Godina - II - BROJ 3 - JANUAR - FEBRUAR 2010.

ТЕМА БРОЈА:

ЗИМСКА ПРЕХРАНА ДИВЉАЧИ

■ ИНТЕРВЈУ ■ ЛОВАЧКИ ПОДМЛАДАК ■ РАЗМНОЖАВАЊЕ ЗЕЧЕВА
др Зоран Поповић Иницијатива за измену правилника
Сачувана ЛСС, како би се изашло у сусрет
будућим ловцима
грађанска опција
газдовања Полагање ловачког испита пре
ловиштима осамнаестог рођендана? Почели зечји љубавни јади
P-38748
 САД
СА
САДРЖАЈ
АДРЖАЈ
АДД
ДРРЖ
РЖА
ЖАЈ
АЈ
Ференц Ирмењи
Broj 3.
Лист Ловачког савеза Србије
Алексе Ненадовића 19-23
Актуелне
11000 Београд
Тел: 011 344 32 84 информације
E-mail: lovac@beotel.rs
............................................................... за ловце
и ЛУ ЛСС
Издавач:
Ловачки савез Србије
......................................
За издавача:
Председник проф. др Зоран Поповић
...............................................................
Председник уређивачког одбора:
■ страна 6. ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄
Светислав Маџаревић
.......................................
Чланови:
Након потписивања споразума
Ранко Сикимић, заменик председника
Ластович Тамаш у Београду Трајно
оштро
Зоран Матовић
Горан Мићуновић
Милан Стефановић
Предраг Ћирић
..........................
Подруку са Словацима
Редакција:
Проф.др Зоран Поповић,
Проф.др Милош Беуковић, ■ страна 10. ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ■ страна 14. ◄ ◄ ◄ ◄ ◄
Проф.др Зоран Ристић,
Проф.др Миленко Стеванчевић,
Света Маџаревић,
Светислав Стојановић,
Дејан Милков,
Дипл. инж. Миодраг Петровић,
Полагање ловачког испита пре осамнаестог рођендана?
Иван Ђорђевић,
Борислав Додош, ■ страна 13. ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄
Радислав Исаиловић,
Мирослав Јовановић,
Велимир Петрин,
Могућност изношења дивљачи привукла би странце
Продукција:
„Дневник Војводина прес“ д.о.о.
21000 Нови Сад,
■ страна 16. ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄
Булевар ослобођења 81
..........................................
Генерални директор:
Душан Влаовић
Телефон:
021/4806 802
.......................
Уредник:
дипл. инж. Душан Кнежић
тел. 021 4806 846
....................................
Технички уредник, прелом:
Раде Гардиновачки
Матиас Вајмер, стручни саветник
.................................
Директор огласног сектора: Почели зечји
Светозар Карановић
тел. 021 4806 860, 861 843
.................................
љубавни јади
E-mail:
lovac@dnevnik.rs
.................................
■ страна 20. ◄ ◄ ◄
Штампа:
Графопродукт, Нови Сад
Десанке Максимовић 52
.243 Winchester
Тираж: - супервелтер
84 993
........................................
Дистрибуција:
калибар
По налогу Ловачког савеза Србије,
дистрибуцију обавља Пошта 2, ■ страна 24. ◄ ◄ ◄
Нови Сад
ЛОВАЦ, Лист Ловачког савеза
Снег изненадио све,
сем ловаца Ловачки
Србије/Одговорни уредник Душан Кнежић
- Нови Сад (Булевар ослобођења 81):
Дневник Војводина прес, 2009,

кувар
(Нови Сад Графопродукт).-30цм
Месечно-Наставља традицију часописа Ловац
из 1897 године
ISSN 1821-2891-Ловац (2009)
COBIS.SR-ID 170349068
■ страна 12. ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ◄ ■ страна 33. ◄ ◄ ◄

Председник Ловачког савеза Србије проф. др Зоран Поповић
Сачували смо грађанску опцију
газдовања ловиштима
„Lovac”: Usvajawe Statuta LSS-
a je iza nas. To je prekretnica u
poimawu lovstva i predstavqa
iskustvo koje se pote`e kroz tri
veka, ali i svega onoga {to donosi
sada{wost, a pomalo i vizionarst-
vo. Va{ komentar povodom usvajawa
tog dokumenta?
– Dono{ewe novog statuta
Lova~kog saveza Srbije bilo je
na{a obaveza, kako na osnovu odluke
Skup{tine, tako i shodno novom Za-
konu o udru`ewima. Do dono{ewa
novog Statuta (27. decembra 2009.)
radili smo na osnovu Samoupravnog
sporazuma iz 1987. godine. Ovaj spo-
razum bio je problem u registraciji
ovla{}enog lica – predsednika
По ловну карту и ове године у ЛСС
u MUP-u posle vanrednih izbora
odr`anih 2009. Da se ne bi desilo
da LSS ne mo`e da funkcioni{e
posle 2. aprila 2010. s obzirom na
to da starom sazivu Skup{tine
i licu ovla{}enom za zastupawe
isti~e mandat, morali smo doneti
novi statut, koji je u saglasnosti
sa Zakonom o udru`ewima. S wim
4 - Јануар - фебруар 2010.
se LSS mo`e registrovati u Agen-
ciji za privredne registre. Ovim se
sti~u osnove da Savez i posle 2. ap-
rila 2010, nakon novih izbora, nas-
tavi da radi i posluje. Grupa dele-
gata Skup{tine koja je bila protiv
usvajawa novog Statuta, i{la je na
blokirawe daqeg poslovawa i pos-
tojawa Lova~kog saveza Srbije. Oni
su imali mogu}nost od 18. novembra
2009. godine da dostave amandmane
na predlo`eni statut, {to nisu
u~inili, obrazla`u}i da nisu im-
ali vremena. Neki od ~lanova UO,
koji su i predvodili pomenutu gru-
pu, imali su ga jo{ ranije na razma-
trawu i na sednici UO nisu imali
pisane primedbe na wega. Ovde se
radi uglavnom o delegatima onih
lova~kih udru`ewa koja su u toku
predhodne tri godine od LSS-a,
po razli~itim osnovama, uzimala
veliki novac (Gu~a 1.050.000 dina-
ra, Ariqe 625.000, Vrwa~ka Bawa
904.363, Kraqevo 429.363, Topola
437.966 dinara...) Naravno da su
sada neki delegati ovih udru`ewa
ИНТЕРВЈУ
ВЈЈУ
ЈУ
protiv LSS-a jer
vi{e ne mogu da
odnose novac. S
novim Statutom
mora}e se doneti
i novi pravilni-
ci, od kojih }e svakako najzna~ajniji
biti onaj koji se odnosi na mogu}
nost dodele pomo}i i novca. Mora
se spre~iti da se pare dodequju oni-
ma koji su bli`e vlasti.
Uloga Lova~kog saveza Srbije ne
sme da se svede na dodelu pomo}i. Sada
imamo novi Statut, registrovani smo
u Agenciji za privredne registre,
mo`emo nesmetano funkcionisati, a
ako nam Statut ne odgovara, mo`emo
ga i mewati bez posledica po rad i
funkcionisawe LSS-a.
„Lovac”: [ta su prioriteti u
delovawu LSS-a –odr`ivi razvoj,
struka, nauka, prakti~na primena,
regionalizacija, investicije, ulo-
ga dr`ave...?
– Svakako da je prvenstvena uloga
LSS-a u tome da se sa~uva gra|anska
opcija gazdovawa lovi{tima, u vre-
menu kada je Ustavom predvi|ena
samo privatna i dr`avna svojina,
i da se sada u partnerskim odno-
sima s dr`avom u~estvuje u izradi
17 pravilnika koji proisti~u iz
predloga novog Zakona o divqa~i i
lovstvu. Zatim, izrada pravilnika
u skladu sa novim Statutom LSS.
Tako|e, stalni zadatak je i perma-
nentna edukacija lovaca i lovnih
radnika na poslovima gajewa,
za{tite i kori{}ewa divqa~i, kao
i prakti~no primewivawe nau~nih
saznawa u na{im lovi{tima.
„Lovac”: Zakon o divqa~i i lovst-
vu je pred nama. Rasprava je trajala
nekoliko godina. Po svemu sude}i,
bi}e to dokument po meri divqa~i,
po meri savremenog lovca i, va`no
je re}i – primenqiv. Na{ Savez
se argumentima izborio za to da se
vekovna praksa uva`i.
– Izrada novog Zakona o divqa~i i
lovstvu po~ela je jo{ pre pet godina.
Zbog situacije u LSS-u tokom 2008.
godine, lovci i Savez su bili dosta
lo{e okarakterisani i dr`ava je
re{ila da novim zakonom raz-
bije ovu na{u organizaciju.
Tako su se pojavile radne ver-
zije zakona u kojima nigde nisu
spomenuti lova~ka udru`ewa
i LSS, samo preduze}a koja }
e gazdovati lovi{tima. Mis-
lim da je lovna javnost u toku
prethodne godine redovno
obave{tavana o dopisivawu
s predstavnicima vlasti i
na{eg resornog ministarst-
va. Veliki uspeh LSS-a bio
je povla~ewe iz procedure
predloga Zakona o divqa~i
i lovstvu od oktobra pro{le
godine, koji je ve} dobio sa-
glasnost Odbora za zakono-
davstvo i do{ao pred Vladu,
a koji na{im udru`ewima
nije davao prednost u dodeli
lovi{ta u narednom peri-
odu... Razumevawem ministara
dr Sa{e Dragina, zakon je
povu~en iz procedure i pon-
ovo smo dostavili svoje primedbe
na datu verziju. Mogu re}i da je ve}
ina usvojena, ali i to da dr`ava `eli
jaku kontrolu i novac od prirodnog
dobra – divqa~i. Lova~ka udru`ewa
koja su gazdovala u skladu s planskim
dokumentima dobi}e ponovo lovi{ta
na gazdovawe, {to je najzna~ajnije u
o~uvawu gra|anske opcije gazdovawa.
Odgovornosti udru`ewa su ve}e, s
obzirom na to da se moraju obezbedi-
ti garancije za preuzeti mati~ni
fond divqa~i. Uvo|ewe vi{e struke
u gazdovawe lovi{tima ogleda se
u licenci za radnike u lovstvu, s
obzirom na to da je mogu i izgubiti, a
samim tim i posao, ako ga ne obavqa-
ju u skladu sa zakonom i pravilima
lovne struke. Savez je po novom Za-
konu o divqa~i i lovstvu izgubio
- Јануар - фебруар 2010.
{tampawe i izdavawe lovne karte,
ali ne i wenu distribuciju, lova~ki
ispit, ispit za ocenu trofeja... To
jasno ukazuje na to da LSS i daqe os-
taje velika nacionalna organizacija
koja u budu}nosti mora da se bori za
o~uvawe gra|anske opcije gazdovawa
lovi{tima. Ako nestane Saveza,
nesta}e i gra|anske opcije, odnosno
do}i }e do potpune privatizacije
lovi{ta. To ne smemo dozvoliti!
„Lovac”: Skup{tine LU su u toku.
Koliki je ~lanski doprinos LSS-
a i da li ima jo{ nekih izdvajawa
prema dr`avi?
- Na osnovu novog Statuta, a
shodno i Zakonu o udru`ewima,
Skup{tina LSS-a usvaja finansi-
jski plan. Predlog UO i Skup{tine
LSS-a je da ~lanski doprinos za
2010. godinu po lovcu iznosi 1.000
dinara, {to je na nivou prethodne
godine. U okviru toga, lovci }
e imati {est brojeva lova~kih
novina i osigurawe. U razgovoru
s ministrom Draginom dogovore-
no je da LSS izdaje lovnu kartu i
ove godine, bez obzira na to kada
}e stupiti na snagu novi zakon o
divqa~i i lovstvu. Po predlogu tog
zakona, lovnu kartu izdaje dr`ava.
Kada on stupi na snagu, dr`ava }e
za izdavawe lovne karte tra`iti
odre|enu nadoknadu, koja nije u{la
u iznos ove ~lanarine i koji }e
dr`avi morati da se plati.
Kona~no je re{eno i pitawe
lova~ke {tampe. Va{ komentar?
- Saradwa sa „Dnevnik - Hold-
ing Novi Sad DOO „Novine i ~aso-
pisi” je pro{le godine raskinuta.
Raspisan je tender, a najpovoqnija
je bila novosadska firma „Dnevnik
Vojvodina pres” koja posluje u ok-
viru medijskog koncerna WAZ iz Es-
ena (Nema~ka) sa uslovima koji se
podudaraju sa na{im htewima, a to
zna~i da je na{ „LOVAC” slu`beno
glasilo LSS i odgovara Upravnom
odboru Saveza. Ure|iva~ki odbor
i Komisija za informisawe su jed-
noglasno doneli takvu odluku, a UO
LSS je, tako|e, jednoglasno ukazao
poverewe „Dnevnik Vojvodina pre-
su”. Ako Skup{tina LSS bude pri-
hvatila ~lanarinu od 1.000 dinara,
kako je predlo`eno, u ovoj godini }
emo imati osam (6+2) broja. I jo{
ne{to, „Lovac” }e za sve saradnike,
dopisnike, fotoreportere i ama-
tere biti otvoren i javno }e se ob-
javiti iznos honorara. Tako|e, ko
zadovoqi kriterijume, pla}a}e mu
se doprinosi i socijalno. Nadam se
da smo dugoro~no re{ili, na zaista
kvalitetan na~in, pitawe lova~ke
{tampe.
„Lovac”: Me|unarodna saradwa?
– U toku prethodne godine pot-
pisani su sporazumi o saradwi
s lova~kim savezima iz Austri-
je i Slova~ke. Posebno su bile
zna~ajne informacije o zakonima
o lovstvu u navedenim zemqama ali
i drugim evropskim, na {ta smo
ukazivali predstavnicima dr`ave
u toku pregovora o novom Zakonu.
U~e{}e LSS-a je prisutno u radu
CIC-a, gde Srbija ima i potpred-
sednika. Postoje stalni kontakti
s predstavnicima lova~kih saveza
iz nama susednih zemaqa, me|utim,
zbog finansijske situacije, ra-
zmene poseta delegacija znatno su
smawene. S. Stojanovi}
5
 Актуелности за ловце и ЛУ ЛС Србије
Mno{tvo novih zakonskih propisa
i uredbi donetih u prethodnom peri-
odu, bitno uti~e na status i daqi rad
lovaca, lova~kih dru{tava-sekcija,
udru`ewa i Lova~kog saveza Srbije.
Zbog novonastale situacije morale
su se preduzeti hitne radwe da bismo
obezbedili nastavak rada lova~ke
organizacije, LSS-a i opstanak orga-
nizovanog lovstva. Me|u wima je neo-
phodno i neodlo`no dono{ewe novog
statuta LSS-a, prema novousvojenoj
ubrzanoj dinamici, na koju nismo na-
viknuti. Ukoliko na{a organizacija
`eli da opstane – a nadam se da je to
ciq svakog lovca – moramo prihvatiti
zakonskim propisima nametnute nam
brze promene u na{oj organizaciji.
Mnogo lovaca i lovnih radnika je
postavilo pitawe za{to je neophodno
doneti novi statut Lova~kog saveza
Srbije po predlo`enoj dinamici.
Na Skup{tini LSS-a, odr`anoj
27. decembra 2009. godine, Lova~ki
savez je dao slede}e obrazlo`ewe:
1. Skup{tina LSS-a, odr`ana 7.
februara 2009. u Beogradu, donela
je nedvosmislenu odluku da se ura-
di novi statut LSS-a.
2. Na osnovu izbora sprovedenih
na pomenutoj Skup{tini za organe
Saveza, re{ewem OUP-a, wihov
mandat traje do 2. aprila 2010. go-
dine. Zbog toga je neophodno da pre
izborne skup{tine bude zavr{ena
nova registracija Lova~kog saveza
Srbije u Privrednom registru, a
to je mogu}e samo na osnovu novog
statuta (izmene i dopune ne dolaze
u obzir), i na osnovu izbora, na toj
skup{tini, zakonskog zastupnika
Saveza kog je neophodno imati
prilikom registracije.
3. Kada se donese novi statut,
27. decembra 2009, na osnovu toga se
podnosi Zahtev za upis u Privredni
registar i Saveza i zastupnika.
4. Izbori se mogu sprovesti samo na
osnovu novog statuta, {to su pokazala
dosada{wa iskustva.
5. Ukoliko organ za registraciju
na|e neku gre{ku u na{em statutu, da,
po wihovom tuma~ewu, nije u svakoj
6 - Јануар - фебруар 2010.
ta~ki usagla{en s novim Zakonom o
udru`ewima, ostaje nam {ansa da to
ispravimo i prihvatimo na redovnoj
Skup{tini, krajem februara 2010.
godine i ostaje nam minimum vremena
za registraciju, da Lova~ki savez Sr-
bije ne bi prestao da funkcioni{e
i radi (misli se na mogu}nost reg-
istracija regionalnih saveza, koja
se daje u ovom statutu i na ostala
eventualna nedore~ena pitawa u
vezi s u~lawivawem ~lanica LSS-
a – misli se na ~lan 7 i 8 Zakona o
udru`ewima).
6. Shodno ~lanu 22 Zakona o
udru`ewima, godi{wi finansijski
izve{taj usvaja Skup{tina, kao i
sve odluke o statusnim promenama
udru`ewa. To zna~i da LSS mora na
Skup{tini, najkasnije do kraja feb-
Добар статут за боље ловство
ruara teku}e godine, da prihvati fi-
nansijski izve{taj, kao i da donese
finansijski plan za narednu godinu.
Isto va`i i za lova~ka udru`ewa na
osnovu citiranog ~lana Zakona jer je
Zakon najja~i pravni akt, i ukoliko
Statut udru`ewa jo{ nije uskla|en s
tim, va`i odredba Zakona.
7. Svako lova~ko udru`ewe pre
izborne skup{tine mora na svojoj
skup{tini da
imenuje ~lana
u Skup{tinu
LSS-a, odnos-
no, ako je wegov
~lan izabran na
Skup{tini, da Ференц Ирмењи
o tome dostavi
Savezu izvod iz
zapisnika sa sednice, i to najkasnije
do 2. marta 2010.
Kao {to vam je poznato, 27. decem-
bra 2009. Skup{tina LSS-a je usvojila
novi Statut. Dana 13. januara 2010. go-
dine on je stupio na snagu i potvr|en
je od Privrednog registra i s istim
danom je LSS, po novom Zakonu o
udru`ewima, ukwi`en u Privredni
registar Republike Srbije {to je sada
pravosna`no.
Na osnovu toga je tekst Statuta
dostavqen svakom lova~kom udru`ewu,
a ura|en je i ogledni primerak statuta
za wih, da bi ga mogla doneti, izabrati
svog zakonskog zastupnika i na vreme
se, u zakonskom roku, registrovati.
Ogledni primerak Statuta lova~kog
udru`ewa i uskla|ivawe sa Zakonom o
udru`ewima
Ogledni primerak je uradila
Komisija za pravna i organizaciona pi-
tawa Lova~kog saveza Srbije, u skladu
s odredbama Zakona o udru`ewima
i Statuta Lova~kog saveza Srbije
i slu`i da lova~kim udru`ewima,
~lanovima LSS-a, pomogne u postupku
uskla|ivawa wihovih statuta sa Za-
konom o udru`ewima. Posebno vam
skre}emo pa`wu na slede}e:
– Odredbom ~lana 7, stav 3, Za-
kona o udru`ewima utvr|eno je da
deo udru`ewa (sekcija, grupa, klub,
ogranak, podru`nica i dr.) nema sta-
tus pravnog lica;
– Odredbom ~lana 9 Zakona utvr|eno
je da udru`ewe ostvaruje aktivnosti u
skladu sa zakonom, statutom i drugim
op{tim aktima, kao i pravilima save-
za ~iji je ~lan;
– Odredbom ~lana 12, stav 4, Zakona
utvr|eno je {ta se obavezno ure|uje
statutom (naziv i sedi{te udru`ewa;
oblast ostvarivawa ciqeva; ciqevi

radi kojih se osniva; unutra{wa orga-
nizacija; organi; wihova ovla{}ewa;
sastav; na~in izbora i opoziva; trajawe
mandata i na~in odlu~ivawa; postupak
za izmene i dopune statuta; postupak
dono{ewa i izmena drugih op{tih aka-
ta udru`ewa, ako ih donosi; zastupawe
udru`ewa; ostvarivawe javnosti rada;
uslovi i na~in u~lawivawa i prestan-
ka ~lanstva; prava, obaveze i odgovor-
nost ~lanova; na~in sticawa sredstava
za ostvarivawe ciqeva i raspolagawe
wima, ukqu~uju}i i odredbe o privred-
noj ili drugoj delatnosti kojom se
sti~e dobit, ako je udru`ewe obavqa;
na~in odlu~ivawa o statusnim prom-
enama i prestanku rada; postupawe s
imovinom udru`ewa u slu~aju prestan-
ka rada udru`ewa; postupak usvajawa
finansijskih i drugih izve{taja; iz-
gled i sadr`ina pe~ata; druga pitawa
utvr|ena zakonom)
– Odredbom ~lana 16 Zakona
utvr|eno je da naziv udru`ewa ne
mo`e biti identi~an, niti mo`e biti
zamenqiv nazivom drugih udru`ewa
koja su upisana ili uredno prijavqena
za upis u registar.
– Odredbom ~lana 19, stav 1, Zakona
utvr|eno je da svako lice mo`e, pod
jednakim uslovima, utvr|enim statu-
tom, postati ~lan udru`ewa;
– Odredbom ~lana 22 Zakona
utvr|eno je {ta je obavezna nadle`nost
Skup{tine udru`ewa (usvaja statut
i wegove izmene i dopune; bira i
razre{ava lice ovla{}eno za zastu-
pawe udru`ewa,
– ako statutom udru`ewa nije
predvi|eno druga~ije; odlu~uje o
udru`ivawu u saveze; odlu~uje o usva-
jawu godi{weg finansijskog izve{taja
udru`ewa; odlu~uje o statusnim pro-
menama udru`ewa i prestanku rada
udru`ewa, kao i o drugim pitawima
utvr|enim statutom) i ure|eno je
pitawe sazivawa vanredne sednice
Skup{tine udru`ewa (mora se sazva-
ti na pisani zahtev tre}ine ~lanova
udru`ewa, a statutom se mo`e utvrdi-
ti i mawi broj, najkasnije u roku od
30 dana od dana podno{ewa zahteva za
sazivawe);
– Odredbom ~lana 37 Zakona utvr|eno
je, izme|u ostalog, i pitawe obavqawa
privredne delatnosti udru`ewa i upi-
sa privredne delatnosti u registar
- Јануар - фебруар 2010.
АКТИ
КТИВНОСТИ ЛС
КТ
(mora biti predvi|ena statutom i up-
isuje se u registar privrednih subjeka-
ta, s tim {to se zahtev za upis podnosi
posle okon~anog upisa uskla|ivawa);
– Odredbama ~lanova 78–81 Zakona
ure|eno je pitawe postupka ostvariva-
wa prava svojine udru`ewa na ne-
pokretnoj imovini, koja je evidentira-
na kao dru{tvena svojina, o ~emu smo
vas detaqno obavestili 14. oktobra
2009. godine, u analizi odredbi Zakona
o udru`ewima najbitnijih za status i
rad lova~kih udru`ewa i Saveza.
Odluka predsednika Skup{tine
o raspisivawu izbora za ~lanove
Skup{tine Lova~kog saveza Srbije
Kako mandat ovog saziva Skup{tine
Lova~kog saveza Srbije isti~e 2. ap-
rila 2010. godine, na osnovu odredbe
~lana 13 Statuta LSS-a, predsednik
Skup{tine LSS-a doneo je 2. febru-
ara 2010. godine odluku o raspisivawu
izbora za ~lanove Skup{tine LSS-a.
Neophodno je da u svemu postupite u
skladu s navedenom odlukom i u rokovi-
ma koji su wome utvr|eni, kako bi kon-
stituisawe novog saziva Skup{tine i
izbori za organe LSS-a bili sprove-
deni u skladu s odredbama Statuta.
Napomiwemo da }e 27. februara
2010. godine biti odr`ana sednica
Skup{tine LSS-a u starom sazivu, a da
}e konstitutivna sednica novog saziva
Skup{tine LSS-a biti odr`ana 27.
marta 2010. godine.
Bitno je ista}i da je novi Statut
kona~no re{io goru}e pitawe ravno-
ЛСС
СС
pravnog predstavqawa svakog LU u
Skup{tini LSS-a. Naime, sada svako
LU bira na svojoj skup{tini ~lana za
Skup{tinu LSS-a po gorenavedenom.
Stru~na slu`ba LSS-a stoji na raspo-
lagawu svim LU radi pru`awa infor-
macija i pomo}i kod izrade novih sta-
tuta i registracije LU.
Da se prisetimo u kratkom rez-
imeu: neophodno je da LU na sednici
svoje skup{tine izaberu ~lana za
Skup{tinu LSS-a i da wegovo ime
dostave najkasnije do 2. marta 2010. go-
dine u LSS. Ukoliko LU ima ~lana za
Skup{tinu LSS-a izabranog na svojoj
skup{tini, tada o tome treba da iz-
vesti LSS.
Predstoji nam da na Skup{tini 27.
februara 2010. godine u Beogradu do-
nesemo odluku o usvajawu godi{weg
finansijskog izve{taja o poslovawu
Очувана станишта дивљачи
LSS-a za izve{tajnu 2009. godinu, da
utvrdimo visinu ~lanarine za 2010.
i usvojimo finansijski plan LSS-a
za ovu godinu, da donesemo odluku o
odre|ivawu ~lanova LSS-a koji su
povezani u lovne regione, u skladu sa
~l. 7, stav 2, Statuta, i donesemo od-
luku o osnovama za izbor ~lanova up-
ravnog i nadzornog odbora LSS-a i da
se, na osnovu ove radne skup{tine, 27.
marta 2010. odr`i izborna Skup{tina
LSS-a.
Lova~ki pozdrav,
Sekretar LSS Ferenc Irmewi,
dipl. pravnik
7
 Осми сабор ловаца у Ковачици

Лије се скривале, зечеви се шепурили

Lova~ko dru{tvo „Jarebica“
u Kova~ici, ~lan op{tinskog
Lova~kog udru`ewa „Dva bunara“, u
pretpro{lu nedequ je organizovalo
osmu po redu manifestaciju „Lisi-
ci u pohode“. U jednodnevnom lovu
na predatore u~estvovalo je 160 lo-
vaca, ali je odstreqena samo jedna
lisica. Strelac je bio Jano Pavela,
mladi lovac iz Padine.
Ovogodi{wa manifestacija po~e-
la je okupqawem lovaca u Lova~kom
domu i svojevrsnoj galeriji radova
slikara naivaca iz tog kraja. Posle
doru~ka lovci su se podelili u dve
grupe. Jedni su krenuli u pogon, dok
su drugi ostali na ~ekama. Lovilo
se na potesu od Padine do tamo{we
{e}erane. Tokom lova vi|eno je
svega nekoliko lisica. Lukave lije
ve{to su se skrivale od lova~kih
ni{ana, ali su zato ze~evi napravi-
li ~itav cirkus. Kao da su znali da
je na wih zabrawen lov, stotine dug-
ouhih lepotana bezbri`no su {par-
tali oranicama. Neki su se ~ak to-
liko osilili da su lovcima uletali
u noge.
- Pazi da te ne ujede....... Ej, ote}e
ti pu{ku – {ale}i se dobacivali su
lovci jedni drugima.
Posle nekoliko kilometara ga-
cawa po zale|enim wivama lov je
okon~an. Iako je ulov bio mr{av
u~esnici manifestacije bili su
vi{e nego zadovoqni.Usledio je
zajedni~ki ru~ak, a na meniju je bio
~uveni banatski pasuq. Uz dobar
orkestar i pesmu dru`ewe je potra-
jalo do pred no}.
- Prevashodni ciq ove, sada ve˚
tradicionalne manifstacije je
upravo dru`ewe lovaca. Sam ulov
uop{te nije bitan. Drago mi je da su
lovci iz drugih mesta videli koliko
ze~eva imamo, jer to je najboqi poka-
zateq da u udru`ewe doma|inski
gazduje lovi{tem – dodao je na kraju
Slobodan Ili} Cobe, predsednik
Lova~kog udru`ewa „Dva bunara“,
u ~ijem sastavu ima sedam lova~kih
dru{tava sa oko 350 lovaca.
Borislav Dodo{

ХУМАНОСТ
НА ДЕЛУ Ловци Бискупља дали крв
Lova~ko udru`ewe „Golub” u Velikom
Gradi{tu svrstava se u red onih koji, osim
doma}inskog gazdovawa, veliku pa`wu pokla-
waju i humanitarnom radu. Tako se spontano
do{lo na ideju da se posle lova, u sekciji
Biskupqa organizuje dobrovoqno davawe
krvi. Obave{tena je mobilna ekipa medici-
nara – i sve je teklo po lova~kom protokolu.
– Nastavi}emo tu akciju – ka`e predsednik
Sekcije Boban Mi{i}. – Svakog meseca }emo,
po sekcijama, pru`iti lovcima mogu}nost da
iska`u svoju humanost.
Prvi na potezu su bili Biskupqani, a u
vreme prebrojavawa divqa~i „rukavicu” baca-
ju lovcima Topolovnika. Dobrovoqnim davao-
cima krvi, osim Stru~ne slu`be, pridru`ili
su se prvi ~ovek SO Veliko Gradi{te @ivo-
slav Lazi}, predsednik LU „Golub” Sla|an
Markovi}, lovci, wih tridesetak, prijateqi
lovstva i gosti.

8 - Јануар - фебруар 2010.

 ПР
РУУЖАЊЕ ПРВЕ ПОМОЋИ
ЋИ У ЛОВ
ОВ
ВУ
У (1)
1)

Избећи могуће повреде

Naj~e{}e povrede u lovu su:
ogrebotine, posekotine, ubodi,
i{~a{ewa zglobova i prelomi ko-
stiju, rawavawa vatrenim i hlad-
nim oru`jem, zatim ujedi insekata,
pasa, divqih `ivotiwa i zmija,
opekotine, promrzline, sun~anica,
udari groma i elektri~ne struje,
davqewe i trovawe gqivama ili
alkoholom.
U zavisnosti od uzroka, mes-
ta i te`ine povrede, mogu}e su
razli~ite vrste krvavqewa, ote-
`ano ili potpuno onemogu}eno di-
sawe, prestanak rada srca, delimi~-
ni ili potpuni gubitak svesti,
pad pritiska i {ok. Sve ovo, bez
pravovremene i pravilno pru`ene
prve pomo}i ili samopomo}i, mo`e
ostaviti trajne posledice, pa ~ak i
dovesti do smrti povre|enog.
Upravo zbog toga, poznavawe
osnovnih vitalnih funkcija
qudskog organizma i pravovre-
meno i pravilno pru`awe prve
pomo}i mo`e umawiti posledice
povre|ivawa i ~esto spasti `ivot
povre|enome.
U lovu, gde je prisutan ve}i broj
lovaca, pogotovu starijih, obaveza
organizatora lova je da predvidi
sve evenutalne nezgode i obez-
bedi prisutnost kvalifikovanog
zdravstvenog radnika ili osobe os-
posobqene za pru`awe prve pomo}i.
Da bi se u slu~aju povre|ivawa
u lovu mogla pru`iti osnovna
prva pomo}, osim neophodnog zna-
wa i improvizovanih sredstava,
potrebno je imati i minimum
sanitetskih sredstava i lekova.
Svako lova~ko dru{tvo, odnosno
organizator grupnog lova morali
bi imati i priru~nu apoteku, sa
sterilnom gazom, vatom, zavojima,
dezinfekcionim sredstvima (al-
kohol, asepsol, hidrogen), hanza-
plastima, trouglastim maramama,
pribada~ama, skalpelom, Esmar-
hovom poveskom i sredstvima za
ubla`avawe bolova.
Osim osnovnog, sadr`aj kompleta
za prvu pomo} se mo`e pro{iriti
toplomerom, sterilnim {price-
vima i iglama, serumom protiv
zmijskog ujeda, sredstvom za dezin-
fekciju, specijalnim {inama za
imobilizaciju ekstremiteta, vaze-
linskom gazom, hloretil sprejom
za otoke i amularnim lekovima za
bolove i alergijske reakcije, kao i
medicinskim ugqem.
B. Dodo{

CENOVNIK FAZANSKE DIVLJAI ZA 2010/2011 godinu

Fazanerija "Ristovaa" Ba
(važi od 01.03.2010. godine)
Kategorija - uzrast Neto cena Cena sa PDV

Fazansko jaje 50,09 59,11

Jednodnevno pile 100,17 118,20
„Vojvodinašume- Lovoturs“ Fazansko pile uzrasta 5-6 nedelja 172,52 203,57
Preradovieva 2 , Petrovaradin Fazansko pile uzrasta 7-8 nedelja 255,99 302,07
Telefon/telefaks: 021/432-221 Fazansko pile uzrasta 9-10 nedelja 356,16 420,27
Tekui raun: 160-15701-18 Fazan uzrasta 12 nedelja 439,64 518,78
Fazan uzrasta 13 nedelja 478,59 564,74
Fazan uzrasta 4 meseca 562,07 663,24
• petao 701,19 827,40
Fazan uzrasta 5 meseci
• koka 634,41 748,60
• petao 718,73 848,10
Fazan za lov, isporuka do 15.11.2010.
• koka 650,28 767,33
• petao 783,00 923,94
Fazan za lov, isporuka do 31.12.2010.
• koka 708,42 835,94
Za sve dodatne informacije o
isporukama, rabatima, i ostalim
• petao 911,55 1.075,63
Fazan za lov, isporuka do kraja sezone
pogodnostima obratite se našoj • koka 824,73 973,18
službi komercijale na telefon Fazan za reprodukciju ( odnos polova 1:3-4 u korist koka ) 895,97 1.057,25
021/432-221. Osobe za kontakt:
Siniša Cvjetkovi, Biljana Fazan iz matinog jata ( odnos polova 1:7-10 u korist koka) 445,20 525,34
Novakovi, Rade Niševi.
Usluge Neto cena Cena sa PDV
(din/km) (din/km)
Transport žive divljai 18,00 21,24

- Јануар - фебруар 2010. 9

 Након потписивања споразума у Београду
Подруку са Словацима
Saradwa lovnih radnika i lova-
ca dve zemqe na skoro svim nivo-
ima - najkra}i je epilog potpisanog
sporazuma izme|u Lova~kog saveza
Srbije i Lova~kog saveza Slova~ke.
To ostavqa prostor za uspostavqa-
we kontakata, a potom i me|usobnih
poseta i lova srpskih i slova~kih
lova~kih dru{tava.
Saradwa konkretno zna~i da }e
dva saveza pomagati jedan drugom u
nastupima pred me|unarodnim lo-
va~kim i kinolo{kim organizaci-
jama. Ukoliko, primera radi, na{a
10
МЕЂУН
УНАРО
РОД
ОДНА СА
САРАДЊА
ДЊА
ЊА
ili slova~ka delegacija `eli da,
zarad ostvarewa svojih interesa,
ne{to predlo`i, druga zemqa }e
taj predlog podr`ati. Tako|e, spo-
razum }e omogu}iti razmenu infor-
macija, iskustava, novih nau~nih i
stru~nih dostignu}a iz oblasti lo-
va, uzgoja divqa~i i kinologije, na
zadovoqstvo obe strane.
Ispred Lova~kog saveza Slova~ke
sporazum je potpisao Tibor Leboc-
ki, a ispred LSS dr Zoran Popovi}.
- Pogledajte, Srbija ima 85.000
lovaca, Slova~ka 55.000, to su najor-
Др Зоран Поповић
и Тибор Лебоцки
фото: Ј. Пап
ganizovanije dru{tvene strukture u
na{im zemqama - rekao je ambasador
Slova~ke u Srbiji, Igor Fur|ik.
- Lova~ki savezi su najve}e nevladi-
ne organizacije koje postoje, pre-
ma tome svaka dr`ava je du`na da
se prema wima odnosi sa posebnim
uva`avawem.
Slova~ka, ina~e, ima druga~iji
na~in organizovawa - ~lanovi
wihovog Saveza su i organizaci-
je koje ne gazduju lovi{tima, kao
sokolari, fotografi prirode,
qubiteqi ptica... Ustanovqeno
je 1.830 lovi{ta. Sa 120 gazduje
dr`ava, 320 su zakupili poqopri-
vredni subjekti, zadruge ili vlas-
nici zemqe, dok lova~ka udru`ewa
gazduju sa 1.400 lovi{ta. Ta slika
}e se promeniti sa novim zakonom
koji predvi|a stvarawe Lova~ke
komore. Ona }e preuzeti mnoge
ingerencije Saveza, tako da }e se
pojaviti novi vlasnici lovi{ta.
Komore }e izdavati legitimacije
i ustanovqavati lovi{ta. Dobro
gazdovawe, jake stru~ne slu`be,
programi o uzgoju i odr`ivom ra-
zvoju, bi}e, po re~ima Tibora Le-
bockog, kriterijumi za dodelu no-
vih lovi{ta. D. Kn.
- Јануар - фебруар 2010.
P-38834

11
 ЗИМСКА ПРЕХ
ЕХР
ХРАНА ДИВ
ДИВЉ
ВЉАЧИ

Снег изненадио све, сем ловаца

imsko doba jo{ traje, ali lazila hranili{tu i uzimala os- razmena iskustava s prigodnim pre-

Z ledeni dani su za nama pa tavqen kukuruz, seno...

divqa~ sve lak{e dolazi do Za krupnu divqa~ izno{ene su
hrane. Sam po~etak zime nagove- dovoqne koli~ine soli u soli{ta.
davawima na{ih lovnih stru~waka.
Zimsku prehranu divqa~i treba
sprovoditi u nastupaju}em peri-
stio je sne`ne padavine, {to se Sre}a je {to se na snegu nije hvata- odu sve dok vegetacija u prole}e ne
kasnije i obistinilo. Prvi sneg la ledena kora pa se divqa~ lak{e stvori dovoqno hrane. Znamo da je
je padao za Novu godinu i na tlu se kretala kroz lovi{te i nije lako prole}e reprodukcioni period za
zadr`ao oko osam dana, a visina postajala plen predatora. U mnogim divqa~ u na{im lovi{tima te je
sne`nog pokriva~a je bila 15-20 lova~kim udru`ewima organizuju zato potrebno da ona bude u {to bo-
cm u nizijskim lovi{tima dok je u se lovovi radi smawewa broja pred- qoj kondiciji da bi na svet donela
planinskim bila i ve}a. Lovcima atora, a ciq ovih okupqawa je i zdravo potomstvo.
i stru~nim lovnim radnicima to je
bio signal za uzbunu. Iako je lovna
sezona na pojedine vrste lovostajem
Помоћи дивљачи да презими
za{ti}ene divqa~i jo{ bila u toku,
izno{ewe hrane u pripremqena
hranili{ta je intenzivirano.
Posle topqewa snega nastali
su hladni dani i temperature su,
naro~ito no}u, padale i do petnaes-
tog podeoka ispod nule. Divqa~ je u
takvim uslovima tro{ila zalihe u
telesnoj masi mnogo br`e nego kada
je temperatura iznad nule.
Sne`na me}ava koja je zahvatila
na{u zemqu polovinom febru-
ara, ote`ala je saobra}aj i nanela
mnogo muke komu-
nalnim slu`bama.
Me|utim, lovci su i
ovoga puta pokazali
da mogu da se nose sa
svim pote{ko}ama,
pa i vremenskim.
Sve raspolo`ive
snage po lova~kim
udru`ewima, s lovo-
~uvarima na ~elu,
stavqene su u funkc-
iju zimske prehrane
divqa~i. Unapred
pripremqena zr- Промрзле јаребице
nasta, kabasta i
gomoqasta hrana
izno{ena je gotovo svakodnevno u
lovi{te da divqa~ ne bi gladovala.
Neretko se de{avalo da se divqa~
koja je bila u blizini hranili{ta
nije pla{ila lovaca koji im do-
turaju hranu, i tek {to su se oni
odmakli koju desetinu metara, pri-

12 - Јануар - фебруар 2010.


Najugro`enija vrsta u lovi{tima
i poqima zatrpanim snegom trenut-
no je jarebica. Ova divqa~ najte`e
podnosi uslove surove zime i le-
denih dana. Za vrstu koje je Srbiji
po~etkom sedamdesetih godina pro-
{log veka bilo u izobiqu, danas se
mo`e re}i da je u velikoj „defan-
zivi”: brojnost je spala na oko 220
hiqada primeraka. Podatak (godi-
{wi) da od ukupnih gubitaka jare-
bica, koja je vrlo osetqiva i na pe-
sticide, od 60 do ~ak 85 odsto se do-
ga|a tokom zimskog perioda, govori
sasvim dovoqno. Hladno}a uti~e na
lo{u cirkulaciju ove ptice, pa jo{
ako je izglednela, nekada nije u sta-
wu da poleti i tako postaje laka me-
ta za predatore. Ako dubok sne`ni
pokriva~ du`e potraje, jarebice }
e biti ozbiqno ugro`ene i zato ih
obavezno treba prihrawivati. Gde
god za to ima mogu}nosti, treba im
iznositi lomqeno `ito sa plevom i
ostalom zrnastom hranom.
Za razliku od jarebica, hladno}u i
dubok sneg od doma}e divqa~i najboqe
podnose divqe sviwe. Wihova zimska
dlaka je dovoqno gusta da ih za{titi,
a sklonost ka rivewu im omogu}uje da
razgrnu sneg i do|u do `etvenih osta-
taka, korewa i ostale hrane. Jelenska
divqa~ tako|e dosta dobro podnosi
zimu, ali ne i wihov podmladak. Tako-
|e, mla|a grla }e se, ako sneg potraje,
tako|e na}i na velikoj muci. [to se
fazana ti~e, i on je sada u problemi-
ma, jer te{ko dolazi do hrane. Propa-
da u sneg pa mu se krila brzo nakvase,
te je laka meta za predatore.
Po meteorolo{kim prognozama, na-
jhladniji deo zime je za nama i o~ekuje
se poboq{awe vremenskih prilika.
No, i pored ovako optimisti~kih
prognoza, nema mesta opu{tawu. Neo-
phodno je svakodnevno pra}ewe situ-
acije u lovi{tima i intervencija
prema potrebi. Naro~ito je potreb-
no obratiti pa`wu na zdravstveno i
kondiciono stawe divqa~i.
Lovci! Hranimo na{u divqa~ i
pomozimo joj da lak{e prebrodi
zimu.
Dejan Milkov
Du{an Kne`i}
- Јануар - фебруар 2010.
ЛОВА
ЛОВ
ВАЧКИ ПОД
ОДМ
ДМЛ
МЛ
ЛАДАК
АДАК
Полагање ловачког испита
пре осамнаестог рођендана?
Na sednici Komisije LSS-a za rad s lova~kim podmlatkom, wen
predsednik Dragan Kurja~ki je upoznao prisutne s primedbama koje
su pojedini lovni radnici koji rade s decom dostavqali u vezi sa
Pravilnikom o programu i uslovima za polagawe lova~kog ispita. Radi
se konkretno o ~lanu koji govori da se lova~ki ispit mo`e polagati
iskqu~ivo s navr{enih 18 godina. Na terenu se de{ava da neka deca,
koja su zajedno u~lawena u lova~ki podmladak i isto su godi{te, mogu
polagati lova~ki ispit jer su napunila 18 godina, a druga, kojima ne-
dostaje nekoliko meseci do punoletstva, ne mogu. Kod mladih se javqa
veliko razo~arewe jer lova~ki ispit pola`u tek dogodine, po{to
se polagawe u mati~nim udru`ewima, po pravilu, organizuje jednom
godi{we. De{ava se da ta deca vi{e ne dolaze i napu{taju ~lanstvo
u lova~kom podmladku. Ova izmena ni{ta bitno ne remeti izvr{ewe
lova jer svakako pre navr{enih 18 godina ~lan ne mo`e posedovati
oru`je, samim tim i aktivno u~estvovati u lovu.
Ovo pitawe je razmatrala i Komisija za rad s lova~kim podmladkom
LS Vojvodine i dala predlog da se omogu}i polagawe lova~kog ispita
deci koja u toj kalendarskoj godini pune 18 leta i aktivni su ~lanovi
lova~kog podmlatka neprekidno najmawe tri godine.
Tako|e se predla`e da se, zbog mogu}ih zloupotreba pri izdavawu
potvrda o ~lanstvu u lova~kom podmlatku, uvede jedinstvena eviden-
cija dece, po ugledu na evidenciju ~lanova LSS-a, i samo bi ona s ev-
idencije Saveza mogla koristiti beneficije koje daje ~lan 4, stav 2
Pravilnika o programu i uslovima za polagawe lova~kog ispita.
Komisija je jednoglasno prihvatila predlo`ene izmene i donela
zakqu~ak da se Upravnom odboru LSS-a uputi predlog za izmenu i
dopunu Pravilnika o programu i uslovima za polagawe lova~kog ispi-
ta, i to ~lana 4, st. 2, koji se mewa i glasi:
„^lan lova~kog podmladka lova~kog udru`ewa do sticawa punolet-
stva ima status mla|eg pripravnika. Mla|i pripravnik koji je u konti-
nuitetu imao ovaj status du`e od tri godine, a u posledwoj godini pre
sticawa punoletstva vodio Dnevnik i vodi se na evidenciji ~lanstva
lova~kog podmladka u lova~kim savezima, sti~e uslov da mo`e polagati
lova~ki ispit u kalendarskoj godini u kojoj navr{ava 18 godina, a danom
sticawa punoletstva dobija status redovnog ~lana”«»«. D. Kurja~ki
13

aista su potrebne kreativne
Z glave, kako bi najstarijem
alatu ~ove~anstva izmamile
jo{ ne{to kao „kolumbovo jaje“.
Tehni~ki gledano, ~ini se da je
postignuto ono {to se moglo posti}
i. Po ro|ewu Austrijanac, a danas po
izboru `ivi u Kaliforniji, Rihard
Miltner i wegova `ivotna saput-
nica Xuli Adams smatraju, napro-
tiv, da potencijal no`a jo{ nije
iscrpqen. Da bi se to dokazalo, oni
su, izme|u ostalog, pre tri godine
u Kaliforniji osnovali vlastitu
firmu. Zajedni~ki anga`man doveo
je proteklih godina do prezentacije
wihove prve konstrukcije. I zaista
MA-1 nastupa sa do sada nepoznatim
tehni~kim re{ewima detaqa.
Kada se stru~wak za borbene
no`eve i nekada{wi telohraniteq,
kao {to je Rihard Miltner bavi
konstrukcijom no`eva, u tom slu~aju
mo`e zaista da proiza|e samo Tak-
14
ЛОВ
ОВ
ВА
АЧКО
КО О
ОРРУЖЈ
УЖ
ЖЈЈЕ
tikal kao
ao
{to je MA-1.
„Form follows function“
ion“ – oblik pra-
ti funkciju, ka`e Miltner daqe
za dizajn svoje rukotvorine. ne. Ova
Трајно оштро
Нож америчке фирме Милтнер-Адамс
може више од конкуренције
filozofija u potpunosti odgovara dozvoqavaju i potpuno rasklapawe,
neukra{ena, skeletirana, tvrdo u slu~aju da se uka`e potreba za to.
anodizirana aluminijumska dr{ka MA-1 izuzetno dobro le`i u ruci,
no`a. [upqine na dr{ci treba da {to jednako va`i i za velike i za
pomognu da se konstrukcija, kada je male {ake: ka`iprst na ruci koja
to potrebno, o~isti od ne~isto}a. dr`i no` sigurno le`i u dobro ob-
Zavrtwima spojene polovine dr{ke likovanom `lebu za prst na dr{ki,
- Јануар - фебруар 2010.
pri ~emu izbo~ina na pole|ini
dr{ke skoro perfektno ulazi u
unutra{wi deo {ake. Palac sigur-
unu
le`i u i`qebqeni prema kraju
no le`
zaobqeni deo
de – ovde sigurno ne pre-
ti opasnost od klizawa.
k Otvarawe
no`a se obavqa jednim
jed potezom
ruke, pri ~emu p palac ulazi u
izuzetno veliki
vel otvor na
o{trici (dodatno diza-
jnirano za upotrebu u
rukavicama).
ruka Obarawe
o{trice dozvoqava
o{
„levo- rucima” tako|e be-
r treba da se nao{tri, potrebno je
sprekorno rukovawe
ru no`em. Milt-
ner-Adams po `eqi isporu~uje i
specijalnu verziju za levoruke.
Sklapawe
apaw no`a je skoro samo od sebe
– ne ra~unaju}i pritisak dugmeta za
blokirawe o{trice. Uostalom, kod
MA-1 ka`iprst aktivira dugme za
deblokirawe. Kona~no i to uspeva
i ~uje se zvuk te{kih o{trica kako
automatski ulaze u korice no`a.
10 cm duga i na naj{irem mes-
tu 4mm debela o{trica otkriva
najup~qiviju tehni~ku rafinira-
nost MA-1. Wen izgled na prvi
pogled podse}a na Chiselgrind-
o{tricu, koja se iskazuje pqosnatom
i isko{enom stranom. Nasuprot
tome, desna strana MA-1 pokazuje
{iroko udubqewe povr{ine. Od
prvobitnog nivoa o{trice zadr`an
je samo oko 2mm {irok deo (stvarno
se~ivo) i deo oko palca. Miltner-
Adams opisuje taj patentirani ob-
lik o{trice kao „Hollow-Flat-Blade“
(izdubqena-pqosnata-o{trica).
^emu taj jedinstven dizajn o{trice?
- Јануар - фебруар 2010.
Odgovor na ovo pitawe se krije
u desnoj polovini dr{ke no`a.
Naime, tu je sme{ten o{tra~ u ob-
liku ~etvorougaonog ~elika kojeg je
izradio ameri~ki proizvo|a~ DMT.
O{tra~ je sme{ten u bo~ni izdubqe-
ni deo i mo`e se izvaditi samo u
odre|enom polo`aju o{trice – da
se ne bi izgubio. Osim dve glatke,
o{tra~ raspola`e i sa dve strane,
koje su oblo`ene dijamantskim pra-
hom razli~ite granulacije (grubom
i ultra-finom). Ukoliko o{trica
samo da se ona lagano pritisne
na jednu od dijamantskim prahom
oblo`enih strana. Na taj na~in
se na lak na~in trajno odr`ava
o{trina ve} fabri~ki ekstremno
nao{trene o{trice. Opiqci koji
nastaju prilikom o{trewa se ukla-
waju kasnije preko glatke povr{ine
~etvorougaonog ~elika.
Interesantno je, da je Miltner-
Adams kao prvo razvio o{tra~ - i
to samo ovaj. „Prvobitno smo nam-
eravali da plasiramo ideju integ-
risanog o{tra~a u obliku licence vana za CNC-proizvodwu preuzela
za proizvodwu. Ali smo uskoro uvi- je serijsku proizvodwu MA-1. Time
deli, da se alat mo`e etablirati na se obja{wava i „Made in Germany“ na
tr`i{tu samo u vezi sa odgovaraju} dnu postoje}e o{trice od titana.
im no`em, {to je dovelo kona~no do
prototipa MA-1. No` je takore}i MA-1 se najudobnije nosi u pred-
konstruisan oko samog o{tra~a, iz- wem xepu pantalona. Pri tome je
javio je Rihard Miltner. Nema~ka udobnost no{ewa tog u sklopqenom
firma Gutjhar GmbH, specijalizo- stawu jo{ uvek 13cm velikog no`a
iznena|uju}e dobra. MA-1 ne smeta
ni pri sedewu, nego se pole|ina
dr{ke svojim srpastim oblikom
prilago|ava anatomiji tela.
Zakqu~ak: „Prednost kroz teh-
niku“ mogla bi da bude odgovaraju}
a deviza MA-1. Ko se odlu~i za ovaj
no`, ne}e dobiti samo tehni~ki
zavidan, ve} iznad svega vrlo up-
otrebqiv alat za se~ewe - daleko
od onog {to se ina~e nudi. Naravno,
toliko je posebna i wegova cena i
iznosi 475 evra.
Матиас Ваге
(Превод Надка Соколов, преузето
из немачког часописа „Визир”)
15
..............................................................................................................................................................................
...................................................
ВЕСТИ

Могућност изношења дивљачи

привукла би иностране ловце

П
оследњих година, у односу
на земље у региону, Србија
није на листи најпосећенијих
земаља када је у питању ловни
туризам. Разлога је много, али у
стручним круговима преовлађује
једно мишљење; наша земља није
приступачна када је у питању број
комада оружја који се може унети,
нити по ветеринарском уверењу за
исношење меса дивљачи. Наиме, као
пример се наводи суседна Хрватска
16
у коју ловци улазе са личном картом
и два комада оружја. За сада, Србија
је напредовала у смислу укидања
виза, па је то сигнал који може бити
охрабрујућ за потенцијалне љубитеље
лова из других земаља. У блиској
будућности, остаје нам да порадимо
на стартегији ловног туризма,
узимајући у обзир пример земаља
у региону. Тако на пример, Италија
има високу цену годишње дозволе за
лов, која је око 1.000 евра, док код
- Јануар - фебруар 2010.
 СРБИЈА И ЛОВ
ЛОВНИ ТУ
ЛО Т УРИ
ИЗЗАМ
АМ

нас тај износ не прелази пар десетина законодавство са европским. А да своје госте водио у добро очувана и
евра. Овим системом развијене за то постоји добар разлог показују одржавана ловишта наше земље, која
земље уводе строге прописе који чињенице: ловни туризам је један су била привилегија само ретких. Броз
су предуслов санкционисања свих од најатрактивнијих туристичких није био усамљен у овој идеји која је
облика криволова. У Хрватској, коју грана који у развијеним земљама имала изузетан учинак у промоцији
годишње посети око 4.500 страних
ловаца, могу да се похвале богатом
зимском сезоном лова. Новина од
прошле године су и прва два дамска
лова у Европи на дивље свиње, које је
ова земља организовала. Хрватска је
овај несвакидашњи догађај приредила
најпре у Зринској гори, а недавно и
у Кутјеву. Осим из Хрватске, дошле
су даме и из Мађарске, Аустрије и
Словеније.

Шта захтевају страни

туристи?

Ловни туризам је посебан облик

туризма, релативно нов јер захтева
другачија, чак можемо рећи и врло
строга правила организације. При
том посебан акценат се ставља на
правила понашања свих чинилаца
у ланцу пружања услуга. Земље у
региону нарочиту пажњу поклањају
организацији протокола који омо-
гућавају повољне услове за ловни
туризам, привлачење страних туриста
и сталан развој потенцијала ловишта.
Страним туристима, страственим
ловцима, за одабир земље и ловишта
су важни прелазак границе, превоз
до ловишта, обезбеђивање дозволе
за оружје и муницију, услови за извоз
дивљачи, стручно особље, водичи,
уређена ловишта, ветеринарске
дозволе, смештајни капацитети који су
квалитетни и задовољавају одређене
стандарде.
Србија се убраја међу најпознатија
ловишта у окружењу и у целој Европи.
Наша земља има добре природне
потенцијале за гајење скоро свих
врста дивљачи, као и веома погодне
климатске прилике. Према познатим
подацима, Војводина је 90-тих
година само од ловног туризма у
летњој сезони имала зараду од око
шест до осам милиона долара, а
сада је тај износ пао на до милион
долара по целој сезони. Потенцијали
Србије могу поново бити атрактивни
уколико постепено ускладимо наше
Странци доносе девизе, али су врло захтевни
доноси годишњи обрт већи од три
билиона евра. Звучи невероватно,
али је могуће. Успешан ловни туризам
захтева врхунску организацију и
упошљава више од 120.000 људи,
само у Европи.
Тито и дипломатија у лову
Ловни туризам је данас прожет
строгим законима о заштити животне
средине, и поред тога представља
перспективну туристичку делатност.
Сада лов може да се организује
са смислом стварања профита у
сфери угоститељства, шумарства и
производњи хране. Условно речено
старије генерације памте да је
председник бивше Југославије, Јосип
Броз Тито, сваке године приређивао
новогодишња окупљања за стране
дипломате у нашој земљи. Тада је Тито
наше земље и ловног туризма. Други
државници су такође организовали
лов за своје госте. Данас је овај
модел дипломатских дружења веома
распрострањен.
Савремен начин живота, донео је
измене и у овој области, тако да лов
пружа неограничене могућности.
Последњих година сведоци смо
све веће популарности „фото-
сафарија“, „фото-лова“, активности
где ловци „наоружани“ дигиталном
техником настоје да „улове“ добру
фотографију неке дивљачи. Ловци
данас претежно у природу одлазе
ради дружења са другим ловцима,
да би се опустили у пределима
неприступачним обичним тури-
стима.
Приредила: Јасмина Влаовић

- Јануар - фебруар 2010. 17

..............................................................................................................................................................................
...................................................
ВЕСТИ

NEZVANI GOSTI U VOLIJERI BEO^INSKOG LU „SRNDA]” KRAJ RAKOVCA

U jezivom piru pasa lutalica 9.
januara iza podneva, za svega ne-
koliko minuta propao je jednogo-
di{wi trud rakova~kih lovaca: u
volijeri je udavqeno 155 fazana, u
`ivotu je ostalo svega sedam! Ne-
koliko pasa iz ~opora nezvanih
gostiju uspelo je da probije ogra-
du i napravi pravi pokoq. Kada su
lovci do{li do fazanerije, ve} je
bilo prekasno.

– Grupa qudi je {etala u bli-
zini volijere, za~uli su veli-
ku buku i lave`. Pri{li su i,
kako ka`u, izbrojali devet pa-
sa unutar ograde kako nasr}u na
fazane, dok je nekoliko kerova
ostalo napoqu. Kada sam do{ao,
zatekao sam u`as. Lovac sam 35
godina ali ovakav masakr nisam
video – vajka se predsednik LD
“Salaksija” iz Rakovca Dragan
^avi}.
[teta se procewuje na 250.000
do 300.000 dinara. Jednako kao i
udar po xepu, rakova~ke lovce bo-
li upropa{}eni trud i rad. Faza-
nerija LU “Srnda}” iz Beo~ina
kraj rakova~kog lovi{ta podig-
nuta je pre godinu dana na povr-
Пси луталице масакрирали 155 фазана
{ini od 3.000 kvadrata: iskopano
je 348 rupa u koje je zabijeno isto
toliko drvenih stubova, oko wih
je razapeta `ica, dovedena je pit-
ka voda za napajawe fazana, do sa-
me volijere sprovedena je struja,
jato je raslo... A onda, ~opor pasa
lutalica uspeo je za svega nekoli-
ko minuta da podavi 56 koka i 97
petlova. Kasnije, od pse}ih ujeda
uginuli su jo{ jedan petao i koka,
{to je ukupno 155 komada fazan-
фото: Ј. Пап
ske divqa~i. Policajci su iza{li
i obavili uvi|aj, a po ^avi}evim
re~ima, najavili su podno{ewe
prijave protiv N. N. lica, s obzi-
rom na to da psi nisu “~ipovani”
pa nije mogu}e utvrditi ko im je
vlasnik i ko je odgovoran za wih.
Ko }e platiti {tetu? Po svoj
prilici niko, to jest, plati}e je
rakova~ki lovci preko ~ijih }e le-
|a pre}i obnova volijere.
Du{an Kne`i}

ИБАРСКИ КОЛАШИН GRA^ANICA

Нови дом ловаца

U Lova~kom udru`ewu „Gra-
~anica” u Gra~anici zavr{eni
su radovi na izgradwi Lova~kog
doma. Objekat se gradi sopst-
venim novcem Udru`ewa i uz
pomo} donatora. Najve}i deo
para }e ulo`iti lokalna samou-
prava novoformirane Op{tine
Gra~anica, a deo }e podneti i
Превентива у служби ловства Lova~ki savez Srbije.
Objekat }e imati 150 kvadra-
Stalni ataci lovokradica na podru~je sela Dren, podno Mokre Gore, ta korisne povr{ine, a bi}e
gde su stani{ta medveda i tetreba, zahtevaju preventivno delovawe na tom opremqen najsavremenijom opre-
podru~ju. Lovokradice ne biraju vreme i doba dana. Zbog toga je Lova~ki
mom. Tu }e biti sala za sastanke,
savez Kosova i Metohije preduzeo niz akcija radi spre~avawa ove pojave.
dru{tvene prostorije, bibliote-
- Ciq nam je da za{titimo ono {to nam je priroda podarila – ka`e lovni
ka i restoranski deo.
radnik iz zaseoka Dren Milun Radi}.
Zbog toga su u~estale patrole KPS-a, u saradwi sa stru~wacima iz Dom lovaca bi}e vi{enamski
Lova~kog saveza KiM i Lova~kog saveza Srbije. Svesrdnu pomo} je dao i i slu`i}e svim `iteqima Gra-
Goran Stojanovi} iz Kosovske policijske slu`be. S . Stojanovi} ~anice. S . S.

18 - Јануар - фебруар 2010.

..............................................................................................................................................................................
Обреновачки шампиони
Obrenovac, grad struje, lova i
kinologije, poznat i van grani-
ca na{e zemqe, ve} dugi niz godi-
na stvara {ampione u kinologiji
i prakti~nom lovu. Najve}i us-
peh u prakti~nom lovu, odnosno u
lova~ko-kinolo{kom kupu posti-
gao je doajen na{e kinologije i
lovstva Radoje Bugarski, postav{i
tako {ampion sveta u Veroni 1978.
godine. Takmi~e}i se {irom Evro-
pe pronosio je ime svoga grada i svog
Lova~kog udru`ewa „Obrenovac”.
Sava, Kolubara i Tamnava, tri reke
~ime se malo ko mo`e pohvaliti i u
~ijoj pitomini je na{la uto~i{te
ogromna populacija divqa~i, pre-
lepi tereni gotovo idealni za lov
i trening takmi~arskih i lova~kih
pasa neprocewivo su bogatstvo
ovoga kraja. Godine 2007. lovac Mi-
lorad Gaji}, ~lan LU „Obrenovac”
revira „Veliko Poqe” u ~ijem ime-
nu je satkano puno toga kinolo{kog
i lova~kog, postao je prvak dr`ave u
ovoj disciplini koja je pogotovo po-
sledwih godina do`ivela ogromnu
popularnost. Lova~ko-kinolo{ki
kup je vrhunac takmi~ewa jednog
lovca. Puno rada, lova~kih trenin-
ga, puno pucawa i vremena provede-
nog sa psom na terenu kao i gomila
iscepanih ~izama potrebni su da bi
se do{lo do vrhunskog rezultata, uz
malo sre}e naravno. U zemqama za-
pada ova disciplina ima izuzetno
dugu tradiciju. U starim lova~kim
- Јануар - фебруар 2010.
ВЕСТИ
spisima je zapisano da je vekovima
unazad kraqevsko plemstvo orga-
nizovalo takmi~ewa u lovu na koja
su dolazili plemi}i i u to doba bo-
gati i vi|eniji qudi sa svojom svi-
tom.
Godine 2009. u Kni}u odr`ano
je dr`avno prvenstvo u lova~ko-
kinolo{kom kupu na kome je na-
stavqaju}i tradiciju svojih pret-
hodnika ekipa iz LU „Obrenovac”
u sastavu Zoran Brankovi} i Zo-
ran Lalovi} postala ekipni prvak
dr`ave. Naime, Brankovi}, vrhun-
ski lovac, pokazuju}i svoje ume}e
u prakti~nom lovu ostavio je im-
presivan utisak na sve prisutne u
ovom velikom finalu i samim tim
i pojedina~no dobio titulu prva-
ka Srbije. Svi dosada{wi veli-
Ловили дивље
патке, а уловили
дивљу мачку
и лисицу
Da se ni jedan lov na patke ne
zavr{i isto potvrdila su troji-
ca lovaca, ~lanovi LU „Obreno-
vac”, Miroslav Jovanovi}, Mi-
odrag Ili} i Milan Mitrovi}.
^etrnaestog februara u popod-
nevnim satima na Savi u Bari~u
kod Obrenovca love}i patke,
kojih ovih hladnih februarskih
dana ima u velikom broju, lovac
ki uspesi Obrenov~ana, a ima ih Miroslav Jovanovi} je za pola
tako mnogo, kako lova~kih tako i sata odstrelio lisicu i divqu
kinolo{kih da bi se mogla i kwiga ma~ku koje su po svoj prilici
napisati. hladno vreme i veliki sneg na-
Portugal je slede}a stanica, prve- terali da hranu potra`e pored
nstvo sveta u lova~ko-kinolo{kom obale Save. Velika zasluga za ovaj
kupu gde ve} imamo prednost u od- nesvakida{wi ulov pripada Mi-
nosu na ostale u~esnike budu}i da odragu Ili}u-Mi{ku koji je tiho
je me|u nama prvak sveta koji }e veslaju}i pored obale neopa`eno
svakako Zoranu, na{em takmi~aru, pri{ao ovim opreznim i lukavim
preneti svoje ogromno iskustvo i predatorima i omogu}io povo-
donekle ono {to se ipak mora vide- qnu situaciju za precizan hitac,
ti i do`iveti. Neka ovo ne bude kraj pogotovo za divqu ma~ku koja se
i mo`da bi naslov slede}eg teksta naj~e{}e sasvim slu~ajno ulovi,
mogao da glasi:“ Obrenov~ani pono- budu}i da va`i za veoma tajanst-
vo prvaci sveta!“ venu i opasnu zverku na na{im
M. Jovanovi} prostorima.
19

Почели зечји љубавни јади
srpskim lovi{tima uveliko
U traje zimsko parewe ze~eva, a
zaqubqeni mu`jaci i `enke
ne prime}uju gotovo ni{ta oko
sebe, sem svog partnera, naravno.
Ve} nakon 42 dana mladunci dolaze
na svet i predstavqaju minujature
svojih roditeqa. Po ko}ewu ze~ica
ih podoji, a, s obzirom na to da weno
mleko predstavqa najmasnije mleko
me|u sisarima, doji ih nakon toga
za dan-dva. U periodu dojewa jedna
ze~ica obezbedi za svoj okot u pro-
seku od litar do dva mleka, {to za-
visi od starosti majke, broja mladih
u okotu i broja ze~i}a koji pre`ive
i sisaju u periodu laktacije.
Mladi ve} s dve nedeqe po~iwu da
jedu zelenu hranu, a odvajawe od sise
je s tri nedeqe.
Шмекерски прилазак
20
РАЗМ
АЗМНОЖАВАЊ
ВАЊЕ ЗЕЧЕВА
ВА
А
Razmno`avawe i pre`ivqavawe –
plodnost zeca, kao i ostalih vrsta
sitnih sisara s brzom smenom gene-
racija, vrlo je velika. Ona je rezul-
tat brzog dosezawa polne zrelosti
(ve} u prvoj godini `ivota), kao i
velikog u~e{}a odraslih jedinki u
razmno`avawu, kratkog perioda i
velike u~estalosti graviditeta, re-
lativno velikog broja mladih u oko-
tu, te dugog perioda razmno`avawa
tokom godine.
U na{im krajevima period
razmno`avawa traje gotovo devet
meseci. Parewe po~iwe ve} u ja-
nuaru (ponekad ve} i u decembru),
a posledwi okoti mogu se javiti u
septembru.
Broj legala i broj fetusa kod
ze~ica (idealni prirast)
Благо „нећкање” женке
Na osnovu istra`ivawa, na|eno je
da se u proseku ze~ica koti pet puta,
{to zna~i da ima pet legala.
Prvo leglo se pojavquje izme|u
8. i 25. marta, s epicentrom od 18.
do 20. To zna~i da glavno parewe
(terawe) ze~ica traje od 25. janu-
ara do 11. februara, s epicentrom
oko 5. februara. Glavno parewe
(terawe) ze~ica ove godine po~elo
je oko 17. januara i trajalo do 5. fe-
bruara, s epicentrom od 27. janua-
ra do 1. februara. Sve ovo ukazuje
na to da su navedeni dani, odno-
sno period ko}ewa, najodlu~niji
za opstanak oko}enih ze~i}a
(meteorolo{ki faktori, poqski
radovi, mir u lovi{tu, pernati
i dlakavi predatori, psi i ma~ke
lutalice...)
Свадбена трка
- Јануар - фебруар 2010.
 Kada se govori o pet legala, nee
misli se da se svaka ze~ica okoti i
pet puta, nego je to prosek celo- o-
kupnog ze~ijeg fonda. Utvr|eno jee
i da je idealni prirast najve}i u
drugom i tre}em leglu (prosek 2,90
i 2,75, {to za ova dva legla ukupno
iznosi 5, 65 ze~i}a po ze~ici), {to
je za o~uvawe i prognozu realnog
godi{weg prirasta najva`nije (tzv.
nose}a legla u ~itavoj populaciji).
Drugo i tre}e leglo fakti~ki
nose populaciju i ako uspeju,
mo`e se o~ekivati dobra lovna
sezona, uz uslov da imamo solidan
fond divqa~i u prole}e. To tako|e
zna~i da je va`no da je za ova dva
legla od presudnog zna~aja kakvi su
uslovi za opstanak ze~i}a ba{ u tim
danima u posledwoj dekadi aprila i
prvoj polovini juna. Interesantan
je i podatak da nije na|ena nijedna
mlada ze~ica koja je oko}ena iste
godine da je bila skotna u prvoj go-
dini `ivota.
Страствени пољубац
- Јануар - фебруар 2010.
Sezonski ciklus
razmno`avawa ze~eva
Superfetacija – Zec spada u gru-
pu `ivotiwa koje imaju sezonski
ciklus razmno`avawa (sezonski
poliestri~ne `ivotiwe) s induko-
vanom (provociranom, izazvanom)
ovulacijom. Drugim re~ima, estrus
(polni `ar) pojavquje se kod ze~ica
u odre|eno doba godine, a ovulaci-
ja (izbacivawe zrele jajne }elije u
jajovod) nastaje samo nakon ~ina pa-
rewa (kopulacije).
U na{im uslovima umerenokonti-
nentalne klime period fertilnog
parewa ze~ica je od decembra do
avgusta naredne godine. Kod ve}ine
`ivotiwa, doma}ih i divqih, nakon
op
oplo|ewa i nastanka bremenitosti
iz
izostaje pojava polnog `ara, a time
i mogu}nost ponovnog parewa i
op
oplo|ewa. Ovo je posledica hormo-
nalnih
na promena u organizmu gravid-
ne `enke. Pri tome, va`no je napo-
menuti da ve}ina doma}ih i divqih
`ivotiwa spada u tzv. “spontane
ovulatore”, kod kojih ovulacija na-
staje nezavisno od akta parewa.
Parewe i oplo|ivawe
bremenitih ze~ica
Odavno je zapa`eno da ze~ice, kao
i `enke nekih glodara (mi{eva i
hr~aka) mogu da se pare i ostanu gra-
vidne i za vreme graviditeta. Poja-
va estrusa (polnog `ara), parewa i
oplo|ivawa za vreme graviditeta,
veoma je retka. Ovako oplo|ewe
jajnih }elija i razvoj plodova koji
ne pripadaju istom ovulacionom
periodu nazivamo superfetacijom.
Prilika za superfetaciju nastaje,
Продужавање врсте
21
dakle, kada ve} oplo|ena i gravidna
ze~ica bude parena u drugom estru-
su, superestrusu.
Pojava superestrusa kod ve} gra-
vidnih ze~ica javqa se samo nekoli-
ko dana pre ko}ewa, a implantacija
oplo|enog jaja{ceta i wegov razvoj
mogu}i su zahvaquju}i vi{erogoj ma-
terici ze~ice. U prirodnim uslovi-
ma superfetacija je dosta retka, dok
je u ze~eva u zato~eni{tvu vrlo ~esta
– ~ak se oko 60 odsto ze~ica parilo i
za~elo pri kraju graviditeta.
Novooko}eni ze~i}i imaju pri-
bli`no izjedna~en odnos polova.
Ekolozi koji se bave proble-
mima gazdovawa populacijama
divqa~i vaqa da znaju i wihovu
polnu strukturu, jer je ona me|u
osnovnim pokazateqima potenci- Парење зечева
jala razmno`avawa. Va`nost odno-
sa polova unutar neke populacije - У нашим условима ловишта период парења траје
divqa~i zavisi i od na~ina na koji скоро девет месеци,
wene jedinke u~estvuju u procesu - Зечица се у току године пари од три до пет пута,
parewa. Kod monogamnih `ivotiwa
veza izme|u mu`jaka i `enke veoma - Број младих у току године по зечици износи
je ~vrsta i traje ~itave sezone pa- од седам до десет зечића,
rewa. Poligamne `ivotiwe imaju
- Парење зечица у време бременитости (тзв. суперфетација)
sasvim druga~ije organizovanu so-
је веома ретка појава,
cijalnu strukturu u vreme parewa
i mu`jaci oko sebe okupqaju mnogo - При коћењу приближно се добија изједначен однос полова,
`enki s kojima se pare u toku sezo-
- За сваку популацију најважније је да успеју друго и треће легло.
ne, koja obi~no traje nekoliko me-
seci.

prof. dr Zoran A. Risti}

22 - Јануар - фебруар 2010.

..............................................................................................................................................................................
ВЕСТИ

Друговање Средњева и Човдина NA SEDNICI UPRAVNOG

ODBORA LSS-a
Na lova~kom zbori{tu „Rt”, oko 50 lovaca nije marilo za nevreme –
ko{avu i suvomrazicu – ve} je krenulo u akciju. Igra slu~aja je htela da Ловачка чланарина
mla|ani lovac iz susednog sela Kamijeva Dalibor Vojinovi} odstreli 1.000 динара
vepra i pred svima se pokloni lova~kom svecu Jevstatiju {to mu je po-
Na 13. sednici Upravnog odbora
dario plen. To mu je prvi ulovqeni vepar.
LSS-a, odr`anoj 16. februara u
Beogradu, jednoglasno je usvojen
restriktivni finansijski plan za
2010. godinu. Posle vi{e predloga
i konstruktivne rasprave o visini
lova~ke ~lanarine, predlo`eno je
je da ona i u ovoj godini bude 1.000
dinara po lovcu, kao i da ostali
planirani tro{kovi ostanu na ni-
vou pro{logodi{wih.
Upravni odbor LSS-a tako|e
je izglasao predlog Skup{tini
LSS-a o usvajawu godi{weg fin-
ansijskog izve{taja i finansijskog
plana za 2009. godinu.
Izme|u ostalog, UO je usvojio i
predlog Komisije za informisawe
i Ure|iva~kog odbora LSS-a da se
ure|ivawe i {tampawe ~asopisa
“Lovac” poveri kompaniji “Dnevnik
Vojvodina pres” u Novom Sadu. Zbog
Na lova~kom dru`ewu podeqeni su prigodni pokloni i priznawa planirane {tedwe i zamrzavawa
Radi{i \or|evi}u i Svetislavu Stojanovi}u za doprinos razvoju lovst- lova~ke ~lanarine, s direktorom
ove kompanije Du{anom Vlaovi}
va Podunavqa, a uru~io ih je predsednik LU „Brani~evo” Radi{a Niko-
em dogovoreno je da se u 2010. go-
li}.
dini {tampa {est brojeva “Lovca”,
Na ovom skupu zajedno su bili lovci, kinolozi, golubari i ribolov-
odnosno da se doda jo{ neki broj ako
ci, poput @ivoslava Marjanovi}a, Dobrice @ivkovi}a i Qubi{e \o-
za to bude novca. B. Dodo{
r|evi}a.

У ДЕСИНАМА

Трихинелоза хара, месо уништено по пропису

veprove. Samnom su bili Perica
Markovi}, Radi{a Stanisavqe-
vi}, Radi{a Mileti} i Miro-
qub Stevi}.
Ipak, tu nije kraj lova~ke
pri~e. Naime, kada su dali meso
na pretragu imali su {ta da ~uju
od veterinara.
- Oba vepra su bila zara`ena
trihinelom - rekao nam
je Radi{a Stanisavqevi},
dugogodi{wi lovni radnik iz
Desine. Mi u selu, i pitomu
prasad i krmad, kao i divqe
sviwe obavezno pregledamo, a
U ataru sela Desine, lovci su bili - Dan je bio kao stovren za lov - iskreno, bili smo iznena|eni nala-
ne malo iznena|eni kada su u jednom ka`e jedan od u~esnika lova Radosav zom veterinara.
pogonu odstrelili dva divqa vepra, Jovi~evi}. Sneg nam je dao putokaz, Shodno propisima, meso divqa~i
polovinom pro{log meseca. pa nam nije bilo te{ko da lociramo je uni{teno. Dakle, oprez! S . S.

- Јануар - фебруар 2010. 23

 ЛОВ
ОВА
ВАЧКО
КО ОРУЖЈЕ
ЖЈЕ
ЖЈ

.243 Winchester - супервелтер калибар

a kalibar .243 vin~ester tip se pokazao kao dobro re{ewe tivno velike koli~ine baruta koja

N na{i lovci gledaju

suzdr`ano – wegovo lagano
zrno, gotovo upola lak{e od
za lov na sitne predatore i jel-
ensku divqa~, ali i kao izuzetan
takmac na streli{tima. Kompanija
je zadu`ena za potiskivawe pro-
jektila, daje ovom kalibru solidne
balisti~ke performanse.
tipi~nih zrna za kod nas ~este kali- „Vin~ester” je 1955. godine po~ela Prilo`ena tabela je ura|ena na
bre poput 8x57 i 30-06 springfild, komercijalnu proizvodwu metka u osnovu rezultata dobijenih pomo}u
re}i }e, nije za lov bilo ~ega krup- ovom kalibru. zvani~nog balisti~kog ra~unarskog
nijeg od srne}e divqa~i i sitnih modela kompanije „Vin~ester” . Po-
predatora poput {akala i lisice. Balistika daci se odnose na zrno te`ine 100
Zakon o lovstvu dozvoqava lov ovim grena (6,5 grama).
kalibrom i na jelena lopatara, vir- Kombinacija laganog zrna, malog Iako su podaci iz ovih izvora
xinijskog jelena, muflona i divoko- balisti~kog koeficijenta i rela- prili~no ujedna~eni, treba ih pri-
zu. Da li ovaj kalibar na{im lovci-
ma nije zanimqiv jer zakonski nije
prihvatqiv za lov divqih sviwa? Даљина (јарди) Брзина Пребачај/подбачај (cm) Енергија
Istorijat
(100 јарди = 91,5 м) (м/s) (пушка „упуцана” на 200 м) (Ј)
Kalibar .243 Winchester je nastao
tokom pedesetih godina pro{log 50 945 + 2,3 2.402
veka, kao rezultat eksperimen-
75 / + 4,3 2.294
tisawa poznatog strelca Vorena
Pejxa s, tada eksperimentalnim, 100 930 +5,6 2.188
7,62 NATO-kalibrom, ~ije je ~aure
preradio tako da im grlo prima 150 / +6,1 1.989
zrno pre~nika 6,2 mm, tj. 0,243 in~a.
Zami{qen je kao kalibar za lov na 225 850 0 1.804
predatore i jelensku divqa~ sred-
we veli~ine (u SAD je ova divqa~ 250 / -3,8 1.633
poznata kao CxP2 klasa divqa~i 300 775 -14,5 1.475
i obuhvata divqa~ tanke ko`e i
te`ine do 160 kg – {to ukqu~uje ~ak 400 704 -50 1.194
i crnog medveda i karibua). Proto-

24 - Јануар - фебруар 2010.

hvatiti uz zrno soli – kako }e se
pu{ka i zrno pona{ati mo`ete
zaista videti samo na streli{tu.
Kao {to se vidi iz tabele, zrno ka-
libra .243 odlikuje se malim odstu-
pawima od nule (ukqu~uju}i i pad
i preba~aj) na razumnim daqinama
za pucawe. Po~etna energija zrna
~ini .243 najslabijim kalibrom doz-
voqenim za lov jelenske divqa~i
u zemqama koje u~inkovitost zrna
izra`avaju wegovom brzinom i en-
ergijom na ustima cevi. Na osnovu
energije zrna, ameri~ki izvori sma-
traju da je ovaj kalibar prihvatqiv
ivqa~i
za lov jelenske divqa~i
telesne mase ispod 100
kg na daqinama do o o
300 jardi, a preda-
tora na daqinama i
ve}im od 500 jardi.
Prednosti
i mane
Ovaj kalibar se ~esto
es o
preporu~uje po~etnicima zbog
male mase oru`ja i malog trzaja/
udara pri pucwu, {to autor mo`e
potvrditi iz iskustva. Jo{ jedna
od odlika ovog kalibra je izrazit
hidrostati~ki {ok, pojava o{te}
ewa tkiva daleko od mesta pogotka
putem hidrauli~kog pritiska udar-
nog talasa nastalog pri udaru brzog
projektila u tkivo, za koju i teorija
i praksa govore da ima izuzetan uti-
caj na brzo i ~isto obarawe divqa~i
(kao i na koli~inu upropa{}enog
mesa, prim. aut.). „Pqosnata“ tra-
jektorija zrna ubla`ava efekat ekat
kosog hica, {to, osim male
potrebe za podizawem hica pri
pucawu na ve}im rastojawima, ma,
pru`a i prednost u planinskim im
lovi{tima, naro~ito pri lovu vu
divokoza, gde su uglovi hica ca
~esto vrlo veliki. Pohvale le
koje je ovaj kalibar dobio kaoao
sportsko streqa~ko oru`je go- o-
vore i o visokoj preciznosti i p
i pouzdanosti koju tako|ee
mo`ete o~ekivati.
S druge strane, ovaj ka-
libar zbog male kineti~ke
energije zrna ne predstavqa
- Јануар - фебруар 2010.
dobro re{ewe za oba-
rawe krupne divqa~i
„sirovom snagom” –
masivnim o{te}ewem
tkiva i brzim iskr-
varewem – i lovci
{irom sveta se sla`u
da je za u~inkovitost
pri lovu na krupniju
divqa~ od najve}eg
zna~aja dobro plasir-
an pogodak. Malo zrno
lo{ pogodak ~ini jo{
gorim, a nikom nije
u interesu da samo
rani i izgubi divqa~.
Za ovladavawe
ovim kalibrom
potrebni su
vam mirna
ruka i mirno
srce – margina
tolerancije na
l
lo{ pogodak je
iz
izuzetno uska.
Strani
S r izvori
tako|e navode da je
nedostatak ovog kali-
bra i u malom `ivot-
nom veku cevi – cev
malog pre~nika trpi
pritiske brzog zrna
i velike koli~ine baruta i, ka`u, cenovnom rangu, govore dovoqno.
pohaba se posle nekih 1.500 is- Po autorovim iskustvima, zrno je
paqenih metaka. Na{em lovcu ova ne{to tvr|e i na daqinama do 100-
brojka mo`e delovati sme{no, ali 120 m slobodno ra~unajte s pros-
qudi koji provode mnogo vremena na trelnom ranom ukoliko vam divqa~
streli{tu }e verovatno razmisliti stoji „blat” – i vodite ra~una o tome
o tome da li im treba karabin koji } {ta je iza divqa~i. U~inkovitost
e nakon {est-sedam godina biti zreo ovog kalibra je – {to po iskustvu
zamenu.
za zam autora, {to autorovih poznanika
– odli~na. Divqa~ naj~e{}e pada u
Iskustva vatri, ili „nosi” pogodak trideset
do pedeset metara. Ukoliko }e vam
Autor teksta mora da priz-
A karabin slu`iti primarno za lov
na (ili da se pohvali) da ceo na divqa~ koju zakon dopu{ta da
ra
radni vek svog karabina (koji se lovi ovim kalibrom – mogu vam
je napravio poznati doma}i ga od srca preporu~iti. Za lov na
proizvo|a~
pr oru`ja) koristi krupniju divqa~, iako su iskustva
municiju
m poznatog doma}eg iz inostranstva krajwe pozitivna
proizvo|a~a municije. Komen- (uz ogradu da je neophodno biti do-
tari
t inostranih korisnika bar strelac – {to je vaqda i red),
iste municije, zadovoqnih sa~eka}emo neko drugo vreme.
~iwenicom da im je dostu-
pan jeftin metak kvaliteta
koji obi~no dolazi u vi{em Dipl. in`. Milan Uro{evi}
25
..............................................................................................................................................................................
...................................................
ВЕСТИ

ТРАДИЦИОНАЛНИ ЛОВ НА ПРЕДАТОРЕ У КУЗМИНУ У ПОЖАРЕВАЧКОМ КРАЈУ

Meћава
сакрила шакале
Znali su „Batova”,
„Klepe~ka”, „Dubravi-
ca”, ”Ostrovac”, „@i-
vica” i po prvi put
„Deda RUS” da daju i
po petnestak {akala
za tri sata lova, ali
Петар двоструки стрелац priroda se zaverila
protiv lovaca, a bilo ih
U tradicionalnom lovu na {akala, ~ekao i na ni{an svoje pu{ke do~ekao ~ak je oko 200. Sneg, no{en
i prve nedeqe februara 2010. godine, u dva {akala, tako da je dostigao rekord ko{avom, prosto je si-
prostorijama Lova~kog dru{tva „Fazan“ svog kolege, sremskomitrova~kog lovca pao, a mraz je stezao. Do
u Kuzminu okupilo se pedesetak majs- Predraga [pawevi}a – [pawe, koji je pred sam mrak nije se
tora o{trog oka i sigurne ruke. Do{li do sada dr`ao rekord od dva odstreqena znao epilog 9. „[akali-
u goste man|eloskim lovcima kolege sa {akala u jednom lovu. jade”, a obraz lova~ki
svih strana Srbije, drugari iz gotovo Doma}ini kao i uvek, srema~ki srda~ni su osvetlali Darko
svih okolnih lova~kih dru{tava, ali i gostoprimqivi, i ove godine su u pod Stoji}evi} (S. Kosto-
i iz [ida, Beograda, Pan~eva, ~ak iz dirigentskom palicom predsednika vac – odstrelio u @i-
Vlasotinca... Lovilo se na potesu Bok kuzminskih lovaca Jovice Kotarli} vicama) i Boban Savi}
i Toplice, pogoni~i su dobro odradi- a, sekretara Gorana Raki}a i lovnika (@ivice – odstrelio u
li zadatak jer je na kraju lova skor bio Drinka Travice, nakon lova organizova- Ostrovcu). Organizaci-
odstreqena dva {akala. Doma}i lovac, li savr{eno tre}e poluvreme. ja je bila besprekorna.
Kuzmin~an Petar Plo~i} je na do~eku N. Nik{i}

ZVEZDAN
Пут није пресекао „приоде”
U Lova~kom udru`ewu „Fazan” u
Zvezdanu pomno se prati kakve pos-
ledice ima izgradwa magistralnog
puta Bor – Zaje~ar. Put je nedavno
zavr{en, ali se i pre toga opser-
viralo stawe divqa~i na terenu.
Uprkos po`arima na tom podru~ju i
izgradwi saobra}ajnica, stru~waci,
prvenstveno iz Lova~kog saveza Sr- Рекордан улов
bije, nisu uo~ili neke promene u kre-
tawu divqa~i i wihovom pona{awu.
– Godinama pratimo stawe divqa~i
на Кочовату
jer smo znali da }e se taj put gradi-
ti. To su nam rekli iz na{eg Saveza
i mi se toga dr`imo. To je zapravo, U osmom „Lovu na ko~ovatsku li- koji je prvi put boravio na severu
monitoring – ka`e lovni radnik sicu” u potesu Ko~ovat nadomak Banata.
Qubi{a Leki}, zadu`en za projekat. srpko-rumunske granice 16. janu- Lisice su jo{ odstrelili Jovan
– Po na{im saznawima iz prakse, ara u ataru Banatskog Aran|elova, Stojkov Soni iz Novog Kne`ev-
nije do{lo ni do kakvih poreme}aja u odstreqeno je {est lisica, {to ca, Ivan Malagurski iz Gorweg
premetima, ili, kako se to ovde ka`e, je najbogatiji ulov u svim dosada- Tavankuta, Velibor Vasiqevi}
„priodima”. Na na{im stru~wacima
{wim lovovima. Kec iz Jankov Mosta, Predrag
je da daju kona~nu re~.
Prema oceni `irija, najlep{u Vladuq iz Zrewanina i Boris
Zanimqivo je da se na tom podru~ju,
lisicu na Ko~ovatu odstrelio je Kirsanov iz Be~eja.
s vremena na vreme, pojavquju i jeleni
Steva Repa iz Novog Slankamena, M. Mitrovi}
i ko{ute.

26 - Јануар - фебруар 2010.

..............................................................................................................................................................................
ВЕСТИ

У БЕРИЋЕТНОМ ЛОВУ У БЕЧЕЈУ

Уловили срне,
изгубили ципелу
Prema programu LU Be~ej, u
okviru uzgojnog sanitarnog od-
strela po~etkom ove godine, lo-
vo~uvar Mile Medi} i jedna od
najaktivnijih ~lanica Udru`e-
wa Sawa Mom~ilovi}-Bogni~
krenuli su u lov da odstrele dve
srne u lovi{tu Veliki rit.
– S obzirom da sam imala pre-
ko 15 radnih akcija tokom pro-
{le godine, sledovao mi je jedan
nagradni lov na srnu. Kako sam

У Маргити – седам лија imala pravo jednu da kupim, Mi-

U tradicionalnom, jedanaestom imenica” posatvqen je pre sedam se-

po redu lovu na lisicu u banatskom
selu Margita, prvog februarskog
vikenda odstreqeno je sedam lija.
Mnoga mesta gde se odr`ava lov na
lisice pozavideli bi Bana}anima
na ovom rezultatu, ali kada je Mar-
gita u pitawu, ovakav impozantan
rezultat za wih je ispod proseka!
Naime, prosek odstrela ovde je iz-
nad 10, a rekord, za mnoge “misaona
zona, na ~etvrtom lovu, kada je ods-
treqeno ~ak 26 jedinki.
Lov je organizovalo LD “Zec” iz
Margite u~estvovala su 143 lovca
iz cele Srbije. Precizni su bili
Romunel Posula, Jova Jovanov, Ne-
boj{a ]ur~i}, Zoran Hohban, Mi-
lan Dragosavqevi}, Pera Jovano-
vi} i Sa{a Leontijevi}.
D. Kn.

ЛОВ НА БАНАТСКО - СТЕПСКУ ЛИСИЦУ

le i ja smo krenuli da otvorimo
Један примерак на Делиблатској пешчари ovogodi{wu sezonu lova na srne
Po tradiciji, tre}eg januarskog vikenda LU „Srnda}“ iz Alibunara u Velikom ritu. To je kontroli-
organizovalo je osmu po redu lovno turisti~ku manifestaciju „Lov na sani selektivni lov i posre}ilo
banatsko - stepsku lisicu“, a doma}in je bilo LD „Fazan“ iz Vladimirov- nam se. Brzo smo odstrelili jed-
ca. U petak uve~e u Alibunaru je bio skup lovaca iz vi{e mesta Srbije nu u jednom delu lovi{ta, a drugu
na kojem je predesednik Lova~kog saveza Vojvodine dr Milo{ Beukovi} sam pogodili na oranici. E, on-
sa saradnicima govorio o novinama u Zakonu o lovstvu koji tek treba da da je stigao pravi do`ivqaj. Lep
se usvoji. Sutradan, na zbornom mestu okupilo se preko 200 lovaca iz 34 sun~ani dan je raskravio orawe,
mesta Srbije , a me|u wima po prvi put su bili i lovci iz Novog Pazara, upadali smo u blato, a Mile je,
Kru{evca, Zaje~ara, Soko Bawe, Lazarevca i Kovina. Lova~ka sre}a i do- verovali ili ne, izgubio cipe-
bro oko je poslu`ila samo Stani{u Vuli}evi}a iz Lazarevca, on je od- lu u blatu i u ~arapama je nekako
trelio jedinu lisicu u lovu i osvojio nagradu brak jazavi~ara, dar Gorana stigao do odstreqene srne, a onda
Vlajkovi}a. do vozila kojim smo se vratili u
Najstariji lovac u ovom lovu bio je vreme{ni Jon ivan Sabu, koji je sa na{ lova~ki dom.
svojih 78 osam godina pro{le ali i ove godine prepe{a~io celu stazu od Nisu Sawa i Mile propustili
skoro desetak kilometara i dobro raspolo`en pri~ao o utiscima iz lova. priliku da ovekove~e prvi ovo-
- Bilo je lepo. Lovcima iz drugih mesta, posebno sa juga, bila je neobi~ni godi{wi ulov, a do`ivqaj s ci-
ovi na{i valoviti obronci Deliblatske pe{~are. A, ja sam se vratio u pelom }e, do novih, prepri~avati
mladost i podse}ao na brojne zgode iz lova. Znate, ja sam lovac od de~a~kih ostalim lovcima.
dana i nikad mi nije bio ciq odstrel, ve} sam voleo da posmatram i da se V. J.
divim lepoti divqih `ivotiwa – re~e ~ika Jon. R. J.

- Јануар - фебруар 2010. 27

..............................................................................................................................................................................
...................................................
ВЕСТИ
Ухваћено 60 зечева
Drugu godinu za redom, Lova~ko dru-
{tvo „Dr Bucek”, koje radi u okviru
LU „Deligrad”, iz svog dobro ~uvanog
rezervata, dislocira populaciju ze~je
divqa~i u druge delove svog lovi{tu.
– U akciji je u~estvovalo 200 lovaca,
a na terenima „Terzisko” u mre`e se
uplelo 60 ze~eva - ka`e predsednik LD
„Dr Bucek” Bratislav @ivadinovi}.
ЛАПОВО
U lovi{tu „Vrbak” na potesu „Morava 5” 20. 12. 2009.
godine prilikom obilaska terena i vanredne prihrane
divqa~i, lovac Ivan Ili} iz Lapova je uo~io mu`jaka di-
vqe ma~ke na veoma velikoj razdaqini. Po odobrewu up-
ravnika lovi{ta Sa{e Kumri}a, pucano je na predatora
ДРАЖЕВАЦ И дивље свиње на мети
28
У АЛЕКСИНЦУ
Svi primerci su zdravstveno i kondi- Miki \or|evi}. Pratimo stawe
ciono u „top formi”, jer sa prihranom na terenu, kako u otvorenom delu
po~iwemo ve} krajem jeseni. lovi{ta, tako i u rezervatu. Mre`e
Kod lovaca je ova ideja nai{la smo postavili samo na tre}inu
na odobravawe. Zadovoqni su i u povr{ine uzgojnog rezervata, ostalo
Stru~noj slu`bi. Ka`u, prvi rezul- je za dogodine.
tati o naseqavawu ohrabruju. Svi u~esnici u akciji hvatawa
– Sa ze~jom populacijom oprezno ze~eva bili su po~a{}eni pravim
gazdujemo - ka`e upravnik lovi{ta vojni~kim pasuqem. S . S.
Бронзани дивљи мачак
koji je ostao u „vatri”. Po slobodnoj proceni hitac je is-
paqen s oko 260 m kalibrom 270 VIN {to se mo`e smatrati
odli~nim pogotkom.
Merewem lobawe ustanovqeno je da divqa ma~ka ima
17 CIC poena, tj. bronzanu medaqu. M. Jovanovi}
Lova~ko udru`ewe „Deligrad” iz Aleksin-
ca, ima u sekciji „Dra`evac” uzorne doma}ine,
lovce i uzgajiva~e. Wih tridesetak, propisno
je zasukalo rukave i delo je iza{lo na videlo:
u revirima, koji su doskora bili rezervisani
samo za poqsku jarebicu, zeca, fazana i srne}
u divqa~, uselile su se i divqe sviwe.
– Gazdinskim merama, uz savete stru~waka
iz Lova~kog saveza Srbije, po~ev od izgradwe
lovno-tehni~kih i lovno-uzgojnih objekata,
pa do intenzivne prihrane i gradwe soli{ta,
uspeli smo da i u ataru Dra`evca odstrelimo
divqeg vepra – ka`e dugogodi{wi lovni rad-
nik Mikica Jankovi}.
Sre}ne ruke bio je lovac Jovica Markovi},
koji za sobom ima podu`i lova~ki sta`.
Ina~e, u Lovi{te „[umatovac” se tokom go-
dine unese na desetine tona zrnaste i kabaste
hrane, kao i dovoqna koli~ina animalne soli.
S . Stojanovi}
- Јануар - фебруар 2010.
..............................................................................................................................................................................
ВЕСТИ

ШАКАЛИЈАДА „БРАНИЧЕВО” 2010

ODR@ANA SKUP[TINA LU

Вук уместо шакала „KOPAONIK” U LEPOSAVI]U

Kao i pro{le godine, kada su u
„Peskovima” odstreqena tri vuka, i
ove godine su se lovci iz svih kraje-
va Srbije sjatili na drugi dan Nove
godine da oku{aju lova~ku sre}u na
„[akalijadi – Brani~evo 2010”.
Besprekorno organizovan lov ot-
vorio je potpredsednik Lova~kog
saveza Srbije prof. Ilija Elezo-
vi}, a lovcima su na raspolagawu
bila dva terena, ve} pomiwani
„Peskovi” i „Brdo”, a doma}ini su
se potrudili da oba terena i vizu-
elno prika`u na panoima, {to jo{
u hajkama nije vi|eno. Zasluge za
to imaju predsednik brani~evskih
lovaca Radi{a Nikoli} i silna
brigada lovnih radnika poput Ade
Jovi}a, \er|a Patakija, Sa{e @iv-
kovi}a, Dragi{e Dini}a, Milana
Vu~kovi}a, Nenada Paci}a, Vojis-
lava Blagojevi}a, Nenad \oki}i} i
mnogih drugih.
Po~elo je. Muk, ti{ina, disciplina,
zubato neko vreme, ali i potajna nada
da }e divqa~ ba{ tu udariti. Mada su
svi tipovali na „Peskove”, „Brdo” je
dalo plen. Najve{tiji je bio Nenad
Stanojevi} iz Lugav~ine. Nedaleko
od naseqa, u bagremaru, odstreqeno je
jednogodi{we mladun~e vuka, ali vuk
je vuk, pa sve ~estitke mladom lovcu.
Doga|aj koji je upotpunio lova~ko
dru`ewe bilo je „tre}e poluvreme”,
a najupe~atqiviji utisak je ostavio
seoski KUD „Brani~evo” koji je pes-
mom i igrom do~arao ovo podnebqe.
S . S.
Шакали
Na {irem podru~ju Brani-
~evskog okruga, po pri~awu
lovnih radnika, godi{we se
odstreli izme|u 120 i 150 {aka-
la. U brojke mo`e da se veruje
ili ne, ali dobri poznavaoci
ekolo{kih prilika jednoglasni
su u ocenama da je populacija
{akala porasla zbog divqih de-
ponija i mawih klanica.
Мода
Organizatori su se pobrinuli da
lovcima na „[akalijadi” priu{te,
izme|u ostalog, i prezentaciju
modnih detaqa, od odevnih predme-
ta do dekorativnih zna~aka. To je
dobar signal da }emo se otarasiti
vojni~kih uniformi i ~izama.
Изабрано ново
руководство
U radnoj atmosferi i uz kon-
struktivnu raspravu, odr`ana je
izborna skup{tina lovaca Lepo-
savi}a. Oceweno je da je Udru`ewe
dobro radilo, primereno uslovima
koji vladaju na Kosovu i Metohiji.
Posebno je istaknuto da se vidi
kontinuitet u razvoju Udru`ewa,
pa je prethodnom rukovodstvu iz-
ra`ena zahvalnost za sve postig-
nuto na planu razvoja lovstva. Od
zna~ajnih odluka, izdvajamo onu o
zabrani odstrela divqih sviwa.
Naime, Skup{tina je jednoglasno
donela odluku da se ova divqa~ sta-
vi pod za{titu jer joj se drasti~no
smawio fond.
Skup{tina je izabrala i ~elne
qude: za predsednika Du{ana
Ivanovi}a, a za sekretara Gorana
Bara}a. Ovom skupu su, izme|u os-
talih, prisustvovali predsednik
LS KiM Ilija Elezovi}, kao i
lovci iz Prilu`ja i Gra~anice.
U naju`e rukovodstvo LU „Kopa-
onik” su izabrani Vidoje Jev|ovi},
Qubi{a Milentijevi}, Dragan
Novakovi}, Stanimir Bara}, Savo
Vuka{inovi}, Sveta Savi}, Zoran
Bo{kovi}, Jovica Savi} i Himzo
Islamovi}.
Skup{tina je konstatovala da
veliku pomo} pru`aju, izme|u osta-
lih, lokalna samouprava Leposavi}
a i Kosovska policijska slu`ba.
Zahvaquju}i wima, zloupotrebe u
lovstvu svedene su na najmawu mogu}
nu meru. S . Stojanovi}

ОТВОРЕН
ОТВОРЕН ЛОВАЧКИ
ЛОВАЧКИ БИВАК
БИВАК УУ БУКОВСКОЈ
БУКОВСКОЈ РЕЦИ
РЕЦИ Ba{ na pravom mestu, lovci Bukovske Reke su sagradili bivak
na kojem bi svako mogao da im pozavidi. Wih 21 udru`ilo se i uz
malo novca i dosta rada ostavilo za sobom beleg sada{we gene-
racije lovaca. Nisu se libili posla, a u~estvovali su i mladi i
stari: Mome Novakovi}, Aca Filipovi}, Slavoqub [or{ovi},
Spasoje Buzei}, Dragi{a Dokijanovi} i mnogi drugi.
– Kao predsednik Sekcije „Bukovska”, zahvalio bih se svima koji su
u temeqe na{e ku}e uzidali lova~ki duh kao uspomenu na jedno vreme
koje }e se pamtiti – rekao je na otvarawu bivka Mile Dragini}.
Ловци се окућили Objekat ima oko 100 kvadrata korisne povr{ine, struju i vodu,
a u wegovom sklopu je i seoska prodavnica. S . S.

- Јануар - фебруар 2010. 29

..............................................................................................................................................................................
...................................................
ВЕСТИ

У ХОМОЉУ
ЛУ „СТИГ” БОЖЕВАЦ–СМОЉИНАЦ
Волуја изнедрила грдосију Вучица заклала срну
U ataru sela Voluja, na – ловац јој пресудио
mestu zvanom \alu Brojci,
desetak lovaca je ceo dan po
U vreme redovnog obilaska
tragu pratilo vepra, da bi
Lovi{ta „Gradac”, tokom feb-
tek oko podneva raspusti-
ruara, desio se nesvakida{wi
li lova~ke pse i do{li do
doga|aj koji samo priroda mo`e
vrednog trofeja.
izre`irati.
– Dugo pratimo tog vepra
– Nosili smo zrnastu hranu,
– ka`e lovni radnik Dejan
prvenstveno za jarebice i fazane
Miladinovi}. – Leti pravi
u sekciji „Kobiqe”, na mestu zva-
zulum na usevima, bukari
doma}e sviwe, a sada, po
snegu, bili smo uporni.
Nije tajna da se u Homoqs-
kim {umama kriju kapital-
ci. Razlog treba potra`iti
u wivama pod krmnim bi-
qem, koje se ve} nekoliko
godina obra|uju i, poseb-
no, divqim vo}karicama
koje se, tako|e, zaoravaju i
kultivi{u. S . S.

ДРУЖЕЊЕ РУДАРА И РАТАРА

Ловци Мајданпека и Сомбора за пример

Svake godine, pa i ove, pri~a je ista. Susret lovaca Majdanpeka i Som-
bora je svetkovina koja se pamti i prepri~ava, a po~eli su je neki likovi,
ve} izbledeli iz se}awa, poput Qube ili Tike ili Marka i Laze. Na sre}u,
ima onih koji pamte za pokolewa, a i onih juno{a, tek stasalih za pu{ku,
poput malog Jovana Jasenskog, koji je gosta nasledio od dede Jovana i strica
Miodraga.

nom [eret – ka`e lovni radnik Ju-

goslav Trailovi}. – Tu su vetrovi
jaki. Videli smo srnu, u kondiciji
ali preklanu, a pored we vu~icu, i
presudio sam joj.
Odmah je obave{tena Stru~na
slu`ba Udru`ewa koja je iza{la
na teren.
– Prizor je bio nesvakida{wi
– ka`e upravnik lovi{ta Slav~a
Stoilkov. – Na licu mesta je
ustanovqeno da je vu~ica imala 30
kilograma, a srna 15.
Sekcija „Kobiqe” ima 21 lovca,
Trodnevno dru`ewe ovoga puta je bilo uprili~eno u Lovi{tu „Todorova a mnogi su se izve{tili u lovu
reka” u Majdanpeku. Dru`ina od pedesetak lovaca zaposela je prvog dana na predatore, ba{ kao i Jugo-
„Grabovu reku”, a drugog „Ujevac”. Dan je bio kao poru~en, istina, mraz je slav Trailovi}. Ve{tom lovcu
stezao, ali to nikome nije smetalo. Naro~ito ne banketu. Slede}i susret Udru`ewe priprema nagradu. S . S.
zakazuju Somborci. S . Stojanovi}

30 - Јануар - фебруар 2010.

..............................................................................................................................................................................
ВЕСТИ

Најезда вукова
на Вучје
Usled naglog pove}awa bro-
ja vukova na teritori-ji ko-
jom gazduje lova~ko udru`ewe
„Pore~je Vu~je”, a u ciqu
za{tite, kako divqa~i, tako
i doma}ih `ivotiwa, udru-
`ewe je organizovalo lov na
predatora i tom prilikom su
odstreqena dva vuka. Kurja-
ka te`ine 56 kilograma i
vu~icu te{ku 44 kilograma
odstrelio je ~lan udru`ewa
Bojan Ran|elovi}.

ГОЧ ВИТОШЕВАЦ Прекинут вучји пир

Крвави вучји пир чопора од десет вукова на jугоистоку
Србије, на обронцима планине Буковик, прекинули су ловци
Ловачког удружења „Срна“ у Витошевцу.
У редовно добро организованим лововима на дивље свиње
у ловишту „Велика река“ ловци Ловачке секције Витошевац
одстрелили су два вука док су два ранили и потрага за њима
траје.
Ни најстарији Витошевачки ловац Нићифор Станковић –
деда Ћира, не сећа се да је тако велики чопор вукова напао
дивљач у ловишту „Велика река“.

На Гочу
Ловци одстрелили
на Гочу вучицу
одстрелили вучицу
Lov na vuka na Go~u ima dugu tradiciju, vremenom
preraslu u lepu manifestaciju koja okupqa sve iskrene
zaqubqenike u prirodu i lov.
Dvanaesti po redu „Organizovani lov na vuka” koji
je odr`an u subotu 30. januara okupio je oko 200 lovaca
iz Srbije. Lov organizuje LU „Vojvoda Lune Vrwa~ka
Bawa”.
Navedenog dana, rano ujutro lovci izlaze da ~ekaju vuka.
Zbog lo{ih vremenskih prilika, sne`nih padavina i
magle, vidqivost na terenu je bila smawena. Lov proti~e
u poku{ajima da se vuk istera na ~istinu. Lovci u zasedi
strpqivo ~ekaju, a hladno}a se uvla~i u kosti. Kada je ve}
izgledalo da od vuka ne}e biti ni traga ni glasa, pucaw Деда Ћира, како га зову сви ловци, крајем јануара имао
se razlegao planinom. Pogodak! Mlad, ali veoma iskusan је ловачку срећу да одстрели капиталног вука тешког 56,5
lovac Bojan ^eperkovi} ~lan LU koje je organizator килограма високе трофејне вредности – 41,40 ЦИЦ поена.
lova, odstrelio je vu~icu starosti ~etiri do pet godina, По речима управника ловишта Мирослава Митровићa овај
te{ku oko 35 kilograma. трофеј вука је тренутно рекорд ловишта „Велика река“. Све
Tako je ovaj lov na vuka uspe{no priveden kraju. Istog веће присуство вука и шакала и, у последњим годинама,
dana u popodnevnim satima organizovan je zajedni~ki ru- појава риса остављају свој траг и примећују се штете на
~ak za sve u~esnike lova i goste u renomiranom vrwa~kom гајеним врстама дивљачи.
restoranu „Kod Ko~e”. U vi{esatnoj srda~noj, prijatnoj i Ловци ЛУ „Срна“ ће као и досада у зимском периоду
toploj atmosferi u`ivali su u lova~kim specijalitetima организовано смањивати број предатора да се не би нарушила
i neverovatnim „lova~kim pri~ama”. природна равнотежа у ловишту. Н. M. Станковић
Veselin Stodi}

- Јануар - фебруар 2010. 31

..............................................................................................................................................................................
...................................................
ВЕСТИ

Традиционални сабор
ловаца на Златибору
Sabor lovaca Srbije i ove godine tradi-
cionalno se odr`ava na Zlatiboru od 25.
do 28. februara. Prvog dana organizuje se
do~ek gostiju, izlo`ba lova~kih trofeja,
postavqaju izlo`beno-prodajni {tandovi u
hotelu „Palisad”, a tu je i sve~ano otvarawe
sabora uz kulturno-umetni~ki program i
koktel dobrodo{lice.
Narednog dana, na streli{tu „Zova”
odr`a}e se: Memorijal „Du{an Bojovi}”
- pokretna meta (silueta vuka), Memori-
jal „Slavko Dondur” - nepokretna meta
(silueta srnda}a), Memorijal „Dr Vojkan
Jovnaovi}” - glineni golubovi (TRAP),
KUP „Prvi Partizan” - 400 m, takmi~ewe
u ga|awu vazdu{nom pu{kom (za lova~ki
podmladak).
Pored tih takmi~ewa, na stre-li{tu }e
biti pe~en vo na ra`wu i drugi zlatibor-
ski specijaliteti, duva~ki orkestar i dru-
gi programski sadr`aji, a u isto vreme or-
ganizova}e se i tematska predavawa u sali
hotela „Palisad”.
Za subotu je planirana tradicionalan
lov na vuka, a te ve~eri organizovan je i
lova~ki bal uz muzi~ki program, bogatu lu-
triju i progla{ewe pobednika.
Za one koji `ele jo{ da love, u nedequ }e
se lisice loviti goni~ima, a posle lova }
e doma}ini ispratiti goste u podne. Za sve
informacije mo`ete pozvati Organiza-
cioni odbor Sabora lovaca Srbije (031/83-
16-02, 841-646, 064/19-66-038, 063/71-60-656).
V. Petrin

IN MEMORIAM
КРАЈ ВЕЛИКЕ ПЛАНЕ

Одстрељена рекордна 22 шакала

Лазар Туфонић
Рођен је на Брези изнад Жа-
губице, житељ Руме и Сплита, обрео
се у Мајданпеку. Визионар прве
врсте. Био је председник централног
Радничког савета РТБ „Бор“.
Оставио је опоруку: „Богу на
исповест ћу да идем у ловачком
оделу, а нека ми служе помен у шуми
уз свећу, и нека ми се име запише
на букви“.
Ловци Мајданпека
U Milo{evcu kod Velike Plane,
u pogonskom lovu odr`anog drugog
februarskog vikenda, odstreqena
su 22 {akala, {to je, kada je Srbija
u pitawu, najverovatnije apsolutni
rekord postignut u jednom danu.
Pored zadovoqstva sjajnim ulovom,
poznavaoce prilika u srpskim
lovi{tima zabriwava ~iwenica da
je, po re~ima lovaca, jo{ desetak
predatora uspelo da izmakne, {to
potvr|uje davna{we slutwe da se
{akal prenamno`io i osvaja doma}
a lovi{ta. Vrlo je lukav i opasan,
te {tetan za korisnu divqa~,
pogotovo ako ga ima u velikom broju.
A trenutno ga i te kako ima.
I lokalni seqaci su se razqutili.
Po wihovim re~ima, upada im u torove
i obore, pri~iwava {tetu. Jedan od
najbitnijih razloga za{to je lov
organizovan je ~iwenica da su seqaci
bili spremni da uzmu stvar u svoje
ruke - pretili su da }e organizovati
no}ne stra`e.
D. K.N.

32 - Јануар - фебруар 2010.

 ЛОВАЧКИ
ЛОВА
ЛО ВА
ВАЧ
АЧКИ
И КУВАР
КУ
УВА
УВВА
ВАР
pripremila: Ivana Vujanov

Пуњени дивљи зец

Potrebno je: Povr}e za

Jedan divqi pac se o~isti,
zec, ze~ija yiger-- isecka i kuva za-
ica, srce i plu}a,
}a,
a, j
jedno sa ostalim
1 zemi~ka, 1 dl mle-
mle-
ml za~inima
za
a~ u vodi
ka, 2 jajeta, 2 dl
l belog
belog
og kojoj
kojo
ko jo
joj
oj je dodato sir}
vina, 1dcl uqa, 200g
20 0g luka,
00g luka,, e i so
so ppola
o sata. Kad se
200g suvog gro`|a,
`|a
`| a s so,
o biber,
biiber
iber pac o
pa
pac ohhladi
di p
ohladi, prelije se preko
per{un, o~i{}enog i opranog zeca i pritisne
ne~im te{kim tako da ~itav zec bude u pacu. Zec
Za pac: 2 l vode, 1dl sir}eta, 100g {argarepe, 40g mora da odle`i u pacu barem tri dana. Zatim se zec
celera, 80g per{una, 10 karanfili}a, 5 lovorovih izvadi, utroba se ispuni nadevom i sa{ije. Pe~e se
listova, 20 zrna bibera, so u rerni na 250 stepeni Celzijusa, u vru}oj masno}
i, sve vreme polivaju}i vinom i sokom u kojem se
Nadev: Na uqu ispr`iti luk, dodati sitno mleve- pe~e. Kad meso omek{a, izvaditi zeca, ise}i ga i
nu ze~iju xigericu, srce i plu}a, iseckanu i u mleku pore|ati u drugu posudu i preliti sokom od pe~ewa
natopqenu zemi~ku, seckani per{un, jaja, so i bib- u kojem je prethodno prokuvano suvo gro`|e. Ovako
er. Dobro se prome{a i puni zec. pripremqen zec servira se s kri{kama limuna, uz
prilog od mladih krompira.

Ловачки гулаш

Potrebno je:e: 6600

00 g svih
svih sstrana
tran
tr an dobro ispe~e,
srnetine ili m mesa
es neke
sa neeke posolite
poso
posoli te ga, ume{ajte
lite u kocku
druge divqa~i, i, 100g
100g masti,
mast
ma sti, za ggove|u
ove|
ov e|u supu,
u su
upu
pu, i isitwenu boro-
400g luka, so, 1 gove|a
gove||a kocka
kock
ko a za
cka a supu,
sup
upu,
u vnicu
vnic
vnicu
uiili
li brusnicu
i br
brus
usni
niccu i dinstajte
din
i sts na laganoj
100g borovnice ili brusnice, 1 ka{ika senfa, malo temperaturi, povremeno dolivaju}i mawe koli~ine
mlevenog bibera, 1 ka{ika crvene paprike, 1 ka{ika vode. Kad meso napola omek{a, ume{ajte senf, bib-
paradajz pirea, 1 dl belog vina. er i crvenu papriku. Na kraju stavite paradajz pire,
dolijte vino i sve zajedno kratko prokuvajte.
Na masti propr`ite sitno seckani luk, pa zatim Poslu`ite s kuvanim krompirom ili knedlama od
dodajte meso iseckano na mawe komade. Kad se meso sa hleba.
 ОГЛАСИ
МАЛИ ОГЛАСИ
ОРУЖЈЕ
ПРОДАЈЕМ пиштољ комер 6,35, пушку
петлару калибар 16 стара, пумпарицу
маверик, пиштољ 765 са муницијом, југо
55, 1990. године, цена 600Е фиксно. Тел.
063/757-80-05.
ПРОДАЈЕМ пиштољ ЦЗ 99, лицима са
дозволом, хитно. Тел. 063/817-39-75.
ПРОДАЈЕМ пиштољ калибра 9, марке
ЦЗ М-88, нов не коришћен, за купца
потребна дозвола. Тел. 021/504-629.
ЛОВАЧКИ ПСИ
БОСТОН теријери на продају штенци
стари 2 месеца шампионског порекла,
вакцинисани, идеални за кућног љубим-
ца. Тел. 060/559-62-11.
ЏЕК расел теријер штенци.
Тел. 063/748-38-31.
ЏЕК расел теријер женка стара пет ме-
сеци триколор и мужјак слободан за па-
рење. Тел. 064/419-63-63.
ФОКС теријер штенци од одличних роди-
теља. Телефони: 6917-360,
064/25-222-40.
ЈОРКШИР теријер мушко штене старо
два и по месеца. Цена 200Е.
Тел. 064/645-15-33.
ЈОРКШИР теријер негована штенад,
вакцинисана са педигреом од одличних
родитеља на продају.
Телефон 064/16-17-003.
ЛАБРАДОР ретривер првобирано штене
женско или мушко, жуте боје, енглеског
порекла. Тел. 023/537-499.
ЛАБРАДОР ретривер стар годину дана
мајка и отац вишеструки шампиони Ср-
бије продајем веома повољно.
Тел. 061/640-44-24.
ПРОДАЈЕМ јазавичаре оштродлаке
штенце. Тел. 063/74-83-831, 060/74-83-
831.
ПРОДАЈЕМ куче златног ретривера
женка, стара 4,5 месеца, без папира.
Цена 100Е.
Тел. 021/718-243, 063/829-12-57.
ПРОДАЈЕМ кучиће златног ретривера.
Тел. 023/535-310.
ПРОДАЈЕМ пет прелепих фокс теријер
штенади одличних родитеља.
Тел. 021/6917-360, 064/252-22-40.
ПРОДАЈЕМ штенце лабрадора, вакци-
нисани, ревакцинисани, стручно однего-
вани, цена повољна.
Телефони: 021/762-540, 061/284-91-67.
ЗЛАТНИ ретривер, кучићи на продају,
повољно, Зрењанин.
Тел. 064/466-81-56, 023/530-809.
ТУРИЗАМ
АПАРТМАНИ и собе на Златибору, ис-
храна и групни попуст.
Тел. 031/84-17-50.
АРАНЂЕЛОВАЦ, Буковичка Бања сме-
штај хотелског типа у центру града у
новоградњи 50м од уласка у парк. Ша-
љем слике електронском поштом. Тел.
060/34-00-571.
34
ЦЕНОВНИК ХОНОРАРА ЗА САРАДНИКЕ У МАГАЗИНУ ,,ЛОВАЦ,,
Uvodnik, komentar, analiti~ki osvrt /1/1 strana u magazinu/ ......... 4.000
Reporta`a /1/1 strana u magazinu/............................................................. 3.000
Izve{taj sa skupova /1/1 strana u magazinu/........................................... 2.500
Vest /1/8 strane u magazinu/.......................................................................... 500
Vest /1/4 strane u magazinu/........................................................................ 1.000
Foto vest......................................................................................................... 1.000
Fotografija prve kategorije........................................................................ 800
Fotografija druge kategorije .................................................................... 400
Fotografija tre}e kategorije...................................................................... 300
Stru~ni ~lanak uz objavu imena autora, funkcije, titule
i institucije /1/1 strana magazinu/........................................................... 4.000
Urednik magazina raspola`e sa dodatnim bonusom od 20 odsto koji mo`e
dodeliti pojedinim autorima shodno proceni o kvalitetu i atraktivnosti
objavqenog ~lanka, vesti, reporta`e ili fotografije.
Cene su navedene u dinarima u neto iznosu, a „Dnevnik Vojvodina pres” na ove
iznose upla}uje sve poreze i pripadaju}e doprinose.
Svi autori moraju potpisati ugovor sa „Dnevnik Vojvodina presom”, o
~emu }e biti obave{teni. Takoђe, pre pisawa bilo kakvog teksta, ili slawa
fotografija obavezno se konsultovati sa uradni{tvom redakcije „Lovca”.
ЦЕНОВНИК ОГЛАСНОГ ПРОСТОРА
КОМЕРЦИЈАЛНИ ОГЛАСИ И ПР ТЕКСТОВИ:
1/1 страна (задња корица)............................... (200 x 292 мм) 109.000 динара.
1/1 страна (поткорица)..................................... (200 x 292 мм) 99.000 динара.
1/1 страна (унутрашња) ...................................(185 x 276 мм) 90.000 динара.
1/2 страна...................................... (185 x 131 или 91 x 276 мм) 45.000 динара.
1/4 стране................................... (185 x 64 динара 91 x 131 мм) 23.000 динара.
1/8 стране .................................... (91 x 64 динара 44 x 131 мм) 12.000 динара.
1/16 стране................................................................. (44 x 64 мм) 6.000 динара.
Маркица на насловној страни ............................ (44 x 50 мм) 10.000 динара.
На ове цене додаје се ПДВ.
АКЦИЈСКИ ПОПУСТ. За уговоре на три
или шест месеци дајемо СПЕЦИЈАЛНЕ Како предати мали оглас
ПОПУСТЕ и друге погодности у „Ловцу” и
Поштовани оглашивачи,
другим нашим издањима.
Огласна решења, са декларацијом и Ваше мале огласе за магазин
доказом о уплати на E-mail: oglasi@dnevnik.rs, „Ловац” можете предати лично, уз
поштом на Дневник Војводина прес, Огласно личну карту, у шалтер сали „Дневника”
одељење, НОВИ САД, Булевар ослобођења
у Новом Саду, Булевар ослобођења
81, или лично у собу 132 на I спрату зграде
„Дневника” на истој адреси. 81. Можете их послати писмом на
МАЛИ ОГЛАСИ: до 20 речи 1.000 динара, исту адресу, електронском поштом на
свака наредна реч 100 динара. Слати на oglasi@dnevnik.rs, као и путем факса
исте адресе или факс: 021/480 68 80, уз иде- на 021/480 68 80, тако што ћете уз текст
нтификационе податке оглашивача, фото- малог огласа послати и фотокопију
копију личне карте и доказ о уплати.
Ваше личне карте и доказ о уплати, по
Информације на тел. 021/480 68 61, факс
ценама које имате у ценовнику .
021/480 68 80, e-mail svetlana.vojnak@dnevnik.rs
- Јануар - фебруар 2010.
 PRECIZAN

BRZ
POUZDAN

BEZBEDAN
SAVRŠEN

FUNKCIONALAN
FUNKCIO

Nova Era u lovačkoj Perfekciji

P-38745

&$35,2/263257&(17(5%DÿND7RSROD*ODYQD7HO&$35,2/263257&(17(56XERWLFD0DWLMH.RUYLQD
7HO&$35,2/263257&(17(5%HÿHM*ODYQD7HO&$35,2/263257&(17(5
=UHQMDQLQ åLWQL WUJ EE 7HO  &$35,2/2 63257 &(17(5  %HRJUDG =DJUHEDĀND  7HO   'HO7LP
6UHPVND0LWURYLFDåLWQLWUJEE7HO&$35,2/2þDÿDNÿDĀDQVNLSDUWL]DQVNLRGUHG7HO
P-38773