V ELIK I P O STI Z B ORNI SPE C I JAL

· CG 2.5 € · BIH 5.5 KM · HR 25,6 HRK / 3,4 €

BROJ 623 · CENA 299 DINARA
· SLO 3,5 € · MK 200 DEN

21. decembar 2023. 299 DINARA

SRBIJA
DECEMBAR 2023.

IPAK SE DA LI JE
SRBIJA

OKREĆE
(KONAČNO)
DOBILA
OPOZICIJU
l Ko su stvarni pobednici, a ko realni Profesor
gubitnici l Kako se dogodio dr Nestorović l Dejan Jović
Da li je stvarno propao SPS l Šta je postigao
ProGlas l Gde je grešila opozicija l Kako I ŠTA ONA
izgleda (i kako se dokazuje) izborni inženjering MOŽE DA
l Ko (ni)je čestitao Vučiću, a kad će ne znamo
l Čekaju li Beograd novi izbori
NAUČI OD
... I NAJVAŽNIJE... CRNE GORE
ŠTA SAD? Đuro Radosavović

ČISTILIŠTE
17. DECEMBRA
Analiza
Zorana Panovića
SREĆNI PRAZNICI!
 Nedeljnik
broj 623  21. 12. 2023.
IMPRESUM
Nedeljnik NEDELJNE NOVINE
Izdavač NIP Nedeljnik d.o.o.
Bulevar kralja Aleksandra 43,
Beograd +381/11/770-81-64
redakcija@nedeljnik.rs
Direktor i glavni urednik
Veljko Lalić
Direktor marketinga
Jelena Jevtić
marketing@nedeljnik.rs
Direktor prodaje
Anđela Marić
pretplata@nedeljnik.rs
Medija menadžer
Jelena Šoškić

REDAKCIJA
Odgovorni urednik Nedeljnika
Marko Prelević

Zamenik glavnog urednika

Nedeljnika
Branko Rosić

Izvršni urednik Nedeljnika i glavni i

odgovorni urednik internet izdanja
Veljko Miladinović

Izvršni urednik (Brifing,

Društvo, Sport) Nedeljnika
i izvršni urednik internet izdanja
Uroš Jovičić

Izvršna urednica
Zdravlja i zamenica glavnog
urednika internet izdanja
Ana Mitić

Urednik spoljne i dopisnik

Nedeljnika iz Rima
Željko Pantelić

Reporteri
Zorica Marković,
Nikolina Ilić, Ana Ćosić,
Bili su to još jedni izbori. Ili su i
Izborni ANALIZA ŽELJKA Sveti Leopold i izbori dalje? Ili će ih biti opet, baš brzo?
Jelena Luković, Marina
Zdravković, Ognjen Terzin,

specijal PANTELIĆA
I danas, trideset godina od Ili za četiri godine, a možda ni
Vukašin Karadžić

Fotografije
Imajući u vidu šta raspada Jugoslavije, naše se zemlje tada? U Srbiji odavno izbori nisu Nebojša Babić i O3ONE tim
4 | Uvodnik je Putin govorio bešavno nastavljaju jedna na - sačekajte da se ismejemo - Art-direktor
Veljka Lalića par meseci praznik demokratije. Možda su više Miloš Sinđelić / Makista
Ipak se okreće... drugu, prvo u jeziku i kulturi 32 Lektura
pre invazije na Piše Ante Tomić ispit demokratije. A ona sve češće
Sanja Savić

7 | Lice nedelje Ukrajinu, nije obnavlja godine...

Specijalni dopisnik
Dragoljub uputno verovati Izborima je, jasno, posvećeno više Darko Hudelist (Zagreb)

Zamurović
Ida Prester od polovine ovog broja Nedeljnika. Stalni dopisnici
mu na reč kada
Povodom pesme i kampanje „Štit“, Probali smo da budemo i
Petar Komnenić
(Podgorica), Ivica
kaže da Rusija
10 | Q&A muzičarka i voditeljka govorila analitični i - koliko se može, u
Mladenović (Pariz), Žarko

Izborni inženjering nema interes da Marković (Banjaluka)

je o ljudima koji su je podržali, ovim okolnostima - zabavni.
Stalni kolumnisti
vodi rat protiv
20 | Zoran Panović
ali i o položaju žena na Nasmejaćete se, obećavamo, Srđan Valjarević, Goran
NATO-a. Između makar jednom, makar gorko.
Petrović, Ljiljana Smajlović
Čistilište Balkanu, nasilju, femicidu... 42 i Dragoljub Draža Petrović
ostalog i zato što I dok se zaključivao ovaj broj
17. decembra Pišu žene iz Nedeljnika Politika i društvo
je neposredno Nedeljnika, trajali su protesti u
Zoran Panović

24 | Dejan Jović posle toga zapretio Beogradu. Šta će oni moći da

Ekonomija

Uspjeh "Srbije Finskoj da će imati

Stereo MCs promene - saznaćemo u narednim
Miša Brkić i Goran Nikolić

Energetika i ekologija
protiv nasilja" problema zbog
Tridesetog decembra Stereo MCs danima. Ili nećemo. Danijela Isailović

ulaska u NATO i nastupiće u Luci Beograd. Robert Stalni saradnici

31 | Kolumna Birch, član dvojca, pričao je za Dejan Stojiljković (urednik
da će biti kreirana Među nama: U novom novinskih priča), Ante
Ljiljane Smajlović Tomić, Aleksandar Đuričić,
Bosančuge nova vojna oblast Nedeljnik o karijeri benda 46 broju Nedeljnika Duška Jovanić,

u blizini Finske sa Razgovarao Branko Rosić Muharem Bazdulj

pratećim vojnim LE MONDE

strukturama DIPLOMATIQUE
Onlajn izdanje lmd.nedeljnik.rs
Glavni i odgovorni urednik
Ivica Mladenović
PRETPLATA SPECIJALNA
lmd@nedeljnik.rs

SRBIJA INOSTRANSTVO Dostupno Štampa Rotografika

u digitalnom PONUDA
PRETPLATA CIP - Katalogizacija u publikaciji
6 meseci 6.500 5.500 150 evra formatu
NA NEDELJNIK Narodne biblioteke Srbije, Beograd
12 meseci 13.000 7.999 260 evra nstore.rs ISSN 2217–8058
NSTORE.RS
COBISS.SR–ID 188540428
© COPYRIGHT
Tekući račun broj: 205-217464-21. Banka: Komercijalna banka AD Beograd Zabranjeno preštampavanje i
Potvrdu o uplati pošaljite na adresu: Nedeljnik, Bulevar kralja Aleksandra 43, Beograd korišćenje sadržaja bez pismenog
ili na mejl pretplata¤nedeljnik.rs Dodatne informacije na 011/770-81-64 odobrenja izdavača.
 Veljko Lalić
Kakav se ovo društveni eksperiment odigrao?
I da li smo išli na izbore ili na glasanje?
O
vi izbori su detaljno
osmišljeni društveni ek-
speriment, čije ćemo re-
zultate, bojim se, razu-
meti kasno, bila je jedna
od poruka akademika Vladimira Kostića
u prošlom broju Nedeljnika. Ne pamtim
da sam imao više poziva, ljudi koji su mi
tražili da im pošaljem intervju, poruka
za profesora, preporuka da se napravi
knjiga... Meni je ovo bio jedan od najbo-
ljih intervjua, a to sam shvatio kad sam
ga još jednom pročitao, i to posle izbora,
što i vama savetujem.
KAKAV SE DRUŠTVENI EKSPERIMENT
ODIGRAO? DA li smo išli na izbore ili
na glasanje? Da li je sve pre nedelje bio
Trumanov šou, u kojem je Vučić kao se-
lebriti skupljao glasove? Da li je realno
da smo mi jedino mesto na svetu gde se
izborne projekcije poklapaju bez izne-
nađenja?
Sve su to pitanja na koja ćemo odgo-
vore dobiti u mesecima pred nama.
REAGOVANJE NEMAČKOG MINISTAR-
STVA SPOLJNIH POSLOVA: „SRBIJA je
glasala, ali misija ODIHR izveštava o
zloupotrebi javnih sredstava, zastrašiva-
nju birača i slučajevima kupovine gla-
sova. To je neprihvatljivo za zemlju sa
statusom kandidata za EU“, najopasni-
je je do sada.
Stejt department je, ipak, čestitao, kao
i Dmitrij Peskov, tako da makar nema
vazdušne opasnosti.
ŠTA SE DESILO NA SRPSKIM IZBORIMA?
Osim priče o Nestoroviću koja je po-
čela da zamara – Vilders je u Holandiji
dobio više od 30 odsto, a uspeh dokto-
4 Nedeljnik 21. decembar 2023.
Ipak se okreće...
ra najavljivali su taksisti. Uzeo Dverima,
uzeo Raduloviću, uzeo SPS-u. Ispada da
je svima uzeo, osim sebi samo pet od-
sto. Stvari su jednostavnije. Na prošlim
izborima ugurao je Dveri, ovog puta ih
je izgurao, dok je njegov uspeh dokaz
stvarne moći medija s nacionalnom fre-
kvencijom, pošto je bio Hepi kandidat.
DESNICA NIJE URADILA ONO ŠTO JE
uradila građanska levica. I to je najve-
ća propuštena šansa na ovim izborima,
i izaziva frustraciju ljudi koji su bili ube-
đeni u promene, naročito u Beogradu.
Na to je igrao Vučić, pošto su budžetski
korisnici podložniji onom ko kontroli-
še budžet.
Zavetnik, dakle muž Zavetnice, srušio
je dogovor, ali i zapečatio sudbinu liste
koja je uspela da uđe u parlament sama
prošle godine.
Da je desnica išla u jednoj koloni, to bi
bilo oko 11 odsto prostim zbrajanjem u
Beogradu, i daleko više na republici. Što
se desilo i levom bloku – oni nisu ima-
li mnogo više u Beogradu, ali je sinergi-
ja uradila dosta na republičkom nivou.
PROBLEM IZBORA, KOJI TO VIŠE NISU
u klasičnom smislu – da birate politike
i stranke – jeste što je Vučić vukao sve
konce. On nije raspisao izbore posle tre-
ćih najmasovnijih demonstracija u Beo-
gradu, već suprotno – kada su krenule
da splašnjavaju.
Stejt department je
čestitao, kao i Dmitrij
Peskov, tako da makar
nema vazdušne opasnosti
Kako je i sam rekao, imali su osam
odsto prednosti (nije pomišljao na iz-
bore, morala je opozicija), da bismo
sad mi bili u prednosti (tada je raspi-
sao izbore, opozicija je morala da za-
hteva uslove).
SVE DALJE JE KLASIČAN NAPRED-
NJAČKI IZBORNI inženjering. Kako su
saopštili i strani posmatrači.
Ili Milan St. Protić kod Nataše Miljko-
vić. Kao da CK raspiše izbore. Pa ti ce-
paj, majstore...
Ovde je glavno pitanje zato – da li ti
ljudi uopšte veruju u demokratiju. I da
li mi kao građani možemo da se pouzda-
mo u nju.
U SERIJI PR INTERVJUA VUČIĆ JE na
Antonijevićevo pitanje da pozove ljude
da ne slikaju listiće, rekao da Srbi nisu
narod kojem neko može da kaže za koga
će da glasaju (čime je Antonijeviću po-
ručio da i nije neki Srbin). Ne znam za-
što opozicija to nije iskoristila kao pred-
izborni spot. Mada nisam primetio ni
neki drugi. Osim da nije bilo lica za koje
se glasa, iako je suprotna strana išla s
nepoznatim osobama.
Pritisci na birače, sa vrha, i spiskovi za
vlast, bili su klasičan primer mobinga,
pošto se u krivičnom pravu tako naziva
kad ti nešto traži onaj iznad tebe, a kad
se dogovaraš s kolegom, to je sindikalno
organizovanje.
SLUČAJ ARENA MORA DA SE ISPITA.
Ali opozicija je zakasnila, pošto ako ne-
kog uhvatiš u krađi reaguješ odmah, a
ne dva dana kasnije.
Pozoveš ljude da dođu ispred Arene i
prekineš glasanje. Ubeđena u pobedu u
 UVODNIK

Dačić se vratio na Naprednjaci su Pritisci na birače, sa Vučić nije

broj koji je imao kad vlast preuzeli vrha, i spiskovi za raspisao izbore
je Milošević iz Haga sa 24 odsto na vlast, bili su klasičan posle trećih
podržao Šešelja. On parlamentarnim, primer mobinga, najmasovnijih
sad ima dve opcije. pa opozicionih kad ti nešto traži demonstracija u
Da prođe kao SPAS, 24 odsto nikako onaj iznad tebe, a Beogradu, već
ukoliko Vučić krene ne može da bude kad se dogovaraš kada su krenule
sa pokretom, ili da katastrofa s kolegom, to da splašnjavaju.
ode u opoziciju, i tako je sindikalno Dakle kad su
pokuša da povrati prvo organizovanje njemu odgovarali
stranku, pa glasove

Beogradu, i to zbog izlaznosti u ranim
satima (?!), pokazala je neiskustvo.
Ovo su bili prvi zimski izbori posle
mnogo godina, a tada ranije pada mrak,
pa je još i hladno.
Zamislite Đinđića koji vodi miting na
kojem se pojavljuje i Miketić, pa onda i
transparent za Miketića.
I PORED SVEGA OPOZICIJA JE PO-
STIGLA odličan rezultat u ovakvim
uslovima.
Svaki treći Beograđanin glasao je za
„Srbiju protiv nasilja“ i svaki četvrti sta-
novnik Srbije.
Istraživanja javnog mnjenja jasno
ukazuju na slabosti: penzioneri (baza),
izostanak naprednjačkih belih listi-
ća (nije to Zorana), i razlika u Vojvodi-
ni, kojoj svakako nije pomogao Pajtić.
Ono što opozicija sada mora da uradi
jeste da utvrdi blok, proširi ga sa res-
tlovima koji su ponovo bacili glasove,
obračuna se s njima (kao što bi ura-
dio Đinđić), i promoviše, ili stvori li-
dere, koji će jasno da je predstavljaju.
Kad dobiju minute na RTS-u, u parla-
mentu. Aleksić i Marinika pokazali su
se kao dobar tandem. Ali ne može La-
zović pred kamerama da sazna da su
planirali da štrajkuju glađu.
Vučić će da uradi sve da ih podeli. I to
radi od 2012, kao Tadić od 2008.
UKOLIKO TREBA TRAŽITI POBEDNI-
KA OVIH IZBORA, osim vlasti koja se
utvrdila, iako joj sve to ne odgovara do
kraja zbog spoljnih pritisaka, i toga da
više nema bauka desnice, jeste Miloš Jo-
vanović. On je potvrdio, a negde i poja-
čao svoj rezultat, iako nije imao medij-
sku podršku kao na prošlim izborima.
Da li je uspeo da vrati stari DSS, što
je jedino logično, sve sa preambulom
Novi, ostaje da se vidi. Ta struktura,
nacionalno-demokratska, ima naveće
šanse da uđe u naprednjačko glasačko
telo, kao i u svako drugo telo.
MILOŠ JE SHVATIO I DA JE desnica
opoziciono nastrojena, posebno nakon
Ohridskog sporazuma, koji iz naciona-
lističkih razloga zovu francusko-ne-
mačkim planom, iako tu leži jedino po-
dela budućnosti Evrope, u kojoj nama,
paradoksalno, odgovara nemačka – Jed-
no tržište, jedan kontinent – ali je ona
koštala i krajnju desnicu, koja ima ep-
ska imena Zavetnici i Dveri.
Rušenje naprednjačke vlasti, to je ja-
sno od njihovog uzleta 2014, moguće je
samo u simbiozi DS-a i DSS-a.
To je 6. oktobar, koji je nekima zaličio
ovog puta, ali je on išao linijom metroa,
do prve stanice, što i dalje nije dosta.
Rušenje naprednjačke
vlasti, to je jasno od
njihovog uzleta 2014,
moguće je samo u simbiozi
DS-a i DSS-a. To je 6.
oktobar, koji je nekima
zaličio ovog puta, iako je
njihova pobeda išla linijom
metroa, do prve stanice
VUČIĆ NIJE MILOŠEVIĆ, IAKO JE PO-
KUPIO njegove glasače, a Dačić se vra-
tio na broj koji je imao kad je Milošević
iz Haga podržao Šešelja.
On sad ima dve opcije. Da prođe kao
SPAS, ukoliko Vučić krene sa pokre-
tom, ili da ode u opoziciju, i tako poku-
ša da povrati prvo stranku, pa glasove.
OPOZICIJA MORA DA KRENE OD
SVOJE infrastrukture. Za početak da
se ponaša kao da je ostvarila uspeh na
ovim izborima, pošto više poslanika
nije imala od 2012. Naprednjaci su vlast
preuzeli sa 24 odsto na parlamentar-
nim, pa opozicionih 24 odsto nikako
ne može da bude katastrofa. Posebno
jer slede predsednički izbori na koji-
ma Truman ne može da se kandiduje.
Tako da oni moraju da pronađu ili stvo-
re kandidata.
Ali ne u poslednjih mesec dana, kad
ispadaju pasoši ili Popovići iz ormana.
BEOGRAD SVAKAKO OSTAJE OTVO-
REN. SLEDEĆE GODINE su izbori za lo-
kalnu samoupravu, ali i velike grado-
ve poput Novog Sada i Niša. Koga god
da podrži Nestorović, koji ima nekohe-
rentnu listu, ili SPS, kojem predstoji re-
strukturiranje ili smrt, stvari mogu lako
da se okrenu.
Sa demonstracijama na kojima glav-
nu reč vodi Ćale teško nešto može da se
postigne, osim da se Nestoroviću da ali-
bi (Neću novi Majdan).
TU DOLAZIMO DO KLJUČNE STVARI.
RTS nije pustio reč o „ProGlasu“, koji
su vodili ljudi koji su ih napravili, ali
sada ne može, i pored Stejt departmen-
ta i Peskova, da ignoriše najveću opozi-
cionu stranku. Vučić kaže da opozicija
nema politiku, ali u Srbiji nema poli-
tike, toliko da klincima moraš da ob-
jašnjavaš kako su nekad izgledale sve
te piramide, ključevi i debate (istina
do 2011), da se kao nekadašnji politički
novinar toliko uželiš svega toga da gle-
daš sve – od Miloša i Vuka, preko Ba-
jatovića koga Ivica kao da je poslao da
bi imao ovakav rezultat, do Nestora koji
izbegava Miličino pitanje o plavim oči-
ma u „Oku“.
Ali ja nisam iz Užica, njima je izgleda
to oprošteno, uz to imam zelene oči, za
koje profesor kaže da ih ima samo četi-
ri odsto Evropljana, pa se nadam da će
Vučić morati da mu ponudi ministar-
stvo spoljnih poslova, kako bih zatražio
dvojno državljanstvo za Mars.
I odatle poslao sliku. Okrugla je, pro-
fesore!
I ipak se okreće! Kao i sve u životu... N

5
INTERVJU IVONA MARINKOVIĆ, L’ORÉAL ADRIA BALKAN

Mentalno zdravlje mladih je tema

o kojoj moramo da razgovaramo
Prema podacima UNICEF-a, gotovo 40
odsto mladih ljudi u Srbiji smatra da bi
stigma u vezi sa mentalnim zdravljem
morala da se smanji kako bi se ohrabrili
da potraže neophodnu pomoć, što poka-
zuje da se i pored nespornih pomaka kada
je o ovoj temi reč, ona još uvek nalazi pod
velom tabua. Uviđajući potrebu da se po-
vede ozbiljna rasprava u javnosti o ovom
problemu, Maybelline New York je u okvi-
ru globalne kampanje „Brave Together“
pokrenuo inicijativu za destigmatizaciju
anksioznosti i depresije kod mladih i pru-
žio podršku UNICEF-u da u Srbiji nastavi
da razvija i unapređuje savetodavno-edu-
kativnu platformu „Sve je OK“.

FOTO: WANNABE MEDIA STUDIO

O rezultatima ovogodišnje kampanje i
promociji novog programa uzajamne vr-
šnjačke podrške BRAVE Talk na univerzite-
tima širom Srbije, za Nedeljnik je govorila
Ivona Marinković, Senior Product Manager
za brendove Maybelline New York i Essie u
kompaniji L’Oréal Adria Balkan.

Na kojim fakultetima u Srbiji su
stručni saradnici UNICEF-a predstavili
program BRAVE Talk?
Prvo predavanje održano je na Eko-
nomskom fakultetu u Beogradu, gde je
Bojana Regoje, psihološkinja i psihote-
rapeutkinja, održala radionicu i upoznala
studente sa pet principa BRAVE komuni-
kacije: oni su naučili kako da prepozna-
ju znake kada je nekome teško, kako da
pronađu siguran prostor za poverljiv raz-
govor, kako da aktivno postavljaju pitanja,
vode računa o osećanjima svojih prijate-
lja i kolega i ohrabre ih da potraže struč-
nu pomoć.
Zatim se karavan preselio na jug. Na Fi-
lozofskom fakultetu u Nišu predavanje o
BRAVE Talk programu održala je Ninosla-
va Mitić, dok je u prepunom amfiteatru Fa-
kulteta pedagoških nauka u Jagodini sa
studentima razgovarala prof. dr Biljana
Stojanović sa istoimenog fakulteta. U no-
vembru je Bojana Regoje stručne savete u
vezi sa očuvanjem mentalnog dravlja po-
delila studentima Fakulteta organizacio-
nih nauka (FON), čime je završena ova dru-
štveno odgovorna kampanja.
Mladima je na predavanjima predočeno
da svakog dana od 18 do 22 časa na plat-
formi mogu da potraže besplatne i ano-
nimne savete stručnjaka o tome kako da
se izbore s anksioznošću i depresijom i
budu hrabri zajedno.
Koliki broj mladih ljudi je potražio
pomoć na platformi?
Ono što se može izvući kao zaključak
nakon tromesečne kampanje jeste da
je mentalno zdravlje mladih tema o ko-
joj moramo sve više da razgovaramo u
budućnosti. Njima je potrebna kontinui-
rana i iskrena podrška kako bi što lakše
prebrodili krizu prve četvrtine života, sa
kojom se mnogi, ako ne i svi mladi, ne-
minovno susreću. I jako je važno da ona
usled velikih troškova života bude bes-
platna i dostupna svima. Upravo zato
smo, kao brend koji brine o dobrobiti za-
jednice u kojoj posluje, podržali UNICEF u
njihovoj misiji, jer želimo da se skine žig
tabua sa tema kao što su anksioznost i
depresija.
Zahvaljujući kampanji „Brave Toget-
her“, na platformi „Sve je OK“ registrovan
je značajan porast interesovanja za bes-
platnu psihološku podršku. Tako je, pri-
mera radi, u avgustu i septembru bilo tek
nešto više od 200 čet sesija, da bi u pr-
vom mesecu kampanje, u oktobru, bilo
zabeleženo gotovo 550 sesija. Statistič-
ki gledano, poseta platformi porasla je
za više od 150 odsto. Ako uporedimo ove
podatke sa onima iz maja, kada su Srbiju
potresle nezapamćene tragedije, u okto-
bru je zabeležen porast posete platformi
od više od 60 odsto. To su jasni pokaza-
telji koliko je važno da se mladima posveti
više pažnje i da se sa njima otvorenije raz-
govara o mentalnom zdravlju.
Šta je krajnji cilj kampanje „Brave
Together“?
Maybelline New York je započeo global-
nu inicijativu „Brave Together“ 2020. godi-
ne s ciljem destigmatizacije anksioznosti,
depresije i drugih savremenih psihičkih
problema s kojima se suočava sve veći
broj ljudi. Do sada je kroz ovaj program, u
saradnji sa 35 neprofitnih organizacija u
25 zemalja, obezbedio besplatnu psiholo-
šku podršku za 350.000 ljudi. Cilj je da se
do 2025. godine izdvoji ukupno 10 miliona
dolara kako bi se osiguralo bolje mentalno
zdravlje za milion ljudi širom sveta.
INTERVJU ASDASD
LICE NEDELJE
NEBOJŠA BABIĆ

Dragoljub
Zamurović
LIKOVNI UMETNIK
FOTOGRAFIJE

Ljudima više ne
treba nikakav vođa
koga će slepo slediti
zbog nekoliko litara
mleka ili konzerve
paštete, već zdrave i
nezavisne institucije
koje će garantovati
jednak tretman svim
građanima.

7
 UNICEF
Vizija za budućnost
dece u Srbiji
Izgradnja otpornih zajednica za razvoj ljudskog
kapitala i održiv ekonomski rast
Piše Deyana Kostadinova, direktorka UNICEF-a u Srbiji
D
anašnji svet, u poređenju sa onim iz 1989. godi-
ne kada je usvojena Konvencija o pravima dete-
ta, predstavlja veću pretnju po prava dece.
UNICEF procenjuje da 400 miliona dece živi
u zonama sukoba ili iz njih beži. Gotovo 600
miliona dece ne ispunjava minimalne standarde čitanja, a 1,2
milijarde dece žive u višedimenzionalnom siromaštvu.
Gde se Srbija nalazi na toj mapi?
Srbija je zemlja višeg srednjeg dohotka, posvećena pridruži-
vanju EU. Nedavno sam bila na samitu EU i Zapadnog Balka-
na gde je ponovo naglašeno da ekonomski rast nije moguć bez
razvoja ljudskog kapitala koji počinje u najranijim godinama.
Srbija je pokazala pohvalan napredak u pojedinim oblastima.
Tri su ključne oblasti koje doprinose izgradnji otpornih zajed-
nica kao temelja za održiv ekonomski rast.
Prva je rani razvoj dece. Srbija je institucionalizovala i pro-
širila programe roditeljstva, koji su samo ove godine osnažili
preko 30.000 roditelja i staratelja. Jačanje osnovnih usluga u
oblasti primarne zdravstvene zaštite – patronažne posete i pe-
dijatrijska nega, predškolskog obrazovanja i socijalne zaštite,
praćeno je novim izdvajanjima iz lokalnih budžeta koja pre-
mašuju pola miliona evra u 29 opština. Ekonomski argument
je jasan: ulaganje u intervencije u ranom detinjstvu donosi
povrat koji je u proseku četiri do pet puta veći od početnog
ulaganja. Ali izazovi i dalje postoje. Svako treće dete u ovom
uzrastu doživljava nasilno disciplinovanje kod kuće. Deca iz
osetljivih grupa – ona koja žive u siromaštvu i u romskim za-
jednicama, deca sa razvojnim poteškoćama teško ostvaruju
svoj puni potencijal. Ipak, osnova je postavljena i treba da na-
8 Nedeljnik 21. decembar 2023.
stavimo sa ulaganjima da bi se ova deca kasnije integrisala u
društvo i postala deo radne snage.
Druga oblast je obrazovanje u ranom detinjstvu. Reforma
predškolskog obrazovanja u Srbiji zaslužuje priznanje. Sva
deca koja sada pohađaju predškolsko obrazovanje uče kroz
igru i postavljaju temelje za celoživotno učenje zahvaljujući
novim Osnovama programa predškolskog vaspitanja i obra-
zovanja. Finansijska podrška, naročito kroz zajam od Svet-
ske banke, pomogla je da se poveća pristup učenju u ranom
detinjstvu i napravi važan korak za smanjenje nejednakosti i
uključivanje dece u sistem obrazovanja, čime se pripremaju za
narednu fazu razvoja veština.
Sada je potrebna stabilizacija prvih rezultata i osiguranje
procesa prelaska iz predškolskog u osnovno obrazovanje.
Univerzalni pristup kvalitetnom obrazovanju predstavlja
preduslov za izgradnju robustne radne snage za ekonom-
ski rast.
Treća oblast je mentalno zdravlje. Zahvaljujući snažnoj poli-
tičkoj volji, Srbija aktivno radi na unapređivanju mentalnog
zdravlja i psihičkog blagostanja dece i adolescenata. Značajno
je da je sveobuhvatni Memorandum o razumevanju koji inte-
griše pitanja mentalnog zdravlja u sektore zdravstva, socijal-
ne i dečje zaštite i obrazovanja potpisalo šest ministara. Na-
pravljen je prvi korak. Sada je vreme da se preuzete obaveze
pretoče u aktivnosti. Radujemo se osnivanju radne grupe na
visokom nivou koja će izraditi akcioni plan uz obezbeđeno fi-
nansiranje i nadgledati njegovo sprovođenje.
Nacionalni prosperitet se stvara, a ne nasleđuje. Rani razvoj
dece je političko, ekonomsko, socijalno i moralno pitanje na-
šeg vremena jer je najdelotvorniji način za izgradnju neop-
hodnog ljudskog kapitala. Neophodno je povećanje ulaganja,
političke volje i kapaciteta potrebnih da se prošire programi
podrške roditeljstvu, ranog razvoja dece, jednakog pristupa
kvalitetnim predškolskim programima i uslugama za men-
talno zdravlje adolescenata i mladih. Samo tako se mogu gra-
diti otporne zajednice, što je preduslov za razvoj ljudskog ka-
pitala i održiv ekonomski rast.
Svet će nastaviti da se menja i postavlja nove izazove pred
nas. Ako pogledamo svet kakav će biti nakon 2024. godine, pa
sve do 2050. godine, treba da se zapitamo kako da na najbo-
lji način pripremimo našu decu da budu spremna za izazove
koji predstoje. Kao što moj omiljeni autor i mislilac današnji-
ce Juval Noa Harari kaže: „Najvažnija će biti sposobnost da se
nosimo s promenama, da učimo nove sadržaje i da sačuvamo
mentalnu ravnotežu u nepoznatim situacijama.“ N
Budućnost počinje sada – važnost
ulaganja u rani razvoj dece

R
oditeljima je potrebna sistem-
ska podrška kako bi mogli da
podrže svoju decu i podsti-
ču ih da ostvare svoje poten-
cijale. Direktorka Instituta za
mentalno zdravlje Srbije i nacionalna
koordinatorka Radne grupe za rani ra-
zvoj dr Milica Pejović Milovančević na-
vodi da roditelji u Srbiji imaju znanja
o fizičkom razvoju dece, dok je manje
znanja o socioemocionalnom razvoju i
vaspitanju deteta:

„I dalje se kasno počinje sa aktivnosti-

ma koje su stimulativne za razvoj dece,
kao što su zajednička igra, čitanje sa dete-
tom, razgovor sa detetom i aktivno uklju-
čivanje deteta u dnevne rutine“, kaže ona i
naglašava da se ranije govorilo o najvećoj
važnosti prvih 1000 dana za razvoj deteta,
potom prvih pet godina, a da se danas in-
sistira na važnosti prvih osam godina.
Prema njenim rečima – sistemi zdra-
vlja, obrazovanja, socijalne zaštite oku-
pljeni oko Centra za rani razvoj, kao i rodi-
telji imaju isti cilj. Najveći doprinos, ujedno
i izazov jesu ljudi i angažovanje dovoljnog
broja profesionalaca.
Ljiljana Marolt iz Grupe za poslove pred-
školskog obrazovanja Ministarstva pro-
svete kaže da je „u svakoj predškolskoj
ustanovi, otkako se od septembra 2022.
primenjuje program učenja kroz igru ’Go-
dine uzleta’ ostvaren pomak. Švedska se
često navodi kao primer i ona ima stopro-
centni obuhvat dece godinu pred školu, a
to je uzor i cilj i za Srbiju do 2030. godine“.
Podrška roditeljima je podrška deci
Roditelji na dnevnom nivou brinu o zdra-
vlju, ishrani, bezbednosti, razvoju i obrazo-
vanju dece. „Roditelji dobijaju nedovoljno
podrške za nošenje sa roditeljskim stre-
som. Smatra se da programi koji podrža-
vaju roditelje, jačaju psihološki i emocional-
ni kapacitet dece i zato smo se usmerili na
programe koji jačaju snage roditelja da po-
drže dete i njegov optimalan razvoj“, kaže
Jelena Zajeganović Jakovljević, rukovodi-
teljka za zdravlje i rani razvoj u UNICEF-u.
U Srbiji je, kao i u svetu, primetno pove-
ćanje broja dece sa smetnjama u razvoju.
I dalje se kasno počinje
sa aktivnostima koje
su stimulativne za
razvoj dece, kao što su
zajednička igra, čitanje
sa detetom, razgovor
sa detetom i aktivno
uključivanje deteta u
dnevne rutine
Dr Milica Pejović Milovančević
Prema nacionalnim istraživanjima taj broj
na godišnjem nivou premašuje i 60.000
dece predškolskog uzrasta. Dokazano je
da prepoznate na vreme, razvojne pote-
škoće mogu biti prevaziđene pre polaska
u školu kod čak 70 odsto dece. UNICEF
podržava Ministarstvo zdravlja i resorna
ministarstva u razvijanju sistema porodič-
no orijentisanih ranih intervencija za decu
sa teškoćama i njihove roditelje.
Kašnjenje se nedovoljno rano prepozna-
je, kažu roditelji. Objašnjavaju da su često
gubili dragoceno vreme tragajući za rešenji-
ma u ustanovama koje su dostupne samo
u velikim gradovima. Mreža podrške se širi,
trebalo bi da bude u svakom okrugu. Tre-
nutno je zastupljena u 15 od 25 okruga.
Podrška ranom razvoju na lokalu
Da se u podršku ranom razvoju dece i
podsticajnom roditeljstvu u Srbiji ulaže, go-
vori podatak da je 29 lokalnih samouprava
u usluge koje to omogućavaju uložilo više
od pola miliona evra. Grad Bor je u okviru
projekta „Podsticajno roditeljstvo kroz igru“
osnovao škole roditeljstva, koje su se, pre-
ma rečima Tamare Paunović, većnice za
socijalnu zaštitu i rodnu ravnopravnost u
Boru, roditeljima pokazale veoma korisnim,
naročito u seoskim područjima. „Kada je
otvorena škola roditeljstva, bilo je prijavlje-
no 40 trudnica, sada je uključeno više od
150. To smo ostvarili za samo godinu, a
naročito je važno što je sve više očeva koji
su uključeni u te programe“, kaže ona.
Imamo znanje, potrebni su ljudi
I u 2024. godini pred sistemom podrške
deci i roditeljima je mnogo izazova. Inter-
sektorska povezanost, pre svega, trebalo
bi da se učvrsti na nacionalnom nivou.
„Ništa bez profesionalaca, neophodno je
da se omogući da što više ljudi koji su dobili
adekvatno obrazovanje postane deo usluga
koje podržavaju roditelje i decu od ranog de-
tinjstva“, kaže dr Milica Pejović Milovančević.
Opominje podatak da na 25.000 dece i
mladih u Srbiji postoji samo jedan struč-
njak koji se bavi mentalnim zdravljem.
Stručnjaci kažu da je velika potreba za ka-
drom i očekuju da država to prepozna i
omogući u 2024. godini.
 SPECIJAL IZBORI 2023.
PITANJA I ODGOVORI
Izborni
inženjering
Vrh izborne tabele ni ove godine nije doneo veliku neizvesnost,
bar ako govorimo o parlamentu, ali među nižerangiranim
partijama desilo se nekoliko značajnih preokreta
Pišu Ognjen Terzin i Vukašin Karadžić
P
oslednji put kada su izbo-
ri bili na Svetog Nikolu, i te
godine su održani baš 19.
decembra, bilo je to tačno
pre tri decenije, 1993. go-
dine. Bilo je to usred sankcija, Srbija je
bila izolovana, a na delu je bila i čuve-
na blokada na Drini, svojevrsne sankci-
je koje je Beograd (odnosno Milošević)
uveo Republici Srpskoj zbog odbijanja
Vens–Ovenovog mirovnog plana, od-
nosno bio je to pokušaj da se SR Jugosla-
vija iskobelja iz makar nekog sloja sank-
cija. A Srbi preko Drine su kao izbeglice
dolazili u Srbiju.
Ima toliko sličnosti, a suštinski toliko
razlika sa ovim izborima na kraju 2023.
godine. I tada su prethodni izbori bili
godinu dana ranije, dakle vanredno gla-
sanje u vanredna vremena. Tada su ra-
dikali otkazali podršku manjinskoj SPS
vladi, a ovog puta vanredni izbori su
deo taktike vlasti; Srbija nije izolovana,
ekonomska situacija nije tako loša kao
što je bila, ne ratuje se u našem komši-
10 Nedeljnik 21. decembar 2023.
luku, odnosi Beograda (odnosno Vuči-
ća) i Republike Srpske su sjajni – toliko
da Dodik čuva u pobedničkoj noći Vu-
čiću desno krilo (levo je pokrivao pred-
sednik crnogorske Skupštine Andrija
Mandić) – a da je u kampanji druga RS
opcija pokrivena tako što je formalni li-
der naprednjaka Miloš Vučević u kam-
panji sa gradonačelnikom Banjaluke
Stanivukovićem igrao „čoveče, ne ljuti
se“. Neko bi primetio da je šah za veli-
ke igrače, a „čoveče, ne ljuti se“ za dru-
gi ešalon, ali suštinski je simbolično va-
žno bilo da se pokažu jake veze srpskog
entiteta i srpskih vlasti.
Milošević je 1993. godine uspostavio
dominaciju od 123 poslanika sa 38 odsto
glasova, a imao je startnu prednost od
bar dvadesetak mandata, tada je po iz-
Opozicija je ostvarila
najbolji rezultat još od
2012. godine
bornom sistemu koji je podrazumevao
više jedinica moglo da se dogodi da so-
cijalisti sa Kosova i Metohije, gde je bila
slaba kontrola, dovuku isti broj manda-
ta za 50.000 glasova kao što je u Vojvo-
dini, na primer, dolazilo za 200.000 gla-
sova (godinu dana ranije je Arkan kao
grupa građana ušao u skupštinu sa pet
mandata uz samo 17.000 glasova). Milo-
ševiću je štelovanje – ili kako se to sada
kaže, izborni inženjering – bilo mnogo
lakši posao nego što je to danas Vučiću.
„Od istorijskog AVNOJ-a do izbe-
gličkog konvoja preko Sremske Rače“,
pevalo je nekada Zabranjeno pušenje
(istočno krilo benda).
Danas su, ako je verovati izveštajima
medija i prijavama iz opozicije, preko
Sremske Rače dolazili konvoji u mnogo
boljim okolnostima. Dođu, glasaju i vra-
ćaju se nazad... Prijavljeno je da je glavni
punkt bio kod Beogradske arene, mada
je prijavljeno još nekoliko „habova“.
Šta je tu sve bilo protivzakonito, a šta
„samo“ nečasno, nemoralno, nefer i an-
 Grad Beograd
(PRELIMINARNI REZULTATI GIK)

Lista Procenti Mandati

Aleksandar Vučić 39,35 49
Srbija protiv nasilja 34,26 42
NADA za Beograd 6,01 7
Mi - Glas iz naroda 5,37 6
SPS, Ivica Dačić 4,81 6

Grad Beograd, rezultati izbora od 2008. do 2022.

2008.
Lista Lider % Mandati
DS Dragan Đilas 38,90 45
SRS Aleksandar Vučić 34.70 40
DSS Aleksandar Popović 11 12
LDP Biljana Srbljanović 6,8 7
SPS Žarko Obradović 5.20 6
Izlaznost 60%  Gradonačelnik Dragan Đilas

2012.
Lista Lider % Mandati
DS Dragan Đilas 36.7 50
SNS Aleksandar Vučić 26.8 37
SPS Aleksandar Antić 9.5 13
DSS Aleksandar Popović 7.8 10
Izlaznost 54%  Gradonačelnik Dragan Đilas

2014.
tidemokratski, i koliko je zapravo uze- Lista Lider % Mandati
lo maha, možda nikada nećemo saznati. SNS Zorana Mihajlović 43.6 63
Izborni dan, kao što to politički običa- DS Dragan Đilas 15.7 22
ji u Srbiji nalažu, bio je pun potencijal- SPS Aleksandar Antić 11.4 16
nih nepravilnosti, a najviše prašine po- DSS Aleksandar Popović 6.3 9
diglo se upravo oko opozicionih tvrdnji Izlaznost 50% Gradonačelnik Siniša Mali
da je u Beogradskoj areni u režiji SNS-a
2018.
organizovano glasanje za građane iz Re-
Lista Lider % Mandati
publike Srpske.
SNS Zoran Radojičić 44.9 64
Intenzitet se tokom čitavog dana nije
- Dragan Đilas 18.9 26
smirivao do kasno u noć. Najpre je vla-
GG Aleksandar Šapić 9 12
dajuća stranka (ponovo pre RIK-a) pro-
SPS Aleksandar Antić 6.1 8
glasila pobedu, potom je Dačić najavio
SRS - 2.3 0
ostavku, da bi neposredno pre pono-
Izlaznost 51% Gradonačelnik Zoran Radojičić
ći Miroslav Aleksić izjavio kako „nema
govora da je SNS pobedio u Beogradu“. 2022.
Kako vrh izborne tabele ni ove godi- Lista Lider % Mandati
ne nije doneo veliku neizvesnost, bar SNS Aleksandar Šapić 38 48
ako govorimo o parlamentu, među ni- UZPB Vladeta Janković 21.3 26
žerangiranim partijama desilo se ne- MORAMO Dobrica Veselinović 10.8 13
koliko značajnih preokreta. Upravo je SPS Toma Fila 6.9 8
samo začelje tabele iznedrilo najveće iz- NDSS Miloš Jovanović 6.3 7
nenađenje i potencijalno ključnu figuru Zavetnici Mladen Kočica 3.5 4

u procesu formiranja vlasti u Beogradu Dveri Radmila Vasić 3.3 4

Izlaznost 57% Gradonačelnik Aleksandar Šapić
– Branimira Nestorovića.

11
 SPECIJAL IZBORI 2023.

PITANJA I ODGOVORI

Rezultati parlamentarnih izbora od 2013. do 2022.

2012. 2014. 2016. 2020. 2022.
SNS  24,04% SNS  48,35% SNS  48,25% SNS  60,65% SNS  44,27%
DS  22,06% SPS  13,49% SPS  10,95% SPS  10,38% UZPS  14,09%
SPS  14,51% DS  6,03% SRS  8,10% SPAS  3,83% SPS  11,79%
DSS  6,99% NDS  5,7% DJB  6,02% NADA  5,54%
LDP 6,53% DS  6,02% Moramo  4,84%
URS  5,51% Dveri  5,04% Dveri-POKS  3,92%
Savez za bolju Srbiju  5,02% Zavetnici  3,82%

Rezultati parlamentarnih izbora 2023.

u većim gradovima u procentima

Čačak Užice
Vučić, SNS 42.61 Vučić, SNS 42.66
Srbija protiv nasilja 24.43 Srbija protiv nasilja 29.45
NADA 6.47 NADA 7.43
Dr Nestorović 6.42 Dr Nestorović 5.07
Zavetnici-Dveri 5.78 SPS 5.07
SPS 5.67

Jagodina Kragujevac
Vučić, SNS 38.23 Vučić, SNS 44.03
Parlamentarni izbori 2023. SPS 23.99 Srbija protiv nasilja 27
(Nepotpuni rezultati RIK) Srbija protiv nasilja 17.01 SPS 6.72
Dr Nestorović 5.44 NADA 6.19
Lista Procenti Mandati NADA 3.94 Dr Nestorović 4.74
Zavetnici-Dveri 3.14
Aleksandar Vučić, SNS 46,66 128
Srbija protiv nasilja 23,64 65
SPS, Ivica Dačić 6,57 18 Kikinda
NADA, Miloš Jovanović 5,04 13 Vučić, SNS 53.22
Srbija protiv nasilja 19.86
Vršac
Mi - Branimir Nestorović 4,7 13
SPS 5.21 Vučić, SNS 47.16
Savez vojvođanskih Mađara 1,71 6 SVM 4.68 Srbija protiv nasilja 27.49
NADA 4.25 NADA 4.7
Zukorlić-Žigmanov 0,76 3
Dr Nestorović 3.84 SPS 4.54
SDA, Sulejman Ugljanin 0,58 2 Dr Nestorović 4.37

Politička borba Albanaca 0,36 1

Ruska stranka 0,3 1
Zavetnici-Dveri 2,77 /
SRS Vojislav Šešelj 1,47 /
DJB-Tadić 1,19 /
Narodna stranka 0,88 /
Čedomir Jovanović 0,24 /
Zajedno za budućnost i razvoj 0,18 /
Srbija na Zapadu 0,14 /
Albanska demokratska alt. 0,09 /

12 Nedeljnik 21. decembar 2023.

Šabac Kruševac Kraljevo
Vučić, SNS 49.98 Vučić, SNS 54.31 Vučić, SNS 45.16
Srbija protiv nasilja 24.58 Srbija protiv nasilja 20.85 Srbija protiv nasilja 22.33
SPS 5.86 SPS 6.86 SPS 8.95
NADA 5.13 NADA 4.74 NADA 7.3
Dr Nestorović 4.35 Dr Nestorović 4.28 Dr Nestorović 4.64

Novi Sad Sremska Mitrovica

Zrenjanin
Vučić, SNS 38.79 Vučić, SNS 52.95
Vučić, SNS 46.92 Srbija protiv nasilja 19.75
Srbija protiv nasilja 34.28
Srbija protiv nasilja 25.57 SPS 6.13
NADA 6.25
NADA 5.71 Dr Nestorović 4.79
Dr Nestorović 5.46
SPS 4.63 NADA 4.61
SPS 3.99
Dr Nestorović 4.08

Vranje Negotin
Požarevac
Vučić, SNS 54.24 Vučić, SNS 64.24
Vučić, SNS 49.62 Srbija protiv nasilja 16.56 Srbija protiv nasilja 15.11
Srbija protiv nasilja 23.42 SPS 11.34 SPS 7.64
SPS 7.57 NADA 4.32 Dr Nestorović 2.59
Dr Nestorović 4.27
NADA 2.51
NADA 4.2

Novi Pazar Bor Zaječar

Vučić, SNS 45.48 Vučić, SNS 48.43
Vučić, SNS 40.58
Srbija protiv nasilja 26.55 Srbija protiv nasilja 22.91
Ujedinjeni za pravdu 21.53
SPS 8.75 SPS 7.52
SDA Sulejman Ugljanin 19.87
Dr Nestorović 4.56 Dr Nestorović 5.07
Srbija protiv nasilja 8.98
Dveri-Zavetnici 3.22 NADA 4.67
SPS 2.21
NADA 3.09 Dveri-Zavetnici 3.58
Dr Nestorović 0.36

Subotica Smederevo
Za Grad Niš na sajtu RIK-a ne postoje Vučić, SNS 40.07 Vučić, SNS 50.45
jedinstveni podaci. Lista SNS-a dobila Srbija protiv nasilja 20.54 Srbija protiv nasilja 19.07
je 49.862 glasa, a lista Srbija protiv SVM 20.3 SPS 7.46
nasilja 36.472 glasa. Opozicija je imala Dr Nestorović 3.48 NADA 5.68
više glasova od liste Aleksandra Vučića SPS 2.6 Dr Nestorović 5.51
u gradskoj opštini Medijana, dok je lista NADA 2.45 Zavetnici-Dveri 3.81
Ujedinjeni za pravdu 1.93
Srbija protiv nasilja osvojila najviše
glasova u gradskim opštinama Pantelej,
Crveni krst, Niška Banja i Palilula.

13
 SPECIJAL IZBORI 2023.

PITANJA I ODGOVORI

ZAVETNI GLAS NARODA

U izbornoj noći bilo je teško izvlačiti

zaključke o izbornim rezultatima Nesto-
rovićeve liste „Mi – Glas iz naroda“, jer
je u susret 17. decembru malo ko uopšte
video ovu partiju iznad cenzusa. A kada
bi je videli, nekako bi se to uzimalo kao
predizborna šala. Nestoroviću nisu da-
vane prevelike šanse na izborima i zbog
njegovih nekonvencionalnih stavova,
koje isto tako nekonvencionalnim kana-
lima deli sa hiljadama ljudi još od kada
je u predvečerje pandemije postao naši-
roko popularan. Međutim, upravo je na
tom alternativnom pristupu politici (ali
i mnogim drugim temama od istorije do
genetike), Nestorović gradio svoj rejting,
stvorivši tako platformu za prihvatanje
birača koji su iz različitih razloga bili ra-
zočarani u mejnstrim političke opcije.
Tako su se u tih nešto manje od pet
odsto mogli naći glasači širokih politič- -a, do razočaranih desničara koji, pre nje Nestorovića zapravo nije iznenađe-
kih opredeljenja; od pristalica – na mo- svega u koaliciji „Nacionalno okuplja- nje, i verovatno je direktno povezano sa
mente takođe alternativnog – „Dosta je nje“, nisu pronašli adekvatna rešenja za debaklom liste Zavetnici–Dveri. Jer Ne-
bilo“, preko birača višegodišnjeg srp- nacionalna pitanja. storović je na prošlim izborima podržao
skog političkog mejnstrima SNS-a i SPS Kada se malo dublje zagrebe, događa- Dveri, a i matematički su ove dve stran-

Rezultati parlamentarnih izbora u beogradskim opštinama (Izvor: RIK)

Voždovac Zvezdara Palilula Surčin
Lista Procenti Lista Procenti Lista Procenti Lista Procenti
Srbija protiv nasilja 36,63 Srbija protiv nasilja 40,13 Vučić, SNS 37,86 Vučić, SNS 54,7
Vučić, SNS 34,89 Vučić, SNS 31,64 Srbija protiv nasilja 33,89 Srbija protiv nasilja 18,22
NADA 7,09 NADA 6,84 Dr Nestorović 6,66 Dr Nestorović 6,56
Dr Nestorović 6,7 Dr Nestorović 6,48 NADA 5,91 SPS 5,45
SPS 4,95 SPS 4,91 SPS 5,18 NADA 4,62

Vračar Lazarevac Rakovica Čukarica

Srbija protiv nasilja 48,43 Vučić, SNS 41,29 Vučić, SNS 37,22 Vučić, SNS 37,17
Vučić, SNS 26,58 Srbija protiv nasilja 26,52 Srbija protiv nasilja 33,58 Srbija protiv nasilja 34,2
NADA 6,45 SPS 7,64 NADA 6,89 NADA 7,14
Dr Nestorović 5,65 NADA 6,57 Dr Nestorović 6,86 Dr Nestorović 7,02
SPS 3,87 Dr Nestorović 6,1 SPS 5,41 SPS 4,87
Narodna stranka 2,46 Zavetnici-Dveri 4,44
Savski venac Grocka
Mladenovac Novi Beograd Srbija protiv nasilja 44,02 Vučić, SNS 47,87
Vučić, SNS 51,77 Srbija protiv nasilja 40,67 Vučić, SNS 30,34 Srbija protiv nasilja 22,09
Srbija protiv nasilja 21,6 Vučić, SNS 31,74 Dr Nestorović 6,24 SPS 8
SPS 6,66 NADA 6,89 NADA 6,17 NADA 5,72
Dr Nestorović 5,12 Dr Nestorović 6,8 SPS 4,17 Dr Nestorović 5,62
NADA 4,31 SPS 4,41
Stari grad
Dveri-Zavetnici 3,11
Obrenovac Srbija protiv nasilja 49,69
Zemun Vučić, SNS 49,5 Vučić, SNS 24,61
Vučić, SNS 40,91 Srbija protiv nasilja 20,97 Dr Nestorović 6,39
Srbija protiv nasilja 31,73 Dr Nestorović 8,19 NADA 5,94
Dr Nestorović 6,67 SPS 6,64 SPS 3,57
NADA 5,92 NADA 4,48
SPS 4,52

14 Nedeljnik 21. decembar 2023.

Kampanje lijevo-liberalne i
desnih opozicija bile su loše.
Ni približno nije iskorištena
emocija, nije bilo kreative, i
promašena je taktika. Takođe,
došlo je do kasnog ‘paljenja’,
a pokazan je i operativni
amaterizam. Istovremeno,
Vučić nije u formi života,
no svoj osjetno smanjeni
manevarski prostor koristio
je do samih granica
ALEKSANDAR MUSIĆ
GLEDANJE U MANDATE
Proevropska opozicija
nije bila jača od 2012. godine
Mandati nisu pasulj, ali gledanje i u
mandate nam možda nešto kaže o nama.
U analizi osvojenih mandata u Narodnoj
skupštini, ako oni mogu da kažu nešto o
političkim kretanjima u zemlji, definitivno je
primetan slobodni pad socijalista, povratak
SNS-a na podešavanja iz 2016. godine,
kao i da proevropska opozicija nije imala
ovoliko mandata još od 2012. godine, kada
je URS u izbore ušao kao partner DS-a,
a iz izbora izašao kao partner socijalista i
naprednjaka i pomogao da se formira nova
vlast. I to kad bi se Saša Radulović i pokret
„Dosta je bilo“ iz 2016. godine svrstao u ovu
kategoriju na bazi percepcije birača, ne
nužno poruka i stavova te organizacije.
Istovremeno primetna je stagnacija
desničarskih stranaka.

ke sada zajedno osvojile oko dva odsto, SNS mandati

što uz Nestorovićeve procente čini se- 2012. 2014. 2016. 2020. 2022. 2023.
dam, koliko su imali u dve liste 2022. 73 158 131 188 120 128
godine.
Komentarišući izborne rezultate, po- SPS mandati
litikolog iz Zagreba Aleksandar Musić 44 44 29 32 31 18
za Nedeljnik kaže da lista koju pred-
vodi Branimir Nestorović ima unikat-
PROEVROPSKA OPOZICIJA DESNA OPOZICIJA
no biračko telo koje je „nominalno de-
sničarsko, nominalno antisistemsko, 2012.
2012.
ali strogo gledano ni režimsko ni anti- DSS21
DS koalicija 67
režimsko“.
PREOKRET koalicija (LDP) 19
„Njegovo biračko telo je neraskidivo 2014.
URS (G17) 16
usredotočeno na njegov osobni brend i /
UKUPNO 102
Jutjub kapilarne sadržaje koji su mješa- * Nijedna desna lista nije prešla cenzus.
vina odokativne putinofilije, borbe pro-
2014.
tiv nedefinirane duboke države i gard 2016.
DS koalicija 19
oponiranja svakom mejnstrimu“, kaže SRS 22
NDS koalicija (Tadić) 18
Musić. „To, upareno sa slabim perfor- UKUPNO 37
DSS–DVERI 13
mansom većine desnih oporbi – kalkuli- UKUPNO 35
ranje Zavetnika i Dveri i niskoenergetska 2016.
kampanja Narodne stranke – jednako je DJB* 16
2020.
Nestorovićev dobar rezultat.“ DS koalicija 16
SPAS 11
Drugo iznenađenje, kada govorimo o Čeda–Boris–Čanak 13 * Većina opozicionih stranaka je bojkotovala
začelju izborne tabele (gde su iznenađe- UKUPNO  45 izbore.
nja jedino i moguća) jeste ispadanje ko-
alicije „Nacionalno okupljanje“ iz D’On- Napomena
2022.
tove jednačine. *Svrstavanje pokreta „Dosta je bilo“ 2016. bazirano
je na tadašnjoj percepciji koju je pokret imao u NADA 15
U korpusu nacionalističkih stranaka javnosti DVERI–POKS 10
koje su početkom aprila 2022. godine is- ZAVETNICI 10
plivale iznad cenzusa, našle su se Nacio- 2020. UKUPNO 35
nalno-demokratska alternativa, koalicija /
Dveri–POKS i Srpska stranka Zavetni- Napomena 2023.
ci. Analitičari su tada ulazak nacionali- **Godine 2020. većina opozicionih stranka je
NADA 13
stičkih partija u parlament okarakterisa- bojkotovala izbore.
MI 13
li kao ukrcavanje na evropski voz koji je UKUPNO 26
sve više hvatao desni kurs, i da će u na- 2022.
rednom periodu desnica biti sve jača. UJEDINJENI 38
Napomena: Ovde su grupisane stranke i pokreti
Nedelja veče pokazala je da se taj trend MORAMO 13 desnice u najširem smislu.
zapravo nije nastavio. Da li zbog toga što UKUPNO 51
su prostor desnice umnogome „privati-
zovale“ populističke partije na vlasti, ili 2023.

zbog toga što se srpska desnica već dugo SPN 65

15
 SPECIJAL IZBORI 2023.
PITANJA I ODGOVORI
muči da zajaše evropski talas, prostor koji
su desne stranke zauzele na ovim izbo-
rima ostao je relativno isti u odnosu na
prethodne. Jedino što se promenilo jeste
distribucija procenata između stranaka i
gubljenje parlamentarnog statusa Dveri i
Zavetnika, što, kako objašnjavaju naši sa-
govornici, ima uzročno-posledičnu ko-
relaciju sa uspehom Nestorovićeve liste.
Direktor CeSID-a Bojan Klačar ocenju-
je da je uspeh liste „Mi – Glas iz naroda“,
uslovljen padom zainteresovanosti za po-
litiku koalicije „Nacionalno okupljanje“,
za čije je birače Nestorović predstavljao
alternativu.
„Kada se saberu Nestorovićevi procen-
ti sa Dverima i Zavetnicima, vidi se da se
tu radi o sličnim procentima u odnosu na
izbore 2022. godine“, kaže za Nedeljnik
Bojan Klačar. „Drugi razlog je taj što ova
kombinacija očito nije davala sinergetski
efekat. Takođe, došlo je do fragmentacije
unutar desnog korpusa i formiranja sta-
va u ovoj koaliciji da nisu za pregovore
sa proevropskom opozicijom, što je oči-
to povuklo sa sobom i određene posledi-
ce ili nije dobro objašnjeno sopstvenim
biračima.“
Profesor Fakulteta političkih nauka
Dušan Vučićević rekao je za Nedeljnik
da su glasači Dveri izuzetno antivučićev-
ski raspoloženi, a da su se njihovi glaso-
vi, s obzirom na to da partije ove koalici-
je nisu jasno rekle da ne žele da sarađuju
sa SNS-om, prelili na neke druge kandi-
date. To je ujedno, dodaje, i razlog uspo-
16 Nedeljnik 21. decembar 2023.
na stranke „Mi – Glas iz naroda“ Branimi-
ra Nestorovića.
„Nestorović je preuzeo određeni deo
glasača ‘Dosta je bilo’ i uzeo nešto glaso-
va SPS-a i SNS-a. Iako njegova kampanja
nije bila duga ni jaka, on godinama ko-
municira sa građanima, još od vremena
kovida i postoje ljudi koji njemu veruju.“
Politički analitičar Cvijetin Milivoje-
vić ocenio je da je izborni uspeh liste „Mi
– Glas iz naroda“ Branimira Nestorovića
delom posledica toga što je pokupila gla-
sove desno orijentisane političke opozici-
je ali i činjenice da nije bila „dočekana na
nož“ od strane vlasti.
„Nestorovićeva lista nije postigla uspeh
preko noći, tu se nalaze ljudi koji su po-
znati javnosti i ljudi koji su uspešni a vlast
nije htela da ih dira jer je htela da spusti
stranke desne opozicije“, rekao je Mili-
vojević.
Kako stvari trenutno stoje, Branimir
Nestorović će ispuniti svoj cilj koji su
Slamka spasa za SPS može
biti Beograd. Kako se stvari
odvijaju u trenutku pisanja
ovog teksta, gradsku većinu
SNS ne može formirati bez
socijalista. Dačić će odigrati
na tu kartu, ne bi li iscedio
i poslednju kap koalicione
vrednosti i time dokazao
SNS-u da mu je i dalje
potreban
mnogi dočekali sa podsmehom, a to je da
bude „onaj jezičak na vagi koji će svi da
pitaju kada se donose odluke“. Ispostavi-
će se na kraju da će „dačićevsku dilemu“
na gradskom nivou upravo imati lista „Mi
– Glas iz naroda“ i da će od njega zavisiti
da li će većinu formirati „Srbija protiv na-
silja“ ili SNS sa socijalistima.
ERDOGAN, ORBAN, VUČIĆ...
A dok se dobar deo srpske političke
javnosti i dalje iščuđava nad ubedljivim
prelaskom izbornog praga koji je ostvari-
la lista Branimira Nestorovića, ogromnim
padom broja glasova Socijalističke partije
Srbije u odnosu na neke pređašnje izbore
ili potpunim krahom koalicije okuplje-
ne oko Milice Đurđević Stamenkovski i
Boška Obradovića, deluje kao da pobeda
Srpske napredne stranke nije iznenadila
gotovo nikog.
Sa 46 odsto glasova koje je lista „Alek-
sandar Vučić – Srbija ne sme da stane“
osvojila (tako bar tvrde poslednja pre-
brojavanja Republičke izborne komisi-
je), Srpska napredna stranka je potvrdila
status dominantne političke opcije u ze-
mlji. Njeni rezultati na ovogodišnjim par-
lamentarnim izborima identični su goto-
vo svim rezultatima koje je ova partija u
periodu od 2012. pa do 2022. ostvariva-
la. Jedini parlamentarni izbori u kojima
je SNS osvojio manje od 40 odsto glaso-
va bili su upravo oni u godini dolaska te
stranke na vlast, 2012, dok je na svim na-
rednim ona pokazivala da ima relativno
stabilnu i postojanu podršku, sklonu mi-
nimalnim oscilacijama. Ovog puta je pri-
metno da je nadoknađen pad na pret-
hodnim izborima.
Politikolog iz Zagreba Aleksandar Mu-
sić za Nedeljnik objašnjava kako su ova-
ko dobri rezultati vladajućeg SNS-a bili
u potpunosti u skladu s njegovim oče-
kivanjima, i to iz razloga što su „kampa-
nje lijevo-liberalne i desnih opozicija bile
loše“.
„U njihovim kampanjama ni približno
nije iskorištena emocija, nije bilo krea-
tive, i promašena je taktika“, objašnjava
Musić za Nedeljnik. „Takođe, došlo je do
kasnog ‘paljenja’, a pokazan je i operativ-
ni amaterizam. Istovremeno, Vučić nije
u formi života, no svoj osjetno smanjeni
manevarski prostor koristio je do samih
granica. Struktura, resursi i na kraju dana
iskustvo – nebitno je vidim li sa strane ja
stvari precizno – sami birači su rekli da je
tome tako.“
Kao veoma bitan faktor u izbornom
uspehu koji je SNS zabeležio na republič-
kom nivou, ali i pobedi – doduše tankoj,
ali pobedi se u glasove ne gleda – koju je
upisao na prestoničkim izborima, novi-
nar Nedeljnika Željko Pantelić primetio
je i sposobnost Aleksandra Vučića da kod
sličnih mu evropskih lidera (konkretno
kod Viktora Orbana i Redžepa Tajipa Er-
dogana) prepozna najbitnije elemente u
metodologijama vladanja i ponašanju u
predizbornim kampanjama, a potom ih i
s velikim uspehom implementira na slu-
čaju Srbije.
„Aleksandar Vučić ide utabanim stopa-
ma mađarskog premijera Viktora Orba-
na i turskog predsednika Redžepa Tajipa
Erdogana, naravno u dužnim proporcija-
ma“, napisao je Pantelić u izbornoj noći.
„Moglo bi se reći da je predsednik SNS-a
u dobroj meri prilagodio srpskim uslovi-
ma sve metodologije vladanja i vođenja
izbornih kampanja od dvojice ‘izbornih
autokrata’, od načina vođenja države, ko-
rišćenja državnih resursa, igranja na više
stolova i miksovanja populizma, suvere-
nizma, nacionalizma i klerikalizma. Re-
zultati parlamentarnih i beogradskih iz-
bora neodoljivo podsećaju na ono što se
događa već duže vremena u Mađarskoj i
Turskoj. Kao što Fides i AKP dominiraju
u Panonskoj niziji i Anadoliji a ‘štucaju’ u
Budimpešti i Istanbulu (i Ankari), gde su
izgubili poslednje izbore, tako i SNS do-
minira na republičkom nivou, ali mora
da pozove ‘pojačanja’ iz Republike Srp-
ske za beogradske izbore. I to je još jed-
na sličnost Vučića sa Orbanom. I jedan
i drugi obilato koriste glasove etničkih
Srba odnosno Mađara u okolnim zemlja-
ma, pošto su dali državljanstva“, naveo je
Pantelić u tekstu na sajtu Nedeljnik.rs.
Posebno zabrinjavajući problem srpske
politike koji su ovi izbori samo dodatno
naglasili, a koji uočava Željko Pantelić, je-
ste to što je od prvih višestranačkih izbora
u Srbiji posle Drugog svetskog rata pro-
šlo 30 godina, a „što su dve Srbije još uvek
tamo gde su se nalazile i pre raspada Ju-
goslavije“. Razlika u glasovima između
SPS-a i opozicije oličene u Draškoviće-
vom Srpskom pokretu obnove i Demo-
kratskoj stranci koja je postojala na pr-
vim višestranačkim izborima (46,1 odsto
spram 23,3 odsto) u manje-više identič-
noj proporciji u Srbiji prisutna i danas, iz-
među SNS-a i koalicije „Srbija protiv na-
silja“. Sličan odnos snaga između SNS-a i
Glasači Dveri izuzetno su
antivučićevski raspoloženi,
a njihovi glasovi, s obzirom
na to da partije ove koalicije
nisu jasno rekle da ne žele da
sarađuju sa SNS-om, prelili su
se na neke druge kandidate
DUŠAN VUČIĆEVIĆ
Kada se saberu Nestorovićevi
procenti sa Dverima i
Zavetnicima, vidi se da se tu
radi o sličnim procentima u
odnosu na izbore 2022. godine
BOJAN KLAČAR
opozicije bio je i na parlamentarnim iz-
borima prošle godine (SNS-ovih 44,27
naspram 19,74 koje su zajedno prikupili
koalicija „Ujedinjeni za pobedu Srbije“ i
koalicija „Moramo“), dok je na izborima
koji su se održavali 2014, 2016 i 2020. taj
jaz bio još dublji.
JOŠ JEDAN ŠTRAJK GLAĐU
Posle svakih izbora, tako to nalaže po-
stizborna analitika, traže se pobednici i
gubitnici. I oni koji su ostali na istom su
uglavnom na tankoj liniji, samo ih ugao
gledanja i perspektiva može baciti na jed-
nu ili na drugu stranu.
Među njima nije koalicija NADA koju
čine Novi DSS i POKS. Oni su i u Beogra-
du i na republičkom nivou, u pola pro-
centa ostvarili isti rezultat kao na prošlim
izborima, ali bi mogli da imaju razloga da
se osećaju ako ne kao pobednici, bar da
budu zadovoljni. Osim što su konačno
sproveli diferencijaciju u odnosu na dru-
ge desničarske stranke – i profilisali se
kao demokratska desnica (neko bi rekao,
baš kao „stari“ DSS), ujedno predstavljaju
i političko partnerstvo koje se održalo što
nije tako čest slučaj.
To će upravo za takozvanu proevrop-
sku opoziciju sada biti najveći izazov.
Zapravo najveći izazov će biti posti-
zborna kriza koja je nastala usled protesta
i tvrdnji opozicije da su beogradski izbori
neregularni, što je ispratio zahtev za po-
ništavanjem izbora. Nosioci opozicione li-
ste „Srbija protiv nasilja“ Marinika Tepić i
Miki Aleksić stupili su u štrajk glađu. A to
je granica političke krize posle koje naj-
manje ima izvesnosti.
Ipak, za opoziciju, kada je reč o rezul-
tatima izbora, postoji ugao gledanja koji
pruža optimizam.
Klačar za Nedeljnik ističe veoma zani-
mljiv podatak koji kaže da je na ovim iz-
borima opozicija „ostvarila najbolji rezul-
tat još od 2012. godine“, kada su i SNS i
DS prikupili identičan broj glasova, ali je
zahvaljujući SPS-u i premijerskoj fotelji
koja je obećana njenom predsedniku Ivi-
ci Dačiću, vlast na kraju ipak otišla u ruke
naprednjaka. Još neverovatnije zvuči po-
datak da je „Srbija protiv nasilja“ na ovim
izborima osvojila 24 odsto glasova, isto
onoliko koliko je i SNS uzeo 2012. prili-
kom dolaska na vlast.
„Moguće da je problem nastao zbog ve-
likih očekivanja koja je lista ‘Srbija protiv
nasilja’ širila uoči izbora, pa se sada stvo-
rila slika da se radi o neuspehu“, objašnja-
va Klačar za Nedeljnik. „Za ‘Srbiju protiv
nasilja’ je najbolji put okretanje sebi, ja-
čanje infrastrukture i nametanje sebe kao
političke alternative Vučiću. SNS se i da-
lje vidi kao najbolja politička opcija u Sr-
biji i SPN nije uspeo da promeni tu per-
cepciju u kampanji jer se previše bavio
Vučićem, a manje temama ili sopstve-
nim planovima.“
Da po opoziciju, uprkos mišljenju koje
je nesumnjivo stekao dobar deo njihovog
biračkog tela, i nije sve tako crno – pri-
metio je i Željko Pantelić.
Lideri opozicione koalicije ipak ne
mogu i ne žele da se zadovolje ulogom
„kredibilne alternative SNS-u“. Naročito
ne u prestonici.
O tome najbolje govore njihova posti-
zborna saopštenja u kojima tvrde „da je
više od 40.000 ljudi bez legalnog prebi-
vališta u glavnom gradu organizovano
dovedeno radi pružanja podrške SNS li-
sti na beogradskim izborima“, kao i pro-
test koji su u ponedeljak uveče održali is-
pred zgrade Republičke izborne komisije.
Lideri koalicije „Srbija protiv nasilja“ Ma-
rinika Tepić i Miroslav Aleksić su, tvrde-
17
 SPECIJAL IZBORI 2023.
PITANJA I ODGOVORI
ći da poseduju dokaze o izbornoj krađi,
tokom tog protesta najavili započinjanje
štrajka glađu dok izbori ne budu pono-
vljeni, mada je Aleksić brzo odustao od
tog najtežeg oblika protesta.
I’LL BE BACK?
Samouverenost Ivice Dačića koja ga
je krasila još otkako je preuzeo vođenje
Socijalističke partije Srbije, a koja je bila
prisutna i u ovoj kampanji u vidu sloga-
na „Dačić premijer“, na konferenciji za
štampu po objavljivanju rezultata nije bila
tu. Ne samo da Dačić neće biti premijer,
nego je najavio i mogućnost napuštanja
mesta predsednika stranke.
„Razgovaraću, naravno, sa kolegama iz
Socijalističke partije Srbije šta je najbolje
za stranku u narednom periodu. Moje lič-
no mišljenje je da je potrebno naći novog
lidera Socijalističke partije Srbije. Razgo-
varaću i sa Aleksandrom Vučićem, pred-
sednikom Republike. Ne želim da time
nanesem bilo kakvu štetu nacionalnom
i državnom interesu. Naravno, o svemu
tome kada se završi ovaj izborni proces“,
najavio je Dačić.
Mnogo je faktora Dačić uvukao u ovu
jednačinu, da bi se tek tako govorilo o
„odlasku Dačića“, mada prvi put može da
naiđe i na ozbiljnije otpore unutar stran-
ke.
Neko je mogao da se seti prošlogodi-
šnjih izbora i nezadovoljnog Dačića upr-
kos značajnom broju glasova, bilo je to
previše da ne iznervira Vučića i napred-
njake.
Dačić i socijalisti su se trudili da i u gla-
sovima kao i u politici budu blizu vatre,
dovoljno da se ogreju, ali ne previše bli-
zu, da se ne opeku.
Apsurdno, Dačić je izgledao mnogo
opuštenije ove godine kada je na kon-
ferenciji za štampu rekao da je potreb-
no naći novog lidera SPS-a nego kao „po-
bednik“ posle prošlogodišnjih izbora.
Nije, dakle, socijaliste zabrinulo tih 6,5
odsto, koliko ih je zabrinula činjenica da
SNS-u više nisu potrebni.
Bojan Klačar kaže da je SPS na ovim iz-
borima ostvario jedan od najlošijih rezul-
tata još od 2000. godine i da je sasvim si-
gurno da se nalazi u grupi gubitnika na
ovim izborima.
„Dačić je verovatno bio svestan tog
scenarija jer od početka nije bio pristali-
ca vanrednih izbora. Razlog za takav re-
zultat je, pre svega, kampanja SNS-a koja
18 Nedeljnik 21. decembar 2023.
Srbija je glasala, ali OEBS i
ODIHR prijavljuju zloupotrebu
javnih resursa, zastrašivanje
birača i slučajeve kupovine
glasova. To je neprihvatljivo za
zemlju sa statusom kandidata
za članstvo u EU
MINISTARSTVO SPOLJNIH
POSLOVA NEMAČKE
je targetirala sve one birače koji su od SNS
-a otišli ka SPS-u u aprilu prošle godine
i faktički su u tome uspeli. Drugi razlog
je to što SPS nije imao nijedan tematski
adut – kao što je to prošle godine bio od-
nos sa Rusijom – koji je mogao iskoristi-
ti u kampanji. To je veliki problem pošto
SPS svakako ima mali manevarski pro-
stor zbog koaliranja sa SNS-om.“
Međutim, slamka spasa za SPS može
biti Beograd. Kako se stvari odvijaju u tre-
nutku pisanja ovog teksta, gradsku veći-
nu SNS ne može formirati bez socijalista.
Dačić će odigrati na tu kartu, ne bi li is-
cedio i poslednju kap koalicione vredno-
sti i time dokazao SNS-u da mu je i dalje
potreban.
Mnogi su, ipak, nastup SPS-a na ovim
izborima okarakterisali kao njihov po-
slednji politički trzaj. Dalek put koji je
stranka prešla od „Dačić premijer“ do
„potrebno je naći novog lidera“ u roku od
nekoliko sati, samo potvrđuje činjenicu
da je SPS možda i najveći gubitnik ovih
izbora. Dačićeva najava ostavke – šta god
se sa njom na kraju desi – odiše za njega
retko viđenim pesimizmom.
Kao što je Boris Tadić te 2012. godine
– kada je Dačić napravio manevar koji je
SPS-u obezbedio još jednu deceniju živo-
ta – izgovorio ono čuveno „vidimo se u
nekom drugom filmu“, tako je i lider so-
cijalista nakon burne izborne noći, u po-
nedeljak ujutru poručio „I’ll be back!“ uz
sliku sa Švarcenegerom. Tadićev „novi
film“ je, kao što to obično biva sa nastav-
cima, izgubio i smisao i publiku, a da li će
Dačićev „povratak“ doživeti istu neslavnu
sudbinu, za početak će zavisiti od rasple-
ta situacije u Beogradu, a zatim i od toga
kako će se stranka pozicionirati sa time
što joj je preostalo.
BERBOK VS. BILČIK
U izbornoj noći, predsedniku Vučiću
čestitao je samo Viktor Orban, dok su u
narednim danima stizale uglavnom pac-
ke.
U ponedeljak, reagovalo je nemačko
Ministarstvo inostranih poslova.
„Srbija je glasala, ali OEBS i ODIHR
prijavljuju zloupotrebu javnih resursa,
zastrašivanje birača i slučajeve kupovi-
ne glasova. To je neprihvatljivo za zemlju
sa statusom kandidata za članstvo u EU“,
navelo je ministarstvo na čijem je čelu
Analena Berbok.
Na tom tragu bila je i izjava Stefana
Šenaha, šefa delegacije Parlamentarne
skupštine Saveta Evrope koja je nagleda-
la izbore u Srbiji. On je rekao da je istina
u našoj zemlji pomalo šokantna, da izbori
nisu bili fer, da se manipulisalo glasovima
i da je sve to problem za zemlju koja želi
da ide demokratskim putem.
U Evropskoj uniji su dodali da „sa za-
brinutošću zaključuju da izborni proces
u Srbiji zahteva opipljiva poboljšanja i da-
lju reformu, pošto je pravilno funkcioni-
sanje demokratskih institucija u srži pri-
stupanja Srbije Evropskoj uniji.
Na sličnom fonu bila je i izjava Viole fon
Kramon, poslanice Evropskog parlamen-
ta, koja je naglasila potrebu da se sprove-
de kompletna istraga neregularnosti na
izborima u Srbiji.
„Svedoci smo slučajeva organizovanog
dovođenja birača iz Republike Srpske i
zastrašivanja birača. Apsolutno smo oče-
kivali više demokratske standarde od ze-
mlje kandidata koja pregovara o članstvu
u Evropskoj uniji. Potreban je međuna-
rodni nadzor i puna istraga.“
Ipak, Vladimir Bilčik, izvestilac Evrop-
skog parlamenta za Srbiju, imao je dru-
gačije viđenje u svojoj izjavi za Insajder.
„Ono što smo primetili jeste da su izbo-
ri dobro sprovedeni, dobro vođeni. Ima
nekih nepravilnosti kada su u pitanju pri-
jave koje smo dobijali iz mesta koja smo
posetili o dovođenju dodatnih birača, ali
nije reč o velikom broju birača. Takođe, o
potencijalnoj kupovini glasova, posebno
na biračkim mestima i oko njih. Ali opet,
to nisu bili veliki incidenti, već oni koje
smo posmatrali u manjem obimu. Da-
kle, u celini, mislim da su izbori protekli
glatko. Zato želim da čestitam građanima
Srbije što su glasali u većem broju nego
prošle godine.“
U utorak po podne, o regularnosti-
ma je progovorio i Vašington. Portparol
Stejt departmenta Metju Miler je na pita-
nje Glasa Amerike kako SAD vide preli-
minarne zaključke međunarodnih po-
smatračkih misija na čelu sa OEBS-om,
Zagovarali smo veću
izlaznost. Ona jeste u
izvesnoj meri povećana, ali
je evidentno da zbog blokade
medija i negativne kampanje
koja je protiv ‘ProGlasa’
intenzivno vođena, nismo
uspeli da dopremo do jednog
dela biračkog tela. Uprkos
tome, mislim da je ‘ProGlas’
bio osveženje i da je probudio
deo birača iz apatije
MIODRAG MAJIĆ
odgovorio da se u Vašingtonu taj izveštaj
„razmatra“.
„Pozivamo Srbiju da radi sa OEBS-om
na rešavanju ovih pitanja. Tvrdnje o ne-
regularnostima, o kojima su izvestili
OEBS i drugi međunarodni posmatrači,
treba da budu istražene. Nasilje upereno
ka izbornim zvaničnicima, novinarima i
akreditovanim posmatračima - o čemu
smo takođe videli izveštaje - nije prihva-
tljivo. To ćemo i dalje jasno stavljati do
znanja Srbiji i, kao što sam rekao - po-
zivati da radi sa OEBS-om na rešavanju
ovih problema“, rekao je portparol Stejt
departmenta.
PROGLAS
Jedno od pitanja posle izbora će sva-
kako biti i kakav je bio efekat kampanje
„ProGlas“. Iako se o dometu i ulozi koju
je „ProGlas“ odigrao u mobilizaciji gla-
sača može diskutovati, aktivnost u toku
izbornog dana mu se ne može osporiti.
Tako su pokretači ove inicijative još oko
dva sata pre zatvaranja biračkih mesta
pozvali Više javno tužilaštvo u Beogradu
da „u najkraćem roku“ obavesti javnost
o saznanjima do kojih je došlo kada je,
kako su saopštili, reč o organizovanom
dovođenju lica iz Republike Srpske na
glasanje u Beogradsku arenu.
U saopštenju te inicijative stoji da
„nezakonito sastavljanje biračkih spi-
skova i nuđenje novca za glasanje pred-
stavljaju krivična dela“.
Miodrag Majić, sudija i jedan od inici-
jatora „ProGlasa“, rekao je da treba još
vremena da izvrše detaljniju analizu,
prvenstveno zbog toga što je još uvek
nepoznanica šta je od tvrdnji o neregu-
larnostima tačno.
„Zagovarali smo veću izlaznost, ona
jeste u izvesnoj meri povećana, ali je
evidentno da zbog blokade medija i ne-
gativne kampanje koja je protiv ‘Pro-
Glasa’ intenzivno vođena, nismo uspe-
li da dopremo do jednog dela biračkog
tela. Uprkos tome, mislim da je ‘Pro-
Glas’ bio osveženje i da je probudio deo
birača iz apatije. Jednako sam uveren da
potreba za ‘ProGlasom’ i zbog svega što
smo videli tek dolazi“, poručuje Majić.
Dan nakon protesta koji su održa-
ni ispred zgrade RIK-a gde je opozici-
ja zahtevala poništavanje rezultata beo-
gradskih izbora i izbora na svim drugim
mestima na kojima su uočene nepravil-
nosti, inicijativa „ProGlas“ oglasila se sa
Kao što Fides i AKP dominiraju
u Panonskoj niziji i Anadoliji
a ‘štucaju’ u Budimpešti i
Istanbulu (i Ankari), gde su
izgubili poslednje izbore, tako
i SNS dominira na republičkom
nivou, ali mora da pozove
‘pojačanja’ iz Republike
Srpske za beogradske izbore
sličnim zahtevima.
U svom zvaničnom saopštenju ističu
kako su „izbore održane 17. decembra
obeležile ozbiljne neregularnosti“, te da
je zbog toga neophodno „ustanovljava-
nje pravne odgovornosti za nezakonito
ponašanje tokom izbornog dana“.
„Pozivamo građane Srbije da bud-
no prate ishod drame u kojoj se našlo
naše društvo nakon izbora 17. decem-
bra pošto je ovo možda poslednja šan-
sa da odbranimo duboko uzdrmani de-
mokratski poredak u Srbiji“, navodi se
u saopštenju.
Cinici bi rekli da od propuštenih šansi
smo više imali samo poslednje.
Po mišljenju političkog analitičara
Cvijetina Milivojevića, opozicija je svo-
ju potencijalnu pobedu na beogradskim
izborima dovela u pitanje još onog tre-
nutka kada je zatražila da se izbori spo-
je, i kada im je predsednik Aleksandar
Vučić tu želju ispunio. U izjavi koju je
dao za agenciju Beta, Milivojević je re-
kao da bi „opozicija pobedila na beo-
gradskim izborima da ih je tražila u
junu“, dok su protesti izazvani tragedi-
jama u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i selima
Malo Orašje i Dubona još uvek „bili na
vrhuncu“.
U danima nakon izbora jasno je ko će
formirati republičku vlast, ali Beograd
još visi u vazduhu. Bojan Klačar obja-
šnjava kako o sudbini prestonice mogu
odlučiti tri različita scenarija.
„U prvom scenariju, SNS bi mogao da
formira vlast sa SPS-om i Nestorovićem
za koji je on ostavio malo odškrinuta vra-
ta“, objašnjava Klačar. „U drugom scena-
riju, SNS formira većinu sa SPS-om i de-
lom nezadovoljnih odbornika sa drugih
lista pa i Nestorovićeve, a u trećem izo-
staje bilo kakav dogovor i u tom slučaju
se ide na nove izbore. Verovatno je tre-
ći scenario najmanje realan, ali se ne sme
isključiti.“
A u sva tri scenarija nalazi se jedno
ime – Branimir Nestorović. N
19
 SPECIJAL IZBORI 2023.
ANALIZA
IZBORI SU BILI ČISTILIŠTE
Faktor Nestorović,
izborna patologija
i ezoterija
Sa ovim izborima i zvanično je počelo Vučićevo „drugo poluvreme“ vlasti
koje je više puta najavljivao. Verovatno u svom samopoimanju vlast je
projektovao na četvrt veka. Opozicija ima hrabrih i talentovanih lidera, ali
još nije izašla iz krize liderstva. Nema harizmatičnog lidera sposobnog da
parira Vučiću jedan na jedan. Ili se on još nije do kraja razvio od postojećih
D
a je cenzus vraćen na pet
odsto, ne bi ga prošla ni
lista „ekstravagantnog“
pulmologa Branimira
Nestorovića. Na ovim iz-
borima koji kao da su bili i konkurs za
novog Belog Preletačevića. Pet odsto je
od cenzusno rizičnih izbornih lista pre-
bacila jedino koalicija NADA (Novi DSS
i POKS). Izbori 17. decembra bili su či-
stilište. Pa sad imamo ovakvu situaci-
ju: dominantne Vučićeve naprednjake,
kao održivi model radikala za ovo vre-
me, „Srbiju protiv nasilja“, kao relativno
uspešnu centrističku Đilasovu (većin-
ski) opozicionu grupaciju, sa svojim le-
vim (ekolozi, zeleni i nedaviše) i desnim
krilima (Aleksić, Ponoš, pa Ćuta done-
kle), Dačićeve socijaliste u padu, i pro-
stor takozvanog demokratskog nacio-
nalizma koji sve uspešnije personifikuje
Miloš Jovanović. I njegovim sve ubedlji-
vijim razuveravanjem da je projektna
opozicija, odnosno priznanjem građan-
ske opozicije da se bez ovakve (kultivi-
sane) desnice, emancipovane od Vuči-
ća, ne može napraviti suštinski iskorak
u kompromitaciji i demontaži režima.
Vučiću ponovo ne trebaju socijalisti.
Uostalom, zašto bi neko glasao za Dači-
ća kad može za Vučića. U tome je i ra-
zlog lošeg rezultata SPS, jer Vučić je pri-
lično isisao vazduh iz SPS, preuzevši od
njih i socijalno-egalitarnu komponen-
tu kao i slavsko-patriotsku. Preuzeo je
i Miloševićevo političko nasleđe (ne i
unuka), visoko podigavši steg Miloševi-
20 Nedeljnik 21. decembar 2023.
ćeve „antibirokratske revolucije“ kroz
populističku borbu za narod, a protiv
takozvane lažne elite. Dačić jeste video
Lavrova u Skoplju tokom kampanje ali
mu Vučić nije dozvolio da se razmahne
u putinofiliji. Kao lane. Milica i Boško
videli su uživo svoju Tejlor Svift – Ma-
riju Zaharovu, ali su valjda ukapirali da
Kremlj ima bitnije zavetnike u Srbiji.
Vratio je Vučić nezadovoljne glasače
koji su se iz SNS prelivali ka Dačiću, a
ostatak posla je obavio doktor Nestoro-
vić, koji je više kao pulmolog, a manje
kao teoretičar i praktičar zavere nasta-
vio proces isisavanja vazduha iz SPS. Ka-
sno je Dačić pokazao sliku sa Švarcene-
gerom, a zaboravio je jednu bitnu stvar:
da istakne svoju sliku sa Trampom. Ivica
se sa Donaldom sreo još dok je bio pre-
mijer, a Vučić samo prvi potpredsednik.
Ni premijerka Brnabić, kad govori o di-
gitalizaciji, možda ne zna da je tih, da-
nas romantiziranih, premijerskih dana,
Dačić obišao džinove: Epl, Orakl, Cisko,
Intel, Gugl... Pratio ga je ambasador Kir-
bi, a pitanje je da li su tada Donald i Me-
Zašto bi neko glasao za
Dačića kad može za Vučića?
U tome je i razlog lošeg
rezultata SPS, jer Vučić je
prilično isisao vazduh iz SPS,
preuzevši od njih i socijalno-
egalitarnu komponentu kao i
slavsko-patriotsku
Piše Zoran
Panović
programski
direktor
Demostata
lanija, još daleko od Bele kuće, znali da
je cela poseta bila sprovedena na bazi
obećanja koje je u Beogradu dala Hila-
ri Klinton. Ova poseta Americi iz maja
2013. bila je, govorili su mi tada upućeni
ljudi, prva poseta posle Zoranove (Đin-
đićeve), gde su se svi razumeli.
Sad Dačić poručuje Vučiću: Ako me
ne uzmeš u vlast, podneću ostavku. SPS
je ipak bila u dosadašnjem aranžmanu
vlasti filološki fakultet u odnosu na na-
prednjački govor. Sem donekle socija-
lističkih naprednjaka, kakav je recimo
Đorđe Milićević. Pa se otuda ne treba ni
u opoziciji radovati padu socijalista. Ova
brend partija je partija iz takozvane prve
generacije partija srpskog višepartizma.
Od partija prve generacije – radikali (Še-
šelj model) propali su, SPO takođe, GSS
takođe, kao i stari model DSS, DS sa Zo-
ranom Lutovcem na čelu samo je jed-
na frakcija DS iako nosi taj brend. SPS
i DS su eho prošlih vremena, i sećanje
na staru slavu. Košmarno u kontrastu
sa izbornim debaklom Tadića i Jeremi-
ća. Pa čak i sećanje na propuštene šanse
objedinjavanja „moderne levice“ Dačića
i Tadića. SPS bez Dačića je kao DS sa Paj-
tićem ili Šutanovcem sa neizvesnošću
da li će na kraju dobiti svog Lutovca, sa
kojim ne može mnogo da se vine ali ne
može ni da nestane.
No dobro: Da li bi Vučić mogao da iz-
drži i ne isporuči Karadžića, Mladića,
Šljivančanina i Hadžića Haškom tribu-
nalu kao što nije dao Vjericu Radetu i
šta bi mu Šešelj rekao i kad bi hteo, od-
nosno morao da ih isporuči? Kao što su
dosovci spasli Vučića saradnje sa Ha-
škim tribunalom, sad je Vučić, nabil-
dovan izborima, vlastan (ima kapa-
citet) da donese odluke koje će spasti
bede neku sutrašnju vlast. Ima i medij-
sku huntu koja može da takva rešenja
racionalizuje. Ima i „kolektivni Zapad“
koji je u kampanji dao neskrivenu po-
dršku Vučiću, ni u jednom trenutku ne
ostavljajući mogućnost da bi oko Koso-
va mogao da se dogovara sa vladom na
čijem će čelu biti nenaprednjački pre-
mijer. I bez Vučića, koji je u Smedere-
vu rezolutno rekao da podnosi ostavku
na mesto predsednika Republike ako
ga rezultati izbora prisile da mandat da
nenaprednjačkom premijeru. Evropa
može malo da zakera oko izborne pato-
logije, ali može i da odahne posle ovih
izbora. Mogu i ponosni predstavnici
„srpskog sveta“ u izbornom štabu SNS –
Milorad Dodik i Andrija Mandić, ali ako
je neka uteha, bar se Milorad Pupovac
spasao takvih rituala kod „predsednika
svih Srba“ kako Vulin monumentalizu-
je Vučića.
Ako bismo da budemo cinični, mo-
gli bismo reći da će u parlamentu biti
više od dve stotine poslanika parti-
ja koje su za Srbiju u EU. Iako je skan-
dalozno da jedna zemlja formalno na
putu EU integracija ima ovakav pato-
loški izborni proces kao proizvod auto-
ritarne kibernetike. Ako bismo da bu-
demo još ciničniji, rekli bismo da su
Pokazalo se da kad opozicija
uradi nešto ozbiljno na
ujedinjenju, to daje efekta.
Kao što i desna opozicija može
da žali što se nije ujedinila.
Zavetnici su prozvani da
su krivi i platili su cenu. A i
Vučić je izgleda bio aktivirao
kontrolni paket akcija na
desnici
I politički intimno, Vučiću je
bliži Nestorović od Milice i
Boška, bar onoliko koliko mu je
bliži „Informer“ od „Politike“.
Uostalom, neformalno jedino
se Nestorovićeva lista zove
po jednoj nacionalnoj TV
frekvenciji – „Hepi“ lista. Čak
ni „Srbija ne sme da stane“
nije toliko „Pink“ lista
izbori bili i propast opcija koje su se
kategorički protivile Ohridskom spo-
razumu, namerno ga nazivajući „ne-
mačko-francuskim“ predlogom da bi
pojačale osećaj njegove odvratnosti, od-
nosno osećaj mržnje prema „kolektiv-
nom Zapadu“, kako se to kaže jezikom
moderne Rusije. Propali su Zavetnici
i Dveri, propao je Vuk Jeremić sa svo-
jom Narodnom strankom, propao je Še-
šelj, propali su dok si rekao „dobro ju-
tro“ i Tadić i Radulović. Jedini suštinski
protivnik „francusko-nemačkog“ pla-
na Miloš Jovanović i njegova koalici-
ja ušli su u parlament, ali su se tokom
kampanje prilično evropeizirali, po-
stali malo i „vintidž“, vratili malo šme-
ka stare Koštuničine DSS, koja jeste bila
protiv zapadnih, nedelikatno ponuđe-
nih predloga za Kosovo, ali koja je ipak
bila građanska desnica, dakle ne iskon-
ski antizapadna kao radikali i njihov
derivat Zavetnici, kao primer „prigod-
ne stranke“.
Bizarno, ali u odnosu na Nestorovića,
Nacionalno okupljanje, što bi se reklo
alkoholičarsko-narkomanskim žargo-
nom, „ne radi“ dovoljno. Nekako je po-
stalo uštogljeno u svojoj prigodnoj pre-
tencioznosti i nekako „lajt“ u odnosu
na globalnu ezoteriju „čobanskih dana“
„ekstravagantnog“ pulmologa Nestoro-
vića koji je dokaz hegelijanskog „duha
istorije“, jer da nije bilo korone doktor
bi ostao samo ugledni dečji pulmolog, i
šira javnost za njega ne bi ni znala, kao
što ne bi saznala za Dariju Kisić. Pa i po-
litički intimno, Vučiću je bliži Nestoro-
vić od Milice i Boška, bar onoliko koliko
mu je bliži „Informer“ od „Politike“. Uo-
stalom, neformalno jedino se Nestorovi-
ćeva lista zove po jednoj nacionalnoj TV
frekvenciji – „Hepi“ lista. Čak ni „Srbija
ne sme da stane“ nije toliko „Pink“ lista.
Vučić je napravio izborni perpetuum
mobile u kome je postao nepobediv. Ali
i bez izborne patologije SNS bi sa Vuči-
21
 SPECIJAL IZBORI 2023.
ANALIZA
ćem kao suštinskim liderom, bila najja-
ča partija na izborima u Srbiji. Samo ne
ovoliko. Otuda i psihološka priprema
terena, pa je Vučić i rezultat od 35 od-
sto (koji bi u regularnim izbornim uslo-
vima bio više nego optimalan za SNS)
predstavljao kao zaveru da se spusti SNS
a time i destabilizuje država jer se parti-
ja i država poistovećuju. Traži se dina-
mika unutrašnjeg neprijatelja, opozicija
su „kurtijevci“ (kao da onda naprednjaci
nisu „tačijevci“), u diskurs se uvodi ter-
min specijalnog rata i aktiviranje raz-
nih „scenarija“. Pa i konsultativni pozi-
vi policije liderima opozicije uoči samih
izbora. Tobože da ne bude valjda neke
„obojene revolucije“.
Pričom o takozvanoj prevratničkoj
opoziciji (hoće da se mimo izborne vo-
lje građana dočepa vlasti), zamagljuje se
dijagnoza o revolucionarnom karakteru
režima. Iako su naprednjaci na vlast do-
šli na izborima 2012, pa i sad traže jak iz-
borni legitimitet, suština njihove vlasti
je revolucionarna, jer žele da se zaokru-
že na svakom nivou – do svake mesne
zajednice. Otuda su opozicione enkla-
ve za njih incidenti. Kamoli potencijal-
no opozicioni Beograd. Omasovljena
niža srednja klasa, nomenklatura javnog
sektora, oktroisana naprednjačka „nova
klasa“ (superelita) i mastodontska lider-
ska stranka kao mehanizam vertikalne
socijalne pokretljivosti članstva, takođe
su revolucionarne kategorije. Kao i „eki-
pe na terenu“. Vučić nije ideološki rigi-
dan. SNS je catch-all party, a na tom ide-
ološkom švedskom stolu za svakoga ima
ponešto i njim se delimično kompen-
zuje devastirani višepartizam. Izbori su
nužno zlo, kao za Miloševića. Moraju da
se otaljaju. Ali, i bez izborne patologije,
ova kampanja SNS bila je dobro segmen-
tirana i odigrana. Vizuelno, u porukama,
u tempu, klijentelistički i paternalistič-
ki. Nekom gadljivo, ali sinergetski efi-
kasnom sintezom Miloševićevih parola
„Sa nama nema neizvesnosti“ i „Srbija se
saginjati neće“ i đinđićevske budnice –
„Srbija ne sme da stane“.
Sa ovim izborima i zvanično je po-
čelo Vučićevo „drugo poluvreme“ vla-
sti koje je više puta najavljivao. Vero-
vatno u svom samopoimanju vlast je
projektovao na četvrt veka. Opozicija
ima hrabrih i talentovanih lidera, ali još
nije izašla iz krize liderstva. Nema ha-
rizmatičnog lidera sposobnog da parira
22 Nedeljnik 21. decembar 2023.
Ovaj režim se ne može
reformisati, ali može mutirati
kao i praviti taktičke ustupke
Od partija prve generacije –
radikali (Šešelj model) propali
su, SPO takođe, GSS takođe,
kao i stari model DSS, DS sa
Zoranom Lutovcem na čelu
samo je jedna frakcija DS iako
nosi taj brend. SPS i DS su eho
prošlih vremena, i sećanje
na staru slavu. Košmarno
u kontrastu sa izbornim
debaklom Tadića i Jeremića
Vučiću jedan na jedan. Ili se on još nije
do kraja razvio od postojećih. Na lider-
skom polju Vučić je neupitan u Srbi-
ji kao dominantna figura, ali zbog me-
dijske hunte i državnih resursa, to je i
politički kult na steroidima. Hranjen
podaničkim mentalitetom i u stranci i
u Srbiji. Nije mali broj onih koji bi pri-
stali da se Vučić proglasi za doživotnog
predsednika, pa i da mu se nosi štafe-
ta ako treba.
Boško Obradović i Vuk Jeremić ima-
li su bizarne predizborne spotove. Bo-
škov je ličio na parodiju „Ko to tamo
peva“ (Ovuda nećeš proći), a Vukov na
parodiju „Vrućeg vetra“ (samo su falili
Šurda i Firga). Da li bi bili tako bizarni
da ih je snimio Vučić? Njemu su rejting
ranije dizali i bizarni spotovi: zamislite
Vuka Jeremića da je nastavnici „Ajkuli“
vraćao knjigu koju je još kao đak pozaj-
mio, ili zamislite Đilasa koji sedi u avio-
nu koji se trese, a Đilas uverava putnike
i birače da nema sekiracije. A to su bili
nekad Vučićevi uspešni spotovi.
Srbija ima sigurno najgori izborni pro-
ces u regionu, dakle i u Evropi. Izborna
patologija se manje vidi na većem uzor-
ku u Srbiji, dok je u Beogradu osetnija
gde je razlika između vlasti i opozicije
manja. Možda ovo zvuči cinično za one
koje je ophrvala postizborna depresija,
ali Felipe Gonzales je živ, ima 83 godi-
ne, doduše ne znamo da li je u formi, i
zamislite te bizarnosti da se Gonzales,
da može, pojavi u svojstvu EU arbitra za
beogradske izbore, ponovo nakon 1997.
godine. Utvrđivanje regularnosti izbor-
nog procesa je neophodno. Iako će pre
pravnog, doći možda politički lek. Jer
ako Nestorović ne podrži režim u Beo-
gradu (kao da se o tome pita Nestoro-
vić), mogući su ponovljeni izbori, kako
je najavio Vučić. Uostalom, u aprilu pro-
šle godine kad je obećavao Đilasu nove
beogradske izbore, ključna reč je bila
pitanje legitimiteta. To pitanje je sad
urgentno. Dakle, ključne reči su izbor-
na patologija i pitanje legitimiteta. Ovaj
režim se ne može reformisati, ali može
mutirati kao i praviti taktičke ustupke.
To što Nestorović u koordinatnom siste-
mu kafanske konspirativne epistemolo-
gije ima jedan stav o vakcinama i van-
zemaljcima, ne znači da ne može imati
drugi stav o izborima.
U kampanji su i vlast i opozicija do-
bar deo vremena posvetile tom „produ-
ženom vremenu“. Vlast je anticipirala u
svom stilu preventivno da će opozicija
probati nasilno da preuzme vlast, dok je
opozicija anticipirala da će se braniti iz-
borna volja građana. Problem je što se
dobar deo građana navikao na nenor-
malnost jer je poslednji relativno pod-
nošljiv izborni proces bio 2016. godine.
Vučić najavljuje da prekida sa praksom
vanrednih izbora kao bitnom polu-
gom tehnologije vlasti, te „udovoljava-
nja opoziciji“ i da će prvi naredni parla-
mentarni izbori biti oni regularni 2027,
zajedno sa predsedničkim. Samo pitanje
je da li dinamika režima i „crni labudi“
događaja to mogu izdržati.
„Srbija protiv nasilja“ se na ovim iz-
borima afirmisala kao alternativa. Bez
izborne patologije imala bi još bolji re-
zultat. Na njoj je da li će izbeći greške
Saveza za Srbiju, da li će se devastira-
ti, raspasti na svoje male partije, pokre-
te i poslaničke klubove, da li će odole-
ti zovu Vučićevih sirena fragmentacije,
ili će prerasti u još čvršći savez i koalici-
Jedini suštinski protivnik
„francusko-nemačkog“ plana
Miloš Jovanović i njegova
koalicija ušli su u parlament,
ali su se tokom kampanje
prilično evropeizirali, postali
malo i „vintidž“, vratili malo
šmeka stare Koštuničine DSS
ju. Čak uz viziju i smanjiti integracijom
broj partija i pokreta činilaca. Narav-
no, sa „ProGlasom“ kao motivaciono-
supervizorskim malterom. Pokazalo
se da kad opozicija uradi nešto ozbilj-
no na ujedinjenju, to daje efekta. Kao
što i desna opozicija može da žali što se
nije ujedinila. Zavetnici su prozvani da
su krivi i platili su cenu. A i Vučić je iz-
gleda bio aktivirao kontrolni paket ak-
cija na desnici.
Nestorović je hit izbora. Zato evo i jed-
ne poučne priče kako se nositi sa za-
vodljivim teorijama zavere: Jula 2019,
u Beču pred koncert Bon Džovija, zva-
li smo taksi da nas odveze do „Pratera“.
Ispred hotela u beloj modernoj „mečki“
sačekao nas je zemljak iz istočne Srbi-
je: desno od volana na ekranu (YouTu-
be) vidim čist nadrealizam – Tešu Te-
šanovića sa kanala „Balkan info“ kako
vodi intervju s nekim tipom na temu da
li je Zemlja ipak ravna ploča. Taj tip tvr-
di da je ravna. Moj kolega pita taksistu –
a šta vi mislite – da li je ravna ili okru-
gla? Posle nekoliko mučnih sekundi
tišine, taksista odgovara – mislim ipak
da je okrugla. Kad smo postigli konsen-
zus po tom pitanju, krenuli smo na lak-
še teme i zvuke: prvo Kemal Malovčić –
„Gde si sada, leptirice moja?“, pa onda
Ana Bekuta – „Hajde dođi, sve ti pra-
štam...“ Statistički lako je sresti Srbina u
Beču, ali ovakvog šampiona ne baš. Pro-
miču bečki prizori dok pričamo o Nego-
tinu, Dunavu, Kladovu, Staroj planini...
Kažem ja – lepa je istočna Srbija, možeš
Dunavom iz Beča do nje, a taksista po-
tvrđuje i dodaje – zemljače, kad imaš
para, svuda je lepo.
Valjda i u Vučićevoj Srbiji. N
23
 SPECIJAL IZBORI 2023.

EX CATEDRA

Uspjeh „Srbije
protiv nasilja“
Ako doista dođe do novih izbora u Beogradu – to će biti zato
što je SNS procijenio da na njima može ostvariti bolji rezultat
nego na ovim. Na opoziciji je da im ne pomognu u stvaranju
takvog dojma. Logično bi bilo stati na loptu, stvarati sliku
da vlast u Srbiji ima – napokon – ozbiljnu opoziciju koja će
koristiti sljedeće četiri godine da se pripremi za nove izbore

Piše Dejan Jović

R
ezultati parlamentar-
nih izbora u Srbiji nisu
bili veće iznenađenje –
bili su u skladu s najava-
ma i prognozama istraži-
vača javnog mnijenja. S obzirom na to
da opozicija praktički nije imala pristup
medijima s nacionalnom frekvencijom,
da je bila praktički isključena sa svih ni-
voa vlasti, te da je bila izložena nepre-
kidnom difamiranju, pobjeda SNS-a je
mogla biti i veća nego što jeste. Partij-
ska mašina SNS-a, koja se povezala s dr-
žavnim aparatom, dominirala je svime u
ovim izborima, bez ikakve kontrole. U
tome je i glavni razlog pobjede Srpske
napredne stranke.
Mjeren tom apsolutnošću utjeca-
ja na sve, uspjeh je relativan. Persona-
liziranje kampanje – i njeno vezanje uz
Aleksandra Vučića lično – možda je do-
prinijelo, ali nije bilo presudno. Više je
značilo to što je Vučić svojom najavom
(prijetnjom) da će i on otići ako SNS ne
bude sam mogao formirati vladu gene-
rirao osjećaj da u tom slučaju slijedi „iz-
vanredno stanje“, nenormalnost i kom-
pliciranost. Kad god Vučić ode – i kako
god otišao – slijedi period u kojem će se
događati ono što se sada događa u Cr-
noj Gori: nesnalaženje izazvano neisku-
stvom. Nema lakog izlaska iz vladavine
jednog čovjeka. Apsolutna kontrola nad
svime čini sve koji nisu uključeni u vla-
dajuću strukturu neiskusnima, pa su iz-
lasci iz takvih sistema uvijek komplici-
rani.
Opozicija je učinila što je u tako ogra-
„Srbija protiv nasilja“ mora
shvatiti da je uspjela, a ne
tvrditi i ponašati se kao da
nije. Pravi test u tom pogledu
je situacija u Beogradu
ničenom prostoru mogla, ali je ipak
propustila momentum kojeg je imala
ljetos, kad je predvodila uporne i ma-
sovne građanske proteste.
Njen glavni zahtjev: „Vučiću, odlazi!“
bio je neostvariv, a drugih nije bilo. Ide-
ja da se traže veće izmjene u medijskom
prostoru bila je korisnija, ali također
neostvariva – jer vlast zna koliko joj je
ta kontrola važna. Nakon prvog šoka i
pada, Vučić se oporavio – kombinaci-
jom političkih tehnika koje je primjenji-
vao kako je koju htio. Jednim je dijelom
ignorirao proteste, puštao ih da se sami
razvijaju (ili ne razvijaju), pretpostavlja-
jući da će vrijeme odraditi svoje, te će
oni oslabjeti. Računao je na neiskustvo
opozicije i na taštinu nekih njenih lide-
ra. Opozicija bez lidera je biračima ne-
dovoljno jasna, a lidera je teško izabrati
– to smo već vidjeli s DOS-om.
Uz to, Vučić je prihvatio zahtjev opo-
zicije i zakazao izbore. Izbori su bili na-
čin slabljenja opozicije, jer su smanjili
snagu protesta i preusmjerili je u poli-
tičko polje, u kojem SNS drži i maka-
ze i platno. U Britaniji postoji poslovica:
„Budi oprezan kad izričeš želje!“ Ako
želiš izbore, onaj tko misli da će ih si-
gurno dobiti – dat će ti ih.
Vučić je, također, koristio i podrivač-
ke metode – difamirajući opoziciju da ek-
sploatira tragediju u školi „Vladislav Rib-
nikar“. Kasnije su se pojavile eksplicitne
fotografije opozicijskog političara – stvar
koja se po svim standardima demokraci-
je mora smatrati neprimjerenom. Još gore
– sa stanovišta razumijevanja politike kao
racionalne diskusije (što ona u demokra-
ciji jeste, premda nije samo to) – vlast je
stvorila svoju interpretaciju svega, po mo-
delu „crno-bijelog“ svijeta, u kojem su oni
uvijek dobri, uspješni, pošteni i moral-
ni, a njihovi protivnici uvijek sve suprot-
no. Oni koji prate samo televizije pod utje-
cajem takve propagande dobit će „okvir“
u kojem čak i logične stvari koje opozici-
ja učini ili predloži izgledaju sasvim nelo-
gično i neprihvatljivo. Teoretičari zavjere,
stručnjaci za obavještajne aktivnosti i raz-
ni narodski, kafanski, „analitičari“ stvori-
li su i održavali sliku neke pseudorealno-
sti – povezujući opozicijsko djelovanje sa
navodnim vanjskim intervencijama, obo-
jenim revolucijama, gubitkom nezavisno-
sti zemlje i sl.
Kampanja nije bila samo „prljava“ –
ona je bila zapravo demonstracija moći

24 Nedeljnik 21. decembar 2023.

 Opozicija je učinila što je u tako ograničenom prostoru mogla,
ali je ipak propustila momentum kojeg je imala ljetos, kad je
predvodila uporne i masovne građanske proteste. Njen glavni
zahtjev: „Vučiću, odlazi!“ bio je neostvariv, a drugih nije bilo. Ideja
da se traže veće izmjene u medijskom prostoru bila je korisnija, ali
također neostvariva – jer vlast zna koliko joj je ta kontrola važna

na jednoj i nemoći na drugoj strani. Go-
dila je taštini lidera, koji je obećavao nove
auto-puteve, platu od 1.400 evra i penzi-
je od 650, nacionalnu suverenost i otpor
onima koji traže priznavanje Kosova. Na
kraju je rekao: „ili oni ili ja“. Dobio je do-
voljno veliku podršku (oko 45 posto) da
i dalje može vladati sam. U tom smislu,
ovi izbori nisu bili „historijski“ nego – u
suvremenom kontekstu Srbije – izbori za
kontinuitet.
Pa ipak, ima jedan „ali“. On se odno-
si na (relativan) uspjeh koalicije „Srbi-
ja protiv nasilja“. Za razliku od (relativ-
nog) uspjeha SNS-a koji je bio očekivan,
njihov je rezultat – oko 22,5 posto – ne-
očekivano dobar. On je, zapravo, glav-
na novost ovih izbora. U najvećem dije-
lu svoje vladavine SNS nije imao snažnu
opoziciju. U početku se morao oslo-
niti na koalicijskog partnera, Socijali-
stičku partiju Srbije, koja je sada dobila
sedam-osam puta manje glasova od SNS
-a, premda je i dalje važna, prije svega u
formiranju vlasti u Beogradu. Vjerojat-
no će SNS-u biti lakše koalirati sa njima
sada, kad su očigledno oslabljeni i stoga
su još manji partner nego što su bili do-
sad. SNS je u nekim periodima, npr. od
2020. do 2022, vladao u praktički jedno-
partijskom sistemu. Zapravo, takav je si-
stem ostao i zadnjih godinu dana, kad se
opozicija vratila u parlament – jer SNS i
dalje ne prihvaća ideju o podjeli vlasti,
niti horizontalno ni vertikalno (u opći-
nama). Postavljalo se stoga pitanje: tko
je uopće opozicija? Da li postoji?
Kampanja nije bila samo
„prljava“ – ona je bila
zapravo demonstracija moći
na jednoj i nemoći na drugoj
strani. Godila je taštini lidera,
koji je obećavao nove auto-
puteve, platu od 1.400 evra
i penzije od 650, nacionalnu
suverenost i otpor onima koji
traže priznavanje Kosova
Sada imamo odgovor na to pitanje.
Srbija nakon ovih izbora ima opozici-
ju, okupljenu oko jedne velike grupaci-
je – „Srbije protiv nasilja“. Iako su dje-
lovali razočarano i obeshrabreno (te bi
im trebao bolji stručnjak za brendiranje
i marketing), lideri SPN-a mogu biti za-
dovoljni rezultatom. Omjer između bro-
ja birača SNS-a i njih je dva prema jedan,
što s obzirom na prepreke koje su pred
njih postavljene u ovim izborima uopće
nije loše. Preko 20 posto glasova je vrlo
respektabilan rezultat, pa je sada pra-
vo pitanje kako se u sljedeće četiri godi-
ne učvrstiti i koristiti priliku da se doista
djeluje kao efikasna, snažna i fokusirana
opozicija. SNS će, kakav već jest, sve uči-
niti da je razmrvi i onemogući. Na SPN-u
je da to ne dopusti.
Posebno je važno – naročito za nas
koji izvana gledamo na Srbiju, koriste-
ći pojednostavljene formulacije kao što
su „proevropski“ i „antievropski“ – to
što je „proevropska opozicija“ daleko
snažnija od „antievropske“. Neuspjeh
Zavetnika, Dveri i sličnih imat će jed-
nu veliku posljedicu – a to je: bit će teže
tvrditi da je opozicija Vučiću još „gora“
od njega, barem kad se radi o stavovima
koji su Evropi važni: odnosu prema Ru-
siji, prema Kosovu i Republici Srpskoj
(odnosno regionu općenito). Dosad je
Vučić mogao igrati (i) na tu „kartu“, tvr-
deći da bi njegov pad značio skretanje
Srbije još više „udesno“, tj. da bi značio
udaljavanje od Evrope. Zbog toga što
sada glavnu opoziciju čine proevropske
snage oko „Srbije protiv nasilja“ taj „ar-
gument“ (i tako sumnjiv i nedovoljno
elaboriran) više ne važi.
Međutim, „Srbija protiv nasilja“ mora
shvatiti da je uspjela, a ne tvrditi i po-
našati se kao da nije. Pravi test u tom
pogledu je situacija u Beogradu, u ko-
jem doista možda i može doći do no-
vih izbora – premda taj „možda“ ostaje
velik a izbori su i dalje „na dugom šta-
pu“. Nestorovićeva sadašnja antipolitič-
ka tvrdoća („neću ni sa kim“) možda je
ipak samo prazna retorika – magnetska
privlačnost vlasti često mijenja ljude, a
kamoli stavove. Ali, ako doista dođe do
novih izbora – to će biti zato što je SNS
procijenio da na njima može ostvari-
ti bolji rezultat nego na ovim. Na opo-
ziciji je da im ne pomognu u stvaranju
takvog dojma. Logično bi bilo stati na
loptu, stvarati sliku da vlast u Srbiji ima
– napokon – ozbiljnu opoziciju koja će
koristiti sljedeće četiri godine da se pri-
premi za nove izbore, kako bi promjena
vlasti, ako do nje dođe, bila normalna
stvar koje se ljudi neće plašiti. N

25
 SPECIJAL IZBORI 2023.
POGLED IZ REGIONA
Može li srpska opozicija
nešto da nauči na
crnogorskim greškama?
Kako (ne) treba voditi kampanju na izborima – i poslije njih
Piše Đuro Radosavović
K
oliko je „ponedeljak na-
kon izbora“ loš dan, zna-
ju to dobro građani Crne
Gore. Za ta iznevjere-
na očekivanja najčešće
su sami bili krivi. Očekivali su previše,
a opozicija je prečesto dobijala prema-
lo glasova, ili nedovoljno. Vlast je uvi-
jek muljala koliko god je mogla i koristi-
la sve resurse koji su joj na raspolaganju,
a sve im je bilo na raspolaganju. Danas se
Crna Gora pominje kao svijetli primjer
promjenljivosti vlasti, ali zaboravlja se
koliko puta su slomljena bila opoziciona
srca. Za trideset godina, bilo je tu mnogo
izbora i padova.
Ponedeljak 18. decembar depresivan
je za mnoge građane Beograda. U ne-
delju veče vlast je ispaljivala vatromet, a
opozicija već u ponedeljak mora da radi
na novim planovima, jer ako odmah ne
raskrste sa ovim izborima, spoticaće se
opet, padaće na iste fore.
Problem je u takozvanom balonu. Isti
balon postojao je i u Crnoj Gori. Previše
puta se klicalo „Gotov je ovoga puta!“. I
nije padao Đukanović. Ali okruženje i is-
tomišljenici u kafiću, redakciji, na slavi i
teretani doprinesu da se pričinjava ma-
sovnost i da neće niko glasati „onu stra-
nu“. Ali prc. To je život u balonu. Algo-
ritam na društvenim mrežama takođe
radi, utiče na taj osjećaj euforije. Sve je
podešeno da se ukusi poklapaju, u mu-
zici, filmu, sportu pa i politici.
I ljudi su premazani. Često govore ono
što sagovornik želi da čuje, a ne ono što
zapravo misle. Klimaju glavom i kad se ne
slažu. Izbjegavaju kontriranje. Kad dođu
izbori, ne glasaju hemijskom već guzi-
com. Interes uradi svoje. Neko glasa zbog
posla, zbog dozvole za sprat, ogradu, sep-
tičku jamu ili praznog obećanja. Toga je
26 Nedeljnik 21. decembar 2023.
bilo i uvijek će biti. Dobrim dijelom i pro-
paganda uradi svoje, tome i služi, a nekad
i inat. Valja se prisjetiti Damira Nikšića i
njegovog video-performansa u kom pre-
klinje: „Glasajte racionalno, nemojte gla-
sati emotivno.“ Ponavljao je to Damir do
suza. Ne bi to govorio da upravo u tome
nije problem. Ali gdje je rješenje?
Svaki taj ponedeljak nakon izbora u Cr-
noj Gori je do 2020. godine bio težak. Zato
je i ponedeljak, dan nakon 30. avgusta bio
toliko magičan. Prvi put! Ali godinama,
čak i decenijama opozicija u Crnoj Gori
bila je bespomoćna, anemična, autode-
struktivna, potkupljiva i nekonzistentna.
Ako se za nekoga može reći da su učili na
svojim greškama, učila je opozicija u Cr-
noj Gori. Imala je odakle i da uči.
Opozicija je bila kao muva bez glave.
Igrali su kao da im Milo Đukanović svi-
ra. I svirao je mnogima. Bilo je tu mnogo
zanesenjaka, pizme, ogorčenosti, pogre-
šnih koraka, karikatura od lidera u po-
kušaju ali i ljudi koji su dali sve od sebe
i svi po malo doprinijeli da dođe do tog
30. avgusta. U nekoliko navrata, činilo se
da su promjene nadohvat ruke, ali parti-
je koje su bile tas na vagi i ljudi koji su ih
predstavljali u poslednjem trenutku su
pronalazili izgovore i faktički su spasa-
vali vlast i davali im vještačko disanje za
još jedan mandat, još četiri godine. Malo
je falilo. Ali interes pojedinaca je pre-
vagnuo. Opoziciji su bila puna usta rije-
či „izdaja“, ali sve se to brzo zaboravljalo.
Postoji nekoliko ključnih trenutaka
kad su se stvari prelomile. Prije svega,
kad je opozicija pokazala da se ne plaši
vlasti. Svaki susret sa Đukanovićem ko-
ristili su da mu se direktno suprotstave.
Nekad je to bilo i drsko, ali efektno. To je
dalo podstrek ljudima da ipak ima neko
ko može da izađe na crtu, i da je taj čin
prkosa za poštovanje, sve i da ta prkosna
partija ili pojedinci ne pobijede. Ali hra-
brost se ne može pokazati na silu, hra-
brost ne funkcioniše na dugme.
Ono što je takođe opozicija u Crnoj
Gori shvatila i što joj je išlo naruku jeste
da ne postoji sila koja se iznenada poja-
vljuje i rješava stvar. Koliko god kukali,
Zapadu, Istoku, Evropskoj uniji, kome
god kukali, neće niko doći da nam poči-
sti dvorište, da pospremi kuću i za naše
dobro skloni korumpirane političare i da
prostor nekim novim ljudima da sjednu
u ministarske fotelje. Mora na tom pro-
cesu da se radi i moraju da rade svi, ali
sinhronizovano i istrajno. Zvuči daleko
lakše nego što je primjenjivo u praksi.
Ali primjer pojedinca koji istupi iz zone
komfora brzo dobije sledbenike.
Kad su sve probali, i kad je sve pu-
klo, opozicija se ipak nije ujedinila, ali
se ukrupnila. Mnogi protesti su bili ja-
lovi, ali kad je policija ispendrečila na-
rod koji nije odustajao, ljudi su se soli-
darisali i sve masovnije izlazili na ulice.
Kad je mnogo ljudi bilo na ulicama, to
niko nije mogao da ignoriše, ni mediji ni
NVO sektor.
Opozicija je kiksala deset puta, ali je
opet ustala jedanaesti put. Poenta je u
neodustajanju, u korišćenju svih prili-
ka, jer nijedna ne smije biti propuštena,
jer vlast nikad ne propušta svoje prilike.
Važan je bio trenutak u kom su se pred-
stavnici Demokratskog fronta sklonili
sa čela liste i dali priliku nekim novim
ljudima da vode kampanju, da budu na
čelu kolone. Takođe, postojao je prećut-
ni dogovor opozicije o nenapadanju to-
kom kampanje, jer su svi imali jedan cilj,
da sruše Đukanovića. Kad im je uspjelo
30. avgusta, držali su se toga.

Za svaku opoziciju na svijetu, pa i
opoziciju u Srbiji, jedan podatak može
da zvuči optimistično: ako se opozici-
ja u Crnoj Gori na kraju ujedinila, ako
su našli zajednički jezik makar i u jed-
noj predizbornoj kampanji, ako su oni
tako nesložni i različiti uspjeli da dođu
na vlast, sve je na ovome svijetu moguće!
Takođe, bili su svjesni svih predizbornih
i postizbornih zamki, pa su javno dali ri-
ječ da neće ulaziti u postizborne koalici-
je sa DPS-om. Nakon 30. avgusta ključ-
na stvar bilo je potpisivanje sporazuma
koji je bio sveden na tri tačke kojima su
se zatvarala usta svim trbuhozborcima
vlasti, svima koji su opozicijom plašili
građane i Zapad koji kao po pravilu igra
na najjače i na siguricu. Konstantno su
obesmišljavali sve zakulisne igre podjela
koje je plasirala vlast. S vremenom, gra-
đani su prozreli sve smicalice i kukavič-
ja jaja koja postavlja vlast.
Možda i najbolje što su radili u Crnoj
Gori a čemu može da se uči opozicija u
Srbiji jesu saopštenja nakon izbora, na-
kon prebrojanih glasova. Ovoga puta
opozicija u Srbiji je u tome omanula. Jer
izlazak pred medije nakon prebrojavanja
glasova je ključ, to je finale prezentacije,
čita se sve iz izraza lica, energije, govora,
čak i govora tijela, aplauza i osmijeha ili
grča. Političari u Crnoj Gori naučili su se
ne da fejkuju i lažu, nego da ne odusta-
ju, da pokažu da se ne predaju, da uvijek
idu dalje, još jače.
Bilo je i bojkota parlamenta, besmisle-
nih štrajkova glađu i svega se narod na-
gledao. Ispraznih protesta zbog krađe iz-
bora i ucjena birača, kupovine glasova,
ali taj čin „idemo dalje još jače“ naveo je
građane da pronađu način da djeluju na
narednim izborima, da ne budu samo
glasači već i da pronađu svoju ulogu.
Mnogi građani su samoinicijativno išli
ispred biračkih mjesta, po raznim na-
puštenim prostorijama snimali telefoni-
ma kupovinu glasova, objavljivali slike i
snimke i ta borba dala je rezultata, iako
su mnogi zbog toga bili ili fizički napa-
dani ili su imali problema druge prirode.
Pokret „Kreni promeni“ primjenjivao je
slične akcije 17. decembra.
Ali suština je u tome da kukanja nema,
jer kukanje ne donosi rezultat, čak je i
kontraproduktivno. Nije estetski kuka-
ti! (Božo K.). Zvuči zaista kliše, ali to je
put, što veli Bob Marli: „Get up, stand
up, Stand up for your right“. Ako ti ne-
ćeš, neće niko drugi.
Opozicija u Srbiji pokazala se kao po-
tentna, ali ne na duge staze, bez krajnje
ideje kako dalje. U ključnim trenucima,
naročito u finalu kampanje, djelovali su
bezidejno i kao da nisu čuli za izreku
„sto babica, kilava beba“. Na pres-kon-
ferencijama umjesto da dižu atmosferu,
da ljudima daju elana i nade, uglavnom
su kritikovali unedogled, kao da se tak-
miče ko će jače kritikovati. To ljude is-
prva zanima, a vrlo brzo im dosadi da
slušaju jer im se ne nudi plan, konkret-
no rješenje i alternativa.
I u Crnoj Gori su postojale medijske
blokade, pa su Demokrate Alekse Be-
čića išle u kampanju od vrata do vra-
ta, obišli su svako selo u Crnoj Gori. To
je dalo rezultata. Kažu da SNP (Socija-
listička narodna partija) ima strategiju
da idu na sve sahrane za vrijeme predi-
zborne kampanje, i koga znaju i koga ne
znaju, jer na sahranama se razgovara sa
ljudima, mogu ideje da se proguraju u
masu. I to je stari komunikacioni kanal,
baš kao što je TikTok novi komunikacio-
ni kanal, koji je takođe od opozicije u Sr-
biji bio zanemaren i možda nedovoljno
ozbiljno shvaćen, olako precrtan.
Na primjeru Nestorovića vidi se sna-
ga YouTube kanala, prije svega „Balkan
info“. Može se ismijavati, ali bolje da se
koristi koliko može. Ako se mjeri po gla-
sovima, u rangu je sa N1. Da su u opozi-
ciji razmišljali strateški, imali bi svoj jak
YouTube kanal, jedan, sa koga bi gruva-
li i mnogi bi ih čuli uprkos poznatoj pri-
či o kablovskim kanalima i nacionalnim
frekvencijama. Velika većina gleda tele-
viziju, ali su svi na telefonima! Tu je veli-
ka šansa, ko umije da je iskoristi.
U Crnoj Gori su društvene mreže odi-
grale važnu ulogu. Zaobiđena je državna
RTCG i mimeri su bili zanimljivi, duho-
viti i pronicljivi. Samo jedan profil „Sta-
ri Liberal“ slao je snažnije i efektnije po-
ruke od velike većine partijskih profila.
I najvažnija zanemarena stvar izbo-
ra 17. decembra jeste emotivna kompo-
nenta u komunikaciji sa penzionerima.
Mnogi ih zanemare, skoro pa da im se
ne obraćaju. Ali svaki glas nosi istu vri-
jednost.
Opozicija u Crnoj Gori, odnosno oni
koji su preuzeli vlast, često su govorili o
mladima koji odlaze, o unučadi koja ras-
te u inostranstvu, i to je bio pogodak u
neuralgičnu tačku društva. Ako pogle-
damo spotove „Srbija ne sme da stane“,
što god ko mislio o politici partije koja ih
plasira, spotovi su bili urađeni tematski
i svaki je u kapislu pogađao ciljnu gru-
pu. Sa druge strane spotova skoro da nije
ni bilo, odnosno, nije bilo efektnih ni na
TV-u, društvenim mrežama, ni na You-
Tube-u. Svako saopštenje i skoro svaki
nastup je bio već viđen.
Nije važno samo što imaš da kažeš, već
kome govoriš, kad i kako ćeš upakova-
ti to što imaš da kažeš. Zaziru mnogi od
tog termina storytelling ali važno je do-
bro ispričati priču. Toliko važno da izbo-
ri zavise od toga! Važno je i da te čuje još
neko osim istomišljenika. Presudno je.
Opoziciji ostaje da smisli kako će bolje
ispričati priču sledeći put i da se potrude
da ih ljudi čuju. Mehanizama ima, a tre-
ba se dovijati. Zvuči čudno, jer do sada
je bilo obrnuto, ali možda je ipak vrije-
me da opozicija u Srbiji uči na primjeru
nekadašnje opozicije u Crnoj Gori. Nisu
majstori i profesionalci, ali su pravili to-
liko grešaka, da mogu služiti kao case
study. Kako treba, a kako i ne treba. N
27
 SPECIJAL IZBORI 2023.
NAJVEĆE IZNENAĐENJE
Ovo nije teorija zavere,
ovo je analiza zavere
Tako je Branimir Nestorović u zimu 1998. bio cenjeni dečji pulmolog koji je spasao ovog
vanzemaljca, početkom 2020. kenselovan iz svih medija zbog užasnih prognoza oko
koronavirusa, tri godine heroj alternativnog tumačenja stvarnosti, posle ovih izbora
ispunio je svoj politički cilj – sada je jezičak na vagi koji će svi morati da pitaju
Piše Uroš Jovičić
D
o pre devet hiljada godi-
na, ili možda osam hi-
ljada godina, zavisi kako
ko procenjuje, svi lju-
di na svetu su imali crne
i smeđe oči. A onda je genetika prilič-
no zbunila naučnike jer su se pojavi-
le plave oči, ali ne samo to, nego se is-
postavilo – nećete verovati – da svi ljudi
sa plavim očima potiču od jednog istog
bračnog para. Oni koji veruju u Boga,
rekli bi da su taj par bili Adam i Eva. Oni
koji ne veruju, naći će neko drugo ob-
jašnjenje, ali to sad nije važno. Ostalo je
nejasno zašto je evolucija odabrala nešto
tako limitirano, kako su limitirane sve
plave oči, osetljivije na svetlost i po pra-
vilu kratkovide.
Međutim, ako ste mislili da je to kom-
plikovano i teško objašnjivo, šta tek da
kažete za zelene oči. Plave oči u Evropi
ima između 20 i 40 odsto ljudi, i to pre-
težno tamo gde nema sunca, jer je po-
trebno manje melanina da se oči zaštite
od svetlosti. Ali zelene oči ima tek četiri
odsto Evropljana.
Sad se priča komplikuje. Jer van Evro-
pe plave i zelene oči imaju samo stanov-
nici Papue Nove Gvineje. A ti isti lju-
di, sa tih malih ostrva imaju i dva odsto
gena za koje ne znamo kome pripada-
ju. Pošto ne znamo kome pripadaju, lo-
gično je – shvatili smo da pripadaju van-
zemaljcima. Vanzemaljci koji očigledno
imaju plave oči, parili su se sa ženama
i tako su nastali ljudi sa plavim očima.
Ko veruje, veruje. Ko ne veruje, šta da
mu radim.
Ništa od ovoga – a sve je ovo njegov
direktan citat – doktor Branimir Nesto-
rović nije ispričao mojim roditeljima
kada su me bespomoćni doneli u Tiršo-
28 Nedeljnik 21. decembar 2023.
vu da izleče dečju astmu i opstruktivne
bronhitise koji su me mučili od rođenja.
Branimir Nestorović tada je bio poznat
kao dečji pulmolog, čuven po tome da
vrlo uspešno leči gomilu klinaca sa si-
stemskim, plućnim problemima. On i
doktorka Cica Paripović – ona rodom sa
Uba, on iz Obrenovca, gotovo komšije
– izlečili su i tog dečaka, da ne kažem
vanzemaljca plavih očiju.
Doktor Branimir Nestorović ovakve i
slične teorije neprestano iznosi posled-
njih nekoliko godina. I ne samo o van-
zemaljcima plavih očiju, nego i teorije o
američkim predsednicima i o tome da
su i Buš i Bajden samo glumci dok kon-
ce vuku „zna se već ko“, o tome da je
dinar jači od dolara i evra, o tome da je
Tesla putovao kroz vreme, o tome da je
Džon Lenon ubijen jer je postao vođa re-
volucije i sve drugo što ni najusamljeni-
jim stalkerima iz Oklahome ne bi palo
na pamet da zavrte po opskurnim foru-
mima. Zato doktor Branimir Nestorović
više nije poznat kao dečji pulmolog.
On je danas lider izborne liste koja
je uspela da uđe u parlament, osvojiv-
ši više od četiri odsto glasova na izbori-
ma održanim 17. decembra.
LOGIKA KRIZE
Priča o Branimiru Nestoroviću i nje-
govoj listi „Mi – Glas iz naroda“, liči po-
malo na svaku drugu Nestorovićevu pri-
ču. Postoje nekakvi racionalni fragmenti
oko kojih je izgrađena slika u koju zdrav
racio ne bi mogao da poveruje.
Na čitavoj planeti populisti vrše vlast
ili na izborima debelo prebacuju predi-
zborna očekivanja. U Evropi postoji či-
tav talas desno orijentisanih partija koje
se ističu u borbi protiv zapadnog esta-
blišmenta i veruju u alternativnu bu-
dućnost Starog kontinenta, prečesto
zasnovanu na stavovima za koje je kse-
nofobija eufemizam. Na tom talasu Đo-
rđa Meloni vodi italijansku vladu, ne-
mački AfD doživljava ogroman rast, a u
Holandiji su na nedavno održanim izbo-
rima pobedu odneli PPV i Gert Vilders,
partija i njen lider koji bi zatvorili dža-
mije i zabranili Kuran.
Iako je srpski politički sistem po
mnogo čemu drugačiji od sistema u
Evropi, u kontekstu dva velika rata koja
se vode i u kontekstu velike socioeko-
nomske krize koja potresa planetu, lo-
gičan je rast i srpske desnice. Ona ima
širok spektar, od umerene desnice koju
su na ovim izborima predstavljali Na-
rodna stranka i NADA, preko radikalni-
jih desničara Dveri i Zavetnika, pa nas ta
gradacija vodi do Nestorovića. Čuvena je
politička mudrost da ako želiš da obiđeš
desnicu ne bi trebalo to da činiš sa desne
strane, jer je desno od desnice – jarak.
Osim što ovoga puta nije.
Pažljivi analitičari koje smo iz redak-
cije pozvali u izbornoj noći, primetili su
da je Branimir Nestorović zapravo na
ovim izborima bio opcija za sve one koji
su izgubili poverenje u svoje dosadašnje
desničarske ili radikalne opcije. Sve an-
kete pokazuju da su glasači Dveri izra-
zito antivučićevski nastrojeni, a koali-
cija Nacionalno okupljanje (hajmo opet
sa eufemizmom) nije jasno pokazala da
ne bi sa Vučićem posle izbora. Saša Ra-
dulović je dobar deo svog novog tala-
sa „popularnosti“ zaslužio svojim radi-
kalnim stavovima, kontra mejnstrima.
A onda se udružio sa Borisom Tadićem,
koji je kao bivši predsednik, dve dece-
nije simbol političkog mejnstrima. Uz
mali broj razočaranih u Socijalističku
partiju Srbije i Srpsku naprednu stran-
ku koji su u Nestoroviću mogli da pro-
nađu svoje političko utočište, to je baza
njegovih potencijalnih glasova.
I to su oni racionalni (ili relativno ra-
cionalni) fragmenti ove priče. Slika u
koju koliko pre dva dana zdrav racio ne
bi mogao da poveruje jeste slika na ko-
joj lista Branimira Nestorovića ulazi u
parlament kao četvrta po snazi politič-
ka grupacija u zemlji.
I ne, to nije sasvim iracionalno zbog
teorija zavere u koje Nestorović veru-
je i koje, pozivajući se na svoju pošte-
no stečenu diplomu, propagira i širi. Pa
Donald Tramp je pričao kako razređi-
vač može da pobedi koronu, doveo je do
same ivice sve demokratske institucije u
Americi, pa ankete pokazuju da deseti-
ne miliona Amerikanaca nema problem
da opet glasa za njega.
Sa Nestorovićem je stvar čudna iz
drugog razloga.
NAJSMEŠNIJI VIRUS
Bio je 26. februar 2020. godine.
Konferencija za medije na kojoj o
pandemiji koronavirusa građanima go-
vore predsednik Srbije Aleksandar Vu-
čić i pozvani lekari čija je sfera intereso-
Sad se priča komplikuje. Jer
van Evrope plave i zelene
oči imaju samo stanovnici
Papue Nove Gvineje. A ti isti
ljudi, sa tih malih ostrva imaju
i dva odsto gena za koje ne
znamo kome pripadaju. Pošto
ne znamo kome pripadaju,
logično je – shvatili smo da
pripadaju vanzemaljcima.
Vanzemaljci koji očigledno
imaju plave oči, parili su se sa
ženama i tako su nastali ljudi
sa plavim očima. Ko veruje,
veruje. Ko ne veruje, šta da
mu radim
vanja i delovanja povezana sa virusom
koji se širi u čitavom svetu neslućenom
brzinom. Pred mikrofon staje Branimir
Nestorović.
„Ja ne mogu da verujem da će narod
koji je preživeo sankcije, bombardova-
nje, svakojaka maltretiranja“, započeo je
čuvenu rečenicu doktor Nestorović, dok
se Vučić iza njega nekontrolisano sme-
jao. „Ne mogu da verujem da će taj na-
rod da se uplaši najsmešnijeg virusa u
istoriji čovečanstva koji postoji na Fejs-
buku.“
U međuvremenu, posle više od dve
godine mučne borbe sa širenjem ko-
ronavirusa i novim talasima, u svetu je
zvanično od koronavirusa – „najsmešni-
jeg virusa koji postoji samo na Fejsbu-
ku“ – preminula 6.957.601 osoba.
Prošlo je 13 dana od prve konferen-
cije i građani Srbije su bili besni. Shva-
tili su da je situacija sa koronavirusom
mnogo ozbiljnija od onoga kako je Ne-
storović konkretno to predstavio i žele-
li su objašnjenje.
„Da vam sad otkrijem o čemu se radi
pošto ne mogu da trpim tu nepravdu da
neko napada ove lekare ovde“, započeo
je čuvenu rečenicu Aleksandar Vučić,
vidno nervozan, tog 11. marta. „Da ljudi
napadaju doktora Nestorovića. Da na-
padaju ljude koji su ozbiljni i odgovor-
ni. Govore – najsmešniji virus. Nemojte
da lažete, niko nije rekao da je najsme-
šniji virus. Niko.“
Ta Vučićeva odbrana Nestorovića nije
uspela. Sve do kraja združenog pojavlji-
vanja pred kamerama, lekara zaduže-
nih za borbu srpskog zdravstvenog si-
stema sa koronavirusom, Nestorović se
nije pojavio nijednom, niti je spominjan
u kontekstu rada Kriznog štaba. Čak je
nekoliko puta i javno ismevao Predraga
29
 SPECIJAL IZBORI 2023.
NAJVEĆE IZNENAĐENJE
Kona, koji je trebalo da bude srpska ver-
zija američkog Entonija Faučija, ali mu
nije polazilo za rukom.
Nestorovića nije bilo jer su građani –
nazovimo stvari pravim imenom – po-
pizdeli.
Nepune četiri godine nakon te čuve-
ne konferencije, Nestorović je kao lider
izborne liste „Mi – Glas iz naroda“ osvo-
jio 4,8 odsto glasova u parlamentu i oko
deset mandata u novom sazivu. Kako?
Analitičari na Javnom servisu u izbor-
noj noći saglasili su se kako je Nestoro-
vićev rezultat dokaz da prisustvo na te-
levizijama sa nacionalnom frekvencijom
nije preduslov za ostvarivanje dobrog iz-
bornog rezultata. Prema tom tumače-
nju, Nestorovićev rezultat je posledica
revolucije u političkoj komunikaciji sa
biračima, koju je on umeo da iskoristi.
Stvari nisu toliko komplikovane.
Nakon neuspešnog predviđanja raz-
mera koronavirusa i „kenselovanja“ iz
mejnstrim medija, Nestorović je svoje
utočište i priliku da kaže šta ima potra-
žio na mestima na kojima se otvoreno
govorilo o tome da koronavirus ne po-
stoji i na mestima na kojima su otvore-
no isticani antivakserski stavovi. Od go-
stovanja u podkastu „Balkan info“, do
drugih emisija i podkasta, pre svega na
Jutjubu u kojima su se propagirale slič-
ne ideje. A onda se, zbog popularnosti
koju je u tim emisijama stekao, otvorio
prostor na televiziji.
Branimir Nestorović ima još od pan-
demije redovnu priliku da gostuje po
televizijama tako da nastupi u Jutjub
emisijama nisu jedini vid njegove lične
promocije i promocije liste koju je na
brzinu sastavio. Nestorović je pre tri go-
dine gostovao u RTS Ordinaciji, a onda i
pre godinu dana ponovo – pitajte aler-
gologa, poručili su sa RTS-a. Bio je na
Pinku, gostujući kod Ognjena Amidži-
ća. Bio je u jutarnjem programu Prve
televizije. Na televiziji Happy redovan
je inventar. O Hype televiziji i sličnim
projektima da i ne govorimo.
Ljudi su dobili priliku da redovno slu-
šaju Nestorovićeve alternativne stavove
i u periodu krize na svakom nivou po-
kazali spremnost da njegovim alterna-
tivnim rešenjima veruju.
NADRIPOLITIKANTSTVO
Tako smo od toliko intervjua i podka-
sta, Nestorovića jedan jedini put ima-
30 Nedeljnik 21. decembar 2023.
li priliku da slušamo kako normalno
priča o politici. Jer su mu prvi put po-
stavljena pitanja bez želje da se iz njega
izvuče medicinsko objašnjenje onostra-
nog ili onostrano objašnjenje medicin-
skog, nego da se od njega dobiju nor-
malni (sic) politički odgovori.
„Mislim da je sazreo trenutak da malo
prekinemo monopol partija jer nismo
videli da su se baš usrećili sa vođenjem
Srbije. Želimo da zastupamo ljude čiji
glas se ne čuje“, rekao je tako Nestoro-
vić na početku intervjua koji je sa njim
uradila Milica Kulić.
„Mi znamo da je 85 odsto Srba protiv
priznavanja Kosova, a ipak se tako do-
gađaju neke stvari. Devedeset odsto lju-
di je protiv NATO alijanse, nama u po-
setu dolazi general iz Ohaja i svi se grle
sa njim. Ljudi bi želeli da saradnju sa
BRIKS-om, sa Rusijom i Kinom, a svi is-
tiču da nam je saradnja sa Evropskom
unijom prioritet. Mi hoćemo te ljude da
zastupamo, da se čuje neposredna de-
mokratija, što zovu.“
U tih nešto manje od 15 minuta na
Javnom servisu, u predizbornoj kam-
panji koja je za listu „Mi“ navodno kre-
nula tek početkom novembra kada su
odlučili da učestvuju na izborima, na-
stavila se „pešačkim skupljanjem pot-
pisa“ i tribinama u gradovima po čita-
voj zemlji, a završena izbornim danom
za istoriju, Nestorović je po modelu svih
svojih priča i teorija, prosipao i svoje po-
litičke ideje.
Kako neće podržati nikoga ko nije u
skladu sa njegovom ideologijom.
Kako Srbijom upravljaju strane am-
basade.
Kako bi on proterao Kristofera Hila.
Kako Srbija mora da se ujedini sa Re-
publikom Srpskom i Crnom Gorom.
Kako je Otvoreni Balkan zapravo Ve-
lika Albanija.
Kako je najbolji srpski političar, koji
jedini ume da brani interese ovog naro-
da, Milorad Dodik.
I najvažniju rečenicu, koja tek dan po-
sle izbora dobija na značaju: „Mi se na-
damo da ćemo mi biti onaj jezičak na
vagi koji će svi da pitaju kada se dono-
se odluke.“
DAN POSLE SUTRA
Lista koju je Nestorović žargonski na-
zvao „Zlatar koalicijom“ – jer je nasta-
la u kafani „Zlatar“, „tamo gde se snima
Balkan info“ – osim ulaska u parla-
ment, ovim je izborima zaslužila i ulogu
ključnog igrača u preraspodeli manda-
ta u Beogradu. Vučić je u Beogradu pro-
glasio pobedu i rekao da veruje kako
će Srpska napredna stranka formira-
ti vlast. Koalicija „Srbija protiv nasilja“
rezultate izbora u Beogradu ne prizna-
je i poziva građane na proteste, „da na
ulicama odbrani svoju izbornu volju“.
Koalicija NADA veruje da je Nestorović
opoziciono nastrojen.
A Nestorović?
On im se svima (dobro, ne baš svima)
smeje u lice.
„Mi smo jedini pokret i stranka koji
se nigde nije pojavljivao. Samo kad nas
pljuju puštali su priloge. Imali smo
kampanju preko mreža i ovaj rezultat
je fascinantan s obzirom na to da smo
kampanju vodili gerilski. Mislimo da
imamo potencijala za dalji rast i da će
ljudi prepoznati šta mi želimo“, rekao je
Nestorović.
„Mislim da mi nemamo koalicioni po-
tencijal i da nećemo ni sa jednima ni sa
drugima“.
Mada sa jednim malo više neće, pošto
je u kamere otvoreno rekao kako sa ko-
alicijom „Srbija protiv nasilja“ neće ni
pod tačkom razno jer je to zapravo „Đi-
lasova koalicija“, što je retorika kojom
se služio i predsednik Srbije tokom iz-
borne kampanje.
Tako je Branimir Nestorović u zimu
1998. bio cenjeni dečji pulmolog koji
je spasao ovog vanzemaljca, početkom
2020. kenselovan iz svih medija zbog
užasnih prognoza oko koronavirusa, tri
godine heroj alternativnog tumačenja
stvarnosti, posle ovih izbora ispunio je
svoj politički cilj – sada je jezičak na vagi
koji će svi morati da pitaju.
„Nema teorija zavere. Postoji anali-
za zavere i pokušaj da se spreči zave-
ra“, objasnio je Nestorović u intervjuu
ženi sa plavim očima za koju suprotno
svojim stavovima ne smatra da je van-
zemaljka, iako bi se dalo o tome raspra-
vljati.
Tako je i sa ovim izborima i Nestorovi-
ćevim izbornim rezultatom.
Nema teorija zavere. Postoji analiza
zavere, to je ovaj tekst. I postoji poku-
šaj da se spreči zavera. To je ovo u čemu
srpska opozicija opet nije uspela. Nego
je izgubila od najsmešnije političke op-
cije u istoriji, koja postoji samo na Jutju-
bu. I sada u Skupštini. N
Ljiljana Smajlović
Moj deda vašem nije pojeo parket, i druge priče
P
rošle sedmice je imalo
smisla pitati se na ovom
mestu hoće li opozici-
ja, ako ne osvoji Beograd,
za to kriviti politički ne-
osveštene penzionere, ili, pak, „bo-
sančuge“. Ovo drugo je naziv koji su
njihove pristalice još uoči izbora na
društvenim mrežama koristile za lju-
de iz Republike Srpske sa pravom gla-
sa u Srbiji.
Za „penzose“ nisam bila u pravu, oni
ove sedmice mogu mirno da spava-
ju, ali za Srbe preko Drine – jesam, na
njih se, izgleda, od početka računalo.
Zdravko Ponoš je za to imao spremne
aktiviste sa ispravnim provincijskim
akcentom! U ponedeljak se sam po-
hvalio da su njegovi ljudi u nedelju sta-
tirali u video-klipu ispred Štark arene
u Beogradu, koji su opozicione televi-
zije proglasile dokazom da su presto-
nički izbori pokradeni. Samo je jedan
sa snimka koji je, kaže Ponoš, na X-u
pregledan 750.000 puta, prava „bosan-
čuga“. Od Ponoša smo saznali da je reč
o onom „nesrećniku u Juventus jak-
ni“, dok su ostali „jarani iz Rogatice“
njegovi, Ponoševi ljudi koji su se „in-
filtrirali“ kako bi se „razotkrila izbor-
na krađa“.
DO UVEČE JE JEDAN PROFESOR FA-
KULTETA političkih nauka Beograd-
skog univerziteta hladno tvrdio da su
hiljade ljudi „silom dovedene“ da gla-
saju za Vučića. Nisu samo „ucenjeni“ i
„potkupljeni“, kakvi su do sada bili svi
koji su za Vučića, no su postali i objek-
tima nasilja.
U ponedeljak je ispaljena i tvrdnja da
su pridošlice iz Bosne krive što SNS u
Ja, Bosančuga
Beogradu ima 40.000 glasova više od
„Srbije protiv nasilja“. To se ponavlja-
lo do uveče, kada su pristalice opozici-
je iz nekog razloga pozvane da spreče
održavanje sednice Republičke izbor-
ne komisije od koje opozicija zahteva
da poništi beogradske izbore. Nikog na
toj političkoj strani nisi više mogao da
nateraš da se zamisli, kako je 40.000
ljudi neopaženo stiglo u grad da im
ukrade izbore? Jer na onom snimku
koji je besomučno prikazivan u nede-
lju, onom u kom su glumili Ponoševi
statisti, video se jedan autobus praćen
jednim kombijem.
UVEČE JE BIVŠI AMBASADOR U
LONDONU Vladeta Janković javno bio
mišljenja da su članovi RIK-a verovat-
no „pacovskim kanalima“, „kao pa-
covi“ uspeli da se dokopaju zgrade u
Ulici kralja Milana, sa čime se složio
i Bojan Pajtić koji je, kao i Janković,
„čuo“ da postoje neki podzemni ka-
nali kojim se u tu zgradu može doći iz
Skupštine Srbije. Ne znam šta su ova
dvojica rekla kada su videli snimke
maltretiranja direktora Republičkog
zavoda za statistiku prilikom dolaska
na sednicu RIK-a, odnosno ulaska na
glavna vrata zdanja u Ulici kralja Mi-
lana. No računam da je makar Miladin
Kovačević, po cenu malo zlostavljanja,
uspeo da se odbrani od optužbe da je
direktor pacov, tj. pacoliki direktor
Statističkog zavoda.
Dehumanizacija političkih protiv-
nika je gadna stvar. Kad jednom poč-
neš, brzo stigneš do pacova. „Bosan-
čuga“ je, pretpostavljam, kovanica od
„crnčuga“, rasističkog naziva koji pro-
zapadni aktivisti nikom ni u snu ne bi
VIŠE OD POLITIKE
Ko je sve pokraden
u Beogradu
smeli da nadenu, iz očiglednih razlo-
ga. U Americi su ga skovali siroma-
šni belci koji su neku utehu nalazili u
tome da se osećaju superiornim ma-
kar nad još siromašnijim i obespravlje-
nijim crncima. Sada za njih imam više
poštovanja nego za naše pokondirene
„evropejce“.
Zašto pametni i obrazovani ljudi ri-
zikuju tako mnogo, za tako malo? Na
Viberu vidim da me Nele Karajlić zove
da u četvrtak dođem u SKC na promo-
ciju trećeg toma njegove knjige „So-
lunska 28“. Jedva čekam da čujem
šta će čovek koji je pevao „od istorij-
skog AVNOJ-a, do izbjegličkog konvo-
ja, preko Sremske Rače“ reći o tome
što Beograd misli o ljudima koji su u
nedelju prelazili Drinu. Ali znam Ne-
leta, i on će, kao i drugi moji prijatelji,
reći, ma nije to Beograd, nije ni šovi-
nizam... izazivanje gneva prema Bo-
sancima samo je nusproizvod, usputna
šteta, režim je meta...
CEO MOJ ŽIVOT OPREDELILO JE DU-
BOKO osećanje zahvalnosti prema je-
dinoj zemlji koju sam smatrala svojom
u zimu 1992. godine. Na državljanstvo
i plavi pasoš sam čekala do 5. oktobra
2000, bez traga ozlojeđenosti. Danas
imam i jedno i drugo i osećam duboku
ozlojeđenost, a ni sebi ne umem da ob-
jasnim zašto.
Moj deda je tvom dedi pojeo par-
ket, jedna je duhovita tviterašica sta-
vila u svoj profil. Ne znam zašto mi se
to ovih dana vrzma po glavi, ali znam
da mi danas pristaje i moram da joj
ukradem.
Krivicu unapred priznajem, a kaznu
prihvatam. N
31
 DOPISIVANJE

JESI LI VIDEO OVO?

Nema sveca koji

će nama pomoći
I danas, trideset godina od raspada Jugoslavije, naše se zemlje bešavno nastavljaju
jedna na drugu prvo u jeziku i kulturi, u filmovima koje gledamo i muzici koju slušamo. Ni
moralni profil, osim toga, nije nam bitno drugačiji, i jedni i drugi smo lažljivi i potkupljivi

Piše Ante Tomić

D
ragi moj prijatelju,
Čitajući o tvojoj ideji
da iz crkve u Sofiji ukra-
deš mošti kralja Milutina
i doneseš ih srpskoj opo-
ziciji, ne bi li čudotvorne kosti sveca po-
mogle luzerima da na izborima pobijede
Aleksandra Vučića, došla mi je u misli
epizoda otprije nekoliko godina, kad je
u Hrvatsku iz Padove doputovalo nera-
spadnuto tijelo Leopolda Mandića. Toga
kotoranskog redovnika, kojega je papa
Pavao Šesti hiljadu devetsto sedamdeset
šeste proglasio blaženim, a Ivan Pavao
Drugi sedam godina kasnije unaprijedio
u sveca, ovdje se drži vrlo moćnim nebe-
skim zagovornikom. Mnogima je pomo-
gao da odzdrave, čak i beznadnim slu-
čajevima od kojih su liječnici digli ruke.
Znaš već kako idu žanrovske svetač-
ke priče, medicina je bila bespomoćna,
kirurški zahvat nije bolesniku donio ni-
kakve koristi. „Otvorilo ga i zatvorilo“,
kako bi rekao naš narod. Nesretnik je
bio gotov za umrijeti, kad ga je netko
savjetovao da se pomoli svetom Leopol-
du i on svojim zadnjim umirućim da-
hom šapnuo nekoliko Očenaša i Zdra-
vomarija hrvatskom svecu. I, moj sinko,
šta ti je za vidjeti, ovome se istog trenut-
ka vratila boja u obraze i snaga u ruke
i noge. Skočio je iz postelje i za večeru
pojeo cijelo pečeno pile. Da ne duljim,
ima tome deset godina, a on i danas igra
tenis, trči polumaratone, skače s pado-
branom i s novom, sedamdeset godina
mlađom ženom podiže dvogodišnje bli-
zance, Jakova i Roka.
S reputacijom tako sposobnog sveca,
Leopoldova je posthumna turneja po
starom zavičaju izazvala veliku pozor-
nost vjernika. Pokojnik je bio velika zvi-
jezda gdje god je došao. Kad su ga izlo-
žili u zagrebačkog katedrali, dolje niz
Kaptol do Trga bana Jelačića, pa sve do
pola Jurišićeve ulice vjernici su strpljivo
cupkali u redu. Interes je bio nevjeroja-
tan. Deseci, možda i stotine hiljada sjatili
su se samo da prstima dodirnu poklopac
svečevog prozirnog staklenog sarkofaga
i mnogi su se kasnije kleli kako su u nje-
govoj blizini zaista doživjeli ono, ono,
ono nešto nedokučivo i mistično.
Meni je ateistu, kako možeš pretposta-
viti, to sumnjivo zvučalo. Sve nedoku-
čivo i mistično kod Leopolda Mandi-
ća je, ako mene pitaš, u njegovoj visini.
Odnosno, nedostatku visine. Kapucin-
ski redovnik bio je građen kao prosječni
đak zadnjeg razreda osmoljetke, ili kao
Frodo, najslavniji član Prstenove druži-
ne. Ako bi ga napao kakav krupniji pas,
Sveti Leopold bi mu se hrabro suprotsta-
vio oči u oči jer je bio narastao samo do
sto trideset pet centimetara.
S njegovom visinom, složit ćemo se,
siromahu se nije nudila bogzna kakva
karijera razvratnika i raspikuće. Poroč-
ni život definitivno nije bio za njega. Da
je ušao u kafanu, gazda bi mu sa šan-
ka doviknuo: „Maloljetnike ne poslu-
žujemo!“, a da je sramežljivo svratio u
kupleraj, kurve bi se uhvatile smijati i
možda bi se samo jedna smilovala i ma-
lišanu dala krajcar da kupi sebi burek za
užinu. Leopold Mandić je, ukratko, po-
stao svetac jer kao grešnik nije imao baš
nikakve šanse.
Ružno i svetogrdno je valjda ovako se
rugati s jednim katoličkim uglednikom,
ali ja to činim znajući da on, čak i da po-
maže, meni ne bi pomogao. Svakako ne
bi učinio ništa da se poprave političke
prilike u ovoj nevoljnoj zemlji. Ima li
neraspadnuti Leopold Mandić u svojoj
staklenoj kutiji ikakav utjecaj na sastav
hrvatskog parlamenta, taj bi mnogo pri-
je izašao u susret stranci za koju u znat-
noj većini glasaju oni koji su do pola Ju-
rišićeve čekali da ga dodirnu. Svetac bi,
da se ne lažemo, navijao za HDZ, a ništa
drugačije, moj Dragoljube, ne bi završi-
la ni tvoja pustolovina s moštima kra-
lja Milutina. Političke preferencije do-
brih katolika i dobrih pravoslavaca vrlo
su predvidljive.
Da si uspio u plemenitom naumu da
gepiš svete koske u Bugarskoj i potajno
ih preneseš u otadžbinu, da pomognu
opoziciji, i ti i ja znamo kako bi to zavr-
šilo. Kralj Milutin ne bi se zadržao ni pet
minuta u izbornom štabu „Srbije protiv
nasilja“. Propalica bi smjesta pretrčala
Vučiću. Eventualno bi završio kod Ne-
storovića, u Dverima ili među Zavetni-
cima jer izrazito pobožni uvijek i svuda
dijele iste nacionalističke, homofobne,
antisemitske i mizogine stavove, jedna-
ko obožavaju oružje i vojsku, odbacuju
teoriju evolucije, zaziru od emigranata i
cijepljenja protiv zaraznih bolesti.
S velikim zanimanjem u nedjelju sam

32 Nedeljnik 21. decembar 2023.


pratio vaše rezultate izbora i, priznat ću
ti, na koncu sam bio dosta utučen. Že-
lio sam, s jedne strane, da dobijete bo-
lju vlast, a s druge strane sam u onome
što se dogodilo u vas vidio jasan nago-
vještaj onoga što i nas do kraja iduće go-
dine čeka. Sve je kao u odrazu jednako.
Stoji, doduše, nedaleko Tovarnika gra-
nica između Hrvatske i Srbije, ali u ko-
ječemu kao da je nema. I danas, tride-
set godina od raspada Jugoslavije, naše
se zemlje bešavno nastavljaju jedna na
drugu prvo u jeziku i kulturi, u filmo-
vima koje gledamo i muzici koju slu-
šamo. Ni moralni profil, osim toga, nije
nam bitno drugačiji, i jedni i drugi smo
lažljivi i potkupljivi. Inteligencija nam
je po prilici jednako ispod europskog
prosjeka, jednako precijenjujemo svo-
je vrline i svoj historijski značaj i, napo-
kon, na vlasti imamo dosta slične opa-
sne, autoritarne tipove kojih se nećemo
lako otarasiti.
I da su Vučić i naprednjaci u nedjelju
na biralištima uzeli koji postotak ma-
nje, tko bi ih srušio s vlasti? S kime bi
se udružila ona nekolicina ispravnih za
koje vrijedi glasati? Tko bi od njih imao
želuca dogovarati parlamentarnu su-
radnju s pravoslavnim fanaticima, s čet-
ničkim budalama i mjesečarima koji bi
slali mladost da izgine na Kosovu, s na-
vijačkim „nož, žica, Srebrenica“ ološem,
s teoretičarima zavjera koji bi Teslinim
zrakama smrti gađali Washington? Da
se i ostvari nakazni politički savez gra-
đanske ljevice s takvom primitivnom
desnicom, on bi se na prvom zavoju
raspao. Kotači bi se razišli svaki na svoju
stranu, a karoserija otkotrljala u jarak.
Jednaka je stvar i u Hrvatskoj. Narav-
no da ću ja i svi moji u kući na izbori-
ma na jesen glasati za „Možemo“. Nova
snaga na ljevici nije nas, istina, oduševi-
la postignućima u glavnom gradu u po-
sljednje četiri godine, ali dobro, neće-
mo biti sitničavi. Tomislav Tomašević i
Sandra Benčić i dalje su jedini pristojni
koje ovdje imamo. Dopustit ćemo, na-
pokon, i da se Tomašević i Benčić po-
vežu sa sramotno kilavim, kukavičkim,
glupim SDP-om koji nas je u trideset
godina valjda tri hiljade puta razočarao.
Svejedno, „Možemo“ i SDP neće biti do-
voljni da se sruši Andrej Plenković, da
se pokida mrežu povlastica i usluga s
kojom je HDZ zarobio zemlju.
„Možemo“ i SDP će ostati kratki upra-
vo kao što je i „Srbija protiv nasilja“
u nedjelju ostala kratka. Da bi hrvat-
ska ljevica skupila parlamentarnu ve-
ćinu, morala bi se udružiti s bagrom s
kolca i konopca, s ustaškim majmuni-
ma, poricateljima jasenovačkog geno-
cida, s antivakserima, moliteljima s tr-
gova i zagovornicima osnivanja seoskih
straža koje bi iz lovačkog oružja puca-
le po arapskim izbjeglicama. Nisam si-
guran da bi i tada uhvatili natpolovičnu
većinu u Saboru, ali recimo da bi. Ključ-
ni nam problem ostaje, da se nekakvim
čudesnim slučajem takvo raznorodno
društvo i dogovori, da se vegani, paci-
fisti, kozmopoliti i transrodni pankeri,
za dobro svih nas, organiziraju zajedno
s domoljubima iz Čavoglava, objektivno,
Dragoljube, šta misliš koliko bi to traja-
lo? Ja ću ti reći, trajalo bi kraće od voć-
nog jogurta s okusom šumskog voća.
Crkva bi prije svih ustala protiv takve
vlasti, i u Hrvatskoj i u Srbiji. Svećeni-
ci, potkupljiviji od svih, katolički, kao
i pravoslavni, svim bi se srcem i dušom
zauzeli i za naš HDZ i za vaš SNS. Sve-
ti arhijerejski sabor s patrijarhom Por-
firijem Perićem spašavao bi Aleksan-
dra Vučića, a Biskupska konferencija
s nadbiskupom Draženom Kutlešom
držala bi stranu Andreju Plenkoviću,
a odozgo s nebesa pomagali bi im Sve-
ti Leopold Mandić i Sveti kralj Milutin
Nemanjić. To ti je, dragi moj druže, čvr-
sto kao amen. Stanje je nepromjenjivo, i
na ovom i na onom svijetu. Nema sveca
koji će nama pomoći. N
33
 GEOREPORT BUDUĆNOST RUSIJE

Putin čeka Trampa za

novi napad na komšije
Pobede Đorđe Meloni u Italiji, Roberta Fica u Slovačkoj, Gerta Vildersa u Holandiji,
kao i rast ekstremnih političkih snaga u Nemačkoj, Belgiji, Austriji, Češkoj, Rumuniji,
Poljskoj, učvršćivanje Orbana u Mađarskoj, na tragu su Putinove prognoze. Naravno,
nisu svi oni rusofili. Mnogi od njih su više ukrajinofobi, otvoreno ili pritajeno

Piše Željko Pantelić, dopisnik Nedeljnika iz Rima

34 Nedeljnik 21. decembar 2023.

R
uski predsednik Vladimir
Putin i njegova dvorska
svita u Kremlju postali su
vatreni zagovornici stava
da su zapadni uticaj i na-
padi koji su dolazili iz Evrope (Poljska,
Švedska, Francuska, Nemačka) ostavili
teže i gore posledice po ruski narod od
dvovekovne vladavine mongolskih ka-
nova nad Rusijom u srednjem veku. Na
osnovu te premise proizilazi zaključak
da će rat protiv Zapada, čiji je jedan front
u Ukrajini, voditi sine die, sve do pobede
Rusije. Ako treba i čitavu deceniju.
Imajući u vidu šta je
Putin govorio par meseci
pre invazije na Ukrajinu,
nije uputno verovati
mu na reč kada kaže da
Rusija nema interes da
vodi rat protiv NATO-a.
Između ostalog i zato
što je neposredno posle
toga zapretio Finskoj da
će imati problema zbog
ulaska u NATO i da će
biti kreirana nova vojna
oblast u blizini Finske
sa pratećim vojnim
strukturama
U Kremlju je postala dogma da je Za-
pad, čitaj SAD, želeo da dezintegriše Ru-
sku Federaciju deleći je na pet delova
koji bi potpali redom pod uticaj zapad-
nih hegemona jer ne bi mogli da brane
svoje interese kao što to čini danas Putin
na čelu celovite Rusije.
Reč je o ideji Zbignjeva Bžežinskog,
savetnika američkih predsednika Lin-
dona Džonsona i Džimija Kartera, koja
je u međuvremenu postala opštepozna-
ta upravo zato što nije inkorporirana kao
deo strateških planova Vašingtona. Para-
doks je da Putin optužuje SAD za nešto
što potajno priželjkuju saveznici Rusi-
je, od Kine do Turske, dok u evropskom
krilu NATO-a od velikih članica samo bi
Poljska volela da vidi rasparčanu Rusi-
ju, dok se u Berlinu i Parizu mnogo više
pribojavaju takvog scenarija nego što ga
priželjkuju.
Stečeno iskustvo u prethodne dve de-
cenije sa Putinom upućuje da Finska i
pribaltičke republike moraju da budu
veoma oprezne. Džo Bajden i generalni
sekretar NATO-a Jens Stoltenberg upo-
zorili su da se Rusija neće zaustaviti ako
izađe kao pobednik iz rata sa Ukrajinom.
Nemački ministar odbrane Boris Pistori-
jus upozorio je da Nemačka što pre mora
da osposobi svoje resurse da ponovo
budu spremni za direktno suočavanje i
učešće u ratu.
Imajući u vidu šta je Putin govorio
par meseci pre invazije na Ukrajinu, nije
uputno verovati mu na reč kada kaže da
Rusija nema interes da vodi rat protiv NA-
TO-a. Između ostalog i zato što je nepo-
sredno posle toga zapretio Finskoj da će
imati problema zbog ulaska u NATO i da
će biti kreirana nova vojna oblast u blizini
Finske sa pratećim vojnim strukturama.
U sedištu Severnoatlantske alijanse u
Zaventemu nemaju sumnju da će Puti-
nova Rusija napasti barem jednu članicu
NATO-a u ovoj deceniji. Postoji razmimo-
ilaženje oko vremenskog okvira. Jedni
misle da će se to dogoditi u sledećem Pu-
tinovom mandatu, za tri do pet godina,
dok drugi predviđaju da će do nove agre-
sije doći za šest do osam godina.
Predsednik odbora Bundestaga za be-
zbednost Roderih Kizeveter, posle pose-
te Litvaniji sa ministrom Pistorijusom,
rekao je da su baltičke zemlje i Moldavi-
ja sledeće na nišanu Kremlja. Kizeveter je
objasnio i kako Moskva namerava da za-
pali ratnu žišku a da ona ne proizvede su-
kob između Ruske Federacije i NATO-a.
Pažljivim pratiocima
novogodišnje konferencije
za novinare Vladimira Putina
prošle nedelje nije promaklo
sarkastično pitanje jednog
od gledalaca koje je prolazilo
na kajronu: „Kako može da
se stigne do Rusije koja se
prikazuje na televiziji?“
Po Kizeveteru, Rusija neće frontal-
no napasti Estoniju, Letoniju ili Litva-
niju kao što je to uradila sa Ukrajinom.
Putinov režim će koristiti ruske manji-
ne u pribaltičkim republikama da iza za-
hteva za većom autonomijom i zaštitom
ruskih manjina započne sukobe naoru-
žavajući ruske separatiste koji ne bi bili
direktno povezani sa Moskvom. U takvoj
konstelaciji, budući da bi se radilo for-
malno o građanskom ratu unutar grani-
ca države članice NATO-a, ne bi mogao
da se aktivira član 5 Povelje Severno-
atlantske alijanse.
U Moldaviji je situacija još kritičnija jer
već postoji Pridnjestrovlje koje funkcio-
niše kao država u državi više od 30 godi-
na i naseljeno je uglavnom etničkim Ru-
sima. U moldavskom društvu su još uvek
jake rusofilske i nostalgične snage prema
SSSR-u i budući da su najbogatiji tajku-
ni i kontroverzni biznismeni povezani
sa organizovanim kriminalom rusofili,
sa dovoljno novca i moći da utiču na iz-
borni proces, nije isključeno da se vrate
na vlast. U svakom slučaju u Moldaviji će
se čekati izbori predviđeni za sledeću go-
dinu, ako njihov ishod ne bude po volji
Kremlja, Moldavija će postati vrlo rizično
mesto na Starom kontinentu.
RUSKI „GRANDEUR“ I RUSI
SERIJE A I SERIJE B
Ogromna većina Rusa ima romantizo-
vanu sliku o istoriji Rusije, njenom zna-
čaju i veličini u svetskim razmerama,
još izraženiju nego što Francuzi imaju o
svom „grandeur“. Ponos na slavnu pro-
šlost je glavni motor političkog razmi-
šljanja. U tom kontekstu je Putinov re-
žim u poslednjih deset godina stavio u
FOTO: BETA / PROFIMEDIA
drugi plan imperijalnu prošlost a u prvi
izbacio tzv. Veliki otadžbinski rat.
U tu svrhu je čak oprana i izglađe-
na biografija Josifa Staljina. Za Moskvu
je bilo preko potrebno napraviti kopču
između današnjih geostrateških cilje-
35
 GEOREPORT BUDUĆNOST RUSIJE
va i Drugog svetskog rata. Odatle propa-
gandne priče o „denacifikaciji“ Ukraji-
ne, predstavljanje Zapada kao realizatora
nacističkih ambicija i naravno prišivanje
uloge velikog borca protiv kolonijali-
zma i neokolonijalizma. U očima propa-
gande koju plasira Kremlj nema mno-
go razlike između odbrane otadžbine u
Drugom svetskom ratu i učešća u „spe-
cijalnoj operaciji“ u Ukrajini .
Međutim, to ne znači da su Rusi
spremni da ginu za Putina i nova Potem-
kinova sela. Svaki put kada je vlast usva-
jala odluke koje su zadirale u sfere koje
su od vitalne važnosti za većinu građana
Rusije, popularnost ruskog predsedni-
ka je doživljavala velike padove. Prime-
ri penzione reforme sa povećanjem broja
godina za odlazak u penziju, kao i mere
za suzbijanje pandemije kovida-19, bili
su signal Putinu dokle i šta može a šta
ne može da pritiska u odnosu vis-a-vis
sa ruskim građanima.
Politička geografija regrutacije vojni-
ka, formiranje „plaćeničkih“ i „polupla-
ćeničkih“ jedinica, angažovanje krimi-
nalaca uz obećanje pomilovanja posle
određenog broja meseci provedenih na
ratištu, omogućili su režimu u Moskvi da
relativno bezbolno podnese ljudske gu-
bitke, organizuje regularnu zamenu rat-
nika na frontu a da se u Moskvi, Sankt
Peterburgu i drugim velikim gradovima
vodi normalno život, kao da se ne ratuje.
Praktično, Kremlj je kreirao građa-
ne Serije A i Serije B, a podela u dobroj
meri ide po etničkoj liniji koja pošteđuje
pravoslavne etničke Ruse. Kao i sve im-
perije, i ruska prvo šalje u rat pripadni-
ke manjinskih naroda iz najudaljenijih
krajeva, pa kako sukob odmiče i potre-
be rastu, regrutacija se približava centru
i velikim gradovima. Rusi su tu taktiku
naučili od Engleza koji su prvo slali re-
grute iz Australije, Novog Zelanda, Indi-
je i Afrike, zatim iz Kanade i Irske, pa iz
Velsa i Škotske, i tek na kraju Engleze.
Dobar deo, do sada, regrutovanih
1.320.000 ljudi došao je iz perifernih
krajeva Ruske Federacije, od Sahalina,
Čukotke i Magadanske oblasti na Dale-
kom istoku, preko Zabajkalskog Kraja,
Burjatije, Tuve, Altaja, do Nenecije, Ko-
mije, Pskova, Brijanska, Volgogradske
oblasti i Severne Osetije. Najmanji broj
regruta je iz Moskve, Sankt Peterburga i
drugih velikih gradova.
Dovoljno je pogledati broj poginulih
na 100.000 stanovnika po ruskim fe-
36 Nedeljnik 21. decembar 2023.
Svaki put kada je vlast usvajala
odluke koje su zadirale u
sfere koje su od vitalne
važnosti za većinu građana
Rusije, popularnost ruskog
predsednika je doživljavala
velike padove
deralnim jedinicama da se dobije kon-
kretna slika. U pomenutim republika-
ma, pokrajinama i oblastima poginulo
je između 35 i 60 ljudi na 100.000 sta-
novnika. U Moskvi i Sankt Peterburgu
smo ispod jednog poginulog vojnika na
100.000. Ta stopa bi bila još niža da se u
tim gradovima ne nalaze veliki garnizo-
ni, pogotovo u Moskvi.
Značajan deo formacija na ukrajin-
skom frontu čine tzv. kontraktorsi, ljudi
koji su se dobrovoljno prijavili potpisu-
jući ugovore (plata vojnika na frontu je
malo manja od 2500 dolara, tri i po puta
više od prosečne plate u Ruskoj Fede-
raciji, a u slučaju smrti porodica dobija
55.000 dolara naknadu ili preko 30.000
dolara u slučaju teškog ranjavanja), a tu
je i 50.000 osuđenih kriminalaca.
CIVILIZACIJSKI SUKOB SA ZAPADOM
Putin je ubedio većinu Rusa da nije ru-
ska armija napala Ukrajinu već da se Ru-
sija brani od agresije Zapada koji želi da
porazi i rasparča Rusku Federaciju. Štavi-
še, Rusija se bori i za druge „porobljene“
narode od strane Zapada i za novi svet-
ski poredak u kojem će Rusija imati po-
ziciju koju zaslužuje. Dakle, otadžbina je
pod opsadom i svi moraju da daju dopri-
nos njenoj odbrani kroz bezrezervnu po-
dršku vođi, uključujući i sve vreme koje je
neophodno da bi se ostvarila pobeda.
U Moskvi se hvale da su uspeli u veoma
kratkom roku da se emancipuju od teh-
nološke zavisnosti od EU i SAD, prećutku-
jući da su u međuvremenu postali još više
zavisni od Kine, kao i da pronađu nova tr-
žišta za gas i naftu koju čak prodaju i po
višim cenama nego što su Evropljanima.
Takav narativ objašnjava zašto vreme
radi za Rusiju i zašto Putin može da čeka,
relativno mirno, predsedničke izbore u
SAD sledećeg novembra, nadajući se po-
bedi Donalda Trampa. Vlasti u Moskvi su
pretvarajući agresiju na Ukrajinu u civili-
zacijski sukob sa Zapadom – odatle izjava
šefa diplomatije Lavrova o približavanju
kraja dominacije Zapada planetom posle
500 godina – obezbedile sebi neograniče-
no vreme u ruskom javnom mnjenju.
Posle početnih makroskopskih greša-
ka i pogrešnih procena obaveštajnih slu-
žbi angažovanih na dosijeu Ukrajina, Mo-
skva je povukla seriju korektivnih poteza,
uključujući i stvaranje osnova za dugogo-
dišnji rat iscrpljivanja. Vrlo je indikativno
da Putin nije kaznio nikoga – osim Prigo-
žina i njegove najbliže saradnike za jun-
sku pobunu – za početni debakl u Ukra-
jini i činjenicu da ruska vojska nije bila
spremna za ozbiljan i dugačak rat.
„Menjati malo, da ne bi morao da me-
njaš sve“, bila je Putinova deviza u prve
dve godine rata. Vrhovni komandant je
više puta menjao komandante tzv. spe-
cijalne operacije, ali nisu letele glave, čak
ni generala Surovikina, kasapina iz Ale-
pa, koji je pre par nedelja viđen kao deo
zvanične delegacije u poseti Alžiru. Nije
kažnjen ni Sergej Beseda, šef odeljenja
FSB-a čiji je zadatak bio da pripremi te-
ren u Ukrajini, od logističke do političke
podrške među lokalnim stanovništvom,
za dolazak ruskih trupa koje su imale
da uspostave marionetski režim u Kije-
vu i da se zatim vrate u Rusiju. I pored
toga što je dao pogrešne podatke, upao
u zamku ukrajinskih i američkih obave-
štajnih službi, i što su ga „izdali“ svi lo-
kalci koji je trebalo da mu pomognu, Be-
seda je ostao na svom mestu.
Objašnjenje koje daju „kremljolo-
zi“ limitira se na pupčanu vezu Putina
sa FSB-om, odnosno da bi kritikovanje
bivšeg KGB-a bilo indirektno optuživa-
nje Putina. Tri obaveštajne ruske službe
FSB, SVR (spoljna obaveštajna služba),
GRU (vojna obaveštajna služba), zna-
ju da nastupaju i kao rivalske. Šef SVR
Sergej Nariškin bio je jedini koji je tra-
žio odlaganje agresije na Ukrajinu zbog
čega je bio ponižen od Putina pred mili-
onskim televizijskim auditorijumom. Ali
Nariškin kao i svi ostali „siloviki“ na svo-
jim su mestima ili u orbiti vlasti. Putin
nikome ne dozvoljava da napusti brod u
njegovom „svetom ratu“ protiv Zapada.
SPOLJNOPOLITIČKI CILJEVI PUTINA
Preko rata u Ukrajini Rusija želi da iza-
zove seriju kriza u EU i koje će dovesti u
pitanje i njeno postojanje. Po svom do-
brom običaju Putin je sam izneo ruski
plan i očekivanja u javnost. Na prošlogo-
dišnjem Ekonomskom forumu u Sankt
Peterburgu Putin je doslovce rekao da će
konflikt u Ukrajini izložiti Evropu talasu
populizma i jačanju ekstremnih i radi-
kalnih političkih snaga, velikim društve-
noekonomskim promenama, slabljenju
sistema i promeni vladajućih elita.
Pobede Đorđe Meloni u Italiji, Rober-
ta Fica u Slovačkoj, Gerta Vildersa u Ho-
landiji, kao i rast ekstremnih političkih
snaga u Nemačkoj, Belgiji, Austriji, Če-
škoj, Rumuniji, Poljskoj, učvršćivanje
Orbana u Mađarskoj, na tragu su Puti-
nove prognoze. Naravno, nisu svi oni ru-
sofili. Mnogi od njih su više ukrajinofobi,
otvoreno ili pritajeno.
Putinova teorija da je Zapad primo-
rao Rusiju da napadne Ukrajinu da bi se
branila od agresije i loših namera Zapa-
da na nivou je opaske Ilije Čvorovića iz
Kovačevićevog „Balkanskog špijuna“ da
će brat Đura oprostiti Petru Jakovljeviću
što ga je tukao.
Putin je veoma angažovan na jača-
nju osovine Moskva–Peking–Teheran
u kontekstu jačanja osovine protiv Za-
pada. Jedan od glavnih spoljnopolitič-
kih ciljeva je da prevede definitivno na
stranu novog „Trojnog pakta“ Saudijsku
Arabiju i druge zalivske petromonarhi-
je. Kina je uspešno posredovala oko us-
postavljanja diplomatskih odnosa izme-
đu Teherana i Rijada, ali se čini da samo
Putin može da bude katalizator kvalita-
tivnog skoka u odnosima između Irana
i Saudijske Arabije.
Ako bi Saudijska Arabija i Iran pre-
šli put od protivnika do saveznika, to bi
kompletno promenilo odnos snaga na
Bliskom i Srednjem istoku. Najveći gu-
bitnici u takvom scenariju bi bili Izra-
el, EU, SAD, ali i Indija. Blic turneja šefa
ruske države u Persijskom zalivu i za-
tim prijem iranskog predsednika Raisi-
ja u Moskvi nisu samo poruka Vašing-
tonu i Briselu, već i Pekingu: Putin se
vratio na planetarnu pozornicu i želi da
igra za glavnim stolom, gde se dele naj-
važnije karte.
Posete Putina Rijadu i Abu Dabiju, gde
su ga dočekali, sa najvišim počastima,
princ prestolonaslednik Muhamed ibn
Salman (MBS) i predsednik Muhamed
ibn Zajed (MBZ), nazivajući ga „dragim
prijateljem“ i „dragim gostom“, označi-
le su definitivan izlazak iz međunarod-
ne izolacije ruskog predsednika. Nije re-
čeno da će MBS i MBZ preći na stranu
„Trojnog pakta“. Prijem Putina se inter-
pretira i kao signal Vašingtonu i Brise-
lu da dvojica vladara nove generacije u
Persijskom zalivu imaju i alternative i da
žele da SAD i EU priznaju i poštuju nji-
hove nacionalne interese.
IZBORI U RUSIJI
Slogan predsednika Dume Vjačeslava
Volodina „Ako ima Putina, ima i Rusije.
Ako nema Putina, nema ni Rusije“ postao
je refren u okruženju Vladimira Putina. Iz-
gradnja kulta ličnosti ruskog cara našeg
doba dostigla je takve razmere da je Putin
postao sinonim za vladara, državu, pravdu.
U trci ko će više da se dodvori šefu Kremlja
uzeo je učešće i lider Čečenije Ramzan Ka-
dirov predloživši svom poslodavcu da se
proglasi za cara i da ukine izbore pošto su,
kako je rekao „potpuno suvišni“.
Putinu su, ipak, potrebni izbori iz ne-
koliko razloga. Prvi je legitimacija, u
ovom istorijskom momentu važnija
nego ranije, pošto je potrebno pokaza-
ti urbi et orbi da ruski građani stoje iza
svog lidera u agresiji na Ukrajinu koja se
i dalje u Ruskoj Federaciji zove „speci-
jalna vojna operacija“. Drugi motiv ve-
zan je za metodologiju vladanja. Putin je
svestan da je njegova vlast mnogo sigur-
nija od unutrašnjih zavera sa regularnim
održavanjem izbora nego da se proglasi i
defakto za doživotnog vladara.
Putin bi u Rusiji pobedio i na slobod-
nim izborima a kamoli na pilotiranim
gde njegovi ljudi određuju sve, od kan-
didata na izbornim listama, preko izla-
znosti, do krajnjeg rezultata. Dakle, od
predsedničkih izbora u martu u Ruskoj
Federaciji Putin može samo da zaradi
dok je rizik od negativnih kontraefeka-
ta gotovo ravan nuli.
Štaviše, za razliku od prethodnih pred-
sedničkih izbora kada se stvarao privid
predizborne kampanje i izborne trke, sa
koliko-toliko, verodostojnim kandidati-
Praktično, Kremlj je kreirao
građane Serije A i Serije B,
a podela u dobroj meri ide po
etničkoj liniji koja pošteđuje
pravoslavne etničke Ruse. Kao
i sve imperije, i ruska prvo šalje
u rat pripadnike manjinskih
naroda iz najudaljenijih
krajeva, pa kako sukob odmiče
i potrebe rastu, regrutacija
se približava centru i velikim
gradovima. Rusi su tu taktiku
naučili od Engleza
ma, na ovim izborima nema ni toga. Svi
kandidati koji bi mogli da osvoje dvocifre-
ni broj glasova su ili zatvoreni ili prognani
ili im je onemogućeno da učestvuju na iz-
borima. Putin ne mora više ništa da obe-
ćava nikome u izbornoj kampanji, jer, iz
njegovog ugla, nikome ništa ne duguje.
Genadij Zjuganov, osamdesetogodišnji
lider Komunističke partije, najzastuplje-
nije stranke u Dumi koja nije deo vlada-
juće većine, zatražio je javno da budu
strogo kažnjeni ljudi iz okruženja Vladi-
mira Putina jer su dozvolili da predsed-
nik izađe bez kape na glavi na mraz. „U
ratu je zdravlje vrhovnog komandanta,
zdravlje cele nacije“, ni Staljin se ne bi
postideo Zjuganova.
I kad već spomenusmo Staljina. Isto-
ga dana kada se Putin i formalno kandi-
dovao za novi mandat u Kremlju, u Bar-
nalu, glavnom gradu Altajske Pokrajine
u jugozapadnom Sibiru, inaugurisan je
Staljinov centar, popularni pisac Boris
Akunin je proglašen za ekstremistu i te-
roristu jer je progovorio o ratu u Ukra-
jini, Aleksu Navaljnom se izgubio sva-
ki trag u gulazima našeg doba, a u reviji
„Pravna nauka“ objavljen je zajednički
tekst pravnika i generala FSB-a u kome
se denuncira zavera protiv ruskog naro-
da iza koje stoje „reptiloidi čiji je cilj da
unište Ruse uz pomoć demokratije, fe-
minizma i oralnog seksa“.
Rusi nisu bogzna kako zagrejani za iz-
bore jer ne veruju, endemski, da se vlast
menja izbornom voljom građana. Veći-
na građana Ruske Federacije ubeđena je
da se vlast menja odozgo a ne odozdo, a
da izbori služe samo za legitimizaciju već
donete odluke. Takođe, Putin je postao
neka vrsta mitološkog bića za deo građa-
na Rusije i oni veruju da on zaista otelo-
tvoruje i simbolizuje Rusiju, na unutra-
šnjem i spoljnom planu.
Ruski mediji pod direktnom kontro-
lom države informišu javnost na gotovo
istovetan način kako je to činio RTS to-
kom vladavine Slobodana Miloševića. Na
frontu u Ukrajini uvek pobeđuju ili odo-
levaju „naši“. Nema ozbiljnih gubitaka,
ljudskih i materijalnih, samo herojska
dela i pobede. Stanje u Ruskoj Federaciji
se predstavlja kroz ružičaste naočare.
Pažljivim pratiocima novogodišnje kon-
ferencije za novinare Vladimira Putina
prošle nedelje nije promaklo sarkastično
pitanje jednog od gledalaca koje je prola-
zilo na kajronu: „Kako može da se stigne
do Rusije koja se prikazuje na televiziji?“ N
37
 ISTOČNI FRONT VOJNA ANALIZA

Taj prostor guta

ljude i tehniku
Rusi su preuzeli inicijativu na većem delu fronta, ali rezultat su
pomeranja linije koja su u odnosu na površinu Ukrajine zasada vrlo mala

Piše Aleksandar Radić

38 Nedeljnik 21. decembar 2023.

V
atre rata progutale su gra-
dić Marjinka. U stvari, to
mesto više ne postoji osim
za dve vojske koje su se
mesecima rvale za svaku
kuću. Rusi su 2014. prvo uzeli Marjinku
pa su izbačeni. Nisu se pomirili sa prisu-
stvom vsušnika i juna 2015. pokušali su
da uzmu grad u silovitom iznenadnom
prepadu, ali Marjinka je ostala ukrajin-
ska posle jednodnevnih žestokih ulič-
nih borbi.
Ukrajinci su puno uložili u gradnju
fortifikacija i uređenje odbrane pre po-
četka aktuelnog rata, onog za koji se na
ruskoj strani odavno odomaćila skraće-
nica SVO. U stvari, borbe za Marjinku su
počele 17. februara 2022. godine, jednu
nedelju pre invazije. U borbama prole-
ća prošle godine Rusi su ušli u mesto i
ponosno su objavili da je mesto zauzeto,
ali nekoliko dana kasnije su se povukli.
Silni vatreni talasi artiljerije i udari avija-
cija dali su rezultate i Rusi su postepeno
potiskivali vsušnike i pre godinu dana
ceni se da su očistili oko 70 odsto površi-
ne mesta (nema smisla pisati o zauzetim
ulicama tamo gde su sve kuće samo go-
mila ruševina). Kada su Rusi jula ove go-
dine zauzeli odbrambeni položaj Zveri-
nec koji je imao ključnu ulogu u odbrani
Marjinke, činilo se da su završili posao,
ali mesecima kasnije neke ukrajinske je-
dinice još uvek drže ostatak ostataka me-
sta. Ruski T-kanali kao što je Ribar koji
budno prati svaki metar prostora kažu
da se radi o samo tri procenta grada.
Nije nevažna ta Marjinka, ali puno slič-
nih mesta ima po ukrajinskoj ravnici.
Na početku rata išle su armije na Kijev
i Harkov, pričalo se o velikom pomor-
skom desantu na Odesu, a sada svi ti
tenkovi i bezbroj haubica i višecev-
nih lansera raketa i stotine hiljada lju-
di tuku se devedeset i pet nedelja za me-
sta koja su, kao na primer Marjinka, do
rata imala stanovnika kao par novobeo-
gradskih solitera.
Rusi su preuzeli inicijativu na ve-
ćem delu fronta, ali rezultat su pome-
ranja linije koja su u odnosu na površi-
nu Ukrajine zasada vrlo mala. Potisnuli
su vsušnike oko Bahmuta i pokazali su
nameru da idu na Časov Jar, mesto, ali
pred njima je kanal Severski Donjec –
Donbas koji je rezervna linija odbrane.
Prošle zime borbe su se vodile za So-
ledar i Bahmut, za samo dva mesta, a za-
sada nema vidljive manevarske rezerve
ruske vojske koja bi preokrenula situ-
aciju. Još od prošlog leta stalno se pri-
ča o tome kako će konačno formirati
neke nove jedinice i one će onda da gru-
nu svom silom, ali u praksi ruska vojska
je jednako kao ukrajinska preko svake
mere rastegnuta duž hiljadu kilometara
fronta. Taj prostor guta ljude i tehniku,
a za smislenu ofanzivu mora se priku-
piti puno svežih jedinica i koncentrisa-
ti na jednom pravcu. Da, to je ono što
Ukrajinci nisu uradili u junu prema pro-
cenama stranih posmatrača koji su u to
vreme podržavali ofanzivu i nisu ku-
kurikali da se udari pesnicom, a ne ša-
kom sa raširenim prstima na više prava-
ca istovremeno. Sada se traži novi plan
za 2024. godinu. Ako se porede resursi
obeju strana i potencijalni izvori tehnike
i mobilisanog kadra, nema šanse za ve-
like promene. Odnosno, jedino adut u
brojnoj živoj sili ima Rusija, ali ako bi se
Kremlj osmelio da naredi da pozivari idu
na svaku adresu, i to po velikim grado-
vima. Previše riskantna avantura jer ne
zna se šta narod zaista misli. Putin lično
14. decembra je rekao da nema potrebe
za dodatnim ljudstvom jer 1.500 dobro-
voljaca svaki dan potpisuje ugovor.
Zato će i dalje liniju držati one jedini-
ce sa četverocifrenim oznakama koje
su kao Ali-baba i četrdeset razbojnika
prikupljene od mobika sa nešto stare
tehnike. Od velikih mesta malo se tra-
ži i 1486. motostreljački puk formiran
u Sankt Peterburgu popunjen je rezer-
vistima iz tog grada, čitave Lenjingrad-
ske, Murmanske i Arhangelske oblasti
i Kome. Nema ravnoteže u pritisku na
stanovništvo privilegovanih delova Ru-
sije koji daje poneki puk po volji države
(od dobrovoljaca ko dođe, dobro došao)
i provincije u kojoj se formiraju nove di-
vizije i brigade.
Nova 25. armija formirana je tokom
jeseni na Dalekom istoku i jedno od me-
sta prikupljanja je Daljenjegorsk, mesta-
šce od nešto oko 33.000 duša razbaca-
no po planinskom terenu. Referenca
tog rejona je jedno od najzagađenijih
sela na planeti koje je potrovao pogon
za preradu olova. Tamo se traže ratnici i
lokalne vlasti poslale su poziv u službu
po ugovoru koji je „prilika da pokaže-
te svoju građansku poziciju i postane-
FOTO: BETA
te pripadnik oružanih snaga Rusije“ za
platu od najmanje dve hiljade evra me-
39
 ISTOČNI FRONT VOJNA ANALIZA
sečno i jednokratnu nadoknadu od šest
hiljada evra i životno osiguranje. Pred-
uslov: starost od 18 do 65 godina i zavr-
šena osnovna škola. Moskva i Piter dali
su mobika za poneku brigadu ili puk, a
to je „norma“ za zabita mesta od 30.000
do 50.000 stanovnika.
Sve te nove jedinice zatvoriće prazni-
ne na frontu i možda obezbediti priliku
da se stari mobiki povuku sa prve lini-
je i malo odmore. Oni su postavili od-
brambene linije koje su zadržale ofan-
zivu i prema tvrdnjama lično ministra
odbrane Šojgua radi se o milion i po tzv.
zmajevih zuba, armiranobetonskih te-
traedara i piramida, 2.000 km rovova,
7.000 km minskih polja, 150.000 zaklo-
na za sredstva vatrene podrške i 12.000
armiranobetonskih skloništa.
Za perspektivne ratnike kojima prija
žarka klima otvoreni su pozivi za pri-
stupanje novoj jedinici Afričkom kor-
pusu, formaciji koja se hvali da su na
terenu u skladu sa međunarodnim do-
govorima i voljni su da pomognu u bor-
bi protiv terorizma i zapadnog neokolo-
nijalizma. Otvorene su telefonske linije
na koje može da se prijavi onaj ko se u
skladu sa reklamama oseća „mladim,
snažnim, odvažnim i želi da vidi svet,
služi Otadžbini i pomogne narodima
Afrike“. Takvima se nudi visoka plata,
služba pod komandantima koji su obu-
čeni i iskusni i sve ostalo od zdravstvene
zaštite do penzije.
Na duži rok Rusima je dovoljno da
održe stalni pritisak. Nada se Kremlj da
će u SAD posle izbora iduće godine doći
do velikog obrta, da će u međuvremenu
ukrajinski saveznici onemoćati i okre-
nuti se ka sebi umesto da resurse ša-
40 Nedeljnik 21. decembar 2023.
Zvanično ukrajinska vojska
ima 62.000 žena, što je
dvostruko više u odnosu na
vreme pre rata
lju na istok. Da bi se takav plan ostva-
rio, ruska industrija mora da obezbedi
tehniku za popunu gubitaka i narasta-
nje snaga. Iako su na frontu tenkovi koji
su više za muzej nego za rat, ima pro-
cena da proizvodnja raste. Prema anali-
zama portala Army Recognition tokom
ove godine ruske jedinice dobile su 210
novih T-90M „proriv“ i 840 polovnih re-
montovanih i modernizovanih T-72B3.
Na taj broj treba pridodati i stotine sta-
rih tenkova koji su posle remonta i mi-
norne modernizacije predati frontu. Po
ruskim zvaničnim podacima od početka
rata vojska je dobila 1.530 tenkova raz-
nih modela.
Sada da se pozabavimo malo Ukra-
jincima. Nema pokazatelja da postoji i
trag entuzijazma na nova ofanzivna dej-
stva i sada je težište na prikupljanju za-
boravljenih vojnih obveznika, onih koji
nisu pronađeni na adresama i uskoro
i žena, ne zbog izjednačenih prava oba
pola koliko zbog nedostatka kadra. Sada
zvanično ukrajinska vojska ima 62.000
žena, što je dvostruko više u odnosu na
vreme pre rata. Kada krene mobilizaci-
ja, imaće ko da služi po pozadini i da se
muškarcima pruži prilika da se pokažu
na prvoj liniji.
Za sve one nezavisno od pola koji su
potrošeni u ratu predstavljen je projekat
novog velikog vojničkog groblja kod Ki-
jeva koje će se prostirati na 260 hektara.
Iako je prosek starosti ukrajinskih bora-
ca došao do 43 godine, prave se planovi
za iduću ratnu godinu i „Njujork tajms“
došao je do saznanja da se za januar
2024. u Nemačkoj u Vizbadenu pripre-
ma serija štabnih ratnih igara, računar-
skih simulacija koje treba da pomognu
da se proceni šta činiti u narednih go-
dinu dana. Navodno, sada ratni cilj nije
neka velika avantura u kojoj se kurso-
rom pretrčava preko polja već odbra-
na, odlučna i ešelonirana, koja treba da
obezbedi slom eventualnog ruskog po-
kušaja da se probije front. To bi trebalo
privesti Rusiju na pregovore po uslovi-
ma koji će da budu povoljni za Ukrajin-
ce, barem se tako ceni kada se gleda iz
američkog ugla. Naravno, oni će odlu-
čiti koliko će rat potrajati jer se samo sa
osloncem na američke zalihe naoruža-
nja i municije rat može da vodi i dalje.
Mršavo se čine narudžbine od recent-
nih 68.000 haubičkih projektila 155 mm
od nemačkog Rajnmetala kada se pore-
de sa američkih dva miliona komada.
Iz EU od obećanih milion obelodanje-
no je da je ukrajinskoj artiljeriji dosta-
vljeno 350.000, ali radi se o sredstvima
iz zaliha, a ne o novoj proizvodnji. Kažu
Nemci da će iduće godine obezbediti sa-
vezniku samo 200.000 projektila i to je
sve, a traže se milioni.
Zemlje EU zahvatio je talas pesimizma
jer su suočene sa agresivnim tonovima
sa istoka, Moskva kaže da će rat nasta-
viti do pobede. Valjda je zato prvi čovek
nemačke vojske general Karsten Bro-
jer nedavno rekao da treba da se pripre-
me za odbrambeni rat. Doduše, vodi se,
ali sa ukrajinskom vojskom, ali i Nemci
se pripremaju da prebace jednu briga-
du u Litvaniju sa pet bataljona i do 5.000
ljudi. Od svih saveznika se traži da po-
mognu u jačanju odbrane i to uključuje
i naše susede. Crna Gora od početka ove
godine ima u Bugarskoj u misiji Isture-
nog ojačanog prisustva (Enhanced Vigi-
lance Activities) jedan vod od 36 ljudi sa
novim američkim borbenim vozilima
JLTV. Taj vod i uskoro jedan vojnopoli-
cijski tim, zatim tim atomsko-biološko-
hemijske odbrane i nacionalni element
podrške pridruženi su italijanskom ba-
taljonu. Makedonci su takođe na zadat-
ku u Bugarskoj sa jednim vodom od 35
ljudi i štabnim oficirom. Jedan vod su
poslali u Rumuniju. I Crna Gora i Se-
verna Makedonija drže po odeljenje od
FOTO: BETA
do devet ljudi u Letoniji. Svako prema
svojoj snazi. N
MK Group i AIK Banka izdvojile
milion evra za „Podršku porodici“
Kompanije i ove godine na tradicionalnom događaju u decembru nagradile zaposlene koji su
postali roditelji i obeležile uspešan završetak donacija za 20 vrtića u Adria regionu
MK Group i AIK Banka izdvojile su 11 mi-
liona dinara za zaposlene u Srbiji, Sloveni-
ji i Hrvatskoj koji su se tokom 2023. godine
ostvarili u ulozi roditelja. Sa ciljem da pruže
podršku zaposlenima koji u tekućoj godini
dobiju dete, novčane subvencije za 163 no-
vorođene bebe svečano su uručene na tra-
dicionalnom događaju u okviru regionalnog
programa „Podrška porodici“. Ovaj program
obuhvata različite aktivnosti usmerene ka
deci, mladima i porodici, a samo ove godi-
ne, povodom jubileja 40 godina poslovanja
MK Group, za njih je izdvojeno milion evra.
Ovogodišnji program obeležile su donaci-
je za 20 vrtića u Adria regionu, za koje je iz-
dvojeno ukupno 680.000 evra.
Na događaju u Sava centru, pored zapo-
slenih i predstavnika predškolskih ustano-
va koje su primile donacije, prisustvovali
su Darija Kisić, ministarka za brigu o poro-
dici i demografiju Srbije, i Damjan Bergant,
ambasador Slovenije u Srbiji.
Ministarka Kisić je na svečanosti izrazi-
la očekivanje da će se u celoj Srbiji u nared-
nom periodu rađati još više dece. „Ovo je
najlepša slika koju možemo danas da po-
šaljemo iz Srbije. Dečji glasovi i smeh, to je
nešto što želimo da još više krasi našu Sr-
biju“, poručila je prof. dr Darija Kisić.
„Posvećenost MK Group i AIK Banke
društvenoj odgovornosti ogleda se kroz
mnoge projekte usmerene ka podršci lo-
kalnim zajednicama. Velika odluka da in-
vestirate u budućnost kroz podršku deci
i mladima je hvale vredna“, istakao je Da-
mjan Bergant.
„Ove godine postali smo bogatiji za čak
163 bebe naših kolega, koje smo dariva-
li ukupnim iznosom od 11 miliona dinara.
Za sedam godina trajanja programa ’Podr-
ška porodici’ pomogli smo preko 900 po-
rodica i 1.460 beba naših zaposlenih. U
godini jubileja, u kojoj je MK Group prosla-
vila 40 godina postojanja, donirali smo mi-
lion evra za podršku roditeljstvu, od čega
je 680.000 evra izdvojeno za renoviranje i
opremanje 20 vrtića u Adria regionu“, re-
kla je Aleksandra Stojanović, direktorka
korporativnih poslova MK Group.
MK Group je zajedno sa AIK Bankom
ove godine izdvojila 350.000 evra za vrti-
će u Srbiji, i to u Vrbasu, Bečeju, Pećinci-
ma, Kovačici, Novom Sadu, Golupcu, Nišu
i Raški. U Crnoj Gori, renovirana su tri vrti-
ća u Podgorici i Budvi, dok su u Hrvatskoj
sredstva primili vrtić u Šibeniku i budući
vrtić na Braču. Donacije u Sloveniji vred-
ne 150.000 evra realizovane su zajedno sa
Gorenjskom bankom, a dobilo ih je sedam
predškolskih ustanova u Ljubljani, Kranju,
Mariboru, Izoli, Kopru i Portorožu.
Mihailo Janković, generalni direktor MK
Group, zahvalio je rukovodstvu predškol-
skih ustanova na saradnji u realizaciji pro-
jekata koji su doprineli kvalitetnijim uslovi-
ma za boravak, igru i edukaciju najmlađih
članova našeg društva. „Na ovaj način sla-
vimo nove generacije, jer su one naša bu-
dućnost“, poručio je Janković.
„Program ’Podrška porodici’ je jedan od
projekata na koje smo najviše ponosni.
Našu stratešku posvećenost osnaživanju
porodice preneli smo i na širu zajednicu
kroz podršku porodilištima, vrtićima i dru-
gim organizacijama od značaja za ade-
kvatan razvoj i funkcionisanje najmlađih.
Samo u prethodne dve godine, AIK Ban-
ka i MK Group donirale su oko milion i po
evra institucijama u zemlji i regionu u koji-
ma se rađa i stasava naša budućnost“, re-
kao je Andrija Vuković, član Izvršnog od-
bora AIK Banke.
Program „Podrška porodici“ pokrenut je
2017. godine kao interni program, sa že-
ljom da se nagrade zaposleni koji u te-
kućoj godini dobiju prinovu, a zatim je
proširen donacijama ustanovama i orga-
nizacijama koje pružaju podršku merama
porodične politike, roditeljstvu i najmlađim
članovima našeg društva.
 INTERVJU IDA PRESTER
Da je bilo ko ugrožen
kao žene, uvelo bi se
odmah vanredno stanje
Povodom pesme i kampanje „Štit“, podstaknute ubistvom Nizame Hećimović, muzičarka i voditeljka
govorila je za Nedeljnik o ljudima koji su je javno podržali, ali i o položaju žena na Balkanu, nasilju, femicidu...
Piše ženska ekipa Nedeljnika
Ž
enske organizacije su prošle nedelje podigle glas i
protestovale u Podgorici zbog presude Višeg suda
kojom je Dalibor Nikolić osuđen na 12 godina za-
tvora, iako je utvrđeno da je satima brutalno pre-
mlaćivao suprugu Zimritu Nerdu, od čega je pre-
minula.
I ona je uvek dizala glas u ime ugroženih grupa i borila se
za pravdu i jednakost. Ida Prester, hrvatska pevačica, TV vodi-
teljka, kolumnistkinja, ekonomistkinja, supruga i majka, ove
je godine svojim ostvarenjem učinila mali ali značajan korak.
Napravila je prvi sloj štita svim ženama koje svakoga dana
vode, ne tako male, bitke.
Povodom pesme i kampanje „Štit“, podstaknute ubistvom
Nizame Hećimović, Ida Prester govorila je za Nedeljnik o for-
miranju kampanje i ljudima koji su je javno podržali. Ali ovo
je mnogo više i priča o položaju žena na ovim prostorima, o
nasilju kojem su izložene i o tome kako ih zaštititi.
42 Nedeljnik 21. decembar 2023.
Pošto ste napisali pesmu, javilo vam se mnogo žena koje
su imale ovakvih iskustava, šta su vam rekle? Šta pričaju?
Pjesma je izazvala nevjerojatnu erupciju poruka i reakcija. Ja-
vilo mi se stotinu žena u problemu sa svojim životnim pričama
i problemima u kojima se trenutno nalaze. Žene koje se osje-
ćaju iznevjerene od svih – od institucija, policije, društva, fa-
milije, koje sa svih strana dobivaju poruke – šuti i trpi, sama si
ga izabrala, ili trpile smo i mi, trpi i ti. Jezivo koliko je nasilje u
našem društvu normalizirano. Ljudi se generalno šokiraju je-
dino kad je žena ubijena. Do tada ne mare previše, čak i oprav-
davaju nasilje. Napio se, nek to riješe sami u četiri zida, možda
ga je provocirala, tko zna šta se zbiva... Za nasilje nema oprav-
danja! Kad sam dobila tolike poruke žena, shvatila sam koliko
toga ima svugdje oko nas. I koliko su žene osamljene i prepu-
štene sebi. Tad mi je palo na pamet da od pjesme napravim cije-
lu kampanju koja će ljude pozvati da im oni budu štit, a koja će
sadržavati i odgovor kome se obratiti kad si u nasilnom odnosu.
 Kako ste osmislili kampanju i šta je bio pokretač kampa-
nje „Štit“? Da li mislite da bi imala drugačiji odjek da u
njoj nije bilo poznatih imena?
Ovo sve je nastalo stvarno slučajno. „Štit“ nije trebalo da
bude kampanja uopće, to je bila moja pjesma posvećena Ni-
zami Hećimović. Nizamu je ovo ljeto u Gradačcu u BiH ubio
njen nevjenčani suprug, uz prenošenje uživo na Instagramu.
Stotine ljudi su to gledali uživo, neki i bodrili i lajkali. Bili smo znaju da nisu same, ima hrpa takvih priča, događa se epidemi-
u šoku, cijeli Balkan. Imala sam potrebu za tu stradalu mla-
du majku napisati pjesmu, samo je iscurilo iz mene, i melodi-
ja i stihovi. Objavila sam je na Instagramu i dogodila se erup-
cija gotovo stotinu poruka žena koje su preživjele nasilje ili su
upravo sad u problemu.
Shvatila sam da ova pjesma treba biti nešto više, zahtjev svih
nas iz regije da se situacija normalizira. Ajmo svim ženama
u nasilnim odnosima poslati poruku ohrabrenja, svi zajedno.
Pozvali smo 45 javnih osoba i aktivista iz sve tri zemlje, ljude
različitih profesija i profila, muškarce i žene. Ideja je bila da
su to javne osobe i aktivisti različitih profila i generacija – od
sportaša, glumaca, glazbenika, TV voditelja. Svatko ima neki
svoj krug, neku svoju grupu followera koji ga prate. Kad se
sve te grupe spoje, dobijemo ogroman
reach i poruka ima više šanse da dođe Današnja moderna muzika
do onih do kojih treba. Birali smo osobe u tekstovima vrlo često
koje bi mogle biti senzibilizirane za ova-
ponižava žene, predstavlja
kve teme. Neke od njih su i velike zvije-
zde, prepoznatljive u cijeloj regiji.
ih kao da su dodatna
oprema uz porše,
Neki od njih imaju i lični motiv, jer su seks-lutke iz separea,
svedoci porodičnog nasilja. To bi mo- objekt za iživljavanje.
žda dodatno moglo da ohrabri žene Mislim da je važno da
da potraže pomoć? pružimo i drugu perspektivu
Neki od njih i sami nose traumu nasilja, drugi su prepozna-
li ovo kao važnu temu neovisno o svom iskustvu. Nasilje se
može dogoditi svima, to je važna poruka. Neovisno jesi li slav-
na ličnost ili anonimac, imaš li para ili nemaš, živiš li u gra-
du ili na selu, jesi li našminkana ljepotica ili se ne uređuješ. Za
nasilje nikad nije kriva žrtva, kako god da izgleda, čime god da
se bavi i šta god da odijeva. Žene u nasilnom odnosu treba da
ja nasilja nad ženama na Balkanu. Život je samo jedan, s pro-
blemom se treba suočiti čim prije, neće nestati nekom magi-
jom samo po sebi.
Nasilje je nasilje i tu treba da stavimo tačku, ali – kako?
Kako napraviti „štit“ u stvarnosti koji bi zaštitio žene?
Ogroman je to posao, sinergija na svim društvenim nivo-
ima. Vrlo je važno obrazovanje policije koja je često na stra-
ni nasilnika, a vidjeli smo nedavno na slučaju iz Osijeka da je
ubojica i sam bio policajac, a policija je probala zataškati slu-
čaj. Kako da žene imaju povjerenja u prijavu policiji nakon
toga? Slične su priče i u ostalim državama u regiji. Socijalne
službe također imaju puno propusta i nerazumijevanja. Sudo-
vi isto tako, čak smišljaju olakotne okol-
nosti i blage kazne nasilnicima. Uobiča-
jena praksa je da se nasilnike ostavlja u
stanovima, dok žene s djecom bježe u si-
gurne kuće, što je suludo.
A mislim da je baza svega obrazova-
nje. Moramo kompletno transformirati
naš obrazovni sustav, puno pričati o na-
silju i važnosti njegovog suzbijanja te ne-
nasilnoj komunikaciji. Učiti dječake da
poštuju žene i gledaju ih kao partnere,
43
 INTERVJU IDA PRESTER

učiti djevojčice da na prvi znak agre- Jezivo koliko je nasilje u no društvo i dijelimo isti svijet. Moramo biti
sije okrenu leđa i ne vraćaju se. Toliko našem društvu normalizirano. štit jedni drugima.
je toga da se čini beznadno. Bit će mo- Ljudi se generalno šokiraju
guće samo ako svi zajedno kao društvo jedino kad je žena ubijena. Nasilje je problem koji trese region Balka-
shvatimo problem i udružimo se u nje- Nasilje se može dogoditi na. Dokle će ono da smo „Balkanci“ biti
govu rješavanju. svima, to je važna poruka. izgovor za svakakve gluposti i zar ne bi
Neovisno jesi li slavna ličnost trebalo baš protiv nasilja da se ujedinimo
Ovog meseca je preminula još jed- ili anonimac, imaš li para a ne u nasilju?
na žena, 28. žrtva femicida od po- To je jeziv argument koji na grozan na-
ili nemaš, živiš li u gradu ili
četka godine. U Srbiji femicid nije čin predstavlja građane Balkana. Kao da
na selu, jesi li našminkana
zakonom definisan kao poseb- smo mi geografski predodređeni da bude-
no krivično delo. Kako ocenjujete ljepotica ili se ne uređuješ. Za mo primitivci koji nisu u stanju kontroli-
to što oko ovog problema još uvek nasilje nikad nije kriva žrtva, rati svoje emocije?! Prerastimo te stereo-
nema dogovora? kako god da izgleda, čime god tipe o pećinskim divljacima koji ‘se lako
Meni se čini, da je ijedna druga grupa da se bavi i šta god da odijeva pjene’ i brzi su na obaraču. Nema u tome
stanovništva tako ugrožena kao žene, ničeg romantičnog, pogotovo u kontekstu
s takvim brojem ubijenih i povrijeđenih – smjesta bi se uvelo statistike nasilja u ovim krajevima. Balkanci su topli i veliko-
vanredno stanje, osnivali bi se krizni štabovi, ministri bi se sa- dušni ljudi, spremni pomoći jedan drugome, podijeliti dom
stajali na izvanrednim sjednicama, donosile bi se važne odlu- sa strancima. To je slika koju trebamo slati u svijet i sami u
ke. Kad je o ženama riječ, nitko ne mari. Nevjerojatno mi je to. nju vjerovati.
Drage žene – osvijestimo se i budimo glasnije! Tražimo promje-
ne na svim nivoima, u zakonima, sudstvu, obrazovanju... Izgle- Jedna strana problema su žene i sve kroz šta prolaze, a
da da se ništa neće pomaknuti s mjesta bez pritiska. Dragi mu- druga strana su muškarci koji su spremni da počine nasilje
škarci – i vi se založite za promjene! Mi smo vaše majke, sestre, nad njima. I zato je deo prevencije „rad“ sa dečacima, ali
prijateljice... Puno nas pati i živi u strahu, za nasilje ne smije da li vam se čini da svi to razumeju i na pravi način vaspita-
biti nikakve tolerancije ni gledanja kroz prste. Svi smo mi jed- vaju svoje sinove da ne budu toksični muškarci i nasilnici?

Jubilej domaće rafinerije nafte Pre 55

godina počela prerada nafte u Pančevu
Rafinerija nafte u Pančevu, prerađivački
kompleks kompanije NIS, ove godine obe-
ležava 55 godina od početka proizvodnje.
Pančevačka rafinerija osnovana je Odlu-
kom Narodne skupštine Republike Srbi-
je 1959. godine, dok je prerada sirove naf-
te započeta devet godina kasnije, odnosno
14. decembra 1968. godine.
Razvoj domaćeg rafinerijskog komplek-
sa proteklih pet i po decenija obeležila je
jasna vizija napretka i razvoja zahvaljujući
kojima je danas Rafinerija nafte u Panče-
vu jedna od najmodernijih i ekološki najna-
prednijih u ovom delu Evrope.
Poseban zamah u razvoju kompleksa
vezuje se za poslednjih petnaest godina
tokom kojih je u modernizaciju pančevač-
ke rafinerije uloženo više od 800 miliona
evra. Od 2009. godine sprovedene su dve
faze modernizacije koje su krunisane pu-
štanjem u rad kompleksa za blagi hidro-
kreking i hidroobradu (MHC/DHT) kojim je
u rafineriji omogućena proizvodnja goriva
standarda Evro 5, kao i projekta „Duboka
prerada sa tehnologijom odloženog kokso-
vanja“ vrednog više od 300 miliona evra. U
Rafineriji su u toku pripreme za treću fazu
modernizacije, čime će se dodatno pove-
ćati fleksibilnost u radu i optimizacija teh-
nološkog procesa, ali i unaprediti zaštita ži-
votne sredine. Takođe, u planu je realizacija
čitavog niza digitalnih projekata i projekata
za povećanje energetske efikasnosti.
Pored toga što je jedna od najmodernijih,
pančevačka rafinerija je danas i među eko-
loški najnaprednijim rafinerijama u ovom
delu Evrope, uzimajući u obzir da je znača-
jan deo uloženih sredstava usmeren u eko-
loške i biznis projekte koji značajno unapre-
đuju zaštitu životne sredine. U prilog tome
govori i činjenica da su u oblast zaštite ži-
votne sredine uložena sredstva u iznosu
od 95 miliona evra zahvaljujući kojima su,
između ostalog, ukupne emisije u vazduh
smanjene za 90% u odnosu na 2009. go-
dinu. Takođe, Rafinerija nafte Pančevo je
prvo energetsko postrojenje u Republici
Srbiji koje je od nadležnih državnih organa
ishodovalo IPPC dozvolu kojom se potvr-
đuje da su proizvodni procesi usklađeni sa
najvišim domaćim i evropskim ekološkim
standardima.
„Ostvareni rezultati ne bi bili mogući bez
ogromnog zalaganja i energije naših rafine-
raca koji su tokom prethodnih godina pre-
dano radili na unapređenju konkurentnosti
rafinerije. Svi zajedno ostajemo posvećeni
daljem razvoju prerađivačkih kapaciteta NIS
-a što predstavlja i jedan od strateških priori-
teta kompanije“, izjavio je Vladimir Gagić, di-
rektor Bloka Prerada NIS-a.

44 Nedeljnik 21. decembar 2023.


Slojevit je to problem. Edukacija protiv nasilja mora krenuti
od najranije dobi. Građanski odgoj, spolni odgoj, zdravstveni
odgoj, časovi empatije kao u danskom školstvu... To mi se čini
puno važnije od učenja hrpe činjenica koje će učenici odmah
nakon testa zaboraviti, a ionako sve danas mogu izguglati.
Ono što je problem u svim našim državama – u obrazovnom
sistemu se ne potiče razmišljanje o drugome. Solidarnost, ra-
zumijevanje, stavljanje u tuđe cipele. Promatranje svojih ko-
lega i kolegica kao osoba, kao subjekata sa svojim potrebama,
uvažavanje svakoga.
Živimo u narcisoidnim vremenima, svatko zgrće samo za
sebe, brine se samo o sebi, ne slušamo se. Dečke i cure od-
gajamo u dva suprotstavljena tabora, od rođenja ih učimo
da su one lijepe i dekorativne, a oni su mrki, tvrdi, uguše-
nih emocija. Teško je izaći iz tog nesretnog kalupa kasni-
je u životu. Cijela ta postavka je strašna i toksična, za oba
spola. A fatalne žrtve su na kraju žene, kao slabije. Kad bi-
smo tu spiralu zaustavili i bolje se razumjeli, više razgova-
rali, poštovali si granice i podupirali se u svemu – svijet bi
bio puno bolje i manje nasilno mjesto.
Šminka je deo svakodnevice ženskog života, međutim
jednom prilikom ste gostovali u emisiji nenašminkani.
To nije bilo slučajno. Kakvu poruku ste time želeli da po-
šaljete?
To je bila emi-
Kao da smo mi predodređeni sija posvećena
da budemo primitivci? nerealnim filte-
rima na društve-
Balkanci su topli i velikodušni
nim mrežama koji
ljudi, spremni pomoći jedan
imaju koban utje-
drugome, podijeliti dom sa caj na sve nas, a
strancima. To je slika koju posebno na mlade
trebamo slati u svijet djevojke. Stalno se
uspoređujemo s
nekim fiktivnim, ispeglanim životima, licima, tijelima, umje-
sto da zavolimo sebe i radimo na stvarima koje nas ispunjava-
ju, radujemo se životu, napredujemo, rastemo. U skladu s te-
mom, nastupila sam bez šminke, kakva sam, takva sam. Volim
šminku, to je vještina i umjetnost za sebe, igranje bojama i ulo-
gama, ali ne smijemo zaboraviti ni sebe ispod svih tih slojeva.
Ove godine bili ste i kuma beogradskog prajda. Zašto ste
baš poklonili svoju venčanicu?
Kao simbol njihove borbe za legalizaciju braka istospolnih
osoba. Imam puno gej prijatelja i prijateljica, svi dolaze u Hr-
vatsku na „registraciju partnerstva“. Želim im da to isto mogu
napraviti i kod kuće. Svadbe su lijepe, romantične i svi ih vole.
Već se pokazalo da angažovane javne ličnosti mogu mnogo
više da urade u vezi s pitanjem ljudskih prava, prava žena i
LGBT populacije nego institucije. Šta je vaš sledeći korak u
zaštiti žena?
Upravo pišem novu pjesmu, posvećenu djevojčicama, za
ohrabrenje i potporu. Današnja moderna muzika u tekstovi-
ma vrlo često ponižava žene, predstavlja ih kao da su dodatna
oprema uz porše, seks-lutke iz separea, objekt za iživljavanje.
Mislim da je važno da pružimo i drugu perspektivu, pa je svat-
ko slobodan izabrati. N
ECONOMIC MINDS
Novogodišnji sjaj
D
a li ste primetili koliko je lepih poslovnih do-
gađaja organizovano ovih dana? Decembar su
pored jelki i lampica ukrasile i toalete po po-
slednjoj modi, predstavljene u besprekornim,
skupo sređenim enterijerima. Sa takvih do-
gađaja su do nas kroz razne medije stigle fotografije vrhun-
skih jela, prelepih, velikih buketa svežeg cveća, sveće i ne-
zaobilazni pokloni uz koje su gosti ispraćeni. Verujem da ste
primetili. A ja znam sigurno. Pratim medije, a na društve-
nim mrežama i većinu domaćih influensera i javnih lično-
sti. Vidim da u jednom danu uspevaju da stignu i na tri-četi-
ri novogodišnja događaja, o čemu svedoče njihove nebrojene
objave i nasmejana lica.
Zaista volim te fotografije, pune radosti. Volim nasme-
jana lica i istinski srećne ljude. Međutim, nisu sva lica na-
smejana.
Nedavno sam imala priliku da organizujem događaj za decu
iz Ustanova socijalne zaštite grada Beo-
grada. U procesu organizacije tog doga-
đaja pomogli su mi divni ljudi, vaspitači
iz ovih ustanova i zaposleni u Gradskom
sekretarijatu za socijalnu zaštitu. Oku-
pili smo stotinak mališana i samo jed-
nom, za njih nezaboravnom šetnjom
kroz svetlosnu postavku koja ih je uvela
u svet bajki, toj deci smo poklonili pre-
lepo iskustvo i sećanje za ceo život.
PIŠE MARIJA TRIVIĆ, Nažalost, ta organizacija nimalo nije
MEDIA SUPPORT & bila laka. Da li znate koliko ustanova
CONSULTING za decu sa posebnim potrebama nema
sopstveni prevoz? Da li znate da nedo-
staju vaspitači koji bi mogli da ih dove-
du na neko lepo okupljanje, čak i kada je ono u njihovom
gradu? Da li znate koliko toj deci sitnice znače? Dobili su
knjige na poklon, zasladili su se Jaffa slatkišima i uz svoje va-
spitače uživali u društvu Deda Mraza. Realno sitnica, a za njih
lepo sećanje za ceo život. I to pouzdano znam, jer mi vaspita-
či šalju poruke da mališani i posle par dana samo o tome pri-
čaju. Pored donacija, koje im po pravilu stižu oko Nove godi-
ne, jer ih se svi setimo, nedostaju im i druge životne sitnice.
Ti mališani, kao i svi mi, imaju realne potrebe 365/24/7 za
hranom, garderobom, obućom, sredstvima za higijenu, slat-
kišima... Vaspitači kažu da im najviše nedostaje naša pažnja.
Drage kolege i svi vi koji ste donosioci odluka, molim vas,
setite se ove priče kada u narednom periodu planirate 142.
po redu poslovni, skupi događaj. Setite se i kada influense-
rima šaljete 18. maskaru u jednoj godini, torbicu ili bluzicu.
Možda sve to možete da preskočite i sredstva ili proizvode
preusmerite ka ovim mališanima. Možda bi bilo najlepše da
im te poklone i odnesete, zajedno sa odabranim influense-
rima i svojim poslovnim partnerima. Potrudite se da sa de-
čicom u dobroj atmosferi provedete sat-dva – taman toliko
koliko bi trajao i događaj.
45
 INTERVJU STEREO MCS

Muzika je kao
vođenje ljubavi.
Bilo je super sinoć, možda će
večeras da bude opet
Odlazak od kuće i dolazak u London doprineo je da odrastem kao osoba i pronađem svoj
put. Imati malo ili nimalo novca je dobar proces za odrastanje, kaže član benda Stereo MCs
u razgovoru u kojem je pričao i o saradnji sa U2, čaju sa Šinejd O’Konor, o tome kako su
dolazeći prvi put u Beograd 2001. videli ožiljke teških devedesetih i da li je osvajanje vrha
britanske top-liste bilo opterećenje za dalju karijeru

Razgovarao Branko Rosić

G
odinu dana posle petook-
tobarskih promena 2000.
godine u Beogradu i Srbi-
ji počeo je da se nadokna-
đuje deo onoga što nam je
muzički bilo uskraćeno devedesetih go-
dina. Među prvima koji su došli u Beo-
grad i Srbiju posle decenije sankcija bio
je bend Stereo MCs. Sedmog decembra
2001. britanska elektro hip-hop atrak-
cija nastupila je u Hali sportova. Njihov
treći album „Connected“ ostvario je pla-
netarni uspeh, drugo mesto na britan-
skoj top-listi, i dobio BRIT nagradu za
najbolji album i grupu.
Ovog tridesetog decembra Stereo MCs
nastupiće u Luci Beograd. Robert Birch,
član dvojca, pričao je u ekskluzivnom
razgovoru o karijeri benda.
Sedmi decembar 2001. Sećate li se
svog prvog koncerta u Srbiji, u Beo-
gradu, u Hali sportova?
Da, bilo je neverovatno. Odsvirali smo
mnogo koncerata tokom prethodnih
godina, i mnogo toga mi je ostalo ma-
glovito, ali imam jasna sećanja na taj
koncert u Beogradu. Nastup, atmosfera,
fantastična publika i istorijski trenutak
u kome se odigrao.
Stereo MCs su stekli slavu devede-
setih godina što je možda bio jedan
od najzanimljivijih perioda muzič-
ke scene u istoriji Velike Britanije,
a i Amerike. Šta ti se svidelo od svih
onih žanrova koji su eksplodirali:
trip-hop, britpop, elektronska dance
scena... Koga si voleo?
Ono što nas je zanimalo je razvoj elek-
tronske muzike sa plesnom scenom,
i kako se to odnosi na naš svakodnev-
ni život i stvarnost. Te metamorfoze i
mešanja muzičkih žanrova: original-
ni koncept hip-hopa, fanki, disko, dab,
elektro, kasnije haus, tehno pa jungle
i drum n bass, garaž, grandž. A narav-
no tu su rep iz osamdesetih na istočnoj
obali i Čikago/Detroit esid i haus scena,
pa rani elektro, sve je to imalo veliki uti-
caj na nas.
Da li ste nastupali sa nekim sa te sce-
ne, ili se družili?
Bili smo na turneji sa De La Soulom,
Queen Latifah, Original Concept, za-
tim sa Happy Mondays devedesetih. Na
mnogim festivalima svirali smo zajed-
no sa: Roni Size, Public Enemy, Tric-
ky, Cypress Hill, Bjork, The Orb, Sinead
O’Connor... ali bilo je i dosta nastupa sa
rok i metal bendovima.
Mislim da smo jednom zajedno nastu-
pali sa i Faithless. Sretao sam Maki Jazz
na Railton Roadu u Brikstonu pre nego
što se pridružio bendu Faithless i dok je
imao svoje muzičke projekte. Uvek je
bilo lepo razgovarati s njim. Bio je dobar
momak i ponašao se kao stari dobri prija-
telj iako smo se sreli samo nekoliko puta.
Kako vam se činila Sinead O’Connor
tih godina?
Kada smo imali WOMAD turneju (Pe-
ter Gabriel) 1992. godine, među mnogim
umetnicima s kojima smo nastupali bila
je i Šinejd O’Konor. Dolazila je u naš au-
tobus za turneje i popili bismo čaj. Uvek
je bila prilično tiha i prijateljska. Činila
mi se kao zaista fina osoba.
Kada je vaš „Connected“ stigao na
drugo mesto na britanskoj top-li-
sti, da li ste tada osećali imperativ da
uvek imate pesmu na vrhu top-li-
ste? Da li je to uz veliki uspeh bio i
teret?
Ne odmah, ali možda oko godinu
dana kasnije moje stvaralačko biće je
palo u prazninu. Kreativnost ne bi tre-
balo da zavisi od uspeha ili mišljenja
drugih ljudi. Ona postoji sama po sebi
i dolazi na prvo mesto. Izgubio sam svoj
put na neko vreme.
Devedesete su bile eksplozija najbo-
lje muzike u Velikoj Britaniji, dok je
u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji bio rat. Da
li ste tada znali da je kod nas teško
vreme iako kupujemo vaše piratske
diskove i gledamo vas na MTV-ju?
Da, videli smo na vestima da je grozno

46 Nedeljnik 21. decembar 2023.

stanje, sukobi i tužna vremena. Napra-
vili smo pesmu pod nazivom „The Swe-
atest Truth“ za dobrotvornu organiza-
ciju „War Child“ gde su razni umetnici
pomagali decu žrtve rata. I kada smo do-
šli da sviramo ovde 2001, bili smo svesni
toga, te teške situacije koja je završena i
ožiljaka koji su ostali.
Objavljivali ste za čuveni Island Re-
cords. Zašto ste ostavili takvu moć-
nu etiketu poput Islanda i krenuli u
sopstvenu avanturu?
Hteli smo da postanemo nezavisni.
Čega se sećate sa turneje po Ameri-
ci sa Happy Mondays, a čega sa kon-
certa sa Madnessom u O2 Areni u
Londonu?
Američka turneja sa Happy Mondays
bila je sjajna, najviše zbog toga što smo
kroz nju i rasli. I mi i Happy Mondays
imali smo empatiju jedni prema drugi-
ma, prema muzici i dobrim vibracijama,
i uvek smo bili kul u tim danima turne-
je. I ja sam voleo da ih gledam po ko zna
koliko puta. Ta zajednička turneja po
Americi bila je iskustvo koje otvara oči.
Sledeće godine ponovo idemo na turne-
ju sa njima.
Posle toliko godina ne mogu da se se-
tim nečega zanimljivog sa zajedničkog
koncerta sa The Madness u Londonu,
osim što sam upoznao njihovog front-
mena Suggsa i bio je to baš dobar razgo-
vor. Vrlo kul tip.
Ako se ne varam, sarađivali ste sa U2?
Napravili smo remiks za „Mysterio-
us Ways“. U2 su bili zainteresovani za
ono što radimo u tom trenutku i pita-
li su nas da li bismo hteli da remiksu-
jemo tu melodiju. Poslali su delove pe-
sme, ali mi smo uzeli uglavnom samo
vokal i stavili potpuno drugačiji groove
i sliku iza toga.
To nije bila direktna saradnja, ali pret-
postavljam da nas je dovelo do toga da
smo kasnije otišli kao gosti na njihovu
turneju Zoo Europa.
Kako je bilo na početku, kada bez
para dolazite u London?
Odlazak od kuće i dolazak u Lon-
don doprineo je da odrastem kao oso-
ba i pronađem svoj put. Imati malo ili
nimalo novca je, sa moje tačke gle-
dišta, dobar proces za odrastanje. To
me je nateralo da cenim ono što život
može da ti ponudi. Ja sam veoma sre-
ćan, video sam mnoge perspektive ži-
vota a čak i kada sam bio švorc znao
sam da postoje mogućnosti za mene.
Bio sam motivisan. Takođe, muzika je
moja ljubav, tako da je moj život bio
pun zaljubljenosti.
Prvo sam otišao na koledž da studi-
ram film i televiziju u južnom Londonu,
ali sam izbačen sa kursa nakon godinu
dana jer sam proveo više vremena u iz-
radi muzike i pravljenju bendova nego
u studiranju. Dolazim iz pank korena,
proveo sam svoje rane godine svirajući
u grupama i skvotirajući oko Keningto-
na i Lambeta. Onda sam sreo Nika koji
je počeo da me upoznaje sa drugačijom
muzikom, bendovima i izvođačima ka-
kvi su Yello, Kraftwerk, Mark Stewart i
Fats Comet i ranim electro i hip-hopom
iz Njujorka.
Imali ste album na britanskim top-
listama i imali ste prvi britanski hip-
hop singl na američkim listama. Je-
ste li zadovoljni, ili ima nešto što
osećate da niste postigli?
Muzika je način života. Sjajno je i
neverovatno imati uspeh i to je sreć-
na okolnost. Međutim, osećaj poveza-
nosti sa muzikom koji dobijam kroz
stvaranje i izvođenje jeste ono što vo-
lim da radim u svom životu. Kao vo-
đenje ljubavi, bilo je super sinoć, mo-
žda će večeras da bude opet. Glad je
tu. Sledeću pesmu treba završiti i
predstaviti je uživo.
Kakvi su planovi za koncert 30. de-
cembra u Beogradu?
Ne pravim planove. Planovi se prave
da bi se razbili. Držaću mikrofon i oslo-
boditi energiju koja traži put. N
47
INTERVJU MANUEL ANHEL SANČEZ VIVAS, HR
DIREKTOR U KOMPANIJI SCHNEIDER ELECTRIC ZA PODRUČJE EVROPE
Sada tržištem upravljaju
zaposleni, a ne poslodavci
Kako biste opisali ulogu
Schneider Electric HUB-a u
razvoju Srbije?
U Srbiji smo već dugo prisutni
i možemo da kažemo da je naš
Hub u potpunosti konsolidovan
ne samo u okviru naše grupaci-
je već i šire, jer predstavlja refe-
rentnu tačku i standard. Pre par
godina su elektrodistributivne
kompanije imale mnogo centra-
lizovaniji kapacitet proizvodnje
struje i tržišta električne energije
bila su prilično bliska.
Sada, sa procvatom obnovlji-
vih izvora, potrošača-proizvođa-
ča i električnih vozila, mnogo je
izazovnije i delikatnije upravlja-
ti mrežom jer to zahteva mno-
go više softvera i automatizacije.
Takvo rešenje smo osmislili ovde
pa je zato broj projekata koje tre-
ba da sprovedemo sa našim srp-
skim timovima u porastu. Naši
klijenti izuzetno poštuju i cene
tehnički kapacitet naših timova u
Srbiji. Sa ponosom možemo da
kažemo da je kvalitet našeg re-
šenja u vidu sistema za upravlja-
nje distribucijom u Srbiji verovat-
no najbolji na tržištu.
Možete li nam dati ličnu
i profesionalnu procenu
tekućih HR trendova u
Evropi?
Možemo da kažemo da je tržište rada
u Evropi u previranju. Po podacima Euro-
stata, stope nezaposlenosti u mnogim ze-
mljama su niže nego ranije, a broj slobod-
nih radnih mesta je značajno porastao u
2021. i 2022. godini. Povrh svega toga,
naša radna snaga stari i u mnogim ze-
mljama se tržište rada smanjuje jer veći
broj ljudi odlazi u penziju nego što se pri-
ključuje tržištu rada. Tu je i činjenica da
sve kompanije imaju potrebu za određe-
nim veštinama u oblastima nauke o po-
dacima, sajber bezbednosti, klaud raču-
narstva… vlada nedostatak takvih veština
i zato potražnja i ponuda nisu u ravnoteži.
Kada sagledate sve ovo što je navede-
no, vidite da postoji velika konkurencija za
privlačenje talenata sa različitim ishodi-
ma. Sada tržištem upravljaju zaposleni, a
ne poslodavci (treba da imate veoma pri-
vlačnu ponudu za zaposlenog), postoji ve-
lika potreba za imigrantima, kompanije
treba da ojačaju partnerstva sa univerzi-
tetima itd. Ovo je izuzetno zanimljivo vre-
me za HR profesionalce.
Kakva je trenutna situacija sa
mladim talentima u Srbiji i možete
li nam reći nešto više o vezi SE sa
univerzitetima?
Kompanije i univerziteti moraju da po-
većaju i prošire svoja partnerstva. Ranije
je saradnja bila ograničena i uglavnom se
svodila na to da se studenti opskrbe zna-
njem potrebnim za budućnost.
Važno je da kompanije dele svo-
je potrebe za znanjem i veština-
ma sa univerzitetima kako bi oni
razumeli koji su poslovni zahtevi
i pripremili prilagođene programe
koji ispunjavaju te potrebe. Kom-
panije takođe moraju da podrže
univerzitete u vidu opreme/teh-
nologije i predavanja/profesora. S
obzirom na manjak određenih ve-
ština, sve više ekosistema u okvi-
ru kompanija sarađuje međusob-
no i sa univerzitetima na pripremi
programa koji omogućavaju i da
zaposleni unaprede veštine i da
se obuče budući profesionalci.
Naše partnerstvo sa Univerzi-
tetom u Novom Sadu je pravi pri-
mer u smislu saradnje koja po-
kriva mnoge navedene elemente
i koja je od ključnog značaja da
naši timovi steknu precizno teh-
ničko znanje potrebno za naš
ADMS (Advance Digital Manage-
ment Systems) segment poslo-
vanja. Srbija je oduvek cenjena
kao zemlja sa kvalitetnim tehnič-
kim profesionalcima i univerzite-
tima i mi to možemo u potpuno-
sti da potvrdimo.
Kako vidite sve veću interakciju
između ljudi i tehnologije? Da li
su ljudi sposobni da drže korak
sa tehnološkim napretkom? Kako im
pomažete u tome?
Mi smo tehnološka kompanija i naša
strategija podrazumeva digitalizaciju
upravljanja energijom i industrijsku auto-
matizaciju, tako da je veliki deo naših za-
poslenih digitalno obučen.
Promene u oblasti tehnologije se deša-
vaju veoma brzo i to zahteva stalno usa-
vršavanje timova. Zato sprovodimo i spe-
cifične treninge u oblastima kao što su
veštačka inteligencija i mašinsko učenje i
opšte treninge koji podstiču veću upotre-
bu digitalnih alata i sistema.
Kompanije će u budućnosti tražiti ljude
koji su veoma radoznali i spremni da uče
nove stvari.
INTERVJU DONATELLA BRADIĆ, V. D. ŠEFA MISIJE
MEĐUNARODNE ORGANIZACIJE ZA MIGRACIJE U SRBIJI
Migracije nisu pretnja nego šansa za
razvoj i samo ako ih tako razumemo,
napredovaćemo kao društvo
Gospođo Bradić, rad u Međunarodnoj
organizaciji za migracije je vaše
životno opredeljenje i od početka
karijere ste humanitarni radnik. Koji
su to događaji obeležili vašu karijeru?
Devedesetih, kada sam započela svoj
angažman u IOM-u, bila je ratna situaci-
ja, naš odgovor je bio humanitarne priro-
de i promenio je život mnogim ljudima
koji su imali priliku da budu evakuisani za-
rad medicinske pomoći ili trajnog prese-
ljenja, te započnu novi život nakon izbegli-
štva. Prošle godine javila mi se žena koja
živi u Americi. Ona se devedesetih preseli-
la u Ameriku kroz jedan od naših tadašnjih
programa, a ja sam vodila njen slučaj.
Podsetile smo se našeg susreta, teških ži-
votnih odluka i načina na koji su te odlu-
ke promenile njen, i život njene porodice u
proteklih 30 godina, imajući u vidu da je i
ona bila migrantkinja. Danas migracije za-
uzimaju visoko mesto u evropskoj i me-
đunarodnoj politici, a IOM kao globalna or-
ganizacija ima ključnu ulogu u stvaranju
konsenzusa da su migracije pravo svakog
čoveka i da se njima upravlja na siguran,
human i održiv način.
Rad sa osetljivim kategorijama
uključuje mnogo vrednog truda i rada,
podrazumeva puno energije i dosta
emocija. Kako na vas utiče rad u
IOM-u?
Rad u IOM-u zahteva posvećenost, pro-
fesionalnost i empatiju prema ranjivim ka-
tegorijama. Podrazumeva napore da se
pruži podrška migrantima, a to često za-
hteva emotivnu angažovanost. Važno je
pokazati razumevanje za probleme s koji-
ma se suočavaju i profesionalnost u radu
kako bi se ostvarili pozitivni uticaji na živo-
te ugroženih. Ne smemo da zaboravimo
da se iza politike i zakona nalaze ljudi sa
snovima i nadanjima.
Migracija će uvek biti i one nisu pretnja
nego šansa za razvoj, i samo ako ih tako
razumemo, napredovaćemo kao društvo.
Koliko je IOM prepoznat u Srbiji?
Počeli smo s radom u Srbiji ranih de-
vedesetih godina u vreme ratova u bivšoj
Jugoslaviji, organizovali evakuaciju i spa-
janje porodica raseljenih u ratovima. Od
1992. do 2005. više od 80.000 ljudi našlo
je novi dom širom sveta. Trideset godina
kasnije, radimo na novim globalnim prio-
ritetima: u saradnji s državom razvijamo
nove modele da bi pojedinci i zajednice
bili otporniji na promene, a mobilnost, kao
najvažniju stavku, iskoristili u svoju korist,
održivo raspolagali resursima.
Kada se kaže IOM, prva asocijacija
su migracije, ali vaša organizacija
pokriva mnogo širi spektar aktivnosti,
možete li nam ukratko reći koja polja
sve pokrivate?
Migranti se danas kreću sa težnjom ka
nečemu čemu svi težimo, dostojanstvu,
prilici i mogućnosti da žive bolje. Migran-
ti mogu značajno da doprinesu razvoju, i
zemljama iz kojih dolaze i u kojima bora-
ve. Oni su radnici, studenti, preduzetnici,
članovi porodica, oni su umetnici, ljudi sa
znanjem, veštinama i iskustvom.
Migracije mogu biti deo rešenja ka eko-
nomskom prosperitetu, kao i deo rešenja
za posledice klimatskih promena. Na tim
izazovima treba svi zajedno da radimo.
Koliku podršku imate u institucijama
Srbije?
Srbija je pokazala da je u periodu najve-
ćih izbegličkih kretanja tokom 90-ih, a ka-
snije i u okviru globalnih kretanja od pre
desetak godina ka Evropi, uspela da u vrlo
kratkom roku organizuje brz i konsolido-
vani odgovor na narastajuće izazove. Po-
nosni smo na saradnju i partnerski odnos
koji smo izgradili sa institucijama u Re-
publici Srbiji. Njihova posvećenost, efika-
snost i otvorenost za dijalog predstavljaju
ključne elemente uspešne implementaci-
je naših aktivnosti.
Koji nas programi i inicijative očekuju
naredne godine? Na čemu će se
raditi?
Danas transformativni potencijal prepo-
znajemo u takozvanim regularnim putevi-
ma migracija, a to su svi zakonski, insti-
tucionalni ili operativni mehanizmi kojima
bi se omogućilo regularno putovanje, ula-
zak i boravak u nekoj zemlji. Kroz širenje
i promovisanje ovih mehanizama a u sa-
radnji sa našim državama članicama (ko-
jih je 175, uključujući i Srbiju od 2001. go-
dine), mi ćemo uvećati i mobilnost radne
snage i dostojanstven rad koji odgovaraju
realnostima tržišta rada, promovisaćemo i
iskoristiti potencijal koji nosi obrazovanje.
Istovremeno, time ćemo zajednički stati i
iza prava na porodični život i jedinstvo po-
rodice, i pomoći migrantima koji su u sta-
nju potrebe ili eksploatacije.
 Httpool menja ime u Aleph
Cilj – jačanje internacionalnog rasta za oglašivače i brendove
B
eograd, Srbija: Aleph Group,
Inc., ekosistem lokalnih digi-
talnih stručnjaka i tehnoloških
rešenja, pokreće inicijativu
‘One Brand’ (Jedan brend), uje-
dinjujući pojedinačne brendove u okviru
grupe, uključujući i Httpool by Aleph –
pod imenom Aleph.
Aleph, poznat po dinamičnom digital-
nom oglašavanju i tehnološki vođenim re-
šenjima, sa zadovoljstvom najavljuje pro-
širenje svoje inicijative ‘One Brand’ i na
Balkan. Ovaj strateški potez deo je Alep-
hove posvećenosti ujedinjenju globalnih
brendova koje zastupa, podsticanju inter-
nacionalnog rasta i jačanju partnerstava
sa industrijskim divovima poput Microsof-
ta i Pinteresta, pored partnerstva s drugim
značajnim globalnim platformama.
Širenje snažnog prisustva
izgrađenog na čvrstim temeljima
Httpool by Aleph prisutan je na tržištu
više od 20 godina kao lider u industriji me-
dijske reprezentacije, gradeći svoj kredibi-
litet održavanjem partnerstava koja traju
decenijama. Sada, putem Alephove inici-
jative ‘One Brand’, koja je već dobila glo-
balni karakter, Httpool by Aleph evoluira u
Aleph i nastaviće da širi svoje već snažno
prisustvo u regionu i učvrsti svoje pozicio-
niranje nudeći svojim postojećim i novim
klijentima još više mogućnosti da dođu do
ciljanih tržišta i prošire se na nova tržišta
u Evropi i širom sveta. Inicijativa je prila-
gođena raznolikim ekonomskim prilikama
12 tržišta u regionu. Kompanija je nedav-
no najavila saradnje sa Microsoftom, Pin-
terestom i drugima, što ilustruje njihovu
posvećenost pružanju inovativnih rešenja
za oglašavanje, lokalnu podršku agencija-
ma i oglašivačima i njihovu sposobnost da
se prilagode različitim potrebama tržišta.
Osiguravanje budućnosti
kroz diverzifikaciju
Raznolike ekonomske prilike na Balkanu
prate jedinstveni izazovi i prilike. Alepho-
va regionalna strategija usredsređena je
na diverzifikaciju, osiguravajući otpornost
i prilagodljivost u ovom dinamičnom okru-
ženju. Inicijativa ‘One Brand’ nije samo
projekat rebrendiranja, već je korak dalje
u omogućavanju opsežne mreže lokalnih
oglašivača i brendova Alepha da pruže je-
dinstven pristup novim globalnim audito-
rijumima, što potencijalno omogućava i
nove poslovne prilike.
Vrednost za lokalna tržišta
Pod jedinstvenim brendom Aleph, naši
partneri na Balkanu imaće koristi od glo-
balne baze znanja Alepha na polju digi-
talnog oglašavanja, viši nivo saradnje
prilikom targetiranja i proširenja na nova tr-
žišta, kao i kroz pristup širem spektru uslu-
ga, poput Aleph Payments, kompanijskih
usluga prekograničnog plaćanja i usluga
odloženog plaćanja. Ovim inovativnim pri-
stupom, Aleph pojednostavljuje komplek-
snost fakturisanja u mnogim nacionalnim
valutama širom tržišta na kojima posluje.
Inicijativa će takođe pomoći Alephu da i
dalje radi na konkretnom napretku postig-
nutom u poslednjim godinama. Od 2021.
godine, grupa se sa 90 proširila na preko
130 tržišta, sada obuhvatajući pet konti-
nenata; pružajući usluge za više od 45
partnera uz posvećeni tim digitalnih struč-
njaka širom sveta. Svojim globalnim do-
metom, i pružanjem lokalnih znanja i ska-
labilnih rešenja, Aleph pomaže klijentima
da uđu na nova tržišta na ekonomičan na-
čin i sa smanjenim rizikom koji prati inter-
nacionalno širenje kompanija.
Podsticanje edukacije
i ekonomskog rasta
Ključna komponenta Alephove strate-
gije je inicijativa Digital Ad Expert, platfor-
ma za edukaciju koja ima za cilj stvaranje
praktičnih prilika kroz podučavanje o digi-
talnom oglašavanju. Sa skoro 600.000 ak-
tivnih korisnika i preko 75.000 sertifikova-
nih studenata širom sveta, obavezali smo
se da do 2029. godine unapredimo vešti-
ne miliona ljudi u skladu sa ciljevima Glo-
balne koalicije za obrazovanje UNESCO-a.
Ovaj edukativni poduhvat naglašava Alep-
hovu viziju podsticanja ekonomskog ras-
ta i profesionalnog razvoja u oblasti digi-
talnog oglašavanja.
Ujedinjena budućnost
„Inicijativa ‘One Brand’ je više od stra-
tegije brendiranja; to je deklaracija našeg
inovativnog duha i posvećenosti profesio-
nalnom rastu naših partnera i klijenata na
Balkanu“, kaže Rade Tričković, regionalni
generalni direktor Alepha za Balkan. „Po-
stavljamo pozornicu za budućnost u kojoj
se naše globalno znanje i lokalni uvidi spa-
jaju kako bismo pružili izuzetnu vrednost i
prilike za rast u regionu.”
INTERVJU DANILO MRDAK, GENERALNI DIREKTOR KOMPANIJE WALTER
Walter – Gastro iskustvo
koje prevazilazi granice
Na regionalnoj sceni gastronomije, Walter
se urezao kao značajan simbol kvaliteta,
besprekorno spajajući duh lokalnih ukusa
sa savremenim šarmom. Od svog osniva-
nja 2004. godine pa do danas, Walter je us-
postavio značajno prisustvo sa 36 restorana
raspoređenih u 10 gradova u Srbiji, proširu-
jući svoje delovanje na prostore Crne Gore,
Bosne i Hercegovine, Slovenije i Austrije.
Svaki restoran Walter, dok nosi sopstve-
nu jedinstvenost, deli zajedničku crtu –
ugodnu atmosferu koja sjedinjuje toplinu
doma sa modernim detaljima.
U samom srcu Walter koncepta leži iz-
vanredni sarajevski ćevap, kulinarsko re-
mek-delo koje odslikava predanost brenda
očuvanju tradicije istovremeno usvajajući
moderne standarde proizvodnje. Ova fuzi-
ja vrednosti starog zanata i najsavremeni-
jih tehnologija pretvara ćevape u nezame-
njivu poslasticu.
Međutim, Walter nije samo priča o ćeva-
pima; već i storija o tradicionalnim speci-
jalitetima i ukusnim poslasticama koje su
postale legenda širom regiona.
Generalni direktor kompanije gospodin
Danilo Mrdak rekao nam je više o tome
kako Walter obezbeđuje dosledno uživa-
nje, bilo da se nalazite na ulicama Beogra-
da, Podgorice, Ljubljane ili Beča.
Vi ste na čelu najvećeg ugostiteljskog
lanca na ovim prostorima. Koja je bila
vaša ideja i vizija kada ste započeli
ovaj posao?
Počeo sam s vizijom stvaranja prepo-
znatljivog brenda koji će pružati kvalitetnu
hranu i iskustvo gostima. Ideja je bila stvo-
riti mesto gde ljudi mogu uživati u auten-
tičnim ukusima, a Walter je postao simbol
naše predanosti tradicionalnim receptima
i gostoprimstvu.
Vaša poslovna filozofija se fokusira
na inovacije i praćenje trendova.
Možete li nam reći nešto više o samoj
kompaniji i kako se razvila?
Gospodin Momir Paunić, osnivač kom-
panije, započeo je priču Waltera davne
2004. godine. Prethodno iskustvo u ugo-
stiteljstvu i posvećenost poslu su temelji
na kojima je osnovana kompanija. Danas,
nakon 20 godina, Walter je internacional-
na kompanija koja zapošljava 800 ljudi u
pet zemalja regiona i EU.
Kako ste shvatili da postoji prostor
na tržištu za spoj tradicionalnog i
modernog u jedinstvenom gastro
iskustvu?
Postoji praznina između tradicionalne
gastronomije i modernih potreba potro-
šača. Odlučili smo spojiti najbolje od oba
sveta, nudeći autentične ukuse tradicional-
ne hrane prilagođene modernom načinu ži-
vota, postajući tako gastronomski doživljaj
za široku publiku.
Kako Walter prihvata i slavi bogatstvo i
raznovrsne ukuse balkanske kuhinje u
svojoj ponudi?
Balkan je podneblje gdje ljudi prepozna-
ju kulturu hrane. Walter se trudi očuvati ori-
ginalne vrednosti lokalne hrane, proizvoda i
tehnika pripreme, prilagođavajući ih novim
generacijama. Ono što izdvaja Walter jeste
posvećenost standardizovanim tehnikama
pripreme, obezbeđujući dosledno uživanje.
Kako učestvujete u lokalnoj zajednici
širom regiona radi promocije i
očuvanja kulturne baštine balkanske
kuhinje?
Aktivno podržavamo lokalne događaje
i inicijative koje promovišu našu kuhinju i
kulturu. Planiramo i sami biti inicijatori do-
gađaja koji promovišu kulturnu baštinu iz
gastronomije, unapređujući tako lokalnu
zajednicu.
Možete li podeliti neke priče o uspehu
kako je ovaj lanac hrane postao
kulinarski ambasador, predstavljajući
balkanske ukuse novoj publici?
Naša priča o uspehu počiva na strastve-
nom timu i posvećenosti autentičnim bal-
kanskim ukusima. Proaktivno smo pristu-
pili širenju na novim tržištima, prilagodivši
se lokalnim preferencijama, inovativnim
kampanjama i pažljivim odabirom lokacija.
Kako prilagođavate meni da zadovolji
jedinstvene preferencije i ukuse
različitih tržišta?
Proučavamo lokalne ukuse i preferenci-
je na svakom tržištu. Walter je već prepo-
znatljiv po svom asortimanu, pa se svako
tržište prihvata bez potrebe za velikim prila-
gođavanjem. Uostalom, ko ne voli ćevape?
Kako je regionalna ekspanzija
predstavljala izazov za kompaniju?
Regionalna ekspanzija donela je izazo-
ve prilagođavanja lokalnim propisima i ne-
dostatka radne snage, ali aktivno smo radi-
li na formiranju lokalnih timova s dubokim
razumevanjem svakog tržišta.
Da li ste ostvarili sva očekivanja i koji
su planovi za budućnost?
Iako su postojali izazovi, ostvarili smo
mnogo više nego što smo očekivali. Plani-
ramo još inovacija u ponudi, proširenje na
nova tržišta i jačanje veze sa lokalnim za-
jednicama, promovišući tako našu kuhinju
širom regiona. Cilj je da pokažemo kako
Walter nije samo priča o ćevapima već i
storija o tradicionalnim specijalitetima i
ukusnim poslasticama koje su postale le-
genda širom regiona.
Koji je vaš omiljeni Walter proizvod?
Svaki proizvod ima svoj šarm, pa ne-
mam omiljeni. Uživam podjednako u svim
našim proizvodima.
INTERVJU Profesor dr Dejan Radenković, hirurg

Napredak hirurgije i
lečenje raka pankreasa
Hirurgija je neophodan i neizostavan deo lečenja, ali sama nije
dovoljna, kaže za Nedeljnik specijalista opšte hirurgije

Rak pankreasa je četvrti u svetu po smrtno-

sti među svim kancerima. Teško se otkriva,
često već u fazi kada operacija nije mogu-
ća, zbog čega je ogroman izazov za lečenje.
Ali i to se menja. Najvažniji pomak zahva-
ljujući napretku u hirurgiji, a koji je pokazala
najnovija studija jeste da je prosečno preži-
vljavanje za rak pankreasa 54 meseca kada
može da se operiše, što je najveći napredak
dosad u lečenju. Nedavno je održan Tre-
ći kongres regionalnog udruženja za leče-
nje jetre, pankreasa i žučnih puteva i Četvr-
ti kongres Srpskog pankreasnog kluba gde
su predstavljeni najnoviji pomaci u lečenju
i hirurgiji pankreasa. O ohrabrujućim do-
stignućima u lečenju i napretku hirurgije za
Nedeljnik je govorio profesor dr Dejan Ra-
denković, specijalista opšte hirurgije, sup-
specijalista urgentne hirurgije sa Prve hirur-
ške klinike Univerzitetskog kliničkog centra
Srbije i jedan od naših vodećih stručnjaka
za hirurgiju pankreasa. Profesor Radenko-
vić je predsednik upravnog odbora Srpskog
pankreasnog kluba, predsednik regional- Operacija pankreasa je izuzetno kompleksna
nog Balkanskog udruženja za hirurgiju je-
tre, pankreasa i žučnih puteva i član vodećih i zato je potreban izuzetno obučen tim,
svetskih udruženja i recenzent najeminent- koji ne čine samo hirurzi, već i anesteziolozi,
nijih stručnih časopisa iz ove oblasti.
medicinske sestre, radiolozi, gastroenterolozi,
Šta su najvažnija saznanja u oblasti patolozi. Zbog toga je bitno da se pacijenti
lečenja pankreasa koja su predstavili
stručnjaci iz ove oblasti na održanim
operišu u bolnicama sa nagomilanim iskustvom
kongresima?
Imali smo 30 inostranih predavača i je sada prosečno preživljavanje kod raka produžimo život. Ranije je kod ovih paci-
40 domaćih i istaknut je značaj multidi- pankreasa, kod pacijenta koji se operišu jenata hirurgija bila nezamisliva i bili su
sciplinarnog pristupa u lečenju pankre- u ranoj fazi, skoro pet godina, što je veli- potpuno otpisani.
asa sa kojim se postižu mnogo bolji re- ki pomak koji nikada ranije nismo imali.
zultati. Donet je i unapređeni nacionalni Kompletan koncept lečenja se promenio U čemu je problem kod dijagnostike
vodič za lečenje akutnih pankreatitisa. i sada se, kod pacijenta koji ranije nisu raka pankreasa?
Zahvaljujući novim studijama, novim he- mogli da budu operisani i pre operacije Problem je što se dijagnoza pankreasa
mioterapeuticima i metodama zračenja daje hemioterapija, a ponekad i zračenje. postavlja dosta kasno i što samo 20 odsto
shvaćeno je da je za veliki broj pacijena- Cilj je da se onima koji imaju uznapredo- njih može da se operiše u momentu po-
ta bolje da prvo dobiju hemioterapiju pa vao karcinom da terapija pre hirurškog stavljanja dijagnoze. Oko 60 odsto su me-
onda idu na operaciju. Drugo, zahvalju- lečenja i na taj način omogući hirurgu tastatski uznapredovali tumori, oko 20-30
jući napretku hirurških tehnika i savre- da kasnije može da kompletno odstrani odsto su lokalno uznapredovali, tako da ni
menoj tehnologiji, hirurg sada može da tumor. Pored toga, sada neke pacijente oni ne mogu da se odmah operišu. To ka-
odstrani mnogo veći deo čak i zdravog koji imaju metastaze na drugim organi- šnjenje sa dijagnozom sada pokušavamo
tkiva, kako bi sprečio da se rak na tom ma, nakon primene hemioterapije, tako- da prevaziđemo upravo tako što se prvo
mestu vrati. Sve to zajedno je dovelo da đe možemo da operišemo i značajno im daje zračenje i hemioterapija pa se onda
radi hirurgija. Primenom ovakve strategije
u lečenju povećava se procenat pacijena-
ta koje možemo da operišemo.
Šta je to što je novo u hirurgiji
pankreasa?
Hirurgija pankreasa je veoma kompliko-
vana, jer je pankreas mali organ okružen
velikim i važnim krvnim sudovima. Zahva-
ljujući napretku ostalih grana nauke uzna-
predovala je i hirurgija pankreasa. Hirur-
ška intervencija je sada mnogo sigurnija i
mnogo veći deo tkiva može da se odstra-
ni jer se koriste prednosti savremene teh-
nologije. Hirurzi su ovladali tehnikama i
sada mogu mnogo bezbednije i radikalni-
je da operišu, što daje mnogo veću šansu
za dugoročno preživljavanje ili definitivno
izlečenje pacijenta. Nije suština otkloniti
samo tumor već i ta okolna tkiva.
U kom delu je hirurgija pankreasa
najviše napredovala?
Zahvaljujući napretku tehnologije i ure-
đajima koje hirurzi koriste kao svoje in-
strumente (kao što su električni noževi
itd.), mi sada možemo mnogo precizni-
je da odstranimo tkiva za koja se golim
okom ne vidi da su zahvaćena kancerom,
a za koja se potom tek pod mikroskopom
to ispostavi. Ranije su hirurške intervenci-
je bile izuzetno opasne, da je 20-30 odsto
pacijenata umiralo tokom lečenja, a 50-60
odsto imalo komplikacije po nekoliko me-
seci, zbog čega nisu mogli da prime hemi-
oterapiju. Danas su hirurške tehnike sigur-
ne, tako da se pacijenti brže oporavljaju i
brže izlaze iz bolnice, pa mogu na vreme
da dobiju hemioterapije.
Koliko je napredovala dijagnostika
s obzirom na to da se rak pankreasa
teško otkriva?
Dijagnostika ne samo da je napredovala
u smislu ranog otkrivanja, već su značajno
tehnički unapređeni skeneri i magnetna
rezonanca, koji su sada mnogo precizniji.
Zato možemo da imamo mnogo bolje pre-
operativno planiranje i hirurg može mno-
go lakše da uradi operaciju i da pacijent
bude kraće u anesteziji. Sada naše kolege
radiolozi bukvalno mogu da nam nacrta-
ju krvne sudove, tako da hirurg tačno pre
operacije zna njihov raspored i može da
se unapred pripremi kako će da operiše.
Šta su faktori rizika kod raka
pankreasa?
Pre svega nasledni faktor. Ako je jedan
član porodice imao rak pankreasa, neop-
hodno je da se svi iz prve linije srodstva
ispitaju. Pored toga, pušenje predstavlja
jedan od faktora rizika. Imajući to u vidu,
smatram da je jako pozitivno što se u sve-
tu sve više čuje za tzv. koncept smanjenja
štetnosti od duvanskih proizvoda. Uz na-
predovanje tehnologije, danas su razvije-
ne manje štetne alternative koje se nude
pušačima kao zamena za konzumiranje
tradicionalnih cigareta kao što su grejani
duvanski proizvodi, e-cigarete i nikotinske
vrećice. Naime, klinička istraživanja koja
se vrše i čiji su rezultati dostupni, jasno
pokazuju da postoji čitav niz alternativnih
proizvoda koji nose smanjeni potencijal
štetnosti za korisnike, u odnosu na ciga-
rete. Tako, rezultati određenih studija po-
kazuju da se u izdahnutom aerosolu, koji
se stvara prilikom pušenja e-cigareta i gre-
janog duvana, nalazi znatno manje štetnih
stvari nego u dimu koji nastaje sagoreva-
njem klasičnih cigareta. Dakle, najbolje je
prestati sa pušenjem, ali za one koji se ne
mogu odreći nikotina, bolja opcija je kori-
šćenje proizvoda koji nemaju takav nega-
tivan efekat po zdravlje. Primetio sam da
je i naša država na određeni način prepo-
znala ove tendencije, te je novim propisi-
ma regulisala te kategorije proizvoda (pre
svega elektronske cigarete i nikotinske ke-
sice), limitirala dozvoljenu jačinu nikotina
i ono što je najvažnije – zabranila prodaju
maloletnicima.
Studije su pokazale da su mnogo bolji
rezultati kada se pacijenti operišu
u centrima gde se leči veliki broj
pacijenata. Zbog čega?
Kada neko uradi nekoliko operacija, nije
isto kao kada se uradi 50 operacija godi-
šnje. To nije samo iskustvo hirurga, već is-
kustvo svih koji učestvuju u lečenju. Ope-
racija pankreasa je izuzetno kompleksna
i zato je potreban izuzetno obučen tim,
koji ne čine samo hirurzi, već i anestezi-
olozi, medicinske sestre, radiolozi, gastro-
enterolozi, patolozi. Zbog toga je bitno da
se pacijenti operišu u bolnicama sa nago-
milanim iskustvom u lečenju velikog bro-
ja pacijenata gde postoje timovi stručnja-
ka koji su fokusirani na jednu vrstu bolesti.
Šta su problemi u lečenju raka
pankreasa?
Neophodna je centralizacija u lečenju
što znači da je pacijenta najbolje operisa-
ti i lečiti u naprednim centrima koji imaju
sve što je potrebno za izlečenje. Radi se
već na tome da naši univerzitetski klinički
centri imaju sve što je neophodno za ova-
kve operacije i kako bi se omogućio multi-
disciplinarni pristup u lečenju. Jer hirurgi-
ja je neophodan i neizostavan deo lečenja,
ali sama nije dovoljna. Hirurg mora da ima
ceo tim koji ga prati. Prva hirurška klinika
koja je sastavni deo Univerzitetskog kli-
ničkog centra Srbije vodeća je ustanova
u regionu, zato što u okviru jedne institu-
cije postoje sve specijalnosti koje su po-
trebne, iks nož koji nema niko u zemlji,
PET skener, tako da pacijent može da do-
bije kompletno lečenje na jednom mestu.
To je veoma značajno, pre svega zbog
akumuliranog iskustva svih lekara i dru-
gog medicinskog osoblja. Na Prvoj hirur-
škoj klinici leči se najveći broj pacijenata
sa karcinomom pankreasa u regionu, što
je najveća prednost za ishod ove bolesti.
Dokle smo mi stigli sa tom
centralizacijom i da li mi imamo
dovoljno stručnjaka koji se bave
problemom raka pankreasa?
Kod mladih lekara koji su bili učesnici
prethodno pomenutog kongresa, vidi se
ogromna želja da uče i da se usavršava-
ju, a naša namera je da ih šaljemo u naj-
bolje svetske centre. Lično sam imao ve-
liku sreću da se usavršavam na najvećim
svetskim klinikama za lečenje karcino-
ma pankreasa kao što je bolnica u Haj-
delbergu, kojom je godinama rukovodio
prof. Markus Bihler, najveće ime u hirurgi-
ji pankreasa današnjice, i Memorijalnom
Sloan Ketering centru za kancer u Njujor-
ku. Potpuno sam ubeđen da bez razme-
ne znanja, stalnog unapređivanja hirurške
tehnike, nemoguće je biti vrhunski profesi-
onalac u ovoj oblasti. Danas se uvođenje
novina dešava maltene na dnevnom nivou
i ko nema mogućnosti da sve to prati u ve-
likom je zaostatku. Trudimo se da uhvati-
mo korak sa svim tehnikama lečenja koje
se rade u svetu u svemu što je novo.
Centralizacija se radi svuda u svetu i to
je ono što sam video tokom svojih usavr-
šavanja, a znanje i iskustvo koje sam ste-
kao pokušavam da prenesem i u Srbiju. A
za mene kao hirurga najvažnije je da pa-
cijent dobije najadekvatniju operaciju i da
izađe iz bolnice zadovoljan sa saznanjem
da mu je pruženo maksimalno kvalitetno
lečenje. To je ono što naš posao, koji je iz-
uzetno mentalno i fizički naporan, čini le-
pim, a svi moji izlečeni pacijenti mi daju
snagu da istrajem i da se neprekidno bo-
rim da im pružim što bolje lečenje.
54
 va{arta{tine
kultura muzikaK Uknjige film
LT U R A hrana
/ M moda
UZIKA / K Ntv putovanja
JIG E / FILM
PRED ROĐENDANSKI KONCERT U DOMU OMLADINE
Prijateljstvo s Milanom i Firčijem iz
EKV jedno je od ljepših iskustava
rupa Fit iz Rijeke je sredi-
G
nom osamdesetih godina
bila jedna od najpopular-
nijih grupa u Jugoslaviji. I
kada se zemlja raspala, na čitavom
prostoru bivše SFRJ ostali su hitovi
koji su se neprestano vrteli na radio-
stanicama. A ti hitovi su bili: „Mačka“,
„Zaboravit ću sve“, „Daj mi ruku“,
„Zvoni telefon“...
Nekoliko članova benda su sa ras-
padom zemlje otišli u Amsterdam gde
je prestao rad. Nedavno je obnovljena
karijera sa koncertima ali i više nego
zanimljivom kompilacijom.
Rođendanski koncert povodom
četrdeset godina postojanja grupe
Fit održaće se 29. decembra u Domu
omladine Beograda. Legendarni riječ-
ki bend objavio je ove godine album
„The Best Of“ (LP/CD/digital, Croatia
Records / Fidbox), na kojem se nalaze
nove verzije njihovih najvećih hitova i
koji je čak sedam nedelja najprodavani-
ji u Hrvatskoj!
Četrdeset godina je prošlo od osni-
vanja, kako sada vučeš paralele iz-
među onog i ovog vremena posle če-
tiri decenije?
S jedne strane sve je drukčije, roken-
rol je van fokusa, društvo je u potpu-
nosti okrenuto drugim vrijednostima
u odnosu na ono vrijeme. S druge stra-
ne koncerti su nam stvarno lijepo po-
punjeni. Zaljubljenici u našu muziku su
tu kao i prije, tu su poznata lica koja se
trude dostojanstveno ostariti poput nas,
a mi isijavamo istom energijom i širimo
istu emociju kao i nekada.
/ HRANA / MODA
DAVOR LUKAS, FIT
Razgovarao Branko Rosić
Šta će biti materijal na koncertu?
Verovatno će set-lista nositi naziv
kao i kompilacija koja je upravo iza-
šla „The Best Of“?
Sviramo oko dva sata materijala sa
svih albuma, s naglaskom na najveće
hitove, jer uživamo ih pjevati zajedno
s našom publikom. Znači sve će biti tu,
i „Mačka“, i „Zaboravit ću sve“, i „Tele-
fon“, „Ne mogu bez nje“ i „Rnr je kriv za
sve“... Sviramo i obradu „Siđi do Rijeke“
grupe U škripcu... Znači presjek cjelo-
kupne karijere za sve ljubitelje dobrog
zvuka.
Da li je na početku karijere na vas
imala uticaj tada burna riječka sce-
na: Paraf, Termiti, pank...?
Naravno, to je prva muzika koja nas je
odgojila, cijeli grad je živio punk i novi
/ TV / P U T O VA N J A
val... Na početku smo i mi bili
punkeri, novovalci. I danas se
osjećamo neprilagođeni, to je taj
mindset.
Kako se danas sećaš Milana,
Firčija i EKV?
S Firčijem se regularno dru-
žimo i sad, nadam se da ćete ga
moći vidjeti kao gosta na jednom
od naših koncerata.
Prijateljstvo s Milanom Mlade-
novićem, jednim od naših uzo-
ra, bilo je i ostalo jedno od ljep-
ših iskustava, a i perioda naših
života. Takvi ljudi i događaji nas
mijenjaju i učine nas boljim mu-
zičarima, boljim ljudima.
Naravno da nam svima fale ta-
kve muzičke gromade uz čije
pjesme smo odrastali i za koje
nas vežu prekrasne emocije. Ono što
možemo, to je čuvati sjećanje na njih
jer su oni ugradili dio sebe i u nas kakvi
smo danas.
Da li odeš do Amsterdama i koliko si
živeo u njemu?
Bio sam ljetos, volim taj grad. Zor-
ko još uvijek živi gore, može se i čuti da
naše novije pjesme imaju taj amster-
damski zvuk Zorkovog studija u kojem
radi, snima i producira. Mi smo u tom
gradu zajedno živjeli u svojim kasnim
dvadesetim i tridesetim godinama, do-
živjeli smo ga u svojim zadnjim trenuci-
ma dok je bio grad muzike, umjetnosti i
kreacije uopće. Sad je sve drukčije, skup
je grad, ogledalo liberalnog kapitalizma
u svom punom sjaju. N
55
va{ar knjige

Kraj priče
Najoriginalniji novi triler

Specijalno za Nedeljnik Ksenija Prodanović

svetu gde je fikcija zabranjena, a pisanje zločin,

U
bujna mašta može da bude opasna. No, priče će
uvek naći način da budu ispričane, čak i u svetu
gde je beletristika zabranjena, što je Luiz Svonson
pokazala u svom romanu „Kraj priče“.
Glavna junakinja romana je Rejč Kapri, autorka više bestse-
lera, sada prinuđena da radi kao čistačica. U svetu gde je kre-
ativnost zločin, čak i dnevnik koji Rejč vodi i u kome beleži
sumornu svakodnevicu inkriminišući je dokaz ilegalnih ak-
tivnosti. Rejč postaje deo tajnog društva i preko telefona čita
deci koja odrastaju u svetu bez kreativnosti i mašte priče za
laku noć. Tu su i dečak Hanter i neobični prodavac čaja. Ali
kako Rejč počinje da saznaje sve više o Hanteru, sumnje poči-
nju da izbijaju na površinu. Šta kriju oboje?
„Kraj priče“ nije za čitaoce slabog srca, na momente je jezi-
viji od najboljih dela Stivena Kinga. Vidi se da je roman pisan
na vrhuncu pandemije i lokdauna, kao i da se sama autorka
u tom periodu borila sa svojom tugom. Drugim rečima, „Kraj
priče“ je roman koji treba pažljivo čitati. Luiz Svonson se igra
sa čitaocem svojim klaustrofobičnim stilom i nervoznom pro-
zom, razbacujući suptilne tragove o glavnoj junakinji kod koje
nešto od samog starta ne štima. „Kraj priče“ je vizuelna i emo-
tivna priča koja se bavi osetljivim pitanjima represije kreativ-
nosti i slobodnog mišljenja, ali i mentalnog zdravlja i gubitka
MRAČNE TAJNE I
BAJKE ZA LAKU NOĆ
Rejč postaje deo tajnog društva i preko telefona
čita deci koja odrastaju u svetu bez kreativnosti
i mašte priče za laku noć. Tu su i dečak Hanter i
neobični prodavac čaja. Ali kako Rejč počinje da
saznaje sve više o Hanteru, sumnje počinju da
izbijaju na površinu. Šta kriju oboje?
i tuge. I te faze tuge protkane su kroz knjigu – sa nekim po-
glavljima koja se sporo razvijaju i drugim koja prolete za tren
– baš kao i tuga.
Iako ga smeštaju u distopijsku literaturu/fantastiku, „Kraj
priče“ nije (samo) omaž „1984“ i „Farenhajtu 451“, i u njemu
će uživati svi oni kojima ideja sveta bez umetnosti, bez krea-
tivnosti deluje toliko zastrašujuće i, nažalost, toliko blizu re-
alnosti. Mračna i zlokobna, ovo je knjiga ispunjena strahom i
napetošću. Ali je takođe složena, slojevita i dirljiva priča koja
je mnogo dublja nego što deluje na prvi pogled. „Kraj priče“ je
roman koji će vas uhvatiti za gušu i dugo, dugo neće pustiti. N

56 Nedeljnik 21. decembar 2023.


Pravda po Krosu
Džejms Paterson
U ovoj uzbudljivoj avanturi Aleks
Kros pokušava da reši najlični-
ju misteriju svog života. Kad nje-
govog rođaka optuže za gnusan
zločin, Aleks se vraća u rodni
grad posle više od tri decenije.
Dok pokušava da dokaže nevi-
nost svog rođaka, Kros otkriva
porodičnu tajnu koja ga nago-
ni da preispita sve što je ika-
da znao. Tragajući za osobom
za koju je verovao da je mrtva,
Kros biva uvučen u slučaj mi-
sterioznih ubistava. N
Tvorac anđela
Aleks Nort
Kejti Šo je uvek pazila na mla-
đeg brata Krisa, a onda ga je
jednog popodneva ostavila sa-
mog i Kris je bio divljački napad-
nut. Od tada nije razgovarao sa
njom. Kada je Kejti postala maj-
ka, zaklela se da neće ponovi-
ti svoje greške. Zatim dobija po-
ziv od policije. Istražuju brutalno
ubistvo u kući koja je pripadala
lokalnom serijskom ubici. Slučaj
je izazvao mnoga uznemirujuća
pitanja, ali nameće se samo je-
dan osumnjičeni: Kris. N
Kroz roletnu
Piše Hana Piščević
Ker
N
eki plaču, neki slave. Re-
kla sam sebi da neću pi-
sati o izborima ali čitav
dan ne mogu da mislim
ni o čemu drugom. Imam
samo dva prijatelja koji nisu glasali. Je-
dan je pobornik svih onih olinjalih iz-
govora tipa „Svi su isti“ i „Šta moj jedan
glas može da promeni“, a drugi ne ve-
ruje u demokratiju i smatra da njegov
glas neće rešiti najveći problem sveta –
kapitalizam. Neću ni da komentarišem,
suština je da je izašao žalosno mali broj
ljudi. U redu za glasanje su opet prete-
žno bili stariji ljudi. Zar su mladi stvar-
no toliko obeshrabreni ili nezaintereso-
vani? To me poražava možda više i od
samih rezultata.
Razmišljam o svim onim mladim lju-
dima kojima je izgovor za neglasanje to
što ih politika ne zanima. Razmišljam o
osnovnoj i srednjoj školi i o tome kako
su nam tu „politiku“ prvi put predstavi-
li. Za nas je politika bila samo neka nau-
ka kojom se bave političari. Gomila ne-
razumljivih rečenica. Političari su bili
zli ljudi koji odlučuju o našim sudbina-
ma. Politika su parole, propaganda, po-
dvale. Namršteni ljudi u odelima. Srp-
ska zastava i lažni patriotizam. Politika
je bila masni ćirilični naslov štampanih
novina. Politika je Kosovo. Politika je
rat, ili pretnja ratom. Politika je negle-
div prenos iz Narodne skupštine na RTS
-u. Politika je mrak i razlog da odeš iz
Srbije. Politika je zlo.
Mnogo tih stvari je istina ali je to sve
suštinski krajnje nevažno jer je politika
sastavni deo naših života. I to je ono što
mislim da nas ne uče na vreme, to sa-
znamo prekasno. Suviše dugo nas pu-
štaju da verujemo da postoji apolitič-
nost i da je to legitiman stav. Puštaju nas
da verujemo da politika postoji odvoje-
no od nas. I ja sam u srednjoškolskim
danima ponosno govorila kako me po-
litika ne interesuje. Mislila sam da je to
super i da ako ne pratim šta se dešava u
državi u kojoj živim, da ću time zapravo
živeti odvojeno od bilo kakve politike.
Roditelji su pokušavali da me zaintere-
suju ali u meni je tada kuljao tinejdžer-
ski bunt protiv svega što roditelji name-
ću.
I dalje mislim da se ne treba napija-
ti informacijama iz te užasne i prljave
politike, tim prečesto groznim ljudi-
ma i groznim dešavanjima, ali verujem
da apsolutno moram da znam šta se
oko mene dešava, ko vodi državu u ko-
joj živim, u šta verujem, čega se ježim.
Uče nas toliko toga u školi a decenija-
ma nam ne menjaju definiciju politi-
ke. I onda se čudimo kad ljudi ne ko-
riste svoje građansko pravo da izađu i
glasaju. Imam prijatelja koji iako sve-
stan u kakvoj državi živi, ponosno go-
vori da ga se to ne tiče jer u svom privat-
nom životu ne oseća nikakve posledice.
Sve dok ga nije pukao zakon o porezu za
„frilensere“ ili dok mu nepokretna maj-
ka nije završila na listi čekanja za opera-
ciju kuka 2026. U nedelju je bio prvi u
redu za glasanje.
Zašto moraju prvo da osete na svo-
joj koži? Zato što misle da ih se politika
ne tiče, da se dešava negde drugde i ne-
kom drugom. Znam da ima još mnogo
zgodnih alibija za ovako malu izlaznost
moje generacije ali danas biram da se
bavim ovim jednim jer sam svesna da je
meni trebalo mnogo godina da se pro-
budim iz udobnog dremeža apolitično-
sti. I stvar je prilično jednostavna. Ako
te kao dete nauče da je pas ker koga ne
smeš da pogledaš u oči kad ga sretneš
na ulici, velika je verovatnoća da će te
pre ili kasnije ugristi. N
57
va{ar umetnost

O IZLOŽBI „EKSPRESIJA BOJE I GESTA 50-IH“

SARA MARIČIĆ, KUSTOSKINJA, MODERNA GALERIJA BEOGRAD

Ekspresije Lubarde, Čelebonovića,

Konjovića, Milosavljevića
akve radove možemo videti Sam naziv izložbe sugeriše na sna-

K
do 30. decembra na izložbi
„Ekspresija boje i gesta 50-ih“
u Modernoj galeriji Beograd?
U okviru naše decembarske izložbe
publika će imati priliku da pogleda rado-
ve umetnika koji su obeležili jugosloven-
sku umetnost 20. veka. Iako se prodori
ekspresije mogu pratiti ranije, poseban
akcenat na izložbi predstavlja period 50-
ih godina, kada stvaraoci protiveći se
umetnosti socrealizma, biraju snažan i
smeo izraz, uperen ka budućnosti.
Ko su najveći predstavnici ekspresi-
onizma kod nas?
Među najistaknutijim predstavnicima
izdvajaju se slikari snažnog gesta poput
Milana Konjovića i Zore Petrović, in-
tenzivnih boja kao što je Stojan Arali-
ca ili izražene fakture karakteristične za
opus Peđe Milosavljevića. Naravno, isti-
ču se dramski orijentisani Petar Lubarda
i Milo Milunović, dok slikari intimistič-
kog pravca kao što su Marko Čelebono-
vić i Nedeljko Gvozdenović nude lirski
obojenu sliku stvarnosti.
žan kolorit i potez, pa ko je od
umetnika na izložbi prednjačio u
tome?
S obzirom na to da je načinjena selek-
cija radova najvećih imena jugosloven-
ske posleratne scene, teško je izdvojiti
jednog slikara, jer je svako od njih teže-
ći da ostvari autonoman vizuelni jezik,
slikao osoben doživljaj realnosti. Svaka-
ko najradikalniji među njima, umetnik
koji je 1951. godine načinio konceptu-
alni prekid u umetnosti, jeste Petar Lu-
barda. Istupanjem ka apstraktnom iz-
razu, stvorivši uslove za jedan drugačiji
razvoj umetnosti, Lubarda je sasvim iz-
vesno najavio period sveopštih prome-
na na našim prostorima. N

GOSHA RUBCHINSKIY

58 Nedeljnik 21. decembar 2023.


mini intervju
Obojeni
program
22. DECEMBAR, DORĆOL PLATZ
Legendarni bend Obojeni program
nastupiće u petak 22. decembra na
Dorćol Platzu u Beogradu. Poruke
poput „Jedini u maštu veruju“ i „Dan-
as će se desiti nešto lepo“ odjekivaće
iz srca Dorćola kroz ceo grad i region,
dok će ovaj kultni bend sabrati više od
četrdeset stvaralačkih godina u kon-
certu koji će prvi put biti održan na
ovoj lokaciji.
Obojeni program je alternativna rock
grupa iz Novog Sada, osnovana 1980,
i od početka karijere nametnula se
autentičnim muzičkim izrazom.
Kroz bend je prošlo pedeset muzičara
od osnivanja do danas, a deo opšte
kulture cele jedne generacije je pred-
stavljanje benda u emisiji legendar-
nog Džona Pila na BBC radiju, kao i
emitovanje spota za pesmu „981“ u
emisiji „120 minuta“ na MTV-ju 1993.
godine. Obojeni program bio je prva
istočnoevropska muzička grupa čiji
se spot pojavio na MTV-ju.
Svoj muzički izraz prepoznali su u ener-
giji punka i muzici novotalasnih sastava
poput Joy Divison, The Fall, Gang of
Four, Magazine i drugih. Svoju muziku
opisuju kao „čistokrvni moderan rock
n roll, stoner/post hardcore rock sa
primesama svih vrsta ‘crne’ muzike“.
Tokom više od četiri decenije sviranja,
u radu benda učestvovalo je mnogo
muzičara, a frontmen Branislav Babić
Kebra jedini je član originalne postave.
Kraj prošle godine Obojeni program
je obeležio reizdanjem albuma „Kako
to misliš: mi?“ na vinilu, budući da su
pesme sa ovog izdanja među omiljeni-
ma publici na njihovim nastupima. N
CHALLENGE
DELA KOJA SU ME OBLIKOVALA
Drago
Glamuzina
KNJIGA
RAYMOND CARVER: GDJE
SE VODA SPAJA S DRUGOM
VODOM
Mnogo je knjiga na mene
utjecalo, ali ova Carverova
knjiga pjesama promijenila
je način na koji pišem, i tako,
na neki način, i moj život.
Prije nje, kao i ostali hrvatski
pjesnici tog vremena pisao
sam hermetičnu, teško čitljivu
poeziju koja se iscrpljivala
u jezičnim eksperimentima.
Objavljivao sam je u
najrelevantnijim časopisima
tog vremena, ali nikad s njom
nisam bio posve zadovoljan. A
onda je devedesetih objavljena
knjiga Gdje se voda spaja
s drugom vodom. I danas
se sjećam tog osjećaja
prepoznavanja kad sam je
pročitao. Fascinirala me je
njegova sposobnost da s
nekoliko jednostavnih riječi
kreira najsloženije odnose i kaže
puno. Carver mi je pomogao da
pronađem svoj spisateljski glas,
a ja sam, i nakon 30 godina
stalnog iščitavanja još uvijek
fan njegove poezije.
FILM
BANOVIĆ STRAHINJA
I važnih filmova bilo je
puno, ali o samo dva sam
napisao pjesmu – Banović
Strahinja i Čaj u Sahari. I u
Mimičinoj ljubavnoj epopeji i
u Bertoluccijevu pustinjskom
spektaklu u središtu je ljubavni
trokut, odnosno sposobnost da
se nekoga voli unatoč njegovoj
„izdaji“. Njihovi su junaci
izuzetno ranjivi, ali i izuzetno
jaki zbog ljubavi i očito je to
pogađalo nešto u meni kad sam
to morao prepisati u stihove.
MUZIKA
AZRA – PRVIH PET ALBUMA
Azra je osamdesetih za mene
bila formativni bend. Štulić
nam je pokazao da se može
misliti kontra sistema, kontra
većine i drukčije pjevati o
ljubavi i odnosima između žena
i muškaraca. I to ne može
promijeniti ništa što on
sad kaže.
branko rosić
Stereo mrmoti
U
petak, na kafi sa Đ. M. iz Hrvatske. Uvod-
na izlaganja, priča se kako je tamo, kako
je ovamo. Kaže on: „Kod nas niko ne pri-
ča o izborima ni kad su izbori. Vi ste po-
ludeli.“ Odgovorim mu: „Lako je ne polu-
deti kad uđeš u EU.“
Sinoć, u ponedeljak, dan nakon izbora pišem in-
tervju sa Stereo MCs, a iza mene, sa televizora dopi-
re uključenje sa demonstracija ispred RIK-a. Setim se
da su Stereo MCs imali taj hajlajt karijere i prva mesta
top-lista u isto vreme kada smo mi to mogli da prati-
mo samo sa MTV-ja i bugarskih diskova. Bili smo is-
ključeni iz sveta i okovani sankcijama. A onda je 2000.
došla sloboda u Srbiju pa su i Stereo MCs došli u Beo-
grad godinu dana kasnije. Prošle su devedesete, svet je
počeo da stiže u zemlju, studenti sa nekadašnjih de-
monstracija protiv Miloševića zapošljavali su se u stra-
nim korporacijama koje su stizale u zemlju kao rob-
ne marke, brendovi, bendovi... I to je bilo okej jer su i
nosili transparente „Beograd je svet“, pa je onda i okej
da u Beogradu budu zaposleni u svetskoj korporaciji.
Prisetili bi se na tom koncertu u Hali sportova decem-
bra 2001. kako su šetali nekada i kako je lepo videti
bend Stereo MCs sa nekoliko metara jer su i zbog toga
šetali, a onda otišli posle koncerta na spavanje jer je va-
ljalo sutra poraniti u svetsku korporaciju. I to je okej i
skroz normalno jer rade isto što i milioni drugih vr-
šnjaka na svetu.
A sinoć, huk studenata, postovi na mrežama: „Ja
samo slušam i pratim studente jer su matori g..na“,
„Samo napred, deco, mi smo propali, sledimo vas.“
Gotovo kao da je neko prepisao poruke iz devedese-
tih. Studenti koji su jedini pravi umesto kilave opozici-
je. Treba slušati mlade a ne ove luzere koji se svađaju.
Diktatura, pokradeni glasovi, ostaćemo cele noći, neće
niko da nas krade... A na ekranu mog kompjutera Ste-
reo MCs, junaci bugarskih diskova koje sam pazario i
u pauzama studentskih šetnji devedesetih. Po-
misliš, onako floskula ali jbt „Dan mrmota“,
kao da se ništa ne menja u ovoj zemlji. Kad
će se stići do zagađenja koje je juče jezdi-
lo nad gradom, a i neće kad ovaj „po-
bednik i iznenađenje“ izbora možda
misli da su i to budalaštine. Ali i nije
sve isto. Jer smo tada Stereo MCs mogli
da gledamo samo sa TV ekrana, a evo
ih ovog decembra direktno i live. Pred
nekadašnjim studentima iz devedesetih
koji će možda biti teški za ples zbog sil-
nih ivenata po stranim korporacijama.
A ove nove studente borce za slobo-
du ovaj bend možda i uopšte ne zanima
ali imaju jednu zajedničku stvar sa ne-
kadašnjim studentima – traže da se
priznaju rezultati izbora. N
59
60
Srđan Valjarević
Poslednji
dani u godini
B
io je ponedeljak, osam sati ujutru, Dobrila je usta-
la iz kreveta, ušla je u trpezariju, na kauču je spa-
vao Mate, ispod stola je spavao Profesor filozofije,
a pored njega se nalazila prazna vreća za spava-
nje, nije bilo Kineza Lija ispod stola. Prišla je za-
tim Profesoru, prodrmala ga za rame i rekla: „Vreme je, Pro-
fesore, probudi se.“ Profesor se probudio, i odmah je seo za
sto. Dobrila je posle njega probudila
Matu koji je spavao na kauču u trpezari-
ji: „Probudi se, vreme je.“ I Mate je ustao
sa kauča, i seo za sto u trpezariji. Zatim je
Dobrila otišla u kupatilo, tamo je Poštar
spavao u kadi, i njega je probudila, rekla
je: „Vreme je, izađi iz kade.“ Tu se Poštar
prvo zbunio, ali onda je otišao pravo u tr- Onda je Dobrila rekla:
pezariju i seo je za sto. Mate je pitao: „Za-
što Fric nije za stolom?“ Tu je onda Pro- „Neverovatno, kad
fesor pitao: „Ja se izvinjavam, ali za šta je
vreme?“ Dobrila je rekla: „Da sumira-
god kažem da hoćemo
mo prošlu godinu uz jutarnju kafu.“ Me- da sumiramo prošlu
đutim, tad se začulo zvono na vratima, i
Fric je izašao iz spavaće sobe, pogledao je godinu, zvoni nam
kroz špijunku, zatim je ušao u trpezari-
ju i rekao: „Policija nam je vratima.“ Svi
policija na vrata“
su pušili cigarete i pili kafe, Poštar je re-
kao: „Ima i gorih stvari od te.“ Onda je
Profesor rekao: „Oni su uvek iznenada
na vratima.“ Dobrila je rekla: „Pitaj ih
šta hoće.“ Onda se ponovo začulo zvo-
no i Fric je otvorio vrata, video je dvojicu policajaca i Kineza
Lija kako stoji između njih. Prvi policajac je rekao: „Dobro ju-
tro, je l’ poznajete ovog čoveka? Kaže da ovde stanuje?“ Fric
je odgovorio: „Poznajem ga.“ Prvi policajac je rekao: „Pokuša-
vao je da prepliva Dunav i izvukli smo ga na sredini reke jer je
zabranjeno preplivavanje Dunava.“ Drugi policajac je izvadio
papir iz džepa i pročitao: „Dao nam je sledeću izjavu: Ja, Ki-
nez Li, pripremam se da izvedem performans 22. decembra,
tačno u 04.27 h ujutru, kada počinje zimsko godišnje doba, da
preplivam Dunav i da sa druge obale čitam poeziju Helderli-
na i Hlebnjikova, to je rad koji se zove: ‘Plivam sa poezijom da
bih pomirio sve obale sveta’. Podnaslov projekta: ‘Umiriva-
nje živih bića sa obe strane reke’. To je izjava koju je potpisao.“
Onda je Fric rekao: „Nisam znao da je zabranjeno preplivava-
nje Dunava.“ Prvi policajac je rekao: „Zabranjeno je. Ugroža-
vanje rečnog saobraćaja i izazivanje opasnosti.“ Fric je rekao:
„Šta je još zabranjeno?“ Drugi policajac je rekao: „Prosipanje
pepela iz urne, bacanje mrtve stoke, i tako dalje.“ Kinez Li je
mirno stajao između dvojice policajaca, pognuo je glavu kao
FRIC I DOBRILA
194
i svaki okrivljeni. Fric je onda rekao: „Mogu zvanično da po-
tvrdim da živi ovde i uredno je prijavljen, nekada je bio kuvar,
imao je svoj restoran, ali završio je sa ugostiteljstvom, i život je
od tada posvetio svojoj umetnosti.“ Onda je prvi policajac pi-
tao: „Jeste li vi upoznati sa ovim njegovim projektom?“ Fric je
odgovorio: „Naravno.“ Onda je drugi policajac iznenada zapla-
kao: „Ja u životu nisam čuo za nešto lepše, najiskrenije.“ Tu
se i prvi policajac nadovezao: „Ni ja, toli-
ko me je dirnuo njegov rad da mi je bilo
žao što sam morao kukom da ga ubacim
u čamac.“ Onda se oglasila Dobrila iz ku-
hinje: „Uđite, trenutno smo se svi oku-
pili da sumiramo prošlu godinu.“ Fric je
onda rekao: „Iako ima još tačno 13 dana,
15 sati i sad već 54 minuta do nove godi-
ne, u kojoj zaista ništa dobro ne očekuje-
mo, već samo loše, ipak smo rešili da su-
miramo prošlu.“ Onda je prvi policajac
rekao: „Da budem iskren, toliko je bilo
nepravilnosti u prošloj, da ne bih ništa da
sumiram.“ Drugi policajac je skinuo lisi-
ce sa ruku Kineza Lija, pocepao je prija-
vu protiv njega i rekao je kroz suze: „Mo-
lim vas, bacite ove papire u đubre, kad se
bavite ovim poslom, zaboravite da posto-
je ovako divni ljudi, nije mi do sumira-
nja života.“ Onda je Kinez Li ušao u stan,
Dobrila mu je sipala kafu u šolju i Kinez
Li je rekao: „Govno mi se smrzlo.“ Onda
je prvi policajac rekao: „Moramo da idemo, još smo na dužno-
sti, a i čamac nam je na Dunavu.“ Drugi policajac je rekao kroz
suze: „Zbogom.“ Onda se i Fric pridružio za stolom u trpeza-
riji, zapalio je cigaretu i rekao: „Ni meni više ne pada na pa-
met da sumiram prošlu godinu, od ove što dolazi ne očekujem
ništa, od ove koja je pri kraju, samo me jedna stvar zanima.“
Tu su onda svi pogledali u Frica, Dobrila je pitala: „Šta te za-
nima?“ Onda je Fric pogledao u Matu i pitao: „Čime se ti ba-
viš u Švajcarskoj?“ Tu su se onda svi okrenuli prema Mati, i
onda je Mate pitao: „Zašto?“ Tu je onda Dobrila ponovo rekla:
„Zato što smo se okupili da sumiramo prošlu godinu.“ Među-
tim, čim je to izgovorila, začulo se zvono na vratima, i Fric je
ustao, pogledao kroz špijunku, i rekao: „Opet policija.“ Onda
je Dobrila rekla: „Neverovatno, kad god kažem da hoćemo da
sumiramo prošlu godinu, zvoni nam policija na vrata.“ Onda
je Profesor rekao: „Izgleda da je kod nas zabranjeno osvrta-
nje za sobom, bavljenje prošlošću, kao i bacanje mrtve stoke u
Dunav.“ Onda je drugi policajac rekao: „Nije zato, samo neka
mi Kinez Li vrati hemijsku.“ N
61
Marko Prelević
Bili su zreli da padnu
Imamo bolje ljude, govorili smo sebi, pričali smo mesecima unatrag,
otkako je onaj odlučio da baš nedelja 17. decembar bude sudbonosni
dan. Imamo nekog za svaku moguću poziciju, za razliku od njih
O
vog puta su stvarno go-
tovi.
Bila je to misao sa ko-
jom smo se probudili u
rano nedeljno jutro. Da,
17. decembar bio je nedelja, ali delova-
lo je – znate taj osećaj, sigurno – kao da
je nešto veliko u vazduhu. Zato su i uli-
ce bile krcate, zato je grad izgledao dru-
gačije. Sa ljudima koji su sa prvim mra-
kom hitali iz prodavnica, naoružani
pivom i grickalicama i roštiljem. Sa du-
gim redovima u kojima strpljivo stojiš,
pristojno se osmehuješ onom do sebe,
nikakva nervoza čak ni po decembar-
skoj studeni, jer znaš da ste na istom za-
datku. Da nas vezuje veliki cilj. Da je po-
beda za kojom žudiš tu, skoro da možeš
da je osetiš.
Jurili smo kućama posle ručka, da se
pripremimo, psihički i fizički. Čekala
nas je sve jedna duga noć, u kojoj će sve,
a naše raspoloženje u narednim dani-
ma, ma čuj samo danima, a naše raspo-
loženje najviše, zavisiti od rezultata.
IZGLEDALO JE KAO DA JE NJIHOV po-
raz zaista izvestan. Svi analitičari koji
drže do sebe i koje nije strah da otvore-
no pričaju crtali su scenarija po kojima
ćemo uspeti da ih svrgnemo. Govorili su
o greškama koje su oni pravili, a koje bi
u svakoj drugoj situaciji bile jednostavno
neoprostive. Govorili su o uzdrmanim
temeljima te organizacije koja je odavno
– ako je ikada i bila – prestala da bude
poštena, u kojoj se jedan čovek pita za
sve, mada pravi uticaj, kažu, leži negde
drugde. Baš kao i novac.
Već duže od deset godina, otkako je
otišla stara garnitura – ona koja i dalje
deli ljude: jedni će reći da je sve bilo baj-
no, drugi da je klica ovog zla posejana
baš tada – oni su populističkim merama
pokušavali da se dodvore najširim na-
rodnim masama, vazda žednim uspeha i
62 Nedeljnik 21. decembar 2023.
sitnih zadovoljstava. Nekada bi proglasi-
li stezanje kaiša dok bi sebi trpali u dže-
pove, nekada bi u prvi plan izbacili staru
gardu, nekada bi se razbacivali novcem
koji, kažu, uopšte nije njihov, kao da ga
sipaju iz helikoptera, nekada bi iz nafta-
lina izvukli i onog koji ih je doveo tu gde
jeste, prikazali ga na nekoj tribini, pa ga
vratili u penziju.
A rezultati? Tvrdili su da ih imaju, po-
zivali se na statistiku, ali nijedna statisti-
ka nije mogla da prikrije ono što je ceo
svet video.
DA ZBOG NJIH ODLAZE NAJTALEN-
TOVANIJI. DA kod njih dolaze i prolaze
i oni loši. Ili da najčešće dolaze i prolaze
baš oni loši. Da samo kod njih neko za
kojeg cela zemlja zna kakav je i šta radi
može da se nametne kao nekakav vođa.
Vođa bilo čega, a kamoli jednog tima
koji navodno postiže dobre rezultate.
Zato su bili zreli da padnu.
Oh, bilo je tu i tamo u toj protekloj de-
ceniji nekih sitnih, pa i krupnih pobeda,
nekada bismo pijani od sreće proslavlja-
li njihov istorijski krah i predviđali im
da se nikada neće vratiti tako snažni kao
što su bili, ali sada, ove nedelje, 17. de-
cembra godine 2023, baš ih je sada tre-
balo potući do kraja.
Poslati najjaču poruku: ovo je naš
grad, nemate vi tu šta da tražite, svrše-
no je s vašim vremenom, vaši su slogani
samo puka slova na kajronu, a ovaj vaš,
koji priča potpune gluposti kad god ga
neko suoči sa činjenicama, više ne može
nikoga da isfolira.
Pametniji smo od toga, i zato ćemo ih
pobediti. Završiti s njima, pa kad se kroz
koju godinu budemo sećali kako je iz-
gledalo kada su bili jaki, biće nam sme-
šno i što smo to dozvolili.
Pristojniji smo. Spretniji. Imamo bo-
lje ljude, govorili smo sebi, pričali smo
mesecima unatrag, otkako je onaj odlu-
ESEJ
čio da baš nedelja 17. decembar bude
sudbonosni dan. Imamo nekog za sva-
ku moguću poziciju, za razliku od njih.
Stavite tim koji smo mi predstavili pored
ovog njihovog, i odmah ćete videti razli-
ku. Priznaćete to čak i ako ste „njihov“.
Priznaćete to čak i ako ste „naš“, a ne-
popravljivi ste pesimista i cinik koji ni-
kada ne veruje u pobedu.
Imamo čoveka koji će da zavede red
kada treba, i onog koji će da počisti sve
što nije valjalo, i one spretne koji umeju
da reše sve probleme koji se pojave. Ima-
mo mladost na svojoj strani, a imamo
i iskustvo, one koji su se i pre dvadeset
godina tukli sa ovakvima. A imamo i pa-
triotizam, onog najboljeg, lokalnog tipa:
naš najveći adut je dečko koji je odrastao
u ovom gradu, koji razume kako dišu
njegove ulice, koji želi da i sutradan, i
svaki dan, uspravno hoda pored reke.
DOK ONI IMAJU SAMO PARE. I veli-
ko ime, dobro, i velike planove, ali šta
se, zaista, ostvarilo od svih tih njihovih
velikih planova? U najboljem slučaju –
ostali su mrtvo slovo na papiru. U onom
gorem – potrošili su neke dobre ljude
samo da bi o(p)stali tu gde jesu.
A danas? Eh...
Danas je četvrtak 21. decembar, i već
odavno znate kako se sve završilo. Ni-
smo iskoristili nijednu njihovu grešku,
a bilo ih je. Zapravo se može reći da smo
uleteli u njihovu zamku, da smo opet
pristali da igramo njihovu igru, da smo
mogli i morali bolje. Kako je noć odmi-
cala, tako nam je bilo jasnije – još jedna
propuštena prilika. Pa još jedna. Još je-
dan pogrešan izbor. Još jedna noć po-
sle koje ti ostaje samo tup osećaj u sto-
maku.
A nadali smo se do kraja, čak i kad je
bilo jasno da nisu gotovi. Nije vredelo, i
na kraju je rezultat bio jedini bitan: Li-
verpul – Mančester junajted 0:0. N
Ja nisam običan/obična...

pronalazač doktorka publicista profesor psihoterapeut psihološkinja

VOJA A N TO N I Ć A N A B A N KO R E N AT O B A R E T I Ć A L E KSA N DA R BAU CA L VLADIMIR BOROVNICA I VA B R A N KO V I Ć

spisateljica psihoterapeut profesorka gastarbajter psihijatar sportski novinar

RUMENA BUŽAROVSKA M I L A N DA M JA N AC SIMONA ČUPIĆ SAŠA IBRULJ MIHAILO ILIĆ M I L O Š J O VA N O V I Ć

flautista politikolog galerista košarkaški stručnjak tvorac kviza istoričar

L J U B I Š A J O VA N O V I Ć DEJAN JOVIĆ D AV I D L A U F E R TONI LAZARUŠIĆ P R E D R A G J . M A R KO V I Ć D R A G A N M A R KO V I N A

fenomenološkinja sportski stručnjak biznis lider komentator filmski kritičar Antin prijatelj
MIRJANA NARANDŽIĆ V L A D I M I R N O VA KO V I Ć I VA N O S T O J I Ć Ž E L J KO P A N T E L I Ć J U R I C A P AV I Č I Ć DRAŽA PETROVIĆ

akademik psihološkinja psihoterapeutkinja vojni komentator modni guru profesor

GORAN PETROVIĆ INA POLJAK MIA POPIĆ A L E KSA N DA R R A D I Ć I VA N R A D O J Č I Ć OGNJEN RADONJIĆ

Crnogorac filmski stručnjak profesor pisac marketinški stručnjak pisac

Đ U R O R A D O S AV O V I Ć A L E K S A N D A R S . J A N KO V I Ć DA N I J E L S I N A N I D E J A N S T O J I L J KO V I Ć S L AV O L J U B S TA N KO V I Ć M A R KO T O M A Š

Dražin prijatelj sportski novinar pisac scenarista i pisac ekonomski novinar profesorka
ANTE TOMIĆ MIHOVIL TOPIĆ S R Đ A N VA L J A R E V I Ć G O R A N VOJ N OV I Ć VIKTOR VRESNIK RADINA VUČETIĆ

ovo nisu obične priče VELIKEPRICE .COM