METROLOSKA I DRUGA UPUTSTVA Na osnovu élana 33. stav 1. Zakona o mernin Jedinicana i merilima ("Sluzbeni list SERJ” br. 9/84 1 59/86), direktor Saveznog zavoda za mere 1 dragocene metale propisuje METROLOSKO UPUTSTVO za pregled autocisterni, vegoncisterni i prenosnih cisterni 1, Opste odredbe 1.1. Ovim metroloskim uputstvom propisuje se pregled, 2igosanje i merne metode kojima se utvrdjuje da 1i autocisterne, vagoncisterne 1 prenoane claterne (u daljem teketu: cisterne) kojo se kao merila zapremine, koriste za prevoz teénosti, ispunjavaju usiove propti | Pravilnikono” metroloskin —uslovims autocisterne, vagoncisterne 1 prenosne cisterne, objavijenom u "Slutbenom listu | SFRJ", br. 51/86 (u daljem tekstu: MUS). 1.2. Ovo metrolosko uputstvo oznagava se skra¢eno oznakom: MUP. 2-7/1. 1.3. Cisterne se moraju pojedinaéno. pregledati 1.4. Pregied cisterni nezavisno od njthove namene, vr8i se zapreminskom ili masenom netodom, koriscenjem vode (pitke) kao osnovne tecnosti, 2. Oprema za pregled 2a. Sastav oprene i osnovne tehni¢ko-metroloske karakteristike za nju propisane su Pravilnikem 0 uslovima 2a obrazovanje — laboratorija za_—_—pregled autocisterni, vagoncisternt_ i prenosnih cisterni, objavijenom uu. "Sluabenom listu SFRJ", br. 52/66 (u daljem tekstu: PUL). 3. Nagin pregleda 3.1, Pregied cis ene obuhvata: 1) spoljaanji 4 unutragnji pregle: 2) ispitivanje nepropustl jivosts 3) ispitivanje nepromenljivosti zapremine u radnim uslovina; 4) kontrolu punjenja cisterne tetnom fazom (zaostali vazduani depovi ); 5) kontrola potpunog pretn jend 6) odredjivanje il utvrdjivanje nazivne itpremine, 11 zapremine dozvolJenog punjenja chaterne; 1) kontrolu osetljivost4 cisterne u blizini osnake nazivne zapremine; 8) kontrolu ekspanzionog prostora. = 3.1. Pre povetka pregleda cisterne, mora se uivrditi da li je cisterna Gista 1 pripremljena 2a pregled 3.1.1. Pod @istom cisternom podrazuneva se cisterna kod koje su unutrasnje 1 spoljasnje PovrBine ofidene od naslaga taloga tecnosti 1 drugih netistoca i izvr8ena neutralizacija para tecnosti, ako je cisterna bila u upotrebi. 3.1.2. Pod pripremljenom cisternom podrszumeva so ‘ispravnost. 1 kompletnost svih delova koje cisterna shodno propisanim MUS mora imati. Ako Je. predvidjena unutra&nja zastita cisterns od ikorozije, ista pre pregleda mora diti ievrsena. 3.2. Prvi progled 3.2.1. Spoljnji 4 unutragnJi pregled cinternt vr8i ‘se vizuelno, pri emu ss utvrdjuje de i su cisterne u pogledu ugradjenih delova, postavljenih natpisa i oznaka izradjeno u skladu 8a odredbana MUS. Na zahtev organa kontrole, moraju se predociti odgovarajuéa, odobrenja,’ cdnesno stesti ca cisterne ispunjavaju propisane uslove funkcionalnost, bezbednosti 4 sigurnosti potrebne za njenu nanenu, (na pr. cisterne = Prevoz tetnih goriva, prehrambenih protzvoda, tegnih hemikalija i si.) 3.2.2. Nepropustijivost _(hermeticnost) cisterne potvrdjuje proizvodjaé, — odnosno opravijaé ‘svojim atestom (uverenjem) 0 izvréenom hidraulignon —tspitivanju pod pritiskon. 3.2.9. Ispitivanje nepronen!jivosti capremine veal a a). proverom promene ukupne merne visine (4) u toku punjenja cisterne. Visina (H) se mori kad je cisterna prazna, a zatiz ked je cisterna Puna; Razlika iemerenih vrednosti no ame du bude veda od propisane MUS (+ 2 mm). Za_proveru se koristi mernt leajir sa granignikon karakteristike propiseuin Ul (20,2 + 0,1 L)mm. b) proverom (kontrolt: kod! vitekomorne oi ste: njom) promens zapremine Kontrola se vrsi tako Sto se napuni naspre srednja komora (ako $2 cisterna trokomorna), dok druge dve ostaju prazne, catin se pune @ruge komore, sto uslovijava povecanje nivoa sredaje komora.Pcomeno zapremine u ovom slugaju ne smeju bits voce od propisanih MUS (+ 1/1000 deo Va). 3.2.4. Kontrola punjenja_cisterne tecnom fazom, vrAl se da bi ge konstatovalo da li u Listerni posle punjenja ostaju vasdubni dBepovi Tustapa se na sledeci nadin: cisterna (odnost ‘samo na autocisterne 1 prenosne cisterne favijene na vorilu) se napuni do oznake Vn Cako oznaka nije uévrS¢ena na pogodan nadin se nivo obele#i 11i se izmerni lenjirom) a zatin be vozilo zajedno sa tetnoséu (poklopac kupole hermetigki zatvoren) krece (5-10) minuta, s naglim caustavljanjem 1 kretanjem. Cisterna se. vraca na mesto punjenja (posetnt polozas) pri demu se utvrdjuje da li se nivo Vode, zadrfao na oznaci. U suprotnom cev il Ueradjeni uredjaj 2a odvod vazduha jo neispravan. Dalji_ rad na pragledu cisterne mote so vrsiti samo ako se navedene neispravnosti otklone. 3.2.5. Kontrola potpunog pragnjenja cisterne visi se na slede¢i nadin: cisterna se postavi pa mesto za odredjivanje zapremine. Pomocu Gtalon posude ili prototnim merilom sapremin. Sbaci, se voda u cisternu éije su unutrainje povrSine suve do visine pribligno 10 em iznad donje izvodnice cistern Voda iz cisterne istace se u etalon posudu 4 utvrdjuje razlika utosene 1 istocene koli¢ine. Vrednost neistogene zapremine ne sme biti veca od vrednosti propisane MUS (1/10 apsolutne vrednosti GDG Va) Kontrola osetijivosti cisterne u oni. ti) onnake nazivne zaprenine, ako Je cenaka u oblasti konstantnog horizontalnog Preseka (cilindrigni deo kupole), —vrii Se posle odredjivanja nazivne zaprenine, merenjem vode etalon poaudom nazivne zapremine Ve (Ve = 0,1% Ya) koja se sipa u cisternu sve do ukupne zapremine cisterne (do prelivanja). Za svako SY meri se porast nivoa h koji mora biti > 2mm. Ako se oznaka Vn u zoni__ proneniJivih horizontalnih preseka, _oset 1 Jiv Proverava tako Sto se uzme nivo na priblizno Bem ispod oznake Vai drugi nivo na 5 om iznad cznake Va. U ovom opsegu za svaku promenu Zapremine V meri se promena nivoa h. 3.2.7. Za kontrolu osetijivosti cisterne po ukupnos mernoj visini uzima se provera na najvecem horizontalnom preseku (pribligno 1/2 Vn = V) 4 a promenu 4V = 0,2% V meri se porast nivoa 4h koji mora biti >3 mm. 3.2.8. Kontrola ekspanzionog prostora mora se vesiti: 1) kod cistern kod koJih nazivna zapromina (akijugujaci 4 poloBaj—oznake —_nivoa) predstavija ujedno i najvece dozvolJeno Punjenje claterne odredJenom vrston tecnosti pri normalnia uslovima upotrebe, 1 2) kod cisternt za koje Je potrebno znati dozvoljenu zapreminu punjenja, obzirom na vretu tetnosti koja se _prevozi, najvecu dozvol jena nosivost vozila 1 mere sigurnosti 1 vezbednosti pri prevozu. Prethodno se_najveci stepen punjenJa (Ve izraduna iz obrasca: ve dons > 1+ 38a de Je: Va ~ ukupna zapremina cisterns a’ - srednji koefici jent zapreninskog Birenja tecnosti izmedju 15°C 4 50°C tJ. za max razliku od 35°C gus - ose 35 + oso ade Je: cis 4 ¢s0 ~ zaprominska masa (gastina) teénosti. na 15°C 4 50°C Mote se uzeti da za tetnosti koje imaju Koeficijent zapreminskog — Sirenja prema Sledeco} tabeli, vrednost ekspazionog prostora 10-8 do 90610-5 3 9010-5 do 120+10-§ 4 120+10-5 do 150+10-5 5 Dozvoljent stepeni punjenja za pojedine vrste Recnesti, Kao 1 uredjaji sa koJima moraju biti oprenijent sudovi U kojima se vr8i prevoz ovih eenosti, detaljnije su dati propisima o prevozu ‘opasnih materijala (“Slusbeni list Brey", br. 20/84, propisi ADR i sl.). 3.2.9. Odredjivanje zapreminskom metodom zepremine cisterne Odredsivanje zapremine cisterne zapreminskon (volumetrijskom) metodom vrai se najmanje Qvostrukim merenjem zapremine vode koja ispunjava cisternu koristeci za to: 1) etalon merne posude sa instalacijon u zatvorenom - kruznom sistemu, 111 2) etalon protoéno merilo zapremine 58 Anetalacijom u zatvorenom sistema. Za zepreminu ciaterne uzima se srednja aritmeti¢ka vrednost dobijena iz dva ili vite noren} Razlika izmedju Jednog 1 drugog merenja ne sme biti veca od 1/2 granice dozvoljene greske {GDG) cisterne (od +0,1% od merene zapremine). Pri odredjivanju zapremine cisterne, nazivna zapremina cisterne, odnesno dozvol jena Zapremina punjenja, mora se izraziti veli¢inos GiJi se zadnji bro} zavrBava cifrom 0 (nula). 3.2.9.1. Za pregled autocisterni 1 prenosnih cisterni preporudusu sledece kombinaciJe Fadnih etalon posuda (u daljem tekstu: REP)? a)_u dve_ REP od 500 dn? sa prelivom 1 jedna REP od 200 dn sa ugradjenom nivokaznon cevi {li nivokaznim staklom i ugradjenim mornin Tenjirom sa skalom od 0 - 200 dm’, s vrednoséu podeljka od 1 dnt Merna nesigurnost REP mora biti u granicama £(0,05 ~ 0,1)%5 b) dve REP od 1 000 dm? sa prelivom 1 Jedna od 200 dns sa skalon; ostale karakteristike kao pod a);c) jedna REP od 500 dm? i jedna od 1 000 dm? (obe. sa prelivom) i Jedna od 200 dnt podelom na 1 dn’, teristikama kao pod a). ai 3.2.9.2. Za pregled — vagon _cisterni, preporuéuju se sledede kombinacije REP: a) dve REP od 2m? sa prelivom 4 Jedna REP od 0,5 m? sa skalom u celom mernom opsegu od 0'= 500 dn8, sa podeljkom od 1 dm; b)_ dve REP od § m® sa prelivom 1 Jedna REP od 0,5 m? sa skalom i podeljkom u celom mernon opsegu od 1 ani; ec) dve REP od 10 m? 4 Jedna od 2 m, sve tri sa prelivon i jedna od 0,5 m? sa'skalom 1 podelom od 0 - 600 dni, s podeljkom od 1 dm?; 4) Jedna REP od 10 ms 1 Jedna od 5 mt sa prelivom 4 jedna od 2 m? sa skalom 1 podelom od. 0 - 2 000 dn®, vrednost podeljka 1 da¥. Merna nesigurnost REP<1 000 dn ne ene biti veca od #(0,05%), a za REP>1 000 dm? ne veca od # 0,18. Koje ¢e se kombinaciJe REP koristiti zavisi u prvom redu od ukupne zapremine cist se zapremina odredjuje _vodect naksimalni broj izlivanja REP ne bude veci od 20 puta 3.2.9.3. Radne etalon posude iz tad.3.2.9.1. nogu biti ugradjene na platform konzolnog vipa (si.1) Koja omoguduje, sem horizontalnog i ‘vertikalno pomeranje od majmanje 2m, do najvise 4m. Sl. 1, Btalonsko postrojenje konzolnog tipa 4 1 = cisterna; 2- REP od 100 11000 én; 3 - sabirnik preliva; 4 - cev za nalivanje REI 7 ~‘arfat; 8 = lintja za dovod vode; 9 = nose¢i profil; 10 - lestve; 11 - verti- kalnd nosa’; 12 ~ pokretna platformay 13 okvir navoza cisterne. REP mogu biti ugradjene na pokretnu platformy @iji Je. izgled prikazan na slici 2. Kretanje ove platforme omoguceno Je u horizontalnoy ravai 5 - dizalicay 6 hidraulika platforme; S1. 2. Pokretna platformg sa REP o€ 200 do 590 an? Y= REP od 500 an’s42 ~ REP od 200 dn® = po~ deljkom o@ 1 dn®; 3 ~ pokvetne (aglobua) cev se punjenje REP; 4°~ sigurnosni ure~ jadi 5) slavina 2a prainjenje etalonay S» 2rrtlavines &)-"nosael plettomes { 10\-"cevi ta dovod votes Ii, 12 = prikljutes 13 - lestve. , P * ; Stabilna platforma (s1.3) na koju se ugradjuju REP, u kombinaci ji navedenoj u tag. 3.2.9.2., najée&de se Koriate pri odredjivanja zapremine vagon-cisterni. REP mogu biti ugradjene 1 na drugi na¢in pod uslovom dane stvaraju dodatne greske pri odredjivanju zapremine cisterne. 3.2.9.4. REP zajedno sa arnaturom prikazanom na ‘si, 1., 2. 1 3. Gini etalonsko postrojenje Cinstaiaciju)’ koja mora sadovolJiti sledece 1). sigurnost u radu ~ obezbedjena tako da je Ask1jugena moguénost istovremenog punjenja i pratnjenja Jedne REP-0, Sto znaci da kad Je Vventil za pratnjenje (1stakanje) REP otvoren, ne sme postojatd mogucnost njenog punjenja i obrnuto; 2) pratnjenje svake REP-0 mora bith pojedinaéno slobodnin padon; 3) vrednost podeljka na skali ne sme biti manja od: a) 5 mm za REP od 200 dnt; ) 4mm za REP od 500 dns; a) 2mm za REP od 2000 dm? ; 4) lako 4 Jednostavno rukovanje i kontrolu pri radu (otvaranje 1 zatvarenje ventila, posmatranje ispranjenosti stalona, otitavanJe na mernim lenjirima, merenje temperature sl.). 3.2.9.5. Odredjivanje zapremine cisterne pomoed REP svodi se aa punjenje etalon posuda Yodom do nazivne oznake ili nivoa preliva, a zatim njihovin pratnjenjen uu cisternu, birajuci ukupno istotenu kolteinu.veri OMG) Sl. 3, Shema instalacije 2a odredjivanje zepremine vagoncisterni 2 > vagoncistesna; 2 - REP od 10 an?) 5 3 REP od 5 m°, 4 - RER od 0,2(0,5) m 8 podeljkom’od 1 dn®; 5 -‘cevovod za dovod vode u ZEP; 6 ~ pumpay 7 = nivo koloseka; 8 - razdvojiva cev (crevo) za punjenje cisterne; 9 ~ prelival cevni vod Potpuno praunjenje (iskapavanje) REP, prati se preko osmatrackog okna (laterne), ukoliko ona nije ugradjena, potrebno je vreme 2a potpuno pragnjenje REP proragunati. Ventil (elavina) | za pragnjenje, drBi se otvorenim jos 1,8 - 2 minuta po a Proraéunatog vremena, da bi se. izvrBilo Je tecnosti sa zidova REP (1ekapavanje). punjenju cisterne do nivoa nagivne zapremine nakon 3-5 minuta srednja temperatura vode u oisterni 4 zabelezi (oznakom 111 izmeri lenjirom) nivo slobodne povrsine vode u cisterni ~ prvo merenje. Prikljugak na cevi za prainjenje ciaterne Poveza se gumenim crevom sa odgovarajucia prikljuckom na instalaciji radi pragnJenja Gisterme. potpunog pratnjenja, sadeka se 2-3 da bi se izvriilo slivanje tecnosti sa zatim se zasun (ventil) zatvori 4 vr8i drugo meren} Ako Je razlika u rezultatu ova dva merenja veca "od polovine GDG propisane pri odredjivanju zapremine cisterne ( 0,1% od izmerene zapremine), merenje se mora Jo8 Jednom ponovits. Ako. rezultat pri trecem merenju ponovo od ¢ 0,1% u odnosu na potrebno Je kompletnu REP, prekontrolisatt zajedno sekundarnim etalonima. 3.2.9.5.1, Ako se pri pregledu cistern ‘temperatura vode raziikuje od referentne temperature na koJo) Je izvréeno etaloniranse REP za vibe od 25°C (ta + 5°C) potrebno Je dobijenu zapreminu cisterne korigovati (svesti Je) na referentnu tenperaturu po obrasc Vozms Ve... (L) oR ade 3 - zapromina vode temperature (t) izmerena REP u L (ukupno uto- Sena koli¢ina vode u cisternu) m - koeficijent, zavisan od tenpera- 1+ B(t - te) ade Je: 8 - koeficijent zapreminskog Sirenja materi jalom REP; % ~ temperatura vode u REP pri pregledu cisterne; ‘te - referentna temperatura na koJo} Je odredjena zapremina (etaloni- Fan) REP, (te tL 20°C) Vrednosti kosficijenta m, 2a te sc ragligite materijale od koJih su uradjene RE ~ date su u tabell u prilogu uputstva. 3.2.9.6. Kod odredjivanja zapremine cistern Pomocu etalon prototnog merila zapremin instaliranog prema shemi 4., datoj u prilog ovog uputstva potrebno Je pre potetka nerenii izvraiti pripremu mere’ instalacije. ko) obuhvata: 1), kontrolu etalon protoénog merila (u dale tekstu: EPH), tj. utvedi se konstanta (K) EP priv optimalnom protoku, Ovo. se Vr8i pomoct etalon “posude (poz. 12. 81. 4), ka sekundarnog etalona sa najmanje dva nerenia. Prethodno se instalacija napuni vodom.8té se kontrolige na kontrolnom staklu (11), 1 etalon posuda okvasi.et etn ad em lininen mayne rasigurnaati bith veda od polovine merne nesigurnosti propisane 2a BPM; 2) postavijanje gumenog creva (414. aluminijumske cevi) (18), u cisternu na pribligno 2 cm od dna cisterne. Crevo, odnosno ev povezana je sa_ulivnom cevi preko brzo-rastavne spojke (17); 3) proveru _horizontalnosti postavijene cisterne i poverivanje cevi. 2a pratnjenje cisterne preko gumenog creva, sa slivnim cevovedima (20); 4) _punjenJe instalacije vodom (ventil 9, 15 1 21 gatvorent, a7, 9, 10 1 16 otvoreni), ‘nakon Gega se ventili' 7 19 zatvore. Napunjenost instalacije vizuelno se vodava na kontrolnom staklu (11). Protok vode kroz BPM treba vr8iti sve dotle dok se kazaljka pokazivata ne dovede u polozaj 0” (ukoliko pokazivaé nema moguénost ruénog poniBtavanja); 5) pratnjenje vode 12 cisterne (19), prateci Askapavanje preko osmatrackog stakla (laterne) (14), nakon Gega se zatvori zasun (ventil) na cisternt otita 1 zabelezi stanje na totalizatoru EPM (stanje 1. pre potetka merenja). 3.2.9.7. Rad sa pripremljenom mernom instalacijom obavlja se tako, Sto se leptirasti regulator (9) otvori'i postavi u polofas koJim se obezbedjuje optinalni protok kroz EPM, a zatim se postepeno otvara loptasti ventil (7), Gime podinje proticanje tednosti i nerenje. Otvaranje ventila (7) vr8e se takodJe do polozaja optimalnog protoka. Yerenje pri otpimalnom protoku traje sve dok se cisterna ne napuni vodon do zapremine pribligno 90% od njene nazivne zapromine (Vn) kada se protok postepeno smanjuje (ventil 7 se zatvara) vodeci raguna o vrednosti zapremine kode. odredjuje 1. kad se iata dostigne, ventil (7), a gatim regulator (9) se potpuno zatvore Proveri se nivo vode na kontrolnom staklu (11) (Voda se mora nalaziti na istom nivou kao i pre potetka merenja), o¢ita se temperatura na termonetru (6) ispred EPM, izmeri_ se temperatura (srednja_vrednost)vode a cisterni, crevo, odnosno cev (18), izvute se iz cisterne, ocita 1 zabelezi pokazivanje na pokazivacu EPM (stanJe 2 posle ulivanja vode). 3.2.9.8. Zapremina vode, protekla kroz EPM u cisterna (19) tznosi V'e Vre = Ww2 - Van ade je: V2 - vrednost sapremine u L, oéitane na EPM, na kraju merens Vu - vrednost zapremine u L, otitane na EPM na pocetku merenja. 3.2.9.9. Stvarna zapremina vode (Ve) protekle kroz "EP u cisterna (19) odredjuje ne po Ye = K+ Vo ade Je: K - karakteristika (KoeficiJent) EPH, odredjena ispitivanjen EPH, pri- Kaguje se tabelarno ili dijagre mom, a izraéunava se po obrasci ve we Yr - stvarna zapremina vode protekla kroz EPM 1 izmerena a etalon posudi kao sekundarnom etalonu, ab Yu - zapremina vode izmerena EPH (oGitana na pokazivatu EPH) u L 3.2.9.10. Stvarna zapremina vode, protekle kroz "EPH, odnosno stvarna vrednost zaprenine cisterne (Ve) mote se odrediti i po obrascu. Ve = Ve (1 + Im) ade jo _ Yo - srednja vrednost apsolutne greske EPH, utvrdjena (odredjena Pomocu etaion posude iz najmanJe dva merenja. 3.2.9.11. Ako Je pri odredjivanju zapremine cisterne temperatura. vode % opsegu tk = 5°C referentna temperatura npr 15°C), Merenje je kori&cen ternonetar koi ‘Aspunjava uslove propisane PUL, potrebno Je favrBiti samo” koreketsazapremine Uzrokovanu karakteristikom (gresio«) EFM (tac 3.2.9.9. odnosno. tad. 3.2.9.10). Pri ovone mora ‘biti zadovoljen usiov da se u_ toky postupka odredjivanja zapronine (baédarenJa) temperatura vode merena u cisterni i ispred EPM ne menja za vite od 2°C. 3.2.9.12, Za sludaj da Je ori odredsivansu zapremine cisterne temperatura vode veca od opsega tk + 5°C potrebno Je sui jena zapreminu cisterne preragunati (svesti) na referentnu temperaturu po obrascu: tote ote VV [14 Ba(te - te) + olte ~ tap} + = coe ote - zapremina cisterne u L, na © referentno) tenperaturi (te); te V_ - zapremina vode u L, tzmerena © EPH, na koju so primenjuse korekel ja; Be - koefictjent caprominskog Sirenja mater! Jala etalona, a tc-i; Be - koeficijent zapreminskog Sirenja materi jala cisterne, uw tciy te - srednja temperature vode u etalonu, uc, te - srednja temperatura vode u cisterni, uC; ta - referentna tenperatura, 1 °C (ta = 15°C, cisterne za naftine derivate; tx = 20°C claterne za mleko, vino t sl.) ote, ote - zapreminska masa (qustina) vode na te i te vrednost koefi- cijenta zapreninskog Sirenja 6 za'materijale od kojih se najéeace izradjuse REP, iznoseSl. 5. Shema instalacije sa uredjajem za odredjivanje zapremine vagoncisterne na zadnjin cm porasta nivoa 1 ~ platforma za sneStaj REP;,2 - REP od 500 én? 32 skalon 1 podeljkom od 1 dm; 3 ~ elektrokon~ taktni uredjaj; 4 - komandna tabla, A-~ zona u kojoj se zapremina odredjuje na svaki emp B- zona 2a koju se zna ukupna zaprenina. Sl. 6, Shena instalacije za odredjivanje zapremine cisterne pono¢u REP 1 - 5 REP; 9 ~ slavina (1optasta) za tegulaciju Koligina vode koja se ulila u cisternu otita tot ge na lenjiru podeljkom od najvise 1 dn. w Ova zapremina vode, sabrana sa napred pornaton zapreminon sadrfanom na nivou od koga Je na Vrata materijala colik ries ovaj natin poteto batdarenje, predstavija Nordjajuel Celik pitt zapreminu cisterne sadrtanu na dubini 29 cm, Adumind Sum ist mereno od gornje referentne ravni. Prebacivanjem rugice na komandnoj tabli (4) u 3:2.9.15. | Odredjivanje zapremine cisterne po novi polotaj, koji predstavija novi centimetar wToetan) Siltnn Suaniin continotetna folorg9 bunjondar Tauvonateht ge" fy) tala areds do 30 om) ispod gornje izvodnice tela ili ponavija do konatnog batdarenja svih 30 em Sood” girade: eofonteene” ctreeeessehtetth Bonava sereena RSS Tekaserteyaearan (aafeetge: zavisnosti od raspolofive opreme pomocu: 3.2.9.15. Odredjivanje zapremine po ukupnoj Sidini Scaateene yeassy "REEMA, Bo ome! 1) uredjaja sa sondom (81.5) pomocu EPH (S1. 4) kombinovanog sa REP, vr8i 2) REP - etalonske instalacije (91.3 1 6) se parcijalnim punjenjem tj. ulivanjem unpared 3) EPH u kombinaciji sa REP. odredjene zapremine vode u cisternu, nakon Goes (se) (hada se” nivo™ vode unisi),”saneri 2.9.14. uredjaja _prikazan 1.8 visina nivoa ili visina slobodnog proatora sto dadnovan’ Joona aetsectaxse roiee 1neisaase zavisi od usvojene referentne ravni (dona ili vode iz REP "(2), KoJa Je graduisana u colon gornja)- mernom opsequ (od 0-Vn), kada_ nivo vode u Clsterni. poraste za 1” om, Sto” ge wocava Signalizaciiom (paljenJen) signalne Lampe. vode koja se uliva u ciaternu nie vee se menja jer je i zapremii popretnih pr Po ‘visini cisterne 10Promenl jiva. Zato se, pri ‘batdarenju cistern: parcijalna zapremina’ svakog punjenja ods tako,. da greska ismerene visine (porasta nivoa) za ulivenu koliGinu, (punsenje) ne predje 1 mm. Za cisterne krutnog _poprecnog _preseka, Preporuéuju se vrednosti parcijainih zapremina A broj punjenJa, prikazanih u slededoj tabel: Napunjenost Vrednost Bro} izlitih cisterne & parciJalne — poraija vode 1 Ve zapremine —igmerenih visina a8 Ve od 25 do 75 od 75 do 95 Merenje nivoa vode vrii se lenjirom sa milimetarskom podelom merne _nesigurnosti. + (0,2 + 0,1 L) mm; L~ Je merena dutina zaokrugena na’ ceo bro} metara. Radi boljeg uotavanja traga vode na lenjiru mote se koristiti masa. za premazivane lenjire Pri odredjivanju zapremine cisterne po ukupnoj visini, mogu se koristiti 1 drugi pomocni uredjaji, 5 tim da se ne stvaraju dodatne greske pri merenju. 3.2.9.16. Odredjivanje zapremine po ukupnos visini cisterne mots se vrsiti i na izliv, tim Sto se prethodno odredi nazivna zapremina cisterne, a zatim se vr8i parcijalno ielivanje vode iz'nje, mereéi istocenu koliginu vode 2a svaki centimetar pada nivoa vode u cisterni. 3.2.9.17, Kombinacija EPM 4 REP koristi se tako,” da se preko EPH izvr8ineprekidno cisterne da pribligno njene nazivne (Vo = 99% Va), a zatim se preostala zapremina cisterne do njene ukupne zapremine, Parcijalno odredjuje (za svaki 1cm 111 0,5 om porasta nivoa vode u cisternu) Koristedi REP razli¢itih nazivnih zapremina pomocu koJih se vrSi uliv vode u elaternu. vode u etalon iu Merenje temperature eisterni mora stalno. vrsiti propisanih tac. Odredsivanje senom metodon 3.2.10.1 3.2.10.1.1. Zapremina cisterne masenom metodom moze se Odrediti direktnim merenjem ukupne mase prazne (prethodno okvasene) i pune (napunjene vodom) uz potrebne korekeije usled potiska vazduha. zapremine cisterne Direktno merenje Masa sadrzane vode u cisterni (M) dobija se kao razlika izmerenth masa pune { prazne cisterne, pri ¢emu se strogo vodi racuna 0 nepromenijivosti _mase cisterne dodatnom opremom pri oba merenja (prazne i pune). Vaga sa etalonskim tegovima odgovarajuce nosivosti treba da Je tatnost = 0.1%. Za Merenje temperature vode u cisterni najbolje Je posedovati uranjajuci digitalni termonet a Podeljkom od 0,1 (0,5)*C, éija Je taénost 1/2 podel Jka. 3.2.10.1.2. terne (Ve) ona ‘tomperaturi (t) isracunava Po obrascu: + Voz MRL (1 + Kika) ade Je M - masa vode utotena (sadrzana) u cistern u kei Ms mm; m= cisterne s vodom (puna) u ke: m cisterne nenapunjene vodon (prazne) uke Ke - zavisnostd gdredjena neposredno 111 usete iz Ka = 0,0012 g/cm* = kg/dm? - srednja gustina vazduha (koeficijent koJim se uzima potisak vazduha) 3.2.10.1.3. Zapremina cisterne (Ye) na referentno) temperaturi (tr) izragunava se po obase\ tet VFM) G+ cea - 0925 am (1) coe Ede Jo B - kooficiJent zapreminskog Airenja materijala od kog Je cisterna iz- Fadjena (videti vrednosti is uput~ Zapremina 1 kg vode dn? (KL) Temperatura vode °CZapremina 1 kg vode dn? (a) Temperatura vode °C 1,002 97 3.2.10.2. Indirektno merenje 3.2.10.2.1. Zapremina cisterne masenom metodom mote se odrediti indirektnim merenjem mase vode koja se u ciaternu uliva (sl. 7a) 411 a iz cisterne izliva (sl. 7b). vode vrBi se (3 sl. 7) U_oba slugaja _merenje mase posredstvom "pomocne _posude postavijene na vagi (2 sl. 7). Zapremina pomodne’ posude mora biti najmanje Jednaka 1/25 nazivne zapremine cisterne koJo) se odredjuje zapremina. & >) Odredjivenje zapremine cisterne masenom metodom a) merenje mase vode koja se uliva u £ cistern b) merenje mase vode koja se izliva iz cisterne 1 = platforma; 2 - vaga; 3 - pomotna Posuda; 4 -'slavina} 5 - cevovod za dovod vod si. 6 ~ crevo; 7 ~ slavi 8 - crevo; 9 = cisterna; lo ~ slavina (ventil); 11 ~ cevoved 2a odvod vod 3.2.10.2.2. | Zapremina cisterne (Ve) na temperaturi (t) izracunava se po obrascu! + Vos Mak + Kw a a2 de je: Yvk - ukupna masa vode u ke, (alivena 111 izlivena} korigovana zbog uticaja vazduha pri merenjima prazne pomocne posude (3 $1.7) Kw - koefictJent korekct Je Be = 5 dat u tabeli 1 priloge gt - gustina vode u zavisnosti od temperature (t), uw kg/m data u tabeli 2. priloga Mek = (m2 - Eat) + K root Bm - ukupna masa praznih posuda (tara posude + vazduh) pri merenjima od 1 don; u kg; m2 - ukupna masa punth posuda (sopstvena masa + voda) pri merenjima od 1 do nj U kg; - koeficiJent korekciJe potiska vazduha wu funkeiJi od gustine vode na temperaturi (t) - dat u tabeli 2. priloga go = 1,2 kg/m? = 0,012 ke/dm? = srednja (uslovno uzeta) gustina vazduha e* = 8000 kg/m? = 8 kg/dm? = uslovna gustina tegova n - broj merenja 3,2.10.2.3. Prera¢unavanje zapremine cisterne, odredjene na temperaturi (t) na zapreminu koja odgovara referentnoj temperaturi (tn), vrSi se pomodu izraza datog u tatki 3.2.10.1.3. 3.3. Periodigni pregled 3.9.1. Periodiéni pregled cisterni obuhvata postupke propisane tac. 3.1., pod 1), 2), 4), 5) 1 6) ovog uputstva. 3.9.2. Spoljnim 4 _unutrasnjim pregledon utvrdjuse ored postupka propisanih tac 3.2.1. ovog ‘uputstva ispravnost. 2iga prvog pregleda, kao i eventuaine izmene konstrukei je KoJe bi uticale na metroloska svosatva izmed ju Prvog 1 periodienog pregleda cisterne. 3.3.3, Ispitivanje nepropust] Jivosti (hermeticnosti) vr8l se vodom na atmosferskon pritisku punjenjem cisterne dok nivo vode ne ispuni 2/3 visine cilindri¢nog dela kupole. Dostignuti nivo punjenja obele#i se na zidu kupole s unutrasnje strane, ili se izmeri mernim lenjirom, ako Je gornja povrSina kupole ujedno i gornja referentna ravan. Posle (15 - 30) minuta vr8i se vizuelna kontrola’ svih spojeva, zaptivnih mesta 1 spoljasnjih povrsina cisterne. Cisterna se smatra nepropustnom, ako na navedenim mestima noma tragova viagenja ili kapanja vode.potvrdjuje proizvodjac, odnosno opavijas sino hentiient Hy «nevianons of tumperatre te OYE atentom (uveren em). ; I aja, fovtole masene tntelegomtog “ La pragnjen, vere! saglasno tad. 3.2.4. 4 pe amr [og [ap fee | RERSRSS Fx x 3.3.5, Utvrdjivanje sapremine cisterne vr8i s 5 a Soduks Czatulmse easenin sinner #f Te Terre ‘teeekesit vrwanoess a4 3.2.10. ovog uputstva, pri demu cisterna ioe cit 0 napuni do oznake nazivne capremine (Yo), a vin! | petit’ og “Sea “nachos caring ise f Ss" are [o S,entest3 deragunavaju stvarne vrednosti = eapremine ie =< Sears. ce Tevet 3.3.6, Helativna grebka cteterne u procentina, [ e-20te0i35) odredjuje se po obrascu: 5 ae ee ae ee pee a7] eran Aeoetes27, oventeorat Ve - stvarna zapremina cisterne u L, | serstete | boolean > eveateones | radnih etalona. 20 i mete? Lots ie rseleo2ts 1 Relativna gretka cisterne pri utvrdjivanju 997,768) Teetesas 1 88 | sme prelaziti vrednost GDG propisane MUS a, 997,596) Testes (+ 0,2% Vn). [sowie eae aw Aroenesse Ako je dobijeni rezultat u GDG, merenje se ne Ss Beall ‘Tabela 2. © GE - gustina destitovane vode na temperaturt (t) co4. Bgosanse Cisterne 2a koje se pregledom utvrdi da ispunjavaju uslove propisane Pravilnikom o MUS, 2igoBu se na mestima predvidjenin MUS. Na_ prvom pregledu cisterne osnovni 1 godisnji Zig stavija_ se na natpisnos ploti i na Posebnoj plodici sa tabelom zapremine, ako Je ona uévridena na cisterni. Na ostala mesta propisana u MUS stavija samo osnovni Big. Na periodisnom pregledu cisterni stavija samo godinji tig Jedinice kontrola mera, na natpisnoJ plodi, odnosno na plodici sa tabelon zapremine, ako’ je. uévricena na cisterni, na slobodnoj’ povrsini dimenzija 20 x 50’ mn ostavijenoj na plodi. 4.2. 0 uverenje. izvrienom pregledu oisterne izdase 5. Zavr8na odredba 5.1. Ovo uputstvo stupa na. snagu osmog dana od dana objavijivanja uw zavoda za mere 1 dragocene Broj: 02-2608/2 DIREKTOR, Saveznog zavoda za mere A dragocene metale Milan Hefek, s.r. a4 Na osnovu Slana $3. stav 1. Zakona o mernin Jedinicama = 1 merilina (("Slugbeni list BPRI",br.9/84 4 88/86), direktor Savernog ye 1 dragocene metale propisuje METROLOBKO UPUTSTVO ZA PREGLED OTPORNIH TERMOMETARA 1, OPSTE ODREDBE 1.1, Ovim metroloskim uputstvom propisuje nadin pregleda otpornih termometara koji odgovaraju uslovima propisanin u Pravilnika o metroloskim uslovima za otporne ternonetre ('Slugbeni list SFRJ",br.55/88), u daljen tekstu: Pravilnik. 1.2. Metrolo&ko uputstvo 2a pregled otpornih termometara osnagava’ se skri ‘oznakon MUP-K-1/1. 2. OPREMA ZA PREGLED 2.1. Za pregled otpornih termonetara upotrebljava se sledeca oprema: 1) etaloni Jedinice temperature; 2) _uredjaji za reprodukovanje zadatih ‘temperatura; 3) uredjaj za reprodukovanje temperature toplJenja lex 4) uredjaJ 2a merenje elektricne otpornosti; 5) pee za Zarenje otpornih ternonetara 6) uredjaj za merenje otpornosti izolacise (megaoametar). 2.2. Za pregled _otpornih upotrebljavaju se sledeci etaloni: ‘termometara 1) platinski otporni termometri iz jekundarnih 1 radnih etalon groupe 2) aivino termometri iz grupe radnih etalona. 2.3. Za reprodukovanje zadatih temperatura mogu se upotrebljavati sledeci uredjaj 1) kupatila sa tednostima, za temperaturni opseg od ~200°C do 800°C (sona kupatila), ¢ija dubina radnog prostora nije manja od 250'mm, a temperaturni gradijent u radnom prostoru ne prelazi vrednost 0,05° K/om; 2) horizontalne cevne temperaturni opseg do 850°C, 50mm i dufine najmanse Temperaturni gradijent u (sredina + sredajen delu cevi 50 nm) mora biti manji ili jednak 0,05 K/cm na 100°C 10,1 K/om na 600°C; 3) kupatila sa fluidizovanin prahon ¢iJa dubina radnog prostora nije manja od 250 mm, a temperaturni gradijent u radnom prostoru ne prelazi vrednost 0,05 K/cn. 2.4. Uredjaj 2a reprodukovanje temperature ‘topi Jen, eda’ mora imati radni prostor unutrasnjeg precnika veceg od 100 mm i dubine vece od 250 mm. Temperaturni gradijent u radnom prostoru mora biti manji ili jednak 0,002 K/em. 2.8. Uredjaj kojim ri elektricna otpornost otpornog termometra ne imati gresku koja. je veca od 0,01% od merene vrednosti elektritne otpornosti.