RIBOLOVAČKI MAGAZIN

Revija za sportski ribolov, ekologiju i

DANI (N E)ODBROJANI
padam u one što vole praznike, jubileje, male lične datume, sve ono što donosi
turizam na vodi - mesečno izdanje
Osnivač i izdavač: "MONT - PRESS", Novi Sad,
Ribolovački magazin,
21000 Novi Sad, poštanski fah 254
S radost ili razlog za radovanje. E, nekako kod nas i u svetu izgleda, svaki dan
je dan nečega, a u jednom danu i po tri do sedam “svetskih dana” brige,
zaštite, prava, sećanja, pomena, upozorenja... Najmanje mi je namera da se
posprdnem tome, više sam nameran da zavapim, nad onim što je činjenica i nad
Tekući račun: 355-1017151-04
čim kukamo i kukumavčimo sve ove dane kako se bavimo pravljenjem revija, novi-
Tel.: 021/483-08-08 na i magazina, a za ribolovce i one koji će to biti.
Tel. Fax: 021/452-750
Od tih dana koji su prilika za upozorenje je i u proteklu subotu bio Dan Dunava.
Direktor i glavni i odgovorni urednik: Dali smo i mi sitan doprinos tome kroz sve što radimo, a uz saznanje da smo
Stanko Popović
napravili puno, ako smo lično uradili mali korak ili nekoga uputili i naučili da se
Pomoćnik direktora:
Dragana Deura valjano odnosi prema prirodi i ovoj reci.
Zamenik glavnog urednika: Odem ja vrelog junskog predvečerja, a pred zaključenje broja na Dunav, ali prvo
Aleksandar Popović zovnem Ramača koji živi 124 koraka od desne obale ove reke i koji je subotom na
nedelju na vodi, uz pitanje za zdravlje i “radi li”, ne on, nego bilo šta živo u velikoj
Urednik - redaktor:
Bogdan Četnik reci, a on kratko: - Niko ništa, svi kukaju danima, probam na pijavicu, parče, ke-
Saradnici:
dera, peša... varalicu!
Darko Bandur, Aleksandar Barišić, Milovan Eto mene za tili čas sa hladnim pivom da nazdravimo danu nečega, evociramo
Bogovac, Dragan Davidović, Srđan Despot - Blaf, lepe trenutke, baš na tom mestu ispod Petrovardinske tvrđave gde smo protekle
Zoran Dugajlić - Sremac, Dragan R. Filipović, dve decenije imali susrete radosti sa smuđevima, somovima, mrenama, bucovima,
Slobodan Filipović-Fića, Goran Grubić, Dušan
Hadnađev, Aleksandar Ivanović, Slobodan protfišima...
Ivanović - Bobo, Velibor Ivanović - Caki, Jovan I ja krenem da kukam lokalno i globalno. Baš onomad na sajmu u Pragu, Jan
Ivošević, Miki Jovančević, Mlađen Jušković, Ro-
bert Karan - Bracika, Robert Katona, Milan Kappel, EFTTA lobist za Evropsku uniju u Briselu, pričao mi je sa užasom o katas-
Knežević - Smrki, Nenad Knežević - Pepi, Jovo trofama koje prete vodenom svetu, sa ništa manje crnila nego što je pisao Veber u
Kojić, Nikola Kosić, Dragan Kostadinović - Džeri, proteklim brojevima. O tome kako će se prekomernim izlovom istrebiti tuna, pa
Saša Ledenčan, Savo Martinović, Branislav Ma-
tejić, Goran Mesaroš, Tibor Mesaroš, Siniša Mi- ugrožene i retke vrste... kako treba da se okupimo oko tih projekata i akcija, kako
lenković, Pavle Miljanić, Milan Milosavljević - je svaka aktivnost dragocena. Naravno, tu smo se složili u tren.
Mida, Nemanja Mirosavljev, Slobodan Mravik- Isti dan na štand na sajmu EFTTEX banu nam stari drugar i kolega Mladen
Mrav, Miloje Nikić - Miško, Aleksandar Panić,
Tomislav Popović, Dragan Radojević, Goran Marković, urednik hrvatskog izdanja “Pesca in Mare”, čiju rečenicu iz uvodnika,
Radović, Mihal Ramač, Goran Sarić, Milan Šeri- jadikovke nad početkom loše sezone i “pizdarije koju su smislili oni ća tribaju mis-
fović, Predrag Simonović, Slavoljub Šojić, Vaso lit svojon glavom i koji pišu zakone”, sročenu na sočnom dalmatinskom citiram:
Spasojević, Siniša Stanković, Milorad Stepanov,
Vanja Stojanović, Petar Strugar, Nenad Suša, “Panula na luca se čeka cijele godine, a tako je bila i ova. Nažalost iako sam nave-
Ranko Travar, Branislav Valković, Đorđe Veber, liko najavljivao panulu na luca, ispala je panula na k...!”
Veselin Vojinović, Dragomir Vujačić, Goran Sličnu mi je tužnu vijest opravio i moj sinovac Ivan iz Bara, veliki majstor za lice
Vuković i Lazar Zarić.
na Bojani: - Striko ove sezone, ulovljene su samo tri ribe na Bojani!?
Inostranstvo: Ljudi moji, da li su ribljem narodu, lepim ulovima i ribolovu dani odbrojani?
Jan Eggers, Bertus Rozemeijer (Holandija), Doug
Hannon (USA), Milan Marjan Pocrnja, Vincenzo I jesu i nisu. Nisu ako nam je svaki dan, dan voda, Dunava, dan zaštite tune,
Natale (Nemačka), Milan Đelević (Švedska), Stane račića, trave, dan navike da čuvamo, poštujemo i negujemo prirodu i učimo sebe.
Omerzu (Slovenija), Mladen Merkaš Goranin,
Kristijan Keglević, Božo Povijač, Nenad Barinić, Da tako može biti, uverenje su mi, i garant, ovi pametni ljudi koje sam pominjao,
Krešimir Kuri (Hrvatska), Ratko Markočević, koji misle slično i deluju i rade identično kao i mi koji pravimo ove novine, a sve sa
Žarko Milanović, Nazif Fetahović Suzi, Sanjin uverenjem u bolje dane. Ima nas dovoljno na svim meridijanima (vidi sliku).
Kotlica, Sabahudin Kajević (BiH) i Sergej Ban-
gievski (Makedonija), Dejan Starčević (Švajcarska).
Tehnički urednik i kompjuterska obrada:
Emil Otrupčak
Foto reporteri: Martin Candir, Jovan Lakatoš,
Jan Janković;
Dizajn: Tijana Pješčić;
Web design: Vuk Petrović,
Naslovna strana: Dragan Grcić.
Savet časopisa:
Stevan Popović - predsednik, Voja Pavlović,
Petar Petrović, Milorad Miša Sovilj, Radoje
Laušević, Milan Jovanović, Predrag Purić i Srbo
Nikolić.
Pravni savetnik redakcije:
Advokatska kancelarija Šećerov
Časopis je registrovan u Ministarstvu pravde i lokalne
samouprave Republike Srbije, rešenjem broj Hajde zajedno da nastavimo ovim putem, i da se srećemo na bistrim i bogatim
651-01-191/2001-08 vodama. Da istrajemo u akciji Sportfish junior. Od srca vas pozivaju na druženje
Štampa: "Litostudio" - Novi Sad Reks Hunt, Jan Eggers i

799.1
Ribolovački magazin: revija za sportski ribolov,
ekologiju i turizam na vodi / glavni i odgovorni urednik
Stanko Popović. - 2001, br. 1 (avgust) - . - Novi Sad: Mont-
press, 2001 - . - Ilustr. ; 30 cm Naslovna strana:
Mesečno
Dostupno i na: http://www.ribolovacki-magazin.co.yu - Emir Caro sa svetskim rekorderom - šaranom Mary od 38, 45 kg!
nastavak publikacije: Ribolovačka revija
ISSN 1451 - 057X
COBISS.SR- ID 80014594 Redakcija ne preuzima odgovornost za sadržaj reklamnih poruka

Jul 2007 5
 RIBOLOVAČKI MAGAZIN

EFTTEX 2007. - PRAG

SVETSKI BRENDOVI I TRENDOVI

Na 7 187 m2 izlagalo 250 firmi iz celog sveta
odeća evropska smotra i jedna od najvećih svetskih u

V oblasti proizvodnje i trgovine ribolovačkog pribora i

opreme, ove godine je održana u Pragu, u Češkoj, od
15.do 17. juna. Statistički gledano, ovogodišnja sajamska man-
ifestacija je imala, po svim merilima, zavidan rast. Pre svega
kada je reč o kvadraturi izložbenih štandova, koji su zauzeli
7187 m2 u tri sajamske hale, gde se rasporedilo 250 izlagača.
Ovaj sajam, koji je strogo poslovnog karaktera i na koji se
posete najavljuju i registruje prisustvo, posetilo je ukupno
1550 poslovnih ljudi.
Na EFFTEX-u su se pojavili vodeći svetski proizvođači koji
su zaposeli najveće štandove. Uobičajeno najveći izložbeni
prostor je pripao kompaniji VMC Rapala koja se raširila na
300 m2, kroz koje nas je proveo naš stari prijatelj Teemu
Stare i nove marke na EFTTEX-u
Makela, a posle detaljnog objašnjenja svih noviteta Rapale,
Storma, Blu Foxa i ostalih brendova, poklonio nam je ogrom-
nu torbu sa uzorcima, koje ćemo tokom narednih meseci pred-
stavljati.
Novost je što se kao izlagač na sajmu pojavila i kompanija
Shimano Europe Fishing Holding na 150 m2. Razlog je, pored
ostalog, verovatno što je vodeći čovek kompanije Pierangelo
Zanetta, izabran na sajmu za člana borda EFTTA. Sa reprezen-
tativnim štandovima i puno noviteta su se predstavili O.
Mustad & Son, Pure Fishing, Lineaeffe, Colmic, Hardy &
Greys, Salmo, DAM, pa Okuma, Energofish, Fox , Grupo DP,
Daps - Olympus, Awa Shima, Power Pro, Meps, Rozemeijer,
Duel/Panther Martin, Sion Baleno, Behr Angelsport... rečju - Moćna ponuda - Pure Fishing
svi vodeći proizvođači. Iz Rapala Eurohold, iz Budimpešte,
Karoly Agh nas je pozvao da posetimo ovu kompaniju koja je
centralni distributer za ovaj deo Evrope.
Posebno druženje smo imali sa ekipom nordijskog čuvenog
proizvođača Loop koji su osvojili tri sajamska priznanja, i čiji
pribor i opremu ćemo testirati na našim švedskim trunejama.
Mnogi od njih, test majstori i konstruktori, su vrhunski
ribolovci i novinari, pa će biti puno priča iz sveta na stranica-
ma naših izdanja. Ekipa iz poljskog Salma, tandem Piskorski -
Zaworski su kreirali nove modele, koje nam je prikazao
Ewaryst Sielecki, koji već priprema tekstove za nas.
U tri sajamska dana, redakcijska ekipa, pored obaveza na
našem izložbenom prostoru i poslovnih aktivnosti kao redovni
član EFTTA, stigla je da kamerom zabeleži situacije na ovim
štandovima i dočara vam atmosferu sajamske fešte, a tokom
narednih meseci pisaćemo o svemu iscrpno. Shimano - promocija na EFTTEX - u

Bertus i Dietmar
- nove mrdalice Ekstra kvalitet - Power Pro, Accurate

6 Jul 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN

EFTTEX 2007. - PRAG

Nova zvezda i kod nas - Awa Shima Behr - toplo i udobno Tomasz Dusik - stižem svuda

Vrhunski mušičarski čekrci - Vivareli Stari DAM u novom ruhu Stiže Duel, Yo - Zuri...

Velika rodila male Veber, šta kažeš? Ewaryst Sielicki - noviteti iz Salma

Teemu Makela - nove Rapale, Storm... Čamci Sevylor

Kvalitetne kutije - Energofish

Jul 2007 7
 RIBOLOVAČKI MAGAZIN

EFTTEX 2007. - PRAG

NAJBOLJI NA EFTTEX-U
Loop pobrao lovorike - Ugly Duckling najveći napredak
o tradiciji, za vreme sajma u Press Štand preko 30 kvadrata: Najbolja nova mašinica:

P centru su izloženi eksponati koji

konkurišu za nagrade EFTTEX-a.
Zvanične ocene daju sudije od kojih je
jedan bio i vaš urednik, a svoj sud o
novitetima daju i posetioci.
Evo rezultata nagradnog ocenjivanja:
Najbolji press materijal:
1. mesto - Loop Tackle,
2. Mesto - Angler Pro, press materijal o
novim “EZ špulnama”.
Štand do 30 kvadrata:
1. mesto - Wave Technologies,
2. mesto - Indyline.
1. mesto - Loop Tackle,
2. mesto - Sevylor Europe.
Najbolji novi proizvod po izboru
posetilaca:
1. mesto - Hardy & Greys (Conquest cen-
trepin mašinica),
2. mesto - Neue D.A.M International
(Quick 2000 FD mašinica).
Najbolji novi štap:
1. mesto - Loop Tackle Design (Zpey
mušičarski štap),
2. mesto - Pro Tackles (Poseidon High
Pitcher jerk štap).
1. mesto - Shimano Europe (Stella FD),
2. mesto - Pure Fishing (Revo Premier
mašinica).
Najbolja nova varalica:
1. mesto - Pure Fishing (Berkley Gulp
Alive silikonci),
2. mesto - Ugly Duckling (drvena poklon
kutija sa kolekcijom voblera).
Najbolji novi ostali pribor:
1. mesto - Petzl (E-Lite lampa za glavu),
2. mesto - Petitjean Fishing Equipment
(Swiss-Vise)

8 Jul 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN

EFTTEX 2007. - PRAG

Gregg Holloway, novi predsednik i Janet Doyle, Apsolutni šampioni, ekipa Loop - Christer Sjoberg, Arve
general manager EFTTA, uručuju priznanja Evensen, Henrik Larsson i drugari

Najsrećniji tandem - Nikola Kosić i Mladen Radonjić iz Ugly

Čestitka za dobar proizvod - Rex Hunt i Mladen Radonjić
Duckling Company

TEST NAJLONA
Posebnu pažnju posetilaca plenio je
štand gde su se elektronski testirali
najloni. Debljina, stvarna i prijavljena,
deklarisana nosivost i stvarna na kojoj
je najlon pukao na testu...
Svi rezultati ispitivanja su istaknuti
javno, tako da se može videti da neke
“čuvene” strune pucaju na pola deklar-
isane nosivosti!?

Tražimo distributere

proizvođač i uvoznik varalica, mušica, udica, džigova, štapova,

čekrka i drugog pribora i opreme, i izdavač ribolovačkog časopisa
SEA QUEEN
Sea Queen Fishing Tackles
Transcore Building, 2/4, Dr.V.S.I. Estate, Tiruvanmiyr, Chennai - 600 041, India,
Tel: 91-44-22541890/92, Fax: 91-44-42158937,
e mail: dip@vsni.com david@davids.in
site: www.seaqueenfishing.com

Jul 2007 9

SVETSKI REKORD IZ SNOVA
DEBELA MERI SA
JEZERSKOG DNA
Četiri puta zaranjao dok
šarana rekordera nije uspeo
da, na tri metra dubine,
ubaci u meredov
Piše: Emir Caro
a tom neverovatnom mestu počeo
N sam da pecam 2005. godine. U to
vreme tamo je pecalo dosta poz-
natih nemačkih šarandžija pa je bilo je
teško naći dobro mesto, pošto su najbolja
uvek bila zauzeta. Zato sam odlučio da
počnem sa ribolovom u malom zalivu u
kome niko nije pecao. Posle četiri uzaludne
nedelje prešao sam na drugo mesto, ali
nisam znao da je i to već bilo zauzeto, pa je
jedan lokalni šarandžija počeo da se svađa
sa mnom. Bio sam zaista besan. Problem je
u tome što većina šarandžija zauzme i
hrani po 2-3 mesta. Pošto sam bio nov na
ovoj vodi, nisam želeo probleme i odlučio
sam da napustim jezero i dođem ponovo
sledeće godine.
Vratio sam se u rano proleće. Voda je u
martu bila veoma hladna zbog duge i
hladne zime. Odabrao sam jedno od plićih
mesta na kome je dubina bila oko dva
metra. Hranio sam konstantno i nakon dve
nedelje počeo sa ribolovom. Osam sledećih
noći nisam imao uspeha, a da bude još
gore za to vreme šaran po imenu “Joe”,
kojeg sam ciljno lovio, ulovljen je dva puta
u tri dana! Probao sam sve što je bilo u
14
Snovi su se ispunili - Emir sa Mary, šaranom svetskim rekordom
mojoj moći, ali riba me nije htela. Ovo
jezero je specifično po još nečem - veoma
je zatravljeno. Trava me izluđivala jer
nisam mogao da zabacim mamce kako sam
želeo. Većina šarandžija je zato plivala i
ronila na mestima na kojima su pecali. To
je bio jedini način da se peca tačno na
određenom mestu, pa sam i ja tako radio.
Na taj način pripremio sam nekoliko mesta
I “Joe” je savladan - imao je 32,1 kg!
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
(u klasi “common carp”) teškim 38, 45 kg!
i ostalo je samo da čekam prvi “run” na
ovom “umri muški” jezeru.
To se konačno i dogodilo. Dobio sam
prvi udarac i moj RX indikator je vrištao
kao sirena. Pokušao sam da zadržim ribu,
no nisam imao nikakvih šansi. Otišla je u
travu i oslobodila se. Nisam mogao da
verujem da mi se to dogodilo. Ponovo sam
zabacio mamce na isto mesto. Do sledećeg
jutra više se ništa nije desilo.
Oko 10 sati indikator je ponovo zavriš-
tao. Zgrabio sam munjevito štap, a riba je
odmah otišla na sredinu jezera. To je bila
moja šansa. Borba je bila dobra i riba je
polako prilazila sve bliže obali. Baš kada
sam uzeo meredov i spustio ga u vodu,
udica je ponovo ispala iz šaranovih usta i
riba je otišla. Bio sam zaista besan! To je
bila moja poslednja akcija na tom mestu.
Prolazili su dani bez uspeha i na kraju sam
imao samo jednu ribu na štapu - amura -
kojeg sam takođe izgubio u travi.
U avgustu nisam imao mnogo vremena
za ribolov. Za praznike sam bio u Hr-
vatskoj i Bosni kod porodice, a tek u sep-
tembru su počele promene na bolje...
Kada sam se vratio na jezero, čuo sam da
je ulovljeno nekoliko manjih riba, a
najveća je imala 19 kg. Bio je to golać poz-
nat po imenu “Zeus”. Odlučio sam da
lovim na novom mestu, pa sam pronašao
jedno sa dubinom od pet metara i nahranio
Jul 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
ga sa dosta partikla, MTX peleta i “The
Element” boila.
Nakon dva dana rešio sam da počnem sa
ribolovom. Bingo! Sledeće jutro moji
indikatori su ponovo zavrištali i nakon
kratke borbe savladao sam svog prvog
šarana iz jezera: bio je to ljuskavi šaran od
17,5 kg. Ekstra! U to vreme radio sam u
noćnoj smeni pa sam ujutro otišao na jeze-
ro da ponovo pokušam. Indikatori su se
ponovo oglasili i u meredovu je završio
jedan manji ljuskavi šaran. Svaka riba se
računa, govorio sam sebi, i ponovo plasir-
ao mamce na isto mesto.
Sat kasnije RX indikator zasvirao je naj-
dražu melodiju. Ova riba se veoma dobro
borila i stalno je izvlačila strunu iz
Tournament mašinice. Prošlo je dosta vre-
mena pre nego što se zaustavila. Posle toga
se polako podigla sa dna, na površini sam
video krupne mehuriće vazduha, a zatim i
nju. Bio je to “Joe”!
Kolena su počela da mi klecaju. Hajde,
hajde... Da, imam ga! Neverovatno, treća
riba na ovom izuzetnom jezeru bila je baš
ona zbog koje sam došao. Nazvao sam tele-
fonom najboljeg prijatelja Tomasa, a došla
je i moja supruga Zana, pa su napravili lep
foto-sešn. Bio sam presrećan!
Kasnije, te iste nedelje, ulovio sam na
tom mestu još nekoliko šarana teških do
20,2 kg, a zatim je sve stalo. No, bio sam
zadovoljan. “Mary” će sačekati do sledeće
godine. “Joe” je bio moj i ništa drugo nije
bilo važno. On je bio cilj i ostvario sam ga.
Sredinom oktobra rešio sam da odem na
nekoliko omiljenih mesta na reci Nekar. I
tamo sam imao dosta uspeha. Sa
ribolovom sam završio u novembru jer
sam imao mnogo posla. Tako se desilo da
je Mary ulovljena 17. decembra, sa rekord-
nom težinom od 38,15 kg (ulov je ostvario
ribolovac D.M. Stein). To je bilo prosto
neverovatno pošto je čovek pecao tek drugi
put na tom jezeru. Svi su bili začuđeni, a
pogotovo što je ista riba ulovljena 5. sep-
tembra (ribolovac Chris Ackermann) i tada
je imala 33,6 kg?!
Jul 2007
Prvi lepotan sa ovog čudesnog jezera - 17,5 kg
Moja sezona 2007. počela je u martu, ali
na malom privatnom jezeru u Francuskoj.
Otišao sam tamo sa nekoliko prijatelja i
imali smo puno zabave. Ulovili smo neko-
liko primeraka preko 15 kg i dva preko 20
kg. To je bio veoma lep početak sezone.
Došao je april i bilo je neobično toplo,
potpuno drugačije u odnosu na isti period
prethodne godine. Zato sam odlučio da
ponovo pokušam uloviti “Mary”. U isto
vreme na jezeru je pecao i Markus Pelzer, a
njegov cilj je bio “Joe”. Obojica smo znali
da u to vreme postoje dobre šanse da se
ulove najveći šarani. Počeo sam sa
pripremama za ribolov na jednom mestu
gde su bila dva oborena drveta u vodi.
Nahranio sam malom količinom kudelje i
partikla od hrane za ptice. Takođe sam
koristio i MTX partikle i izlomljene
Element boile.
Sledećeg vikenda sam došao na jezero i
počeo da pecam prvi put ove godine. Po-
čelo je kao i prošle - ništa se nije dešavalo.
A zatim je došao primerak od 19,2 kg...
No, bio sam odlučan u nameri da istrajem
i ostanem na istom mestu, pošto sam znao
da će šarani doći.
Bila je sedma noć kada se indikator prvi
put oglasio. Nakon kratke ali žestoke borbe
savladao sam manjeg ljuskavog šarana.
Ponovo sam nahranio mesto. Te noći još
jedan šarandžija je imao uspeha - ulovio je
primerak od 19,5 kg.
Nakon noćnih smena na poslu, dolazio
sam iznova na jezero sa samo jednom
mišlju na umu: “Mary”!
I tako, došla je 13 noć i DJ-RX indikator
je ponovo zasvirao. Zgrabio sam štap i
počela je žestoka borba. Riba je stalno
vukla u dubinu i izvlačila strunu sa ma-
šinice. Pokušao sam da je zaustavim ali je
to išlo teško. Kakva borba, govorio sam
sebi. No, nakon nekih 15 minuta ipak sam
je savladao. Prelep ljuskavi šaran uplivao
je u moj meredov. Stavio sam ga u sak i
izmerio: 19,2 kg. Ujutro je došao moj pri-
jatelj Chris i napravio prelepe fotografije.
Bila je sreda, 30. maj, kada sam ponovo
ronio, pa sam iskoristio priliku da
pogledam malo detaljnije celo jezero. U to
vreme imao sam već 19 noći provedenih na
jezeru.
Pregledao sam usput i mesto na kome je
Marcus lovio i primetio grupu manjih riba
i Joe-a među njima! Nakon toga polako
sam izašao iz vode i vratio se u auto. Poslao
sam Markusu SMS poruku i pitao ga zašto
ne peca taj dan. Odgovorio mi je da će doći
kasno uveče. Napisao sam mu samo dve
reči: “Ulovi ga”. Bio sam siguran da će se
nešto desiti.
I bio sam u pravu. Sledeće popodne stiže
mi SMS od Markusa u kome kaže da je
sada red na meni da ulovim “Mary”. Ulovio
je “Joe-a” prošle noći i imao je 32,8 kg!
Čestitao sam mu, a on mi je poželeo: “ulovi
je”! Takođe me obavestio da je video neko-
liko iskakanja šarana na mom mestu, pa
sam odlučio da ga malo više nahranim i
sačekam do sledećeg vikenda. Vremenski
uslovi su se promenili i šanse za ulov bile
su dobre. Imao sam neki dobar osećaj.
15

Na jezero sam stigao u 19,00 i video da
na Markusovom mestu peca neki ribolo-
vac. Malo smo razgovarali i onda sam
produžio na svoju poziciju. Sve sam pri-
premio i ušao u vodu da odnesem udice sa
mamcima na pravo mesto. Kada sam
doplivao do njega, primetio sam da su sve
one boile i hrana od prošli put netaknuti,
iako je od hranjenja prošlo dve nedelje. To
je značilo da na mestu nema nikakve
aktivnosti riba pa sam odlučio da
pogledam i drugo mesto koje sam takođe
pripremao. Na moje iznenađenje, tamo
nije bilo nijednog mamca, a na sredini
mesta su bile dve velike rupe. Zato je moj
prvi izbor bila baš ta neverovatna pozicija.
Udicu sa mamcem - plivajućom Element
boilom od 20 mm sopstvene izrade - stavio
sam pravo u rupu, a oko nje nešto MTX
peleta i izlomljenih Element boila, takođe
iz kućne radinosti. Poželeo sam da imam
fotoaparat da snimim sve to. Vratio sam se
i zabacio drugi štap na ono drugo mesto.
Nakon tri flaše piva uvukao sam se u
vreću za spavanje. Noću nije bilo nikakve
akcije. Bila je to ukupno dvadeseta noć.
16
...pa još jedan od 20,2 kg!
Bilo je negde oko 9,30 kada sam odlučio
da još malo odspavam. Zaspao sam posle
10 minuta, ali nisam dugo spavao.
Biiiiiiippp!!!
Brzo sam zgrabio štap i ponovo je počela
već poznata priča. “V12” štap bio je pot-
puno savijen, a riba je veoma brzo izvlačila
strunu iz mašinice. Krenula je uz obalu i
imao sam osećaj da želi da ode u travu.
Probao sam da je “ispumpam”, no to nije
bilo moguće. Zaista nisam želeo da ponovo
izgubim ribu, pa mi je jedino preostalo da
skinem odeću i uskočim u vodu.
U tom trenutku stigao je Andy i pitao da
li može nekako da pomogne. Bio sam
srećan što je došao i dao sam mu da drži
štap. Obuo sam peraje za plivanje, a on mi
je dao i masku. Poneo sam meredov i zapli-
vao niz strunu. Bio sam u pravu kada sam
pomislio da će riba ući u travu pored obale.
Kada sam je konačno ugledao, nisam
mogao da verujem! Od silne trave video se
samo jedan mali deo. Jedina šansa koju
sam imao bila je da zaronim i uklonim
tonu trave koja je bila na struni. Bilo je
veoma teško roniti i ostati pribran, no ipak
Mary je bila vredna svog truda i čekanja!
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
sam zaronio četiri puta pre nego što sam je
konačno ugledao. Srce mi je počelo kucati
sve brže i brže...
Andy me upitao da li je sve u redu. Tada
sam samo osećao adrenalin koji mi protiče
venama. Rekao sam mu da počne pažljivo
“pumpati” jer je riba slobodna. On je to i
uradio, no neverovatno je šta se zatim desi-
lo. Na dnu je ležalo veliko deblo oborenog
drveta i riba je legla pravo iza njega. Užas!
Rekao sam Andyju da ne vuče jer je struna
prelazila pravo preko školjki koje su se
nahvatale na drvo. Znao sam da imam
šansu da je savladam samo ako je odvojim
od tog debla. Zaronio sam i pažljivo je
rukama podigao od dna. Istovremeno sam
odlučio i da nekako navučem meredov
preko nje. Ne pitajte me kako sam to
uspeo, ali smestio sam je u meredov na tri
metra dubine!
Nisam imao više vazduha u plućima pa
sam se usput i dobro nagutao vode. No,
držao sam čvrsto u zagrljaju meredov sa
ribom! Andy me ugledao i pitao šta mi se
MAMAC I PRIBOR
Mary je ulovljena na Pelzer Baits
Element boilu od 20 mm sopstvene iz-
rade namirisanu Element Energizer-
om. Mesto ribolova bilo je pripremljeno
MTX peletima, gotovim boilama i onim
sopstvene izrade.
Koristio sam Mako Superfly Serie No.
3 udicu veličine 6, zeleni Metamorph
predvez nosivosti 25 libri, “Inline”
olovo od 160 grama, glavnu strunu
Kryston Krystonite Super Mono od 18
lbs i šok predvez Kryston The Score
Gold nosivosti 60 lbs.
Štapovi su bili Pelzer V12 od 3,6 m i
opterećanje vrha 3 lbs, mašinice Daiwa
Tournament 5000.
desilo. Sećam se samo da mi je pomogao
da izađem iz vode, a potom sam ga čuo
kako oduševljeno viče: “Holly shit, holly
shit... Imaš je!!!”
Dva puta sam povraćao progutanu vodu,
a Andy me gledao i samo se smeškao.
Izvukli smo ribu iz vode i stavili je na
dušek. Gledali smo jedan drugog u ne-
verici: ispred nas je ležala “Mary”!
Pažljivo smo je odneli u dušeku do naj-
bližeg drveta, jer smo tamo imali već
pripremljenu vagu. Izmerili smo je: za-
jedno sa sakom imala je 39,05 kg, a kada
smo odbili težinu saka - dobili smo 38,45
kg! Bio je to novi svetski rekord u ovoj kat-
egoriji (ljuskavi (obični) šaran - common
carp)!
Prvo sam nazvao suprugu Zanu, a ona
nije mogla poverovati. Nakon toga se već
više i ne sećam šta se sve događalo. Znam
samo da su ubrzo oko mene bili svi moji
prijatelji i cela familija. Svi su želeli da vide
tu veličanstvenu ribu! Misija je uspešno
završena!
Moji snovi su se ostvarili. Trebalo mi je
38 godina (toliko sam trenutno star) da
uhvatim šarana svetskog rekordera, teškog
38,45 kg.
Jul 2007
 RIBOLOVAČKI MAGAZIN
BAS I BASOLOVAC

MESTO, PRIBOR I -
DEDA PRUSLUK
Vernost dokazanim
basovskim vodama i njihovo
stalno prečešljavanje prva su
među garancijama da ćete
imati uspeha

Piše: Nenad Ignjatov

ilo je leto. I beše jutro. Znam da je

B ON baš ovog leta punoletan. MOJ

prvi bas, siguran sam, i dalje pliva
i lovi kauglere i kartoflice i ćopa konjske
pijavice bačkih kanala.
Tada je važilo (samo) “pravilo prve
ribe”! Puštali smo uvek prvu ribu! Prvu
ribu dana, prvu ulovljenu na novi štap,
prvu na novonabavljenu varalicu, prvu
ribu uz pomoć “novog” šurnajsti put iz-
nova lakiranog plovka...
A na rođendan - puštali smo SVE.
Kada se na kioscima pojavi julski broj
Ribolovačkog Magazina nalazimo se u
punoj sezoni lova na velikoustog pas- Jedan od deda-prusluka u trendu. Teleskopi zamenili bambuse
trmskog grgeča, a svako naše ribolovač-
ko izdanje ima bar jedan tekst o basu. Prilikom sastavljanja tekstova pre mi
Saveti, preporuke, mišljenja, činjenice, je uvek predstavljao problem šta izdvoji-
slike koje potvrđuju izrečeno... Tekstovi ti i oko čega bi trebalo najviše voditi ra-
su najčešće iz pera jednih te istih ribolo- čuna kada se iz dalekih krajeva konačno
vaca. Kako i sam pripadam toj grupi, dođe na basovsku vodu. Spisak je uvek
potpuno sam upoznat sa problemima bio toliko dugačak da jednim tekstom ni
pisanja o ribi o kojoj je, kako neki tvrde, u snu nije moglo obuhvatiti ni samo ono
sve izrečeno i o ribi koja je u poslednjih najvažnije, a kamoli imati kompletan
deceniju i po tekstualno najobrađenija paket saveta na par strana Magazina.
grabljivica. Vremenom je sve to postalo još šire i
Velikogabaritne gume - idealan izbor za
krupne štuke i isto tako krupne basove

kompleksnije da mi se čini da je i jedna

knjiga premalena.
Ipak, sticajem okolnosti, umesto ne-
kadašnjih 200 metara udaljenosti od na-
še top basovske vode, mesto stanovanja
mi je premešteno na nekih cca 2000
kilometara. I sad veoma dobro znam šta
su problemi naše basističke armije koja
živi podalje od basovih staništa, te dolazi
povremeno u iskušenje dugog puta i
neizvesnosti uspeha u nadmudrivanju sa
našom sportski najjačom grabljivicom.
Peta je godina kako se s basom družim
povremeno i tek sad tačno znam dotične
probleme!
Jedan od preduslova uspeha u basolo-
vu je mesto na kom se peca. Mnogi ri-
bolovci, varaličari, pa i basolovci, osluš-
Jedan od novijih basova ulovljen taktikom povremenih dolazaka iz udaljenijih krajeva kuju gde ribe, grabljivice i bas rade i ta-

18 Jul 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
mo se upućuju. Ja se vodim mojom sta-
rom logikom, teorijom koja me nikad ni-
je izneverila.
U top sezoni svaka basovska voda nu-
di uslove na uspeh. Dakako, neke vode
su iz godine u godinu bolje i punije ba-
som, neke malo lošije i siromašnije. Ali
ne postoji voda na kojoj će se desiti da
tokom cele sezone bas uzima sve, a na
drugoj vodi nikad ništa, da je basovska
voda bez basa. Najjača varijanta je da
odaberete vodu koja vam je davala dobre
velikouste i nju cele godine prečešlja-
vate. Šaranje, jednog vikenda Mali Sta-
par, narednog Bački Petrovac, a za go-
dišnji pet dana Kupusina, može dati re-
zultate. Ipak, oni su najčešće splet sreć-
nih okolnosti. Vernost jednoj vodi na
duže staze će uvek dati više ribe od obič-
nog nasumičnog menjanja lokacija, mo-
leći boga da se ne desi peh pa da riba baš
tada ne radi.
Ovakvim načinom odabira svesno
ulazim u rizik da pecam na vodi koja je
manje popunjena basom i sebi naizgled
smanjujem šansu da prevarim veći broj
grabljivaca. Ali, siguran sam da mi se
ovako ne može desiti da svaki put zakas-
nim za onaj marfijevski jedan dan, jer je, Vernost jednoj vodi uvek urodi plodom. Bas sa Velikog Bačkog
tobože, “juče radio k’o lud”.
Kad je o samom mestu reč, vredi reći ma sam češće pecao, su na našim prvim iritirati grabljivca na površini vode po-
da nikad nisam imao tajna mesta. Mno- izlascima očekivale da im “odam” tajna perom ili nekom sličnom varkom koja će
ge kolege iz udaljenijih krajeva, sa koji- mesta. Neki su čak bili pomalo razoča- u pokušajima da “pokupi insekte” skoro
rani jer se to do danas nije desilo. Bas je sigurno i veoma brzo biti napadnuta.
u leto raštrkan i često menja lokaciju. Ukoliko se niste informisali o stanju pri-
Precizno određivanje njegove pozicije i tiska vredi pogledati u nebo. Ako su laste
trenutnog raspoloženja se najbolje od- previsoko, a lišće na granama izdignuto
rađuje sakupljanjem informacija. sigurno se možete nadati da je bas du-
Informacije na suvo(m), metodom od boko, najdublje što može da se spusti.
usta do usta, slobodno možete odbaciti Dobro odabran srednje ili dubokoronac
kao nepouzdane. Ali, čim ste na vodi, već je tada sasvim dobar razlog za početak
prilikom sklapanja varaličarskog kom- ispecavanja.
pleta, valja otpočeti sa upijanjem znako- Ako je tišina, bez vetra i, naizgled,
va prirode, basovog trenutnog raspolo- ikakvog dešavanja, gumene varalice mo-
ženja i kompletnog stanja na vodi. Raub gu da budu veoma efikasne. Maleni ne-
ili komešanje ribica na površini, zvukovi otežani vorm je tada lako vidljiv, a sas-
udaljenog bućkanja ili vizuelni kontakt vim odgovara situaciji na vodi: lagano
sa grabljivicom su znak da će ulov biti tonjenje, slaba, skoro nikakva akcija,
solidan. Ipak, lepo je malo detaljnije najlakši mogući plen u ovo “teško vre-
pogledati površinu vode i koji metar iz- me”.
Bas kilaš je već protivnik koji mora da nad. Ako voda “prima” značajan konti- Nikako ne treba izgubiti iz vida ni “de-
bude respektovan gent mušica i insekata najbolje je najpre da prusluka”. Deda prusluk je svaki star-
iji ribolovac koji u ladovini trske spokoj-
nom nespretnošću pokušava da dođe
DESET STVARI KOJE VAS UDALJUJU OD glave nekoj od krupnijih “baba”. Infor-
macije o vodi, o trenutnom (kao i par
ULOVA BASA dana unazad) radu ribe i ulova od ovak-
vih ljudi se mogu uzeti s velikom tačnoš-
1. Posle pola sata-sat ribolova izgubiti nadu u uspeh. ću. Za razliku od supersoničnih momaka
2. Prve zabačaje vršiti sa obale tik pored vode. iza polarizacionih naočara, deda pruslu-
3. Ne prevezati čvor nakon kačenja za “konkretniju” prepreku. ci veoma retko iznose neistine i svoja
4. Nasumično zabacivanje. razmišljanja. Oni su uvek na vodi i samo
5. Bezgranično poverenje u moć sopstvenih varalica favorita. je na vama da bacite pogled na čuvarku i
6. Forsiranje jedne vrste varalica (koja je prošle godine donosila većinu ulova). tačno izvrednujete “fidbek” nakon par
7. Biti mišljenja: “Kad ‘oće - ‘oće, a kad neće - mo’š ga...” pitanja dotičnom.
8. Ne poštovati osnovne postulate maskiranja (neprikladna odeća, tapkanje po Bez obzira za koju basovsku vodu se
obali, kršenje bilja...) odlučili, naselje Sivac će vam sigurno
9. Preceniti ili potceniti “protivnika”. nekako biti usput. Sivac je bio i ostao
10. Ne kupiti ovaj broj RM i ne posetiti “Plovak”. centar bas dešavanja. Informacije koje

Jul 2007 19

se dobiju u prodavnici “Plovak” uvek su
sveže i tačne. Sem vesti, u ovoj prodav-
nici se možete snabdeti krupnim i sitnim
priborom, jer Miroslav specijalno za ba-
solovce, varaličare velikih zahteva, uvek
ima noviteta. Što više informacija pose-
dujete, to će vam biti lakše da odredite
taktiku, strategiju daljeg pecanja.
Što je vreme provedeno na vodi duže,
informacije su brojnije, a neke mogu biti
i protivurečne. Ne dajte se zbuniti, pravo
je vreme za određivanje šta i kako dalje.
Po principu 20 zabačaja na jednom
mestu pa “put pod noge”, može se na-
praviti podugačak spisak mesta gde se
bas najverovatnije krije.
Kada sakupim dovoljan broj izglednih
pozicija, vratim se na mesto sa koga sam
počeo ribolov. Umemorisane lokacije
ovog puta konkretnije i mnogo jače mo-
gu da tretiram. Na mestima na kojima je
srednjeronac kačio travu izaberem neki
plitkoronac ili suknjicu. Ako su mi lok-
vanjska polja skrenula pažnju, na kraj
veze dolazi vorm. Ako je neko mesto bilo
potpuno tiho, najbolje prolazim sa, za
basovske vode, krupnim mamcima. Ako
MOJI KOMPLETI
Za sasvim običan bezbrižan lov i početak ispecavanja:
Ultimate Perfection Spin MH 240 + Daiwa Exceler Plus 2500E.
Za lov većim mamcima koji stvaraju veći otpor:
Sportex HM Turbo Spin 4, 60 gr. 200 cm + Daiwa Viento.
Za lokvanjska polja i ostale teže situacije:
Sportex Kev Spin, 60 gr, 305 cm + Shimano Twin Power 4000
su se basovi i basići na nekom mestu
(s)igrali sa kederima, koristim suspend-
ing sedmice, a ako je primećen “konj”,
tada nešto neobično - npr. Mann’s
Manipulator ili običnog “mađarca” na
plivajućoj(!!) glavi. Ako...
Ljubitelji vorma pažnja! Split Shot i Drop Shot su tehnike koje naš bas ne poznaje
20
Miroslav Plavšić (“Plovak”) na radnom mestu među novitetima
Naredni korak, ukoliko se nije došlo
do željenih rezultata, pri lovu basa mora
se posvetiti provokaciji. U tom cilju ko-
ristim velike, drečave i bučne mamce:
agresivni površinci, veliki vobleri i lep-
tiri, kruškice većih gabarita (i sa zveč-
kom) i glavinjare.
Dva prolaska odabranom deonicom
pecanja su sasvim dovoljna. Na samom
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
kraju, čak i ako provokacija ne daje
rezultate (a to se ređe dešava) prelazim
na sasvim običan “laganini” - vorm gru-
pacija i sve što uz to ide.
Zbog toga što se koriste mamci različi-
tih osobina veoma je važno voditi računa
i o priboru kojim se mamci serviraju.
Svakako da jedan štap ne može da ispuni
sve zahteve ribolovca. Za razliku od blic
pecanja, koja su popularna kod vara-
ličara na basovskim terenima i u koju
svrhu je dovoljan jedan štapić, dolazak iz
daljine je uvek vezan za automobil. Zbog
toga nije veći problem spakovati i rezer-
vni komplet ili i nešto više. Lično, za te-
meljan i superozbiljan lov basa koristim
tri štapa i njima pripadajuće mašinice.
Sa “produženim rukama” varaličara i
aparatima ne mogu da se imaju proble-
mi sa pogubnim ishodom, što se za ostali
sitan pribor ne može reći. Naime, bas ne
prašta greške!! Koristite li bajat monofil
ili iskrzanu strunu, zarđale su vam alkice
na voblerima, niste naoštrili udice, čvor
nemarno zavezali ili to učinili pre tri
nedelje, po stoti put iskrivili ispravljenu
vorm udicu - ne postoji šansa da ulovite
iole krupnijeg basa.
I bas kilaš će vam tokom borbe u
tančine preispitati pribor, a i vaše znanje
će sve vreme biti na proveri. Ako postoji
slaba tačka, ona će vrlo brzo izbiti u prvi
plan.
Ako ste se priupitali kako znam da
onaj MOJ punoletni mališa i dalje pliva,
evo načina kako da ga nađete, ulovite,
prepoznate i pozdravite u moje ime.
Ako odete na bas vodu sa namerom da
lovite štuku, pa vam na Mepps Aglia TW
Nr.3 dođe neka zelena riba kojoj ne
znate naziv - e to je ON.
Samo još jedan uslov mora da bude
ispunjen - mora da vam bude rođendan
tog dana!!
www.basolovac.com
Jul 2007

SPRINTER - SMUĐ KAO IZAZOV
ALE SA KRAJEVA
SKALE
Da bi smuđu brzanjcu bio
ubedljiv, vobler i sam mora
da šiša kroz vodu kao ptica
trkačica jer se tako ponašaju
i uspaničeni kaugleri
Piše: Đorđe Veber
većini situacija moderan evropski
U
smuđaroš ulog stavlja na samo dve
karte. Kad je njegov ljubimac na
dnu, adut je džig. Kad je na pola vode ili pri
površini- vobler. Pod uslovom da izabere
adekvatni model, varaličar će uz ovaj do-
kazano ubitačni tandem zaista lako pokriti
najširi dijapazon prezentacija od sporih
(preko umerenih) do brzih.
O gumama je dosta pisano, stoga na ni-
šan uzimam vobleriće. Neko voli Storma,
neko Smitvika ili Bombera, neko Rapalu ili
Nils Mastera... Patriote vole (i) Pače, s do-
brim razlogom. Bez obzira o kom se pro-
Pri približno istoj dužini trupa, Rapalin Husky (levo) ima višestruko veću površinu
kljuna od Yo Zuri-jevog Arc Minnow-a, što znači da nije sposoban za postizanje
22
izvođaču radilo, postoji jasna zakonitost
koja njihove modele povezuje sa konku-
rentskim. Uzmimo da je minimalna brzina
pri kojoj neki vobler ima akciju-vibraciju
označena sa 1, a maksimalna sa 10. Većina
modela koje bilo koji proizvođač nudi
spada u tzv. “zlatnu sredinu”. Vibracija im
se javlja pri brzini 4, postepeno jača i dos-
tiže maksimum na 7. podeoku skale brzine.
Ako na tekućoj vodi malo ubrzaš, “osred-
njak” gubi stabilnost a sa njom i akciju-vi-
braciju. Izranja umesto da zaranja, ili roti-
ra oko uzdužne ose, jasno dajući do znanja
da nije dorastao situaciji. Ne mislim niko-
ga da vređam, tek - najlakše je napraviti
upravo ovakve voblere. Usput, to je i mar-
ketinški najopravdanije, budući da tipičan
ribolovac upravo njih najradije kupuje, s
pravom ih smatrajući univerzalnim. Ovi to
počesto i jesu, budući da od sredine pro-
leća do sredine jeseni ispoljavaju dobru,
počesto i odličnu lovnost. Uslov je da je
stanje na vodi uobičajeno. Kad se ono dra-
stično promeni - bilo nabolje (kao danas)
ili nagore - lov može biti efikasan samo uz
maksimalnih brzina
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
ale sa krajeva skale. O “kornjačama” koje
rade pri brzinama povlačenja od 1-3 ne-
kom drugom (ne)prilikom. Sledi pričica o
“zečevima” i ponekoj ptici-trkačici.
U načelu, maksimalna brzina koju smuđ
može da postigne u direktnoj je vezi sa
temperaturom vode. Što je okruženje hlad-
nije, smuđ je sporiji. Važi i obrnuto, al’ sa-
mo donekle. Leti, u ekstremnim uslovima,
zbog nedostatka kiseonika plemstvo pada
u letargiju i postaje usporeno, kao da je
voda ledena!? Ovo je tipično za stajaću
vodu sa površinskom temperaturom od 25
i više stepeni C. Na tekućoj vodi, čiji se slo-
Bridovi, zaštitni znak modernih aviona i
modernih voblera. Hoće li ovo primeniti i
na podmornicama?
jevi neprestano mešaju, pa prava termokli-
na ne može da se formira, ovaj samon-
ametnuti post osetno je ublažen. Na pravil-
no odabranom terenu potpuno izostaje čak
i po najvećim žegama!
Jul 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
Yo Zuri Pin’S (levo) sa oblim kljunom i Berkley FireStick sa uglastim.
Ovo su najlepše epizode u biografiji sva-
kog smuđaroša: površinski lov hiper-ak-
tivnih primeraka u relativno plitkoj, (su-
per)brzoj vodi. S obzirom da na malom
prostoru istovremeno lovi tuce (ili više)
vampira, konkurencija u ishrani ogromna
je. Ovde nema milosti. Ko puno birka i za-
gleda, ostaje bez večerice, koju rođeni brat
il’ sestra (il’ najbolji drug!) jedva dočekaše
da besramno otmu... Ovo nikako nije si-
tuacija koja se uspešno može rešiti “uni-
verzalcem-osrednjakom” uz brzine od 4-7.
Da bi sprinteru-smuđu bio ubedljiv, vobler
i sam mora da (bude sposoban da) šiša
kroz vodu kao ptica trkačica, jer se upravo
tako ponašaju i uspaničeni kaugleri. Ni na
pamet im ne pada da ubace u prvu ili dru-
gu jer će ih najbliži smuđ promptno poz-
vati na večericu!
Stoga će ti zatrebati nešto sposobno da
vibraciju i stabilnost zadrži pri maksimal-
nim brzinama povlačenja (8-10). Čak ni
“moj” Shad Rap F, najbolji ikada naprav-
ljen, ovde nema šta da traži. Kombinacija
ovde tako popularnog kosog uzvodnog po-
vlačenja kroz vodu snažnog protoka imala
bi katastrofalne posledice po njegove inače
savršene performanse. Ako je za utehu,
ovo bi zadesilo 99 procenata svih srednje-
brzinaca-univerzalaca, i to bez obzira na
proizvođača. Poruka je jasna: ovde nije po-
treban lav već gepard. Lako ga je prepoz-
DVONOGI SVITAC
Upotrebu baterije svesti na najmanju
moguću meru. Smuđ ne samo što je
plitko nego je i blizu (obale). Sasvim
sigurno će uočiti genijalca koji, bez da
upali farove na kolima (ka vodi okrenu-
tim!) ne može da veže čvor. Najbolje je
kleknuti, leđima okrenut ka vodi. Lično,
bateriju volim da spustim na dno svoje
“poštarske torbe”, pa je tek onda
uključim. Podlaktice zavučem što
dublje i bacim se na posao. Ako u neko-
liko prvih hitaca mlatneš smuđa, dobro
je - vampiri te nisu primetili. Ožeži.
Ništa ko trokraki glogov kolac Made in
Japan, komada: dva.
Jul 2007
Ne znam koji je bolji, nabavi oba!
nati. U 99 posto slučajeva ima naglašeno
izduženu minou siluetu. Poprečni presek
varira od bucmaste elipse do čiste kružnice
mada ni modeli sa uzdužnim bočnim
bridovima nimalo ne zaostaju u lovnosti.
Naprotiv! Ključni element “gepardove”
anatomije je karakterističan kljun. Gledan
odozgo, može biti i(li) zaobljen i(li) uglast,
tj. trapezast. U odnosu na kljun “univerzal-
ca” vrlo je mali i uzan i sa uzdužnom osom
trupa zaklapa ugao od oko 30 stepeni.
Ovakva građa zaštitni je znak modela koji
ni pri najvećim brzinama ne gube akciju-
vibraciju. Tačnije, upravo ih tako i treba
koristiti. Svi gepardi imaju sitnu, učestalu
vibraciju, kao da vučeš glavinjaru a ne
super-vobler! Umesto pravolinijski, najbo-
lji među najboljima spontano šibaju po “S”
liniji, slično Stormovoj besmrtnoj polu-
kruškici, Hot N’ Totu. Ovo po smuđa ima
pogubne posledice. Udri, ne žali. Ne žale ni
lop... Htedoh reći, mrežaroši.
KORACI, DUPLA, FAUL U
NAPADU
Skoro 20 godina lovio smuđa i-sklju-či-vo
džigovima. Pod stare dane rešio da se pre-
baci i na voblere. Izdržao nepunih godinu
dana!? Sve vobleriće rasprodao. Ni jedna
ga nije zadovoljila, kaže. Ne, ni plivajući
Shad Rap, ni mali Smitvikov Retlin Rog,
ni... Pa ipak, najviše se razočarao upravo u
Yo-Zurijeve geparde! Jebiga, na nekom je-
zeru smuđ raubuje ko lud, on u najboljoj
nameri vuče SPORO (!), a skupo plaćena
Japančica ne vrti guzičicom. “Naivno” ga
pitam lovi li na monofil ili pletenicu (kao
da to ima ikakve veze). Genijalac, stavio
23

Pins u situaciju dijametralno suprotnu
onoj kojoj je namenjen. Plus, koristi total-
no naopaku prezentaciju. I još hoće rezul-
tate... E, genije, što ne probaš sporo vođen
30 gramski bucovski pilker na terenu sa
više grana nego vode?
Greška druga: kontriranje. Bar 95% srp-
skih smuđaroša vole brze motkice. Takođe,
bar 75% njih zauvek je napustilo monofil u
korist nekakve pletenice ili fuzije. To ima
prednosti, a svakako najveća je izvanredna
detekcija udarca. S druge strane, i mane
ovako ukomponovanog pribora su brojne.
Svakako, najveći je nedostatak nekakvog
“amortizera” koji bi na sebe primio inicijal-
ni stres nastao džilitanjem ulovljene ribe.
Još ako je “dril” na stacionarcu postavljen
tvrdo, što polako postaje zaštitni znak
mnogih kolega po strasti... Ovde se brzina
mamca i brzina grabljivca sabiraju. Imaš,
dakle, jako brz mamac i smuđa koji, ako
misli da ga zgutne, i sam mora da ubaci u
petu brzinu. Kao kruna svega, dotični tvoju
ticu-trkačicu sada ne napada s leđa, već
ukoso-spreda, eventualno - bočno. Udarac
je strahovit, vrlo sličan bucovskom, pa je u
tom kratkom momentu oprema svaki put
preopterećena. U boljoj varijanti puca
predvez, u češćoj - motkica.
Greška treća, za danas poslednja: ne
dozvoli da ti voda uđe u uši. Ova varijanta
aktuelna je samo po mračnom danu, uz
mesečinu koja tek ponekad uspe da se pro-
bije kroz oblake. I tako, iako plemstvo haj-
či, oči ti ne mogu naročito pomoći. Uključi
uši. U jedan mah, kad bahanalije prestanu,
nateraj sebe da promeniš mesto. Vrlo do-
bro znam kako je OVO teško... Četiri oko-
dvokilaša za 15 minuta (dobro-de, moj or-
tak ima samo jednog), i sad treba ići? Ako
ti je baš do ceđenja suve drenovine sa ta-
vana od devet godina, ostani. Čekaš drugi
“cug”? Neće ga biti.
GORE-DOLE,FAZONI I FORE
Smuđ koji lovi gleda uzvodno. Kako bi
onda trebala da piči tvoja aždajica, da bi se
srela licem u lice sa srebrnim dželatom?
Nizvodno, naravno. Tačnije: koso nizvod-
no. Mnogi ne shvataju da im je zadatak
upravo postao duplo teži. Da bi bio uspeš-
no obavljen zatrebaće stacionarac visokog
prenosa, oko 1:6. Da bi nešto ulovio, Yo
Bagley Top Gun - na prvi pogled anatomski potpuno zadovoljava (minnow silueta,
kratak uzan kljun). Nažalost, kao i kod Rapale Long Cast sem ekstremno
dalekih hitaca, u ovoj varijanti potpuno ne zadovoljava
24
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
Iako su obojica rođeni u Yo Zuri-ju, deli ih 20 godina: L-Jack Minnow (dole)
Zurijev Pins-ić mora da ima akciju. Da bi u - udahni duboko - zadrži dah - motaj ko
ovome uspeo, mora da bude dosta brži od mahnit” prolazi kod paora bucova manje-
ionako brzog vodenog toka. E sad, slično više uvek, kod gos’n smuđa ponekad. Stoga
voblerima - osrednjacima, većina blinker- prevaru obavezno začini najkraćom mogu-
aša troši stacionarce - osrednjake prenosa ćom pauzicom, posle koje gepard ponovo
MRAČNA ZADOVOLJSTVA
Smuđ koji lovi na dnu, po mutnoj vodi, na dubini od 7-8 metara, često ume da bude
aktivan i u po bela dana. Smuđ koji lovi u teškom plićaku, po bistroj vodi lišenoj vege-
tacije, sasvim je druga priča. Što manje svetla, to bolje. Oblaci dosta pomažu, vetrić
pomaže još više... Najviše pomažu noći, na po puta do punog Meseca. To nikako ne
znači da noći punog Meseca treba izbegavati. Kapitalci dolaze i tada, samo treba naći
senku na vodi. Red matorih vrba zaogrnulo plićak gorostasnom, renoarski prošaranom
senkom. Na ulasku u brzak, baron cokće... Život je čudo.
1:4,7-1:5,2. Nečim takvim “pokriva se kreće punom brzinom. Kao, zadihao se,
najveći broj situacija”. Nažalost, ne i ova. zastao, ugledao novu opasnost i hrabro
Uz ovakvu “kornjaču”, koliko god brzo da umakao... Dobra je i nagla promena pravca
se mota, nije prebrzo. U stvari, za geparda (jedna po hicu), praćena dodatnim ubrza-
jeeedva da je dovoljno. Zato je mnogo is- njem! Izvesti je nad linijom promene (mini
plativije vući koso nizvodno, eventualno odsekom, podvodnim rtićem...) ili nepo-
pod skoro pravim uglom u odnosu na sredno pred hot-spotom, mestom gde
obalu. vampiri najžešće piruju.
Iako bacamo plivajućeg voblera plitko- Kad prestanu, idi u kafanu. Pitaš zašto.
ronca, između dubine (nad kojom je) i br- Zamisli 200 metara idealne obale i 200
zine kojom šiba postoji određena uslov- smuđeva koji tu luduju. Nažalost, po Mar-
ljenost. Nad dubljom vodom treba da je fijevom zakonu, rade to istovremeno! Ne-
brz, nad plićom - još brži! E sad, iako na(d) ma načina da, kad jednu poziciju “ubiješ”,
istim mestima love (jedan danju, drugi no- odeš na drugu, da i nju upokojiš. Ma, mo-
ću). Smuđ nije bucov. Prezentacija “zabaci žeš da odeš, ali po pravilu nailaziš na mrtvo
more. Ima i tu neke božje pravde, inače
smuđa odavno ne bi bilo. Uhapšene ni slu-
čajno ne držati u vodi. Pretpostavimo da
imaš udarce na 2-3 metra od obale, nad
“dubinom” od 0,5 metara. Nisi valjda lud
da stringer svaki put ljuljneš u sred
plemićke trpezarije? Dobra debela kesa,
stavljena u ceger (po NS) ili zembilj (po
BG), i to je to. Obesiti o granu, naročito ako
si zauzeo busiju pod NS ‘Đavom. Pacovi su
kapitalni. A smuđevi? Idi, vidi. Najkapi-
talniji su ipak smukovi! Da bi se u ovo uve-
rio, potrebno je jedno mesec dana nepre-
kidnih kiša. Pitaj druga Ministra, gospon
Pešića. Vole ga i smuđevi, al’ zmije... Zmije
ga o-bo-ža-va-ju.
Upravo mi na pamet pade ideja-zlobni-
ca: marabu strimeri sa telima od zmijske
kože!
Jul 2007
 RIBOLOVAČKI MAGAZIN
DAN ZA NEZABORAV U MOZIRJU

Ljudi su me prvi put videli, a

dočekali su me i gostili kao
rod rođeni

Piše: Miloje Miško Nikić

onekad sednem pa vratim film i

P zapitam se koliko sam prijateljsta-

va stekao zahvaljujući ribolovu i
koliko još ljudi ima koji razmišljaju po-
put mene. Sigurno mnogo, ALI SE NE
POZNAJEMO. Šteta. Ipak, neke od njih
sam ponovo otkrio.

PRIJATELJSTVO PO
MUŠICI
Sticajem okolnosti, moja rođena ses-
tra sa porodicom se preselila u Slove-
niju, u Maribor. Zbog zauzetosti, dobio
sam priliku da ih posetim tek posle tri
godine, početkom aprila. Pored svih
stvari koji je ženski deo porodice spako-
vao u kola, našlo se mesta i za dva štapa,
prsluk i ono u njemu. Za čizme mesta
nije bilo.
Kada smo stigli u Maribor, zet i sestra
su se baš potrudili da nam boravak bude
izuzetno prijatan. Ali, meni đavo ne da
mira. U glavi mi se motaju razne misli o
slovenačkim vodama. Raspitujem se po
prodavnicama šta mogu da pecam na
Dravi, ali svi mi kažu kako su štuka i
smuđ u lovostaju. Ima bele ribe na plo-
Jezerce (gore) i ribogojilište - Dušan
pored jednog od bazena

vak, ali ja to ne pecam i nikako da dobi-

jem povoljnu informaciju. Što je naj-
gore, ne mogu da vidim niti jednog ri-
bolovca na Dravi! Pored onih čuvenih
muških muka, poput razgledanja pro-
davnica sa ženama, Bog se najzad smilo-
vao na mene. Videh malu prodavnicu ri-
bolovačke opreme u starijem delu grada
i uđoh da malo razgledam.
Unutra me dočeka visok momak koji
se predstavi kao Miran. Na pitanje ima li
šta od mušičarskog pribora, reče da to
ide slabo u Mariboru jer u okolini nema
voda za pastrmke. Kažem mu odakle
sam i da sam u gostima, pa bih voleo
malo da mušičarim. On mi predloži da
odem do Mozirja na Savinju, 90-tak km
dalje, da poznaje predsednika, pa će ga
Na Savinji pitati šta može da pomogne. Nazva ga

26 Jul 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
telefonom i on ubrzo odgovori da nema
problema i da se javim kod budem hteo
da dođem. Pošto su to bili dani Uskrsa,
nisam hteo da kvarim praznično raspo-
loženje porodice, pa ovaj ribolov ostavih
za zadnji dan boravka, sa napomenom
da želim auto i slobodan ceo dan.
Praznik prođe i uoči dugo očekivanog
dana zovnuh predsednika “R.D. Mozir-
je” Milana Kojca i rekoh da bih sutradan
došao. Saopštih da nemam čizme, na šta
me on pita da li sam mnogo krupan. Re-
koh mu - klasičan model 43. On se nas-
meja i reče da će naći nešto. Noć je po
običaju bila duga, sa malo sna u kom
sam zamišljao Milana i vodu.
Svanu željno jutro. Muči me adrena-
lin. Skočio bih kroz prozor četvrtog spra-
ta do kola, jer stepenicama mi se čini
daleko. Krećem. Sve je u autu, još samo
da pretabam tih 90-tak km.
Na dogovorenom mestu čeka me Mi-
lan. Lako me prepoznaje po tablicama
na kolima. Uz upoznavanje i kratak raz-
Dreta
govor, pitam ga da li mogu da napišem
članak. On odgovori potvrdno, pa kre-
Vidim da im se sviđaju, a meni godi, pa Hardy AFTMA 5 od 245 cm, što sam je-
nusmo.
im poklanjam neke, više za uspomenu, dino i poneo. Njihova oprema se razliku-
Prativši njegov džip, stižemo na jezer-
jer oni retko love na tako male. Sulec je. Štapovi trojke 270, kanap mnogo ta-
ce sa objektom kraj njega i predivnim
(slov. naziv za mladicu) se lovi na veće nji. Ja sam za njih teška artiljerija, ali šta
parkom iza.To je njihov ribolovački dom
od 8 cm, a druge vrste samo na muvu. je tu je. Pokazuju mi muve u mojoj kuti-
sa čuvenim parkom Savinjski gaj. Jezer-
Dušan naručuje škembiće. Prvo da jede- ji koje bi bile dobre.
ce su oni napravili i komercijalnog je ti-
mo, pa da pecamo. Mila majko, prolazi Navezujemo muve i prolazimo kroz
pa. Ima šarana, štuke smuđa, klena i
vreme, već je 10 i više sati, sunce sve ja- gust niski vrbak ka Savinji. Reka lepa,
druge bele ribe. Dnevna dozvola je 4
če, pa šta da pecam - mislim se ja. Dušan prava planinska. Takvih sam uvek že-
evra za uhvati-pusti, 8 evra za uzeti dva
mi čita misli i kaže da jedem, a za ribu da ljan. Najviše me je podsetila na Taru, ali
šarana, 12 evra jedan smuđ ili jedna štu-
se ne sekiram. Saznajem da je Dušan ipak je drugačija. Bistra, lepe zelenkas-
ka.
evropski prvak na takmičenju u Bohinju to-plavkaste boje na dubljim mestima.
Ulazimo u dom i na terasi, koja je nad
za prošlu godinu, a Milan trener slove- Mnoštvo brzaka odaje sliku da je dosta
jezercetom, sede dvojica ljudi sa kojim
načke mušičarske reprezentacije! Ljudi raširena i ne baš duboka na ovom mestu,
me Milan upoznaje. Dušan Žunter, koji
moji, u čije sam ruke pao. Da sam birao, iako je vodostaj viši za oko 40 cm od
je gospodar (ekonom verovatno) u
teško da bih našao bolje. normale. Nestrpljiv, bacam nasumice,
R.D.Mozirje i Srećko Novak iz Velenja
Najzad krenusmo. Dobio sam Duša- bez veze. Nova mi voda, pa nikako ne
koji je član društva.Uz piće i ćaskanje,
nove gore-tex pantalone i izvadio iz kola znam gde je riba.
pokazujem svoje ručno rađene voblere.
Srećko ode malo niže, Dušan ispod
mene. Gledam priznate majstore, kra-
dem zanat. Iz iskustva znam da je naj-
bolje gledati domaćine, pa ih kopirati i
shvatam prvu stvar. Oni vode nimfu na
dužinu štapa kao kad se vodi plovak za
skobalja na 2-3 m ispred sebe! Mislim,
ne bi se vi nahvatali ribe kod nas na taj
način, ali vidim da se i ja neću dobro
provesti na duže zabačaje. Srećko maše
odozdo, pokazuje nešto, ali ga ne čujem
od vode.
Kasnije, kad sam ga stigao, kaže da
mu je spala mladica od oko 70 cm na
nimfu No. 16! Ja i dalje bez uspeha, dok
Dušan preslišava par lipljana od 35-40
cm. Fotografišem ga, a on vidi da meni
ovo ne ide. Zove me da dođem do njega,
krati mi predvez na metar dužine i stav-
lja 0,08 mm. Pokazuje mi dva krupna
lipljana na samo 3-4 m od nas. Opet po-
kušavam i tek tada vidim šta me muči.
Kanap je debeo i težak, voda ga brzo nosi
i praktično nemam nikakvu kontrolu
nad sitnom nimfom. Na mali pokret
Dušan Žunter sa lipljanom ribe, Dušan kontrira i - tu je. Nikako da

Jul 2007 27
 RIBOLOVAČKI MAGAZIN
uhvatim tajming za kontru, ali sam upo-
ran i ne odustajem.
U jednom momentu videh nešto
pored noge. Lipljan od oko 40 cm stoji i
ne mrda.
“Dušane! Ovaj krenuo da me ujede!”,
povikah.
“Daj mu nimfu, brani se!”, nasmeja se
on.
Opet pokušavam i opet ništa. Poči-
njem da se nerviram. Vidi Dušan moje
muke i daje mi svoj štap da probam.
Probam, druga priča. Kontrola mnoogo
bolja i - tu je! Ode u brzake 10-tak me-
tara niže. Vuče k’o lud. Proradi adrena-
lin. Forsiranja nema. Udica No. 16 bez
povratnika, predvez 0,08 mm, voda pre-
jaka, jedva stojim. Sad dugi lagan štap
radi svoje. Uz malo muke nekako ga
savladah i priznadoh Dušanu da je ovo
moj prvi lipljan u životu. Dušan Žunter, Srećko Novak, Milan Kojc i Miloje Miško Nikić
Srećko je već na drugoj strani, “vozi” sećala na mnoge vode na kojima sam zborno mesto. Pošao sam ka mostiću,
nešto krupnije i nikako da se izbori. Pi- proveo najviše vremena. Nije tako brza gde su me Srećko i Dušan već čekali sa
tam šta je to, na šta će on - šarenka (tako kao Savinja. Mislim da ću se bolje snaći. nekom štrudlom i konzervom “laškog”.
zovu kalifu). Posle par minuta je uspeo Sa malog drvenog mosta uočavamo lip- Sunce je već počelo da krije lice iznad
da je savlada. Po mojoj proceni bila je ljane 30-35 cm. vrhova Savinjskih Alpa. Odavno nisam
preko 60 cm. Sve to je trajalo oko sat Silazim i stavljam zelenu nimfu. Za- osetio takav mir i sreću. Sve to zahvalju-
vremena. Voda je teška za pecanje zbog bačaj pod vrbu. Osećam lagan udarac. jući ovim divnim ljudima koje sam prvi
velike brzine, ali je pokazala svoje bogat- Kontra. Imam je! Po skokovima videh da put u životu sreo.
stvo. Naravno, sve ulovljene ribe su puš- je pastrmka, ali ne potočara, već kalifa. Moramo nazad u dom, gde je Dušan
tene. Mnogo sadržaja za kratko vreme. Nije bila kapitalac, ali njenih 30-tak cm naručio večeru. Pored večere čekao nas
Mogu misliti kako je ovde u normalnim mi je bilo sasvim dovoljno za početak. je i Milan koji zbog obaveza nije mogao
okolnostima. Dušan me zove da vidim Posle je bilo onako kako bi svaki ribolo- sa nama. Večerasmo “žlikrofe” (mleveno
nešto. U malom plitkom zalivu nalazio vac voleo da bude. Udaraca toliko često meso u testu, pa sve kuvano). Moje reči
se krug prečnika oko dva metra, svetlije da, kada se zakasni sa kontrom, nema zahvalnosti postaju već dosadne. Milan
boje, jer su tu mladice očistile mesto za nerviranja, jer opet posle toga gađa. U mi daje bronzani bedž “50 god. R.D.
ljubavno gnezdo. Obišli smo ga i otišli u jednom momentu smo Srećko i ja pecali Mozirje” koji ponosno nosim na prsluku.
dom na piće. jedan pored drugog na samo 3-4 m raz- Ovi ljudi su me prvi put videli i posvetili
Tokom pauze pokazaše mi svoje mu- maka, pa nam se dešavalo da obojica ceo dan. Vreme je za polazak. Još jedna
ve. Vidi se da nisu samo majstori na vo- imamo ribu u istom momentu. Pred kraj zajednička fotografija za uspomenu.
di, već su im i muve prvoligaške. Pošto pecanja, Srećko zatraži da promenimo Dušan mi daje oveću kesu sa 10 očiš-
su mi nesebično podarili punu šaku mu- malo štapove, da vidi razliku, na šta, ćenih krupnijih kalifa iz njihovog ribnja-
šica, pođosmo na Dretu, desnu pritoku normalno, pristadoh. Ubrzo imam lepog ka da ponesem. Pozdravljam se sa Du-
Savinje, koja se nalazi par kilometara lipljana oko 35 cm i kalifu oko 50 cm. šanom i Milanom. Srećko će ići ispred
dalje. Bilo je pravo uživanje zamarati ih na mene do skretanja za Velenje, da ne bih
Kada sam je ugledao, razvukao mi se laganu opremu. Posle toga sam rekao - slučajno zalutao po noći. Na toj raskrs-
osmeh. To je voda na kojoj se osećam si- dosta je. Sat je govorio da moram na nici se pozdravljam i sa njim, pa za Ma-
gurnijim. U nekim detaljima me je pod- ribor. Vozim i razmišljam. Ni sanjao ni-
sam da će me zadnji dan boravka ispuni-
RIBIŠKA DRUŽINA MOZIRJE ti ovolikom srećom.
Kada sam se vratio kući, podrobno
Ribolovačko društvo Mozirje osnovano je 1955. i upravlja delom Savinje (15 km) sam dao izveštaj svim svojim prijatelji-
i celim tokom desne pritoke Drete (22 km). Ribolov se odvija mušičarskim pri- ma koji su sa dozom ljubomore i odu-
borom sa jednom muvom, udicama bez povratnika ili sa stegnutim povratnikom. ševljenjem slušali moje priče o divnim
Od atraktivnih vrsta se love lipljani (do 50 cm), kalifornijske i potočne pastrmke ljudima i predelima, o pametnom gaz-
(do 80 cm) i mladice (preko 110 cm). Voda je bogata i krupnim klenom, mrenom dovanju vodama i okolinom. Pitam se da
i skobaljem. li će mi se pružiti prilika za revanš ovim
Najmanje mere po vrstama: kalifornijska pastrmka 24 cm, potočna 26 cm, lip- divnim ljudima, što bih želeo iskreno od
ljan 35 cm, mladica 80 cm i 90 (dozvoljen je izlov 10 mladica u sezoni i to prvih 7 srca.
preko 80 cm, dok poslednje 3 moraju biti veće od 90 cm. Kada se izlovi 10-ta, Kasnije sam zvao svu trojicu da vidim
sezona se zatvara, pa makar to bio i prvi dan). kako su. Dušan mi je rekao da su im bili
Sezone lova: 1.04.-30.09. - potočna, 1.06.-30.11. - lipljan i kalifa, 1.11.-14.02. - u gostima mušičarske reprezentacije
mladica (samo veštačkim mamcem većim od 8 cm). BiH i Hrvatske i da su se lepo izdružili i
Dozvole: domaći ribolovci, članovi “R.D. Mozirje” pored godišnje članarine (150 napecali. Mogu da zamislim. Da li su to
evra), svaki izlazak na vodu plaćaju 8 evra, članovi R.S. Slovenije 21 evro i stranci bili baš oni ljudi sa početka ove priče,
40 evra (s napomenom koju je predsednik Milan Kojc naglasio, da će svi ribolov- koje nažalost, ne poznajemo? Verovat-
ci iz ex YU biti tretirani kao članovi R.S. Slovenije). no. Veliki je ribolovački narod pa je teš-
Za informacije: www.rd-mozirje.com, tel. +386 (0) 41 512 807, Milan Kojc. ko sve upoznati za jedan ljudski život.
Šteta, baš šteta.

28 Jul 2007

AMERIKANAC NA DUNAVU: PACIFIC BAY VARALIČARCI
BOLID I
ŠLEPER
U JEDNOM
Vitki, elegantni i laki,
spremni da savladaju i
lukavog Davida i sirovu
snagu Golijata
ada poslednja smotra pod svo-
M dovima Beogradskog sajma ni-
je predstavljala ukupnu sliku
naše ribolovačke stvarnosti, varaličari su
imali priliku da vide neke od ovogodiš-
njih noviteta: od restilizovanog Sportex-
a, koji je sa novim vlasnikom premijera
na našem tržištu, preko Awa-Shima va-
raličaraca promenljive dužine i nezaobi-
laznih Travarovih Alcedo-Mikado kom-
pleta, sve do diskretnog šarma buržoazi-
je, koji su nosily Hardy i Greys, i doži-
votno osiguranih CD-a (Composite
Developments). Istinski sajamski hit bili
su Pacific Bay varaličarci u serijama
Tradition II, Rainforest II i PBX II na
štandu beogradskog Excalibura. Pedig-
rirani američki blenkovi sa doživotnom
garancijom predstavljeni su, za sada, u
pet modela i ručno rađenom finišu koji
je zasluga firme Hanter MG. Kako ste u
30
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
prošlom broju imali prilike da na strani-
cama Magazina iz pera Saše Popovića
upoznate deo game Pacific Bay-a, ostalo
nam je da iste proverimo na vodi.
APATIN, SLIKA JEDNOG GRADA
Kada se, kao ja, prvi put susretnete sa
Dunavom kod Apatina, on deluje na sva
vaša čula. Ne treba biti ribolovac da bi
spoznao lepotu prirode ovog kraja, gde
se smenjuju šumarci i zaravni, poljane i
čestari, dok kraj vas promiču limani, za-
livi, šporovi i naperi kao preslikani iz ne-
postojećih varaličarskih bukvara. Zbi-
jeni u ne previše širokom koritu Dunava,
oivičenom kamenim obaloutvrdama, br-
zaci i tišaci, kontra-tokovi i odseci, kas-
kade i zadevi, svaki sa zvučnim imenom,
asociraju na apatinske majstore i česte
slike trofeja sa tih terena. Imena Milana
Ćopića, Maletina, Nemanje Došena, Fi-
jana, Lukića... neraskidivo asociraju na
Kazuh, Lavačku i Čifutsku špornu, Sre-
brnac, Mišval, Ljutu tajnu, Stari ka-
men... i dvocifreno teške barone koje
smo sretali na stranicama ribolovačke
štampe. Ima li boljeg mesta, pristajućih
kulisa i merodavnijih ljudi za predstav-
ljanje novog imena koje će nesumljivo
steći širok krug poštovalaca.
PACIFIC BAY
Najveći broj informacija o nekom štapu
dobija se prilikom vizuelnog pregleda i
prodrmavanja. Nijanse koje kompletira-
ju utisak i koje u potpunosti definišu
namenu štapa mogu se ustanoviti samo
Jul 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
kada se štap dovede u funkciju, odnosno
kada se primeni u praksi. Ribolovački
magazin godinama neguje dobar običaj
da svojim čitaocima predstavlja novitete
na tržištu ribolovačkog pribora tek kada
prođu test realnog opterećenja koji
podrazumeva upotrebu opreme na
adekvatan način, u realnim uslovima, od
strane dobrog poznavaoca pribora i pri-
menom metoda ribolova kojem je pribor
namenjen. Paleta varaličarskih Pacific
Bay štapova testirana je na idealnim
blinkeraškim terenima, na potezu Du-
nava kod Apatina, u uobičajenim uslovi-
ma za varaličarenje smuđa i od strane
četvorice test ribolovaca.
ZA DAVIDA I GOLIJATA
Rainforest II 1084, 2,75m 1-6 Oz: zamis-
lite sportski automobil izuzetnih perfor-
mansi sa respektivnom rezervom snage,
nenadmašan i na pisti i na makadamu,
kojim ujedno možete prevoziti zamašne
količine cementa i peska. Priznaćete da
je podjednako teško zamisliti i varaliča-
rac koji je istovremeno vitak, elegantan i
lagan, a deklarisane karakteristike na
njemu upućuju da njime možete nadma-
šiti lukavog Davida i obuzdati sirovu
snagu Golijata.
Sa puno skepse u ruke se uzima lagana
motkica u prelepom finišu na kojoj piše
da je predviđena za povlačenje i kontro-
lisanje težina u opsegu od 1 do 6 Oz
(unci), odnosno 28-168 gr. Međutim,
idealno izbalansirana spravica od 2,75
m, britkog vrha koji se posle pobude
munjevito vraća u prvobitni položaj, već
na prvi utisak pleni i razuverava. Lagani
blenk nepogrešivo detektuje dešavanje
na dnu, brzi vrh trenutno prenosi infor-
maciju do rukohvata, bitno razdvajajući
kuckanje po kamenu od udarca ribe, is-
tovremeno munjevito reagujući na kon-
tru za koju je dovoljan trzaj zgloba šake.
Jul 2007
Međutim, veće produženo naprezanje
vrha, linearno razlaže opterećenje duž
blenka, što uz veliku rezervu snage aku-
muliranu u zidovima srednjeg i donjeg
segmenta čini ovaj štap idealnim izbo-
rom za srednje i teško varaličarenje štu-
ke i smuđa, kao i lov osrednjeg soma.
Tajna čudotvornog zapisa koji ovaj
štap čini univerzalnim lako se objašnja-
va kada se sagleda sa aspekta njegove
osnovne namene. Naime po američkoj
nomenklaturi ovi extra-fast (super brzi)
štapovi vršne akcije u širokom dijapa-
zonu težine bacanja koriste se za lov Stil
Head lososa laganim driftingom, povla-
čenjem iz čamca pod malim gasom.
Primarni zahtev koji se pred takvim šta-
pom (koji često nosi prefiks Extrem)
postavlja je da u trenutku udarca oštrim
otklonom vrha ubode udicu u granitno
tvrdu gubicu lososa, a zatim, razlažući
opterećenje duž blenka i prebacujući
težište naprezanja u donji segment,
amortizuje munjevite begove ribe, isto-
vremeno rasterećujući tanki vrh štapa.
Visoko oscilujuće varalice snažne vi-
bracije, giant spineri i kašike, teže džig
glave u dubini i pojačanoj struji, neće
predstavljati veći problem za ovaj štap.
Ukoliko sagledate sve njegove karakter-
istike, nameće se i kao idealno rešenje za
Live-bait lov muvanjem živim kederom
ili džigovanje prošniranom ribicom na
džig-glavi.
SAVRŠENSTVO BALANSA
Pacific Bay Rainforest II 1026; 1-3Oz,
2,75m: prvi utisak je da je balans sa-
vršen. Osim male težine štapa i nešto
težeg čekrka (metalno kućište), koji su
doprineli boljem balansu, dužina štapa
od 2,75m je balans dovela do savršenst-
va. Zanimljivo bi bilo videti balans kod
istog ali dužeg štapa, naročito u dužini
3,30m. Rainforest II neizbežno podseća
po boji i izgledu blanka na čuveni ABU
Conolon 3, ali sva ostala poređenja su na
štetu Conolona. Prilikom izbačaja varal-
ice uočljiva je brzina vršnog dela štapa,
što doprinosi daljem izbačaju lakih
mamaca. U kontaktima sa ribom, dnom
i preprekama u vodi, Rainforest izuzetno
brzo i tačno prenosi informacije, naroči-
to ako se koristi pletenica. Odlično pod-
nosi grubosti koje uslovljava rad sa neis-
tegljivim strunama i tek u tim situacija-
ma pokazuje “kičmu”, odnosno nosivi
deo radne dužine. Zbog nešto kraće
drške od uobičajene (uobičajena dužina
rukohvata je ona koja nam uvek kači za
odeću i smeta kod paralelnog vođenja
varalice s obalom), radna dužina štapa je
nešto veća nego kod većine štapova iste
dužine.
Utoliko je i upotrebljiviji na teškim te-
renima i manje se oseća nedostatak du-
žine prilikom ribolova s obale. Ipak, nje-
gova prava primena je u ribolovu smuđa
31

džigovanjem iz čamca ili sa strmih oba-
la. Ako se u ribolovu koristi istegljivi
monofil, tada se može koristiti u povr-
šinskom ribolovu bucova i u varaličare-
nju štuke u gotovo svim uslovima.
Zbog odlično raspoređenog područja
nosivog dela blanka (proteže se do iznad
polovine radne dužine) i idealnog ras-
poreda provodnika, omogućava kontro-
lisano vođenje većih voblera, što se na
prvi pogled ne bi moglo pretpostaviti
zbog tankog blanka. Tanji blankovi naj-
češće imaju nisko koncipiranu “kičmu”,
što se ne može ustanoviti klasičnim pro-
drmavanjem, ali se pri prvom jačem op-
terećenju oseti nedostatak snage. To kod
Pacific Bay palete štapova nije slučaj i to
je njihovo osnovno obeležje. Očigledno
je da proizvođač ima puno poverenje u
ugrađene materijale i tehnologiju izrade
kada je u stanju da da doživotnu garan-
ciju na blank sa visoko postavljenom kri-
tičnom tačkom opterećenja. Otuda slo-
boda proizvođača da deklariše širok op-
seg težine bacanja od 1 Oz (28 gr) do 3
Oz (84 gr). Idealna težina bacanja za
pomenuti štap je 50 - 60 gr, a pošto pro- prelaz konusa u vršnom delu. Veoma
izvođač dozvoljava i maltretiranje blan- smela koncepcija konstruktora, koja
ka sa 80gr, može se i to činiti. sužava opseg opterećenja i usmerava
deo opterećenja na gornju trećinu radne
SMELA KONCEPCIJA dužine blanka.
Šta se time dobija? Izuzetna brzina i
Pacific Bay Rainforest II 1086; 1-4Oz, osetljivost vršnog dela koje nema kod
2,75m: Na prvi pogled vidljiv je oštriji klasičnih blankova većih bacačkih te-
žina. U ovom slu-
čaju imamo oset-
ljivost vrha šezde-
setgramca na blan-
ku stogramca. To
prilikom optereće-
nja štapa kontrira-
njem ili zabaciva-
njem većih tereta
skoncentriše na-
pon u deo blanka
koji je sužen konu-
som i povećava
efekat kontre i br-
zine izbačaja tere-
ta. Pri većem ili
maksimalnom op-
terećenju, prili-
kom zamaranja ri-
be, teret preuzima
donji deo blanka te
se rasterećuje kri-
tično suženje za-
služno za dobru
kontru, brzu indi-
kaciju kontakata i
duži izbačaj. Sve to
povećava namenu
ovog stogramca.
Da je duži bio bi
univerzalan vara-
ličarac za srednji i
teži varaličarski ri-
bolov. Sa dužinom
od 2,75 m ima og-
32
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
raničenu primenu na ribolov iz čamca i
obalski ribolov na mestima na kojima
konfiguracija to dozvoljava.
Prvobitna ideja ovog produženog
vikend testa bila je da se na kanalskim
uslovima u Sivcu i Malom Staparu proba
i Rainforest 1026 od 3/4 - 3 Oz kao
dobar izbor za basa i štuku na manjim
vodama. Ta ideja je odložena za pre-
stanak petomesečne zabrane lova na
basa
Na žalost zadnji dan testa, kada smo
po planu trebali da probamo za sada
jedini trometraš u ponudi, PBX II od 1-4
Oz, voda je ekstremno nadošla, zamutila
i ubrzala, što nas je omelo da upoznamo
ovaj vrhunski snažni štap koji po fab-
ričkoj preporuci bez problema vodi i
kontroliše sunđeraste peševe, glavinjare,
teže voblere i džig glave namenjene mla-
dici i somu.
Opšti utisak o Pacific Bay štapovima
je, ako se izuzme nedostatak dužih
štapova u ponudi, da su domaći varal-
ičari dobili priliku da kupe i bezbrižno
koriste izuzetno kvalitetne i lepe štapove
sa vrhunski urađenom finalnom izra-
dom, koji realno više vrede nego što koš-
taju.
Test ekipa se zahvaljuje ljudima iz fir-
me Excalibur čijom smo ljubaznošću
testirali Pacific Bay gamu štapova,
Milanu Ćopiću na pažnji, a njegovoj div-
noj supruzi na gurmanskom paprikašu,
vlasniku vile Duda na domaćinskom
smeštaju i svima koji su učestvovali ili
pomogli nezaboravni vikend.
Članovi test ekipe:
Đorđe Šarčev (suvlasnik Excalibura),
Milan Ćopić,
Dragan Radojević - “Dunav”
i Lazar Zarić - Laki
Jul 2007
 RIBOLOVAČKI MAGAZIN

NOVI DAIWA EXCELERI

SAVREMENI I PRISTUPAČNI
Daiwa je novim modelima modela imaju metalno kućište i špulne,
dok su im rotori izrađeni od kompozita (od
upotpunila svoju paletu i njega je izrađen i poklopac kućišta).
ponudila dve savremene i Osnovni model poseduje 4 kuglična ležaja
plus jednosmerni u rotoru, dok je skuplji
robusne varaličarske “Plus” opremljen sa 7+1 ležaj. Od tih četiri
mašinice po pristupačnoj komada kod prvog modela, jedan je speci-
ceni jalan, tzv. “CRBB”, izrađen od kvalitetnijih
materijala i dobro zaptiven, tako da pesak,
aiwa je u poslednjih nekoliko godi-
Gde se nalaze svi ti “lageri”? Kod
Excelera Plus: jedan je u glavi (rotoru)
mašinice, dva drže “u sendviču” pogonski
zupčanik, jedan je ispod dodatnog zupča-
nika koji pokreće mehanizam za slaganje
strune, jedan je u vođici strune i još dva su
drški ručice. Kod “običnog” Excelera
izostao je ležaj u vođici strune pa je umesto
njega stavljen teflonski (klizni) ležaj, a ne

D na napravila odličan potez sa maši-

nicama iz “Real Four” koncepta
(Certate, Infinity-Q...) jer je dobro pogo-
prašina i druga prljavština ne mogu da uđu
unutra. Takav ležaj je, prema Daiwi, čak 12
puta otporniji na koroziju (i to u slanoj
vodi, koja je mnogo agresivnija) u odnosu
poseduje ni ona dva ležaja u drški ručice.
Oba modela imaju veoma precizan jednos-
merni ležaj/kočnicu u glavi (rotoru), no to
danas više ne treba ni pominjati, kao što se
dila ukus zahtevnijih varaličara. No, to baš
na standardan nerđajući ležaj. Skuplji odavno više ne pominje ni dugovečna
i nisu jeftini modeli i nedostupni su širem
model, “Exceler Plus”, ima dva ovakva opruga jer je to postalo standard.
krugu (pogotovo naših) ribolovaca. Zato
ležaja, postavljena na najkritičnijim pozici- Pogonski mehanizam je napravljen u
verujem da će dva nova, cenom mnogo
jama, tamo gde mogu da dođu u dodir sa najboljoj Daiwinoj tradiciji: snažno, pre-
povoljnija modela, koja su s pojavila ove
prašinom ili slanom vodom. cizno, bešumno... To nije ni čudno jer je
godine u Daiwinom katalogu, naići na
izuzetno dobar prijem. Iako su mnogo jef-
tiniji, novi EXCELER modeli ipak nisu
izgubili neke od vitalnih osobina koje gara-
ntuju pouzdanost i dugovečnost, kao što
su, recimo, metalno kućište i “digigear”
zupčanici. No, krenimo redom...
Exceler serija postoji u dve varijante:
“Exceler” i “Exceler Plus”. Njihov dizajn
me pomalo podseća na spoj rešenja pri-
menjenih na nekim prethodnim modeli-
ma. Zadnji kraj mašinice (kućište) dosta
liči na ono sa modela Exist, a prednji (špul-
na) na modele Certate i Infinity. O ukusi-
ma se ne raspravlja, ali meni deluju veoma
lepo i elegantno.
U osnovi, to su dve iste mašinice.
Kućišta, rotori, ručice, špulne i prenosni
mehanizmi su im potpuno jednaki i raz-
likuju se samo u nekoliko detalja. Oba

36 Jul 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
Obe mašinice imaju Twist Buster II vođicu strune i obod špulne presvučen titan-nitridom, ali “Exceler Plus “ ima i
dizajniran uz pomoć digitalnog 3D projek-
tovanja (zato ga Daiwa zove “digigear”). Za
razliku od najskupljih modela, pogonski
zupčanik nema čeličnu osovinu u koju se
uvrće/navrće ručica, već standardnu osov-
inu izlivenu izjedna sa zupčanikom i
šestougaoni otvor kroz koji prolazi osovina
ručice, pa se stegne sa druge strane malim
šrafom sa plastičnom glavom. To je rešenje
uobičajeno u ovoj cenovnoj klasi mašinica.
Primetno je da je pogonski zupčanik dosta
velikog prečnika, masivan i snažan, što
potvrđuju i prenosni odnosi ovih mašinica
(kod manjih modela je 4,7:1, a kod većih
4,9:1). Zanimljivo je (i pohvalno) da su
svuda postavljene zaptivke tako da voda i
prljavština ne mogu da uđu u kućište. Tako
i ove mašinice slobodno mogu da nose
oznaku “washable” (vodoperive), iako to
Jul 2007
debelu i šuplju “Air Bail” žicu preklopnika i posebno oblikovan nosač vođice
nigde nije navedeno. Ručica je preklopna,
na dugme, Daiwino uobičajeno rešenje.
Sistem za slaganje strune kod ovih
mašinica je tzv. “Flat wind” i već je viđen
na nekim prethodnim modelima. U osnovi,
to je klasičan sistem sa dodatnim zup-
čanicima, istina, malo modifikovan kako bi
preciznije slagao strunu. Čak je i stabilizo-
van jednom dodatnom osovinicom i kliza-
čem koji ide po njemu. Kako obavlja svoj
posao, možete videti na jednoj od
fotografija. Namotao sam na špulnu “Plus-
a” prvo što mi je bilo pri ruci (monofil
Rapala Extreme Ac-
tion Line 0,25 mm).
Zamerki zaista nema.
Daiwa izgleda polako
ali definitivno napuš-
ta beskonačni vijak
kod manjih modela
mašinica i skuplje
oprema “Cross Wrap”
sistemom, a ostale
već pomenutim (ne-
što pojednostavlje-
nim) “Flat Windom”.
Proklizavajuća
kočnica smeštena je u
špulni i ima veliki
broj diskova zavidnog
prečnika. Funkciju Prenosni mehanizam izrađen je u najboljoj Daiwinoj tradiciji -
obavlja odlično, a precizno, snažno, bešumno. Jednom rečju: trajno!
moguće je vrlo fino
podesiti, zahvaljujući
mikrometarskom navoju stezača. Metalna
špulna je velikog prečnika i u tipičnom
Daiwinom stilu, kontra-konusna (tzv.
“ABS” špulna). Opremljena je rubom pres-
vučenim titan-nitridom. Po ovom obodu
možete razlikovati modele jer je kod Ex-
celera plave a kod Exceler Plus modela
zlatne boje. Ove dva mašinice mogu se raz-
likovati i po boji kućišta: kod Excelera je
srebrno-siva, a kod Plus modela krem-
zlatne boje.
Prijatno iznenađenje kod ovih mašinica
su i rezervne metalne špulne, identične
osnovnim, koje dobijate uz njih. To je
veoma lep gest prema kupcima i za svaku
je pohvalu.
Još jedna razlika između ove dve ma-
šinice može se primetiti i kod žice preklop-
nika i nosača vođice. Oba modela imaju
“Twist Buster” vođicu druge generacije
koja sprečava uvrtanje strune, no skuplji
model ima i tzv. “Air Bail” preklopnik,
odnosno debelu, šuplju žicu preklopnika
koja se nastavlja posebno oblikovanim no-
sačem vođice koji sprečava zapinjanje
strune prilikom vraćanja preklopnika.
Osnovni model ima klasičnu žica preklop-
nika i nosač vođice. Obe mašinice se mogu
nabaviti u veličinama 1500, 2000, 2500,
3000, 3500 i 4000. Nisu ni teške: recimo,
model 2500 težak je 305, a 3000 svega
330 grama.
Cene? “Exceler” trenutno košta kod nas,
zavisno od veličine, od 6.200 do 7.300
dinara, a “Exceler Plus” od 7.300 do 8.300
dinara. To zaista nije mnogo za ovakve
mašinice.
Šta reći na kraju? Vrlo precizno izra-
đene, lepo dizajnirane i robusne mašinice,
sa znakom čuvenog proizvođača, po veoma
pristupačnoj ceni. Veće zamerke nisam
mogao da im nađem, a dodatni plus su im
metalne rezervne špulne. U ruci odaju uti-
sak snage, robusnosti i kvalitetne izrade.
Ako tražite neku lepu varaličarsku ma-
šinicu, po mogućnosti poznatog proizvo-
đača, a ne želite (ili ne možete) da izdvojite
veću sumu novca, Exceleri su veoma,
veoma dobar izbor. Imajte ih obavezno u
vidu...
A. Popović
37
 RIBOLOVAČKI MAGAZIN

FORMAX STORE IZLOG

Cara Dušana 47 - Novi Sad, tel. 021/646-77-96
Beogradski kej 13 - Novi Sad, tel. 021/524-338

FORMAX “KOFERČE” EVOX BOLO 05

ZA PRIBOR Veoma mala i
lagana mašinica
Plastična ku- namenjena ribo-
tija poklopcem, lovu na plovak sa
popularno “ko- bolonjeze štapo-
ferče” (dimenz- vima, ali i ultra-
ija 45x20x24 lako varaličare-
cm), sa velikim nje (grgeč, pas-
brojem pregra- trmka, klen). Ka-
da na tri nivoa i pacitet špulne je
zavidnim smeš- 120/0,20, a pre-
tajnim prosto- nosni odnos
rom ispod njih 5,1:1. Opremlje-
koji je pogodan na je sa 5 kug-
za odlaganje ličnih ležajeva uz
par mašinica, dodatak jednos-
nekoliko manjih kutija ili neki drugi sličan (kabastiji) deo mernog u rotoru,
pribora. Ova kutija je veoma čvrsta tako da se na njoj može a tu su i metalna
slobodno sedeti, a kada je zatvorena sadržaj u unutrašnjosti špulna, anti-tvist
je pouzdano zaštićen od kiše i prašine. Može odlično po- vođica presvučena titanijumom, kao i udobna gumena drška
služiti za smeštaj čitave male kolekcije varalica, posebno ručice. Uz ovu mašinicu takođe dolazi rezervna grafitna
većih i dužih voblera. špulna.
Cena: 1649 dinara. Cena: 1209 dinara.

EVOX CARP RUNNER EVOX ATTACK 30

50 Savremena mašinica univerzalne namene, kapaciteta
kalema od 100/0,30 i prenosnog odnosa 5,1:1. Precizna
proklizavajuća kočnica smeštena je na repu kućišta, a tu je i
Mašinica sa metalna špulna, debela (šuplja) žica preklopnika, anti-tvist
slobodnim vođica na posebno oblikovanom nosaču koji sprečava zapi-
hodom špulne, njanje strune, kao i udobna drška ručice izrađena od gume.
opremljena sa 3 Uz mašinicu se isporučuje i rezervna grafitna špulna.
kuglična ležaja, Odličan je izbor za vara-
grafitnom špul- ličarenje, plovkarenje ili
nom, rotorom i laki dubinski ribolov. U istoj
kućištem, te seriji postoje još i jedan veći
anti-tvist vođi- i jedan manji model.
com strune. Di-
zajnirana je za Cena: 1239 dinara.
ribolovce koji
tak nameravaju
da naprave prve
korake u šaran-
skom ribolovu ili
lovu grabljivica
na prirodne ma-
mce. Pored ovog modela, u istoj seriji mogu da se nabave i
još dva veća, a svaki se isporučuje sa još jednom grafitnom
rezervnom špulnom.

Cena: 988 dinara.

42 Jul 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN

LAMPA ZA
KAČKET
Veoma mala, lagana i praktična
lampica sa led diodama, koja se
pričvršćuje na štitnik kačketa
pomoću dve male “štipaljke”, tako da
FORMAX vam ruke ostaju slobodne, a uključu-
je se blagim pritiskom na malo

TLG-07 dugme. Proizvodi svetlost prilično

CAMOU
Pod ovom “šifrom” krije se praktič-
na i veoma lepo dizajnirana lampa
koja se nosi na čelu pričvršćena
elastičnim trakama, tako da su vam
ruke slobodne sve vreme. Kod ovog
modela svetlost proizvodi osam LED
dioda koje su karakteristične po
jakom intenzitetu svetla i izuzetno
maloj potrošnji energije. Po želji,
mogu da se uključe samo dve, četiri ili
svih osam dioda, zavisno od toga koli-
ka vam je potrebna jačina svetlosti.
Lampa se napaja iz tri baterije
veličine AAA koje omogućavaju dugi
niz časova upotrebe.
Cena: 409 dinara
snažnog intenziteta na rastojanje
preko metra, a napaja se iz dve male
litijum CR 2032 baterije (poput onih
iz satova), koje, zahvaljujući maloj
potrošnji energije LED dioda,
omogućavaju mnogo časova rada.
Cena: 299 dinara
KOMBINOVANA
LAMPA ZA
ČELO
Veoma zanimljivo koncipirana
lampa koja se nosi na čelu, a kod nje
svetlost po potrebi proizvodi 6 LED
dioda ili klasična sijalica. Ako vam je
potrebna svetlost jačeg intenziteta,
uključite LED diode, a u suprotnom -
tu je sijalica smeštena u sredini soči-
va lampe. I ovaj model se takođe
napaja iz tri baterije veličine AAA, a
poseban zglob omogućava da menjate
ugao osvetljenja dok vam je lampa na
čelu.
Cena: 399 dinara

G8 KUTIJA ŽIČANA
Mala kutija od
tvrde plastike
ČUVARKA
koja se ot-
vara na Žičana čuvarka za ribu sa gor-
dve polo- njim i donjim poklopcem na
vine, di- oprugu, tako da je u njenu
menzija unutrašnjost moguće brzo i
12x10x3 cm. Na pouzdano smestiti i čuvati
jednoj strani ima četiri ulovljenu ribu. Može se
manje i četiri veće komore sa nabaviti u dva oblika -
poklopcima, dok su na drugoj okrugle i ovalne, nekoliko
polovini dve manje i jedna velika veličina i tri boje - zele-
komora sa poklopcem i pomičnim na, crna i nikl.
pregradama unutra. To je još jedna kutija Cena: od 199 dinara.
je pogodna za odlaganje sitnijih delova pribora, pa čak i
manjih varalica, a takođe staje u džep.
Cena: 119 dinara

FORMAX B1 I B2 “KOFERČIĆI”
Plastično koferče za pribor u dve veličine (B1 - 37x18x20 cm i B2 - 30x15x14 cm), sa
drškom za nošenje i praktičnim providnim poklopcem i pregradama na dva i tri nivoa
(manji i veći model), tako da možeti imati odličan uvid u njenu unutrašnjost i bez
otvaranja. Ispod pregrada nalazi se solidan smeštajni prostor za nešto krupnije delove
pribora (mašinica ili par manjih kutija).

Cena: B1 - 499 dinara, B2 - 849 dinara

Jul 2007 43
 RIBOLOVAČKI MAGAZIN

B3 DUGULJASTA
KUTIJA
Još jedna kutija za pribor
izrađena od žilave i providne
plastične mase. Poseduje
nekoliko pregrada različitih
dimenzija na dva nivoa, od koji
se gornji (manji) može izvaditi
napolje. Poseduje i praktičnu ručku za nošen-
C1 I C2 je, kao i otisnutu mernu traku (45
cm) na gornjoj strani pok-

(DUPLA) lopca, pomoću koje

možete izmeriti svoj ulov.
Dimenzije ove kutije su
KUTIJA 50x14x8 cm.

Kutija od providne plastike u dve

veličine (C1 i C2), sa više uzdužnih i
poprečnih komora, kao i dosta po-
mičnih pregrada pomoću kojih mo-
žete po želji kreirati smeštajni pros-
EVOX REPULS 50
tor. Odlična je za smeštaj voblera, Mašinica sa slo-
spinera i drugih varalica, kao i plova- bodnim hodom kale-
ka. Poseduje vrlo praktičan sistem za ma namenjena lovu
kačenje pomoću kojeg se dve kutije šarana ili grabljivica
iste veličine mogu spojiti (dnom za živim mamcima. Po-
dno), tako da se dobija dupla (dvos- seduje frontalnu pro-
trana) kutija sa drškom za nošenje. klizavajuću kočnicu,
Manji model dimenzija je 28x21x5 5+1 ležaj, metalnu
cm, a veći 38x28x5 cm. špulnu, lagano i jako
Cena: C1 - 289 dinara, C2 - 439 kompozitno kućište,
dinara dršku ručice od ru-
žinog drveta i anti-
tvist vođicu strune, a
tu je i rezervna grafit-
na špulna. Kapacitet
kalema je 100 m naj-
lona debljine 0,50
mm, a prenosni od-
nos 5,6:1. Pored ovog modela u istoj seriji postoje još i dva veća.
Cena: 1929 dinara.

MEREDOV ZA “KORNJAČA” KUTIJICA

GRABLJIVICE Mala i praktična kutija (dimenzija 11x7x3 cm) izrađena od
tvrde plastike, oblika kornjačinog oklopa, koja se otvara na dve
polovine, a unutra se nalazi 12 malih pregrada sa poklopcima,
Sklopivi meredov kla- koje su pogodne za čuvanje najsitnijih delova pribora kao što
sičnog oblika sa teleskop- su udice, vrtilice, kopče... Zahvaljujući malim dimenzijama
skom drškom i okvirom staje u gotovo svaki džep.
izrađenim od aluminijuma,
te jakom, plićom i gusto Cena: 59 dinara
tkanom najlonskom mre-
žicom. Teleskopska drška je iz
dva dela, a izvučena dužina se
može fiksirati po želji pomoću
posebnog mehanizma u unutrašnjosti.
Može se nabaviti u tri veličine (dužine), a odličan je
za prihvatanje grabljivica (smuđ, štuka, bucov, bas...), ali
i svih drugih riba manjih dimenzija.
Cena: od 536 dinara

44 Jul 2007

KEY WEST, KONK REPUBLIKA
TU JE HEMINGVEJ UČIO
DA PECA
Ovaj gradić meka je za
ribolovce iz celog sveta koji
tu mogu uspešno da pecaju
svih dvanaest meseci
Piše: Radomir Krkić
rema legendi kad vam jednom uđe
P pesak iz Ki Vesta u cipele, vi se stal-
no vraćate ovom prelepom američ-
kom gradiću na istoimenom ostrvu.
Iako sam se lomatao po Ki Vestu uzduž i
popreko, pesak mi nije ušao ni u cipele a ni
u sandale koje sam najčešće nosio, ali se,
Nije baš neki permit, ali je mi je prvi u
životu, pa zato ima neku vrednost
“SVET RIBOLOVA” NA TV AVALA
ZA POČETAK - MEKSIKO I FLORIDA
Emisija ide svake nedelje, a
reprizira se subotom
ibolovci i ljubitelji putopisnih emi-
R
sija imaju priliku da od 10. juna
gledaju novu emisiju sa ovim
sadržajima. TV AVALA je počela sa emito-
vanjem serijala SVET RIBOLOVA koji je
sniman na mnogim udaljenim destinacija-
ma. “Svet ribolova” se emituje sedmično,
svake nedelje u 18 sati, sa reprizom na-
redne subote.
- Snimljene su nove polusatne epizode
na karipskim ostrvima St Lucija i Tobago,
zatim u Ki Vestu na Floridi, a nedavno je
ekipa ribolovaca iz Srbije boravila u
Meksiku u poznatom turističkom letoval-
ištu Porto Vajarta, kaže autor emisije
46
Ki Vest je gradić na jugu Floride, nekada ostrvo a sada poluostrvo. Jedna je od
najinteresantnijih turističkih destinacija u celoj Americi. Jedan od razloga je pecanje
evo, drugi put vraćam ovom krajnjem jugu
Sjedinjenih Država.
Ki Vest, je udaljen oko 200 kilometara
od Majamija i oko 70 od Kube. Zapljuskuju
ga tople vode iz Meksičkog mora, ali i talasi
Atlanskog okeana.
Ki Vest je nastao početkom 16. veka kada
su ga osnovali Španci koji su harali ovim
morima i nazvali Kijo Veso, a to znači
ključna kost. Prema predanjima ime je do-
bio po starom indijanskom groblju koje su
zatekli na ovom gotovo pustom ostrvu.
Navodno je Kijo Veso bio poprište indijan-
skih plemenskih ratova toga doba.
Počevši od 1721. na Ki Vestu su se sme-
njivali Španci i Englezi svakih dvadesetak
Radomir Krkić. Imali smo uvek sreću da
lepo prođemo sa ulovom, pa je to obogati-
lo snimke lepih turističkih centara. Na
Floridi smo upecali ajkulu od 150 kila, a u
Meksiku crnog marlina gotovo iste težine.
Naravno sve je zabeleženo kamerom i naći
će se u emisiji. Prva sezona našeg serijala
će imati 14 emisija koje su spremne za
emitovanje, a mi već snimamo za drugu
sezonu.
Emisija Svet ribolova ima veb sajt
www.svet-ribolova.com na kome se mogu
pogledati fotosi snimljeni na putovanjima,
kao i najatraktivniji delovi iz emisija.
Nedavno je Krkić delove novih emisija
predstavio na svetski poznatom veb sajtu
JU TJUB (You Tube) .
Dovoljno je otići na ovaj sajt (www.-
youtube.com) ukucati SVETRIBOLOVA i
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
koje se ovde upražnjava preko cele godine
godina, da bi na kraju Ki Vest, nazvan još
Gibraltar zapada, bio prodat za 570 dolara,
a onda otkupljen od bogatog američkog
biznismena za 2000 pezosa i pripao Sje-
dinjenim Državama kao važna strateška
tačka na samom jugu Severne Amerike.
Najbrojniji stanovnici Ki Vesta u po-
četku su bili imigranti sa Bahama koji su se
nazivali Konki. Taj naziv je i danas odo-
maćen, a starosedeoci sebe zovu pravim
Konk, dok su doseljeni nazivani Frešvoter
Konk.
U osamnaestom veku glavni izvor priho-
da Konka su bili ribolov, proizvodnja soli i
naročito unosna prepravka oštećenih bro-
dova, što je Ki Vestu tada donelo titulu naj-
možete pogledati desetak atraktivnih
priloga snimljenih na Floridi i u Meksiku.
Ju Tjub svakoga dana posećuju milioni
ljudi u želji da pogledaju atraktivne video
snimke iz svih delova sveta.
Inače, kraći delovi iz emisije “Svet
ribolova” su emitovani u emisiji “Tajt
Lajns” (Tight Lines) na Skaj Sports-u, kao
i u emisiji EKSKORP (XCORPS) na Foks
Sportsu.
Muziku za serijal pišu Dorijan Šetina i
engleski kompozitor Martin Helsi, a
nedavno je saglasnost za korišćenje
muzike u ovoj emisiji dao čuveni gitarista
Al Di Meola, čije numere su korišćene uz
snimke iz Meksika. Između ostalih,
priloge za emisiju “Svet ribolova” snimali
su Ratko Kusić, Dragan Šević i Srđan
Vasić.
Jul 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
Riba mahi mahi ima nekoliko imena -
dorado, delfin... Ima kratak životni vek
od pet godina pa je veoma proždrljiv i
relativno ga je lako upecati. Meso mu je
pravi specijalitet
Tarpon važi za nekvalitetnu ribu za jelo,
ali je zato izuzetno atraktivan za
ribolovce celog sveta. Fantastičan je
borac poznat po skokovima
Pravi majstori sa pravim ulovom - Mick, Roy i Ross sa nekoliko crnih grupera
Jul 2007
Roy Marlow, vrstan ribolovac iz
Engleske, vlasnik ribolovačkog jezera u
blizini Richmonda, sa prilično velikim
gruperom. Ova riba ima izuzetno
kvalitetno meso pa za njega, nažalost, ne
Keith Arthur i kapetan Damian Sontelli važi pravilo catch and release....
sa ulovljenom ajkulom. Kapetan,
naravno, nije beduin već se maramom
štiti od štetnih sunčevih zraka...
bogatijeg grada po stanovniku u celim Sje-
dinjenim Državama.
Ki Vest je izgradnjom pruge 1918. pre-
stao da bude ostrvo, a pečat je udaren pred
sam Drugi svetski rat kada je napravljen
autoput kojim se za nekoliko sati može
stići do Majamija.
U to vreme je američki predsednik Tru- Permit ima ukusno meso i krasi trpeze
man odlučio da ovaj gradić bude njegova vrhunskih restorana. Ipak, neobično je
zimska rezidencija u kojoj je donosio od- teško dovući do čamca ovu relativno
luke u Drugom svetskom ratu. malu i pljosnatu ribu, velikog borca
Ovde je boravio dugi niz godina i Aj-
zenhauer a svakako najinteresantniji sta-
novnik je bio čuveni Ernest Hemingvej.
On se ovde doselio dvadesetih godina
prošlog veka sa prvom ženom Polin. Sma-
tra se da je Hemingvej neka od svojih najz-
načajnijih romana napisao baš ovde: “Sta-
rac i more”, “Za kim zvona zvone”, “Zbo-
gom oružje”...
Hemingvejova kuća je i danas velika at-
rakcija koju posećuje hiljade turista. He-
mingvej je bio poznat po noćnom zivotu,
pa se nekoliko barova hvali da je baš u
njima on provodio sate uz rum i verovatno
dobijao inspiraciju. Naravno, baš ovde u Ki
Vestu Hemingvej je upoznao čari morskog
ribolova. Poznato je da je danima išao na
Meni je došao ovaj relativno mali gruper.
Živi u podvodnim pećinama iz kojih
kidiše na sve što prođe. Zgrabi plen i
nazad u spilju. Ako ga ne ne izvučete
odmah, možete se oprostiti od ulova
pecanje sa Džoom Raselom, vlasnikom ba-
ra Slopi Džo. Prvo su pecali, a onda se
častili u Džoovom baru, do iznemoglosti ili
do novog pecanja...
Danas je Ki Vest jedan od najkarakteris-
tičnijih turističkih centara u Sjedinjenim
Državama. Zaista je neverovatno da jedan
gradić od tridesetak hiljada stanovnika
može da pruži gostima toliko različitih
mogućnosti za odmor i razonodu: lepe pla-
že, istorijski spomenici, odlični restorani,
kubanski specijaliteti i naravno nezabo-
ravni ribolov.
Što se tiče ribolova Ki Vest je meka za
ribolovce iz celog sveta koji ovde mogu da
pecaju bukvalno 12 meseci.
47
 RIBOLOVAČKI MAGAZIN
RAZGLEDNICA SA DRINE

NISKA KAPITALNIH ULOVA

aš saradnik Mlađo Obrenović iz

N Užica poslao nam je seriju lepih

fotografija sa ulovima ostvaren-
im na Drini i Đetinji, koje svedoče o
bogatstvu ovih voda, ali i majstorstvu
tamošnjih ribolovaca.

Mlađo Obrenović sa ploticom od 3,3 kg

ulovljenom 14. aprila na prirodnu travu
(mesto ulova “Vasića orasi” - Crvica)

Dejan Jevtić sa potočarom od 3 kg koju je

ulovio 20. maja na Đetinji na Elezov
vobler

Njoki, ribolovac iz Užica sa skobaljem od

2,5 kg ulovljenim 12. aprila na stazi
Crvica

Grupa ribolovaca iz Užica i Rogačice u

lovu skobalja Radomir Pejić i mrena od 5,5 kg ulovljena
10. maja na Rogačici na prirodnu travu

Zoran Mitrašinović “Pistać” sa skobaljem

Đorđe Ponjavić sa svojim prvim drinskim od 2,2 kg kojeg je ulovio 20. maja na
Dejan Jevtić i klen iz Đetinje od 1,2 kg skobaljem na travu ulovljenim na travu (mesto ulova “Milkin čamac” -
ulovljen 12 maja na mušicu Rogačici 22. maja Crvica)

52 Jul 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
JEZERA KOD GLOŽANA

VOJVOĐANSKA
OAZA RIBOLOVA
topljen u bačku ravnicu, na pola linjakom (do 3,5 kg), amurom (do 12 kg),

U puta Novi Sad - Bačka Palanka, u

pitomom selu Gložani, nalazi se
kompleks “Vojvođanska oaza” sa dva ve-
lika i dva mala jezera za sportski ribolov.
Jezera su bogata šaranom (do 21 kg),
somom (do 10 kg), štukom (do 10 kg),
smuđem, belom ribom... Ribolov je doz-
voljen sa obale, na tri štapa, uz kupovinu
dnevne ili godišnje dozvole.
Pored ribolova, tu su i tereni za velike
i male sportove, lepa lipova šuma za šet-
nje, obezbeđen prostor za kampovanje i
parking, te klub sa bogatom
ponudom (od pravog domaćeg
doručka do ribljih specijaliteta).
Ulovljenu ribu možete priprema-
ti i sami (obezbeđeni su kotlići,
drvo i začini).
Radno vreme kompleksa pri-
lagođeno je dnevnim uslovima, a
po dogovoru je moguće i pecanje
noću. Kontakt telefoni: 021/788-
723, 788-724, 063/586-019.

KAPITALAC IZ
DUNAVA
Branislav Opančarev iz Mladenova
ulovio je na Dunavu nedaleko od
Bačkog Novog Sela smuđa teškog 11
kg. Kapitalac je udario na vobler
Rapala Shad Rap Shallow Runner od
9 cm (boja SFC) i savladan štapom
nepoznate marke, mašinicom Ryobi
Zauber i strunom Climax debljine
0,20 mm.

ŠTUKA IZ
BOSUTA
Dušan Vejnović iz Novog Sada ulovio je 29.
novembra 2006 oko 11,30 sati, na Bosutu kod
Višnjićeva, štuku od 3,74 kg. Došla je na kede-
rovanu babušku veličine dlana postavljenu na usi-
drenu balerinu, a savladana je štapom Silstar MX
od 3,3 m, t.b. 40-60 grama, mašinicom Shimano
Alivio 3000F i najlonom Extreme debljine 0,30
mm. Svedoci ulova bili su Dušan Banjac i Zdravko
Radovanović iz Novog Sada.

Jul 2007 53
 RIBOLOVAČKI MAGAZIN
IZ ENCIKLOPEDIJE RIBOLOVA

OPREMA ZA RIBOLOV
re nego što odaberete skupu opremu ili pri-

P bor, na primer štap za ribolov, morate biti

sigurni da će poslužiti onome što očekujete
i pružiti vam zadovoljstvo dok ga koristite. Ima
mnogo faktora o kojima treba voditi računa, na
primer o vrstama riba koje nameravate loviti, nji-
hovoj veličini, težini mamca i daljini zabacivanja,
nosivosti najlona itd. Nakon što odredite priklad-
nost štapa, trebali biste se upitati da li vam odgo-
vara njegova akcija. Na primer, možda nikada
niste bili ljubitelj štapova vršne akcije, ali ako
morate dovlačiti najlon s velike udaljenosti da
biste namestili udicu, moraćete napraviti kompro-
mis, a za to je najbolji štap vršne akcije.
Akcije štapa - postoje tri načina akcije. Prvi je
štap “cele akcije”, onaj koji se jednolično, mekano
svija celom svojom dužinom kad se zamara riba, i
bez svake je sumnje da najviše ribolovačkog zado-
voljstva pruža upravo ovakav štap. Kad je potreb-
no malo više čvrstoće, prednost imaju štapovi
“progresivne akcije”: njih će umerena riba tek
blago saviti, ali postoji progresivna snaga ugrađe-
na u dršku koja kontroliše krupnije primerke. I na
kraju, postoje štapovi “vršne akcije” koji su vrlo
kruti pri drški s vrlo fleksibilnim vrhovima. Oni su
oblikovani za ultradalekometno zabacivanje i brzo
potezanje najlona...

54 Jul 2007
 RIBOLOVAČKI MAGAZIN
“LIJAN” IZ ZVONKEROVE
RADIONICE

NE LIČI, A
RASTURA
Prvenstveno namenjen bucovu, pokazao se
ubitačan i za smuđa i ko zna šta još
ta je u stanju da nadjača lavlju snagu, vučju krvoločnost,

Š krokodilsku potuljenost, medveđu jarost? Šta to nadmu-

dri ježevu strpljivost i zečju opreznost? Lisičija lukavost,
naravno. E sad, tvoji i moji “lavovi”, “vukovi”, “krokodili” i
“međedi” pod vodom žive. Bi li teta lija i tu nekako pomogla?
Odgovoriću ti pitanjem: šta je jače čak i od lukavosti? Ljubav,
bre! Upravo tako, s puno ljubavi - ko kad lepu-pametnu žensku
decu pravi - stvara ti naš Zvonker prave male dragulje od dlake
iz repa lisičijeg. U besmrtnim ranoletećim orlovima Brančila
besmrtnog mušku lisicu zovu Lijan, tako da ovog puta nije bilo
potrebe kuma da izigravam. S obzirom da mu je duhovni
“otac” pravi bucofil-fanatik, jasno je čemu je Lijan prvenstveno
bio namenjen. Priznajem, u početku sam malo sumnjao. Ne
liči na kauglera, ne liči ni na insekta, ni na... Ma, ninašta ne liči.
Već prvi test-izlasci te 2004. pokazuju pravo stanje stvari.
Bucovi su bili vazda orni da mu se složno matere na..bu! Ispu-
nismo im željicu... Najebaše, složno. Zabacim, ludak rokne,
motkica se savije i vrati. Sve ostalo uradi ljuta Tiemco-va otro-
vnica, četvorkica. Vreme prolazi. Zahvaljujući umetniku koji je
24-orokaratna radodajka, moja kolekcija strimera raste
geometrijskom progresijom. Modela je sve više, sve su lepši,
sve specijalizovaniji... Zaboravljen na dnu najmanje pregrade,
Lijan mudro ćuti, lukavo čekajući svoj trenutak. Jednog
kasnog popodneva, posle 80-ak bucov(čić)a (na mini-bum-
bara), reših ruke junačke da odmorim. Skinem 21-gramski
NOBUPI pilker i stavim trostruko lakši džig. Vraćajući džig,
oborim kutiju, a strimeri se prospu. Ugledam Lijana. Staviću
ga, štosa radi. Za po sata, uz jednu promenu mesta, butnem tri
smuđa(rka), jeeedva u meri. Hmmm... Odem prekosutra, na
jedan od malih šporova na periferiji NS-a. Za 20 minuta - sa
istog mesta - pet udaraca. Dva staklena (oko 2,5 kg) poneo.
Zvonker zgrožen: “Smuđ ti udara na TO?” Trk na Najlon (za
neupućene: NS buvljak), second hand lisičja bunda da se kupi!
Ne nađosmo, jebiga.
Najveće iznenađenje tek nas čeka. Vedar dan, kameno dno,
dubina oko 2 m. Na kraju sistema olovni štapić, iznad njega
dva bočna predveza sa Lijanima. Baca se koso uzvodno, sistem
svlači nizvodno, uz konstantan kontakt utega i dna. Privode se
uglavnom trofrtaljci, uz ponekog kilaša. Koja riba? Proveri
sam. Pomoć? Ima crvena peraja i na klena liči.
P.S. Za precizno pretraživanje priobalja pri porastu vodosta-
ja preporučujem otežane, okate modele. Uz meč-štap, ovo je
prava uživancija (vidi prošli broj). Vidles modele niko nema. I
dobro je što je tako. Ministre, brate, ovaaaj - mislim, čitaš li ti
ovo, alo, bre!
Đ.V.

Zvonimir Pešić - “MINISTAR” 063/868 8546

58 Jul 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
ZAVRŠENO DRŽAVNO PRVENSTVO U LOVU ŠARANA

POBEDNIK
“SONI SINGIDUNUM” Ulovljeno je ukupno 973,6 kg ribe,
odnosno 622 šarana, a pobednici su
CT “Dunavac” (179,15 kg), drugo-
plasirani su CT “Zeus” (171,60 kg) i na
trećem mestu CT “Debeljača” (85,85
kg).
Reprezentaciju Srbije činiće ekipe
“Soni Singidunum” iz Beograda (Bra-
nislav Petrović, Saša i Miloš Popović),
“Carp Sistem” iz Zrenjanina (Željko
Sirar, Bojan Bojanić i Milan Drakulić)
i “Autosport” iz Novog Sada (Goran
Mesaroš, Darko Omaljev).

d 30. maja do 2. juna na Savskom jezeru u Beogradu

O održano je poslednje kolo državnog prvenstva u lovu

šarana i amura. Na ovom takmičenju, na kojem je
učestvovalo 18 ekipa, odlučivalo se o sastavu šarandžijske
reprezentacije Srbije na predstojećem svetskom prvenstvu
(koje će se održati takođe na Savskom jezeru). Mesto u
reprezentaciji do ovog kola osigurala je samo ekipa “Soni
Singidunum” iz Beograda, tako da je takmičenje bilo napeto i
neizvesno do samog kraja.

PETI EURO CARP CUP TRESETIŠTE 2007

TONI MILS
URUČIO PEHAR
vake godine na jezeru Tresetiše tradicionalno se održava

S takmičenje u lovu šarana i amura u kojem učešće uzima-

ju ekipe iz Evrope i država iz okruženja, a naravno i
domaće. Ove godine održan je peti po redu “Euro Carp Cup”.
Pozdravni govor održao je dr Andrija Romić, zadužen za
sport u opštini Subotica i time zvanično otvorio takmičenje.
Organizacija domaćina USR “Šaran” sa Palića bila je na
visokom nivou i takmičenje je proteklo u najboljem redu.
Borba je bila neizvesna do zadnjeg momenta. Jezero
Tresetište, kao i uvek, nije zatajilo što se tiče ulova kapitalnih
šarana. Pobednici su bili ekipa “M.G.M”, drugoplasirani “Carp
Shop Wien”, a treće mesto osvojila je ekipa “Soni Singidunum”.
Organizator je za kraj ostavio iznenađenje. Specijalni gost
dodelio je prelazni pehar pobedničkoj ekipi, a reč je o Tony
Mills-u, legendi visoke škole šaranskog ribolova u Engleskoj.
Mils je rekao da ovakvo takmičenje služi za primer svim jezer-
ima specijalizovanim za šaranski ribolov i da ovako nešto nije
doživeo ni u Engleskoj.
Ivan Kiralj

Jul 2007 63

VELIKI DVOKRILCI (TIPULIDAE)
DUGE NOGE ZA IGRANJE
Kompletna akcija se prepušta dugim nogama
imitacije koje lelujaju na vetru i mame
grabljivicu
Pišu: Goran Grubić i Aleksandar Panić
ripadnike ove porodice čine insekti od veličine komarca
P do nekoliko centimetara dugog dvokrilca Tipula maxi-
ma. Nekoliko stotina vrsta, poznatijih pod imenom
Crane Flies, predstavlja preko cele godine značajan izvor riblje
hrane. Tipule izgledaju kao veliki komarci, sa kojima zajedno
pripadaju redu dvokrilaca (Diptera). Prepoznatljive su po
Tipula na listu
64
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
vitkom telu i dugim nogama, a u veličini mogu da variraju od
2 do 65 mm. Neke tropske vrste mogu biti duže od 100 mm. U
familiji Tipulidae do sada je otkriveno 14000 vrsta, što je čini
najvećom familijom među dvokrilnim insektima. Važno je
napomenuti da se ovi insekti, iako liče na komarce ne hrane
krvlju i nisu opasni za ljude. Krilate forme se uopšte ne hrane
ili uzimaju samo biljni nektar, dok larve jedu biljni materijal.
Njihove larve predstavljaju, nakon nimfi kamenjarki i
Odonata, najveće larve insekata koje pastrmke mogu pronaći
na dnu reka i jezera. Različite vrste žive u različitim uslovima,
pa tako jedne za staništa biraju muljevite obale potoka, druge
vole bigarljivo zemljište planinskih izvora, dok određeni broj
vrsta živi na samom dnu reka. Iako su odlični plivači, larve
često budu odnešene strujom koja ih jedno vreme kotrlja po
Muddler Daddy
Jul 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
Marabu larva Tipulide
dnu, dok se snažnim plivanjem, nalik pijavici, ne dokopaju
nekog skloništa. Otapanje snega ili pljuskovi i pojačani
vodostaji donose dosta ovakvih larvi iz manjih tokova u veće
pa je to još jedna mogućnost da se riba njima hrani. Ribolovci
na klenove i potočne mrene popularno ih nazivaju šumskim
crvima.
Faza lutke nije interesantna za ribu i ribolovce jer se larve
povlače u muljevite plićake ili čak izlaze na kopno da bi se
učaurile i izlegle u zrelog insekta. Oni se u prirodi i kraj reka
pojavljuju od kraja aprila do kraja oktobra. Telo im je tanko,
najčešće maslinasto - braon boje, imaju dva para svetlucavih
tankih i prozirnih krila i tri para veoma dugih člankovitih
nogu. Veoma su loši letači, pa njihovo poletanje i letenje kraj
vode daje puno šanse da dospeju na površinu i u vidokrug pas-
trmki. Tačne termine njihove masovne pojave nije moguće
unapred odrediti, ali je dobro biti na njih spreman i taktički i
sa odgovarajućim imitacijama. Po dosadašnjim iskustvima
špicevi pojave Tipulida mogu se dogoditi od najranijeg proleća
do duboke jeseni i njihova pojava nikad ne prolazi bez riblje
aktivnosti na površini.
Lov larvom sličan je lovu bilo kojom imitacijom larvi
tularaša, a imitacija koju preporučujemo je Maslinasti San
Huan crv (Olive San Juan Worm) koji svojom jednostavnošću
i polurealizmom može poslužiti i u mnogim drugim situacija-
ma. Elementi na koje treba obratiti pažnju kod imitiranja zre-
lih oblika su duge noge, boja i oblik tela, par raširenih krila i
odlična plovnost.
Krilate forme Tipula često vetrom bivaju nanesene na vodu.
One su posebno značajne na mirnim delovima reka i jezerima.
Kada padnu na vodu pokušavaju da se izvuku veoma inten-
zivnim pokretima, a to je upravo ono što privlači ribe da se
Chenile Daddy
Jul 2007
Claret Hopper
njima hrane. U nekim zemljama, kao što su Irska i Škotska,
postoji duga tradicija lova pastrmke na žive Tipule. Ti krupni
insekti se nataknu na udicu i zatim se, uz pomoć dugog štapa i
vetra, pušta da insekt dodiruje površinu vode. Danas se za ovaj
metod lova (takozvani dapping) češće koriste imitacije Tipula
koje se grupno nazivaju Daddy Long-Legs. Iako su posebno
popularne u Velikoj Britaniji, gde je jezerski lov jako raširen,
one se sa uspehom mogu koristiti na svim vodama na kojima
žive pastrmke, klenovi i druge riblje vrste.
Postoje dva načina kako se može loviti imitacijama krilatih
Tipula: aktivni i pasivni. Pasivni je jednostavniji, ali ponekad
podrazumeva duže čekanje dok riba ne nađe i napadne
mušicu. Mušica, koja je prethodno dobro natopljena sred-
stvom za impregnaciju (razne tečnosti i masti se nude na
tržištu), zabaci se u zonu gde se očekuje da se nalaze ribe.
Zatim se čeka da riba napadne, a mušica se ne pokreće. Sva
akcija se prepušta dugim nogama od isperaka fazanovog repa,
koje poigravaju na površini vode uz koju uvek ima makar malo
vetra. Ukoliko vetra nema, bolje je primeniti aktivnu varijantu
u kojoj se mušica privlači kratkim trzajima, koji imitiraju
pokušaje insekta da poleti sa vode. Drugi aktivan metod može
da bude “lov na vetar” (već pomenuti dapping), pri kome se
pušta da se vetar poigrava sa mušicom na površini. To može da
bude veoma privlačno za pastrmke i da ih izazove na izrazito
divlje napade. Međutim, ribolov ovako velikim mušicama ima
vrlo mali procenat zakačenih riba. Zbog toga se preporučuje
veoma disciplinovano čekanje da riba stvarno uzme mušicu.
To se bolje vidi na struni i predvezu nego po kuvanju oko same
mušice. Ponekad ribe krupne insekte napadaju u dve faze:
prvu u kojoj ih potope pod vodu, da ne bi pobegli, a onda tek u
drugoj fazi kreću da ih gutaju. To je trenutak koji treba
Foam Daddy
65

Detached Body Daddy
sačekati. Ponekad je to čekanje teško, posebno ako smo navikli
da dajemo munjevite kontre, kakve su ponekad neophodne u
mušičarenju (posebno pri lovu nimfama).
Postoje brojne plivajuće imitacije Tipula. One su imale dugu
istoriju pošto se pominju već u dodatku Waltonovog
“Compleat Angler”-a (1653), koji je napisao Charles Cotton. Od
tada su nastale desetine imitacija, uglavnom od materijala koji
su bili dostupni i popularni. Do nedavno je jedna komponenta
bila standardna - 6 nogu od isperaka fazanovog repa koji su na
sredini vezani u čvor. Međutim, nova vremena su donela sin-
tetičke zamene i za taj materijal. Klasične imitacije su uvek
podrazumevale i krila, obično od petlovih vratnih pera, ali od
nedavno u Engleskoj su popularne jednostavne mušice koje se
sastoje samo od tela, 6 nogu od fazanovih isperaka i nogu/krila
NOVE KNJIGE
ZNAKOVI NA
Goran Grubić i
VODI Aleksandar Panić
Detaljnije informacije:
tel. 010/332-392 ili e-mail: panicfly@yahoo.com
66
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
Larve tipule
u vidu namotaja petlovog pera. Te imitacije nazivaju se
Hoppers, što znači “skakavci”, ali se time ne misli na prave
skakavce već na osobinu mušice kojom se peca tako da skakuće
po vodi. Englezi ih vezuju u svim mogućim i nemogućim boja-
ma i one se u poslednje vreme ubrajaju među najpopularnije
mušice za lov na akumulacionim jezerima. U suštini popu-
larnost Hopper-a upravo potvrđuje naš odavno poznat stav da
su najbolje mušice koje su jednostavne, a da pri tome imitira-
ju neku prepoznatljivu osobinu riblje hrane. Kod Hopper-a to
su pokretljive nožice koje lelujaju u vodi i stvaraju utisak
života.
Jul 2007
 RIBOLOVAČKI MAGAZIN

Mali ribolovci sa prvim pecaljkama

AKCIJA “SPORTFISH JUNIOR”

BUDUĆI PECAROŠI U KOVILJSKOM RITU

avno preduzeće “Vojvodinašume”

J iz Petrovaradina i Redakcija “Ribo-

lovačkog Magazina” iz Novog Sada,
jednog junskog petka bili su domaćini
učenicima OŠ “Petefi Šandor” iz Novog
Sada u poznatom prirodnom rezervatu
Koviljski rit, u sklopu akcije “Sportfish
junior”, novog ciklusa “Škola o prirodi”.
Osnovci iz dva četvrta razreda, njih 51,
sa učiteljicama i vodičima iz “Vojvo-
dinašuma”, obišli su revire Arkanj,
Okruglicu i Šlajz gde su sa pažnjom slu-
šali priču o biljnom i životinjskom svetu
ove prirodne oaze.
Sledio je i prvi čas o ribolovu gde ih je
u tajne ovog lepog hobija uputio urednik
“Ribolovačkog Magazina” i podelio svi-
ma pribor za pecanje, koji je obezbedila
kompanija Yu - Hung iz Novog Sada, Crteži sa motivima prirode za izložbu u Pragu
kao i male priručnike o ribolovu i pozvao
ih na druženja na vodi. prikazani na izložbi na sajmu EFTTEX u
Budući pecaroši imali su zadatak da Pragu, na izložbenom štandu izdavačke
opišu ovaj izlet, a i da naprave crteže sa agencije “Mont - Press” iz Novog Sada,
ovom temmom. od 15. do 17. maja, gde “Ribolovački ma-
Njihovi radovi biće objavljeni na gazin” promoviše akciju “Sportfish jun-
stranicama “Dečjeg Dnevnika”, a crteži ior” i ribolovne revire Vojvodine.

Pecaljka na dar Prvi čas “Škole o prirodi”

68 Jul 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
U NOVOSADSKOM UDRUŽENJU RIBOLOVACA

ŠKOLA RIBOLOVA
DESETI
oš jedna generacija škole ribolova

J Novosadskog udruženja ribolovaca

uspešno je završila teoretsku, a
potom i praktično-takmičarsku obuku.
Tridesetak polaznika je za šest subota i
nedelja odslušalo predavanja ribočuvara
Štileta, predsednika udruženja Duleta,
majstora Rihtera, Milašina iz Izvršnog
veća Vojvodine, novinara iz radija i magazina, a sedmi vikend
bio je namenjen pokazivanju stečenog znanja, odnosno umeća,
u ribolovu na pravoj takmičarskoj stazi, na kanalu DTD. I sve
je bilo samo kako se poželeti može - svi su ulovili od ribe do
ribice, niko nije upao u vodu jer su aktivisti NUR-a budno
pratili zbivanja, proglašeni su najuspešniji takmičari, a inače
su svi dobili nagrade, poklone i diplome i potom se ručkala -
riba. Sve, naravno, ne bi bilo moguće bez darodavaca, a u ovom
slučaju pomogli su Ribolovački savez Vojvodine, prodavnica
ribolovačkog pribora “Udica”, sam organizator - Novosadsko
udruženje ribolovaca, i ne bismo bili to što jesmo - naša
malenkost RM.
S. Stanković

NOVA KNJIGA

GAJENJE RIBA
Putokaz i podsetnik proizvođačima ribe, čiji su
autori dr Zoran Marković i dr Vera Mitrović -
Tutundžić
njiga “Gajenje riba”,
K autora - profesora rib-
arstva sa Poljoprivrednog
fakulteta iz Beograda, dr
Zorana Markovića i dr Vere
Mitrović-Tutundžić, pred-
stavlja putokaz za buduće
proizvođače od same ideje o
gajenju riba, preko izbora
lokacije za izgradnju ribnja-
ka, potrebne dokumentacije
za gradnju i gajenje riba,
načina izgradnje ribnjaka,
tehnologije gajenja riba,
transporta riba, do ko-
načnog plasmana proizve-
dene ribe, troškova izgrad-
nje ribnjaka i ekonomike časopisa Ribolovački maga-
proizvodnje. zin (MONT PRES, poštanski
Cena knjige je 500 dinara fah 254, 21000 Novi Sad, e-
+ PTT troškovi (oko 100 mail: rm@neobee.net ili
dinara) za slanje poštom - telefone 021/525 – 155,
pouzećem. Knjigu možete lokal 1186, tel/fax, 021/452-
Na svim kioscima, u CD shop-ovima i poručiti preko redakcije 750).
na benzinskim pumpama!

Jul 2007 71
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
VRNJAČKA BANJA: KLENIJADA 2007

NA KLENA, DEVETI PUT

Druženje pre svega,
sklapanje novih poznanstva i
afirmacija varaličarskog
ribolova
restonica banjskog turizma i ove

P godine, deveti put za redom, imaće

čast i zadovoljstvo da ugosti oko
200 ribolovaca iz Srbije na još jednoj
“Klenijadi”. Prestižno takmičenje ribolo-
vaca u lovu klena varaličarskim pri-
borom na Zapadnoj Moravi održaće se
22.07.2007. u organizaciji OOSR “Dr.
Nikola Džamić” iz Vrnjačke Banje - var-
aličarske sekcije. Organizator se u
prethodnom periodu dokazao kao
izvanredan domaćin, kako u organizaciji
takmičenja tako i u pogledu vrednih
nagrada namenjenih najboljim varal-
ičarima Srbije.
Okupljanje i prijavljivanje takmičara Bodovaće se najveći uhvaćeni klen organizatora će sačekati na ulazu u
je od 6,00 do 7,00 časova na terasi (sledi i nagrada za ulov grabljivice van Vrnjačku Banju (skver kod bilborda) i
hotela “Sloboda” u samom centru banje. konkurencije), a svaki takmičar je u oba- uputiti ih na zborno mesto. Za one koji
Posle tradicionalne dobrodošlice uz vezi da ulov prijavi sektorskom sudiji. imaju nameru da dođu dan ranije ili
pogaču i osveženje, svaki od učesnika Prijave ulova takmičarskoj komisiji boravak produže i nakon manifestacije,
takičenja, koji uplati kotizaciju od 1000 vršiće sektorske sudije na sektorskim turistička agencija “Remetić”’ nudi
dinara, na poklon dobija majicu i bon za listama, do 13,00 sati. Proglašenje po- smeštaj po povoljnijim cenama. Telefoni
zajednički ručak. Nakon doručka, sledi bednika, dodela vrednih nagrada i priz- agencije su: 064/16-13-131 i 036/615-
odlazak na vodu u pratnji vodiča. Tak- nanja obaviće se u svečanoj sali hotela 436
mičenje će se odvijati na stazi dužine “Sloboda”, nakon čega sledi zajednički Za sve informacije vezane za tak-
oko 20 km, podeljenoj u 12 sektora, od ručak uz višesatno druženje, bogat meni mičenje na raspolaganju vam je, putem
kojih će svaki imati sudiju. Tačno u 8 i muzički program. telefona 063/63-22-55 i 036/611-360,
sati sudije će objaviti početak takmiče- Učesnike takmičenja, koji prvi put Dragan Gočanin, predsednik varal-
nja koje će trajati do podne. dolaze na “Klenijadu”, predstavnici ičarske sekcije “Dr.Nikola Džamić”.

PELAGIĆEVO

MEMORIJAL ĐORĐA SUČEVIĆA

organizaciji Šaranske fe-

U deracije Srbije i udruže-

nja ribolovaca “Šaran” iz
Pelagićeva, od 24.-26. avgusta
organizuje se memorijalni kup u
znak sećanja na pionira moder-
nog šaranskog ribolova, našeg
prijatelja Đorđa Sučevića.
Kup će biti drugarskog karak-
tera, pravila neće biti stroga,
jedino će se strogo voditi računa
o ulovljenoj ribi. Nagrade su pe-
hari i medalje. Pozivamo sve za-
interesovane šarandžije koje su
imale tu sreću da su poznavale
Đoleta da otpecamo jedan vi-
kend za njega.
Prijave na e-mail: carpfed-
scg@yahoo.com

Jul 2007 73

JEGULJA I NJEN LOV (2)
NOĆNA KRALJICA
UŠĆA
Najbolje se lovvi u proleće i
jesen, kada ima najviše
padavina, pogotovo noću
kada napušta dno
Piše: Pavle Miljanić
ivot jegulje vezan je za dno, pa je du-
Ž binka osnovni metod lova, na reka-
ma, jezerima i na moru. Sistem za
dubinski ribolov može biti sa klizećim ili
fiksnim olovom (paternoster). Prva vari-
janta se koristi češće, a sastoji se od glavne
strune prečnika 0,35 ili 0,40 mm, olova
odgovarajuće težine i oblika (zavisno od
toga na kakvoj vodi lovimo, na kojoj dubi-
ni i vrste dna), perlice ili komadića bužira
za zaštitu čvora, vrtilice sa kopčom i pred-
veza debljine 0,30-0,35 mm. Umesto naj-
lonskog predveza nekad se koristi žičani,
ali češće na slatkim vodama, gde se love
krupnije jegulje, pogotovo ako na istim te-
renima živi štuka. Umesto olova, možemo
koristiti hranilicu napunjenu smesom u
koju dodajemo komadiće gliste, mesne cr-
viće, zdrobljene školjke, isitnjene, izgnje-
čene ili samlevene sardele, riblje iznut-
rice...
Pošto jegulju često lovimo na teškim te-
renima, koji obiluju podvodnim prepreka-
ma, dobro je da klizeće olovo bude postav-
ljeno na tanak bočni predvez, koji se na
osnovnu strunu kači posredstvom vrtilice
(najlon prolazi kroz nju). U slučaju zapi-
njanja za dno, ta slaba struna puca kad jače
potegnemo, tako da ćemo žrtvovati jedino
olovo, dok ostatak sistema biva sačuvan. U
slučaju da lovimo na paternoster (fiksno
Udice posebnog oblika za lov jegulje sa navezanim predvezima
74
završno olovo), koristićemo samo jedan
bočni predvez, ali tako da mamac leži na
dnu ili neposredno iznad njega. Olovo se i
u ovom slučaju nalazi na posebnom tan-
kom najlonu. Problem kod paternostera je
što jegulja prilikom uzimanja mamca
odmah oseti “izdajničku” težinu olova, ta-
ko da specijalisti za njen lov obično izbe-
gavaju ovaj sistem. Neki ribolovci se opre-
deljuju za šaransku taktiku: lov sa otvore-
nim preklopnikom na mašinici ili korišće-
nje sistema sa slobodnim hodom. Ovakva
tehnika zahteva dosta opreza, jer jegulju
nikad ne smemo pustiti da daleko ode sa
mamcem u ustima.
NEOPRAVDANO
ZAPOSTAVLJENI PLOVAK
Druga mogućnost je lov na plovak, koji se
kod nas slabo praktikuje. Ovaj metod daje
najbolje rezultate po mesečini, kada se je-
gulje hrane u srednjim i gornjim vodenim
slojevima. Smatra se da tada, zbog svetlosti
u pozadini, dobro vide obris sitnih ribica,
napadajući ih odozdo. Ranije su ribolovci
obično izbegavali mesečinu, jer su se po
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
njoj obično postizali lošiji rezultati. Nije li
to bio slučaj baš zbog toga što jegulja na-
pušta dno i hrani se bliže površini? Za ovu
vrstu ribolova koristi se neka od brojnih
varijanti svetlećih plovaka, a mamac može-
mo nuditi u raznim slojevima vode, sve
dok ne lociramo jegulju.
Jegulja duboko guta mamac, pa je često
potrebno dosta vremena da joj udicu iz-
vadimo iz usta. Najbolje je to uopšte i ne
činiti, već jednostavno otkačiti predvez sa
kopče i zameniti drugim, a udicu vaditi kod
kuće. U lov jegulje je zato (a i zbog uvrtanja
i čestog oštećenja najlona) potrebno ići sa
većim brojem gotovih predveza (poželjno
je imati nekoliko različitih debljina najlona
i veličina udica). Tako štedimo dosta vre-
mena, dragocenog u intervalima kada je-
gulja radi.
Uhvaćena jegulja se uvija kao zmija (vr-
tilica, još bolje dve, je zato obavezna da bi
se sprečilo uvrtanje najlona!) i na sve na-
čine pokušava da dođe do slobode. Telo joj
je do zla boga sluzavo, zbog čega ju je
veoma teško, praktično nemoguće, prih-
vatiti golom rukom, pa se u tu svrhu koristi
krpa. Pošto na suvom živi duže nego bilo
koja druga riba, jegulju je najbolje odmah
usmrtiti kako bi je spasli dugog mučenja.
KADA U RIBOLOV?
Jegulja se po pravilu lovi noću, najbolje
posle kiše, u mutnoj vodi. Tada reke i poto-
ci koji se ulivaju u more nabujaju, noseći
gliste iz odronjene zemlje i raznovrsnu
drugu hranu, pa jegulje izlaze iz skrovišta i
kreću u potragu za hranom. Pod ovakvim
uslovima možemo ih upecati i danju, mada
znatno ređe. Noćni ribolov podrazumeva
korišćenje nekog od svetlosnih i(li) zvuč-
nih indikatora trzaja, počevši od starog do-
brog praporca, preko svetleće ampule na
vrhu štapa (starlajt), do modernih elek-
tronskih naprava. Lampica za glavu, zah-
valjujući kojoj nam obe ruke ostaju slobod-
ne, obavezan je deo pribora.
Jul 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
S obzirom na pomenute optimalne vre-
menske i vodene uslove, očigledno je da je
lov jegulje najuspešniji u jesen i na proleće,
kada ima najviše padavina.
MAMCI
Jegulja nije posebno probirljiva u ishrani,
tako da izbor mamca ne predstavlja prob-
lem. Istina, jegulje znaju da u određenim
trenucima ili na pojedinim terenima pre-
feriraju ovaj ili onaj mamac, zavisno od
toga čime se hrane u datom trenutku i na
datom mestu. Najpopularniji i najviše ko-
rišćeni mamac, na svim vodama, je kišna
glista, koja jegulju privlači kako pokretima,
tako i mirisom. Glista se mamči na razne
načine, najbolje u vidu buketića. Veće glis-
te se stavljaju pojedinačno na udicu. Naj-
bitnije je glistu što manje povrediti pri-
likom mamčenja, tako da što duže živi i
bude pokretljiva i privlačna na udici. Bu-
ketić se može mamčiti i bez probadanja,
tako što se snop glisti prisloni na vrat udice
i obmota elastičnim koncem od likre, koji
se koristi za pričvršćivanje mekanih ma-
maca na udicu i sprečavanje da spadnu
prilikom jačih zabačaja. Ovakav konac se
sada može nabaviti u prodavnicama ribo-
lovnog pribora, ali postoji alternativa: ko-
nac od likre izvučen iz ženske najlon-ča-
rape.
Pored glista, preporučuje se komadi ili
fileti sardele, inćuna, papaline, skuše ili
druge plave ribe, zbog intenzivnog mirisa
koji neodoljivo privlači jegulju i sa veće
distance. Jegulja ima izvanredan njuh koji
kompenzira relativno slabo čulo vida (male
oči, noćna aktivnost). Rezultati jednog eks-
perimenta govore da je jegulja u stanju da
oseti pojedine supstance u rastvoru 1: 10
na 18-ti stepen. Smatra se da je može stim-
ulisati jedan jedini molekul, u kom pogle-
du je slična psu. Specijalisti za krupne je-
gulje često koriste glavenu polovinu ribice,
obavezno sa utrobom. Manje mrtve ribice
(gavuni, inćuni itd.) mogu se mamčiti i
cele, tako što udicu provučemo kroz oči. U
Jul 2007
Specijalno dizajniran štap za lov jegulje - Cormoran Bullfighter Aalrute
obzir dolaze i morski crvi, prvenstveno oni
koji žive u mulju rečnih ušća (muljaš) i
predstavljaju jeguljinu prirodnu hranu na
ovim terenima, zatim lignja, meso rakova
(kozica-gambor, peskorovka itd.), dagnje
(mušule) ili druge školjke, razni proizvodi
od mesa (komadi viršle, mesnog nareska,
salame, slanine i sl.), sveže meso toplokrv-
nih životinja, džigerica, slezina, kokošja iz-
nutrica, sir itd. Uvreženo je mišljenje da
jegulju privlače mamci namirisani belim
lukom, ali nije sigurno koliko u tome ima
istine. Sigurno je da mamac treba da bude
svež i da jegulja ne podnosi miris sapuna,
deterdženta i drugih hemikalija.
Ako na udici očekujemo veće primerke,
možemo kao mamac koristiti i manje žive
ribe, recimo glavoča.
PRIBOR
U lovu jegulje obično se koristi pribor za
srednje-težak dubinski ribolov, koji čine
štap dužine 2,4-3,3 m, srednje ili vršne ak-
cije, težine bacanja obično 30-60 ili 40-80
g i mašinica kapaciteta 100 m strune deb-
ljine 0,35 ili 0,40 mm. Razlog za korišćenje
nešto jačeg pribora nego što traže prosečne
lovne dimenzije jegulje je u tome što se
ona, ako joj dopustimo, često zakači repom
za vodenu vegetaciju, granje, kamenje ili
neku drugu prepreku u vodi, zamota oko
njih najlon ili se negde zavuče. Uspe li u to-
me, možemo mirne duše da se pozdravimo
s ulovom, koliko god da nam je snažan pri-
bor. Jegulju je zato preporučljivo vaditi iz
vode što pre, bez suvišnog zamaranja. To,
naravno, ne znači da uvek treba kontrirati
istog časa kad registrujemo udarac. Dosta
zavisi od toga koji i koliki mamac koristi-
mo. U principu, kontriraćemo brže ako je
mamac mekši i manji, kao što je slučaj sa
glistama ili školjkama. Kad lovimo na ko-
made ribe ili cele kederčiće daćemo jegulji
nešto vremena da proguta mamac. Odre-
đivanje pravog trenutka za kontru je nešto
što se stiče iskustvom.
Ribolovci sa dužim stažom verovatno se
sećaju odličnog DAM-ovog štapa iz serije
X-Kev Carbon Eel, koji je bio specijalno
namenjen lovu jegulje (Aalrute). Pravio se
i dvodelac i teleskop, dužine od 2,4 m, te-
žine bacanja 40-80 g, srednje akcije. Vršni
deo je imao fluorocscentni premaz, radi
bolje uočljivosti noću, i ležište za ampulicu.
Od novijih štapova za jegulje pomenimo
solidni, a cenom pristupačni Cormoranov
Bull Fighter Aalrute. Ovaj dvodelac radi se
u dve varijante-2,7 i 3 m, težina bacanja
mu je 30-85 g, a na vrhu takođe ima ležište
za starlajt. Iako se kod specijalnih štapova,
najlona i drugih delova pribora uglavnom
radi o marketinškom potezu i još jednoj
mamipari, ove modele navodimo pre svega
zbog njihovih karakteristika, pošto pred-
stavljaju prototip štapova za ozbiljan lov
jegulja.
Specijalni najloni namenjeni lovu jegulje
(npr. Spro Tec Eel, Damyl Spezi Line Eel i
sl.) debeli su 0,30 ili 0,35 mm i po pravilu
tamno-braon boje, da bi se stopili sa pod-
logom (kao da u noćnom ribolovu boja naj-
lona ima neke veze!).
U lovu jegulje koriste se udice dugog
vrata, koje je lakše izvaditi duboko iz nje-
nih usta. Za lov na gliste preporučuju se
udice sa jednom ili dve kukice na vratu,
zahvaljujući kojima se mamac bolje drži.
Veličina udice zavisi od dimenzija jegulja
koje očekujemo i kreće se negde od 8 do 1.
Pojedine firme imaju u ponudi specijalne
udice za jegulju (engl. Eel Hooks, nem.
Aalhaken), kao što je Mustadov model
1979 D. Dobra je i udica 1980 D. Obe udice
su sa prstenom, a “D” je oznaka za materi-
jal (duratin). Od novijih modela pomeni-
mo Yashitinu crvenu karbonsku, hemijski
naoštrenu udicu zakrivljenog vrata sa dve
kukice, Gamakatsu 3120 N (niklovane) i
3120 R (crvena karbonska), DAM Spezi Aal
(takođe crvena karbonka, ali sa kukicama),
Balzer Camtec Speci Aal, Daiwa Samurai
(nešto kraćeg vrata, papagajke) i Kormora-
nov model Profiline Aalhaken. U obzir
uvek dolaze i klasične Mustadove dugo-
vrate parangalske udice sa pločicom.
Jegulja se odlično lovi i pridnenim pa-
rangalom, ali on već izlazi iz domena
sportskog ribolova u užem smislu reči.
75
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
SUZUKI DF 25
IDEALAN ZA RIBOLOV uzuki DF 25 svoj kompaktni izgled
S i neobično tih rad, bez vibracija,
najpre duguje V obliku motora. U
glavi motora nalaze se dva cilindra
postavljena jedan u odnosu na drugim
pod uglom od 70 stepeni, pojedinačne
zapremine od 269 ccm, svaki sa dva ven-
tila, koji najveću snagu daju pri 5000
o/min. Osim kompaktnosti, V oblik
bloka omogućio je i pomeranje težišta
motora ka unutrašnjosti plovila, čime je
postignuta bolja ravnoteža na krmi. Što
se potrošnje goriva tiče, ovaj motor je
znatno štedljiviji od bilo kog dvotaktnog
motora iste snage. Nov digitalni sastav
paljenja (CDI), osim optimizacije vreme-
na, daje savršenu varnicu za nepogrešiv
start u bilo kojim vremenskim uslovima.
Jul 2007
Ručica motora postavljena je na prednjoj
strani motora. Otpor upravljačke ručice
koji nastaje u vožnji smanjen je pome-
ranjem posebno ugrađene poluge. Ovaj
tip motora u sebi ima ugrađen separator
koji služi za odstranjivanje vode koja bi
mogla doći u gorivu.
Sa modelom DF 25, inženjeri Suzukija
su još jednom dokazali svoju nadarenost
u izradi malih, kompaktnih, a istovre-
meno vrlo snažnih i štedljivih vanbrod-
skih motora, idealnih za ljubitelje ribolo-
va.
Ovlašćeni distributer Suzukija je
“Grubin Marine BM” - Novi Sad, Kej
žrtava racije b.b, tel: 021/42-66-33
Milorad Ćuković
77