MARKSOVA DEFINICIJA DRUSTVA I NJEN ZNACAJ ZA SOCIOLOGIJU Pitanje definisanja pojma Ijudskog druStva esto je postavijano u Sa razvojem dru’tvenih nauka redovno su éinjeni pokuSaji da se defini sko druftvo i odredi njegova suStina. Ovakvi pokuSaji narotito su utestali sa Konstituisanjem sociologije kao druStvene nauke sa posebnim predmetom prou- %avanja, Sociologija je nastojala da prouti dru8tvo (vie ili manje) kao celinu i utvrdi njegove najopstije zakonitosti. Pri odredivanju pojma ljudskog dru’tva nastale su vrlo razlitite teorije. Vedi broj tih teorija spada u grupu nenautnih i idealistikih shvatanja o drugtvu. Tek je marksizam na nauéan natin odredio pojam Ijudskog druStva. 1. Grupu najpoznatijih nautnih teorija o pojmu Ijudskog druStva svakako &ine mehanicistitka, biologicistitka i psihologistitka shvatanja dru8tva. SuStina mehanicistitkog shvatanja druStva sastoji se u tome Sto se druStvo shvata kao jedan mehanitki sistem. Mehanicistitke teorije ljudsko druStvo kao celinu i pojedine druStvene pojave i procese objanjavaju pojmovima i termi- nima mehanicistitko-tehnitkih i prirodnih nauka — mehanike, fizike, astrono- mije, matematike.! Zatetke mehanicistitkog shvatanja druStva nalazimo jo8 u drevnoj proslosti, pre svega, kod antitkih filozofa. Medutim, mehanicistitka shvatanja pojma druftva narotito se razvijaju u XVII i XVII veku, pa i u.XIX veku. Razvoj prirodnih nauka u ovom razdobljt uticao je na oformljivanje ovih teorija. Pod uticajem dostignuéa u prirodnim naukama potinju i drugtvene pojave da se obja&njavaju zakonima koji vate u prirodi, a pre svega, zakonima mehanike. Jedno takvo izrazito mehanicistitko shvatanje daje amerivki pisac H. Keri u ‘svom radu ,,Principi druStvene nauke” (2859). On smatra da je fovek molekul druStva, a udrudivanje Ijudi u drustvo samo jedna vrsta ,,velikog zakona mole- kularne gravitacije”* Mehanicistitka shvatanja drugtva predstavijala su napredak u odnosu prema ranijim teolofkim i teligioznim shvatanjima, Medutim, ona su nenauéna, jer ne objainjavaju osnovne i bitne elemente druStva, po3to se ti elementi i ne mogu objasniti sa pozicija mehanike. Ali, prilacznje dru’tvu sa pozicija meha- nike, i rasudivanje po zakonima mehanike, dovodi éesto do skeptitkih zaklju- taka o druStvu. ,Po mehanitkom shvatanju, na primer, mehanitko kretanje ukljutuje u sebe i mirovanje a uz mirovanje dolazi i inercija, te uz progres dru8tva neizbeZna je i konzervativnost. Otuda je svojstveno Ijudskom bi¢u, po mehanicistitkom uéenju, da se uvlati u sebe, da suprotno drutvenoj koheziji 1 Pitirim Sorokin, ,Sociologija”, Beograd 1952., str. 1 do 93. 2 Op. cit. str. 10 do 17. 135i op8tem toku razvitka ljudskog dru3tva na op3tem i zajednitkom, humanitar- nom i dru3tvenom, kao viSem, izraZava i svoju suprotnu stranu — da se povlati u sopstveni, separatni mir, da Zivi u svojim sferama i interesima”# Biologistitke teorije 0 druStvu nastojale su da dru&tvo kao celinu i pojedine Pojave u njemu objasne biolo3kim zakonima. Po ovim teorijama drubtvo je organiza” sastavijen od istih funkcionalno zavisnih i korelativnih veza i odnosa, kao Sto je sastavljen i organizam toveka. Zato se drustvo, po ovim teorijama, i razvija prema zakonima koji vate za ostale biolo’ke organizme. Ono (druftvo) ima one delove koje imaju i ostali organizmi, iako, doduge, delovi dru3tva kao organizma nisu vidljivi kao delovi biolo3kog organizma. Najzna- Sajniji_predstavnik ovakvog' shvatanja druStva je engleski nauénik Herbert Spenser. Spenser je, uzimajuéi za uzor biologiju, posmatrao Ijudsko druStvo kao posebnu vrstu Zivog superorganizma, a njegov razvoj kao superorgansku evoluciju, koja se odvija pod odredenim spoljanjim i unutranjim uslovima+ Ni biologistiéke teorije nisu mogle da objasne druStvo na: nauéan natin. Shvatanja ovih teorija o analogiji izmedu druStva i biolo3kog organizma neodr- Ziva su. Ljudsko drubtvo je. zaista organizam, ali ne u biolo3kom smislu redi veé u dru’tvenom, socijalnom smislu, pa zato i ne moze biti shva¢eno i obja- 3njeno bioloskim kriterijumima i zakonitostima. Psihologistitko shvatanje dru’tva polazi od psihitkih faktora, od psihitkih veza medu ljudima, od njihove svesti, volje, ideja, nagona. Psihologistitke te rije prejudiciraju znataj svesti kao dinioca u interodnosima i interakcijama ljudi, pa na osnovu toga stvaraju zakljutke o odlutujuéem znataju svesti psihitkih Gunilaca za odnose koji viadaju u, drugtvu i druStvo kao celinu. Tako je Mak Dugal, engleski teoretiéar, tija shvatanja spadaju u ovu grupu teorija nastojao da korene druStvenih pojava nade u individualnoj psihologiji Ijudi. On je smatrao da se druStvene pojave mogu objasniti razlititim vrstama instinkata, kao Sto su nagon radoznalosti, borbenosti, posedovanja, potinjenosti itd.S Psihologistitkom prav- cu w sociologiji, po svom shvatanju drugtva, pripada i francuski teoretitar Emil Dirkhem. ,,Govoreéi 0 ,socijalnim njenicama” kao o predmetu sociologije, Dirkhem izritito kaze da su i one kao i individualne psihitke pojave takode psihitke prirode na odreden natin ,poito se sve one -sastoje u razlititim nati- nima mifljenja'i delima’. Osnovu druftva on je tako naao u kolektivnoj svesti ljudi koji #ive zajednitkim Zivotom’.* ° Psihologistitke teorije ne samo da ne daju nautno shvatanje druStva, veé ne objaSnjavaju ni same psihitke veze, nagone i ideje. Jer se, upravo, psihitke veze i mogu nautno shvatiti samo onda ako se sagledaju u svetlu osnovnih i determinirajucih druStvenih faktora. one Pored ovih teorija koje su nastojale, svaka na svoj natin, da odrede dru- Stvo, postoje i takva shvatanja u sociologiji koja ne teZe otkrivanju su8tine druStva, veé se zadrZavaju na prouavanju spoljnih svojstava drustva i druStve- nih veza. Ta shvatanja ne ulaze u bitne faktore kojima su svojstva i oblici odredeni. Najznatajniji predstavnik tog svatanja.je Nemac Leopold fon Vize. Iu savremenoj gradanskoj sociologiji postoji veci broj, shvatanja druStva koja se medusobno razlikuju. Ostajuéi na pozicijama. psihologizma, mehani- @ Dr Vladimir RaSkovié, ,Osnovi sociologije”; _,Savremena administracija”, Beograd 1964., str. 19 do 11. 4H, Spenser, ,,The ‘Principles of Sociology”, London 1906., I," str. "9. 5 A. Gwvillier, ,Manuel de sociologie”, 1958., I, str. 120 do 122. * Dr Mihajlo Popovic, ,Savremena sociologija”; .,Kultura”, Beograd 1961., str. 21. a 136cizma, neopozitivizma, kao i geografskog, ekonomskog i tehnoloSkog determi- nizma, ona razvijaju funkcionalistitki pravac (funkcionalizam smatra da se svi unutraSnji. delovi druBtva nalaze u odnosu meduzavisnosti i da utiéu jedni na druge u toj meri da od njihovog funkcionisanja zavisi priroda celine odnosa odnosno’ drugtva), instrumentalisti¢ki pravac (shvatanje socijalnih pojmova kao kolebljivih, zbog’%ega je druStvenu pojavu teSko precizno definisati), analititki pravac (analititka koncepcija druStva teZi Sirem analititkom tretiranju i tuma- tenju druStvenih fenomena, nastojedi da izbegne jednostrano naglaavanje jed- nog faktora) i druge pravce kojima pokuava da savlada jednostranost pojedinih pravaca. U isto vreme razvojem tih pravaca gradanska sociologija nastoji da protiri teorijsko-saznajne okvire istrazivanja i utiée na izmenu socijalnih odno- sa, ne dirajuéi pri tom samu osnovu bur¥oaskog dragtva.” Teorije na koje smo udinili kratak osvrt, kao i ostale nemarksistitke teo- rije, nisu dale nauéan odgovor na pitanje Sta je dru’tvo. One risu mogle diti naufan odgovor zbog ogranitenosti naugnika premarksovog doba stepe- nom razvoja pozitivnog znanja i opsteg nivoa nauke, kao i njihovim klasno- partijskim pozicijama, II. Uéenje Klasika marksizma o druStvu je deo jedinstvenog uéenja o pri- rodi, Ijudskom druStvu i ljudskom mitljenju (marksizam) u dijoj se osnovi nalazi dijalektitki materijalizam. Dijalektiki materijalizam u materijalnim ¢- niocima vidi primarne uslove postojanja sveta, a u stalnom kretanju oblik njegovog postojanja. Polazeéi od materijalistitkog shvatanja sveta i njegovog jedinstva i smatrajuéi Ijudsko drugtvo posebnim kvalitetom objektivne stvar- nosti, a druStveni Zivot specifitnom formom kretanja, Marks je u III tomu Kapitala definisao druStvo polazeci od procesa razmene izmedu prirode i &oveka. Taj proces — pie Marks — ,,zbiva se u specifitnim istrorijsko-eko- nomskim odnosima proizvodnje, koji proizvodi i reprodukuje same ove odnose proizvodnje, a s tim i nosioce ‘tog procesa, materijalne uslove njihove egzi- stencije i njihove uzajamne odnose, tj. njihov odredeni ekonomsko-druStveni oblik. Jer, celina tih odnosa, u Kojima se nosioci te proizvodnje nalaze na- spram prirode i medusobno, u kojima proizvode, ta celina ba i jeste dru- $tv0, posmatrano u njegovoj ckonomskoj strukturi (podvukao D. M.)"® ~ Znati, Marks definiSe ljudsko dru&tvo kao celokupnost odnosa ljudi pre~ ma prirodi i medusobnih odnosa ljudi. Zato Ijudsko druStvo treba posmatrati u njegovoj celovitosti, kroz dvostruki odnos jedinstvene celine. -Prvo,'to je codnos Ijudi prema prirodi. Taj odnos je vie-manje homogen i jedinstven. To je odnos %ovetanstva prema prirodi sa ciljem njenog pottinjavanja. Drugo, Ijudsko druStvo posmatrano sa ovog aspekta kao celokupnost mé- dusobnih odnosa Ijudi nije jedinstveno veé je razjedinjeno, potev od posebnih interodnosa i interakcija, pa sve do Klasnih odnosa koji su u preteZnom delu dosadainje Ijudske istorije bili antagonistitki, a u poslednjoj instanci izra%a- vali'se u revolucionarnim preobrazajima. Kao Sto se vidi iz Marksove definicije druStva ,posmatranog u njegovoj ekonomskoj strukturi” marksistitka misao o dru’tvu ratuna sa vise! vrsta dru- Stvenih odnosa, ali jednoj vrsti druStvenih odnosa daje narozito i presudno znatenje za druStveno zbivanje. Marks te odnose naziva ,,specifitnim isto- 7 Dr Vladimir Milanovié, ,Predmet opite nauke o drustvu’’ i ,Osnovi nauke 0 druStvu"; ,Rad”, Beograd 1963., str. 127 do 137. 8K. Marks, ,Kapital” Ill; ,Kultura”, 1958., str. 709. 137rijsko-ekonomskim odnosima proizvodnje”. Za ove odnose Marks u Pred govoru ,,Priloga kritici polititke ekonomije” ka%e da u njih ljudi stupaju nuzno i nezavisno od svoje volje. ,,U dru’tvenoj proizvodnji svoga Zivota judi stupaju u odredene, nuzne odnose, nezavisno od njihove volje, odnose proizvodnje, koji odgovaraju odredenom stupnju razvitka njihovih materijalnih proizvodnih snaga”.® U naglafavanju vainosti proizvodnih odnosa, Marks je i8a0 éak dotle da je dru8tvo (kao pojam) identifikovao na odreden natin sa proizvodnim od- nosima uzetim u njihovoj celokupnosti: ,,Odnosi proizvodnje u’ svojoj -celini &ne ono Sto se naziva dru8tvenim odnosima, dru’tvom, i to drutvom na od- redenom istorijskom stupnju razvitka, druStvom osobenog karaktera kojim se ono razlikuje od drugoga, kao Sto je to prvobitno, robovlasnitko, feudal- no, kapitalistitko i socijalistitko dru’tvo”.** Medutim, pogre’no bi bilo shvatiti Marksovo uéenje tako da je Marks smatrao da se dru&tveni odnosi iscrpljuju u proizvodnim odnosima. Marks je hteo samo da istakne da su proizvodni odnosi bitni odnosi i da tine osnovu ostalih odnosa, a da su svi ostali druStveni odnosi, u krajnjoj_liniji, “ pro- uzrokovani i odredeni proizvodnim odnosima. ,Nije tako, pisao je Engels 25. januara 1894. godine u pismu Starkenburgu, da je ekonomsko stanje je- dino aktivan uzrok, a sve ostalo da je samo pasivna posledica. Ne, nego po- stoji uzajamno dejstvo na osnovu ekonomske nuznosti, koja se u poslednjoj instanci uvek probija”. Medutim, treba istadi da nisu samo proizvodni odnosi takvi dru3tveni odnosi u koje Ijudi stupaju nukno i nezavisno od svoje volje. Nukni odnosi postoje na svim podrudjima druStvenog Zivota. Kad Marks govori o stupanju judi u proizvodne odnose ,nezavisno od njihove volje”, onda se ta misao ima shvatiti tako da se ona ne odnosi na konkretnu, individualnu fiziono- miju i strukturu pojedinih druStvenih odnosa (pa tak ni proizvodnih), vet se odnosi samo na vrste dru&tvenih odnosa kao posebnih kategorija u skladu sa gnoseolokom femom: opite — posebno — pojedinaéno. Nukno i nezavisno od svoje volje Ijudi stupaju i u takve odnose,. kao Bto su, na primer, odnosi gradanstva (dr¥avijanstva), nacionalni odnosi, od- nosi susedstva, porodigni odnosi, mnogi intelektualni odnosi, pa tak i emo- cionalni odnosi. Pojedinatne porodice, pojedinatna susedstva, pojedinatni odnosi medu radnicima u fabrici, pojedinatne intelektualne i emocionalne veze medu Ijudima u velikoj meri su rezultat volje konkretnih partnera, ali odgo- varajuéi odnos kao posebna kategorija, tj. kao susedstvo, selo, porodica, pri- jateljstvo itd. — postoji u drutvu kao nuZna druStvena pojava nezavisno od pojedinatnih volja i svesti onih konkretnih partnera koji uéestvuju u njego- vom pojedinatnom pojavnom obliku.? Ovakvim shvatanjem objektivnosti drutvenih odnosa marksistitka socio- logija se bitno razlikuje od savremene gradansko-relacionistitke sociologije, koja je orijentisana psihologistitki a u svom vecem delu tak i subjektivistitki. Tako, na primer, francuski sociolog Emil Dirkhem, iako odlutno istupa pro- ® Karl Marks — Fridrih Engels, ,.zabrana dela” 1; ,Kultura”, Beograd 1949., str. 318 do 519. 49 Karl Marks, ,Najamni rad i Kapital”, Dela Marksa i Engelsa tom Il, Beograd 1950., str. 72. 11 Marks —Engels, ,lzabrana dela” II; ,Kultura”, Beograd 1956.,. str. 487. 32 Dr Jo%e Goritar, ,Osnovne kategorije nauke o druitvu”; ,Visoka tkola polititkih nauka”, Beograd 1962., str. 6 do 7. 158tiv atomistitkih i biologistitkih shvatanja druitva, daje kolektivno’ psiholosku definiciju drustva... ,Dru8tvo nije prost zbir jedinki, pife Dirkhem, veé si- stem obrazovan njihovim udruzivanjem i predstavlja osobenu stvarnost koja ima svoja sopstvena obeleZja. Nesumnjivo da se ne moze ni8ta kolektivno stvoriti ako nisu date pojedinatne svesti, ali ovaj nuZan uslov nije dovoljan. Potrebno je jo3 da su ove svesti udruzene, spojene, i to spojene na odreden natin; iz ovog spajanja proizilazi dru’tveni Zivot i, prema tome, ovo spaj nje ne objaSnjava zdruzujudi se, prozimajuti se, stapajuti se, pojedinatna du- hovna radanja, ako se hoée, jedno psihitko bie, ali ono obrazuje psihitku lifnost nove vrste... Grupa misli, oseéa i dela sasvim druktije no Sto bi Gnili_njeni Eanovi kad bi bili izdvojeni. Ako, se dakle, pode od ovih po- slednjih, ono Sto se deSava u grupi ostaée potpuno neshvatljivo”.%® Osnovna karakteristika Marksove definicije druStva sastoji se u tome Sto Marks pri definisanju drutva polazi od procesa razmene izmedu prirode i druStva. Na taj natin dolazi do punog izrazaja materijalistitki karakter ove definicije i u isto vreme naglaSava se generitka veza koja postoji izmedu pri- rode, foveka i drutva, Ukazujuéi pak, pri definisanju druStva, na ,specifitne istorijsko-ekonomske” tj. dru8tvene odnose u kojima se vrSi proces proiz- vodnje materijalnih dobara, Marks ukazuje na ginjenicu da je druStvo po- seban i u isto vreme nov kvalitet u objektivnoj stvarnosti, jer i opstanak 2i- votinje je omoguéen razmenom materije izmedu nje i prirode. Ali odnos izmedu Zivotinje i prirode je jedini odnos u kome se Zivotinja nalazi. BioloSki odnosi Zivotinja, na primer, polni i ,,poroditni” oblici koji nekad kod nekih Zivotinja iz njega proisti¢u, u suftini su odnosi prema prirodi. Sa tovekom stvar stoji druktije. Covek Zivi ne samo u odnosu prema prirodi vet i u zistorijsko-ekonomskim” odnosima, tj. u meduljudskim odnosima, a upravo ta Einjenica je i specifitna za ljudsko druStvo. Zato Marks i odreduje druttvo kao sistem odnosa medu Ijudima u tijoj osnovi lee ekonomski odnosi u koje judi stupaju nuzno i nezavisno od svoje volje, a koji se proizvodnim snagama Gine osnovu drudtva. Marksova definicija drudtva je od velikog znataja za sociologiju. Jer, ako socioldgija kao nauka ima za svoj predmet utvrdivanje najpismenijih zakoni- tosti nastanka i razvoja drutva, onda je pre svega nuZno da se nautno, a to ée reci tano, utvrdi njen predmet prougavanja, tj. pojam dru8tva, nje- gova struktura i zakoni povezivanja pojedinih elemenata u toj celini. A to je upravo utinio Marks svojom definicijom dru8tva. On je dru8tvo odredio kao pojavu sui generis u objektivnoj stvarnosti. A u isto vreme ukazao i na njegove veze sa ostalim delovima te stvarnosti, Shvatanje Marksa da su %o- vek i dru3tvo novi kvaliteti u objektivnoj stvarnosti ima principijelan znataj za sociologiju (pre svega za marksistitku sociologiju). U ovakvom shvatanju dru&tva i toveka ogledaju se dve osnovne zakonitosti materijalistitke dijalektike. Prva zakonitost izraZava se u shvatanju da sve Sto postoji nalazi se u tesnoj me- dusobnoj povezanosti. A druga zakonitost ogleda se u shvatanju da razne vrste postojanja (neorganska, organska priroda, tovek, drugtvo) nisu samo kvalitativno razlititi stupnjevi u razvoju veé su i razlititi kvaliteti. Isto tako, postanak novih kvaliteta je skokovita pojava u razvojnom dogadanju u pri- rodi i druStvu. U ovoj pojavi se ogleda i zakon o prelasku kvantiteta u kva- litet.\4 Na podrugju dru&tva nastanak novih kvaliteta skokovitom promenom 48 Emil Dirkhem, ,,Pravila sociolo3ke, metode”; ,Savremena %kola”, Beograd, 1963., str. 97-98, uF, Engels, ,,Anti-Diring”; Kultura”, 1963., str. 142 do 172. 139manifestuje se, prvo, preko nastanka drustva iz Zivotinjskog itopora,'a docni prelaskom besklasnog druStva u Klasno, kao i pielaskom iz-jedne:u.drugu druStveno-ekonomsku formaciju. Zatim, nagsaSavajui pri pojmovnom odredi- vanju' dru’tva vaunost i znataj proizvodnih odnosa, Marks je dao svoje mi- Bljenje i'o ustrojstvu-— strukturi druBtva i zakonitostima njegovog kretanja, a Sto ée u ostalim svojim radovima: i detaljnije razraditi, a pre‘ svega’ w’ Pred- govoru, ,Priloga- kritici politike ekonomije”: ,Celokupnost ‘tik odnosa pro- izvodnje saéinjava ekonomsku strukturu’dru’tva, realnu osnovu ‘na kojoj: se dize pravna i polititka nadgradnja i kojoj odgovaraju odredeni oblici, dru- Btvene svesti. Nagin proizvodnje materijalnog Zivota uslovijava proces’ soci- jalnog, polititkog i druftvenog Zivota uopite. Ne odreduje-svest Ijudi njihovo bie, veé obrnuto, njihovo drugtveno biéé odreduje njihovu svest... Na iz~ vesnom stupnju svoga razvitka dolaze materijalne proizvodne’ snage druBtva u protivradnje s postojegim odnosima proizvodnje, ili to je samo pravni. izraz za to, sa odnosima vlasni8tva u tijem su se: okviru dotle kretale. Iz :oblika razvijanja proizvodnih snaga ti se odnosi pretvaraju u njihove okvire, Tada nastupa epoha socijalne revolucije. $ promenom ekonomske. osnove .vr¥i, se sporije ili bre prevrat titave. ogromne nadgradnje”. IIL. Pitanju definisanja pojma Ijudskog druStva pristupano je . u nadoj literaturi na razlitite natine. Neki pisci prihvatili su wu svojim radovima, a pre svega u univerzitetskim’ udzbenicima, Marksovu definiciju dru’tva koju su dalje razradivali i objainjavali (ovako su postupili dr Vladimir. Raskovié u Svom udzbeniku Osnovi sociologije i Boris Ziherl u svom radu Dijalektitki i istorijski. materijalizam). Drugi pisci su pak, polazeci od Marksove definicije druStva i tumatedi je’na svoje natine (a pri tumatenju se ponekad i veoma razlikuju) dali svoje definicije druftva. Tako su na ovaj natin postupili,- na primer, profesor dr Radomir- Lukié, profesor dr Oleg Mandié i profesor, dr Ante Fijamengo. . ~ Profesor Lukié definisao je Ijudsko dru’tvo sledecim, retima: ,,Druétvo je relativno brojna skupina ljudi izmedu kojih se vrée cdgovarajuci materi- jalni i drugi druStveni procesi tako da oni mogu kao takvi, tj. kao- takva skupina Ziveti bez potrebe da stupaju u vezu, tj. u druStvene procese s dru- gim skupinama ljudi, Drugim retima, druStvo je skupina Ijudi koja je samodo- voljna (autarkitna), tj. u kojoj se vrse svi procesi koji su ljudima na datom stupnju razvoja potrebni”.* Profesor Fijamengo u svorn udzbeniku o pojmu druStva pi’e: ,Mogli bismo pojam druStva definisati, kao manju ili.veéu sku- pinu Ijudi koji izgraduju jedan sistem razumnih medusobnih odnosa zasnova- nih na proces proizvodnje materijalnih. potreba egzistencije, a taj proces determinira sve druge mnogobrojne procese i odnose koji se u toj _skupini stvaraju”.7 Profesor Mandié druStvo defini§e kao skup dru’tvenih: grupa, a druStvenu grupu odreduje sledecim retima: ,Svaka druStvena grupa, uzeta za sebe, predstavija skup veceg ili manjeg broja ljudi, koji su u njoj povezani vrSenjem posebnih oblika aktivnosti zbog zadovoljenja odredenih druStvenih i lini potreba, pomocu odredenih sredstava” 1® : a 15 K. Marks—F. Engels, ,Jzabrana dela” 1; ,Kultura”, “Beograd 1949., str. 318 do 319. " - 16 Dr Radomir Lukié, ,Osnovi sociologije”, Beograd 1962., str. 275. 17 Dr Ante Fijamengo, ,Osnovi opée sociologije”; ,,Veselin Masle’a”, Sarajevo 1962, str. 129. 18 Dr Oleg Mandié, ,Uvod u opéu sociologij 1960., str. 60. , ; pNarodne novine”, Zagreb 240Naa namera nije da Ginimo osvrt na ove i ostale definicije pojma ljud- skog druStva koje postoje u nagoj literaturi, ali smatramo za potrebno da ukaZemo da nam se dni da je Marksova definicija druStva dovoljna kao osnova za socioloko poimanje dru’tva ,kao celokupnost meduljudskih rela- cija totaliteta_njegove aktivnosti u kojoj se manifestuje njegovo ,,prisvajanje svoje mnogolike sustine” i ,,njenog odnosa sa objektom’”.” Polazeéi od Marksove pojmovne odredenosti drustva opSta sociologija i posebne sociologije svojim analizama treba da osvetle karakter i prirodu dru- Btvenih veza i utvrde nuZne i zakonomerne procese u razvoju dru’tvenih od- nosa u svoj njihovoj ogromnoj raznovrsnosti oblika i formi u Kojima se oni javljaju, u njihovoj organskoj vezi sa druStvenom celinom. Dr Danilo MARKOVIC Summary The author of the article exposes the fundamental determinants of the Marx's definition of the human society's notion. But, before proceeding to the exposition of the Marx’s definition of the society he does review the most important non Marxist theories of the notion of the human society (mechanistic, biologistic, psy- chologistic and the contemporary tendencies in the middle class or ‘bourgeoic’ sociology — functionalistic, instrumentalistic and analytic) and points out their unscientificness. In the second part of the article the author quotes the Marx's definition of the society which reads that “the whole of such relations, wherein the bearers of such a production are standing towards the nature and mutually, wherein they are producing, such a whole is but the society, consired in its economic struc- ture”, Then he exposes the fundamental characteristic of this definition of the society pointing out the Marx's determination of the society as a phenomenon sui generis in the objective reality and its connection with the nature through a process of exchange of the matter. In this part of the work it is particularly stressed to the importance of the Marx's definition of the society for the sociology. In the third part of the article the author point out the diversity of the proceeding in defining the notion of the human society in the Yugoslav literature and quotes the definitions of the society of someones of the Yugoslav authors, 19 Dr Vladimir Milanovié, Opt, cit. str. 124 do 125. 140