RIBOLOVAČKI MAGAZIN

Revija za sportski ribolov, ekologiju i

PRVA UDICA
ta ima lepše nego škole u prirodi. U nama

Š
turizam na vodi - mesečno izdanje
Osnivač i izdavač: "MONT - PRESS", Novi Sad, kada nešto, za šta su prepoznali valjanog
Ribolovački magazin, se zalažemo deceni- saradnika i već smo
21000 Novi Sad, poštanski fah 254
Tekući račun: 355-1017151-04
jama, naiđe na svesrdno
razumevanje i podršku i
štampali male uputne
knjižice - Ribolovački
c
Tel.: 021/483-08-08 kod kuće i u svetu. Kada dnevnik, koje će, pored
Tel. Fax: 021/452-750 smo letos, na sastanku na svih korisnika dozvole
Direktor i glavni i odgovorni urednik:
Stanko Popović
sajmu EFFTEX u Briselu
sa vodećim damama ove
koji pecaju na njihovim
revirima, dobiti i polaz-
m
Pomoćnik direktora: asocijacije, objašnjavali nici škole. To je samo
Dragana Deura našu akciju i prezentaciju prvi korak.
Zamenik glavnog urednika:
Aleksandar Popović
projekta “Sportfish junior - prva udica”,
nismo očekivali da će to biti osnovna
Yu - Hung, poznat pored ostalog i po
izdašnosti poklona za najmanje ribo-
y
Pomoćnik glavnog urednika i ilustrator:
Đorđe Veber tema sastanka borda direktora EFTTA - lovce i akcijama kada je mališanima de-
a, na kome je usvojen
Urednik - redaktor:
Bogdan Četnik naš, slobodno prepri-
čan stav: “Ljudi, kome
b
Saradnici:
Darko Bandur, Milovan Bogovac, Dragan Davi- ćete prodavati taj sil-
dović, Srđan Despot - Blaf, Zoran Dugajlić - Sre- ni pribor, ako ne po-
mac, Dragan R. Filipović, Slobodan Filipović-
Fića, Goran Grubić, Dušan Hadnađev, Aleksan- vedemo računa o pri-
dar Ivanović, Slobodan Ivanović - Bobo, Velibor rodi i budućim ribo-
Ivanović - Caki, Jovan Ivošević, Miki Jovančević, lovcima”? Na sastan-
Mlađen Jušković, Robert Karan - Bracika, Milan
Knežević - Smrki, Nenad Knežević - Pepi, Jovo ku su podržana tri
Kojić, Nikola Kosić, Dragan Kostadinović - Džeri, projekta pored našeg,
Saša Ledenčan, Savo Martinović, Branislav Ma- po jedan iz Rusije i
tejić, Goran Mesaroš, Tibor Mesaroš, Siniša Mi-
lenković, Pavle Miljanić, Milan Milosavljević - Turske. E, a ovde kod
Mida, Nemanja Mirosavljev, Slobodan Mravik- kuće su nas podržali i
Mrav, Miloje Nikić - Miško, Aleksandar Panić, pripomogli provereni
Pero Petrašević, Tomislav Popović, Dragan Ra-
dojević, Goran Radović, Mihal Ramač, Goran Sa- prijatelji i saradnici iz
rić, Milan Šerifović, Predrag Simonović, Slavo- Novog Sada, čija su
ljub Šojić, Vaso Spasojević, Siniša Stanković, Mi- poslovna opredeljenja
lorad Stepanov, Vanja Stojanović, Petar Strugar,
Nenad Suša, Ranko Travar, Branislav Valković, slična. Reč je o kom-
Dragomir Vujačić, Goran Vuković i Lazar Zarić. paniji Yu - Hung i javnom preduzeću lio na stotine štapova i kompleta pribo-
Inostranstvo: Vojvodinašume. Reč je o školama koje ra, priskočio je sa odlukom da sve po-
Jan Eggers, Bertus Rozemeijer (Holandija), Doug entuzijasti s proleća pokreću u svojim laznike naših škola opremi priborom.
Hannon (USA), Milan Marjan Pocrnja, Vincenzo
Natale (Nemačka), Milan Đelević (Švedska), Stane sredinama, gde okupe najmlađe i otkri- Već su se javili i drugi prijatelji naše
Omerzu (Slovenija), Mladen Merkaš Goranin, vaju im tajnu prve udice. Ono što je naš akcije sa konkretnim predlozima i po-
Kristijan Keglević, Božo Povijač, Nenad Barinić čika Preža, učitelj iz Ranovca Predrag drškom.
(Hrvatska), Ratko Markočević, Žarko Milanović,
Nazif Fetahović Suzi, Sabahudin Kajević (BiH) i Purić, autor prvog Ribolovačkog buk- Dobro nam došli svi, na dobrobit na-
Sergej Bangievski (Makedonija), Dejan Starčević vara, zagovarao i priželjkivao, Davido- ših najmlađih, svaka pomoć nam je dra-
(Švajcarska). vići iz Vajske ranije, a sad opet, pa NUR gocena.
Tehnički urednik i kompjuterska obrada: kod Raje dugi niz godina radio, evo, Hvala vam u naše ime i onih koji će
Emil Otrupčak
krenuće, uvereni smo, organizovano. nas naslediti.
Foto reporteri: Martin Candir, Jovan Lakatoš, Vojvodinašume su u svom opredelje-
Jan Janković;
nju, kako su to i na proteklom sajmu
Dizajn: Dragiša Rakić - Gile, Tijana Pješčić;
Lorist prezentovali, težište stavile na
Web design: Vuk Petrović,
Naslovna strana: Dragan Grcić.
Savet časopisa:
Stevan Popović - predsednik, Voja Pavlović,
Petar Petrović, Milorad Miša Sovilj, Radoje
Laušević, Milan Jovanović, Predrag Purić i Srbo
Nikolić.
Pravni savetnik redakcije:
Advokatska kancelarija Šećerov
Časopis je registrovan u Ministarstvu pravde i lokalne
samouprave Republike Srbije, rešenjem broj
651-01-191/2001-08
Štampa: "Litostudio" - Novi Sad
799.1
Ribolovački magazin: revija za sportski ribolov,
ekologiju i turizam na vodi / glavni i odgovorni urednik Naslovna strana:
Stanko Popović. - 2001, br. 1 (avgust) - . - Novi Sad: Mont-
press, 2001 - . - Ilustr. ; 30 cm
Mesečno
Ani, ribolovac sa Une sa dunavskim smuđem.
Dostupno i na: http://www.ribolovacki-magazin.co.yu - Foto: Milan Marijan Pocrnja
nastavak publikacije: Ribolovačka revija
ISSN 1451 - 057X
COBISS.SR- ID 80014594 Redakcija ne preuzima odgovornost za sadržaj reklamnih poruka

Februar 2007 5
 RIBOLOVAČKI MAGAZIN
10 SAVIJETA KAKO DA ULOVITE ŠARANA ZIMI

GARANCIJA NEMA,
ŠANSI - DA
Niko vam ne može
garantovati sigurne ulove
zimi, ali vam ovi saveti mogu
pomoći da budete uspešni,
bar na vodama koje imaju
zimski pedigre

Piše: Julian Cundiff

ez obzira kako lako izgledao na

B slikama i koliko god vas ribiči koji

pišu pokušavaju inspirirati da se
u njemu okušate, ribolov šarana zimi je
težak. Ne bih želio reći kako je šarana
zimi nemoguće uloviti (u nekim komer-
cijalnim vodama oni su gotovo
samoubojice), ali na većini “prosječnih”
voda, kako se godina približava kraju,
sve je teže postići da indikatori skaču.
Ipak, uz dobru dozu napora, siguran
sam kako nema čitaoca ovog magazina
koji to nije u stanju, posebice ako
izabere prikladnu vodu i pokuša slijediti
bar neke savjete koje ću vam dati. Ako
lovite na vodi koja radi zimi, nadam se
da ću vam bar malo skratiti trnoviti i
bolan put do željene ribe. Sve što dalje
slijedi, sigurno će vam pomoći. Ali,
SAMO AKO LOVITE NA VODI KOJA
IMA ZIMSKI PEDIGRE... .
FLUOROKARBONI
Prije par godina imao sam vrlo malo
vjere u njih i bio sam u pravu. Bili su
predebeli, glomazni i previše plivajući.
Međutim, danas je u trgovinama vrlo
Još jedna hladna zima
Jedan na IQ
teško naći proizvod druge klase i većina
tvrtki nudi proizvode koji su daleko bolji
od onog što mi je donedavno nuđeno.
Jedan od onih koje bih vam mogao pre-
poručiti je Korda Soft IQ nosivosti 15 lb.
Ako lovite u plitkoj vodi, možda na
šljunku ili na pijesku, vaš će sistem sta-
jati okomit kao stup sve dok se ne potru-
dite prilagoditi ga dnu jezera. Koliko god
ja volio kombinirane montaže i krute
trikove, u bistroj vodi oni se uvijek čine
nekako obično i, rekao bih, krivo. Sa
mekanim IQ-om (uvijek koristim onaj
od 15 lb i deblji) kad ga zabacite i kad
dođe na dno on jednostavno nestane. Da
bi od njega izvukli ono najbolje, naučite
se biti pažljivi. Nikad ne žurite s veza-
njem čvorova, a njih uvijek provjeravaj-
te, bez obzira da li je to nakon svakog
zabacivanja sistema ili nakon svake
ulovljene ribe. Čvor bez čvora je gotovo
idealan za vezanje udice. Uz njega ja još
volim koristiti peterostruki “Grinner”
čvor na olovu, kako bi dobio veliku
omču, koju naročito volim koristiti pri-
likom krutih montaža. Kako bi pojačao
sve čvorove, na svaki uvijek kapnem
malo “Gardner rig glue” ljepila. Ako
lovite na dubokim ili zatravljenim

6 Februar 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
“SVIJET
ŠARANA”
Ljubitelji lova šarana na ovim pros-
torima konačno su dočekali da imaju
i časopis u potpunosti posvećen nji-
hovom ljubimcu. Reč je o časopisu
“Svijet šarana”, posebnom izdanju
poznatog časopisa “Športski ribolov”
iz Hrvatske.
Ovo lukusuzno izdanje na 100
strana u kome pišu najpoznatije
evropske i svetske šarandžije potpisu-
ju glavni i odgovorni urednik Vjeko-
slav Vrbanić i urednik Krešimir Kuri.
Njihovom ljubaznošću, iz trećeg broja
“Svijeta šarana” prenosimo vam ovaj
interesantan tekst iz pera Juliana
Cundiffa, poznatog engleskog ša-
randžije. Naša redakcija želi im puno
uspeha u ovom i budućim projekti-
ma!
Detaljnije informacije o ovom
izdanju mogu se dobiti na tel/fax:
+385 (0)1 33 63 390, ili na mail
vjeko@ribolov.net, kkuri@inet.hr.
vodama, možete pokušati i s drugim
materijalima. Međutim, ako ne, obavez-
no pokušajte s ovim, i sigurno ćete imati
više ulova. Obećavam.
VELIČINA UDICA
Nedavno sam pročitao da su, ako koris-
tite veće udice, veće i šanse da se zabodu
u riblja usta kad ih uzme unutra. Da, ali
tek kad ih uzme unutra! Međutim,
smanjivanjem veličine udica za broj ili
dva u zimi, omogućiti ćete si više poteza,
uz pretpostavku da koristite vrlo kva-
litetne udice. Uvijek je nužno da bude
neka veza između veličine materijala za
predveze i veličine udica, ali u hladnijim
mjesecima uopće se neću libiti koristiti
udice od broja 7 do broja 10, čak i kad
lovim šarane preko 10 kilograma, pa i u
slučajevima kad se ribolov odvija na
Februar 2007
otvorenoj vodi bez lomova. U ovo doba
godine najčešće koristim Gardner Long
Shank Incizors broj 8 ili 10. Ukoliko
poželim nešto jače, tada posegnem za
Nashovim Fang udicama broj 7,8,9 i 10.
Smanjivanjem veličine, povećava se broj
poteza, što vrijedi naročito zimi. Ali,
nikako nemojte zaboraviti da morate
produžiti vrijeme za umaranje riba. Sa
žurbom ćete gotovo sigurno izgubiti
ponekog šarana, koji bi da ste si dali vre- Boile su obično okrugle
mena ipak izašao na obalu. Ipak, niti tu
nije dobro pretjeravati. Ja sam siguran
da prevelikim smanjivanjem veličine
udica, prije ili kasnije sigurno dolazite
na veličinu koja može raditi protiv vas. I
kada lovite šarane na vodama gdje se
odvijaju natjecanja, udica broj 10 je
dovoljno mala. Pokušate li loviti s bro-
jem 12, nećete imati više poteza, ali ćete
sigurno izgubiti više riba. Zato uvijek
kod vezanja provjerite kako se udica
slaže s materijalom za izradu predveza.
Ako uočite i neke najmanje nepravilnos-
ti, pokušajte zamijeniti uzorak udice ili
materijal od kojeg se sistemi rade sve
dok udica ne “sjedne” kako treba.
UDARI
Čitao sam intervju s Lee Jacksonom o
zimskom ribolovu. U jednom od odgov-
ora on je preporučio da, kad svi planovi
propadnu, treba uzeti štap i zavitlati
mamac što je dalje moguće prema sredi-
ni. Kad sam se našao u takvoj situaciji
poslušao sam i radilo je. Čini mi se da Međutim, za ribolov s njima, ja ih
nema nekog čarobnog razloga zašto pretvaram u kockice
“udarac na sredinu” radi, ali ima više
logičnih objašnjenja zbog čega je tako. koji je konstantan kroz cijelu godinu,
Većina ribolovaca ne može daleko lako može šarane potjerati prema sredi-
zabaciti. Ako ste dobar bacač i zabacite ni jezera. Ako tome dodate da centralni
tamo gdje drugi ne mogu, šanse su sig- dio jezera sunce grije gotovo cijeli dan,
urno na vašoj strani. Ribolovni pritisak, polako ćete početi popunjavati slagalicu
objašnjenja zašto je većina velikih riba
tamo. Stoga, ako vam ne grize i ne znate
gdje bi zabacili, zavitlati svom snagom
mamac prema sredini je često sjajan
štos.
PROMJENA OBLIKA MAMCA
Gotovo svaka boila je okrugla. Jedina
iznimka su pelete. Vrlo predvidljivo, ali
ne i iznenađujuće. Napravite sebi uslugu
i “obradite” svoju omiljenu boilu (moje
su Nutrabaits Pineapple and Banana).
Koristeći oštar nož pažljivo odrežite
rubove sve dok ne dobijete kocku
veličine od 10 do 16 milimetara veličine.
Ona će se razlikovati od 99 % mamaca
koji ribe u vodi nađu, što vam može
pomoći da ga radije uzme. Kad usiše
kocku, šaran je puno teže izbacuje, a
udica ima veće šanse da mu se prilikom
izbacivanja zabode u usta. Ja uvijek prije
ribolova namačem mamce u dipu (koris-
tim HBS Pineapple Reactor Dip), pa iz
razloga što je mamac obrezan, on tri
Najbolje za zimu
puta bolje upija i otpušta aromu on kon-
7

X-Line- fantastični najlon
vencionalnog, koji ima tvrđu koru. Ovaj
savjet vam jednostavno mora pomoći da
ulovite više riba ove zime.
RAZMIŠLJAJTE TEHNIČKI
Danas postoje vagoni sjajnih mamaca
koji dobro love u hladnim mjesecima.
Bio to ananas, jagoda ili bilo što drugo,
vjerujem da će svi moći uloviti šarana.
Međutim, kad zahladi i kad ribolov zbi-
lja počinje usporavati, dolazimo u
situaciju kad je potez do dva po danu
svakodnevica čak i za najproduktivnije
vode. Moj mamac od izbora je Nu-
trabaitsov “Techni-Spice”. On dobro lovi
cijelu godinu, ali kad prođu prvi mrazevi
postaje nenadmašan. On je kao stvoren
za ribolov jednim mamcem i, premda ga
volim namakati koliko god je to više
moguće, nikad Techni-Spice boile ne
koristim kao stringere s njim. Ako
poželim koristiti neki stringer, poseg-
nuću za nekoliko komadića boili od
8 Februar 2007
ananasa, ali nikad za Techni-mamcima.
Ne znam zašto, ali oni su jedino kao
pojedinačni mamci. Ponajviše zbog
razloga što više nisu u trendu kao
mamac za ribolov za cijelu godinu, na
njih su zaboravili ribolovci, ali nisu i
šarani. Pokušajte kupiti vrećicu od 400
grama ovih boili. Neke od njih prije
ribolova zdrobite i namočite i zahvalite
mi na savjetu kad se vratite iz ribolova.
X-OZNAKA MJESTA
Prije nekoliko godina su se dečki iz
Korde hvalili kako su napravili veliki
korak po pitanju pribora izbacivši na
tržište novi najlon nazvan “X-line”.
Tvrdili su za njega da je veliki napredak
za ribolov šarana uopće. Meni je trebalo
čak 18 mjeseci sve dok nisam iz prve
ruke vidio koliko je bolja registracija
poteza s ovom niti i kako je teško vidjeti
pod vodom. Žao mi je što sam tako
kasno otkrio kako je to jako dobar
najlon. S njim se dobro zabacuje, otpo-
ran je na habanje, kod registracije
poteza je znatno bolji i dok se nalazi u
vodi doista se moraš potrgati da bi ga
vidio. Najradije koristim verziju od 17
lb, što znači da mogu bez brige loviti i
najveće ribe u jezeru i, istovremeno,
zabacivati na sredinu bez korištenja bilo
kakvih “ledera”. Najbolja taktika je
nakon zabačaja pričekati minutu do
dvije prije nego što na njega objesite
vizualne indikatore. Tako mu dajete pri-
liku da se raširi po dnu jezera, a ne da
Veliki šaran ulovljen na Techni
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
Nashovi Back Biter indikatori
ostane lebdjeti po sredini vode. Njegova
gustoća je zapravo velika prednost, pa
tako čak i po jakom vjeru tone na dno
kao kamen. Ne morate razmišljati da li
će se napraviti veliki trbusi koji će spr-
ječavati preciznu indikaciju ugriza.
INDIKACIJA UNAZAD
Meni se čini kako je još uvijek jako puno
ribiča u mrklom mraku kad se razgovara
o najboljoj vizualnoj indikaciji, naročito
u hladnijim mjesecima. Šarani ne grizu
uvijek divljački i ja sam vidio, ali i osje-
tio na svojoj koži, kako se ulovljeni šaran
okretao u krug ne bi li se oslobodio
udice. Drugi put je veći ulovljeni šaran
na udici dugo mirovao tako da uopće
nisam ni saznao kada je ulovljen. Zato su
konvencionalni indikatori u redu za
vrišteće poteze, ali prilikom ribolova na
velikim daljinama, posebice na op-
reznog i letargičnog šarana, “skupo” vas
mogu koštati. Nashovi “Back Biter”
indikatori imaju centralni klip koji
dotiče najlon, i tako s njega prenosi sve,
pa i najmanje poteze. Ovaj senzor je vrlo
precizan i pomoću njega lako možete
uočiti gotovo sve, pa i najmanje pomake
niti, i na vrijeme zategnuti. Zbog toga su
oni revolucija u otkrivanju nježnih po-
teza i sigurno vam mogu pomoći da se
domognete što više lijepih riba.
ORUŽJE IZBORA...
Nikad ne koristim puno slobodnih ma-
maca u hladnijim mjesecima, ali kad to
ponekad i učinim želim ih vidjeti sve na
pravom mjestu. Da li ih želim u hrpica-
ma ili raširene? Da li ih želim na 35 ili na
90 metara? Trik je uvijek imati pravi alat
na dohvatu ruke. Ja još nikad nisam
vidio toliko precizno hranjenje “kob-
rom” na kratko kao što se to može izvesti
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
Gdje li su se skrili?
praćkom. Jednako tako znam da je na
daleko praćkom nemoguće hraniti,
pogotovo ako imate jaki vjetar u lice.
Rješenje za osvježenje je uvijek imati sa
sobom veći broj ESP i Fox-ovih praćki i
Fox-ovu “kobru”. Neprecizno hranjenje
u hladnijim mjesecima može u pot-
punosti ubiti vaše mjesto.
MAMAC NA KOJI GRIZU...
Gotovo nikad nisam bio veliki pristalica
ribolova rastresitim mamcima u hladni-
jim mjesecima, ali kad dođe u pitanje
neki određeni mamac, vrlo lako i brzo
mogu promijeniti mišljenje. Jedno od
mojih tajnih oružja je zdrobljeni ili
obrezani tigrov oraščić, kojeg često
koristim, nekad samo kao mamac, ali i
kao prihranu. Koristeći već pripremljene
Dynamite Baits Jumbo tigrove oraščiće,
ponekad znam dodati jednog od njih na
dlaku do boile. On tada može služiti kao
veliki štoper. Primijetio sam kako u
kombinaciji povećavaju broj ulova u
odnosu na samu boilu, jednako kao i
Putujuće svjetlo
Februar 2007
dodatak plastičnih “Enterprise” imitaci-
ja boili. Prije nego što ih montiram,
oraščiće uvijek nastojim obrezati, kako
bi u vodi dodatno otpuštali aromu i tako
pojačali privlačnost mamca, bez obzira
kojom boilom lovili. Kad god koristim
zemljanu hranu (bez obzira da li to bilo
u štapiću ili u kugli), uvijek koristim
zdrobljene tigrove oraščiće koje joj
miješanjem dodajem. Iako oni ne pri-
vlače samo šarane, nego ponekad i sitnu
bijelu ribu, oblak koji napravi bačena
hrana u vodi u pravilu je magnet za
šarana. Tigrovi oraščići su sjajan ma-
mac, a recite mi kad ste nekog vidjeli da
ih koristi i zimi...
UVIJEK ŠARANIMA ZA
VRATOM...
Većina ribolovaca koje srećem u
ribolovu šarana zimi su ili nedovoljno
pripremljeni za ovakav ribolov ili imaju
toliko pribora da bi njime mogli potopiti
ratni brod. Obje ove krajnosti koštati će
vas ribu. Ako imate puno vremena za
ribolov možete negdje zasjesti i na miru
čekati šarana da dođe. Međutim, većina
ribiča to nema, pa zato pokušava biti
istodobno mobilna i udobna. Odlazak na
zimski ribolov bez kišobrana i zaklona
može biti vrlo težak i naporan. Odlazak
na vodu sa šatorom, televizijom i dva
kuhala, može djelovati vrlo lijepo, pod-
sjećati na kampiranje, ali na i na pravi
ribolov. Trik je u tome da između ove
dvije struje pronađete sredinu. Tako da
Još jedan na Nash Fang
budete mobilni, i da možete brzo promi-
jeniti mjesto za ribolov. Sav moj pribor,
kad sam na vodi, može se pokupiti za
nekoliko minuta, s tim da sam ja pri-
likom najrazličitijih atmosferskih pa-
dalina utopljen i suh. Nashov Viper ša-
tor, pokrov za pod i pokrivala za vreće
odlično vas mogu zaštiti od vlage i kiše.
Foxova stolica i deka me u noćima
održavaju toplim, dok Wychwood-ove
Sve je spremno za akciju
bivi-vreće omogućuju da precizno znam
gdje su mi sve druge stvari. Za ovakav
tip ribolova morate biti izvanredno
organizirani, jer kad padne mrak i
možda s njim i kiša, morate napamet
znati gdje su vam neke korisne stvari.
Isto tako, morate biti sposobni podignu-
ti šator, zaklon ili kišobran za samo
nekoliko minuta.
Iskreno se nadam da će vam ovih
deset savjeta bar malo olakšati neke od
problema koje nam zima sprema. Ja
sam ih naučio na najteži mogući način.
Vama to nije nužda.
9
 RIBOLOVAČKI MAGAZIN
RAZGLEDNICA IZ ŠVEDSKE (II)

KOMAD SA PECANJEM
I PLJUCKANJEM

Kad dosade štuke kapitalke,

valja desnicu odmoriti
krbajući se sa bakalarima,
nadvlačeći ih iz baltičkih
dubina
prošlom broju ste ispratili lepu

U priču o švedskom štukolovu -

pecanju i kljucanju, odnosno
upadanju u vode Baltika šestočlane
ekipe šidsko - vukovarskih ribolovaca,
njihovoj sedmodnevnoj turneji ciljno
posvećenoj lovu štuke. U priči je namer-
no preskočen jedan dan, jedan četvrtak.
E, evo sada malo priče i slika o tom nes-
vakidašnjem danu gde su se svi članovi
ove družine, koju su sačinjavali Zoran
Goluža - Meho, Sreta Miljenović - Bata i
Rado Perić - Picek iz Šida, Milan Kne-
žević - Smrki iz Vukovara i Bojan Bo-

10 Februar 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN

Jahanje i skakanje po talasima - posledice i sremski “eliksir”

Kapetan Roger Johansson zna gde
stanuju bakalari
Smrki - najuporniji, najučinkovitiji i najopremljeniji
đirković - Boki iz Borova Sela, prvi put
oprobali u lovu bakalara. Stanku, vođi
ekipe, to je bio drugi izlazak na pučinu
jer je lane, zbog nevremena i kvara ure-
đaja na brodu, ekipa odustala od ovog
poduhvata.
Za ribolov bakalara baš nije bilo nekog
interesa. U večernjem dogovaranju da se
malo odmore desnice od zamaranja
štuke, pola ekipe je bilo skeptično, a pola
bezvoljno, pa još kada se čulo da za izlet
treba odvojiti 500 evrića... Ipak, dogov-
or je pao, kud svi Turci, tu i Sremci...
Naravno, tome je doprinela i Stankova
slatkorečivost o luksuznoj jahti sa kabi-
nama, toplim i hladnim napicima, bla,
bla... laganoj odeći.
Sreća što su svi ipak poneli jakne,
kabanice, kape i rukavice. U lučici u Picek zvani “Labud” pozira
Torhamnu sačekao nas je gospodin ribarskog brodića - čamca i najbolji
Roger Johansson iz Karlskrone, kapetan vodič za lov bakalara. U čamcu mesta tek
da se sedne, u krilu drže stvari i u sredi-
ni pet kompleta kratkih i jakih štapova
sa multiplikatorima, jer samo pet ljudi
od šestočlane ekipe može komotno
pecati. Jutro je bilo lepo i prijatno i
prema rečima vodiča najavljivalo izgle-
dan ribolov. Valja izaći na pučinu neko-
liko desetina kilometara od obale, uz
strahovito glisiranje i truckanje, da
otpadaju bubrezi, pucketaju kosti, a trne
stražnjica...
Roger prati instrumente, manevriše i
komanduje odsečno da se hitro spuštaju
ogromni pilkeri od dvesto grama, koji
putuju beskrajno dugo prema dnu. Valja
sačekati delić sekunde da taknu dno,
polako ih podići i sitno cimati. Nije
prošao ni tren, a već su se sa oba boka
čamca čuli uzvici: “Tu jeeee! Ne, nije,
izgleda sam zapeo”?
Nije, nije, samo vuci, kurblaj, podiži,
pa vuci, motaj, motaj... Na jedno sedam

Februar 2007 11
 RIBOLOVAČKI MAGAZIN

Sreta - “Evo, ga, evo ga, ogroman je...” Odeeee...

Oho! Evo ga opet! E, ti si za slikanje!

do deset metara prozračne vode počinje
se nazirati belasanje ribe koja se otima.
“Vuci, privlači” - komanduje kapetan,
a Sreta i Smrki privlače svoje prve
bakalare u ribolovačkom životu, slede
iste akrobacije sa štapovima kojim peca-
ju Meho, Boki i Picek, tako da se dešava
da u istom momentu sva posada ima na
Stanko pozira...
udici ribu. Dok jedni vuku, drugi skida-
ju, treći zamaraju... I onda kraj. Ni trza-
ja ni udarca. Roger komanduje da se
brzo vade pilkeri, pritiska gas do daske,
pravi vratoloman krug po pučini i vraća
se samo on zna gde.
E, gde je to “gde”, saznali smo kasnije..
To je njegovo “tajno mesto”, gde je u
dubinama Baltičkog mora, za vreme
drugog svetskog rata, u jednom pomor-
skom obračunu, grobnicu našlo nekoliko
nemačkih brodova. Tu, oko tih olupina,
veliki bakalari su našli lepo utočište
preko dana i u vreme potrage za plenom
izlaze u napad. A baš tada smo im mi
servirali pilkere. Dovoljno je odmaći se
koji metar dalje i od ulova nema ništa.
To ti je to.
Pun sanduk bakalara!
Tapa, tapa, padaju bakalari kao na
traci, kilo, dva, pet... i tako tridesetak
komada. Ekipa počinje da luduje, zabo-
ravlja i onu mučninu i morsku bolest
koja nas je pratila u dolasku. Sezonu
pljuckanja je otvorio Boki, a Meha (što
svedoče i fotke) je “overio” , dok se Picek
junački mučio i držao svog principa - da
ništa što popije i pojede ne..., a Stanko i
Sreta su je prebrodili “sremskim elik-
sirom” na bazi Mehine kajsijevače.
Kao nožem presečena seansa iz snova
prestaje. Roger objašnjava da je bakalar
prestao da jede, a talasi su postali tako
ogromni da je čamčić kao orahova ljuska
skakutao na pučini. Valjalo se vratiti
onim vratolomnim putem i skakanjem
po talasima u luku u Torhamnu. Na
obalu smo izneli sanduk sa sedamdese-
tak kilograma prekrasnih bakalara, za
koje je ponuđena cena od 16 evrića po
kili. Praktičnim Sremcima su u sekundi
proradili trgovački klikeri i zaključak: -
Ljudi, pa isplatili smo izlet i duplo za-
radili, hajdemo i sutra na bakalare, izeš
povraćanje!
Na obali nas dočekuje naša maskota,
ogromni umiljati mačor, koga godinama
srećemo u luci, koji se udobno smešta
Stanku u krilo dok ekipa pozira sa delom
ulova.

12 Februar 2007

PONOVO JEZERO BOČAC
PUNO SMUĐA
K’O OKO
Na Bočcu se svakodnevno
love smuđevi između 3 i 5
kilograma, a primjerci od
7-8 kg, love se možda jednom
nedeljno. 90% jezera je
netaknuto. Smuđaroški raj
na svega pet sati vožnje od
Novog Sada i Beograda...
Piše: Ranko Travar
ebruar je poslednji mjesec u ko-
F
jem možemo loviti smuđa. Od
marta se, kažu, mrijesti. Dalo bi se
na ovu temu štošta reći, ali hajde da ne
zakeramo, već da vidimo kako iskoristiti
kratki februar za ulov nekog trofejnog
primjerka.
Sirotinja će, zna se, loviti na zavičajnoj
vodi. Kakve su nam zavičajne vode znaju
ponajbolje moji Novosađani, koji svaku
noć imaju verbalne i druge duele sa ta-
kozvanim privrednim ribarima, što pro-
Majstor Ćata je brzo “provalio” sve tajne smuđeva iz Bočca
14
Deo jezera kod motela “Mandiko” - ovde se najviše peca jer retko ko ide dalje...
vlače mreže bukvalno uz obalu. Što pro-
puste mrežaroši, dočekaju drljatori veli-
kim trokukama, koji u ove zimske dane
rade duplu normu. Kad na novosad-
skom keju padne smuđ od 2 kg, ta senza-
cionalna vijest se proširi do najudaljeni-
jih dijelova grada za pola sata. Sutradan
se utrostuči broj onih koji bi da dobiju
barem jednu takvu “neman”.
Za razliku od sirotinje, oni bogati i bez
mašte sješće u džip ili u avion i otići na
Sarulešti ili neku od onih mutnih delti u
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
Rusiji. Odatle će donijeti gomile fotogra-
fija i video zapisa, tek tako, da se zna ko
je majstor.
Ova mala reportaža ne obraća se ni si-
rotinji ni bogatim, već maštovitijem di-
jelu srednje klase, ako je uopšte još ima
u našoj maloj zemlji.
SMUĐAROŠKI RAJ
O vodenoj akumulaciji Bočac i njenim
ribolovno-turističkim atrakcijama već se
pisalo u našem magazinu, ali mi se čini
da naši ljudi još nisu ozbiljno shvatili šta
ta planinska voda nudi upravo ravničar-
skim ribolovcima. To, da nisu ozbiljno
shvatili Bočac, znam iz razgovora sa
Dragom Mandićem, vlasnikom motela
“Mandiko” na samoj obali jezera, koji mi
reče da ovdje samo par puta godišnje na-
vrati jedna manja ekipa Beograđana.
Čudno, kada se ima u vidu da ste iz Beo-
grada ili Novog Sada na Bočcu za nepu-
nih pet sati lagane vožnje.
Jezero Bočac je tridesetak kilometara
dugačka vještačka vodena akumulacija
na rijeci Vrbas. Nalazi se u nekadašnjem
kanjonu Vrbasa, četrdesetak kilometara
uzvodno od Banja Luke. Autohtonu pop-
ulaciju ribe čine potočna pastrmka,
mladica, klen, mrena, škobalj i lipljen.
Par godina nakon nastanka akumulacije,
autohtonim vrstama pridružili su se
crvenperka i linjak. Devedesetih godina
se krenulo sa kaveznim uzgojem kali-
fornijske pastrmke i šarana. Istih godina
ove dvije vrste su obogatile postojeći rib-
lji fond jezera, a odnekud se naprasno
pojavio i som.
Prije 5-6 godina jedan entuzijasta je
odlučio da još više zakomplikuje situaci-
Februar 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
ju na Bočcu. Ubacio je u jezero, nedaleko
od motela “Mandiko”, oko 1500 komada
smuđeva porcijaša i isto toliko štuka
slične veličine. Šta se desilo?
Smuđ je bukvalno eksplodirao u je-
zeru, što i ne čudi, s obzirom na bespri-
jekorno čistu i hladnu vodu, kamenito
dno i stotine hektara potopljene šume.
Već nakon dvije godine počeli su padati
prvi ulovi od 3-4 kg, da bi u poslednje
dvije godine primjerci od 6-8 kg postali
svakodnevna pojava.
Štuci ni traga ni glasa. Uginule nisu si-
gurno, ali da im nešto ne odgovara u ze-
lenim dubinama Bočačkog jezera, to je
sigurno. Bukvalno nijedna nije uhvaće-
na. Problem je izgleda u tome što na tih
tridesetak kilometara jezera gotovo da
nema nijednog plitkog zaliva gdje bi štu-
ka mogla naći dobre uslove za mrijest.
Sve je nekako vertikalno, naglo odsječ-
eno i hladno. Za smuđa nirvana, ali za
štuku, po svemu sudeći, noćna mora.
Možda je to i dobro. Uostalom, malo li je
grabljivica na jezeru: potočna i kalifor-
nijska pastrmka, mladica, smuđ i klen.
MESO JE ZAKON
Na Bočcu nema šta da se traži sa obale.
Prije svega, zbog toga što se broj pozici-
ja gdje možete uopšte sići do obale može
nabrojati na prste ruke, a i kad nađete
takvo mjesto, problem je što se na par
metara od vas nalaze vrhovi potopljenih
hrastova, bukvi i grabova. Shvatili ste u
čemu je fazon. Treba, dakle, izaći sa
spoljne strane potopljene šume i tražiti
smuđa upravo na sastavu starog korita
rijeke i potopljenog drveća. To se može
jedino iz čamca.
Prosječna lovna dubina kreće se od 15-
25 metara, mada se u suton i po mraku
smuđ često dobija u gornjim slojevima
vode, često uz samu obalu. Meni se desi-
Granje i panjevi gde god da pogledaš - smuđevi su na sastavu starog korita i
Februar 2007
Na ovom delu, kao i na 90% jezera, skoro niko ne peca...
lo da polovinom septembra, u po bijela
dana, dobijem smuđa na plitkoronca
tačno na sredini jezera, gdje je dubina
preko 30 metara. Naravno, to je onaj
famozni izuzetak koji samo potvrđuje
pravilo. A pravilo na Bočcu glasi -
muvanje na kedera pri samom dnu. To
je jedina moguća tehnika koja stopro-
centno garantuje ulov krupnog smuđa.
Sve ostalo je danguba i šuplja priča.
Koje silikonske mrdalice, riperi, vob-
leri sa zvečkom i ostali bakrači - na hlad-
noj planinskoj vodi, čija se providnost
mjeri metrima, meso je zakon. Dolazili
su pametni momci sa raznih strana,
ostavljali po kamenju i granju more
kojekakvih varalica, ali kući su se vraćali
uglavnom prazni, ili sa pokojim porci-
jašem.
potopljenog drveća
Iskusnim banjalučkim ribarima, koji-
ma je lov na montiranog kedera ušao već
u genski zapis, nije trebalo mnogo vre-
mena da provale bočačkog smuđa.
Banjalučanima se uskoro pridružili
Zeničani i Travničani, pa je enigma
zvana smuđ (ja ćudne ribe!) uskoro bila
riješena.
Zanimljivo, mada se svi slažu da je
smuđ ukusna i, na kraju krajeva, krupna
riba, toliko ogromno jezero ima možda
tek desetak redovnih posjetilaca, koji
namjenski idu da love smuđa. Dolazi tu
mnogo svijeta, ali većina i dalje radije
lovi klena, kalifornijsku pastrmku, a
poneko šarana i soma. Radije voli
Bosanac da ga neko gurne u trnje, nego
u čamac.
OPET ĆATA TATA-MATA
Ako pratite naša izdanja, siguran sam da
vam nije nepoznat lik i dijelo jednog od
najpoznatijih, bosansko-hercegovačkih
ribolovaca - Ferida Zlatarevića Ćate.
I danas, u svojoj šezdesetoj godini,
ovaj, po svemu nesvakidašnji lik, i dalje
ima 300 vodenih dana u godini. Vozi
vespu, voda mlade cure, pije i jede ko-
liko hoće, pentra se po brdima i gazi kroz
vodu kao divokoza, a u poslednjih 50
godina nije bio kod doktora, niti je popio
jednu jedinu tabletu u životu. Tek u 56-
toj dao je da mu na jednom ramenu iste-
toviraju Boba Marlija, a na drugom Dži-
mi Hendriksa. “Htio sam bolan Ranko
da mi na grudima istetoviraju Kleptona,
ali mi nekako suviše lijep - ko pićka.”
Kad zenički ribari ne znaju gdje radi
riba, pitaju se - gdje je bio Ćata juče? Šta
vrijedi i da saznaju da je jučer bio na Sa-
ni, kad je već sutra možda na Neretvi, a
prekosutra na Drini. Krije tragove, kloni
se rulje, mrsko mu se upoznavati sa no-
15

vim ljudima, a i stare jarane ponekad
izruži. U Bosni za takve ljude kažu da su
muhanati (čangrizala), ali ja bih prije re-
kao da Ćata isuviše dobro poznaje ljude,
i da se zato, što je stariji, radije sa pri-
rodom druži. Šteta, pomislim ponekad,
što je tako na svoju ruku, jer mogao bi
kao ribolovni vodič više para zaraditi
nego da valja heroin: “Ma jebeš pare, šta
će mi? Imam kol`ko mi treba. Ne mogu
deset puta rućat. Kad nemam ja, ima
raja.”
Ćata je provalio smuđa čim mu je Go-
ran Vuković javio iz Banja Luke da se
nakotio na Bočcu. Prve godine svi su
zbog velike dubine i klada koristili de-
bele upredene strune i olova od preko 20
grama. Matori lisac je odmah prokužio
da ovakav pristup ne donosi bog zna ka-
kve rezultate.
“Neće bolan šnjuru (upredenu stru-
nu), ne tegli se. Još kad je jako olovo,
čim uzme, odma` i pljune. Najbolje je
obićni silk 0,22 i olovo od 10 grama. Kad
uzme, guta do šupka. Samo nadigneš
šćap i tu je.” Eto, u tih par rečenica sa-
žeta je sva mudrost u lovu smuđa na
Bočcu. I još nešto mi reče: “Dragi Ranko,
ja zahvalne ribe. Em je dobra za jest, em
naraste krupna, a glupa ko konj. Dok ća-
pim jednu mladicu otelim se, a ovog ću-
da nahvatam kad hoću i kol`ko hoću.
Milina”.
I zaista, na stotine uhvaćenih smuđe-
va poslednje jeseni, pala je samo jedna
mladica (sa slike) i to na ulaznom dijelu
akumulacije, gdje voda ima jak protok.
U cijeloj ovoj priči za nas dunavske
smuđaroše, najvažnije je sljedeće: Na
Bočcu se svakodnevno love smuđevi iz-
među 3 i 5 kilograma, a primjerci od 7-8
kg, kao što je ovaj Ćatin sa slike, love se
16
Mladicu je ovde daleko teže uloviti nego smuđa - Ćata sa primerkom ulovljenim na
možda jednom nedeljno; na Dunavu se u
90% slučajeva love smuđevi do 2 kg, pa
onda pauza, i, s vremena na vrijeme,
padne poneki od 9-12 kg. Možda samo
na par lokacija oko Apatina i na Golupcu
love ljudi češće komade između 3 i 6 kg.
Na ostalim dijelovima Dunava smuđ od
kilu i po proslavlja se u kafani. Budite
iskreni i sjetite se kad ste poslednji put
uhvatili par petokilaša. Ja u karijeri
imam jednog od 10 kila, a sve ostalo (u
pitanju su hiljade komada) je ispod 4 kg.
Ne zato što ne znam da lovim smuđa,
već zbog proste činjenice da se ova riba
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
ulaznom delu akumulacije
nemilosrdno istrebljuje svim raspoloži-
vim metodama već decenijama.
Na Bočcu se hvata mnogo krupnih
smuđeva i hvataće se još više, jer:
- Na jezeru, dugačkom tridesetak kilo-
metara, sa prosječnom dubinom od 30
metara lovi dnevno smuđa u prosijeku
10 ribolovaca. I tih deset love samo kilo-
metar-dva oko motela, a 90% jezera je
apsolutno netaknuto.
- Nema mreža, strujaroša i drljatora
- Uslovi za mrijest i napredovanje su
više nego idealni.
Kad, ako bog da, dođete u motel
“Mandiko” kod našeg dragog prijatelja,
pjesnika i strastvenog ribolovca Drage
Mandića, pa noću stanete kraj vode da
malo oslušnete, postaće vam odmah jas-
no otkuda ovoliki smuđ u jezeru. Po ve-
droj noći do ušiju vam od vode dopire
zvuk nalik jakom ljetnom pljusku. Hi-
ljade i hiljade kedera se praćaka na po-
vršini loveći bog zna šta, a tek na maho-
ve, tu živu kišu umiri na dijelić sekunde
oštar raub, kao kad nožem prosječete
glatku površinu vode. Upitate se tada, a
odgovor ne znate: da li je to pastrmka,
smuđ ili možda kakav krupan klen.
Iznad glave okomite litice, a u vama ra-
dosni nemir pred sutrašnji dan.
Ako vas i maši ovaj februar, otiđite
obavezno na Bočac u maju kod našeg
Drage. Za čamce se ne brinite, jer ih uvi-
jek ima dovoljno. Ne zaboravite još
jednu važnu stvar. U poluprečniku od 40
km od motela “Mandiko” imate desetak
atraktivnih salmonidnih voda, od kojih
svakako u prvom redu treba obići Vrbas,
Plivu, Janj, Ugar, Sanu i Ribnik. Javite
sa Dragi na telefon +387 65 778 152 i
pozdravite ga u moje ime.
Februar 2007
 RIBOLOVAČKI MAGAZIN
POSJET IZ SKANDINAVIJE

I MI KONJA ZA TRKU...
Plašili smo se da ćemo se
obrukati pred ljudima koji
žive i love na terenima
prebogatim ribom, a ispalo
je bolje od svih očekivanja i
gosti su, prepuni utisaka i
kapitalnih ulova, otišli
prezadovoljni

Piše: Milan Marijan

Pocrnja
akon nekoliko posjeta zadnjih

N godina našim prijateljima sa sje-

vera, red je bio da i mi njih pozo-
vemo u naše krajeve. More i naša obala
im je dobro znana destinacija, a naši su
prijatelji htjeli upoznati i kontinentalni
Nezaboravan doček kod Jare i članova MP5 tima...
dio, prisjećajući se naših fantastičnih
fotki s ulovima kapitalnih, njima slabo
znanih riba, mladice i smuđa.
Kada sam Stanku pomenuo skori do-
lazak prijatelja sa sjevera, samo je zako-
lutao očima i rekao: “Jaooo, pa šta ima-
mo mi da im pokažemo pored onolikog
ribljeg bogatstva koji imaju u svojim
zemljama...”. Vidio sam njegov pogled i
misli odlutale ka našim strujnim agrega-
tima, opustošenim rijekama, hordama
šangajskih grabuljaša i ostalog zla za ko-
jeg se svi sramimo pred svijetom i nama
samima. “Al’ mi smo ponosan i gostolju-
biv narod, Stanko”, rekoh mu. “Ne brini,
naći će Dok par skrivenih oaza - osim to-
ga red je da im se odužimo”.

Degustacija vina kod Šipeka...

I tako i bi, pokupih ih na minhenskom

aerodromu i krenusmo put juga. Stigavši
u Varaždin malo smo se odmorili i osvje-
žili skladno kraju u kojem se nalazimo.
Chris, Lars i Petri su po prvi put kušali
češnjovke, grebencijaš i kiselkastu noju,
a nedugo zatim smo dočekali i drage pri-
jatelje sa Une: Elvisa, Anija i Rošu.
Vesela skupina je potom krenula put
istoka. Naš prvi stop bijaše Drava kod
Pitomače. Ondje su nam domaćin Jaro i
članovi ribolovnog MP5 tima, na čelu sa
Zlatkom Majstorom i Dragecom Pavlo-
vićem, priredili nezaboravan doček. Na

18 Februar 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
vinogradskom dobru Đure Šipeka sud-
jelovali smo u degustaciji bar desetak
raznih sorti vina od zadnje berbe, a
“šlag” na samom kraju, kusali smo i koju
kap Ledenog vina iz čuvene 1999. Bilo je
tu i pjesme i čašćenja, svježe dravske ri-
be s talandare, a nas 50-tak pošteno je
pozdravilo prvi ribolov u 2007. Izrazito
nizak nivo Drave nije baš pogodovao
našoj namjeri o ulovu kapitalnog smuđa.
Imao sam tek jedan udarac na slottera,
al’ je zato druženje ostalo svima u sjeća-
nju. Naši Skandinavci su se začudili tako
srdačnom prijemu i nisu mogli vjerovati
što im se dešava.
Noć je već bila u svom najljepšem iz-
danju, okupana bljeskom velike logorske
vatre, orila se pjesma, a mi ostavismo
veselu podravsku družinu i krenusmo
još dalje, ka istoku. Na kratko stadosmo
u Donjem Miholjcu kod našega Tome
Huntera, pozdravismo usput nekoliko
policijskih kontrola, dakako bez ikakvih
sankcijskih mjera (izgledali smo im oči-
to - smješno), a pred samu ponoć stigos-
mo na našu krajnju destinaciju - Zeleni
Otok kod Batine.
Vidjevši širinu Dunava u odsjaju pu-
nog mjeseca svima nam zastade dah, a
kad iz vikendice dopre tihi zvon tambu-
re, u mom srcu sve se nekako stopilo -
ehh Stanko - imamo mi itekako šta po-
kazati - nema onog tko će ostati ravno-
dušan na ovaj Božji dar...
Domaćini Dražen i Ivica pokazaše
nam ulove tog popodneva, pet lijepih
smuđeva i jednu štuku. Dobar znak - ri-
ba radi! Pođosmo onako umorni u pos-
telje, ujutro nam dodje i Nešo Barinić sa
pratećom logistikom i potrošnim mater-
ijalom, rasporedismo se u tri čamca i
krenusmo put sjevera prema tromeđi
Hrvatske, Srbije i Mađarske. Dražen i ja
smo se nakratko pogledima dogovorili i
Februar 2007
rasporedili tri čamca u jednoj liniji od
nekih 200 m. Voda je počela lagano ras-
ti, udarni momenat. U tim trenucima
kapitalnog smuđa treba potražiti na
dubljim pješčanim “livadama”, na sa-
mom izlazu velikog limana, gdje sačeku-
je jata bijelih riba koja osjetljivo reagira-
ju na svaki porast i iz dubokih zimovni-
ka kreću ka obali.
Procjena je bila dobra. Ja sam na ze-
leno-crvenog slottera imao udarac već u
trećem zabačaju. Riba je bila jaka, jača
nego sam očekivao, neobično za ovo do-
ba godine. Međutim, kratko iza toga uz
rub čamca pojavi se zubata aždaja od
preko 1,30 m! Od slottera i 30 cm sajle
viri samo crna virbla. O Bože, pomislih,
Ani sa smuđem života - 12,7 kg!
Ani u drilu...
pa ko je tebe u tu dubinu postavio, tre-
bala si biti u mrestu u nekim kanalima.
Sav usplahiren, Chris je pred ribu stavio
meredov, a ta matora ala na sam pogled
u mreže ko da je probudila tajfun u repu
i zviz ispod čamca, kvrc... Ode sa slot-
terom i pratećom opremom u zelene du-
bine. Uhh, sjeo sam, da pušim valjda bih
u tom momentu i cigaru zapalio. Onako,
sav u znaku pitanja, Petri me valjda na
pidžin-inglišu upita: “Hej, pa kojeg Boga
vi dolazite na Baltik, pa vaše štuke su pu-
no veće”? Ubio sam ga onako pogledom
i rekao mu kroz stisnute zube da to i nije
baš svakodnevna pojava, a u sebi sam
kuhao od ljutnje, jer obično koristim saj-
le od 50 cm. Ode mi dunavski rekorder,
super fotka, a što je najgore - ta mama će
se dugo patiti s tim metalno-slikonskim
čudom u raljama.
Valjda da mi se misli razbistre, već u
sljedećem zabačaju imam snažan uda-
rac. Kratko iza toga mužjak od oko 3 kg
blještao je u meredovu. Na drugoj strani
Petri pokazuje na vrh štapa i pita jel’ to
riba il’ je zapeo, a ono vrh štapa samo što
ne dirne površinu vode. Kontriraj Petri,
pa smuđ će ti iščupati štap iz ruke! Me-
đutim, kasno Marko... Zamjenismo se za
pribor. Jao majko, pa on je uzeo naj-
glonđaviji parabolik štap koji sam ikad
vidio za zimsko džigovanje smuđa! Nije
ni čudo što mu kontra nije uspjela. Pog-
ledah u Chrisov štap - još gore, pa gdje
su te soft štapove uopće i pronašli. To je
jedino dobro za paternoster, za haringe,
rekoh. Pa da, potvrdi mi Chris hladno,
mi to često činimo. Gunđ, grrrr... Trebao
sam to kao dobar domaćin na obali pre-
gledati, al’ imamo još vremena. Nakon
par manjih “smuđaraka” oko 2 kg, Dra-
žen se prvi sa svojom ekipom s Une spu-
19
 RIBOLOVAČKI MAGAZIN
stio do najužeg mjesta na Dunavu. Zbog
velikog limana, popularno zvanog
Nijagara, dubina je preko 18 m, a zbog
jake struje tamo se džiguje s 50 i više
gramskim glavama, kojih, naravno, kod
nas nije manjkalo, jer često lovimo u tim
uvjetima. U jednom momentu Aniju
“zape” džig za dno. Dražen ih je učio
kako se naglim trzajem pa otpuštanjem
džig oslobađa od stjene i on to pokuša,
međutim, vrlo kratko iza toga se ta “stje-
na” počela snažno “kotrljati” nizvodno, a
po luku Anijeve Daiwe, Dražen procjeni
da je ta stijena u biti zahaklani som i
pusti se čamcem nizvodno. Borba je bila
tolko žestoka da se i iskusno Draženovo
oko precjenilo. Nakon 15-tak minuta is-
postavilo se da je ta stjena kapitalni
smuđ od preko metar i 12,7 kg! Ozareno
Anijevo lice kesio je široki osmjeh. U
međuvremenu spustio se i ostatak ekipe
do tog mjesta i, kao da smo došli u gni-
jezdo, jedan za drugim imali smo udar-
ce. Neki put je smuđ ostao gore, neki put
samo kratak trzaj. Naravno, naši Skan- Prvi smuđ u životu pa pravi - Chris i primerak od 11,3 kg!
dinavci su bili rekorderi u gubitku riba.
Chris je pod samim čamcem ostao bez
dva lijepa smuđa. Zimsko doba, noć se
brzo spustila i družina se vratila u kamp
na zelenom otoku. Ulovi su se trebali
zaliti. Nešina ekipa bila je slabije sreće,
no odmah po dolasku u kamp zapalio je
vatru i nedugo zatim već se na njemu
krčkao najbolji dunavski fiš paprikaš, a
ja sam onako za snack pripremio jednog
lijepog smuđa na Orly način, kako to
rade u Sidru kod Beške. Uz Zvonka Bog-
dana naučismo i Skandinavce da zapje-
vaju po naški. Uz pjesmu i dobru baranj-
sku kapljicu oprostismo se nedugo zatim
od ekipe sa Une i Neše, koji su zbog rad-
nih obaveza morali ranije poći.

Novi ukusi moraju da se probaju - fiš za

Skandinavce

Rano ujutro ponovno izađosmo na

vodu. Ovog put dvije ekipe odoše na isti
teren, no Skandinavcima smo dali jači
pribor i štapove s vršnom akcijom, što se
pokazalo jako korisnim, jer je Chris vec
u petom zabačaju izvadio jednog kras-
nog mužjaka od 11,3 kg, njegov prvi i
ujedno najveći smuđ! Njegovom veselju
nigdje kraja, u čamcu je otplesao ples
Manituu! Dakako, sve je to ovjekovječe-
no perom našeg Neše. Svi smo popadali
od smjeha. Ostasmo taj dan na prek-
rasnom Dunavu, a s večeri se teškom
mukom i prepuni utisaka oprostismo od
tog zemaljskog raja.
Nakon razgledanja Monarch-Dok ma-
“Ovo vam je pravi alat za Dunav i kapitalne smuđeve” - Dok (u sredini) demonstrira
nufakture i opskrbe Skandinavaca kva-
gostima kvalitet CMW štapova...

20 Februar 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
litetnim CMW-štapovima u Vukovaru,
krenusmo put Bosne. Probušena guma
na mom terencu dala nam je neplanirani
predah negdje oko Novske, pa smo Unu
odlučili posjetiti sljedećeg dana. U
Bosanskoj Krupi dočeka nas srdačno
dobro znana ekipa: Hiko, Ani, Elvis,
Roša i ostali. Naši gosti nisu se mogli
nagledati te ljepote. Mene je samo bolo u
oko gledati lokalna odlagališta smeća uz
unsku magistralu. Očito se taj stari obi-
čaj prenio i na mlade naraštaje, da se
smeće iz automobila baca kroz prozor, u
kanjon te planinske ljepotice, a to joj
godi kao trun pjeska u oku.
Vodostaj Une je bio visok, voda siera,
pa se mladica slabo mogla loviti. Obzi-
rom da je na teritoriji Krupe već lovo-
staj, odlučismo otići do Klokota u C&R
revir.
A tko god je bio na izvoru Klokota, zna
o kojoj ljepoti pričam. Našim prijatelji-
ma stao je nakratko dah, no na tim vo-
dama oni su doma i vrlo brzo Lars i Elvis
su kačili krupne primjerke kalifa. Pri- Lars sa kalifom iz Klokota
družili su im se i ostali, pa je tu bilo kapi-
talnih primjeraka, pucanja 0,20 pred- vratkom u Krupu odlučili smo proslaviti su ka zagrebačkoj zračnoj luci sa srcima
veza i ispravljanja udica, izvlačenja i po- to naše druženje uz opet tradicionalno prepunim utisaka i samo jednom željom
la backinga s rolne, doživljaj kao sa neke jelo kraja u kojem se nalazimo i zalit čis- - kada će nam opet doći. Eto Stanko, mi
kanadske divlje vode. Gotovo sve ulov- tom kapljicom bosanske šljive. se provedesmo ludo i nezaboravno, na-
ljene ribe imale su oštećene repne pera- Ehhh, što bi mi još uživali da nije pos- šim prijateljima sa sjevera uspjeli smo
je i usta puna ikre i tek izleženih ribica, la i obaveza. Polako se našem veselom pokazati što znači prava gostoljubivost i
što je upućivalo na mrijest potočne pas- druženju bližio kraj. Teška srca naši gos- da mi itekako imamo što pokazati, a
trmke koji još teče, al’ da su kalife tolike ti, Chris Symbonis i Lars Widell iz Šved- imat ćemo još i više budemo li poveli
proždrljivice i kanibali - nisam znao! Po- ske, te Petri Pittiyardi iz Finske, krenuli brige o našim vodama.

Februar 2007 21

RIBOLOV NA ISLANDU
DNO POPLOČANO
BAKALAROM
Ribolovci na Islandu su, za
razliku od naših, svesni da
će, ako izlove svu ribu, to
učiniti na svoju štetu
Piše: Vuk Janačković
ako vam se čini sledeća priča?
K “Krenem ja da pecam pastrmke,
kad izleti kit iz vode i poplaši mi
ribu!” A! Baron Minhauzen?! Bilo bi ta-
ko da se radnja odvija u Šumadiji. Ali, u
islandskom fjordu je to moguće i nor-
malno.
Dok sam raspakivao pribor na doku sa
koga obično pecam, čuh iza leđa nevero-
vatno jak izdah i kratak uzdah. Prenera-
Uobičajena “lovna” veličina morskih
pastrmki
22
Losos na udici, blažen izraz lica, idila... Nekoliko sekundi kasnije smak sveta i
smrkavanje lica - losos se otkačio! Tri lososa sam imao na štapu,
zim se, brzo okrenem i vidim na 30-40
m od doka crna velika leđa kako nestaju
u vodi. Bio je to “Mink whale” ili hrepna,
kako ga Islanđani zovu. Disanje mu se
čulo i kad je bio udaljen 2-3 km od me-
ne. Raste do 10 m i još je brojan iako ga
intenzivno love. Naravno, ništa od peca-
nja bar pola dana na tom mestu. Riba se
razbeži i prestane da uzima hranu. Isto
je i kad se pojave foke, koje su prilično
česte, čak i oko gradskih dokova.
Pastrmke sam obično pecao u fjordu,
dakle u Atlantiku. Radi se o vrsti koju Is-
lanđani zovu silungur. Ona leto provodi
u okeanu, a zimu u rekama i potocima.
Meso im je jarko crveno, kao u lososa.
Dosta je snažnija od štuke - skoro dvo-
struko. Zakačena na udicu bori se kao
sabljarka. Iskače iz vode, menja naglo
smer, a izvađenu na obalu nemoguće je
držati golim rukama i osloboditi udice.
Neverovatno snažno se i brzo uvija i mi-
golji, tako da je uvek hvatam preko krpe.
Ali, veoma često me liši muka i oslobodi
se sama, dok je još u vodi. Ponekad ih
vraćam u vodu kao nagradu za borbe-
nost. Pastrmka (silungur) je lepa riba,
oblika torpeda, srebrne boje sa roze tuf-
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
a samo jedan je izvađen
nama. Maksimalno naraste 5-6 kg. Obi-
čno se pecaju primerci do 1,5 kg. Veći
primerci su veoma oprezni. Najveći kog
sam upecao bio je težak 2,3 kg i dug 56
cm. Upecao sam ga na varalicu od 28 gr
crno-zlatne boje, po ledenom pljusku
koji je zamutio vodu i pomogao mi u ob-
mani (za mene) kapitalne pastrmke.
Silungura love na duguljaste kašike, spi-
nere i veštačke mušice. Ja sam probao i
na tvister i imao osrednji uspeh, dok su
na vobler kidisali bakalari i ufsi (vrsta
grabljivice nalik skuši), tako da silungur,
koji je ređi, nije dobijao šansu za napad.
Inače, tvisteri i vobleri su gotovo nepoz-
nati na Islandu. Najbolje rezultate sam
ostvarivao duguljastim kašikama od 10
do 15 cm, a pravio sam ih i sam od drški
kašičica za kafu.
Srodnici morskog silungura su blejkja
i urriti. Urriti se ponekad nađe i u moru.
A što se imena tiče, nemojte ni pomisliti
da se tako i izgovara. Posle vežbanja od
tri godine jedva objasnim Islanđaninu
na koju ribu mislim.
Počasno mesto među islandskim sal-
monidama je rezervisano za atlantskog
lososa. Imao sam sreću i upecao jednog
Februar 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
prekinuo najlon kao paučinu. Ovako je
otpustio dvadesetak metara najlona sa
špulne. Inače, na pomenuti štap sam za
3,5 godine izvadio zaista mnogo ribe,
uglavnom bakalara i ufsija. Glave mu je
došao moj ranije pomenuti rekordni
silungur, upredena struna Whiplash i,
naravno, moja neopreznost. Štap je pu-
kao na dva mesta. Ali, gde ćete lepši kraj
karijere za varaličarski štap nego da ga
slomi rekordna riba.
Blejkju (trout) i urritija sam pecao na
divljim rečicama i mutnim jezerima u
centralnom Islandu, u pustinji Spreng-
isandur. Obično se misli da je Island el-
dorado ribe. Jeste, ali ne pastrmske ne-
go morske. Pastrmki i lososa ima po re-
kama, jer se sprovodi pravilno gazdo-
vanje rekama i ribljim fondom. Dnevna
dozvola za reke u kojima se peca pas-
trmka je od 10-80 evra, a na rekama za
Atlantski losos, ženka teška 7 kg i duga 90 cm uhvaćena na Toby Rocket u bojama pecanje lososa je 60-200 evra. Na nekim
jugoslovenske zastave, upecana u moru rekama i jezerima, kao i na moru, ne

u moru, što je izuzetna retkost. U Aku-

reriju, gradu na severu Islanda, u luci,
potpuno neizglednom mestu za lososa,
osetih jak udarac, ali bez rezultata, pa
pomislih “sigurno neki veliki ufsi”. I više
se igrajući i eksperimentišući, cimkao
sam duguljastu kašiku u boji jugoslo-
venske zastave, kad odjednom udarac! I
to k’o Sveti Ilija! I dril zazuja kao nikad
do tada. Ne mogu vam opisati kako sam
se osećao kad sam prvi put ugledao tor-
pedo zelenih leđa na površini kako sku-
plja snagu i osećao svaki njegov treptaj
preko štapa i najlona! Borba je trajala
oko 10 minuta. Nekoliko puta sam ga
(natenane) privlačio u plićak dok ga ni-
sam izvukao rukama za škrge. Bila je to
prelepa ženka, teška 7 kg i dugačka 90
cm. Mesec dana sam “živeo od toga”.
Koristio sam kineski teleskopski štao
plaćen 12 DM (?!), D.A.M mašinicu za
lako blinkerisanje i najlon 0,30 mm. Da
dril nije bio dobro podešen, losos bi Losos na udici

Kad se pojavi foka ili delfin, sa pecanjem je završeno na tom mestu za taj dan

Februar 2007 23

plaća se ništa, što ne znači da tu ima ma-
nje ribe, nego da je mesto udaljenije od
civilizovane sredine. Na jednoj rečici ve-
ličine kanala Galovica i dubine pola me-
tra, dnevna dozvola je 1000-2000 evra!
Ne zbog bogatstva lososom koliko zbog
snobovskog prestiža, da bi lokalni biz-
nismeni mogli da se hvale kako su pecali
pored Kevina Kostnera koji tu dolazi.
Prvu i najveću blejkju sam ulovio na
rečici Kaldakvista (što znači mala hlad-
na reka). Pošto sam ja pecaroš sa Save i
Dunava, bio sam prilično skeptičan ug-
ledavši plitku i brzu rečicu, punu kame-
nja koje viri. Kao i uvek na Islandu, bilo
je vetrovito. Zbog stenja, brzine vodene
struje i vetra, koristio sam duguljastu
kašiku, istu onu na koju sam upecao
lososa. Česta su bila kačenja o podvodno
kamenje. Nakon izvesnog vremena
pomislih da sam ponovo zakačio neku
podvodnu stenu, kad struna munjevito
pobeže uzvodno! I dril prozuja... Uskoro
kroz kristalno bistru vodu ugledah pre-
lepu ribu zelenih leđa, srebrno-braon
bokova sa roze tufnama, blago naran-
džastog stomaka i tirkizno plavog počet-
ka svakog peraja! Po opisu biste mogli
zaključiti da sam upecao papagaja, ali
verujte, boje su bile divno uklopljene.
Bila je to blejkja teška 2,2 kg i duga 56
cm.
Tada, na moju (naivnu) sreću stade
vetar i sa površine vode i vlažne obale
podigoše se rojevi sitnih mušica zvanih
mii. Ime mušice je onomatopeja zvuka
koji čujete kada vam upadne u uvo, a to
kao da im je najveća životna ambicija. A
ja baš tada zaboravio zaštitnu mrežicu za
lice, obaveznu u tim krajevima. Uskoro
sam se bukvalno našao u oblaku mušica.
Svoje sopstvene cipele sam video mutno
od količine insekata u vazduhu! Uletale
su mi besomučno u oči, uši, nos i za vrat.
24
Moj rekord - silungur (morska pastrmka) težak 2,3 kg i dug 57 cm uhvaćena na Toby
Ujedi su im bolni i dugo ostaju tamni,
bolni i svrabni otoci. Ujedaju samo kada
se osete ugrožene, a tako su se osećale
po upadanju u moju trenerku i pritis-
nute uz telo. Ali, invaziju mušica je pra-
tila invazija riba, tako da sam skinuo
potkošulju, napravio otvore za oči i nas-
tavio sa pecanjem sa improvizovanom
“fantomkom” na glavi. Ubrzo sam upe-
cao još dve ribe od 1,8 kg, a posle njih
sam pustio još 4-5 manjih. Dve sam ulo-
vio na svetlucavo-crvenog tvistera. Meso
blejkje je jarko narandžaste boje i beoma
je ukusno.
Najčešća riba koju sam imao na udici
je bakalar. Lokalno ime mu je toskur.
Imao sam utisak da je morsko dno po-
pločano njim. Čim varalica propadne
malo dublje on se okači o nju. Prilično
nezanimljiva riba. Istina, vežbao sam na
Zalazak sunca nad fjordom
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
kašiku od 28 grama
njima reflekse pri tvisterisanju. Najveći
kojeg sam upecao težio je 3,8 kg. Meso
mu je veoma ukusno ako se isprži. Islan-
đani ga samo kuvaju bez ikakvih začina.
Tako “spremljen” je bio zaista nepod-
nošljiv za moja balkanska nepca, a pogo-
tovo nos.
Druga riba po učestalosti je ufsi. Ima
ga puno i neverovatno je grabljiv i jak.
On mi uglavnom “mrsi konce” pri lovu
na pastrmku, ali mi je drag zbog žestine
napada i borbe. Grabi varalicu odozdo i
beži u dubinu. Ufsi od 1,5 kg dobro za-
mori ruku dok ga ne izvučete. Mnogo
teže se zamara od bilo koje ribe koju sam
pecao. Meso mu je veoma cenjeno na ne-
mačkom tržištu, dok ga Islanđani uopšte
ne jedu.
Naravno da je pecanje na Arktiku zan-
imljivo i divno iskustvo, ali verujte, da-
leko veće zadovoljstvo mi je lov naših
grabljivica u našem okruženju. Na Islan-
du najčešće duva ledeni vetar, obale su
gole i bez ijednog drveta, a pejzaž nalik
mesečevom. Uvek ste pomalo smrznuti i
u grču dok pecate. Nema onih pitomih,
divnih jesenjih dana kao kod nas. Mi ne
cenimo dovoljno ono što nam je Bogom
dano rođenjem kod nas, u ovoj lepoti.
Islanđani se bave privrednim ribolovom
daleko više nego mi, pa opet ima ribe i za
ribare i za ribolovce, pa i za foke i kitove.
A mi Srbi kao da se trudimo da istrebi-
mo svu ribu, a kukamo svi u glas kako je
nema! A retko ko šta čini da je zaštiti.
Svako bi rekao da voli reku i sve vezano
za nju. Što bi naš narod rekao “Od takve
ljubavi konji crkavaju”. Moram priznati
da sam ljubomoran i postiđen nivoom
samosvesti i discipline islandskih ribolo-
vaca i ribara u odnosu na naše. To nije
neka usiljena i nametnuta disciplina.
Ribolovci su jednostavno svesni da je
riba njihova i ako je istrebe, istrebiće je
na svoju štetu.
Februar 2007

IZBOR VARALICE PREMA USLOVIMA NA VODI (1)
POGREŠAN IZBOR -
PUT U NEUSPEH
Potvrdu valjanosti izbora
varalice treba tražiti u
usklađenosti sa dubinom
vode, njenom prozirnošću i
jačinom strujanja, reljefom
dna i, na prvom mestu,
lokacijom lovne aktivnosti
smuđa.
Piše: Lazar Zarić - Laki
ovna aktivnost smuđa tokom godine
L varira, pomerajući se terminski i
lokacijski. Hidrološko-meteorološke
promene “šetaće” lokacijski lovnu zonu od
površine do dna, dok će termini cugova
često biti nečitljivi i različiti, zbog naizgled
nepoznatih razloga. Vodostaj, prozirnost,
protočnost i prevashodno temperatura vo-
de diktiraće vreme, trajanje cugova i loka-
ciju, dok će uticaji mikro-lokacija biti pre-
sudan faktor da li će do cuga uopšte doći.
Tako mi se dešavalo da skoro zatvorenu
slagalicu pokvari nepredviđeni dubinkaš
sa deset štapova, tek prispela barža ili mre-
žaroš.
Režim ishrane smuđa tokom godine, ma
koliko na prvi pogled delovao stihijski i
neorganizovano ipak se odvija po predvidi-
vom scenariju zavisno od prirodnih i us-
lovljeno faktorima mikro lokacija. Bistre-
nje vode rezultiraće pomeranjem lovne zo-
ne na dublje pozicije, dok će termin cuga
zavisiti od jačine svetla, pa će i pri bistre-
nju vode cugovi biti mogući i u toku dana,
Često je najmanja greška pri izboru varalice opredeliti se za džig
26
Potvrdu valjanosti izbora varalice treba tražiti u usklađenosti sa dubinom vode,
njenom prozirnošču, jačinom strujanja, reljefom dna i na prvom mestu lokacijom lovne
aktivnosti smuđa - vobleri, džigovi i strimeri
ukoliko je vreme tmurno i kišovito. S druge
strane nadolasci uz zamućenje približiće
smuđa obali, onoliko blizu koliko mu to
faktori sigurnosti dozvoljavaju, pošto oni
provejavaju kroz sve životne odluke ba-
rona. Ukoliko su nadolasci i zamućenje
blagi to će sve do stagnacije i početka opa-
danja vode cugovi biti redovni, ali zavisni
od brzine bistrenja. Tako će isprva smuđ
uvoditi i dnevne cugove da bi početkom
bistrenja vode izgledni ostali samo pro-
duženi kasno-večernji, eventualni noćni i
izvesni rano-jutarnji.
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
Nagla bujanja uz jače zamućenje vode
redukovaće, a u ekstremnim situacijama i
potpuno prekinuti ustaljeni režim ishrane,
sve do stabilizacije uslova i privikavanja
smuđa na novo-nastale uslove. Opadanje
vode sa bistrenjem ukoliko nije naglo,
samo će lokacijski pomeriti ustaljeni režim
ishrane, dok će terminski on biti stalan i po
pravilu vezan za veče i prve časove noći.
Primećujete da je umerenost hidrometeo-
roloških promena preduslov ustaljene
lovne aktivnosti smuđa. U tom slučaju taj-
ming redovnih cugova će ostati neprome-
njen, dok će zavisno od vodostaja i zamu-
ćenja vode lokacija lovne zone varirati, po-
merajući se od dublje ka plićoj zoni.
Uskladiti vodostaj i zamućenje sa tem-
peraturom vode, brzinom strujanja i utica-
jem svetla i usaglasiti ih sa reljefnošću dna,
protočnošću i aktivnošću bele ribe, često je
teško rešiva enigma, koju dodatno oteža-
vaju vrtloženje, meandriranje (krivuda-
vost) obale ili uticaji mikro lokacija. Čak i
kada uspešno rešite sve nedoumice i na
pravom mestu zabacite u pravo vreme, to
često nije garant uspeha, pošto je za pravil-
no složenu sliku uspešnog lova, sem na
pitanja KADA i GDE, potrebno odgovoriti i
na pitanje ŠTA ZABACITI.
TAKTIKOM PROTIV STRATEGIJE
Lovna aktivnost smuđa svedena je na
jedan do dva redovna cuga dnevno i peri-
Februar 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
Udicu sa džig-glavom i silikonac na njoj moramo posmatrati odvojeno i usaglašavati ih
sa potpuno različitim faktorima na vodi. Isti šed montiran na različitim oblicima i
težinama džig-glava ima često bitno izmenjenu putanju tonjenja i vibraciju
odične, krajnje nepredvidive, lovne izlete.
Najčešće ušuškani u okrilje mraka, redovni
cugovi, ne duži od pola sata, pružaju malo
vremena za eksperimentisanje na temu iz-
bora varalice, pa je taj veoma važan seg-
ment lova sveden na intuiciju i iskustvo
ribolovca. Tako je česta slika da na istom
spotu redovan cug završi sa par krupnijih
smuđeva kod jednog ribolovca, dok ostali
podele veći broj promašenih napada, neko-
liko sitnijih smuđaraka, lažne udarce ili im
se cug završi bez ataka smuđa. Razlozi
neuspeha najčešće se traže u nepredvidivoj
ćudi smuđa, neadekvatno izabranom mes-
tu ili lošoj sreći, dok prave uzroke treba
tražiti u pogrešnom izboru varalice.
ZAHTEVI I USLOVI
U periodima kada je, zbog grupisanih jata
bele ribe, prinuđen da lovište deli sa domi-
nantnim predatorima, smuđ preuzima
pasivnu ulogu, loveći iz sigurnosti dubine.
Zato se lovna strategija smuđa tokom
jesenje migracije bele ribe ka zimovnicima
i prolećnog predmrestnog okupljanja bitno
razlikuje od ostalog dela godine, kada, izu-
zev zimskog perioda, smuđ preuzima
ulogu aktivnog lovca.
Za ultra-lako džigovanje, jezera i sporo tekuće vode, kada pri blažim pomutama smuđ
Februar 2007
Mada su moguće zone lovišta dosta
široke, neke konfiguracijom omogućavaju
da smuđ stekne dominaciju nad plenom, a
ujedno ispoštuje preduslov lične bezbed-
nosti i sigurnosti. Tada smuđ lovu pristupa
opuštenije, pažnja i oprez mu popuštaju,
pa se naši izgledi višestruko povećavaju. To
su na prvom mestu kosine poniranja
Zimski izbor. Mr.Twister, Comoran, Action Plastics i Relax šedovi u veličini 4 i 5 inča
priđe obali. Strimeri
dubine ka reljefnom dnu pod panjevima,
brežine odsečenih obala i naglog, često
kaskadnog poniranja dubine, šporovi i na-
peri, a u gradskoj zoni obalo-utvrde i niz-
vodni i uzvodni džepovi u struji vode is-
pred i iza stubova mostova. Ove lokacije
uslovljavaju i vrstu varalice koju ćete koris-
titi.
Zavisno od prozirnosti i dubine vode
određujemo širu zonu aktivnosti smuđa.
Ona će se bistrenjem pomerati kosinom
poniranja dubine ka dnu i donjoj ivici
odseka, da bi gornja - plića zona kosine
postala aktuelna sa sumrakom i prvim ča-
sovima noći. Pomeranje lovne zone duž
kosine poniranja dubine zavisi i od uticaja
dnevnog svetla, pa su odstupanja moguća
kod tmurnih, kišovitih dana, kada smuđ
zna da se “digne” i lovi celom zonom ko-
sine. Mada je tajming takvih cugova ne-
predvidiv, oni znaju biti dosta uspešni,
naročito ukoliko nastupe posle višednev-
nog odsustva redovnih cugova. Vetroviti
dani uz umereno talasanje površine vode
mogu zonu aktivnosti smuđa sa dna dići u
srednji sloj, pošto se po pravilu keder pri
talasanju vode spušta u nešto dublju vodu,
zauzimajući prostor na liniji zamućenja
izazvanog udaranjem talasa o obalu. Uko-
liko zauzmete takav položaj da vam vetar
bude saveznik pri zabacivanju i ne pravi
veliki “stomak” od strune pri povlačenju,
ovo mogu biti neočekivano uspešni termi-
ni iako je stanje na vodi na prvi pogled
nepovoljno.
VRUĆ DŽIG ZA HLADNOG
BARONA
Polazište svake lovne aktivnosti je dno, dok
se veliki deo cugova i završi u zoni dna. Čak
i kada sa prvim sumrakom prilazi lovištu
smuđ to čini aktivno loveći u zoni dna, da
bi se tek sa prvim časovima noći i “dizan-
jem” kedera, aktuelna lovna zona preselila
u srednji sloj i retko na samu površinu
vode. Kada tome dodamo i periode pa-
sivnog vrebanja plena, kada smuđ zbog
pretople, prehladne ili suviše bistre vode
ne lovi aktivno i koji su pretežno vezani za
sigurnost dna, postaje jasno da je najma-
27
 RIBOLOVAČKI MAGAZIN
nja greška pri izboru varalice opredeliti se
za džig.
Lovnost pojedinih varalica je nesporna,
ali je često ograničena na uski krug situaci-
ja na vodi, uslovljena faktorima okruženja.
Ono što džig izdvaja je skoro nepresušna
mogućnost eksperimentisanja sa dubi-
nom, putanjom vođenja i uglom povlače-
nja, a kombinovanjem težina i oblika džig -
glava moguće je prilagoditi se svakoj si-
tuaciji na vodi, korišćenjem različitih teh-
nika.
Džig je idealno rešenje u situacijama
kada smuđ ne lovi aktivno, van cugova
ishrane, pri ispitivanju novih spotova, kao
i u periodu kada aktivnost barona izostane
po više dana i kada ga je teško locirati i
isprovocirati njegov napad. Aktivan u svim
slojevima vode, u pokretu, propadanju, a u
kombinaciji sa stand-up džig-glavama i pri
mirovanju na dnu, džig je jeftin a dobar
izbor za panjeve, granje, kamenjare i
zahtevne lokacije sa puno kidanja i kače- PAMETNA GLAVICA - OKRUGLICA
nja. Obećavajuće rešenje za početnike, a
dobitna kombinacija za iskusne varaličare, Okrugla džig glava ostaje najsrećnije rešenje za većinu situacija na vodi. Tone ujed-
džig je efikasan kod aktivnog, a jedini izbor načeno, pravilno raspoređujući otpor vode koja je opstrujava. Pošto joj je tačka težišta
za neaktivnog smuđa, varalica koja radi i u centru otežanja, na dnu se ponaša neutralno, ne naglašavajući pokrete u bilo kojoj
pri minimalnoj pobudi ili slabom strujanju ravni. Posledica toga je da voda koja opstrujava okruglu džig-glavu deluje na silikonsku
vode. varalicu ravnomerno, tako da se vibracija silikonca niti pojačava niti smanjuje.
Za uslove kada brzina i putanja tonjenja nisu imperativ, a otpor vode i osetljivost
NEDOUMICE SPRAVICE - gumice su dovoljni za potpunu izazovnost džig-sistema. Dobar izbor za početnike,
MRDALICE pošto je kontrola u vodi lišena posebnosti kao kod nekih specifičnih oblika.

Ipak, nisu svi silikonci i svi oblici džig -

glava isti za sve uslove na vodi. Ovo se pre-
vashodno odnosi na usklađenost oblika i
težina džig-glava, a ništa manje bitno nije
ni usaglašavanje karakteristika silikonca sa
uslovima na vodi. Udicu sa džig-glavom i
silikonac na njoj moramo posmatrati od-
vojeno i usaglašavati ih sa potpuno
različitim faktorima na vodi. Tek tako oni
predstavljaju optimalnu lovnu kombinaci-
ju.
Oblikom džig-glave regulišu se brzina i
putanja potonuća, kao i periodi “lebdenja”
džiga i njom indirektno definišemo teh-
niku vođenja džiga. Bullet-jig head, zbog
aerodinamičnog oblika, leti dalje, Shad
(šed) oblik tone brže i leti dalje, wobble jig
duže “lebdi” i produženo - lelujavo propa-
RAZLIČITE
PUTANJE
Ako uporedimo okruglu, šed i wobble
jig glavu pri istim uslovima na vodi
zaključićemo da šed glava težine 9 gr
propada do dna isto vreme kao i okrugla
od 11 gr, dok je wooble jig glavi da bi
postigla to isto vreme propadanja
potrebna težina od 14 gr. Iako je vreme
potonuća ove tri glave isto, putanja im
se drastično razlikuje. Šed glava će do
dna padati pravolinijski, okrugla će
zbog veće napadne površine trpeti veći
otpor vode, pa će tonuti usporenije, ali
pretežno pravolinijskom putanjom.
Wobble džig glava će trpeti najveći
otpor vode i zbog specifičnog oblika
tonuće lelujavo i produženo.
da, u odnosu na okruglu džig - glavu iste
težine. Stand-up oblicima džig-glava omo-
gućavamo da silikonac i pri mirovanju
ostaje u vidnom polju i usporeno treperi,
grave-digger-om možete specifično “orati”
po dnu stvarajući “oblačiće” slično kederu
u panici, a flexi-jig-om imitirati ranjenu
ribicu. Bitno je znati da se naglašavanjem
neke od karakteristika džiga promenom
oblika olovne glave neke druge osobine
minimiziraju. Tako ukoliko je potrebno
daleko zabaciti, a istovremeno omogućiti
da džig produženo i lelujavo propada, to
isključuje šed ili bullet džig glave pošto
brže tonu. Ovo je bitno u jesenjem periodu,
kada je napad na džig u propadanju zbog
pojačane aktivnosti smuđa izvesniji nego u
ostalom delu godine. Takođe retko se
koriste stand-up ili “erie” (iri) oblik džig-
glave kada treba ukomponovati “testerastu
putanju” vođenja sa kratkim “kuckanjem”
džiga u zoni dna. Zbog ovakvih slučaja pos-
toji kompromisno rešenje - okrugla džig-
glava.
STVAR IZBORA
Korekcije putanje džiga ne mogu se vršiti
samo težinom džig-glave. Njome reguliše-
mo učestalost “kuckanja” džiga o dno.
Razlika u težini džig-glave od samo par
grama, drastično menja putanju kretanja
džiga, tako što smanjuje ili povećava peri-
ode “lebdenja” i propadanja džig-sistema.
Ovo je bitno znati pošto su periodi lebde-
nja i produženog propadanja često efikas-
niji, naročito u periodu aktivnog kedera.
Poželjno je znati i da izborom oblika džig-
glave možete smanjivati njenu potrebnu
težinu, a da vreme potonuća i optimalna
vibracija ostanu iste. Menjaće se samo
putanja kojom će džig padati ka dnu.
Prema aktivnosti kedera i ukupnom
stanju na vodi usaglašavamo težinu i oblik
džig glave. Oni moraju biti tako odabrani
da džig-sistem najviše vremena provede u
zoni mogućeg udarca, tj. zoni aktivnosti
smuđa. Zimi se opredeljujte za brzo tonuće
oblike pošto je aktivnost smuđa ograniče-
na na pojas dna, ili za nešto teže stand-up
forme koje iako duže tonu, održavaju
silikonac u vidnom polju i pri mirovanju na
dnu. Sa pojačanom aktivnošću smuđa, u
post-mrestnom i jesenjem periodu, forsir-
ajte sporo tonuće ili lelujajuće džig-glave,
kao i okrugle forme nešto manje težine od
opitmalno potrebne, pošto je mogućnost
udarca na džig u propadanju veoma izgled-
na. Za letnji period morate znati bar okvir-
nu zonu aktivnosti, koja će zavisiti od
vodostaja i bistrine vode tako da ćete se
sretati sa situacijama kada je potrebno
tražiti udaljenije-dublje lokacije po pravilu
dalje od obale, kada je jedini izbor neki od
dalekometnih oblika (šed, bulet ili grave-
digger). Sa druge strane letnji period obilo-
vaće i situacijama kada pri blagim pomuta-
ma smuđ priđe obali. Tada ga tražite ultra-
lakim džig-sistemima, naročito na jezeri-
ma i sporo tekućim vodama, ili na otvoren-
im vodama čiji je tok zaprečen sidrenim
baržama i brodovima.
PROCENJIVANJE I
USAGLAŠAVANJE
Vrstu i veličinu silikonca biramo prema
veličini kedera u okruženju i usaglašavamo

28 Februar 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
Dalekometna džig artiljerija - shad, bullet i grave digger
sa aktivnošću bele ribe. Ukoliko temper-
atura vode pređe 50C i tako tokom obdan-
ice ostane nekoliko dana, aktiviraće se bela
riba, ali i grabljivice će tražiti konkretan
zalogaj. Idealno vreme za 3,5˝ šedove-
usporene vibracije, široke amplitude,
primerene ponašanju bele ribe u tom peri-
odu. U post-mrestnom periodu smuđa,
kada su jata bele ribe već grupisana za
mrestnu migraciju i kada je smuđ prin-
uđen da lovnu teritoriju deli sa štukom i
delimično somom, opredelite se za tvister
(grub) forme silikonaca u veličini od 4-5˝
koje ćete povlačiti tako da oponašaju oša-
mućenog - iznemoglog kedera koji se teško
opire struji vode. Pustite da ga struja vode
ponese, pa ga sa par lakših trzaja vratite u
Februar 2007
tišak, sve vreme održavajući džig-sistem u
nizvodnoj zoni jata kedera, na liniji poni-
ranja dubine.
Zagrevanjem vode aktuelne postaju razi-
granije - manje tvister varijante silikonaca,
pa početak leta obično obeleže ulovi na 3˝
Kalins-e ili 9 cm - Sirene Joce Orke, kao i
standardne Mr. Twister ili Action Plastic
4˝ Grub-ove. Povlačenjem smuđa na dub-
lja-protočna mesta, aktuelizuju se i Mr.
Twister i Kalins 5˝ ili Jocine 12 cm -
Sirene, kao i standardne 4˝ forme Action
Plastic-a. Zavisno od situacije, upotrebljive
su i sve forme voblera, ali o njima u
sledećem broju.
Prvo jesenje osetnije hlađenje vode
uvodi u ponudu i 3˝ šediće. Razigranije
Mr. Twister-ove za sporiju i ujednačeno
mirne Action Plastic za nešto bržu vodu,
montirane na sporo - propadajuće džig-
glave ili nešto lakše okrugle. Imperativ je
produžiti propadanje silikonca pošto se
intenzivira lovna aktivnost barona. Daljim
hlađenjem vode uz 3˝ šediće ponudite 3,5˝
sa nešto širom vibracijom, ali usporenom
amplitudom treperenja, da bi sa “prevrta-
njem” vode i leganjem smuđa i bele ribe na
dno, uvodili i 4˝ šed forme Mr. Twister,
Cormoran ili Action Plastic, kao i neve-
rovatne 4˝ Relax šedove.
Sve vreme se trudite da izborom silikon-
ca i tehnikom vođenja oponašate aktivnost
bele ribe u okruženju. Ovo je posebno
bitno u zimskom periodu kada hladna
“prevrnuta” voda minimizira aktivnosti i
gde agesivno vođenje i “razigrani” siliko-
nac mogu samo stvoriti podozrenje oprez-
nog barona.
JEDNO KAJANJE NE GINE
Izborom varalice često umesto da razrešite
jednu otvarate dve dileme, pošto na čini-
oce izbora utiče i faktor mikro-lokacija.
Čak i relativno bliski spotovi u okviru iste
lokacije znaju bitno odudarati po pitanju
izbora varalice li tehnike vođenja. Ulazak i
izlazak iz brzaka, spoljašnja i unutrašnja
ivica špora ili napera, uzvodni i nizvodi deo
oštre rečne krivine ... samo su primeri
različitih priča pod istim naslovom. Ob-
jasniti bilo koju od nabrojanih lokacija nije
moguće bez ozbiljnijeg rasčlanjavanja.
Zato je potrbno da razmislite, da bi u maju,
kada zabacite, bili uspešniji. Vaš Laki.
29
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
BALTIČKO-ŠTUKAROŠKI DNEVNIK

AKO BAŠ MORA,

NEKA MAMA ODE...
Sedam dana uživanja,
desetine velikih štuka u
čamcu, jednako toliko
otkačenih - ukratko, doživljaj
za nezaborav

Piše: Vuk Višić

ogovor je bio da u Švedsku kren-

D emo 24.11.’06, zajedno sa

Stankovom ekipom. Međutim,
Miši i meni se javljaju problemi i odlučuje-
mo da odložimo putovanje. Iskren da
budem, mislio sam da uopšte neću otići na
pecanje. Svako veče se čujemo sa Stankom
i ludimo dok nam priča kako hvataju velike
baltičke štuke i bakalare. Par dana posle
Miša rezerviše avionsku kartu i saopštava
mi da će desetog decembra krenuti u Šved-
sku, a ja samo sležem ramenima jer sam
skoro siguran da neću otići.
Međutim, negde oko 5-og decembra,
rano ujutro zvoni mi telefon. Pogledam, a
ono Mišin broj. Javljam se i imam šta da
čujem: “Alo, ustaj, jel’ idemo u Švedsku,
vidi kakvo je vreme, sve su ušle u zalive!”
Skočio sam kao da mi je neko prosuo kantu
hladne vode na glavu. Pitam ga o čemu se
radi, a on mi odgovara da me čeka da
idemo zajedno i da može da pomeri kartu
za 15. decembar, ali da moram u roku od
deset minuta da se odlučim i da mu javim
zbog rezervacije. Nije prošao ni minut, a ja
mu potvrdno odgovaram.
Dolazimo na aerodrom dva sata pre leta
i imamo šta da čujemo - zbog guste magle

Nezaboravno pecanje u Švedskoj - Vuk sa jednom od baltičkih lepotica

svi letovi se odlažu do daljnjeg. Samo smo
se pogledali i u isto vreme izgovorili “Ma
jebeš ovo, ‘ajmo mi kolima”. Uzimamo
kofere i krećemo do kuće da prebacimo
stvari u Mišina kola i tada počinje prava
avantura.
Krećemo iz Beograda i svraćamo do
Stanka da popijemo kafu i da se iskonsul-
tujemo oko puta. On nas savetuje da pres-
pavamo u jednom hotelu sa rusko-ukrajin-
skim osobljem pre nemačke granice.
Mi smo tako i isplanirali put, međutim
želja da što pre upecamo štuke nije nam
dala da stanemo i posle 22 h neprekidne
vožnje stižemo u Karlskronu. Tu nas
dočekuju naš stari prijatelj i saradnik
Milan Đelević i njegov prijatelj Per Olson.
DAN PRVI
Ustajemo ujutro oko 9 i čekamo Milana da
odemo do Mišinog jezera gde nas čeka
čamac. On nas tu ostavlja, a nas dvojica
krećemo da pecamo. Izvezli smo čamac na
vodu i krenuli da bacamo ka trsci. Miša
dobija par sitnih komada, a ja ništa.

Februar 2007 31

Krećemo na drugo mesto, par stotina
metara niže. Vetar nas polako nosi ka dru-
goj obali i Miša opet dobija par sitnih
komada dok meni ništa ne pipa. Stalno
menjam leptire u potrazi za pravim i u jed-
nom trenutku čujem kako Miši cvili
mašinica. Tu je, ostavljam štap i uzimam
aparat da slikam borbu, ali riba se otkačila.
Na tom mestu je Miša imao još par
komada oko 3 kg, a ja samo par udaraca za
dva sata. Pomeramo se dalje, ka izlazu iz
zaliva. Obojica bacamo ka obali, ja odmah
imam udarac i mašim, a Miša ima veliku
koja mu se opet otkačinje. Obojica smo
poludeli, on zato što mu se najveća riba
danas otkačila, a ja zato što imam samo
udarce a ništa ne vadim. Bacam Lusoksa
na njegovo mesto i osećam snažan udarac.
Mašina kreće da cvili, tu je, vadim je posle
par minuta i to je najveća riba dana, oko 7
kg. Posle slikanja vraćamo je nazad. Na
tom mestu Miša dobija još par komada i
jednu od 5 kg, a ja lepo prolazim - imam
jednu od 5 i dve od 6 kg.
Polako počinje da pada mrak i krećemo
nazad. U povratku imamo još par udara-
ca.To je sve za danas. Dok smo se vraćali
kući, Milan nas zove i kaže da ni on ni Per
nisu očekivali da ćemo tako lepo proći jer
je naglo došla voda.
Ručamo, malo odmaramo i krećemo da
nameštamo pribor, dogovor za sutra je da
probamo da pecamo na kedera. Razbićemo
je.
32
DAN DRUGI
Danas smo malo poranili. Krenuli smo oko
pola 9 do luke da nalovimo kedere za
balerine. Poneli smo teleskop i crviće iz
Beograda, ali se ipak odlučujemo za sačmu
koju je Miša poneo za svaki slučaj. Miša je
dva puta bacio sačmu i izvadio toliko ked-
era da smo morali da ih stavljamo u neku
gajbicu koju sam našao na obali. Izabrali
smo dvadesetak krupnih kedera i krenuli
ka Mišinom jezeru gde nam se nalazi
čamac. Kada smo došli do vode odmah
smo primetili da je voda opet porasla.
Ni Miša ni ja nismo imali ni udarac na
tom mestu, tako da smo krenuli ka izlazu iz
jezera, na mesto gde sam juče imao onu od
7 kg. I opet sam bio ubeđen da ću je tu
dobiti. Vezali smo se za neki kolac, petnes-
tak metara od jučerašnjeg mesta, stavili
kedere i opet čekali jedno dva sata. Miša je
Pokušali smo i na kedera, ali nije išlo...
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
usput bacao i Mepsa, ali ni udarca. Nismo
mogli da verujemo da, posle takvog jučer-
ašnjeg dana, danas neće da jede.
Odlučili smo da spakujemo balerine i
bacamo leptire. Obišli smo par ostrva na
otvorenom, no tu nije bilo udaraca i, pošto
je polako počelo da se smrkava, krenuli
smo nazad u jezero. Na ulazu u jezero Miša
na Mepsa dobija jednu od 3 kg i posle uza-
ludno baca. Pomeramo se unutar jezera i
Miši pada na pamet da baca jerk-ove. Posle
par bacanja dobio je snažan udarac, ali
štuka je promašila varalicu. Odmah je
Iz samo dva bacanja sačme - puna
gajbica kedera!
bacio na istu mesto i riba je u dva naleta
opet promašila varalicu. Više nismo imali
snage, a i mrak je počeo da pada, tako da
smo se kući vratili samo sa jednom ribom.
Dok smo išli ka kolima, oko jedne
ograde kraj puta video sam par žbunova sa
različitim travkama. Odmah sam krenuo
da berem. Miša je mislio da sam poludeo.
Seo sam u kola sa kesom punom trava i
krenuli smo kući.
Čim smo stigli, raspakovao sam i stavio
travu na radijator da se osuši, a Miša me je
i dalje nemo gledao. On je zaboravio da
nam je Stankova lepša polovina naručila,
pred polazak, čajeve iz Ikee. Mislim da će
ovo biti jako lepi čajevi, samo još da nađe-
mo kesice od Ikee.
Februar 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
DAN TREĆI
Na vodi smo negde oko 9 i opet je tu naša
muka od juče i prekjuče - voda je još
porasla. Nije nam baš ni prijala temperatu-
ra vazduha od -3 stepena, iako smo bili
dobro obučeni. Za danas smo spremili
strimere, leptire i jerk-ove.
Opet pecamo u Mišinom jezeru, ali sa
desne strane gde ovih dana nismo zabaci-
vali. Miša posle par zabačaja dobija lep
udarac na strimera, ali riba nije na udici.
Ja uporno bacam jerk-ove, ali za 45 minu-
ta ne dobijam ni udarac.
Dižemo sidro i puštamo da nas slab
vetar pomalo nosi i ja posle par minuta
dobijam udarac ali riba se otkačila.
Vetar nam nije odgovarao i krenuli smo
ka otvorenom. Pošto ni tu nije bilo ribe,
Miša je predložio da odemo do jednog ostr-
va gde je uvek bilo lepih štuka.
Ni na tom mestu, sem jednog udarca,
nije se desilo ništa značajno. Krenuli smo
ka mestu gde smo prvi dan lepo prošli.
Miša odmah dobija jednu od 4 kg, a ja
ostajem praznih ruku.
Počelo je da se smrkava i krenuli smo u
zaliv da ostavimo čamac i idemo kući da se
grejemo jer smo se zaledili (napolju je bilo
-5). Ja usput bacam jerk-a tik uz trsku i
dobijam jednu od dve kile i to je sve za
danas.
Uveče su do nas došli Milan i Per da nam
spremaju večeru. Per nam je doneo neko-
liko jerk-ova. Najeli smo se i napili, a kas-
nije spremali štapove za sutra. Moj izbor
bili su jerk-ovi.

DAN ČETVRTI
Sinoć nam je Per dao par jerk-ova jer smo
imali samo 3 komada, a u Karlskroni ih

Štuje su naprosto rasturile Monarch-Dok

jerkbaite duboko ih gutajući!

nije bilo da se kupi. Opet vreme nije naš

saveznik, a bogami ni more, čiji se nivo
stalno povećava. Sunce je sijalo kao usred
leta, a od vetra ni traga ni glasa. Palimo
motor i krećemo na levu stranu zaliva sa ne
baš velikim optimizmom. Ja nisam ni pret-
postavljao da će mi današnji dan biti pose-
ban: upecaću najveću štuku u životu!
Kao što rekoh, krenuli smo da češljamo
levu stranu Mišinog jezera. Miša počinje sa
Mepsom, a meni za oko zapada na-

Februar 2007 33

randžasto-žuti jerk, jedan od onih koje
nam je Per dao.
U tom delu bacamo bezuspešno i pomer-
amo se u malu uvalu gde smo ovih dana
dobijali manje štuke. Ja na prvi zabačaj
dobijam jednu sitniju, a Miša par minuta
posle toga dobija jednu od 4 kg. To je bilo
sve i odlučujemo da krenemo na suprotnu
stranu, ali sada ka nekom manjem
trščanom ostrvu, gde do sada nismo pecali.
Taj deo nam se sada činio sumnjivim jer je
bilo dosta plitko (zato ranije i nismo tu
nešto pecali). Ja opet bacam narandžastog
jerk-a, a Miša Mepsa.
Na treći zabačaj osećam kao da mi je
varalica zapela od kamen i uveren sam da
nije riba, a onda odjednom snažan udarac i
mašina počinje da mi cvili. U prvi mah
uopšte ne vidim ribu iako je voda dosta
plitka, ali osećam snažne udarce koji
nikako da prestanu. Vičem Miši da počne
da snima i u tom trenutku riba počinje da
udara o vodu. Dovlačim je do čamca i uz
Mišinu pomoć je ubacujem i vadim var-
alicu koja je totalno razvaljena od zuba.
Štuka je imala 9 kg i najveća je koju sam do
sada uhvatio. Slikamo je i puštamo u vodu.
Miša stavlja jerk-a i odmah dobija
snažan udarac. Ja uzimam aparat i počin-
jem da snimam, a riba kao da to zna i
počinje da udara po vodi ko luda. Vadi je
napolje i konstatujemo da ima 5 kg. Na
tom mestu ja dobijam na istog onog jerk-a
još jednu od 4 kg.
Krećemo malo na otvoreno more da
pročešljamo neke zalive koji su pre davali
ribu ali tu se ništa ne dešava. Polako poči-
nje da pada mrak i krećemo nazad.
DAN PETI
Danas smo kasnije došli na vodu. Odmah
smo se oraspoložili kada smo videli
oblačno vreme, a i voda je došla na nor-
malu.
Sa optimizmom, kao i uvek, krećemo da
upecamo onu najveću. Plan je da krenemo
34
na levu stranu zaliva, prvo da bacamo sa
početka a onda da se pomeramo ka onom
mestu gde sam ja juče imao onu alu. Ja
opet biram onog narandžastog jerk-a, a
Miša pokušava sa belim. Bukvalno na prvi
zabačaj dobijam malu štukicu, a par
sekundi posle čujem Mišu kako kaže: “U,
dobra je”. Okrećem se i vidim kako voda
prašti - Miša ima veliku štuku na udici.
Taman kad sam krenuo da uzmem aparat,
riba zadaje još dva snažna udarca i odlazi.
Miša baš nije imao sreće.
Bacam jerk-a i posle drugog povlačenja
osećam jak udarac, sa malim zakašnjenjem
lupam kontru, ništa ne osećam, mislim da
se riba zbog slabe kontre otkačila i namo-
tavam strunu. A onda, odjednom, još jedan
udarac. Ne mogu da verujem da je tu.
Vidim je kako zuji pored čamca i bukvalno
naskače na jedan kamen pored. Riba je sve
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
vreme bila na udici i velikom brzinom je
išla ka čamcu, tako da ništa nisam osetio.
Dok sam se snašao i namotao strunu - ona
je otišla. I Miša i ja konstatujemo da bi ovo
trebao da bude uspešan dan.
Puštamo da nas nosi vetar polako ka
“mom” mestu. Ne dobijamo ništa i pomer-
amo se na otvoreno. Idemo na ono mesto
gde smo prvi dan imali dobar ulov zato što
smo videli da voda velikom brzinom izlazi
iz zaliva, pa mislimo da se i riba sa njom
pomera. Međutim i na tom mestu slabo
prolazimo i posle sat vremena vraćamo se
u zaliv, samo sa druge strane. Usput dobi-
jam jednu od 2 kg.
Krećemo još unutra i ja predlažem da se
vežemo kod dva kamena i da bacamo tamo
gde je Miša imao veliku ribu na udici prvi
dan. Posle par zabačaja imam ribu na udici
ali se otkačila. Dok sam varalicu privlačio
čamcu, ona je opet udarila no nije se
zakačila. Miša odmah posle dobija jak
udarac ali i njemu riba beži.
Pomeramo se bliže obali da bacimo tik
uz trsku i ja na prvi zabačaj dobijam jednu
manju i nedugo zatim jednu od 5 kg. Miša
predlaže da krenemo ka trsci bliže mestu
gde ostavljamo čamac. Posle par zabačaja
osećam jak odarac na jedno dvadeset
metara od čamca i shvatam da imam veliku
štuku na štapu. Miša svo vreme snima
borbu i viče mi da je polako privlačim da bi
napravio što više slika za Stanka. Vadimo
je i merimo - 7 kg. Lepa štuka. Mrak počin-
je da pada i krećemo kući.
DAN ŠESTI
Sve nam se potrefilo, i vreme i voda.
Napolju oblačno, duva, a voda pala za koji
santimetar i konačno dostigla normalu.
Ovaj dan je definitivno bio naš a pogotovo
Mišin. Imali smo oko dvadesetak štuka (ja
6, a ostalo Miša). Konačno je štuka krenu-
la da juri i Mišin jerk, a meni kao da se
iskupila za sve one dane kada sam bolje
prolazio. Miša je imao četiri komada od 5
do 6 kila i bezbroj udaraca.
DAN SEDMI
Ovaj dan je definitivno najgori, a evo i
zašto: zabacujem jerk-a prema malom
ostrvu, između dva kamena. Posle drugog
povlačenja snažan udarac i štuka je na
udici. Snažno se borila i kada sam krenuo
da dodajem Miši aparat da slika borbu,
puca mi struna i štuka odlazi. Taj jerk koji
je odnela bio mi je posebno drag jer sam na
njega uhvatio najveću štuku i hteo sam da
ga sačuvam za uspomenu.
Miša je danas imao 7 komada i lepo je
prošao, a meni posle onog peha nije bilo ni
do čega i samo sam čekao da upalim motor
i krenem kući. Jedino pametno što sam taj
dan radio je to što sam snimao Mišu kako
vadi ribe. Imao je udarce skoro svaki drugi
zabačaj, ali opet je bilo dosta promašaja i
spadanja. Ali, mi smo uživali i kada bi
štuka spala sa udice. Ispraćali smo je s
porukom da pošalje mamu sledeći put pa,
ako je tako pisano, nek’ se ona otkači. Sve
je to igra.
Februar 2007

REKS HANT - FENOMEN KOJI TRAJE
YIBBIDA,
YIBBIDA,
FOLKS!
ex Hunt je jedna od najpoznatijih
R ribolovačkih persona na planeti.
Simpatični Australac odnedavno
je počeo da prikazuje svoju emisiju i u
USA, čime se broj zemalja u kojima ribo-
lovci gledaju njegove ribolovačke avan-
ture popeo na 161. I naši ribolovci skoro
svakodnevno mogu da prate njegove
avanture na Discovery kanalu, koji se
emituje preko većine kablovskih sis-
tema. Šta je to što ga čini toliko uspešn-
im i zašto je tako dobar regruter novih
ljubitelja ovog sporta? Iz engleskog ča-
sopisa Tackle Trade World prenosimo
vam najzanimljivije delove ekskluzivnog
intervjua sa njim...
TTW: U većini zemalja nije vas po-
trebno posebno predstavljati, no možete
li nam ipak reći nešto malo o sebi i o
tome kako ste počeli sa ribolovom?
RH: Prvu ribu ulovio sam sa sedam
godina pecajući sa lukobrana-nasipa u
luci Phillip Bay u Melburnu, pokrajina
Victoria, Australija. Bio je to mali garfiš,
ali uvukao me je u ribolovačku avanturu
koja traje, evo, preko 50 godina i koja
me provela po celom svetu. Sa 16 godina
učlanio sam se u jedan ribolovački klub i
polako sam postajao vešt u svim meto-
dama ribolova. Stalno govorim klincima
- ako želite da brzo naučite, pitajte stare
momke. Iskustvo ništa ne može pobedi-
ti.
Paralelno sa ribolovom, profesionalno
sam se bavio i australijskim fudbalom i
bio sam veoma poznat kao igrač. Odi-
grao sam preko 200 utakmica. Kasnije
36
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
sam počeo da vo-
dim emisiju o fud-
balu, a radim to i
danas, posle 27
godina provede-
nih iza mikro-
fona. Zahvalju-
jući svemu ovo-
me, uspešno sam
startovao i na te-
leviziji. Pošto sam
već bio veoma poz-
nat, praktično sam
imao jednu nogu u
tim vratima. Dugi niz
godina paralelno sam
vodio emisije o fudba-
lu i ribolovu (počet-
kom ‘80-tih na “Ka-
nalu 0” imao sam ri-
bolovačku emisiju
pod imenom “Ribo-
lovačke avanture”).
Ranih devedese-
tih prešao sam na
“Kanal 7” i startovao sa emisijom “Ribo- RH: Pre televizije, ribolov se popular-
lovačke avanture Reksa Hanta” i ta isao u magazinima, novinama i na radi-
emisija traje već 14 godina, a poslednjih ju. Takav način promovisanja osigura-
deset emituje se i širom sveta. vao je i dovodio u ribolov samo fanatike
TTW: Vaša emisija trenutno se prika- ili veoma oštroumne, jer su oni konzu-
zuje u preko 160 zemalja. Nema mnogo menti tih medija.
ljudi koji se mogu pohvaliti time. Kako je Televizija je sve promenila. Ona nije
biti najpoznatiji ribolovac na planeti? prikazivala samo ribolovački pribor,
RH: Nisam ovo počeo da radim zbog vodu i ribu, već i predivne prizore i pej-
popularnosti. To je došlo samo po sebi zaže i na taj način je privukla pažnju
jer se ljudima dopala moja emisija i na- mnogo šire populacije. Takođe je bilo
laze da je zabavna. Lično, mislim da je to veoma važno izaći i iz predstave o ribo-
odlično za ribolov. Smatram da je i za lovu kao aktivnosti rezervisanoj za muš-
ribolov, kao i za mnoge druge sportove karce. Zato su u našim emisijama često
ili aktivnosti, važno da ima ličnosti koje učestvovale dame i deca, i to sa velikim
ljudi prepoznaju i slede. Ljudi gledaju uspehom. Da bi familija sela ispred tele-
Tiger Woodsa i žele da igraju golf. Ako vizora i zajedno posmatrala emisiju, u
neko zbog mene poželi da počne pecati, njoj mora da ima za svakog ponešto.
ja sam srećan čovek. Usput, ja na sebe Dakle, mora biti zabavna koliko i infor-
ne gledam kao na slavnu ličnost. Ja sam mativna. Ako vas gledaju klinci, na pola
samo običan momak koga svi poznaju. puta ste da postanete hit.
TTW: Šta je televizija donela svetu ri- TTW: Svaka zemlja ima ribolovačke
bolova? Može li ponuditi i mnogo više? heroje, no veoma malo njih, ako ih u
Februar 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
stvari uopšte i ima, to postane i na glob-
alnom nivou. Vaša emisija ima taj glob-
alan značaj. Šta vas čini toliko drugači-
jim i smatrate li sebe “Ozijem” koji je
internacionalni ribolovac ili internacio-
nalnim ribolovcem koji je slučajno Au-
stralac?
RH: Uvek sam sebe smatrao Ozijem
koji je internacionalni ribolovac. Moja
snaga je u tome što se ne stidim svoje
nacionalnosti. Želim da svako u svetu
zna sve o predivnoj zemlji koju zovem
svojim domom. Želim da svako zna sve o
predivnim ribama Australije, od “skaka-
ča” baramundija na severu do “uništite-
lja pribora” tune plavoperke na jugu i
svakoj drugoj ribi između. Takođe, pro-
movišem stav da je ribolov univerzalna
aktivnost u kojoj se može uživati skoro
od kolevke do groba. Putujući po inter-
nacionalnim vodama uvek volim da na-
učim neki novi način ribolova od ekspe-
rata iz tih zemalja. Na poslednjem puto-
vanju u Holandiju naučio sam nekoliko
novih taktika ribolova koje nameravam
na leto primeniti kod kuće. Kamerman i
fotograf koji su me pratili na tom puto-
vanju bili su takođe vrhunski ribolovci i
takođe su bili raspoloženi da podele svo-
je bogato znanje. Tom prilikom posetili
smo i, verovali ili ne, najveću i najbolje
opremljenu prodavnicu ribolovačkog
pribora i opreme u kojoj sam ikada bio.
Bilo je fenomenalno razgovarati sa ljudi-
ma koji tamo rade. Naučio sam mnogo
novog.
Siguran sam da tamo negde postoje i
drugi voditelji ribolovačkih emisija koji
takođe mogu da ostvare
Februar 2007
uspeh koji smo mi postigli. Moguće je da
samo nemaju takvu podršku kakvu smo
mi imali na početku. Naučio sam još
nešto veoma važno već na samom
početku vođenja emisija: na televiziji si,
znači - moraš zabavljati! Ako samo
pokazujete način pecanja i to na
dosadan način, ne pravite planove da
ćete ostati dugo u tom poslu.
TTW: Vaš zarazni entuzijazam u ri-
bolovu i zaštiti riba i voda privukao je
bukvalno na stotine hiljada ljudi na glo-
balnom nivou u ovaj sport. Žalosno, ali
pomalo se čini da ste usamljeni tom pos-
lu. Da li mislite da je dovoljno urađeno
na promociji ovog sporta?
RH: Razočaran sam kada čujem tako
nešto. To ne mora biti tako, pod uslo-
vom da i ostali voditelji shvate da je ri-
bolov zabava i da treba privlačiti publiku
i, što je još važnije, da je treba zadržati.
Morate biti stalno pozitivni i puni entuz-
ijazma, a to će i gledaoci prepoznati. Nije
potrebno da sve vreme hvatate samo ve-
like ribe. Mnogo puta i mala riba ima
draž. Umesto da stalno jedete kobasice
ili šnicle, probajte ponekad i nešto dru-
go, probajte novi ukus. Napravite dru-
gačiju atmoseferu, recimo igru mačke i
miša, gledaoci će to voleti. Takođe, u pri-
ču uključite i klince. Ako “dobijete” klin-
ca, “imate” i mamu i tatu.
Paralelno sa emisijom, u Australiji vo-
dimo i “Rex Hunt Future Fish” fondaci-
ju. Vodimo decu i hendikepirane ljude u
ribolov. Jedna od najuspešnijih incijati-
va bila je podela 5000 štapova i mašini-
ca deci u školama, tako da imaju čime
otići u ribolov vikendima i na školskim
raspustima. Ceo taj program zaista jako
dobro funkcioniše. Deca se na ovaj način
uvode u ribolov, trgovci imaju kome kas-
nije da prodaju pribor i svi su na dobit-
ku.
TTW: Kažite nam još na kraju koja se
riba najbolje ljubi?
RH: Nije li zapanjujuće što sam širom
sveta poznat po ljubljenju riba? Pametni
ljudi verovatno su brzo shvatili da je to
pažljivo isplaniran detalj
još od samih početaka.
Već na startu sa emisi-
jom strahovali smo od
toga da ćemo možda biti
pod ozbiljnim udarom
ljubitelja životinja i
boraca protiv okrutnosti
prema njima. Bio sam svestan da ulazim
u pravo “minsko polje” kada sam starto-
vao ovaj šou. Zato sam odlučio da ljubim
ribe i da se sa njima veoma pažljivo pos-
tupa. Zahvaljujući tome izbio sam sve
argumente iz ruku ljudi koji su imali na-
meru da nas napadnu.
Ipak, za vašu informaciju (i zadržite to
za sebe, molim), najviše volim da ljubim
baramundija.
“Tackle Trade World”
Priredio: A. Popović
37
 RIBOLOVAČKI MAGAZIN
DRIL - PREDNJA ILI ZADNJA KOČNICA?

OBE DOBRE - PRESUDNO

ISKUSTVO
Prednost prednje je što je
direktno na kalemu, a zadnje
što ima više tačaka oslonca

Piše: Danilo Rihter

ril je naziv za kontrolisani odnos

D snage ribe, udice, najlona, štapa,

mašinice i ribolovca. Ako je taj
odnos pravi, neće doći do gubitka ribe ili
pucanja bilo čega između ribe i ribolov-
ca.
Na mašinicama se reguliše dril
zatezanjem ili otpuštanjem kalema
strune. Normalno je da struna bude
zategnuta u snazi 2/3 nosivosti deklar-
isane od strane proizvođača. Meri se na
izlazu strune iz štapa ili iskustveno
zategnemo kalem (najčešći slučaj).
Pokušaću da objasnim zašto postoje
mašinice sa prednjom ili zadnjom kočni-
com kalema. Bilo je modela i sa obe
kočnice, ali to je ostalo samo kao
mogućnost - ređe se primenjuje u prak-
si. U svetu i kod nas prihvaćen je sistem
borbene kočnice na pojedinim modeli-
ma, uglavnom match mašinica sa zad-
njom kočnicom.
Da li je praktičnija i jača kontrola sa
prednjom ili zadnjom kočnicom?
Nekima je to svejedno, dok se neki opre-
deljuju samo za jednu. Prednost prednje
kočnice je u tome što se nalazi na kale-
mu i direktno je kontrolišemo podeša-
vanjem jačine zatezanja, a pri tome se
može i ručno kočiti pritiskom na obod
kalema (špulne) - pri tome je rotor slo-
bodan i za okretanje unazad (sa is-
ključenom kočnicom mehanizma zup-
čanika).
Zadnja kočnica, za razliku od prednje,
je znatno manje prisutna na modelima
za teški i morski ribolov. Kao ribolovac
ne mogu mnogo o njenoj prednosti, ali
poznajem dosta odličnih modela koji
nisu razočarali, kao na primer stari
“ABU Cardinal”-i, koji su proslavili
pouzdanošću ovu firmu, ili “Shimano”
Bait runner, zatim match mašinica sa
dodatnom borbenom kočnicom AERO -
GTM, i niz drugih.
Kod zadnje kočnice je osovina špulne
oslonjena u ležištu i samim tim ima više
tačaka oslonca. Svojom elastičnošću
smanjuje torzionu silu, ali ako se dođe u
situaciju da je kočnica poslednja pomoć,
znači da smo od onih koji se hvale bro-
jem kidanja, a ne izvađenih riba. Opaska
je na račun stvarne potrebe kontrolisa-
nja, kao i pravilnog postavljanja drila u
cilju većeg ulova.

38 Februar 2007
 RIBOLOVAČKI MAGAZIN

FORMAX STORE IZLOG

Cara Dušana 47 - Novi Sad, tel. 021/646-77-96
Beogradski kej 13 - Novi Sad, tel. 021/524-338

ZEBCO TOPIC ATAXIA TRILENE SENSATION

Savremena mašinica univerzalne namene sa prednjom Još jedan kvalitetan monofil čuvene američke firme.
kočnicom, metalnom špulnom i kućištem od lakog i čvrstog Prema proizvođaču, najbolja reč koja opisuje njegove
kompozita. Poseduje 8+1 ležaj, jaku ručicu i prenos 5,1:1. osobine je “ekstremno”: ekstremna nosivost, ekstremna
Može se nabaviti u dve veličine - 920 FD (100/0,20) i osetljivost i ekstremna kontrola...
930FD (100/0,30). Dobar je izbor za lako varaličarenje ili Reč je o
ribolov plovkom. odličnom
Cena 1799 dinara. najlonu za
varaličare-
nje ali i za
druge vido-
ve ribolova,
a ribolovce
koji love na
bistrim vo-
dama obra-
dovaće po-
datak da se
radi o “cle-
ar” (prozir-
nom) mono-
filu. Može se
nabaviti u prečnicima od 0,12 do 0,42 mm, na špulnama od
300 metara.
Cena: od 497 dinara.

JANSSEN TRACER PRIMER CARP

Dvodelni parabolični štap za lov šarana izrađen od karbona i opremljen dvostopalnim alu-
oksid provodnicima i spigot joint spojem između delova. Poseduje i specijal-
no profilisan držač mašinice. Može se nabaviti u dužini od
3,60 m i dva opterećenja vrha: 2,75 i 3 lbs.
Cena 2599 dinara.

KUTIJE ZA VOBLERE, PLOVKE...

Dve kutije izrađene od žilave i
prozirne plastične mase, namenjene
smeštaju voblera i drugih većih varalica.
Veća (HS-309) dimenzija je 35x22x5
cm i ima 4 pregrade po dužini u koje je
moguće smestiti i najveće modele
voblera. Manja je dimenzija 27x18x4 cm
i ima 6 poprečno postavljenih pregrada.
Uz obe kutije dolazi i dosta pomičnih
pregrada pomoću kojih sami možete
oblikovati položaj i veličinu smeštajnog
prostora.
Cena: 539 i 319 dinara.

42 Februar 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN

BROWNING FUTROLA
Posebno dizajnirana futrola od čvrstog najlonskog platna sa
zip zatvaračem namenjena smeštaju jednog štapa sa namonti-
ranom mašinicom. Poseduje i kaiš za nošenje preko ramena, a
može se nabaviti u nekoliko različitih dužina i veličina.
Cena: od 499 dinara.

KOMPLET ZA TOPLE
BROWNING SYNTEC
NAPITKE
MONOLINE
Iz ponude italijanskog Mila izdvojili smo ovaj interesan-
tan komplet namenjen svima onima koji znaju ceniti tople
Linija najlona sa posebno kontrolisanim osobinama namen-
napitke na vodi (čaj, kafa, kuvano vino), pogotovo u hlad-
jena ribolovcima koji su se specijalizovali za određenu vrstu
nim zimskim danima. Komplet se sastoji od termos boce od
ribolova. Na fotografiji vidite “Syntec Match Monoline” i
nerđajućeg čelika, dve aluminijumske šolje i još dve manje
Syntec Feeder Monoline”. Prvi je tonući najlon namenjen meč
posude koje se mogu hermetički zatvoriti pomoću specijal-
ribolovu, dok je drugi dizajniran za ribolov sa lakom hranili-
nih poklopaca sa navojem. U kompletu se nalaze još i dve
com (feeder). Namotani su na špulnama od 150 metara a mogu
kašike i dve platnene salvete. Sve ovo je upakovano u lepu
se nabaviti u prečnicima od 0,12-0,25 mm.
torbicu sa kaišem za nošenje, a koja je takođe toplotno izoli-
Cena: od 269 dinara.
rana, čime se skoro u potpunosti sprečava gubljenje toplote
i hlađenje pića.
Cena: 3299 dinara.
MEPPS AGLIA 5
NOVI RUŽNI PAČIĆI Čuvena leptirasta
varalica poznatog
francuskog proiz-
U Formax Storeu se mogu kupiti i najnoviji modeli voblera vođača u najvećoj
Ružno pače. Na fotografiji vidite plivajuću jednodelnu šesticu veličini odlična je za
(shallow runner tip) tešku 9 grama, i dvodelnu plitkoroneću lov štuke jer se
“šesticu” (8 cm, 9 gr). Odlične varalice za lov štuke, smuđa i može povlačiti veo-
basa, ali i drugih grabljivica. ma sporo i ima iza-
Cena: 309 i 369 dinara. zovnu vibraciju. Ve-
oma dobar izbor i
za najpliće terene.
U Formax Storeu
Aglia “petice” se
mogu kupiti u svim
raspoloživim deko-
rima. Na fotografiji
vidite neke od naj-
interesantnijih (tiger, brown trout, fluo chartreuse, plat-
inum vert, blanc rouge...). Naravno, na istom mestu se
mogu kupiti i ostale veličine (0-5) ove varalice.
Cena: 250 dinara.

Februar 2007 43
 RIBOLOVAČKI MAGAZIN

FORMAX SENATOR IM6 SPIN

Varaličarski štap težine bacanja 30-60 grama, dug 2,70 (ili 3,00) metara, brze
akcije. Izrađen je od IM6 “high density” karbona i na sebi ima oznaku “limited edi-
tion”. Poseduje plutanu dršku, dvostopalne SiC provodnike, put over spoj, grafit-
ni držač mašinice sa metalnim prstenovima i lepu anti-šok kapu na kraju drške.
Univerzalne je namene i njime se mogu loviti gotovo sve grabljivice, od smuđa i
štuke, do manjih somova.
Cena: 2542 din (2,70) i 2948 din (3,00)

ZEBCO
FLAT TAIL
Komplet od 25 “Flat tail” silikonaca
upakovanih u praktičnu plastičnu
FORMAX AMBASSADOR SPIN 70
kutiju. Reč je o varalicama od 7,5 cm
koje su izrađene od veoma mekog Još jedan varaličarac univerzalne namene, dug 2,70 m i težine bacanja 20-70
silikona. Imaju širok, spljošten rep grama. Izrađen je od karbona i obručno pojačan sa 12 kevlarskih traka, a od opreme
zahvaljujući kome proizvode unikat- poseduje plutanu dršku, put-over spoj, navojni držač mašinice i dvostopalne alu-
nu vibraciju veoma atraktivnu za oksid provodnike. Odličan je izbor za varaličara koji često kombinuje ribolov sa obale
grabljivice (smuđ, bas, štuka). U i iz čamca.
svakoj od ukupno 5 pregrada kutije Cena: 1988 dinara.
nalazi se silikonac u drugačijem
dekoru. Dobra strana ove kupovine je
i u tome što vam, kada “potrošite” sve
silikonce, ostaje lepa kutija za smeštaj
drugih varalica.
Cena: 1099 dinara.

JANSSEN PIKE
MEREDOV
Veliki, lagan i snažan meredov dizajniran za prihvatanje krup-
nih štuka, ali i drugih grabljivica. Poseduje okvir i dršku (teleskop-
sku) izrađenu od aluminijuma, kao i jaku ali ekstra meku
“Pelican” mrežu, koja ima oznaku “fish friendly”, što znači da ne
oštećuje ribu prilikom prihvatanja.
Cena: 1169 dinara.

BEHR TERMO NEOPRENSKI

ODELO KOMBINEZON
Pri zimskom ribolovu na Kombinezon nemačke firme Behr izrađen je
niskim temperaturama teško je od kvalitetnog neoprena debljine čak 5 mm i
dugo ostati na vodi ako niste namenjen ribolovcima koji su u ribolovu pri-
adekvatno obučeni. Nemački morani da stoje u vodi ili moraju gaziti kroz nju.
Behr u ponudi ima više specijalno Zahvaljujući odličnim termoizoloacionim
dizajniranih termo odela name- sposobnostima materijala i njegovoj debljini,
njenih ribolovcima. Odelo koje ovaj kombinezon pouzdano će vas zaštititi od
vidite na fotografiji sastoji se od hladne vode. Dug je “do pazuha” a dolazi
jakne i pantalona i pouzdano će vas upakovan u lep ranac što je veoma
zaštititi od hladnoće i padavina. praktično prilikom transporta do
vode.
Cena: 2599 dinara. Cena: 5279 dinara.

44 Februar 2007
 RIBOLOVAČKI MAGAZIN

LINEAEFFE MAGMA
Savremena mašinica univerzalne namene koja se može
nabaviti u tri veličine - 20, 30 i 40, odnosno u kapacitetima
špulne od 0,25/120, 0,30/130 i 0,36/165. Opremljena je met-
alnom “long cast” špulnom sa obodom od titinijuma, jakom
metalnom ručicom sa gumenom drškom, preciznom zadnjom
kočnicom, anti-tvist vođicom i 4+1 ležajem. Prenosni odnos je
isti za sve veličine: 5,2:1. Odličan je izbor za lako do srednje-
teško varaličarenje ili ribolov plovkom.

EFFZETT SPIN
Malo koji varaličar nije čuo za čuvene D.A.M-ove
“Effzett” kašike, no manje je poznato da poznati nemački
proizvođač u svom asortimanu ima i seriju varaličarskih
štapova pod istim imenom. To su
trodelni štapovi izra-

đeni
od TC36 karbona i
opremljeni SiC provodnicima, a tu je
i kvalitetna pluta koja većim delom prekriva i držač
MAGMA ALL AROUND mašinice, tako da su ovi štapovi veoma ugodni za zimski
ribolov. Mogu se nabaviti u dužinama od 2,12 do 3,20
metara, i težinama bacanja od 3-12 pa sve do 36-72
Italijanska firma Lineaeffe pod imenom “MAGMA” ri- grama. Proizvođač posebno naglašava da su dizajnirani
bolovcima nudi čitavu paletu monofila koji su osobinama pri- tako da savršeno odgovaraju radu sa Effzett programom
lagođeni raznim vrstama ribolova. Ovog puta predstavljamo varalica.
vam “Magmu All Around”, najlon univerzalne namene u boji
dima (smoke), i koji se može nabaviti na špulnama od 150 m
i prečnicima od
0,129 do 0,435 mm.
Zaniljivo je da špulne ovog
najlona dolaze vakuumski
upakovane, što garantuje da će
originalne osobine biti sačuvane
dugo vremena. Na taj način
održava se potrebni nivo
vlažnosti i najlon se štiti od
negativnog
uticaja UV

zračenja.
Važno je napomenuti da ovi monofili
nose oznaku “EFTTA Approved” što znači da su prošli rig-
oroznu kontrolu koju poslednjih nekoliko godina provodi
Evropsko udruženje proizvođača i trgovaca ribolovačkim pri-
borom (EFTTA) i da imaju garantovano tačan prečnik i
nosivost.

46 Februar 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN

BYRON MAMOUTH DE LUXE FALCON MATCH

Top model varaličarskog štapa austrijske kuće Byron izrađen je od SINKING
high modulus karbona i opremljen SiC provodnicima i
drškom od prvoklasne plute. Kraj plutane Tonući monofil posebno dizajniran
drške ukrašen je atraktivnim za plovkarenje i potrebe “meč” ribolo-
umetkom od duralu- va. Poseduje i spoljašnji sloj od fluo-
minijuma. Model “Spinning rokarbona koji mu omogućava mu
No. 3” u dužini od 2,90 m i težini bacanja nevidljivost u vodi. Može se nabaviti
15-50 grama univerzalac je za većinu naših terena u prečnicima od 0,12 do 0,22 mm, a
i njime se uspešno mogu loviti smuđ, štuka, bucov i manji namotan je na špulne od 500 metara.
somovi. Veoma je lagan (190 grama) i brze akcije. Proizvodi se u Japanu prema strogim
specifikacijama.

BYRON NAUTIC BOAT

Štap sa dva izmenjiva vrha različitog opterećenja, težine bacanja 10-130 grama,
dizajniran za dubinski ribolov iz čamca. Opremljen je plutanom drškom, navojn-
im držačem mašinice i SiC provodnicima. Može se nabaviti u dužinama 2,10, 2,40
i 2,70 metara.

PROLOGIC MAX-4 JAKNA OKUMA AVEON

Veoma topla i udobna zimska termo-jakna sa kapu- Okuma u svom programu ima više modela mašinica sa
ljačom, izrađena od troslojnog “dišućeg” materijala koji kućištima od metala, a među njima posebno mesto zauzima
propušta višak toplote i vodene pare (znoja) koji stvara serija “Aveon”, koja se može nabaviti u verziji sa prednjom i
vaše telo, a istovremeno ne dozvoljava prodiranje kiše i zadnjom kočnicom.
hladnoće. Tu je i pose- Zajedničke osobine ovim varaličarskim mašinicama su
ban “Bill Jordan kućišta, rotori i špulne u potpunosti izrađeni od metala, 10+1
Advatnage” kamu- ležaj, novi “spool stroke system” slaganja strune i posebni
flažni dizajn, a “HPB” kuglični ležajevi otporni na koroziju. Ove mašinice
može se nabaviti u mogu se nabaviti u 7 različitih veličina i dva prenosna odnosa.
svim veličinama,
od XS do XXXL.

Februar 2007 47

SILIKONCIMA NA ŠTUKE
JEFTINI I EFIKASNI
Dugo sam se opirao
korišćenju silikonaca, ali sam
se uverio da nimalo ne
zaostaju za drugim
varalicama
Piše: Božo Povijač
ogovor s društvom pada da ode-
D mo loviti u nedjelju. Kao i uvijek,
najteže je dogovoriti kuda u ri-
bolov. Nakon kraćeg natezanja, pred-
lažem odlazak na pomalo zapostavljenu
destinaciju koja se sastoji od 4 šljunčare.
Kako dečki još nisu špinali na toj vodi -
problema nema.
Polazak dogovoren za 7 ujutro, odmah
u startu kasni više od sat vremena.
Cijelim putem gunđam, jer smo propus-
tili prvi jutarnji cug. Nakon pola sata
vožnje dolazimo do šljunčare. Mjesta
izgledaju zadovoljavajuće, pa užurbano
montiramo pribor i razilazimo se po te-
renu. Uporno zabacujemo, no griza ne-
ma pa nema. Promijenio sam čitav arse-
nal varalica. Rezultat - 0! Nakon dva sa-
ta češljanja po vodi okupljamo se kod
auta i s čuđenjem se pitamo koji je vrag
tim štukama, jer pouzdano znam da ih
tu ima. S malom nadom, vozimo se do
sljedeće šljunčare, koja je malo izdvoje-
50
na iz cijelog kompleksa. Odmah po
dolasku vidim da je proširivana, a uz nju
je osvanula još jedna manja. Ovaj novi
dio izgleda dosta pusto, jer još uvijek
nema lopoča koji je glavno obilježje ove
vode.
ORKA...
Stari dio je pun granja i lopoča, pa stav-
ljam silikonac, Orka Shad, a i Danijelu i
Ivanu savjetujem da stave silikonce.
Obilazim sva izgledna mjesta, moji dečki
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
praše po vodi sve u šesnaest, ali od ulova
opet ništa! Prošao sam čitavu šljunčaru,
poderao hlače u trnju i sav se izgrebao i
umoran kao pas došao na početak - do
novog dijela šljunčare. Dečki se još ne
daju doma, pa ja odlučujem loviti tu, jer
ako ništa drugo, ovdje je obala čista i
neću mnogo patiti.
Zabacujem desetak metar udesno, pod
omaleni grm, i lagano provlačim crveno-
žutog shada, kako bih ispitao dubinu.
Bacam i drugi put na isto mjesto, puš-
tam silikonca još dublje i lagano vučem.
Na samo metar-dva od obale, žestok
udarac! Kontra nije ni bila potrebna,
brzo umaram ribu i vadim je iz vode.
Lijepa štuka od 50-tak centimetara.
Dečki ne mogu vjerovati, pa i oni dolaze
loviti kod mene. Ovaj je dio vode malen,
pa nas troje pravimo gužvu. Mislim, ja
sam svoje ulovio, pa nek pokušaju oni, a
ja selim na onu novu šljunčaru, tek
nekoliko metara dalje. Bacam uporno,
ali bez rezultata, iako mi rubovi rese
izgledaju primamljivo. Dečki bez uspje-
ha češljaju stari dio, pa mi se uskoro
pridružuje i Ivan. Da bi stvar bila gora,
počela je padati kiša.
MOŽE I SLOTTER...
Danijel me poziva jer je zakvačio ne-
kakav panj. Moli me nek je ja pokušam
otkvačiti. Nakon nekoliko pokušaja to
Februar 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
mi i uspijeva. Slotter je spašen! Kad mi
je već u rukama, odlučujem isprobati
njegov Ron Thompson. Bacam pod
suprotnu obalu, a varalica na teškoj 30-
gramskoj erie glavi bučno pada u vodu.
Jedan okret ručice na Okuma Metaloidu
i osjećam dno. Tonk! Tonk! Tonk! A on-
da opaki udarac. Oštro zatežem, a
Danijel u čudu gleda! Riba se dobro bori,
štap se piga malo jače nego moja Daiwa,
ali ribu ipak sigurno dovodim k obali.
Lijepa štuka od 59 cm i 1,60 kg. E, baš
sam zadovoljan ovom ribičijom! Danijel
me kune i opet uzima svoj štap. Nakon
20-tak minuta upornost mu se isplatila i
dobija štuku. Dečkima opet raste adren-
alin, a ja, zadovoljan postignutim, smr-
zavam se na kiši. Uskoro i Danijel pre-
lazi k Ivanu na novu šljunčaru i u prvom
zabačaju dobiva štuku od 50-tak cen-
timetara, na Monarch-Dok Slottera.
Ivan, potpuno izluđen, pakira štap i
napokon krećemo kući.
Usput stajemo kod mog brata i dobar
ribolov zalijevamo odličnim crnim vi-
nom.
...A MOŽE I NA DRAVI....
Samo tjedan dana kasnije ekipa, po-
jačana novim članom, odlazi na Dravu.
Antonio, željan ribolova (jer još uvijek
gubi vrijeme igrajući nogomet u najnižoj
županijskoj ligi), prosto nas zasipa pita-
njima o našim proteklim ribolovnim
avanturama. Raspoloženje dodatno po-
diže i boca Dalmatina iz Antonijeve tor-
be.
Preskačemo omiljeni zaton u kojem
nekoliko ribiča čeka štuke na postavu s
živom ribicom, pa odlazimo niže, u spo-
rotekući dio toka. Cilj nam je doći do
dijela Drave gdje se spajaju dva kraka
vode, sporotekući i brži i divlji. Još ni-
smo ovdje lovili, pa polako hodamo
Februar 2007
obalom. Na prvom izglednijem mjestu,
pljusak po površini vode i onda mir.
Ivan me pita što bi to moglo biti. Dvije
su mogućnosti - ili je riba ili je neka od
ptica vodarica kojih ovdje ima u izobilju.
Promatram okoliš, a kako ne vidim ni-
kakva jata ptica, zaključujem da smo
preplašili štuku koja je bila u toplijoj
vodi u plićaku. Mirno objašnjavam taj
zaključak Ivanu, te mu savjetujem da
pokuša par puta zabaciti varalicu. Kako
je teren jako obrastao resom i izuzetno
plitak (oko pola metra), u dilemi je koju
varalicu izabrati. Savjetujem mu da stavi
manjeg silikonskog shada. Ubrzo monti-
ra Dokovog Slottera, a ja odlazim niže.
Prošao sam tek 20-tak metara, kad
čujem uzvik i pljusak vode. Vraćam se, a
Ivan već na obali oslobađa štukicu od
40-tak cm od opake Matsuo udice s Do-
kovog Slottera. Do kraja dana prošli smo
željeni teren, snimili odlična mjesta za
proljetno-ljetni špineraj, te se zadovoljni
i umorni vratili kući.
Ova dva zadnja ribolova su me defini-
tivno uvjerila u efikasnost silikonskih
varalica. Iako sam bio dosta skeptičan
prema njima, zahvaljujući Zdravku
Jurjeviću-Tikiju, zavolio sam ribolov
silikoncima. Donijeli su mi lijepih štuka
i pobjedu na jakom špinerskom natje-
canju i otad se stalno nalaze u mojoj tor-
bi. Uz sve to, prednost je u tome što su
puno jeftiniji od voblera, a neki modeli,
poput Monarch-Dok Slottera i Orka
Shada, imaju fantastičnu vibraciju pa,
ako provučete varalicu kroz jato kedera,
oni je prihvaćaju kao dio jata. Zbog toga
vam preporučujem da nabavite silikon-
ske varalice, najbolje oprobanih i prov-
jerenih marki.
Ukoliko ih imate u torbi, a ne lovite na
njih, svakako pokušajte. I budite uporni,
jer put do uspjeha je ponekad dug i
težak.
51

BANAĆANI I DRINSKE MLADICE
UH, ODE U OČIN!
Najlepše se, zapravo,
dogodilo na kraju kad su me
pajtaši upitali: “Kad je
najbolje da dođemo opet”?
Piše: Željko Višnjić
, sad nam je dosta priča o Dirni.
E Spremi se, sutra nailazimo po
tebe, pa da i mi to čudo od vode
vidimo - rekoše mi Cane i Baćko, posle
ko zna kog mog monologa o pomenutoj
lepotici.
Sutra oko 12 časova sedoh u kola sa
njima i pravac Foča. Od samog polaska
osećao sam blagu tremu jer nisam bio
siguran kako će njih dvojica, i Vujke koji
im se pridružio, reagovati na sve ono što
je Drina spremna da pruži.
Put od Zrenjanina do Foče dug je oko
430 km pa smo imali vremena da se
dogovorimo o svemu, sve do najsitnijih
detalja. Kako su kilometri odmicali, u
meni se stvarala strepnja, jer slaba kiša,
koja nas je pratila od Rume, nije presta-
jala.
Na odredište smo stigli uveče, a kiša
samo što je prestala. Malo smo odmorili,
večerali, jedni drugima ispričali svoje
ribolovačke priče, dogovorili ustajanje
pa otišli na spavanje.
Ujutro nebo plavo, bez traga oblaka.
Doručkovali smo bez reči i uputili se na
“svrtak”, 2,5 km nizvodno od Foče, na
desnoj obali Drine.
“Auuu bre, kako ćemo ovde pecati, pa
ovo je bistrije od vode iz mog bunara” -
zabezeknuto konstatova Vujke: “Sećam
se, kao dete, da je ovako nekada bistar
bio Tamiš”!
Ono što me je, kao nekoga ko voli ovu
reku, prijatno iznenadilo je pojava
54
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
čuvara, g-dina Gavrana, kome smo sa
zadovoljstvom platili dnevnu dozvolu i
prijateljski porazgovarali o situaciji na
vodi. Saznao sam da je režim zabrane
ribolova, koji je nekada važio u gradu,
ponovo na snazi, kao i da je lokalno
udruženje “Mladica” posle mnogo godi-
na izvršila poribljavanje.
Sunce je dobrano odskočilo kada je
svima adrenalin skočio od Baćkovog
povika “Evo je!!! Uhhhhh, ode, miša joj
njenog”. Ionako dobro raspoloženje bilo
je još bolje jer mladica lovi. Koliko god
sam želeo da upecam, još sam više želeo
da se to dogodi nekom od njih jer sam
znao da bi to bila nezaboravna uspome-
na.. I dogodilo se, negde oko jedanaest
sati, kad nas je sunce već lepo ugrejalo,
Baćko je oštro kontrirao. Tu je, bio sam
siguran da je dobro uzela “pače”, a po
vrhu štapa video sam da nije velika.
Baćko, iskusan smuđaroš i štukolovac,
rutinski je privukao do obale i prihvatio.
“Cane, daj aparat, brzo! Slikaj mene i Sutradan ujutro smo ponovo otišli na
Vujketa, samo požuri”. Retke su prilike isto mesto, samo malo uzvodnije na
kada možete videti ta- levoj obali, kratko pecali i oprostili se od
ko sretnog i ponosnog reke.
na sebe čoveka, kao S obzirom na doživljaj, ovo uopšte nije
što je bio Baćko u tom daleko od Zrenjanina, konstatovaše sva
momentu. “A sad me trojica mojih kolega, sa meni najdražim
slikaj kako ću da je pitanjem koje sam mogao čuti: “Kada je
vratim”! najbolje da opet dođemo”?
Nismo još dugo os- Ni kiša, ni noć, dok smo putovali
tali na vodi jer smo nazad, nije mogla da pokvari utisak koji
otišli da se okrepimo je ostao duboko urezan u našem sećanju
domaćom rakijom i posle dana provedenih na ovom drag-
kafom. Kasnije smo ulju prirode Drini i biseru njene dubine,
sreli poznatog lokal- mladici.
nog ribolovca profeso- I na kraju, drage kolege ribolovci,
ra Troju koji nam je uživajte u rekama i onome što vam
pokazao divnog lip- pružaju ali ih i čuvajte za svoju decu da i
ljana. ona u njima i njihovi potomci mogu da
uživaju. Bistro!
Februar 2007
 RIBOLOVAČKI MAGAZIN
SUZUKI VANBRODSKI MOTORI

PRIPREMITE IH ZA ZIMU
ajedničke osobine svih Suzuki vanbrodskih motora jesu

Z trajnost i pouzdanost ali ne nauštrb performansi. Da bi

se trajnost vašeg Suzukija produžila do maksimalnih
vremenskih granica, potrebno je ispoštovati neke od osnovnih
principa zaštite vanbrodskih motora. Izuzetno je važna zaštita
vanbrodskog motora u zimskom periodu, tj. po završetku
sezone korišćenja. Vanbrodski motor je potrebno propisno
konzervirati a zatim odložiti na suvo mesto u vertikalnom
položaju, kako bi mu omogućili zaštitu od spoljašnjih uticaja a
sve to iz razloga lakšeg puštanja u rad na početku sledeće se- Najkorisnije savete o sredstvima za konzerviranje i komplet-
zone. Osnovne odlike konzervacije vanbrodskog motora se nom toku konzervacije motora možete dobiti kod ovlašćenog
ogledaju u unutrašnjoj (zaštita radnih delova motora) i spol- dilera “Grubin Marine BM”, Novi Sad, tel. 021/ 426-633,
jašnjoj zaštiti motora. 063/567-474 i 063/554-605 kao i kod ovlašćenih servisa.

56 Februar 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
NAŠI U BELOM SVETU

VALCER NA SRPSKI NAČIN

Upoznali su se na
građevinama, a poznanstvo c
pretvorili u prijateljstvo i
uspešan tandem na
takmičenjima šarandžija

Piše: Dragan Grkinjić

vo je priča o dvojici pecaroša koji

O žive i rade u Beču. Njihova po-

četna poznanstva su bila na
raznim građevinama. To se odvijalo par
godina, dok se slučajno nisu dotakli
pecanja. Dogovor je pao da se oprobaju
na jezeru daleko od Beča. Od tada je
počelo druženje izmedju keramičara i
stolara, Dragiše Ivanovića iz Golubca i
Slađana Lazarevića iz Jasenova, opština
Despotovac.
Ljubav prema pecanju spojila je ove
dve osobe. Dragiša i Slađan osnovali su
tim pod nazivom “Gornja Resava” i ost-
varili zadivljujuće rezultate. Posle iz-
vesnog vremena Dragiša Ivanović otvara
ribolovački shop u Beču, koji je orjenti-
san samo za prodaju hrane, prvenstveno
boila, te tako i njihov tim dobija drugi
naziv, “Carp Shop Wien”.
I pod tim imenom postižu dobre
rezultate, osvajaju pehare i nagrade za
prva i druga mjesta. Uglavnom prva, jer
su u 2006 godini tri puta odneli pobedu
na takmičenju u Nexingu. Njihova takti-
ka uspeha leži u kolegijalnosti, otvore-
nosti i iskrenosti. Zna se kome koji po-
sao pripada i čim je zadužen. Tek onda
dolazi taktika pecanja.
Smisao za druženje i šalu, omogućio
im je mnogo poznanstva, tako da su rado
pozivani u goste u razne ribolovačke
klubove.
Pošto su na austrijskim terenima
pokazali kvalitete, sada im je u planu
druženje na vodi sa ljudima iz domovine
i Evrope. Svaki poziv sa strane čini im
čast.
Kad se dvoje slože
rezultate množe
o njihovom radu
mnogi i ne znadu
voljni su i orni
za pobede nove
jer nije sve u znanju
niti u imanju
već na kojoj vodi
koja taktika godi
BISTRO
Tanja L.

Februar 2007 57
 RIBOLOVAČKI MAGAZIN
LETO NA PLIVI I RIBNIKU

LIPLJENI ZA NEZABORAV
ako sam rođeni Jajčanin, prije rata

I nisam lovio na gornjem toku Plive.

Tek u poslednjih šest godina, sva-
kog ljeta za vrijeme godišnjeg odmora -
kad je najteže prevariti krupnog lipljena
- posjećujem gornji tok Plive i Ribnik. U
početku mi nije polazilo za rukom da uh-
vatim krupnog, više sam hvatao prosječ-
ne od 35-40 cm. U poslednje tri godine
situacija se promijenila, a pogotovo ove
godine. U svakom izlasku na Plivu ili
Ribnik bilo je lipljena od 50 cm i preko
(bar pet do deset komada). Iako su
uslovi bili otežani, rijeke bistre, malo
vode, vrućine velike, ulovi su bili izvrsni,
pogotovo na Ribniku. Dnevno sam znao
da uhvatim nekih 25-40 lipljena (na Pli-
vi mnogo manje).
Pretežno sam lovio nimfama. Ulovio
sam i na suhu muhu, ali u manjem bro-
ju. Najvećeg lipljena (54 cm) uhvatio
sam na Plivi, na svoju nimfu. Lovim sa-
mo svojim mušicama i strimerima, jer
nema većeg užitka nego kad se uhvati
kapitalna riba na nešto što si sam
napravio. Tog lipljena sam uhvatio na
viđeno na dubini od metra, na nimfu ve-
ličine 16 i predvez od 0,08 mm, sa šta-
pom Sage klase 5, dužine 9,6 stopa. Bor-
ba je bila fantastična: iskakao je više pu- od 50 cm i takođe je vraćen. Ostatak da-
ta do pola metra, a nakon nekih 10-15 na više nije bilo ulova blizu 50 cm, nego
minuta uspio sam ga privući. Predvez je prosječni, veličine 35-40 cm. Bio je to
izdržao, nimfa je bila u uglu usta - sve je zaista fantastičan dan. Svi primjerci na
bilo na svom mjestu. Nakon par naprav- fotografijama uhvaćeni su u julu (lipljeni
ljenih fotografija, lipljen je vraćen u vo- sa Ribnika krajem jula).
du. Poslije 10 minuta došao je sljedeći Ognjen Tasić

58 Februar 2007
 RIBOLOVAČKI MAGAZIN
PROMOCIJA PROGRAMA “FREE SPIRIT”

ZA NAJPROBIRLJIVIJE
ŠARANDŽIJE
Male serije, vrhunski
materijali, ručni rad u
najvećoj meri... Štapovi
sposobni za izbačaje i preko
200 metara!
estoran “Jezero” na Adi Ciganliji

R u Beogradu, ugostio je 17. janu-

ara brojne šarandžije, vlasnike
prodavnica ribolovačkog pribora i druge
Simeon i Mark
pažljivo objašnjavaju
poštovaoce šaranskog ribolova, koji su karakteristike Free
došli da prisustvuju prezentaciji proiz- Spirit blankova,
vodnog programa engleske kompanije šarandžije sve
“Free Spirit”. Njen vlasnik i poznati en- “upijaju”, a posle
gleski šarandžija Simeon Bond, uz po- sledi razgledanje
moć svog kolege i takođe veoma poz- celog asortimana...
natog šarandžije Marka Hutchinsona, Dole desno: samo
okupljenima je prikazao najnovije šta- mali deo Free Spirit
pove iz njihovog asortimana, objasnio “real tree” garderobe
sve aspekte proizvodnje, kao i “filo- za sve vremenske
zofiju” poslovanja njihove firme. prilike

Naime, blankovi vrhunskih modela

DISTRIBUCIJA VRHUNSKE ove firme, kao što je “Hi-S 200”, izrađu-
ju se od najkvalitetnijih karbonskih ma-
ŠARANSKE OPREME terijala japanskih firmi Mitsubishi i
Toray (reč je o visokomodularnim kar-
IZ ENGLESKE bonima sa veoma malim sadržajem
smola) u njihovoj fabrici u Koreji, a
finalno sastavljanje štapa radi se u
- FREE SPIRIT SKY CARP SHOP Engleskoj. Taj posao za Free Spirit rade
Maksima Gorkog 54,
- KORDA 11000 Beograd,
petorica vrhunskih majstora, a prilikom
izrade biraju se samo najkvalitetniji
- TRAKKER Tel: 011/344-81-36 blankovi. Ako se na blanku primeti neka
nepravilnost, on se odmah odstranjuje iz
Opremu i pribor drugih firmi: KRYSTON, GLT, GARDNER, proizvodnje. Kao rezultat dobijaju se vr-
ESSENTIAL BAIT i DT BAIT hunski, veoma lagani a jaki štapovi, koji
možete poručiti na mail: freespirit_tackle@yahoo.co.uk se se posle zabačaja trenutno smiruju i

60 Februar 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN

Mark Hutchinson u akciji...

na taj način omogućuju maksimalne
izbačaje. Pomenuti “Hi-S 200” štap, rec-
imo, u pravim rukama sa lakoćom iz-
bacuje mamac na daljine preko 200 me-
tara (po čemu je i dobio ime).
Kompanija uvažava i sve sugestije ku-
paca, štaviše, čak ih ohrabruje da poruče
štapove prema svojim zamislima i potre-
bama. Na sve modele se stavlja kvalitet-
na oprema, kao što su Fuji držači ma-
šinica i SiC provodnici.
Okupljeni su na ovoj prezentaciji imali
priliku da se upoznaju i sa drugim, ništa
manje kvalitetnim, serijama Free Spirit
štapova, kao što su “S”, “T.S”, “C.S”, “E-
Class”...
Pored štapova, Free Spirit šarandži-
jama nudi i velike šaranske meredove,
zatim asortiman kvalitetne garderobe u
specijalnom kamuflažnom “real tree”
(pravo drvo) dekoru, kao i program

Svi su imali priliku da i zabace koji put...

raznih praktičnih torbi i kofera za razne
sitnice.
Na kraju prezentacije, domaćini su
omogućili svim zainteresovanim da is-
probaju mogućnosti Free Spirit štapova i
uvere se u njihov kvalitet. Tako je sa
ponton-platforme na Savskom jezeru
(neposredno ispod restorana “Jezero”),
svako od okupljenih imao priliku da za-
baci par puta sa nekim od ovih štapova,
što je većina sa zadovoljstvom i iskoristi-
la.

Februar 2007 61
 RIBOLOVAČKI MAGAZIN
ZAPISI PECAROŠKIH OVISNIKA

DAN ZA “VIĐENJE”
DUNAVA
Piše: Milan Agbaba
re neku godinu, 31. decembra,

P bilo je lepo vreme. Ustajući nakon

neprospavane noći, nazvao sam
prijatelje i čestitajući im Novu utvrdio
sledeće: svi do jednog su imali, pored
protokolarnih, samo jednu želju -
Dunav. Naravno, 31. decembra se više
nismo napijali. Od tada, 1. januara svake
godine, išli smo da “vidimo” Dunav.
Nagomilanu želju izvlačili smo iz toplog
kreveta (što je samo za nas ribolovce
normalno) i odlazili na mesto gde smo je
istog trena mogli ispuniti.
Lako se bilo izvući te prve, a i ovih
godina posle, jer nema ko da nas spreči.
Svi su u dubokom snu. Naravno, neretko
se desi da se mi i vratimo, a ukućani se
popodne polako prisećaju šta je bilo
prošle noći. Da smo bili na Dunavu ne
vredi ni spominjati, jer mi uvek nešto
buncamo a možda bi bili i ludi. Dokaze
da oborimo njihovu istinu obično ne
donesemo, tako da su u suštini svi zado-
voljni. Mi vodom, oni našim prisustvom.
Ove godine sam rešio da dokažem gde
sam bio, sumnjajući u Deda Mraza
sledeće godine... Ali, prvo malo o toj
noći. Da se unapred dogovaramo da
ćemo ići, nema potrebe. Zna se. Jedini
problem je mesto. Ali to ionako rešava-
mo ujutro, kad se čujemo. “Ponećemo
samo štap za varaličarenje i nekoliko
varalica...”, bile su reči kojih se sećam od
prošle godine. Hteo sam da se držim tog
pravila, ali... lepo je vreme, što ne bih
probao malo na šarana. Imam kukuruza
još od jesenas. Ko zna! Dodajem dva zabacim malo na štuku i smuđa, neko je imao dobrih ulova zimi. Dodajem dva
štapa. Neću više. Dan će sigurno biti dug već spominjao da ima ribice. Pričalo se i štapa.
i lep. Kad je već tako, šta me košta da da je neki od dunavskih lavova uvek Znam gde ćemo ove godine. Nije
Bezdan i Pikec. Idemo tamo gde nismo
dovršili započeto od jesenas. Nije dao
ribu. Ništa zato, idemo samo da ga pita-
mo zašto nas je ostavio praznih čuvarki?
A dodaću mu i ovo: vidiš li ti da i ove
godine počinjemo prvog dana? Neće biti
te rupe u koju ćeš sakriti ribu! I tako sam
došao do zaključka da mi fali još par
štapova. Za nedaj bože, ako bude pro-
lazila deverika ili ... a ja nespreman. Svi,
ali svi do jednog bili su upakovani. Još
sam relativno mlad, moći ću ja to sve
nositi, a čini mi se da sam dobro proce-
nio i razdaljinu koju moram preći.

62 Februar 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
Kako smo se brzo pozdravili, ukrcali i
stavili svu opremu u kola, to samo mi
znamo. Oduševljeni smo lepim danom.
Briga nema. Blizu smo cilja, za kola je
dalje previše klizavo. Po zajedničkoj
proceni morali smo ostaviti kola na
“bentu”. Mila majko, znamo koliko sad
ima do Plavca, a poneli smo i pribor za
kafu, zatim svašta da slučajno ne
ostanemo gladni, dug je dan, i još ko zna
čega. Uz međusobno pomaganje stigli
smo do cilja, u to nismo ni sumnjali, ali
“dušo” gde si? Nikad, nikad nam nije
jasno zašto k’o ljudi ne napravimo
pauzu, pa i nekoliko ako treba. Prvo
kafa, ja sam bio zadužen, a oni za
drugo... A moji štapovi, pitam se u sebi?
Ne vredi, kuvam satima, plin slabo curi,
a jesenas je bacao plamen. Ko samo reče
da “plinomrz” idealno zaptiva. Miriše
Dunav, miriše priroda, miriše kafa, sve
Februar 2007
nam potaman. Mi veseli, brzo pričamo, a
u sebi mislimo: još samo riba.
Dok smo mi to sve prevezali i zabacili,
dan je uveliko odmakao jutru. Neka je
udica dodirnula vodu. A riba? Ako hoće
da dođe, ima i na čega. Utonuli, odlutali,
nema misli, samo suncu dajemo da nas
opija. Svesni da smo kraj njega, krade-
mo mu tajne i riba nam više izgleda ne
treba.
Dokaz, na to sam sasvim zaboravio.
Uključio sam sve, i što sam imao i što
sam znao. Posle kraćeg vremena, večno
sam zapisao deveriku, to čudo od ribe.
Znam ja da je mala, ali ne pružajući
zadovoljstvo da je imaju i drugi, vraćena
je u vodu. Cilj je ostvaren, dokaz je tu.
Pamtim samo da sam zaspao pre nego
što sam bilo šta mogao ukućanima
objasniti, a kad sam se probudio više to
nikom i nije bilo važno. Sem MENI.
63
 RIBOLOVAČKI MAGAZIN
PROLEĆNE IMITACIJE OPŠTE NAMENE

VARLJIVO MARTOVSKO NIMFARENJE

Udarno vreme za pecanje u Ono što se dešava pod vodom direktno ranoj sezoni njeno pravo mesto. Telo od
uslovljava aktivnost riba i mogućnost nji- smeđe sive dlake i sa repom i nogama od
prvim toplijim danima je hovog ulova. U vreme prvih martovskih leđnog pera jarebice ima sve važnije karak-
između 11 i 15 sati dana dno reka je mesto gde sva riba traži teristike vlažne mušice čije ime nosi, ali je
hranu. Larve tularaša većine vrsta su njena namena sasvim drugačija. Kombi-
imitacijama nimfi daleko od rojenja, pa se u želucima riba nacijom pokretljivosti i boje na dnu imitira
kamenjarki i jednodnevki mogu naći samo larve u kućicama, kao i sve što riba može da zamisli. Bilo da se
one bez njih, ali su ipak glavna hrana pas- hrani velikim kamenjarkama ili nimfama
jednodnevki, aktivna pastrmka ne odoleva
Pišu: Goran Grubić i ovoj nimfi koju sa smanjivanjem olovnog
Aleksandar Panić otežanja i veličine udice sa velikim uspe-
hom koristimo čak i u julu. Njena kon-
strukcija sa nogama na trećini tela imitaci-
a približavanjem otvaranja sezone

S mušičarenja, koja iz januarske per-

spektive zbog izostanka zimskih
padavina izgleda izvesna u martu, sve
je umnogome podseća i na nimfu Bird’s
Nest (Ptičje Gnezdo) koja mu obezbeđuje
dodatnu dozu univerzalnosti. Verovatno
da u toku godine ne prođe nijedan naš
češće prebiramo po kutijama za mušice i
ribolovni dan u kome ova ili veoma slične
popunjavamo zalihe favorita. Saznanja o
imitacije nemaju zapaženo mesto, a uko-
tome kojim je imitacijama najbolje početi
liko do sada niste koristili nešto slično,
sezonu samo se u nijansama razlikuju od Prizmatik Madler poverenje ćete steći jedino ukoliko je pro-
reke do reke i gotovo da bi se mogla utvrdi-
bate.
ti kratka top lista i mogućih događanja i
trmki u tom periodu nimfe kamenjarki i Odavno je poznato da je u uslovima kada
imitacija koje će dati najbolje rezultate.
jednodnevki. U najtoplijem delu dana prirodne hrane ima malo, ili je kao na
Bez obzira na očigledne promene klime,
male kamenjarke i par vrsta jednodnevki početku sezone dobro prikrivena, pastrm-
uslovi na rekama Balkana u martu se gen-
mogu otpočeti svoja rojenja koja više pred- ka spremna da reaguje na krupne, tamno
eralno ne bi mogli podvesti pod povoljne.
stavljaju kuriozitet nego događaj koji sa obojene, imitacije nimfi i oblika hrane koji
Mali je broj voda sa počecima u jakim
sigurnošću treba očekivati. Sve nimfe ovih se kreću blizu dna. Nimfe poput čuvene
kraškim vrelima koje garantuju koliko-
redova su prisutne u raznim uzrastima i Montane, Princa, Zug Bug-a, Hevitove i
toliko stabilne uslove vodostaja i tempera-
brojnosti karakterističnom za uslove koji sličnih imaju svetle trenutke, ali i neka
ture vode. Sve ostalo zavisi od kolebanja
vladaju na reci ili njenom delu. ograničenja u pogledu upotrebe i izdrž-
dnevnih i noćnih temperatura, količine
Čega ima najviše, utvrdićete ili dugo- ljivosti. Tražeći način da se veže nimfa koja
snega koji miruje u dubokim planinskim
godišnjim prisustvom na nekom terenu, će u svim situacijama davati solidne rezul-
uvalama i eventualnih toplih padavina.
trenutnom proverom ili uvažavanjem sa- tate, a izdržljivošću nadmašiti konvencio-
Nepovoljnu situaciju obezbeđuje naglo
veta lokalnih ribolovaca ukoliko negde nalne modele, vezali smo nimfu Sintetički
otopljenje, a ako je kombinovano sa kišom
gostujete. Postoje i imitacije opšte namene Fazanov Rep (verzija G. Grubić). Iako iz-
naglo povećava nivo reka. Mutna i hladna
kojima uvek možete početi i završiti ri-
voda nikako nije saveznik mušičara.
bolov, a baš ta kategorija je naša tema. U
Idealne su prohladne noći sa temperatura-
želji da u jednoj imitaciji spojimo osobine
ma koje ne idu ispod -5°C i danima koji se
za koje verujemo da presudno utiču na
u srednjim tokovima reka ne kreću iznad
kvalitet i uspeh mušičarenja, vezali smo
+15°C. To garantuje hladno i stabilno
pre dosta godina i neke svoje rano prolećne
vreme iznad 1200-1300 metara visine, gde
mušice kojima pripadaju počasna mesta u
su glavne zalihe snega, a ako on malo i
kutijama i u koje imamo veliko poverenje.
krene oko podneva, hladna i mutnjikava
Ove mušice predstavljaju varijacije na
voda će do nižih tokova stići tek u kasno
neke starije teme. Danas je praktično ne-
popodne, kada ionako prestaje aktivnost
moguće biti originalan i izmisliti stvarno
riba. Kad smo kod aktivnosti, ona se u
novu imitaciju. Većina mušičara ima adap-
nekim uslovima može desiti i u rano jutro,
tacije poznatih mušica, a u ovom članku Sintetički Fazanov Rep
ali možete sa velikom sigurnošću računati
želimo da vam prikažemo nekoliko naših.
da je udarno vreme za martovsko pecanje
Budući da se većina dešavanja očekuje gledom nema mnogo veze sa imitacijama
veštačkim mušicama od 11,00-15,00 sati.
na dnu, naše otežane imitacije morale su malih i srednjih jednodnevki, poput legen-
brzo stići do dna i imati prihvatljiv oblik za darnog Fazanovog repa, ime je dobila po
imitiranje raznolike riblje hrane. Nismo sintetičkom materijalu Pheasant Tail Ice
zanemarivali ni činjenicu da pastrmke u Dub u sedefasto braon boji. Nekoliko niti
danima kasne zime rado sakupljaju sedefastog Krystal Flash-a na mestu repa i
peševe, uklije i potočne mrene. U rezervi noge od tamno-smeđe kokoške (može i
treba pri ruci imati i imitacije koje će biti smeđe leđno pero jarebice), vezane takođe
aktivirane u slučaju aktivnosti koja je bliža u gnezdo verziji, kratak su opis ove uni-
površini. verzalne nimfe. Sa telom koje je solidno
Iako najviše liči na lutku tularaša, Zla- otežano olovnom žicom prečnika 0,7 mm i
toglava Martovka (verzija G. Grubić) zde- mesinganom glavom od 5 mm predstavlja
past oblik ima da zahvali namotajima imitaciju koja će brzo prodreti i na mesta
debele olovne žice na telu udice koja joj sa sa dubokom i brzom vodom. Možda vam se
mesinganom glavom omogućava u najkra- ovakvo otežavanje učini preteranim, ali
Emerdžer Zečje Uvo ćem roku tonjenje do dubine i dna gde je u ako po jakoj vodi hoćete da dospete do

64 Februar 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
Zlatoglava Martovka
zone u kojoj se riba hrani, ovakva rešenja
su jedina. Ista imitacija za lov u odmakloj
sezoni nosi samo malo olova i lovi perfek-
tno u međusloju ili čak povučena prema
površini na mestima gde pretpostavljamo
prisustvo ribe. Preporuka za korišćenje ove
imitacije je da je probate u svim situacija-
ma kada niste sigurni čime bi se pastrmka
mogla hraniti. Nakon prve ulovljene ćete to
saznati, ali i nastaviti da proveravate i
uživate u nimfarenju.
Ukoliko mislite da je Robert De Niro
izmislio lov jednim metkom, niste u pravu.
I pre njega su to neki radili iz nužde, a neki
iz sigurnosti u oko i ruku, uz ostatke vi-
teškog odnosa prema plenu. Ukoliko nešto
slično želite izvesti u mušičarskim pohodi-
ma, ponesite samo par imitacija Muddler
Minnow-a i strpljivo pretražujte svako
izgledno mesto. Nagrade možda i neće biti,
ali, kad je dobijete, biće to premija. Naša
NOVE KNJIGE
ZNAKOVI NA
Goran Grubić i
V O D I Aleksandar Panić
Detaljnije informacije:
tel. 010/332-392 ili e-mail: panicfly@yahoo.com
Februar 2007
izmena sastoji se u nadgradnji tela origi-
nalnog Madlera dodavanjem krova (poput
krila tularaša) od prizmatik folije i zamene
ćurećeg perja u repu i krilima leđnom
dlakom divlje mačke. Ne možemo a da ne
spomenemo da je ideju svetlucavog dodat-
ka razradio pokojni Andrija Urban na
strimeru Veliko Žuto Oko, namenjenom
lovu velikih bucova. Ovako sastavljenom
strimeru dali smo ime Prizmatic Muddler
(verzija A. Panić), a proveravan je u par
sezona na brzim tokovima Stare planine.
Budući da je neotežan, za silazak u dubinu
potrebno je otežati predvez (dok je to još
Zlatoglavi Emerdžer Zečje Uvo
dozvoljeno) sa par kuglica olova. Možete
ga slobodno bacati i povlačiti u svim
pravcima, pa čak i protiv vodene struje. U zečje dlake pa će u prvih par bacanja baš
dubinu će sići isključivo prilikom uzvodne dobro plivati, ali ukoliko malo oštrije
prezentacije, a loviti najčešće u trenucima povučete strunu nakon bacanja krenuće
kada krene u luk zategnut otporom vode i pod površinu i ostati da lebdi ispod nje.
predveza. Pastrmke ga često prate i na- Nešto dublju prezentaciju omogućiće vam
padaju u trenutku kada iz nizvodnog kre- ista imitacija sa malom mesinganom
tanja naglo krene u stranu i naviše. Na glavom. Uvek upali njeno izvlačenje i
našim prosečnim rekama nema razloga da zatezanje u zoni aktivne ribe. Kao i kod
imitacija bude duža od 4-5 cm, ali zbog nimfi, zbog slabe vidljivosti imitacije nije
mogućih iznenađenja neka vam i predvez na odmet mali indikator trzaja ukoliko
ne bude tanji od 0,22. Razlog za korišćenje niste već uvežbali posmatranje samog
tonuće strune ili jačih otežanja su veće kraja strune, primetićete ugriz malo pre
reke, dok će na onim poput Gradca, Rzava nego što ga osetite u šaci, pa će i reakcija
ili Đetinje biti dovoljna plivajuća struna, biti pravovremena. Obično kada osetite
predvez od 3 metra i malo olova na dvade- trzaj na štapu već je kasno da se riba
setak cm od strimera. zakači, zato je korisno korišćenje indikato-
Postoji mogućnost da u najtoplijem delu ra. Kao indikator vam preporučujemo
dana primetite aktivnosti i blizu površine, malo parče vatreno narandžastog mekog
pa proverite situaciju emerdžerom Zečje bužira koji se navuče na kraj strune ili sam
uvo (verzija A. Panić). U njemu je dosta konektor između strune i predveza.
65
RIBOLOVAČKI MAGAZIN

KIKINDSKA RIBOLOVAČKA RAZGLEDNICA U 2006

ČARI ŽIVOTA
NA VODI a na vodama oko Kikinde još uvek ima ribe, govore

D sledeće fotografije. U 2006. bilo je na pomenutim

vodama i većih (značajnijih!?) ulova.
Ovo je jedan subjektivan izbor a kriterijum je istinska želja
fotografisanih da svaki slobodan trenutak provedu na (kraj)
vode, nadmudrujući se sa ribama, tražeći ih i čekajući. Svaki je
“dočekao” poneku. Bilo je i riba pobednika, Još uvek plivaju.
Nadajmo se još dugo...
- Baka Anica Milenković sa unucima Milanom i Nikolajem i
amurom (2,2 kg) ulovljenim na “petljaš” od 4 m i ružu od
hleba, na tzv. Galadovom kanalu u blizini Kikinde (septembar
2006.).
Baka Anica isključivo peca pomenutim petljašima i tankim Anica Milenković sa unucima i amurom od 2,2 kg
monofilima (do 0,20 mm) i sportski dopušta da i riba poput
amura često izađe kao pobednik. Galadov kanal je već dve
sezone “hit” među ribolovcima iz Kikinde za lov amura (i do 5
kg), “meč” tehnikama pecanja.
- Milan Grubor ulovio je soma od 12,5 kg na kanalu DTD
(25.11.’06.). Som je ulovljen oko 9,00 sati pri prvom zabačaju
na “šartrez” tvistera Action Plastics i savladan štapom
Shimano Technium DF od 2,70 m, t.b. 25 grama, mašinicom
Shimano Twin Power 2500 FA, strunom Fireline 0,15 mm i

Na prvi zabačaj - Milan Grubor sa somom od 12,5 kg

Dok suprug Radovan (levo) šeta kanalom i blinkeriše, supruga čeka ciprinide

Februar 2007 69

Goran Iličin sa svojim ulovom sezone - amurom od 5,5 kg
olovnom glavom (okruglom) od 4 gr. Zamaranje je trajalo 15
minuta.
- Radovan Francuski iz Kikinde poslednjih godina isključivo
varaličari. Najčešće na kanalu DTD (tzv. “bečejski). Dok je on
u šetnji u potrazi za ribom, njegova supruga uporno čeka
ciprinide “swing up” metodom. Svaki slobodan trenutak
provode zajedno na vodi.
- Zoran Iličin iz Kikinde ulovio je deveriku od 2,2 kg na
“iđoškom” delu kanala DTD. Pecao je dubinski na jedno zrno
mladog kukuruza. Zoran je robusnijim priborom čekao šarana
a došla je za ovu vodu kapitalna deverika.
- Goran Iličin iz Kikinde ulovio je amura od 5,5 kg na kanalu
NEOBIČNI ULOVI
HTEO KEDERE, IZVADIO SOMA
hvatiti soma od 25 kilograma na Velikoj Moravi ili
U nekoj od većih stajaćica u Pomoravlju i nije neka
retkost, ali kada se do takvog primerka dođe na
barici površine oko 5 ari i dubine do jednog metra, onda
je to događaj koji se pamti.
Među srećnicima koji se time mogu pohvaliti od
nedavno je mladi jagodinski pecaroš Marko
Stanojević. U želji da isproba novi pribor, za koji je
dao pola mesečne zarade, dvadesettrogodišnji
automehaničar iskoristio je poslednje lepe dane
u decembru i krenuo put Glogovačke bare,
smeštene tik uz Veliku Moravu, gde je tokom
sezone uhvatio desetak omanjih
štuka težine do 3 kg. Krenuo je
prečicom kroz moravske vrbake kako bi na
nekoj od manjih bara uhvatio kojeg kedera.
Kada je prišao prvoj zapazo je neobičan
raub krupne ribe. Poverovao je da je u pita-
nju jutarnji pir štuke, pa je prigrabio novi
Fišerman od 2,7 m i vobler Vidra braon boje od
8 cm hitnuo do suprotne obale. Prva vožnja je prošla bez napa-
da, ali već u drugoj na udici je imao štuku kilašicu. To ga je
ohrabrilo pa je odlučio da baru pretražuje po dužini kako bi
mamac što duže ostao u vodi. Usledilo je nekoliko neuspelih
pokušaja, a onda ono čemu se najmanje nadao. Još pri zara-
njanju vobler je snažno zagrizla krupna riba, tako da od siline
udarca umalo nije ispustio štap.
- Čitav minut sam nepomično držao štap ne zajući šta me
zadesilo. Kada sam osetio da se riba polako kreće prema
70
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
Čekao šarana, došla deverika - Zoran Iličin i primerak od 2,2 kg
DTD (mesto Mlaka, septembar 2006.). Došao je na dva zrna
kukuruza plasirana dubinskom metodom, oko 17,00 časova.
Goran je strastveni šarandžija no pored par lepih šarana, ovaj
amur je ipak bio “ulov sezone”. Inače, Goran sve ribe manje od
kilograma vraća nazad da porastu.
Milorad Stepanov
suprotnoj obali otpustio sam dril i krenuo u najuzbudljivi-
ju borbu u dve decenije dugoj pecaroškoj karijeri. Tri puta
sam neočekivani ulov privlačio do obale, ali je uvek
uspeo da napravi beg. Trajalo je to čitavih pola sata,
a u tom prizoru uživalo je desetak lovaca koji su
me bodrili. Predlagali su mi da ubiju ribu kako
mi ne bi pobegla, ali se ja nisam složio.
Srećom u bari nije bilo nikakvih prepreka, pa
sam uspeo da dobro zamorim glavonju i
izvučem ga na obalu - kaže Marko.
Sav srećan što je na običnoj bari dužine do 40
i širine oko 15 metra, prosečne dubine sedamde-
setak cm došao do vrednog trofeja, Marko je
privezao lovinu na bickl i krenuo kući. Na prilazu
Jagodini grupa lokal-
nih ribolovaca se
znatiželjno raspiti-
vala o svim detaljima.
Posebno ih je začudio vre-
tenasti izgled i otvorena braon boja, po čemu se razlikovao od
moravskih somova. Neki su to povezali sa bistrinom i dubinom
vode u kojoj je živeo, ali su se svi složili da je ovako krupan
primerak mogao da upliva u tako malu vodu pri visokom
vodostaju Velike Morave kakav je bio minulog proleća kada su
poplavljene sve bare u njenom probalju.
Merenje ulova obavljeno je u prodavnici ribolovačkog pribo-
ra lokalnog udruženja “Shimano”. Vaga je pokazala 24.495
grama, a metar 141 cm.
V. Spasojević
Februar 2007

ŠTUKA NA SAVI KOD GRADIŠKE
VARALICA - PRVI
IZBOR
Većina štuku peca živim i
mrtvim kederima, ali sam
ulovima prošle godine
dokazao da varalica ostaje
najefikasnija
Piše: Siniša Dražić
ako je za uspiješan lov štuke na Savi
I kod Gradiške u Republici Srpskoj
od velikog značaja imati na raspola-
ganju čamac (a po mišljenju mnogih i
neophodno), ukoliko je ribolovac upo-
ran, uspijeh i u ribolovu sa obale neće
izostati.
Najrašireniji načini lova štuke na
ovom dijelu Save, a i šire, su klasična
dubinka i balerina, a naročito popularno
ove sezone je bilo muvanje mrtvim
kederom iz čamca.
Uz svo poštovanje prema kolegama
koji pecaju korištenjem mrtvog ili živog
kedera, ja sam ostao vjeran varalicama i
ideji da se i vještačkim mamcima može
uspiješno loviti (a ponekad i uspiješnije
nego prirodnim).
Tako je i bilo. Varaličarenje sa obale
ove sezone mi je donijelo na desetine
štuka između 1 i 3 kilograma, a posebno
u novembru u kome je palo najviše
Primerak od 2,9 kg došao je na Orka šed-tvister od 15 cm
72
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
Siniša sa štukom od 5,3 kg, 89 cm
primjeraka preko dva kilograma.
Tvrdnju da se i varalicama sa obale može
dobro loviti potkrepljuju i moja dva
najveća ulova u ovoj sezoni.
Prvi ulov sam ostvario 14.novembra,
oko 12 h, kada sam, koristeći Orka šed
od 9 cm u TB dekoru, prevario i nakon
4-5 minuta izvukao štuku od tačno 5 kg i
87 cm dužine do kraja repa.
Odmah potom, pri slijedećem zabača-
ju istog šeda na isto mjesto, dobijam
primjerak od 2,7 kg i 76 cm dužine.
Ribolov toga dana završavam na drugoj
lokaciji gdje uspijevam prevariti i prim-
jerak dug 70 cm, a težak 2,1 kg.
Prva ove godine - 2,3 kg
Moj drugi, značajniji i istovremeno
najveći, ulov se dogodio 20. novembra,
oko 14 h, stotinjak metara dalje od mjes-
ta prvog opisanog ulova. Prilikom pre-
traživanja terena, pravim zabačaj para-
lelno uz obalu, krećem sa povlačenjem
Orka šeda i nakon par sekundi šed se
naglo zaustavlja. Osjećam da na štapu
imam dobru ribu, vadim aparat iz džepa
i dodajem rođaku da fotografiše vađe-
nje. Nakon 5-7 minuta, i nekoliko žes-
tokih bijegova, riba biva zamorena, te je
Februar 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
moj otac pri obali prihvata rukom i vadi.
Ova štuka je bila nešto veća, ali dosta
borbenija od prethodne, težila je 5,3 kg,
dužine 89 cm.
Dvije štuke od pet kilograma, jedna od
2,9, mnoštvo štuka od 1 do 2,7 kg, nije
loše. Štaviše odlično. Varaličarenje je
definitivno moj izbor.
Februar 2007
Još jedna lepotica - 5 kg i 87 cm
Ovakve su najčešće...
Nova godina, novi ulovi... Prvi dan
2007. dobijam primjerak od 2,3 kg. Ako
se po jutru dan poznaje, biće ulova i u
novoj sezoni.
A sad dozvolimo štukama da uspi-
ješno odrade mrijest, kako bismo i u
budućnosti imali šta loviti.
Bistro!
73

MORE: LOV LICE MODRULJE
BRZA KAO STRELA,
BORBENA KAO ĐAVO
Po mnogima to je
najatraktivnija mala
grabljivica Mediterana i sve
je češći ulov na udicama
sportskih ribolovaca
Piše: Pavle Miljanić
ica modrulja (Trachinotus ovatus)
L nije tako rasprostranjena kao obična
lica (Lichia amia), njena daleko
krupnija i poznatija rođaka. Poslednjih
godina, međutim, ova pučinska lepotica,
po mnogima najatraktivnija mala grab-
ljivica Mediterana, sve je prisutnija duž
jadranskih obala i češća na udicama
sportskim ribolovaca. Uzrok je osetno
povećanje temperature mora, fenomen
“tropikalizacije” Mediterana, koji se
dovodi u vezu sa globalnim zagrejava-
njem.
Po spoljašnjoj građi modrulja uve-
liko podseća na ostale pripadnike
porodice Carangidae. Telo joj je
izduženog oblika, ovalno u profilu (ne
tako visoko kao kod obične lice),
izrazito spljošteno u bokovima. Gubica
je kratka, a usta mala, naoružana sitnim
i tankim zubima, poređanim u više nizo-
va, tako da podsećaju na četkicu. Sre-
dinom glave, od gubice do početka
leđnog peraja, proteže se grebenčić.
Dva su leđna peraja: prvo je sastav-
ljeno od 5 ili 6 bodljica, međusobno
odvojenih i usmerenih unazad, a
drugo ima jednu bodljicu i dugačak
mekani deo, koji je napred izdignut
(23-27 šipčica). Repno peraje je
duboko račvasto, sa neobično du-
gačkim i tankim kracima i zašilje-
nim vrhovima. Podrepno (analno)
peraje iste je građe i dužine kao
drugo leđno i nalazi se tačno ispod
njega, dajući ribi simetričnost forme.
Ispred analnog peraja nalaze se samo
dve izdvojene bodljice. Trbušna peraja su
74
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
mala, dok su grudna dobro razvijena. Angole na jugu do britanskih, čak i skandi-
Prednji deo bočne linije, iznad grudnih navskih voda na severu). U Jadranu je
peraja, talasast je. Krljušti su veoma sitne, najčešća u njegovom južnom, toplijem
cikloidnog oblika. Modrulju je lako raspo- delu. U blizini obale sada se zadržava duže,
znati i razlikovati od obične lice i drugih pa joj se i sezona lova produžila.
srodnika i po koloritu: leđa su joj sivo-
modra (otuda joj ime), a bokovi srebrnas- TROLING, SPINING,
ti, sa tri do pet tamnih (crnih ili sivih) ver- MUŠIČARENJE
tikalnih pruga, koje su, međutim, nekad
slabo vidljive. Vrhovi krakova repnog Brzina, agresivnost, snaga i borbenost čine
peraja, kao i mekanog dela leđnog i licu modrulju prototipom sportske ribe,
podrepnog, su crni. uprkos njenim ograničenim dimenzijama.
Modrulja naraste do oko pola metra Poput drugih pučinskih vrsta, pretežno se
dužine i kilogram i po težine (izuzetno peca iz čamca. Osnovni metod lova je mala
i do 70 cm dužine i 3 kg težine). površinska panula. Najčešće se vuku vob-
Prosečna lovna dužina je 20-30 cm, a leri dužine 3-7 cm, silikonske ribice istih
težina do oko 300-400 g. Tipična je dimenzija, pera, slamčice, strimeri, kašike,
pelagična vrsta. Obično se kreće u većim ali su efikasni i neki prirodni mamci: riblje
jatima, koja su brojnija ukoliko su primer- kožice (filetići) montirane na tandem
ci mlađi. Po pravilu je u toplijem moru, udica, muljaš-nereis i drugi crvi, trakasto
iznad termokline (prelazni sloj koji se izrezani komadići lignje, slanine itd. Pribor
formira leti), često tik ispod površine, dok za troling je ultralak ili lak, poput onog koji
zimi obično silazi dublje od 30 m, tražeći
konstantnu temperaturu vode (tada u
Mediteranu nastupa homotermija, tj.
čitav vodeni stubac, od površine do
dna, dobija jedinstvenu temperaturu
od 12-13°C, izuzevši plitko priobalje,
koje zna biti dosta hladnije). Nekad
zalazi i do 200 m dubine, ali to
mahom važi za okeanske vode. Mladi
se hrane životinjskim planktonom, a
odrasli sitnom pelagičnom ribom
(sardinama, inćunima, gavunima
itd.). Modrulja je riba odličnih pli-
vačkih sposobnosti, kadra stići i
uteći. Stalno je u pokretu i veoma je
brza, tako da podvodni fotografi
imaju dosta problema kad žele da je
snime, a iz istog razloga se dosta
teško lovi podvodnom puškom. U
Mediteranu se mresti u junu i julu.
Modrulja je riba suptropskih voda.
Nalazimo je u istočnom Atlantiku (obale
zapadne Afrike i zapadne Evrope i to od
Februar 2007
RIBOLOVAČKI MAGAZIN
se koristi u lovu skuše, širuna, gofića, uk-
ljate, iglice, manjih škarmova i drugih sit-
nih predatora. Obično ga čine štap težine
bacanja do 40, 50 ili 60 g i mašinica ka-
paciteta 100 m strune prečnika 0,30 do
0,40 mm. Alternativa je lagani štap snage
3-6 libri i mali multiplikator.
Sistem čine osnovna struna debljine
0,30-0,35 mm, vrtilica i predvez prečnika
0,25-0,30 mm, dug 1,5-3 m. Na mamac
namenjen modrulji često će naleteti neka
od pomenutih manjih grabljivica, ali ne-
retko i krupnije. U slučaju da se modrulja
kreće nešto dublje, sistem ćemo opteretiti
olovom težine 50 do 150 g, koje se montira
na osnovnu strunu, iznad predveza, a može
se koristiti i planer-hidrodinamična ronili-
ca. Najbolja su olova koja se lako postav-
ljaju i skidaju. Kad se koristi olovo ili plan-
er pribor je nešto jači. Brzina povlačenja
prirodnog mamca je 2-3, a varalice 3-4
čvora (nautičkih milja na sat). Kao što vidi-
mo, mamac se vuče nešto sporije nego u
lovu obične lice. Dužina otpuštene strune
je 40-50 m.
Pošto se modrulja redovno kreće u ma-
njim ili većim jatima, često se odlični
rezultati postižu zabacivanjem varalice iz
čamca u mestu. Modrulju je moguće loviti
i spiningom s obale. Najbolja mesta su
stenovite obale i luke, posebno rtovi,
vrhovi lukobrana i druge isturene pozicije
koje opstrujava more i gde uvek ima sitne
ribe kojom se modrulja hrani. Mamci za
lov spiningom iz čamca i s obale isti su kao
i za troling. U spiningu se, međutim, javlja
problem zabacivanja lakih varalica, koji se
rešava korišćenjem vaser-kugle (kad lovi-
mo na površini), olova ili bombarde-zbir-
U poslednje vreme lica modrulja se peca njem (20-30 g) koji obezbeđuju daleke
i klasičnim mušičarenjem iz čamca i sa zabačaje, a potapanje strune eliminiše
obale, disciplinom koja i na Jadranu stiče probleme sa često prisutnim vetrom. Va-
sve više pristalica. Preporučujemo štap gler može biti fiksni ili klizeći (ovaj drugi je
klase 8, dužine 10 stopa (3 m), koji je najs- bolji za daleke zabačaje i ako je riba na
tandardniji i predstavlja obavezan rekvizit većoj dubini). Najbolji su modeli sa krilci-
morskih mušičara. Poslužiće za sve situaci- ma-stabilizatorima leta. Još jedna mo-
je u pecanju s obale, kao i za laki lov iz gućnost je plovak-hranilica. Dužina pred-
barke, a ima dosta rezervne snage da bi veza je 1,5 do 2 m. Neki ribolovci koriste
izašao na kraj i sa krupnijim grabljivicama. šok-lider dužine 10 m i vrlo tanku osnovnu
Lovi se na razne vrste strimera, koji izgle- strunu.
dom i izazovnim vođenjem treba što verni- Za lov vaglerima i plovcima sa ugra-
je da “odglume” sitne ribe ili račiće. Među đenom hranilicom preporučuju se meč-
najpoznatijima i najefikasnijima su Clou- štapovi dužine 4,5 m. Najefikasniji mamci
ulina u plivajućoj ili tonućoj varijanti. Pri-
ser Minnow (sa olovnim očima) i Lefty`s su žive ribice i kozice, dakle ono što pred-
bor za spining čine štap dužine 3,3-3,6 m,
Deceiver. stavlja prirodnu hranu modrulje, ali i
težine bacanja do cca 60 g, vršne akcije i
komadići i filetići plave ribe (sardine, inću-
mašinica kapaciteta 200 m strune prečni-
LOV U MESTU na itd.), crvi, lignje itd. Zanimljivo je da će
ka 0,25 ili 0,30 mm. Varalicu obično treba
modrulja zagristi i mesnog crva, koji je po-
zabaciti što dalje. Namotavamo relativno
Iz čamca prepuštenog struji modrulja se slednjih godina pravo otkriće u morskom
brzo, sa povremenim trzajima, zastajki-
lovi blizu površine ili na pola dna, iz ruke ribolovu.
vanjima i promenama pravca.
ili štapom i mašinicom. Uobičajeni sistem U poslednje vreme raste interes za licu
je paternoster sa tri bočna predveza modrulju kao kandidata za veštački uzgoj u
postavljena iznad olova težine pedesetak ribnjacima (marikultura), što je dovelo do
grama. Eksperti vezuju predveze duge oko ozbiljnijeg istraživanja njene biologije,
1 m, debljine 0,16-0,22 mm. Da modrulja posebno reprodukcije i prehrambenih na-
ne bi oštrim zubićima pregrizla najlon, vika.
koriste se udice dugog vrata, veličine 6-10. U naredbi o zabrani lova i stavljanja u
Sa obale se modrulja može pecati na plo- promet riblje mlađi, nedoraslih riba i
vak, uključujući i vaser-kuglu, ili pomoću drugih morskih organizama propušteno je
zbirulina (bombarde), u plivajućoj ili da se za običnu licu i modrulju propiše
sporotonućoj varijanti (ova druga daje minimalna lovna dužina, a to, nažalost, ni-
prirodnost prezentacije). Od plovaka do- su jedine vrste koje su neopravdano izos-
miniraju vagleri sa ugrađenim optereće- tavljene iz ovog propisa.

Februar 2007 75