RIBOLOVAČKI MAGAZIN
RUŽA VETROVA
Revija za sportski ribolov, ekologiju i
turizam na vodi - mesečno izdanje
Osnivač i izdavač: "MONT - PRESS", Novi Sad,
Ribolovački magazin,
21000 Novi Sad, poštanski fah 254
Tekući račun: 355-1017151-04
Tel.: 021/483-08-08
Tel. Fax: 021/452-750
Direktor i glavni i odgovorni urednik:
Stanko Popović
Pomoćnik direktora:
Dragana Deura
Zamenik glavnog urednika:
Aleksandar Popović
Urednik - redaktor:
Bogdan Četnik
Saradnici:
Darko Bandur, Milovan Bogovac, Dragan Davi-
dović, Srđan Despot - Blaf, Zoran Dugajlić - Sre-
mac, Dragan R. Filipović, Slobodan Filipović-
Fića, Goran Grubić, Dušan Hadnađev, Aleksan-
dar Ivanović, Slobodan Ivanović - Bobo, Velibor
Ivanović - Caki, Jovan Ivošević, Miki Jovančević,
Mlađen Jušković, Robert Karan - Bracika, Milan
Knežević - Smrki, Nenad Knežević - Pepi, Jovo
Kojić, Nikola Kosić, Dragan Kostadinović - Džeri,
Saša Ledenčan, Savo Martinović, Branislav Ma-
tejić, Goran Mesaroš, Tibor Mesaroš, Siniša Mi-
lenković, Pavle Miljanić, Milan Milosavljević -
Mida, Nemanja Mirosavljev, Slobodan Mravik-
Mrav, Miloje Nikić - Miško, Aleksandar Panić,
Pero Petrašević, Tomislav Popović, Dragan Ra-
dojević, Goran Radović, Mihal Ramač, Goran Sa-
rić, Milan Šerifović, Predrag Simonović, Slavo-
ljub Šojić, Vaso Spasojević, Siniša Stanković, Mi-
lorad Stepanov, Vanja Stojanović, Petar Strugar,
Nenad Suša, Ranko Travar, Branislav Valković,
Đorđe Veber, Dragomir Vujačić, Goran Vuković i
Lazar Zarić.
Inostranstvo:
Jan Eggers, Bertus Rozemeijer (Holandija), Doug
Hannon (USA), Milan Marjan Pocrnja, Vincenzo
Natale (Nemačka), Milan Đelević (Švedska), Stane
Omerzu (Slovenija), Mladen Merkaš Goranin,
Kristijan Keglević, Božo Povijač, Nenad Barinić
(Hrvatska), Ratko Markočević, Žarko Milanović,
Nazif Fetahović Suzi, Sabahudin Kajević (BiH) i
Sergej Bangievski (Makedonija), Dejan Starčević
(Švajcarska).
Tehnički urednik i kompjuterska obrada:
Emil Otrupčak
Foto reporteri: Martin Candir, Jovan Lakatoš,
Jan Janković;
Dizajn: Dragiša Rakić - Gile, Tijana Pješčić;
Web design: Vuk Petrović,
Naslovna strana: Dragan Grcić.
Savet časopisa:
Stevan Popović - predsednik, Voja Pavlović,
Petar Petrović, Milorad Miša Sovilj, Radoje
Laušević, Milan Jovanović, Predrag Purić i Srbo
Nikolić.
Pravni savetnik redakcije:
Advokatska kancelarija Šećerov
Časopis je registrovan u Ministarstvu pravde i lokalne
samouprave Republike Srbije, rešenjem broj
651-01-191/2001-08
Štampa: "Litostudio" - Novi Sad
799.1
Ribolovački magazin: revija za sportski ribolov,
ekologiju i turizam na vodi / glavni i odgovorni urednik
Stanko Popović. - 2001, br. 1 (avgust) - . - Novi Sad: Mont-
press, 2001 - . - Ilustr. ; 30 cm
Mesečno
Dostupno i na: http://www.ribolovacki-magazin.co.yu -
nastavak publikacije: Ribolovačka revija
ISSN 1451 - 057X
COBISS.SR- ID 80014594
April 2007
ragi prijatelji, evo dok završava-
D mo i ovaj jubilarni aprilski broj
ribolovačkog, kako se nekada
govorilo, štiva, 69-ti pod ovim imenom
i, dok tehnički Emil čeka poslednji tekst,
a to je ovaj koji čitate, kroz glavu mi se
mota i prepliće bezbroj tema kojima bih
posvetio uvodnu reč. O putovanjima
ima puno, puno toga na narednim stra-
nicama, ali nikada nije previše. Kao što
vidite, obigrali smo pola zemljine kugle,
puno videli i saznali i vama preneli,
stekli nove prijatelje, otvorili nove stra-
nice saradnje.
Krug prijatelja se širi i naša porodica
je sve bogatija. Opredelili smo se za
izdavaštvo i ribolov, kao posao i zado-
voljstvo, a kuda ćeš lepše, ako i u jed-
nom i drugom ima uspeha. Pored Ribo-
lovačkog Magazina, ustalilo se i izdanje
Fishing Magazine International, na
vam priuštiti puno lepih trenutaka i pri-
engleskom, koje prihvataju u svetu a
jatnih iznenađenja, vezanih za naše
kome ispod uvodnika piše: “This maga-
izdavaštvo a vaše ribolovačko zado-
zine is a gift to all the anglers - a free
voljstvo.
copy - Let your friend read in too”! Da,
Rekoh, prijatelji, jer ste to zbog pove-
da, poklonite ga prijatelju, obradujte ga
renja koje nam poklanjate sve ove go-
i mi smo srećni, naša misija je ispunje-
dine.
na.
Verujte, opravdaćemo ga. Hvala vam
Naša internet prezentacija je svih
od srca za to. Ostajte u zdravlju i vese-
ovih godina bila izuzetno posećena, a
lju, a ja odoh na pecanje. Šta mislite
novina koju smo uveli krajem prošle
gde? Pa, ruža vetrova me ovog puta
godine - forum/pričaonica - uspešno
vodi na “daleku” vodu, Jegričku kod
počinje svoj život, pa je ovo i poziv da
Žablja, koju smo pohodili pre dve nede-
svratite i u ovu našu “kuću” na čašicu
lje, a o kojoj u ovom broju piše naš Bog-
priče. Dovoljno je da odete na naš sajt,
dan. Šta se tamo lovi, najlepše poručuje
na adresi sa naslovne strane (sekcija
ovaj dečak sa naslovne strane.
“forum”). Dobro nam došli i tamo.
Do sretanja u maju,
Ide proleće a svoje drage, a to ste i vi
dragi prijatelji, poštovani čitaoci, valja
obradovati. Ako ne već od sledećeg
broja, ali sasvim sigurno, uskoro ćemo
Naslovna strana:
Trinaestogodišnji Dragomir Vujaković iz Žablja sa prelepom babuškom na
obali Jegričke
Redakcija ne preuzima odgovornost za sadržaj reklamnih poruka
5

SVETSKI SAJMOVI
NOVI SAD - PEKING,
VIA MOSKVA
Kako smo u nekoliko dana
bili u dva svetska centra
ribolovačke prezentacije i
proizvodnje, na “XXI
meždunarodnaja vistavka
Ohota i ribolovstvo na Rusi”
(22.- 26. februar) i “17. China
Fish” ( 26. - 28. februar),
prevalili desetine hiljada
kilometara, obišli hiljade
štandova, napravili stotine
fotografija...
Piše: Stanko Popović
prošlom uvodnom obraćanju,
U rekoh da ću, opet malo “potkra-
dati” firmu zato što dobro stojim
sa direktorom i skoknuti na neki put u
beli svet, a o trošku preduzeća. Stalno
sve okrećem na šalu, kada je i najteže,
međutim ovo je bila velika zbilja koja je
dugo i temeljno pripremana. Reč je o
poseti vodećim svetskim sajmovima,
prvo u Moskvi, zatim u Pekingu, na ko-
me smo, kao preduzeće, redakcija i ma-
gazini i učestvovali. Umesto klasičnog
izveštaja, ovoga puta ću vam, dragi
čitaoci, prezentovati deo mog dnevnika
koji je objavio u listu “Danas” glavni i
odgovorni urednik, a naš prijatelj i sa-
radnik Mihal Ramač, kroz koji ću vam
dočarati deo zbivanja i svega što je prati-
lo ovaj put u tih nekoliko dana.
Redakcijska ekipa, vaš izveštač i
koleginica Dragana Deura, koja u pre-
duzeću, pored ostalog, obavlja i poslove
pomoćnika direktora za odnose sa inos-
transtvom, krenula je iz Novog Sada,
preko Budimpešte, put Moskve, pa za
Peking.
Evo delova tog dnevnika.
U svitanje smo stigli na aerodrom u
Budimpeštu. Nema pomoći, ne može se
pobeći od moje stare navike, od “kave i
rakije u pet”, ovoga puta na aerodrom-
skom terminalu u Budimpešti. Rakija je
“dadovača” (lanjska), mog starijeg
(svega 12 godina) brata Dragiše, moga
Batice, koji za sve moje ludosti ima
razumevanja, i koji mi onomad reče: -
Mali, nešto si previdio!
6 April 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
Mont-Press među 420 kompanija
izlagača iz 72 zemlje
iz celog sveta
Bože mili, da nije neki rođendan,
jubilej, pomen našim starima, bratu...?
- Nije, nego da imaš 56 ljeta!
E da, iz Pešte letimo za Moskvu, jer
sam napravio kombinaciju da posetimo
njihov najveći sajam ribolova i lova.
Gledajući vremenske prognoze dva dana
ranije, kada je u Moskvi bilo minus 27
stepeni, opremili smo se valjano odećom
i obućom za rusku zimu i tih par sati, što
ćemo u trku obići sajamsku smotru i
krenuti dalje.
Stigli smo u Moskvu, koja ove godine
slavi 860 godina postojanja, gde u danu
boravi 21 milion ljudi, od čega su dva
miliona turisti... koje treba nahraniti i
napojiti, metropolu koja je prestigla, po
skupoći života, po onoj Forbsovoj listi,
najskuplji grad na svetu Tokio, koji je
pao na treće mesto...
Za tri sata treba stići na sajam, obaviti
poslove, napraviti reportažu. Sa Še-
remetjeva do izložbenog centra prema
prvoj pogodbi taksista nam traži 120
evra, sledeća “zvanična cena” je oko 70,
cenjkamo se sa drugima bezuspešno, i
natrčavamo na kolegu po “ribalki” i skla-
pamo “komplet biznis” za 100, gde sa
novim drugarom Stasom koji lovi
džinovske “ščuke”, rešavamo sve prob-
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
leme od prevoza do vodičke službe, koji
nam pokazuje u prolazu Mebel centar,
gde tajkuni kupuju krevete za 400 000
dolara.
Trka kroz živopisne sajamske hale i
otvoreni prostor, gde je zaista juče bilo -
27, a danas je “otoplilo” na - 17?!
Utrčavanje na aerodrom i kao nervozna
pratnja, moja patološka briga da se prt-
ljag nije negde zagubio, uz kasniju
smirenost da mi ipak pecaljke nisu u
onom bezveznom koferu koji sam
poneo.
Ubih prvu muvu. Imaću u Ribolovač-
kom magazinu i priču sa sajma u Mos-
kvi, bože zdravlja, kada se vratimo.
Letimo za Peking.
Cilj puta je učešće na sajmu China
Fish 2007. u Pekingu.
Profesionalno opredeljenje mi je da
uvek budem na licu mesta u centru zbi-
vanja, na primer, tamo gde se pecaju
najveće i najbolje ribe!
E, posle poseta i učešća na brojnim
vodećim svetskim sajmovima iz ove
branše, napravio sam kontakte sa g. Li
Jiangom, predsednikom China Fish,
ugovorio fantastičnu saradnju i promo-
ciju naše firme i časopisa na smotri koja
okuplja blizu dve hiljade učesnika strogo
poslovnog opredeljenja, iz 72 zemlje, a
na 20.970 m2 na 1 384 štanda.
Smislio sam i šta valja pokazati na
ovoj manifestaciji. Pored redovnog iz-
danja Ribolovačkog magazina koji šalje-
mo brale moj, u šest država, uz cene is-
kazane u planetarnima valutama: dina-
rima, dolarima, tolarima, kunama, evri-
ma, konvertibilnim markama, denari-
ma... stavio sam i podatak da je to oko 25
miliona stanovnika, pa neka Kinezi vide
koliko nas je bilo, specijalno sam pri-
premio i izdanje na engleskom gde sam
uneo i separat na engleskom “Fishing
tackle production and fishing locations
in Vojvodina”, koji sam promovisao na
sajmu u Berlinu i Karlskroni.
Pripremili smo i izložbenu postavku
akcija Sportfish junior na našem štandu.
Na ulazu u sajamski centar dočekuje
nas Austin Wang, menadžer za odnose
sa inostranstvom, naš saradnik i novi
prijatelj, i zapanjeno konstatuje da Dra-
gana, za koju je pripremljena sajamska
propusnica, nije Mr. već Mrs.

Vodeći svetski proizvođači na Moskovskom sajmu a među njima i naše Ružno pače

April 2007 7
 RIBOLOVAČKI MAGAZIN

REČ G. LI JIANGA, NA OTVARANJU SAJMA

GLOBALIZACIJA RIBOLOVNE INDUSTRIJE

Zaštita intelektualne svojine -Naši magazini među svetskim medijima
U momentu otvaranja 17. međunaro-
dnog kineskog sajma China Fish, želeo
bih da se, u ime 417 kompanija - izla-
gača, zahvalim trgovcima iz preko 70
zemalja iz celog sveta. 417 izlagača do-
laze iz Kine, Japana, Južne Koreje, Bri-
tanije, Francuske, Mađarske, Italije,
Holandije, Srbije i S.A.D. Očigledno,
ribolovna industrija je postala globalna.
Sve ove kompanije koje izlažu u Pekingu
imaju cilj da nađu nove saradnike, ne
samo iz Kine, nego i iz ostalih delova
sveta. Čvrsto verujem da će China Fish
postati, za par godina, najbolji izlog za
proizvođače ribolovačkog pribora za
promociju svojih proizvoda, sa Kinom
kao samo jednom od ciljanih mušterija.
Da bi se zaštitili proizvođači i njihova
intelektualna svojina, biće preduzete
sledeće mere na ovom sajmu:
1. China Fish je jedan od 20 najvećih
međunarodnih sajmova koji se održa-
vaju u Kini u 2007. godini. China Fish
će sarađivati sa ministarstvom za in-
telektualnu svojinu iz kineske vlade. Za
vreme sajma, ovo ministarstvo će
poslati svoje članove da primaju poten-
cijalne žalbe i to na specijalizovanim
štandovima.
2. China Fish je pozvala međunaro-
dne medije, svetski poznate ribolovačke
časopise na sajam. To su Tackle Trade
World iz U.K, Beet iz European united
Fishing Media, Fishing Magazine inter-
national (Ribolovački Magazin) iz Srbije
i Fishing Tackle Review iz Kine.
3. Posle sajma, China Fish će pregle-
dati sve potencijalne žalbe oko intelek-
tualne svojine, pristigle za vreme sajma,
u saradnji sa medijima i Nacionalnim
ministartstvom za intelektualnu svo-
jinu. Konstanstno će biti preduzimani
koraci u cilju sprečavanja kriminalnih
radnji u ribolovačkoj industriji.
China Fish će obelodaniti međunaro-
dnom ribolovačkom tržištu svaku krim-
inalnu radnju i zakonski je goniti. Svako
ko bude umešan u bilo kakvu ilegalnu
radnju, suočiće se sa rizikom bankrota.
Kineska preduzeća uglavnom vode lo-
kalni ljudi. Važno je da se otarasimo sta-
re prakse u Kini i izgradimo novu sliku -
odgovornosti i poverenja na međunaro-
dnom tržištu.
Za proizvođače u Kini, srž preduzeća
predstavlja brand i ugled kompanije.
Kvalitet proizvoda je ključ reputacije i
brenda.
Poboljšanje imidža preduzeća je
bolan proces, ali ako se nešto ne pre-
duzme, situacija će postati još gora -
svetske kompanije će preuzeti mesto
kineskih, jer im odgovara jevtina radna
snaga i povoljne cene.
Nadamo se da će strane kompanije
koje su prošle kroz proces promene,
podržati i ohrabriti ovu promenu kod
kineskih preduzeća, izjavio je g. Li
Jiang, prezident China Fish.
(Ovaj tekst je objavljen i kao uvodnik
u reprezentativnom katalogu China
Fish)

Otvaranje sajma je u 9 sati, a za po-

stavku štanda, lepljenje postera, nas-
lovnica, plakata, izlaganje magazina na
štenderima, ne treba nam više od pola
sata, na čemu nam čestita prva komšini-
ca Chers Xu, koja nas gosti fantastičnom
kostarikanskom kafom. Ona je, uz su-
pruga Normana Hirsha, domaćin štanda
Sinofish, i organizatori su sajma Sina
Fishing, Hunting & Outdoor Gear Show,
u Majamiju na Floridi, a u Americi, u
avgustu 2007. godine.
Nije ovo pominjanje prvih komšija bez Tomas Dusik na štandu Banaxa Liv Haijun i kineski Fishing magazine
razloga, znate ono da ti je prvi komšija
kao i rod. A bi i predloga o poseti ovoj
smotri.
Srećemo našeg drugara Tomasa Du-
sika, eksperta u svetu ribolovačke tr-
govine koji je školska znanja sticao po
američkim koledžima, specijalizirao me-
nadžerske studije u Japanu, a inače je
vlasnik firme Cordexi iz Budimpešte, a
najveća referenca mu je što mu je kum
Goran Stanković - Yu - Hung.
Njegovo viđenje i mišljenje o kineskoj
temi duboko uvažavamo.
Čekam da se desi ona razlika od dese-
tak sati pa da se javim našem Saši, kome Nicola Dagnino iz Gruppo DP Štapovi po svačijem ukusu

8 April 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
u impresumu stoji da je zamenik glav-
nog i odgovornog urednika, a koji je os-
tao da brine o “kući”, i čujem da je, kao i
obično, sve “u redu”, a kako bi bilo.
Naše, dobro upućene, srednje obave-
štene, neobaveštene, znate koje, nas koji
kupujemo gaće, kišobrane, patike i os-
talu kinesku robu, predstave o Kini su
poznate, od kvaliteta pa do cene, kopija i
ostalog.
E, pa nije baš tako, gledajući iz ovog
ugla u koji se pomalo razumem.
Nema sumnje, to najbolje svedoče ne-
umitne brojke, a evo ih malo.
U produkciji ribolovačkog pribora i
opreme, pratećim delatnostima, u svetu
se vrte milijarde dolara, a od toga kines-
koj produkciji pripada 80 odsto. Samo
za pola prošle godine odavde je u svet
G. Lelio Nahum, predsednik EFTTE na našem štandu
izvezeno 39,7 miliona pecaroških štapo-
va u vrednosti od 143,2 miliona dolara,
26,2 miliona čektrka vrednih 71 milion
dolara i 1,85 miliona kilograma udica u
vrednosti od 20,6 miliona dolara!
Kina je sila i centar sveta u ovoj
oblasti, ili, kako reče, prilikom posete
našem štandu predsednik EFTTE (Eu-
ropean Fishing Tackle Trade Associ-
ation Limited) Lelio Nahum, srce ribolo-
vačke produkcije. EFTTEX i China Fish
se dopunjuju, a u produkciji je prisutan
debalans između proizvodnje i trgovine,
ponude i potražnje. Proizvodnja grabi
napred, pa u budućnosti neće biti posla
za svakog. Kada on kao uspešan biznis-
men i mudar čovek, to poruči valja to i
uvažavati. Sa njim smo dogovorili i pro-
mociju njegove firme Duel, koja pored
ostalog distribuira i varalice Yo - Zuri za
G. Li Jiang - vidimo se na China Fish 2008. i u ribolovu
izložbu, kao i posetu našem sajmu Lo-
rist. U sredu, u deset, dogovoren je sas- svetske agencije i časopisa, a da na saj-
tanak sa prvim čovekom sajma China mu izlaže engelski Tackle Trade World i
Fish Li Jiangom, ili kako oni izgovaraju “Ribolovachi Magazine, a Fishing Maga-
“Đangom”. Tačno u sekundu stiže ekipa zine International from Serbia”, to jest
na štand, uz pozdravljanje, upoznavanje, mi!
počinje dvočasovni miting koji beleži Mila majko, mojoj poslovičnoj skrom-
njihova specijalizovana televizija, kao i nosti tesne su bile sve hale kineskog
svi časopisi kojih, na 60 miliona ribolo- sajamskog centra da ne puknem od po-
vaca u Kini (mada brojka varira do 90 nosa!
miliona), ima ravno - pet!? Hajde da krenemo i sa ozbiljnim te-
Domaćin nam se zahvaljuje na učešću mama, gde je poslovna politika u ovoj
na sajmu, lepoj prezentaciji u našim oblasti do bola surova. Reč je o tome da
Posetioci na našem štandu (gore) i izdanjima, uz podatak da u njegovom se promeni slika o kineskoj produkciji, a
kataloški podaci o Mont-Pressu uvodniku u katalogu od petsto stranica okosnica te priče je akcija IPR - In-
stoji da su tu prisutne i četiri vodeće tellectual Property Rights, gde su su nas-

Proizvođač čuvenih najlona Sufix i na Prsluci svih boja, veličina, dezena,

kineskom tržištu kvaliteta...

April 2007 9
 RIBOLOVAČKI MAGAZIN

CEO SVET POD SAJAMSKOM KUPOLOM

Na ovoj svetskoj smotri, kao što se
može videti u impresivnom katalogu,
prisutni su kao izlagači i vodeći svetski
proizvođači, koji imaju nameru da se
šire na tržištu budućnosti - u Kini, a i
brojni vlasnici i menadžeri prestižnih
kompanija, čija produkcija je ovde ili su
došli sa namerom da nađu valjanog
partnera.
Brojni od njih su posetili i naš štand,
gde smo razmenili utiske o ovoj smotri, Stari prijatelji - g. Dahmer (u sredini)
a i prisetili se starih vremena. Toni iz Hardy & Greys
i g. Jirji

Richard Steiner, vlasnik RST-a Mladi lavovi iz D.A.M-a Ovidiu Nemes, “Acvarium” iz Rumunije

tojanja usmerena na to da se stvori

imidž, što bi rekli brendovi, gde su pred-
viđene rigorozne kazne za nepoštovanje
svetskih normi, dugoročna strategija...
A već na jesen će sve to prikazati na
sajmu na Floridi u Majamiju.
Sledi priča u koju se oba najbolje ra-
zumemo, o ribolovu. Bože, kako lako na-
đem temu sa istomišljenikom, pa čovek
je pecaroš.
Već zabacujemo na ajkule i sabljarke
po Pacifiku, varamo lipljene i pastrmke
na Tari, širimo ruke, dok njegov pre- Čestitka za Fishing Magazine Hranilice, od minijaturnih
vodilac traži kineske izraze za kontre, International do gigantskih
duse, otpadanja, a Dragana, koja “ble-
beće” sva engleska i američka narečja,
mudro ćuti, jer zna da se Stanko i sa
Kinezima, kada je priča u ribolovu, ume
fantastično sporazumeti.
Opet slede poslovni razgovori o pri-
premama za sledeći sajam China Fish
2008 koji će se održati u velelepnom
Expo Centru u Suzhou, jer je Kina i Pe-
kig dogodine domaćin Olimpijade. Šta
mislite da li ćemo biti i tamo?
Šta da vas dalje davim sa podatkom da Promocija China Fishing, Hunting &
smo saznali da su kineski, kao i ruski Outdoor na Floridi od 20. do 22. 10.’07. Izvol’te udice po želji
taksisti, a osobito kao i naši - isti. Da je
ona cena od stotinak eura za taksi do
aerodroma spala na 46 - juana, što je
oko pet eura!
I tako to. Opet nazad istim putem.
Peking - Moskva - Budimpešta - Novi
Sad.

KONTAKT CHINA FISH

www.chinafishshow.org
e-mail:lijiang@chinafish.cn
Plovci po ukusu Kape i šeširi za svaku glavu

10 April 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN

Indikatori, zujalice...

Izložba novih proizvoda - javno prebrojavanje glasova

Olovice svih veličina i težina...

Prisutan je i VMC Pobedićemo!

Hoćeš čekrk - Hemingvej?

I oni imaju svog Smukija

Mustad, svetski brend i na Kineski Rihter u akciji

kineskom tržištu Ocean Smart - profesionalna ribolovačka
proizvodnja

Pondskater - vrhunski čamčići za Centro - patentirane virble i kopče

Za šta se odlučiti? prihranjivanje, na daljinsko upravljanje visokog kvaliteta

April 2007 11
 RIBOLOVAČKI MAGAZIN
NEKE ČUDNE ŠTUKE

I NAJBOLESNIJA -
NAPADA ŽESTOKO
Utroba joj van tela, a grabi
varalicu bez ikakvog
ustručavanja - Najteže
štukama sa “psećom
njuškom” koje imaju mnogo
problema da zgrabe plen

Piše: Jan Eggers

nekoliko ranije objavljenih članaka

U imali ste priliku da vidite fotografi-

je čudnih štuka i pročitate o bolesti-
ma i deformitetima koji se javljaju kod
njih, raznim hibridima i čudnom ponaša-
nju određenih primeraka. Pošto materijal
o štukama sakupljam dugi niz godina i
skoro svakodnevno mi stiže ponešto in-
teresantno, bilo od urednika raznih ča-
sopisa ili čitalaca mojih tekstova, nakupilo
se dosta novog i zanimljivog materijala koji Ova štuka sa na gore savijenom čeljusti imala je ravno 100 cm, ali je bila jako mršava!
želim da podelim sa vama.
Pošto moram od nečega da krenem, nalaze staklenici u kojima se uzgajaju
počeću sa fotografijama i pričom o štuki od paradajz, paprika i ruže, pa se iz njih ispuš-
104 cm koja je ulovljena u poslednjim da- ta topla voda), pa smo rešili da pokušamo.
nima holandske sezone lova na štuke, kra- I to je bilo bolje od sedenja u bungalovima
jem februara 2006. i čekanja da se vreme promeni.
I pored svih loših okolnosti, moj prijatelj
TRI PUTA U TRI GODINE, A I i vodič Joop Kragt uspeo je da ulovi lepu
DALJE RASTE
Kada primenjujete “uhvati i pusti” princip
ribolova, kao što se to radi u pokrajini u
kojoj živim, često se događa da po nekoliko Božićna čestitka kompanije Salmo - štuka
puta godišnje ulovite istu ribu. Posebno je sa kederom u čeljustima
lako prepoznati one čudnog izgleda ili sa
deformacijama poput peraja koja nedosta- ca iz Poljske zajedno sa menadžerom kom-
ju, slepila na jedno oko ili čudne boje, koja panije za proizvodnju varalica Salmo.
varira od gotovo bele do potpuno tamne. Verujte mi da nisu mogli da izaberu gori
Kada lovite iste ribe prednost je što možete period godine za dolazak. Na dan kada su
da pratite i njihov rast. Krajem februara stigli vreme se potpuno promenilo i imali
2006. vodio sam u ribolov grupu ribolova- smo najhladniju noć te čudne zime. Malo
po malo i kanali su se potpuno zamrzli i
samo se na nekoliko mesta, gde je voda Ovoj će trebati još dugo, dugo vremena
bila toplija, moglo pecati (u blizini se dok ne dostigne granicu snova od 100 cm!

štuku od 104 cm na novi Jake vobler sa

mekim silikonskim repom. Iako smo žurili
da je što pre vratimo, napravljeno je dosta
fotografija te prelepe ribe. Kada sam ih
kasnije pokazao nekim nemačkim pri-
jateljima, jednom od njih, Andy Brekeru,
učinilo se da je negde već video tu ribu.
Prepoznao je po velikom ožiljku na stom-
aku i malom oštećenju na leđnom peraju.
Dva primera veoma povređenih štuka koje su, bez obzira na velike rane, i dalje Počeo da pretražuje svoju arhivu fotografi-
uzimale varalicu ja velikih štuka i zaista je pronašao

12 April 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
fotografiju te ribe. Bila je ulovljena 2005.
na potpuno istom mestu, a jedina razlika je
bila što je tada imala 100 cm. Dakle,
porasla je za 4 cm.
Pošto je na tom delu kanala do sada
ulovljeno dosta velikih štuka, slučaj me
zaintrigirao pa sam prelistao svoje ribolo-
vačke dnevnike iz 2004. godine i našao da
sam u januaru na istom mestu ulovio štuku
od 95 cm. Prisetio sam se tog ulova i setio
da sam napravio nekoliko slajdova.
Trebalo mi je dosta vremena da prekopam
foto-arhivu, ali sam na kraju ipak uspeo da
ih nađem: na njima je bila ista štuka sa
ožiljkom na stomaku i malim rascepom
leđnog peraja. To je za mene veoma poziti-
van znak da “uhvati i pusti” princip zaista
funcioniše i dobar pokazatelj koliko može
štuka te veličine da poraste za godinu
dana.
MOJA ŠTUKA SNOVA
Iako pecam štuke više od 50 godina, još
uvek sanjam da ulovim jednog veoma
posebnog člana Esox familije, a koji živi na
istoku Azije i ime je dobio prema reci u
kojoj živi. To je amurska štuka (Esox
reichertii). Ona takođe može da raste
Za godinu dana porasla 4 cm - lepotica od 100 cm ulovljena je ponovo na istom mestu,
preko granice snova od 100 cm, a mogla bi
se opisati kao obična štuka samo sa bojama
i tačkama kao kod morske pastrmke.
Pogledajte fotografiju jer ona više govori
od hiljadu reči, a dodaću samo da sam čuo
i da je izuzetan borac na udici.
Jedna od najčudnijih štuka, sa gornjom
čeljusti kojoj nedostaju delovi
April 2007
Ovoj je gornja čeljust takođe savijena na gore, ali nije mršava...
Mislim da sam prvu fotografiju amurske
štuke video pre više od 20 godina, a zan-
imljivo je da je ta štuka ulovljena u USA.
Kako sad to? Tamo negde između 60-tih i
70-ih prošlog stoleća napravljen je svojevr-
san vid razmene riblje mlađi između USA i
Rusije. Malousti i velikousti basovi otišli su
put Rusije, a male amurske štuke su
dospele u jezero Glendale u Pensilvaniji i
ovog puta sa 104 cm
dosta se dobro adaptirale. Postoji više
izveštaja sa tog jezera o ulovima primeraka
preko 100 cm, a posebno je senzacionalan
podatak da su te ruske štuke počele da
ljubavišu sa običnim štukama i kao posled-
ica toga u jezeru su počeli da se love i hib-
ridi čudnog izgleda. Kao i hibride između
maskija i obične štuke, nazvali su ih “tajger
maskijima”. Kao i oni, i ovi novi hibridi
takođe nisu imali sposobnost reprodukci-
je, ali su rasli brzo i postali veliki, tako da
su prihvaćeni kao odlične sportske ribe.
Iako je danas lakše prikupiti dobre
fotografije amurskih štuka iz Rusije i
Mongolije, a takođe nije problem ni orga-
nizovati ribolovačke turneje u te delove
sveta, sumnjam da ću ikada otići tamo i
upecati svoju štuku snova. Pošto sam već
pecao u drugim zabačenim delovima
Rusije, iz ličnog iskustva znam sve o prob-
lemima putovanja starim avionima i
helikopterima, a i previše sam novca
morao da dam ispod stola da bih tobože
nešto postigao, a na kraju su sve to ispala
prazna obećanja. Zato je ipak bolje da kon-
Štuka sa zelenom tačkom u oku
ačno kontaktiram nadležne u Pensilvaniji i
pitam ih ima li kakvih mogućnosti da
dođem i upecam štuku svojih snova u
jezeru Glendale.
KOLIKO OŠTEĆANJA MOGU DA
PREŽIVE?
Kada lovite štuke odmah posle mresta, nije
ništa neobično da ulovite dosta primeraka
koji na sebi imaju rane i razna oštećenja jer
se one u tom periodu “bore” između sebe.
Ulovio sam puno takvih primeraka dok
sam pecao u Kanadi i Švedskoj, a mnogo
takvih sam video i u mrežama komercijal-
nih ribara koji ovde love jegulje. Ono što
me uvek iznenađuje je brzina kojom ta
oštećenja zarastaju, a neki biolozi su mi
rekli da je to zato što štuke ta oštećenja i
rane ne doživljavaju kao stres, odnosno to
je samo deo njihovog normalnog životnog
ciklusa.
Ostaje pitanje koliko oštećenja štuka
može da preživi? Lovio sam ih sa velikim
otvorenim ranama, pokidanim škrgama i
velikim tumorima, a one su i dalje uzimale
varalicu i dobro se borile, No kada sam
primio ružnu fotografiju štuke od 77 cm,
koja je ulovljena na Bull Dawg varalicu, bio
sam zaista zapanjen. Obzirom na veličinu i
oblik rane, verujem da ju je napala neka
veća štuka pošto u jezeru u kome je ulov-
ljena nema drugih predatora kao što su
somovi ili krokodili.
Utroba joj je visila van tela no ona je i
pored toga zgrabila varalicu bez ikakvog
ustručavanja, pružila dobru borbu i nije
pokazivala nikakve znake slabosti zbog
13

Štuka sa zelenom glavom i više zelene
boje nego što je uobičajeno..
ovog oštećenja. I sam sam imao sličan
doživljaj jednom prilikom kada je velika
štuka napala manju koju sam zamarao.
Glavno pitanje koje se postavlja kada
ulovite takvu ribu je: da li je pustiti ili
ubiti? Smatram da ipak treba osloboditi
ribu i prepustiti odluku Majci Prirodi. Ako
bude imala sreće, rana će zaceliti, a ako i ne
zaceli bar znam da sam joj pružio šansu da
preživi. U prirodi još uvek važi zakon da
preživljavaju samo najsnažniji.
SIJAMKA DOBILA EKSTRA TELO
U jednom ranijem tekstu imali ste priliku
da vidite fotografiju najčudnije štuke koju
sam do sada video. To je “sijamska štuka”
sa jednom glavom i dva tela koja je ulovlje-
na na Mepps spiner. Priča o njoj je sasvim
istinita. Kasnije sam čuo priču da je ulov-
ljena još čudnija štuka sa jednom glavom i
tri tela. To je morao biti jako interesantan
prizor, pa sam se potrudio da dobijem
jednu fotografiju i evo imate priliku da
vidite da je to u stvari leva, manja štuka,
samo iskopirana u Photoshopu, okrenuta
Roel Voorbij pokazuje čudno obojenu štuku ulovljenu nedaleko od moje kuće
14
“u ogledalu” i zatim vešto spojena sa
osnovnom fotkom. Mnogo ribolovaca me
posle te vesti o štuki sa tri tela pitalo da li
je to moguće, pa sam im samo rekao da
malo pažljivije pogledaju fotografiju.
VIŠE ČUDNO OBOJENIH ŠTUKA
Pored skoro belih (tzv. albino) i veoma
tamnih štuka (koje često postanu takve
kada oslepe), postoje i štuke sa drugim
bojama. Uzmimo za primer štuku
svetložute boje sa čudnim crnim prugama i
crvenom prugom na škržnom poklopcu,
koju je ulovio moj prijatelj Roel Voorbij. Ta
je štuka ulovljena u kanalu nedaleko od
moje kuće, a ja nikada ranije nisam video
tako obojenu štuku u mojim domaćim
vodama. Isti je slučaj i sa “dvobojnom”
štukom koja je takođe ulovljena u regionu
u kome živim. Na glavi ove štuke jasno se
vide dve različite boje, a takav tip obo-
jenosti do sada sam video dosta puta kod
Ova je izgubila život obesivši se u žičanoj
ogradi
deverike. Šta tek reći o štuki sa skoro pot-
puno zelenom glavom? Svi ovi primerci
vidno se razlikuju od primeraka koji se
najčešće hvataju.
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
Sijamska “trojka”- Photoshop čini čuda...
Imam neki osećaj da ovakvih primera
ima mnogo više nego što očekujemo.
Pošto pišem članke za veliki broj
časopisa širom sveta, zamolio sam ured-
ništva da mi šalju fotografije neuobiča-
jenih primeraka, što je rezultovalo velikim
brojem pisama i fotografija koje redovno
stižu u moje poštansko sanduče, a posled-
njih nekoliko godina i na e-mail adresu.
Često na kraju članka zamolim i čitaoce da
mi se jave ako upecaju čudnu štuku i
obećam da ću ih nagraditi jednom poseb-
nom varalicom, tzv. Jan Eggers tandem-
spinerom, koji je “odgovoran” za hvatanje
više od polovine mojih holandskih štuka u
poslednjih 13 godina. Zanima li vas koliko
sam ukupno štuka ulovio u istom periodu?
Pogled u ribolovačke dnevnike koje
redovno vodim kaže da je to 2877 štuka, od
kojih je 1463 ulovljeno na pomenuti tan-
dem-spiner.
PROBLEMI SA GLAVOM I
ČELJUSTIMA
Kada ulovite štuku i krenete da joj uklonite
udice, odmah ćete primetiti ako nešto nije
u redu sa čeljustima. Poslednje sezone to
mi se dogodilo nekoliko puta, a tu su i
fotografije koje to pokazuju. Recimo, tu su
dva primerka sa čudnom, na gore zakriv-
ljenom čeljusti. Ovakva deformacija nije
bila razlog da takve štuke ne porastu velike
jer je jedna imala 100 a druga 80 cm. No,
ako ih malo pažljivije pogledate, prime-
tićete da nisu u baš najboljoj kondiciji, što,
recimo, nije slučaj sa štukama koje imaju
mnogo ozbiljniji deformitet, tzv “pseću
njušku”. Ova dva primeka su nešto mršav-
ija, što znači da imaju problema pri
hvatanju plena.
Štuka koja grabi plen ima još veće prob-
leme ako još nedostaje i velik deo tako
zakrivljene čeljusti, kao što pokazuje jedna
od fotografija (na fotografiji se vidi da se
razlikuje i obojenost glave kod te štuke).
April 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
Slepa štuka. U uglu čeljusti ima i malu
pijavicu...
Imate i fotografiju štuke sa mnogo kraćom
gornjom čeljusti koja se ne može u pot-
punosti nazvati štukom sa “psećom njuš-
kom”, a koja ima i prilično okrugao gornji
deo glave, što pokazuje da postoje i štuke
sa različitim oblicima glava.
I SLEPE ŠTUKE RASTU VELIKE
Najduža štuka koju sam ulovio u Holandiji
ne samo da je imala 122 cm već je bila i
potpuno slepa. Da li je ta štuka sa strašno
velikom glavom postala slepa u kasnijim
godinama života ili mnogo ranije, ne znam.
No, da takve štuke mogu preživeti i porasti
velike, nešto je što znam sa sigurnošću,
pošto svake godine primam dosta fotogra-
fija slepih štuka.
Ovog puta pokazaću vam glavu štuke
koja je potpuno slepa i veoma je lako
primetiti da ona zaista ne može da vidi.
Primetićete takođe i malu pijavicu na
čeljustima, što je znak da ta štuka nije u
najboljoj kondiciji. Takođe sam dobio i
fotografiju štuke sa malom zelenom
tačkom u oku, a momak koji je poslao pitao
me da li je to možda početak slepila? Pitao
sam o tome nekoliko biologa i nijedan nije
mogao ništa da mi kaže jer tako nešto nije
nikada video. Pošto sam vremenom stvorio
pravu kolekciju od nekoliko stotina fo-
tografija čudnih i bolesnih štuka, lako je
moguće da ću vremenom postati pravi
ekspert za štučja oboljenja i deformitete.
Volim da radim sa naučnicima i biolozima
i sve dok mi urednici i čitaoci budu slali
fotografije i priče o čudnim štukama,
Ovoj je gornja čeljust savijena na dole i takođe izgleda veoma čudno
April 2007
Tačkasta lepotica - amurska štuka ulovljena na istoku Rusije
trudiću se da dođem do tačnih informacija
o tome šta je uzrokovalo te deformacije,
oboljenja, probleme i ostalo.
U ovom trenutku i dalje ne znam da li je
ta zelena tačka u štučjem oku deformacija,
oboljenje ili početak slepila. Pošto je štuka
vraćena u vodu, verovatno nikada neću ni
saznati.
NEKOLIKO FOTKI ZA KRAJ
Pre nekoliko meseci stigla mi je fotografija
mrtve štuke sa glavom zaglavljenom u
neku vrstu žičane ograde koja je bila
postavljena u kanal da bi sprečila patke i
labudove da izađu. Zapitao sam se da li je
možda i u svetu štuka trava u komšiluku
uvek zelenija nego kod kuće, ili je možda
želela da poseti voljenu na drugoj strani...
Nema veze, šta god da je bio razlog, jadni-
ca nije preživela put do druge strane, a dan
kasnije otkrili su je galebovi i dobili lak
ručak. “Dvobojna štuka”, kojoj je glava obojena
Jedna od najsmešnijih fotografija štuka u dve boje
koje sam primio došla je iz kompanije
Salmo sa sedištem u Gietrzwaldu u kada pogledate u štučja usta, vidite kedera
koji izgleda kao živ i gleda u vas.
Poljskoj. Poslali su mi božićnu čestitku i
Poslednja fotografija u ovom članku nije
ništa specijalno. To je najmanja štuka koju
sam ulovio prošle sezone (u septembru).
Kada sam uklonio veliki komad travuljine
sa mog voblera, otkrio sam da se u njemu
nalazi i mala štuka. Od tada je verovatno
dosta porasla i trebaće joj sigurno još dosta
vremena dok ne poraste do veličine od 100
cm i priredi mi puno zadovoljstva. No, sve
dok ih vraćamo u vodu, dok je voda u
kanalima i dalje dobrog kvaliteta, i pod
uslovom da ih ne pojedu njihove veće
rođake, imaju zaista velike šanse da toliko
i porastu.
I za kraj, ako imate neku interesantnu
fotografiju štuke, pošaljite je redakciji
Ribolovačkog Magazina, a oni će je pro-
slediti meni. Ne zaboravite i vašu adresu
da vam za trud pošaljem par specijalnih
varalica.
Preveo: A. Popović
15
 RIBOLOVAČKI MAGAZIN

RZAV, LEP KO SLIKA, ALI...

ŽALI BOŽE
PRAZNE VODE
...Lepo leti kanap, čuka
nimfa po kamenju, a ribe ni
od korova. Ni pege da joj
izbrojiš

Piše: Nikola Kosić

va zima, bleda i nejačka, baš mi je

O teško pala. Što reče moj drug iz

Žagubice, da ‘oće bar sneg da nas
zaveje, pa da živimo k’o ljudi. Nit’ zima,
nit’ proleće, pa ne znaš kom režimu da se
prikloniš. Uhvatila neka lenjost do bola,
pritisle obaveze, kondicija na nuli, a
navalila pusta želja. Kad zažmurim sve
mi crvene i crne pege i ono zlato sa
bokova igra pred očima. “Idi čoveče,
nemoj se mučiti’’, kažem sebi više da se
opravdam, al’ nikako krenuti. Mučim se
ko crni kukavac, zasvrbele mušice i var-
alice, nabrekle u kutijama, ‘oće u vodu.
Štapova kol’ko ‘oćeš, što li nemam više
ruku pa sve odjednom... Prelomih k’o da
me neko tera.
Osnovno sredstvo za ribolov, automo-
bil, na izdisaju. Ako pođem uz ono brdo
misliće da je požar kol’ko puši. Zovem
redom, svi gori od mene. Najzad Arso
“Kalipso”, istom boljkom zaražen, reša-
va da sve ostavi i da beži. ‘Ajmo brate
Varaličar na Rzavu u potrazi za pastrmkama
može jedan dan bez nas ili makar pola.
Ukradosmo dva sata...
Rzav lep ko slika, kako samo on može
da bude. Poznajemo se dobro. Popih mu
malo vode k’o što uvek radim, deluje ko
bensedin. Ej bre, nije to ista voda kad
izađe iz česme, nema miris pastrmke,
trag vidre, pogled niz kanjon i nema ta
lekovita svojstva. Na drugi zabačaj
zakačih jednu, ode. I ako je. Ne izbrojah
joj pege. Doći će druga, zarđ’o sam, mis-
lim, al’ više se tešim. Bacamo dalje, lepo
leti kanap, čuka nimfa po kamenju,
vraća mi se osećaj, to se ne zaboravlja.
Ništa.
“Nema ribe” - nailazi čiča sa ovcama.
“Imaš li duvan”?
“Imam, nisam još prestao”.
“Nema, nema ribe, bili su cele zime i
na glistu, na repić, čak i na onu krupnu
ikru, al’ slabo. Poneku. Žali bože prazne
vode. E ranije dok se čuvalo, u stvari dok
je Tito bio živ...”.
“Čekaj stari’’, prekidoh ga, “I ja i svi
moji smo ti oduvek bili opozicija, pa ako
i ja još počnem da ga prizivam i da
kukam za onim vremenima, ne znam
kud bi posle sam sa sobom.”
Ode čiča za ovcama, vode one njega,
znaju gde idu i gde će stići. Samo dal’ mi
znamo ko nas vodi i gde. Ma nirvana,
bre.
Zove Stanko, kaže ‘oće izveštaj sa
Rzava. Eto ti izveštaj pa gledaj šta ćeš s
njim.
Foto: Neša

16 April 2007

MALE TAJNE MR. TWISTER KATALOGA
ZA SVAKU
PRILIKU I
SVAKO
VREME
Mada bi u slučaju idealno
složenih prirodnih uticaja
velika većina silikonaca bila
više ili manje uspešna,
optimalno efikasne bi se
pokazale tek nekoliko
kombinacija forme, veličine
i boje.
Piše: Lazar Zarić
ajvećim delom smuđ lovnu aktiv-
N nost zasniva na pasivnom čekanju
plena, ukoliko izuzmemo kratke
cugove nestalnog tajminga i neizvesne
lokacije. Osloniti se na sigurnost ovakvih
cugova znači propustiti sijaset mogućnosti
za (u)lov tokom dana (noći). Klimatsko-
hidrološke promene u vidu blagih nado-
lazaka, povoljnog pravca vetra koji zamreš-
ka površinu vode, kratkotrajnih pljuskova
ili tmurnog vremena i magle, po pravilu
“dižu” smuđa i iniciraju njegovu aktivnost.
Međutim, kako se brzo ukažu, tako naglo i
minu, pa često ne budu adekvatno ispra-
ćeni.
To su naoko neobjašnjive situacije kada
se, vođeni intuicijom ili čistom srećom,
Apsolutni sklad funkcionalnog i realis-
tičnog, a lovnog: Mr. Twister Sassy Shad
2,5˝ , 3˝ i 4˝
18
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
nađete u pravo vreme na pravom mestu i zerske gume unapred je pogrešno. Među-
uhvatite “prave” smuđeve. Kada nekoliko tim, korisno je znati da određene grupe ili
sledećih dana to mesto ne bude više pravo modeli silikonaca najbolje rezultate pos-
i nemate ni udarca, najčešće žalite što ste tižu baš u usko određenim hidrološkim
pogodili tek zadnji dan izrazite aktivnosti uslovima. Naravno, te gume nisu neupo-
barona, nesvesni da nje prethodno nije ni trebljive za ostale situacije na vodi, već su
bilo. Ovi slučajevi ma koliko na prvi pogled se pokazale efikasnije u određenim situaci-
neobjašnjivi ipak nisu produkt slučajnosti jama od ostalih. Prevashodno mislim na
već sklopljenih kockica slagalice u kojoj su forme i modele silikonaca koji svojim
se stekli hidro i meteo uslovi, lokacija i vi. funkcionalnim i konstruktivnim rešenji-
ma, kao i elastičnošću ili krutošću materi-
KOMBINATORIKA SLUČAJNOSTI jala lakše prevazilaze specifične situacije
na vodi. Radi se o gumama koje će lakše
Mada bi u slučaju idealno složenih pri- isprovocirati napad hladnog (neaktivnog)
rodnih uticaja velika većina silikonaca bila ili mlakog smuđa ili će za određene uslove
više ili manje uspešna, optimalno efikasne predstavljati optimalan izbor. Pri redov-
bi se pokazale tek nekoliko kombinacija
forme, veličine i boje. Prestankom ili na-
rušavanjem tih prirodnih preduslova, taj
nom stanju na vodi one će biti upotrebljive
kao prosečan izbor za mnoge situacije.
silikonac će (p)ostati samo prosečan izbor GRAB(ULJANJE) SMUĐA
za novonastale uslove, prepuštajući nekoj
drugoj gumi primat. Zato je lovnost sili- Ukoliko krenemo od osnovne forme si-
konca relativna stvar, zavisna od mnogih likonaca zanimljivih za smuđa, prva podela
uticaja i uslovljena mnoštvom faktora. Ono je na glistolike (grub) i ribolike (shad)
što je za jednu vodu ili uslove na njoj opti- gume. Šed forme zbog široke - usporene
malno rešenje, za drugu je tek prosečan vibracije pokazale su se efikasnije pri ujed-
izbor, dok za treću može biti kontraprodu- načenom sporom povlačenju sa pauzama
tkivno. Zato izbor silikonca, iako nije pre- na dnu, što je model zimskog vođenja.
sudan za uspešnost, ne sme biti rezultat Naravno da ovo ne eliminiše grub forme
slučajnosti. silikonaca u zimskom periodu i ne znači da
Svrstati neke forme modele ili veličine šedove forsirate isključivo zimi. Oni mogu
silikonaca u striktno letnje, zimske ili je- biti interesantni i leti kada se bela riba jati
MR TWISTER
Retko koja firma odnosom kvalitet-cena uspe da nametne svoj brend kao sinonim
cele grupe srodnih proizvoda. Još manje da taj laskavi primat iz godine u godinu oprav-
dava i učvršćuje. Ono što decenijama unazad, ne samo u našem okruženju, asocira na
silikonac nosi ime Mr. Twister.
Ustaljenim kvalitetom i stalnom nadgradnjom ponude, silikonci ovog brenda uspe-
vaju ne samo da zadrže primat, već i da kvalitativno evoluiraju u uporedni etalon.
Naime vrednovanje kvaliteta svake nove gume na tržištu spontano se svodi na
poređenje sa Mr. Twister-om, mada često toga nismo ni svesni. Tvisterovci se godina-
ma nenametljivim pristupom tržištu u potpunosti oslanjaju na kvalitet. Time potvrđu-
ju činjenicu da istinski kvalitet ne priznaje kompromis i da se uvek iznova dokazuje.
Zato ne treba da čudi činjenica da su u ovom predstavljanju Mr.Twister modeli najza-
stupljeniji, pošto su već godinama verni pratioci ne samo meni već i armiji varaličara
koji svakodnevno druguju sa vodom i smuđem.
April 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
i sporo kreće u potrazi za hranom. Takođe
i grub-ovi imaju svoje trenutke za zimsko
dokazivanje u periodima blažih otopljenja,
kada naročito veći 5” “udarači” predstav-
ljaju odličan izbor za provociranje “smrz-
nutog” barona.
Mr. Twister Grub tail: Guma koja je do-
brano “zadužila” smuđevski rod (i ne samo
smuđevski) bez sumnje je uporedni etalon
kvaliteta grub formi i isključivi “krivac” što
se cela gama silikonaca naziva jednostavno
- tvisteri. Idealan odnos geometrije repa
prema elastičnosti materijala od koga je
sačinjen čine ga optimalnim izborom za
većinu situacija na vodi. Širina, debljina i
radijus luka repa sa lakoćom se opiru i
jačem strujanju vode, pa ne gubi vibraciju,
koja ostaje ujednačeno učestala, široka i
usporena.
Protočni spotovi izraženijeg strujanja,
kaskadni odseci i oštra poniranja dubine,
ali i šporovi, naperi i zaprečeni tokovi, let-
nje vode, zone neutralnog strujanja... ne
predstavljaju veći problem silikonskom
univerzalcu. Zbog širokog polja delovanja
vibracije, dobar izbor za pomute, ekstrem-
ne dubine i mrak. Optimalna prezentacija
je uzvodno povlačenje sa izraženom sko-
Uporedni etalon kvaliteta i lovnosti. Mr.
Twister Grub Tail 4˝ i 5˝
kovitošću duž donje ivice poniranja dubine
i usporeno vođenje u zoni dna. Idealne ve-
ličine 4” i 5”, dok trojku treba izbegavati
zbog neselektivnosti. Dobar izbor za aktiv-
nog, optimalan za mlakog, a nezamenljiv
kod hladnog, neaktivnog barona u dubini i
na dnu. Najlepše mu stoji shad glavica koja
ga očas preseli na dno. Sekund-dva pauze,
lagani trzaj i moćni propeler pri kretanju
sa dna diže oblačić. Veoma realistično,
pošto se i peševi ponašaju slično, a oni su
tiha čežnja svakog smuđa.
TVISTEROV ŠED
Apsolutni sklad funkcionalnog i reali-
stičnog je bez sumnje Mr. Twister Sassy
Shad. Upotrebna vrednost ove gume toliko
je široka da vam može pokriti sve situacije
na vodi. Odnos debljine repa prema uglu i
površini papučice čine ovu gumu univer-
zalnim mamcem za sve uslove, godišnja
doba i vodotoke.
Model od 2,5” ubrzane vibracije, ali uske
amplitude i polja delovanja dobar je izbor
za letnje protokom siromašne vode, ka-
nalske i jezerske zornjake i večernjake, kao
i za ultralako varaličarenje aktivnog smuđa
u međusloju. Montiran na laku džig-glavu
April 2007
i vođen adekvatno bestežinskim priborom
i tanjim - plivajućim monofilom (do 0,25
mm), idealno će oponašati ribicu-glupa-
čicu, za smuđa idealan plen. Udica u rangu
standard Matsuo 2/0 ili Eagle Claw Laser
Sharp 1/0, a ciljna grupa smuđevi tek neš-
to oko kilograma.
Trojčica-devojčica (3”), najgracioznija u
Sassy Shad porodici plesom u vodi sigurno
“diže” i sitog smuđa, dok je aktivna, ne
suviše brza vibracija - sužene amplitude i
polja delovanja, nepogrešivi vodič za glad-
nog barona. Ranojesenje varijante, bela
riba u okupljanju za migraciju ka zimov-
nicima, voda na temperaturnom optimu-
mu od 10-14oC, blagom bujanju i pomuti,
smuđ u lovnom ludilu, varaličari u transu.
Da u takvom stanju ne bi napravili grešku,
najbolje je na neku od sporotonućih džig
glava montirati Mr. Twister-ovu “trojku”.
Mogućnost udarca na silikonac u pro-
padanju je velika, potrebna skokovitost
maksimalna, povlačenje ne preagresivno,
vođenje svim tehnikama preporučljivo,
lerovanje optimalno efikasno. Ona se ma-
estralno transformiše od trbušne plesačice
u propadanju i aktrobate pri skoku, preko
graciozne balerine pri povlačenju do anti-
lope kada usporeno lerujete. Ovo je moj
silikonski favorit.
Aktivan smuđ, voda u nadolasku, mo-
gućnost kolateralne štete u vidu soma
izgledna, zato pamet u glavu i trojčicu na
pravu udicu. Matsuo strong (crveni) 3/0 ili
Eagle Claw Laser Sharp 2/0. Uz pravilno
vođenje i ujednačen pribor u kome domi-
nira oštar 40-gramac i lakša mašinica sa
strunom do 0,12 mm, nebitni su ugao po-
vlačenja, jačina strujanja ili konfiguracija
dna, pošto tri inčni šedić neće trokirati ili
gubiti vibraciju. Idealna prezentacija, kla-
sično lerovanje sa jačim skokovima, ka-
menito - šljunkovito dno, veća dubina,
veče - prvi časovi noći.
SMUĐ U NEDOUMICI
Kasno jesenja/predzimska varijanta, krat-
ka obdanica, smirivanje lovne tenzije i kraj
migracione golgote bele ribe, temperatura
u padu, voda u stagnaciji, smuđ u nedo-
umici. Ovo je period kapitalaca, a njihovo
vreme je noć. Smuđ je pretežno prikovan
Pojačana vibracija. Fin shad i Double
Tail
Ljubomorno čuvana tajna majstora
džiga. Mr. Twister Sassy Shiner
za dno. Ponudite mu ozbiljan mamac, 3,5”
“Sassy Shad”, usporenog oscilovanja, ali
šire amplitude i polja prostiranja vibracije.
Odmakli noćni sati, blaži priobalni odseci
sa konstantnim poniranjem dubine, ivice
barži i brodova u senci, vangradska mra-
kača, dublje ivice šporova i nizvodni pojasi
stubova mosta. Ozbiljan smuđ-jaka udica.
Zlatni ultra strong Matsuo 4/0 ili Eagle
Claw Laser Shapr 3/0. Razmislite i o
O,Shaugnesi kovanicama, da se kasnije ne
bi kajali.
Štap oštriji 50-60 gramac, jača mašinica
i struna do 0,14 mm biće odličan vodič za
ovu izvanrednu gumu. Ne forsirajte pre-
više, vodite je umereno skokovito, klasičn-
im lerovanjem, dok je voda ne zanese, da bi
obali prišli uz lagano jednolično motanje
uz dizanje i spuštanje štapa, čime će džig
dobiti talasastu putanju. Mlak, poluakti-
van smuđ, često kapitalnih dimenzija, ili
veći broj ozbiljnih dvokilaša i jače.
LAKA ENIGMATIKA
Kada se više negativnih faktora vode složi i
uroti protiv vibracije silikonca, veoma
teško je napraviti pravi izbor. U takvim
situacijama neophodno je da guma vibraci-
ju ne gubi ni pri minimalnim brzinama
povlačenja, a da pri tome i vizuelno ostane
realistična. Rešenje ove enigmatske situ-
acije je Mr. Twister Sassy Shiner, silikonac
koji je zapostavljen u ponudi naših pro-
davnica. Veoma teško ćete ga primetiti kao
svakodnevni izbor naših varaličara, pošto
ga se po pravilu sete tek kada svi potenci-
jalni aduti zakažu. Ova izuzetno efikasna
guma (p)ostala je slatka tajna zimskih
varaličara.
Sporo-tekuća “prevrnuta” voda (ispod
4oC), uz lagano vođenje i nepovoljan ugao
povlačenja, za većinu guma je neprelazna
prepreka. Šajner ove situacije prevazilazi
sa lakoćom, ne gubeći vibraciju ni pri
ekstremno sporoj i hladnoj vodi, nepo-
voljnom uglu i zimski usporenom vođenju.
Optimalna montaža na iri (erie) džig-glavu
ili neku od sporotonućih (ili lelujajućih)
formi za jesenju hiper aktivnost barona.
Aktivan jesenji smuđ u međusloju i ter-
moklini, jezera, kanali i sporo-tekući spo-
tovi, zaprečeni tokovi, džepovi u struji,
kombinacija loših uticaja vode i načina
prezentacije i naročito zimski hladan
smuđ.
Vođenje usporeno ili sasvim sporo, sko-
kovitost u zoni dna nenaglašena, nagla od-
stupanja od putanje nepotrebna.
19

KAKO I GDE
UBOSTI
Optimalna vibracija šeda, kao
uostalom svakog silikonca zavisi od
pozicije udice, tj. mesta izlaska udice iz
tela. Ukoliko šed preduboko prošni-
ramo na udicu i ona izađe preblizu
papučici repa, bitno će se narušiti
Optimalno prošniranom šedu udica iz
tela mora izaći na sredini leđa ili par
milimetara bliže glavi. Klasična i
albert montaža grub-a
vibracija silikonca. Ukoliko to uradimo
previše plitko, dobićemo nepotrebno
oscilovanje neprošniranog dela tela
koje može ugušiti primarnu vibraciju
repa. Sa druge strane, u tom slučaju
udica će biti daleko od centra vibracije
(repa), pa će, ukoliko smuđ ipak udari,
ubadanje biti krajnje neizvesno. Udica
iz tela šeda mora izaći tačno na njegov-
oj sredini (leđa naravno), ili par
milimetara bliže glavi. Samo tako
imaćemo maksimalno izazovnu vibraci-
ju i optimalno rastojanje između centra
vibracije i udice, tj. sigurno ubadanje.
Grub forma (tvister) ne ostavlja
nedoumice oko pozicije izlaska udice iz
tela pošto zadebljanje koje spaja telo i
srpoliki rep deluje logično za tu funkci-
ju. Nedoumice, naročito kod početnika,
izaziva položaj udice u odnosu na
zakrivljenje repa. Standardno udica na
tvisteru mora izaći ispod zadnjeg zade-
bljanja na telu, tačno u korenu repa,
tako da krivina udice zauzme suprotan
položaj od zakrivljenja repa. Međutim,
jedan broj varaličara koristi i Albert
metodu gde se oba luka (i udice i tvis-
tera) pružaju paralelno. Ovaj način
montaže mada nema širu primenu,
može biti efikasan kod lokacija slabijeg
strujanja, zaprečenih tokova, džepova u
struji vode kao i pri sporom propadanju
džiga. Loša strana ovog načina montaže
je često kačenje repa tvistera na vrh
udice.
20
DVOSTRUKA IGRA
Često vibracija silikonca nije dovoljno
efikasna, delom zbog usporenog strujanja,
uskog pojasa prostiranja, velike dubine, a i
zbog funkcionalnih rešenja gume, njene
napadne površine, elastičnosti ili oblika.
Rešenja takvih situacija potiču iz kataloga
Mr. Twister-a. Reč je o Fin Shad-u i Double
Tail-u.
Jezerski smuđ u odnosu na rečnog ima
terminski blago “pomeren” metabolizam.
Kako jezerska voda brže odreaguje na tem-
peraturne promene, to su i životne odluke
jezerskog smuđa terminski različite od
rečnog saplemenika. Jezerski smuđ se ra-
nije mresti od rečnog, ranije prelazi u zim-
ski režim, migracioni prostor mu je rela-
tivno sužen, a cugovi, osim od prirodnih,
zavisni i od faktora - čovek. Sve ovo uslovi-
lo je i specifičnu lovnu strategiju jezerskog
smuđa koja se, osim retkih, po pravilu
noćnih cugova, oslanja na merkanje plena
u dubljim zonama izdvojenim od priobalne
buke. To je nametnulo i potrebu za iz-
raženijom vibracijom, ali ne pojačavanjem
primarne već uvođenjem sekundarne -
suptilnije, koja će, u sadejstvu sa osnov-
nom, činiti skladnu celinu. Ozbiljna firma
kakva je Mr. Twister ne bi dozvolila previd
da izostavi jezerskog favorita, pa nas je
častila Fin Shad-om. Gumu klasične šed
linije obogatila je dodatnim silikonskim bi-
čem koji u stajaćoj vodi, kao i pri pro-
padanju, ima vibraciju dovoljno efikasnu
da pobudi hladnog ili isprovocira mlakog
barona. Osnovna vibracija šeda je sličnija
slow-motion kretanju Action Plastics šeda
nego Sassy Shad-a, što je posledica nešto
Drugi deo uspešnog džiga. Udice
O’Shaugnesy Barbarien jig, Aberdin,
Aberdin hevy, Eagle Claw, Gamakatsy i
Matsuo
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
uže površine papučice i većeg ugla između
papučice i repa, pa su otkloni uski i reski.
Probati na hot-lips džig-glavi, koja spe-
cifičnim udubljenjem na vrhu gubice stva-
ra pojačani otpor pri propadanju, ili nešto
lakšoj okrugloj. U oba slučaja oštra i pouz-
dana udica je imperativ, pošto je većina
udaraca u peridou propadanja ili ponov-
nog pokretanja iz stanja mirovanja. Vođe-
nje skokovito, propadanje kontrolisano za-
tegnutom strunom i laganim otkolonima
štapa ka vodi uz namotavanje viška strune.
Upotrebljiv i na kanalskim usporenim vo-
dotocima, rečnim rukavcima, dunavcima i
nizvodnim pojasima većih rečnih ada.
ŽABOLIKA RIBICA
Izazovnost silikonca na većim dubinama
oslanja se isključivo na vibraciju. Sem pri-
marne vibracije, veoma je bitno i polje nje-
nog prostiranja. Prenaglašavanje primarne
vibracije gume povećanjem gabarita je
Deo zelenog arsenala Mr. Twister-a
nesvrsishodno. Puno bolje rešenje je dupli-
rati osnovnu vibraciju dodavanjem iden-
tičnog repa. Upravo to je rešenje Mr.
Twister Double Tail-a, gume projektovane
za hladnog smuđa u dubokoj vodi, sredinu
leta i najhladniji period zime. Mada su to
situacije kada je smuđ vezan za dno, ne
treba forsirati brzo-tonuće oblike džig-
glava. Idealna je usporena prezentacija na
stand-up formama glava ili okrugloj-zlat-
noj sredini. Za brže potonuće postareće se
koji gram težine više od optimalne.
Štap oštar, težine bacanja i do 80 grama,
pošto su leti udarci soma na ovu žaboliku -
ribicu česti. Povlačenje sporo sa učestalim
“kuckanjem” i pauzama mirovanja na dnu.
Udica po pravilu O’Shaugnesy 2/0 ili 3/0.
Zimska kolateralna šteta je štuka, pa je
korisno montirati i predvez u vidu Climax-
ovog Hard Mono-a. Transparentni fluoro-
karbon spojio je do sada nespojivo, zadr-
žavajući sve atribute dobrog monofila i
čvrstoću sajle, istovremeno ne narušava-
jući rad i vibraciju silikonca.
Povući paralelu između vaših favorita,
mojih predloga i ponude na tržištu naj-
verovatnije bi izazvalo još veće nedoumice.
Ako se u nekoj od situacija opredelite za
savet iz ovog teksta i imate uspeha, ipak će
ostati senka sumnje da li bi nekim drugim
silikoncem bili još uspešniji. Time ćemo se
baviti u sledećem broju. Do tada strpite se
- lovostaj je. Razmislite ... biće vremena i
za zabacivanje. Vaš Laki.
April 2007

DA MAMAC POSTANE NEODOLJIV ŠARANU
ADITIVI ZA VIŠE
UDARACA
Atraktivan i lovan mamac
nezamisliv je bez aditiva, bili
oni praškasti ili tekući,
biljnog ili životinjskog
porekla, slatki ili slani
Piše: Sergej Bangievski
re par brojeva, pričajući o izradi
P mamaca, naučili smo kako naprav-
iti osnovnu smesu (mix) koja će
biti dobra baza za dalju fabrikaciju naših
boila. Međutim, ako želimo dobiti atrak-
tivan i lovan mamac, moramo znati da
ona sama po sebi nije dovoljna. Smesu
moramo dodatno obogatiti raznim adi-
tivima i tako je učiniti još privlačnijom
za šarane.
Aditive možemo podeliti na praškaste
i tekuće. Praškasti aditivi su razni dodaci
u prahu koji se u gotovu suvu smesu
(mix) naknadno dodaju. Grubo ih mo-
žemo podeliti na:
Biljni začini - koriste se u ljudskoj is-
hrani svakodnevno. Raf bilo koje bolje
snabdene samousluge ponudiće vam og-
romnu paletu ovih aditiva, a na vama je
da samo odaberete. Beli luk u prahu, ci-
met, karanfilčić, mleveni biber (zeleni,
crni i beli), slatka i ljuta mlevena papri-
ka, celer, korijander, vegeta, kari, čili,
dodaci za roštilj, dodaci za supe i čorbe i
šta sve ne još. Ako nemate vremena da
skoknete do prodavnice, zavirite u ku-
Betain - jedan od najboljih aditiva današnjice. Ming ulje - favorit čuvenog engeskog
šaranolovca Lee Jacksona. Biber i beli luk - odlična kombinacija
22
hinjski ormarić i vidite šta vam je pri
ruci, samo pazite da vas žena ne vidi.
Aditivi biljnog porekla su odlični za našu
smesu. Imaju miris koji je kod nekih
dosta jak pa nemojte preterati s dozira-
njem. Jedna do dve čajne žličice na kilo
suve smese su obično dovoljne da vaš
mamac dobije karakterističan ukus i
atraktivan blagi miris.
Stimulatori apetita - su najčešća tema
površnih poznavalaca šaranskog ribolo-
va i predmet raznih špekulacija i neisti-
na. Njima su pripisivane razne lak-
sativne osobine (čitaj proliv) kojim se
postiže da šaran uvek bude gladan bez
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
Dobar mamac - dobar ulov
obzira koliko je kila boila pokrkao.
Ovakve konstatacije nemaju ama baš
nikakvu vezu sa osnovnim svojstvima
stimulatora koji, u stvari, stimulativno
deluju na ukusne receptore šarana,
čineći da naša hrana deluje mnogo ukus-
nija nego što u stvari jeste i tako pod-
stiču ribu na “zalogaj više”. Gomila iz-
bačene polusvarene hrane u ćošku saka
je velikim delom rezultat stresa nastalog
kod šarana usled vađenja, zamaranja i
maltretiranja na suvom i eventualno i
delimično rezultat delovanja enzima, a
ne nuspojava dejstva stimulatora. Hrpa
polusvarenog kukuruza kojeg sam vadio
iz saka u vreme kada sam hranio i pecao
samo na obično kuvano zrno bez ikakve
hemije, dokaz je ove teorije.
Enzimi - u prahu se u suvu smesu do-
daju radi olakšavanja procesa probave
kod šarana. Boile koje mi nudimo riba-
ma su hrana koja je po sastavu mnogo
složenija od one koju oni nalaze u priro-
di, pa se dodavanjem enzima proces raz-
gradnje hrane ubrzava, a poboljšava se i
iskorištavanje korisnih materija. Gore
pomenute osobine možemo pripisati
ovom vidu aditiva, ali i to je veoma rela-
tivno ako uzmemo u obzir primer sa
kukuruzom. Predoziranje enzima može
uzrokovati ovakve pojave, ali kada se na
vagu stavi cena ovih aditiva i njihov efe-
kat, dobija se rezultat sa negativnim
predznakom koji može dati efekat samo
na duže staze. Enzimi ne utiču na atrak-
April 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
Crveni papar, crvena paprika i vegeta -
svaka žena zna šta je dobro za šarana
tivnost mamca i nisu neophodni, ali na
duži rok mogu vam uvećati šanse za
ulov. Ukoliko lovite u dugim kampanja-
ma na jednom mestu, enzimi pomažu
šaranima da brže probave hranu kojom
prihranjujete mesto i teraju ih da se re-
lativno brže i češće vraćaju na hranilište.
Svaka poznatija firma za šaransku hranu
danas nudi komercijalnu verziju enzima
(primer: Addit-Digest Nutrabaits). Lič-
no ih nikad nisam koristio, ali sam pro-
bao enzime koje se koriste kao dodatak u
ishrani kućnih ljubimaca, što je mnogo
prihvatljivija varijanta za moj budžet.
Slatko i slano - i šaran kao i čovek voli
hranu slatkastog i slanog ukusa. To ne
znači da trebamo loviti na tulumbe ili
tucani ovčji sir. U zavisnosti od toga da li
smo se odlučili za slan ili sladak mamac
koristimo ove aditive za naš bazični mi-
Drečavo ofarbane plivajuće boile
ks. Za zaslađivanje boile možemo koris-
titi razne zaslađivače komercijalnog tipa
koji mogu biti i u tečnom stanju ili ono
što imamo pri ruci: šećer u prahu, vani-
lin šećer, med u prahu (ili obični med),
saharin, melasa (tečni dodatak), kupov-
na sladila za dijabetičare i sl. Kada je za-
slađivač kao aditiv u pitanju, šarandžije
se najčešće opredeljuju za komercijalnu
varijantu, najviše zbog sugerirane doze
proizvođača na deklaraciji. Ostala sladi-
la su različite (neutvrđene) koncentra-
cije, pa je doziranje odokativno. Opti-
malna doza je oko 100 gr šećera ili odgo-
varajuća količina njegove zamene na 1
kg miksa. Ako većina osnovnih kompo-
nenti od kojih je izrađen bazični miks
ima gorkasti ukus, stavlja se više zaslađi-
vača. U protivnom se doza smanjuje.
April 2007
Korekcija ukusa je osnovni posao svih
zaslađivača.
Probajte miks obavezno. Sećam se
kada je moj prijatelj Jovica sedeo pet
vikenda zaredom na hranjenom mestu
bez ijednog udarca pecajući na boile,
dok je oko njega kod svih svirala Be-
tovenova deveta. Slučajno sam ga pose-
tio i kada sam probao njegovu boilu
umalo nisam povratio. Uljana repica ko-
ju je samleo i stavio u miks je bila tako
užegla da su boile dobile ukus pelina.
Ukoliko je vaš izbor slani mamac, ne
morate koristiti zaslađivače. 10 gr soli na
kg suve smese poboljšaće ukus vašeg
mamca i delimično ga konzervirati. Me-
đu šaranolovcima preovladava mišljenje
da zaslađivač treba koristiti kod spre-
manja voćnih i kremastih boila, a so kod
mesnih, što i nije sasvim tačno. Šaran
nikad nije jeo ni jagode ni čokoladu, a Suncokretovo i maslinovo ulje i to bez
holestorola - i šaran mora paziti na srčku
kad i u rinfuzi u obližnjem pet store-u.
Boje kao aditivi su priča za sebe. Neki
ne mogu zamisliti omiljene boile ako
nisu crvene, drugi nikad nisu ni probali
ofarbati svoje mamce. Ko je u pravu? Is-
tina je da boje imaju delimičan uticaj na
lovnost, ali samo na mestima gde je voda
Robin red (biljni) i squid (životinski) plitka i providna. Postoje dve varijante
ekstrakti farbanja! Kada lovimo u kombinaciji sa
obilnim prihranjivanjem na dosta na-
još manje lignje ili pušenog lososa, pa ne padnutim vodama, bolje su diskretne
zna da čokolada mora biti slatka a
pušeni losos slan. “Zaslugu” za ovo de-
limično imaju i prozvođači komercijalne
šaranske hrane (većina solarovih mikse-
va na bazi ribljih brašna su slani).
Ekstrakti životinjskog porekla su pos-
le aroma i aminokiselina najpopularniji
aditivi među šarandžijama. Ekstrakti ra-
kova, ribe, džigerice, školjki, sušenih ga-
marusa i raznih insekata, hrana za ak-
varijumske ribice i sl. odličan su dodatak Salmon i nutmeg komercijalna ulja
bazičnom miksu. Umnogome povećava-
ju atraktivnost našeg mamca, a dozira- boje koje se jedva razlikuju od boje dna.
nje ide od jedne do nekoliko čajnih žliči- Tehnika pecanja nazvana “singl metod”
ca na kg suvog miksa, pa sve do 10% kod (jedinačna metoda), koja se zasniva na
nekih. Mogu se nabaviti kao specijalno lovu jednom (najčešće plivajućom) boi-
dizajnirani za šaranski ribolov a pone- lom traži kontra pristup - drečave boje
Ulje konoplje. Šećer i so
23

Kari i čili
koje će izazvati šaranovu radoznalost. Ja
uvek ofarbam boile, ali više radi sebe,
kako bih razlikovao više vrsta koje no-
sim na pecanje, bez potrebe da ih stalno
njuškam kao pas.
Tekući aditivi su dodaci koje možemo
podeliti na arome, aminokiseline i ulja
(hranljiva i eterična). Iako se prve dve
mogu naći i u praškastom stanju, svrstao
sam ih u ovu grupu na osnovu zastu-
pljenosti. Mnogo je više aroma i amino-
kiselina u prodaji u tekućem nego u
praškastom stanju.
Hranljiva ulja su važan sastojak boila.
Njihovim dodavanjem nutritivno podi-
žemo mamac i činimo ga privlačnijim.
Šaranov organizam deponira ulja u vidu
masti koja je od izuzetnog značaja u
periodu preživljavanja tokom zimskih
meseci. Da bi iskoristili ovo saznanje,
hranljiva ulja moraju postati nezaobi-
lazan sastojak boila tokom letnjih i je-
senjih kampanja. Suncokretovo, kuku-
ruzno, maslinovo, sojino, ulje konoplje i
drugih biljaka spadaju u biljna ulja. Ulja
životinjskog porekla su možda i popu-
larnija od pomenutih, a među njima su
riblja ulja i ulja raznih vodenih životinji-
ca (rakova). Ulja biljnog porekla idu u
kombinaciji sa voćnim i kremastim aro-
mama, a životinjska sa mesnim, iako ni
ovde ne postoje pravila. Naprotiv! Na
vodama prelovljenim boilama, kombi-
nacije voćna aroma-riblje ulje ili obrnu-
to znaju doneti iznenađujuće rezultate.
Dosta dugo mi je omiljena kombinacija
bila: Solar Esterblen12 - Nutrabaits
Fruit Specijal - Nutrabaits Salmon Oil.
Pecamo li zimi ili u hladnijim mesecima
moramo voditi računa da šaranov orga-
nizam mnogo teže probavlja ulja živo-
tinjskog porekla pri nižim temperatura-
ma, pa ih treba izbegavati. I biljna ulja
šaran lakše probavlja leti, pa i to treba
uzeti u obzir. Ulja se pri niskim tempera-
turama zgusnu i teško su rastvorljiva, pa
deluju negativno i na širenje ostalih pri-
mamljivih supstanci (arome, aminokise-
line) kroz vodu. Doziranje se kreće od 15
do 30 ml na kg suve smese ili 10 jaja
srednje veličine za obe vrste ulja u toku
24
toplijeg perioda godina. Pazite da ne
preterate. Velika količina ulja utiče na
vezivna svojstva smese, pa se može desi-
ti da se kobasice od testa raspadaju
tokom rolanja. Moguće je da umesto
klasičnih napravite plivajuće boile uko-
liko preterate sa količinom ulja, pa
umesto šarane hranićete patke. Posebnu
pažnju kod izrade boila obraćam na
eterična ulja. Kada ih jednom počnete
koristiti, nećete više nikad ostati bez
njih. Talijani Pasini i Bertoni 2002. su
mi na najbolji način pokazali njihovo
dejstvo. Ulovima prosečne težine iznad
16 kg izbezumili su i mene i komšije
zdesna, Austrijance. Za razliku od njih,
mi smo imali prosek ispod 10 kg, što je
velika razlika ako se uzme u obzir da
smo pecali blizu jedni drugima (Talijani
su bili u sredini). Naše, hemikalijama
nabildane boile lovile su mnogo manje
šarane, za razliku od njihovih “siro-
mašnih” boila koje su od aditiva sadržale
samo eterična ulja i veoma malo zaslađi-
vača. Naši su bili brojniji, njihovi veći!
Dejstvo eteričnih ulja se posebno ističe
na vodama gde je pritisak šarandžija
konstantan skoro cele godine, kao na
Raduta jezeru u Rumuniji, pa stariji i
lukaviji šarani tokom vremena počinju
izbegavati hemijom nadrukane boile i
sve više teže prirodnom, a eterična ulja
su baš to.
Dobijaju se destilacijom biljaka i sas-
vim su prirodna. Koriste se sama ili u
kombinaciji sa drugim aromama. Neka
Šaranska eterična ulja i njihova braća iz
apoteke
od njih su strašno jaka, pa ih treba koris-
titi veoma pažljivo. Doziranje eteričnih
ulja je u kapima i to shvatite doslovno.
Kada ih kombinirate sa aromama sma-
njite preporučenu dozu arome i eteri-
čnog ulja na pola. Većina njih se ne
zgušnjava u hladnoj vodi pa su dobri i za
hladniji period. Nutrabaits, Solar,
Mainline, R. Hutchinson i ostali renomi-
rani proizvođači imaju paletu eteričnih
ulja na kojima je strogo označeno dozi-
ranje u kapima. Možete kupiti neka od
njih ili pokušati nabaviti iste u apoteci.
Obzirom da je ova druga varijanta finan-
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
Gomila komercijalnih aditiva
sijski mnogo povoljnija, u specijalizo-
vanim radnjama nabavljam obično ona
kojih nema u apotekama. Na njima nije
naznačeno doziranje, ali uvek možete
konsultovati literaturu, Internet ili pitati
kolegu koji koristi kupovne. Dužim
korišćenjem napravićete listu omiljenih
kombinacija aroma i eteričnih ulja, ali
evo par saveta, čisto da probate za poče-
tak. Ulja bergamota, narandže i man-
darine se najviše slažu sa voćnim i
donekle sa kremastim aromama, a ulje
crnog bibera sa mesnim. Instant delo-
vanja ulja crnog papra, narandže, man-
darine, nutmeg ulja i ulja bergamota su
sigurno već poznata takmičarima.
Neću mudrovati po pitanju aminoki-
selina (i aroma), ali moram pomenuti je-
dan aditiv koji je veoma blisko vezan za
aminokiseline, a to je Betain. Spada u
grupu najboljih i najkorišćenijih aditiva
danas. I prirodi ga ima u veoma malim
količinama u jajima, kvascu, u nekim
biljkama i u mesu određenih riba i bes-
kičmenjaka. Dostupan nam je u praškas-
tom i tekućem stanju. Obzirom da je iz-
razito termolabilan (kao i aminokiseli-
ne), bolje ga je staviti na već gotove boile
odozgo, nego u fazi spremanja u smesu.
Sa tečnim je to lako, a praškasti rastvo-
rite u neki aminokiselinski dodatak, bez
obzira što proizvođač dozvoljava i doda-
vanje u samu suvu smesu. Pet gr Betaina
na 1 kg suvog miksa učiniće vašu bolu
veoma privlačnom šaranima, iako i veća
doza nije naodmet. Kao i kod aminoki-
selina, i kod betaina ne postoji maksi-
malna doza. Što više, to bolje. Ne znam
koliko puta sam do sada spomenuo i reći
ću opet! Kvalitetnim i pravilno doziran-
im aditivima možete poboljšati i najgori
osnovni miks i obrnuto. Nekvalitenim i
nepravilno doziranim aditivima pokvar-
ićete suvu smesu koja košta i čitavo bo-
gatstvo. Pripremite dobru smesu, doda-
jte vaše favorizirane aditive i napravite
dobar mamac. I najvažnije, idite na vo-
du! Šta čekate ljudi, proleće je počelo!
April 2007
 RIBOLOVAČKI MAGAZIN
MAMCI ZA PROLJEĆE

“PIKIRANJE” NA
RIBLJU NERVOZU
Šarana treba isprovocirati
tako da mu se stvori veštački
osećaj gladi - Proleće je
definitivno vreme kad šaran
najteže odoleva kukuruzu
šećercu

Piše: Krešimir Kuri

ako su ljubitelji lova na šarane jako

I skloni mistificiranju, a pogotovo kad

u pitanje dolaze mamci, tu zapravo
nema puno mudrosti. Tokom svih ovih
godina šarani se nisu previše promije-
nili. Još uvijek u proljeće vole kukuruz
šećerac, kuhani slatki kukuruz, kono-
plju, boile...
Samo je stvar iskustva i dobre proc-
jene kada na kojoj vodi koji mamac u
kojoj količini upotrijebiti.

Šaran ulovljen na dva zrna kukuruza i

komadić žute spužve oblika kukuruza u
proljeće

Kukuruz šećerac šarani jednostavno obožavaju
KUKURUZ ŠEĆERAC
Šarani jednostavno obožavaju kukuruz
šećerac i teško da će se tu nešto u
nadolazećim godinama promijeniti. Nje-
gov miris i okus, odmah nakon što
otvorite konzervu, vrlo su izazovni. I
sam često posegnem za njim prije nego
što ga upotrijebim za prihranjivanje ili
kao mamac i gotovo uvijek pojedem
barem nekoliko šaka iz konzerve. Tada
se obično u meni budi dodatni apetit i,
ako sam slučajno gladan, konzerva je u
opasnosti. I sa šaranom je, vjerujem,
vrlo slično. Šaranu je kukuruz u genima
i njegov ga miris uvijek nagoni da ga, bez
obzira na loša iskustva iz prošlosti, uvi-
jek ponovo uzima, a nakon nekog vre-
mena s njim učini kobnu pogrešku. Bez
obzira koristili ga samog kao mamac ili u
kombinaciji s drugim sjemenkama, pro-
ljeće je definitivno vrijeme kad on može
najbolje odraditi svoj dio posla.
Dobar je pomiješan s klasičnom
dubinskom hranom, ali i u kombinaciji s
peletama. Problem prilikom ribolova
javlja se zbog toga što ga jako voli i druga
sitna riba, pa zbog toga, kad god lovili s

26 April 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
upotrebljavaju odlično na njih reagira.
To se događa sve dok ovi mamci ne uđu
u “ribičku modu”. A kad se jednom
počnu masovno upotrebljavati za pri-
hranjivanje, prestaju biti tako efikasni.
Zbog čega je to tako, pitao sam prošle
godine na ribičkom sajmu u Gonzagi u
Italiji Martina Lockea, vlasnika Solara,
znajući kako su oni njegov omiljen
mamac, i evo što mi je on na to odgovo-
rio. Kad šaran jede oraščiće, lomi ih
ždrijelnim zubima i oni obično pucaju
na pola, na tri ili na četiri dijela. Po jed-
noj teoriji takvi dijelovi imaju oštre kra-
jeve (rubove) i dok prolaze kroz crijeva,
rade blage površinske ozlijede po nje-
govom epitelu, zbog kojih ove ribe s vre-
menom smanjuju apetit, pa kasnije ne
jede niti oraščiće, niti bilo što drugo
(akcija na vodi staje).
Druga teorija tvrdi kako im ti “oštri”
rubovi uopće ne smetaju. Šarana okus i
hrskava konzistencija ovog mamca

Tigrovi oraščići su pomalo mističan,

ali nepravedno zanemaren
proljetni mamac

njim, treba često ponovo zabacivati i

stalno kontrolirati udice.

TIGROVI ORAŠČIĆI
Među ribolovcima postoji vrlo rašireno
razmišljanje kako su ovi mamci dobri
jedino kad je voda topla. Da to nije tako
znaju svi koji su ga pokušali koristiti i u
hladnijem dijelu godine. Iako se danas i
u našim trgovinama mogu kupiti gotovi
pripremljeni za lov, gotovo da svaki od
ribiča ima neki svoj tajni način pripreme
ovog pomalo mističnog mamca.
Oko ovih je oraščića ispričano puno
priča. Jedna od “ribičkih teorija” je da
velika većina voda na kojoj se prvi put

Pelete na biljnoj bazi-dobar proljetni

izbor

toliko zaokupi, da ih stalno jede, drobi

ždrijelnim zubima i neprobavljene iz-
bacuje u okolinu. Te komadiće opet jedu
drugi šarani, lome ih na još manje
komadiće i opet neprobavljene izbacuju
iz sebe. Ciklus se puta ponavlja sve dok
se oraščići ne usitne na vrlo male
dijelove i kao takvi iskoriste. Velika
količina ovih mamaca ubačena u vodu
toliko može zaokupiti pažnju ovih riba
da one jednostavno prestaju uzimati sve
druge mamce. Zanimljive teorije, mo-
rate priznati.

PELETE
Pelete su mamci novijeg datuma, koji su,
ne bez razloga, stekli vrlo veliku popu-
Konoplja u proljeće nije tako efikasna kao ljeti, ali daleko od toga da nije larnost među šaranašima. Za proljetne
dobra za ribolov ribolove treba izbjegavati one bogate

April 2007 27
 RIBOLOVAČKI MAGAZIN
zbunili šarane. Jednolični mamci riba-
ma na vodama gdje se učestalo lovi,
naročito ako su se s njima već prije sus-
retali, mogu djelovati opasno. Stoga ih je
ponekad bolje upotrebljavati u neobičn-
im kombinacijama. Pelete raznih veliči-
na se otapaju i počinju raditi u različitim
vremenskim intervalima, pa tako sis-
tematski u nekoliko navrata (koliko je
različitih veličina) privlače ribu.
Pelete možete kupiti gotove ili ih radi-
ti sami kod kuće. Možete koristiti bez
aroma (one ih obično već sadrže u sebi)
ili, ako želite nešto novo, malo ih dodat-
no aromatizirati. Pelete u PVA vrećici ili
mrežici u kombinaciji s jednom boilom
na udici mogu u proljeće biti vrlo uboji-
to oružje. Kada mamac s punom mre-
žicom peleta zabacite, mrežica se vrlo
brzo rastopi, a pelete ostanu na hrpici
oko udice. S vremenom one se u vodi
potpuno raspadnu privlačeći atraktiv-
nim mirisom šarane na hranilište. Kad

Slatki kuhani kukuruz može biti dodatno

aromatiziran, ali i ne mora

životinjskim masnoćama i bjelančevina-

ma jer ih šarani u hladnoj vodi teže raz-
građuju. Tada su najbolje pelete na
biljnoj bazi, pogotovo s dodacima
šaranu privlačnih tvari poput betaina,
različitih prirodnih aroma (na primjer
ekstrakta krvnih crva, lignji, školjki),
umjetnih ili bilo koje druge prirodne
hrane koju šaran voli u proljeće jesti.
Međutim, u drugoj polovici proljeća,
naročito u svibnju i lipnju, kad voda
pređe 15°C, to više ne vrijedi. Tada
možete posegnuti za svim raspoloživim
vrstama namijenjenim šaranima, ali i
pastrvama bez obzira na sastav ili
aromu. Tada je važna količina. Pelete su
se naročito dobro pokazale u kombinaci-
ji s rastresitom hranom i s manjom
količinom boili. Jedna od poznatih i
dobrih taktika za proljeće je pomiješati
što veći broj različitih peleta raznih Boile su dobre tokom cijele godine, ali se vrsta miksa i aditivi biraju prema sezoni
veličina, kako bi na taj način što više

KREŠIMIR KURI: MODERNI ŠARANSKI RIBOLOV

Ovaj prilog je napisao g. Krešimir Kuri, autor knjige
“Moderni šaranski ribolov” i urednik uglednog izdanja “SVI-
JET Šarana”, koje tromjesečno izdaje “Športski Ribolov” iz
Samobora, Hrvatska. Upravo je izašao broj 4 (ožujak, 2007),
u kome vodeći svjetski autori (Christian Finkelde, Davor
Svoboda, Grizli, Leon Hoogendijk, Mario Boldin, Simon
Crow, Steve Briggs...) otkrivaju tajne šaranskog ribolova.
Knjiga “Moderni šaranski ribolov” je štampana na najk-
valitetnijem papiru, sa 180 kolor fotografija i 13 crteža.
Saznajte sve o biologiji šarana, prirodnoj hrani, lociranju riba,
o priboru i dodatnoj opremi, sve o boilama, montažama i
prezentacijama, o riječnom ribolovu, o modernim trikovima,
o puštanju riba i još o mnogočemu drugom.
Informacije i porudžbine: kkuri@inet.hr, tel: 098/649-233,
Krešimir Kuri, Mažuranićeva obala 6/1, 47000 Karlovac, Distributer za Srbiju: Carp System”, Stari Begej, dr M. Tirša
Hrvatska 1, Zrenjanin, 023/512 360

28 April 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
gladna riba dopliva u aromatizirani dio
našeg hranilišta, na dnu ne može naći
ništa hrane osim nešto ostataka i naš
mamac na udici, kojeg u većini takovih
situacija bez razmišljanja uzima. Ova je
taktika odlična kada šarani slabo grizu,
jer pikira direktno na nervozu ribe i
stvara joj umjetan osjećaj gladi.
KONOPLJA
Iako zbog njenih uljnih komponenti
većina ribiča misli kako je konoplja
uglavnom ljetni mamac, pokušajte je
koristiti i u rano proljeće ili u kasnu
jesen. Ja sam se znao dobro naloviti
šarana na tepihu konoplje u ljeto, jed-
nako kao i u jesen, ali i u proljeće. Kod
njene upotrebe postoji jedna naoko
bezazlena opasnost koja se javlja pogo-
tovo kad je koristite u većim količinama.
Naime, šarani mogu ponekad postati
toliko zaokupljeni traženjem ovih malih
zrnaca, da katkad potpuno zanemare sve
druge mamce. Ako lovite konopljom,
najbolje ju je koristiti u umjerenoj
količini, pomiješanu s drugim sjemen-
kama. Ako je upotrebljavate samu, osig-
urajte si dovoljno slobodnog vremena za
ribolov, tako da možete dočekati trenu-
tak da šarani sve počiste prije nego što
počnu uzimati vaše mamce. Konoplja se
vrlo jednostavno priprema za ribolov.
Namočite je preko noći u vodi, a zatim
prokuhajte 15 minuta u ekspres loncu ili
pola sata u klasičnom. Ostavite je da se
ohladi i nakon dan do dva koristite u
ribolovu.
KUHANI ZASLAĐENI KUKURUZ
Iako su kuhani kukuruz mnogi moderni
ribolovci olako odbacili, izbacivši ga iz
najužeg izbora mamaca za lov, on je
šaranu i dalje jednako privlačan i zan-
imljiv. Jeftin i lagan za upotrebu, a opet
vrlo učinkovit, kukuruz je vrlo lako
pripremiti. U veliku kantu od 25 l istre-
site toliko suhog kukuruza da do poklop-
ca ostane samo pedalj. Nakon toga u nju
natočite vode tako da 3 do 5 cm prekrije
gornji sloj kukuruza. U sve to dodajte
kilogram do dva šećera te po želji arome
ili aditive. Naši natjecatelji u njega rado
još dodaju betain, sladila, prirodne i
umjetne arome, eterična ulja i slično.
Međutim, ako ste u rekreativnom
ribolovu i lovite na vodi gdje se puno i
učestalo lovi, katkad mi se čini da je
prirodni miris kuhanog kukuruza bez
ikakvih dodataka sasvim dovoljan, a
ponekad i učinkovitiji od sve te naše
“moguće i nemoguće” kemije. Jedan od
dobrih trikova je u kantu kukuruza
pomiješati pola kile do kilu konoplje.
Konoplja kuhanjem ispušta ulje, koje je
šaranu jako privlačno. Kombinaciji
prirodnih aroma kukuruza i konoplje
teško da će koji normalan i gladan šaran
April 2007
Kukuruz šećerac u kombinaciji s dubinskom hranom
uspjeti odoljeti. Ako ne navali na njih
netom po ubacivanju u vodu, krenuti će
na njih bez dileme za par dana kad se
uvjeri kako je na hranilištu mir i kako su
mamci “sigurni”.
BOILE
O boilama je već toliko pisano da se u
ovom malom presjeku proljetnih
mamaca na njih uopće neću pretjerano
osvrtati. Ipak, želio bih naglasiti kako su
one u kombinaciji s bilo kojim od gore
navedenih mamaca zapravo odlična
ideja za uspješan proljetni ribolov.
Ribolov samo boilama u vrijeme kad se
je riba već pokrenula također može biti
vrlo učinkovit. Bitno je znati da boile na
bazi ptičje hrane, zbog otvorene struk-
ture mamca (veća granulacija smjese)
puno bolje primaju i otpuštaju arome.
To je naročito bitno u hladnoj vodi, kad
neka ulja ostanu zgusnuta ili u sklopu
mamca ga “zatvaraju”, tako da lošije
otpušta hranidbene signale u svoju
Tajna dobrog ribolova katkad je i u
neobičnoj kombinaciji: pola
boile i rovac
okolinu. Izbor aroma također ovisi o
temperaturi. U hladnoj vodi su bolji
alkoholni mirisi od glicerolnih. Dobri su
i oni na bazi estera. Njihova je prednost
što trenutno djeluju, ali i nedostatak što
mogu biti “prejaki”. Tako, naročito ako
su dozirani u suvišku, ponekad mogu
čak i potjerati ribe s hranilišta.
KOMBINACIJE MAMACA
Danas je među šaranašima sve manje
tajni. Većina informacija o mamcima je
postala dostupna svim zainteresiranim
ribičima. Oni koji su ozbiljno zagrizli u
taj ribički kolač i koji se smatraju
ozbiljnim šaranašima, mogu s vrlo malo
napora doći do dragocjenih informacija
koje su godinama među ribičima bile
strogo čuvane kao tajne. Dovoljno je
pratiti članke o šaranima u nekim od
naših modernih i bogato opremljenih
časopisa (na primjer “Svijet šarana”), ili
pročitati neku specijaliziranu knjigu o
ribolovu (“Moderni šaranski ribolov”)
da bi dobili odličan uvid u to koji mamci
su doista učinkoviti i zbog čega dobro
love. Te su informacije danas dostupne
velikom broju ljudi i, da bi ih maksimal-
no iskoristili, ponekad ih je nužno još
malo doraditi. Što to zapravo znači?
Znači da kombiniranjem nekoliko
različitih provjerenih mamaca ili neko-
liko dokazanih recepata za mamce
zajedno (smjesa, aroma, aditiva) dobiva-
mo nove kombinacije mamaca, dipova
ili aroma koje ribe još nisu vidjele i koje
će ih možda više zaintrigirati od poz-
natih. Jasno, tu se treba držati od-
ređenih pravila i znati što se s čim može
pomiješati i kombinirati. Uz malo više
znanja i iskustva o mamcima, ribolov
može postati vrlo zanimljiva igra. A što
više puta budete u njemu imali uspjeha,
bolje ćete se zabavljati i više u svemu
tome uživati.
29
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
VODE VOJVODINE: JEGRIČKA KOD ŽABLJA

LJUBAV PRETOČENA U
USPEH
Malo ko je verovao da se od zatravljene
baruštine moža stvoriti mesto koje svake
godine obezbeđuje vrhunsko uživanje
hiljadama pecaroša iz cele Srbije

Piše: Bogdan Četnik Reč je, treba li to i reći, održana, a obećanja i višestruko pre-
mašena. Istina, uz mnogo više truda, znoja i novca nego što se to u
este čovek i pecaroš i lovac, jeste da baš dobro ume i jedno i početku novim gazdama i Stojanu učinilo, ali danas niko zbog toga

J drugo, ali da ga baš i u jednoj i u drugoj branši biraju za

predsednika - malo je mnogo. Reći će to svi koji čoveka ne
znaju, a pogotovo oni koji nisu upućeni u žabaljske ribolovačko-
ne kuka i ne žali. Naprotiv.
Kad neko čak “otkude Niš” zapuca na Jegričku, a zna da ga tamo
ne čekaju nekakvi tajmeni i lenoci, štuke desetokilašice i orijaški
somovi, nego (kinesko) naš melez nasušni, dvesta-trista gramski,
lovačke prilike. A odgovor na pitanje zašto bi Stojan Vujaković, uz
funkciju predsednika USR “Mladost Jegrička”, u neko dogledno kad to isto svakodnevno čine Beograđani, rumljani, Mitrovčani i
vreme mogao zasesti i na predsedničko mesto lovačkog društva, mnogi drugi koji se ne mogu požaliti na manjak voda i na sop-
sasvim je prost: dosadašnjim učinkom je pokazao i dokazao da u stvenom kućnom pragu, pa se još na istu vodu opet, ponovo i stal-
Žablju (a Žabalj baš i nije neka vukojebina na bačkoj mapi) boljeg no vraćaju, znači da u Žabalj, na Jegričku baru, zaista vredi doći. I
nema. zbog lepote Jegričke same, i zbog iščašenog lakta od silnih kontri
Nikakve predizborne kampanje i lažna obećanja, pri tom, i, ponajviše, zbog onog što su u ovom delu Bačke, na jednoj ple-
Stojanu ne trebaju. Njegov učinak je zaista lako izmeriti, naročito menitoj vodi, ljubavlju i trudom, Stojan i njegovih devet pajtaša
od dana kada je 2002. godine, sa devetoricom sebi sličnih, preuzeo napravili.
upravljanje nad delom najlepše i najzapuštenije bačke reke,
Jegričke, barom od Nepergaćine ustave do Čuruške ćuprije,
mestom koje je bilo namenjeno privrednom ribolovu, dva i po
kilometra (pedesetak hektara) zatravljene baruštine kojom se ni
čamcem nije moglo proći. Na reč datu nadležnim vlastima (za
poprilične pare i uz podršku žabaljskih “faktora) da će sve dovesti
u red i da vodu koju preuzimaju za godinu dana neće prepoznati ni
onaj ko je uz nju rođen.

Poziv Stojana Vujakovića i sekretara ovog udruženja Milenka

Šatare nismo, naravno, mogli odbiti i polovinom marta
četveročlana ekipa (Stanko, Vesko, Grca i moja malenkost) zaputi-
la se put Žablja. Mnogo puta sam, moram priznati, Čurušku ćupri-
ju prelazio odlazeći na pecanje po bačkim kanalima i bara mi se, i
to priznajem, sa ćuprije nije činila bog zna kakvom. Znam neke

KLINCI TAKMIČARI
Još je jedan razlog zbog kojeg Stojan, Milenko i njihovi dru-
gari zaslužuju pohvale. Nisu zaboravljeni ni ribolovci tak-
mičari, a pogotovo oni najmlađi među njima. Upravo pionirska
nadmetanja na ovoj vodi su i najatraktivnija, a na njima, što
ekipno što pojedinačno, učestvuje i po 120 klinaca. Jedno takvo
nadmetanje zakazano je za 22. april, a mi obećavamo da ćemo
ga i ispratiti i, koliko možemo, pomoći.

April 2007 31

druge delove Jegričke, znam kako su neuređeni i znam da je na
dobrom delu ove rečice sloj mulja deblji od sloja vode, da meleza
zaista ima mnogo (za sat pecanja na jedan štap veštiji mogu
upecati i stotinak komada), ali i to da “kapitalci” ne premašuju sto-
dvesta grama (a takvih je jedan na pedeset). Čemu onda, mislio
sam, svraćati u Žabalj, pa se još i gurati za mesto s drugim
pecarošima. I naravno, kad je neka voda u pitanju, grdno se, i ne
prvi put, prevario.
Mesto na kome su nas Stojan i Milenko dočekali nije Jegrička
koju ja znam. Nije ni nalik ni mnogim drugim izvikanim
pecaroškim destinacijama na kojima se sve svodi na dobru vodu i
lepu prirodu. Ovde se, pre svega, vidi i oseća ljudska ruka i želja i
ljubav koje su je vodile da napravi ono što su nam Stojan i Milenko
velikodušno ponudili. Čak četrdesetak platformi (pontona) na
kojima se sasvim udobno može smestiti stotinak pecaroša, pista za
još njih pedesetak i dvadesetak mesta uz dva mosta (kažu, udarnih
za plovkaroše) i sami po sebi dovoljno su primamljiva ponuda za
povelik broj zaluđenika i zaljubljenika u vode i pecanje. Toliko
primamljiva da ih, zaista, dnevna dozvola od 400 dinara (do voe
godine bila je 300) neće odvratiti. Tim pre što je ista takva na
opustošenim kanalima i uvek ćudljivom Dunavu za sto dinara sku-
plja i tim više što se sa Jegričke bare (a dosta je to valjda i onim
najalavijim) kući može odneti i pet kilograma bele ribe. Sve je to u
već pomenutoj ceni dnevne dozvole, a ako se upeca više, bela riba
se plaća sto, a ona kvalitetnija (šaran do pet kilograma) oko dves-
ta dinara po kili. Naravno, treba reći i to da je zaista malo malo
onih koji ne uspeju da napecaju dozvoljenu količinu.
DALJE RUKE
Mada 300.000 dinara nisu bile, a nisu ni danas, mala para,
Stojan i njegovi drugari su ih nekako obezbedili kad su preuzi-
mali Jegričku baru. Bar još toliko su uložili da bi vodu kojom
gazduju doveli u red (ali i plaćali tuđi nemar - kada su im drugi
vlasnici Jegričke vodu ponovo nepažnjom zatravili i zamuljili),
a koliko je truda uloženo da bi Bara imala današnji izgled -
samo njih deset zna. Za one koji znaju kako je bara izgledala do
2002. nije nikakvo čudo što u vreme dodeljivanja na gazdovan-
je nije bilo previše otimanja oko ove vode. Niko, osim Stojana i
njegovih, nije ni hteo niti je imao petlje da se upušta u sređi-
vanje Bare, pa će zaista biti interesantno videti hoće li tako biti
i ove godine, kad se vode opet budu ustupale na gazdovanje. A
već sad se zna da neće.
Tipično srpska posla, reći će neko, jer na uspešne nogu dižu
svi. I već se javljaju neki koji bi da se omrse i ovajde, na divanu
sve duvan pušeći, dolazeći na gotovo, bez kapi sopstvenog
znoja. Takvih, bar, na ovim prostorima nikad nije falilo.
Ovog puta bi im, zasigurno, trebalo reći samo jedno: ruke
dalje od Bare, od Stojana i njegovih drugara i svega onog što su
nadomak Žablja uradili. A u ime tri hiljade pecaroša koji su nji-
hov jegrički raj lane pohodili, hiljada koji će to tek učiniti, stoti-
na klinaca koji će se ovde prvi put prihvatiti štapa i najlona... U
ime zdravog razuma i istine koju ne može poreći niko ko se na
Jegričkoj bari bar jednom obreo: ovakve vode ne bi se postidela
ni zemlja koja u ribolov ulaže stostruko više od naše.
32
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
Jer, ribe zaista ima i biće je. I u martu, kad na vaćini voda neće
ni da gricne, a kasnije pogotovo, jer se o tome ovde vodi računa i
domaćinski gazduje. Bara je, naime, prepuna bele ribe (mahom
melez i bodorka), ali je sve više i šarana, amura, štuke, soma i
smuđa. Primereno tome se i peca, najčešće dubinskom metodom
ili plovkarenjem, ali je, pod kontrolom čuvara, da se ne bi
provukao koji drljator ili kakva druga lopovska ništarija, dozvol-
jeno i varaličarenje. Dozvole se, što takođe nije uobičajeno za
većinu vojvođanskih voda, mogu kupiti i za noćno pecanje.
Prvo što pomislite kad pročitate koliko se godišnje ribe ovde
izlovi biće: ovi nisu normalni, toliki izlov ne može izdržati nijedna
voda. Pecaroši odavde, naime, godišnje odnesu 17-18 tona ribe.
Mahom bele (gotovo 90 odsto), ali i oko tonu šarana. I tako svake
godine, a moći će i ubuduće jer Stojan Milenko i njihovi kompan-
joni ne zaboravljaju na poribljavanje. koliko se izlovi, toliko se za
narednu godinu i unese, a prošle godine su, recimo, uz silne tone
meleza i tonu šarana ubacili, konsultujući stručnjake, i nešto
amura, onoliko koliko je primereno ovakvoj i ovolikoj vodi.
Takvu vodu, naravno, treba i sačuvati od lopina, ap ovde pet
čuvara radi danonoćno. Uz stalnu kontrolu i merenje upecane
ribe, oni čamcem prevoze pecaroše na sve delove bare uz zaista
smešno jeftinu nadoknadu po turi (50-100 dinara) i spremni su da
vas vrate na drugu obalu na svaki vaš poziv. Zahvaljujući njima i
njihovom samopregoru, malo je onih koji se usude da po bari brl-
jaju i muljaju, ali je ipak prošle godine pronađeno i spaljeno 11
lopovskih mreža i bubnjeva.
Inače, broj stalnih članova je, upravo zbog velikog broja gostiju,
limitiran na sto (godišnja dozvola je 6500 dinara). Njima je da
godišnje odnesu i deset komada kvalitetne ribe, plus onih pet kilo-
grama bele za svaki dan pecanja. a da Jegrička bara može postati
izazov i za one koji na pecanje odlaze samo zbog kapitlnih ulova,
potvrđuju i rekordi ove vode, štuka od osam i šaran od 15 kilogra-
ma.
April 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
IZVEŠTAJ SA DRINE

SKOBALJI
NAJATRAKTIVNIJI
Trenutno je lovostaj na
mladicu i lipljena pa su se
drinski ribolovci opredelili
da love skobalje

Piše: Mlađo Obrenović

martu skobalj i nije tako dobro

U radio kao tokom zime. Već se vidi

da se riba sprema za mrest, da
nije u jednom mestu već ide prema
brani, odnosno Perućcu. Lovi se rano
ujutru i kad počinje porast vode. U
međuvremenu desi se da uzme neki
komad. Isključivo se lovi na mladu
prirodnu travu koju beremo na prelivi-
ma i pod sedrama. Ulove se izuzetno
krupni primerci i skobalja i plotice, kao i
veoma sitni za Drinu, od pola kila.

April 2007 35
 RIBOLOVAČKI MAGAZIN

U društvu sa skobaljima su obično i

krupne plotice

Mesta na kojima se lovi riba dobro su

poznata skobaljašima i svi bi da love na
njima. Mesta od Perućca pa nizvodno su
Džamija, Beserovina kod pozide,
Lukovo, Rača (most), kod Dve Lipe,
Milkin čamac, Šulani, Krivi vir (Jula),
Karajica, Rogačica, Muto, Živko, Đedo,
Spomenik. Trenutno je lovostaj za
mladicu i lipljana pa su se ribolovci
opredelili za skobalja.

Autor teksta Mlađo Obrenović sa kapitalnim drinskim lipljenom

od 51,5 cm, ulovljenim 10. februara, na mušicu sopstvene izrade
(red tag sa perlom). Ostali članovi ribolovačke ekipe:
Foto Vlade, Miško Šunjevarić, Mićo Đurović i Miloš Kremanac

36 April 2007

USKORO, NA BEOGRADSKOM SAJMU
MIKADO PO IZUZETNO
POVOLJNIM CENAMA
poslednje dve godine ribolovački
U deo planete ima samo jednu
temu za razgovor - poskupeo kar-
bon! Osnovni razlog poskupljenja je
naglo povećanje tražnje za ovim
strateškim materijalom, prvenstveno od
strane evropske i američke avioindustri-
je. Sva proizvodnja karbona u narednih
osam godina bukvalno je avansirana za
potreba razvoja i proizvodnje najnovijeg
T-Rex Spin 270 i 300 cm (1950 i 2100 din)
T-Rex Pilk 285 cm (3800 din)
Crystal Line Carp 360, 3 lbs (2900 din)
Golden Bay Pilk 290 cm (1750 din)
Diplodocus Spin 270 i 300 cm (2300 i 2500 din)
Competition Medium Spin 270 cm (2300 din)
Competition MH Spin 270 i 300 cm (2400 i 2900 din)
tipa aviona čije glavne komponente
treba da budu izrađene od karbona.
Da se kojim slučajem nije desila ova
nevolja na tržištu karbona, većina nas
ribolovaca bila bi ubeđena da se karbon
proizvodi u Kini, jer tamo se proizvodi
više od 80% štapova i mašinica na svet-
38
skom tržištu. Ne. Devedeset i pet proce-
nata karbona proizvodi se u SAD i
Japanu, a pet procenata na Tajvanu.
Cena kilograma karbona je samo u peri-
odu od 2004. do 2006. godine skočila sa
12 na 37 dolara. Nemamo podatke za
ovu godinu, ali, nastavi li se i dalje ovaj
trend, uskoro ćemo, kao nekada, plaćati
za metar štapa 100 DEM (50 EUR).
Zanimljivo, zapadni trgovci se raduju
ovom trendu jer će to značiti porast
profita, ali mi se tome zasigurno nećemo
obradovati.
Svesni ovih činjenica, pojedini naši
uvoznici koriste priliku da nabavke vrše
u vansezoni, kada se mogu iskamčiti
popusti i do 50%. Takvom poslovnom
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
politikom omogućavaju našim ribolovci-
ma da koliko toliko ne osete nagli udar
na svoje skromne ribolovne budžete.
Ovom prilikom predstavljamo vam
seriju vrhunskih štapova iz produkcije
poznatog evropskog proizvođača “Mi-
kado”, kod koje je, zahvaljujući vanse-
zonskom fabričkom popustu, ostvaren
fenomenalan odnos cene i kvaliteta. Sve
ove i još mnogo drugih štapova sa
neverovatnim cenama, naši ribolovci
imaće priliku da vide na beogradskom
Sajmu lova i ribolova (26. do 30. aprila),
na štandu kompanije “Travar”.
Cene koje navodimo su okvirne, uz
moguće odstupanje od 10%.
R. T.
April 2007
 RIBOLOVAČKI MAGAZIN

FORMAX STORE IZLOG

Cara Dušana 47 - Novi Sad, tel. 021/646-77-96
Beogradski kej 13 - Novi Sad, tel. 021/524-338

MITCHELL
AVOCET
C2000RD
Za ribolovce koji više vole mašinice
sa zadnjom kočnicom, a bave se lakim
ribolovom, kao što je varaličarenje
HRANE LA smuđa ili basa (pastrmke, klena,
protfiša, bandara...), tu je Mitchell
Avocet C2000RD. U laganom grafit-
MITCHELL
BASIC
MATCH 400
Meč mašinica sa laganim kompoz-
itnim kućištem i dva kuglična ležaja,
sa dodatkom jednosmernog koji
trenutno zaustavlja rotor. Kapaciteta
je 150 m najlona debljine 0,12 mm i

SIRENE X 21 nom kućištu nalazi se precizan

prenosni mehanizam opremljen sa
dva kuglična ležaja i jednosmernim
Hrana za primamu riba “X21
Amorce”, čuvena “ikserica”, najpopu-
larnija je dubinska hrana poznatog
francuskog proizvođača La Sirene
X21 i veoma je poznata među
ribolovcima takmičarima (pojedinci
su uz njenu pomoć osvajali svetska
prvenstva). Univerzalne je namene
pa privlači ribe svih veličina i dugo ih
drži na mestu hranjenja. Pakovanje je
od 850 gr i košta 389 dinara.
Druga hrana, koju vidite na
fotografiji je “Carpes Gros Poisson” i
specijalno je koncipirana za lov
šarana i drugih krupnih riba.
Preporuka za korišćenje je da se u
početku hranjenja baci veća količina
u kuglama veličine narandže, a da se koji zaustavlja rotor i sprečava udare
pogubne po mehanizam. Metalna teška 360 grama. Poseduje brz
kasnije, tokom pecanja, kada se
špulna kapaciteta je 110 metara prenosni mehanizam 6,4:1 pa jednim
smanji aktivnost ribe, dohranjuje
najlona debljine 0,25 mm, a prenosni okretom ručice namotava 95 cm
prema potrebi. Sporo se rastvara na
odnos 5,1:1. Balansiran rotor i ručica najlona. Uparena sa odgovarajućim
dnu, mirisom i raspršenim hranjivim
omogućavaju mirno namotavanje bez meč štapom odličan je izbor za
česticama privlači šarana i krupniju
vibracija. Ova mašinica odgovaraće ribolov krupnije bele ribe na tekućim
belu ribu i drži ih na mestu lova.
bez problema i za pecanje na plovak. i stajaćim vodama.
Cena: 399 dinara za pakovanje od
Cena: 1699 dinara. Cena: 1749 dinara.
kilograma.

MITCHELL PREMIUM SPIN

Varaličarski štap izrađen od mešavine karbonskih i staklenih vlakana (kompozit), opremljen aluminijum-oksid provodnici-
ma, navojnim držačem mašinice i plutanom drškom. Spoj između delova je provereni “spigot joint”. Ovaj štap je medium akci-
je i poseduje snažan donji deo kombinovan sa izuzetno osetljivim vrhom, tako da je odličan izbor za varaličarenje lakšim
plitkoronećim voblerima i džigovima manjih težina, pogotovo na stajaćim i sporotekućim vodama. Dužine je 3,00 metra, težine
bacanja 20-50 grama, a težina štapa je 249 grama.
Cena: 1199 dinara.

42 April 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN

PEN ŠAJU HLEB FORMAX NAJLONI

Poznati francuski Najnovija generacija Formax naj-
specijalno priprem- lona sastoji se je od velike palete
ljen hleb koji se najraznovrsnijih monofila, specijal-
koristi isključivo kao no dizajniranih i prilagođenih od-
mamac na udici, ne- ređenim vrstama ribolova. Za-
odoljiv je velikom jedničko im je da su izrađeni u
broju ribljih vrsta Japanu od najnovije generacije
(skobalji, plotice, kopolimera i visokog su kvaliteta.
mrene, deverike, ba- Svaki od ovih monofila, posmatrano
buške..). Zahvalju- kroz poprečni presek, sastavljen je iz
jući specijalnoj više slojeva u cilju postizanja maksi-
strukturi vlakana od malnih performansi. Na fotografijama vidite “Formax Feeder Carp Pro”
kojih je sačinjen, u namenjen ribolovcima koji love šarana i krupnu belu ribu dubinskom
vodi nabubri, čvrsto metodom, kao i “Formax Bright Cast”, namenjen varaličarima. Prvi je
prijanja uz udicu i braon boje, veoma je mek i otporan na habanje. Drugi je fluorescentno
ne spada sa nje, pa žut, sa ubačenim specijalnim re-
je moguće pecati flektujućim česticama što omo-
dugo vremena sa gućava bolju kontrolu nad varali-
jednim postavljenim mamcem. Koristi se tako com u uslovima smanjene vid-
što se odseče kriška, navlaži se vodom, proce- ljivosti i noću. Odlikuje ga zavidna
di se i drži u vlažnoj krpi, a tokom ribolova mekoća, otpornost na abraziju i
izvlači se potrebna količina vlakana i montira visoka nosivost na čvoru. Pakovani
na udicu. U celofanskom pakovanju nalaze se su na špulnama od 150 i 300
dve vekne koje pažljivijem plovkarošu mogu metara.
potrajati celu sezonu. Cena: od 179 dinara (špulna od
Cena: 639 dinara. 150 m).

MITCHELL MITCHELL
STAR MATCH AVOCET
40M S2000FD
Mašinica uni-
verzalne namene sa
Osnovni model mašinice u Mitchell preciznom prednjom
paleti koji je namenjen meč ribolovu. kočni-
Poseduje jedan kuglični ležaj, ka- c o m ,
paciteta je špulne 100 m najona laganim
debljine 0,16 mm i teška je 340 grafit-
n i m
SHIMANO
NEXAVE kućištem i
balansir-

grama. Prenosni odnos je 5,6:1, zah-
valjujući kojem prilikom jednog okre-
ta ručice namotava 80 cm najlona.
Ova mašinica poseduje lagano kom-
pozitno kućište, balansiran rotor i
ručicu i preciznu kočnicu na repu
kućišta.
Cena: 1199 dinara
1000 RA
Mala i lagana mašinica (svega 240
grama) kapaciteta špulne 90 metara
najlona debljine 0,25 mm, opremlje-
na sa tri kuglična i jednosmernim
ležajem u rotoru. Tu je i metalna
špulna i precizna zadnja kočnica.
Prenosni odnos je 5,2:1 a jednim
okretom ručice namotava 64 cm
najlona. Odličan je izbor za lako var-
aličarenje (pastrmka, klen, bas, ban-
dar, protfiš...) ili ribolov plovkom, jer
će se odlično uklopiti i sa nekim meč
štapom ili lakšim bolonjezom.
Cena: 4639 dinara
a n i m
rotorom i ručicom.
Opremljena je sa tri
kuglična ležaja i jednosmernim koji
momentalno zaustavlja rotor, metal-
nom špulnom i udobnom gumenom
ručicom. Teška je svega 243 grama,
ima prenosni odnos 5,1:1, kapacitet
špulne je 110 m najlona debljine 0,25
mm, a namotava 65 cm najlona jed-
nim okretom ručice. U kombinaciji sa
odgovarajućim varaličarskim štapom
težine bacanja do 40 grama, odličan
je izbor za lako varaličarenje (smuđ,
bas, klen, bandar..). Bez problema će
poslužiti i za ribolov plovkom ili laku
dubinku.

April 2007 43
 RIBOLOVAČKI MAGAZIN

BERKLEY LIGHTNING ROD

Nova serija poznatih varal-
ičarskih štapova čuvene amer-
ičke firme Berkley. Model sa
fotografije je dvodelac dug 3,00
metra i težine bacanja 15-55 g.
Težak je svega 214 grama, a opremljen je laganim i elegantnim “Titanijum SS304” provodnicima sa ramom od titanijuma i
uloškom od poliranog nerđajućeg čelika. Poseduje i ergonomski dizajniranu plutanu dršku i specijalni držač mašinice koji u
potpunost prekriva stopu mašinice, tako da je ruka oslonjena na plutu, što je veoma korisno i prijatno prilikom zimskog ribolo-
va. Izrađen je od IM6 karbona i brze je akcije. Veoma je lagan i odličnog balansa. Ovaj štap je univerzalac za većinu naših ter-
ena, što znači da se njime podjednako dobro mogu loviti smuđ, štuka, som, bucov... i to svim tipovima varalica.
Cena: 4449 dinara.

MITCHELL KOMPLET ZA LOV ŠARANA I GRABLJIVICA

PREMIUM CARP + FREE 5500

Lov šarana savremenim metodama i
priborom iz dana u dan sve je popularni-
ji i privlači puno ribolovaca. Svake
godine otvori se i nekoliko novih revira
specijalno namenjenih ovakvom ribo-
lovu. Moderni ribolovac ima sve manje
vremena za duge kampanje hranjenja i
čekanja šarana, pa su ovakvi tereni sve
posećeniji. Ako ste i sami razmišljali da
odete na neki od njih i oprobate se u lovu
krupnih šarana i amura, verovatno vam
je najveća prepreka bila nabavka odgo-
varajućeg pribora. Komplet od tri
kvalitetna šaranska štapa sa pripada-
jućim mašinicama, rod podom, mere-
dovom i ostalom opremom nije nimalo
jeftin i isplativ je samo pasioniranim
šarandžijama, odnosno onima koji
provode puno vremena u lovu šarana. Pa
šta onda da rade oni koji tek nameravaju
da uđu u ove “vode”, ili znaju da će pecati
na taj način svega nekoliko puta godišn-
je? Njima se ne isplati veliko ulaganje,
pogotovo ne u startu. Ne brinite, većina
proizvođača u asortimanu ima i osnovne,
jeftinije modele štapova i mašinica, a
koji su namenjeni upravo početnicima,
rekreativcima, i svima ostalima koji tek
počinju da se bave ovim sportom. Više su
nego solidnog kvaliteta da mogu izdržati
intenzitet takvog ribolova, a mogu se
nabaviti po veoma povoljnim cenama.
Naš predlog u toj cenovnoj klasi ovog
puta je komplet francuske firme Mitchell
koji se sastoji od odgovarajućeg štapa i
mašinice. Štap je “Premium Carp”, du-
žine 3,60 metara i opterećenja vrha 2,5
lbs. Izrađen je od mešavine karbonskih i
staklenih vlakana (kompozit), para-
bolične je akcije i vrlo je snažan i žilav.
Opremljen je aluminijum-oksid provod-
nicima, navojnim držačem mašinice i
drškom od duplona. Spoj između delova
je provereni “put over”. Uz ovaj štap
odličan izbor je mašinica “Free 5500”
koja poseduje mehanizam sa slobodnim
hodom špulne, a kapaciteta je čak 410 m
najlona debljine 0,30 mm. Teška je 435
grama a
pose-
d u j e
2 + 1
ležaj.
Ovo je komplet uni-
verzalne namene koji će
odgovarati potrebama šaran-
skog ribolova na različitim
terenima. Mašinica košta 1999 dinara, a
štap 1879 dinara. Dakle, za manje od
4000 dinara imate itekako upotrebljiv
alat sa kojim ćete bez problema moći
savladati i krupnije primerke šarana i
amura. Da napomenemo da je to odličan
komplet i za lov grabljivica, recimo,
štuke na balerinu i dubinku, odnosno
smuđa ili manjih somova, tako da vam se
njegovom kupovinom otvara još neko-
liko interesantnih mogućnosti...
Za ovakav komplet trebaće vam i
odgovarajući najlon, a odličan izbor
predstavljaju monofili iz najnovije
Formax Palete. Recimo, novi Formax
Carp Ultracast, kopolimer poslednje
generacije, pakovan na špulnama od 150
i 300 m. Površinski sloj ovog najlona tre-
tiran je silikonom što omogućava daleke
izbačaje a fluo žuta boja je korisna jer
ćete imati
kontrolu prilikom
dalekih izbačaja. Ne
brinite, šaranu ništa neće
smetati jarka boja ovog monofi-
la, a vama će olakšati plasiranje
mamca, pogotovo u lošijim svetlosnim
uslovima i noću. Ako ste ipak pristalica
tamnijih ili neutralnih boja monofila, tu
je i “Formax Camo”, kamuflažno obojen
monofiil koji je praktično nevidljiv u
vodi jer se odlično uklapa sa svakom
podlogom. Kod ovog monofila naiz-
menično se smenjuju 4 boje (žućkasta,
zelenkasta, crvenkasta, crna), a može se
nabaviti na kalemovima od 300 m i u
više debljina, od 0,255 do 0,358 mm.
Oba ova monofila prizvedena su u
Japanu i imaju visoku nosivost i
otpornost na habanje, uz zavidnu
mekoću.
Iako zvanična sezona lova šarana
počinje tek 1. juna, na komercijalnim
revirima to ne važi i već se uveliko peca
(održavaju se i takmičenja). Naš predlog
u vezi odgovarajućeg pribora je pred
vama.
Svratite do najbližeg Formax Store-a,
opremite se i pravac na vodu...

2 April 2007
 RIBOLOVAČKI MAGAZIN

SAJAM CHINA FISH: NA ŠTANDU ENERGOFISH

ČARDAŠ NA KUTIJI
a jednoj od najvećih svetskih demonstrirali funkcionalnost i kvalitet sa puno pažnje pratili ovu demon-

N smotri ribolovačkog pribora i

opreme, na China Fish sajmu,
učestvovala je i firma Energofish Ltd. iz
bogate palete kutija.
Okom kamere zabeležili smo susret sa
poslovnim partnerima iz Koreje, koji su
straciju, kako kutija može da bude
ranac, prava mala pokretna radnja, pa
stolica za ugodan boravak u ribolovu...
Budimpešte, poznata, pored ostalog, i po Sve što je potrebno savremenom ri-
programu “Fishing Box Nou”, italijan- bolovcu, pa još po fantastičnoj ceni.
skim kutijama za pribor. Na ovom štan- Kada je potencijalni kupac iskazao
du je uvek bilo veoma živo tako da znatiželju da li kutija može da izdrži
menadžeri Ištvan Pal i Miša Makhovski težinu prosečno gabaritnog čoveka,
nisu imali trenutka predaha jer su Ištvan Pal, dvometraš sa stotinak kilo-
potencijalnim kupcima iz celog sveta grama, skočio je na kutiju, odigrao čar-
daš... a gospoda iz Koreje su, nema sum-
nje, potpisali ugovor o uvozu!

46 April 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
LIKOVI USPEŠNIH
LEGENDA
KOJA
TRAJE
Povodom 55 godina takmičarskog ribolova
najuspešnijim kolektivima i pojedincima
uručena jubilarna priznanja, a među
nagrađenima je i veteran jagodinskog
ribolova Miodrag Miljković - Nunić
Piše: Vaso Spasojević
vog proleća navršava se pola veka
O od kada je legenda jagodinskog
ribolova Miodrag Miljković, poz-
natiji po nadimku Nunić, u pratnji dede
Stanislava, zabacio udicu u Veliku
Moravu, pokraj porodične vodenice i
doživeo radost prve upecane ribe.
Zato, njegovu bogatu sportsku karijeru
krase i ove odrednice: blizu 400 nastupa
u seniorskom sastavu i osam titula
pobednika matičnog udruženja “Belica”,
236 medalja osvojenih na takmičenjima
širom Jugoslavije, od kojih su četvrtina
zlatne, nastup za reprezentaciju Srbije i
pobeda na prvenstvu SFRJ, tri visoka
priznanja Ribolovačkog saveza Srbije...
O sebi govori uzdržano u želji da ne
povredi velikane srpskog ribolova koji su
doprineli da Jagodina danas bude jedan
od najjačih ribolovačkih centara u Srbiji.
- Zahvalan sam deda Tini što je u meni Ulov za Riplija - četiri ribice su donele punu afirmaciju u sportskom ribolovu
pobudio ljubav prema ribolovu, jer sam Nuniću pobedu na Skadarskom jezeru doživeo je još jedan član porodice
zahvaljujući ovom sportu dosta proputo-
vao i stekao brojna poznanstva. Najveći broj iskrenih prijatel-
ja stekao sam na pecanju i to me čini srećnim - naglašava
Miljković.
Sve do 1969. godine popularni Nunić je bio poklonik slo-
bodnog ribolova, a onda je po nagovoru kolega iz Jagodinske
pivare odlučio da se oproba i kao takmičar. Debi je ulepšan
ubedljivom pobedom njegove ekipe, što je obradovalo klupske
drugove koji su ga ubedili da redovno trenira, pa se već iduće
godine našao u širem sastavu seniorskog tima “Belice”. Za
nepune četiri decenije u dresu matičnog kluba, kome je ostao
veran, imao je blizu 400 nastupa. Najdraža mu je medalja iz
1979. sa prvenstva Jugoslavije, kada je, sa klupskim drugom
Tomislavom Milenkovićem, nastupio u dresu reprezentacije
Srbije. Taj uspeh mu je otvorio put ka reprezentaciji
April 2007
Jugoslavije za nastup na svetskom
prvenstvu u Španiji. Međutim, posle
višednevnih priprema na Ohridu selek-
tor Nikola Knežević mi je saopštio da se
opredelio za iskusniji sastva, tešeći me
rečina: “Za tebe ima vremena, još si
mlad” - priseća se Nunić tih vremena.
U mnoštvu medalja, pehara, zahvalni-
ca i diploma, koje krase vitrine doma
Miljkovića, posebno se izdvaja pobednič-
ki pehar sa velikog turnira 1999. godine
na Skadarskom jezeru.
- Bilo je to takmičenje za Riplija. Od 60
takmičara samo sam ja uhvatio 4 sićušne
ribice. Ostali takmičari, među kojima je
bilo dvadesetak reprezentativaca naše i
susednih zemalja, ostali su bez ulova, i to
na vodi za koju se pouzdano zna da je
bogata ribom.
Devedesetih godina minulog veka
Miljković. To je sin Nenad koji se okitio
titulom prvaka Srbije u pionirskoj i juniorskoj konkurenciji.
- Nadao sam se da će me Nenad zameniti u seniorskom timu
“Belice”, ali mi se ta želja nije ispunila jer je prerano okončao
sportsku karijeru - govori Nunić uz neskrivenu nadu da će
jedanaestogodišnji unuk Aleksandar ove godine imati tak-
mičarski debi.
Zapitan da li jubilarno priznanje SSR Srbije nagoveštava
skori kraj takmičarske karijere, on kaže:
- Ni slučajno! Namera mi je da u nastupajućoj sezoni dam
pun doprinos u ostvarivanju ligaških ambicija “Belice”. Tu je i
desetak tradicionalnih turnira, a pokušaću i da izborim pravo
nastupa na regionalnom i republičkom prvenstvu u pojedi-
načnoj konkurenciji. Još sam u dobroj snazi, a i vid me, hvala
Bogu, dobro služi i zato i ne pomišljam na predaju.
47

SMUĐ IZ ZVORNIČKOG JEZERA
REKORDER NA
KORICU HLEBA
Radan Jevtić čekao belu ribu,
a ulovio smuđa od 12,7 kila
Piše: Dragan Kostadinović
- Džeri
vima nama koji živimo pored i koji
S
živimo za Zvorničko jezero, jasno je
šta ono krije u zelenim dubinama.
Znamo mi da mu po bogatstvu ribe,
posebno one kapitalne, jedino može
konkurisati moćni Dunav. Ali, ono u
čemu mu ni Dunav ne može konkurisati
je kvalitet te iste ribe, jer samo brza,
hladna i skoro besprekorno čista Drina
može da iznedri ribu takvog kvaliteta.
Zadnjih deset godina ova voda je dosta
dobro zaštićena, što govori da će ovaj
brend u budućnosti ostati isti ili čak
mnogo bolji, raznovrsniji i bogatiji.
Kada je srećni ribolovac Radan Jevtić
iz Malog Zvornika pozvao telefonom
potpisnika ovih redova, obratio mu se
sledećim rečima: “Da li je smuđ u
zabrani”? Kada je dobio odgovor da nije,
pozvao ga je rečima: “Onda dođi da vidiš
šta sam ulovio”. Kada sam video ulov-
50
ljenog smuđa, na momenat sam zane-
meo. Nikada nisam video toliku ribu.
Prva misao bila mi je: “Ovo mora biti
preparirano i ostati za sva vremena
budućim generacijama”.
Izmerio sam mu dužinu i metar je
pokazao 97 cm, od vrha usta do korena
repa. Tek sutradan je ribočuvar
Drinskog jezera Milisav Jokić izmerio
težinu i digitalna vaga je pokazala 12,7
kg.
Nažalost, ovaj lepotan, umesto da
bude prepariran, završio u Radanovom
stomaku. Zoran Spasojević i Branislav
Miladinović “Pik” su Radanu obećali 100
evra za prepariranje smuđa i da mu
vrate meso. Radan je Zoranu tvrdo
obećao da će mu ustupiti ribu i dobio
uputstva kako da ga zamrzne. Kada sam
se, posle četiri dana, pojavio pred
Radanovom kućom da preuzmem ribu,
čekalo me je razočaravajuće iznenađe-
nje. Radan mi je veoma hladno saopštio
da je riba pojedena. Nisam mogao da
verujem da je to uradio i posle mojih
proklinjanja da to ne čini. Jedino su
ostale prelepe fotografije Seada Zulića i
glava koju je malozvornički ribolovac
Miodrag Ćirić - Ćiro uspeo da otme sa
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
panja. Radan je, inače, ribolovac koji ne
lovi smuđa već deveriku, šarana i belu
ribu. Tako je i toga dana očekivao ove
ribe na uobičajen mamac - koricu hleba.
Nije on jedini koji je na koru hleba
ulovio smuđa i to kapitalca, mnogi kapi-
talci na ovom jezeru su ulovljeni na isti
mamac, što je za ne poverovati. Naš poz-
nati ihitiolog Aleksandar Hegediš za
ovakve slučajeve ima sasvim prihvatljivo
objašnjenje. Najverovatnije se oko hleba
skuplja sitna bela riba, koja se u
trenutku napada smuđa razbeži, a on se
u brzini prevari i uzme hleb.
Smuđ je uhvaćen na delu jezera gde se
preko puta nalaze poznati tuneli u
Republici Srpskoj, skoro na sredini jez-
era. Ovaj deo je poznat po ulovima
smuđa, posebno sa strane Republike
Srpske i deo je poznate malozvorničke
staze na kojoj se održava “Somovijada”.
Ostali podaci:
Datum ulova: 21. februar 2007.
Mesto ulova: Zvorničko jezero, Sakar
Štap: Germina t.b. 80 gr
Mašinica: Abu Garcia Cardinal
Monofil: Zlatna Kornjača 0,30 mm
Udica: Mustad br. 6
April 2007
 RIBOLOVAČKI MAGAZIN
NOVE CORMORAN MAŠINICE

LEPOTICA I
SNAGATOR
Cormoran je u ovoj sezoni
varaličarima ponudio dve
lepe i savremene metalne
mašinice po veoma niskim
cenama
emački Cormoran je dugi niz

N godina među našim ribolovcima,

posebno varaličarima, poznat po
odličnim i ne previše skupim štapovima.
Za isto vreme u ponudi su imali i veliki
broj mašinica, ali se, za razliku od štapo-
va, nisu uspeli “proslaviti” ni sa jednom
od njih. Nesretan splet okolnosti, loš
odabir “izvođača radova” ili nešto treće,
možemo samo da nagađamo. No, izgleda
da su i oni konačno počeli pratiti tren-
dove jer se prošle godine u njihovom
katalogu pojavio model Chronos, savre-
men “metalac” u dve varijante, sa 6 i 11
ležajeva. Sada su pripremili još veće
iznenađenje: seriju Magnesia, takođe u
dve verzije. Hajde da se malo pozabavi-
mo sa ove dve (četiri) mašinice...

PRECIZNA LAKOĆA
Magnesia je udarni Cormoranov model
za ovu sezonu i donosi nekoliko sasvim
novih stvari u klasu jeftinijih varali-
čarskih mašinica. To je pre svega upo-
treba magnezijuma kao materijala za
izradu određenih delova. Tako nešto sve
do nedavno bilo je rezervisano samo za
prestižne modele najpoznatijih proizvo-
đača (Shimano i Daiwa, naravno).
Konstruktori nisu stali samo na tome
već su baš dali mašti na volju i napravili
kućište koje sastavljeno od nekoliko ele-

Metalna stopa spojena je sa kompozitnim

kućištem preko posebno dizajniranog
spoja i osigurana sa četiri vijka

menata izrađenih od različitih materi-

jala (magnezijum, aluminijum, karbon-
kompozit), a sve u cilju smanjenja težine
i postizanja optimuma čvrstoće.
Naime, rotor je od magnezijuma
(legura aluminijum/magnezijum), pok-

52 April 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
mnogo precizniji i snažniji. To se itekako
vidi kada zavrtite ručicu Magnesie:
super-gibak, bešuman hod, bez ikakvih
vibracija i “mlevenja” koje se obično od-
mah oseti na ručici. Preciznosti meha-
nizma doprinosi i čak 10 ležajeva (9+1)
kojima je do vrha “napunjena” ova za-
nimljiva mašinica. Sve što se vrti po-
stavljeno je na njih, a špulna leži na čak
dva komada. Robusnost i trajnost sig-
urno će povećati i poklopac od metala na
kućištu sa leve strane, jer osovina po-
gonskog zupčanika i njen ležaj imaju

Osovina ručice se direktno ušrafljuje u čeličnu osovinu

pogonskog zupčanika

CORMORAN MAGNESIA 10 PiF

Veličina Prenos Kapacitet Uvlačenje Težina
3000 5,3:1 170/0,28 70 cm 225 gr
3500 5,3:1 190/0,30 76 cm 255 gr
4000 5,3:1 160/0,35 86 cm 285 gr
lopac kućišta je od aluminijuma, a samo jedan detalj do skora
kućište je izvedeno iz dva dela, što je vrlo bio rezervisan za
neobično, ali i originalno. Stopa maši- mnogo skuplje mod-
nice je od aluminijuma, dok je kućište od ele. Naši varaličari
karbon-kompozita, a sastavljaju se pre- već dobro znaju da se
ko posebno dizajniranog spoja koji osi- kod ovakvog rešenja
guravaju četiri šrafa. Tri se uvrću u kom- ručica neće razmrda-
pozitno kućište (jedan od njih ujedno ti, no meni takav de- Kombiniranjem različitih materijala postignuta je mala
priteže poklopac kućišta, a ono potom talj govori nešto težina
dodatno pritiska i pozicionira ceo spoj), mnogo značajnije -
dok se četvrti kroz kompozit uvrće u da je pogonskom mehanizmu posvećena pouzdan oslonac na strani koja je uvek
metalnu stopu. Spoj izgleda vrlo pouz- znatno veća pažnja, i da je zbog toga više opterećenja, zbog ručice koja je
dano i ne verujem da će se razmrdati, ali (najčešće) sa te strane.
pomalo zabrinjava ta kombinacija Primetio sam još jedan detalj na
(mnogo) jačeg i slabijeg materijala, i to Magnesiji, a koji je takođe do sada bio
baš na mestu gde su pojačana optere- viđen samo na nekim japanskim modeli-
ćenja. Na Cormorano- ma. Naime, osovina špulne pri prolasku
vom sajtu navode kroz gonjeni zupčanik ne naleže na njega
da je to naprav- celom površinom, već samo u nekoliko
ljeno zbog sma- tačaka, a na njima su postavljeni i
njenja težine, teflonski ležajevi. Na taj način smanjen
što ima neke lo- je otpor trenja (klizanja) i mašinica
gike, ali ništa ne bi smet- ima lakši i gipkiji hod (slično
alo da je i to od metala. No, rešenje Shimano naziva
hajde da im verujemo da su sve “floating shaft” - pliva-
dobro proračunali i da neće biti ni- juća osovina). Dakle,
kakvih problema oko toga... mnogo je tu detalja
Metalna špulna mašinice je takođe koji su do nedavno
olakšana bušenjem dva reda otvora po bili skoro nezamis-
obodu. Sve je to rezultovalo zaista veo- livi na jeftinoj ma-
ma malom težinom mašinice: verovali šinici.
ili ne, ali najveća Magnesia (skuplji Pogonski meha-
model sa 10 ležajeva), u veličini nizam je klasika, a
4000 teška je svega 285 grama! slaganje strune po-
Drugo iznenađenje kod ove ma- vereno je sistemu sa
šinice doživećete kada skinete ru- dodatnim zupčani-
čicu i vidite da se njena osovina cima. Iako bi mi
UVRĆE U ČELIČNU OSOVINU draži bio beskona-
pogonskog zupčanika. To je još čni vijak, iskustvo sa

April 2007 53

Daiwama Infinity/Certate je pokazalo da
i dodatni zupčanici mogu dobro raditi
posao, pogotovo danas kada je, zah-
valjujući moćnim računarima i 3D
CAD/CAM projektovanju, moguće is-
planirati hod mehanizma u stotinku
milimetra. Kako Magnesia slaže, vidite
na jednoj od fotografija. Zaista lepo i
ravno, prisutna je tek veoma mala
praznina (oko milimetra) uz gornji i
donji rub kalema, što se verovatno može
regulisati podloškama, pa nemam većih
Originalno dizajnirana i udobna
drška ručice
primedbi po tom pitanju. Frontalna koč-
nica je vrlo precizna, a ima i postavljene
gumene zaptivke koje sprečavaju ulazak
vode, prašine i prljavštine. Od ostale op-
reme Magnesia ima i anti-tvist vođicu i
obod špulne presvučene titan-nitridom,
kao i debelu žicu prekopnika. Za razliku
od mnogo skupljih konkurentskih mo-
dela (na koje neodoljivo liči), ima
onaj “staromodni” nosač vođice,
za koji struna može da zapne.
Kad već pominjemo prek-
lopnik, prijatno iznenađe-
nje je da se veoma široko
otvara a u krajnjem polo-
žaju se čuje zvuk “klik”,
kada se zabravi njegov me-
hanizam.
I skuplja i jeftinija verzija
Magnesie isporučuju se sa
metalnom rezervnom špulnom, a
glavne razlike su u manjem broju
ležajeva i drugačijoj ručici na jef-
tinijem (6PiF) modelu.
GRUBLJA SNAGA
Drugi model nosi ime Chronos i čim ga
zavrtite, osetite na ručici da je to
snažnija i za nijansu grublja
mašinica od Magnesie. Reč je
o modelu Chronos AL 6PiF,
jeftinijem od dva dostupna.
Ima 6 ležajeva (5+1) i grafitnu
rezervnu špulnu (skuplji model
ima 11 ležajeva i metalnu rezervnu
špulnu).
Kao i Magnesia, ima snažnu rezanu
ručicu, ali se ona ne ušrafljuje u osovinu
pogonskog zupčanika, već ima šesto-
ugaonu osovinu koja se priteže malim
vijkom sa druge strane kućišta. Malo
iznenađenje su i šrafovi na kućištu jer
imaju šestougaone glave, pa ako nemate
54
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
imbus ključ odgo-
varajućih dimenzi-
ja, ništa od čač-
kanja i otvaranja.
Kućište mu je od
aluminijuma, dok
je rotor od kom-
pozita. I on ima
prednju kočnicu,
debelu žicu prek-
lopnika i anti-tvist
vođicu te obod
špulne presvučene
titanijumom.
Mehanizam za
slaganje strune
kod ovog modela
je takođe sa dodat-
nim zupčanicima,
identičan kao na modelu Magnesia, pa
PUNO MUZIKE ZA VEOMA MALO
se nisam trudio da motam najlon na PARA...
špulnu...
Magnesia je jedna jako lepa, savremena
mašinica, izuzetno lagana, precizna i
bešumna. Najvećim delom od metala,
ima ručicu koja se uvrće u osov-
inu zupčanika, rezervnu
metalnu špulnu... Na njoj se
itekako primećuje insisti-
ranje na detaljima, dosta
mašinske obrade i vrlo precizna izrada.
Kada joj zavrtite ručicu, učiniće vam se
kao da unutra nema zupčanika, što je
osećaj koji se do sada mogao osetiti kod
skupljih japanskih mašinica. Puno
muzike za samo 5000 dinara, priz-
naćete.
Chronos 6Pi je za nijansu
“grublji”, ali i snažniji, te pogodni-
ji (i) za malo teže vidove varal-
ičarenja. Magnesia je fina
spravica i nije za grubosti,
čak i u najvećoj veličini. Ako
lovite smuđa ili basa
površinskim voblerima i
lakim džigovima, pogotovo
na stajaćim vodama i kanal-
ima, ona je odličan izbor. Za
sve ostale teže varijante (veći
spineri, kašike, dubokoronci, teži
džigovi, pilkeri, veće i brže reke),
Chronos je bolji izbor. On je u ovoj verz-
iji sa 6 ležajeva i dosta jeftiniji od
Magnesie - košta svega 4000 dinara. Za
toliko malo para i najveća cepidlaka
teško će mu naći manu. Ako ste spremni
da izdvojite hiljadu više, tu je i srebrni
Chronos AL 11 PiF sa isto toliko ležajeva
i metalnom rezervnom špulnom.
U svakom slučaju, raduje me što se
izbor lepih, robusnih, savremenih a
istovremeno jeftinih varaličarskih ma-
CORMORAN CHRONOS 6 PiF šinica na našem tržištu povećao za još
dva člana. Ako imate ograničen budžet
Veličina Prenos Kapacitet Uvlačenje
pa razmišljate upravo od nekom Banaxu
2500 5,2:1 125/0,25 68 cm Si, Ryobi Zauberu, Spro Blue Arcu,
3000 5,2:1 170/0,28 77 cm Byron Alice, Lineaeffe Metal ili nekoj
sličnoj mašinici, uzmite obavezno u raz-
3500 4,8:1 200/0,30 81 cm
matranje i jedan od ova dva modela.
4000 4,8:1 160/0,35 83 cm A. Popović
April 2007

SUZUKI VANBRODSKI MOTORI
PRIPREMA ZA
PROLEĆE
red početak nove sezone korišćenja vanbrodskih motora
P
potrebno je pravilno izvršiti dekonzervaciju motora. U
savremenoj eri četvorotaktnih vanbrodskih motora,
dekonzervacija je svedena na minimum. Sastoji se od provere
ispravnosti svećice i nakon toga motor se montira na plovilo.
Prilikom prvog starta motora potrebno je proveriti mlaz kon-
trolne vode koji mora biti ujednačen. U slučaju da se primeti
neravnomeran, isprekidan mlaz, potrebno je motor odneti do
56
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
najbližeg ovlašćenog prodavca ili ovlašćenog servisera kako bi
se pregledao i pripremio za predstojeću sezonu. Važno je na-
glasiti da se prvi start motora obavi dok se motor nalazi u vodi.
Najkorisnije savete o održavanju Suzuki vanbrodskih moto-
ra možete dobiti kod ovlašćenog dilera “Grubin Marine BM”,
Novi Sad, tel. 021/ 426-633, 063/567-474 i 063/554-605 kao i
kod ovlašćenih servisa.
Milorad Ćuković
April 2007
 RIBOLOVAČKI MAGAZIN
LEPA VEST ZA VARALIČARE

SALMO NA NAŠIM
VODAMA
Kreacije Petera Piskorskog
i Rada Zaworskog
distribuiraće Energoteam iz Niša
riča o poljskim varalicama Salmo priča je

P o istinskom poslovnom uspehu dvojice

prijatelja i kolega sa studija. Kompaniju
su osnovali Peter Piskorski i Rado Zaworski pre
više od 15 godina. Po završetku studija (biologi-
ja riba), zaposlili su se u velikom državnom
preduzeću i primali platu (preračunato) od oko
25 dolara, pa su, da bi zaradili još nešto “sa
strane” (a pošto su bili strastveni ribolovci -
varaličari), pravili voblere i prodavali ih poz-
nanicima. Padom “gvozdene zavese” i bankro-
tom firme u kojoj su radili, nije im preostalo
ništa drugo da svoju malu manufakturu i biznis podignu na
viši nivo. Malo po malo firma je rasla, napredovala, proizvod-
nja se uvećavala, a u hodu su uvodili i neke unikatne procese
proizvodnje i nove materijale za izradu varalica. Najveći
poslovni uspeh i pomak napravili su kada su plasirali varalice
na američko tržište. Pošto je reč o veoma kvalitetnim varalica-
ma po niskoj ceni, uspeh nije izostao.
Danas je Salmo jedan od većih svetskih proizvođača varalica
a u ponudi ima preko trideset modela varalica u svim kate-
gorijama, od malih voblera za pastrmke, klenove i gregeče,
preko površinaca kao što su poperi i torpeda, do velikih
morskih varalica i jerkbaita za lov štuke i drugih grabljivica.
Većinom su izrađeni od prvoklasne balze, ali ima i modela
izrađenih od specijalne pene i drugih plastičnih masa. Svi su
“naoružani” prvoklasnim udicama a pre pakovanja svaki se
testira u bazenu sa vodom.

ZA DECENIJU OSVOJILI PLANETU

Redakcija je bila u pri-
lici da sve ove godine pra-
ti rast ove uspešne kom-
panije. Pre jedne decenije
dvojica mladih Poljaka su
se pojavili na skromnom
štandu na EFTTEX - u,
gde smo ih upoznali, da
bi danas imali distribu-
tere na celoj planeti, od
Australije, preko Čilea,
Amerike, Kanade, do ev-
ropskih zemalja, a sada i
u Srbiji.
Njihovi promoteri su najugledniji svetski ribolovci, koji su svoja iskustva iznosili
i na stranicama Ribolovačkog Magazina, kao što su Jan Eggers, Bertus Rozemeier
i drugi. Njihove varalice smo izlagali u našim izložbama “New products” na sajmu
Lorist i uspešno pecali pastrmke na finskim brzacma i drugim salmonidnim Lepa vest za naše ribolovce je da će se
vodama. ove varalice uskoro naći u ponudi kom-
panije Energoteam iz Niša.

58 April 2007
 RIBOLOVAČKI MAGAZIN
ŠTUKA NA STRIMERE

ŠARENE BARSKE
PAMETNICE
Na mušičarcu je riba od
kilograma isto što i riba od
2-3 kg na varaličarcu. A još
kad strimer napravite sami...

Piše: Vuk Janačković

redinom decembra 2006. dobio

S sam poziv od mog kolege drugara

Srđana Savulova da mušičarimo
štuku na jednoj plitkoj zabačenoj bari.
Noć pre odlaska skoro da nisam spavao
od uzbuđenja i spremanja za sutrašnji
događaj. Mali broj ljudi zna za nju.
Kućni red na bari je da se ulovljena riba
vraća u vodu. A ako vam se baš jede štu-
ka, ponesete jednu kući, ne više. Za baru
znaju i mrežaroši, ali prošle godine riba
je sačuvana od njih. Posle 45 minuta ho-
da dođosmo do bare. Prelepo! Panjevi
vire iz vode, ostrva plutajuće vegetacije i
povremeni raub štuke. I to u decembru!
Milina!
Zatekli smo neke kolege koji su lovili
na popere i dobijali sitnije komade. Zbog
prisustva ljudi i obzirom da je bara plit-
ka i bistra, štuka jeste radila ali je ma-
mac uzimala krajnje oprezno. Počeo sam
da bacam velike štukaroške strimere -
ništa.
Naravno, nameće se pitanje zašto i ja
nisam uzeo varaličarac i bacao popere?
Štuka na strimer je vrhunsko uživanje -
autor sa jednom od lepotica

Nema mahanja, petljanja oko mušičar-

ske strune za koju se kači vodena i kop-
nena vegetacija... Meni je taj izbor pot-
puno jasan. Na mušičarcu je riba od 1 kg
isto što i riba od 2-3 kg na varaličarcu.
Kad kažemo strimer, većina ljudi pomis-
li na “kozju bradu”. Po meni, to je stri-
mer iz kamenog doba, trom je, ukočen i
dosadan, iako na njega može da se uh-
vati poneki bucov, ukoliko je ultra-brzo
vođen. Dobar strimer ima vibraciju slič-
nu Orkinoj “Sireni”. Pravi se od mekih
materijala koji rade u vodi: zečijeg krz-
na, lisičijeg krzna, marabu pera, lame-
ta... Može se voditi brzo i sporo. Pri cim-
kanju i zastajkivanju posrće i tetura, a
dlaka na njemu pulsira. Kad ga privuče-
mo, dlaka se priljubi, a kad zastanemo

60 April 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
dlaka se opet raširi. Na samoj vodi dote-
rujem makazicama svoje strimere u za-
visnosti šta od njih želim. Rupe u travi je
lakše ispitati strimerom nego varalicom.
Zbog njegove lakoće, cimkanjem i pro-
padanjem duže ga možete zadržati u
zoni napada grabljivice. Veliki je izazov
za štuku, ali i ribolovca da ovlada ovom
tehnikom. Pa još kad strimer napravite
sami, onako kako vi mislite da treba i
neka velika riba vam uputi kompliment
tako što udari na njega, vi ste postali nei-
zlečivi slučaj i ovisnik vezača strimera.
Na strimere se može loviti skoro sva
riba dunavskog sliva. Moj pecaroški i
strimeraški uzor je Zvonko Pešić - “Mi-
nistar” iz Novog Sada. On je oko 300 da-
na godišnje na vodi. Lovi isključivo na
svoje strimere ili “kožure” - kako ih nazi-
vaju kolege koje nemaju dovoljno mud-
rosti da prihvate nešto novo. Zvonko
ima svoj specifičan sistem montaže i
vođenja strimera. Lično sam video kako
vadi smuđeve sa terena koji su kolege
prethodno prošli tvisterima. Neke “ne-
verne Tome” sada kupuju od njega stri-
mere, tobož za komšiju... Dobro da nije
tetki za lek... Neka, ako, sujeta je veoma
težak protivnik.
Na kevlarski predvez stavio sam Zvon-
kovog zonkera, od lisičije dlake i zašti-
tom od vegetacije, što je itekako olak-
šanje na ovakvim terenima. Koliko sam
samo puta upropastio šansu za ulovom
samo zato što sam u startu zakačio hrpu
trave i uplašio ribu. Posle nekoliko zaba-
čaja, u jednom travnatom fjordu bljes-
nulo je bakarno telo štuke a trenutak
kasnije sam je imao na štapu. Lepa, ni
April 2007
velika ni gloca, oko 800 gr. E, onda su
krenule! Do kraja dana sam imao preko
deset komada, od 500 gr - 1,5 kg. Nisam
uspeo da napravim više snimaka jer, ako
mi kolega nije u blizini, moram da iza-
đem iz vode, odem do fotoaparata i sam
sebe slikam. Lovio sam tako što sam
hodao po plitkoj bari i prikradao se iz-
glednim mestima. Non-stop sam se sa-
plitao o panjeve, granje i neravno dno i
zato sam izbegavao nošenje fotoaparata.
Nisam jednom pao u vodu i bio mokar
do gole kože. Moj mobilni telefon je zbog
toga više puta bio u kliničkoj smrti. Kas-
nije sam izgubio Zvonkovog zonkera i
nastavio sa modelima sa slike. Nisu bili
vidles, pa sam izvadio gomilu trave na
njima. Dok vadim ribu, nema veze. Ko-
ristio sam mušičarac klase 8-9 tako da
sam mogao relativno veću težinu da
izbacim. Montirao sam mini jig glavu sa
krilcetom sa donje strane i tvisterčiće.
Težinu sam joj dodatno smanjio skinu-
vši na licu mesta nožem još olova.
Rezultat je bio sjajan. Na tu kombinaci-
ju sam dobio najkrupniju štuku i bar još
dve veće. Razlog zašto sam menjao stri-
mere, iako se neki pokazao kao lovan, je
da bi proverio da li su i oni drugi lovni.
Inače, to je posebna mentalna zamka u
ribolovu kad sami pravite varalice. Su-
više obraćate pažnju na njih, testirate,
majstorišete, menjate... Zaboravljate na
opuštanje, proputate cug ribe. Ali, što
reče moj drug Zoki, “Sve su to dečje bo-
lesti, treba ih preležati”. Većina štuka bi-
la je puna ikre. Iako sam ih vraćao, malo
me grizla savest. Jako me čudilo što su
decembarske štuke tako borbene i jake.
Dosta puta nisam uspevao da dam adek-
vatnu kontru, jer štuka tako jako ujede
strimer da on ni ne mrdne u njenim če-
ljustima i ne zabode se gde treba. To se
završavalo tako što ona zine a strimer iz-
leti iz njenih usta i okiti neku granu
meni iza leđa. Jedna krupnija štuka sa
slike mi je ispala u travu i maltene odg-
mizala do vode kao zmija. Ako i nisu
najveće, onda su to najpametnije štuke
koje sam video. I mnogo su lepe. Rastu-
žim se kada vidim ispred beogradskih
pijaca, u gepeku kola, nabacane u gajba-
ma, štuke pune ikre. Čak se ikra prodaje
i na kilo. Ružna slika, odnosno autopor-
tret čoveka, besramno i obeščašćeno de-
luju šarene lepotice. Na gomili, sluzave i
rasporene, više liče na puževe golaće ne-
go na aristokratiju i suverene naših vo-
da. A sve to ulepšano iscerenim licem
prodavca koji garantuje za gloce iz jedne
gajbe kako su najslađe jer se istope sve
kosti tokom prženja. Zato što su male...
Možda je babi sa cegerom svejedno, ali
meni, koji znam kako je ta štuka lepa u
svom prirodnom ambijentu, se javi ose-
ćaj tuge i razočarenja u ljudski rod. Za
mene je riba ulovljena pa puštena u vo-
du mnogo lepša nego riba propuštena
kroz probavni trakt, pa tek onda puštena
u reku.
61
 RIBOLOVAČKI MAGAZIN
MUŠICE ZA LOV KLENA

VOLI DA ČUJE METU

Klen voli da čuje kad mu
potencijalni plen malo
grublje lupi o površinu vode.
Čak i sa veće daljine osete to
i krenu u žestok napad

Pišu: Goran Grubić i

Aleksandar Panić
ušičarenje klena, izuzetne i vrlo

M atraktivne riblje vrste, kao tema

je u ribolovačkoj štampi malo
zapostavljeno. Atraktivnost salmonid-
nih terena i veličanstven izgled pas-
trmke gurnuli su klena samo naizgled na
margine mušičarenja. Terena za njegov
lov je mnogo više, a i stanje populacije
klenova je sasvim zadovoljavajuće, pa
mu se vredi posvetiti u svakoj zgodnoj
prilici. Nakon teksta
od pre par
godina u
kome lovu zateknemo i krupne mogućih situacija, pa su tako i ove, koje
smo klenove, to se naša selekci- vam kao predlog nudimo, nama najmili-
ja i doterivanje prisutnih je i gotovo uvek u prednosti nad ostalim
imitacija oslanjala na koje bi se takodje mogle uspešno koristi-
imitacije kojima smo ti.
godinama veoma Našu vezanost za imitacije tularaša,
zadovoljni i pred- kao dominantne hrane pastrmki, preneli
stavljaju osnovne smo i na veštačke mušice, pa tako
znakove mušičar- imitacije poput Elk Hair Caddis (Al
ske abecede. Kada Troth) i Hot But Caddis (Randall
su u pitanju toplije Kaufmann) predstavljaju odličan izbor
vode, u kojima kada klenu treba servirati bogato vezanu
klen kao mušičars- imitaciju na terenu sa nemirnom površi-
ki interesantna riba nom vode. Ukoliko kao i mi vežete telo
dominira, one su tih imitacija od Ice Dub Peacock sin-
takodje veoma dobre. tetičkog materijala, koji čak i pre-
Ukoliko se suočimo naglašava izgled
sa klenovskom prirodnog
selektivnošću
Crveni koja je veoma
mrav izvesna ukoliko
se dese velika ro-
vam predstavili imi- jenja insekata ili
tacije kojima se klen dobro lovi pod masovno prisustvo
površinom, evo i nekih imitacija o koji- nekog od mnogih
ma smo u medjuvremenu pisali kao o oblika njegove hra-
dobrim pastrmskim mušicama, a koje su ne životinjskog po-
sa manjim izmenama, ili čak u izvornom rekla, koristimo
obliku, veoma upotrebljive u lovu klena. sve one imitacije
Pogotovo što lov klena ne treba gledati koje upotrebljava-
odvojeno od pecanja pastrmke jer te dve mo pri identičnom
riblje vrste najčešće dele stanište u ponašanju pastrmki
salmonidnim delovima tokova osim ili lipljana. Ipak, kao
veoma brzih i hladnih delova na većim što znate, ribolovci se
visinama. opredele za manji broj
Kako smo često bivali u situaciji da, imitacija kojima uspevaju da Crveni
nakon jutarnje aktivnosti, pastrmke u uspešno pokrivaju veću lepezu Stimulator

62 April 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN

Elk, McQuinty
CDC&Red Fly

palmer-
ski vezano
pero u kombinaci-
ji sa svetlucanjem tela i
crvenim priveskom na nje-
paunovog govom kraju, ono su što vam
pera, dobiće- toplo preporučujemo od prvih
te izvanrednu at- toplih aprilskih dana pa do kasne jeseni.
raktor mušicu za lov obeju vrsta Nešto slično, ali namenjeno lovu na
grabljivica. Odlična plovnost koju mestima sa mirnijom površinom vode,
obezbedjuje krilo od je varijetet imitacije CDC&Elk Hansa
dlake elka i Vielenmana (Hans Willenmann) sa
bogato dodatkom kratkog tela od crvene
vune, konca ili sintetičkog
dabinga. Kad smo kod
neuobičajenih kombina-
cija i svetlucavih boja,
nezaobilazna je i imi-
tacija Šimerflex crve-
na jednodnevka ve-
zana pre dvade-
setak godi-
na ru-
kom
pokoj-
nog Andrije
Urbana, osmišljena
baš za lov klena i veoma upotrebljive
tokom toplih letnjih dana.
Kaufmanovi Stimulatori u svim kom-
binacijama boja tela i grudi su takođe
odlične imitacije koje krasi velika čvrsti-
na i odlična plovnost. Naše i kombinaci-
je boja koje koriste naši prijatelji su
narandžasto smeđa i crveno crna. Kod
ovih imitacija, budući da su rađene na
malo većim udicama, do izražaja dolazi,
za klena ponekad presudan momenat u
prezentaciji, malo grublji pad na
površinu vode. Veoma često klenovi
osete nezgrapan pad imitacije, pa sa
veće daljine ili dubine krenu u napad.
Ukoliko volite baš
ovu taktiku
u lovu

Hot But Narandžasti

Caddis Stimulator

klena,
poredlažemo
vam da koristite
neku imitaciju punijeg tela. Predloga
ima mnogo, a naš je Velika Crna Buba,
kombinacija tamno smeđe bojene dlake
srne i pokriva od crnog policelona.
Imitacija odlično pluta, dobro se vidi, a
na vodu sleće poput pravih tvrdokrilaca
koji padaju sa vegetacije ili stena. Još
jedna slična imitacija je policelonski
mrav jarko crvenog tela, koga treba
vezati na nešto većoj udici nego što je
uobičajeno za imitacije mrava.
Poznata je i klenova privrženost
imitacijama sa žuto crnim kombinacija-

April 2007 63
 RIBOLOVAČKI MAGAZIN
ma tela. Za lov pod površinom za tu pri- najveće klenove,
liku nezamenljiva je tradicionalna amer- kako na rekama
ička vlažna mušica McGinty. Pored kon- tako i jezerima,
trastno obojenog tela, ona poseduje još dobar izbor je
dva detalja koji se visoko kotiraju na listi Wooly Bugger u
privlačnosti kada je ova vrsta ribe u crnoj boji sa jarko
pitanju. To su rep od jarko crvenih crvenim marabu
isperaka i krila čelično plavog odsjaja. repom. Poznate
Koristi se i vođena popreko na vodeni boje i živost koju
tok, ukoliko ga ima, ili povlačena na poseduje ova imi-
mirnim vodama, mada se najčešće deša- tacija ne mogu ni
va da lovi odmah po padu u vodu, jer jednog velikog kle-
ima slično dejstvo kao kontaktne na ostaviti rav-
imitacije punijeg tela. nodušnim. Isto se
Za povlačenje može reći za en-
pod površi- glesku mu-
nom i šicu Dog Wooly Bugger
Nobbler,
koja je u osnovi veoma
slična Wooly Buggeru, crne, uz veliki broj varijacija, uključujući
s tim da se obično i neke vrlo upadljive fluorescentne boje
vezuje sa nešto du- (zelene, roze, žute...)
žim repom od ma- Kada su u pitanju ostale potezanke,
rabu pera i oteža- gotovo da ne postoji imitacija manjih
njem skoncentri- ribica koja velikom klenu neće izgledati
sanim pri “glavi primamljivo. Od onih koje panično
mušice”, što joj da- pokušavaju da umaknu, pa do onih koje
je specifičnu akciju. se jedva pomeraju plutajući na površini.
Neki naši prijatelji su Napad je uvek snažan, jer veliki klen ne
sa velikim uspehom tu dozvoljava da posumnjate u njegovu
mušicu dosta koristili u snagu. Ribolovački doživljaj u susretu sa
jezerskom lovu klena. ovom uvek opreznom ribom je zato
Paleta mogućih boja je vrlo vrhunski i ni za čim ne zaostaje za
Velika crna
široka - od čisto bele pa do sasvim pecanjem krupnih pastrmki.
buba

NOVE KNJIGE

ZNAKOVI NA
Goran Grubić i
VODI Aleksandar Panić

Detaljnije informacije:
tel. 010/332-392 ili e-mail: panicfly@yahoo.com

64 April 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
IZ ENCIKLOPEDIJE RIBOLOVA
BODORKAaspoznavanje - bodorka (Rutilus
R rutilus) bojom i oblikom znatno
varira od vode do vode. Jedna je
krajnost da krljušt može biti gotovo
zlatne boje, iako je to retko, a druga da je
bodorka jarko srebrna. Zlatna boja
najčešće se susreće kod velikih riba u
šljunčarama, dok je jarko srebrna bodor-
ka tipičan stanovnik krečnjačkih rečica.
Telo bodorke uglavnom varira od
plavozelenog na leđima do tamnosmeđih
bokova i belog trbuha. Donja peraja
mogu biti žuta do jarko narandžasta, a
zbog ovog potonjeg često se mogu
April 2007
Važeći rekord
Britanski i svetski 1,9 kg
zameniti prava bodorka i mešanac
Sezona
Od juna do marta na rekama, cele
godine na stajaćim vodama
bodorka/crvenperka. Leđno i repno per-
aje najčešće su crvenkastosmeđe.
Fizički faktori raspoznavanja važni su
Rasprostranjenost
Širom rasprostranjena u svim
vodama
kod velike bodorke zato što se često Prirodna prehrana
ukršta sa crvenperkom i deverikom. Vodeni kukci, puževi, crvi, tulari,
Prava bodorka ima od 9 do 13 razgra- alge
natih zraka u podrepnom peraju. To je
temeljna razlika između bodorke i Najbolja obitavališta
mešanca bodorka/deverika: ova potonja Krečnjačke rečice i velike akumu-
ima najmanje 17 zraka u podrepnom lacije
peraju i zagasitije peraje.
Mešanca bodorka/crvenperka je teže Koristan savet
razlikovati, ali mešanci najčešće imaju Bodorka voli mutnu vodu rečnih
bujica. Pokušajte sa velikom glistom,
uzvodno tehnikom “na dnu” u preg-
ibu glavnog toka
usne u ravni dok bodorka ima isturenu
gornju usnu, a crvenperka isturenu
donju usnu. Najlakši faktor raspozna-
vanja ipak je položaj leđnog i trbušnih
peraja. Kod bodorke su njihovi glavni
rubovi u ravni, dok je kod crvenperke ili
bodorke/crvenperke leđno znatno po-
maknuto unazad.
65
RIBOLOVAČKI MAGAZIN

ZEZON ZBUNJENO DEZORIJENTISANI

SRPSKA ŠTUJA ‘OĆE MEKO c

Samo još one iz nižih

razreda osnovne škole
padaju na leptire i kašike.
One matorije
radije će gricnuti nešto
meko i lako, zečjeg
zonkera ponajpre

ećina srpskih štuka život provede manje-više uspešno izbegavajući hevi-

V metal. Na jako posećenim vodama još samo primerci iz nižih razreda

osnovne padaju na leptire i kašike. “Srednjoškolke” su toliko rafinirane, da
je prosečnom manijaku sve teže da neku smuva i kući odvede... O “studentkinja-
ma” ne treba ni razmišljati. Ne nasedaju te na bilo šta, da prostiš. Stoga im,
umesto nečeg tvrdog, treba ponuditi nešto me(h)ko, recimo ZEčji ZONker (u
daljem tekstu ZEZON).
Budući da sa ovakvim mamcima štuka još ne može da ima negativna iskustva-
jer ih uprkos visoke lovnosti ovde niko ne troši- savetujem ti da se što pre
pridružiš četi maloj ali odabranoj. ZEZON ima zanemarljivu vibraciju. Ovaj
“nedostatak” više nego obilato nadoknađuje u vizuelnoj sferi, uz akciju o kakvoj
popularni hevi-metalci mogu samo da sanjaju. Čas je dezorijentisan, čas zbu-
njen. Možda ranjen? Ili sve to zajedno! Često, dovoljno je da izvaljen na leđa
leškari na površini, parkiran. Nađi plitak teren (max. 1,2 m) i uživaj. Na
mušičarskoj struni ZEZON nestvarno tiho sleće na vodu, kao pahuljica. To često
ume da bude odlučujuće, naročito kad štuju pogodiš “u glavu”. Da ovo uradiš
leptir-kašikom, zbrisala bi u treptaju oka, ovako-evo je, pooolako prilazi, omađi-
jana. Hipnotiši je, nabodi, izvadi (misli se, iz vode), slikaj, gurni nazad (misli se,
u vodu), za buduća neka pokolenja.
E sad, nama paorendama banatskim ni na kraj pameti nije da pod stare dane
mušičarenje učimo, ne bi li štuju lovili k’o onaj Vanja, i njegov Zvonker. Za
(pod)površinski lov na terenima malih dubina radi dužeg hica uzeti providni, pli-
vajući Sbirolino, a ZEZONA montirati ispod. Na dubljim mestima (2-4 m) na
kraj glavne strune montirati olovni štapić, a jedno metar iznad kratak bočni
predvez sa ZEZON-om. Kad ga cimneš, dobija istanjenu dijetalno-manekensku
siluetu. Kad olabaviš, zverčica sva nabubri, k’o da je na anabolicima! Ni jedna
štuja ne može da ostane hladna uz ovakav sulud balet u kome nešto stalno nas-
taje i nestaje, mrdulja i jegulja, vrcka i prducka.
Štuka voli granje i drezgu onoliko koliko ja volem štuku. Zatrebaće vidles
ZEZON. Radi gos’n drug Ministar i to, samo ako krene smuđ, načekaćeš se iako
ti je obećano za (prek)juče. Ne pitaš šta košta? Ne vredi, čovek peca. Sačekaj da
Dunav počne da pada...
Đ.V.

April 2007 67
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
PECANJE SOMA DUBINSKIM METODOM
ZAPOSTAVLJENA
NOĆNA GRDOSIJA
Zbog nedovoljnog
poznavanja metoda ribolova,
na vojvođanskim kanalima i
jezerima soma lovi veoma
mali broj ribolovaca
Piše: Petar Strugar
poslednjih par decenija na voj-
U vođanskim terenima (kanali, jez-
era) uočljive su tri grupacije ribolo-
vaca: varaličari, šarandžije i pecaroši bele
ribe. Ne pamtim kada sam sreo kolegu da
ciljno lovi soma, koji je veoma zastupljen, a
čije ogromne dimenzije čuvaju rupe
vodenog dna. Zapostavljen je, a osnovni
razlog se krije u nedovoljnom poznavanju
vrste i metoda lova.
Som spada u red karnivora. Može dostići
telesnu masu od preko 400 kg. Utočište
pravi snažnom glavom, kopajući rupu u
dubljim delovima muljevitog vodenog dna,
ili se nastani na konfiguraciju sličnog izgle-
da, nastalu prirodnim ili veštačkim putem.
Veoma je proždrljiv noćni lovac zbog čega
April 2007
su mu oči sitne skoro zakržljale, ali zato
ima sofisticirane višenamenske detektore
ukusa i mirisa - moćne brkove. U velikim
ustima ima ogroman broj koničnih zubića,
pa snažnim stiskom presuje žrtvu i guta.
Danju lovi samo kada ga nevreme, naroči-
Autor sa somom ulovljenim na kanalu DTD
to gromovi, uznemiri i istera iz utočišta.
Spada u ribe dna. Ima meso visokog
kvaliteta, bez kostiju, izuzimajući kičmeni
stub.
TOPLA VODA OBEĆAVA
Najbolji rezultati se postižu kada je najto-
plija voda (jul-avgust). Dobar period je i
septembar kada ubrzano prikuplja kalorije
za zimski san. Kapitalci kreću na proleće
drugom polovinom aprila i u maju, ali za-
brana radi mresta se mora poštovati.
Najbolja mesta za pecanje soma su
lokacije gde je veća koncentracija bele ribe,
hranjena mesta (šaran, amur i bela riba) i
nagla udubljenja, useci vodenog dna gde se
rado nastanjuje. Na pomenutim mestima
nepotrebno je tražiti povoljnu distancu
zabacivanja mamca jer som u slučaju gladi
padanjem mraka velikom brzinom de-
taljno pretražuje okolni teren. Nemoguće
ga je locirati čitanjem vodene površine jer
nikada ne rije po dnu, ali teren na kome se
čuje zvuk identičan pljesku polusavijenih
prstiju šaka obe ruke zasigurno je bogat
somom.
MOĆAN PRIBOR
Štapovi moraju imati vrh minimalno 150g,
a od 200g su optimalni za zamaranje ribe i
ribolovčev užitak. Za vode bogate kapital-
cima tristagramci su dobar izbor. Jak vrh
je neophodan jer se som prilikom zama-
ranja često lepi za dno, a posebno pri kraju
borbe, blizu obale, kada ga je potrebno
podići do meredova. Jaka i brza mašinica,
69

bez obzira na marku, koja ima kapacitet
špulne 150-200 metara najlona, sa
besprekornom proklizavajućom kočnicom,
pravilan je izbor. Koristite najlon mini-
malnog promera 0,40 i veće jake udice što
moćnoj ribi, koja se ne plaši ničega u vodi
a munjevito grabi plen, neće izazvati
nikakvu sumnju. Za indikator trzaja prak-
tična je i dovoljna plastična fluo karika,
umesto zvončića koji su, bez obzira, na
model nepraktični.
Montažu je moguće izvesti na više nači-
na. Jednostavna i lovna se pokazala ona na
kojoj je osnovni najlon uvezan na vrh
trokrake virble, na bočnoj alki virble pred-
vez sa udicom dužine petnaestak cm, a na
donjoj alki podvez sa olovom težine 50-
100g, tako da od olova do udice bude
raspon dvadesetak cm. Za predvez treba
izbegavati strunu koja je nepraktična radi
mršenja, a som neće pokidati najlon. Posle
svakog ulova potrebno je prekontrolisati
najlon na predvezu i po potrebi zameniti.
Ne bojte se udarca štuke koja lakoćom kida
najdeblji najlon, pošto noću nikada ne
radi.
S obzirom da je som svaštojed, izbor
mamaca je velik a o njima se do sada dosta
pisalo. Zato ću izabrati samo dva favorita.
Prvi je rovac, kojeg uzima i kada nije
gladan jer ga obožava. Ali, na terenima
bogatim cverglanom treba ga izbegavati jer
je i njihova omiljena poslastica. Drugi
mamac na koji najčešće udara krupni som
je živi keder dužine dvanaestak cm. U
70
nedostatku živog kedera uspešno se lovi i
na mrtvog, a može i na parče od krupnije
bele ribe, koje u vodi širi miris krvi i ribljeg
mesa.
KAD KRENE STANI KAD STANE
KRENI
Kada karika ode naglo na štap, treba biti
pripravan za kontru. Vrh štapa će se par
puta oštrim kraćim trzajima savijati ka
vodi. Po narednom maksimalnom savija-
nju potrebna je brza i oštra kontra. Ako
posle kontre osetite jak i statičan otpor, na
udici je krupan som koji će posle nekoliko
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
sekundi mirovanja munjevito krenuti što
ne predstavlja problem ukoliko je pouz-
dana proklizavajuća kočnica mašinice. U
tom momentu ribolovac mora biti pasivan
posmatrač dok se riba na kratko ne umiri.
Pri ovoj situaciji ribu umara podešena
kočnica i gornji deo štapa. Kad riba stane,
potrebno je privlačiti ka obali koliko nam
dozvoljava, a po novom begu držati čvrsto
štap u rukama i ne preduzimati ništa. Ceo
postupak se ponavlja više puta, sve dok se
riba ne umori, a taktika se može ukratko
formulisati: kad on krene - ti stani, kad on
stane - ti kreni. U toku zamaranja som ima
veštu odbrambenu taktiku. Iskoristiće
prepreku u vodi oko koje obavija dugi rep
ili prepreku na dnu za koju se kači bočnim
perajem. U obe situacije svako forsiranje i
pritezanje kočnice je kardinalna greška.
Kada riba duže stoji na jednoj poziciji treba
slobodnom rukom oprezno izvlačiti najlon
sa špulne ali nikada toliko da se olabavi.
Ubrzo će som krenuti iz zaklona. Ako ovo
ne “upali” potrebno je štap sa našpanovan-
im najlonom staviti u držač. Posle kraćeg
vremena riba preko najlona neće osećati
naše navlačenje, a iznenadno savijanje
vrha štapa nam kazuje da je ponovo krenu-
la. Kada se som dobro zamori naći će se u
priobalnom delu i to je najkritičniji mome-
nat. Krupnu ribu koja se lepi za dno nije
lako podići do meredova, a kada to učinite
zahvaljujući jačem priboru, spustite naglo
vrh štapa i som će sam, bežeći na dno, ući
u meredov.
April 2007
 RIBOLOVAČKI MAGAZIN
JUBILEJ POPULARNE EMISIJE

“PECAROŠKO PITANJE” - 600 PUTA!

nedelju, 18. marta, kao i uvek u

U proteklih 12 godina (sem neko-

liko izuzetaka u vreme bombar-
dovanja i praznika), sa talasa Radio No-
vog Sada čula se prepoznatljiva muzička
najava i onda sat vremena priče o ribo-
lovu, lovu i svemu što prati ovu oblast.

To je bilo šeststoto emitovanje popu- učestvovali, kao i obično, brojni saradni-

larnog “Pecaroškog pitanja”, emisije ci i slušaoci, a lep jubilej je obeležen i
koju “uživo” sa gostima vodi Siniša zajedničkim nazdravljanjem za dug život
Stanković. U rođendanskoj emisiji su “Pecaroškog pitanja”.

JEZERO U BAČKOM JARKU

RASPORED ŠARANDŽIJSKIH TAKMIČENJA

Na jezeru u Bačkom Jarku i ove sezone održavaće se takmičenja u
lovu šarana. Raspored takmičenja je sledeći:
- 13. i 14. aprila
- 11. i 12. maja
- 8. i 9. juna
- 6. i 7. jula
- 3. i 4. avgusta
- 7. i 8. septembra
- 5. i 6. oktobra
Detaljnije informacije i prijave mogu se dobiti na telefon:
064/207-15-47 (Lala).

RIBOČUVARSKI ISPITI U VUKOVARU

RAMPA LOPOVIMA I BEZAKONJU

redinom marta u organizaciji Zajednice športsko

S ribolovnih udruga Vukovar, u suradnji sa Hrvatskim

športsko-ribolovnim savezom, u Vukovaru je ribočuvars-
ki ispit položilo 30 kandidata. Ispit se sastojao od 67 pitanja iz
struke, a da bi položio, kandidat je morao točno odgovoriti na
najmanje 51.
Po riječima gospodina dr. Josipa Popovića, načelnika rib-
arske inspekcije u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i
vodnog gospodarstva republike Hrvatske, ribočuvarski ispiti se
u Hrvatskoj polažu od 1990. godine, a ova vukovarska grupa
budućih ribočuvara je od tada najuspješnija grupa po ispitnim
rezultatima!
Ribočuvarska služba Športsko ribolovnog saveza
Vukovarsko - srijemske županije bila je iznimno efikasna,
obzirom na broj ribočuvara u odnosu na svekolike vode kojima
je prije gospodario Savez. Jednostavno, ribočuvari nisu mogli
stići na sva mjesta gdje su trebali biti. Sada je taj napor podi- boriti će se protiv nezakonitog ribolova i svih vrsta krivolova.
jeljen, jer će na vodama kojima gospodari ZŠRU Vukovar biti Inače, uz ribočuvarsku službu, tj. zajedničkim snagama, rijeku
prisutno, po planovima, preko 10 ribočuvara. Ribočuvarska Dunav od krivolova čuvaju i granični policajci.
služba je u osnivanju i svim zakonskim sredstvima i ovlastima Nenad Barinić

72 April 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
AUSTRIJA:
TAKMIČENJE U
LOVU ŠARANA

POBEDNIKU
1.200 EVRA
arp club “Panorama” iz Austrije orga-

C nizuje 7. juna, po četvrti put, tak-

mičenje u lovu šarana u Nexingu, na
“Jezeru 5”. Skup je u 6,00 h ispred
Würstelstanda u Nexingu. Takmičenje
počinje u 10,00 h i traje do 9. juna u 12,00
h, 50 sati bez pauze. Peca se po ekipama u
kojima mogu učestvovati dva, a maksimal-
no tri člana. Svaka ekipa ima pravo na
korišćenje tri štapa, a peca se isključivo na
boile. Bodovaće se šaran, amur i tolstolobik.
Ako neko upeca soma, smuđa ili štuku,
NA ZASAVICI mora odmah da ih vrati u vodu.
Kotizacija za učešće je 300 evra, a

ŠTUKIJADA 2007 nagrade su sledeće:

1. mesto: 1200 € + pehar
2. mesto: 800 € + pehar
pecijalni rezervat prirode Zasavica organizuje 7. aprila 2006. drugo tak-

S mičenje u lovu štuke varalicom. Mesto okupljanja je vizitorski centar SRP

“Zasavica” na pašnjaku Valjevac u selu Zasavica II. Takmičenje će trajati
od 8,00 - 11,00 sati, a pecaće se iz čamca, jednim varaličarskim štapom, sa var-
3. mesto: 500 € + pehar
Ove nagrade važe ako bude učestvovalo
15 ekipa. U slučaju da se prijavi više ekipa,
nagrade će biti veće. U petak uveče tak-
alicom po izboru. Bodovaće se ukupna težina ulovljenih štuka preko mere (30
mičari imaju gratis pečenje (prasetina i jag-
cm). Kotizacija za takmičenje iznosi 250 dinara (cena dnevne dozvole). Čamce
njetina), a u subotu, po završetku pecanja,
obezbeđuje organizator (potrebna najava dolaska), a može se doneti i sop-
Carp club Panorama kuvaće riblju čorbu za
stveni. Pecaće se i sa usidrenog broda “Umbra”.
takmičare i 500 gostiju.
Nagrade su pehari za prva tri mesta, a posle takmičenja domaćin će organi-
Detaljnije informacije mogu se dobiti na
zovati zajednički ručak.
telefone 0664 143 12 55 (Lance), 0699 154
Prijave i informacije mogu se dobiti u SRP “Zasavica” na telefone 022/614-
19 909 (Norbert) i 0664 818 78 02 (Slađan).
300, 063/514-847, e-mail zasavica@zasavica.org.yu
www.panorama-carp.at

KRAGUJEVAC

PLUS STORE
Kragujevcu, u ulici Hajduk Velj-

U kovoj 8/1, nalazi se “+ Store”, bo-

gato opremljena prodavnica lo-
vačkog i ribolovačkog pribora. Ribo-
lovcima je ovde na 100 m2 na raspola-
ganju veliki asortiman pribora i opreme
poznatih svetskih firmi Trabucco, Milo,
Browning, Abu... (takmičarski, šaran-

džijski, varaličarski i plovkaroški pri- za lov i ribolov, ovde se može kupiti i

bor...), širok izbor hrana i ostalih potrepština za
Lovci u ovoj prodavnici imaju veliki kućne ljubimce.
izbor najraznovrsnije oružja, municije i
ostale opreme. Pored pribora i opreme Kontakt telefon: 036/321-625

April 2007 73

MORE: PLJOSNATICE I NJIHOV LOV (2)
VEŠTINA ZAVOĐENJA
Love se na dnu, tako što im
se mamac bukvalno poturi
pod nos, a poželjna je i neka
dodatna provokacija
Piše: Pavle Miljanić
oput mnogih drugih riba peskovitog i
P muljevitog dna (raže, golubovi, mor-
ski psi i mačke, kokoti itd.), pljosna-
tice se duž jadranskih obala relativno retko
love na sportski način, pogotovo ciljano.
Razlog tome treba tražiti u nejednakoj
rasprostranjenosti pojedinih njihovih vrs-
ta, orijentaciji većine sportskih ribolovaca
na tvrda dna bogata belom ribom, ali i
specifičnim životnim navikama pljosnatica
i, samim tim, potrebi za specijalizovanim
tehnikama i znanjima da bi im se mamac
prezentovao na pravom mestu, u pravo
vreme i na pravi način.
Za razliku od situacije na Jadranu, list,
oblić, romb, iverak i druge pljosnatice su
duž zapadnih evropskih obala izuzetno
popularne sportske ribe, za koje su razvi-
jeni brojni specifični metodi lova s obale i
iz čamca.
CRV + VARALICA =
PLJOSNATICA
Ribolovna taktika, izbor mamca i način
njegove prezentacije treba uvek da polaze
od biologije vrste koju lovimo, od njenih
životnih navika u pogledu ishrane, staniš-
ta, reprodukcije itd. Ova notorna činjenica
posebno dolazi do izražaja kad su u pitanju
pljosnatice. U prethodnom broju je rečeno
da one spadaju u tipične ribe dna, da se ne
kreću previše i ne plivaju brzo, kao i da
plen love iz zasede, oslanjajući se na svoju
umetnost kamuflaže i ukopavanje u pesak.
Podrazumeva se da ovakve ribe po pravilu
lovimo čekanjem na dnu, da moramo dob-
ro poznavati teren i mikro-lokacije gde
obitavaju, kako bi im mamac po moguć-
Sistem sa fluo-listićima kad lovimo u struji,
74
nosti ponudili ispred nosa, te da je ribolov
uspešniji ako uključuje neku dodatnu pro-
vokaciju. U prvom redu se koriste živi
mamci (crvi mnogočetinaši, rakovi, ribice)
koji će svojim zavodljivim pokretima
izmamiti pljosnaticu iz busije i naterati je
na udarac. Od crva najefikasniji su muljaš
(nereis) i arenikola (ribarski crv), a od
račića kanjoč (peskorovka) i kozica (gam-
bor). Dobri mamci su i živa krabica (brzi-
ca) i rak samac.
Krupnijim pljosnaticima, u prvom redu
obliću, možemo ponuditi živu ribicu, naj-
bolje sitnog cipola, jeguljicu, šparića,
ovčicu, gavuna... Prednost imaju ribice ko-
je žive na istoj vrsti dna kao i oblić i pred-
stavljaju njegovu prirodnu hranu. Da bi što
duže živeli, izuzetno je važno kako mamce
kačimo na udicu. Kad god je moguće neće-
mo ih probadati, već samo vezivati na
udicu (specijalnim elastičnim koncem od
likre, gumicom za tegle i sl.). Pored živih
mamaca, pljosna-
tice će rado zagristi
i komade ili filete
sardele, skuše, in-
ćuna ili druge plave
ribe, lignju, sipu
itd. Odlično su se
pokazali kokteli
dva ili više mama-
ca, npr. crva i lignje
ili fileta i lignje.
Trakasto izrezani
komadi ili pipci lig-
nje ili fileti imaju tu
prednost da “ožive”
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
Ulov surfkastingom
zavodljivo lelujajući. Na ušćima se može
pecati i na kišnu glistu.
Potreba za dodatnom provokacijom
izrodila je specijalne sisteme za lov pljos-
natica, kod kojih se kombinuju prirodni i
veštački mamci. Obično je reč o ukrštanju
krilceta leptirića ili male kašike sa mor-
skim crvima, filetićima i trakama lignje,
koji se montiraju na udicu dugog vrata ili
tandem udica. Udica je obično odvojena od
varalice i nalazi se na kratkom predvezu.
Takođe, radi provokacije, krilcetu ćemo
dodati niz perlica ili malih plastičnih cilin-
dara jakih boja. Ove nakinđurene montaže
predviđene su za aktivniju varijantu
ribolova, koja stoji negde između čekanja
na dnu i spininga. Ona podrazumeva da s
vremena na vreme cimnemo štapom i
mamac provučemo tik iznad dna, pri čemu
leptir bljesne i zavrti se, pa onda zas-
tanemo i pustimo ga da padne na dno i tu
odleži neko vreme, opet nekoliko puta
okrenemo ručicu mašinice i tako redom...
Rad varalice i oblačić uskomešanog peska
sigurno će probuditi radoznalost pljosna-
tice koja se izležava u blizini. Naravno,
uslov za ovakvu tehniku je čisto dno. Ovde
veštački mamac prvenstveno služi da bi
bljeskom i vibracijom ribu isprovocirao i
usmerio na prirodni mamac, ali se dešava
da pljosnatice napadnu i samu varalicu, što
je i logično, imajući u vidu da se, kako smo
videli, hrane i sitnim ribama. Međutim, ovi
slučajevi nisu tako česti da bi neko krenuo
u ciljani lov pljosnatica spiningom. Pošto
je noćni ribolov pljosnatica najuspešniji,
dosta se koriste fosforocentne perlice,
cilindri, pa i leptirići, kašike, udice i olova
April 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
Cormoranov sistem: crveno olovo, odstojnici i dva predveza
sa svetlećim premazom. Izgleda da to
bljeskanje u mraku neodoljivo privlači
pljosnate ribe, pogotovo ako sistem nije
potpuno statičan, već povremeno cim-
nemo vrhom štapa.
STANDARDNA DUBINKA I
SURFCASTING
Lovu na manjim distancama primeren je
uobičajeni pribor za srednje težak dubinski
ribolov: štap težine bacanja 30-60 ili 40-
80 g, dužine 3-3,6 m, srednje akcije, i
mašinica kapaciteta 100 m strune prečnika
0,40 ili 0,50 mm. Obično se koristi
montaža sa klizećim olovom, koja omo-
gućava da riba uzme mamac ne osećajući
otpor, mada u obzir dolazi i paternoster sa
završnim fiksnim olovom, ali nešto dužim
bočnim predvezima. Debljina osnovne
strune je 0,35-0,40 mm, a predveza 0,30-
0,35 mm. Olovo je teško 40-50 g. Spe-
cijalisti za lov pljosnatica dosta koriste
raznobojna i svetleća olova, koja u mutnoj
vodi i mraku ribi olakšavaju pronalaženje
mamca. Tako se montaža obogaćuje još
jednim elementom primamljivanja, tim
pre što, kako smo videli, olovo ne mora biti
statično i pasivno, već se može loviti trza-
njem kombo-sistema po dnu. Ova lakša
varijanta ribolova se praktikuje na ušćima
i u lukama, na čijem muljevitom dnu često
nalazimo listove.
Pljosnatice, posebno krupniji primerci,
izuzetno se uspešno love i surfkastingom,
daljinskim zabacivanjem sa peščanih plaža
u talase. Reč je o teškoj varijanti dubinskog
ribolova, koja podrazumeva snažan pribor,
naročite sisteme i bacačke tehnike. Lovi se
na distancama preko 100, pa i 150 m. Štap
April 2007
za surfkasting je trodelan, dug 3.9, 4.2 ili
4.5 m (13, 14 ili 15 stopa), parabolične ili
srednje akcije, težine bacanja do 150 ili
200 g. Za ovu disciplinu predviđene su
specijalne robusne mašinice sa konusnim
long-kast špulnama kapaciteta 250-300 m
strune debljine 0,35-0,40 mm. Sistem se
po pravilu sastoji od osnovne strune
debljine 0,30 do 0,40 mm (tanji najlon
doprinosi dužem zabačaju zbog manjeg
otpora vazduha), jakog šok-predveza
(shock-leader) dužine oko 5-6 m koji ima
ulogu amortizatora prilikom snažnih
zabačaja karakterističnih za surfkasting
(vezuje se specijalnim čvorom za osnovnu
strunu) i završnog predveza (paternostera)
sa jednim ili više bočnih predveza. Na
špulni treba da ima nekoliko namotaja
šok-predveza. Debljina šok-predveza i
završnog predveza je 0,50-0,70 mm, a
bočnih predveza obično 0,30 ili 0,35 mm.
Za kraj finalnog predveza preko kopče se
kači aerodinamično bacačko olovo kruš-
kastog oblika, teško bar 100 g. Pored stan-
dardnih modela, ima i nekih specijalnih,
kao što su oni sa krilcima-stabilizatorima i
sidrasta olova sa žičanim hvataljkama, po dnu nošeni strujom u kombinaciji sa
koje upadaju u pesak i odupiru se dejstvu povremenim trzanjem vrhom štapa, kao
struje i talasa. Veličina udice za lista je 8-4, kad džigujemo. U lovu iz čamca često se
za romba 4-1, a za oblića 1/0 do 3/0. koriste žičani ili plastični odstojnici kako bi
se sprečilo mršenje bočnih predveza.
LOV IZ ČAMCA: ZNAČAJ DOBRE Kad jednom otkrijemo “nalazište” pljos-
POZICIJE natica, velika je verovatnoća da ćemo tu
imati uspeha i prilikom narednih izlazaka
Čamac može biti usidren ili prepušten na more, imajući u vidu pomenute životne
struji. Dna koja obećavaju, posebno u lovu navike ovih riba. Zato ćemo pomoću GPS
romba i oblića, su peščane površine među (Global Positioning System) uređaja za
stenama ili oko manjih ili većih podvodnih satelitsku navigaciju memorisati koordi-
grebena (seka) i olupina. Među najboljim nate pozicije (“poštu”) i na nju se vratiti sa
terenima su rečna ušća. Pribor i mamci su zanemarljivim procentom odstupanja. Ako
slični onom koji se koristi u standardnom nemamo GPS, ostaju nam orijentacione
lovu s obale, s tim što su štapovi nešto tačke na kopnu.
kraći i snažniji, pogotovo ako smo krenuli
na krupnije obliće ili ako se lovi na većim VRHUNSKI SPECIJALITET
dubinama. Problem nije toliko u borbenos-
ti oblića, već u činjenici da zbog oblika tela Po ugledu među sladokuscima (podrazu-
pruža popriličan otpor prilikom dizanja sa meva se i visokoj ceni), krupnije pljosnati-
dna i izvlačenja, tako da lako može doći do ce su, može se slobodno reći, u rangu bran-
ispravljanja udice, cepanja usta ribe ili cina, orade i zubaca, tri neprikosnovena
pucanja najlona. Još jedan momenat koji jadranska asa. Njihovo mekano, belo i soč-
opravdava korišćenje jačeg pribora je no meso bilo je na glasu još u Staroj Grčkoj
mogućnost da udare krupne raže, gol- i Rimu. Pripremaju se pohovanjem (fileti),
ubovi, psi ili neke druge ribe peskovitih i prženjem na žaru ili u pećnici, kuvanjem,
muljevitih terena. Kao i u lovu s obale, na brodet, u saftu... Supa od lista spada u
dobro je povremeno malo podići olovo sa najbolje riblje supe. Koža ovih riba je de-
dna i potom pustiti da padne, kako bi bela i tvrda, pa se obično guli. Međutim,
oblačić peska ili mulja privukao ribu. I neki kulinari smatraju da se dranjem kože
ovde se prirodni mamci mogu kombinovati gubi sočnost i onaj specifični i delikatni
sa malim leptirima ili kašikama koji “rade” ukus koji krasi pljosnate ribe.
75