobito lijepo, im a vi-
soko n asa đ en i rep. Iz to g a g o v ed a po-
s ta li su v rem enom sim entalci, koji_ su
ta k o d o tje ra n i u uzg o ju , a n aro čito
p re tje r a n i u veličini. d a su, s obzirom
n a m liječ n o st i sposobnost za rad, sla-
b iji od B. G. B. G. je im p o rtira n o u
m noge zem lje, a pođ k ra j p ro šlo g a
v ije k a i u p o d ru č ja S IIS u sv rb u
u k rš ta n ja . P o s lije se prešlo n a im p o rt
sim en talsk o g goveda. S. U.
B E R N H A R D M A RK O . V. P e rn h a rt.
BER O V O , v a ro šic a u Ju ž n o j S rb iji,
izn ad u šća B erovske R eke. izvornog
k ra k a B reg aln ice. u M alešu (bregal-
n ičkoj oblasti). Im a 788 k u ća s a 4.080
stan o v n ik a. B. je v a ro šic a n o v ije g po-
stan k a. U tu rsk o v rije m e im alo je B.
oko 400 kuća, od k o jib č e tv rtin a tu r-
skib, m eđu k o jim a je bilo nešto m uba-
d žira (bjegunaca) iz H ercegovine (od
1878). B. je p riv re d n o sre đ ište za pla-
n in sk a sela u M alešu; č a rš ija je lje ti
većinom zatv o ren a, zbog ra d a stano-
v n iš tv a u p o lju i n a p lan in i. U B. je
ženski m a n a s tir Sv. A rk a n đ e la Mi-
h a ila , p o d ig n u t 1850. K a lu đ e ric e su
n a jv iše iz sela u M alešu; žive u d v jem a
z a d ru g am a, a oblače se i iz d rž a v a ju
rad o m n a m a n a stirsk o m dobru. U B.
je sjed ište p o g la v a ra sre za m aleškog;
im a poštansko - telefo n sk u stan icu ,
opću o b rtn ičk o -trg o v ačk u školu.
L i t e r a t u r a : J. C vijić, Osnove za
S ta re S rb ije, 1 (1906) 1243; J e r e m ija
P av lo v ić, B re g a ln ič k a o b last (1924),
53—54, 93—94. V. E.
B E R S A B L A G O JE (21/12 1873. Du-
brovnik). S vršio je g im n a z iju u Z adru,
a kom poziciju n a bečkom konzerva-
to r iju (pod Fuchs-om ). Bio je d irig e n t
T re b ev ića u S ara je v m Z v o n im ira u
S p litu . zat.im u k a z a lištim a u G razu
i u O sijeku. K ao d irig e n t svo jib m elo-
d ra m a gostovao je po N jem ačkoj,
u P r a g u i Z uricbu. N a jv iše je^ bio u
Beču, g d je je ra d io za izd av ača Do-
b lin g era . S a d a je p ro feso r za in stru -
m e n ta c iju i č ita n je p a r titu r a u viso-
koj školi M uzičke A k a d em ije u Za-
grebu. — B. je n ap isao dv ad esetak po-
p je v a k a za je d a n g las i k la v ir, t r i
sv esk a ju g o slav en sk ib p o p jev ak a i
slovenske liim ne za k la v ir, m u šk i zbor
P r v i sn ijeg . bez te k s ta s a jo r a tn jo m
violina, d v a roga. b a rfe i čela; m je-
šo v iti zbor M jesečina, ta k o đ e r bez
tek sta. Iz p o d ru č ja kom orne m uzike
nap isao je B. S je ć a n je za čelo i kla-
v ir; so n atu za v io lin n i k la v ir; jed an
trio ; m en u et za g u d ačk i k v a rte t i dva
g u d ač k a k v a rte ta ; A n d a n te za fla u tu ,
d v a ro g a i g u d ač k i k v a rte t. Osim to g a
B. je kom ponirao t r i sim fo n ije ; sim-
fo n ijsk e slik e N a m oru. H ellas. Noć
u R im u, S m rt la k rd ija ša , H am let,
B iz a rn a serenada, D ra m a ts k a u v er-
tira , C apriccio i F in ale, P roljeće, Id ila,
12 sim fo n ijsk ib slik a Iz m oje domo-
vine. Za zbor i o rk e sta r je nap isao
L ju d e v it G aj. S ta b a t m ater. crkvene
kom pozicije za ra zličite ansam ble,
A ve M aria, S acram en tu m , D uhovi,
U sk rsn a bim na, Oj b la g i oč_e. Gla-
v n a su m u d je la opere O ganj i Po-
s to la r od D elfa. S ad a kom ponuje
o p eru S m rt m a jk e Ju g o v ića. — _Mu-
zičkim sa d rž a je m i stilom B. je blizak
njem ačko-strausovskom stilu. U ne-
kim se p je sm a m a ogledao i kao na-
cio n aln i kom pozitor. N jeg o v a je za-
sluga. što je p rv i od n ašib kom pozi-
to ra počeo opernu p ro d u k c iju prom a-
t r a t i sa sav re m e n ije g i evropskog i
u m jetn ič k o g gledišta.
L i t e r a t u r a : P je v a č k i V jesnik,
8, 44; T alija, alm an a k za 1922,
115—118; B ožidar Širola, P reg led po-
v.iesti b rv a tsk e m uzike, 309—311.
A. Dobronić.

B E R S A J O S IP , k n jižev n ik , p jesn ik
i p rip o v je d a e (13/1 1862. D ubrovnik).
S v ršio je grim naziju u D u b ro v n ik u ,
zatim je učio m ed icinu u G-razu. Po-
čeo je da ra d i n a k n již e v n o sti u Slo-
v in cu (L. Zore). 1891 izdao je B. k n jig u
p je sa m a P jesrne, ćirilicom , u Z adru,
a nešto k asn ije, s M arkom C arem .
zb irk u p rip o v ije d a k a pod naslovom
S m o ra i p rim o rja (Z adar). B. s tu d ija
P lin ije m lađ i n a selu iz ašla je i n a
ta lija n s k o m jezik u . U početk u je slu-
žio kao n a s ta v n ik n a za đ a rsk o j gi-
m n aziji, k a s n ije se odao arh.eolog'iji
i postao je čin o v n ik z a d a rsk o g a Mu-
zeja. N a tom. se m je stu kao konzer-
v a to r nalazi^ i danas. D o sta je n jeg o -
v ih arh eo lo šk ih č la n a k a štam p an o i
u B o lletin o d i s to ria ed arch eo lo g ia
d alm ata, k o ji iz d a je u S p litu don
F ra n o B ulić. E a n ije je štam p ao u
Z ađ ru jed n u k n jig u S o n eta n a zadar-
skom , ta lija n s k o m d ija le k tu . Im a go-
tovo veće djelo S lik e i prU ike iz ne-
dav n e d u b ro v ačk e prošlosti. U sv o je
v rije m e bio je re d o v an s a ra d n ik S tra -
žilova, J a v o r a i m o starsk e Zore.
V . P.
, ® E R SA V L A D O JE , kom pozitor
'J864, D u b ro v n ik ). S v ršio je g im n a z iju
u D ubrovniku. a p rav o u G razu, g d je
•m~-is^ovremei10 ^od D o p lera učio m u-
zicke teo re tsk e p red m ete. P o s lije to g a
B. ne postao čin o v n ik u p o litičk o j
sluzbi u D a lm ac iji. S a d a je u tom
sv o js tv u u S p litu . — B. .ie n ap isao
d o sta r a d n ja za _k la v ir, so n ata, gu-
d ac k i k v a rte t, tr ija , p je sa m a za je d a n
g la s i k la v ir, M iserere za m u šk i zbor
i o r£ u lie.. N o veletu i sim fo n ijsk u
s lik u M a rja n za o rk e sta r, opere An-
dri.ia C ubranović, C v ijeta. M ozartovu
s m rt (sve _n a lib re tim a svog b r a ta
J ° sip a) i je d n u a k to v k u K o m ed ijaš.
— b a đ rz a je m je B. ek lek tik i konzer-
v ativ ac, a u teh n ici je neizrađen. N aj-
u s p je lije su m u n eke p jesm e za je d a n
g la s i k la v ir.
L i t e r a t u r a : B. Š irola. P re g le d
pov.iesti h rv a ts k e m uzike, 274—75.
A . D.
ŽIV K O DR„ p rip o v je d a č i
politicar^ (20/2 1875, K u k u jev c i, S ri-
jem k Učio je p ra v n e n au k e n a sve-
u c ilistu u Z ag reb u . Z a b o ra v k a P ra -
f J o sip a I. u Z ag reb u (1895) uče-
stvovao je p ri^ s p a ljiv a n ju m ad ža rsk e
zastav e, ra d i čeg a je bio za tv o re n i
uklon.ien sa sv eu čilišta. N a sta v io je
p ra v n e s tu d ije u Prasru. S a P r. H la-
vackom i M. H a jm e rlo m pokrenuo je
l u ređ iv ao p rv u o m lad in sk u p o litičk u
revi.ni H rv a ts k a M isao (1897). a po-
sli.ie to g a je bio m eđu p o k re ta č im a i
sa ra d n ic im a re v ije Novo D oba (1898).
oko kone se b ila o k u p ila sv a n a p re d n a
.lugosiovenska om ladina. P ro m o v ira n
— 179 —
BEETOLD
ne za d o k to ra p ra v a n a sv eu č ilištu u
Z ag reb u . Za v rije m e S v je tsk o g R a ta ,
kao a u s tr ijs k i re z e rv n i oficir, bio je
s ta v lje n p re d sud, za tim in te rn ira n i
kao re d o v bačen n a ta lija n s k u fro n tu .
P o slije o slo b o đ en ja bio je p o slan ik u
N aro d n o m P re d s ta v n iš tv u . Živi kao
a d v o k a t u Z em unu. B. p rip a d a kolu
u je d in je n e ju g o slo v en sk e om ladine,
k o ja se p o slije s p a ljiv a n ja m ad ža rsk e
za sta v e u Z ag reb u , sa k u p ila u P ra g u ,
i pođ u tje c a je m M asai-y k o v a re a liz m a
stv o rila osnove za re fo rm a c iju naše
n ac io n a ln e po litik e, iz čega se ra z v ila
k a sn ije h rv a tsk o -srp sk a k o alicija. —
K ao p rip o v je d a č ja v lja o se B. u Vi-
je n c u i u N adi, a t r i n je g o v e novele
iz d a la je M atica H rv a tsk a , pod n a tp i-
som Ženski uđ esi (1902). K r itik a je
B. p o z d ra v ila kao odličnog n ovog p ri-
pov jed ača. a li on se p o slije v iše n ije
jav io . O m ladina, k o jo j je p rip a d a o
B„ r a z v ija la je sm isao za p o litik u .
so c ija ln i i ekonom ski život, zauzim a-
ju ć i često_ n e p r ija te ljs k i s ta v p re m a
u m je tn o sti. U B. bilo je neobično
m nogo u ro đ en o g d a r a srije m sk o g
p rip o v jed a ča, u nekoliko n o v e la on je
iznio život sv o g a k ra ja , n a ro č ito žen-
ske_ duše, re a listič k i, p a je p re sta o
ra d iti, je r je n je g o v a o k o lin a b ila
ta k v a , d a se u n je g a n isu m ogle raz-
v iti jače u m je tn ič k e p re te n z ije . Na-
pisao je i nekoliko h u m o resk a, pod
pseudonim om Ž ivan iz S rijem a.
B. V o d n ik.
B E R T O L D , n ad b isk u p o g la jsk i (1218
do 1251), je d a n je od n a jz n a m e n itijih
n a d b isk u p a za n aše zem lje. R odio se
1182 iz p lem en ite porodice A ndex-
M eran u B a v a rsk o j. D v ije n jeg o v e
sestre p o sta le su k ra ljic e . A gn eza je
b ila s u p ru g a fra n c u sk o g k r a lj a F i-
lip a A u g u sta . a G e rtru d a u g a rsk o g
k r a lj a A n d rije II . T re ć a se stra . H e-
dviga, p o s ta la je k n e g in ja šleska. N ju
k a to lič k a c rk v a sla v i kao sveticu, isto
ta k o Je lisa v u , k će rk u k r a lj a A n đ rije
i G ertrude. — P o sre d o v a n je m sv o je
se stre G e rtru d e postao je B ertold,
već u 24 godini, n a d b isk u p u K aloči,
1209 im en o v an je za h rv a ts k o g bana,
a 1212 postao je upravitel.i čitav o g
u g a rsk o g a k ra lje v stv a . U to se m eđu
u g r im a sk o v ala zav.iera p ro tiv tuđi-
naca. koni_ su đ o b iv ali sve veći upliv.
U to i zav.ieri k ral.iica G e rtru d a bude
ubinena, a B. sa svojom braćom po-
b.iegne u N jem ačk u . 1218 bio je B.
lz a n ra n za n a d b isk u p a oglajskoga.
la c ia ,ie n a p u stio svoj lak o u m an ži-
vot i postao o z b iljn iji, te je za svo.ie
duge vlade m nogo d o b ra učinio. U
svono.i d rž av ici uveo je n e k a k a v p ar-
iam en at. _ U slovenačkim ze m ljam a
boravio je v iše p u ta, j e r je tu im ao
velik ih posjeda, te je im ao p rilik u da
BERTRAND
u p o zn a m noge n ed o statk e. S a B a lk a n a ,
p rek o B osne i H rv a tsk e , širilo se
ovam o bogom R stvo, a iz_ ta lija n s k ih
z e m a lja v ald en stv o . O sobito zanem a-
re n a b ila ie B ije la K ra jin a , _g d je
uopće n ije bilo svećenika. B. ne za
ove k ra je v e u stan o v io župu Cm omein.
TJ G o rn jem g ra d u želio je u sta n o v iti
n o v u b isk u p iju . Iz n epoznatiii ra z lo s a
n ije se to izv ršilo i tre b a lo je da
pro đ e još prek o 200 grodina, p a d a se
dođe do toga. B. je u n ašim z e m b a m a
ostav io m nogo zadužbina. P osljednne
n jegovo djelo je g o tsk a c rk v a Sv.
J e l i s a v e u S lo v engradcu. O vu je crk v u
kao i očinsku b aštin u , B. p ri:e sjn rti
ostav io n ad b isk u p iji. F. K ovacic.
BERTRAND HENRI - GRATIEN
COM TE (B e rtra n A n ri G ra sian cont),
fra n c u s k i g e n e ra l (1773, C b a te a u ro u s
— 1844 C k ateau ro u x ). Bio je g u v e rn e r
ilirs k ih p ro v in c ija , p o slije m a rš a la
M arm o n ta, od ju la l8 1 1 do 1814. P roveo
je s N apoleonom n a o strv u Sv Jelen e
sve do carev e sm rti. 1830 jz a b r a n Jie
za p o slan ik a. 1847 n je g o v i sinovi obia-
v ili su m em oare, k o je m u ue d ik tira o
N apoleon. FL. 1.
BERTRANDON DE LA BRO-
QUIER (B. de la B ro k ije), plem ic, k o ii
je živio u B u rg u n d iji i ra n o došao n a
d v o r F ilip a D obrog. Od 1423 v rsio 3 e
ra zn e p o litičk e m isije. 1428 dobio 3 e
S ta r i G rad (V ieil C hastel) kao do-
životno dobro u znak n aro čite mi-
losti. K a d se njegov_ gospodar, po
p rim je ru svog oca, k o ji je ucestvovao
u n ik o p o ljsk o j bitci, sprem ao za r a t
p ro tiv T u ra k a , po slan 3 e bio n.,
kao v rlo pouzdan i p am eta n cov^ek,
d a is p ita p rilik e n a istoku. On 36
n a tom p u tu borav io l i đ i —đđ. aii
je svoje u tiske, u oblik u p u tn o g
iz v je š ta ja, izrad io te k 1455. k ad 3e.
zbog p a d a C a rig ra d a , r a t n a lsto k u
p ro tiv T u ra k a postao ponovo ak tu -
elan. P o p o v ra tk u s isto k a B. 3e cio-
b ivao nove znakove F ilip o v e p az n ie ;
bio je čak z a stu p n ik n jeg o v p n kr-
š te n ju jed n o g fran cu sk o g k ra b e v ic a .
U m ro je visoko što v an i bogato na-
g ra đ iv a n u L ille-u 9/5 1459. D^elo
njegovo 0 isto k u poznato je po st-a-
ro m fran cu sk o m p rije v o d u iz 1457. a
izdano je 1892. S rp sk i izvod St. Nova-
kovića, G odišnjica, 14, 1894. I . C.
BERVENECI, uske b ijele suknene
čak šire bez ša ra . N ose se u pirotskom
o k ru g u . F . L.
BESEDA, list za školske. crkvene
i n aro d n e potrebe, N ovi Sađ, 1868 do
1870. Osnovao g a je i p rv i ureRivao
A n d rija M onašević. a zatim Jo v a n
P o p o v ić i na^zađ S te v an N ikolic.
jero đ ak o n i k o n z isto rija ln i n o ta r. i
— 180 —
o d je ljk u S ta rin e srp sk e šta m p a n i sn
m noffi v až n i izv o ri za h is to riju S rb a
pod A nstro-U ffarskom . R- G-
BESEDNJAK ENGELBERT, p o li-
tič a r i p u b lic ista (14/3 1894, G orica),
U čio je do 1913 gim naM ju u G o ric u
za tim u n iv e rz ite t u Beču. gdje je bio
1920 p ro m o v ira n n a d o k to ra p ra v a ,
Od m a ja do k r a ja 1919 bio je re d a k -
to r S lovenca u L ju b lja n i, od decem -
b r a 1920 re d a k to r E d in o sti u T rs tu ,
Od 1921 do 1922 je bio z a stu p n ik Slove-
n a c a u goričkom zem aljskom od-
boru, od 1923 je p o slan ik S lo v en aca
u rim sk o m p a rla m e n tu . B. je c la n
k ršćan sk o -so cijalističk e s tra n k e Slo-
v en a ca u I ta liji. M. K o s.
BESLEN PETER. V. P e ta r iz L ju -
b ljan e.
BESNA KOBILA, p la n in sk i v rh ,
8’5 km jugo-jugoistočno od S u rd u lice;
(27 km istočno od V ra n je ), n a g ra n ic i
b u g a rsk o j, visok 1.946 m. R ude: s re b ro
i olovo. Im a ko lsk i p u t od "Vra n ie do
ru d n ik a , F. I •
BESSAGLI VIKTOR (B esalji), se-
k re ta r d ubrovačke re p u b lik e i la tm -
ski p jesn ik , napose, e p ig ra m a tik . J e -
d an je B. e p ig ra m saopćen u G undu-
lićevu prvom izd an jii P je s n i p o korne
k r a lja D avida. B. je po to m ak ple-
m ićske ta lija n s k e porodice Došao 30
oko 1580 s porodicom u D u brovm M
g d je je i um ro. S n jeg o v im sin o v im a
iz u m rla je n je g o v a po ro d ica u D u-
b ro v n ik u oko 1650. Đ. K .
BESTAL ANKA. slik a ric a (21/11
1861, P e trin ja ). S v rš ila je ucitcl.isku
i neke teča jev e o b rtn e škole u Aa-
grebu, a žensku slik a rsk u ak a d e m iiu
i školu O tona W o lfa u M unchenu.
Iz la g a la je u Z ag reb u i in o s tra n s tv u
(Leipzig, 1914. g d je je za svoje slik e
dobila z latn u m ed alju ). U č ite ljic a 3 e
u ženskoj g ra đ a n sk o j školi u Z a g re b u ,
A . Sch.
BESTVENSKA BISK UPIJA. V.
V rh b o sa n sk a n ad b isk u p ija.
BEŠENOVO. 1. Selo u S rijem u . ko-
t a r Irigr; ispocl F m š k e Gore, od K um e
12 km sjeverozapadno. Im a 1.193 sta-
novnika, općinsko po g lav arstv o , p ra -
vo slav n u p a ro h iju i puČku skom .
J . M -n.
2. M a n a stir u F ru šk o j Gori; saborna.
c rk v a posvećena je Sv. A rh a n đ eliin a.
N ije p o zn a ta godina o sn iv an ia. N e g d a
se n a zidu crk v e nalazio n atp is. d a ne
slik a n a 1467. S pom inje se l'r,69- 16-8
do 1721 m onasi B. odlazili su u K usi^u
po m ilo stin ju . 1656 o b n o v ljen a je trp e -
z a rija i ćeli.ie u m a n a stiru . 1783 slik ao
je kap elu Sv. K irik a i_ J u lite (cue se
m ošti nalaze u crkvi) ikonopisac Ko

z m a K o larić ; on je 1786 slikao i iko-
n o stas u crkvi. V . P-ć.
BEŠEVIĆ MILICA, slik a r, u m je t-
n ič k i re s ta u ra to r u N arodnom M uzeju
(3/11 1896, S p lit). P o slije više ženske
škole u p isa la se u s lik a rsk u a k a d e m iju
u Z agrebu, a p o slje d n ju go d in u dovr-
š ila je s tu d ije u b eo g rađ sk o j u m jet-
n ičk o j školL Iz la g a la je d osada ne-
koliko p o rtre ta , s tu đ ija i pejsaža, n a
peto j Ju g o slo v en sk o j izložbi 1923, n a
izložbi C v ijete Z uzorić 1924 i n a iz-
ložbi Ženske m ale an ta n te , sve u
B eo g rađ u . V . P.
BEŠEVIĆ ZNIKOLA, s lik a r (10/4
1892, S plit, D a lm a c ija ). S v ršio je re-
a ln u g lm n a z iju u Z agrebu. zatim je,
p o slije jed n e godine trg o v a č k e aka-
dem ije, p rešao u u m je tn ič k u školu u
Z ag reb u , k o ju je dovršio u B eo g rad u
1911. Od 1913 do 1917 učio je u rim sk o j
slik a rs k o j ak a d em iji. 1916 v ra tio se
ponovno u B im . N ekoliko p u ta zađr-
žav ao se je duže v re m e n a u K ev alu
(E sto n ija ). 1922 p rire d io je sv o ju ko-
le k tiv n u izložbu u z g ra d i beo g rad sk o g
u n iv e rz ite ta . V . P.
BEŠEVIĆ STEVAN, k n jižev n ik ,
p jesn ik . s a tirič k i p isac i n o v in a r (23/8
1868,_ S rije m s k a M itro v ica). P o svr-
šen o j realci, učio je B. p riv a tn o n je-
m aek i i ta lija n s k i jezik i k n již e v n o st
i stu p io kao p r a k tik a n t u sudsku
službu, za tim u ad v o k a tsk u kancela-
r i j u u S p litu . O d atle je počeo sa ra -
đ iv a ti u D u b ro v n ik u , zad arsk o m S rp-
skom G lasu i u B osanskoj V ilL U
S p litu je štam p ao d v ije k n jig e lirsk ih
p jesam a, n ac io n a ln u d ra m u P o b ra -
tim i i veći a le g o rijsk i poem V ila i
orao, zbog k o jeg su g a o ptužile a u s trij-
ske v lastL 1896 preselio se iz S p lita
u Z agreb, g d je je sve do 1911 ra d io
kao g la v n i sa ra d n ik i č ita v niz go d in a
kao u re d n ik ilu stro v a n o g satiričn o -
polem ičkog lis ta V ra č P o g ađ ač, a sa-
ra d iv a o je u Z m ajev u N evenu. i u
S rb o b ra n u sa tirič n im pjesm am a. U Za-
g re b u je izdao k n jig u stih o v a Od šale
do s a tire i svezak p rič a M oji zapisi.
U Z ag reb u se. uzgred, bavio i fo to g ra -
fira n je m kao profesi.iom . 1911 prešao
ie B. u S rb iju i stu p io u d rž av n u
slu žb u kao p rev o d ilac p re sb iro a Mi-
n is ta rs tv a In o s tra n ih D jela, n a kom
je p o lo žaju i danas. Do 1914 u re đ iv a o
je iz B eo g ra d a V ra č P ogađač, k o ji je
izlazio u Novom Sađu, a k o ji je m a-
d ž a rsk a p o lic ija z a b ra n ila n a sam
V idovdan 1914. — Sam o s a tirič n ih
p je sa m a n ap isao je B. d osađa oko
800. U B eo g rađ u ie n ap isao 1921—22
n ac io n a ln u d ra m u Z a suncem i melo-
d ram sk u ba.iku K n je g in ja M a ja (mu-
zika od P . K rstića ). O bje su p rik a-
zane u N arodnom P ozorištu. K ne-
BEVK
g in ja M a ja je i posebno šta m p a n a .
1922 izdao je k n jig u p je sa m a N a Gol-
goti, s ciklusom o p o v lače n ju kroz
A lb a n iju . Od 1921 u re đ u je ilu stro v a n e
d ječje no v in e N aš L ist. U redio je i
štam p ao k n jig u B a tn e p riče za decu.
V . P etrović.
BEŠKA, selo u S rije m u , k o ta r S ta r a
P azo v a; že lje zn ičk a s ta n ic a n a p ru z i
I n đ ija —S rije m sk i K a rlo v c i; im a 3.916
stan o v n ik a, p o štu i te le g ra f. T u je p ra -
v o sla v n a p a r o h ija i h rv a tsk o -sla v o n sk i
se n io ra t a u g sb u ršk e vjeroispovijest-i.
Im a p u čk u školu i p a r n i m lin.
J. M-n.
BETETTO JU LIJE (B eteto), slove-
n a č k i o p ern i p.jevač, lirs k i b as (27 8
1885, L ju b lja n a ). B. je_ učio osnovnu
školu i re a lk u u L ju b lja n i i d rž av n u
m uzičku a k a d e m iju u Beču. Od 1903
do 1907 bio je an g a žo v an n a o p eri u
L ju b lja n i, zatim ođ 1908 do 1922 n a dr-
žav n o j (dvorsko.i) o p eri u Beču, a 1922
opet u L ju b lja n i. B. su g la v n e uloge:
P ro d a n a N e v je sta (K ecal), D on J u a n
(Leporelo), S e v iljsk i b rija č (B artolo
i B azilio), V ra g i K a tr a (M arbiel),
P eleas i M elisan d a (A rkel), M ignon
(L otario), M anon (De G rieux), .Onje-
g in (G rem in), D a lib o r (Beneš), B u sa lk a
(V odenjak). A id a (B am fis), B o ris Go-
dunov (P im en). N iz in a (Tom aso),
B envenuto C elini (B alducci), L akm e
(N ilak a n th a), L a B ohem e (Coline),
K ro ja č od S chonau-a (K ristija n ), Jo -
la n te (K ra lj), K r a ljic a od S abe (veliki
svećenik) i m nogo d ru g ih . J . M.
»BETON« GRAĐEVNAINDUSTRI-
JA D. D„ Z agreb. O snovano je 1920
s g lavnicom od 1,000.000 din., k o ja je
1922 p o v jšen a n a 2,000.000 din. Ima_ 5
h id ra u lič k ih p re ša i d ru g e in sta la c ije .
Iz ra đ u je cem entne pločice. Z aposleno
je 250 ra d n ik a . S. P.
BETTERA BARO (B etera), p je sn ik
(oko 1645 — 20/1 1712, D u b ro v n ik ). B.
je bio iz b o g ate trg o v a č k e kuće. Ba-
vio se m nogo k n jižev n o šću i pisao je
do sta p je sa m a . p o n a jv iše pobožnib.
P r v a i n a jb o lja m u je s tv a r epska
p jesm a O ro n ta iz C ip ra (Mleci, 1699),
o ju n a č k o j s m rti m lade z a ro b ljen e
G rk in je, k o ja n a tu rs k o j g a liji p ali
b a r u t i tak o gine zajedno s T urcim a.
A li to je p rije v o d s ta lija n sk o g .
Literatura: V. Đ. K o rb le r,
O ro n ta di C ipro J e ro lim a P r e tis a u
p rijev o d u D u b ro v č a n in a B a ra B e tte re
(G rađa, 9). M. R.
BEVANDA je piće. dobiveno iz ko-
m ine izlu živ an jem (V. P olovnik).
I. R.
BEVK FRANCE, n o v elist i p jesn ik
(17/9 1890, Z akojca, op ćin a C erkno, Ju -
BEYER
lija n s k a V en ecija). O snovnu školn
sv ršio je B. u C erknu, zatim je bio
trg 'o v ačk i pom oćnik. E 17 s-odini latio
se opet š k o lo v a n ja u g im n a z iji u Go-
rici. a posli.ie .ie stupio u p rip ra v n u
školu za u č ite lje u P o d g o ri. P rodužio
je s tu d ije u K o p ru . a svršio ih je 1913.
sa m a tu ro m u u č ite ljsk o j školi u Go-
rici. K ao u č ite lj služio je u Ozebku
i N o v acim a kod C e rk n a do 1917. zatim
je bio u ra tu . 1919 i 1920 bio je elan
u re d n iš tv a Slovenca, 1921 v ra tio se u
G oricu, g d je je bio više od godine
d a n a u re d n ik G oriške S tra ž e i u re d n ik
M ladike, č iji je sa u re đ n ik jo š i danas.
— B. je izdao zb irk u stik o v a za om la-
dinu, P a s tirč k i p r i k re su in plesu
(1920), P e sm i (1921) i z b irk u c rtic a
F a ra o n (1922), R a b li in T atič (1923).
U p o ez iji je k ato ličk o -relig io zan , m i-
saono u z ru ja n , e ro tič a r i im presio-
n istič k i p e jsa ž ista ; u p rip o v ije tc i
lirsk o -re fle k siv n i epigon I v a n a Can-
k a r a i G orkoga. 0 B. p isa li su F r.
K o b la r i A. V o d nik (Dom in Svet, 1922
i 1923); M ira n J a r c i J u š Ivozak (Lju-
b lja n s k i Zvon, 1922 i 1923).
1. P.
BEYER IVAN, s lik a r (6/2 1801.
S a u e m itz , P ru s k a Š lezija — 14'2
1876, G raz). B. je 1821 pu to v ao kao
učenik u m jetn o g s to la rs tv a po Au-
s tr iji i U g a rsk o j, a bio je i u F i-
re n c i i u R im u. 1826 učio je u G razu
u ze m a ljsk o j a k a d e m iji ^crtanja,_ za-
tim u a k a d e m ija m a u B eču i u R im u.
1832 v ra tio se iz R im a u Graz. B. je
m eđu o sn iv ačim a šta je rsk o g K u n st-
v erein -a. B avio se crk v en im slik a r-
stvom i re s ta u ra c ijo m slik a; od n je g a
je poznato preko 100 o lta rsk ih slik a
u Š ta je rsk o j. K o ru šk o j, K ranjsko.i,
H rv a ts k o j i S la v o n iji.
L i t e r a t u r a : I. W astler, S teieri-
sches K iin stle r Lexicon, 1883, 5—6.
F. S.
BEZBJEDNOST. V. J a v n a bezbje-
đnost.
BEZDAN, m jesto u B ačkoj n a
D un av u . Im a 7.623 sta n o v n ik a (1910),
od k o jih je bilo S rb a 19, M ad žara
6.607, N ijem ac a 884, Židova 191; p ra -
v o slav n ih 23, k a to lik a 7.360. — B. se
n rv i p u t sp o m in je za v rije m e Tura/ka
(1579), i ta d a je im ao 10 poreznih do-
m ova. U početku 18 vijeka^ B. je bio
p u s ta ra . 1742 p očela je d rž a v n a bla-
g a jn a d a n a tom m je stu n a s e lja v a M a-
džare, S lovake i Ćehe. U brzo se tu
zn atno razv io obrt. S ta n o v n ištv o se
b a v i ra ta rs tv o m i rib arstv o m . B. je
k r a jn je m jesto. do k o je e plove n aši
paro b ro d i' n a D unavu. D. P .
BEZDIN, m a n a s tir u o b lasti M oriša
(e p a rh ija tem išv arsk a), po čudotvor-
nom lik u M ajke Božje, prenesenom 1729
—182 —
iz m a n a s tira Vinče, zv an i B ogorođiea
V in čan sk a (V avedenje). Izgleda, d a
je B. osnovao k ra je m 15 v ije k a M iloš
B elm užević. J e d a n zapis veli. d a se
m a n a s tir počeo p ra v iti 1539. U 18 vi-
je k u im ao je B. i školu. 1831 u n je m u
je Jo a k im V u jić pisao svoj životopis.
V . P-ć.
BEZJAČTJA. U M a rin a S a n u ta (9/10
1526) »la S chiavonia, d ic ta B esiacliia«,
t. j. k a jk a v s k a H rv a ts k a (oko V a-
ra žd in a) m o g la je dići 40.000 lju đ i n a
oružje. Im e B. v a ljđ a je iz p o g rd e kao
i Š ija č ija . J . M -n.
BEZLAJ P. V. P e te r iz L ju b lja n e .
F S
BEZOARKA (C ap ra aeg ag ru s) di-
vlja. koza jug o isto čn e E v ro p e i zapadne
A zije. K oncem pro šlo g v ije k a uve-
d en a je u lo v išta kneza, A u e rsp e rg a
u Š ta je rsk o j. T u se p o slije dobro udo-
m a ć ila i o đ rž ala do đanas. E. R.
BEŽANIJA, selo u S rijem u , k o ta r
Zem un, od Z em una 4 km jugozapadno.
Im a 1.748 stan o v n ik a ; općinsko pogla-
v arstv o , p ra v o sla v n u p a ro h iju , pučku
školu, aerodrom za B eo g rad n a lin iji
P a riz — Beč—B n d im p ešta—B u k u re št—
C arig rad , zim ovnik n a S av i za 170
p lo v n ih o b jek ata. J . M -n.
BEŽEK VIKTOR, slovenački peda-
gog (10/8 1860, P o sto jn a — 19/12 1919,
L ju b lja n a ). S v ršiv ši g im n azijsk e n au -
ke (1878) u L ju b lja n i, B. se posvetio
sta ro k la sič n im s tu đ ija m a u G razu,
gdje je (1886) položio p ro feso rsk i isp it.
Služio je n a d ržav n o j g im n aziji u
Gorici, N ovom M estu i L ju b lja n i,
od 1892 kao g la v n i u č ite lj u žen-
skoj u čiteljsk o j školi u Gorici, o tk u d
je 1894 prešao u isto v rsn u školu
u L ju b lja n i, a p o slije godinu d a n a se
v ra tio u G orieu. 1914 postao je ra v n a -
te lj m uške u čite ljsk e škole u K o p ru ,
u Is tri. K a d je slovenački dio n je n
kao zaseb n a škola p re m je šte n u Go-
ricu, prešao je tam o kao ra v n a te lj.
Bio je član p o k ra jin sk o g a školskog
sav.ieta u I s tr i i v ršio je fu n k c iju
n a đ z o rn ik a za osnovne i g ra đ sk e
škole sa slovenačkim n a sta v n im jezi-
kom u G orici i G rađiški. Za v rije m e
r a ta sklonio se sa svo.iim zavođom u
L ju b lja n u (1915). Posli.ie p ro p a sti
A u s trije v ra tio se u G oricu, u nadi.
da će ondje m oći n a s ta v iti ra d . ali
se, p ris ilje n p rilik a m a v ra tio u
L jubl.ianu, gd.ie je uskoro um ro. B.
je bio odbornik i p o tp red sjed n ik Slo-
venačke Šolske M atice, k o ja je izdala
njegovo Obče vzgojoslovje s duše-
siovnim uvodom (1913) i Občno Uko-
slovje u d v a sveska (1917, 1919). — B.
je bio zastu p n ik n o v ijih pedagoških
s tru ja , o k o jim a je raspravl.iao u

m nogim člancim a. n a ro č ito u P opot-
n iku, ffdje je (1903) vodio^i polem iku
s F r. H u b ad o m o d id ak tičn o j a rtik u -
la c iji. Osim pedag’o g ije bav io se B. i
jezikoslovljem i k n jiževnošću, a neko
je v rije m e bio i u re d n ik lju b lja n -
skoga Zvona.
Literatura: P o p o tn ik (1920);
B ežkova Š tevilka, A . Bazala.
BEŽIČNA TELEGRAFIJA. V. Te-
le g r a f ija bez žica.
BIA NK IN I JUKAJ, n o v in a r i po-
litič a r (30/8 1847, S ta r ig r a d n a H va-
ru). B. je učio grim naziju u S p litu . a
te o lo g iju u Z adru. J o š kao teolog po-
čeo je s a ra đ iv a ti u N aro d n o m L istu
(N azionale) i K o le d a ru M atice D al-
m atin sk e. S v ršiv ši teo lo g iju , postao je
žu p n ičk i pom oćnik u S ta rig ra d u , a li
su g a ubrzo p o zv ali s to g a m je sta
vođe n a ro d n o g a p re p o ro d a u D alm a-
eiji, D r. M. K la ić i M. P av lin o v ić , u
u re d n ištv o N aro d n o g L ista (1871). K ao
re d a k to r i d ire k to r ra d io je B. u Na-
rodnom L istu pedeset gođina. Od 1881,
k ad je p rv i p u t iz a b ra n za p o sla n ik a
n a d alm atin sk o m S aboru. bio je ne-
p re sta n o č e trd eset g o d in a p o slan ik n a
tom S ab o ru , a od 1892 blizu trid e se t
g o d in a n a carev in sk o m v ije ć u u Beču.
U d a lm a tin sk i S ab o r ušao je B. kao
član » H rv atsk e n aro d n e stranke«, a li
u N aro d n o m L istu dolazio .ie često u
op rek u sv o jim p u b licistič k im rad o m
s p o litik o m sv o je stra n k e . 1892 B. je
u sv o jim sab o rsk im g o v o rim a ener-
gično o p tuživao u p ra v u D a lm acije.
N a carev in sk o m v ije ć u n ije ušao u
H o b e n v a rto v klub. nego je prešao u
opoziciju, p rid ru ž iv ši se m ladočesim a.
1893 istu p io je iz saborskoer k lu b a
h rv a ts k e n aro d n e stra n k e i osnovao
posebni » b rv a tsk i klub«, k o ji se sto-
pio s p ra v a šim a . R ascjep b anovinske
»stran k e p rav a« povukao je za sobom
i ra sc je p p ra v a š a u D a lm ac iji. B. je
g ru p a o sta la n e u tra ln a , a 1904 došlo
je opet do fu z ije n a r o d n ja k a i B.
g ru p e. — R ad B. je n a d alm atin sk o m
S ab o ru i u B eču v rlo velik. U bečkom
p a rla m e n tu držao je B. preko h ilja d u
govora, a u đ a lm atin sk o m S a b o ru
ta k o d je r v rlo m nogo. B. je spadao
v azda m eđu n a ja k tiv n ije p a rla m e n -
tarc e. — P o s lije slom a A u stro -U g ar-
ske n a s tu p ila je ta li.ia n sk a o k u p ac ija .
za k o je je B. doživio u Z ad ru pro-
g o n stva. D v a p u t su g a z a tv a ra li, za-
tim g a o su d ili n a k u ćn i z a tv o r i za-
b ra n ili m u sv ak i p o litičk i ra d . In te r-
v e n c ija am eričk o g a d m ira la u S p litu
sp a sla g a je od in te m a c ije u I ta liji.
U noći od 15—16/3 1919 u h a p sile su g a
ta lija n s k e v la s ti i p re b acile g a ra t-
nom lađom u B a k a r. — Iz a b ra n u
p riv rem en o N aro d n o P re d sta v n ištv o
SH S, B. je n a sta v io svoj p arla m en -
BIBIĆ
ta r n i rad. N jeg o v N a ro d n i L ist bio
je m eđ u tim u Z ad ru z a b ra n je n , a
š ta m p a r ija N a ro d n o g a L is ta p o ru še n a
i u n ište n a _(ju la 1920). U p rv o m m i-
s ta rs tv u L ju b e D a v id o v ića B. je bio
im en o v an za p o tp re d sje d n ik a . a po-
slije p a d a to g a m in is ta rs tv a , B. je
postao p re d sje d n ik k o m isije za iz-
m .ienu a u stro -u g a rsk ih n o v č a n ic a u
u k ra.iev im a oslobođenim od ta liia n -
ske o k u p acije. B. je p re d sje d n ik
J a d ra n s k e S traže. Zbog s ta ro s ti i na-
ru š e n a z d ra v lja p o vukao se B. s po-
litič k o g p o lja i živ i sk ro m n o u S p litu .
— B. je izdao v iše p o litič k ih b ro š u ra
i m noge z b irk e govora. d rž a n ih u
B eču i Z adru. N je g o v a k n jig a O
u p ra v i D a lm a c ije v a ž a n je d o k u m en at
za sistem . ko.iim je A u s tr ija h tje la
d a n e sam o nacio n aln o , nego i eko-
n o m sk i u p ro p a s ti D a lm a c iju . 1917
štam p ao je B. b ro šu ru D a lm a c ija u
v rije m e r a ta , u k o jo j je B. p rv i po-
digao svoj g las p ro tiv ra tn o g te ro r a
u ju g o sla v e n sk im zem ljam a. U L isto-
v im a iz B eča, što ih je B. u čitav o m
n izu g o d in a štam p ao u N arodnom
L istu , p rik a z a n je č ita v ra d ca rev in -
skog v ijeća, s obzirom n a p ita n ja ,
k o ja su m o g la z a n im a ti J u ž n e Slovene
uopće, a D a lm a e iju napose.
L i t e r a t u r a : J u b ila r n i b ro j N a-
ro d n o g L ista , 1912, str. 7—9.
M . Prelo.g.
B IB IĆ N IK A , m elen ačk i p a ro h i so-
c ija ln i ra d n ik (29/4 1820—1/2 1879, Me-
lenci, B an at). B. je svršio g im n a z iju
u S egedinu, b o g o slo v iju u T em išv aru ,
a p ra v o u E p e rje šu . 1845 postao je ka-
pelan, a 1854 p a ro h m elenački. N aro-
čito se sta ra o , d a se s rp s k a n a ro d n a
šk o la u n je g o v o j p a r o h iji o sig u ra i
ra z v ije ; um nožio je fond. k o ji je nje-
gov o tac P a v le osnovao za ra z v ita k
v o ć a rstv a , i n a jv iš e u tje c a o n a vla-
s te lin a S c h iffm a n n a , d a M a tic i S rp-
skoj o sta v i le g a t n a stip e n d ije za
p e d a g o g iju i slik a rstv o , i d a osnuje
zak lad u , iz k oje će se d a v a ti pom oć
siro tn im m elen ačk im u d av a čam a. —
B. je p ro n a šao Ijek o v ito st B latn o g
J e z e ra i dao osnov k u p a lištu R u san đ i.
R . G.
B IB IĆ P A V L E , p ro to n a m je sn ik .
p aro h m elenački i p isac (1/3 1790—11/12
1869, M elenci, B an at). B. je sv ršio gi-
m n a z iju u S egeđinu. a b o g o slo v iju u
K a rlo v cim a, p a je devet g o d in a uči-
teljev ao kao đakon u C sanadu, u S rp-
skoj C rn ji i u M e le n c im a 1818 postao
je paroh. B io je m eđu o sn iv ačn n a
M atice S rpske, počasni član D ru š tv a
S rp sk e S lo v esn o sti u B eo g ra d u _i po-
sla n ik n a zn am en ito m B lag o v ešten j-
skom S a b o ru 1861. S v elik im usp jeh o m
bavio se B. vo ćarstv o m , p a je n a-
pisao i p rv u srp sk u s tru č n u k n jig u
B IB LIJA (SV. PISMO)
0 tom e, pod naslovom B ašto v an 0846).
Kn.iigra je đ o živ jela t r i izd an ja . Iz
svoje pom ološke bašče u M elencim a
stv o rio je B ibićev fond za šk o lo v an je
srp sk e djece, k o ji je njegrov sin
um nožio. R . G.
BIBLIJA (SV. PISMO). Z a p rav o -
s la v n i dio n a še g a n a ro d a p re v o d ili su
n a n a ro d n i jezik B. V u k i D aničić (V.
B ib lijsk o D ru štv o ), a b ačk i episkop
Dr. Ir in e j Ć irić u B ogoslovskom Gla-
sn ik u prev eo je s h e b re jsk o g a origi-
n a la n eke dijelove S ta ro g a Z av jeta,
1 to 44 P s a lm a p ro ro k a A m osa, p a ri-
m ejnik, t. j. iz a b ra n e kom ade iz ra z n ih
k n jig a S ta ro g a Z avjeta,
Za k a to lik e se B. počela m nogo ra -
n ije p re v o d iti n a n a ro d n i jezik. N aj-
p rije je p rev o đ en ev a n đ e lista r, t. j.
z b irk a k o m ad a (lek c ija ili perik o p a)
iz ev a n đ elja, k o ji se tokom crkvene
godine (počevši s m jesecom septem -
brom ) č ita ju n e d je lja m a i d ru g im
p ra z n ic im a n a službi božjoj (na m isi).
G dje je i k a d a je e v a n đ e lista r preve-
den, n e zn a se, a li je sigurno, d a je
p rije v o d bio go tov n a jk a s n ije u dru-
goj p o lo v in i 14 v ijek a, a sv a je p ri-
lik a, d a je to posao nekog po p a glago-
l ja š a iz sjev ern e D alm acije, je r i ako
n em a sum nje, d a je p rije v o d n ač in je n
po oficijeln o m te k s tu rim sk e crkve
(po V u lg ati), jasn o se vidi, d a je pre-
v o d ilac bio v je š t staro slo v en sk o m je-
ziku i d a se je, m ožda sam o po pam -
ćenju, g d je g d je obazirao i n a staro -
slo v en sk i tek st. M ožda je odm ah u
početku p rev ed en ne e v a n đ e lista r u
užem sm islu rije č i nego p o tp u n lek-
cionar, t. j. z b irk a le k c ija ne sam o iz
e v a n đ elja nego i iz A p o sto la ili koje
k n jig e Š ta ro g a Z av je ta . S v ak ak o n aj-
s ta r iji sač u v an i n am zbornici ove
v rs te p ra v i su lek cio n ari, i z a d arsk i
iz p rv e polovine 15 v ije k a (izdao ga
M. R e š e ta r 1894 u Z agrebu), i sp litsk i,
što g a je štam p ao B e rn a rd in 1495 u
M lecim a, i d u b ro v ačk i N. R a n jin e od
1508 (i n je g a izdao M. R ešetar, zajedno
sa zad arsk im ). I ako se oni dosta ra-
z lik u ju i sad ržinom i jezikom (p rv a
su d v a Č akavsko-ikavska, dok je tre ć i
što k av sk o -ijek av sk i), jasn o pokazuju,
d a su p otekli iz isto g izvora. Može se
d ak le uzeti. d a je negdje u 14 v ijek u
preveden _ p o tp u n lek cio n a r od cijele
B. n a jp rije on. je r je bez su m n je tada,
ako ne još p rije, uveden običaj, da se
u p rim o rsk im la tin sk im c rk v a m a na-
ro d u č ita ju lek cije iz B. n a narodnom
jeziku, te su sto g a ovi lek cio n a ri pi-
san i la tin sk im slovim a, — L ckcionar
se je, p o slije p rv o g a iz d a n ja od 1495,
često nanovo izđavao za razn e kato-
ličke k rajev e, p ri čem u je gotovo I
— 184 —
sv ak i p u t više ili m a n je m ije n ja n
n jeg o v jezik, a i n jeg o v a sad ržin a,
p re m a o b ičaju i g o v o ru odnosnoga
k ra ja . Ip a k se m ože k azati, d a svi
p o zn iji lek cio n ari, posredno ili nepo-
sredno, im a ju veze s B ern a rd in o v im ,
tak o d a se za sv ak i do n a jn o v ije g a
v re m e n a m ože tv rd iti, d a j e p r i j e n o v a
p re ra d a B e rn a rd in o v a ili nekog dru-
gog s ta rije g izd an ja, nego sasvim nov
p rijev o d . N a jp rije je tak o p re ra d io
e v a n đ e lista r za k ajk a v c e A. V ram ec
u svojoj P o s tili (T um ačenju evan-
đelja, V a ra ž d in 1586), a onda je cijeli
lek cio n a r za n jih izđao za g reb a čk i
b isk u p P. P e tre tić (G radae, 1651). Z a
štokavce-ikavce u B osni i D a lm ac iji
p rire d io je lek cio n a r L B an d u lav ić
(Mleci, 1613), za D u b ro v n ik B. K ašić
(Rim , 1641), za S la v o n iju A. K esić
(B udim , 1740), a za čakavce u n ašim
k o lo n ija m a u zapadnoj U g a rsk o j (u
sad ašn jem a u strijsk o m B u rg en lan d u )
izdan je 1792 u Š opronju. T i su se pro-
v in c ija ln i lek cio n a ri k a sn ije više p u ta
p re ra đ iv a li i p re šta m p a v a li, p o sljed n ji
p u t 1880 n a R ijeci, a sa č u v a la su se
i dva ru k o p isa, u k o jim a je B ern a r-
dinov lek cio n a r o k re n u t n a dubro-
v ač k i govor i p re p isa n ćirilovskim
slo v im a bez su m n je za k a to lik e du-
brovačke okoline i susjeđne H ercego-
vine, g d je se jo š u 17 v ijek u pisalo
ćirilieom . N ov p rijev o d lek cio n a ra
d ali su u n aše v rije m e N. V o ršak
(Zagreb, 1878) i P . V lašić (D ubrovnik.
1921).
Može b iti u isto v rije m e s lekcio-
n aro m preveden je i P s a ltir. k o ji je
n a jg la v n iji dio časoslova (b rev ija ra),
što g a svećenici tr e b a ju za sv ag d ašn je
m olitve. I n je g a je preveo s V u lg ate
n eki d a lm a tin sk i g lag o ljaš, p a je zato
i on is p rv a bio p isan čakavsko-ikav-
skim govorom , opet sa ja sn im trag o -
v im a staro slo v en sk o g a te k sta . Sva-
kako barem već k ra je m 15 v ije k a i
on je bio gotov, je r se sačuvao ruko-
p isn i p s a ltir p isan dubrovačkim go-
vorom u početku 16 v ije k a , ali se u
n je m u do sta često n alaze tra g o v i sta-
rije đ a lm a tin sk e (čakavsko-ikavske)
ređ ak cije. T a j su d u b ro v ačk i p s a ltir
u p o tre b lja v a li za svoj prijevod, u p ra -
vo za svoju p a ra fra z u nekih p salam a
i neki dub ro v ačk i pisci 16 v ije k a (M.
V etranović, N. D im itrović), a i B.
K a šić za svoj p rije v o d cijele B. A li
p rv a šn je m je p rijev o đ u m nogo bliži
p saltir, što g a je prep isao 1598 fra
L uka B rač an in (izdao g a P. K a rlić u
Z agrebu 1917). N ap ro tiv , s njirn ne-
in a ju n ik a k v a posla pozniji p jesnički
p rijev o d i nekih (pokajničkih) p salam a
od Dž. G undulića (Rim , 1621) i drugih,

p a cijelog p s a ltira od I. Đ u rđ e v ića
(Đ orđića, M leci, 1729), k o ji su izra-
đeni po V u lg ati, dok je 0 . U tješeno-
vić-O stro žin sk i preveo p salm e (1868)
po D an ičićev u p rijev o d u .
U 16 v ije k u p re v o d ili su u c je lin i neke sv o jih f ilija la po cijelom sv ije tu . —
d ijelove B. n a š i p ro te sta n ti. P r i tom e
su se p o m ag ali ne sam o n jem ačk im , a
donekle i slovenačkim , p ro te sta n tsk im
tekstom , negro i V u lg ato m i B e rn a r-
dinovim lek cionarom . K ak o su t i pre-
vodioei b ili Is tra n i, i kod n jib je
u g lav n o m g ovor čak av sk o -ik av sk i.
T ako je izd an g lag oljicom 1562 p rv i
dio N ovoga Z av jeta, a 1563 d ru g i dio,
p a ćirilico m 1563 oba đ ijela, n apokon
latin ico m , v a ljd a 1564, P ro ro e i —
sve u T iibingen-u (odnosno u U rach-u,
g'dje je b ila n a š a p ro te s ta n ts k a štam -
p a rija ).
Za k a to lik e n a s ta v lje n o je prevo-
đ enje B. u 17 v ijek u . N a jp r ije je B.
K a šie 162&—1633 preveo u dubrovač-
kom s o v o ru cijelu B., p a 1746 D ubrov-
č a n in St. K usić N ovi Z av jet, onda
veći dio S ta ro g a Z a v je ta 1794 D alm a-
tin a c M. J u rje tin o v ić Iv a k ić , i napo-
kon, po in ic ija tiv i za g reb a čk o g a bi-
sk u p a M. V rh o v ca, p rev eđ en i su
1845—1846 n a k a jk a v s k i N ovi Z av je t
i n ek i d ijelo v i S ta ro g a Z av je ta , a li
sv i sn t i p rije v o d i sa č u v a n i sam o u
ru k o p isu .
P rv u je p o tp u n u B. za k a to lik e n a
sv ije t izđao, u novom p rijev o d u ,
p re m a V u lg a ti, a s tu m a č e n jim a , kao
što k a to lič k a c rk v a z a h tije v a d a se
B. izdaje, S la v o n ac M. P . K a ta n č ić
(Budim , 1831), a p o slije n je g a dao je
opet nov p rijev o d p re m a V u lg a ti, a
s v rlo o p šim im tu m ace n jim a, D alm a-
tin a c M. Š k arić (Beč, 1858—1861). No- j istom d ru štv u to b o ž n ji svoj p rije v o đ
v iji p rijev o đ i B. za k ato lik e, i ako su j N ovog Z a v je ta . i ru sk o B. D. štam -
i oni m ahom d o tje riv a n i p re m a V ul-
g ati. opet se v iše ili m a n je o b ziru n a
te k s t D an ičićev i V ukov, ta k o Sv.
P ism o V. Č eb u šn ika (Z agreb, 1911),
N ovi Z av je t (bez P o sla n iea) sa ra je v - , S to jk o v ić sam o isk v ario . V u k u je
.skoga b isk u p a J . S ta d le ra (S arajevo,
1895—1907) i D. G udeka (Zagreb, 1916),
i nap o k o n P s a ltir P. V lašića (Du-
b ro v n ik , 1923—-1925) s v rlo bo g atim
k o m e n ta rim a i s obzirom n a h eb rej-
sk i o rig in al.
L i t e r a t u r a : V. Jagrić (s dodat-
kom F r. F an ce v a) u 34 knj. njegrova
A rh iv a . M. R ešetar.
BIBLIJSKO DRUŠTVO. 7/3 1804 n a čistoćn n a ro d n o g jezik a. negro n a
osnovano je u L ondonu B rita n sk o i
in o stran o B. D., s a zadatkom , d a š iri
B ib liju (Sveto P ism o S ta ro g i Novoj?
Z av jeta) u p rije v o d im a n a n aro d n e
jezike, što je moeruće je ftin ije i više.
Uz londonsko B. D. o sn o v an a su uskoro
i d ru g a n ezav isn a B. D.: u B erlin u
BIBLIJSKO DRUŠTVO
1806, u W iirtem bereru 1813, n a M a lti i
u N ew -Y ourku 1817, u P a riz u 1818, n a
K r f u 1819 i t. d. A li je B rita n sk o i
i in o stra n o B. D. ostalo u v ije k n a j-
a k tiv n ije i im a d an a s oko s to tin u
R ad B. D. je v rlo velik. P rev ed en o je
Sv. P ism o n a b lizu 400 je z ik a i n a-
rje č ja . M nogi jezic i i n a r je č ja tim su
p u tem p rv i p u t u v ed en i n p ism en o st
uopće; a Sv. P ism o šta m p a n o je sa
60 ra z lič itih a lfa b e ta . N a ta j n a č in su
m ilija rd e p riin je ra k a Sv. Pism a_ ra -
širen e m eđ u ra zn e n a ro d e po sv ije tu .
A li, pošto je B. D. sv o je p rije v o d e i
iz d a n ja B ib lije erotovo u v ije k p rire -
đivalo u više ili m a n je p ro te s ta n t-
skom duhu, rim o k a to lič k a _crkva_ je
z a b ra n ila u p o tre b u tih izd an ja^sv o jim
v je rn ic im a ; k a s n ije je to n č in ila i
p ra v o s la v n a c rk v a u R u s iji (1826).
T u rsk o j i G rčkoj (1836). g d je su ra -
n ije B. D. b ila n e sam o d o p u šten a
nego i p o m ag an a . No B. D. su i tam o,
erdje su b ila z a b ra n je n a , p a i sam im
tim , što su z a b ra n je n a , d o n o sila ko-
r is ti; je r su se, p o slije zab ran e, sam e
crk v en e v la s ti m o ra le p o b rin u ti za
sv o ja iz d a n ja B ib lije n a n aro d n o m
jezik u i n a s to ja ti d a o n a b u d u b o lja
od r a n ijih d ru štv e n ih izd an ja .
B rita n sk o i in o stra n o B. D. počelo
je d a izd aje Sv. P ism o n a n ašem je-
ziku 1830. To je bio isk v a re n i p rije v o d
Novogra Z a v je ta od K a ra d ž ić a . K a ra -
džić je već 1819 bio preveo N ovi
Z a v je t n a n a ro d n i jezik. i ponudio
gra ru sk o m B. D. u P etrogrradu za
štam p u . Ovo d ru štv o odbilo je, n a
prijedlog' A ta n a s ija S to jk o v ića, da
šta m p a V u k o v p rijev o d . M eđutim . po-
s lije p e t godina, S to jk o v ić je_ dao
palo je ta j p rije v o d u P e tro g ra d u
1824, a B rita n sk o i in o stra n o B. D. u
L eipzigu 1830 i 1834. U sam o j s tv a ri
to je bio V u k o v p rijev o d . koga je
ta d a pošio za ru k o m d a šta m p a sam o
je d a n »Ogled« sv o g a p rijev o d a . Cio
V ukov p rije v o d štam p alo je B rita n -
sko B. D., n a m jesto S to jk o v iće v a
u svom iz d a n ju u B eču 1847, pod na-
slcvom : N ovi Z a v je t G ospoda N ašeg a
Isu sa K ris ta .
K a ra d ž ić je svoj p rije v o d učinio po
staro slo v en sk im tek sto v im a . uz pom oć
K o p ita re v u . te je veću p a ž n ju obraćao
točnost p rijev o d a . Uz to je n jeg o v p ri-
jevod o b ja v lje n bez crk v en e cenzure.
p a su srp sk e crk v en e v lasti. k o je su
i inače bile p ro tiv V uk o v ih re fo ra m a ,
p ro testo v ale p ro tiv n je g o v a p rije v o d a
Sv. P ism a n a srp sk i jezik. i K a ra d ž ić
je čak o su m n jičen kao tu đ in sk o
BIBLIO G EA FIJA
oruđe. P ovodom to g a ra z v ila se i po-
lem ik a. P rv e zam .ierke učin.iene su
V u k u u P o d u n a v c i za 1847. N a n iih
ie V u k ođgovorio iste e:odine u k n ii-
žici G ospodinu sa d v a k rsta . Z atim
ie IST. G ru iić 1852 štam p ao u Z em unu
svo.ie P r i m e t b e ... n a prevod Novoera
Z aveta. N a te P rim je d b e V uk je na-
pisao odgovor 1853. ali g a n iie štam -
pao. U isto v riie m e n a p isa o ie i Đ uro
D a n ič ić o b ra n u V u k o v a p rije v o d a . a li
ju ie štam p ao tek 1862, pod naslovom
V u k o v p rijev o d N ovoga Z av jeta.
M eđutim ie Đ. D aničić. već p rije
1852. p ristu p io i sam p re v o đ e n ju Sv.
P is m a S ta ro g a Z a v je ta n a n a ro d n i je-
zik. Te godine on je dovršio p rije v o đ
p s a ltira i ponudio g a preko K a ra d ž ić a
8/2 1852 B rita n sk o m i in o stran o m B.
D. za 100 d u k ata. P o s lije dugog dopi-
s iv a n ja B. D. je odbilo ponudu, ra d i
visoke cijene, i što ie pri.ievod uči-
n je n sa ruskog'. N u već p o slije č e tiri
godine E d v a rd M ilard, a.gent B. D.,
p o tražio je D a n ič ić a u B eogradu. da
otpočne s n jim nove p reg o v o re za
p rije v o d c ijelo g S ta ro g Z a v je ta n a
srp sk i jezik. K ako M ilard n ije našao
D a.ničića u B eo gradu, pisao m u je
27/8 1863 iz B erlin a, kako je uspio d a
u v je r i u p ra v u B. D.. d a za o v aj m ah
o đ u stan e od p rin cip a . da se za dru-
štv e n a iz d a n ja p rim a ju sam o p rije -
v odi sa o rig in a la . je r bi inače S rb i
dugo m o ra li če k a ti n a S ta ri Z a v je t
S v eto g P ism a . M ilard g a dakle po-
zove, d a se p rim i p re v o đ e n ja cijelo g
S ta ro g Z a v je ta i ja v i m u, d a B. D.
im a n a m je ru d a eijelo S veto P ism o
šta m p a i latin ic o m za H rv a te . P o slije
to g a p ism a ra z v ila se o tom pređm etir
opsežna k o re sp o n d en cija izm eđu Da-
n ičića i M ilard a, koja, je t r a j a l a punih
sedam g o d in a (1863—1870), i od k oje
je saču v an o oko 80 p isa m a d ru štv en o g
a g e n ta M ilard a. P o g o d b a je n ač iu je -
n a k ra je m 1863, po uslovim a. k oje je
p o stavio D aničić, te je B. D. već 1864,
uz novo iz d a n je V ukovog N ovog Za-
v je ta , štam p alo u P e š ti i D aničićev
p rije v o d p salam a. a ujed n o ih i po-
sebno odštam palo. O stali dio S vetog
P is m a S ta ro g Z a v je ta D aničić je. po
ž e lji B. D.. preveo s la tin sk o g te k sta
u iz d a n ju E m a n u e la T re m e liu sa (1510
do 1580). i p red ao g a B. D. 21/12 1867.
B. D. štam p alo je jo š iste godine je-
d an dio D an ičieev a p rije v o d a u P ešti,
pod naslovom : »Sveto P ism o. K n jig a
Is u s a N av in a, o su d ijam a, o R uti,
Sam oilove. o carev im a. đnevnici«. a u
isto v rije m e izašlo ie i d rugo i treće
izdan.ie P s a la m a D avidovih. N ajzad
je Đ. D aničić, po n aru d žb i b rita n sk o g a
B. D„ sprem io za štam pu. a B. D. iz-
dalo u B eo g rađ u 1871 cijelo Sv. P ism o
u jed n o j k n jizi, sa nazn ačen jem p ara-
— 186 —
leln ih m jesta, pod naslovom : Sveto
P ism o S ta ro g a i N ovoga Z av je ta . —
U poredo sa izd an jem Sv. P ism a ćiri-
licom B. D. štam p alo je is ti tek st,
bez izm jene. i latinicom . — Za sav
ra d oko p re v o đ e n ja i s p re m a n ja za
štam p u Sv. P ism a. ćirilicom i la tin i-
com. D an ičić je dobio sam o 1.000 du-
k a ta od B. D.
B. D. izd aje stalno n o v a iz d a n ja
D aničićeva i K a rad žić ev a p rije v o d a
S v v P ism a. Jed n o je tak v o iz d a n je
izašlo u B eo g rad u i za v rije m e S v jet-
skog I ta ta 1915 pod naslovom : B ibii.ia
ili cijelo Sv. P ism o S ta ro g a i N ovoga
Z av je ta .
L i t e r a t u r a : V. Č ajkanović. O
D aničićevom p rev o d u S ta ro g a Z av eta
(N ovi Život, 2/12 1922); B. V rhovac,
K a ra k te r i ra d Đ ure D an ičića (1923).
R . G rujić.
B. D. je n a m ije n ilo n ek a iz d a n ja spe-
cijaln o n ašim k ato licim a. N a jp rije je
1877 u B eču izdalo N ovi Z av je t i
P sa lm e u re d a k c iji B. Šuleka, k o ji je
okrenuo fo n e tsk i p ra v o p is n a etim o-
loški, p a jo š i u d ru g im s tv a rim a
đ o tjeriv ao jezik p re m a ta d a šn je m
zagrebačkom p isan ju , a onda je 1896
izdao u P e š ti »pregleđano izdanje«
cijelo g a S vetog P ism a u re d a k c iji M.
B e šetara. k o ji je sam o b ib lijsk a im e-
n a i litu rg ič k e rije č i prom ijenio
onako kako su u o b ičaju kod kato-
lik a. M. R.
BIBLIOGRAFIJA. 1. H r v a t s k a ,
I ako je n a š a n aro čito s ta rija , lite-
r a r n a h is to r ija — u z e ta u n a jšire m
opsegu — v elik im đijelom up rav o
b io g ra fsk a i b ib lio g rafsk a , opet se
n a čisto j b ib lio g ra fsk o j lite r a tu r i v rlo
m alo ra d ilo u H rv a tsk o j, S la v o n iji,
D alm ac iji, B osni i H ercegovini. To
je sto g a što n em a isp ra v n o g a shva-
ć a n ja i ra z u m ije v a n ja b ib lio te k a rstv a
uopće. V a lja n i b ib lio g ra fsk i ra d na-
im e ne može se n i z a m isliti tam o ,
g d je je sam o b ib lio tek a rstv o tek u
početku. U svim n ašim većim i m a-
n jim b ib lio tek a m a bez su m n je n alazi
se n a jv e ć i dio i p ro d u k a ta dom aće
lite ra tu re kao i iz đ a n ja stra n e lite ra -
tu re o nam a. p a ip a k z n a ta n dio to g a
za b ib lio g ra fsk i ra d n ije p ristu p a n ,
je r je ili nedovoljno ili n ik ak o k a ta -
lo g iziran .
Počeci b ib lio g rafsk o g r a d a id u tek
pod k ra j 18 v ijek a; iz r a n ijih v re m e n a
nem a n i o s ta ta k a tak v o g a ra đ a a ni
v ije s ti o n jeg o v u p o sto ja n ju . No i
pri.ie početak a b ib lio g ra fsk o g a r a d a
kao i po slije n je g o v ih p rv ih početaka
im a ip ak ponešto, što može d a g a na-
doknadi. Tako je već^početkom 18 vi-
je k a m let-ačka k n již a rn ic a B artolo-
m e ja Occhi, k o ja je 1702—1743 im a la
svo.iu r a d n ju n a B ivi od H rv a to v . i

k o ja je im a la običaj sv o jim izđa-
n jim a d o d a v a ti spiskove k n jig a n a ta-
lija n sk o m i b rv a tsk o -srp sk o m jeziku,
n u deći ib tim e n a p ro đ a ju . To su za-
p ra v o k n již a rs k i katalo zi, ali kao
izv o r za b ib lio g ra fsk i ra d od ne m ale
važnosti, je r z n a ta n b ro j u n jim a
o b ja v lje n ih knjigra d an a s n ije više
poznat. S lične spiskove pod naslovom
A p u d T y p o g ra p b u m in domo re g n i-
c o la ri b a b ita n te m in v e n iu n tu r im -
p re ssa seq u en tia, o b ja v ljiv a le su i
zag reb ačk e š ta m p a rije i k n již a rn ic e
I. K. W eitz (1750), za tim A. R e in e r
(1753—1758), K. F . H e rl (1759—1763), F .
Ž. C eravšeg (1764—1782) u iz d a n jim a
C alen đ ariu m Z agrebiense, k o ji tako-
đer sad rže izd an ja , od k o jib se n ije -
d an p rim je ra k n ije sačuvao. K a ta -
loge sv o jib depo-a izd av a le su k n ji-
ž a m ic e A. N ovosela (1796, 1801}, F ra -
n je R u d o lp h a (1812). F r a n je Ž upana
(1814). K ao izv o ri v a ž n i su i k atalo z i
b u d im p eštan sk e u n iv e rz ite tsk e tis-
k a re kao i š ta m p a n i sp isk o v i au-
s trijs k e cenzure k n jig a (1795—1839).
K ao b ib lio g ra fsk i izv o ri m ogu poslu-
ž iti lite r a r n i i b is to rijs k i ra d o v i I.
Đ orđića, S. C rijevića, S. Slađe, F . M.
A p p en d in i-a za d u b rovačku. F ilip a
L a š trić a za b o sansku, B en g ero v i
i K rč elićev i za k a jk a v sk o -h rv a tsk u ,
Jak o šića . J a jić a i Č evapovića za sla-
von sk u lite ra tu ru , a za sve k ra je v e
još i ra d o v i m a d ž a rsk ib b is to rik a
D av. C zv itin g era, D. B elnav-a, a oso-
bito A. K o ra n y -a , k o ji je sv o je bio-
grafske^ i b ib lio g rafsk e p o d atk e cr-
pao iz štam p an e lite ra tu re . a p rim ao
ib i prep isk o m od F . L a š trie a za bo-
sansku, E m e rik a P a v ić a za slavonsku
fra n je v a č k u p ro v in ciju , od p a v lin a
K a r la S tip a n o v ić a za h rv a ts k u pa-
v lin sk u p ro v in c iju . — S am im biblio-
g ra fsk im ra d o v im a j a v lja ju se u isto
doba. a ip a k nezav isno je d a n od dru-
goga, n a ši p rv i b ib lio g rafi, D r. J u lije
B a ja m o n ti u S p litu (1744—1800). a
A dam A lo jz ije B ariče v ić u Z ag reb u
(1756—1806), p rv i v iše kao p o lib isto r i
b ib lio fil, d ru g i kao lite r a r n i b isto rik .
K oliko je m a te r ija la za B. d alm atin -
sko-dubrovačke lite r a tu r e skupio Ba-
jam o n ti, v id i se iz sp isk a saopćenog
u studi.ii J . M ilčetića D r. J u l i je Ba-
ja m o n ti i n je g o v a d je la (Rad, k n j.
192, str. 124—131). Od B ariče v ićev a
b ib lio g rafsk o g ra d a sač u v an je u ru-
kopisu C atalo g u s lib ro ru m Z a g re b ia e
im p resso ru m ab a. 1690 usque ad a.
1800. P o red to g a k a ta lo g a ostavio je
B aričev ić b ib lio g ra fsk ih p o d a ta k a i
u ru k o p isn im d je lim a S crip to res Soc.
J e s u C ro atae; V a ria b is to ric a et bio-
g ra p h ia n o ta ta , a b io g ra fsk i i biblio-
g ra fs k i m a te r ija l slao je i Al. Ko-
ran y -u . D. B eln ay -u i M ib. P a itn e r-u
BIBLIOGRAFIJA
(V. D u k a t, O k n jižev n o m i n au čnom
ra d u A. A. B aričev ića, R ad, knj. 224,
str. 75 do 97). B aričevićevom biblio-
g ra fsk o m o stav štin o m slu žili su se za
đ a lja b ib lio g ra fs k a is tra ž iv a n ja T.
M ikloušić (1767—1835) i K . F. J u ra n ić .
Oni su, p o re d J . K ris tija n o v ić a i L ju -
d ev ita G aja, sla li b ib lio g ra fsk e po-
d atk e P . Š a fa fik u za n jeg o v o d jelo:
G eschicbte d. siidslav, L ite ra tu r , i to
je Š afa rik o v o djelo bez su m n je n a j-
b o lja b ib lio g ra fs k a ru č n a k n jig a za
ju žn oslovenske lite r a tu r e p r ije p rv ib
n a ro d n ih B. —• B. b rv a ts k e k a jk a v s k e
lite r a tu r e sad rži i ru k o p isn o đjelo iz
1810 za g reb a čk o g k a n o n ik a M a rk a M a -
k a n o v ića O b serv atio n es c irc a c ro ati-
cam o rtb o g ra p b ia m (§ 6 C onnotatio li-
b ro ru n i in croatico id io m a te editorum ).
D ok je b ib lio g ra fsk i ra d u tim svo-
jim počecim a bio o g ra n ič en sam o n a
p o jed in e bibliofile, te k je ilirs k i p fe-
porod, uz b u đ en je in te re s a za n a ro d n u
k n jig u , o rg an izo v ao i siste m a tsk i ra d
oko p rik u p l.ja n ja i s ta rib k n jig a i po-
d a ta k a o n jim a . U to k u g o d in a sku-
p lje n i m a te r ija l i k n jig e od L ju d e-
v ita G aja, A. M ažu ran ića, V. P a c e la ,
M. S a b lja ra , a osobito I. K u k u lje v ić a ,
' čine osnovu p rv e n a ro d n e B.. k o ju je,
in ic ija tiv o m D ru š tv a za ju g o sla v e n sk u
p o v jesn icu i sta rin e , 1860 iz.dao I. K u-
k u lje v ić pod n atp iso m : B ib lio g ra fija
ju g o slav en sk a, knj. I B ib lio g ra fija
h rv a tsk a . 1863 izđao je K u k u lje v ić pod
j istim naslovom D o d a ta k I d ijelu . —
j K u k u lje v ić e v a H rv a ts k a b ib lio g ra fija ,
k o ja sad rži iz d a n ja š ta m p a n a la tin i-
com, g lag o ljic o m i bosanskom ćirili-
com, p re m a z a b tje v im a d a n a š n je bi-
b lio g ra fsk e n au k e, n ije sav rše n a, no
za sv o je doba je sv ak ak o ođlični bi-
b lio g ra fsk i rukovođ. N e d o sta ta k je te
B.,_ što K u k u lje v ić p ri izd an jim a, za
k o ja je dpznao iz ra z lič n ih izvora, te
izvore n ije naveo. — P o k u ša j produ-
ž e n ja K u k u lje v ić e v e B. za 1864 i 1865
n a la z i se u K n již e v n ik u , 2 (str. 149—
! 152) i 3 str. 143—151). — Iste go-
dine. kad je š ta m p a n a K u k u lje v ić e v a
! B ib lio g ra fija Ju g o sla v e n sk a , savez
a u s trijs k ih k n již a r a počeo je iz d a v a ti
O e ste rreic h isc h er K a ta lo g , k o ji je u
svom 2 (slovenskom ) o đ je lje n ju dono-
sio sp isak sav rem en ib iz d a n ja K n jig a
Ju g o sla v e n sk ih : b rv a tsk ih , srp sk ih i
slovenskib. Iz la ž e n je to g a k a ta lo g a
produžilo se do 1870.
K u k u lje v ić e v ra d n a općoj n aro d n o j
B. đo d an a s n ije n aša o n a slje d n ik a ,
ko.ii bi g a u svoj n je g o v o j n o tp u n o sti
bio n a sta v io , je r sve što je k a sn ije
učinjeno, sam o su n e z n a tn i fra g m e n ti.
1907 izd ali su h rv a ts k u B. za 1906 do
konca ju n a 1907 u G lasu M atice Flr-
v atsk e (knj. 2) D r. V. D eželić i V. J a -
BIBLIOGRAFIJA
kušić, a 1909 u 4 k n j. G lasa V. Ja k u š ić
H rv a ts k u B ib lio g ra fiju za 1907/08;
K a le n d a r S tro ssm a y e r donio je u 2
g o d in i (1908) H rv a ts k u b ib lio g ra fiju
od 1/1 do 1/11 1907, a u 3 god in i (1909)
H rv a ts k u B ib lio g ra fiju od 1/10 1907
do 1/10 1908. B ib lio g ra fsk i su član ci
isto g k a le n d a ra iz 1. (1907) g o d in e lm e -
n ik lije p e i stru č n e k n již e v n o sti i iz
3. (1910) godine K n již e v n ic i i in i ja v n i
ra đ n ic i. — 1905 p o krenuo je D r. V.
D eželić n a ro č iti M jesečn ik za biblio-
tečn u i b ib lio g ra fsk u n au k u , H rv a ts k i
B ib lio fil, od k o g a su iz a šla sam o t r i
b ro ja . — P o re d b ib lio g ra fsk ih pre-
g led a p o v rem en ih sp isa za 1907'—1909
i 1912 u 1., 3. i 5. godini k a le n d a ra
S tro ssm a y er, izdao je L. L a k a to š u
p rig o d n o m iz d a n ju 10. slovenskog no-
v in a rsk o g k o n g resa, đržan o g 1911 u
B eo g ra d u Ju g o slo v e n sk a Š tam pa. B.
h rv a ts k e šta m p e 1789—1911 N ova
E v ro p a , knj. 2 (1921) đ o n ijela je pre-
gleđ B o g d an a S ta n o je v ić a : Ju g o slo -
v en sk ih p o litič k ih listo v a za r a ta i
p o slije r a ta . D elo P. K a sa n d rić a II
G io rn alism o D a lm ato dal 1848 al 1860
(Z ara, 1890) d aje u p ra v o h is to riju
d a lm a tin s k ih p o v rem en ih _ spisa. —
P o sto je i p re g le d i z n a tn ijih ra d o v a
šta m p a n ih u n o v in a m a i časopisim a:
I3ullettino di a rch eo lo g ia e sto ria
d a lm a ta , 1903: In d ice g en e rale vol. 1
(1887) — 23, (1900), 1912: In d ice gene-
ra le vol. 24 (1901) — 33 (1910). M jese-
čnik, G lasilo p ra v n ič k o g d ru š tv a 1888
A lfab . i zakonsko kazalo 1 (1875) —
13 (1877). 1900: S tv a rn o kazalo 1 (1875)
— 25 (1899). F r. M aix n era: Z nanstvene
ra d n je u g o d išn jim izv ješć im a h rv a t-
sk ih g im n a z ija ili re a lk a od g. 1867
—1886 kao p rilo g h rv a tsk o j B. (Rad,
85). E. M a rg a lić a H o rv a t to rte n e lm i
re p e rto riu m (B udapest, 1900) sadrži
p reg led ra d o v a. šta m p a n ih u K u k u -
ljev ićev u A rh iv u za ju g o slo v en sk u
p ovjesnicu, K n jižev n ik u , V ijen cu (do
1899), R ad u (do k n j. 138) i S ta rin a m a
(do k n j. 29). R e d a k c ija N a sta v n o g
V je sn ik a izd ala je u d v a m a h a az-
bučne spiskove su ra đ n ik a i n jih o v ih
p rilo g a. i to 1902 za k n j. 1—10, a 1912
za k n j. 1—20. S a đ rž a j p rv ih 50 godina
N a p re tk a (1859—1909), časo p isa za uči-
telje, d a je u n jeg o v o j h is to riji J.
K lo b u č a r (1909). — O sobito v až n i iz-
v o ri i za n aš b ib lio g ra fsk i ra d su
d je la m ađ ža rsk ih bibliosrrafa: K a rla
Szabo-a (i A rp a đ a Ile le b ra n ta ) R egi
m a g y a r k o n y v ta r 1531—1711 (1879—
1898, vol. 1, 2, 3. 1—2), Geze P e trik a
B ib lio g ra p h ia H u n g a ria e 1712—1860
(1880—1892, vol. 1—4 i b io g ra fsk i rječ-
n ik J . S zinyei-a M a g y a r iro k (1891—
1914, 14 vol.). T a d je la đonose i iz-
d a n ja n aših pisaca. Z atim su zn a tn i
k atalo z i n ekih b iblioteka, kao J . Da-
— 188 —
nilo i J. B oglić B ib lio tec a P a t r i a
(P ro g ra m z a d arsk e g im n azije 1859—
1860 i kao d o d atak O sserv ato re D al-
m ato g. 1859). Iv. K u k u lje v ić a Ju g o -
g o slav en sk a K n již n ic a G ajeva, A. K a-
zn ačića B ib lio tek a di f r a In. C iulich
n e lla lib re ria de R. R . P . P . frances-
ca n i di R a g u sa (1860), V. G aj, K n ji-
žnica G ajev a (1875), A. B ru n elli, C ata-
logo sistem atico d ell’ i. r. b iblioteca
g in n a sia le e p ro v in cia le di Z a ra (Iz-
v je š ta j za d arsk e g im n azije 1899/1900
—1902/03) i n a jz a d k atalo z i k n již a r-
n ica i n a k la d n ih š ta m p a rija M irk a
B re y e ra , Ć irilo-M etodske k n jižare, L.
H a rtm a n a , St. K u g li, H rv a tsk o g štam -
p a rsk o g zavoda, Ivan čića, I. Strrne-
ckog. Z em a ljsk e n ak la d e školskih
k n jig a , F r. Župana, R. F. A u e r u Za-
grebu, H rv a ts k e k n již a re u S plitu, V.
G osla i S chonfelda u Z adru. Moho-
v ića n a R ijeci, R. B ačića u O sijeku
i t. d. — 1911 pokrenuo je k n již a r Đ.
T rp in a c b ib lio g ra fsk i p o v rem en i spis
K n jižev n e N ovosti, k o ji je već iduće
godine p re sta o izlaziti. K n již a ra St.
K u g li iz đ a v a la je 1919—1922 u redak-
c iji D r. V. P re s tin i-a K n již e v n i V je-
snik.
J o š je n e z n a tn iji ra d n a n a ro č itim
b ib lio g ra fsk im p re g le d im a za poje-
dine n aučne g ran e. — IJ doba k ad je
K u k u lje v ić sk u p ljao b ib lio g rafsk e
p o d atk e iz štam p an e stra n e lite ra tu re
i iz ru k o p isa ra z lič n ih a rh iv a i biblio-
te k a za južn o slo v en sk u h is to riju i
štam p ao ih u A rh iv u za po v jesn icu
ju g o slav en sk u , D ru štv o za ju g o sla-
vensku p o v jesn icu i s ta rin e izđalo je
o svom tro šk u b ib lio g rafsk o djelo ta-
lija n s k o g n a u č e n ja k a i b ib lio tek ara
J. V a le n tin e lli-a B ib lio g ra fia della
D a lm az ia e del M ontenegro (1855) i
S u p p le m en ti al saggio b ib lio g rafico
d ella D a lm az ia et del M ontenegro
(1862), a p rije to g a izdao je sam
V a le n tin e lli Specim en b ib lio g rap h i-
cum de D a lm a tia et A gro Labe-
aticu m (V enetiis, 1842) i B ib lio g ra fia
D a lm a ta t r a t t a đa codici della
M a rc ia n a di V enezia (V enezia 1845).
1864 iznšlo je anonim no u C ap o d istria
djelo D ra. F r. Com bi: S aggio di bi-
b lio g ra fia Is tria n a . Ju g o sla v e n sk a
A k a d em ija izd ala je »u p ro slav u pe-
desetogodišnjice prep o ro d a h rv a tsk e
knjige« u 80. k n jiz i Rađa, h isto rijsk o -
b ib lio g rafsk e preglede ra d a n a hr-
v atsk o j h is to rio g ra fiji od 1835 do 1885.
od F r. R ačkoga, g ra m a tik e i leksiko-
g ra fije od P . B udm ani-a, arh eo lo g ije
od Š. L ju b ića, p riro d n ili n a u k a od B.
Šuleka. m in e ra lo g ije od Đ. P ila r a i
zoologije od Sp. B rusine. I u nekoliko
r a n ijih R adova im a b ib lio g rafsk ih
pregleđa. tako u kn j. 14 i 17 V. J a g ić a

iz slav en sk e filo lo g ije, n 51F. B ačk o g a
iz n a js ta r ije h is to rije H rv a ta , u 14 i
26 M atk o v ića iz geogrrafske h is to rije
B alk an a , u 52 Sp. B ru sin e iz zoolos;ij-
ske lite r a tu r e 1867—1877, u 65 N. No-
d ila iz s ta r ije d u b ro v ačk e histo rio -
STrafije. — 1911 izd ala je J u so sla v e n -
sk a A k a d e m ija m eđu sv o jim pose-
b nim iz d a n jim a bibliosrrafski n a c rt
D r. Iv. S tro h a la S ta tu ti p rim o rsk ih
g ra d o v a i općina, a u 33 k n j. S ta rin a
Iv a n a M ilčetića H rv a ts k a Rlasrolska
b ib lio g ra fija ; dio I: O pisi ru k o p isa.
B iblioffrafskoff je k a r a k te r a i akade-
m ijsk o iz d a n je Iz v je šć a o ra s p ra v a m a
m atem atičk o -p riro d o slo v n o g a ra z re d a
B u lle tin des tr a v a u x de la classe des
sciences m a th em atip u es et n a tu re lle s,
sv. 1 (1914) — 18 (1923). O sim to g a
iz d a la je J u g o s la v e n sk a A k a d e m ija u
d v a m a h a P o p is p u b lik a c ija i to 1902
za 1867—1901, a 1917 za 1867—1916,
s abecednim spiskom p isaca i n jih o v ih
ra d o v a u a k a d e m ijsk im povrem enim
izd an jim a. — P o re d b ib lio g rafsk o g
o b a v je šta v a n ja , k o ja je donosio J a -
gićev A rc h iv fiir slav isch e P h ilo lo g ie
iz slav istič k e lite r a tu r e svih S lovena,
re d a k c ija A rh iv a 1892 iz d a la je u
o b rad i F r. P a s trn e k a B ib lio g ra p h isc h e
IJe b ersich t iib er die slav isch e P h ilo -
logie 1876—1891. k o ja u jed n o čine i
re g is ta r za p rv ih 13 g o d in a A rh iv a.
U tom je p re g le d u p rik az an . u poseb-
nim g lav am a , i n a p re d a k sv ih ogra-
n a k a srp sk o -h rv a tsk e sla v istič k e n a-
ke. J a g ić e v a oso b ita b ib lio g ra fsk a stu-
d ija D ie serb o -k ro atiseh e n U eber-
setzu n g en d er B ib el im G anzen oder
ein zeln er T eile d erselben s nekim do-
p u n am a F r. F ra n c e v a šta m p a n a je u
34 sv. A rh iv a . B ib lio g ra sk e p reg led e
lite ra tu re za p o je d in a n a u č n a ili lite-
r a r n a p o d ru č ja d aju : J . A sboth, Bo-
sn ien u. die H erzeg ovina, W ien, 1888
(481—488); L itte ra tu re B ib lio th eq u e de
la C om pagnie de Jesu s, N ouv. eđ. p a r
C. S om m ervogel. B ru x elles 1890—1909
t. 1—10 (B. isu so v ačke lite r a tu r e p rv ih
n a ro d a i jezik a); B re y e r M.: P o k u s
b ib lio g ra fije p o v je sti pobjede kod
S isk a 22/6 1593 (1893); B u č a r F . D r.:
B ib lio g ra fija za t.ielesni uzgoj n a h r-
vatsk o m jezik u (1922); D eželić VI. D r.:
P o s lje d n ji Z rin sk i i F ra n k o p a n i, str.
307—328: B ib lio g ra fija ; D v o rn ik o v ić
VI. D r.: N ovosti n jem ačk e filozofske,
psihološke i pedagoške lite ra tu re
(1918), i S av re m e n a filo z o fija (1920,
sv. 2); K la ić V.: B o sna (1878. str. 8—11;
P o u čn a k n již n ic a M atice H rv a tsk e sv.
3); P riro d n i zem ljo pis H rv a tsk e (1878,
str. 1—17, ibid. sv. 1); P o v je s t H r-
v a ta , 1899—1922 (na 'k ra ju sv akog sve-
ska); M ađer F r.: P rije g le d savrem ene
h rv a tsk e k n jižev n o sti (P edagoški L je-
topis, sv. 7); P rije g le d h rv a tsk ih pe-
— 189 —
BIBLIOGRAFIJA
d ag o šk ih časo p isa (P ed ag o šk i L jeto -
pis S. Š. M„ sv. 8); M atk o v ić J. O.:
B ib lio g ra fija b o san sk ih fr a n je v a c a
(1896); J. M elich: M a g v a ro rsz a g vend
nyelvii irod. b ib lio g ra fia ja (1903); Mi-
lak o v ić J.: B ib lio g ra fija h rv a ts k e i
srp sk e n aro d n e p jesm e (Školski V je-
snik, 1908). M ilaković, isto (1919); Ši-
lović J . D r.: G esetzgebung u. L itte ra -
t u r des S tra fre c h te s in K ro a tie n (Mit-
te ilu n g e n d. in te rn . k rim in . V erein i-
gung, 6, 1898); V od n ik B r. D r.: Po-
v ije s t h rv a ts k e k n jižev n o sti. 1913, str.
367—106, P re g le d n au č n e lite ra tu re ;
Šišić F . D r.: P riru č n ik izv o ra h rv a t-
ske p o v ije sti. 1914 (str. 37—107: P re -
gled h is to rio g ra fije H rv a tsk e ).
F. F ancev.
2. S l o v e n a č k a . P r v a slo v en ačk a
B. je B e g iste r u n đ su m m a risc h e r
I n h a lt a lle r d e r vdndischen B iicher,
die von P rim u s T ru b e r bis 1561 in
D ru c k gegeben sin d . . . T iibingen,
(1561). U g lav n o m b ib lio g ra fsk o zna-
čenje im a ju i p rv i p o k u ša ji slo-
v en ačk e lite r a r n e h isto rije : 1. M.
P o h lin a B ib lio th e c a C arn io lae (iza-
šla n a jp r ije u J. S a rto ri-a C ata-
logus b ib lio g ra p h ic u s lib ro ru m in
b ib lio th ec a academ icae T h e re sia n a e
e x sta n tiu m kao ap en d ik s k 4 svesku,
1803), sam o staln o 1862 kao p rilo g uz
M itte ilu n g e n des h ist. V e rein s f.
K ra in ; 2. M. Čopa zap isci iz 1830. k o ji
su iz ašli te k 1864 (P. I. Š a fa fik : Ge-
sch ieh te d er siidslav. L ite ra tu r . I); 3.
J . M a rn a Jezičn ik , 9—13 (L ju b lja n a ,
1873 do 1892); 4. K. G laser, Z godovina
slo v en sk eg a slo v stv a 1—4 (L ju b lja n a ,
1894—98). -f- P o četn ik p ra v e sloven-
ske B. je E . H. C osta, k o ji je
izdao B ib lio g ra p h ie d er d eu tsch en
R ech tsg esch ich te (1858), i sastav io za
K u k u lje v ić e v u B ib lio g ra fiju ju g o sla-
v en sk u slo v en ačk u B., č ije su publiko-
v a n je sp rije č ile »političke prilike«.
K ao p re d sje d n ik S lovenske M atice po-
čeo je u n jenom L eto p isu (za 1869 ob-
ja v ljiv a ti B. sv iju slo v en ačk ih iz d a n ja
od 1868 do 1873, od 1874 do 1892 produžio
je J . Tom šič, od 1893 do 1898 B. P e ru še k .
Iduće godine p re se lila se B. u Z bornik
M atice S lovenske, za 1899 i 1900 n ije
iz a šla sep a ratn o , je r je p rim l.ien a u
F r. S im oničevu S lo v en sk u b ib lio g ra-
fiju , I. del: k n jig e (1550—1900), k o ju je
1903—1905 izd ala S lo v en sk a M a tic a (II.
dio, ko.ii bi im ao d o n ije ti B. p o jed in ih
član a k a, ostao je u ru k o p isu ). Z a 1901
do 1902 sastav io je B. K. G laser, od
1903—1905 J. S ch leb in g er, k o ji je B.
za 1907—1912 izđao u posebnoj k n jizi.
Od 1905 n a d a lje b ilje ž i o v a B. pored
sam o staln ih k n jig a i članke i recen-
zije. Od 1912 n em a više jed n e opće
siste m atič k e slovenačke B. Z a 1913 do
BIBLIOGRAFIJA
1918 d o n ijela je B. h is to rije i histo-
r ije k n jižev n o sti C arn io la; od 1918 da-
lje donosi siste m a tič n n B. sv ih sv o jih
s tru k a sam o Č asopis za slovenski
jezik, k n již e v n o st in zgodovino.
J . Glonar.
3. Srpska. P o tp u n a B. svih
sp isa, k o ji su o b ja v lje n i n a našem
jezik u , ne p o sto ji. R ađeno je djelo-
m ično, za p o jed in e godine ili za poje-
dine stru k e. B. k n jiffa izra đ en a je za
1741—1878, 1884 i 1893. Z a 1741—1867 na-
la z i se u posebnoj k n jiz i (St. N ova-
ković). a za o stale a’odine o b ja v lje n a
je po stru č n im časo p isim a (D. Živa-
ije v ić i P o sn ik o v ić). B. srp sk ih listo v a
iz ra đ e n a je od 1768 do 1912 (U. Džonić),
a od' s tru č n ih n a jp o tp u n ija je p ra v n a
B. (G. N iketić). Prilog-a za iz ra d u pot-
p u n e B. im a dosta. N a jv a ž n ije B. su:
G rčić Jo v a n : B ib lio g ra fija dela _i
č la n a k a o p o jed in im p iscim a (I s to r ija
srp sk e k n jižev n o sti, 1906). — D ačić Ž.
O.: S rp sk i i h rv a ts k i listo v i u 1894
(1894, p re šta m p a n o iz D ela). — D ra-
eo v ić M ark o : P o k u š a ji za B^ o C rnoj
G ori (1892). — Đ erm ak o v D ušan: Srp-
ska b ib lio g r a fija (Letopis, 1875, knj.
118); dopune i isp ra v k e za B ib lio g ra -
f iju St. N ovakovića. — Đ orđević V la-
dan: B. ra d o v a L. K . L a z a re v ić a (Otadž-
b ina, 1891, k n j. 27). — Đ orđević P . P.:
B ib lio g ra fs k i p re g le d k n již e v n ih po-
slo v a V u k a St. K a ra d ž ić a (P ro sv etn i
G lasnik, 1888, str. 1—12. — Ziv a
lje v ić D an. A.: S rp sk a i h rv a fsk a
B. jza- 1893 ' (Spom enik. _ 27, _ 1895);
o b u h v a ta sve k n jig e o b ja v lje n e _u
to k u 1893. — Iv a čk o v ić 11. i M ark i-
čević P . V.: S rp sk a bogoslovna k n ji-
žeAmost u 1904 i 1905 (1906). — Jo v a-
nović V lad a n : B. srp sk o -h rv atsk e
d ra m sk e k n jižev n o sti (Spom enik, 45,
1907). — K ra s ić V la d im ir: D opune B.
St. N ov ak o v ića (Letopis, 1879, k n j. 120).
— K re č a re v ić M arko: D opune B. St.
N o v ak o v ića (Letopis, 1891, knj. 165).
M ušicki B ran k o : D opune B. St. No-
v a k o v ića (Letopis, 1876, knj. 119). — Ni-
k etić G ojko: P r a v n a B. č la n a k a i
k n jig a u srp sk o j k n jižev n o sti do
k r a ja 1905 (1907). S tru č a n i s a v je sta n
ra d , im a 2.760 b ro jev a . — N ovakovic
S to ja n : S rp sk a B. za n o v iju književ-
n o st 1741—1867 (Izd an je S rp sk o g Uce-
nog D ru štv a , B eograd, 1869). N aj-
v a ž n ije i p rv o B. đjelo; im a 3.291 za-
b ilje žen ih spisa. D opune: M ale p ri-
m jedbe n a Š rp sk u B. od St. N ovako-
v ić a (S rp sk o -d u b ro v ačk i M agazin,
1869, str. 134) i Đ erm akov, K rasić, K re-
čarević, M ušicki, R ajk o v ić. — B. srpske
i h rv a ts k e k n jižev n o sti za 1868 (Sa
dođatkom onoga, što su s tra n c i p isali
o n am a. G lasnik S rpskog U čenog
D ru štv a, 1869, knj. 26, str. 256 308); za
- 190 -
1869 (G lasnik S rp sk o g U čenog D ru-
štva, 1870, knj. 27, str. 342—382); za 1870
(G lasnik S rp sk o g U čenog D ra štv a ,
1871, knj. 31, str. 348—398); za ^1871
(G lasnik S rp sk o g U čenog D ru štv a .
1872, k n j. 35, str. 260—341); za 1872—1873
(G lasnik S rp sk o g U čenog D ru štv a ,
1874, kn j. 40. str. 273—365); za 1874
(G lasnik S rp sk o g U čenog D ru štv a ,
1875, kn j. 41, str. 362—400); za 1875
(G lasnik S rp sk o g U čenog D ru štv a ,
1877, kn j. 44, str. 305—365); za 1876
(G lasnik S rp sk o g U čenog D ru štv a ,
1878, knj. 46, str. 259—328). — B. spisa.
St. N ovakovića 1858—1911 (G odišnjak
S rp sk e K ra lje v sk e A kadem ije, 24 i
posebno B eograd. 1911). — O davitch R.
I.: E ssa i de B ib lio g ra p h ie F ra n c a ise
s u r les Serbes, C roates et Slovenes
depuis le com m encem ent de la g u erre
ac tu e lle (Paris,_ 1918). B. k n jig a , čla-
n ak a, p re d a v a n ja o n am a, šta m p a n ih
n a fran cu sk o m jezik u u to k u ra ta . —
P e tk o v ić S av a: Opis ru k o p isa m ana-
s tir a K ru še d o la (1914). — Petrović_N i-
k o la S.: Ogled fra n c u sk e B. o S rb im a
i H rv a tim a 1544—1900 (Izđ an je S rpske
K ra lje v sk e A kadem ije, 1900). O pširna
B. posebnih djela, ra s p ra v a . b ro š u ra
i č la n a k a po listo v im a n a fran cu sk o m
0 srp sk o -k rv atsk o m n aro d u . o n je g o :
vo j zem lji, životu i t. d. — P opović
P g v le : B. iz d a n ja i ra s p ra v a T z obla-
s^i stare , n aro d n e i d ubrovačke k n ji-
ževnosti (P reg led srpske k njiževnosti,
1909). — JPosniković D ra g u tin : B.
srp sk e i H rvatske k n jizev n o sti za
1883 (G lasnik, 57, 59 i posebno, 1884);
za 1884 (G lasnik, 61 i posebno, 1885);
za 1877 i 1878 (G lasnik, 65, 1886).
— R a jk o v ić Đ orđe: D opune B. St. No-
v a k o v ica TLefopis, 1870—1871, kuj. 113,
str. 310-353; 1875, knj. 118; 1879. knj.
120). — R u v a ra c D im itrije : B. rad o v a
D. R u v arc a, 1864—1912 (1912, ra n ije
B ogoslovski G lasnik), p ro d u žen je
(1923); tu su za b ilježn i svi piščevi
ra d o v i (1864 do 1923). — S k erlić Jo v a n :
B. ra s p ra v a o piscim a nove srpske
k n jižev n o sti (I s to r ija nove srpske
k n jižev n o sti, 1914); B. ra d o v a ^Janka
M. V eselinovića (Letopis, 1907, kn.i.
242); B. ra d o v a M ilovana Đ. G lišića
(S rp sk i K n jižev n i G lasnik, 1905, knj.
14); B. ra d o v a S v eto lik a P . R anko-
v ića (uz p red g o v o r S lik a m a iz života,
S rp sk a K n již e v n a Z adruga, 1904, knn-
91). — S ta n o je v ić S ta n o je: B. k n jig a
1 ra s p ra v a za is to riju srpskog n a ro d a
(Isto rija srp sk o g n aro d a, 1910). —
S tevanović P a v le : B. srp sk ih listo v a
TT6S'—1911 (1911). R ad u d ru štv u sa U.
Džonićem . — Sto.ianović L ju b o m ir:
P rilo z i k srp sk o j B. (N astavnik, 1892,
knj. 3); K a ta lo g ru k o p isa i s ta rih
štam p an ih k n jig a (Z b irk a i izđanje
 BIBLIOTEKA GLAVNOG ĐENEBALŠTABA
S rp sk e K ra lje v s k e A kad em ije. 1901).
— D žonić U roš: B. srp sk ih listo v a 1768
do_ 1911 (Jugroslovenska Š tam pa. 1911)
zaiedno sa P . S tevanovićem ; B. o S im i
M a ta v u lju (S rp sk i K n již e v n i G lasnik,
1908, k n j. 21, dopune: S rp sk i K n již e v n i
G lasnik, 1909, k n j. 23, str. 309); B. o Ste-
v a n u S rem cu (S rp sk i K n již e v n i Gla-
snik, 1909, knj. 22, str. 608,678); S rp sk i li-
stovi u 1912 (S rp sk i K n již e v n i G lasnik,
1913, knj. 25, lU o sv etn i G lasnik, 1913,
sv. a p ril-m a j); B. ra d o v a J o v a n a
S k e rlić a (P ro sv etn i G lasnik, 1921, sv.
9—10, dopune S rp sk i K n již e v n i G lasnik,
1924, sv. 16/5); B. o B ra n k u B adićeviću
(P ro sv e tn i G lasnik. 1924); P rilo z i
ju g o slo v en sk o j B. (P ro sv eta, alm a-
n ah, Ženeva, 1918), k n jig e i listo v i, n a
n ašem i s tra n im jezicim a. o n a m a u
to k u ev ropskog r a ta . P rilo g B a tn o j
B ib lio g ra fiji (P ro sv e tn i G lasnik, 1924,
sv. ja n u a r-fe b ru a r). — Š ija č k i D ušan:
B. srp sk ih listo v a u 1911 (Jugosloven-
sk a Š tam pa. 1911).
B ib lio g ra fsk ih p o d a ta k a im a u K a-
ta lo g u N a ro d n e B ib lio tek e (1 kn j.
1894), K a ta lo g u k n již a re M. S ta jić a
(1912) i u sp isk o v im a k n jig a p o jed in ih
b ib lio te k a (B ogoslovije u S rije m sk im
K a rlo v cim a, 1892; M atice S rpske, 1899;
G im n azije k arlo v ačk e. 1905; C rk v en e
općine N ovi Sad, 1907 i t. đ.). G ra đ a
za .B. n a la z i se i u šta m p a n im sad r-
žajim a p o jed in ih listo v a (O tadžbine,
sv. 1—100,1891; G lasn ik a S rp sk o g Uče-
i-og- D ru štv a , 1841—1847—1891, G lasnik,
1892, k nj. 75; L eto p isa M atice S rpske,
k n j. 1—184, L etopis M atice S rpske,
1896, k n j. 185; S rp sk o g K n jižev n o g
G lasnika, sv. 1—100, 1905, sv. 101—200,
1909, sv. 201—300. 1913; G odišnjice N.
Cupića, G odišnjica, 1911, knj. 30). Obil-
n a g ra đ a za B. od 1868 do 1905 p rik u -
p lje n a je u srpskom se m in a ru n a uni-
v e rz ite tu u B eogradu. TJ. Džonić.
BIBLIOGRAFSKI ZAVOD D. D.,
izd av ačk a n a k la d n a k n j i ž a r a Z agreb.
O snovan je 6/12 1923. O snovni je kapi-
ta l din. 1,000.000 (podijel.ien n a 10.000
a k c ija po d in a ra 100). B av i se izda-
v an jem šk o lsk ih i stru č n ih k n jig a,
učila, g eo g rask ih k a r a ta i t. d. Izda-
vač j_e N aro d n e E n ciklopedije. P red -
sjed n ik u p ra v n o g o dbora je p ro feso r
D r. S. U lm an sk y , d ire k to r je D r. V la-
d im ir P re s tin i. ZJ. Dž.
BIBLIOTEKA S. K. AKADEM IJE
NAUKA U BEOGRADU. K a d a ie
1887 o sn o v an a S. K. A k a d e m ija N auka,
on d a je o b u sta v lje n ra d S rp sk o g
u čen o g D ru š tv a i n je g o v a B. je po-
s ta la sv o jin a A k adem ije. P re m a
tom e. osnov za d a n a šn ju B. A kade-
m ije b ila je B. S. U. D ru štv a , —
B ro j k n jig a je 110.000. bro.i ru k o p isa
— 191 —
312. L isto v i su m eđ u k n jig a m a . Štam -
p an o g k a ta lo g a nem a. P o sto je t r i az-
b u čn a k a ta lo g a : za srp sk o -h rv atsk u ,
slo v en ačk u i^ s t r a n u k n jižev n o st. —
B. se služe član o v i A k ad em ije. Po
n a ro čito m o d o b re n ju m o g u d o b iti
k n jig e i d ru g i. B. n e m a čitaoniee;
zbog to g a se kn.iige d a ju iz v a n B.
D užnost b ib lio te k a ra v rš i M ališaUM .
B adović. /£/. Dl .
BIBLIOTEKA BOGOSLOVIJE U
SRIJEMSKIM KARLOVCIMA im a
s tru č n i k a ra k te r. P o bro.iu k n jig a
p re đ s ta v lja je d n u od b o g a tijih biblio-
teka. B ibliotekom se služe n a sta v n ic i
i učenici bogoslovije. >VZ7. Dz^
BIBLIOTEKA DRŽAVNOG AR-
HEOLOŠKOG MUZEJA U SPLITU.
O snovana je 1821. B ro j đ je la je oko
10.000, broj^ sv ez ak a oko 15.000, b ro j
listo v a i časo p isa 135. P o p is k n jig a
đo 1872 o b ja v lje n je u b ro š u ri G. De-
rić: II M useo d’ a n tic h ita a S p alato ;
1898 F . B u lić je štam p ao C atalo g u s
bibl. m us. S p a la ti. Z a k n jig e , k o je su
n a b a v lje n e kasnije.^ p o sto ji p isa n ka-
talog. B ib lio te k a je p o d ije lje n a po
s tru k a m a (a rh eo lo g ija, h is to rija , nu-
m iz m a tik a ...). B ib lio te k a je o tv o ren a
ra d n im danom od 9 do 12 s a ti p rije
i od 15—19 s a ti popodne. D užnost bi-
b lio te k a ra v rš i prof. D r. A n tu n G rgin,
a s iste n t M uzeja. U. D Ž .J
BIBLIOTEKA DVORSKA U BEO-
GRADU. O sn o v an a je za v rije m e v lade
kneza M ih a ila O brenovića. D a n as im a
u b ib lio tec i oko 10.000 svezaka.
U. Dž.
BIBLIOTEKA FILOZOFSKOG FA-
KULTETA U SKOPLJU o sn o v an a je
1920. B ro j k n jig a je oko 30.000 sve-
zaka, b ro j lis to v a oko 300. B. se na-
lazi u z g ra d i u n iv e rz ite ta u če tiri
posebne p ro sto rije . J a v n a je, ali
k n jig e m ogu n o siti iz v a n b ib lio tek e
, samo_ n a s ta v n ic i i re d o v n i stu d en ti,
; k o ji im a đ u više od jed n o g sem estra.
[ P o sto je d v ije čitaonice: p ro fe so rsk a
, i ja v n a . B. je o tv o re n a od 8 do 12 s a ti
i p rije i od 3 do 6 s a ti p o slije podne.
K n jig e su p o d ije lje n e p re m a fo rm a-
tim a, a lfa b e tsk i k a ta lo g postoji, stru -
čni se ra d i. N a jv iše im a k n jig a iz pred-
m eta, k o ji se p re d a ju n a fa k u lte tu .
V elike _poklone u k n jig a m a d a li su
J- j P jić. n a ro d n i p o sla n ik iz S ente
i M atica S rp sk a iz N o v o g a S ada. Bi-
b lio te k a r je D im itrije K irilo v ić.
U. Dž.
BIBLIOTEKA GLAVNOG ĐENE-
RALŠTABA U BEOGRADU. 1/5 1862
osnovano je u B eo g ra d u M in ista rstv o
Vomo. a u n je m u je odm ah o sn ovana
i knjižnica. 1876 t a je k n jižn ica
p o sta la s a sta v n i dio H isto rijsk o g
BIBLIOTEKA GBADSKAIJ SPLITU
O d ie lje n ia G lavnog Đ e n eralštab a , a
u M in ista rs tv u V ojnom o sta la ne. pod
nazivom K n jižn ice . sam o z b irk a služ-
b enib iz d a n ja to g a m in ista rstv a .
K a d a je u k in n ta p rv a k o m an d a ak-
tiv n e v o jsk e (u čijem je opsegu
G lav n i Đ e n eralštab bio n je n »štab«)
ona je pod im enom B ib lio te k a G lav-
nogr Đ e n e ra lš ta b a o sta la kao dio H i-
sto rijsk o g O d je lje n ja . 1923 b ib lio tek a
je p re n esen a n n a sta v n o O d je lje n je
G lavnog’ Đ e n e ra lšta b a zajedno sa
u re d n ištv o m K a tn ik a. U njegovom
sa sta v u n a la z i se i d an a s pod rm enom
B ib lio te k a Glavnoe: Đ en eralštab a .
Z a v rije m e r a t a b ib lio te k a je nni-
šten a, pošto se n a la z ila _u g ra d u n a
K a lim eg đ a n u . Zgrrada je porušena,
m a li dio k n jig a je spašen, a nešto je
p ro n ađ en o p o slije r a ta . P o slije r a ta
n a b a v lje n je v e lik i b ro j k n jig a i po-
eelo je p re u re đ e n je biblioteke, koje m je
još završeno. B ib lio te k a im a t r i di-
je la : ru k o p isn o . m uzejsko (za rinet-
kosti) i o d je lje n je za knjiere. P r v a
d v a o d je lje n ja još_ n isu u re đ en a. Li-
sto v i n isu o d v o jen i od knjig:a. Stam -
p a n i katalog: n e p o sto ji. B ib lio tek a
im a oko 14.000 djela, u 30.000 svezaka.
S taln o je osoblje: šef biblioteke. po-
m oćnik p isar. s tru č n i s lu ž ite b i P?-
s lu s a od t r i v o jn ik a . Pom ocno ]e
osoblje: 4 službenika. — O d je lja k s
k n jig a m a d ije li se u 14 s tru k a vojno
i opće k n jižev n o sti. P re m a tom e, im a
14 s tru č n ih katalofja, osim to g a je d a n
g'lavni, je d a n opći n a k a rto n im a az-
b u čni i 14 s tru č n ih n a k a rto n im a . Sef
biblioteke. je p rof. S te v a n M. M atina-
šević, re z e rv n i m a jo r u penzkii. ko]i
v rš i i dužnost pom oćnika u re d n ik a
B a tn ik a . R adno v rije m e u biblioteci
od 8 do 13 s a ti svakog d a n a u to k u ci-
jele godine. B ib lio tek a je za tv o ren a
sam o za v rije m e v elik ih praznikg?
(U. Džonjć.
BIBLIOTEKA GRADSKA U SPLI-
TU. O sn o v an a je 1903^ d a ro v im a Na-
ro d n e čitaonice, D ru štv a za p n ck u
p ro sv jetu , zao stav štin o m prof. J . Mis-
k a ta , novčanom potporom P u ck e
b an k e i in ic ija tiv o m i zauzim annem
p ro feso ra D u ša n a M ađera. B. lm a
preko 20.000 svezaka, n a ro č ito skoro
p o tp u n u k o lek ciju d alm atin sk ih ^ no-
v in a. Od većeg b ro ja ru k o p isa v a z n iji
su S ta tu t g ra d a S p lita iz 1395. L ibro
d’ oro g ra d a S p lita iz 17 v ije k a . Im a
i nekoliko in k u n a b u la i nekoliko ri-
je tk ih izd an ja . Š ta m p an i k a ta lo g ne
postoji. b ib lio te k a r je D u šan M ađer.
d ire k to r ženske re a ln e g im n azije. Bi-
b lio tek a im a 3 čitaonice, dnevno im a
prosječno po 30 čitalac a, radno v ri-
jem e je od 10 do 12 s a ti p riie i od
5 do 8 sa ti popođne. U. D z<
— 192 —
BIBLIOTEKA »JUGOSLAVIJA«
(La B ib lio th eq u e de la »Tougoslavie«),
niz k n jig a , koje je 1918 u P a riz u izda-
v alo u d ru ž en je J u g o s la v ija : 1. St. S ta-
noyevitch, Le P ro b lem e y ougoslave; 2.
J . M. Žujović, L e sol et la situ a tio n
a g r a ire dans les p a y s serbo-croates
et slovenes; 3. M. P . T choubinski,
L ’Idee de l ’u n ite serbo-croate; 4. R a-
d o n ja T o v a n o v itc h (Jo v a n R adonić),
Les C roates et l’A u trich e -H o n g rie ;
5. V ouk P rim o ra c (F ilip V uković),
T rie ste et l’Is tr ie (preface de E . De-
nis); 6. St. S ta n o y ev itch , H isto ire na-
tio n a l succinte des Serbes, des C roates
et des Slovenes (preface de C h arles
D iehl). M. I.
BIBLIOTEKA JUGOSLOVENSKA
(B ibliotheoue V ougoslave), niz k n jig a .
k o je je, za v rije m e iz b je g lištv a 1916
do 19i7, izdao u P a riz u Jn g o slo v en sk i
O dbor: No 1. Le P ro g ra m m e T ougo-
slave; No 2. Le P a y s et le peuple
T ougoslaves; No 3. H isto ire T ougo-
slave; No 4. Les L ettre s, Les Sciences
et les A rts Y ougoslaves. No 5. L ’Idee
de l ’U n ite T o u g o slav e; No 6. L a Slo-
venie (iste k n jig e i n a engleskom ).
M. I.
B IB L IO T E K A M A T IC E S R P S K E
U NOVOM SA D U o sn ovana je u
P e šti odm ah po s tv a ra n ju d ru stv a
M atica S rp sk a. S m je šte n a je b ila u
T ek elijan u m u . i njom e se slu žila uni-
v e rz ite tsk a om ladina. K a d a se M atica
p re se lila u N ovi Sad, p re n esen a je
tam o i 33., k o ia je dobila n aro cito
o d je lje n je u z g ra d i M atice S rpske,
g d je se n a la z i i danas. B ib lio tek a se
se postepeno ra z v ija la , S edam desetih
go d in a 19 v ije k a z v a la se N a ro d n a
B ib lio te k a p ri M atici S rp sk o j. a da-
n a s jo j je službeno im e B ib lio tek a
M atice ' S rpske. P r v i šta m p a n i k a ta -
log izradio je S te v a n M ilovanov. pro-
fesor P r v i b ib lio te k a r bio je D r. Jo-
v an R ad o n jić. 1922 postao je bibliote-
k a r D r. K am enko Subotić, k o ji je po-
čeo p re u re đ e n je biblioteke po m oder-
nom sistem u. 8/11 1922 b ib lio te k a _je
p o sta la ja v n a . — Im a dva od.ieuenja:
naučno i prosvjetno. K n jig e se d a jn l
izvan biblioteke (od 11 do 12 sati p n je
podne svakog dana), a citao m ca ,ie
o tv o ren a (od 3 do _6 popodne s%akog
dana) za v riie m e jeseni, zim e i Pro-
ljeća. Za n au č n i ra d postone n aro cite
p ro sto rije. N ovosadska općina pom aze
b ib lio tek u sa 50.000 d in a ra godisnje.
1/9 1924 b ib lio tek a ie im a la 18.246 d je la
u 50.000 svezaka. Za p ro sla v u stogo-
dišn jice o sn iv a n ja M atice S rpske
šta n ip a t će se k a ta lo g k n jig a^ ^
B IB L IO T E K A »N A PR ED « Tzlazila
ie u B izerti 1916—1918. pod ured n i-
 BIBLIOTEKA UČ’ITELJSKOG UDRUŽENJA
štvom V eselin a Č ajkanovića. nrofe-
_sora u n iv e rz ite ta (š ta m p a rija srpskili
in v alid a). sa zad atk om d a p rn ž i ko-
risn o i zabavno štivo n ašim v o jn icim a
i izb.iegrlicama. T n sn šta m p a n e ove
k n jig e : 1. Č ajkanović-O for. Izvođ iz
fra n c n sk e g ra m a tik e i fra n c n sk i raz-
irovori; 2. Č ajkanović-O for, F ran c n sk o -
srp sk i rečn ik ; 3. A lb e rt Ofor, Š ta ćem o
posle r a t a j S a v e ti srp sk im in v ali-
dim a; 4. Ženidba M ak sim a C rnoje-
vića, srp sk a n a ro d n a pesm a, s kom en-
ta ro m ; 5. S rp stv o n A frici. S pom enica
lis ta N ap ređ ; 6. S rp sk a č ita n k a za
popetnike; 7. M. J . M ajsk i, M egiinka,
p rip o v e tk a n stih o v im a, po n aro d n o m
p re d a n ju ispod B elasice; 8. Č ajkano-
vić-O for, A l ’H o p ital. G uide de con-
v e rsa tio n fra n c a is-se rb e (U bolnici.
F ra n c n sk o -s rp s k ira z g o v o ri); 9. S rpske
n aro d n e pesm e. I. P esm e kosovske;
10- S rp sk e n aro d n e pesm e. II. P esm e
Joitološke; 11. Iz s ta re srp sk e is to rije ;
12. D r. T. R. Đ orđević, Ju g o slovensko
neainstvo; 13. S ta r a srp sk a re lig ija .
le k s to v i i o b ja š n je n ja ; 14. M ilan J.
M eisner, G ra m a tik a srpskog- jezika,
sa k ra tk o m is to rijo m je z ik a i k n ji-
ževnosti; 15. C inq contes p o p u la ire s
serbes, tra d n its p a r M adam e et le
lie n te n a n t de v aissea u P e lle Des F or-
ges; 16.^Pet srp sk ih n a ro d n ih pripove-
daka; 17. O d ab ran e dečje pesm e J o v a n a
Jo v a n o v ić a Z m aja; 18. P e tit lexiqrue
tra n c a is-se rb e de l’a g ric u lte n r (K rat-
ki recn ik fran cu sk o -srp sk i za zem ljo-
r a d n ik a ); 19. T ita M a rc ija P la u ta
A u lu la ria i M enehm i. P rev e o s la-
tin sk o g D r. V eselin č a jk a n o v ić ; 20.
K osovske _noći. F ra g m e n ti M. B. N.;
21. 0 slep im a i n jih o v o j n a sta v i. P re -
stam p an o iz lis ta N a p red ; 22. Rodo-
l.iublje. ^Niz o d ab ran ih pesam a; 23.
»Srpska č ita n k a za početnike (D rugo
izdanje). M. Ibrovac.
b ib l io t e k a NARODNE s k u p -
S T IN E U B E O G R A D U o sn o v an a je
i LPDJ6 ra ta , a o b n o v ljen a po z a k lju -
cenom m iru . B ro j k n jig a je 3.500, ali
od p o jed in ih k n jig a (naročito skup-
stin sk ih izv je šta ja ) im a po nekoliko
sto tin a . B ro j lis to v a je oko 400. Po-
sto ji in v e n ta r k n jig a i p isa n i ka-
talo g n a k a rto n im a . G lav n i dio k n jig a
p re d s ta v lja ju b ib lio tek e N ikodim a
V asića, _Pere T odorovića i sten o g ra f-
o il^ š k e s tra n ih p a rla m e n a ta .
B ib lio te k a r ne D ra g u tin Ilijić , k n ji-
zevnik. R ad u b ib lio teci je od 9 do 12
prije i od 3 do 6 sa ti popodne svakog
ra d n o g dana. JJ. Dž. '
„ i {IB L IO T E K A P R A V N IČ K O G F A -
K U L T E T A U B E O G R A D U p o sta la
loru; YLry seiT.In a ra P rav n o g fa k u lte ta
vrinem e r a ta pro p alo je đosta
an.mga. Osim B. p o sto ji se m in a r za
— 193
crkveno prav o , k o ji im a posebnu bi-
blioteku. B ro j k n jig a po in v e n ta r u
,ie 15.439 (oko 35.000 svezaka), b ro i
listo v a 136 (10.000 sv.). P o sto j i in v en -
t a r i d v a k a ta lo g a (azbučni i siste-
m atsk i). B. je o tv o re n a od 8 do 12 s a ti
p rije i od 2 do 7 s a ti popodne. P o sto ji
c itao n ica za stu d e n te i doktorande.
K nnige se ne đa.iu izv an B. B ibliote-
k a r je D r. R e lja Z. P opoyić, -p re f.
u n iv e rz ite ta . U. Dž.„
B E B L IO T E K A P R A V N IČ K O G F A -
K U L T E T A U S U B O T IC I. K a d a je
1920 osnovan p ra v n i fa k u lte t u Su-
botici, odm ah je pocelo i org.anizo-
v a n je n je g o v e biblioteke. B. se jo š
s tv a ra ; ona ra sp o la ž e sa 5.000 sv. R u-
k o p isa nem a. P rim a 10 dom aćih ča-
so p isa i 14 stra n ih . K njig'e se zavođe
kako u laze u B. P o s to ji opći k a ta lo g
(azbucni) po p isc im a i stru č n i. B.
u p r a v lja D r. M ihailo K o n stan tin o v ić.
docent fa k u lte ta . B. se služe n a sta v -
111ei j stu d en ti. U zete k n jig e m o g u se
z a d rž a ti 10 đana. ro k se m ože produ-
ziti. S ta m p an i k a ta lo g ne posto ji.
U. Dž.
B IB L IO T E K A S R P S K O G S E M I-
JNARA je osn o v an a 1901. Im a t r i odje-
lje n ja ; _o d je lje n je za lin g v istik u ,
o d je lje n je za h is to riju i o d jeljen je
o n n n n l ŽeT11<?St- Br0;’ k n -‘ii ^ a -ie oko
oU.UUU. P o s to ji in v e n ta r i azbučni ka-
ta lo g n a k a rto n im a . K n jig e su podi-
je lje n e po stru k a m a . P o s to ji čitao-
n ica ^ za stu d en te. Z a v rije m e r a ta
p o ru se n a je soba, u ko.io.i je b ila bi-
b lio te k a i tom je p rilik o m p ro p a lo
d o sta k n jig a . Z a v rije m e o k u p a c ije
nedan dio k n jig a B u g a ri su preni.ieli
u b o iiju , a d ru g i dio je ili razn esen
m pro p ao u podrum sko.i vlazi, g d je
?n1nkT?;ii-g e ,po nnž(ii bile sm ještene.
iyi9 13. ne obnovl.iena. — K njigre se iz-
d a ju srijed o m i petkom bd 2 do 4 s a ta
popodne. K n jig e se m ogu z a d rž a ti 8,
15 i 30 d ana. Č asopisi, rje č n ic i. enci-
kiopedine i stru čn e, ru č n e k n jig e (hi-
s to rije k n jižev n o sti, b ib lio g ra fije ) ne
d a.ia.se izvan biblioteke. U sa sta v ove
B. u š la je i b ib lio te k a D r. V a tro s la v a
J a g ić a . fj' j)J'
r n U Č IT E L JS K O G
U D R U Ž E N JA U B EO G R A D U . Osno-
vao je G lav n i O dbor U čiteljskog-
U druzenna 1882. B ila je s tru č n a po
k a ra k te ru , sa ogrom nom većinom pe-
u agoskih k n jig a . Z a v rije m e r a t a ve-
^1. ln? . ;,e. d ijelom p ro p a la . P o s lije
u je d m n e n ja d obila je im e: K n již n ic a
U citeljskog Ju g o slo v en sk o g U d ru -
zenja. B ro j k n jig a je oko 4.000. B. j e
u re đ en a Po g ru p a m a : h is to rija . geo-
g ratin a, m a te m a tik a . h ig ije n a , ped a-
ffogija, lije p a k n jižev n o st. B ibliote-
k a r je D im . Đ. D im itrije v ić , u čitelj..
13
BIBLIOTEKA M UZEJA U SA R A JEV U
B. ne o tv o re n a nedjelnom Dri.ie i če - 1 N ekoliko se zapisa i spiskova saču-
tv rtk o m p o sliie podne. U. Dž.
BIBLIOTEKA ZEMALJSKOG MU-
ZEJA U SARAJEVU. 1885 _osnovano v ija ra , ž ite lje u O k ru g lja m a i T rib i-
j e u S a r a i e v n M uzejsko D ru štv o , koje
ie počelo o sn iv a n je Z em aljskoa- M u-
z e ia i, po red p r ik u p lja n ja razniL sta^
rin a , o rg an izo v alo je uz M uzei i
b ib lio tek u . M uzei ie sveeano otv o ren
1/2 1888, i tim ie u d a re n osnov i bi-
blioteci. 1899 b ib lio te k a ie im a la 62.000 kjenrjigsu
svezaka. 1914, p o slije p re u re đ e n ja ,
b ib lio te k a je im a la 6.000 b ro ie v a sa
30.000 d jela. To ie b ila n a iv e ć a i n a i- sp o m in ju se uz crkve i m a n a s tire i
b o lie u re đ e n a b ib lio te k a u B osni _i
H erceg p v in i. 1909 počelo _ie z id an je
nove zg'rade, i 1913 u u ju ie sm ješten
cio M uzej sa bibliotekom , gdje_ se i
s a d a n alazi. B ib lio te k a rasp o laže sa
đ o sta ru k o p isa, n aro čito tu rs k ih . Im a
v e lik i b ro j k n .iiga iz s ta re bosanske
k n již e v n o s ti sa nekoliko v rlo rije tk ih
(P rv a k n jig a š ta m p a n a bosanskom ći-
rilico m iz 1571), kao i đo sta k n jig a ,
k o je se odnose n a B osnu i H ercego-
v in u . B ib lio te k a r ie D r. V a sa R u v a-
ra c. U . Dz^
BIBLIOTEKE. U H r v a t s k n j ,
D a l m a c i j i i S l a v o n i j i . P r v i je
h is to rijs k i d o k u m en at o B. kod n a s iz
D u b ro v n ik a (oko 1500), drugi_ k ra je m
18 v ije k a iz Z agreba. P rv e početke na-
š ih B. v a lja tr a ž iti u c rk v a m a i m ana-
s tirim a ; n jih d o ista i nalazim o u 11
v ijek u , ali ih je moralo_ b iti i ra n ije ,
odm ah p o slije p o k rš te n ja i u re đ e n ja
p rv ih c rk a v a i p rv ih m a n a stira . Gr-
kvene B. im ale su većinom n a jp o tre -
b n ije litu r g lis k e k n lig e, m a n a stirsk e
i crkvene, a u sie d ištim a biskupi.ia
još po k o je teološko d.ielo iz p atrolo-
g ije ili sko lastike, a m ožda i po koie
djelo s ta re rim sk e lite ra tu re . koje
je služilo v iše kao udžbenik la tin sk o g
jezik a. P o p u n ja v a n ie bilo je toliko,
koliko je može b iti ko.ii b o g a ta s o
svom tro š k u n ab a v io k a k a v p rije p is.
ili g a je u đokolici izrad io k o ji m onah
ili svećenik. N a js ta r iji d an a s poznati
d a r k n jig a je ste b a n a Stjepana_ iz
1042, k o jim ie m a n a s tiru Sv. ILrizo-
g o n a u Z adru. uz d ru g e darove, dao
još i 3 m isala, 1 p asional. 3 hom ili-
ja ra , 2 a n tifo n a rija , 2 m a n u a la , 3 p rim a la c a izrijekom . da o s ig u ra ju
p s a ltira , 2 k im n a rija _ i 1 b re v iia r. Iz
isto g a su se v ije k a sa č u v a la jo š č e tiri
za p isa k n jig a . Iz isto g v ije k a su i
p rv a d v a sp isk a k n jižev n e im ovine,
jed an za m a n a s tir Sv. P e tr a u S elu
k ra j S p lita sa 47 k n jig a , a d ru g i m a-
n a s tira Sv. B en ed ik ta u S p litu , sa 20 m aci j e.
k n jig a . Z ap isa u k o rist B. crk v en ih
i in a n a s tirs k ih bilo je kasni.ie bez
su m n je sve više, a j in v e n ta rn ih spis-
ko v a k n jig a v.iero.iatno je bilo više,
no što ih je do d an as publikovano.
— 194 -
v alo i iz p o d ru č ja H rv a tsk e glagolj-
ske crkve. T ako je 1387 svećenik F a-
b ija n pohvalio, u b ilje šci jednog bre-
hovićim a. što su svoje crk v e u k ra sili.
osim k alež im a i rizam a, i k n jig a m a .
Iz ra z lič itih bil.iežaka iz 1475 i 1479
vidim o, da se p ri p ro m je n i žu p n ik a
p o k la n ja la p a ž n ja preda.ii i p rim itk u
a kao i crk v en o g p o suđa i ru h a .
sve te s tv a ri zajedno činile
c rk v en u rizn ic u ili »tizor«. — Od n a j-
s ta r ijih v re m e n a h rv a tsk e h is to rije
škole, koje su u n a p re đ iv a le k n již e v n i
rad, a s tv a ra le i sve veći b ro j pism e-
n ih lju d i. čim e su i p o treb e k n jig a
p o s ta ja le veće. Zbog to g a _su se ru -
kopisi u m n o žav a li m a rljiv im prepi-
siv an jem . P r i većoj p ro d u k c iji ruko-
p isa i B. su. istin a , v rlo lagano, ali
ip a k postojano. b iv ale sve b o g a tije
lite ra rn o m im ovinom . Z ag reb ač k a
sto ln a crkva, i bez tra d ic ija , kakve
su im ale stolne crkve D alm acije, i
posli.ie svoje n ajv eće katastrofe,_ u 13
vi.ieku, b ro ja la je, kako se to v id i iz
in v e n ta rn o g spiska. p isan o g a izm eđu
1356—1387. u sv o jo j B. 168 ra z lič itih
ru k o p isa, litu rg ijs k e . teološke. p ra v n e
i m edicinske lite ra tu re .
P ro n a la z a k štam pe stv o rio j_e uslove
za brže, a svakako _i m nogo je ftiu ije
ra z v ija n je i u m n o žav a n je B. Osini
c rk a v a i m a n a s tira tek onda su m o g la
d a o sn iv a ju svoje B. i p riv a tn a lica.
T ako je M arko Marulić (t 1524), p re m a
testam en tu , im ao i B. od 148 ra zličn ih
djela. O sobito b o g atih p riv a tn ih B_.
bilo je u D u b ro v n ik u već k ra je m 15
v ije k a . od k o jih _se kao n a jz n a tn ija
sp o m in ju B. J u r j a K ru sić a. tre b in j-
skog b isk u p a (t 21/11 1513), sa preko
2.000 svezaka, i B. sv ećenika N ikole
M ihov. B ai’neo (1529), zatim , kao m a-
n je B. Iv a n a S tj. O učetića (t 1502),
Š iška P h ilo c h ristu s de G o rg iate (oko
1533), M a rin a de B enedictis (oko 1537)
i t. d. P r v a d v a spom enuta đubro-
v a č k a b ib lio fila v ažn i su u h is to riji
n a ših B. i po tom e, što su, daru.iuci
svoje B„ i to K ru sić m a n a stirim a
fran jev ač k o m i dom inikanskom . a
I3arneo g ra d sk o j općini. tr a ž ili od
ja v n o st up o treb e n jih o v ih k n jig a .
Z n a tn iju B. izg led a da je im ao i ko-
to rsk i b iskup T rifu n B izan ti (t 1540).
či.ie se k n jig e dan as n alaze ra z a su te
gotovo po svim m a n a stirsk im B. D al-
N ekoliko d esetin a go d in a poslije
p ro n a la sk a štam pe p o jav ile su se i
u n ašim k ra je v im a p rv e tisk are.
K ako su p rv e tisk a re štam p ale
isk lju čiv o litu r g ijs k u lite ra tu ru . nji-

ho v je ra d bio od k o risti sam o za B.
c rk a v a i m a n a s tira . P r i ra stu ra n .iu
s tra n ih knjigra p o sred o v ali sn u na-
šim k ra je v im a k n již a ri; ta k o se u
D u b ro v n ik u kao k n již a r i sp o m in ju
oko 1500 pop P a v le V ukašinović. za-
tim Giacomo di K e g ri (1522), Seba-
stian o de Boiso (tl555), A ntonio de
Odolis, k o ji je 1549 p rim io iz M le-
ta k a t r i sa n đ u k a knjiga. (sa 700 sve-
zaka) n a ra s p ro đ a ju , i t. d. U Z adru
je v je ro ja tn o im ao k n již a ru 1522 Je-
ro lim M irković, p a Iv a n M ier, k o ji je
1509—1511 izdao o svom tro šk u latin -
ski_ m isal za za.grebačku b isk u p iju ,
v a ljd a u Z agrebu, g d je je n je g o v ro-
đak P a v a o 1515 im ao i knjigovežnicu.
— P ro izv o d i dom aćeg lite ra rn o g ra d a
i d a lje su se p re p isiv a li, i te k 1521
p o ein je š ta m p a n je dom aćih k n jig a
M aru lićev o m Ju d ito m . U isto doba
n astao je in te n z iv n iji ra d i u ško-
la m a za sv je to v n ja k e iz H rv a ts k e i
Bosne, a u D a lm a c iji i D u b ro v n ik u
i ra n ije .
U 16 v ije k u u H rv a tsk o j je b ila
n a jb o lje u-ređena B. u lepoglavskom
sam o stan u p av lin sk o g a reda, u Du-
b ro v n ik u fr a n je v a č b a i dom inikan-
ska, u B osni v a ljd a fra n je v a č k a n a j-
većeg sam o stan a u F o jn iei. B azvoj
B. izazvao ie i veći k n již e v n i ra d i
zbog to g a B. B ogišić velike u sp jeh e
d u b ro v ačk e lite ra r n e d je la tn o s ti p r ije
p o tre sa (1667) s p ra v o m p rip is u je za-
s lu g a m a d u b ro v a čk ih B.. k a d kaže
»da su tu o b razo v an o st više u n a p rije -
d ili m rtv i nego živi u č ite lji. j e r u
D u b ro v n ik u šk o la i u č ite lja n ije
m nogo bilo, ali zato u svako.i se vla-
stelin sk o j. a i b o ljo j pu čan sk o j kući
s m a tra la B. kao nekakovo neophodno
pokucstvo«. Iz ovoga je v ije k a i na-
ro d n i n az iv za B. »K njižnica«.
B. su p o sto jale uz s ta rije sam o stan e
benediktovskog, fra n je v a č k o g , domi-
n ik an sk o g i p av lin sk o g reda. U po-
četku 17 _v ije k a p o ja v ili su se u na-
šim k ra je v im a i p rv i m a n a s tiri isu-
sovačbog reda, i to u Z ag reb u (1606),
D u b ro v n ik u (1609). n a B ije c i (1626) i
u V a ra ž d in u (16.34), u k o jim a odm ah
od p rv ih p o četak a nalazim o: B iblio-
th e c a com m unis, si fie ri potest. in
collegio h a b e a tu r. B adom u ovim B.
rukovodio je p a te r b ib lio th ec ariu s.
U 17 v ije k u bilo je m ožda sv u d a i
m nogo p riv a tn ih B. osobito u dvo-
ro v im a b o g a tije v lastele. T ako se
zna, đ a je N ik o la Is th v a n ffy im ao
z n a tn iju B : u svom d voru u ViDici
(k ra j V aražd in a), č iji je veći dio 1615
dobio testam en to m n a d a r zag reb ačk i
isusovački^ m a n a s tir. 1649 đ a ro v a la je
sv o ju B. E liz a b e ta M askon, kći Tom e
E rd o d y -a (t 1624), istom m a n a stiru . Iz
to g a je v ije k a već u ono doba n a da-
— 195 —
BIBLIOTEKE
leko p o zn a ta čak o v ačk a B. g ro fo v a
Z rin sk ih , k o ja je za v rije m e v lad e
L ik o le Z rin sk o g ( t 1664) b ro ja la p re k o
500 d je la i 26 ru k o p isa i im a la svoj
o rig in a ln i k a ta lo g . T a je B. 1892 do-
šla k u povinom u za g re b a č k u sveuči-
lišn u B.
U 17 v ije k u je i d a n a š n ja zagre-
b ačka m e tro p o lita n sk a B. d o b ila svoj
osobiti obiik. P o s lije sp o m en u tih spi-
sk o v a ru k o p isn e im o v in e zag reb ačk e
stolne crk v e iz 14 i 15 v ije k a , n em a
n ik a k v ih v ije s ti o tom e. k o lik a je
b ila lite r a r n a im o v in a sto ln e crk v e
p o slije 15 do k r a ja 17 v ije k a . M eđu-
tim zna se, da je u za g reb ačk o j stol-
noj c rk v i posto.iao iz n a j s t a r i j i h
^ re m e n a običaj, d a su b isk u p i i ka-
nonici o s ta v lja li p o slije s m rti sv o je
k n jig e crkvi. Z a g re b a č k i biskup Iv a n
A lb en ( t 1433) u te s ta m e n tu od 14/3
1431 o s ta v lja ecclesiae z a g ra b ie n si
libros, casu las et vestes p o n tificales,
a svoj b r e v ija r c rk v i u D u b ra v i. Ko-
liko je ova B. u m n o žen a od p ro n a -
la s k a štam p e do 17 v ije k a , ne zn a se,
a li b ro j in k u n a b u la u n jo j (169) sv.ie-
doči, d a se B. n e p re sta n o um n o žav ala.
O sobitu v až n o st d o b ila je o v a B. te k
k ra je m 17 v ije k a , k ad je 1690 b isk u p
A leks. I g n j a t M ik u lić kupio za 3.000
fo r in ti zn a m e n itu B. slovenačkog bi-
b lio fila I v a n a \Y eik h ard a, b a ru n a
V a lv a so ra . k o ja je b ro ja la oko 10.000
svezaka.
Od 17 v ije k a m ožem o p r a titi s ta n je
i ra z v ita k c rk v e n ih B. p re m a spisko-
v im a k n jig a u sp isim a k an o n ičk ih
v iz ita c ija . K ako se u ta k v im spisko-
v im a v rlo često sp o m in ju ty p i a n tio u i
kao i s c rip tu ra e an tiq u ae . lib ri usu
la c e ra ti et a ttr iti, v id i se, d a su i po-
čeci B. s ta r ijih žu p a iz r a n ijih vi.ie-
kova. D a n as m ale ru č n e B. im a go-
tovo sv a k a osn o v n a škola, sve sređn.ie
škole, za tim u n iv e rz ite ts k i se m in a ri i
in s titu ti, m u z e ji i a r k iv i i sv a viša
n ad leštv a . Od B. te v rs te z n a tn ije su
B. o đ je lje n ja H rv a tsk o g N aro d n o g
M uzeja, B. p re d sje d n ištv a p o k ra jin -
ske u p ra v e u Z ag reb u , k o ja p rim a i
b esp latn e obvezne p rim je rk e štam pe
iz o b lasti H rv a tsk e i S la v o n ije . a i
B. za g reb a čk e g o rn jo g ra d sk e (I) gi-
m n azije. Sve su te B. i sav rem en e i
one se j i o k v iru sre d sta v a , s k o jim a
rasp o lažu , staln o i siste m a tsk i popu-
n ja v a ju .
. V rlo su znatne, ako i u svom razv i-
ja n ju u n o v ije doba gotovo sasvim
om etane B. s ta rijih k a to ličk ih sam o-
s ta n a fran jev ač k o g , d o m in ik an sk o g i
kap u cin sk o g reda. S v ak i m a n a s tir
tih ređ o v a im a B„ od k o jih će i n a j-
m a n ja svakako im a ti oko 1.000—2.000
svezaka. M noge od tih B. više p u ta
su stra d a le , kao d u b ro v a č k a fra n je -
BIBLIOTEKE
v a č k a za vri.iem e p o tre sa 1667 i ka-
sn ije, u p očetku 19 v ije k a , za v rije m e
N ap o leo n sk ih ra to v a . F ra n je v a č k e B.
u B osni s tra d a le su v rlo eesto od
tu rsk iL zu lum a, a u H rv a ts k o j i Sla-
v o n iji v ee in a od r a tn ih nezeroda i
čestik p o žara. P a v lin sk e B. h rv a tsk e
p a v lin sk e p ro v in c ije p o slije u k id a n ja
re d a 1786 so to v o su sve ra z g ra b lje n e
i u n išten e. M eđu n jim a b ila je bez
su m n je n a jz n a tn ija B.^ m a n a s tira u
L ep o g lav i, je r re d n ije žalio tro šk o v a,
d a za n ju (1711) p o đ ig n e osobito ras-
košnu d v o ra n u i o sn u je fond od 1.000
fo rin ti, od č ije g se in te re sa B. nepre-
stan o p o p u n ja v a la . O staci te^ B. ču-
v a ju se d an a s kao sv o jin a eazm an-
sk o g a k a p to la u V a ražd in u . K rišto -
lovec u d je lu D e scrip tio sy n o p tica
m o n a ste rio ru m o p isu ju ći _m a n a s tir u
C rik v en ici kaže za B„ d a je b ila n k ra -
šen a lib ris nob ilissim is. K oliko je li-
te ra rn o b lago ra s p u šta n je m m an a-
s tir a p av lin sk o g re d a u p ropašteno,
m ožem o sam o donekle v id je ti iz saču-
v an o g k a ta lo g a lib ro ru m b ibliothecae
m o n a s te rii 13. V. M. de R em ete od
1775, k o ji sad rži oko 2.500 svezaka, a
m eđu n jim a preko 30 in k u n a b u la i
gotovo sv u k a jk a v s k u lite r a tu r u 17
i 18 v ije k a . B a s p u šta n je m većih m a-
n a s tira 1773 u k in u to g isusovačkog
re d a u Z ag reb u . V a ra ž d in u i Požegi,
v a ljd a je sasv im p ro p a la v aražd in -
sk a B„ od zag reb ačk e je d a n dio, 3.000
svezaka, č in i prve^ osnove d a n a šn je
zag reb ačk e sv eu čilišne B„ a o staci po-
žeške B. č u v a ju se još i dan as u nad-
biskupskom dom u za siro te _u Pozegi.
P re m a tom e, gotovo n i u jeđ n o j od
d a n a š n jih m a n a s tirsk ih B. n ije se sa-
čuvao p o tp u n k o n tin u ite t n jih o v a ra -
zvoja. Od d a n a š n jih fra n je v a č k ih B.
n a jz n a tn ije su: d u b ro v a čk a sa 20.000
svezaka, fo jn ič k a sa 10.000 svezaka
i trs a ts k a sa v iše od 11.000 svezaka.
P re m a Č evapovićevom p rič a n ju po-
žeška fran .iev ačk a B. k ra je m 18 vi-
je k a b ro ja la je oko 5.000 svezaka. ali
je već za živ o ta Č evapovićevog b ila
u o p ad a n ju . a zn atn o .ie p o stra d a la i
od p o ža ra 1842. B. za g reb ačk o g fra-
n jev ae k o g m a n a s tira b ro ji d an a s sam o
oko 5.200 d jela (ili nešto više od 6.000
svezaka). što je p o slije v elik ih gubi-
ta k a u požaru 1731 n ajv eć im đijelom
tek od to g a doba skupljeno. K apu-
cin sk i red im a u H rv a tsk o j i Slavo-
n iji sam o d v a m a n a stira , u V araž-
d in u i u O sijeku. B. v aražd in sk o g
m a n a s tira (osnovanog 1703) im a blizu
5.000 svezaka i n i u čem u ne za o staje
za v aražd in sk o m fra n jev ač k o m B.
V ećini m a n a s tirsk ih B. ne d aje
v ažn o st sam o b ro j svezaka. v ećm n o g o
više n jih o v a sad ržin a. U n jim a n ije
z a stu p a n a sam o teološka^ lite ra tu ra ,
već gotovo sve g ra n e naučne i li.iepe
— 196
lite r a tu r e r a n ijih sto ljeća. H sv ak o j
im a i in k u n a b u la . K ak o su sve te B.
r a n ije bile živi o rg an izam n aše g kul-
tu rn o g života. to u n jih o v o j lite ra r n o j
im o v in i možemo da nađem o n a jv je r-
n ija o b ja š n je n ja i za m noge naše kul-
tu rn e i lite ra rn e pokrete. Te B. su
nam saču v ale od p ro p a sti gotovo svu
dom aću šta m p a n u lite ra r n u produk-
c iju n a naro d n o m kao i n a s tra n im
jezicim a, a kako se u sv ak o j od n jih
čuva više ili m a n je i ru k o p isn ih d je la
(na p r. sam a fra n je v a č k a B. u D ubro-
v n ik u im a oko 1.300 rukopisa. sa dje-
lim a d alm atin sk o -đ u b ro v a čk ih pisaca),
to ih s p unim p rav o m v a lja ^ u b ro ja ti
m eđu n a jz n a tn ije i n a jz a slu ž n ije ču-
v a re k u ltu rn o -lite ra rn ih d o b ara n a-
šeg n aro d a. Gotovo sve m a n a s tirs k e
B. su sm ješten e u lije p im d v o ra n am a
i uređene, k n jig e su zavedene u k ata-
loge, a u p ra v e m a n a s tira d o z v o lja v a ju
ra d svakom naučnom ra d n ik u u svo-
jim B.
V rlo je sro d n a s m a n a stirsk im B. i
svojim p o stan jem i sadržinom B. za-
greb ačk o g p rv o sto ln o g k ap to la. po-
z n a ta pod im enom »M etropolitanska«
ili » K aptolska knjižnica«. O n jen im
počecim a, kao i o obliku, k o ji jo j je
1690 dao zag reb ačk i b isk u p A leks.
I g n ja t M ikulić. već je n a p rije d re-
čeno. M ik u lić je za B. sag rad io i po-
sebne p ro sto rije . Već je 1695 M ikuli-
ćev n asljed n ik , biskup S tje p an Želiš-
čević, izdao za B. posebni S ta tu t. k o ji
je. osim p ro p isa o re d u u B„ sadr-
žavao i odredbu o b ib lio tek aru . Iz 18
v ije k a zn a se sam o za dva bibliote-
k a ra , k a n o n ik a G rg u ra P a ra v ić a
( t 1716) i poznatog h is to rik a Đ u ru
M aru lo v ića ( t 1741). O sobitih za slu g a
za u re đ e n je i um noženje ove B. ste-
kao je biskup V rhovac. P o tp u n o ka-
ta lo g isa n je učinio je b ib lio te k a r ka-
nonik S tje p a n L edinski ( t 1859). K a d
se 1904 p ristu p ilo ru š e n ju B akačeve
k ule i bibliotečke zgrade. p re se lila se
B. u k u r iju br. 28. g đ je je k an o n ik
Iv a n čan , uz pom oć p riv rem en o g bi-
b lio te k a ra D r. D rag. P ečeka. ponovo
B. uredio, n ačin iv ši nov abeceđni lisn i
k a ta lo g i in v e n ta rn i re p e rto rij. ,1877
p rv i p u t je p o k ren u to p ita n je s.ieai-
n je n ja m etro p o litan sk e B. sa^ svenči-
lišnom B. To je m eđutim izvršeno tek
ugovorom . zak lju čen im 23/5 1914 iz-
m eđu zag reb ačk o g p rv o sto ln o g kap-
to la i k ra lje v sk o g h rv a tsk o g zem alj-
skog e ra ra , n a osnovu koga je m etro-
p o lita n sk a B. 1916 p re d a n a sveučili-
šnoj B. n a u p ra v u , č u v a n je i upo-
treliu za 50 godina. M etro p o litan sk a
B. b ro ji danas oko 55.000 svezaka, 169
in k u n a b u la i 500 rukopisa. od n jih
oko 170 p isa n ih izm eđu 10 i 15 v ijek a.
— S v o jin a je m etro p o litan sk e B. i

-boerata V a lv a so ro v a z b irk a b a k ro p isa
s a 10.525 listo v a (m eđn n jim a 136 li-
sto v a D iirrerovxh).
J a v n lh n a ro đ n ih B. pod državnom
u p rav o m u zap ad n im k ra je v im a nem a.
N aro d n e (pučke) B. uz n aro d n e čitao-
n ice u erradovim a i selim a redovno
su sv o jin a p riv a tn ih u d ru ž e n ja . a
sam o rije tk o g'dje g ra d sk ih općina
(kao n a pr. u Z agrebu). N a jz n a tn ije su
m eđu n jim a B o gišićeva B. u C a v ta tu
i erradska k n již n ic a u Zagrebu..
S v ak i sv eu čilišn i sem in ar. kao i
sv ak i sv eu čilišn i in s titu t (fizički, bo-
tan ičk i, k em ijsk i). im a ju sv o je po-
sebne m a n je B.
C e n tra ln a b ib lio tečk a u sta n o v a za-
g re b ačk o g sv e u č ilišta je n je g o v a »K ra-
lje v s k a sv eu č ilišn a knjižnica«. Z agre-
b a č k a sv eu čilišn a B. sam o je po im enu
i sv o jin i sv eu č ilišn a u stan o v a, a inače,
i sv o jim tra đ ic ija m a i po svom radu,
o n a je opća n a ro d n a B„ k o ja se od
n aro d n ih B. ra z lik u je tim e, što u
p rvom red u im a d a služi višo j obra-
.zovanosti, đ ak le i sv im a onim a, k o ji
se b ave jia u č n im k n jižev n im poslo-
vim a. Počeci ove B. su iz za g reb a čk e
m a n a s tirs k e B. isu sovačkog red a. K a d
,ie ta j red 1773 bio u k in u t, n je g o v a je
m a n a s tirs k a B. 1776 p o sta la B. zagre-
bačke_ k ra lje v sk e ak a d e m ije n au k a ,
k o ja je iste godine n a sv o ja t r i fa-
k u lte ta (teološki. filozofski i ju rid ič k i)
z a m ije n ila n e k a d a n je visoke škole za-
g reb ačk o g isu so v ačkog kolegi.ia. Već
1777 k an o n ik B. A. K rčelić. p o k la n ja -
jući_ sv o ju p riv a tn u B. ak a d em iji,
tra ž io je. da^se a k a d e m ijsk a B. u čin i
ja v n o m B„ što je i đozvoljeno kra-
ljev sk im rje še n je m od 9/8 1777, a
p o slije p onovnih dozvola od 3/12 1816
i od 1/11 1818 to je izvršeno 28/6 1819.
Dok se B. u svo.iim počecim a n a z iv a la
redovno B ib lio tb eca A cadem ica, sad a
se obično z v a la B ib lio th eca N a tio n a lis
tn a ro d n a B.) ili i P u b lie o -n atio n alis
B ib lio th eca (ja v n a n a ro d n a B.). I ako
od d rž av n ih v la s ti n ije d o b iv ala ni-
k ak v ih sre d sta v a za dopune, ip a k se
B. brzo r a z v ija la iz n o v čan ih sređ-
stav a, ko.ia _joj je p rib a v io ja v n im
sa k u p lja v a n je m je đ a n od n jezin ih
n a jre v n ijib b ib lio te k a ra L a đ isla v
Zužić, i obilnim po klonim a m a n jih i
v ećih p riv a tn ih B., a od 1816 i p ri-
m a n je m b e sp la tn ih obveznih p rim je -
ra k a b u d im p eštan sk e u n iv e rz ite tsk e
sta m p a rije . T ako je u sam im poče-
cim a B. K rč elića d o b ila oko 700 đ je la
i 68 ru k o p isa ; 1818 p o k lo n ila jo j je
g ro fic a E le o n o ra P a ta č ić e v a 906 sve-
zaka. 1835 1771 svezak porodične B„
a b iskup V rh o v a c poklonio je 1818 822
sveska. 1819 im a la je B. preko 10.000
svezaka. P ra v o n a obvezne b esp latn e
p rim je rk e štam p an e u H rv a tsk o j i
M a v o n iji d obila je B. tek 1837, zatim
— 197—
BIBLIOTEKE
ponovno 1852, i n ajza d zakonom o
šta m p i od 1875.
K a k o je a k a d e m ija n a u k a 1850 b ila
ukinuta_ i z a m ije n je n a »pravoslovnom
akađem ijom «^ a k a d em sk a k n již n ic a je
sv o je ^ d o tad a šn je im e p ro m ije n ila u
» K n jižn ica p ra v o slo v n e akadem ije«, a
k ađ je 1874 osnovano zag reb ačk o sve-
učilište, B. p ra v o slo v n e a k a d e m ije
postala_ je sveučilišnom B. Od svih
u p ra v n ik a počevši od 1776 do 1874 p rv i
je D r. M a tija Sm odek. k o ji je bio
u p ra v n ik od 1841 do 1875, p ristu p io do-
is ta stru čn o m u re đ e n ju B.. te je do
1867 izradio: abecedni lisn i k atalo g , ve-
za n i abecedni k atalo g , v ez an i stru č n i
k a ta lo g ^i vezan i in v e n ta rn i k atalo g .
— S v e u č ilišn a B. b ro ja la je. 1874 p ri
svom o tv a ra n ju , o_ko 25.000 svezaka.
1876 p ovećala se, s je đ in je n je m s m u-
zejskom k njičnicom , za 16.700 svezaka.
— JL ako je jo š 1819 b ila p rv i p u t iz-
re č e n a p o tre b a sa m o sta ln o g bibliote-
k a rsk o g z v a n ja , ip a k su sv i u p ra v n ie i
b ili .u p ra v o a k a d e m ijsk i p ro feso ri, a
b ib lio te k a rsk e su du žn o sti v rš ili u
slobođnim časovim a. P r v i b ib lio te k a r-
s tru č n ja k bio je Iv a n K o stren čić, k o ji
je stu p io u službu 12/10 1875.
N a ša v ši sv eu č ilišn u B„ zaslugom
Sm odekovom . u re đ en u i sn a b d je v e n u
p o treb n im k atalo z im a. i sje d in iv ši je
s m u zejsk o m B„ K o stre n č ić je prvo
izrad io p ra v ila za B.. k o ja su odo-
b re n a banskom n ared b o m od 15/3 1876.
U tim p ra v ilim a stv o ren o .ie zv a n ie
sam o staln o g b ib lio te k a ra . ali Ko-
stren č ić ev a za k o n sk a osnova od 2/7
1876 i za s tv a ra n je bibliotekarskog-
osoblja, tek ^ je 1886 od S a b o ra p rih v a -
ćena. O stavši p re m a tom e za p rv ih
deset g o d in a bez s ta ln ih ra d n ih sn ag a,
Ivostrenčić se m orao za đ o v o ljiti o rg a-
nizacijom ^ i u re đ e n je m Sm odekovim ,
p a se^ više pred ao u m n o ž a v a n ju bi-
bliotečke im ovine, sta ln im tra ž e n je m
sve veće redovne a i v a n re d n e dota-
cim . ra c io n a ln im n a b a v k a m a . p riv a t-
n ih B. i a n tik v a rn e lite ra tu re , a češće
je, bez u sp je h a , p o k re ta o i p ita n ja
s je d in je n ja B. Ju g o sla v e n sk e A kade-
m ije i za g reb a čk o g p rv o sto ln o g kap-
to la sa sveučilišnom B. — Za v rije m e
u p ra v e K o streu čićev e od 1876 do 1910
p r ir a s ta j k n jig a iznosi oko 85.000 sve-
zaka, od to g a oko 60.000 sv ez ak a ku-
povinom , oko 25.000 sv ezak a d a ro v im a
l duznim p rim je rc im a , ta k o d a je k ra-
1910 u k u p n i b ro j sv ezak a bio oko
lio.OOO. —- P o re d to g v elik o g u s p je b a
u u m n o ž a v a n ju bibliotečke im ovine,
K o stren čić je neprekidno, počevši od
26/1 1876, p o k re ta o i p ita n je sam o-
sta m e bibliotečne zgrade. dok ona
n ije o sig u ra n a zakonom od 17/5 1907,
a onđa. 29/7 1910. konačno u d e ta ljim a
zak lju č en a, ta k o d a se početkom 1911
BIBLIOTEKE
p ristu p ilo zid au ju . K o stre u čić se
m nogo sta ra o , da se od v re m e n a do
v rem en a, i u sta rim p ro sto rija m a ,
novim rasp o red o m i p ro širiv a n jim a ,
omogfući ra d što većem b ro ju lica,
p a je od 48 ra d n ih m je s ta d o tje ra o
do 100 u v elik o j čitao n ici i 24 u pro-
feso rsk o j čitao n ici. — U p ra v ilim a od
1876 K o stre n čić je om ogućio u p o tre b u
b ib liotečke im o v ine osim u čitaoni-
cam a, k o je su b ile o tv o ren e u ra d n e
d an e 6—8 s a ti dnevno. jo š i p o za jm lji-
v a n je m izv an B. u Z agrebu, ^a posre-
d o v an jem u p ra v a sre d n jik škola po
svoj H rv a ts k o j i S la v o n iji. U isto
doba on je zaveo i re c ip ro č n a pozaj-
m ljiv a n ja s u n iv e rz ite tsk im i većim
n a u č n im B. n a stra n i. T im e je Ko-
stre n č ić stv o rio sve uslove i za so-
lidno ra z v ija n je sam e B. __kao _i za
u n a p re đ iv a n je n au k e i n a u č n ih istra -
živ an j a.
K a d je 1913 b ila go to v a n o v a biblio-
te č n a zg rađ a, za v rije m e u p ra v e Dr.
V. D eželića, p re se lje n a je B. iz sve-
u čilišn e zg rad e u nove p ro sto rije , i
tu su, p re m a z a h tje v im a n o v ih pro-
s to rija . ponovo p re sig n ira n e sve k n ji-
g-e sa s ig n a tu ra po o rm a rim a i poli-
cam a n a n u m eru s cu rren s; pom oćn
p isaćih s tro je v a p re p isa n je_ m a tič n i
lisn i katalog' za no v i abecedni, stru č n i
(p rem a šem i i ra sp o re đ u D r. Deže-
lića) i in v e n ta rn i k atalo g , od k o jih
su p rv a d v a s ta v lje n a n a slobodno
k o n zu lto v an je bibliotečjiim _ čitaocim a.
R ad u novoj z g ra d i počeo je 1/12 1913.
N a osnovu sp o m enutog u g o v o ra p ri-
m ila je 1916 sv eu č ilišn a B. n a ču v an je
i u p ra v u B. zag rebačkog p rv ostolnog
k ap to la. 1916 izd ala je sv eu č ilišn a B..
po izb o ru D r. D eželića, p rv u k n jig u
svog štam p an o g azbučnog k atalo g a ,
k o ji sad rži » p riru č n a djelrn udžbenike
i d jela, k o ja se n a jv iš e u p o tre b lja -
vaju«.
1918 b ro jila je B. 145.630 svezaka
(bez d u p lik a ta i m e tro p o litan sk e B.).
1919 zam ijen io je D r. D eželića u
u p ra v i sv eu čilišne B. D j\ F r. F ancev.
— N aredbom p o v je re n ištv a za pro-
s v je tu od 21/3 1919 osnovano je _u
sveu čilišn o j B. n aro čito odjel.ienje
G ra fičk a zb irk a, k oje osnovu čini V al-
v aso ro v a zb irk a m etro p o litan sk e B.,
sa 10.525 g ra fič k ih listova.
19/11 1919 zavedeno je neprekidno
č ita n je od 8 do 19 s a ti u ra d n e dane.
— N a osnovu n ared b e M inist-arskog
S a v je ta K ra lje v in e S H S od 5_/7 1919
p rim a B. besp latno p rim je rk e štam pe
sa cijelog te r ito r ija K ra lje v in e . — J J
to k u 1923 služilo se k n jig a m a sveuči-
lišne B. u čitao n ica m a 3.746 sta ln ih
čitalaca, a izv an B. p o za jm ljiv alo ih
ie 2.779 lica, u svem u 10.672 d jela. u
14.384 sveska. B ibliotečke čitaonice
— 198
im a ju ukupno 316 sje d a la za čitaoce.
— K ra je m 1923 im a la je sv eu čilišn a
B. 299.731 svezak. Od to g a je 55.280
sv ezak a m e tro p o litan sk e B.. 310 in k u -
n ab u la, 1740 rije tk ih šta m p a n ih d je la
h rv a tsk o -srp sk e i slovenačke lite ra -
tu re, a o sta ta k su k n jig e. b ro šu re i
p e rio d ik a sveučilišne B. Osim to g a,
sv eučilišna B. im a 1450 bro.ieva ruko-
p isa (kodeksa i z b irk i koresponden-
cija, sa nekoliko h ilja đ a pisam a) a
m e tro p o lita n sk a B. im a 500 ru k o p isa,
k o ji se kao i in k u n a b u le i r ije tk a
š ta m p a n a d.iela, č u v a ju u biblioteč-
kom treso ru . — G odišnji budžet za
dopune i ukoričen.ie iznosi u budžet-
skoj godini 1924/1925 100.000 d in a ra .
U p ra v a B. sa sto ji se od 5 biblio tečk ih
čin o v n ik a fa k u lte tsk e sprem e, 4 po-
m oćna s m atu ro m , 2 o fie ija la . 4 ma-
n ip u la n ta , 5 s ta ln ih s lu ž ite lja i 9
slugu-pom agača.
U sv o jin u sveučilišne B. ušlo _je po-
slije 1874 više p riv a tn ih z n a tn ijih B..
od k o jih su n a jz n a tn ije V je k o sla v a
B ab u k ića (1878). g ro fa S a m o jla Ke-
g lev ića (1879), la jp c išk o g a p ro feso ra
u m je tn o sti A ntuna. S p rin g era , g ro fa
N ikole Z rin sk o g a (1892), L ju d e v ita
G a ja (1894, sa 16.000 šta m p a n ih k n jig a
i 700 b ro je v a rukopisa), G al.juf-M erey-
ev a (1901), p ro fe so ra Sp. B ru sin e (1910),
zbirke rije tk ih štam p an ih k n jig a
P e tr a F r. M arte cch in i (1892) i J a k o v a
F ra n k a (1895) kupovinom , a N ikole
N ik o lića (1891, oko 200 svezaka), Me-
te la b a ru n a O žegovića (1890, oko 1.150
djela), g ro fa L jud. S erm ag e-a (1899,
oko 1.000 svezaka), Iv. N. P e tro v ić a
(1904, oko 1.000 svezaka). D r. N ikole
T om ašića (1918, oko 6.100 d je la i oko
18.000 svezaka), D r. M ilan a A m ru ša
(1919. 4.118 svezaka). J a k š e S edm aka,
iz ostav in e đakovačkog k a n o n ik a D r.
S tjep. B abića (1919. 1.248 svezaka). D r.
Ise K rš n ja v o g a (1919, 3.124 sveska), D r.
Ig o n a S chw arza (1921. 1.234 sveska)
poklonom . S veučilišnoj B. p re d a li su
svoje d ru štv en e B. 1893 Zbor L iječn ik a
K ra lje v in e H rv a tsk e i S lavonije, 1907
P ra v n ič k o D ruštvo, 1912 H rv a tsk o
P riro đ o slo v n o D ruštvo, a 1919 O ficir-
ski Zbor bivšeg 16 p ješađ ijsk o g p u k a
u B je lo v a ru (3.376 svezaka).
P o red sveučilišne B.. ističe se oso-
b itim bogatstvom sta rih šta m p a n ih i
ru k o p isn ih đ je la h rv atsk o -srp sk e lite-
ra tu r e B. Ju g o slav en sk e A kadem ije.
P očetke ak a d em ijsk e B. čin i B. Iv a n a
K u k u lje v ić a k u p lje n a 1868 za 18.000
fo rin ti. K a sn ije su za tu B. n a b a v lje -
ne zbirke Dr. T k alc a i F r a n a K urelca,
a dobivene su n a poklon B. b a ru n a
D ra g o jla K u šlan a, Ž ivka V ukasovića,
L ju d . F a.rkaš-V ukotinovića, M irk a
B ogovića, D r. F r a n a R ačkoga, Dr.
B ogoslava Šuleka. braće N ikole i

A le k sa n d ra M ašića i I v a n a T k alčića
i t. d. — A k a d em ijsk a B. im a sađ a
oko 80.000 svezaka. a nonun.iava se
sam o d a ro v im a i obilnom zam.ienom
sv o iih u u b lik a c iia za n u b lik a c ije e:o-
tovo svih z n a tn iiih a k a đ e m ija i n a-
u čn ih in s titu ta u E v ro p i. U a.kade-
m ijsk o m a rh iv u . po red 40.000 listin a .
č u v a iu se boerate z b irk e korespon-
denci.ia, kao i oko 2.000 ru k o p isn ih
kođeksa. k o ji n a iv e ć im d ijelom sadrže
d je la staro slo v en sk e ćirilovske i erla-
so ljsk e lite ra tu re (z b irk a M ihanovi-
ćeva). zatim h rv a tsk o -srp sk a lite r a r n a
i n a u č n a đ je la n a n aro d n o m kao i
n a latin sk o m i ta lija n sk o m jezik u
(zb irk a K u k u ljev iće v a). A k a d e m ijsk a
č itao n ica je o tv o ren a za ra d t r i p u t
n ed jeljn o po d v a sata.
K a jz n a tn ije priva.tne B. iz 19 v ije k a
spom enute su m eđu n a b a v k a m a ili
p o k lo n im a sv eu čilišne B. i B. Juero-
slav en sk e A k adem ije. P r iv a tn ih B.,
kao što su b ile G ajeva. K u k u lje v i-
ćeva, a u p o sljed n je doba Tom ašićeva,
koliko je n a m a poznato, i n em a više.
B o g ata B. B alt. B ogišića p re šla je
1908 u sv o jin u općine C av tat.
L i t e r a t u r a : Iv. K u k u lje v ić , Iz-
v je s tje o p o slo v a n ju po D a lm a c iji
1854 (1855); Iv. K u k u lje v ić , P u tn e
iispom ene iz H rv a tsk e , D alm ac ije ,
A lb an ije. K r f a i I ta lije (1873); O. D.
F ab ian ich , S to ria dei f r a ti M in o ri dai
p rim o rd i đ ella loro istitu z io n e in
D alm azia e B o sn ia (1864), P a r te 2;
F r. B aeki, I s tr a ž iv a n ja u p ism a ra h
i k n již n ic a h d a lm a tin sk ih (R ađ 26);
F r. B ački, N u ta rn je s ta n je H rv a tsk e
p rije 12 sto ljeća: 6. O buka i pism e-
n o st (Rađ, 115); K. V ojnović, B iblio-
g ra fs k i podaci iz d u b ro v a č k ije h ar-
h iv a ^ (S tarin e 27, 28); I. K ostrenčić,
S v eu čilišn a B. (S pom enica o dvadeset-
p etogodišnjem p o s to ja n ju sv eu čilišta,
1900^ 115—122): E. Laszow ski. A rh iv i
po žu p a n iji S rijem sk o j (S tarin e, 29);
O. M. B atin ić, E ra n je v a č k i sam o stan
u F o jn ic i (1913); S tj. P etro v ić, H rv a t-
sk a k ra lje v s k a sv eu čilišn a B. (1913);
O. F r. J u rić , V ođ po fra n je v a č k o m
sam o stan u M ale B rać e u D u b ro v n ik u
(1921); O. A. P osniković, D n b ro v ačk e
B ib lio tek e (D u b ro v ački L ist. posebno
ilusL-ovano izdanje, 1924); I. A. K a-
značić. R u k o p isi h rv a tsk i, k o ji se n a-
laze u k n již n ic i oo. F ra n je v a c a u
D u b ro v n ik u (A rh iv za povjesnicu, 5,
1859); I. K u k u ljev ić, R u k o p isi h rv a t-
ski u k n jižn ici (A rh iv za povjesnicu,
5. 1859); I. K u k u ljev ić, Ju g o sla v e n sk a
k n již n ic a (1867); Vel. Gaj, G ajeva
k n již n ic a (1875); B. B ogišić, Z b irk a
slovenskih in k u n a b u la (1898); V. De-
želić, In k u n a b u le zagreliačke sveuči-
lišne b ib lio tek e (1902); P o p is m edi-
cinskih d je la k ra lje v sk e sveučilišne
— 199 —
BIBLIOTEKE
k n jižn ice u Z ag reb u (1914); K a ta lo g
k ra lje v sk e sveučilišne k n jižn ice u
Z ag reb u (1916); I. K. Jire č e k , B e itra g e
z u r ra g u sa n isc h e n L ite ra tu rg e sc h ic h te
(Ja g ić e v A rch iv , 21, str. 4 2 5 ^ 3 0 ); E.
G oldschm idt. In c u n ab el-R eisen in
O esterreich, I., D a lm a tie n (Z e n tra lb la tt
f. B ibliotheksw esen, 1916, str. 353—368);
In c u n a b u li n elle b ib lio tech e della
D a lm a z ia (Bulić, B u lle ttin o di archeol.
e s to ria đalm ., 39, str. 147—157); C ata-
logus om nium lib ro ru m B ib lio th ecae
C h ak to rn ien sis . . . N ico lai Z rinio, 1662
(rukopis); In d e x g e n e ra lis lib ro ru m
b ib lio th ecae m o n a ste rii B. V. M. de
R em ete, 1775 (ru k o p is); C atalo g u s
B ibliothecae J o a n n is Nep. L ab a š (ru -
kopis); C atalo g u s B ib lio th ec ae Jo -
sephi K u šev ić (rukopis); K a zn ač ić A..
B ib lio th ec a di f r a Innoc. G iulich n e lla
lib re ria de R. R. P . P . fra n c e sc a n i di
R a g u sa (1860); Z rin sk i N ikola. B iblio-
th e c a Z rin ia n a (1893). F. F ancev.
U S l o v e n a č k o j . K a d su 1563
k ra n js k i p o k ra jin s k i ze n la ljsk i sta-
leži osnovali u L ju b lja n i p ro te-
s ta n ts k u školu, p rik lju č ili su jo j i
ja v n u B., či.iu su osnovu sa č in ja v a le
k n jig e P . T ru b a ra . Z a v rije m e pro-
tu re fo rm a e ije p re š la je o v a B. u
ru k e lju b lja n s k o g bisk u p a, i o sta la
je kod n je g a do 1798. — D ru g u ja v n u
B. u L ju b lja n i o sn o v ala je 1701 A ca-
dem ia operosorum , k o ja je stv o re n a
1693, i tim e je iz v ršila p re m a p ra v i-
lim a p osta,vljeni jo.i z a d atab . B. b ila
ie s a s ta v lje n a većinom od b ib lio te k a
član o v a ak ad em ije, g ro fa S. H e rb er-
stein a, p re p o šta J. B. P re š e rn a i d ek an a
A. D o ln ič a ra (T h aln itsch er), a u šle su
u n ju i b ib lio teb e M. v ite z a R a sp a i
J. J . S ilinga. K a d se a k a đ e m ija ra z išla
(1725), p o sta la je n je z in a B. sv o jin a
lju b lja n s b o g b isk u p a, k o ji ju još da-
n as čuva. P o s lije obnove a k a d em ije
(1781) osnovali su n je z in i član o v i ja -
v n u B. u G esellsch aft des A ck erb au es
u n d d er niitzlichen K iin ste in K ra in .
1784 p re d la g a lo se, d a se sve t r i B.
spoje, a li se u toine n ije uspjelo. Ovo
u je d in je n je te k je izvršeno u dan a-
šnjo.i D rž a v n o j lic e jsk o j k n jižn lci,
n a js ta r ijo j ja v n o j B. u L ju b lja n i.
K a d je 1774 izgorio je z u itsk i kolegij
u L ju b lja n i. p re d a li su o sta tk e spa-
sene B. ondašnjem lju b lja n sk o m li-
ceju, d a bi se zajedno sa zbirkom Li-
ce.ia osnovala ia v n a B. O va z b irk a
u m n o žila se d a ro v im a R eig ersfeld -a
1774, P e e ra 1778), k n jig a m a i ruko-
p isim a iz u k in u tih k ra n js k ih m an a-
s tir a (od 1782 đalje), B. ra sp u šte n o g
G esellschaft des A c k erb au es (1787),
n ek a d ašn jo m p ro te sta n tsk o m B. (1798),
i ona je 1794 p o sta la ja v n a B. U ve-
ća la se zatim d a ro v im a b a ru n a C ojza
i kupovinom B. J . J a p l a (1808). ba-
BIBLIOTEKE OSNOVNIH ŠKOLA
ru n a C ojza (1823). M. Čopa (1836) i J.
K o p ita ra (1845). Z a vi'ijem e fra n c u sk e
okupaci.ie d o b ila ie (1810) p ra v o p ri-
m a n ja sv ih š ta m p a n ih k n jig a u »Ilir-
skim p ro v in cijam a« . 1813 bio ie n je n
d ire k to r Ch. N odier. 1815 đobila je
p rav o p rim a n ja sv iju šta m p a n ih
s tv a ri u K ra n js k o j, a nared b o m
M in ista rs tv a U n u tra š n jih D je la od
9/7 1919 sv ih š ta m p a n ih s tv a ri u K ra -
lje v in i SH S. D an as B. im a oko 110.000
sv ez ak a (ineđu n jim a m nogo u n ik a ta
i prek o 500 in k u n a b u la ), preko 600
ru k o p is a (m eđu n jim a Codex S u p ra-
salien sis), a v rš i fu n k c ije c e n tra ln e
slovenačke i lju b lja n s k e u n iv e rz ite tsk e
biblioteke.
V e lik a n a u č n a B. n a la z i se u L ju -
b lja n i i u m a n a s tiru fra n je v a c a . K a-
r a k te r n a u č n ih B. im a ju d a lje m ari-
b o rsk a Š tu d ijs k a k n již n ic a (sv o jin a
g ra d sk e općine i Z godovinskog dru-
štv a) i m u zejsk e B. u L ju b lja n i, C elju
i P tu ju . S re d n je škole su 1899—1903 u
sv o jim p ro g ra m im a (Izvješeim a) obja-
v ile k a ta lo g e sv o jih B. — Od pučkih
B. n a jv e ć a je L ju d sk a k n již n ic a u
M arib o ru ; po v eličin i _dolazi p o slije
n je K n již n ic a za šen tja k o b sk i o k ra j
u L.iubl.iani (sa preko 20.000 svezaka).
Uz župske. deka.nijske i u čite ljsk e B.
tre b a sp o m en u ti još B. ra z n ih pro-
s v je tn ih o rg a n iz a c ija : P ro s v e tn a zveza
im a la je 1923 272 B., sa preko 65.000
svezak a, Sokol 137 B„ sa preko 26.000
svezaka, — N ajveće p riv a tn e zbirke
slo v en ačk ih k n jig a im a ju : g e n e ra l R
M a js te r u M arib o ru , M onsignor T.
Z u p an n a O kroglom (G orenjsko) i I.
P o d k rajšek , I. V rh o v n ik , I. Š lebinger
i A. E o b id a u L ju b lja n i.
L i t e r a t u r a: K . S te fan, G eschichte
d e r E n ts te h u n g u n d V e rw a ltu n g der
k. k. S tu d ien -B ib lio th ek in_ L aib ach
(M itt. des M u sealv erein s f. K ra in ,
20. 1907). J ■ Glonar.
V id i A rh iep isk o p sk o -m itro p o litsk o -
p a tr ija r a š k a b ib lio tek a, B ib lio tek a bo-
g o slo v ije. B ib lio tek a gla\m og đ eneral-
štab a, B ib lio te k a arheološkog M uzeja,
B ib lio tek a zem aljskog' m uzeja, B iblio-
te k a M atice S rpske, B iblioteka Na-
rodne S k u p štin e. G rad sk a biblioteka
u S p litu , D v o rsk a bib lio tek a, N a ro d n a
b ib lio te k a u B eogradu, N a ro d n a bi-
b lio tek a u K ra g u je v c u , N a ro d n a bi-
b lio te k a u N išu, B ib lio tek a n a u n iv er-
zitetu , B ib lio te k a srp sk o g sein in ara,
B ib lio tek a p ra v n ič k o g fa k u lte ta u Beo-
g ra d u , B ib lio tek a subotičkog p rav n o g
fa k u lte ta , B ib lio tek a filozofskog fa-
k u lte ta u S k oplju, U n iv e rz ite tsk a
b ib lio tek a u B eogradu, B iblioteke
o snovnih škola, B iblioteke sred n jih ,
u čiteljsk ih , trg o v ač k ih i stru č n ih
škola, B ib lio tek a S rp sk e K ra lje v sk e
— 200 —
A k ad em ije N au k a. B ib lio tek e u S r-
b iji, B ib lio tek a u čiteljsk o g u d ru ž e n ja
u B eogradu. U. T)L
B IB L IO T E K E O SN O V N IH ŠKOLA
po v a ro šim a i selirna osnovane su još
p r ije ra ta . Osim stru č n ih peđagoških
d je la za n astav n ik e . im a ju i k n jig e
za djecu. B ib lio te k a ri su sam i n a sta v -
nici, a za B. p ostoji n a ro č iti budžet.
Za v rije m e o k u p ac ije m noge su B.
propale, a p o slije r a ta obnovljene-..
U. J)ž.
B IB L IO T E K E U S E B IJIr-O n am d e-
setih go d in a 19 v ije k a poeelo je osni-
v a n je n aro d n ih č itao n ica u u n u tra š-
n jo s ti Srbi.ie. 1895 S rb ija ie im a la 35
čitaonica, sa 1913 članova. P rih o d od
b ib lio te k a bio je 27.339, a rash o d
23.844 d in ara . P rim a lo se 555 listo v a
(432 srp sk a i 123 stra n a ). U kupno je
k n jig a bilo 5.940. g eo g rafsk ih k a r a ta
25, ra z n ih slik a 157. B. su .rasp o lag ale
sa k a p italo m od 33.500 d in ara . Skoro
sv a k a osnovna škola in ia la ie k n ji-
žnicu. k o ja je b ila i ja v n a . TTuBž.
B IB L IO T E K E S R E D N JIH . ITČI-
T E L JS K IH . TK G O V A Č K IH I DRU-
G IH S T R U Č N IH ŠKOLA osnivane
su odm ah po o tv a ra n ju p o jed in ih
škola. One su obično po k a r a k te ru
stru čn e. b ib lio te k a ri su n a sta v n ic i. a
za k u p o v in u k n jig a p o sto ji n a ro č ita
pozicija u školskom budžetu. Za v ri-
jem e okupaci.ie v elik i b ro j ovih ^B.
u n ištili su n e p r ija te lji. U. DS.
B IB L IO T E K E S R P S K IH C R K V E-
N IH IN S T IT U C IJA . P rv e B. kod S rb a
bile su crkvene. ne sam o po sa d rž a ju
k n jig a , nego i po tom e. što su osni-
v an e obično p r i episkopskim dvoro-
vim a. c rk v a m a i m a n a stirim a . Već iz
života Sv. S ave zn a se, d a je on iz Sv.
Gore i S o lu n a donio m nogo k n jig a u
m a n a s tire S tu d en icu i Žiču, i da je
svakom episkopu, ša lju ć i g a u epar-
h iju , dao p o treb n e k n jig e. E piskopi
opet, kako n as u v je ra v a ju sred o v ječn i
p e n ite n c ija ln i zbornici, z a h tije v a li su
od p aro h ijsk o g sveštenstva, d a mo-
r a ju im a ti sv o ju ru č n u i stru č n u bi-
blioteku. T ako se n a p r. u jed n o j bi-
lješk i iz 14 v ije k a n aređ u je: »I popove
d a im a ju apostol. je v an g e lije. litu r-
g iju , triod, nom okanon, p sa ltir, oktoih,
gospodskim praznikom službu i čte-
n ije n a p oučenije ljuđem «. Gotovo to
isto p o n a v lja se i po slije č e tiri v ije k a
u p ra v ilim a beogradsko-karlovačkog
m itro p o lita V ić e n tija Jo v an o v ića od
1735. g d je se u čl. 1 kaže, d a i n a jsiro -
m a šn iji p a ro h ijsk i sveštenici m ora.ju
»najm enše p ja t sih svojih im je ti knig:
novi zavjet, katihizis. đesetoslovi je
s to lk o v an ijem . litu rg ia rio n i trebnik«.
S to g a je sasvim razum ljivo. zašto su
p rv i i n a ib r o jn iji prepisivaČ i ili
 BIBLIOTEKE SR PSK IH CRKVENIH IN STITH CIJA
»pisci« n a ših sta rili knniga b ili didaci
i p re z v ite ri-p a ro h ijsk i sveštenici. Oni
su i episkopske i m a n a stirsk e B. u
prv o m re d u p o p u n ja v a li sv o jim tru -
dom , p re p isu ju ć i k n jig e po n a ru d ž b i
ili p o k lan .iaju ći svoje za života, ili
T estam entom . p o sliie sm rti. K a lu đ e ri
su tek k a s n ije in te n z iv n iie u šli u t a i
posao. — Z a m a n a s tirsk e B. n a prvom
m je s tu s ta r a li su se m a n a s tirs k i kti-
to ri, a onda isrum ani i d ru g i p rilo -
žn ici. Tako se n a p r. zna, d a je voj-
voda R adosav, k tito r m a n a s tira P re -
čiste u R ad ešinu, oko 1404—1427, n a-
ru eio u B eo g rad u . d a m u se p rep iše
osam k n jig a za m a n a stir, a p o slije
7Doslao p re p isiv a č a u sam m a n a stir,
da n a s ta v i p re p isiv a n je . J e d a n duho-
v n ik d aro v ao je 1685 trid e s e t knj-iga
c rk v i Sv. T ro jice, k o ju je podierao.
Što više, im a p rim je ra , da su crkvene
i m a n a s tirs k e B. u m n o žav an e i k n ji-
srama, k o je su n a ru č iv a li ili k u p o v ali
me sam o vlađaoci, v la s te la i crk v en i
p re d sta v n ic i. nego i ra z n i ru fe ti, po-
jed ijie z a n a tlije i n jih o v i pom oćnici.
p a čak i sam i s iro m a šn iji se lja c i m e-
đusobnom revenom .
V rije d n o st k n jig a do p ro n a la sk a
ita m p e a i zn atn o k asn ije, b ila je v rlo
velik a, te su k n jig e v rlo p až ljiv o ču-
i B. sm je šta n e u crk v en e i m a n a stir-
ske k u le (pirgove) i zvonike, g d je
su n a js ig u rn ije m ogle b iti od po-
ž a ra i p ljačk e . A li za v rije m e tu r-
sk ih u p ad a, ro b lje n ja i p a lje n ja pro-
p a le su u p rv o m re d u b aš B. po tim
k u la m a , je r su T u rc i n a n jih . kao
n a jg la v n ije v o jn e objekte. o b ra ćali
n ajv eć u pažn ju , te ih p a lili i ru šili.
T ak o je n a pr. u jednom zap isu m a-
n a s tira G račan ice n a K osovu zabi-
Iježeno, d a je p r ije 1388, za jedne
n ep ri.iateljsk e n av ale. u m a n a stirsk o j
k u li iz g o rje la c ije la B. s m nogo lju d i.
k o ji se b je h u tam o sklonili. N a ta j
n ačin , pored m n o g ih druerih. p ro p a le
su gotovo potpuno sve s ta re srp sk e
B., i o sta li su od n jih sam o po n ek i
o staci u izv jesn im većim m a n a sti-
rim a. k o ji su u sp je li d a se održe do
dan as, pored svih n ev o lja, koje su ih
p ra tile kroz vijek o ve. K ako je m orao
b iti z n a ta n b ro i n a ših s ta rih ruko-
p isn ih k n jig a, m ože se su d iti po tom e,
što se i d an as još po n ašim i m nogim
s tra n im B. n a la z i sačuvano preko
2.000 dosada p o zn atih ru k o p isa od 12
do 18 v ijek a.
N a jb o g a tija B. s n ašim sta rim ru -
k o p isim a je s t B. m a n a s tira H ilan -
d a r a u Sv. Gori, za tim B. A k a d em ije
N au k a, N a ro d n a B ib lio tek a u Beo-
g rađ u , P a tri.ia ra š k a B. u S rije m sk im
K a rlo v cim a i ^ e p a rh ijsk a u P a k ra c u ,
m a n a s tira D ečana, P eći, Sv. T ro jice
kod P le v a lja , P ive. K ru še d o la i još
n ek ih m a n a s tira u k a rlo v a čk o j m itro -
p o liji. Osim to g a n alaz e se m noge
s ta re k n jig e i u p riv a tn im ru k a m a i
u seoskim . n aro čito zabačenim , cr-
k v am a. Im a ih m nogo i po s tra n im
zem ljam a, a osobito po ja v n im i p ri-
v a tn im B. u R u s iji (M oskva, Ođesa,
P e tro g ra d i dr.), za tim u R u m u n jsk o j,
P ra g u , Beču, B erlin u . M iinchenu. Lon-
donu, P a riz u , B ologni, F ire n z i, R im u,
M lecim a, S o fiji, C a rig ra d u , J e ru sa -
lim u, S in a ju i dr.
S av rem en e crk v en e B. počele su da
se o sn iv a ju kod S rb a pođ au stro -
u g a rsk o m v lašću već p rv ih d ec en ija
18 v ije k a . — N a jv a ž n ija je m eđu
n jirn a »A rhiepiskopsko-m itropolitsko-
p a tr ija r a š k a biblioteka« u S rije m sk im
K a rlo v cim a. O na je o sn ovana iz bi-
b lio te k a p a t r i j a r h a A rs e n ija I I I . Cr-
n o je v ić a (1706) i n.iegovih n a s lje d n ik a
n a p rije s to lu k a rlo v a č k e m itro p o lije .
P o slije^ s m rti m itro p o lita V ić e n tija
P o p o v ić a -Ja n je v c a (1725) b r o ja la je
o n a 39 đ jela, u 65 svezaka. Z atim se
o n a staln o u v e lič a v a la , n e sam o B.
no v ih m itro p o lita , nego i B. n jih o v ih
p o d ru č n ih episkopa, sve do 1769, k ad a
je,_ u sm islu n o v ih u re d a b a . o sta v in a
ep isk o p a m itro p o lije k a rlo v a č k e pre-
s ta la d a se p ren o si u m itro p o liju , k o ja
je dotle s m a tra n a n a sljed n ico m sv iju
sv o jih episkopa. Z na se naim e, d a je
1728 pren esen u K arlo v ce, izm eđu
o stale o stav in e budim skog episkopa
M ih a ila M iloševića. i je d a n san đ u k
s k n jig a m a . k o jih je bilo 33 d jela. u
44 sveska. 1730 ep isk o p a bačk o g So-
fr o n ija T om aševića. sa 10 đ je la , u 21
svesku, 1733 ep isk o p a pečuhskog M ak-
sim a G avrilovića, s a 24 đjela, u 35
sv ezak a i t. d. S v a o v a d je la m ahom
su b ila s rp sk a i ru sk a . ru k o p isn a i
šta m p a n a . — P r v i o u t se s d je lim a
s tra n e lite r a tu r e sre ta m o u popisu B.
m itro p o lita b eo g rad sk o -k arlo v ačk o g
M o js ija P e tro v ić a (1713—1726—1730),
k o ji je u sv o jo j re z id e n c iji u Beo-
g ra d u im ao posebnu sobu. u re đ en u za
»biblioteku« i p o k ra j n je n a ro č iti »ka-
binet«. P o spisku. bilo je p o slije sm rti
m itro p o lita M o js ija 1730, u n jeg o v o j
B. 96 srp sk ih i ru sk ih djela, u 303 sve-
ska. 31 g rč k o -latin sk o i grčko djelo.
u 65 sv ezak a i 28 la tin s k ih i n jem a-
čkih d jela, u 63 sveska. I sv a ta đ je la
b ila su m ahom u koži uvezena. N a-
slje đ n ik M ojsijev, m itro p o lit V ićen-
t ije Jo v a n o v ić (1731—1737), um nožio
?e tu B i nosio se m iš lju d a podigne
i posebnu z g ra d u za B ib lio tek u . P o-
n;'Se:ove sm rti, pred opasnošću
od Turaka,_ u novom ra tu . sv a t a B.
p re n esen a je 1737 u K a rlo v c e i, zdru-
zena sa_ ra n ijo m , p o slu žila je za osnov
d a n a šn jo j p a trija r a š k o j B. u K arlo v -
cim a. — D a n as ta B. im a oko 6.000
đjela, sa preko 10.000 svezaka, osin
BIBLIOTEKE NA UNIVEBZITETU
214 ru k o p isn ih knjigra i ru k o p isa, i
28 d.iela a r h im a n d rita J o v a n a B a.iića
u ru k o p isu . — P o sliie V ić e n tiia Jo v a-
n o v ića n a ovu B. o b ra tio ie n a iv e ć u
pažn.iu m itro p o lit S te v a n S tra tim i-
ro v ić; on ie grotovo d v iie tre ć in e da-
našn.ie p a tr iia r a š k e B. n ab av io . Od
d a n a š n iih 6.000 d ie la , bilo ie 1798 u
n io i sam o 425. a p o sliie s m rti S tra ti-
m iro v ićev e (1836) b ro ia la ie ona već
4.027 d iela. — P o s lie d n ii v elik i priloer
ovoi B. ostav io ie zn a m e n iti h isto rio -
g ra f a r h im a n d rit Ila rio n R u v ara c.
(1905), d a ro v a v ši io i sv o iu B. od 1.852
đ iela, sa 2.433 sveska.
Osim ove g la v n e crkvene B. p o sto ji
i n ekoliko dobro u re đ e n ih eparhi.iskih
B. u B udim u, P a k ra c u , P lašk o m , Te-
m išv a ru , V ršcu i N ovom Sađu. V ećina
tih B. o sn o v an a ie _u druaroi polovini
18 vi.ieka, sam o je n o v o sađ sk a iz
drugre p olovine 19 v iie k a , ie r ie ra -
n ija 1848 iz g o rje la za.iedno s episkop-
skom rezid en ciiom . Ovoi novoi B.
u d a rio ie temel.i episkop P la to n A ta-
nack o v ić (1876) sa svo.iom B. od 775
đjela, u 3.674 sveska. K a sn ije su n jo j
p rid ru ž en e B. p o to n jih b ačk ih _epi-
skopa. D a n as ona bro.ii oko 2.000 đjela.
M eđu m a n a s tirsk im n o v ijim B. n a i-
b ro .in ija ie i na.ibolje u re đ e n a B. m a-
n a s tir a G rg eteg a. O na im a preko
2.000 k n jig a . I m a n a s tir F en ek kod
Z em u n a u S riie m u im ao ie d o sta ve-
lik u i dobro u re đ en u B. (1905 b ro ia la
ie o n a 1.537 k n jig a ), a li^ ie ona. zaie-
dno s m an astiro m , u n ište n a za v ri-
iem e Sv.ietskog B a ta 1914. O stale m a-
n a s tirs k e B. su znatno m an.ie i b ro je
tek po n ekoliko s to tin a do h ilia d u
svezaka, Z n atn e su crkvene B.. ko.ie
su osnovane uz bogoslovije uporedo
s n jih o v im po stankom . M eđu n jim a
je n a iz n a tn ija B. s ta re k arlo v a čk e
bogoslovije, osnovane 1794. u k o jo j
im a d o sta rije tk ih i v rlo v až n ih đ.iela
za n a u k u ; za tim B. bivše zad arsk e bo-
liogosloviie i d a n a šn jih b o g o slo v ija u
P riz re n u i R eljev u . B ogoslovija
Sv. S av e izg u b ila je gotovo sasvim
sv o ju B. za v rije m e S v je tsk o g B a ta ;
a bogoslovski fa k u lte t n a u niverzi-
te tu u B eo g rad u sa đ a s tv a r a sebi
novu s tru č n u B., k o ja će im a ti d a po-
stan e ie d n a od n a jb o ljih srp sk ih cr-
kv en ih B.
L i t e r a t u r a: R. G ru jić. P rilo z i za
is to riju Srbi.ie u doba a u strisk e oku-
pacije 1718—1739 (Spom enik, 52); I).
R u v arac, Is to r ija arhiepiskopsko-m i-
tro p o lits k o -p a trija ra šk e biblioteke u
S rem sk im K a rlo v cim a (1919); M. Ko-
sovac. S rp sk a p ra v o sla v n a m itropo-
li.ia k a rlo v a e k a po podacim a od 1905
(1910). R- G rujić.
B IB L IO T E K E NA U N IV E R Z I-
T E T U . Po.iedini sem in ari. zavodi i in-
— 202
s titu ti n a u n iv e rz ite tu im a ju svoje-
posebne stru čn e biblioteke, k o jim a se-
služe u prvom re d u n a sta v n ic i i stu -
denti. U. Dž.
BIČ, b a ro v ita r ije k a u -Slavoniji,.
lije v a p rito k a B osuta. Iz v ire sa D ilj
Gore (L ipovica 423 m), u tiče ispođ
sela V elike Cerne. D u ž in a to k a jo j je
oko 66 km. P. V .
B IČ K A GORA, k ra š k a po v rš u Slo-
v en iji. 10 km jugo-.iugoistočno od
C erkničkog' Jez era . V isoka ie do-
1.238 m. P. V.
BIČ P L A N IN A , u S ta ro j S rb iji, iz-
m eđu rije k a L im a i U stib arsk e, 4'5
km jugozapađno od U vca. V isoka je
1.345 m. P. V .
B IG A P E T A R , g e n e ra l (1811. B ijelo
P o lie kod K orenice. H rv a ts k a — 1/1
1879, N ovi Sađ). 1S28 postao je k a d e t,
a ubrzo za tim i oficir. 1848 osobito se-
odlikovao kao k a p e ta n iu n ačk o m
obranom S rb o b ra n a. 1859 učestvovao
je, s đ ru g im b a ta lju n o m srp sk o g
banskog- p u k a iz B ijele C rkve, u r a tu
p ro tiv Itali.ie. g d je ie postao pukov-
nik. 1866 učestvovao ie, kao zapovjeđ-
n ik pančevačkog puka, ponovo u r a tu
s Ita lijo m , te se n aro čito odlikovao u
b itc i kod Custozze. 1866 postao je g e -
n e r a l i za p o v jeđ n ik b rig a d e u B rnu,
ali je ubrzo u m iro v lje n (1867). U na-
šem n a ro d u bio ie ie d a n od n aip o p u -
la rn ijih o fic ira u a u s triis k o i v o jsc i,
Bio ie počasni g ra đ a n in g ra d a K a r-
lo v aca i P ančeva- D. P.
B IG L A P L A N IN A u M ak e đ o n iji,
12 km s.ieveroistočno od B esna. N a i-
veći vis: C rn i V rh 1.300 m, Ju ž n im
podnožiem p ro laz i d ru m G orica (K o r-
ča)—Bitol.i, zapadnim B ito li—O hrid,
P. V .
B IG O R S K IM A N A ST IR Sv. J o v a n u
Ju ž n o i S rb iii n a lije v o j obali Radike_,
sieveroistočno od D e b ra a u sred in i
srp sk o g energičnog plem ena M ijak a,
k oje nasel.iava iu žn i k r a i župe R ek a
(sliv B adike) u skopskoj oblasti. P rv i
k tito r m a n a s tira bio je Jo v a n . po pre-
d a n ju Sv. J o v a n V ladim ir, srp sk i
knez ( t 1017), zatim S tev an N e m a n ja ,
P rv o v je n č a n i, k r a lj V lad islav i d r,
M a n a stir je sazidan izm eđu 10 i 11
v ije k a p o k ra j isposničke pećine, u
kojo.i niže m a n a s tira im a crkvica, B ,
m a n a s tir je opustio k ra je m 16 v ijek a;
iz ru še v in a je obnovljen 1743. a c rk v a
je 1800 p ro šire n a i zo g rafisan a . U
crk v i su likovi srp sk ih sv e tite lja : Jo -
v a n a V lad im ira, S te v a n a D ečanskog,
c a ra L azara. B u g a rsk i eg z arh isti iz-
b risa li su srpske n atp ise 1906 p a n ad
glavom c a ra L a z a ra n a p isa li »Boris.
B olgarski«, a nad D ečanskim »Šišm an

bolgarski«. Č u v aju se d v a sre b rn a ći-
vota, u jed n o m e m o šti Sv. J o v a n a i
drug'ih s v e tite lja . C rk v a im a i eudo-
tv o rn u ik o n u Sv. Jo v a n a . sa zapisom
tobože iz 1020. IJ crk v i je ik o n o stas
od drvoreza, sličan ik o n o stasu Sv.
S p a sa u S k o p lju — u m jetn ič k o djelo
B e k a lija (M ijak a iz obližnjeg: G alič-
n ik a i G ara). Z a m a n a s tir su još od
naročitog: z n a čen ja t r i zvoha, jedno
poklon k neza M iloša (1837). d ru g a
dva k n eza A le k sa n d ra K a ra đ o rđ e v ić a
i njeffovih sin o v a kneževića P e t r a i
A n d rije (1850). M a n a s tir se s m a tra za
v elik u sv e tin ju . i k ršć an i, čak i m u-
slim ani, dolaze ovam o iz d a le k a n a
m o litv e ra d i isc je lje n ja , M a n a stir
im a telefo n (telefo n sk a s ta n ic a Bo-
stuša).
L i t e r a t u r a : M. V. V eselinović,
B ig o rsk i i Š iševski spom enici (Spo-
m enik, 10, 1891); D r. Čed. M arjan o v ić,
M a n a s tir Sv. J o v a n a B isorskoe: (1924);
V lad. B. P etković, S ta ri srp sk i spo-
m en ici u Ju ž n o j S r b iji (1924),
V . R adovanović.
B IH A Ć . 1. V aro š u B osni, n a obje
s tra n e TJne. a b lizu h rv a ts k e m eđe.
Im a 6.372 stan o v n ik a. Zove se i Bišće.
S p o m in je se p rv i p u t 1260, kao g ra d
u H rv a ts k o j. P o d g ra d o m ie b ila va-
roš. J o š ta d a je B. bio z n a m e n it sa
svoje p o sredničke trg o v in e izm eđu
S la v o n ije s jedne, i H rv a tsk e i D al-
m a c ije s đ ru g e stra n e . i kao sre d ište
v iše župa. K r a lj B e la ea, je projrlasio
za slobodnu općinu. U B.. k o ji se ra -
n ije sm a tra o grlavnim trradom h rv a t-
skim , sje d jli su b an o v i i podbanovi,
tu su bile ra zn e k ra lje v sk e v la sti. a
često su tu d rž a n i i S ab o ri h rv a ts k ih
staleža. H B. su često b o ra v ili i
UR’a rsk o -h rv a tsk i k ra lje v i. U 13 vi-
je k u p o đ ig n u t je u B. d o m in ik a n sk i
m a n a s tir, k o ji su T u rc i k a sn ije pre-
tv o rili u v o ja m u . a u 14 v ije k u bio
ie tu i fra n je v a č k i m a n a stir. B. se
ističe za v rije m e b o rb i o p rije sto u
U g arsk o j i H rv a ts k o j; neko v rije m e
(1398—1405) bio je u v la s ti h erceg a
H rv o ja . Početkom 14 v ije k a đošao je
B. u po sjed knezova F ra n k o p a n a . a
k ra je m 15 v ije k a u posjed Iv a n a K or-
vina. Od 1512 d ržale su B. k ra lje v sk e
čete. Posli.ie p a d a B osne (1463) zn ačaj
B. je p o rastao , je r je B. postao e:la-
v n im u tv rđ e n je m H rv a tsk e p re m a
T u rcim a. Od 1540 za B. se b rin u
a u s trijs k e zeml.ie. i ako p rip a đ a h r-
v atsk o m banu. Od 1528 često su B.
n a p a d a li T u rci, dok e:a 1592 n isu zau-
zeli, i u n j p re n ije li sjed ište k ra -
iiškoe: san d žak a iz O strošca. T ako je
B. p rid ru ž en Bosni. 1697 o p sjela je B.
bez u sp je h a a u s trijs k a v o jsk a, a 1723
i 1749 je stra d a o od požara. Skoro za
cijelo v rije m e tu rs k e u p ra v e B. je bio
— 203 —
BIHAćr
središte, ođakle su polazile p lja č k a šk e
čete po H rv a ts k o j i su sjeđ n im ze-
m lja m a .
B. je sad a fflavno m jesto u B osan-
skoj K r a jin i i sre d ište oblasti. S to -
lic a je m uham edansko.e: m u ftije i
p ra v o sla v n o g episkopa. Im a g im n a -
z iju i m eđresu. Z n a tn a je trg u v k im
izvozi se m nogo ž ita u L iku. »Bihaćit«
D. D. pro izv o đ i k am en b ih a ć it za g ra -
đevine. o rn a m e n te i kipove. N ek o lik o
g o đ in a p o slije o k u p a c ije B osne i H er-
cegovine p o ru še n i su bedem i, to r-
n jev i, g ra d sk i zid, k a šte l i n e k a v r a ta ,
a o sta la su sam o u n sk a i k ru p sk a
v ra ta . _»Kula«. n e k a d a s ta n san d žak o v .
sa d a je o b lasn i zatv o r. D ž a m ija F e -
t i j a b ila je p r ije p a đ a B osne pod
T u rk e k a to lič k a c rk v a kao i još je d n a
m a n ja d ža m ija. — U o k o lin i B. im a
m nogo o s ta ta k a iz p re d h isto rijsk o g i
rim sk o g d o b a i iz sre d n je g vijeka..
U blizini. p re m a sje v e ru , je G ata,
s u lfa tn i te rm a ln i izvor.
L i t e r a t u r a : L opašić, B ih a ć i
B ih aćk a K r a j in a (1890).
M. F iliv o vić.
2. B a z v a lin e s ta ro h rv a ts k e knežev-
ske i k ra lje v sk e p rije sto ln ic e u D a l-
m aciji, n a b re ž u ljk u od T ro g ira , 4K
km k sjev ero isto k u , lije v o od p u ta.
k o ji kroz K a šte la vodi u S p lit. — B.
(ili B ija ći) _se p rv i p u t sp o m in je 413
852. u p o v e lji k n eza T rp im ira , p re m a
kojo.i je suđio knez M u tim ir 892 u B.
»pred v r a tim a crk v e Sv. M a rte m uče-
nice«. O ndje su bile n ek e zem lje, o
ko.ie s_e 1080 p a rn ič io P e t a r Č erni
s k ra lje m Z vonim irom . Z a v rije m e
borbi. k o je su _se u 12. 13 i 14 v ije k u
vodile o B. i n je g o v u o k o lin u izm eđu
S p lić a n a i T ro g ira n a . p o stra d a o je i
k ra lje v s k i dvor. 1358 kaže povel.ia
k r a lja L u d o v ik a I. ko.iom je p o tv rd io
B. n ad b isk u p u splitskom , d a je p u s t
zbog p re đ a š n je g r a t a P r i j e je bilo
n a m je s tu B. n a s e lje S iculi. ko.ie je
osnovao. u p rv o m v ije k u po K ristu _
rim sk i c a r K la u d ije . i tam o poslao
svo.ie v eteran e. J . M -n.
3. H rv a tsk o d ru štv o za istraživ an .ie
dom aće p o v iie sti u S p litu . Osnovao
g a je 15/2 1894 F ra n o B ulić. C ilj je
d ru štv u : Is tra ž iv a n je dom aće histo-
ri.ie n a osnovu s ta rih isp ra v a , spom e-
n ik a i tra d ic ija , i č u v a n je tih spo-
m enika^ N azvano je B ih ać s obzirom
n a znača.i. ko.ii je im alo brdo B. kod
S p lita, gd.ie su b ili d v o ro v i h rv a ts k ih
v la d a la c a . D ru štv o je v ršilo iskopa-
v a n ja n a B ih aću i u S olinu. O tk rića
je F ra n o B u lić saopćavao u g o d išn jim
iz v je š ta jim a d ru štv a . a o tk o p an i spo-
m eniei p re đ a n i su arheološkom Mu-
zeju u S p litu . B. je štam p ao i 6 k n jig a
(3 k n j. iz v je š ta ji o ra d u d ru štv a . i 3
k n j. ra sp ra v a ).
BIHAĆKO GOVEDO
L i t e r a t u r a : E ad »Bihaća« od
1894 do 1911, 1911. B. M.
B IH A Ć K O GOVEDO, b a g ra pro-
iz a šla iz u k r š ta n ja ilirsk e p asm in e sa
steuskom (podolskom ) nasm inom . S ad a
je v rlo rije tk o . N osi o b ilje ž ja djelo-
m ice sv ijetlo s: bosanskoe: guveda
(boju). a d ijelom opet stepskog go-
v ed a (g ra đ a tije la ). S. U.
B IH O R . 1. Iv ra j u dolini L im a. iz-
m eđu B e ra n a i B ije lo g P o lja . U n jem u
su v eća n a s e lja Bioče i B u d im lja.
B ih o rsk a Ž upa j« n ek a d z a h v a ta la
doline lim sk jh p rito k a G raeanice. Ze-
h u đ e i M iloševe, p a sve do p rije p o lj-
skog p o lja. P r i n a je z d i T u ra k a n a
srp sk e zem lje u n jo j je bio g ra d
B ihor. P. S.
2. G rad n a L im u. S p o m in je se u 15
i 16 v ijek u . V . P-ć.
B IH O R S K A E P IS K O P IJ A . 1689
sp o m in je se v la d ik a b ih o rsk i V isario n .
R. G.
B IJ E L A , r ije k a u Bosni, lije v a p ri-
to k a Lašve. Iz v ire iz V lašić P la n in e
(L ju ta G red a 1.740 m, J a s in G reda
1.406 m). u liv a se oko 1*7 km ju g o isto -
čno od sela M ošunj M ali. D užina
to k a 32 km. P o v rš in a s liv a 216 km 2.
32 km. P. V .
B IJ E L A DŽEGA, v r s ta ženske kape.
T ro u g lasto b ijelo p latn o izvezeno zlat-
nom žieom ; vez je ja k o re lje fa n .
Tom m ara m o m o m o ta v a ju g la v u tako,
da izg leđ a da su k a p u n a g la v u m et-
n u li. N osi se u B ačkoj. S lič n a to j bi-
je lo j Dž. je š a m ija u S la v o n iji.
N . Z.
B IJ E L A GORA. 13-5 km sjevero-
sjev ero zap ad n o od R isna. sa n a jv išim
v iso v im a; B ije la G ora 1.593 m. k ota
1.308 m, P o d lisa č a 1.257 m. P. V .
B IJ E L A K A P A , m a la p litk a ple-
te n a kap ica. Zovu je terle m e i keča.
N ose je sam o m u šk a rc i n a K osovu.
N . Z.
B IJ E L A M ARAM A, obična b ije la
m a ra m a od tu la , k o ja se za fes p ri-
đ jene tako, d a niz leđ a pada. Ženska
n o š n ja u H erceg o v in i. N . Z.
B IJ E L A S T IJE N A , selo u Slavo-
n iji, ž u p a n ija Požega, k o ta r P a k ra c ,
o p ćin a Č aglić; n a po p u ta Lipik-O ku-
čani. Im a 201 stan o v n ik a. — LT sred-
n jem v ije k u b ila je B. S. znatno m je-
sto (grad, v aro š i o p a tija ). Sve do 14
v ije k a p rip a d a la ie B. S. re d u tem -
p la ra , a po u k in u ću to g a re d a (1312)
ivanovcim a. P o slije su B. S. v la d a li
plem ići Tiboldović-Zem če s m alo iz-
m jen e sve do polovine 15 v ije k a . a
za tim Z m aj O gnjeni V uk (koji je
1485 um ro), p a B erislav ići, B an ffy i
K eglevići. 1543—1685 b ila je B. S. pod
— 204
tu rsk o m vlašću. 1693 došli su iz Bosne
novi n ase lje n ic i. U p opisu M ale V la-
ške 1702 opisano je i selo B. S. »među
g o ram a, sa ra z v a lje n o m tv rđ o m n a
brijeg u « . N aslov o p a ta Sv. M a rije
»de B ela Stena« još se i dan as čuva
u k ap to lu zagrebačkom . J. M-n.
B IJ E L A ŠA M IJA , b ije la p am učna
m ara m a, kojom žene u piro tsk o m
o k ru g u p o v ezu ju glavu. N. Z.
B I J E L I RZAV, r ije k a u S rb iji, de-
sn a sa sta v n ic a R zava. Iz v ire ispod
p la n in e S toca (V eliki S to lae 1673, V la-
s in ita G lava 1.514 m). teče p ravcem
ju g o -ju g o isto k a . sa sta v sa C rnim
R zanom (kota 434 m) u S ta ro j S rb iji,
oko 1 km uzvodno od sela O plavi.
S lije v e stra n e n a jv e ć a je p rito k a
K a m išn ica. s desne V ežanja. D užina
je to k a 31 km, p o v ršin a sliv a 226 km 3.
P. V.
B IJE L IĆ JO V A N , s lik a r (16/6 1885,
K olunić, srez P etro v ae , B osna). Gi-
m n a z iju je učio u S a ra je v u , a stu-
d irao je u slik a rsk im ak a d e m ija m a
u Z agrebu. K rakovri. P r a g u i P a riz u .
P rv u izložbu sv o jih ra d o v a im ao je
u S a ra je v u 1917, potom 1919 u Z agrebu.
Od 1919 živi u B eo g rad u kao slik a r
N a ro d n o g P o zo rišta. 1924 p rired io je
k o lek tiv n u izložbu sv o jih radova.
V. P.
B IJE L O BRDO. V. D a ljsk o vlaste-
linstvo.
B IJE L O JE Z E R O . 1. U Bosni. n a
p la n in i T resk av ici, oko 1-5 km sje-
verno od Zelenog S tr u g a (1.960 m).
P o v ršin a je 0-018 k m 2. n ad m o rsk a vi-
sin a je z e ra 1.691 m. Jezero je glaci-
ja ln o g p o d rije tla . izdubeno u cirku
Ć abenske S tijene.
2. U D alm ac iji. 1-5 km jugoistočno
od m je s ta Lokvičića. odnosno 8-5 km
zapadno od Im otskog. P o v rš in a je
0-127 km 2, n a d m o rsk a v isin a jeze ra
256 m. P. V.
B IJE L O P O L JE . 1. V aroš n a rije c i
Lim u. sresko m jesto. b ro ji oko 2.500
stan o v n ik a, m u slim an a i p rav o slav n ih .
B. P. je postojalo. izgleda. još u sre-
dnjem v ije k u . B ilo ie sjed ište lim ske
m itro p o lije. k o ja se spom inje 1442. i
zv a la se petro v sk a, po crk v i Sv. P e tr a
i P a v la , k o ja je b ila u b lizini n a L im u.
U 17 v ije k u spom inje se B. P . kao
m jesto, kojim su p ro lazile k a ra v a n e
s raznim sirovinam a. 1806 podignuto
je u tv rđ e n je oko varoši. U 19 v ije k u
vodilo je ja k u trg o v in u , osobito sa
N ovim P azarom . Izvozilo je za D al-
m a c iju vosak. m aslo. kože. ovee i go-
veda. T u rc i su g a n a z iv a li A kiva.
P. Š.
2. M a n ja o blast (9 sela) u H ercego-
vini, u sječe n a u Velež p laninu. s lije v e
—

stra n e N eretv e, sjev em o od M ostara.
B ilo je n ase lje n o već u rim sko doba.
S ta n o v n ištv o je izm iješan o (pravo-
slav n i. m u h am ed an ci i kato lici), i
b a v i se p o sla v ito stočarstvom .
M. F.
3. M alo k rašk o o o lje u K rb a v i, iz-
m eđu P lje šiv ic e (Š estikovac 1567). Bo-
ro v e K ose 1.096. V u č ja k a 898 i Ga-
lovca 928 m. n a v isin i oko 600 m. P o-
v rš in a 6'73 k m 2. N azvano je po im en u
m je s ta n a njeg o v o j ivici. N a jv a ž n iji
izvori. k o ji B. P. u v ije k s n a b d ije v a ju
vodom, zovu se P etk o v ac, K ra lje v a c i
B alatin o v ac. P o lje je p re p la v lje n o
sam o u g o đinam a, k a d a su jesen je ili
p ro lje tn e kiše vtI o obilne. P ro sje č n a
p o p lav a t r a j e oko 2 do 3 m eseca, a
ta d a je jezero duboko do 10 m.
P. V .
B IL A J, selo u H rv a ts k o j, ž u p a n ija
L ik a-K rb av a , k o ta r i općina Gospić;
n a sre d Like, n a rije c i Lici, od G ospića
MA km jugpistočno. B. je n aselio 1691
n a ro d n i ju n a k pop M arko M usić. Im a
485^ stan o v n ik a, rim o k a to lič k u župu,
pu čk u školu. Iz n ađ se la n a b rije g u
n alaze se ra zv alin e g ra d a B., koji
je 1509 p rip ad a o Iv a n u K arlo v iću .
T u je nađeno b ro n č an ih p re d h isto rij-
sk ih p red m eta. J. M-n.
B IL A N IĆ F R A N JA , s lik a r (1863,
Novo Selo, B ačka). S tu đ ije je svršio
u m inhensko.i a k a d e m iji u m je tn o sti,
zatim se v ra tio i ra d io većinom za ka-
toličke crkve u ju ž n o j U g a rsk o j i
V ojvodini. U žu p a n ijsk o j z g ra d i u
S o m b o ru im a B. d v a h is to rijs k a pej-
saža: Piuševine g ra d a B ača iz 1883 i
D u n a v kod F iito g a 1884. V . P.
B IL C JA N E Z , slo v enački p isac (7/1
1839, U irs k a B istric a — 13/7 1906. Ilir-
sk a B istric a). B. je učio niže ra zre d e
g im n azije u L ju b lja n i. više n a B ijeci,
bo g o slo v iju je sv ršio u L ju b lja n i. g d je
je 1/8 1864 postao svećenik. Bio je ka-
p elan u T rnovom , kod Ilirs k e B istrice,
dok n ije bio 24/7 1867, zbog slab o g
zd rav lja, p riv rem en o u m iro v lje n . K ao
penzioner živio je B. kao dom aći
svećenik u fa m iliji kneza W indisch-
g ra tz a u P la n in i i kod knegin.ie Me-
k len b u ršk e n a W ag en sp erg u . 8/7 1869
postao je k u ra t u Lozicam a. 1872 bio
je^opet p riv rem en o u m iro v lje n , a 18/5
1878 konačno, b o rav eći staln o kod
sv o jih ro đ a k a u Ilirsk o j B istric i. —
B. je p u b licirao p jesm e od 1856 i d a lie
u Z g odnjoj D anici, Slovenačkom Gla-
sniku, a k asn ije u Dom in S vetu. U
N o vicam a n ap isao je m nogo č la n a k a
i dopisa etn o g rafsk o g . to p o g rafsk o g i
h is to rijs k o g k a ra k te ra . — B. pjesm e
iz V odnikove, P reše rn o v e i V ilh aro v e
škole su većinom jeđ n o stav n e prigo-
dnice, koje o p ije v a ju u p ro stim stiho-
— 205 —
BILJČEVIĆ
v im a v je rsk e predm ete. slave znam e-
n ite slovenačke lju d e i lje p o tu domo-
vine. U zasebnoj zb irci izašli su n je -
govi P rv e n c i (1864) i ep sk a p je sm a iz
v re m e n a g o n je n ja k rš ć a n a T a rb u la
(1899 u prvom_ obliku, u Z gođnoj Da-
n ic i 1868). B. je preveo izm eđu osta-
log: P re s ta v a n a jle p š ih h im en svete
cerkve (1 1869, 2 1881), M až u ran iće v
sp jev S m rt S m a jil-a g e Č engijića (1870),
Z aleski, S v e ta d ru ž in a (1. Z godnja
D anica, 1887; 2. D ro b tin ice, 1896). — B.
je n ap isao sv o ju a u to b io g ra fiju (Dom
in Svet, 1907, s uvodom i b ib lio g ra fi-
jom iz đ a v a č a V. Steske). I. P rija te lj.
B IL E Ć A , v a ro š u H erceg o v in i. blizu
iz v o ra T reb išn jice. Im a 1.937 stano-
v nika. S p o m in je se 1388. Od 1391 B.
je bila_ u d rž a v i P a v la R ađ en o v ić a i
u n jo j je on im ao sv o je dvore. H erceg
S tje p a n oteo je B. od P a v lo v ih sin o v a
i češće je u n jo j boravio. — U sre-
dnjem v ije k u je o v u d a prolazio drum ,
k o ji je iz D u b ro v n ik a išao preko T re-
b in ja , B ileće i F oče u N iš. — U tu rsk o
v rije m e u B. je bio z n a m e n it k a ra v a n -
se ra j. P o četk o m 19 v ije k a B. je po-
s ta la poseban k ađ ilu k i ig r a la je zna-
tn u ulo g u u u s ta n c im a p re d okupa-
c iju B osne i H ercegovine. A u s tr ija je
u B. p o đ ig la v e lik a u tv rđ e n ja zbog
g ra n ic e p re m a C rn o j G ori. — B. im a
g ra đ a n s k u trg o v a e k u školu. U oko-
lin i im a m nogo p re d h is to rijs k ih i
sre d o v je čn ih o sta ta k a . B. je sresko i
g lav n o m jesto B ilećskih E u d in a , zna-
m e n itih zbog sto čarstv a . M. F.
B IL O GORA, u S la v o n iji. P ru ž a se
p ra v cem sje v e ro z a p a d —ju g o isto k , i
o g ra n ič e n a rje č ic a m a K o p riv n ic a —
G logovica s jedne, a rječico m B re-
znica s d ru g e stra n e . K r a j n je su jo j
tačk e p rib ližn o K o p riv n ica , K riževci,
Suho P o lje , D a ru v a r. N a jv e ć i su vi-
sovi: Bilo 294 m, R ije k a 307 m. Koše-
v ac 299 m, K e rb u lin 270 m, V iš 288 m ,
R ep u šn ica 260 m. R ude: n a sla g e ka-
m enog u g lja . B. G. p ro s ije e a ju želje-
zničke_ pruge, Z ag reb —K o p r iv n ic a ^
Đ ekenješ, Z a g re b —V iro v itic a —B arč,
B an o v a J a r u g a —Suho P o lje ; d ru m o v i:
B je lo v a r—N ovi G rad. B je lo v a r—V irje
—Đ u rđ ev ac i m n o g i ko lsk i putevi.
P. V .
, B IL JA N IC A . 1. P la n in a n a g ra n ic i
S rb ije i Ju ž n e S rb ije . 18 km jugo-
istočno od V ra n je . N a jv e ći visovi su:
B ilja n ic a 1.486, k o ta 1.461, K lju č 1.297
m e ta ra .
2. P la n in a u istočnoj S rb iji, 12-5 km
ju g o -ju g o za p ad n o od Žagubice. sa vi-
sovim a: B ilja n ic a 1.360, k o ta 1.341, Re-
čki V rh 1.192. G olovršac 856 m, V elik a
T re s ta 1.301. S tra ž a 1.276 m. P. V.
B IL JČ E V IĆ M ILA N . čin o v n ik odje-
l.ienja za štam p u M in ista rs tv a Ino-
B IL JIN
s tra n ih D.iela (27/10 1860. Ilok, S riiem ).
P re b je g a o ie u S rb iiu 1882 kao v o in i
b.ieg'unac. Za sve v riie m e . izuzev tra -
i a n i a Svietskoe: B a ta , B. se ie bavio
n o v in arstv o m . Od iu n a 1896 nepre-
kidno ie čin o v n ik presbiro-a. B adio je
u V id e lu od 1882 do 1896, za tim n a Dne-
v n ik u , N aro d n o i Slozi, S am o u p rav i,
Od.ieku, T rg'ovinskom G lasniku, P oli-
tic i, P ra v d i i d ru g im dnevnim listo-
vim a. i to pona.iviše o sp o ljn o i poli-
tici. Od 1888 do 1889 izdavao je časopis
D o sitije . U 1902 i 1908 bio .ie u re d n ik
S rp sk ih N ovina. P rev e o ie M ozak i
d u ša od A. F o re la , a im a i d ru g ih
p rijev o d a . J. P.
B IL J IN , p la n in a u Južno.i S rb iii.
izm eđu riie k a : D u b ro v ice—K riv e B e k e
—B an k o v ačk e—Koziee: D ola, 13 km
zap ad n o -sjev erozapadno od K riv e P a -
lanke. N a jv iš i v iso v i su: k o ta 1.250,
B a ra 1.230, M eteževsko K a tu n iš te 1.150
m. J u ž n im pođnožjem B. ide drum
K u m an o v o —K r iv a P a la n k a —Ćusten-
đil. P. V .
B IN A Č K A M ORAVA. V. Ju ž n a Mo-
ra v a .
B IN D E R I PO LG A R , IN D U S T R IJA
D R V A , Z agreb. O snovana ,ie 1890. Im a
p ila n u u Ž em unu sa 5 g u tera . 6 k ru -
žnih pila, p o k re tn u sn ag u od 250 konj-
sk ih sn ag a. K a p a c ite t ie 30.000 k u b n ih
m e ta r a oblog d rv e ta godišn.ie.
S. P.
B IN D U S , božanstvo jap odskog ple-
m ena. B. se sp o m in je sam o n a neko-
liko rim sk ih spom enika, n ađ e n ih u
■okolini B ihaća. In a če .ie nepoznato.
J a p o d i su B indusa, ko.ii ie bio ied an
n jih o v dom aći bog, id en tifik o v a li
s N ep tu n o m ; iam ačn o ie on bio bo-
žanstvo izvora, rije k a i đ ru g ih voda.
N. V .
B IN IČ K I A L E K S A N D A R , g lu m ac
i ten o r-b u ffo zag'rebačkog N arodnog
K a z a liš ta (3/5 1885, B eograd). B. je
svršio 7 ra z re d a g im naziie. P ie v a n je
ie s tu d ira o u M iinchenu. Tu je s odli-
čnim usp.iehom svršio A kadem ie der
T onkunst. Bio ie i p riv a tn i đak Joce
S avića, p rv o g re d a te lja n a tam o šn iem
dvorskom k azalištu . P r v i ang ažm an
bio m u je u R ig i 1908. Tu je pjevao
D a v id a u W ag n ero v im M eistersan g er-
im a, 1909 bio je u alzaškom K o lm aru ,
a 1910 član opere Ž arka S av ića u Beo-
g rad u . Od 1911 je u Z agrebu. — B.
ig ra n a jra z lič itije uloge u dram i,
p p eri, opereti, b aletu : p iia n is tu P a r-
m elin a u Zelenom fra k u i B enoit-a
u L ju b a v bdi, S av u S av ića i p ra k ti-
k a n ta u N ušićevoj P ro tek ciji, V un-
š i j a u S u lliv an o v o j G ejši i G ora u
P uccini-evoj o peri B u tte rfly .
— 206 —
B IN IČ K I S T A N IS L A V , kom pozitor
(27/7 1872, J a s ik a , o k ru g m oravski).
G im naziju je učio u B eogradu i
N išu, a filozofski fa k u lte t u Beo-
g ra d u 1894. Te godine p o sta v lje n ie
za p re d a v a č a u leskovačkoj g im n aziji,
g d je ie bio zborovođa p jev ač k o g dru-
š tv a B ranko. 1895 u jesen otišao ie n a
m uzičku a k a d em iju u M unchen, do-
bivši g o d išn ji dopust. Id u će godine
M in ista rstv o V ojno izab ralo g a ie za
svoga pitom ca. i on ie ostao u M iin-
chenu sve do 1899, k ad a ie svršio n a
m uzičkoj ak a d em iji m uzičke stu đ ije.
A u g u sta 1899 p o sta v iie n je B. za voj-
nog k a p e ln ik a i re fe re n ta za vo.inu
m uziku u M in ista rstv u V ojnom . Osno-
vao je b eo g rad sk i v o jn i o rk e sta r, a
1904 m u zik u k ra lje v e g arde, s kojom
je u to k u v re m e n a p rire đ iv a o sim fo-
n iisk e koncerte. K ao zborovođa p.ie-
vačke d ru žin e S ta n k o v ić izvodio ie
u zaied n ici s v o jn im ork estro m orato-
riu m e od H aydn-a, S aint-S aens-a,
H ris tić a kao i 9 sim fo n iju od B eetho-
ven-a. S a M okranjcem i C vetkom Ma-
nojlovićem osnovao je srp sk u m u-
zičku školu 1899. 1920 postao je di-
re k to r opere u B eogradu. — B. je
pokazao v elik u ak tiv n o st u njego-
v a n ju sim fo n ijsk e m uzike. On je na-
pisao p rv u srp sk u operu N a u ra n k u
(1903), kao i u v e rtiru i sim fo n ijsk i
interm ezzo za E kvinocio (1903), me-
lo d ram sk u m uziku za P o sle d n ji gost
(1906), za tim m uziku za kom ade:
P u t oko sv e ta (1908). Đido (1922) i
N ahod (1923). B. ra d i i n a sv ieto v n o i
i crk v en o i zborno.i m uzici. N.iegova
L itu r g ija za m je šo v iti zbor im a od-
lik e srp sk o g akcenta. a od^svietovnili
p je sa m a za zbor n a jlje p š e su inu:
Č ini ne čini, T ri devo.ike i D ivna
noći, ko.ie im a iu odlike naše n aro d n e
m uzike. Od solo p iesam a ^ G riv n a, Mi-
ja to v k e i D a su m eni oči tv o je. pi-
sane u d u h u n aro d n e m uzike. na.i-
u s p je lije su. K . M anojlovic.
B IN IČ K I STEV A N . in ž in ie rsk i pu-
kovnik u pen ziji (20/12 1840, M ali Mu-
šalu k , L ičk a K r a jin a — 28/4 1903, Beo-
grad). B. je učio č e tiri razredn u Ita -
liji. t r i razred a tehničke g ra n ič a rsk e
škole u S la v o n iji i pedagoški teča i u
Bečkom Novom M.iestu. S tupio ie u
srp sk u vojslcu kao in ž in ie rsk i poru-
čnik 1/1 1870. u n a p riie đ e n .ie u čin ka-
p e ta n a II. klase 1/3 1874, k a p e ta n a I.
klase 9 8 1876, ma.iora. 10/10 1876. pot-
pu k o v n ik a 5/11 1876. p u k o v n ik a 24/12
1883, p enzioniran ie 22/6 1891. 1895 re-
a k tiv ira n ie kao d ire k to r tv o rn ice
M onopola duhana, a 1900 penzioniran.
1870 bio je B. p rv i u p ra v ite lj ponto-
n irsk o g g ra d ilišta , od 1871 do 1874 ko-
m a n d a n t ponto n irsk o g m osta n a Đu-

n is u i Ja sic i, 1874—1875 k o m au d an t
Tiontonirskoe: b a ta ljo n a , 1879 n ač eln ik
in ž in je rije m o rav sk og kora, za tim ko-
k c m a n d a n t n išav sk e đ ivizije, 1881 ko-
m a n d a n t p iro tsk e okriižne vojske, p a
k o m an d an t n iškog g ra d a, 1883 ko-
m a n d a n t in ž in je rije . 1884 A đ u ta n t N j.
V. K ra lja , k o m a n d a n t m o rav sk e di-
v izijsk e oblasti. — U r a tu 1876 bio je
B. šef štab a k ru še v ačk e b rig ad e, p a ko-
m a n d a n t ođ red a n a Ja n k o v o j K lis u ri i
zastu p n ik k o m a n d a n ta b rig ad e I. kla-
se. U r a tu 1877—78 bio je k o m an d an t
ć u p rijsk e o k ružne vojske. p a kom an-
d a n t ib a rsk e i d u n av sk e đivizije, a
1885 k o m an d an t šu m ad ijsk e divizije.
V . B.
B IN J IŠ , g ra đ a n s k i h a lje ta k od cr-
v en e čohe, v A ik i o g rta č bez u k ra sa .
N o sila g a je p o g lav ito tu r s k a ko n jica,
a n o sili su g a i S rb i. N. Z.
BIOČ, p la n in a u C rnoj Gori, 3-3 km
istočno-jugoistočno od p la n in e V lasu-
lje, izm eđu rije k e P iv e i V rbnice. Vi-
so k a je 2.895 m. P. V .
B IO G K A D (ta lija n sk i Z a ra vecchia),
trg o v iš te u D a lm ac iji, o b last S p lit
(srez Z ad ar), n a J a d ra n sk o m M oru,
od Z a d ra 28 km ju g o isto čn o n a su p ro t
.lužnom k r a ju o s trv a P a šm a n a . Im a
1.137 stan o v n ik a. Im a općinsko pogla-
v a rstv o , k o tarsk o p o g lav arstv o , ko-
ta r s k i sud, p o rezn i u red, c a rin a m ic u
đ ru g o g reda, z e m a ljsk i k a ta s tra ln i
u red , rim o k a to lič k u župu. općinsku
šted io n icu , d o b ru m a lu lu k u , lučko
o tp ra v n ištv o . O k o lina im a m asline,
v in o g rad e i sm okve. — B. se p rv i
p u t sp o m in je oko 950. 1000 osvojio
ga j_e m le ta č k i dužd P e ta r II. Orseolo,
a li je već u p rv o j p olovini 11 v ije k a
v ra ć e n pod v la s t h rv a tsk u . P o sta o je
n a jz n a m e n itiji g ra d u h rv a tsk o m p ri-
m o rju , te se zvao B elg rad . C astru m
A lba, A lb a civ itas, B elg rad u m s u p ra
m are, u rb s re g ia . — B. je bio je d n a
od k ra lje v sk ih p rije s to ln ic a i (od 1059)
b isk u p sk a stolica. K ako je B. bio
izv an ž u p a n ijsk ih v la sti, im ao je, kao
đ a lm a tin s k i g rad o v i, sv o g a n a č e ln ik a
(p rio ra) i suce. K ra lj P e ta r K resi-
m ir IV . osnovao je u B. benedikto-
v ačk i sam o stan Sv. Iv a n a E v a n đ e lista
G059) i o p atičk i sam o stan Sv. Tom e
(oko 1065). 1102 k ru n isa o se u B. u g a r-
sk i k r a lj K o lo m an z a k r a lja h rv a t-
skog. 1125 zauzeli su B. i ra z o rili Mle-
čići. a B io g ra đ a n i su se sa sv o jim
biskupom p re selili u S k rad in . B. je
obnovl.ien 1203. a li se s ta r i s ja j n ije
v iše p o v ratio . — Od p o to n jih gospo-
d a ra B. v rije d i d a se spom enu cetin-
sk i knez D om aldo do 1222. b rib irs k i
knezovi Šubići do 1347 i p rio r v ra n s k i
Iv a n P aližn a, za v rijem e p o k re ta
1385. Po u g o v o ru od 1409 p rip ao je B.
— 207 —
B IO G R A FIJE (ŽITIJA)
i čitav o p rim o rje sje v e rn e D a lm a c ije
M lečićim a. — U 16 i 17 v ije k u i oko-
lica B. je s tra d a la od tu rs k ih upada.
a stra đ a o je i sam B. 1646 osvojio
g a je i opustošio b o san sk i b eg lerb eg
J Ib ra h im -p a ša . — B. je bio ponovo
n a se lje n po ođ lask u T u ra k a iz K o-
; t a r a 1648; B. je bio selo od 100 kuća;
osim d eb e lih d re v n ih zidova v id jele
su se ru še v in e p alače h rv a ts k ih k ra -
| lje v a . - U tv rđ e n i g ra d p re d sta v l.ia
| četvmrokut. kom e s v a k a s tr a n a iz-
nosi 500 m e ta ra . Od g ra d sk o g zid a
n a jb o lje su sač u v an e isto č n a i ju ž n a
s tra n a , od k o jih odskače nekoliko
k u la. Isp re d ju žn e s tra n e bilo je trg o -
vačko p re đ g ra đ e G randa. U g ra d u su
bile zgrade: k aštel. do n je g a sam o-
s ta n s^ crkvom Sv. I v a n a i t r g (»brce«,
b ira liš te l). N a gom ili, g d je je sad a
žu p n a c rk v a Sv. A n a sta sije , n a la z ila
se k ra lje v s k a p alača.
L i t e r a t u r a : D r. L u k a Jelić, P o-
v jesn o -to p o g ra fsk e crtic e o b io g rad -
; skom p rim o rju (V je sn ik h rv a tsk o g
I arh eološkog d ru štv a , 1898).
J . M odestin.
B IO G R A D S K A B IS K U P IJ A . V. Za-
d a rsk a n a d b isk u p ija .
B IO G R A D SK O JE Z E R O , jezero u
C rnoj Gori, n a B je la sic i P la n in i, 2'2 km
istočn o-sjeveroistočno od G oliša 1.729
m e ta ra . D u žin a m u je 1.100 m. š irin a
oko 400 m, p o v ršin a 0-429 k m 2, apso-
lu tn a v is in a 1.120 m. Jez ero je glaci-
ja ln o g p o d rije tla . sa sv ih s tra n a
I uo k v iren o m o ren sk im bedem im a. U
n j u tič e B io g rad sk a R ijek a, a ističe
Je z e rštic a . d esn a p rito k a T are.
L i t e r a t u r a : J . C vijić, Leđeno
d o b a u P ro k le tija m a i okolnim pla-
n in a m a (Glas S rp sk e K ra lje v s k e A ka-
dem ije, 91). P. V .
B IO G R A F IJE (Ž IT IJA ). S rp sk a
o rig in a ln a Ž., ra đ e n a su po o b ra scim a
b izan tin sk ih , za c rk v en u i m o n ašk u
u p o tre b u n a sta ro - i srpsko-slovenski
p re v ed en ih b io g ra fija . Im a ih ra zli-
čito g oblika. N a jv e ći dio p re đ s ta v lja ju
ip a k t. zv. re to rs k a ž itija , t. j. pune,
široko ra đ e n e b io g ra fije , s puno re-
to rsk ih u k ra sa , ođređene d a se č ita ju
n a dugo, a n e sam o za p o tre b u p ra -
zničnog dana, k ak v e su m in ejsk e. U
n jim a je sklop, ra sp o re d p rič a n ja ,
m nogo leg en đ a i m o tiv a i č ita v rje -
čnik sa stilistik o m zajedno, p o z a jm lje n
iz vec gofpve h a g io g ra fsk e knjiže-
vnosti, k o ja je b ila veom a razvijena.
i kod B iz a n tin a c a i kod nas.
N aše s ta re B. su ovo: 1. Ž itije Ne-
m an jin o , koje je pisao n jeg o v sin
S a v a izm eđu 1208—1216. Ono ni.ie sa-
m o sta ln a biografi.ia, nego u v o d n a
g la v a za S tu đ e n ičk i T ipik. K on cizn a
i veom a to p la. N a jv e ć i dio g o v o ri o
BIOGKAFIJE (ŽITIJA)
N em anni u Sv. Gori. Izdao s a je P.
Š a fa rik 1851, 2 izd., 1873 (V. S. V ulo-
vić, 0 k n jižev n o m ra d u Sv. Save,
1895). — 2. Ž itije N em an jin o , k oje je
zav ršio S te v an P rv o v je n č a n i 1216.
P u n a b io s r a f ija od ro đ e n ja do s m rti
s o p isim a čud esa N e m a n jin ih ; d ra so -
cjen k is to rijs k i izv o r za p rv e godine
13 v ije k a . N a jb o lje izd an je P . Safa-
rik a , s d o p u n am a V. Jaerića, A rc h iv
fiir S lav. P h ilo logie. 24. _ Im a p ri-
jevod D rag . K o stića, Ž itije i Žizan Sv.
S im eo n a-N em an je (1923). (V. St. S ta-
n o jević, 0 sk lopu N e m a n jin e b io g ra-
fije, Glas, 49; D. K ostić, Delo, 9). — 3.
Ž itije S av in o i Ž itije N e m a n jin o od
D om enti.iana. O ba pu n e B„ s m nogo
d e ta lja , a li p re p u n e re to rsk o g u k ra s a
i n ed o v o ljn o čitke. P rv o je pisano
1243 ili 1254 (u d v a ru k o p isa d v a da-
tu m a), a d rugo 1264. O ba sn ra đ e n a
za k r a lja U ro ša. P rv o je Ž itije b o lje
i o rig 'in aln ije; za d ru g o je D o m e n tija n
u p o tre b lja v a o svoj p rv i spis i_ P rv o -
v jen ča n o g ž itije i to tak o , d a je pre-
pisivao č itav e stra n e . O ba je izdao
zajedno Đ. D aničić, Život Sv. S im eona
i Sv. S av e (1865). S tu d ije d e ta ljn e o
tim sp isim a nem a. — 4. Ž itije S avino
od T eodosija. P o p u la rn a i v rlo lije p a
p re ra d a ž itija D o m en tijan o v a, s^nešto
no v ih dopuna. B ila je m nogo č ita n a
i p re p is iv a n a i kod n as i u R u siji. P i-
s a n a je početkom 14 v ijek a;_ n ajstariji>
d an as zabačeni, ru k o p is je iz 1336.
Izdao g a je, pod D o m en tijan o v im
im enom , Đ u ra D aničić, Život Sv. S ave
(1860). (V. S. P . R ozanov, Izvori, v rije -
m e s a s ta v lja n ja i ličn o st p isca Teodo-
sijev e re d ak eije, Ž itija S ave srpskog',
1911; ru sk i). — Ž itije N em an jin o od
Sv. S ave i S te v a n a P rv o v je n č a n o g i
Teodosijevo ž itije Sv. S ave obja-
v lje n i su u p rije v o d u M. B ašića, S ta re
srp sk e b io g ra fije (S. K. Z ad ru g a, knj.
180). — 5. Ž itija k ra lje v a i arh ie p i-
skopa srp sk ih . A rliiepiskop D anilo
n ap isao je nekoliko Ž. srp sk ih v la d a ra
i arh ie p isk o p a , k o ja su poslije njegove
s m rti n a s ta v lja li, d o p u n ja v a li i pove-
za li u je d a n zb o rn ik n jeg o v i učenici.
Ž. k r a lje v a p o čin ju od U roša I. i obu-
h v a ta ju v rije m e do 1335, ođnosno đo
p rv ih g'odina v lad e D ušanove. Ž.
a rh ie p isk o p a p o čin ju A rse n ije m I.. a
z a v rš a v a ju 1375. D jelo je v ažan histo-
rijs k i izvor za 13 i 14 v ijek , a im a i
k n jižev n ili 1jcp ota, n aro čito Ž. kra-
ljic e Jelene- U m nogim stV arim a Da-
nilo i n jeg o v i n a s ta v lja č i išli su^za
D o m en tijan o m . Iz đ an je: Đ. D aničić,
Ž ivoti k ra lje v a i a rh ie p isk o p a srp sk ih
(1866). (V. Lj. S tojanović, Glas, 106
1923). — 6. Ž itije S te v a n a D ečanskog
od G rig o rija C am blaka, rodom B uga-
rin a , b ivšeg ig u m a n a m a n a s tira De-
— 208 —
čana. S v o ju k n jižev n u školu učio j e
C am blak u čuvenoj trn o v sk o j g ru p i
p a tr ija r h a J e v tim ija . U S rb iji je ži-
vio i ra d io oko 1407—09. N jeg o v a bio-
g r a f i ja D ečanskog p o k az u je m nogo
v ještin e, ali je h is to rijs k i m a n je zna-
č a jn a od one iz D a n ilo v a Z bornika-
C am blak je u p o tre b lja v a o i p re d a jiu
k o ja je često p u ta o čita legenda. No-
v ije izd an je J. Š a fa rik a u G lasn ik u
d ru š tv a srp sk e slovesnosti, 11, 1859,
s is p ra v k a m a St. N ovakovića, S ta riu e ,
16 (1884). (V. A. I. J a e im irs k i G rig o rij
C am blak, 1905). — 7. Ž itije d e sp o ta
S tev an a. K o n sta n tin Filozof, n a ju č e -
n iji p isac s ta re srp sk e k n jižev n o sti,
k o g a je u S rb iju doveo despot Ste-
van, n ap isao je, oko 1432, njegovo ži-
tije . P isa n o pretenciozno i m u tn o ,
djelo se teško čita, ali je n a b ije n o
podacim a, v rlo pouzdanim , za sav re-
m enu h isto riju . Ono je u s tv a ri v iše
h isto rijsk i, nego h a g io g ra fsk i spis.
Izdao g a je V. J a g ić u G lasn ik u srp-
skog učenog d ru štv a . 42 (1875). (V. S t.
S tan o jev ić, D ie B io g rap h ie St. Laza-
re v ić’s v. K. dem P h. als G eschichts-
ctuelle. A rc h iv fiir slav. P bilologie,
18, 1896). — 8. Ž itije c a ra U roša. _Na-
pisao g a je veom a zaslužni p a tr ija r h
P a js ije , 1642. Pisa.no tak o kasno, d jelo
je osnovano v iše n a p re d a ji. nego
n a h is to riji, sto g a m u je v rije d n o st
v rlo m ala. N i kao _k n již e v n a s tv a r
n ije od većeg zn ačaja. Izdao g a je i
R u v a ra c u G lasn ik u srp sk o g učenog*
d ru štv a , 22 (1867). (Sr. Letopis, 150,
1887. R a sp ra v e o d je lu i n jenom piscu
n em a u većem obim u).
P o re d ovih većih i opsežnih Ž. po-
sto.ie i m a n ja , m in ejsk a, p isa n a go-
tovo za is ta lica. Po u zo ru n a ova
s ta r a Ž„ i n a t a m in ejsk a, n a p isa n a
su u 16 i 17 v ije k u još n ek a Ž. po-
s lje d n jih srp sk ih despota i knezova.
T u su Ž. Đ orđa (Sv. M aksim a) i Jo-
v a n a B ran k o v ića i M ajk e irn A nge-
line, o sn iv ača m a n a s tira K ru šed o la.
T a su Ž. v rlo k ra tk a . ali ip a k sa dosta
p odataka. K n již e v n ih p re te n z ija ne-
m aju . Izda.na str u G lasniku d ru štv a
srp sk e slovesnosti. 11 (V. D. V itković.
B ogoslovski G lasnik. 1908). Z an im ljiv o
je Ž. S te v a n a Š tiljan o v ića, dosta le-
g en d a rn e ličn o sti iz prve polovice 16
v ijek a, p ro tiv n ik a Iv a n a Zapol.ie, čiie
m ošti leže u m a n a s tiru Š išatovcu.
P isan o je 1631, a p rič a uglavnom
sam o legendu. Izdano je u Leto->
pisu 117 (V. D r. M. Ivostić, S tev an
Š tiljanović, Glas, 110, 1924). P osebne je
v rste Ž. Đ orđa K ra to v ca, m ladog
k u ju n d ž ije iz K ra to v a , koga su
T u rc i m učili i sp a lili u S o fiji 1515.
Ono je gotovo čist h a g io g ra fsk i spis.
ali v rije d a n po dosta živom p rič a n ju
i d e ta ljim a o životu 16 v ijek a. P isa o

g a .ie pop P e ia , u Sofi.ii, n č ite li i sa-
v re m e n ik Đorđev, a izdan ie u Gla-
sn ik u srpskog’ učenog- d ru š tv a 21 (V.
D. E u v a ra e , G ođišniica, 13, 1893).
V . Ćorović.
, r?IOKO\ O P L A N IN A , u D alm ac iii.
P ru ž a se uz J ad ran sk o M ore p ra v cem
siev ero zap a d -iu g o isto k od d o n ieg to k a
C etiue do P odgore. N a iv e ći v iso v i su:
Sv. I l i j a 1.640 m, Sv. J u r e 1.762 m,
B rela 1.535 m, B ris a 1.536 m. F lo r a
b o ro v in a i bukovina. B. P. je sa sv ih
s tra n a o b ru b lie n a drum ovim a.
P. V.
B IO LO ŠK A C E N T R A L A u Z ag reb n
(sada: D rž a v n i zavod za p rim i'jen jen u
zoologiju), ra z v ila se postepeno iz or-
n ito lo šk e cen trale. P ovodom osniva-
nja^_ o rg a n iz a c ije za p ro m a tra n je
p tič je g s e lje n ja u B eču (1822), k o ja je
prigođom p rv o g in te rn a c io n a ln o g
k o n g re sa o rn ito lo g a u B eču (1884) pro-
s ire n a u in te rn a c io n a ln u o rg a n iz aciju ,
pokušao je i S p iro B ru sin a, ta đ a n ji
p re đ sta v n ik zoologije u H rv a tsk o j,
uz pom oć h rv a ts k e ze m a lisk e v lad e i
u H rv a ts k o j o rg a n iz o v a ti m o tre n je
p tic je selidbe. U tu je sv rh u B ru sin a
izdao 1848 po T schusi -evom uzoru
»naputak« p ro m a tra č im a , a v la s t je
obećala novčane na.grade re v n im mo-
trio cim a. A li s tv a r ta d a ni.ie n sp jela.
j 0VĆ p o tic a j dale su p rip re m e za
d ru g i in te rn a c io n a ln i o rn ito lo šk i kon-
g re s u B eču (1891). N a poziv zem alj-
ske v lad e (24/2 1890) B ru s in a je ponovo
izdao poziv n a s a r a d n ju i ra zaslao
p o n ra v lje n e u p u te. I s rp sk a je v la đ a
tii l_a ^ pozvana đ a p riđ e o rg a n iz a c iji
D ju b o m ir M iljk o v ić je tim povodom
0 i ‘ , ^ t z i O tadžbine, 1887, n ap isao
clan a k O s e lje n ju ptica). M eđutim su
osnovane, a u vezi sa M u ze jim a t. zv.
o rm to lo sk e c e n tra le u P e š ti (1893 0
H erm an ) i u S a ra je v u (1898, 0 . Bei-
ser). I ako je u H rv a tsk o j sam ra d
vec bio poceo, osnovano je, naredbom
7nrr^ T SV^ zem aljsk e v lad e (od 22/7
1907): H rv a ts k a o rn ito lo šk a c e n tra la .
lnstituci.-ia ,ie b ila p o lu zv an ičn a (od
drzave d o tiran a ), a u p ra v ite lj (Dr.
H rv in E o ssler) od v lađ e im enovan.
H rv a ts k a _o m ito lo šk a c e n tra la b ila
jc »u krilu« hrvatskog* prirodoslo-
vnog d ru štv a , k o je je b ira lo nad-
z o m i ođbor (neke v rs te k u ra to rij).
U praviteln ne izdavao g o d išn je izvje-
sta.ne uz G lasnik H. P . D„ a pročel-
m k o rn ito lo sk e sek cije H. P. D. re-
te rira o je o ra d u h rv a tsk e orn ito lo šk e
c e n tra le n a g lavnom zboru d ru š tv a
(stru c n a k o n tro la). 1905 p ro š irila ie
fi- vJ. L. ra d n a n ra k tič n u ih tio lo g iju
1 en to m o lo g iju (sekcije), no p ra v a re-
o rg a n iz a c ija u biološku c e n tra lu sa 4
seJJcim: ornitološkom . ihtiološkom .
BIEČANIN
entom ološkom i bakološkom (sv ilar-
sk a stan ica ) p ro v e d en a je n a p rije d lo g
S- 1908 i 1909 (ih tio lo šk a i ento-
m oloska). S početka je bio odnos B C
p re m a H. P. D. is ti kao p rije , no s
vrem enom p o s ta la je veza sve lab a-
v u o m , te je 1918 sasv im p re k in u ta .
Napposline 1922 je ta in s titu c ija pre-
udesena u d rž a v n i zavod za p rim ije -
nnenu zoologiju s jed n im u p ra v n ik o m
i d v a p o m ag ač a; bakološkog odje-
ljen o a više nem a, J . H a d zi.
BIOŠČTCA, r ije k a u B osni, lije v a
p rito k a K riv a je . Iz v ire ispo.d D uboke
D oline iz v re la , s a s ta v s a S tu p č an i-
com 0-d km izn ad se la Olovo. D u žin a
3e 43-5 km . p_ y ,
BIR. S ve što se u p riro d n im plođo-
v im a p rib ira lo od n a ro d a za uzdrža-
vanje_ svećenstva, n az iv a lo se B. U
sre đ n je m v ije k u n a z iv a n je jo š i po-
povskim ili »duhovnim « B„ za ra z lik u
od gospodskog, v la đ a re v o g ili v laste-
lin sk o g B. U zim an je obično od b rač-
n o g a p a r a »naodricom «, te je n a z iv a n
i »luknom « i »krinom «, p re m a m je ri,
ko.iom je d avan. V eć u 14 v ije k u pre-
ie u novac, te se n a pr. oko
13d0 u okolini P riz re n a p laćalo »ot
o d ra lu k n o ž ita ili d v a d in ara « za
S rbe, a »poluknica ili dinar« za A rb a -
n a se - Za tu rs k o g v re m e n a opet je pre-
v iad alo d a v a n je u p riro d n im piodina-
m a, te je i u S rb iji 19 v ije k a plaćano
po deset o k a od oženjene m uške
giave, a sam o po v a ro šim a d av an o je
ra zm m rn o tom e u novcu. T ek k ra je in
19 vineka u k in u to je i po selim a da-
vanne B. u n a r a v i i određeno da
se sv u d a B. plaća. p re m a u tv rđ en o m
razm neru u novcu.
L i t e r a t u r a : R. G ru jić. S red n je-
S? ? sko n a r °h isk o sveštenstvo
Uy2d) 61—63. r q
BIRAČ, p re d je l u B osni oko V la-
senice. u sliAm rije k e J a d r a , D ije li se
na, g o rn ji i d o n ji B. U sre d n je m vi-
.leku to je žu p a B orač. k o ja se s p o -
m inne p rv i p u t 1244. U tu župu spa-
d a ia .ie ta d a i P ra c a . a g lav n o m jesto
bilo ;ie g ra d B orac. K a sn ije su tu
‘U zal1 vonvoda P a v le R adenović
ČT 141o), p_a sm m u E ad o sa v P avlović.
iOZ- TT:ie u, s r eđnjem v ije k u vodio
p u t iz U g a rsk e u D u b ro v n ik . D anaš-
nne ime_ne od tu rsk o g B erče, B irče.
o tan o v n ici, m u h am ed a n ci i pravo-
sla v n i bave se, u g lav n o m . sto čar-
stvom . G lavno m jesto u B. je V la-
senica. ]y_
BIRČANIN ILIJA (oko 1764. Suvo-
aan. 1 , pod M edvednikom — 23/1 1804,
Val.ievo)._ B io je knez u v a lje v sk o j
H odg o n n i, v rlo u g led an i sila n čovjek.
P ro s la v lje n je u V išn jićev o j p jesm i
BIRČANIN
B n n a n a dahi.ie. U b iie n ,ie. po odluci
d a h iia . d a se obezfjlavi n a ro d u b rbini
i o n em o su ći u sta n a k . V . C.
BIRČANIN TRIFUNOVIO ILIJA.
če tn ič k i vo.ivoda (20/7 1887. T opola).
B. ie prešao kao če tn ik g ra n ic u p rv i
p u t u sep tem b ru 1906 sa jvoivodom
P etkom . Do polovine 1907 četovao ne
po skopskoi C rn o i Gori, a ta d a ne. sa
voivodom V ukom , p re šao u kum anov-
skii o b last. u k o io i ie ostao n a ra d u
za sve vri.iem e do oslobođenna Ju z n e
S rb iie . K a d ie če tn ič k a a k c iia , ko.ia
ie usli.ied H u r iie ta p riv rem en o b ila
o b u sta v lie n a . nanovo počela. B. ne, sa
voivodom V ukom i ioš 10 d rugova.
k ra ie m 1910 p rešao opet u k u m an o v sk i
kra.i, i tam o ie ostao neprekidno sve
do oslobođenia, sa svoiom cetom . konu
ie dobio 1911. U čestvovao ie kao bo-
ra c u ra to v im a od 1912 do 1918. U nesen
1916 n a Sivo.i S teni. n a solunskon
fro n ti teško ie ra n ie n u ru k u kona
m u ie m o ra la b iti a m p u tira n a do ra -
m ena. te ie ostao in v alid . Iz r a ta ne
izašao kao re z e rv n i k a p e ta n p rv e
klase. — P o s liie r a ta B. ;ie zivo radio
u n a c io n a listič k im organizaci.i am a, p a j b ro d a i p ro stra n e biskupske palace.
ie iz a b ra n za p o d p re d sie d n ik a cetnic-
'kog u d ru ž e n ia i v elik o g eelm k a
O riu n e. M veške m ačeve, b iz a n tiisk i zla tn ic i iz
BIROLLA GVIDON, s lik a r (12/6
1881, T rst). B. ie učio o b rtn o -u m jet-
n ičk u školu u L iu b lia n i, u m je tn ič k u
a k a d e m iiu u B eču i bio je pedaii od
osn iv ača ju g o slovenskog u m jetn ic k o g
akad em sk o g u d ru ž e n ja V esn a u Becu.
B. se bavio slik a n je m u ljem , crta -
n jem , g ra fik o m i akvarelom . U po-
slje d n je do b a B. ne ra d i v iše za ]a-
v n o st i živ i u Z a g o rju n a Savi.
BISANTI. u g le d n a k o to rsk a poro-
rica. k o ia ie d a la z a v ič a iu t n bi-
sk u p a: T rifo n a , k o ji ie svrsio n au k e
u Ita liii. znao dobro la tin sk i _i g rc k i
iezik, a ista k a o se la tin sk im p ism im a
k a rd in a lu D o m iniku G rim oni-u. svom
protektoi-u (um ro je 10/11 15oJb
N asli.iedio g a je nećak L uka. k o u se
odlikovao n a T rid en tsk o m konciiu.
n ap isao .ie la tin sk ira iezikora zivot
Sv. T rifu n a . z a štitn ik a kotorskog l
sastav io više la tin sk ih p je sa m a (um ro
je 1565). — N.iegov ie n a slie d n ik bio
b ra t P av ao . k o ji ie učio p ra v n e n au k e
i postao do k to r p ra v a u P adovi. a
1576 postao g en e raln im v ik aro m n aa-
b isk u p a u U d in am a (A quilea), g d ie
je i um ro 1587. N apisao ie više la tin -
skih ra s p ra v a p ra v n o g sa d rž a ia . —
K ra je m 18 sto lie ć a živio ne G rgur,
tak o isto svećenik. koga :ie p a u a Be-
n ed ik t X IV . želio im en o v ati biskupom
kotorskim . ali se on to g a m .ie Prunio,
U P ad o v i ie sastav io vise ia tm sk in
g o v o ra i piesam a. a 1783 štam pao ie
u M lecim a O fficium san c tissim i Tri-
fonis m a rtv ris . civitat.is C ath are n sis
p atro n i.
BISER-ČABA, v r s ta sto ln o g grožđa.
k o ja se m nogo g a ji u V ojvodini. oso-
bito u B a n a tu . . I- R .
BISERKA (N um ida m eleag ris), u-
glavnom u k ra s n a perad, _ k o ja je u
povom v ije k u u zapadnoj A fric i do-
m e stic ira n a i ra s p ro s tra n ila se o d atle
preko cijele E vrope. B. leže 40 90 ja/ja
n a godinu, počevši od m jeseca a p rila .
Ja.ja im a ju debelu, sm eđu lju sk u , a
u g o d n a su okusa. Meso je fino i so-
čno, te po okusu sliči n a m eso fazan a.
B. se d rži rado i u nas. je r ta m a n i
u d v o rištu i po p o lju in sek te i jed e
sjem en je korova. B. ne tra ž i n aro čite
p až n je u n jezi i d rž an ju . S. U.
BISK UPIJA , selo u D a lm a c iii.
o b last S plit. k o ta r i općina K n in ; od
K n in a 5 km jugoistočno. n a 44 s.ie-
v ern e širine. Irn a 1382 _stan o v n ik a.
Im a p ra v o sla v n u p a ro h iiu . — LT B.
su o tk riv e n i ostaci b azilike n a t n
a u gro b o v im a kod bazilike ra z lič ite
s ta rin e (m ačevi, nalik_ n a s ta re nor-
9 i 10 v iie k a . oboci i d ru g i zenski
n ak it). J - M'n-
BISTRA. k a rtu z ii an sk i m a n a s tir
kod V rh n ik e. nedaleko od L iu b b a n e .
U stanovio g a .ie k o ru šk i trojvoda
U lrik Š ponhaim ovac 1260. F r id n k
C elisk i sa svojoni ženom V eronikom
bio m u je v elik i dobrotvor. B. ,ie ulci-
nuo c a r Jo sip II . 1782, _a im a n je n;ie-
govo p rip a lo ie k ra n isk o m re lig ii-
skom fondu. * ■ - ^ 'c-
BISTRA PLANINA, u M akedoniji,
11 km jugo zap ad n o od G ostivara. iz-
m eđu rije k a : R ad ik e — V elike — Za-
jask e. V isoka ie 1550 m. Ju z n im pod-
nožjem B. ide d ru m D e b ar K icevo,
zapadnim i s.ievernim D e b ar—leto v o .
BISTRICA. 1. Ri.ieka u Bosni. Ip e v a
p rito k a D rine. Iz v ire u V re lim a lspod
V elikog Lopca (1776 m) i Celme. (1269
m). a u lije v a se kod sela O plazici.
D užina to k a je 51'5 km. P o v rsin a sliv a
lrm 2
2. R iie k a u S ta ro j S rb iii. desn a p n -
to k a L im a. Iz v ire iz Z la ta r-P la m n e
(1550 m). a u lije v a se oko 2 km za-
padno od sela B istrice. D u zin a toka
je 18 km, p o v ršin a sliv a 100 krir.
3. R ije k a u S ta ro j S rb iji, liie v a p n -
to k a Lim a. Izv ire iz Sil.iavice (B.ielo-
g riv a c 1850 m), a u lije v a se lspod sela
Buče. D užina je to k a 16 6 km, a povr-
šin a sliv a 148'8 km '.

4. R ije k a u Ju ž n o j S rb iji. lije v a
p rito k a B ijelo g D rim a, Iz v ire iz Š ar
P la n in e (K obilica 2371 m) i P re v a lc a
(1700 m). a u lije v a se ispod se la P la -
n eja, oko 9 km zap adno-jugozapadno
od P riz re n a . D u žin a je to k a 33’2 km,
a p o v ršiu a sliv a 228'8 km 2.
5. P o n o rn ic a u S lo v en iji. Iz v ire kod
sela K racale, teče istočno i jugoistočno,
a kod sela G o riča V a si ponire.
6. K ra š k a rje č ic a u B osni, desna
sa sta v n ic a P louče, k o ja teče sre d n jim
di.ielom L ivanjskog: P o lja . Iz v ire iz
nekoliko v o k lijsk lh v re la n a istočnom
ru b u p o lja. izn ad L ivna, a teče k s.ie-
verozapadu. S a s ta v sa S tudbom je oko
sela P ris a p a . P. V .
7. K lim atsk o m jesto n a B o h in jsk o m
Jezeru . 523 m visine. Z im ski sport.
L . N.
B IS T R IC A Š L JIV A . V. Š ljiv a.
BISTRIŠKA KOCA (601 m) zove se
tu ris tič k o sk lo n ište S lovenačkog’ P la -
n in sk o g D ru š tv a u b lizin i iz v o ra K a-
m n išk e B istrice. p ri k r a ju čuvene
istoim ene alp sk e doline u K a m n ičk im
ili S av in jsk im A lp am a, 2 s a ta 30 m in.
od K a m n ik a . C. Ž.
BIŠĆE, o b last u H ercegovini. Za-
hvaća^ isto čn i dio M o starsk o g P o lja ,
oko u šća B une u N e retv u . Im a osta-
ta k a rim sk ih n a s e lja . U sre d n je m
v ije k u bio je gu sto n a se lje n g ra d . i
u n jem je bio d v o rac b o san sk ih k ra -
l.ieva (spom inje se p rv i p n t 1327). po
kom se k a s n ije i o b last n az v ala. K roz
B. je vodio u sre d n ie m v ije k u p u t iz
D u b ro v n ik a u B osnu. T u su n a s ta r ija
sela u m o starsk o j okolini. B. je dobro
obrađeno. a nasel.ieno sam o u sklo-
n itim d ijelo v im a, inače ie kam enito
i o b raslo trav o m . U B. često b je sn i
ja k a b u ra. S ta n o v n ici se b av e više
zem ljo rad n jo m , m a n je sto čarstv o m
(sto čari p o b ra v ič ari).
L i t e r a t u r a : D edijer, H ercego-
v in a (N aselja, 6 ). M. F.
BIŠEV O , o strv o J a d ra n s k o g M ora,
ju g o zap ad n o od o s trv a V isa, n a 42°
58-7' s je v e rn e širin e. 16° V istočno od
G reenw ieha (G riniča). visoko 240 m
(V ela Gora). D u žin a m u je 4 km . ši-
š irin a oko 2 km . p o v ršin a 6-7 k m 2.
Zbog v rlo s trm ih o b ala đo sta je ne-
p ristu p ačn o i rije tk o n asta n je n o . ali
je ip ak po k riv en o v eg e ta ciio m : jela-
m a. zim zelenim CTmljem. ru ž m a ri-
nom . m irto m i dr. N aro čito je poznato
po m nogim p ećinam a. od k o jih je
n a jd u ž a M ed v jed in a (150 m). a n a j-
z n a m e tija M odra Š p ilja, k o ja se
tak m iči s P lav o m P ećinom n a o strv u
K a p ri. G lavno je n ase lje Biševo.
P. V .
BITKA. V. A n g o rska. B arsk a, Bi-
tolnska, B re g a ln ič k a V elbuška, Do-
— 211 -
BITOLJ
b ro p o ljsk a. K o lu b a rsk a . K osovska,
K u m an o v sk a , M aričk a, S liv n ičk a.
C erska.
BITOLJ, v a ro š u Ju ž n o j S rb iji. pod
istočnom stra n o m P e ris te ra , n a iste k u
D ra g o ra u m o čv arn o b ito ljsk o polje.
g d je p ritič e C m o j Reci. Im a 7136
k u ća sa 28,418 sta n o v n ik a (popis 1921).
S re d ište je b ito ljsk e o b lasti. — V a-
roš su osnovali S rb i kod m a n a s tira
B ukova. o tu d a im e B ito lj (od »obi-
telj«) ili M o n a stir (po m a n a stiru ).
G rci su v a ro š zv a li i P e la g o n ija , kao
g la v n i g ra đ P e la g o n ije (B itoljsko
P o lje). Tek u tu rsk o doba j a v l j a se
im e M o n a stir (k ra je m 16 v ije k a ). T oli
ili T o li-M o n astir (17 v ije k ). — P r v i
p u t se sp o m in je pod im enom B ito lj
1014 za v rije m e v lad e c a ra S am u ila,
Jo š početkom 1 1 v ije k a B. je bio sto-
lic a b ito ljsk e ep isk o p ije pod ohrid-
skom arh ie p isk o p ijo m , a k ra je m to g a
v ije k a bio je već čuven i b o g a t g rad .
B. se razvio u plodnom p o lju . m jesto
a n tik n e v a ro ši H eracle a. n a rim sk o m
p u tu (V ia E g n a tia ). P o s lije slobodnog
ž iv o ta za v rije m e srp sk o g c a rs tv a i
k ra lje v s tv a i n a ro č ito n ap re d n o g ži-
v o ta pod V u k ašin o m , B. je po tp ao pod
T u rk e (1382/83). U tu rsk o m je vre-
m enu. pored trg o v in sk o g , postao i
v elik im v o jn ič k im sred ištem . P očet-
kom 15 v ije k a u p u ć iv a n e su odavđe
k a ra v a n e za D rač. ra d i trsrovine i sa
M lecim a. K ra je m 15 v ije k a su lta n
B a ja z it II. učinio je preko B. v o jn i
oohod n a A rb a n iju . K ra je m 16 v ije k a
B. je p o zn at kao neu.tvrđena, a li v rlo
n a se lje n a varoš, u kojoj je, pored
d ru g ih trg o v ac a, bilo i 200 k u ć a Ži-
dova. G la v n a trg o v in a to g a doba b ila
je žitom . voskom . vunom i kožam a.
U to v rije m e bilo je u v a ro ši i tak o
b o g a tih S rb a, d a su u okolini pođizali
crk v e sebi za zađužbine. U 17 v ije k u
B. je je d a n od n a jv a ž n iiih srp sk ih
g ra d o v a n a jugu. N a jz n a tn ija trg o -
v in a b ila je bubaćem (pam ukom ). K ći
s u lta n a A h m ed a I. (1604—1617) izda-
v a la je v a ro š za 20 to v a ra hazne za-
p o v jed n ik u n a u p ra v u . B. je im ao
preko 900 d u ća n a i oko 3.000 kuća, U
okolini je bilo puno lje tn ik o v a c a za
izletnike. a u v a ro ši u to č išta za siro-
tin jm M a d a ta k o z n a č a ja n g ra d . B.
je .jo š onda s tra d a v a o od a rb a n a šk ih
p ljačk a ša, koji su u po đ a n a u p a d a li
u g la v n u č a rš iju . u b ija li i p lije n ili
g ra đ an e, n aro čito kršćane. S to g a su
se k ršć a n i ra s e lja v a li. i B. je u 18
v ije k u opadao. K ra je m 18 v ije k a va-
roš je im a la sv eg a oko 12.000 stano-
vnika, većinom m u slim an a , a pored
k ršć a n a i m nogo Žiđova. T rg o v in a
je još u v ijek _ b ila z n a tn a : bubać, v u n a
i kože pren o šen i su k a ra v a n a m a čak
za M adžarsku. P onovno po d izan je 13.
BITOLJSKA BANKA
pošlo je ubrzo, z a h v a lju ju ć i doselje-
nim C in carim a iz ra zo re n e velike cin-
ca rsk e v a ro š i M oskopolja (1778). k o ji
su b ili n a n lasu kao sv je tsk i trerovci.
S to g a je B. u 19 v ije k u sve ja č e na-
predovao. P o re d C in c a ra iz okolnih
n a s e lja , M u h ađ ž ira iz S ta re S rb ije,
k a sn ije još iz B osne i B u g arsk e, u
v aro š su staln o p ris tiz a li i k ršćan i. tu
su tra ž ili b o lju b ezbjeđnost uz više
zarade, g o n jen i a rb a n a šk im i tu rsk im
p lja č k a šim a . 1835 B. je im ao oko
40.000 sta n o v n ik a i 2.150 dućana. B az-
v ija le su se žive trgrovačke veze sa
Solunom , D račem , S kadrom , P riz re -
nom i S k o pljem . V aro š je 1835 p o sta la
sre d ište ru m elijsk o g ' v ila je ta ; neko-
liko je p u ta od ta d a B. sn ižav a n n a
s a n d ž a k a t i dobivao zn ačaj v a lilu k a ,
dok 1881 n ije ostao konačno sred ište
v ila je ta . 1859 im ao je B. 45.000 stano-
v n ik a. T ad a se B. sn ab d ijev a o robom
iz v elik ih ev ro p sk ih K'radova, B. je od
sv ih v a ro ši J u ž n e S rb ije n a jr a n ije i
n a jv iš e p rim io ev ro p sk o g a i po izgledu
v a ro ši i po životu stan o v n ištv a. P red -
n.iačili su C incari. K ra je m 19 vi.ieka
u B. je bilo do 50.000 stan o v n ik a, ođ
k o jih n a jv iš e m u slim a n a (O sm anlije,
P o tu ric e , M u h ad žiri, A rb a n a si i Ci-
g ani). za tim k rš ć a n a (S rb a i m a n jin a
C in cara), n a jz a d Žiđova, U m a ju 1894
o tv o re n a ie p ru g a B ito lj—Solun. Od
ta d a su se u B. sticale siro v in e iz n a j-
šire okoline i izvozile za S olun i ino-
stra n stv o . a o tu d uvožena s tra n a i’oba.
O slobođenjem (1912) v a ro š je iz g u b ila
d o sta m usiim anskog' stan o v n ištv a, a u
S v jetsk o m B a tu m nogo je p o stra d a la
od n e p rija te ljs k o g b o m b a rd o v a n ja
(1916—1918). zatim od eksplozije ra tn o g
m a te r ija la (1922), u slije d čeg'a je .ioš
ja č e opalo stan o v n ištv o . U ovom r a tu
B. je vezan uzanom prugorn. preko
P rile p a i G radskog, za g la v n u mo-
ra v sk o -v a rd a rsk u željeznicu. — Zbog
nove g ran ice, i p o tp a d a n ja srp sk ih
o b lasti n a ju g u pod G rčku. B. je jak o
nazadovao, aii se postepeno ip a k opo-
ra v lja , n aro čito kao sre d ište b ito ljsk e
oblasti. P a z a r se drži u to rk o m i vrlo
je živ. Ju žn o od B.. 4 km đrum om ,
n a la z i se m a n a s tir Sv. K risto fo ra , i
kod n je g a izvor K ise la V oda: h lad an
alk aln o -g v o žđ ev it k iseljak . v rlo pri-
ja ta n za piće; B ito ljč a n i g a rad o po-
sjećuju.
U B. su: V eliki župan b ito ljsk e
oblasti, episkop b ito ljsk e ep arh ije,
o k ru žn a fin a n c ijsk a u p ra v a , g la v n a
ca rin a rn ic a , p o g la v a r b ito ljsk o g sreza,
p o g la v a r m arijo v sk o g sreza, prvo-
step en i sud, o k ru ž n a bolnica, bitolj-
sk a d iv iz ijsk a oblast, b ito ljsk i v ojni
o krug, o b lasn a z a štita djece, poštan-
sko - te le g ra fsk o - telefo n sk a stan ica.
b ak terio lo šk a stanica, in sp e k to ra t
212 -
osnovne n a sta v e za bitol.isku pro-
sv e tn u oblast, m je šo v ita o sm o razred n a
g im n a z ija , n ad z o rn ik n a ro d n ih škola
za g ra d B ito lj i srez m a rijo v sk i. nad-
zo rn ik n aro d n ih šk o la za srez bi-
to ljsk i.
L i t e r a t u r a : J . C vijić, O snove za
g eo g 'rafiju i g eo lo g iju M akedonije i
S ta re S rb ije, 3 (1911), 997. 1027—1033;
K. K ostić, N aši g ra d o v i n a ju g u (1922)
7—11. V . R adovanović.
BITOLJSKA BANKA. O snovana je
1913. C e n tra la B ito lj. K a p ita l 1,000.000.
F o ndovi 41.867, ostale rezerv e 1.359,
ulozi 240.139, v je ro v n ic i 352.296. m je-
nice 404.290, za jm o v i n a zaloge 112.580,
đužnici 336.483, in d u s trijs k a poduzeća
406.680, ro b a 5.384. v rije d n o sn i p a p iri
66.893, dobit 286.090 din., dividenda 20%.
P re d sje d n ik Jo v a n K. Č apanović, di-
re k to r Dra.g. M. B ašković. N. S.
BITOLJSKA BITKA (od 2—6 no-
v e m b ra 1912). P o slije kum anovske
b itk e tu rs k a v a r d a rs k a a r m ija povla-
čila se u d v a p ra v ca: P rek o V elesa—
P rile p a i T eto v a—K iče v a k B ito lju .
s n am jero m . d a n a ja k im b ito ljsk im
p o lo žajim a da odsudnu bitku. B adi
to g a još od 20/10 počelo je u tv rđ iv a n je
b ito ljsk ih p o lo žaja n a ro č itim tru p a m a
(4.000 an ad o lsk ih re k ru ta ). 5 tu rs k i
ko rp u s im ao je d a š titi p ra v a c preko
P rile p a . 7 p ra v a c preko K ičeva, a 6
ko rp u s p ra v a c k Solunu. S rp sk a I.
a r m ija (u k o ju je u šla i m o ra v sk a II.),
g c n ila je n e p r ija te lja p ra v c im a preko
P rile p a i K ičeva, a g rč k a je v o jsk a
n a s tu p a la od S o lu n a preko L e rin a
k B ito lju . Posli.ie z a štitn ič k ih b ojeva
kod K iče v a i A lin aca, 7 i 5 korpus
k o n c e n trira n i su n a b ito ljsk im polo-
žajim a. a 6 korpus, pošto ie potukao
jed n u g rč k u d iv iz iju kod B an jice,
ostavio je p re m a n jim a zaslon (17 ni-
zam sku diviziju), a s o statkom tru p a
doveden je n a b ito ljsk e položaje.
S rp sk a I. a rm ija , ra d i d o v rše tk a po-
ra z a tu rsk e v a rd a rsk e arm ije, podu-
zela je n a p a d n a n ju n a tim polo-
žajim a.
P ro sto r, n a kojem je vođena bitka,
og ran ičen sa isto k a C m om Bekom ,
sa sje v e ra Šem nicom . a sa ju g a D ra-
gorom , p re d s ta v lja n a svom istočnom
d ijelu ra v n ic u , k o ja je u vrem en u
bitke, zbog ja k ih kiša, b ila n a veli-
kom d ijelu svom e pod vodom, v rlo
teško prolazna, osim p uteva, k o jih im a
tri: drum P rile p —B ito lj sa kam enim
m ostom n a Šem nici (ostao neporušen),
n asip P rile p —K rk lin e —duž K jero m a-
rice—h a n M ram o rica—K ičevo (most
kod sela D ragožana) i piit od B ito lja
preko tr i m osta n a C rnoj Reci k selu
N ovaci. O vdje su p riro d n e otporne
tačke sela M ogila. T rn, K a ra m a n , G.

i D. O riz ari i Č ekrkci u ra v n ic i i K u-
k u re c a n i i K rk lin a n a nodnožju K je-
in m arice . iSTa zap ad u je v iso k i m asiv
K .iero m arica (1.248). vezan ureko se-
d la O rni V rh sa ta k o đ e r visokim m a-
sivom Golemo Topolče ili O blakovski
vis (1.450). Z a cio položan važni.ii .ie
O blakovski vis, a za nep o sred n u o b ra n u
Bi.tol.ia, K ie ro m a ric a . Duž zap ađ n o g
podnozia K iero m a rice. Crnoe: V rh a i
O blakovskog v isa. vodi d ru m B ito lj—-
B esan. n a jv a ž n iji p u t za o d stu p a n je
l u r a k a u p ra v c u A lb an ije. n a k o ji se
izjazi jn žn im d ijelo m Bierle p lan in e,
obiiazeci O blakovski vis. O vaj za-
padni, p la n in sk i dio b o jiš ta je 'teško
p ro lazan i zbog: v elik e v isin e često
pod mag-lom. N a ovako odličnom po-
lozann, T u rc i su b ili v rlo dobro u tv r-
“ B. i m a s k ira li n a istočnom đ ije lu
bo.nsta sv a sela i vis K je ro m a ric u .
K a zliv en a S em nica i C m a B ek a pred-
stav i.iale su kao vodeni ro v p re d po-
lozajem .
P re d p o četak b itk e T u rc i su im ali
svesra 35.000—36.000 lju đ i, od k o iih
28.000 do 30.000 boraca. S rp sk a I. ar-
*m-a \ a -ie ° k ° 68.000 b o ra ca
(06.OOO p usaka, 3.500 s a b a lja i 167 oruđa).
B asp o red tu rs k ih s n a g a bio j e -
0 k o rp u s (K a ra S aiđ-paša) n a lin iji
K a ra m a n —B a šta n i, lije v o od n.iega
duz K -ierom arice do sela K o č išta 7
ko rp u s (F eti-p aša), 6 k o rp u s n a lin iji
U iiz a ri—C ekrkci i Pozdeš sa is tu re n a
z OataLnona i b a te rijo m kod sela No-
va,ka. K o n jic a u izv iđ an ju . K od Bi-
tolna u a rm ijs k o j re zerv i d v ije divi-
z u e (štip sk a i b ito ljs k a ređ ifsk a).
Isp re d ovog- ra sp o red a. za p ro m a tra n je
pra^ aea od P rile p a i K ičeva, oko 1
b a ta ljo n sa nešto k o n jice n a errebenu
D rv en ik u , i 1 - 2 b a ta ljo n a s a 1 brd-
skom b a te rijo m n a S tru g o v u p lan in i.
G ru p isa n je đ iv iz ija I. srp sk e aiunije
pred pocetak n a p a đ a bilo je: K o n jič k a
1 d u n a v sk a I. n a lije v o j o b ali C rne
n eke, d rin sk a I. i m o ra v sk a I. izm eđu
d ru m o v a P r i l e p - B i to l j i K ičevo—
Jpitolj, 1 m o ra v sk a II. n a k ra jn je m
desnom k rilu , n a fro n ti selo N ovaci—
B ad ib o r p rek o C m e B eke k Šem nici
kod sela Mogrile—Šem nica—S rpsko
S m irn o v o —M a n a s tir Sv. P e ta r (20 km
ciuzme). Sve d iv izije n a fro n ti. — Za
o b ia n u B itol.ia A li B iza (k o m an d an t
y ru p e zap ad n ih a rm ija ) n a m je ra v a o
ie da p rim i b itk u n a D rveniku. ali
dolaskom Z eki-paše (k o m an d a n ta ar-
m ije) o v aj je p lan izm ije n jen , i rije -
seno ie. d a se B ito lj b ra n i n a grlavnom
položaju. neposredno isp red varoši.
P la n srp sk e I. a rm ije bio je: iz v ršiti
napad. o s la n ja ju ć i se jače n a grlavni
o p eracijsk i p ra v a c (Veles—P rile p , na-
b acu ju ći n e p r ija te lja uglav n o m n a
lu g , odakle je n a s tu p a la s r č k a vojska,
BITOLJSKA BITKA
i p re s ije c a ju ć i zap ad n u o d stu p n icu
l u r a k a n a B esan.
2 / 1 1 k o n jič k a đ iv iz ija sa 1 b a ta ljo -
nom 9 p u k a n a k ra jn je m lijev o m
k c u u zau zela je selo N o v aci i D obro-
m ir. O stali p u k o v i b ili su kod sela
V a k la ra , U m a rle ra . A rm a tu m a , Suho-
d ola i M eglenca. D u n a v sk a I. d rž a la
ie D o n ji K a jla r i, T ra p (i m ostove
kod n jih ), _ B udakovo i D obroševo.
D rin sk a I. je p re šla C rn u B ek u i iz a šla
n a lin iju B e ra n c i—K ijo čili, bez jačegr
o tp o ra n ep rijateljsk o g :. i zan o ćila je
p re d stražo m n a Šem nici. s o b je s tra n e
n a s ip a (m ost T u rc i n isu u sp je li da
poruše, i ako su to pokušali). G ia v n in a
,ie zan o ćila u selu S ta r i S rp c i—B e ra n c i
i jugo isto čn o od C rnobočke kose —
ju žn o od P e tila p a — do C rne B ek e u
p ra v c u sela H a jm a ri. M o ra v sk a I.
iz a šla .ie n a lin iju L is o la j—k o ta 1.200
—B eran ci. T u rc i su n a p u s tili D rv en ik .
M o rav sk a II. otp o čela je borbe desnom
kolonom , p o tisn u v ši T u rk e sa B isle
planine. izm eđu sela B o jište i C arevo.
i zan o ćila je kod K a m e n ite čuke (na
B igji), n a a re b e n u S tru a o v e p lan in e.
iznad sela S m ilje v a , kod m a n a s tira
Sv. P e tr a i n a C rnom V rh u . T u rc i su
o d stu p ili i zanoćili kod se la G opeša
i izm eđu sela O bednika i S v in jišta . —
L ije v a k o lo n a odm ah je d o čekana va-
tro m kod k a ra u le M ram orice, i po-
slije b o rb e od je d n o a sa ta . iz a šla je
n a k o tu 1.150, i p ro d u ž ila je veom a
u p o rn u b o rb u do 19 sati. k ad je zau-
zela tje m e p rv e kose O blakovskog v isa
i zan o ćila većim đi.ielom n a n.ioj, m a-
nnim n a S tru g o v i izn ad sela O bednika.
— 3/11 K o n jič k a je d iv iz ija o sta la n a
m.iestu. P o k u ša j čete p je š a d ije i do-
b ro v o lja c a da p re đ u C rnu B ek u preko
m o sta kod N ovaka, n ije uspio. Du-
n a v sk a I. o sta la je n a m jestu . D rin sk a
L ro k ira la je u desno i z au zela polazne
polo žaje za n ap a d određenim p ra v -
cem. T im očka II. u š la je u s a s ta v I.
a rm ije ovog d a n a i zan o ćila je u selu
K lep a ču i n a d ru m u _kod T opolčana.
M o ra v sk a I. zau zela je p olazne polo-
ž a je za n a p a d i uveče u p u tila je d a n
P uk i b a te r iju m o rav sk o j II. u selo
Žulicu. M o rav sk a II. desnom kolonom
n a p a la je T u rk e i p ro tje ra la ih iz sela
Gopeša, Đ a v a ta i D olenca, a pošto je
dobila izv.ieštaj, d a od O h rid a k B esnu
n a s tu p a ja k a tu rs k a kolona. z a u sta v ila
se i zauzela i u tv rd ila položaj (oko
13 sati) n a g re b en u B igle do Đ a v atsk e
k a ra u le fro n to m k B esnu i od Đa-
v atsk o g po to k a do Šem nice p re m a
selu L eri, fro n to m k B ito lju . T u rc i
su o d stu p ili k P re v a lc u . — Li.ieva ko-
lo n a poee_la_ je noćni n a p a d u 5 sati.
i p o tisk u ju ć i T u rk e sa te ra s e n a te-
ra s u i iz d rž a v a ju ć i ja k e k o n tra n a -
pade, oko podne 3/11 zau zela je i po-
BITOLJSKA BITKA
s lje d n iu tu rs k u lin iju ro v o v a n a Obla-
kovskom visu. C iielo popođne T u rc i
su v rš ili k o n tra n a p a d e , ali bez u sp jeb a.
Z eki-paša ostav io je n a desnom k rilu
sam o 18 n izam sk u d iv iziju . a cio 6
k o rp u s ro k ira o je n a lije v o krilo._ n a
o dsjek D olenci—E a m n o —S rpci. _ Cim
je k o rp u s stigao, u p u tio je 16 nizam -
sk u d iv iz iju u n a p a d n a odsjek O bla-
k o v sk i v is—selo S treževo. no kako je
o v aj d rž a la lije v a kolona, to_ 6 ko rp u s
u ije m ogao n iš ta p oduzim ati. do b ra -
n iti o d sjek od O blakovskog v is a do
se la D olenci. U veče 3/11 izd an a je za-
p o v ije s t I. a r m iji za opći n a p a d n a
b ito ljsk e p o lo žaje 4 n o v em b ra u 6
sati.
4 n o v e m b ra k o n jič k a d iv iz ija sre-
d ila se je kod se la B ilja n ik a i u p u tila
je d a n pu k d a p rije đ e C rn u R ek u kod
B roda. O vaj je prešao i cLielog d a n a
vodio b o rb u oko p o lo žaja kod sela
]Bača, bez u sp je h a . te se v ra tio n a
p ren o ćište kod S k o č iv ira sa o sig u ra-
n je m n a m o stu kod B roda. D u n a v sk a
I. p o slije u p o rn e i tešk e borbe, pot-
p o m o g n u ta I. g ru p o m opsadne a rtile -
rije , u s p je la je d a zauzm e selo T rn,
a n a lijev o m k rilu (kod N ovaka) nine
u sp je la d a p rijeđ e C rn u R eku. D rin -
sk a I. p o šla je u 6 (i 7) _s a ti u na-
p ad ; ja k o tu č e n a a r tile rijo m o n a ne
t r i p u t p rila z ila ra zliv en o j Šem nici i
v ra ć a la se u zaklon i tek č e tv rti put,
p o tp o m o g n u ta s d v a to p a iz sela Li-
so la ja . u s p je la je d a p rije đ e Šem nicu,
gazeći prek o p o jasa, i do uoći da za-
uzm e ja k o u tv rđ e n u lin iju južno od
se la S e k ira n i — zapađno od sela D ra-
g o m an i (frontom k K jero m a n ici) —
u asip kod sela D ra g a rin a . M o ra v sk a I.
u p u tila je 3 p u k i b rd sk u b a le r iju u_a
položa.i M o rav ske II. O vai p u k sti-
gao je n a O b lakovski vis posli.ie
podne, i tam o je vodio b orbu do noći.
P re k o noći (1-40 sat) izvršio je nocm
n a p a d n a tu rs k e položaje 200 m e ta ra
isp red visa. no bez u sp jeh a. O stala
d iv iz ija p re š la ie ra z liv e n u Šem nicu
(duboku 1 m etar). pod jakom v atro m ,
i p o slije žestoke borbe iz a šla je n a
lin iju selo K a b a la v c i — posljednni
p lato p red K jero m a rico m . M o rav sk a
II. im a la je kod svoje desne kolone
noćni tu rs k i n a p a d n a Đ a v atsk u ka-
ra u lu . k o ju je izgubila, p a k o n tra-
n apadom p o v ra tila . I z ju t r a desna ne
kolona pošla u n a p a d n a lini.iu B ru-
sn ik —P re v a la c —K je ro m a ric a . T urci
su ta k o đ e r n a s tu p a li trim a kolonam a
(10 b a ta ljo n a ukupno) k lin iji K aža-
n i—Đ a v at i od R esn a jednoin kolo-
nom od 4000 lju d i. D esna kolona mo-
ra v sk e d iv izije po v u k la se n a polazne
položaje, osim k ra jn je g lije v o g k rila.
k o je je ostalo n a podnož.iu O blakov-
skog v isa p re m a selu L eri. g d je je
— 214 -
cijelo g d a n a o d b ija la tu rsk e n apađe
od sela S rp ci i R ah o tin a, U to k u noći
4/5 T u rc i su n a p a d a li n a cije lu fro n tu
ovog d ije la m o rav sk e II . i p rin u d ili
su k r a jn je desno k rilo d a odstupi od
Đ a v atsk e k a ra u le n a g reb en sje v e m o
od ove. L ije v a ko lo n a m o rav sk e II.
cijelo g d an a je n a p a d a n a 6 tu rsk iin
korpusom n a O blakovskom _ visu. i
p o slije teške borbe u s p je la je_ d a _se
n a n je m u održi. p o m o g n u ta jed n im
pukom i b a te rijo m m o rav sk e I. Ti-
m očka II. (2 puka) b ila je u a rm ijsk o j
re zerv i kod se la Z e k irija P e tila p i
u.iedno z a š tita opsadne a r tile r ije .
N jo j je p rid a n i m o rav sk i a r tile r ijs k i
puk (pošto n ije m ogao p r a titi svojii
d iv iziju ) i izbačen je na_ položaj
isp re d opsadne a rtile rije . — 5 novem -
b ra k o n jič k a d iv iz ija je n a s tn p ila
k selu B rođu, zauzela je B rod i selo
13ač borbom , i u to k u noći 5/6 n o v em b ra
je d a n puk p reb ačen je preko C rne
R eke, zauzeo je položa.i n a desno]
o b ali S ak u ljev sk e R eke od sela R ah-
m an li do O rta Oba, P o zad i ovog ci-
je la d iv iz ija je prek o noći p re b ače n a
n a desnu ob alu C rne R eke. D u n a v sk a
I. svojim desnim k rilo m u sp je la je,
p o slije borbe cijelo g dana, p re d m ra k
d a zauzm e selo K a ra m a n . a^ lije v im
k rilo m n ije cijelo g d a n a p re šla C rnu
R eku, već je uveče u sp je la da p reb aci
sam o n ezn atn e sn ag e (kom itsku i
jed n u četu). D rin sk a I. o ja č a n a ned-
nim pukom tim očke II. (8 p u k I. poz.),
p o slije tešk ih b o rb i usp.iela je da za-
uzm e K u k u re č a n e —K je ro m a ric u -—selo
Snegovo. T u rc i su oko 16 s a ti odstu-
p ili k B ito lju i k p u tu B ito lj—R esan.
M o ra v sk a I. cijelog je d a n a _odbi]ala
n ap ad e T u ra k a n a O blakovski vis. na
kom e je i zanoćila, osim jednog puka,
k o ji je zeinoćio n a C rnom V rh u . Mo-
ra v sk a II . je kod desne kolone. po
g u b itk u Đ evatske k arau le. poduzela
k o n tra n a p a d i zauzela k a ra u lu . T urci
su b ili odbačeni n a kosu izm edu ka-
ra u le i sela K ažana. T ad a su T urci
poduzeli ja k e napade. n aro čito n a
k ra jn je desno k rilo -Đ ev atsk i prevoj,
i boj se vodio n a ju p o rn ije do noci.
K o m an d a n t kolone. zbog u m o ra tru p a ,
povukao ih je n a položaj 1 km sne-
verno od Đ a v atsk e k arau le. ostavlna-
ju ć i slobodan p u t n a R esan. K od li-
jeve kolone pokušan je nocni n ap a d
sa srp sk e stra n e . a li je odbinen.
U ju tru je fro n ta kolone produzena
1 pukom m o rav sk e I. u p ra v c u sela
K očišta. C ijelog d a u a b ila je m aela .
k o ja se za k ra tk o v rije m e đizala.
T u rci su žestoko n a p a d a li dopodne. a
otpodne slab ije. sam o k ad bi se
in a g la digla. P re d m ra k su T u rc i ot-
počeli povlačenje, u toku noci su sa-
svim n ap u stili položaj n a O blakov-

skom v isu i o d stu p ili su k B esnu.
T im o čk a II. cijelog: d a n a je v o d ila
a rtile riiisk u b o rb u i p re d m ra k je
u p u tila 1 pu k preko Šem nice i K u k u -
re č a n a u gron.ien.ie tu rs k ih kolona,
č iie se o d stu p an je ia sn o vidielo.
Čim je Z eki-paša doznao, d a je mo-
ra v s k a đ iv iz ija zau zela K očište. na-
redio je, d a se povuče 5 k o rp u s k L eri-
uu. a 6 i dio 7 k o rp u sa k R esn u i
K orči. T ad a je D žaviđ-paša, ob u stav io
d a lje n ap a d e i po stavio fro n tu 6 kor-
p u sa tako, d a š titi p o v lače n ie preko
Đ a v atsk e k a ra u le . Sve tru p e su se
povukle do noći. a z a štitn ic a preko
noći i to u nered u . — Toga_ d a n a je
z a v rše n a B. B„ i I. a r m ija je preno-
ćila n a zauzetim položaiim a„ a tek
6 n o v em b ra iz ju tr a tru p e su ušle u
sam u varoš.
G ubici I. a rm ije b ili su: 3230 pogl-
n u lih . ra n je n ih i n e sta lih . U B. B.
za ro b ljen o ie 35 o fic ira i 3365 v o jn ik a
i z a p lije n je n o 57 topova. G ubici tu rs k i
b ili su: m rtv ih i ra n je n ih oko 6000,
sa za ro b lje n ic im a sv eg a oko 9400 lju d i
i 57 topova. R ez u lta ti ove b itk e b ili
su: K onačno p ro tje riv a n je o s ta ta k a
tu rs k e v o jsk e iz M ak ed o n ije u A rb a-
n iju , g đ je je n jen o ra su lo bilo sam o
p ita n je v rem en a. P o slje d ic e ove b itk e
b ile su: Z av rše ta k r a ta , a u poli-
tičk o m pogleđu, za d o b iv a n je p ra v a
n a za p ad n i dio M ak eđ o n ije od B ito lja
do C m o g D rim a. V . B elić.
B IT O L JS K A E P IS K O P IJ A . P r v i
spom en o B. E. n a la z i se u p o v e lji
b iz a n tijsk o g c a ra V a silija II. od 1018,
pod im enom p e la g o n ijsk e episkopije,
u k o jo j je r a n ije bio g la v n i g ra d
L in k e s tijs k a H e ra k le ja , za tim m ožda
P elag o n i n a jz a d B ito lj. P o re d P e la -
g o n ije o b u h v a ta la je B. E. u to doba
i g rađ o v e P rile p , D e b ret i Veles. K a-
s n ije je otpao Veles. a m ožda i ne-
p o zn ati D ebret. te je episkop b ito ljsk i
ok_o 1600 nosio n aslo v sam o pelago-
n ijs k i i p rilep sk i, a k asn ije, sve do
p re d k ra j 19 v ije k a , i sam o p elag o n ij-
ski. 1897 u sp je la je b u g a rsk a egzar-
h ija . da, pored grčkog. p o šalje u Bi-
to lj i svog episkopa, k o ji je n az v an
b ito ljsk im episkopom . K a d a su 1913
e g z a rh ijsk i i g rč k i episkopi u k lo n jen i
iz J u ž n e S rb ije . o rg a n iz o v an a je bi-
to ljs k a ep isk o p ija, kao srpsko v lad i-
čan stv o pod u p ra v o m veleško-debar-
skog m itro p o lita V a rn av e. 1922 d o b ila
je b ito ljs k a e p isk o p ija kao p rv o g
svog srp sk o g red o v nog episkopa. Jo-
sifa C vijovića. R. G.
B. E. im a d vadeset i devet m an a-
s tira (B ukovski, B erešanski, B eran sk i,
B ra jč in sk i, D onjo-D upenski, V elu-
šinski. D ragoški, Žitoški, Žirečki, Za-
šljenski, Zrzevski, Ja n k o v a č k i, K ru -
ševski, K ičevski, L iso lajsk i, M alo-
— 215 —
BITOLJSKA OBLAST
viški, M ark o v -G rad sk i, M elnički, P a -
ra lo v sk i, P rile p a č k i, S lepčanski, Ste-
pan ačk i, S m iljev sk i, S liv n ičk i, _Tre-
skavac, H risto fo rsk i, C ap arsk i i Čem-
brenski), je d a n p ro to p re z v ite ra t (Bi-
to ljsk i) sa 4 n a m e sn ištv a (K ruševsko,
K ičevsko, P rile p sk o i P resp a n sk o ),
227 c rk a v a i kapela, 108 parohija_,_ 100
sv ećen ik a i 106.543 duše. R . G rujić.
BITOLJSKA OBLAST, u Ju ž n o j
S rb iji, sv a je duž erranice p re m a
G rčkoj, A r b a n iji i B u g a rsk o i; n a
sje v e ru su jo j sk o p sk a i b re g a ln ič k a
o blast. O blasno sre d ište .ie B ito lj.
P la n in s k a je oblast, p ro s tra n a 11.969
k m !, ra š č la n je n a u m noge k o tlin e ili
župe. n a jv iš e u sliv u V a r d a r a i n je -
govih desnih p rito k a T resk e i C m e
Reke, n a zap ad od ovog u sliv u C rnog
D rin a i P re sp a n sk o g Jez era , a n a j-
m a n je n a isto k u u sliv u S tru m ice.
N a p la n in a m a se n alaz e često b u jn i
p a šn ja c i, n e g d je i šum e. a u kotli-
n a m a i n jih o v im ra v n in a m a v rlo
plodno ze m ljište, n a ro č ito oko S tra -
m ice i V a rd a ra i u B ito ljsk o -P rile p -
skom P o lju . Z ap ad n i dio oblasti. po-
čevši od p lan in sk o g M orihova. znatno
je v iši i pod u tje c a je m je sre d n jo -
evropske klim e. s v iše atm o sfe rsk ih
o b o rin a (750—1000 m m ), a isto čn i je
niži, i tu se. u k o tlin a m a oko V a rd a ra
i S tru m iee, o sje ć a ju p retežno sredo-
zem ni u tje c a ji, a i k iše je m a n je (500
do 750 m m ).
G lav n a ie p riv re d a z a p ađ n ih k ra -
je v a sto čarstv o . sa izuzetkom u ve-
ćim p o ljim a (kao B ito ljsk o -P rilep sk o ).
gdje su plođne žitnice. U isto čn im i
nižim p re d je lim a ra z v ije n a je zem ljo-
ra d n ja , i tam o dobro u s p ije v a ju žita.
a n aro čito in d u stri.isk e i trg o v in sk e
bil.ike to p lo g p o d n eb lja, kao: afi.ion
(m ak za opijum ), b u b ać (pam uk),
su san (sezam ), oriz (pirinač), badem ,
sm okva; osobit je du h an , g a ji se svi-
le n a buba, a v in o g ra d a rstv o je od
n a js ta r ijih v re m e n a bilo osobito ra -
zvijeno. Čuven je rib o lo v kako n a
O hriđskom i P resp a n sk o m . tak o i
D o jra n sk o m Je z e ru . — P o re d indu-
stri.ie i ru đ a rs tv o ie u ra z v ija n ju ,
j e r im a ru d n ik a u g lja . gvožđa. olova.
n afte , su m p o ra i m a jd a n a m ram o ra ,
az b esta i filitn ih ploča. T ri su že-
l.iezničke pru g e. G lav n a je duž V ar-
d a ra ; od ove se o d v a ja u z a n i kolosjek
G radsko—P rile p —B ito lj. p a se na-
stavl.ia n a n o rm a ln u prufru B itol.i—
Solun. od K e n a la u G rčkoj; tre ć a po
v až n o sti je u z a n a p ru g a O h rid —K i-
čevo—Skopl.ie. S aobraća.iu služe i
m nogi drum ovi, k o ji vežu sve župe
ove o b lasti i n jih o v a p riv re d n a sre-
dišta. V odi se živa trg o v in a . N a j-
v a ž n ije su veze sa S k o p ljem i Beo-
gradom , ali v rlo zn a tn e i s a Solunom
BITOLJSKO
u G rčkoj. T iran o m . E lb asan o m i D ra-
čem u A rb a n iii. U ci.ieloj o b lasti im a
341.095 s ta n o v n ik a (ponis 1921), te ie
u k u p n o uzevši ređe n a s e lje n a (29K
s ta n o v n ik a n a 1 km 2). N eke k o tlin e
su zn atn o gušće n ase lje n e (B itoljsko-
P rile p sk o P o lje, d o lin a D rim a i
O h riđ sk a K o tlin a 55—70 stan o v n ik a,
a d o lin a S tru m ic e 25—55 sta n o v n ik a
n a 1 k m 2) od o sta lih p re d je la.
O g ro m n u v ećinu s ta n o v n ik a čine
S rb i (255.890), k o ji su n a iv e ć im di-
ielo m p ra v o sla v n i. a m a n jin a m usli-
m an i. U istočnom k r a ju oblasti. preko
V a rd a ra . im a p rilič a n b ro i T u ra k a
(J u ru k a ), a u zapadnom , oko Crnoe:
D rim a. A rn a u ta i A rn a u ta ša . S asvim
,ie n e z n a ta n b ro j C in c a ra ili V la h a
(6.819). ra z b ije n ih u nekoliko v a ro ši
i po sto čarsk im n a se liim a . S tan o v n i-
štvo z a p ad n ih k ra ie v a zn atn o je na-
p re d n ije ; o tu d a su čuveni »m ajstori«
(errađevinari), re zb ari. »zogrrafi« (živo-
pisci), »gurbedžije« (pečalbari). Po-
red veza sa p rim o rje m Egrejskoe: i
Ja d ra n sk o s: M o ra preko G rčke i A r-
b an ije. B. 0 . je osobito z n a č a jn a kao
z a š titn ic a i b u d u ća p re th o d n ic a srp-
sko-m akedonskog stan o v n ištv a, koje
je ostalo pod G rcim a do K o stu ra ,
B istric e i S oluna.
V . R adovanović.
BITOLJSKO, predio oko B ito lja
u Ju ž n o j S rb iji, a d m in istra tiv n o i
ekonom ski s B ito ljem u tijesno.i vezi.
Po.iam o b lasti pod ovim n a ro d n im
nazivom n ije ffeografski u tv rđ en .
grranice v a r ir a i u p re m a ekonom skoi
i ad m in istrativ n o .i ulozi B ito lja . a
o n a se do s a d a često i iak o m ije n ja la
(V. B ito lj, B ito lisk o P o lje . B ito lisk a
O blast). V . R.
BITOLJSKO POLJE. V. Bitol.isko-
P rilep sk o P o lje .
BITOLJSKO-PRILEPSKO POLJE,
k o tlin a u Ju žn o j S rb iji, u b ito ljsk o j
ob lasti. P ro s tra n o je 1.212'5 km 2.
S ta ri n aslo v pol.ia bio ie P e la g o n ija ,
a n aro d g a sad a naičešće n a z iv a sam o
»Polje«. K o tlin a ie s a sv ih s tra n a
o iv ičen a p la n in a m a , n a zap ad u su
P e ris te r i B aba. n a isto k u Nidže,
Čuke, V iso k a i B o rila, n a sje v e ru
B ab u n a, n a jugru M alke N idže ti
Grčk o j. Dno jo j je rav n o , visoko 550
do 700 rn i n a g n u to k jup:u. u kom e
p ra v c u p ro tiče C rn a R ek a i probi.ia
se izm eđu Č uka i Niđže okukom n a
s.iever u p lan in sk u k o ru tin u M ori-
hovo. J a k o p ro đ u žen a u m e rid ija n -
skom prav cu . k o tlin a ie Topolčan-
skom k lisu ro m C rne R eke skoro po
sred in i pođi.ieljena na. P rilep sk o Po-
lje n a sjev eru . i B itol.isko P o lje n a
jueru. Ovo je niže pol.ie p ra v a P ela-
g o n ija i jezgro za »Bitoljsko«, o blast
po narodnom sh v a ć a n iu (V. B ito lj-
- 216
sko); G lavna .ie r ije k a P rile p sk o a 1
P o lja B lato, p rito k a C rne p re d To-
polčanskom klisurom . dok ie C m a
sam o ivična, dolazeći iz Ž eleznika sa
zapada. U Bitol.iskom P o liu C rn a se
ra z lije v a u b aru štin e. P re d izlazom iz
k o tlin e p rim a S akulevu, č iji je skoro
cio sliv, u južnom d iie lu pol.ia, potpao
pod G rčku. K lisu ra sto m dolinom
C rne u M orihovu izolovana od V ar-
d a r a i R lavne ko m u n ik aciie, k o tlin a
je s ovom ip ak sp o jen a p re sla p im a
n re m a R a jc u (P le tv a r) i B ab u n i
(P risa t). I prerna druR im okolnim
k o tlin a m a postoje lako p rohodni p ri-
je v o ji. od k o jih je n a jv a ž n iji Đ avat,
p re m a P resp i, i K izli-D erven. p re m a
O strovu, k o jim se k o ristio jo š rim sk i
p u t (V ia E g n a tia ), vodeći preko P e-
laR onije. Stoffa je ova k o tlin a sre-
d iš n ia o b last za sve okolne k rajev e,
do M orihova, B abune, K ičeva, D ebra,
O hrida, a preko sadašn.ie državne
R ranice do K orče (u A rb a n iji) i
O stro v a (pod G rcim a). In te re s i svih
ovih m a n jih okolnih o b lasti upućeni
su n a ovu k o tlin u i s n jom e čine
cjelinu.
R avno i dobro n ato p lien o . B. P . P.
v rlo ie plođno i p ra v i ie zem lio ra-
dnički pred jel. S ta n o v n ici su pogrla-
vito sta rin c i, S rb i p ra v o sla v n i; (zovu
se P o lia n i). Ženska im se n o šn ja odli-
k u je osobitom glom aznošću, jedno
odijelo teži do 50 kg. Im a i doselje-
n ik a S rba. n aro čito s n lan in sk o g
o k v ira kotline, za tim od M orihova,
P respe, O hrida. kao i b je g u n a c a sa
srp sk ih nasel.ia od Koxče, O pari. E lba-
sa n a u A rb a n iji i J a n jin e u E p iru .
L i t e r a t u r a: J. C vijić, Osnove
za geografi.iu i geologi.iu M akedoniie
i S ta re S rliije, 3 (1911), 766—791,
990—1.006. V . R adovanović.
BITORAJ, p la n in a u H rv a tsk o j,
7'5 km jugozapađno od M rk o p lja. N aj-
v iši v rh o v i su: V iševica 1.428 m, Bi-
to ra j 1.385 m, Vel. S trim ež 1.379 m.
P. V.
BITOVNJA, p la n in a u Bosni. 17-2
km s.ieverno od K o n jica. viso k a 1701
m. N iži su v rh o v i: N a Č adoru 1700 m,
tria n g n la c io n a ta č k a 1676 m .V iše stik a
1662 m. P. V.
BITTNER ALENANDER, šef geo-
log A u strijsk o g Geološkog Z avoda
(16/3 1837, P rid la n d , Češka — 31/3 1902,
Beč). B. je u Beču postao doktor fi-
lozofije i bio je asiste n t n a jsla v n ije m
au strijsk o m geologu E. S uessu (Sisu).
P o slije je B. dobije z a n im a n je u Geo-
loškom Zavodu, kom e je g lav n i za-
d a ta k bio iz ra đ a d e ta ljn e geološke
k a rte sv iju z e m a lja u A u striji. On
je k a rtira o n a jv iše u a u strijsk im , po-
g lav ito vap n en im A lpam a, o k o jim a
je nap isao v rlo v elik i b ro j savjesno

izra đ en ih geoloških ra s p ra v a , čim e
se ista k a o kao na.isposobni.ii d rž av n i
Reolog. Iz ra d io ie v rlo b riž liiv o i
m nogo paleo n to lo šk ih s tn d iia , n aro -
eito o tria s n im b ra h io p o d im a i mezo-
zo isk im šk o lik am a, eh e n id e rm im a i
liu s k a rim a . P o s lije a n s trijs k e okupa-
cije Bosne, B. je su đ jelovao p ri izra d i
n je n e p reg led n e geološke k a rte . Tom
p rilik o m on je položio m oderne os-
nove za geoloR iju Hercegrovine i iu-
goistočne Bosne. P o slije to g a je dao
nekoliko m a n jih p rilo ž a k a geološko-
paleo n to lo šk ih za te k ra je v e . J . Ž.
»BITUItfEN«. HRVATSKO BRU-
ŠTVO NA DIONICE ZA ISKORIŠ-
ĆAVANJE ZEMNOG PLINA I co m m en taris illu s tr a ta (P ariz , 1680).
ULJA, Z agreb. O snovano je 1920
s osnovnom g lav n ico m od 3,000.000
din., uz učešće P rv e H rv a tsk e Šte-
đionice. D rž a v i je dano besplatno
3.000 a k c ija (600.000 din.). V rši bu-
š e n ja kod N ove G radiške i K rižev aca.
U d ru štv u u č e stv u je A n g lo -P ersia n
O il C om pany. S . P.
BIT U M EN SK IRUDNICL V. A sfal-
tn i r u d n ic i.'
B IV O (bos b u b aju s L). N epoznato
je k a d a je B. došao n a B alk an sk o
P o lu o strv o . U tv rđ en o je, d a je 1200
već bio m n o g o b ro ja n u M akedoniji.
O đatle se ra s p ro s tra n io u sje v e m e
nizine. — D a n as B. im a u većem
b ro ju n a p o d ru č ju S rb ije i u V ojvo-
dini. a n aro čito u Ju ž n o j S rb iji.
U k u p n i b ro j B. u S H S je preko
50.000. — B. se po g ra đ i ti je la o d v a ja
zn atn o od goveda, n aro čito lu b an jo m .
V isin a do g re b e n a je 140—150 cm. du-
žin a tije la 179—190 cm, težin a k ra v a
je 500 do 600, vo lo v a 650—750 kg. B.
ra s te do 7 gođina, plodnost je van-
red n a, a k ra v e se m ogu do đvađesete
godine d rž a ti za rasplođ. M liječn o st
je sam o do 1.300 lita ra . ali je m lijek o
v an red n o , je r im a 8—9% m asti. Ma-
slac i s ir se v rlo cijeni. T ovnost je
dobra, m eso loše. B. je u p rv o m re d u
za teg len je. i u tom pogledu je nenad-
m ašiv u toplim . m o čv arn im k ra je v i-
m a. Čedan ie u k rm i i o tp o ran p re m a
b o lestim a i v ru ć in i, sam o ne pođnosi
zim u. U s tra ja n je u polaganom rađ u .
s u
BIZANTOLOGIJA je za sn o v an a u
F ra n e u sk o j u 17 v ijek u , od ta d a š n jih
zn a m e n itih fra n c u s k ih g recista, potpo-
m o g n u tih od k r a lja L ju d e v ita X IV .
i m in is tra C olbert-a. N a jg la v n iji m eđu
tim o sn iv ačim a bio je C h arles Du-
fresn e D ucange. On je, zajedno
s ostalim a. p rije sv eg a izdao tak o
zv an i P a ris k i K o rp u s, p rv u v e lik u
zb irk u b izan tin sk ih h isto rič a ra . Tim
m o n u m en taln im djelom , za tim dubo-
kim k o m e n ta rim a sam oga D ucange-a
— 217 —
BIZANTOLOGIJA
uz neke tek sto v e u P a risk o m K o rp u su ,
n a jz a d i u nekoliko posebnih d je la
D ucajige-ovih, položeni su te m e lji za
p ro u č a v a n je B izan ta, U o v a po-
s lje d n ja sp a d a ju : jed an o g ro m an D u-
cange-ov rje č n ik za sred o v ječn i g rč k i
n a ro d n i jezik (G lossarium m ediae et
inf. g ra e c ita tis, 1688; novo, an a sta -
tičko, iz d a n je u B reslau -u , 1 —2 , 1891);
zatim : F a m ilia e A u g u sta e b y z a n tin a e
(g e n e a lo g ija b iz a n tin sk ih d in a s tija ,
kao i ju žn o slo v en sk ih i tu rsk ih ), i:
C o n stan tin o p o lis c h ris tia n a (m ono-
g r a f i ja sred o v ječn o g C a rig ra d a ); obje
ove k n jig e izdane su zajeđno, pod na-
slovom H is to ria b y z a n tin a d u p lici
S v a t a D ucange-ova djela, d žinovska
i _po opsegu i po učenosti, kao i
n je g o v još veći R je č n ik sred o v ječn e
i pozne la tin š tin e (G lossarium m ediae
et inf. la tin ita tis , 1678; n a jn o v ije , dopu-
n jeno, iz d a n je 1—10, P a riz , 1883—1887),
jo š i d an as su n eo p h o đ n a svakom bi-
zantologu. Z a sv o je v rije m e b ili su
ep o h a ln i i D ucange-ovi ra d o v i: H i-
sto ire de l ’E m p ire de C o n stan tin o p le
sous les E m p e re u rs F ra n c a is (1657,
ponovo izđao B uchon J. A. 1—2, P a -
riz. 1826); je d n a N u m iz m a tik a bizan-
tin s k a n a k r a ju n je g o v a la tin sk o g
rje č n ik a , i dr.
P o le t za B. se u F ra n c u sk o j n a sta -
v lja o i p o slije D ucange-a, za h v atio
je i d ru g e zem lje, i održavao se sve
do u početak 18 v ijek a. No u 18 v ije k u
ra d n a B. izn en a d a je zastao. Z a to
su b ili k riv i ta d a š n ji fra n c u sk i filo-
zofi Mon.tesq.uieu, V o lta ire i dr., kao i
n jih o v jeđ n o m išlje n ik , v e lik i engleski
h is to rič a r E. G ibbon (1737—1794) u svom
d jelu O p ad an je i p ro p a st rim sk o g
c a rstv a, koje o b u h v a ta i eijelu bizan-
tin sk u h is to riju . O ni su ozlo g lasili
B izant, je r su g a o značili kao de-
g e n e ra c iju n eg d a šn je g slav n o g rim -
skog ca rstv a , n ed o sto jn u bližeg izu-
ča v an ja.
Z astoj b iz a n tin sk ih s tu d ija t r a je
u g lav n o m čak do u d ru g u polovinu
19 v ije k a . D ođuše, i za to vri.iem e se
ra đ ilo n a B. T a d a je izašao (1729—1733)
V e n ecijan sk i K o rp u s, u kom e je pre-
šta m p a n s ta ri P a ris k i K o rp u s sa do-
datkom još nek ih b iz a n tin sk ih histo-
rič a ra . T a d a je k re n u t (1828) i novi
B onski K orpus. T a d a je n ik la og ro m n a
z b irk a g rč k ih crk v en ih pisaca, sa po-
novo o d štam p an im skoro cijelim Bon-
skim K o rp u so m : I. B. M igne, P a tro -
lo g ia g ra e c a (161 svezak, P a riz , 1875
—1866). T ađ a šn je su i v elik e zbirke
b iz a n tin sk ih zakona i p o v elja: V asi-
lik e (Izdao H eim bach. 1 —6 , 1833—1870;
Iu s graeco-rom anum , ed. Z ach arie v.
BIZANTOLOGIJA
L in g e n th a l, L eipzig, 1856—1884; M iklo-
sich F . et M u eller J.. A c ta et diplo-
m a ta g ra e c a m edii aevi, I —V I, Beč,
1860—1890 i t. d. Iz to g v re m e n a su ta-
k o đ er i m n o g i spisi s tru č n ja k a kao:
v e lik a b iz a n tin sk a h is to r ija od Ch.
L ebeau-a, H isto ire du B as-E m p ire (Pa-
riz, 1754 i d., ponovo iz d a n a i d o p u n je n a
od S ain t-M artin -a , P a riz , 1824—1836),
za tim h is to rija od h e le n o fila E n g lez a
F in la y -a G. (živio 1799—1876). A h isto ry
of G reece F ro m its conquest by th e
K om ans to th e p re se n t tim e (Izdao
F. H. Tozer, I.—V II, O xford. 1877). T ad a
je i N ijem ac I. Bh. F a llm e ra y e r
(1790—1861) n ap isao nekoliko_ d je la o
B izan tu . On je tu sarno jo š gore
d is k re d itira o B., je r je sen zaciju n a p ra -
v ila n je g o v a te o rija , da u srednjem
v ije k u i d an a s stv a rn o više i n em a
G rka. P o n jem u , b iz a n tin sk i i d a n a šn ji
G rci n isu n iš ta drugo do polako po-
g rč e n i ju g o slav en sk i i a rn a u ts k i b ar-
b ari, k o ji su n ek a d p o p la v ili grčke
k ra je v e i is trije b ili u n jim a , zajedno
sa sred o v ječn im k u g a m a i pom orim a,
s ta ro stan o v n ištv o . D alje, ovom e vre-
m enu p rip a d a i k r itič a r F a llm e ra y e r-
ov, učeni N ijem ac K. H opf, sa svojim
z b irk a m a nove g ra đ e i novim rado-
vim a, o h is to riji m letačk o -k rižarsk e
v la s ti u G rčkoj, i sa svojom G eschichte
G riech en lan d s vom B eg in n d. M ittel-
a lte rs bis a u f u n sere Zeit, I —I I (Gru-
b er J . G. A llgem . E n cy clo p ad ie d.
W issen sc h aften und K iinste, I Sekt.,
svezak 85—86, L eipzig. 1867—1868). Ta-
ko đ er am o sp a đ a i E. M u ra lt, E ssa i
de ch ro n o g rap h ie byz., 395—1453 (I.—II,
P etro g rad -G en ev e, 1855—1871, 1873),
zatim m o n o g rafije od više pisaca, kao
T afel G. L. F., De T hessalo n ica (1839),
i m noge d ru g e od istoga, J. H ergen-
ro th er, P h o tiu s P a tr ia r c h von Kon-
stan tin o p e l (I—I I I , 1867—1869). _A.
R am b au d , C o n stan tin P o rp h y ro g e n e te
(1870) i t. d. D alje, b iz a n tin sk a num iz-
m a tik a od J . S a b a tie r-a (I—II. 1862)
i t. d.
P a ipak, sve se u ovo doba svodi
sam o n a kog rije tk o g b izan to lo g a u
po kojoj d ržavi. Š ireg nau čn o g inte-
re sa za B„ i š irih o rg an izo v an ih k n i-
go v a bizan to lo g a, kao što je to bilo
za D u can g e-a u F ra n c u sk o j, nerna
više n ig d je. A još m a n je je ta d a bilo
B„ kao m eđ u n aro đ n e nauke.
Tek u d ru g o j polovini 19 v ije k a n a-
s ta je opet p reo k ret, i to prvo u R u siji,
pu n o j inače b izan tin sk ih tra d ic ija .
K ao osnivač b izan to lo g ije djelovao
je tam o uglavnom , po slije nekih pre-
teča, učeni V. V asiljev sk i (1836—1899).
On je, čitavom bibliotekom svojih
s ja jn ih m o n o g ra fija o sv ak o v rsn im
218 —
bizantološkim problem im a, izdava-
n jem novih b iz a n tin sk ih izvora, mno-
g o b ro jn im dubokim re cen z ija m a o tu -
đim n au čn im ra d o v im a iz ove stru k e,
i t. d. n a jja č e djelovao n a ru sk e nau-
čne krugove, da se počnu b a v iti i Bi-
zantom . No osim to g a im ao je za to
v elik ih za slu g a i nešto m alo m lađi,
još i sad živi, T. I. H spenski. A li još
veći preporod n ik ao je za tim u N je-
m ačkoj. S tv o ren a je ponovo B„ ne
sam o kao n jem ačk a, nego kao m eđu-
n a ro d n a n a u k a , onako, kako je to bilo
p o slije D ucange-a. i još u većem
opsegu nego onda. V ođstvo i c e n ta r
te m eđunarođne B. prešlo je iz ru k u
D ucange-ovih F ra n c u z a i V asiljev -
skovih R u sa u n jem ačk e ruke. T vorac
i no v i vođa to g p o leta b iz a n tin sk ih
s tu đ ija bio je n jem ač k i bizantolog,
m in h en sk i p ro feso r univerziteta. K.
K ru m b a c h e r (1856—1909). Svojom H i-
sto rijo m b izan tin sk e k n jižev n o sti Ge-
schichte d er byz. L ite ra tu r (1890, 1897).
u kojoj se kao u o gledalu p rv i p u t
vidjelo, koliko je in te re sa n ta n B izant,
i sam po sebi i po sv o jim silnim
m eđ u n aro d n im vezam a i u tje c a jim a ,
K. je p rv i p o lju lja o p re đ rasu đ e 18
v ije k a o B izantu. ne sam o kod N ije-
m aca, nego u cijeloj zapadnoj E v ro p i.
T im e je ponovo probuđen n a u č n i in-
tere s za B. U jedno je K. tim svojim
djelom , k o je u svojim v la stitim re-
z u lta tim a , a koje u d ragocjenoj. n a j-
m a rljiv ije sa b ra n o j b ib lio g ra fiji cje-
lokupnog m eđunarodnog naučnog ra d a
po svim g ra n a m a B„ p rik az ao p rv i
p u t naučnom sv ijetu . u obliku jednog
lako p ristu p a č n o g uđžbenika, dotada-
šn je s ta n je b iz a n tin sk ih stu d ija , i dao
n a ta j n ačin svakom e u ru k e sig u rn o g
vođu za d a ljn je istra ž iv a n je u m a
kom bizantološkom p ita n ju . Osim
toga, K. je, izvojevavši da se n a m in-
henskom u n iv e rz ite tu o tv o ri i n jem u
p o v je ri p rv a zasebna k a te d ra bizan-
to lo g ije (1892), i p rv i bizantološki
se m in a r n a sv ije tu (1898), učinio B. i
školskim predm etom . A n a to su se
poslije u g led ali i drugi, p a su tak v e
katedre, ta k v i sem in ari, ili b a r do-
cent.ure i p redavačke stolice, ponikle
i n a d ru g im u n iv erz ite tim a, ne sam o
u N jem ačkoj, nego i u in o stra n stv u .
N eke su se od n jih veom a pročule,
z a h v a lju ju ć i p rv o k lasn im naučnim
snagam a, koje su ih držale. n a pr.
k ated re b izan tin sk e h is to rije u Cam-
bridge-u (prof. B ury), u P e tro g ra d u
(prof. V asiljev) i t. d„ k a te d ra bizan-
tin sk e k n jižev n o sti u L eiđen-u (prof.
H esseling). R azu m ije se, d a je toliko
p re d a v a n je B. n a to lik im univerzite-
tim a sve više um nožavalo b ro j evrop-
 BIZANTOLOGIJA IJ JU Ž N ffi SLOVENA
sk ih b izantologa. N ajzad, K ru m b a -
ch er je u M iinchen-u osnovao^i ure-
đivao p rv i čisto b izan to lo šk i časopis
(od 1892): B y zan tin isch e Z eitsch rift.
Što više, on je od to g ča so p isa na-
p ra v io g la v n i m eđ u n aro d n i o rg a n B.
Oko n je g a je on okupio z n a tn ije bi-
zantologe cijelo g a sv ije ta , d a tu
staln o sa ra đ u ju , i da, s n jim zajedno,
kroz ta j o rg a n p ra te , bilježe i cijen e
cjelo k u p n u n a u č n u p ro d u k c iju , i ci-
jelo nau čn o k re ta n je i n ap re d o v a n je
B. po svim zem ljam a. I t a tv o re v in a
K ru m b a c h e r-a z n a tn a je, n e ^samo
sam a po sebi, nego i po tom e, što se
kopix-ala i u in o stra n stv u , j e r i tam o
su p o k re n u ti slič n i časopisi, k o jim a
je p ro u č a v a n je B iz a n ta bio glavni,
ili jed an od g la v n ih za d a ta k a . T ako
n a p r. g o re sp o m en u ti V a silje v sk i
počeo je (sa B eg eljem ) iz d a v a ti u
P e tro g ra d u B iz a n tisk i V rem en ik (od
1894). K u si su što v iše o sn o v ali i u
C a rig ra d u sv o ja Iz v je s tija (od 1896),
kao o rg a n tam o šn jeg K uskog A rheo-
loškog I n s titu ta (od 1895). O bjem a tim
u sta n o v a m a stao je n a čelo U spenski,
i o bjem a je B. b ila g la v n a to č k a pro-
g ra m a . U opće z a h v a lju ju ć i silnom
K ru m b ach er-o v o m p o ticaju , n a sta lo
je svuda_ p ra v o c v je ta n je b izan tsk ih
stu đ ija . Č itav niz s ta rih i n o v ih na-
u čnih d ru š ta v a evro pskih, sa m nogim : S lovenstvom , i n ap o se s Ju g o slo v e-
s ta rim i novim stru č n im časopisim a,
su d jelo v ali su u tim stu d ija m a . Čak
su se i v elik e evropske A k ad em ije
N a u k a sta le u d ru ž iv a ti, d a izvode
k ru p n e n au čn e poslove i u B„ n a pr.
d a ponovo izdadu D ucange-ov g rč k i
rječ n ik , i d a izđ ađ u zb o rn ik bizant-
sk ih p o v elja.
S ta r ija g a rd a bizantologa, kao n a
pr. h is to rič a ri: E ra n cu z S chlum ber-
ger, N ijem ac Gelzer, G rk L am b ro s;
lin g v isti: G rci H a tz id a k is u A ten i i
P s ic h a ri u P a riz u , kao i N ijem ac
T hum b; etn o g ra f: G rk P o lite s; histo-
r ič a r u m je tn o s ti R us K o n d ak o v i t. d.,
e le k triz ira n i ovim m eđ u n aro d n im in-
tere so v an jem za B izant, đobili su
n o v u v o lju za rad , p a su i sam i sa | u a g ra rn im p rilik a m a , u p ra v u , u
svoje s tra n e d a li n o v a k a p ita ln a
d jela. A p rid o šli su u u ta k m ic u i
m nogi m lađ i i n a jm la đ i stru č n ja c i,
s a sv o jim rad o v im a.
T ako je to išlo do S v je tsk o g a R a ta ,
No onda je opet n astao n o v zastoj.
R a t je zavadio n a ro d e ne sam o poli-
tič k i i v o jn ičk i, nego i dubokom du-
hovnom šizm om . T im e je ra z b ije n a
p re d ra tn a m eđ u n aro d n a s a r a d n ja u
sv im a n au k a m a . p a i u B. M iinchen
sa bizantološkom k ated ro m i K ru m -
bacher-ovim sem in aro m i sa časo-
pisom B y zan tin isch e Z eitsch rift, k o ji
— 219 —
i d a lje izlazi, n ije više m eđuna-
rodno sre d ište B. J o š m a n je ig ra
m eđ u n aro d n u u lo g u n o voosnovani
b e rlin sk i o rg a n : B y zantinisch-N eu-
g riech isch e J a h rb iic h e r G rk a N. V e ja
(ođ 1920). P e tro g ra d s k i B iz a n tisk i
V rem en ik , kao i C a rig ra d s k a Izv je-
stija , zajedno sa In s titu to m su se u g a-
sili. N a ovogodišnjem (1924)^ b izanto-
loškom k o n g re su u B u k u re štu , drža-
nom sam o od b iz a n to lo g a iz d rž a v a
č lan ic a D ru š tv a N aro d a, n ije bio n i
K ru m b a c h e r-o v n a slje d n ik , p ro feso r
H eisen b erg , n i uopće m a k o ji b izan-
tolog iz N jem ačke, je r n isu n i po-
zvani. K o n g re s je riješio , da se uz
s a ra d n ju sav ezn ičk ih s tru č n ja k a po-
k re n e n o v časopis B y zan tio n , s a re-
d ak cijo m u B ru se lju , što će reći, da
se vodstvo u B. v r a ti o tad žb in i D u-
cange-ovoj.
K r a tk u h is to riju B. v. u ^V asiljeva,
L e k e iji po is to r iji V iz a n tiji (1, 1917;
p očetak k njlge). L ite ra tu r ii o tom e
d a je K ru m b a c h e r, Gesch. d e r b y zan t.
L ite r a tu r (1897) i Byz. Z eitsch rift, 1898
i đalje. D. A n a sta sije v ić .
BIZANTOLOGIJA U JUŽNIH
SLOVENA. Ju g o slo v e n i su se p rije
svega in te re s ir a li za one bizantološke
problem e, k o ji su ujed n o i slav istie k i,
t. j. za odnose b iz a n tsk o g a c a rs tv a sa
nim a, za tim za silne pozajm ice iz Bi-
zan ta, u tk a n e u sv a p o d ru č ja jugoslo-
venskog života, za g ra đ u u h izan tsk im
izv o rim a o m a k ak v im d o d irim a iz-
m eđu B iz a n ta i Ju g o slo v en a, i o jugo-
slovenskim s tv a rim a uopće. P o re d čita-
vog n iz a sla v ista , s ta rijih i m lađih,
slovenskog i tu đ e g p o d rije tla , k o ji
su se tim e b a v ili u in o stra n stv u , i
m eđu k o jim a su se v eo m a i'stakli V.
J a g ić i K. Jire č e k , i ju g o slo v en sk im
s la v is tim a p rip a d a n a ovom p o lju ne
m a la zasluga.
V eza S rb a s a B izantom , u n a jr a -
z n o v rsn ijim o b licim a n jih o v im , kao
n a pr. borbe i d rž av n e g ran ice, pozaj-
m ice u državnom i vojnom u re đ e n ju ,
n aro d n im i k n jižev n im u m o tv o rin a-
m a, u jezik u i t. d„ n a ro č ito je ra -
s v je tljiv a o St. N ovaković u svojim
m nogo b ro jn im m o n o g ra fija m a . Isto je
ta k o tu plo d an bio i F r. R ački, k o ji je
u o k v ir sv o jih s tu đ ija uzeo, n e sam o
H rv a te , nego uopće b a lk a n sk e Slovene.
S užim n a u č n im interesom , a li s puno
zasluga, ra d ili su n a tom e p o lju i I.
R u v ara c, L j. K ovačević, I. K u k u lje-
vić, B. P ro k ić (o V iz a n tiji i S am u ilu )
i t. d„ a ta k o isto i m lađ i: St. S tano-
jev ić (V iz a n tija i S rbi, sam o I —11,1903
do 1906, i dr. rad o v i), J. R ad o n ić (Vi-
BIZANTSKO CARSTVO
z a n tija i rim o k a to lič k a c rk v a u prvoj
p o lo v in i 15 vek a; Isto čn ik , S ara je v o ,
1905, i u d ru g im rad o v im a), V. Ćorović
(U tjecaj i odnošaj izm eđu s ta rih grč-
k ih i srp sk ih n a tp is a i zapisa, G-las
A kad., 50. 1910). I kođ H r v a ta su osim
R ačkog i K u k u lje v ić a , sv i s t a r i j i i
n o v iji z n a tn i ra d n ic i n a n ašo j nacio-
n a ln o j n au ci, ulazili, k o ji više, k o ji
m an je, u k ru g ovih p ita n ja , ta k o : V.
K la ić ; G. M an o jlović (S tu d ije o spisu
De adm . im p erio ; R ad Ju g o sl. Akad.,
182 i 186—187, 1910 i dr.; J a d ra n sk o
P rim o rje 9 sto lje ća i t. đ.; R ad, 150,
1902), P.^M atković, N. Nodilo, A. P a v ić
(C ara Ivonst. P o rfiro g e n ita De adm .
im p. g lav e 29—36, 1909), P . Šišić (Za-
d a r i V e n e c ija 1159—1247; R ad, 142,
1900). N. T o m ašić (K onst. P o rfiro g e -
n ita De adm . im p.; V jesn ik K r. zem.
a rk iv a 1918—1919), i dr.
B izan tsk e izvore za jugoslovensku
h is to riju izd av a li su, odnosno pre-
š ta m p a v a li: kod H rv a ta n aro čito P r.
R ačk i (D ocum enta hist. c ro aticae pe-
rio d u m a n tiq u a m illu s tra n tia , 1877);
kod S lo v en aca P r. Kos, G radivo za
Z godovino u sređnjem v ek u 1 (1903);
a kod S rb a osim n ek ih s ta rijih izda-
vača, n a ro č ito St. N ovaković (Zakon-
ski spom enici srp sk ih d rž a v a sređ n jeg
veka, 1912), D. A n a sta sije v ić (u Spo-
m enicim a_ S rp. K ra lj. Akad-), St.
S ta n o jev ić sa VI. Ćorovićem (Oda-
b ra n i izv o ri za srp. isto riju , 1921). Od
p o četk a 20 v ijek a, pod u tje c a je m po-
le ta b izan tin sk ih s tu d ija u zapadnoj
E v ro p i, B. je, b a r kod S rba, dobila,
pored sla v ista , i posebnih svojih
s tru č n ih p re d sta v n ik a , u D. A n a sta -
sijeviću, N. R ad ojčiću i B . G raniću.
N a beograđskom u n iv e rz ite tu otvo-
re n a je 1905 i p rv a k a te d ra za B.
(n a sta v n ik D. A n astasijev ić), a poslije
r a ta još jedna, n a filozofskom fakul-
te tu u S k o p lju (n a sta v n ik B. G ranić).
D. A n a sta sije vić.
BIZANTSKO CARSTVO. Zapad-
n ja c i g a često zovu R o m an ija , a T u rc i
Riim. Z vanično državno im e g lasi kroz
cijelo v rije m e »rim sko carstvo«. Ako
sudim o sam o po tom im enu, po osno-
v im a zak o n o d av stv a i d ržav n o g ure-
đ e n ja uopće, po p o đ rije tlu d ržave i
po cijelom k o stu ru n je g o v a u s tro js tv a ,
onda B. C. n ije n iš ta d rugo do staro
rim sko carstvo, k oje je, pošto se po-
k rstilo pod K o n stan tin o m V elikim , i
p re n ije lo sv o ju p rije sto ln ic u iz R im a
u C a rig ra d (330). prođužilo d a živi
kroz cio s re d n ji v ije k još 1.000 i više
godina, sve do o sm an lijsk o g o sv o jen ja
C a rig ra d a (1453). Za cijelo to doba
n ik ad se u B. C. d ržav n i k o n tin u ite t
n ije prekinuo.
— 220 —
A li, po n aro d n o sti, B. C. već od 6, a
n aro čito od 7 v ijek a, n ije više la tin s k a
država, kao n e k a d a n ji rim sk i im p erij.
D ržav a je tu sad sasv im p re šla u
ru k e G rka, ili p o g rčen ih isto čn jak a,
k o ji su n ekad b ili p o đ ja rm lje n i latin -
skom R im u, a iz kojih se sad re k ru -
tu ju b izan tsk e carsk e d in a stije . D r-
ža v n i zak o n sk i jezik je sad grčki,
a ne više la tin s k i jezik R im a, D rž av a
je sad n osilac h elenstva, a ne rim sk e
latin štin e . O na im a i sv o ju državno-
n a ro d n u g rč k u crkvu, sa vrhovnom
crkvenom vlašću, sasvim zasebnom od
la tin sk o g rim sk o g ca rstv a. Što više,
posto su G rci i L a tin i i kroz sre d n ji
v ije k n e p rija te lji, kao i u staro m vi-
jeku, pošto obje ra se i sad, kao i p rije,
podjednako polažu prav o n a prven-
stvo i n a gospođarstvo u sv ijetu , na-
ročito u kršćan sk o m sv ijetu , G rci se
uim alo n e u stru e a v a ju , d a državu,
k o ju su n a s lije d ili od R im ljan a , na-
čine skroz an tirim sk o m i a n tila tin -
skom , _i da je, pored svoje crkve,
u p o trije b e kao n ajg lav n in e oiuđe u
vjek o v n o j bo rb i s L a tin im a i sa n ji-
hovim papinstvom . Oni tom sRnom
državom p o g ađ a ju L a tin e p rije svega
vojnički. Jo š za c a ra J u s tin ija n a I.
u 6 vijeku,^ oni su pom oću n je po-
k o rili p rilič a n dio L a tin a , zajeđno
sa pap in sk im R im om . Od ta d a se
obrću donekle uloge, te L atin i, m a
i djelom ice, p o čin ju ro b o v a ti G rcim a,
kao što su u staro m v ije k u G rci ro-
bovali L atin im a, T ako n a pr. bizant-
sk i G rci v la đ a ju zn atn im đijelo-
v in ia Ita lije , p a i sam im R im om , čak
d_o u 8 vijek, o strv im a ju ž n o ta lija n -
skim čak do u 9 vijek, a južnom Ita -
lijo m čak do u 1 1 vijek. N aslijeđeno
rim sko carstv o u C a rig ra d u odlično
je služilo G rcim a i za o b ra n u n jih o v e
crkvene nezavisnosti, n a k o ju jednako
n asrće pap in stv o . J e r ono je stalno
težilo za prim ato m , za sta rje šin stv o m
n ad svim a k ršćan sk im p a trija r h a ti-
m a. N ajzad, b izan tsk i su Grci, po-
m oću p risv o jen o g ca rig rađ sk o g rim -
skog ca rstv a, m ogli v an red n o š tititi
i silno š iriti svoju posebnu, papinsko-
latin sk o j sasvim su p ro tn u , grčk u
dogm u, svoje p ra v o slav lje, kojom se
n ajjač e o b ilje žav a la g rč k a posebna
d u hovna in d iv id u a ln o st p re m a latin -
štin i i p ap in stv u .
G lavni uzrok što je rim sko carstvo
u srednjem v ije k u ovako potpuno
ispalo iz la tin sk ih ru k u , i što se
sasvim pogrčilo, tak o d a su g a Grci
poslije isk o ristili i p ro tiv sam ih nje-
govih o sn iv ača L atin a, bio je u tome,
što je rim sk a d rž a v a još u 5 v ijek u
poslije K ris ta izg u b ila cijelu zapadnu

po lo v in u carevine. N ju su jo j u veli-
koj seobi n a ro đ a o teli G erm ani, ure-
divši tu svo ja^n o v a, g e rm a n sk a k ra -
ljev stv a. A baš t a p o lo v in a carevine,
sa g lav n im g rad o m R im om , i bješe
la tin sk a . Isto č n a polovina, sa p rije-
stolom u K o n sta n tin o v u C arig ra d u ,
k o ju g erm a n sk a b u jic a n ije m ogla
sru šiti. b ila je još od A le k sa n d ra Ve-
lik o g pretežno g rč k a sfera. N ije onda
n ik ak v o čudo, što se i rim sko- la tin -
sk a d rž a v n a v la s t u ta k v o j grčk o j
sre d in i ubrzo p o g rč ila
B. C. je za niz sto lje ća n a jv a ž n ija
d rž a v a u sre d n je m vijeku. T u važn o st
davalo jo j je p rije sv eg a naslijeđ en o
veliko i ugledno im e rim sk o g ca rstv a,
od k o g a su s tra h o v a li i koje su po-
što v ali n a ro d i n a sve č e tiri stra n e
sv ije ta . O na je p rv a z e m a ljsk a vele-
sila_ sve do 7 v ije k a , k a d a su je u
A ziji i A fric i s m a n jili M uham edovi
A ra p i. o tev ši jo j za u v ije k P a le stin u ,
M isir i o stalu s je v e m u A frik u , a za-
d rž av ši sve do 10 v ije k a i S iriju
s M ezopotam ijom . G jedno je ta d a
k rn je i S loveni u E v ro p i, p o č in ju ni-
c a ti ju žn oslovenske države.
Ip ak , i ta k o u m an jen o B. C. je ostalo
i d a lje prvo, b a r m eđu k ršćan sk im
đ ržav am a, sve do 8 v ijek a. A li od
tada. je izgubilo kod zapadnoevrop-
sk ih k ršć a n a ra n g jed in o g k ršć an sk o g
rim sk o g c a rstv a, k o ji su m u dotle i
oni p rizn a v ali. N a zap ad u je ta d a po-
ra s la n o v a fra n a č k a k ršć a n sk a vele-
sila. A uz n ju je p ristu p ilo i papin-
stvo sa R im om , ocijepivši se zau v ijek
p o litičk i od B. C., č iji je đotle bio po-
d an ik , o k ru n iv ši fra n a č k o g k r a lj a
K a.rla V elikog za rim sk o g c a ra (800),
i dobivši od F ra n a č k e p ap in sk u d ržav u
u I ta l i j i pod fran ač k o m zaštitom . La-
tin sk o -g erm a n sk i k ršć a n sk i zapad
em an cip u je se tim e za sv a g d a od
grčk o g B. C. Š ta više, on je počeo sa-
n ja ti d a ponovo, kao i u rim sko doba,
sasv im uzm e u svoje ru k e ne sam o n a
zapađu, nego i n a istoku, carsko-
rim sk i sk ep tar, pošto bi pokorio B. C.
i uk in u o rim sk i p rijesto u C arig ra đ u .
Već od ta d a B. C. je u očim a zap ad n ih
k ršć a n a kao neko istočno p itan je.
No B. C. je jo š za dugo zauzim alo
rnoćan položaj u sv ije tu . M eđu p rv im
je svjetsk im , a posebice k ršćan sk im
silam a od 10 do 1 1 v ijek a. Ono je ta d a
p o v ratilo od islam sk ih A ra p a skoro
sve svoje n e k a d a šn je zem lje u pred-
n jo j A ziji, a pokorilo je i južnoslo-
venske d ržav e n a B alk an u , te je i
u E v ro p i ponovo zav lad alo sve do
D u n av a, S av e i D rin o p o lja. No u
sre đ n jim d ese tin a m a 1 1 v ije k a snašle
su B. C. nove krize: od p o islam lje n ih
— 221 —
BIZANTSKO CARSTVO
T u ra k a S eld ž u k o v ić a k o ji su m u o teli
skoro cijelu M alu A ziju, od tu rs k ih
P ečen jeg a, k o ji su p ro v a lili u B u-
g arsk u , od zetsk ih S rb a, k o ji su oslo-
bodili od n je g a srp sk o plem e, od južno-
ta lija n s k ih N o rm a n a, k o ji su m u
o trg li ju žn u I ta liju .
. A li B. C. se u 12 v ije k u popelo još
jeđnom , p o s lje d n ji put, n a v isin u ve-
like sile. Ono je uzelo d ijelo m od
Seldžukovića, o sla b lje n ih k riž a rsk im
ra to v im a z a p a d n ja k a , a d ijelom od
k riž a rsk ih sirsk o -p a le stin sk ih d ržavi-
ca, skoro polovinu M ale A zije. ponovo
se ra š irilo po cijelom B alk an u , podči-
n iv ši P ečenjege, p o b u n jen e B u g a re i
S rbe, p ružilo je ru k u čak i n a I ta liju ,
odbivši N o rm a n e od B alk an a .
T ek p re d k ra j 1 2 i početkom 13 vi-
je k a B. C. je p rv i p u t propalo, i to ne
ođ_ m u slim a n a n a istoku, od k o jih je
v ije k o v im a b ra n ilo E v ro p u , nego od
za p ad n o ev ro p sk ih k a to ličk ih k ršćan a,
n e k a d a n jih svojih p o d a n ik a i poklo-
n ik a : od M lečića i k r iž a r a u četv rto m
k riža rsk o m r a tu p ap e In o c e n ta II I .
(1204). M lečići su već i dotle u v elik e
is p ija li B. C. ekonom ski, p a s u ž e l i l i d a
se sasvim d očepaju n je g o v ih p ris ta n i-
š ta i o strv a. K a to lič k i z a p ađ n i na.rodi.
sa n jih o v im v itezo v im a k riž a rim a , već
su g a b ili m rzili, ne sam o zbog n jeg o v e
šizme. nego i zbog sv o jih sukoba
s n jim u p r v a t r i k riž a rs k a r a ta . I
oni su je d v a čekali njeg o v o u n ište n je .
I p ap in stv o je h tjelo d a n a t j e r a bi-
zan tsk e G rke n a uni.ju pod pap in -
skim sta rje šin stv o m . T ako su zapađ-
n ja c i is k p ris tili p rv u p rilik u , što su
im je p ru ž ile d in astičk e borbe b izan t^
ske oko p rije sto la . p a su s m š ili i po-
di.ielili bizantsko ca rstv o (1204).
D ođuše, B. C. je, p o slije n ep u n ih 60
g o d in a (1261), opet uskrslo, p o v ra tiv ši
iz la tin sk ih ru k u C a rig ra d i veći dio
ju žn o g B alk an a . A li se ono ođ ta d a
pa^ do p a d a pod T u rk e O sm an lije
(1453) gotovo sam o b orilo za svoj op-
sta n a k . N je g a su i d a lje u z n e m iriv a li
p ro tje ra n i L a tin i, k o ji su se, u savezu
sa p ap in stv o m tru d ili. d a obnove la-
tin sk u v la st n a bizantskom tlu . N je g a
je sad sve v iše k r n jila i m la đ a srp sk a
s ila n a B alk an u , k o ja se ta k o đ e r m a-
š a la za ca rsk im skeptrom . A li su g a
n a jv iše d av ili n a isto k u no v i zasta-
v n ici islam a, T u rc i O sm anlije, i ono
j_e_ izgubilo svu M alu A ziju. O sm an-
lije su uskoro p re šli i u E v ro p u , p a
osnovaH svoju p rije sto ln ic u u D rino-
polju. K a d se b o rb a izm eđu O sm an lija
i S rb a oko b izan tsk o g n a s lje đ a svr-
šila n a M aric i (1371) i n a K osovu
(1389) u o sm a n lijsk u k o rist, k ad su se
i k riž a rsk i ra to v i U g ra p ro tiv osm an-
BIZANTSKO PKAVO
linske o p asn o sti z a v riili k a ta s tro fa m a
kođ N ik o p o lja (1396). V a rn e (1444) i
n a K osovu (1448), su d b in a B. C., k o je su
O sm an lije već b ile svele gotovo sam o
n a C a rig ra d i n a k ra jič a k P eloponeza,
b ila je zapečaćena. S u lta n M uham ed II.
O sv aja č u n ištio je sasvim bizantsko
earstv o i zauzeo C a rig ra d (1453)...
B. C. je bilo n a jk u ltu r n ija sredo-
v je č n a d ržav a. O na je d o b ila u n a slje -
đe od rim sk o g c a rs tv a n a js a v rš e n ije
p ra v o i n a jb o lje držav n o u ređenje.
Od G rk a je n a s lije d ila n a jv e ć i kul-
tu rn i k a p ita l, k a p ita l s ta re klasične
g rčk e civ ilizacije. A li, n ije B. C. živjelo
sam o od tih n aslje đ a , nego je ono
i sam o dalo zn a m e n ite k u ltu rn e tvo-
revine. K ao n a js ta r ija , n ajo b ra zo v a-
n ija . a zadugo i n a js iln ija k ršć a n sk a
d ržav a, B. G. je, u z a je d n ici sa pap in -
stvom i sa la tin sk im zapadom , po-
diglo g o ro stasn u z g ra d u sred o v ječn e
k ršć an sk e crk v e i p ro sv jete. Udio
grčk o g isto k a, t. j. grčkih^ svetih
otaca, g rč k ih p a tr ija r h a ta , g rč k ih ka-
lu đ era, bio je tu čak m nogo veći,
nego udio la tin sk i. P a i pošto su se
b iza n tsk i G rci crkveno ra z išli s la-
tin sk im za p ad n jacim a, B. C. n ije ostalo
k u ltu rn o neproizvodno, n a p ro tiv ono
je ta d a stv o rilo n a ro č itu v a r ija n tu
k ršć an sk e k u ltu re i p ro sv jete. _To je
b izan tsk o -g rčk o p ra v o sla v lje i pra-
v o sla v n a o b razovanost. A to tak o đ er
bješe, b a r u sre d n je m v ijek u , im po-
z a n tn a o b razovanost, v iša od ondašnje
m a k o je k ršćan sk e o b ra z o v a n o sti. . .
U p o litičk o m pogledu, glav n o je
djelo B. C„ što je ono kroz v ijek o v e
z a u s ta v lja lo d žinovsku n a v a lu A zije
n a E v ro p u : prvo n a v a lu Z o ro astarsk e
P e rz ije , p a onda n a v a lu M uham edovih
A ra p a, k o ji su z a stu p a li P e rz ija n e e
u p re v la s ti n ad A zijom , zatim n a v a lu
p o islam lje n ih T u ra k a Seldžukovića,
novih v elik ih z a sta v n ik a islam a, i
n ajzad , b a r za p o la v ije k a (1300 do
1354), i n a v a lu T u ra k a Osm anlina.
U k u ltu rn o m pogledu B. C. je znatno
kao je d n a od n a jv e ć ih sv je tsk ih ci-
v iliz a to rk i u sre d n je m v ijek u . Ono ]e
predalo m lađ im evropskim n a ro d im a
veliko blago svoje n aslijeđ en e grcko-
rim sk e civ ilizacije, sta ro rim sko
pravo, rim sk e d ržav n e ustanove, kn]i-
ževne uzore i oblike s ta rih klasičkih
G rka, o brasce i oblike sta re k lasičke
g rčke u m jetn o sti, d je la sta re grčke
filozofije i n au k e u o rig in a lu i t. d.
T im e je bio om ogućen k o n tin u ite t
evropskog ra zv ića n a an tičk o j grčko-
rim sk o j podlozi. B. C. je bilo ta k o đ e r
g la v n a posrednica. preko koje su se
u život n o v ijih evropskih n a ro d a Pre-
n ije li m n o g o b rojni plodovi istočnjac-
— 222 -
kih c iv iliz a c ija s ta r ijih i sredovječnih,
m o tiv i n aro d n ih u m o tv o rin a. u k ra si
d e k o ra tiv n e u m jetn o sti, zn a tn i prona-
lasci (papir, svila), p re d m e ti dom aće
p o treb e i dom aćeg luksuza, d ijelo v i
n a ro d n e nošnje i t. d. A li što je naj-
v až n ije . B. C. je, zajedno sa papin-
stvom , v ršilo kroz s re d n ji v ije k ulo g u
g lav n e k rs tite ljic e m lađ eg evropskog
sv ije ta , i g la v n e u čiteljice to g a s v ije ta
u k ršć an sk o j v je ri, crk v i i p ro sv je ti.
Može se, jednom rije č ju , reći da su B. C.
i p ap in stv o u g lav n o m i stv o rili m eđu-
n aro d n u , kršćanskom k u ltu ro m pove-
zanu, evropsku zajednicu. A li B. C. i
p a p in sk a k u r ija su tu zajed n icu po-.
slije i razdvojile. posvadivši se i po-
cijep a v ši se m eđu sobom, tko će od
n jih d v iju z a v la d a ti crkveno jed n a
n ad drugom i n a d cijelom kršćanskom
pastvom . U ta j svoj ra sc je p one su
povukle m eđu k ršć an sk im n a ro d im a
i sv a k a svoje učenike, te su jedni
p ris ta li uz p ap in sk u k ato ličk u latin -
štin u , a d ru g i uz b iza n tsk i pravo-
sla v n i helenizam . T ako su se oko pa-
p in stv a i n jeg o v e k ato ličk e la tin štin e
n ašli o k u p ljen i skoro sv i K om ani i
svi G erm ani. S lovenski p ak sv ijet
ra z je d in je n je p ap in sk o -b izan tsk im
rascjepom n a dvije duhovne sfere:
n a p ap in sk o -latin sk u , u k o ju je došla
slovenska m anjina^ zap ad n i Sloveni_ i
dio južnih, i u grčko-bizantsku, k o ja
je o b u h v a tila slovensku većinu, istoč-
ne Slovene (Ruse) i veći dio ju žn ih
(sve B u g a re i gotovo sve Srbe).
L i t e r a t u r a : Ch. D iehl, H isto ire
de l’E m p ire byz. (1920); A. V asiljev,
L ek c iji po is to r iji V iz a n tiji (1, do 1081)
1917; H. Gelzer, A b riss d er byz. K a ise r-
gesch (kod K ru m b a c h e ra Gesch. der
byz. L ite ra tu r, 1897, 1911—1067); D._ C.
H esseling, E ssai su r la civ ilisa tio n
byz. (1907); Ch. D iehl, B yzance, g ran -
d eu r et decadence (1919); K. R oth,
Sozial- u n d K u ltu rg escli. des byz. Rei-
ches (1919). D. A n a sta sije vić.
BIZANTSKO ILI GRC'KO-RIMSKO
PRAVO. T ako se n az iv a rim sko pravo,
k oje je v rije d ilo u bizantskom ca rstv u
od J u s tin ija n a I. (527—565) do pada Ca-
rig ra d a 1453. Osnov tom p ra v u ;ie kodi-
fik a c ija izv o ra rim skog p ra v a , ko]u
je izvršio J u s tin ija n u početku svoje
vlade (528—533). A li ta je osnova ka-
sn ije m ije n ja n a i ra z v ija n a zakono-
davstvom ca rev a i praksom sudskom .
B. P . je đakle u su štin i rim sko pravo
u svojoj posljednjoj i d efin itiv n o j
fazi ra z v itk a , ko ju m u je dae Ju sti-
n ija n , ali koje je u toku hiljadug'o-
d išn jeg t r a j a n j a bizantskog^ im p e rija
p re trp je lo do sta izm jena, pošto ]e bilo
izloženo istim u tjeca jim a, pod kojim a

je bilo rim sk o p ra v o n istočnoj polo-
v in i rim sk o g im p e rija i p rije J n s ti-
n ija n a , t. j. u tje c a ju grćk o g i đrugxh
n ac io n a ln ih p ra v a n a istoku, a isto
ta k o i u slije d p ro m ije n je n ih o stalih
k u ltu rn o -h is to rijs k ih činjenica. S to g a
n am B. P . p o k az u je najčešće đ a lji
ra z v ita k istih id eja, k o je n alazim o u
Ju stin ija.n o v o m zak o nodavstvu, g dje
su ponekad sla b ije izražene, a k o je
čine ra z lik u izm eđu Ju stin ija n o v o g i
klasičn o g rim sk o g p ra v a. A li u B. P „
n aro čito u do b a e a re v a is a u rijs k e di-
n a stije , n ailazim o i n a sm jele novine.
B. P . n ije d ak le rim sk o prav o , oka-
m enjeno u onom obliku, k o ji m u je
dao J u s tin ija n , već p ra v n i organizam ,
k o ji se m ije n ja o i ra z v ija o sve do
p a d a C arig ra đ a.
B izan t je im ao b o g a tu p ra v n u
književ n o st, k o ju je o b rađ iv ao v elik i
b ro j s tru č n ih p ra v n ik a . P o re d svje-
to v n o g p ra v a , u B iz a n tu je bilo na-
ročito ra zv ijen o i gojeno i crkveno
(kanonsko) p rav o . k oje je služilo kao
osnov crkvenom p ra v u u sv im a pravo-
slav n im crk v am a. Uopće, kao cjelo-
k u p n a k u ltu r a B izan ta, tak o je bi-
zan tsk o p rav o im alo u sre d n je m vi-
jek u v elik i u tje c a j n a b alk an sk e
Slovene. P re k o n je g a je rim sk o pravo,
odm ah poslije^ n jih o v a p re la s k a u
kršćan stv o , počelo u tje c a ti n a n jih o v
p ra v n i život.
U h is to riji b izan tsk o g p ra v a raz-
lik u jem o p et p erio d a: 1 . Od J u s tin i-
ja n a I. do L a v a II I . Is a u rije v c a (527
—717). G lav n i izv o r p ra v a u ovom
p erio d u jesu J u s tin ija n o v i zakonici i
novele, p re m a k o jim a su k o n stitu c ije
p o to n jih c a re v a od sporedne važnosti,
a p ra v n a n a u k a to g a v re m e n a b avi
A—i se isk lju čiv o n jih o v im tu m a č e n je m i
“* o b ra d iv a n je m za p ra k su . R ad tad a-
n jih p ra v n ik a očuvan n am je pogla-
vito u sh o lija m a za V asilike. U_iavo
do b a dolazi i iz ra d a nom okanona,
t. j. z b o m ik a crk v enog i sv jeto v n o g
p ra v a . k o je se tiče crkve, i to: Nomo-
k a n o n a Iv a n a S k o la stik a u 50 ođsjeka,
s a s ta v lje n a oko 550, i p rv e re d ak cije
N o m okanona u 14 odsjeka, t. zv. Fo-
tijevog, iz 7 v ijek a. — 2. Od L a v a II I .
Is a u rije v c a do V a s ilija I. M akedonca
(711—867). O vaj period o b u h v a ta v ri-
jem e c a re v a ik onoboraca, i obilježen
je težnjom , d a se u J u s tin ija n o v o
p rav o u n esu refo rm e, p re m a novim
p o treb a m a i p rilik a m a . O va je težn ja
jasn o isp o lje n a u zak o n icim a i ko.nsti-
tu c ija m a c a re v a is a u rijsk e d in astije ,
n aro čito L a v a I I I . Is a u rije v c a i K on-
s ta n tin a V. K o p ro n im a, za čije su
vlade doneseni zakoni: E k lo g a (739 ),
— 223 —
BIZANTSKO PKAVO
posebni zakoni Seoski zakon i R odski
zakon o b ro d a rstv u . — 3. Od V asi-
l i ja I. M akedonca do K o n s ta n tin a IX .
M onom aha (867—1042). O vaj se period
k a ra k te riš e re ak cijo m p ro tiv p ra v n ih
re fo rm i c a re v a ikonoboraca, i v raća-
njem k J u s tin ija n o v o m p ra v u , što se
jasn o v id i iz z a k o n ik a to g a v re m e n a:
P ro h iro n a (izm eđu 870—879), E pano-
goge (879—886) i V a silik a (za v lade
L a v a ^VL M udrog 886—911). V a silik e
su n ajv eći, ali u is ti m ah i p o slje đ n ji
veći b iz a n tin sk i zakonik. One čine
epohu u h is to riji B. P „ i oko n jih se
s tv a r a č ita v a p ra v n a lite ra tu ra , kao
i oko J u s tija n o v e k o d ifik a c ije u
prvom periodu. A li kako one fo rm al-
no o sta ju u v až n o sti sve do p a d a C ari-
g ra d a 1453, n jih u p ra k si. kao p re v iše
opsežan zakonik, brzo p o tis k u ju
m noge k o m p ila c ije p riv a tn o g k a ra k -
te ra . P o ra z v ita k p ra v a u ovom pe-
rio d u od n a ro č ite su v až n o sti konsti-
tu c ije c a ra L a v a V I. M udrog, a po-
slije n jih k o n stitu c ije R o m a n a I. La-
k a p e n a i K o n s ta n tin a V II. P o rfiro -
g e n ita (911—959). U ovom p erio d u iz-
v rš e n a je i p re ra d a t. zv. F o tijev o g
N om okanona u 14 odsjeka, 883. -^T.TM
K o n s ta n tin a IX . M onom aha do osVa?-
ja n j a C a rig ra d a od k riž a ra (1042—1204).
N ovelom od 1045, K o n s ta n tin IX . je,
sasv im u d u h u tr a đ ic ija J u s tin ija -
novog v rem en a, osnovao n a ro č itu
p ra v n u školu u C arig ra d u , pod u p ra -
vom t. zv. n o m o filak sa. L ako je mo-
guće, d a ovo epohalno djelo n ije bilo
bez u tje e a ja n a s tv a ra n je p ra v n e
škole u B ologni, p o la v ije k a k asn ije.
O va o b n o v a p ra v n e n a sta v e d a je ve-
lik i p o d strek p ra v n im stu d ija m a , tak o
d a se nanovo p o čin je iz u č a v a ti i
p ra v o J u s tin ija n o v o g doba. Uopće, u
ovom periodu, za v lad e d in a s tija
D u k a i K om nena, B. P . dolazi do
v rh u n c a sv o g a ra z v itk a , — M eđu
c a rsk im k o n s titu c ija m a n a ro č ito se
istič u važnošću za b izan tin sk o p rav o
k o n stitu c ije c a re v a iz d in a stije K om -
nena. N a izm ak u 12 v ije k a (izm eđu
1169—1193). T eodor V alsam on, k a sn ije
p a tr ija r h a n tio h ijsk i, sastav io je svoj
čuveni k o m e n ta r za t. zv. F o tije v
N om okanon u 14 ođsjeka. — 5. Od
zauzeća C a rig ra đ a od k riž a ra do p ad a
pod T u rk e (1204—1453). O vaj je period
đoba o p ad a n ja , p re s ta je iz u č a v a n je
Ju stin ija n o v o g p ra v a , p ra v n a n a u k a
b a v i se isk lju čiv o izradom k n jig a za
p ra k su , k o m p ilo v an ih iz r a n ijih izvo-
d a i k o m p ilacija, k o n stitu c ije c a re v a
m alo se b av e p riv a tn im i k riv ič n im
pravom . Iz p ra v n e k n již e v n o sti to g a
doba spom enut ćemo sam o S in ta g m a t
M a tije V la sta ra , od 1335, i Š estoknji-
BIZERTA
žje K o n s ta n tin a A rm e n o p u la (oko
1345).
L i t e r a t u r a : K. E. Z a c h a ria von
L in g en th al, H isto ria e J u r is Graeco-
K o m an i D elin eatio (1892), G eschichte
des g riech iseh -ro m isch en R echtes (3
izd., 1892); M o rtre u il, H isto ire du d ro it
b y z a n tin (I—II I , 1843—1846); 0 . H eim -
bach, G riechisch-rom isches R echt
(A llgem . E n cy klopađie, E rsc h und
G ru b er; Bd. 86—87, 1868—69); L. V il-
lan u o v a, D iritto B izan tin o (1906);
K r a ta k p reg led u C am bridR e M edival
H is to ry IV , 706—725 od P a u l C ollinet-a.
R. Popović.
BIZERTA. errad i r a tn a lu k a u Tu-
n isu , u k o ju su sla n i n a lije čen je
o b o ljeli srp sk i vo jn ici. i ffdje je b ila
u sta n o v lje n a srp sk a š ta m p a r ija (Bi-
b lio te k a N ap red ) i izlazio list N apred.
M. I.
BIZOVAC, selo u S la v o n iji, župa-
n ija V iro v itica, k o ta r Osi.iekj željez-
n ičk a s ta n ic a n a p ru z i O sijek—N a-
šice. Im a 1.210 stan o v n ik a. poštu, tele-
g ra f i telefon, općinsko p o g lav arstv o ,
rim o k a to lič k u župu, pučku školu. Tu
je šum sko n ad z o rn ištv o a r o fa R. N or-
in an a, k o ji im a u V a lp o v u i B. 13.900
ha. Im a p a m u p ilan u . 1895 n ađ en je
u B. z n a ta n depo b ro n č an ih pređm eta.:
149 ra z lič ito u k ra še n ih srpova. 136^kel-
to v a. 7 p alstab a , 7 fra g m e n a ta m ačeva
i dr. U svem u 1 1 2 kg b ro n ca i bron-
č a n ih pred m eta.
L i t e r a t u r a : V je sn ik h rv a tsk o g
arheo lo šk o g d ru š tv a 1 (1895). J . M.
BJEČVE, v u nene bi.iele duge ple-
ten e ženske ča ra p e u H erceg o v in i i
K o n av lim a. Oko K n in a su od su k n a
zag asito plavog. v rs ta n a tik a č a .
IV. J u ,
BJELAČA, m u šk i h a lje ta k , od bi-
jelofira sukna. dusr do k o ljen a, s uskim
ru k a v im a . V rh B. opasivalo se oru-
žje (u H erceg ovini). I s ti h a lje ta k
zovu u C rn o j G ori g u n jin a . N. Z.
BJELAČE. u C rnoj G ori i H erce-
g o v in i v u n en e b ije le k ra tk e ča ra p e
s m alo veza oko srrla. N. Z.
BJELAJSKO POLJE, m alo k ra -
ško polje u zapadnoj B osni, izm eđu
Čučeve P la n in e 1.091, Čave 1.194, Kose
1.035 i O blaj G laviee 909 m. n a v isin i
od 580 do 610 m. P o v rš in a .ie oko 19-5
km !. N azvano je po im enu sela n a
njegovoj ivici. P. V.
P rek o p o lja vodi p u t iz P e tro v c a u
B ihač. S tan o v n ici. p ra v o sla v n i i m u-
h am ed an ci. b ave se p o g lav ito stočar-
stvom . G lavno ie nasel.ie B je la i ili
B ila i. n a jugo zapadnom k r a ju P o lja .
sa 686 sta n o v n ik a (1910). M. F.
BJELANOVIČ SAVA, p o litič a r i
p u b lic ista (15/10 1850. Đ evrske. sk ra-
224 —
d in sk i srez — 2/3 1897, Z ađar). Osnov-
n u i sre d n ju školu učio je u Zadru.
a p ra v o u Beču. 1880 pokrenuo je u
Z ad ru S rp sk i L ist. a p o slije n jeg o v e
za b ran e S rp sk i Glas. dobro uređ en i
mnos:o č ita n b o rbeni n a c io n a ln i or-
eran. To je g la v n i lis t cijele srp sk e
D alm acije, k o ji je im ao m nogo u tje-
c a ja i u B osni i H ercegovini. B. je
bio od 1883 n a ro d n i p o slan ik n a đal-
m atin sk o m sab o ru i v rlo p o štovan
vo đ a S rb a n a P rim o rju . R a d ik a la n
n ac io n a list. B. je im ao m nogo sukoba
i n e p rilik a s n e p r ija te ljim a srp sk e
m isli, a li je dosljedno u s tra ja o n a
svom putu.
L i t e r a t u r a : M. Car, S av a B je-
lan o v ić (1911). V . Ć.
BJELASICA, p la n in a u C rnoj Gori.
izm eđu rije k a L im a—L jep ešn ice—T are
—V ra n ještic e, 13'5 km istočno-sjevero-
istočno od K o lašin a. N a jv e ći su vi-
sovi: B je la sic a 2.117 m, M arin k o v a
G lavica 1950 m, K lju č 1929 m, L isa
1875 m. Ju ž n im podnožjem p ro laz i
d ru m A n d rije v ic a —K olašin.
P. V.
BJELAŠČICA. u M akedoniji. desna
p rito k a C rne Reke. Iz v ire ispod
K o z ja k a (1550 m) i K u čk o v a k am en a
(1800 m), utiče oko 6u km jugro-jugo-
zapadno od sela Pološkoer. D u žin a je
to k a 26’2 km, a p o v rš in a s liv a 2 3 2 ‘7 k m \
P. V.
BJELAŠICA. p la n in a u H ercego-
vini. 10-5 km zapadno-jugozapadno
od Gackog. N a jv e ći visovi: B jelašica
1867, Z elena G lavica 1755, M akrop
1668 m. P. V.
BJELAŠNICA. 1. P la n in a u Bosni,
v elik a v iso rav a n . 22-5 km jus'ozapađno
od S a ra je v a . N a jv e ć i su visovi: B je-
la šn ic a 2067 m, K rv a v a c 2062 m, V la-
h in a 2057 m.
2. P la n in a u H erces'ovini. iugo-
istoeno od P opova P o lja , 6-5 km
istočno od S eđlara. N ajv eći visovi:
T u h a ljs k a B jelin a 1396 m, I l i j a 1338
m, R adoš 1249 m. Z apađnim podnožjem
p ro lazi drum S tolac—T rebinje.
P. V.
BJELAVAC A- HIFZI, književnik
i n o v in a r (8/6 1886, M ostar). B. je svršio
lice.i u C a ris ra d u i trs'o v ačk u školu
u M ostaru. P o svršenim ^ n a u k a m a bio
je neko v rije m e u državuoj službi,
p a se onda posvetio n o v in arstv u . Osim
m a n jih s tv a ri po ra zn im b eletristlčk im
i političkim n o vinam a, B. je nap isao i
zasebno štam p ao t r i ro m an a : M inka
(predm et: em an c ip acija m uslim anske
žene), Išč au ren i le p tir (predm et: zle
posljedice ženske em ancipacije) i R enee
L o so tetid es (predm et: sukob srč k e
ired en te sa m lad o tu rsk im pokretom
u T urskoj). O. H.

BJELICE, plem e u k a tu n sk o j na-
M.ii u C rn o i Gori. U M sto rL sk im po-
d a tc im a sp o m in iu se p rv i p u t 14au.
S ta n o v n iitv o m u čine sta ro sje d io c i 1
doselienici. k o ii su u vecm i. P re d a k
d cse lie n ik a ie sta rin o m iz C ara đ a kod
Gackog-a. N aiv eće ie nDinovo b ra t-
stvo M ilići. S ro d n ici su im V eb ecu ce
i B aiice (M artin o v ići). Z e m b iste pie-
m en a ie k rašk o , sirom asno 1 bez-
vodno.
B JELOKRA JN A (Belo K ra iu sk o ,
B iie la K ra iin a ). T ako se zove ]ugo-
isto čn i dio biv šeg v o iv o d stv a krann-
skog uz h r v a ts k u g ra n ic u , k o ]i se
p ro s tire izm eđu p ad in e kocevsko-
dolen isk e v is o ra v n i i G ornanaca sa
zap ad n e i sie v e rn e stra n e . a rmeRe
K u p e sa isto k a i iu g o isto k a . B. p rea-
s ta v b a v iše m a n ie v a lo v itu k o tim u
k ra šk o g m o rfo lo šk og značana, pre-
o ra n u s ta rim riie č n im k o ritim a 1
o k ru g lim d e p re s iia m a (»dragam a«L
G lav n a riie k a B. ie L a h in ja (pritoke:
D obličanka, B u to ra jk a i K ru p a ), kona
u tiče kod sela P n m o s te k a u K upu.
P o k riv e n a je u g lav n o m h ra sto v im ,
bu k o v im i brezovim šum am a. koiiko
ne služi p o ljo p riv re d i. N a n ra v n u e
p o lje se n a la z i u podzem ebskon zupi
uz K up u . N a nižim p a d in a m a G orja-
n ac a i d o len isk e v iso ra v n i u sp b e v a n u
m n o g o b ro jn i v in o g ra d i B ielokranjiaca.
D obro vino d aje V idošička i D ra sic k a
g o ra izn ad M etlike. U g lie n d a je u g b e -
n ik K a n iž a ric a kod C m o m lja, a ze-
ljezn e ru d e im a n a v iše m ie sta , uaro-
čito u V elikom B u kovju. ^Zato ie oila
šezdesetih g o d in a pro šlo g vineka
u sta n o v lje n a u selu G rad ac ta lio n ic a
ru d e i lje v a o n ic a oruđa^ i m unicine
(p re sta la ie r a d iti u početku osam -
desetih godina, zbog u d a lie n o sti od
želiezničkog p ro m eta). — P o v rs in a B.
u g iav n o m se p o k la p a sa povrsinom
u p ra v n o g sre za črn o m e ljsk o g (352 km
= 54.609 h e k ta ra ) sa 26.300 stano-
v n ik a (1900) u 5.832 kuće. Z v an ičn a
a u s trijs k a s ta tis tik a n a š la ie_ (1900)
p re m a v je ro isp o v iie sti: 26.064 rim o k a-
to lik a , 234 »g rčk o-orijentalnih« i 2
ev an g elik a, a p re m a jezik u 24.984 Slo-
venaca, 42 S rb o -H rv a ta i 926^ N ije-
m aca (K o čev ara n a p a d in i kočevsko-
do len isk e v iso rav n i). — N e k a d a 3 e
p rip ad a o B. i Ž um berak, koera su. 15oo
k ra n js k i sta n o v i i c a r F e rd in a n d
u s tu p ili v o jn o j u p ra v i za n a se lie n ie
S rb a. k o ii su ču v a li g ra n ic u od Tu-
ra k a . N eki (J. K obe) drže i m a lu po-
k u p sk u o b last K ostel, k o ja sp ad a u
kočevski sTez. kao dio B. — U ra n iie m
8re d n je m v ije k u ’ izg led a d a ie B. p ri-
p a d a la hrvatskom _ k ra lje v stv u , od ko-
ie g a ju ie oteo n je m a č k i v ite šk i red.
P o s li j e s u u n j o j g o sp o d arili a k v ile jsk i
— 225 —
BJELOKRANJCI
p a t r i j a r s i i g o rič k i grofovi, a n a k r a ju
H a b sb u rg o v ci. I ako dio vnnvodstva
k ra n jsk o g . B. je rm a la uviDek lzvje-
snu sa m o sta ln o st i v la s tito g g la v a ra
m etlič k e m ark e . G lavne tocke B. su
v aro šic e Č rnom elj i M etlika, u la i 16
v ije k u g la v n i oslonci S lo v en aca u
b o rb a m a p ro tiv T u ra k a , dok u ije biia
u d ru g o i p o lo v in i 16 v iie k a p o d ig n u ta
tv rđ a v a K a rlo v a c . B ielo k ran n c i su se
često kao la k a k o n iic a o g led ali sa
m u slim a n sk im B osancim a. Zbog ne-
p re s ta n ih tu rs k ih u p a d a B. ne u g la-
vnom iz g u b ila sv o ie sta ro stan o v n i-
štvo T ako se n a p r. g o v o ri za veliKo
selo G rib ie (danas prek o 100 kuca)_ u
jednom iz v je š ta iu od 1524, da_ ni.ie
ostao p o sliie tu rs k o g n a p a d a n i rndan
p lu g (kuća). P ra z n u zeml.iu n a se liii
su H rv a ti i S rb i, s k la n ja ju ć i se o d b li-
zine T u ra k a . P rv e h rv a ts k e k o lo n iste
izg led a d a je doveo (1526) v la ste lm
K o b a sić iz okoline B ih aća. B rzo zatim
(1530) došli su sa b o san sk o -h rv atsk o -
d a lm a tin sk e trom eđe, n a im e od o rb a,
U n c a i G lam oča, p ra v o s la v n i b r b i
štokavsk;o-iiekavskog govora. S ta ro -
sied io ci B. su sam o Sokci u scinicko.i
župi, kao i sta n o v n ic i n ek ih sela izn ad
M etlike i m ožda selo Z apuđe, u dra-
g atu šk o j župi. Z ato n a ro d u_ B. g o v o ri
h rv a ts k i, slo v en ačk i i srp sk i. i ako se
o sjeća S lovencim a. Im e n a poznatinih
B je lo k ra n ja c a su: Iv a n L enkovic (za-
p o v ied n ik cjelo k u p n e v o in e g ra n ic e
u 16’v ije k u ), b a r u n i G usići (h rv atsk o
p ra p le m stv o p o d rije tlo m iz L ike. n a
v la ste lin stv im a G rad ac i V inica), J u r e
K obe (Ilir), Iv a n N a v ra til (fo lk lo rist).
A lo jz ije G angl (sk u lp to r). _ b isk u p i
V rtin i S ta rih a , Fran_ Š u k lje (bivsi
z e m a lisk i g la v a r K ra n isk e ), O ton Zu-
)ančic (lirsk i p jesn ik ). E n g e lb e rt
J a n g l (i4es& ik i pedagog), K a m b ic
'slik ar). N. Županić, F r a n D e rg an c
'k iru rg , p je sn ik i filozof), M ilan P lu t
m ublicista). N . Z uvam č.
BJELOKRANJCI. S ta n o v n ištv o
K ra n jsk e sa iu žn e s tra n e p la n in e Gor-
ian ac a (1.181 m) nosi k o lek tiv n o lm e
B„ zbog b ije lo g o d ijela, za ra z lik u od
o stalih K ra n ja c a , sa odijelom ta m n e
boje i d ru k č ije g (alpinskog) kroja_ i
ukusa. U B je lo k ra jn i ra z u m ije v a ju
K ra n ic e m Slovenca. p a bio on iz Sta-
ierske. K o ru šk e, G oričke ili K rann-
ske. N a p ro tiv c m o k ra n js k i su sje d i
novom eškog sre za n a z iv a iu B ielo-
k ra n jc e »H rvatim a«. ne ra z lik u iu c i
tam o šn je Šokce p S rb e od o stalo g
osuovnog stan o v n ištv a.
P r ije doba tu rsk o g e e to v a n ja po
B je lo k ra jn i, k o je je počelo već ran o ,
u 15 v ije k u (1408, 1431 i t. d.), izgleda
d a ie ta m o šn je sta n o v n ištv o bilo _ho-
m ogeno, sa o rg a n sk im produzerniem
15
 L ■■
BJELOKRANJCI
n k an k a v štin n n a desnon s tra n i K upe
i o rg a n sk im n astav k o m k ribniško-
d o len isk o m govoru. U slijed žestokih
i erotovo svak o g 'o dišnjih n a p a d a u 15
i 16 v ije k u počelo je n e s ta ja ti staro -
sjed ilaca , a gotovo isp ra ž n je n u zem lju
{naročito p o lja ) za u zim ali su H rv a ti
i S rb i. D om aća im e n a (p rišv e rk i) po-
ro d ica često p o k a z u ju p o d rije tlo do-
se lje n ik a ; tak o n a pr. u adlešičkoj i
po d zem eljsk o j župi: K rb a v c i (iz K r-
bave), L o p a rc i (sa L o p a ra u H rv a t-
skom P rim o rju ), B rin c i (iz B r in ja u
Lici), Š v a ršč a n i (iz Š varče kod K a r-
lovca). H r v a ti su b je ž a li isp re d Tu-
r a k a počevši od B ih aća i U n e u K r a n j -
sku. S rb i su se d oselili u v iše m ahova,
i to p rv i put, u Ž u m berak (1530 i 1533),
M arin d o l i B o jan ce (v je ro ja tn o 1546).
S ta ro stan o v n ištv o se održalo sanio
n a p a d in i i ispod p ad in e dolen.isko-
kočevske v is o ra v n i u sem ičkoj župi;
to su ta k o zv a n i Šokci, sa m u tn im vo-
kalom ii i polug'lasom % u govoru.
B. p re d s ta v lja ju ša re n e tn o g ra fsk i
m ozaik, ta lo g b u rn ih d o g a đ a ja i m i-
g r a c ija 16 i 17 v ije k a . P re m a govoru
i o d ijelu ra z lik u ju se m eđu B. t r i gla-
v n e g ru p e ; 1. H rv a ti, kao glav n o i
osnovno stan o v n ištv o , uz K u p u od
p o lja n sk ih R a d e n a c a ili čak O silnice
do B ožjak o v a, ispod M etlike. Z a H r-
v a te držao je ove P o k u p ce i V a lv a so r
u 17 sto lje ć u i P . K ozler u svom e Ze-
m lje v iđ u .slovenskih p o k ra jin (1864),
a sem ički Šokci jo š i d an as n a z iv a ju
tim im enom sv o je ju žn e sus.iede. 2 .
S rb i (što k av ci-ijekavci) u Žum berku,
M arin đ o lu i B o jan cim a. Ž um berčani
su p rim ili u 17 i 18 v ije k u u n ija tstv o .
Oni se d an as o sje ć a ju H rv a tim a . Ma-
rin d o lci i B o jan čan i. k o ji su za d rža li
p ra v o sla v lje , o sje ć a ju se S rb im a. 3.
Šokci u sem ičkoj župi, k o ji se od v a j-
k a d a u b r a ja ju u Slovenee, pod u tje -
cajem crkve, su d a i škole. I s ti je slu-
č a j i sa ta m o šn jim H rv a tim a (samo
n e sa to lik o m sviješću). k o ji b ro jn o
i e tn o g ra fs k i u p ra v o i p re d s ta v lja ju
B. — B. (n e k a d a šn ji H rv a ti) d ijele se
p re m a g o v o ru i n aro d n o j n o šn ji u če-
t i r i g ru p e : 1. P o ljc e ili M etličane u
podzem eljsk o j, m etličk o j i ra d o v išk o j
župi. 2 . P riv rš c e u ađlešičkoj, preloč-
koj i v in ičk o j župi. 3. PoLiance u žu-
p am a S ta ri T rg n a K u p i i V rh. 4. Ko-
stelce. — Č rn o m eljsk a i d ra g a tu š k a
žu p a za u zim aju sre đ in u izm eđu Šo-
k aca P o lja n a c a i P o lja c a (M etličana).
P o ljc i i P riv rš c i jo š i d an a s govore:
v u k m jesto volk ili vouk, m u č a ti m je-
sto m olčati, K u p a m jesto K o lp a ili
K o upa, j a m jesto ja s t ili jest. P ri-
v ršc i iz g o v a ra ju sta ro t jasn o kao a,
dok je kođ P o lja c a ostao poluglas: n a
pr. u A d lešicam a ja ra c , tk alac , ja sam
—226 —
s
bil, u Griljanima, jarac, tkaRc, ja 31111
btl, i t. d.
I ako je bilo n arodno ođijelo po
m om e p ro m a tra n ju (1885—1910) svuda
bijelo , ip a k je bilo d ife re n c ija c ije
p re m a naveđenim g ru p a m a . N a jje -
d n o stav n ije, n a jk o n z e rv a tiv n ije i n a j-
siro m a šn ije o d ije v a li su se sem ički
Šokci: dom aće p latn o je bilo više sive
boje, je r g a n isu b ijelili, d u g m e ta su
b ila izra đ en a od običnog konca; n ije
bilo veselih b o ja ornam entike. n i n a
sv ili n i n a p la tn u . Šokci su p rv i pro-
m ije n ili »brageše« po fazoni »hlača«.
R azm jern o b o g a tu i n a p re d n u nošn.iu
im a li su P o ljc i (M etličani). je r su b ili
n a.iim u ć n iji i đ olazili su v iše u dodir
s civ ilizo v an im sv ijeto m u o b ližn jim
v a ro šim a _ Č rnom l ju i M etliei. Žen-
skom o d ijelu p rip a d a lo je : n a g la v i
»peča« ili »rob-LC«, pod tim crno izve-
zena »jalba« sa čip k a m a sp rije d a ; is ta
se zove n a V rh u »jugla«, i n a lič i n a
m režu za kosu. Čelo d je v o ja k a k ra s ila
je crv e n a ili ž u ta p a rta . p o su ta sta-
klen im crv en im p e rla m a (đinđuvam a).
znak čednosti i d jev iča n stv a . O dijelo
za p o p rsje i ru k e b ili su »rokavi«
(oplećak) od dv o jn o g p la tn a , od ku-
p ljen o g b ije lo g v a le sa za ru k a v e i
žućkastog lan en o g p la tn a preko g ru d i
i leđa. »Robača«, sa. m nogim n a b o rim a
iz b ijelo g p la tn a n a »ram enicam a« do
iznad koščice; ispod robače »đolenjka«
(d o n ja k o šu lja), oko s tru k a vezana
tra k o m . P re d n ji dio k o šu lje p o k riv en
je »špicam a« o b ru b ljen im »zastorom«.
S tru k je o p asiv an u s ta r ije doba vu-
nenim i crvenim , u n o v ije doba svi-
lenim »pasom« ra z n ih bo ja, preko ko-
je g su b ili svezani b ije li tra k o v i za-
sto ra, D o n ji k r a j la k ta p o k riv ale su
žene »narokam a« opšivenim čipkam a.
R u k a v i n a g ru d im a zak o p čav an i su
u s ta r ije v rije m e »kopčicam a« od
m jed i ili »knjofim a« od b ije lo g por-
culana, u k ra še n i jed n im ili d vam a
k o n cen tričn im crvenim i plavirn k ru -
govim a. Z a sig u rn o st a i za u k ra s
u p o tre b lja v a la se i »igla«. sa nekoliko
s ta k le n ih perli. crvene ili žute boje.
Oko v r a ta nosile su s ta r ije žene »ko-
ralde« od m alih stak len ih zrna, obi-
čno g ra n a tn o -c rv e n e hoje. U l.ietno
doba su B. išle bose, po zim i p ak i o
p ra zn icim a obuvale su crvene vunene
»hlačice«, pod kol jenom vezane »podve-
žnjim a«. K ao la k a obuća za sto p a la
slu žili su vu n en i b ije li »kopici« (ča-
rape), bez o rn a m e n ata, koje su plele
S rp k in je iz M arindola. K ao te ž a i sve-
č a n ija obuća služile su crne kožne
»čizmice« (cipele), sa jezikom i spri-
je d a »volavkam a« zapletene. P oljčice
su se š titile od hladnoće i m raz a
b ijelim »zabuncem« (zubun) ili »ko-
žuhom« bez ru k a v a , k o ji je bio n a

g ru d im a i leđ im a u k ra še n crvenim
o rn a m e n tim a. M lade su n o sile n a
vjen čan .iu n a ro č itu friz u ru i u k ra s
»naplet«, t. i. v iie n a c od u m je tn ih cr-
v en ih ru ž a i sta k le n ili iag o d a, sa k o g a
su visile erv en e sv ilene tra k e do iz-
n ad ram en a, ta k o d a je bio v r a t pokri-
v en i sam o su se v id je le oči, nos i
u s ta i m alo lica. — M uška- »oprava«
(odijelo) lje ti: »robača« (k o šu lja od
b ijelo g »hodnog« ili lan en o g p la tn a ),
»bragiše« (gaće) od isto g m a te rija la ,
kožni crv en »ćemer« sa izrezan im i
bijelo o rn a m e n to v an im poklopeem ,
» šk riljav a« (šešir), »škornje« (čizme)
ili »štiflete« ili »škarpe« ili »coknje«.
IJ zim sko doba o b lačili su preko
b ra g iš a b ije le v u n en e »hlače«, u k ra -
šene p lav im tra k a m a , preko k o šu lje
b ije li »lajbec« (prsluk). n a obje stra n e
s a žu tim sp lo šten im d u g m etim a od
m je d i (»pogrošni knjofi«) i donjim
ru b o m od crvenih, žu tih i n a ra n č a s tih
p ru g a . P re k o la jb e c a s ta v lja la se bi-
je la v u n e n a »halja« op šiv en a p lav im
v rp c a m a i u k ra so m n a le đ im a n a lik
n a grozd; preko h a lje su o b lačili i
»kožuh« ili »veliku h alju « (bundu) ili
m o d ri v u n e n i »plajšč«. s a d v ije ili t r i
pelerin e. U s ta r ije v rije m e B. n ik a d a
n ije išao n a p u t bez kožne to rb e sa
pokrovom od crv en e v u n e i n a ra m -
n im širo k im rem enom , n a k o jem je
bio o rn a m e n a t »slatko im e Isus« sa
početnim slovim a. O v ak v a n a ro d n a
n o šn ja iz podzem el.iske župe sasvim
je d e g e n erisan a u doba 1895—1910, i
d an a s je n e n o si n itk o više, već ku-
p u ju u v a ro ši neu k usno tam n o odi-
jelo bez e tn o g ra fsk o g z n a čaja. Jo š
sam o n e k i P riv rš c i očuvali su b ije lu
n o šn ju u đ eg en erisan o m sta n ju . S a
d o len jsk e i kočevske v iso ra v n i pro-
d rla je c rn a n o šn ja, nov m o ral, nove
pjesm e, nove ig re, k o je se šire i d a lje
preko K u p e u H rv a tsk u . P a tr ija r h a l-
n a slovenska k u ltu ra i m o ra l n e s ta ju
sasv im u B je lo k ra n jsk o j. O vdje se
jednom ig ra lo i ju goslovensko kolo,
a to svjedoči p e trific ira n izraz »pojt
v kolo«, t. j. ići n a zabavu, g d je se
n a ra v n o s a d a v iše n e ig r a kolo, već
»valceri« i »puštertanc«. P r ije su B.
b ili m irn i, n ije se čulo o ra z b o jn ištv i-
m a i u b istv im a m eđu dom aćim a, ili
k rv a v im tu č n ja v a m a izm eđu mo-
m ak a. što se d an as događa. U župi
adlešičkoj n a K u p i n ije bilo n a p r. 100
g o d in a n i jed n o g u m o rstv a ili ubi-
stv a ; n ije bilo k ra đ a ; g o sto lju b iv o st
je b ila u c v ijetu . C rn i K ra n jc i z a ista
su d o n ijeli b o lju z a n a tlijs k u sprem u
i sm isao za d izan je m a te rija ln e kul-
tu re, ali uz to i sebični in d iv id u a li-
_zam, k o ji je zagušio osjećaj zađružne
i šire ro dbinske l.iubavi, n ježnosti, go-
sto lju b iv o sti i ta k ta u općenju sa su-
— 227 —
BJELOKKANJCI
sjeđom , n aro čito sa ženskinjem . P re-
tje ra n o p o u zd a n je u sam og sebe i
p ra z n i ponos m lad ića n a n je g o v u fi-
zičku s n a g u đovođi često iz n iš ta v ih
ra z lo g a do su ro v ih tu č n ja v a i u b ij-
stav a. P r i j e su se m lad ići i d jev o jk e
o p ra z n ic im a zajed n o z a b a v lja li u
»kolu«, ig ra lo se i p je v a le su se s ta re
n aro d n e pjesm e, m om ci su se sm je li
sam o ja v n o p rib liž a v a ti d je v o jk a m a .
D an as m om ci v rlo često p iju i ig r a ju
za sebe ili id u d je v o jk a m a bez kon-
tro le. Z ato im a S lovenačka, u p o re đ e n a
sa Istro m ili H rv a tsk o m , ta k o v elik i
p ro c e n a t v a n b ra č n e djece. Ip a k je
su ro v i c m o k ra n js k i in d iv id u a liz a m
n ač in io B. sp o so b n ijim za živ o tn u
b o rb u i za š ire n je opće ev ro p sk e ci-
v iliz acije.
B. su se o đ lik o v ali e tn o g ra fsk im
b o g atstv o m sv ak e v rste ; o b ičajim a,
p jesm am a, tra d ic ijo m . n a z o rim a o
p ra v u i sv ije tu , u p o re đ e n ju sa osta-
lim S lovencim a. U p o ređ en i p ak s h r-
vatskom , n a ro č ito srp sk o m k u ltu ro m
iz u n u tra š n jo s ti B a lk a n sk o g P o lu -
o strv a, b je lo k ra n jsk o -ju ž n o slo v e n sk a
k u ltu r a iz b lije d je la je i iščezav a u
b o rb i sa slovenačko-alpinskom . D a n as
se gotovo i n e č u ju više s ta re bjelo-
k ra n js k e p jesm e. koje su n a lič ile n a
h rv a tsk e , a donekle i n a srpske, i p je-
v ale su se n a epski i lirs k i n ačin , je r
je šk o la u v e la slovenačko-narodno i
u m je tn o p je v a n je . a c rk v a ee cilijan -
sk u m uziku. S v ad b en i i p o g re b n i obi-
č a ji »karm ina«, p r ije ta k o p u n i lije p e
sim bolike, n e s ta ju ili živ o tare.
B ijele^ B je lo k ra n jic e m ogu se vi-
d.ieti još sam o m eđu P riv ršc im a , u
žu p a m a A đlešiče, V inica, V rh. U tim
žu p a m a p ra v e ioš i ču v e n a b o jad i-
sa n a u s k rš n ja j a j a »pisanice«, u k ra -
šen a n a jv iš e g e o m e trijsk im i b iljn im
n io tiv im a, k o ji su ia k o slič n i o n im a
iz v e n e c ija n sk e S lo v e n ije u sliv u
N adiže. — K uće B. još su i d an as
u g lav n o m d rv en e i slam om (»ško-
pom«) p o k riv en e; one su u ta k v o j
vezi sa o stalim zg rad am a, d a cio kom -
pleks o b ra z u je č e tv e ro k u tn ik sa »dvo-
rom« u sred in i.
Is e lja v a n je u A m e rik u od v elik e je
v až n o sti za B jelokra.inu. je r se v a ljd a
n i iz jed n o g o k ru g a bivše au stro -
u g a rsk e m o n a rh ije n ije iselilo toliko
n aro d a, kao iz čm o m e ljsk o g k o ta r-
skog p o g la v a rstv a . Z ato je s ta tis tik a
k o n sta to v a la veliko o p a d a n je m jesto
p o ra s ta sta n o v n ištv a . In te n z iv n ije
is e lja v a n je je počelo oko 1880 i do-
stig lo oko 1900 k u lm in a c iju . V ećina
s ta r ijih ise lje n ik a se v ra tila , no m la-
dež je s tv o rila sebi u A m e ric i poro-
dieu, i v ra ć a se sam o djelom ice. I
A m e rik a je m nogo p rip o m o g la pro-
B J ELOP AVLIĆI
padannu s ta rili običana i sta ro g na-
rodnog: živ o ta B.
L i t e r a t u r a : J. V. V a lv aso r, D ie
E h re d. H e rzo g th u m s C rain, 2. Theil,
6 . Buch, 4. C apitel, 291—299 (Von den
S itten , G eb rau ch en u n d S p rach e der
U skoken (oder W alach en ) in M ittel-
C ra in als im d ritte n T h eil d. L andes);
J . V. V a lv a so r: Cap. 6. S. 302—305
(Von d. S p rach e u. S itte n d. C rab a te n
in C rain), N iirn b e rg (1689); J . Kobe,
B eli K ra n jc i (K m e tijsk e in Kokodel-
ske Novice, 5, 1847, 163—164, 167, 170
—171, 175, 178—179, 181—183); J . N a-
v r a til: V uzem v M etliki; K re s v Me-
tlik i; P esm e m etlišk ih K re sn ic (Ve-
dež, 2, 1849); I. Š ašelj, B isern ice iz
b e lo k ra n jsk e g a n a ro d n e g a zaklada,
1 , 2 (1905, 1912); J . B arle, Ž e n itv a n jsk i
o b ič a ji B elih K ra n jc e v (Letopis M at.
Slov., 1889); I. L okar, B e lo k ra n jsk a
h iš a (C arniola, 3, 1912); A. Sič, N a-
ro d n e vezenine n a K ra n jsk e m , 2
(B elo k ra n jsk e vezenine, 1918).
N . Zupanic.
BJELOPAVLIĆI, plem e u crnogror:
skim B rd im a u dolini Zete. B ro ji
2969 dom ova, sa oko 14.000 stan o v n ik a.
D ije li se n a uža plemena.: V ražegrm ce.
P av k o v iće. P etru šin o v ić e i M artiniće.
P o re d Zete je p o lje K osovi Lug. — B.
se sp o m in ju kao plem e p rv i p u t 1411.
P re m a p re d a n ju plem e su osnovali
potom ci B ije lo g P a v la . k o ji je došao
iz D u k a đ in a m eđu s ta re S rbe Lužane.
S vi n jeg o v i potom ci. k o ji su u većini,
slav e P e tk o v dan. S m a tra se jed n im
od n a jb o g a tijih plem en a u C rnoj
Gori, n aro čito plodnošću ze m ljišta.
K lim a je b lag a; ra đ a razno voće i
v in o g rad i. P la n in a j_e plem enska za-
jednica, g d je izlaze lje ti sa stokom . LT
plem enu je v a ro šic a D a n ilo v g ra d i
m a n a s tir O strog, g d je p o č iv a ju m oći
Sv. V a silija . P- »•
BJELOTINA. p la n in a u H ercego-
vini. isto čn o -ju goistočno od K o n a v ala.
9 km sjev ero isto čn o od G rude. N a jv isi
visovi: k o ta 1.126 i I lijin a Kita. 1.089
m. P odnožjem vode d rum ovi: K o to r—
T reb in je. B isa n —D ubrovnik. G ru d a—
T reb in je. p - V-
BJELOVAR, g ra d u H rv a tsk o j, n a
južnom izd an k u (135 m) B ilo-gore,
sam o m alo v iše od rodne ravnice,
kojom te k u P la v n ic a (k^ Ćesmi) i
p rito k a jo j B je lo v a rk a ; željeznička
sta n ic a n a p ru z i K riž ev ci— V irovi-
tie a s krakom B.—G arešn ica i G ru-
bišno P o lje . Im a poštu, te le g ra f i
telefon. B. ie p ra v iln o g rađ en po
tip u većih m je sta u bivšoj v o jn o j k ra -
jin i; n a sre d g ra d a je g la v n i trg . ođ
k o jeg se razilaze 4 g lav n e ulice. koje
se s ostalim u licam a u k rš ta v a ju pod
p ra v im kutom . B. rm a 7859 stano-
v n ik a ; b ila ie nedavno u k in u ta žu-
p a n ijs k a o blast (K riževci—B jelo v ar),
Im a sudbeni stol, g ra d sk o p o g la v a r-
stvo, k o ta rsk u oblast. k o ta rsk i sud;
fin a n c ijsk o ra v n a te ljs tv o . po rezn i
ured, sto v a rište d u h an sk ih p re rađ e -
v in a i soli; šu m arsk o -g o sp o d arstv en i
u re d im ovne općine k rižev ačk e i
im ovne općine đurđevačke; rim o k a-
to ličk u župu. p ra v o sla v n u p a ro h iju .
ra b in a t; re a ln u g im n aziju , djevo-
ja č k u s tru č n u školu; ž u p a n ijsk u bol-
nicu. — B. je znatno trg o v ač k o (stoka.
n aro čito goveda. z e m a ljsk i proizvodi
i šum a) i pom alo in d u striisk o m je-
sto (tv o rn ica p o ljo p riv re d n ih stro -
je v a i ljev ao n ica, koža-gam ašne, ce-
m e n tn a i g lin e n a roba, g ra d sk a pli-
n a ra . d v a p a r n a m lin a. tv o rn ic a u l j a
iz rep ice i k o štica od bundeva, tv o r-
n ic a suhog m esa, tv o m ic a žestokih
pića). U B. p o sto ji u d ru ž en je trg o -
v ac a i in d u s triia la c a ; im a više nov-
č a n ih zavoda. B. je m lađo m je sto ;
postao je u 18 v ijek u , za v rije m e
M a rije T erezije kao m a la tv rđ a v a i
razvio se kao v o jničko m jesto. U vezi
s v o jnom k ra jin o m ostao je B. sve do
1869. a p et go d in a k a sn ije dobio je
p ra v a slobodnoga g ra d a.
J . M odestin.
BJELUŠKI VISOVI. p la n in a u S r-
b iji, izm edu rije k a M oravice—G rabo-
vice—M alog R zava. 17 km ju g o -ju g o -
zapadno od A rilja , a. 16 km zap ad n o
od Iv a n jic e. N a jv e ć i su visovi: K u-
k u tn ic a 1.468 m. G ra d in a 1.159 m.
M alič 1.150 m. Isto čn im podnožjem
vodi dru m P ožega—Iv a n jic a . P. V .
BJELJINA, sre sk a varo š u sjevero-
istočnoj Bosni, u S em beriji, ^ n a že-
Ijezničkoj p ru zi U g lje n ik —K ača. Im a
11.012 stan o v n ik a. S p o m in je se 1658
kao selo sa jednim hanom . S redinom
19 v ije k a B. je već b ila v e lik a v a ro š
i z n a tn a sa svoje trg o v in e. Za v ri-
jem e au stro -u g a rsk e o k u p ac ije B. _se
znatno ra zv ila, kao pogran ičn o m je-
sto p rem a S rb iji. Im a m edresu i gi-
m n aziju , 5 v elik ih m linova. M nogo
trg u je voćem, stokom (svinje) i h ra -
nom. U b lizin i B. (25 km n a ju g o zap ad )
je d rž av n i ru d n ik u g lja U gljevik.
M. F.
BLAČINA. p la n in a u Bosni. izm eđu
rije lta R am e i D oljanke, 11 km južno
od m je s ta P ro zo ra. N a jv e ći visovi su:
P a s ja S tije n a 1689 m, k o ta 1574 m, Po-
v rša k 1448 m. Isto čn im pođnožjem
pro lazi kolni p u t J a jc e —M ostar.
P. V .
BLAGAJ. 1. Selo sa ru še v in a m a
sta ro g a g ra d a iznad v re la B une u H er-
cegovini. blizu M ostara. Im a 941 sta-
n o v n ik a (1910). U blizin i B. nalaze-
se o statci p re th isto rijsk o g u tv rđ e n ja -
228 —

S am g ra d je po sto jao i u rim sko v ri-
jem e i zvao se B ona, kao i rije k a . B. je
od 13 do 15 v ije k a bio glavno m jesto u
H u m u (danas H ercegovina). 1403 zau-
zeo g a je v o jv o d a S a n d a lj sa cijelim
H um om . T u m u je b ila i p rije sto ln ic a
(p o red one u K lju č u kod G ackoga).
N jeg o v n a slje d n ik , h erceg S tje p a n
(1466), proveo je skoro cio svoj život u
B. P o n je m u n a ro d i d an as zove o statk e
g ra d a Š ćepangradom . U p re d g ra đ u je
bio d v o rac b o san sk ih k r a lje v a Bišće.
1465 B. je pao T u rc im a u ru k e . H er-
cegov sin V la đ isla v p o v ra tio g a je i
d ržao nekoliko godina. P o d T u rc im a
je B. n a p u šte n i porušen, a desno ođ
izv o ra B u n e razv ilo se novo n ase lje ,
d a n a š n ji B„ k o je se su o m in je u 17 vi-
je k u sa 170 kuća. B. je sad a selo sa čar-
šijo m , bez većeg zn ačen ja.
L i t e r a t u r a : D ed ijer, H ercegovi-
n a (N aselja, 6); T ru h e lk a , N a ši g ra -
d o v i (1904).
2. Selo u B osni, n a S ani, u čijo j su
b lizin i ru šev in e s ta ro g a g ra d a B la g a ja ,
zv an e D erv iši-k u la. G rad je p o d ig la
početkom 14 v ije k a h rv a ts k a veli-
k a š k a p o ro d iea B abonića, knezova
B la g a jsk ih , k o ja je odavde v la d a la
većinom g ra d o v a u b o san sk o j k ra jin i.
D olaskom T u ra k a g ra d je izgubio
z n a čen je u k o rist B osanskog Novog.
B. im a tv o rn ic u sadre.
L i t e r a t u r a : T ru h e lk a , N a ši gra-
d ovi (1904). M. F ilip o vić.
BLAGODJEJANJE KARLOVA-
ČKO. V. S tefan eu m .
BLAGOJEVIĆ ADAM TADIJA od
V alpova, p isac n a js ta rije g h rv a tsk o g
d je la o sto č a rstv u : Is k u s n i n au k ,
kak o se ovce k n ajb o lje m s ta n ju
dovesti m ogu (Požun, 1774). 0 . F.
BLAGOVEŠTENSKI SABOR. Po-
s lije u k id a n ja V o jv o d in e (1860) i n je -
no g s p a ja n ja s U g arskom , pozvao je
c a r F ran.io Jo sip p a t r i j a r h a R ajač ić a,
da p o ša lje u Beč 20 p o v je re n ik a srp-
sk o g a n aro d a, da tam o izlože svoje
m isli o p o lo žaju srp sk o g n aro d a. P a -
t r i j a r h R a ja č ić je odlučno odbio ovaj
p rijed lo g , iz ja v lju ju ć i, d a je o V oj-
v o d in i jed in o n ad ležan d a ra s p r a v lja
s rp sk i crk v en i i n a ro d n i sabor. N a
o v u odlučnu iz ja v u p a trija r h o v u bude
sazv an u K a rlo v ce sab o r n a B lago-
v ije s t 1861. S ab o r je otvorio ca rsk i
ko m esar b a ru n J o sip F ilipović, a
p re đ sje d av ao p a tr ija r h Jo sip R a ja -
čić. S ab o r je stao n a g led ište tem iš-
v arsk o g sa b o ra i m a jsk e skupstine,
d a S rb i im a ju p rav o n a svoj p o litičk i
te rito r ij _sa sv o jim v lastim a , te je iz-
nio_ sv o je želje u pogleđu g ra n ic a
V ojvodine, n je n o g osnovnog u re đ e n ja
kao i o odnosu V ojvodine p re m a dru-
229
BLAGOVEŠTENJE
gim d rž av n im fa k to rim a . Z a k lju č c i
blag o v ešten sk o g sa b o ra podneseni su
caru, a li n ik a d a n isu p o tv rđ en i.
D. P.
BLAGOVEŠTENJE. 1. M a n a s tir kod
se la S tr a g a r a , ispod R u d n ik a (Š tur-
ca), po svoj p rilic i iz 14 v ije k a . Spo-
m in je se m nogo u l 8 v ije k u (zabilježen
je i n a k a r ti P o ž a re v a č k o g M ira). 1791
n aša o je B. sasv im p u sto p ro ig u m a n
S tu d en ice G rig o rije i uselio se u n j
s b ra tstv o m , a 1794—95 obnovio g a je.
1800 m o n asi iz B la g o v e šte n ja d rž a li su
i m a n a s tir V o ljav ču , k o ji su iz te-
m e lja obnovili. 1796 p re d sa k u p lie n im
n aro d o m preko sp o m en u to g G rigo-
r ija , ta d a a r h im a n d rita ovoga m an a-
stira . u č in je n je K a ra đ o rđ u o p ro šta j
za u b istv o n je g o v a oca. Z a v rije m e
K a ra đ o rđ e v o u m a n a s tiru je bio m a-
g az in b a ru ta . 21/4 1814 s je d n o g sa-
b o ra u m a n a s tiru poslano je od s tra n e
sa k u p lje n ih p rv a k a (m eđu n jim a je
bio i knez M iloš) m olbeno pism o ru -
skom caru . P r i m a n a s tiru je b ila i
škola. A r h ite k tu r a crk v e je sk ro m n a.
U crk v i se n alaz e t r i ra z n a živopisa.
2 . M a n a s tir ispod K a b la r a n a Mo-
ra v i, po svoj p rilic i jo š iz 12—13 vi-
jek a. 1602 c rk v a je o b n ovljena, 1632
popisana. U c rk v i je g ro b n ic a sm ede-
re v sk o g m itro p o lita S o fro n iia (1615).
3. M a n a s tir b lizu g ra d a Ž drela (u
g o rn ja č k o j k lisu ri). iz posl.iednjih de-
se tin a 14 v ije k a . S p o m in je se 1428.
Ig u m a n ovoga m a n a s tira p o strig a o je
u K u p in o v u p o to n je g v la d ik u M ak-
sim a B ran k o v ića . U n je m u su poči-
v ale m oći D a n ila S in a jita . T rik o n h o s
u ru in a m a .
4. ^Crkve: a) C rk v a n a rije c i G rabo-
vničici, sazidao je v e lik i če tn ik R adič
(poveljom ovoga dano jo j je nekoliko
sela u R a sin i za v rije m e d esp o ta Ste-
v an a). N ije id e n tifik o v a n a . b) C rk v a
u selu S lo k o štici (po s a ta južno od
Ć ustendila); b ila je za d u žb in a m itro -
p o lita k o la sijsk o g V isario n a , 1586;
po svoj p rilic i iz 14 v ije k a . c)
C rk v a u selu Š titk o v u (užički). n a
rije c i T isovici; sazidao je p a t r i j a r h
G a v ril oko 1655. d) C rk v a u J a n je v u ,
sp o m in je se 1581. e) C rk v a u selu
Č ukojeviću (C m a G ora). saz id a n a
1627. f) C rk v a u selu T rn a v i (čačan-
ski), saz iđ a n a je 1554, a p o s to ja la je
i ranije.^ g) C rk v a u m a n a s tiru B ra-
dači (požarevački). S p o m in je se 1566;
3677 b ila ie već o p u stje la . h) C rk v a
u selu V ito jev cu u S rije m u (m ana-
s tir V ito jev n ica), sp o m in je se 1622. i)
C rk v a u m a n a s tiru V re lu ; sp o m in je
se 1560. ,i) C rk v a u m a n a s tiru Obedi
(na S avi); p re m a tr a d ic iji p o d ig n u ta
je 1507. k) C rk v a u P a k ra c u ; spom in.ie
se 1704. 1 ) C rk v a u m a n a s tiru Čere-
BLAŠKO JEZEBO
p išu (n a rineci Is k ri); spom in.ie se
1609 i 1628. V . P etko vić.
BLAŠKO JEZERO u a u s triis k o i
S lo v en ačk o i, leži pod K a ra v a n k a m a
kod sela B laee (Baee). Jezero ie v rlo
p litk o , n a jv e ć a d u b in a2 9 '5 m ; im a2'345
k m 2 po v ršin e, leži 560 m n ad m orem .
P o s lje d n jik d e c e n ija postalo je B. J.
lje to v a liš te ; po red n je g a ^ s e n a la z i
p rilič a n bro.i v ila. n a jv iš e sv o iin a
B eljača n a. A . M.
BLAŠKOVIĆ ANDRIJA, isusovac
(1726, Iv a n ić , H rv a ts k a — 30/3 1796,
Z agreb, od u b ilačk e ru k e sv o g a đaka).
N ap isao ie i štam p ao u Z ag reb u 1794
u 4 sv.: H is to ria u n iv e rsa lis I lly r ic ia b
u ltim a g en tis et no m in is m em oria, i
v iše n a u č n ih ra s p ra v a . Đ. K .
BLATAŠNICA, r ije k a u S rb iji, de-
sn a p rito k a R asine. Iz v ire iz C rne
Čuke (888 m). u liv a se oko 6;5 km
s.ieverno od sela R azbojne. D u ž in a je
to k a 26 km, a p o v ršin a s liv a 1 1 1 k n r.
P. V .
BLATINA. 1. V rs ta v in o v e loze s bi-
je lim grožđem . D a je odlično. m irisn o
b ijelo vino. R a š ire n a .ie u srp sk o j
K ra jin i.
2 . V rs ta v in o v e loze u okolini Mo-
s ta ra , g d je se i n a jv iš e ra s p ro s tra -
n ila. B. se rad o osipa. zato je sade
izm eđu sk ad ark e. V ino od B. je slično
bordoskom , g ra n itn e je crv en e boje,
aro m a tič n o i jak o . I. R-
3. (P ro žu ra), jezero n a o strv u M ljetu,
1-5 km sjev ero isto čn o od z a liv a B ar-
nisto v ca, n a d nu o k ru g la ste ponikve.
P o v rš in a je 0'05 k m 2, a p so lu tn a v isin a
je z e ra 0 m. D no m u je ispođ m orskog
n iv o a i zato je vo d a bočata. L je ti se
p re tv o ri u b aru . P. V.
BLATO! 1. Jezero u D a lm a c iji, 1-7
km sjev ero isto čn o od L okvičića. od-
nosno 8-5 km zapadno-sjeverozapadno
od Im otskog. P o v rš in a m u je 2-49 krn2.
a n a d m o rsk a v is in a 256 m.
2 . Jezero n a o strv u M ljetu, 1'5 km
ju g o -ju g o isto čn o od r t a V eli K nezić
112 m. P o v rš in a je 0-08 km \_ a nad-
m o rsk a v is in a 0 m. Dno mu je ispod
m o rsk o g n iv o a i sto g a je voda bočata.
Jezero leži n a sjev ero zap ad n o m k ra ju
m alo g p o lja, k o je je oivičeno b režu lj-
cim a prek o 300 m visine.
3. P erio đ sk o jezero n a o strvu K or-
euli. 5 km istočno-jugoistočno od Vele
L uke. izm eđu b re g o v a K o b ila 228,
P e tro v V rh 393, B ije la S tr a n a 351 _i
M rtin ja k a 225 m. P o v ršin a je T24 km =,
a n ad m o rsk a v isin a 10 m. P r i običnim
p rilik a m a dubina^ m u ie 2—3 m. a u
izv an red n im slu č a je v im a voda je
8 g o d in a n eprekidno p o k riv a la B lato.
In ače po lje n ije svake godine pre-
p lav ljen o .
— 230
L i t e r a t u r a : A r tu r Gavazzi, D ie
S een des K a rstes. I. Teil. Abh. d. k. k.
G eogr. Ges. W ien (1093/04).
4. R ije k a u Južno.i S rb iji, lije v a
p rito k a C rne Reke. Iz v ire iz P oro-
p o lje p la n in e (1050 m ), a u liv a se
ispođ se la Čepigova. D u ž in a to k a je
35 km , p o v ršin a sliv a 898'2 km 2.
P . V .
BLATOGRAD (U rbs p a lu d a ru m ;
M ozapurk, d an as Z ala v ar) zvao se
u tv rđ e n i grad , koji je u m očvarnom
m jestu , kod rije k e Zale, osnovao oka
840 p an o n sk i knez P riv tn a . B. je bio
p rije s to ln ic a kneza P riv in e (oko 840
— 861) i njegovog n asljed n ik a, kneza
K ocela (oko 861—874). M. K os.
BLAZNAVAC MILIVOJE PETRO-
VIĆ, o fic ir i državnik' (4/5 1824, B la-
znava, k ra g u je v a č k i o k ru g — 24/3
1873, B eograd). P o s lije sv ršen e seoske
škole služio je u p o licijsk o j stru ci. Za
v rije m e bune 1842 sim patizirao_ je
s V učićem . 1845 prešao je iz p o licijsk e
službe u v o jsk u i postao a đ u ta n t kneza
A le k sa n đ ra K a rađ o rđ e v ića. 1848. po
u p u tstv im a beo g rad sk e vlade, udesio
je s G ajem z a tv a ra n je kneza M iloša
u Z ag reb u i uzeo tom p rilik o m od
k n eza novaca. 1848/49, kao m a jo r, bo-
rio se uz K n ić a n in a p ro tiv M adžara.
P o slije to g a učio je k e m iju u B eču i
P a riz u ; bio je u v o jn o jjšk o li u M etzu.
1854 postavl.ien je za n a č e ln ik a v o jn o g
o d je lje n ja M in ista rs tv a U n u tra š n iih
D je la ; 1858 postao je pukovnik. Po-
s lije p o v ra tk a O brenovića neko v ri-
jem e bio je in te rn ira n u svom_ selu.
1861 p o sta v lje n je za u p ra v ite lja to-
polivnice u K ra g u je v c u , a 1865 za m i-
n is tra vojnog. K ao m in is ta r m nogo
je radio n a n a o ru ž a n ju vojske, a na-
ročito n a stv a.ran ju a rtile rije . Po-
slije p o g ib ije kneza M ih a jla (1868),
n a su p ro t p riv rem en o m n a m je sn ištv u ,
k o je je sazvalo V elik u S k u p štin u ra d i
izb o ra kneza, B lazn av ac je s vojskom
b eo g rad sk o g a g a rn iz o n a p ro g lasio Mi-
la n a O brenovića za n aslje d n o g a kneza.
P o slije ovoga, dobio je skoro dikta-
to rsk i položaj. V elik a S k u p štin a, p ri-
m iv ši njegovo gledište _o n asljed n o m
p ra v u M ilan a O brenovića na_priiesto_.
iz a b ra la ga' je, zajedno s R istićem i
G avrilovićem , za n a m je sn ik a m alo-
l.ietnom knezu M ilanu. 1868 B lazn av ac
se oženio K a ta rin o m K o n stan tin o v ić,
šestrom od te tk e kneza M ilana. Po-
sli.ie punol.ietstva kneza M ilan a (1872).
B. je đobio g en e ralsk i čin i poštao
je p ređ sjeđ n ik m in is ta rs tv a i m ini-
s ta r vojni. U m ro je u B eo g rad u izne-
n a d a od gušobolie. S. Jo va n o vić.
BLAŽEK TOMO (7/3 1807. P etera n ec,
kod K op riv n ice — 1846, V araždin). U

rodnom m je s tn sv ršio je k ra jiš n ič k u
n jem ač k u triv ija lk u , u V a ra ž d in u
g ra m a tik u i h u m an io ra , p a je onda
stu p io u zag reb ačk o sjem en ište. Zbog
b o lesti m orao je o sta v iti bo g o slo v iju
i počeo je u č iti p ra v o n a za g reb ačk o j
a k a d e m iji n au k a . P oloživši odvje-
tn ič k u cenzuru, postao je 1840 odvje-
tn ik u V a ražd in u . — B. je m alo pje-
vao. J a v lja o se u D anici, a li veom a
rije tk o . P o s lije s m rti p jesn ik o v e. zbog
stro g e cenzure u H rv a tsk o j, h tio je A.
iSTijemčić iz đ a ti p jesm e sv o g a p o b ra -
tim a u B eo g rad u . ali ih n i tu cen zu ra
n ije p ro p u stila . te ih je m ogao iz d a ti
tek 1848 u Z ag reb u, i to s n atp iso m
P o litičk e p jesm e Tom e B lažeka. K ao
m lad ić B. n ije p rip a d a o p rv o m kolu
p re p o ro d ite lja ; ta d a je p je v a o la tin sk e
s a tire i n jem ač k e p jesm e. A li k a d je,
kao zreo čovjek, p rih v a tio ilirsk u
id eju , on j u je za stu p a o s n a jđ u b ljim
u v je re n je m , m irn o i m uževno, bez ono-
g a m lađ ićsk o g a o đ u šev ljen ja, u kom e
su ra d ili ilirs k i p jesn ici. N je g o v u poe-
z iju k a ra k te riš e o z b iljn a m uževnost,
odlučnost, trije z n a , ro d o lju b iv a re-
fle k sija . en ergi.ia i slobođoum lje. ali
se ja v l j a i n e g a c ija , a u n ek im ero-
tičk im p jesm am a, n eo b ja v lje n im , i
lasciv n o st. B. je bio po sv o jim nazo-
rim a ra c io n a lis t 18 v ije k a , otv o ren
p ro tiv n ik crk v e (p jesm a jBl.ieoari).
N jeg o v a k n již e v n a izo braženost je
sta ro k la sič n a . Od m o d ern ih cijen io je
V o lta ira i B e ra n g e ra .
B. V o d n ik.
BLED, općina, lje to v a liš te i kupa-
lište u S lovenačkoj n a ru b u ra v n ic e
m eđu J u ls k im A lp a m a i K a ra v a n -
k am a, s B ledskim Jezerom . Selo B.
ne p o sto ji. nego se ta k o zovu sv a sela
oko je z e ra s jezerom i sam a općina.
— B. se sp o m in je p rv i p u t 1004, kad
je n je m a č k i c a r H e n rik II . dao b ri-
ksenskom b isk u p u B., t. j. g ra d n a
strm o j s tije n i n ad jezerom s p ro stra -
nom okolinom . B rik se n sk i biskupi, č iji
se p o sjed p ro širio skoro n a č ita v teri-
to rij m eđu R adovljicom , K ra n jsk o m
Gorom i B o h in jsk im Jezerom , o stali
su g o sp o đ ari B. sa prekidom od 1803
do 1833 sve do 1858. B ledski g ra d je
ostao čitav o v rije m e sje d ište n jih o v e
u p ra v e. K ad se 1870 p o d ig la g o re n j-
sk a željezn ica (L ju b lja n a —Je se n ic e —
T rbiž), počeo se B. brzo ra z v ija ti kao
lje to v a liš te i k u p alište zbog svoje
n re k ra sn e okoline. V ile i h o teli na-
laze se oko jezera. B ro j v ila i p riv a t-
n ih sta n o v a sad a je preko 200 ; sezona
tr a j e od m a ja do ok to b ra, n je z in
v rh u n a c čine m jeseci ju l i au g u st.
D olazi g o d išn je prosječno do 10.000
g o stiju . N a ob ali jeze ra n a la z i se
k ra lje v dvor (vila) »Suvobor«, a ne-
— 231 —
BLEIW EISS
daleko od B. je d iv n a k lis u ra V in t-
g ar. A . M.
K lim a tsk o m jesto . 501 m v isine, n a
obali jezera. T e m p e ra tu ra u m a ju
12-5° C. ju n u 16-9° C, ju lu 19° C, augu-
stu 18-5 C. sep tem b ru 15° C. O kolnim
b rd im a i šu m a m a B. je za štić en od
v je tro v a . Lu.izin izvor gvožđevite
vode je za piće i k u p a n je . K u p a n je
u jezeru. K u p a lište »P ension Vuk«.
L u jzin o k u o alište. Z račno k u p a lište i
su n čan je. H id ro te ra p ija , e le k tro te ra -
p ija. m asaža, d ije ta ln a k u h in ja , V iše
lije č n ik a i ap o tek a. K u rsa lo n . S p o rt.
Iz leti. Ž eljezn ičk a sta n ic a , autom obil-
ski sa o b ra ć a j. P o šta , te le g ra f, telefon.
L. N.
BLEDSKO JEZERO, u S lovenačkoj,
k ra j m je s ta B leđa, 6‘5 km sjev ero za-
padno od R ad o v ljice. P o v rš in a je oko
1-4 k m 2, n a d m o rsk a v is in a jezera_474
m e ta ra . B. J. je izđubeno u s tije n i
n e p ra v iln o g če tv o ro u g la sto g o b lik a
zelene vode. duboko 45 m, u tič e u
B o h in jsk u S a v u (S avicu). G la c ija ln o g
je p o d rije tla . P. V .
BLEGAŠ, p la n in a u S lovenačkoj, u
J u ls k im A lp am a, izm eđu r ije k a P o-
lja n šč ic e —Selščice (Sore) i g ra n ic e
s Ita lijo m , 15 km zapadno od m je s ta
Š k o fja L oka. N a jv e ć i viso v i od za-
p a d a k isto k u su: C rn i V rh 1288, Ble-
g aš 1563, K o p riv n ik 1370. L u b n ik 1024
m e ta ra . S je v e rn im podnožjem p ro la z i
d ru m Š k o fja L o k a—P o đ b rd o —G orica,
ju ž n im d ru m Š k o fja L o k a—C rkno—
I đ r ija . P. V .
BLEIW EISS VITEZ TRSTENIŠKI
JANEZ DR., p ro fe so r (19/111808, K r a n j
— 28/11 1881, L ju b lja n a ). H čio je os-
n o v n u školu u K r a n ju (do 1819), gi-
m n a z iju u L ju b lja n i (do 1824), stu-
d irao je filozofske n a u k e n a lie e ju u
L ju b lja n i (do 1826), a 1826 up isao se
n a m ed icin u u Beču. P ro m o v ira n je n a
d c k to ra m edicine 1832. Od 1835 do 1836
stu đ ira o je v e te rin a rs k u m eđ icin u n a
bečkom v e te rin a rsk o m in s titu tu i do-
bio je đip lo m u v e te rin a ra . 1834 p rim io
je n a in s titu tu m jesto p en z io n e ra za
t r i godine sa staln o m plaćom . 1835
dobio je su p le n tu ru k o re p e tito ra za
sp e c ija ln u p a to lo g iju i te r a p iju i m je-
sto a d ju n k ta n a in te m o j klin ici. T a
m je s ta b ila su m u d efin itiv n o d a n a
1836. U to doba n a p isa o je k n jig u
P ra k tisc h e s H e ilv e rfa h re n des P fe r-
đes, k o ja je đ o živ jela za 15 g o d in a 5
izd an ja . U Beču i o k o lin i ista k a o se
B. svojom stru čn o m sprem om u p ra k si.
1838 iz a b ra la je B. K m e tijs k a d ru žb a
u L ju b lja n i za svog đopisnog član a.
1841 iz a b ra n je B. za p ro fe so ra vete-
r in a r s tv a u L ju b lja n i, g d je je pre-
davao i su d sk u m edicinu. 1850 bio je
B. im enovan n a n o v o u stan o v ljen o j
B LE JSK E TOPLICE
D o tk iv ačk o -v eterinarskoi školi za u p ra -
v itel.ia i prvoer u č itelia-p ro feso ra.
T Jp ravliao ie i p re d av ao ie u to i školi
do sv o ie s m rti besplatno. 1856 dobio
ie B. m iesto »deželnoer živino-zdra-
vn ik a« za K ra n is k u i ostao .ie to do
svog u m iro v lie n ia (1874).— K ao ve-
te r in a r p ro p u to v ao ie B. ciie lu K rann-
sk u i ta k o ie dolazio u n ep o sred an do-
d ir s narodom . za čiie ie duhovno i
m a te riia ln o p o d izan ie žrtv o v ao svu
sv o iu sn a g u i rad . B. ie stekao oso-
b itih z a slu g a n a p o liu _ u g u š iv a n ia
z a ra z n ih bolesti. 1864 n ap isao ie_ stru -
čno dielo D ie Id e n tita t der R in d er-
u n d S ch afp est. Za n a ro d i svoie uče-
n ik e n ap isao ie B. (diielom s D r. S tru p -
p iiem ) ove k n iig e : B ukve za k m eta
(1843), N a u k o p o tk o v stv u (1846), N auk
m u rv e i svilode re d iti in svilo pride-
lo v a ti (1851). N auk, kako se _pri po-
ro d ih dom aće živine r a v n a ti (1852),
N a u k o ž iv in o re ii (1855), N a u k ogle-
d o v a n ia k lav n e živine in m esa (1855),
N a u k o u m n i ž iv in o re iy (1871). Ivao
t a in ik g o sp o d arsk o g d ru š tv a n ap isao
ie B Z godovina c. k r. K m eti.iske
D ru žb e (1855) i M ilo srčn o st do ž iv ali
(1846). a to dielo m u ie doni.ielo odli-
k o v a n ia i iz in o stra n stv a . O sim to g a
ie B. pisao stru č n e član k e za n a ro d
u svom lis tu Novice. I kao li.iecnik
B. se istak ao . 1851 im en o v an _i_e za
č la n a sta ln e zd rav stv en e kom isine za
K ra n is k u i ostao_ ie n iezin clan do
n ie n o g r a s p u š ta n ia (1870). P re k o a'o-
d in u d a n a (1860—1861) bio ie »dezelni
zd ra v stv e n i svetnik«, šef zdravstva_ u
K ran isk o .i i u p ra v ite li ro d ilišta . Nne-
go v a ie zaslu g a, što se ze m a lisk a bol-
n ic a p ro š irila i što ie o tv p re n a bol-
n ic a za um obolne u K rannskon. 18o0
do 1856 ra d io ie B. u k o m isiii p ro tiv
kolere. Osim d is e rta c iie iz m edicine
De h iru d in e m ed icin ali (1832), nap isao
ie B. Z u r R efo rm des F in d e lv e se n s
in K ra in (1868). Izm eđu stru č n ih pri-
z n a n ia i o d lik o v a n ia dobio ie B. p ri-
znan.ie od a u s triis k e v lad e 1848 (ođ
c a ra 1850) za odlično vršen.ie dužnosti
d v a iu p ro feso rsk ih poziva na__li.n_ec-
ničkom u č iliš tu i u obliku godisnneg
d o đ atk a u novcu. Dobio _ie poziv ba-
v a rsk e vlađe, d a k o m p e tira za profe-
sorsko m iesto n a v e te rin a rsk o i viso-
ko.i školi u M unchenu. 1843 izab ralo
ie B. d ru štv o li.iečnika u B eču za
sv o g a đop isn o g a elana. G ospodarska
d ru š tv a u Z agrebu, Gorici, Celovcu,
G razu, P ra g u , B rnu, Beču, L avovu i
Č ernovicam a iz a b ra la su g a 1875 za
svog počasnog člana, a D ru štv o S rpske
S lo v esn o sti u B eo g rad u »iz uvaže-
n iia n.iegove re v n o sti i tru d a , upo-
tre b lie n n a u m n i i m a te r iia ln i raz-
v ita k k ra n is k o g kao g ra u e n a ro d a
— 232 —
jugoslovenskog, za svog korespon-
den tn o g č la n a ...«
L i t e r a t u r a : B Ieiw eissov Zbor-
nik, M a tic a S lovenska, 11 (1909).
F. Z a v rn ik .
N ajveće značenje im a B. kao žu rn a-
lista , p o litič a r i n a ro d n i vođ. Bio je
osnivač i re d a k to r n e d je lin o g lis ta
N ovice (p rv i b ro i 5/7 1843),^ slove-
n ačk ih novina, koje su u p o četku i
u prvom e re d u im ale slu ž iti ekonom -
skom o d g o ju p ro sto g a n aro d a ; one su
bile dugo v re m e n a jed in e i u p rav o m
sm islu rije č i p rv e slovenačke novine,
a od 1843 do 1858 i jed in i o rg a n za
b e le tristik u i m noge d ru g e stru k e, n a-
p o sljetk u , od 1848, i za p o litik u . Za-
slu g a B. i N ovica je što su sje d in ili
sve S lovence i u o rto g ra fsk o m po-
gledu, te su n a p u s tili stai'u bohori-
čicu i počeli p is a ti gajicoim —
B. je ra d io m nogo i u slovenačkim
d ru štv im a. 1863—1881 bio je predsjed-
n ik lju b lja n s k e Č italniee, 1875—1881
p re d sje d n ik Slovenske M atice, njezin
o rg a n iz a to r i 1868—1869, 1877—1881 re-
d a k to r n je z in ih L etopisa. ■ —B. je pi-
sao o p riro d n im n au k a m a , h isto riji,
filo lo g iji i lite ra tu ri, izdavao ie kaza-
lišne kom ade, školske k n jig e i kalen-
d a re (K oleđarček S lovenski, od 1852
do 1856; S lovenski jezik, p a K ra n js k a
šp ra h a . 1862; L ite ra rn a zap u ščin a dok-
to r ja F ra n c e ta P re š e rn a u L etopisu
S lovenske M atice, 1875).
S v rh a B. lite ra rn o g ra d a b ila je u
prvom re d u u tilita r is tič k a i p ra k -
tičk a: p o litičk i p reporod i p o u k a pro-
sto g a n a ro d a n a naro d n o m jeziku.
S to g a g le d išta je p o sm atrao B. i
lite ra r n i ra d V esel-K oseskoga i ista-
kao p o tre b u stro g e lite ra r n e k ritik e.
— I I p o litici bio je B., i s n jim e Noviee,
za sam o staln u , u sta v n u i m o n arh i-
stičk u A u striju , n epovredivost kato-
ličke v je re i z a štitu slovenačkog na-
ro d a i n je g o v a jezika, O sobito po-
po slije 1861 bio je B. za au to n o m iju
a u s trijs k ih zemal.ia, u kojim a__žiye
Slovenci, i za očuvanje k isto rijsk ih
p o k ra jin sk ih g ra n ic a, _a zastupao ie
i težn ju za u je d in je n je S lovenaca _u
jed n u a d m in istra tiv n u , i po m oguć-
nosti, d rž av o -p ra v n u jeđinicu. P o slije
d u alizm a i o sn iv a n ja Slovenskog N a-
ro d a (1868), dobio je B. u t. zv. m lado-
slovencim a političke p rotivnike.
L i t e r a t u r a: B leiw eissov Zbor-
nik, S lovenska M atica (1909).
M. K os.
BLEJSKE TOPLICE, n a iezeru
blizu B leda (475 m). A k ro ta te rm a
23° C. L. N.
BLIDINJE JEZERO, u H ercego-
vini, izm eđu Č vrsnice i V ra n -P lan in e,

1-5 km sjev ero -sjev ero zan ad n o od Je -
le n k a 1806 m. P o v ršin a je 3-2 km_2,
a p s o ln tn a v isin a je z e ra 1'180 m, n a j-
veća d u b in a 4—5 m.
L i t e r a t u r a : A r tu r G avazzi, D ie
S een des K a rste s. I. Teil. A bh. d. k. k.
Geogr. Ges. W ien, 5. Bd. (1903/04).
P. V .
B L IH A , rje č ic a u B osni, lije v a p ri-
to k a Sane. Iz v ire n a sjev ero isto čn o m
podnožju G rm eč-planine (D avidovića
b rije g 621 m) iz V rela. U glav n o m B.
teče k istoku. u liv a se 22 km nizvodno
od sela P o b rež ja . odnosno 2 km niz-
vodno od S an sk o g M osta. D u ž in a to k a
je 24 km . P. V .
B L IŠK O V A , m a n a s tir u V ra n e šu
(izm eđu B ije lo g P o lja i P le v lja ).
C rk v a je posvećena B ogorodici (Va-
v ed en je); po svoj p rilic i je iz 13—14
v ije k a . S p o m in je se 1516. S a d a je_ u
ru še v in a m a . V . P-ć.
BLO ŠICA , p o n o rn ica u S lovenačkoj,
sjev ern o od N ove V a si; v je ro ja tn o je
podzem nirn to k o v im a u vezi s B istri-
com. P o v rš in a je sliv a oko 56’5 k m 2.
P. V .
B O A R E S K O G EO /R G IJE. V. B o je r
G eorgije.
»B. 0 . B.« T R G O V IN A B E T O N S K IH
B L A G A JN A Đ. D., u V u k o v a ru .
O snovana je 1920. G lav n ica je 1,650.000
d in ara . Iz ra đ u je tre z o re i b la g a jn e od
b eto n a i čelika. Im a p o k re tn u sn ag u
od 24 k o n jsk e snage. Zaposleno je 40
ra d n ik a . G o d išn ji je k a p a c ite t 500
ra z n ih b la g a jn a . S . P.
B O B A L JE V IČ D O M A N JA (ta lija n -
B obali) (početak 14 v ije k a , D ubrov-
n ik — d ru g a p o lo v in a 14 v ije k a ,
B osna). K ao k an o n ik dub ro v ačk e
crk v e B. je došao bosanskom b an u
S tje p a n u K o tro m a n ić u i_ postao je
n je g o v n a jp o u z d a n iji sa v je tn ik i pq-
m oćnik. P r ič a se, d a je u tom svoj-
stv u o d v ratio od b o g o m ilstv a i sam o g a
b a n a i d o b ar dio n a ro d a u B osni, i
d a je 1347 spasio bana, k ad je n a n je-
g a bio n av a lio c a r D u šan i opsjeo g a
u tv rd o m e Bobovcu. M. R.
B O B A L JE V IĆ SABO (ta lija n s k i
B obali), p je s n ik (1530—1585. D ubrov-
nik). Od s ta re v lasteo sk e porodice, po
ocu M iši zvao se i sam o M išetić. Bio
je gotovo sasv im g lu h (ođatle
m u n a d im ak G lušac). M nogo se je
in tereso v ao za ta lija n s k u lite ra tu ru ,
te je bio i u vezi s nekoliko ta lija n -
sk ih k n jižev n ik a. P isa o je sam o ne-
koliko srp sk o -h rv a tsk ih p jesam a , a
inače sam o ta lija n sk e . T ako su on i
M iho M onaldi je d in i v iđ e n iji dubro-
vačk i pjesn ici, k o ji su p je v a li većim
d ijelom n a tali.ianskom jeziku. Od
srp sk o -h rv atsk ih p jesam a, k oje su iz-
— 233 —
BOČAC
dane u 8 kn.iizi S ta rih p isaca h rv a t-
skih, n a jb o lja je Je đ u n k a . v rlo
u s p je la im ita c ija Č ubranovićeve Je -
đupke. T a lija n s k e o jesm e B. (R im e
am orose e p a sto ra li, e sa tire ) izdane
su 1599 u M lecim a i 1783 u D ubrov-
nik u . One d o k azu ju , d a je B. im ao
puno d a r a za poezi.iu i d a je u n jim a
dao, kao m alo k o ji d u b ro v a č k i pje-
snik, m nogo re a ln o g i k o n k re tn o g iz
sv o je g a života, a li u d o sta h ra p a v o m
sp o lja šn je m obliku.
L i t e r a t u r a: Đ. K o rb le r, T a lija n -
sko pjesn ištv o . u D a lm a c iji 16 v ije k a
(Rad, 212). M. R.
B O B IJA GORA. b re g o v i u C rnoj
Gori, izm eđu r ije k a M orače-R ijeke
C rnojevića, 9'5 km istočno od R ijek e,
v iso k a 429 m. S je v e rn im pođnožjem
vodi d ru m P o d g o ric a —C etinje.
P. V .
BOBOVAC, v eo m a u tv rđ e n i g la v n i
g ra d bosanske k ra lje v in e 14 i 15 vi-
jek a, g d je se č u v a la k ra lje v s k a k ru n a .
B. je u p ra v o bio g lav n o u tv rđ e n je
(castrum ). a glavno m jesto b ješe bli-
sk a S u tje sk a , m nogq p o g o d n ija za
sta n o v a n je . U jed n o j s e ^ p o v e lji od
1457 i v eli »pod g rad o m n ašim k ra lje v -
skim B obovcem u v a ro ši S utisci«. U
n je m u se je održao S tje p a n O sto ja i
onda, k ad je c iie lu z e m lju bio izgubio
(1404—1408). 1463 stra d a o je B. m nogo
od n o v o saliv en ih tu rs k ih topova. D a-
n a s je u ru še v in a m a .
Literatura: Đ. S tra tim iro v ić ,
G lasnik Zem. Muze.ia, 3 (1890).
V . Č.
B OCARIČ Š PIR O , s lik a r (2T2 1878,
B udva, B o k a K o to rsk a ). N ižu sre đ n ju
i u m je tn ič k u školu svršio je u V ene-
ciji. P o slije sv rše n ih s tu d ija n a sta n io
se u S a ra je v u , a sad a živ i u B an jo j
Luci. R adio je n a jv iše p o rtre te i ti-
pove i scene iz bosanskog' života. Uče-
stvovao je n a p rv im d v je m a jugoslo-
venskim izložbam a, a i u V eneciji.
P isa o je i m noge novinar'ske članke
i re cen z ije O tadžbini, B osansko-
hercegovačkom G lasniku, S rp sk o j R i-
ječi, M u sav a tu , B osanskoj V ili, B ran -
kovu K olu, D am i i P rep o ro d u . Za novi
k ra lje v sk i dv o rac u H a n -p ije sk u izra-
dio je deset slik a. V . P.
BOČ, p la n in a u S lovenačkoj, 1 1 km
južno od S lovenske B istrice, odnosno
1'5 km zapad n o -ju g o zap ad n o od m je-
s ta S tudenice (na rije c i D ra v in ji). V i-
soka je 980 m. P re d s ta v lja je d a n od
g ra n ič n ih v ije n a c a izm eđu d ra v sk e i
sav sk e o b la sti S lovenačke. P. V .
BOČAC, selo u d o lin i V rb a sa, 30 km
sje v e m o od J a jc a , s o sta tc im a sta ro g a
g ra d a B. Im a 209 s ta n o v n ik a (1910).
— S p o m in je se izm eđu 1494—1507 kao
B O D IN
g ra d u ja ja o k o j b an o v in i (1464—1528).
P o d g rad o m je b ila v aro š. T u rc i su
g a zau zeli 1516. J o š početkom 18 vi-
je k a B. se sp o m in je kao ja k a tv rđ a v a
sa v aro ši. S a đ a u B. im a je d n a ve-
lik a p a r n a p ila n a . M. F.
B O D IN , k ra lj s rp sk i (1081 — po-
slije 1101). B. je bio sin p rv o g zetskog
k r a lj a M ih a jla . K ao m la d p rin c uče-
stvova.o je u b u n to v n im b o rb a m a pro-
tiv B izan ta. K a d je u M ak ed o n iji
1073 b u k n u o u s ta n a k p ro tiv grčk e
v la sti, pom ogao g a je k r a lj M ikajlo,
i n a m o lb u u s ta n ik a poslao im je B.
s pom oćnim četam a. U P riz re n u je
p ro g la še n on d a B. za cara. S početka
je B. im ao u sp jeb a. N je g o v a v o jsk a
je o sv o jila S koplje, a on sam Niš. A li
je g rije š k a b ila, što je ra zd v o jio sv o ju
sn ag u , p a je d a n dio vojske, s vojvo-
dom P e trilo m , u p u tio n a jug, a sam
pošao n a sjev er. J u ž n a v o js k a b ila je
p o tu č e n a kod K o stu ra , a n i sjev ern a,
p re p o lo v lje n a po snazi, n ije m ogla da
se održi. K od P a u n a n a K osovu B. je
bio p oražen, z a ro b lje n i odveden, n aj-
p rije u C a rig ra d , a p o slije u A ntio-
h iju . O tu d a se spasao pomoću^ m le-
ta č k ik m o rn a ra . P o slije 1081 došao je
n a k ra lje v s k i p rije sto , iza očeve sm rti.
D uže v re m e n a isk o rišćav a o je B.
borbe izm eđu B iz a n ta i N o rm an a,
k o ji su iz I ta lije b ili počeli sv o ja vo-
je v a n ja n a B alk an u , I ako obvezan
B izan tu , B. je u b o rb a m a ili o stajao
n e u tra la n , ili je ra to v a o za svoj ra -
čun, o sv a ja ju ć i R ašku, B osnu i H um .
P o s lije p o ra z a N o rm a n a (1085) B izan-
tin c i su se počeli sv e titi za tak v o dr-
ž a n je i S rb im a. Veze izm eđu B. i
N o rm a n a n isu m ogle o sta ti nepoznate.
N jeg o v a žen a J a k v in ta , rođom iz B a-
rija . b ila je n o rm an sk o g p o d rije tla . —
R ašk i žu p an V u kan, B. vazal, isticao
se u v rije m e od 1086 do 1096 kao ak ti-
v a n p ro tiv n ik B izan ta, i često je,
v je ro ja tn o u sp o razu m u s B„ p ro d ira o
p re m a K osovu i M etohiji. S am B. ri
no v im b o rb a m a n ije im ao s ta re sreće,
i sve se m a n je isticao, zauzet b o rb a m a
u porodici. N jegovi m n o g o b ro jn i sro-
drdci b ili su n ezad o v o ljn i k ra ljic o m
J a k v in to m , k o ja je p rev iše g le d a la n a
svoje in terese. R ad i tih porodičnih
k riz a B. je došao u sukob i sa Du-
b rovnikom , k o ji je davao u to čišta
p ro g o n jen im sro dnicim a. 1096 97 pro-
la z ili su kroz B. d rž av u fra n c u sk i k ri-
ž a ri pod vodstvom g ro fa R a jm u n d a
od Toulouse. B. ih je lijepo p rim io u
sv o jo j p rije sto ln ic i S kadru. G odina B.
s m rti n ije u tv rđ en a . S ta v lja seizm eđ u
1101—16. V . Ćorović.
B O D U L IJA (zem lja B odula). U H r-
vatsk o m P rim o rju i u D a lm a c iji zovu
— 234
B ođulom čo v jek a s o b ližn jih ostrva,
n aro čito s o strv a K rk a . B oduli se
K rč a n i crno nose (vele d a žale za
svojim g o sp o d arim a F ra n k o p a n im a ).
,/. M -n.
B OĐAN , m a n a s tir u B ačkoj (Va-
vedenje). 1478 sazidao g a je n ek i tr-
govac B ogdan iz D a lm ac ije ; 1565 je
obnovljen, pošto je bio ra z o re n od
T u ra k a. 1695 c rk v a je ra zo re n a, a po
tre ć i p u t je saz id a n a 1698.
V . P-ć.
B O Đ A N S K I O. M„ ru s k i sla v ista ,
p ro fe so r m oskovskog u n iv e rz ite ta
(3/1 1803 — 6/9 1877). P rev o d io je sa
slo venskih je z ik a i publikovao, za
sv o je v rije m e dobro, dosta staroslo-
v en sk ih te k sto v a (u m oskovskim
Č te n ija i d ru g d je). P u to v a o je po
slovenskim zem ljam a. 1837 do 1838
ra d io je u P r a g u kod Š a fa rik a . P isao
je o n aro d n o j po eziji slovenskih ple-
m en a (1837). N a jv a ž n ije m u je đjelo:
0 p o d rije tlu slovenskih p ism en a (1855).
A . B.
BOG. V. N a ro d n a v je ro v a n ja .
BOGDA N JO A N (1862, B ra šo v a —
1919, B u k u rešt). P r v i p ro feso r sloven-
ske filo lo g ije u R u m u n jsk o j u buku-
reškom u n iv erz ite tu . Izdavao je k ri-
tično ru m u n jsk e h isto rijsk e doku-
m en te i d ru g e slovenske tek sto v e i
ru k o p ise: E in B e itra g z u r b u lg ari-
schen u. serbischen G eschichtsschrei-
b u n g (A rchiv, 12, 1891); Ju s e m n a ta te a
stu d iu lo r slav e p e n tru R om ini (Zna-
čaj slovenskih s tu d ija za R um unje,
1894); C ronice in ed ite a tiu g a to a re de
is to ria R o m in ilo r (N eo b jav ljen e kro-
nike, k o je se ođnose n a h is to riju R u-
m u n ja ) 1902; E v an g e liile de la H om or
si de V oronet d in 1473—1550 (Homo-
revo i V oronješko evanđelje) 1907;
U eb er die S p rach e d er a lte ste n mol-
davischen U rkunden, 1908; Docum en-
ta le lu i S te fa n cel M are (D okum enti
S te fa n a V elikoga), I —II., 1913; Docu-
m en te p riv ito a re la. R e la tile t a r i i Ro-
m an este cu B raso v u l si cu t a r a ungu-
re a šč a (D okum enti o odnosim a ru-
m u n jsk e zem lje s B rašovom i M adžar-
skom ). A . B.
BOGDAN P E T A R . biskup sk ad a rsk i
1 n ađ b isk u p sk o p ljan sk i. Š tam pao je
u P ad o v i 1685: Ć uneus p ro p h e tia ru m
de C hristo se rv a to re m unđi. Đ. K .
BOGDANOVIĆ K O N ST A N T IN (21/2
1811, R u m a — 27/4 1854, N ovi Sad).
G im naziju je svršio u K a rlo v c im a i
S egedinu, a p ra v n e n au k e u P ešti,
P o slije sv ršen ih n a u k a postao je
advokat, ali je ubrzo (1842) prešao u
S rb iju , gdje je stupio u d ržav u u
službu. U S rb iji n ije ostao dugo, nego

je usk o ro ra d i s tu d ija d rž a v n ih i dru-
štv en ih n a u k a otišao n a zapad, te 3 e
proveo nekoliko g o d in a u N jem ačkoj,
F ra n c u sk o j i Eng-leskoj. 1848. pokre-
nuo je u P e š ti lis t V esnik. Z a v rije m e
n a ro d n o g a p o k re ta (1848/49) bio je prvo
s e k re ta r p a tr ija r h a R a ja č ić a , za tim
izasla n ik kod v lad e u Beču, i najp o -
slije u lik v id acio n o j k o m isiji u Tem i-
šv aru . K a s n ije je postao ad v o k a t u
Novom Sadu, g d je je i um ro. N apisao
je n ekoliko č la n a k a iz k n jižev n o sti,
h isto rije , d rž av n ii. i d ru štv e n ih n au -
ka. G lavno n jeg o v o djelo je I s to r ija
srp sk o g u s ta v a (1861). D. P.
BOGDA NOVIĆ LA ZA R , p ro ta i
p aro h osječki. crk v en i p isac (22/41861.
O sijek). B. je sv ršio g im n a z iju u
O sijek u 1881. a b o g o slo v iju u K r a :
lo v cim a 1885. Z apopio se u č e tv rto j
g o d in i b o g o slo v ije i bio je adm ini-
s tra to r p a ro h ije u Ć epinu 1884—1892.
K a d a je (1892) o sn o v an a s rp s k a pra-
v o slav n a p a r o h ija u V a ražd in u , B. je
postao p rv i n je n p aro h , a 1897 iz a b ra n
je za paroZha u O sijeku, g d je m u je
1920 p o v je re n a i a d m in is tra c ija vuko:
v a rsk o g p ro to p re z v ite ra ta . — Od 1885
pisao je B. m nogo po bogoslovskim
i d ru g im časopisim a, a n a ro č ito u
S rp sk o m S ionu, N ovoj Zeti, S ta rin a ru ,
B ra s tv u i R uskom P alo m n ik u . Od
in te re s a su n je g o v i op isi s ta r in a i
član ci i b ilje šk e o sro sk im crk v en im
i d ru g im s lik a rim a 18 i 19 v ije k a , k o ji
su n a jv e e im d ijelo m š ta m p a n i u S rp-
skom Sionu. B. je prevodio s ru sk o g
i n jem ačk o g , a ponešto i s b u g arsk o g .
N ap isao je m o n o g ra fije p ra v o sla v n ih
c rk a v a u V a ra ž d in u i V elikoj K a-
n jiži. R. G.
BOGDA NOVIĆ L U K IJA N , p o slie :
d n ji p a t r i j a r h i m itro p o lit k a rlo v a č k i
(10/5 1867, B a ja — 4/9 1913, B ad G astein,
S alzb u rg ). B. je svršio g im n a z iju u
B a ji, b o g o slo v iju u K a rlo v cim a, p ra v o
u Jeg'ru. 1891 se zam onašio u Beo-
čin u i p ostao k o n z isto rija ln i podbi-
ije ž n ik i k a te h e ta u N ovom Sadu.
1892—1894 bio je k a te h e ta g im n a z ije u
K a rlo v cim a, a od 1894 do 1896 b ilje žn ik
arh id ije e e z a ln e u p rav e. Z atim je B.
bio a rh im a n d rit. m a n d a to r, adm ini-
s tra to r i n a jz a d episkop budim ski
(1897). 1908, pošto d ru g a d v a izb o ra
n ije h tio c a r p o tv rd iti, iz a b ra n je B.
za p a t r i j a r h a srp sk o g i m itro p o lita
k arlo v ačk o g . K ao p a t r i j a r h osnovao
je sin o d aln i fond s ulogom od 50.000
k ru n a godišnje, p rila g a o je svešte-
ničko-udovičkom fondu 20 % od svog
eistog p rih o d a i p re u red io je S tra ti-
m irovićevo B la g o d je ja n je u m oderno
u re đ en i g im n a z ijsk i in te rn a t — Ste-
faneum . R . G.
— 235 —
BOGDANOVIC
B O G D A N O V IĆ M A R IJA N . bosan-
sk i fra n je v a c , eh in sk i b isk u p i apo-
to lsk i v ik a r u B osni, lje to p isa c (K re-
ge v 0 _ 7 / 1 1772. K reševo). P r i j e no sto
je bio im en o v an biskupom , B. se ista -
kao kao re v a n g v a r d ija n fra n je v a č k o g
sa m o sta n a u K rešev u , i v ije ć n ik i ku-
stos fra n je v a č k e b o san sk e redodržave.
Z a b isk u p a g a je zaredio u c rk v i Sv.
B la ž a u D u b ro v n ik u sto n sk i b isk u p
P e ta r B u đ m an i 8/5 1768. JK ako je ža-
losno bilo s ta n je k ato ličk e crk v e u
B osni za n je g o v a ap o stolskog v ik a r-
stv a, v id i se iz iz v je š ta ja , što g a je
27/2 1771 poslao u R im (S ta rin e J ^ g o -
slav en sk e A k a d em ije , 17), kao i iz
L je to p isa fra n je v a č k o g sa m o sta n a u
K rešev u , k o ji je on 1765 počeo i sve
do s m rti n a js a v je s n ije vodio (štam -
p a n je 1917 u G lasn ik u Z em a ljsk o g a
M uzeja, i 1918 i napose). J. J-
B O G D A N O V IĆ M ILO Š DR., van-
re d n i p ro fe so r un iv erzite.ta u Beo-
g ra d u (4/9 1877. B a ja , M ad žarsk a). Gi-
m n a z iju je svršio u B a ji, a m edicinske
n a u k e u B u d im p ešti. P o s lije sv rše n ih
n a u k a proveo je po godine u M un-
chenu i B erlin u , ra d i studija^ bak-
te rio lo g ije i p ato lo šk e an a to m ije . Od
1903 b a v i se ak u še rstv o m i ginekolo-
gijom . B io je đocent n a u n iv e rz ite tu
u B udim pešti. 1921 po stao je v a n re d n i
p ro fe so r n a u n iv e rz ite tu u B eogradu.
Š tam pao je z n a ta n b ro j č la n a k a iz
p o d ru č ja a k u še rstv a i g in e k o lo g ije u
m ad ža rsk im i n je m a č k im časopisim a,
D. P.
B O G D A N O V IĆ S IM E O N , »SIN IŠA «
(2/2 1833, V orkapić, B a n ija — 29/10
1909, Z agreb). B u n a 1848 z a te k la je B.
u sre d n jo j školi u R ak o v cu kra.i K a r-
lovca, odakle je otišao n a M ad žare
i za tim ostao u a u s trijs k o j v ojsci.
D ugo je služio u I ta liji, E rd e lju , Ćeš-
ko j i A u s triji, ali svoj jezik i n a ro d n u
p ro šlo st n ije zaboravio, nego ih je još
n.iegovao. Bio je p o zn at s V ukom K a -
radžićem i u stu p io m u je zb irk u po-
slo v ica iz B a n ije . P o s lje đ n jih desetak
g o d in a proveo je u službi u O sijeku.
P e n z io n ira n je 1892. kao p u k o v n ik , i
preselio se u Z agreb. — R o d o lju b lje
podsticalo je B. n a h is to rijs k e s tu d ije ;
zato je i s v rh a sv ih n je g o v ih ra d o v a,
k o je je pub lik o v ao pod pseuđonim om
»Siniša«, ro d o lju b iv a. P isa o ih je i po
izvorim a, a li se m nogo o sla n ja o n a
ra cio n a listič k o k o m b in ira n je i n a ro d n u
tra d ic iju . N jez in e sve tv rd n je ni.ie
p rim ao, a li većin u jest. B io je p ro tiv
suviše k ritič k o g p ra v c a u srp sk o j hi-
s to rio g ra fiji. — V eći dio B. ra d o v a .ie
šta m p a n u L eto p isu M atice S rpske.
G la v n iji su: P o rek lo S te v a n a N em an je
i p rv e godine n jeg o v e v lad e (142. 50),
N ekoliko rije č i o ta s tu N e m a n jin u
BOGDAŠIĆI
b an n B o riću (151, 40) i R a to v i S te v a n a
N e m a n je s B iz a n tin c im a i D ubrovča-
n im a (177. 1; 178. 1). I. R u v a rc a shva-
tan.ie h is to riis k e v riie d n o sti n aro d n e
tra d ic iie n ap a d ao ie B. u S tra ž ilo v u
(4, 1888, 454) i J a v o r u (1889, 504). N a-
pisao ie p o p u la rn u I s to r iiu S rb a. iz
ko.ie .ie ponešto izlazilo u S rb o b ra n u
i B ran ik u . P isa o ie i političko-pole-
m ičke s a sta v e i m em o arsk e bil.ieške.
N . R adojčić.
BO G D A ŠIĆI, c rk v a Sv. A p o sto la
P e tra , kod K o to ra . S azidao je. pouz-
dano n a s ta rim te m e ljim a , episkop
zetsk i N eo fit 1269. Jo š 1455 b ila ie
p ra v o sla v n a , p a ie on d a p okatoličena,
V . P-ć.
BOGIĆ V IT O M IR , erlumac (16/3
1887. B eograd). B. je svršio 6 ra z re d a
g'im nazije, p a je stu p io p rv i p u t n a
pozo rn icu 14/1 1907, a 1908 iz a b ra n ie
za p ito m ca g lu m ačk e škole u Miin-
chenu. — U ra to v im a od 1912 do 1919
učestv o v ao je kao re z e rv n i oficir. Od
1919 đo 1921 bio je u P a riz u , g d je je
s tu d ira o i p rep isao veći broj. re žij-
sk ih d je la Com edie F ra n c a ise . Po
p o v ra tk u ra d io ie kao g lu m ac i re-
d a te lj u B eog'radu, Novom S ad u i Za-
g reb u , odakle se v ra tio u B eograd,
g d je ie i danas. — G lavne su B. uloge:
H am let, C y ran o de B erg erac, E rn a n i,
Otelo, Rom eo, R ic h a rd (K rad ljiv a c),
G eorge (B u rid an o v m ag arac), F ran p o is
(U no v o j koži), L en sk i (A šantka),
A rm a n d (Gospođa s k a m e lija m a ). H le-
stak o v (R evizor) i dr. R. 0 .
B O G IĆ EV IĆ A N TA . v o iv o d a (oko
1758. K lu p ci, blizu Loznice — a p rila
1813, Loznica). 1807 postao je B. voj-
voda. Is ta k a o se u b o rb a m a n a D rin i
i kao b ra n ila c Loznice. U m ro je u
k ritič n o j g o d in i 1813. N jeg o v u kćer
T om ani.iu uzeo ie za ženu Je v re m
O brenović, b r a t kneza M iloša.
V . Č.
B O G IĆ EV IĆ M ILA N , srp sk i politi-
č a r (6/3 1840, Šabac). S in M iloša, a
u n u k A n te B ogićevića. P o Antino.i
se stri T o m an iji, u d a to i za Je v re m a
O brenovića, B. je rod s O brenovi-
ćim a. S vršio je p ra v o u P a riz u . Od
1867 do 1872 bio je prvo se k re ta r. p a
onda o p ra v n ik p oslova srp sk e agen-
cije u Č a rig ra d u . 1872 bio je se k re ta r
kneževa dvora, 1874 m in is ta r P ra v d e
u Čum ićevom m in ista rstv u , a 1875 m i-
n is ta r In o s tra n ih D je ia u m in ista r-
stv u D a n ila S tevanovića. 1883 ponovo
je došao za m in is tra In o stra n ih D iela.
i to u m in is ta rs tv u N ikole H ristića.
Od 1884 do 1888 bio je p o slan ik u Beču;
1894 m in is ta r In o s tra n ih D.iela u mi-
n is ta rs tv u N ikole H ristić a ; od 1895 do
1900 p o slanik u B erlin u ; od 1903 do
1906 d rž av n i sa v je tn ik . B. ie bio jed an
— 236 —
od o sn iv ača n a p re d n e stra n k e i pri-
sta lic a au stro filsk e po litik e. P o slije
b u g arsk o g r a ta od 1885 n a sto ja v a o je
kod bečkog k ab in eta, d a se k ra lj Mi-
la n o d v ra ti od ostavke. K ao poslanik
u B erlin u ra d io je n a ženidbi k r a lja
A le k sa n đ ra sa jednom njem ačk o m
princesom , a li ta j p la n je pro p ao usli-
jed A lek san d ro v e ženidbe s D ragom
M ašin. S. J.
BO G IŠIĆ B A L T A Z A R D R ., crno-
g o rsk i m in is ta r P rav d e , p ro feso r,
p ra v n ik (7/12 1834, C av tat — 24/4 1908,
R ijek a). B. se obrazovao u svom rod-
nom m je stu p riv a tn o , a po očevoj
sm rti (1856) otišao je n M letke, gdje
je sv ršio g im n aziju i m a tu ru . P o slije
to g a se upisao na. p ra v n i fa k u lte t u
Beču, a li je slušao pored to g a filo-
zofiju, filo lo g iju i h isto riju . Položio
je 1862 d o k to ra t filo zo fije u G iessenu.
1863 p o sta v lje n je za činovnika u
đvorskoj b ib lio teci u Beču. P o slije
položenih is p ita p ro m o v ira n je za
d o k to ra p r a v a u Beču. 1868 p o sta v lje n
je za školskog n a d z o rn ik a u ban atsk o -
srije m sk o j V o jn o j K ra jin i, s a sjediš-
tem p rv o u T em išvaru, p a k a sn ije u
P e tro v a ra d in u . 1S69 p rim io je poziv
u n iv e rz ite ta u K ije v u i Odesi za pro-
fe so ra slo v en sk ih p ra v a . N ovorosij-
ski u n iv e rz ite t u Odesi odlikovao g a
je počasnom diplom om d o k to ra hono-
ris cau sa za jav n o pravo. B. se od-
lučio d a p rim i poziv to g a u n iv erzi-
te ta , otišao je u Odesu i 1870 držao je
svoje p ristu p n o p re d av an je. U Ođesi
.ie B. n a sta v io ra d oko s k u p lja n ja
n a ro d n ih običaja, p a je poduzeo i
jedno đjelom ice a v a n tu ristič k o pu-
to v a n je po K av k azu , d a se upozna
s o b ičajim a narođa,. 1872 pozvao g a
je knez N ikola, d a izra d i Im ovin-
ski Zakon za C rnu Goru. B. se tom e
pozivu odazvao, je r je to b ila i že-
lja c a ra A le k sa n d ra I I . 1874 otišao
je B. iz Ođese u P a riz , d a iz ra d i n a c rt
zakona, koji je 25/3 1888 pro g lašen kao
Im o v in sk i Z akonik za k njaževinu
C rnu G oru sa zakonskom snagom od
1/7 1888. R ad n a tom e zak o n ik u obu-
stavio je B. n a k ra tk o vrijem e, k ad
je bio, za v rijem e ru sk o -tu rsk o g ra ta ,
priđ o d an ru sk o j civilnoj k a n c e la riji,
ra d i sa sta v a p ro je k ta za sudsku orga-
n iz a c iju u B u g arsk o j. 1877 v ra tio se
B. n a svoj posao u P a riz . P o slije
sv ršen o g posla n a zakoniku otišao je
1888 u R u siju , d a u re d i svoj službeni
odnos, a kad m u je odobrena penzija,
n ap u stio je p ro fesu ru u Odesi. 1893
pom idio m u je k n jaz N ik o la m jesto
m in is tra P rav d e , da bi vodio nadzor,
kako se provodi novi zakonik u
p ra k si i da bi predložio potrebne iz-