НАТУРАЛИЗАМ

Натурализам је посебно везан за немачко говорно подручје. Има еквивалент у

француском реализму, међутим, није толико реалистичан и документаран као
француски реализам, у којем су још експлицитнији прикази свакодневних
мотива, представљени без улепшавања и жеље за допадљивошћу.
Два најзначајнија сликара немачког натурализма јесу Вилхелм Лејбл и
Адолф Менцел.
Адолф Менцел:
Уз Каспара Давида Фридриха, он је био најпознатији пруски сликар 19. века.
Јулијус Мајер Грефе, Хуго фон Тшуди, Карл Шефлер, као и многи
представници Модерне њега сматрају јако значајним и сликарем модерног
погледа. Био је пруски државни сликар и славан у своје време. Средином
века постао је професор на берлинској Академији. Најпре је у своје време
вреднован због његових историјских слика. Међутим, реализам израста као
реакција на политичка дешавања, тако да представљајући одређене државне
догађаје Менцел није истицао свој став, већ је имао више репортажни
приступ.
Полагање на одар настрадалих у Берлину у марту 1848. године – даје прост
приказ догађаја, његово документовања, у којем нема истицања
племенитости настрадалих, њиховог глорификовања.