Foto-esej

BOOGIE
PROTESTI I KRAJ ŠKOLE

299 DINARA
SPECIJAL

25. maj 2023.

BROJ 593 · CENA 299 DINARA
· CG 2.5 € · BIH 5.5 KM · HR 25,6 HRK / 3,4 €
· SLO 3,5 € · MK 200 DEN
 Nedeljnik
broj 593 25. 5. 2023.
IMPRESUM
Nedeljnik NEDELJNE NOVINE
Izdavač NIP Nedeljnik d.o.o.
Bulevar kralja Aleksandra 43,
Beograd +381/11/770-81-64
redakcija@nedeljnik.rs
Direktor i glavni urednik
Veljko Lalić
Direktor marketinga
Jelena Jevtić
marketing@nedeljnik.rs
Direktor prodaje
Anđela Marić
pretplata@nedeljnik.rs
Medija menadžer
Jelena Šoškić

REDAKCIJA
Odgovorni urednik Nedeljnika
Marko Prelević

Zamenik glavnog urednika

Nedeljnika
Branko Rosić

Izvršni urednik Nedeljnika i glavni i

odgovorni urednik internet izdanja
Veljko Miladinović

Izvršni urednik (Brifing,

Društvo, Sport) Nedeljnika
i izvršni urednik internet izdanja
Uroš Jovičić

Izvršna urednica
Zdravlja i zamenica glavnog
urednika internet izdanja
Ana Mitić

Urednik spoljne i dopisnik

Nedeljnika iz Rima
Željko Pantelić

Reporteri
Zorica Marković,
Nikolina Ilić

Iz broja ANALIZA ŽELJKA

PANTELIĆA
Kako je vladao Milo Ovaj broj Nedeljnika ima, praktično, Fotografije
Nebojša Babić i O3ONE tim
Posjedovao je instinkt za dve naslovne strane. Za jednu
Art-direktor
4 | Uvodnik Dobar deo građana preživljavanje, a često mu je bila je zaslužan naš čuveni fotograf Miloš Sinđelić / Makista
Veljka Lalića od Njujorka do Los
Suze su okej naklonjena i sreća. Nije znao Vladimir Milivojević Boogie, čiji ceo Lektura
Sanja Savić
Anđelesa ne veruje engleski jezik, ali je dobro foto-esej možete videti na portalu
Specijalni dopisnik
5 | Lice nedelje više u američku plivao na globalnim talasima 22 Velike priče. Drugu su, tačno na Darko Hudelist (Zagreb)

Nebojše Babića posebnost, u Piše Đuro Radosavović polovini ovog izdanja, osmislili naši Stalni dopisnici
Petar Komnenić
Ana američku misiju prijatelji iz agencije New Moment,
(Podgorica), Ivica
a o njihovoj ideji pisao je izvršni Mladenović (Pariz), Žarko
da civilizuje,
12 | Reportaža Posle Bahmuta kreativni direktor Veljko Golubović.
Marković (Banjaluka)

Tamo gde se demokratizuje Stalni kolumnisti

Ako Rusi krenu dalje, moraće da U te dve naslovne - i između Srđan Valjarević, Goran
spajaju ljudi i grad i učini svet
jurišaju na brda koja drži njih - smestila se cela realnost Petrović, Ljiljana Smajlović
i Dragoljub Draža Petrović
boljim. Današnji
14 | Aleksandar ukrajinska vojska, a njena današnje Srbije. Narednih dana
Politika i društvo
Amerikanci, živećemo u ritmu protesta, ali, kako Zoran Panović
Baucal glavnina prikuplja se za pokušaj
Zašto šetam?
za razliku od je to napisao jedan drugi Veljko Ekonomija
prodora do Azovskog mora 30 Miša Brkić i Goran Nikolić
njihovih predaka, (Miladinović), ne bismo smeli da
Piše Aleksandar Radić Energetika i ekologija
18 | Dragoljub ne smatraju smetnemo s uma, bilo da u centar Danijela Isailović
Draža Petrović da su Božiji Beograda dolazimo iz besa ili
BMK
izabrani narod
Izabela Roselini dešperatnosti, zato što smo na to
Stalni saradnici
Dejan Stojiljković (urednik
novinskih priča), Ante
muzikoterapija Taj lik koji tumačim u „Plavom Tomić, Aleksandar Đuričić,
sa univerzalnom primorani ili jer imamo osećaj da
Duška Jovanić,
misijom somotu“ bio je neobičan za tu pripadamo, ne bismo smeli da Muharem Bazdulj
20 | Kolumna
Ljiljane Smajlović tadašnju kinematografiju. Niko smetnemo s uma zbog čega smo tu
Beta revolucija to nije radio na taj način 46 i šta se to dogodilo, 500 metara i 50
Razgovarao Branko Rosić kilometara daleko od Skupštine...
Među nama: U novom
broju Nedeljnika
LE MONDE
DIPLOMATIQUE
Onlajn izdanje lmd.nedeljnik.rs
Glavni i odgovorni urednik
PRETPLATA SPECIJALNA Ivica Mladenović
SRBIJA INOSTRANSTVO Dostupno lmd@nedeljnik.rs
u digitalnom PONUDA
PRETPLATA Štampa Rotografika
6 meseci 6.500 5.500 150 evra formatu
NA NEDELJNIK CIP - Katalogizacija u publikaciji
12 meseci 13.000 7.999 260 evra nstore.rs
NSTORE.RS Narodne biblioteke Srbije, Beograd
ISSN 2217–8058
COBISS.SR–ID 188540428
Tekući račun broj: 205-217464-21. Banka: Komercijalna banka AD Beograd
© COPYRIGHT
Potvrdu o uplati pošaljite na adresu: Nedeljnik, Bulevar kralja Aleksandra 43, Beograd Zabranjeno preštampavanje i
ili na mejl pretplata¤nedeljnik.rs Dodatne informacije na 011/770-81-64 korišćenje sadržaja bez pismenog
odobrenja izdavača.
 Veljko Lalić
Čuveni je slučaj Kaira. Tamo nema kiše, pa nema ni odvoda.
Dok jednom nije pala i umalo podavila milionski grad. Meni je to
asocijacija na ovo što nam se dešava. U poslednjih 12 godina mi smo
zatvorili sve odvode... A kiša pada...
S
vi se ceo život kreću u kru-
gu svog razreda. To vam je
20 do 30 ljudi, s kojima ima-
te redovne kontakte, bez ob-
zira na Fejsbuk i Instagram.
Politika je laž u kojoj imate osećaj da ste
glavni u generaciji, malo manje u novi-
narstvu, i to ljudima uđe u krv. Problem
je što vas tu uglavnom ljudi ne vole, jer
prirodno misle da su pametniji od vas, a
zavise od vas. Definicija prijatelja je da se
on raduje vašem uspehu, i tu već razred
pada na šest-sedam najbližih ljudi. Po-
magati je stvar pristojnosti i vaspitanja,
a ne dobrote. Najvažnija je empatija, ono
što je ova nacija tako dramatično osetila
slušajući Sofijinog tatu, Slobodana Negi-
ća, u „Utisku nedelje“.
TOG DANA NAŠAO SAM SE S mojim
Perom, iz mog VIII/2. Popili smo kafu
u „Svetozaru“, pošto niže od tragedije
ne možemo da idemo. Posle smo došli
do redakcije da iskoordinišemo nešto s
Tijanom, koja je u LA. Neke stvari vrate
ti se samo sa školskim drugovima. Kao
meni pedagog iz osnovne kod koga sam
bio samo jednom kada su mi se razveli
roditelji, pa im je neko javio iz Suda, ili
Socijale, nemam pojma šta je bilo to is-
pod Dimitrijale.
To je bio kraj osamdesetih. I sistem je
očigledno još funkcionisao. Usledile su
devedesete, od tada imamo ovo stanje. U
kojem pedagozi reaguju na zelene pra-
menove (?!), ali ne i na dečaka koji na
putu sedam dana spava sklupčan u fo-
telji?!
DANAS JE TITOV ROĐENDAN, ILI
TAKO nešto... On je bio narcis, kao i tre-
4 Nedeljnik 25. maj 2023.
Suze su okej
nutni predsednik. Postoji jedna razlika,
Tito je voleo svima da se dopadne, i tako
je i vodio politiku, korumpirao naciju,
pa se povlačio pred studentima... To je
pokušavao i Vučić do Savamale. Šta se
tada promenilo, nije jasno... Ali brzo
smo stigli do termina hejteri, zabrane
televizija i ljudi, što samo pokazuje šta
on misli.
Ljudi na vlasti rastu proporcionalno
moći, a saradnici ostaju dole. I sve ma-
nje čuju...
VOLIM PITALICE, TO ZNATE. POSLED-
NJIH DANA ispitivao sam ljude: Ko je
glavni urednik Politike? Predsednik
Ustavnog suda? Sada i SANU? Mini-
star poljoprivrede? Kako se zovu stran-
ke koje bi da preuzmu vlast? Niko nije
znao, osim jednog novinara, jedno ime.
I to nije Koštuničina dosadna zemlja,
već sasvim suprotno, pošto su u nastav-
ku svi znali i za Kristijana, i za Staniju, i
za Mokinog sina.
A niko ne gleda rijalitije. To je defini-
cija mejnstrima. Glavnog toka. Nije bit-
no šta gledaš, dok te reka nosi...
MOJ BRAT OD STRICA ZAMALO JE
nastradao u poplavi u Oklandu. Po-
slednji za koga bih to pomislio. Zavr-
šio je agronomiju, magistrirao biznis,
radi ozbiljan posao i šampion je u po-
znavanju nebitnih stvari. I onda ga ta-
kvog zaustavi prodavac kola, dok hoće
da pređe ulicu punu vode, i objasni mu
da nije bitno koliko je voda plitka, već
šta nosi, pošto ti drvo odseče gležanj,
padneš, i gotovo je...
Kako se to desilo u bogatom i sređe-
nom Novom Zelandu? Na to pitanje je,
UVODNIK
naravno, znao odgovor.
Oni imaju X mililitara kiše, a tada je
palo nerealnih Y, i to je to.
Čuveni je slučaj Kaira. Tamo nema
kiše, pa nema ni odvoda.
Dok jednom nije pala i umalo podavi-
la milionski grad.
MENI JE TO ASOCIJACIJA NA OVO što
nam se dešava. U poslednjih 12 godina
mi smo zatvorili sve odvode. Temeljno
razorili institucije. Od stubova srpstva,
koji su oduvek bili lažni, preko držav-
nih službi i institucija, do RTS-a i opo-
zicije, u kojima i jedni i drugi imaju po-
gled Rokija Balboe. A nemaju Edrijen!
Potrošile su se i javne ličnosti. To nije
beskonačni rezervoar, ni za novine, ka-
moli za političke stranke.
NEMA VEĆEG PORAZA DRUŠTVA OD
PSIHOLOŠKINJE, navodno učenice
doktora Dabića (Radovana Karadžića),
koja je posle najvećeg masakra u istori-
ji ove zemlje došla da pomogne preži-
veloj deci u „Ribnikaru“. Nije tu ključni
problem muzika, koliko da nije došlo
deset najboljih psihijatara, i makar tro-
je iz sveta, koji imaju iskustva s takvim
stvarima. U intervjuu Sofijine mame,
Milanke Negić, mene je razorila priča
o sedam zelenih pramenova. I reakci-
ji pedagoga.
Nisu tu važne ni plate, ni uslovi
rada, već kapacitet da razumeju decu, i
osnovni test ljudskosti!
Ono što nam je svima, prepametnim
pogledom i nadljudskom snagom odr-
žao Sofijin tata...
FiloSofia. I nacija koja je bez nje osta-
la. Zauvek. N
INTERVJU ASDASD
FOTO NEDELJE
NEBOJŠA BABIĆ

5
 SPECIJAL PROTESTI

ZA NEKE PROMENE
NIJE POTREBNO
100.000 LJUDI
Do sada su održana tri protesta protiv nasilja,
koji su za povod imali dve strašne tragedije, i brzo
su ti protesti dobili opozicioni karakter. Vlast je
odgovorila najavom velikog skupa za petak 26. maj,
a opozicija je naredni protest sa petka pomerila na
subotu. Samo da ne zaboravimo šta je bilo to što
je, na početku, građane i poteralo na ulice

Pišu Ognjen Terzin i Veljko Miladinović

Fotografije BOOGIE

6 Nedeljnik 25. maj 2023.

K
ada su Aleksandra Vuči-
ća u Podgorici, na inau-
guraciji novog crnogor-
skog predsednika Jakova
Milatovića, pitali da pro-
komentariše dolazak na isti događaj sa
predsednicom Kosova Vjosom Osma-
ni, predsednik Srbije je otprilike rekao
da naravno nije srećan zbog toga, iako
nema ništa lično protiv nje, ali da posto-
je obaveze koje proizilaze iz Ustava Srbi-
je, da bi na ponovljenu novinarsku kon-
stataciju/pitanje da je ipak došao, što je
valjda u intonaciji sadržalo i protokolar-
nu težinu, pomalo lakonski odgovorio:
„Što se protokola tiče, negde sam došao,
negde nisam došao.“
Da ovo nije jako težak period u srp-
skom društvu i srpskoj politici – zbog
čega su, inače, trzavice u Podgorici oko
neizvesnog dolaska predsednika Srbije
na inauguraciju prošle skoro i neopaže-
no – da nismo svedočili strašnim trage-
dijama, da nisu usledili protesti i tenzije
oko najavljenog „kontramitinga“ (kako
ga zove opozicija) ili „skupa nade“ kako
ga zovu predstavnici vlasti, ovaj Vuči-
ćev citat bi verovatno bio i duhovitiji i u
istoriji zapaženiji, ako ne sa Miloševiće-
vim „Malo morgen“, možda u kategori-
ji sa Tominim „Not yet“ (Tomislav Niko-
lić, prethodni predsednik Srbije).

Dok je do sada moglo da

funkcioniše bez velike
strategije, sada se čini da
je pravi momenat da se
izbegne improvizacija i da
se preuzme odgovornost za
jasno razrađenu strategiju,
sa ukalkulisanim različitim
scenarijima

Bojan Klačar, CeSID

Ovako, ostala je u toj rečenici „Negde

sam došao, negde nisam došao“ samo
definicija aktuelnog političkog trenutka.
Oni koji se sećaju Nikolićevog „Not
yet“, moguće je da su zaboravili da je to
bio odgovor na pitanje da li razmišlja o
predsedničkim izborima (a bilo je to oko
pola godine pre isteka njegovog manda-
ta). Aleksandar Vučić o izborima razmi-
šlja uvek i to je jedna od dilema koje su
stavljene na srpsku političku pozornicu.
Aleksandar Vučić je najavio neke
odluke za 26. maj kada bude veliki na-

7
 SPECIJAL PROTESTI

prednjački skup, odnosno za 27. maj

kada se bude održala vanredna Skup-
ština Srpske napredne stranke.
Kao i uvek sve opcije su u igri, od toga
da se ne desi ništa bitno, do raspisivanja
izbora na svim nivoima.
Opozicija je među ostalim zahtevi-
ma tražila da se smeni ministar unutra-
šnjih poslova Bratislav Gašić, kao i ras-
puštanje REM-a i „oslobađanje medija“.
Prema našim izvorima, postojala je ko-
munikacija u kojoj je vlast bila voljna
da učini neki ustupak u vidu raspušta-
nja REM-a, ako bi se opozicija javno od-
rekla zahteva za smenu Bratislava Gaši-
ća. Ukoliko bi ovaj scenario išao u paru
sa potencijalnim opštim izborima na je-
sen (pominje se sredina septembra), pi-
tanje je koliko bi vajde od „oslobađanja“
REM-a i bilo, jer to podrazumeva proce-
duru koja bi se mogla otezati mesecima,
taman da prođu izbori.
Tek, to je politička atmosfera u trau-
matizovanom društvu koje iščekuje vi-
kend sa dva protesta i jednom stranač-
kom skupštinom.

POVRATAK U 2019.

Izvršni direktor CeSID-a Bojan Klačar

smatra da je i dalje rano govoriti o po-
litičkim dometima koje protesti i skup
SNS-a mogu da dostignu jer to u velikoj
meri zavisi od njihove masovnosti, od-
nosno istrajnosti.
„Protesti kao i skup SNS-a su već do-
veli do određenih političkih promena,
a ona najvažnija svakako je da se srpska
politička scena opet vratila na postavke
između 2019. i 2022. godine koje su ka-
rakterisale snažna polarizacija, konfron-
tacija i nepoverenje između glavnih po-
litičkih aktera. To će nas i sada dovesti
do veoma tenzične kampanje. Takođe,
ovi skupovi će promeniti teme i narative
u kampanji, i na taj način dovešće čita-
vo društvo u situaciju da se većina kom-
pleksnih pitanja otvara na ulici ili na jav-
nim skupovima. Ulicu kao dobro rešenje
vide i vlast i opozicija. Politički dome-
ti protesta ‘Srbija protiv nasilja’ posebno
će zavisiti od toga kakvu će vezu ostvariti
građani i opozicioni političari.“
A kada je reč o jakoj vezi i međusob-
nom poverenju uspostavljenom između
opozicionih političara i građana, Klačar
smatra da je upravo to ono što opozicija
strpljivo iščekuje pa da preuzme politič-
ku artikulaciju nezadovoljstva.
„To preuzimanje političke artikulacije
je najosetljivija faza protesta, to je njihov
prelomni momenat jer je ona uvek nu-
žna i poželjna da se desi. Iz te perspekti-
ve opozicija mi deluje veoma obazrivo,
distancirano, sa skromnim planovima
koji su više logističke prirode nego što
bi se mogli nazvati nekom razrađenom
strategijom. I to me uopšte ne čudi, jer
čini se da su protesti prevazišli prvobit-
na očekivanja. Međutim, dok je do sada
moglo da funkcioniše bez velike stra-
tegije, sada se čini da je pravi momenat
da se izbegne improvizacija i da se pre-
uzme odgovornost za jasno razrađenu
strategiju, sa ukalkulisanim različitim
scenarijima. Na taj način mogu da se iz-
begnu razmimoilaženja u donošenju
odluka, što će omogućiti izbegavanje si-
tuacija kao sa prošlog protesta kada se
Prema mojim procenama, na
protestu u petak bilo je oko
60.000 ljudi. Ovo je verovatno
najveći politički skup ovog
tipa u istoriji
Aleksandar Gubaš
na brzinu donosi odluka o noćenju na
auto-putu, iako nije bilo prethodnog
dogovora“, objašnjava Klačar.
Politikolog Aleksandar Musić sagla-
san je da opozicija deluje organizovanije
i opreznije, da s više takta i inteligenci-
je šalje temeljne poruke, ali da je nedo-
statak relevantnog lidera koji nikako da
iskrsne iz njihovih redova i dalje veliki
problem.
„Čini mi se kako je levo-liberalna

8 Nedeljnik 25. maj 2023.

opozicija prebolela neke decenijske deč-
je bolesti organizacije. Tome doprinosi i
činjenica da su dosad na teži način na-
učili većinu režimskih trikova – klipova
koje im je vlast dosad bacala pod noge
(ubacivanje provokatora, traženje ek-
stremnih pojedinaca da bi se ljudima
ogadilo sve kao takvo, izlizana priča o
stranim špijunima itd.). Istovremeno,
uočava se nedostatak centralnog auto-
riteta, lidera koji može izaći na crtu li-
deru sa suprotne strane, pa se tu i tamo
događaju neinteligentne izjave poput
one gospođe Rakić u kojoj se ide s apso-
lutističkim zahtevom koji je taktički ne-
inteligentan a strategijski nerealan. Bilo
bi najpreciznije reći da kroz ove prote-
ste levo-liberalna opozicija uči, a hoće
li kapitalizirati naučeno uvek u izbor-
noj utakmici zavisi od istih, večnih ele-
menata – lider, poruka, momentum i
tek onda eventualno finansijsko stanje.
Hoće li savladati i te elemente kada kuc-
ne čas, ostaje videti.“
KOLIKO LJUDI JE ZAISTA
BILO NA PROTESTU
Do sada su održana tri protesta protiv
nasilja, koji su za povod imali dve stra-
šne tragedije, i brzo su ti protesti dobili
opozicioni karakter. Vlast je odgovorila
najavom velikog skupa za petak 26. maj,
a opozicija je naredni protest sa pet-
ka pomerila na subotu. Za naprednjač-
ki skup, izvori kažu da je upregnuta sva
moguća infrastruktura kako bi se posti-
gao „rekordni“ broj dovedenih ljudi koji
će dati podršku Aleksandru Vučiću. Po-
što je na poslednjem protestu protiv na-
silja bio iznenađujuće veliki broj ljudi,
višestruko veći nego na ranijim prote-
stima protiv ove vlasti.
Mediji bliski vlastima procenjivali su
da je u petak bilo oko deset hiljada lju-
di na protestu u Beogradu, a da je nasu-
prot tome u Pančevu na naprednjačkom
skupu bilo tridesetak hiljada onih koji
su došli da podrže predsednika Vučića.
Sa opozicione strane srpskog politič-
kog rova stižu nešto drugačije procene.
Oni koji se sećaju Petog oktobra, kažu
sledeće:
Srđan Milivojević, poslanik DS-a i
zvanični inicijator protesta, rekao je da
je na trećem protestu „Srbija protiv na-
silja“ bilo više ljudi na ulici nego 5. ok-
tobra 2000. godine. Srđan Milivojević je,
inače, devedesetih bio jedan od istaknu-
tih članova „Otpora“ i ima zavidno ulič-
no političko iskustvo.
Advokat Božo Prelević je rekao: „Ve-
rujem da je ovo znatno više od 100.000,
oko 200.000 ljudi.“ Božo Prelević je bio
aktivni učesnik petooktobarskih pro-
mena kao koministar unutrašnjih po-
slova u prelaznoj vladi.
Naravno, na stranu ovo iskustvo i
emocije prema jednom važnom politič-
kom datumu, njihove procene su preu-
veličane, što ne znači da protestni skup
ovog petka nije bio jedan od najmnogo-
ljudnijih u istoriji Srbije.
Aleksandar Gubaš, reditelj koji se bavi
izdavaštvom, razvio je metode brojanja i
procenjivanja ljudi na mitinzima i pro-
testima, i takoreći „ručno broji najveće
proteste, šetnje i mitinge još od 9. mar-
ta 1991. godine“.
Jedna metoda koju primenjuje je ulič-
no merenje protoka ljudi u protestnim
kolonama, što se dopunjuje analizom
video-snimaka.
Tokom godina je razvio metodologi-
ju merenja protoka ljudi koja se zasniva
na izboru fiksnog mernog mesta pored
koga prolazi kolona u pokretu. Zatim
meri minutažu prolaska kolone pored
tog mesta sve do poslednjeg čoveka, pa
to sabira sa brojem ljudi koji prođu u
jednoj minuti.
Druga metodologija koju koristi jeste
analiza video-snimka vađenjem tipič-
nih frejmova iz svakog minuta prolaska
kolone, pojedinačnim brojanjem ljudi
(glava) uhvaćenih u tom frejmu i mere-
njem vremena koje je grupi iz tog frej-
ma potrebno da izađe iz kadra. Tako za
svaki minut dobije vrlo približan protok
ljudi, a ukupnu veličinu kolone dobije
sabiranjem svih minuta.
Moguće su razlike do 20 odsto izme-
đu merenja golim okom i video-snima-
ka, a kao relevantna se uzima analiza vi-
deo-snimaka.
„Prema mojim procenama na pro-
testu u petak je bilo oko 60.000 lju-
di“, kaže nam Aleksandar Gubaš. On je
u prvi mah procenio da je bilo između
50.000 i 60.000 ljudi, ali je dopunjenim
analizama bliži broju od 60.000.
Na pitanje da li je do ove procene do-
šao „ručnim“ merenjem ili video-snim-
cima, on kaže: „Analizom snimaka.
Mnogo je ljudi bilo.“
On je ručno izmerio ispred Skupštine
oko trideset hiljada, ali je uspeo da uhva-
ti oko polovine, jer kada je krenula šet-
nja ljudi su još uvek nailazili i prolazili.
„Ovo je verovatno najveći politički
skup ovog tipa u istoriji“, kaže Gubaš.
„Jedini sa kojim bi mogao da se meri je
Miloševićev skup na Ušću, ali ne postoji
način da tačno procenimo koliko je tada
ljudi bilo. Nemamo relevantne snimke.“
Peti oktobar, koji je zbog istorijske va-
žnosti verovatno van konkurencije, sva-
kako je bio masovniji, ali nije čak ni toliko
masovan koliko se veruje. Načelne proce-
ne su između 80.000 i 120.000 ljudi.
„Prema ovim metodologijama, sa
naknadnim analizama, ja sam čak bli-
ži broju od osamdeset hiljada. Tako da
9
 SPECIJAL PROTESTI
je protest u petak na tri četvrtine Petog
oktobra, kada je reč o masovnosti“, kaže
nam Gubaš.
Gubaš je još 1991. godine primetio da
vlast i opozicija, odnosno tada SPS sa
jedne i SPO i njihov lider Vuk Draško-
vić kao „kralj trgova“ sa druge strane,
uvek imaju potpuno suprotne procene
o broju ljudi na nekom mitingu.
„Broj prisutnih na protestu svaka-
ko jeste bitan, ali cilj ne zavisi samo od
broja demonstranata. Vuk Drašković je
uspevao da izvede na ulice po 30.000-
40.000 ljudi, pa nikad ništa nije posti-
gao. Za neke promene nije potrebno sto
hiljada ljudi.“
IZAZOV SLEVA
Osvrnuvši se na političke domete do-
sad održanih protesta, Aleksandar Mu-
sić kaže da „stvaranje momentuma kod
levo-liberalne opozicije“ svakako jeste
jedan od njihovih najželjenijih ciljeva.
„Zbog ograničenih osobnih brendova
nekolicine lidera, loše taktike i nevešte
komunikacije koju je režim dosad svaki
put kažnjavao, stvaranje momentuma na
toj strani političkog spektra dosad je bilo
teško zamislivo. Sada je situacija pone-
što obratna. Sam momentum sledi i bu-
đenje određene nade da je režim mogu-
će u nekoj meri izazvati i sleva, a ne samo
zdesna. S druge strane, politički domet
kontramitinga ne postoji, no ne zato što
je izvođenje desetina hiljada ljudi sa su-
10 Nedeljnik 25. maj 2023.
protne strane zanemarivo, nipošto, nego
zato što u tom potezu nema inovacije –
g. Vučić po prvi put igra u tuđem nara-
tivnom polju, kasni s realizacijom te mu
svaka sledeća politička poruka u toj pu-
tanji prirodom stvari nema željenu do-
datnu vrednost, nego isijava dojmom
panike i iznuđenog poteza. Ukratko – i
najvehementnije signaliziranje moći u
unapred izgubljenom narativnom polju
lične i režimske nemoći ne rezultira doj-
mom moći, nego izjeda samo sebe.“
Komentarišući miting koji je predsed-
nik države Aleksandar Vučić najavio za
26. maj, Bojan Klačar iz CeSID-a kaže da
je to „politički odgovor na proteste opo-
zicije“.
„Pored toga, Vučić želi da ga iskoristi
kao povod za objavljivanje neke važne
odluke, to je sigurno, da možda najavi
povlačenje sa mesta predsednika Srp-
ske napredne stranke (što se meni lično
čini najizglednijim scenariom), intenzi-
viranje rada Narodnog pokreta za državu
i sopstvene pozicije u njemu ili najavi iz-
bore – bilo kroz preciziranje konkretnog
datuma (manje verovatno), bilo kroz de-
finisanje nekog šireg vremenskog okvi-
ra (mnogo verovatnije). Ne treba isklju-
čiti ni mogućnost da mitingom želi da
otpočne predizbornu kampanju ili da
homogenizuje i očvrsne svoje biračko
telo, da ga obodri i mobiliše, jer izbori
su blizu“, kaže Klačar, zaključujući da
skup svakako ima za cilj da SNS izvuče
iz defanzivne faze izloženosti zahtevima
opozicionih protesta i postavi ih u ofan-
zivnu, gde je on taj koji diktira teme za
političku i medijsku agendu.
Musić kaže da SNS mitingom želi da po-
kaže kako je narod koji se okupljao na
dosadašnjim protestima tek „manji deo
ukupne slike Srbije, a da je ‘istinski na-
rod’ na drugoj strani“.
„Uspeh će mu na njegovu žalost izo-
stati iz razloga što su aktivnosti na beo-
gradskim ulicama, nezavisno od levo-li-
beralne opozicije, dojmom i energijom u
najširim masama poimane kao nativne,
prirodne, svojevoljne, dok obilje infor-
macija o partijskim direktivama, uce-
nama na radnim mjestima i spotica-
nju režima o vlastite noge u organizaciji
autobusa za režimski miting odaju do-
jam galopirajuće nervoze i prinude, a tu
onda pojam naroda rapidno bledi u od-
nosu na pojam partije“, smatra Musić.
On dodaje i da je moguće da Vu-
čić svoj miting iskoristi kako bi najavio
nešto „veliko“, ali i da će sve što pred-
sednik bude izgovorio biti motivisano
pokušajem zaustavljanja „negativnog
percepcijskog cunamija“ koji preti da
preplavi vladajuću stranku.
„Ono što će g. Vučić najaviti na mi-
tingu ne mora ni u čemu biti ono što će
se uistinu realizovati. Naime, g. Vučić
je prirodno vođen instinktom opstan-
ka na vlasti, u situaciji kada mu je rej-
ting stranke na istorijskom minimumu,
Vučić će svoj miting iskoristiti
kako bi najavio nešto „veliko“,
ali sve što predsednik bude
izgovorio biće motivisano
pokušajem zaustavljanja
negativnog percepcijskog
cunamija koji preti da preplavi
vladajuću stranku
Aleksandar Musić, politikolog
a njegov rejting takođe nemalo ranjen,
svaki budući potez s implikacijom vlasti
kao takve biće 1.000 puta vagan i o nje-
mu će se odlučivati u zadnjem trenutku,
u datom kontekstu i sa svim informaci-
jama tog trenutka, bilo to za mesec ili
za godinu dana. Mislim da je raspisiva-
nje vanrednih izbora za njega zasad viša
matematika. On njih može najaviti, on
se njima može razmetati, može čak i po-
staviti neki datum, no to i dalje ne znači
da će ih i raspisati – ta retorika može po-
služiti kao kartaški alat u pokušaju zau-
stavljanja negativne percepcijske spira-
le“, kaže Musić.
Na pitanje očekuje li da će održavanje
novog protesta „Srbija protiv nasilja“ u
kombinaciji sa SNS skupom zakazanim
za 26. maj izazvati tenzije većih razme-
ra, Klačar smatra da, ostane li opozicija
pri svom stavu da u petak ne organizu-
je protestnu šetnju, do većih incidenata
ne bi trebalo da dođe.
„Pomeranje te šetnje sa petka na su-
botu veoma je dobra i odgovorna odlu-
ka. Da se nekim slučajem oba skupa do-
gode u istom danu, postojala bi velika
verovatnoća eskalacije, jer u atmosferi
polarizacije i podignutih emocija, teško
da bi bilo koja institucija mogla da ga-
rantuje potpuno bezbedno okruženje.“
I Aleksandar Musić misli na sličan način.
„Tamo gdje partijske direktive zapo-
vedaju kretanjem desetine hiljada lju-
di – tenzije se prirodno pojavljuju. Ipak,
krvoproliće, masovne tuče ili nanošenje
štete objektima ne očekujem zato što je
g. Vučić svjestan da će u njega i njego-
ve stranačke podanike biti uprto milion
očiju. U tom smislu bi partijska discipli-
na trebala odraditi svoje. Ovo je najgori
trenutak u kojem bi si mogao priuštiti
ikakav posrtaj u tom smislu.“
„BUDUĆNOST“ I „NADA“
Inače je tipično za proteste da često nji-
hova masovnost nije u skladu sa efek-
tom koji su imali ili sa našom predsta-
vom o tom protestu. Na primer, kada
je u sklopu protesta „1 od 5 miliona“
održan skup povodom godišnjice ubi-
stva Olivera Ivanovića, taj dan se sma-
trao jednom od kulminacija dotadašnjih
protesta, a zapravo je bilo oko 8.000 lju-
di, što je nešto manje od proseka na
tim protestima (prema Gubašu između
9.000 i 10.000).
Takođe se često preuveličava, što smo
mogli da vidimo ovih dana kod nekih
opozicionara, kao što i vlast često čini.
Tako je posle čuvenog dolaska Vladimi-
ra Putina u Beograd („spasibo za dru-
žbu“), kada je upriličen doček kao po-
litički skup vladajuće stranke, zvanično
saopšteno da je skupu prisustvovalo
120.000 ljudi.
Gubaš je procenio da je samom do-
gađaju prisustvovalo između 35.000 i
40.000 ljudi, odnosno da je prema nje-
govim analizama sa Terazija prema Hra-
mu Svetog Save krenulo oko 45.000-
50.000 ljudi iz cele Srbije, ali da je do
Hrama stiglo 25.000-30.000 ljudi, dok
se još desetak hiljada zadržalo neko vre-
me na Slaviji. Preostalih desetak hiljada,
kako je to zabeležio Gubaš, „raspršilo se
odmah po prispeću na Slaviju“.
Naprednjaci su svoju političku domi-
naciju tada utvrdili skupom koji su naja-
vljivali kao „najveći u istoriji“ pod nazi-
vom „Budućnost Srbije“; prema Gubašu
je tom mitingu prisustvovalo između
30.000 i 35.000 ljudi. S tim što se ogra-
ničava na broj ljudi zabeležen ispred
Skupštine, verovatno ih je, kaže, bilo
više „dovedenih“ u Beograd.
Najavljeni „skup nade“ za petak po
scenariju podseća na ovaj miting.
I sve su ovo proporcije koje nam
mogu biti korisne krajem nedelje kada
se ponovo, tradicionalno, bude gađalo
brojkama o istorijskim i „nikad neviđe-
nim“ mitinzima.
I samo da ne zaboravimo šta je bilo to što
je, na početku, ljude i poteralo na ulice. N
11
 SPECIJAL REPORTAŽA
Na liniji gde se
spajaju ljudi i grad
Kako se nešto na njegovim ulicama zbije, grad se toga već seća
i stariji ljudi kojih je pred Skupštinom mnogo, zapitkuju jedni
druge kada je poslednji put bilo ovako. Kraj gomile ne vidim od
sunca. Možda dok je zalazilo, tačno na pola neba između Starog
dvora i Terazija, nije bio zlatni sat, ali je trenutak bio zlata vredan
Piše Uroš Jovičić
„NE ZNAM TAČNO,
BRATE,
trebalo bi da se ide istom rutom, samo
ćemo napraviti krug ovaj put.“ Tu reče-
nicu na nekoliko metara od kamiona sa
natkrivenom ceradom i velikim zvučni-
cima – onog pored kog su tokom pret-
hodne serije demonstracija pre četiri
godine saznavane najpreciznije infor-
macije – izgovara jedan opozicioni po-
litičar drugom. I ta rečenica u petak,
tačno u 18 časova implicira samo jedno
– opozicija nije „preuzela“ proteste. To
je blistavo i strašno. Strašno u pogledu
opozicije i blistavo u pogledu građana od
kojih niko ništa ne mora da preuzima.
Dok je upravo o tome okupljenima go-
vorila majka iz Pećinaca, čije dete nije
primljeno u vrtić zbog njenih političkih
stavova, oko Skupštine je počelo da vri.
Beograd nikada ništa nije video prvi put.
Kako se nešto na njegovim ulicama zbije,
grad se toga već seća i stariji ljudi kojih je
pred Skupštinom mnogo, zapitkuju jed-
ni druge kada je poslednji put bilo ova-
ko. Kraj gomile ne vidim od sunca. Mo-
žda dok je zalazilo, tačno na pola neba
između Starog dvora i Terazija, nije bio
zlatni sat, ali je trenutak bio zlata vredan.
Posle vatrenog govora isprekidanog
izgubljenim kontaktom mikrofona, iza
glavne parole protesta skupljaju se gra-
đani i ona dvojica opozicionih politi-
čara koja su se domunđavala oko rute,
odbijaju da stanu na čelo. Baš u tom
momentu jedna gospođa vikne na oku-
pljene muškarce: „Gde su vam muda,
zar ja moram da vam otvaram oči?“ I
dok okupljeni muškarci pokušavaju
da shvate korelaciju između ta dva dela
tela, gospođa koja na očima drži bele
naočare za sunce – kasnijom proverom
utvrdiću da je u pitanju kopija „Celi-
12 Nedeljnik 25. maj 2023.
ne“ naočara koje koštaju tačno 58.400
dinara – počinje svoje izlaganje o tome
„da nas vode u šetnju kao ovce“ i da joj
„nije jasno kako ne vidimo da je iza sve-
ga duboka država“. Iako je iza „svega“ u
petak, stajala zapravo prava cena naoča-
ra koje nosi. Tih nešto manje od 60.000
dinara koliko mesečno primaju nastav-
nici, domari, medicinske sestre, svi oni
koji su bili tamo gde je društvo ovog
maja najslabije – u školama i bolnica-
ma. Tamo gde je kap prelila čašu gra-
đanske trpeljivosti, svih onih građana
koji žele da razumeju kako je moguće
da njihova deca više nigde nisu bezbed-
na i da je to nekome smešno.
Okupljeni, začudo, uopšte nisu reago-
vali na ubedljive i vrlo glasne povike
o još jednoj teoriji zavere. Izgledali su,
pošteno rečeno, kao da su već siti svega
i da su spremni za šetnju u predvečerje.
Desetak minuta kasnije i kamion i paro-
la nestali su negde na liniji gde se spaja-
ju ljudi i grad. Mi se i dalje nismo makli.
Najtačniji opis koliko je ljudi bilo na
protestu, zapravo je put iz središta ne-
zadovoljnih građana ka čelu kolone.
Posle desetak pasivnih minuta bilo je
vreme da se probijemo iz gužve. Pro-
gurali smo se kroz masu do Pionirskog
parka, odatle presekli pored Novog
dvora, pa kroz prolaz od Kralja Milana
do Kraljice Natalije; odatle niz Dobrinj-
sku, kroz park Kneza Miloša do ono-
ga što smo mislili da je početak. Tek
tu smo prestali da trčimo. I tek tu smo
shvatili da i dalje ne vidimo gde kolo-
na zapravo počinje. Iz Nemanjine sam
poslao prve fotografije redakciji i na-
stavili smo da jurimo ka čelu. U među-
vremenu je prijatelj sa kojim sam bio
zastao nekoliko puta da se pozdravi sa
momcima iz benda u kom svira, sa pri-
jateljicama sa posla, sa koleginicama i
kolegama sa fakulteta, a pored jednih
smo samo protrčali pa su mu skandira-
li „Bane, Bane“, i već sam počeo da ga
zezam da je od našeg poslednjeg viđa-
nja postao važna faca.
„Nisam, čoveče, samo su ovde svi lju-
di koje poznajem.“
Na ulazu na Gazelu, čekao je špalir.
Kao kapija na putu koji će tog dana pre-
ći svi ljudi koji se sa Beogradom dobro
poznaju. Kako je pesnik napisao za veli-
ke gradove – u najlepšima sve su bolesti
zarazne. Buntom su, tako, zaraženi gra-
đani svih fela.
Otac i majka guraju kolica sa blizan-
cima – prve demonstracije. Pored njih
tri devojčice, još se nisu zadevojčile,
još pakuju knjige u ranac veče pre ško-
le. One najbolje osećaju. Sve tri vode po
psa, a psi laju ka suncu. Ispred njih dvo-
jica penzionera; vezali jakne oko krsta,
veče je prohladno u gradovima koji sa-
njaju zoru. Odmah pored njih oniži mo-
mak u dresu Nemanje Vidića. Beli dres
reprezentacije, čiji bivši kapiten više
nije samo fudbalska legenda, već sim-
bol. Desno, na samom krilu u zgusnutoj
formaciji nekoliko mališana romske na-
cionalnosti, u rukama tarambuka, har-

monika i violina. Kažu – danas ne na-
plaćujemo svirku.
„Nismo više tako mladi, šta je život
sada znamo“, pevaju tako klinci koji i
dalje slave jednocifrene rođendane, u
glavnom gradu zemlje u kojoj mladi ne
odrastaju nego stare.
A na svakih 30, 40 glava ista poruka.
Neko je napisao hemijskom na brzinu,
na poleđini odštampane srpske zastave,
neko sprejom na čaršavu ukradenom iz
onog dela ormara u kom sve majke ču-
vaju stvari da poklone deci kada se uda-
ju i ožene. Negde čitko ćirilicom, negde
nahereno u stranu, kao pogled na sta-
ri deo grada tamo gde se Gazela stapa sa
novim. Svuda tri reči, film je domaći –
„Šta je smešno?“ Žanr: tragedija.
Baš na tom mestu vrh kolone se cepa
na nekoliko rukavaca. Građani koji su
čuli na kraju govora pred Skupštinom
da je planirana ruta sa Gazele na Bran-
kov most, uputili su se desno, a kami-
on sa kog je poruka o ruti odzvanja-
la otišao je levo, na Gazelu, u drugom
pravcu. I oni koji su krenuli ka drugom
mostu, podelili su se u nekoliko kolo-
na, da bi se svi zajedno sastali tek na
početku mosta.
U tom trenutku mi stiže SMS: „Mi smo
i dalje kod Skupštine. Tijana je krenula
u štiklama, ne znam koliko će izdržati.“
Mediji – i onaj za koji sa protesta iz-
veštavam – prenose da se kritična masa
polako skuplja na Gazeli i dva tipa sa ve-
ljonevoljovskim kačketima i prslucima
na dukseve s kapuljačom, nešto nervo-
zno govore u rukav. Svetla se simbolič-
no pale na dva mosta, bez reda i poretka,
sa istom željom; kao da je neko slučaj-
no protrljao lampu u kojoj se dugo kri-
je duh anarhije.
Kod Terazijskog tunela, scena dana.
Penzionerka od umora i stresa pada u
nesvest, i dok je pridižu i polivaju vo-
dom govori: „Znam ja što sam ovde,
niko mene nije naterao.“
U tom momentu stižu vesti da će ljudi
razapeti šatore i odmah za njima i ana-
lize da li je to dobro i kalkulacije koli-
ko je građana, u glavu ako može, iza-
šlo na ulice Beograda. Iako bilo kakvo
uključivanje širokog spektra analitič-
kih formi i sve kvantifikacije ne mogu
da dočaraju osećaj kada most krene da
se ljulja, osećaj kada klinac na rameni-
ma urla „ostavke, ostavke“ i kada žena
koja može da mu bude prabaka ne odu-
staje iako na svim našim pametnim sa-
tovima i telefonima piše da smo preba-
cili i 13. kilometar.
Ista ona dva tipa sa početka kod kami-
Prijatelj sa kojim sam bio
zastao je nekoliko puta da
se pozdravi sa momcima
iz benda u kom svira, sa
prijateljicama sa posla, sa
koleginicama i kolegama
sa fakulteta, a pored jednih
smo samo protrčali pa su mu
skandirali „Bane, Bane“, i već
sam počeo da mu pričam da je
od našeg poslednjeg viđanja
postao važna faca. „Nisam,
čoveče, samo su ovde svi ljudi
koje poznajem“
ona, stoje sa nekoliko žena kod spome-
nika Nikoli Pašiću. Bili su u pravu, neki
od nas su se vrteli ukrug. Okupljene
žene burno gestikuliraju, izgledaju be-
sno, ona dvojica klimaju glavama, po-
tvrdno, podržavajući.
Jedna od žena nas zaustavlja.
„Koje ste vi, momci, godište?“
Mi odgovorimo da smo vršnjaci Dej-
tona.
„Eto“, kaže kao da smo potvrdili nje-
nu tezu. „I koje su ovo demonstracije u
vašim životima?“
Brojimo na prste, pa nas prekida jer nije
ni pitala da bi dobila odgovor.
„Ja sam 20 godina starija od vas, zami-
slite koje su meni po redu. Nisam više
ni besna, samo sam tužna“, kaže i prođe
pored nas u noć.
Te 1975. kada je rođena tužna gospo-
đa, Davorin Popović otpevao je da nas
„deli grobna tišina“ i da je „mir svuda
oko nas“. Tamo gde je nekoliko sati ra-
nije bila masa nezadovoljstva, sada ćar-
lija praznina buđenja noći u velikom
gradu i sve miriše na mleko za telo sa
kokosom.
U gradu u kom protesti nemaju stalnu
rutu i u kom sijaju dva mosta; u gradu u
kom su ljudi samo tužni i pun im je ko-
fer svega; u gradu u kom se na dan pro-
testa pesma ne naplaćuje, a penzioneri
ne odustaju od šetnje nego samo podve-
žu krsta da ne nazebu; u gradu u kom se
broj demonstranata najpreciznije meri
trkom niz gradske ulice, prolaze i par-
kove da nikada ne stigneš na čelo kolo-
ne; u gradu u kom se na proteste ide i u
dresu prognanog kapitena reprezenta-
FOTO: BETA
cije i u štiklama, dabome.
Tamo gde će, kao u pesmi, jutro pro-
meniti sve. N
13
 SPECIJAL PROTESTI
ZAŠTO ŠETAM?
Građanski protesti i ubrzano
kretanje od tuge do ljutnje
Građani šetaju na protestima zato što vide da je ovo društvo postalo loše mesto za život. Šeta se za
slobodne i fer izbore umesto kontrolisanih izbora na kojima ljudi u crnim džipovima uteruju birače na
glasačka mesta i kontrolišu kako će da glasaju. Građani šetaju protiv nasilja, ali u stvari šetaju za svoje
osnovno ljudsko dostojanstvo. Pored svih tih razloga, mene pokreće još jedan motiv koji mi je veoma važan...
Piše prof. dr Aleksandar Baucal
O
vih dana u Beogradu će
biti održana dva skupa.
Na jednom će biti oku-
pljeni oni koji imaju di-
rektnu korist od vlasti i
građani koje oni prisilno dovode au-
tobusima, a na drugom će biti građani
koji smatraju da tragedije koje su se de-
sile moraju biti tačka preokreta.
Nakon tragedije u oglednoj OŠ „Vla-
dislav Ribnikar“ i u okolini Mladenovca,
građani Srbije su pokrenuli novu seriju
protesta. Započeto je tihim okupljanjem
kod škole u kojoj se desila tragedija koju
još uvek ne uspevamo da pojmimo. Za-
jedničko tugovanje i okupljanje u izra-
žavanju poštovanja onima koji su di-
rektne i indirektne žrtve masakra, koji
je počinilo dete od svega 13 godina, bilo
je pokretač ovih protesta.
LJUDSKOST I OTUĐENOST
U skladu sa davno ustanovljenim fa-
zama u tugovanju moglo se očekivati
da će početni šok i neverica biti praćeni
ljutnjom i besom. Činjenica da niko od
osoba koje trenutno u naše ime obavlja-
ju najviše funkcije u Srbiji nije došao is-
pred škole da se pridruži drugim građa-
nima, bila je neshvatljiva i neprihvatljiva.
Čak i oni građani koji su smatrali da je
postojeća vlast prihvatljiva tada su jasno
videli da su iznevereni.
Umesto da budu oslonac za suočavanje
sa tragedijom, vlast je pojačala svoju uo-
bičajenu retoriku nasilja i vređanja nei-
stomišljenika.
Umesto da se solidarišu sa građanima
i da se pridruže kolektivnom tugovanju,
oni su preko strogo kontrolisanih medija
širili podele i polarizaciju u društvu.
U okolnostima u kojima je dovoljno da
14 Nedeljnik 25. maj 2023.
se samo prate osnovna ljudska osećanja,
samo izuzetna otuđenost vladajućih poli-
tičara od društva može da objasni zašto su
nepogrešivo grešili u svojim postupcima.
Takvim postupcima ubrzan je proces
prelaska neverice i tuge u ljutnju. Ljutnja
građana je zato usmerena ka vlasti koja je
izgubila vezu sa svojim građanima čak i
na nivou bazične ljudskosti.
Ljutnja je tako pretvorena u građanski
protest protiv nasilja. Sveprisutno nasi-
lje u društvu prepoznato je kao apsolut-
na odgovornost onih koji su apsolutnom
kontrolom oduzeli državu od građana.
Tragedija koja je u duši svakog od nas
ostavila težak bol dodatno je povećala ras-
cep između građana i vlasti. Za vlast je ovo
bila tragedija posle koje sve treba da ostane
isto osim što će biti još nekoliko vanrednih
obraćanja vodećih političara, dok su gra-
đani imali osećaj da sve treba da bude dru-
gačije. Za građane je ovo događaj posle ko-
jeg ništa ne sme da ostane isto. Za građane
ova tragedija mora da dovede do korenitih
promena u društvu. Ako se promene ne
dese sada, pitanje je kakva će biti sledeća
opomena koju ćemo dobiti kao društvo.
NOSIOCI VLASTI SU NAJODGOVORNIJI
Nasilje je prepoznato kao glavna tema
protesta zato što je ono postalo prisutno
u svakom aspektu života. Nasilje je pri-
sutno u tolikoj meri da smo prestali da
ga primećujemo.
Prva strategija odbrane za mnoge gra-
đane je bila povlačenje u svoj svet. U
svom svetu možemo da organizujemo
svoj život i svoje odnose sa drugima bez
nasilja. Na taj način granice našeg pri-
vatnog sveta postale su zidovi koji su
imali da nas štite od nasilja u društvu.
Deo te strategije je da ignorišemo nasilje
izvan naše male oaze. Naš prećutni ugo-
vor sa društvom je podrazumevao da se
mi građani ne mešamo u igre moći i na-
silja, a da naše oaze ostanu netaknute.
Tragedija u oglednoj OŠ „Vladislav
Ribnikar“ pokazala je da su granice na-
ših privatnih života slaba odbrana od na-
silnog društva. Ona je pokazala da nasi-
lje u društvu ima tendenciju da se širi i da
je samo pitanje vremena kada će nepo-
zvano ući i u našu malu oazu za koju smo
mislili da je sigurna. Tako smo razume-
li da nema sigurnog mesta u koje može-
mo da se sakrijemo od nasilja u društvu.
Ova tragedija je na bolan način pomo-
gla da steknemo još jedan važan uvid.
Povlačenjem od nasilja u društvu posta-
jemo nevidljivi saučesnici u svim njego-
vim posledicama. Ovo društvo pripada
svima nama i kada izbegavamo svoj deo
odgovornosti u njegovom uređivanju, mi
doprinosimo širenju nasilja čak i ako smo
načelno protiv nasilja.
Verujem da je to jedan od važnih ra-
zloga zašto su građani izašli iz svojih ma-
lih oaza i pridružili se građanskim pro-
testima i zajedničkim naporima da se
prekine proces širenja nasilja u društvu.
Građani su, takođe, prepoznali nosioce
vlasti kao najodgovornije za širenje nasi-
Najviše šetam za sedam
zelenih pramenova Sofije
Negić o kojima je govorila
njena majka u prošlom broju
Nedeljnika. Šetam da škola
bude mesto u kojem će
nekih budućih sedam dečjih
pramenova biti prilika za bolje
razumevanje, upoznavanje i
druženje, a ne razlog da deca
budu poslata kod frizera

lja u društvu. U prethodnih 10 godina vla-
davine, postojeća vlast je svojom voljom
preuzela nasilje kao svoj model upravlja-
nja državom i društvom. Čak i međusob-
ni odnosi između nosilaca najodgovorni-
jih funkcija su zasnovani na nasilju.
DRUŠTVO KOJE NIJE DOBRO
Građani šetaju na protestima zato što
vide da je ovo društvo postalo loše me-
sto za život. Mladi svoj budući život vide
van ovog društva, a malo ko želi da dođe
da živi sa nama. Vidimo da smo stvori-
li društvo koje nije dobro mesto ni za nas
same. Čak i osobe koje su izbegle iz stra-
vičnih ratova ne žele da ostanu da žive
sa nama. Svakog dana čujemo da je neka
mlada osoba otišla iz zemlje da se ne vrati.
Ako se ništa ne promeni, i dalje će svakog
dana neki roditelji, bake i deke ostajati bez
svakodnevne veze sa decom i unucima.
Ako društvo nastavi sa postojećim nasi-
ljem, mladi će i dalje svoju sreću graditi u
nekom boljem društvu, a roditelji, bake i
deke će živeti od susreta do susreta. Virtu-
elni susreti pomažu, ali ne mogu da omo-
guće zagrljaj i zajedničke aktivnosti.
Šeta se i zato što građani vide da je Narod-
na skupština mesto gde vladajuća većina
sistematski sprovodi nasilje nad predstav-
nicima građana iz opozicionih stranaka.
Nasilje u Skupštini nije samo ono što vidi-
mo u prenosu sa sednica u kojima poslani-
ci većine vređaju, ponižavaju, omalovaža-
vaju i dehumanizuju poslanike iz opozicije.
Nasilje u Skupštini se ogleda i u tragikomič-
nom manipulisanju procedurama kako bi
se poslanici opozicije sprečili da zastupaju
interese građana koje predstavljaju. Nasilje
u Skupštini je i kada većina izgubi deseti-
ne hiljada potpisa građana koji su potpisali
narodnu inicijativu. Građani zato šetaju za
Skupštinu koja će donositi zakone koji štite
opšti interes, a ne interese male grupe ljudi
koji su na vlasti.
Građani šetaju i zato što ne žele da na-
cionalne frekvencije, koje su naše zajed-
ničko, opšte dobro, budu korišćenje za
sistematsku promociju nasilja. Rijaliti pro-
grami su samo jedan deo problema. Oni su
pre simptom nego suština problema. Gra-
đani žele da nacionalne frekvencije služe
svima nama da budemo bolji ljudi, a ne da
u nama bude naše slabosti i mane. Učesni-
ci u protestima žele da im mediji koji ko-
riste nacionalne frekvencije omoguće da
čuju različita mišljenja, da im pomognu
da bolje razumeju društvo i svet u kojem
živimo i da možemo da upravljamo svojim
životom. Oni ne žele da mediji budu mo-
ćan instrument vlasti protiv svojih građa-
na, već da budu instrument koji će omo-
gućiti građanima da nadziru kako oni koji
su na vlasti koriste moć i odgovornost koju
smo im delegirali.
Šeta se za slobodne i fer izbore umesto
kontrolisanih izbora na kojima ljudi u cr-
nim džipovima uteruju birače na glasačka
mesta i kontrolišu kako će da glasaju. Gra-
đani žele izbore koji će im omogućiti da
se upoznaju sa različitim opcijama i kan-
didatima. Žele izbore na kojima će svako
moći slobodno da izrazi svoje političke
preferencije makar se naknadno razoča-
rao u one za koje je glasao. Oni koji šeta-
ju žele izbore na kojima se glasovi bro-
je pošteno, a rezultati se znaju sutradan.
Građani šetaju za izbore na kojima će po-
držati one političare koji im daju nadu u
bolje sutra, a ne za vlast koja već deset go-
dina pokazuje da će sutra njima biti bo-
lje, a građanima lošije. Građani šetaju zato
što žele izbore makar kao što imaju gra-
đani Crne Gore. Iz tog razloga ovi prote-
sti građana ne mogu da se reše raspisiva-
njem još jednih nefer i neslobodnih izbora
u kojima će biti važniji ljudi u crnom iz cr-
nih džipova nego volja građana. Takvi iz-
bori neće rešiti postojeće probleme u dru-
štvu, već će ih radikalizovati.
Ukratko, građani šetaju protiv nasilja,
ali u stvari šetaju za svoje osnovno ljud-
sko dostojanstvo. Dostojanstvo građa-
na je nešto što se podrazumeva, ali se u
našem društvu svakodnevno krši. Iako
Ustav garantuje dostojanstvo svim gra-
đanima, ono je najviše ugroženo baš od
vlasti koja ima najveću odgovornost da
štiti Ustav i da njegove norme budu vi-
dljive u svakodnevnom životu.
MOJ MOTIV
Gorenavedeni razlozi su, takođe, razlo-
zi koji i mene motivišu da budem deo gra-
đanskih protesta. Iz tog razloga nisam si-
guran u kojoj meri je ono što ste pročitali
objektivna analiza ili rezultat mog meha-
nizma projekcije. Ostavljam čitateljkama i
čitaocima da naprave psihološku procenu.
Pored svih tih razloga, mene pokreće
još jedan motiv koji mi je veoma važan.
Moja šetnja je motivisana željom da
naše škole postanu mesto gde će učenici
rado odlaziti, mesto koje će doživeti kao
svoje i gde će se dobro osećati, prostor u
kojem će biti zainteresovani i radozna-
li. Da učenici iz škole dođu sa željom
da podele sa roditeljima nove doživlja-
je koji su ih pokrenuli umesto osećanja
dosade, neshvaćenosti i smorenosti.
Šetam za školu u koju će nastavni-
ci dolaziti sa entuzijazmom da uživaju
u radu sa učenicima i u saradnji sa dru-
gim nastavnicima. Šetam da nastavnici
svoje vreme, energiju i entuzijazam ko-
riste da pomognu učenicima da odrastu
u dobre i kompetentne ljude.
Šetam za školu u kojoj će roditelji i
nastavnici da budu partneri i saradnici
u odrastanju novih generacija, a ne „ne-
prijatelji“ koje treba izbegavati.
Šetam za škole koje će dobijati podršku
od Ministarstva i kojima će zakoni i propisi
biti oslonac da budu bolje mesto za boravak
i učenje, a ne prepreka koju treba zaobići.
Ali najviše šetam za sedam zelenih
pramenova Sofije Negić o kojima je go-
vorila njena majka u prošlom broju Ne-
deljnika. Šetam da škola bude mesto u
kojem će nekih budućih sedam dečjih
FOTO: BETA
pramenova biti prilika za bolje razume-
vanje, upoznavanje i druženje, a ne ra-
zlog da deca budu poslata kod frizera. N
15
 SVEČANA OTVARANJA

Predsednik i narod: Ljubav

na svakoj deonici puta
Želja za što češćim i što bliskijim kontaktom sa narodom tako je silna da vrh pribegava
organizovanju manifestacija koje se verovatno daju zapaziti samo u Srbiji. Potkraj aprila dogodilo
se nešto što ni mi domaći urođenici ne možemo da razumemo, a još manje rastumačimo

Piše Ljubomir Madžar

S
a svojim narodom Predsed-
nik Republike (PR) komu-
nicira intenzivno i neobič-
no srdačno.
Kroz tu komunikaciju, ali i
na druge načine kao što su to povremeni
milodari iz budžeta, između PR-a i naro-
da razvila se obostrana i uzajamna ljubav.
Ljubav se razvila do tog stepena da su pali
posve ozbiljni predlozi da se promenom
Ustava PR-u omogući da doživotno osta-
ne na čelu države, a česti emotivni izlivi
predsednice Vlade bez sumnje odražava-
ju taj odnos. Ne manjkaju, dakle, masov-
ne manifestacije ljubavi prema PR-u – ko
ne veruje neka pogleda izborne rezultate
– ali ni PR ne ostaje ni hladan ni dužan.
On se tako često lirski raskravi govoreći o
tome kako smo ponosan, dostojanstven,
slobodoljubiv i hrabar narod i kako smo
jedini koji znaju da udare kontru gram-
zivim i beskrupuloznim velikim silama.
Pa neka košta koliko košta!
Parafrazirajući Tolstoja, možda bi bilo Ljubav kô ljubav: slična jarka osećanja nifestacija koje se verovatno daju zapazi-
umesno kazati da su sve jarke ljubavi upa- razvijaju se između PR-a i mase njegovih ti samo u Srbiji. Poodavno je, naime, za-
dljivo slične ili čak iste, a da samo mržnje obožavalaca, a nije isključeno da se dva paženo da se neki novoizgrađeni ili samo
znaju da budu jedinstvene i neponovljive. upravo pomenuta emotivno podstaknu- temeljnije rekonstruisani objekti vrlo sve-
Velike ljubavi praćene su velikim, pone- ta približavanja okončaju na istovetan na- čano otvaraju u više navrata i po ne baš
kad teško kontrolisanim strastima. Sto- čin! Za ta dva približavanja karakteristična lako razlučivim fazama pre nego što se
ga uzajamna ljubav PR-a i običnog puka je izvesna asimetrija uloga koju igraju dve počnu koristiti. Tako se odradi deo pla-
podseća na ljubav između dvoje mladih strane: jedna je uglavnom aktivna a dru- niranih operacija, pa usledi svečano otva-
suprotnog pola, temperamentnih i pu- ga pretežno pasivna; to ipak ne može biti ranje znatno pre nego što se okonča ceo
stolovinama sklonih. I u jednom i u dru- predmet posebnih komentara jer su takve projekat; posle, kad se donekle odradi
gom slučaju muška strana prosto izliva uloge u samoj prirodi stvari i bez povrede sledeća skupina operacija, opet se uprili-
silne komplimente, umilne reči kojima je prirodnih zakona ne bi mogle da se vidni- či svečano otvaranje. I tako, u više navrata
teško odoleti. Svrha tih maznih tepanja je je modifikuju. i uz garniranje izgradnje ili rekonstrukci-
što smelije i toplije približavanje dvaju us- Ljubav i odanost političkog vrha, poseb- je sa velikom količinom slavljenja, sve po
treptalih bića, pri čemu muška strana na- no onog najužeg i najvišeg, prema narodu fazama i ponekad uz neki dramolet svodiv
stoji i nada se da što izrazitije smanji raz- i „našoj zemlji“ navodi na neke specifič- na narodno veselje.
mak između dva uzajamno usmerena i ne i izuzetne obrasce ponašanja koji bi u Verovatno strani posmatrači nisu do-
emotivno povezana bića. inostranstvu mogli da se protumače čak voljno lucidni da bi ovako nešto mogli da
Vrhunac nežnosti je uklanjanje bilo ka- i kao čudnovati. Želja za što češćim i što razumeju. Neki se pitaju čemu toliko sla-
kvog razmaka i potpuno uzajamno preda- bliskijim kontaktom sa narodom tako je vljenje čak i povodom dovršenja objeka-
vanje. silna da vrh pribegava organizovanju ma- ta koji u istoriju građevinarstva baš i neće

16 Nedeljnik 25. maj 2023.

ući kao monumentalni i trajno pamće-
ni. Kod njih ne postoji takva praksa suk-
cesivnog slavljenja dovršetka pojedinih
faza projekta pre nego što je cela građevi-
na, sve sa montažom opreme, definitivno
kompletirana. No, mi sve to ipak možemo
da rastumačimo. Sva ta repetitivna slavlja
prilika su za politički vrh da sebi obezbe-
di besplatnu reklamu i političku propa-
gandu. Pa neka opozicija vidi može li se,
i kako, konkurentski nadmetati sa vlašću
koja ima takve i tolike lako pribavljive re-
klamne mogućnosti.
No, potkraj aprila dogodilo se nešto što
ni mi domaći – urođenici, kako je naše
narodne mase običavao da naziva jedan,
sada već pokojni, prijatelj – ne možemo
da razumemo, a još manje rastumači-
mo. Puštena je u rad deonica Moravskog
koridora od nekih stotinak kilometara.
I to je podeljeno u nekakve faze uz pri-
kupljanje narodnih masa za svaku fazu
ponaosob. Ovoga puta stvar je ispala sa-
svim osobena. U ranijim faznim podela-
ma slavljenja odrađenih skupina opera-
cija te faze su bile sukcesivne, vremenski
Završena 3. Machine Learning konferencija
na Paliću u organizaciji Inspira Hub-a
Više od 120 posetilaca i isto toliko pri-
lika za umrežavanje, 19 predavača i po-
gled na mirno Palićko jezero – odličan je
ram za sliku vikenda iz očiju zaljubljeni-
ka ili eksperta za mašinsko učenje i ve-
štačku inteligenciju.
MLC, treći po redu, najveći je skup struč-
njaka, istraživača i entuzijasta u oblasti ob-
rade podataka i njihove analize, mašinskog
učenja, veštačke inteligencije kao i prime-
ne inovativnih tehnoloških rešenja za po-
trebe istraživanja, ali i razvoja biznisa. Ove
godine je organizator konferencije Inspira
Hub, koji posluje u okviru subotičke Inspira
grupe, uveo i nulti dan tokom kojeg je odr-
žana besplatna radionica uvoda u mašin-
sko učenje za 30 studenata kao i otvoreni
besplatan meet-up za sve posetioce. Zbog
velikog broja stranaca koji rade kod nas,
program je bio na engleskom jeziku, a po-
setiocima su se obratili eksperti iz Etihad
Airyways, Grid Dynamics, Inspira Grupe,
raspoređene na intervale koji su odgova-
rali dinamici realizacije projekta. Ovoga
puta, međutim, dovršena deonica Kori-
dora podeljena je na nekoliko segmena-
ta, takoreći isečena kao neka kobasica,
pa je svaki segment proslavljen ponao-
sob, s tim što je za svaki od njih priku-
pljen slavljenički narod, sve sa viđenijim
pojedincima sa kojima se PR rukovao i
sa decom kojoj je pomalo tepao miluju-
ći ih po kosi. Ovo je već jedna značajni-
ja inovacija u obnarodovanju dovršava-
nja infrastrukturnih objekata sa kojima
vlast smatra da je počastila stanovni-
štvo. Umesto da se to obavi jednokrat-
no, o jednom trošku i za celu dovršenu
deonicu, vlast je to usitnila i uspela da
sa glasačkim narodom uspostavi kon-
takte za onoliko puta češće koliko izno-
si broj segmenata na koje je podelila onu
deonicu od stotinak kilometara. Ne tre-
ba posebno objašnjavati koliko je ovakvo
„sečenje kobasice“ na deonici auto-puta
reklamno efikasnije nego da je celo nje-
no okončanje obnarodovano u jednom
ovakvom, makar i propagandno motivi-
sanom, poduhvatu. Vlast zna šta radi čak
Smartocto, Databrut, AdTech Holdinga i dr.
Fokus ovogodišnje konferencije bio
je snažno usmeren na mašinsko uče-
nje i veštačku inteligenciju, a naročito
trendove i iskustva u primeni tehnologi-
ja Computer Vision, Forecasting, Recom-
mended systems, ChatGPT, NLP, LLP,
Transformers.
i kad mi obični ne stižemo da je pratimo
i kad nam u prvi mah njeni politički me-
andri deluju nerazumljivo i zbunjujuće.
Ovaj tekst valja okončati izvesnom nedo-
umicom makar da se, sa manjom ili čak
većom docnjom, manevri vlasti uspevaju
nekako prokljuviti. Čovek ne može da se
ne upita kakvi su to ljudi u našem vlada-
jućem direktorijumu koji pristaju da po-
litičke trke obavljaju pod tako neravno-
pravnim uslovima.
Čini se da ljudi koji drže do sebe na to-
like nelegitimne, a možda i zakonski pro-
blematične prednosti u političkoj kon-
kurenciji ni pod kakvim uslovima ne bi
hteli da pristanu. Ovi naši, međutim, ne
samo da te ogromne prednosti prihvata-
ju kao normalan poredak u prirodi stvari,
nego zdušno rade na njihovom umnoža-
vanju, produbljivanju i održavanju. Pa se,
nakon što pod tim privilegovanim uslovi-
ma steknu nedozvoljeno velike predno-
sti, hvale dužinom svog ukupnog manda-
ta, ističući da je duži čak i od Pašićevog.
Kakvu budućnost ima zemlja sa takvim
političkim komesarijatom? N
„Plan nam je da nadalje postavljamo Su-
boticu i Palić kao centralna mesta za raz-
menu znanja na ove teme kroz kvalitetne
diskusije i praktične primere. Zakazujemo
susret i sledeće godine u ovo vreme. Do
tada prateći intenzivni korak tehnološkog
razvoja postavljamo teme za sledeću kon-
ferenciju“, navode u Inspira Hub-u.
17
 DOPISIVANJE
Muzikoterapija u zemlji
Baje Malog Knindže
Mik Džeger gastarbajterskih žurki u restoranu „Velika Srbija“ na periferiji Oberstdorfa, predgrupa
Vučića i Šešelja na radikalskim mitinzima, mic po mic je stigao do centra Beograda
Piše Dragoljub Draža Petrović, glavni urednik Danasa
JESI LI
VIDEO OVO?
D
ragi druže Tomiću,
Odmah da te obavestim ukoliko si u Beograd
nameračio da dođeš u subotu 27. maja – kon-
cert Baje Malog Knindže, zakazan za to veče na
stadionu Tašmajdan, usred centra grada, otka-
zan je i pomeren za 24. jun, jerbo se gospodin Knindža oglasio
na Instagramu: „Ja sam možda pevač i umetnik ali sam pre i
iznad svega otac šestoro dece i ne mogu ni da zamislim sav bol
kroz koji prolaze oni kojima su deca stradala. U znak poštova-
nja prema nedužnim životima koje smo izgubili, najmanje što
sam mogao jeste da sačekam da prođe 40 dana od tragedije, pa
smo uzeli prvi slobodan datum, a to je 24. jun.“
Baja Mali Knindža se, dakle, što bi rekle narodne pevaljke
koje stalno pričaju da su se ostvarile kao majke, ostvario kao
otac, i to se ostvario šest puta, pa je odložio svoj koncert gde
je inače bilo planirano da peva o Drini koja nosi sto mudžahe-
dina, o balijama, ustašama, Radovanu Karadžiću i ostalim po-
učnim temama, ali je bar u svojoj Instagram objavi bio iskren:
„Ja sam možda pevač i umetnik...“, kladim se nesvesno, pošto
Baja Mali Knindža jeste pevač, možda, a umetnik je još više,
možda. Jedino je Baja Mali Knindža sto posto, bez možda.
Gospodin Knindža je srpska varijanta Tompsona, vlasnik
repertoara koji bi se koristio za mučenje u Gvantanamu samo
da su se Amerikanci dočepali bilo kog nosača zvuka gospodi-
na Knindže, koji inače i izgleda kao nosač, ali kofera u nekom
periferijskom hotelu bez lifta. Onaj takozvani „bagažista“ sa
recepcije na periferiji Han Pijeska koga je uočio menadžer za
ljudske resurse Devedesetih na samom početku rata i angažo-
vao ga da huška urlajući po frontovskoj pozadini, pa je neki
frontovski Malkolm Meklaren uočio malog rumenog i ocenio
da će od njega da bude nešto, i još ocenio da je to urlanje za-
pravo pesma.
„Hej, dečko peva pa razvaljuje“ – rekao je, i tako su nam an-
tisluhisti još na početku rata došli glave. Možda ne nama koji
to ne slušamo, koliko onima koji to slušaju.
Jer pitaj boga, a možemo pitati i nekog pouzdanijeg svedoka,
18 Nedeljnik 25. maj 2023.
najverovatnije zaštićenog svedoka, koliko je ljudi izginulo za-
dojeno urlajućom poezijom Baje Malog Knindže ili braneći se
od poetike iste osobe koja otkazuje koncert u Beogradu zbog
masovnih ubistava, pošto je, kako sam veli, možda pevač i mo-
žda umetnik, ali pre svega je otac. Od kada ga je neki menadžer
za ljudske resurse Devedesetih izvukao iz nekog Livna, Duvna
ili Govna, nisam baš siguran u te toponime, gospodin Knindža
je postao drag gost svenarodnih sabora na Manjači, Glavnjači ili
Koprivnjači, kažem – nisam baš siguran u te toponime, super-
star raspojasanih svadbi gde se do pola veselja grle i ljube, a od
pola veselo sa rukama u zraku pevaju koga bi sve i kako da ko-
lju, Mik Džeger gastarbajterskih žurki u restoranu „Velika Srbi-
ja“ na periferiji Oberstdorfa, predgrupa Vučića i Šešelja na ra-
dikalskim mitinzima, te mic po mic stigao do centra Beograda,
do Tašmajdana 2023. godine, gde ga nije bilo ni u doba kada su
ovim gradom šetali originalni bradati Bulajićevi statisti sa šmaj-
serima, pristigli direktno sa neke regionalne klanice.
Tako da smo, moj druže Ante, mi danas stigli u godinu 21.
veka kada cela jedna srpska televizijska emisija sedi u nede-
lju uveče u živom programu i plače. Iskreno plače voditelj-
ka, Olja Bećković, iskreno plače otac devojke koju je mesar iz
Surčina pre devet godina silovao pa ubio i bacio je na smetlište
pored lokalnog puta za Čonoplju, iskreno plače i otac devoj-
ke koju je trinaestogodišnjak 3. maja u osnovnoj školi na Vra-
čaru ubio zato što je u tih 120 sekundi izašla na hodnik da vidi
šta se dešava. I iskreno istovremeno plačemo svi mi koji sedi-
mo pred televizorom u nedelju veče, to gledamo i mislimo se:
„J.... bog, gde smo mi stigli?“
Otac devojčice stradale u „Ribnikaru“ kazao je u toj emisiji
da je srpsko Ministarstvo zdravlja poslalo u školu koji dan ka-
snije psihijatricu koja je sprovela „mračnu psihoterapijsku se-
ansu“ sa decom koja su tog dana došla da pokupe svoje stva-
ri, tokom koje je klincima puštala narodnu muziku i navodila
ih da treba da se povežu sa duhovima i dušama svojih ubije-
nih prijatelja.
 BIZNIS

Doktorka koju je država Srbija poslala u školu sutradan je ECONOMIC MINDS

objasnila da je u stvari videla đake kako su vrlo uznemireni,
pa im je pustila pesmu koju je momak stradao u masakru pe-
vušio na poslednjoj ekskurziji da bi ih smirila. I to se, kažu,
zove muzikoterapija.
Učešće građana
Što je, koliko se ja razumem u terapije na koje nikada nisam
išao, ali imam osećaj, još više ubedačilo onu nesrećnu istra- kao pokazatelj
zadovoljstva
umiranu decu od koje je tražila da se spoje sa duhovima po-
ginulih drugarica i drugara, a za taj metod sam čuo još kad je
moja školska drugarica, beše li Spasićka, na nekoj dosadnoj

žurki pogasila sva svetla, stavila sveću u kristalnu čašu za vino
i zajedno sa nama prizivala pokojnog basistu Metalike Klifa
Bartona, ali koliko se sećam, umesto njega prizvala je duh Sil-
vane Armenulić, jer je neki klipan iz susedne sobe baš u tom
momentu pustio „Noćas mi srce pati, noćas me duša boli...“
I svi smo pohrlili na vrata sobe da vidimo pokojnu Silvanu.
Ali Spasićka je rekla da je to što nam se javilo u plamenu
sveće ipak bio Klif Barton, samo mi nemamo pojma sa pri-
zivanjem duhova i izbacila nas sve sa žurke kao totalne ama-
tere za spiritualizam kojima se od pokojnog Bartona priviđa
Silvana.
Tako je i ova doktorka, muzikoterapeutkinja sa privatnom
praksom koju je angažovala Republika Srbija da pomogne, sve
nas, uključujući i oca stradale devojke, isprozivala kako veze
nemamo ni sa lekarstvom ni sa nadrilekarstvom ni sa muzi-
kom. Čak je i ocu spočitala što žali javno u onoj emisiji gde su
svi od voditeljke preko kamermana-kraniste i gledalaca pla-
kali i pitali se: „J..... bog, gde smo mi stigli.“
Jedino me brine da Ministarstvo zdravlja Republike Srbi-
je ne proceni da je muzikoterapija idealna za meštane sela
iz okoline Mladenovca gde je posle „Ribnikara“ bio još jedan
masakr neke pomahnitale budale, pa da im pošalje Baju Ma-
log Knindžu, čim 24. juna odradi tašmajdanski spektakl.
– Zna Baja kako u tim kriznim situacijama, on je pesnik
duše, on je karijeru i počeo na područjima gde se rafalno ubi-
jalo 1995. kao i ovde u Mladenovcu 2023, a svi koji su ga slušali
mnogo su lakše podneli strahote cupkajući po stolovima u pa-
uzama historijskih SFRJ međurepubličkih bitaka kod Derven-
te, Kurtalića i Prijedora – već vidim nekog državnog sekretara
za zdravlje, rad, muzikoterapiju i boračka pitanja kako otvara
muzikoterapeutsku seansu na stadionu u Malom Orašju, Mla-
denovac, na koju sem ožalošćene rodbine mogu da dođu svi
kojima je terapija neophodna. Država časti.
A onda Baja izlazi na stejdž, program otvara sa vanplanetar-
nim hitom „Stan’te paše i ustaše“, jer Baja ima taj pesnički dar
da u stih upaše i paše i ustaše, samo je važno da se rimuje,
koga boli za poentu. Nastavlja hitom „Nisu suze za Srbina“,
svakako muzikoterapeutskim hitom za nas koji već dvadeset
dana ronzamo po kancelarijama, dnevnim sobama i emisija-
ma, ide onda numera za sladokusce „Dođi Pope, ljubimo ti
stope“, i završava sa „Duni vjetre, preko jetre“. Sve hit do hita
obimne diskografije čoveka koji, dragi Ante, kao što si pisao
prošli put, peva o onima koji su umesto da postanu negativ-
ci, u ovim zemljama negativne selekcije i dalje narodni heroji.
I jes’, posle se svi pitamo zašto po ceo dan plačemo među tim
nadripevačima, nadrilekarima i nadridržavnicima, koje voli taj
nadrinarod, pitajući se: „J..... bog, dokle smo mi došli?“ N
M
ožemo li da zamislimo jednu poro-
dicu sa troje dece u kojoj nema di-
jaloga, u kojoj se roditelji obraća-
ju deci jezikom odraslih? Možemo
li da zamislimo da jedan supružnik
zbog vlastite karijere odlučuje o preseljenju porodice
ne uzimajući u obzir posledice te odluke na suprugu
ili decu? Možemo li da zamislimo da se sav porodič-
ni prihod u tajnosti raspodeljuje na jedno dete koje
izražava veća očekivanja, a
ostalima se sugeriše da sop-
stvena očekivanja ostave po
strani? Možemo li da zami-
slimo da jedan od supružni-
ka nije zainteresovan za bu-
dućnost porodice i drugih
članova? Možemo li da za-
mislimo trenutnu dinamiku
i budućnost ove porodice?
Ustavom koji su građani
PIŠE DR BRANISLAV
Srbije doneli definisano je
MILIĆ – EKSPERT
da Republiku Srbiju čine svi
ZA DOBRU UPRAVU, građani koji u njoj žive, da je
HELVETAS zasnovana na načelima gra-
đanske demokratije, te da
suverenost potiče od građana. Kao u slučaju porodi-
ce, ukoliko su opšte društvene dinamike i dinamike
između nosilaca vlasti i građana zasnovane na otu-
đenju, nefleksibilnosti, nejednakosti, autoritarnosti,
netransparentnosti i nezainteresovanosti, jasno je da
će se sadašnjost odvijati na način koji će u budućno-
sti kreirati značajne izazove.
Učešće građana predstavlja manifestaciju demo-
kratije i otvorenog sistema upravljanja, u kojem vla-
dine institucije mobilišu i koriste resurse u društvu
kako bi napravile društvena poboljšanja. Učešće gra-
đana je mehanizam za upravljanje ne samo dinami-
kom prosperiteta već i međusobnim dinamikama.
Učešće vodi ka većoj podršci boljim političkim odlu-
kama koje se mogu pripisati samo dubljem razume-
vanju društvenih problema, realističnijim procena-
ma prednosti i nedostataka potencijalnih političkih
mera i svežem i kreativnom doprinosu građana koji
nisu opterećeni pozicijom nosioca vlasti.
Ipak, savremena iskustva sugerišu da stepen dru-
štvene spremnosti za učešće građana u odlučivanju
treba konceptualizovati kao sve važniji pokazate-
lj građanskog zadovoljstva odnosno nezadovoljstva.

19
Ljiljana Smajlović
Beta revolucija
Ovo je Srbija: mi se ne delimo oko toga ko je za, a ko protiv
razoružavanja nacije, već u koga je vlast i čiji su mediji
E
vo kako je predsednik dr-
žave reagovao na vest o pr-
vom masovnom ubistvu
đaka u njegovoj zemlji:
„Porodicama dugujemo
da na miru oplakuju svoje mrtve, dok
smo svi mi ostali dužni da učinimo sve
kako bismo sprečili da se nešto slično
ikada ponovo desi.“
Kratko, jasno, precizno i efektno. I
potpuno nedelotvorno.
Bio je 20. april 1999. godine, a Bil
Klinton je, manjim delom zahvaljujući
i nama, bio silno popularan predsednik
u času kada su dvojica tinejdžera iz au-
tomatskog oružja ubila 14 školskih dru-
garica i drugova u gimnaziji Kolumbajn
u predgrađu Denvera. Amerika mu je
verovala da je iz dubokih moralnih ob-
zira poveo pravedni rat da zaštiti alban-
sku manjinu od „balkanskog kasapina“
čija je nacija bila upletena u izazivanje
svetskih ratova.
KAŽEM NEDELOTVORNO, JER DALE-
KO OD TOGA da su Amerikanci sprečili
„da se nešto slično ikada ponovo desi“.
Od 20. aprila 1999. godine u Ameri-
ci se desilo još 380 školskih pucnja-
va, a oružano nasilje u školi iskusilo je
više od 352.000 đaka. Nisam morala da
se mučim oko ovih podataka jer je, sti-
cajem okolnosti, Vašington post 1. maja
ove godine, samo par dana pre masa-
kra u „Vladislavu Ribnikaru“, objavio
preciznu računicu, iz koje se vidi i da
se u američkim školama najviše puca-
lo prošle, 2022. godine, kada je izbroja-
no 46 takvih incidenata. Federalne vla-
sti u SAD ne vode evidenciju o školskim
pucnjavama pa su se reporteri Posta oko
ovoga prilično namučili, da bi na kra-
ju prebrojali 199 žrtava i 428 ranjenih u
američkim školama od 1999. godine.
Mi smo tog 20. aprila 1999. imali va-
20 Nedeljnik 25. maj 2023.
žnija posla od ubistava u Denveru, pa
niko nije pažljivo pratio kako su ame-
rički mediji izveštavali o ovom masa-
kru. Izveštavali su kako su najbolje zna-
li i umeli, podastirući očajnoj naciji sve
detalje koji bi joj pomogli da razabe-
re zašto su školska deca hladnokrvno
pobila svoje drugove. Lica maloletnih
ubica nisu silazila sa TV ekrana i na-
slovnih strana štampe. Javnost je gu-
tala sve informacije koje bi tabloidni i
ozbiljni mediji iščeprkali.
KAKO SU SE ŠKOLSKE PUCNJAVE
UMNOŽAVALE, urednici i stručnjaci za
mentalno zdravlje otkrili su postojanje
onoga što se sada u Americi zove „efe-
kat Kolumbajn“. Počinilac zločina je po
pravilu pretraživao i „daunlodovao“ sve
o negativnim „junacima“ pucnjava koje
su prethodile njegovoj, poistovećivao se
sa njima, uživljavao u njihovu ulogu, baš
kao što je kod nas radio K. K. Javnost je
lako poverovala da su ubice iz Kolum-
bajna doživljavale vršnjačko nasilje, da
ih je okolina odbacivala, jer je to delova-
lo logično, razumljivo. Posle se ispostavi-
lo da se počinioci nisu žalili na zlostavlja-
nje, kao što ni K. K. nije dobio jedinicu iz
istorije. U Americi se Kolumbajn svejed-
no pamti kao početak „beta revolucije“,
u kojoj se odbačeni ili izolovani muškarci
svete alfa mužjacima i ženkama.
Decenija je prošla kako su Amerikan-
ci promenili ploču: umesto o ubicama,
izveštavaju o žrtvama i slave njihove ži-
vote. Nemamo dobrog razloga da sum-
njamo u preporuke njihovih urednika
i stručnjaka, mada je jasno da te prepo-
ruke nisu preokrenule krivulju ubista-
va. Trend je i dalje uzlazan.
I nije tačno da u Americi nema „le-
šinarenja“ i političkog upiranja prsti-
ju i pronalaženja krivaca, kao kod nas.
Tamo kao dežurne krivce vlast uvek
VIŠE OD POLITIKE
„Efekat
Kolumbajn“
i „efekat
Ribnikar“
vidi republikance koji ne dozvoljavaju
ozbiljnija ograničenja u posedovanju i
nošenju oružja. Tamo bi Vučićev naum
da razoruža naciju naišao na ogorčen i
besan otpor gotovo svih delova društva
jer je za sadašnje američke uslove sa-
svim radikalan. I to je tačka na kojoj se
sa Amerikom politički razilazimo. Dve
Amerike se sukobljavaju i gorko prepi-
ru posle svakog masovnog, školskog ili
drugog ubistva, jer ne mogu da se slo-
že oko toga treba li i koliko razoruža-
ti naciju. Ovde se nacija politički ne deli
oko toga ko je za i protiv razoružavanja
Srbije, već oko toga u koga je vlast i čiji
su mediji. Ovde se nacija slaže da Srbiju
treba razoružati, ali je to ni posle škol-
skog masakra ne sprečava da se radi-
kalno deli oko vlasti.
SVEJEDNO, NISAM ZA TO DA SE zbog
toga samobičujemo i da jedni druge na-
zivamo lešinarima. Možda smo čak i
zdravije društvo od onih čije medij-
ske preporuke prepisujemo, kroz ko-
liku god traumu ovog časa prolazili.
Ovih dana nestrpljivo iščekujem odlu-
ku američkog suda u Nešvilu koji će
odlučiti koliko javnost ima pravo da zna
o motivima 28-godišnjeg nekadašnjeg
đaka osnovne škole u kojoj je 27. mar-
ta ove godine ubio tri devetogodišnja
đaka, dvoje nastavnika i nadstojnika.
Policija ga je brzo po dolasku u školu
smakla, ali je javnosti saopštila da je reč
o transrodnoj osobi koja se u trenut-
ku ubistva identifikovala kao žena. To
je odmah izazvalo političke podele: re-
publikanci žele da se objave njeni/nje-
govi dnevnici i da se utvrdi motiv, dok
demokrate tvrde da će to dovesti do po-
litičkih zloupotreba i da ne treba skre-
tati fokus sa bitne teme, a to je ograni-
čenje prava na oružje.
I ko tu sad lešinari? N
INTERVJU Aida Paljevac, volonterka i aktivistkinja
Biti aktivistkinja u Srbiji je
izazovno, ali i osnažujuće
K
ako je u ponedeljak 22. maja
obeležen Međunarodni dan
biodiverziteta, Mladi istraživa-
či Srbije, organizacija kojoj su
volontiranje i zaštita prirode u
srcu delovanja skoro 50 godina, dodelili
su godišnje priznanje „Volonteri prirodi po
meri“ za izuzetan volonterski angažman
na polju zaštite prirode u okviru projekta
„Zajedno za životnu sredinu“. Ovaj proje-
kat sprovode Beogradska otvorena škola
(BOŠ) i Američka agencija za međunarod-
ni razvoj (USAID) u saradnji sa Međuna-
rodnom unijom za zaštitu prirode (IUCN),
Mladim istraživačima Srbije, udruženjem
ENECA, međunarodnom ekološkom or-
ganizacijom The Nature Conservancy i
Američkom privrednom komorom u Srbiji,
sa ciljem unapređenja zaštite životne sre-
dine i biodiverziteta u Srbiji.
Na obali Dunava, nadomak Velikog ratnog
ostrva, zaštićenog područja u samom srcu
Beograda, uz prisustvo brojnih aktera čiji je
mandat ali i životno opredeljenje zaštita pri-
rode, dodeljena je nagrada „Volonteri prirodi
po meri“ koja promoviše značaj uključivanja
volontera u aktivnosti posvećene zaštiti pri-
rode, podstiče inicijative pojedinaca i organi-
zovanih grupa i ističe vrednosti volonterskog
rada i uključivanja građana u procese dono-
šenja odluka u vezi sa zaštitom prirode.
Dobitnica ovogodišnjeg priznanja je Aida
Paljevac, volonterka i aktivistkinja iz Nove
Varoši, nadaleko poznata po predanom vo-
lonterskom angažmanu na očuvanju pla-
nine Zlatar i okoline. Aidin volonterski rad i
aktivizam kroz neformalnu grupu građana
„Studenac“, čija je Aida i jedna od osnivači-
ca, inspiracija su mnogim entuzijastima koji
se zalažu da se zaštiti i sačuva od uništenja
ne samo planina Zlatar već i druga prirod-
na bogatstva i resursi novovaroške opštine.
Koliko je ova nagrada značajna
za vaš, ali i za rad grupe građana
„Studenac“?
Ova nagrada je značajna jer me dodat-
no motiviše u borbi za bolju životnu sredi-
nu i zajednicu u kojoj živimo. Ovo je tako-
đe potvrda našoj grupi „Studenac“ da se
zalaganje za opšte dobro uvek isplati i da
Ponosni smo na naše građane koji su
se veoma rado odazvali akciji čišćenja, a
posebno na najmlađe učesnike akcije koji
su jedva čekali da čiste svoju šumu. Bili
smo pozitivno iznenađeni odazivom ljudi,
njihovim željom i dobrom energijom koje
ni kišovito vreme nije sprečilo. Svi su do-
šli spremni za akciju čišćenja gradske park
šume Šopot, jer to je šuma svih nas Novo-
varošana i deo je našeg života i odrastanja.
Da li postoje naznake poboljšanja u
zaštiti životne sredine u našoj zemlji
i koliko je važno da se kao nacija
uključimo u borbu za očuvanje?
Raduje nas što sve više ljudi uviđa eko-
loške izazove pre svega u svojim lokalnim
zajednicama ali i na nivou cele zemlje. Sve
više ljudi se priključuje na različite načine u
FOTO: ALEKSANDAR BUBANJA / NOVA VAROŠ
zaštitu životne sredine i povezivanje na taj
način je ključno u podizanju ekološke sve-
sti čitave nacije.
Koliko je zahtevno baviti se
aktivizmom u Srbiji, posebno iz
ženske perspektive?
Ljudima u manjim sredinama je teže
da izraze svoja nezadovoljstva po pitanju
kvaliteta života i ekoloških izazova jer nisu
dovoljno ohrabreni ili upoznati sa svojim
pravima. Posebno je izazovno istupiti kao
Ljudima u manjim žena i biti ona koja ukazuje na nepravilno-
sredinama je teže sti u zajednici, to nosi sa sobom određeni
teret. Biti aktivistkinja u Srbiji jeste izazov-
da izraze svoja no ali i osnažujuće, pogotovo ako znate da
nezadovoljstva po ste inspiracija i drugim ženama.
pitanju kvaliteta života Da li smatrate da je društvo dovoljno
i ekoloških izazova jer svesno problema zaštite životne
sredine, i kako možemo dodatno da
nisu dovoljno ohrabreni se uključimo u širenje svesti?
ili upoznati sa svojim Nažalost, naše društvo još uvek nije do-
voljno svesno neophodnosti očuvanja ži-
pravima votne sredine, nismo ni dovoljno svesni
dugoročnih posledica koje proističu iz na-
se naš aktivizam prepoznaje kao želja za šeg neadekvatnog ophođenja prema život-
očuvanje prirode Zlatara i unapređivanje noj sredini. Širenje ekološke svesti bi tre-
kvaliteta života svih nas. balo razvijati još u prvim godinama života
dece, kroz svakodnevne primere o pobolj-
Da li je bilo teško animirati građane šanju kvaliteta života (selekcija otpada u
da se uključe u akcije čišćenja i da li kući, razvijanje svesti o održavanju čisto-
ste zadovoljni odzivom? će javnog prostora i prirode i tome slično).
 DOSIJE ODLAZAK ĐUKANOVIĆA

THE MAN
WHO SOLD
MONTENEGRO

Kako je
vladao
Milo Britva
Đukanović nikad nije imao svoju ideologiju, nikad se nije
zanosio. On je bio hladnokrvni biznismen u politici. Za njega
je ideologija bila kao odijelo, uvijek je tražio novo, najskuplje.
Posjedovao je instinkt za preživljavanje, a često mu je bila
naklonjena i sreća. Nije znao engleski jezik, ali je dobro
plivao na globalnim talasima. Znao je sa kim treba jako, a
pred kim spustiti ton. Oni koji su mogli da mu priđu zvali su
ga „šefe“. Plašili su se da ne pogriješe ako mu se obrate sa
„predsjedniče“ ili „premijeru“. Jer Đukanović je prelazio sa
funkcije na funkciju čim mu zakon ospori novi mandat

Piše Đuro Radosavović

J
oš ne znamo kako ćemo ga
pamtiti. Po dobru ili po zlu. Iz-
vagaće vrijeme i pisci biogra-
fija. Ali jedno je sigurno, Milo
Đukanović je vješt političar,
jedan od najsposobnijih na Balkanu. Ali
ovdje se političar ne mjeri po tome koli-
ko je dobra uradio za državu, već koliko
dugo su mu glasači gledali kroz prste, da
li je uspješno prodavao maglu i koliko je
najbližih ljudi preveslao.
Posjedovao je instinkt za preživljava-
nje, a često mu je bila naklonjena i sre-
ća. Nije znao engleski jezik, ali je dobro
plivao na globalnim talasima. Znao je sa
kim treba jako, a pred kim spustiti ton.
Đukanović je imao urođeni talenat za
politiku. Možda je od oca koji je bio su-
dija naučio da donosi odluke, odnosno
da presijeca kad treba. Imao je držanje,
pa sve i da je to bila poza, dobro je pro-
davao „nobl“ stav, iako nije imao veliko
pokriće za to. Zbog podignute obrve i
otresitosti, na početku karijere udvori-
ce su ga prozvale „Milo Britva“. Čak su
u jednoj kampanji na početku njegove
političke karijere dijeljene britvice sa is-
pisom „Milo“ na njima, kako bi se po-
tencirala njegova oštrica. Strahopošto-
vanje, to su ljudi osjećali prema njemu.
Stigao je na talasu AB revolucije. Bio je u
paketu sa Momirom Bulatovićem i Sve-
tozarom Marovićem. Njih trojica ozna-
čeni su kao „mladi, lijepi i pametni“.
Nadimak Britva Đukanović je opravdao
prvom prilikom, tako što je sa vlasti ski-
nuo svog najbližeg čovjeka, Momira Bu-
latovića. Pokazalo se da jači kači. Za Mo-
mira su govorili da je Slobov sluga, da je
poltron, što je britvu oštrilo još više. Iako
je bio u prvim redovima na Gazimesta-
nu kad je Slobodan Milošević grmio sa
bine, Milo je osjetio kakvi vjetrovi duva-
ju, naslutio je što će biti, pa se distanci-
rao od Miloševićeve politike. Na tom ta-
lasu otklona, plivao je dugo i zarađivao
političke poene. Đukanović nikad nije
imao svoju ideologiju, nikad se nije za-
nosio. On je bio hladnokrvni biznismen
u politici. Za njega je ideologija bila kao
odijelo, uvijek je tražio novo, najskuplje.
Đukanović je bio britva i prema Hr-
vatskoj, zagovarao promjene grani-
ca koje su „ucrtali priučeni boljševič-
ki kartografi“. Kasnije se vješto izvinio
i sve mu je oprošteno. Njegov režim po-
litički se obračunavao sa Liberalnim sa-
vezom Slavka Perovića, da bi kasnije
Đukanović preoteo ideju liberala o ne-
zavisnoj Crnoj Gori. Danas se samo Đu-
kanović percipira kao idejni tvorac ne-
zavisne Crne Gore.

22 Nedeljnik 25. maj 2023.

 Njemu je Beograd bio prijeko
potreban, kao strašilo i
„raison d’être“. Neprovjerljivo
je i nedokazivo, i ta teza
pripada alternativnoj istoriji,
ali pitanje je da li bi uspio
referendum o nezavisnosti
da nije ubijen Đinđić. Bio je
to šok. To je motivisalo ljude
da glasaju protiv državne
zajednice, jer Beograd je tada
bio teret za sve. Ljudi su bili
siti ratova i inflacije

noj Gori 2 i 2 nisu 4, nego koliko Milo

kaže. Glumio je dona. Držao ljude u
džepu i nije ih dijelio sa drugima. Kralj
Nikola bio je gospodar Crne Gore. Mila
Đukanovića su oni koji su mogli da mu
priđu zvali „šefe“. Plašili su se da ne po-
griješe ako mu se obrate sa „predsjed-
niče“ ili „premijeru“. Jer Đukanović je
prelazio sa funkcije na funkciju čim mu
zakon ospori novi mandat.
Za grijača fotelje našao je idealnog
kandidata. Bio je to Filip Vujanović koga
su zvali Filip Nejaki. On je bio poput lut-
ke u izlogu, poslužio je svrsi i nije pra-
vio probleme. Vujanović je jedan od ri-
jetkih koje Milo nije uklonio, vjerovatno
jer Vujanović nije bio ambiciozan, neza-
sit i naročito hrabar. Služio je za rokadu
funkcija premijer – predsjednik.
Svakog političara i čovjeka koji mu se
primakao i pokazao potencijal da može
biti rame uz rame sa njim ili ga možda na-

VLADAVINA MILA ĐUKANOVIĆA FUNKCIONISALA JE PREKO DVA FRONTA. GLAVNE POLUGE BILI SU
STRAH I MOĆ, A ZA OSTALO SU DOVOLJNE PARE. CRNOGORCE JE ČESTO LAKŠE POTPLATITI NEGO
PREPLAŠITI. NIJE OSTAO DUŽAN ONIMA KOJI SU MU SE PRIKLONILI. UNOSNO JE BILO PODRŽATI
MILA, TO ZNAJU DOBRO I BEOGRADSKI, ZAGREBAČKI I SARAJEVSKI RENT-A-LJEVIČARI. ZA MILA
ĆE REĆI DA JE GALANTAN, IAKO TO ZNAČI DA JE BIO I ŠIROKE RUKE. DIVILI SU SE ĐUKANOVIĆU,
DIZALI GA U NEBO, BEZ ISKUSTVA KAKO JE TO ŽIVJETI I PREŽIVLJAVATI U MILOVOJ CRNOJ GORI

Njemu je Beograd bio prijeko potre-
ban, kao strašilo i „raison d’être“. Nepro-
vjerljivo je i nedokazivo, i ta teza pripada
alternativnoj istoriji, ali pitanje je da li bi
uspio referendum o nezavisnosti da nije
ubijen Đinđić. Bio je to šok. To je moti-
visalo ljude da glasaju protiv državne za-
jednice, jer Beograd je tada bio teret za
sve. Ljudi su bili siti ratova i inflacije. Že-
ljeli su da „žive bolje“. Činilo se da je do-
voljno odvojiti se i da će Crna Gora preko
noći postati moderna i evropska država.
Milo se ponudio da bude taj koji će da
provede ljude kroz tunel do svijetla.
Međutim, lako je uvesti valute, mar-
ku pa euro u Crnu Goru, ali uvesti Crnu
Goru u Evropu nije lako. Tamo se izgle-
da ne može ući preko veze i preko noći.
Nije se Crna Gora prošvercovala iako je u
švercu imala dosta iskustva. Naročito se
ne može ući u Evropu sa aferama o šver-
cu cigareta, zaraćenim klanovima koji di-
luju tone kokaina i tajnim bankovnim ra-
čunima.
Bio je Milo, bez pretjerivanja, capo dei
capi. Pitao se za sve. Pričalo se da u Cr-
slijediti, Đukanović je momentalno i hlad-
nokrvno obrijao. Najbliže kumove i prija-
telje je otjerao, Ratka Kneževića i Duška
Kneževića. Zatim je pao i Svetozar Maro-
vić, koji daleko od toga da je bio nevin.
Sa premijerske funkcije Đukanović
je suptilno sklonio Igora Lukšića. Može
se reći da mu je pomogao da elegantno
padne. Sve je to u Milovom stilu. U vrh
njegove Demokratske partije socijalista
stigla su neka nova lica, neki novi klin-
ci, ali bili su to nevješti klonovi koji su
učili na primjerima palih anđela i nisu

23
 DOSIJE ODLAZAK ĐUKANOVIĆA
se šalili sa britvom. Znali su gdje im je
mjesto, sami sebe su limitirali. Zato je
Đukanović i 2016. godine za predsjed-
ničke izbore opet isturio sigurnog džo-
kera Filipa Vujanovića. Tijesno su pobi-
jedili protivkandidata Miodraga Lekića.
Pod sumnjivim okolnostima, izvojeva-
li su pobjedu, a proglasili je tako što je
Đukanović izgurao na binu Filipa Vu-
janovića, rukom, fizički. Što se mora,
mora se, pa makar bilo to i preuzima-
nje funkcije predsjednika države. Tad
je javno dokazao da je puppet master,
jer Vujanović je bio samo njegova lut-
ka na koncu.
Vladavina Mila Đukanovića funkcio-
nisala je preko dva fronta. Glavne po-
luge bili su strah i moć, a za ostalo su
dovoljne pare. Crnogorce je često lak-
še potplatiti nego preplašiti. Nije ostao
SVAKOG POLITIČARA I ČOVJEKA KOJI MU SE PRIMAKAO I
POKAZAO POTENCIJAL DA MOŽE BITI RAME UZ RAME SA NJIM
ILI GA MOŽDA NASLIJEDITI, ĐUKANOVIĆ JE MOMENTALNO I
HLADNOKRVNO OBRIJAO. NAJBLIŽE KUMOVE I PRIJATELJE JE
OTJERAO, RATKA KNEŽEVIĆA I DUŠKA KNEŽEVIĆA. ZATIM JE PAO
I SVETOZAR MAROVIĆ, KOJI DALEKO OD TOGA DA JE BIO NEVIN
dužan onima koji su mu se prikloni-
li. Unosno je bilo podržati Mila, to zna-
ju dobro i beogradski, zagrebački i sara-
jevski rent-a-ljevičari. Za Mila će reći da
je galantan, iako to znači da je bio i širo-
ke ruke. Divili su se Đukanoviću, diza-
li ga u nebo, bez iskustva kako je to ži-
vjeti i preživljavati u Milovoj Crnoj Gori.
Manjine i manjinske partije priklanja-
le su se Đukanoviću, za njih je bio najbo-
lji od najgorih, i bilo je to na obostranu
korist. Spoljnopolitički kurs im se podu-
darao. Oni su njemu žmurili na njego-
va nepočinstva koja nisu u sukobu sa nji-
hovim interesima, a Đukanović je znao
da podijeli funkcije tako da su svi srećni
i zadovoljni. Naravno da niko nikad nije
preispitivao njegove odluke, jer ko bi se
usudio, uradio bi to samo jednom.
U Crnoj Gori se zna „đe kome kokoška
jaja snosi“, a znalo se i da je za bilo ka-
kav uspon u biznisu, politici, pa i kul-
turi, potrebno da se uđe u Milov krug.
Crna Gora nije nakon nezavisnosti ni
dobila ni izgradila elitu, već je Đukano-
vić faktički kupio elitu, a dobila je kli-
moglavce i kič. San o modernoj i evrop-
skoj državi nije postao java. Đukanović
je napravio privatnu državu.
24 Nedeljnik 25. maj 2023.
Vjerovatno da je najopasniji pro-
tivnik Mila Đukanovića bio Boris Ta-
dić. Upravo zbog svoje bezopasnosti po
Crnu Goru. Milo je uvijek igrao na kar-
tu ugroženosti, a Tadić nije bio dovoljno
velika babaroga za narod i međunarod-
nu zajednicu.
Crna Gora osamostalila se 2006. go-
dine, 2017. godine postala je članica
NATO-a. Za sve to Milo je sebično preu-
zeo zasluge. Nakon toga, Đukanović je
izgubio sve žetone i nije imao više čim
da maše narodu pred izbore. Ljudi su
dobro znali koliko su se napunili svi koji
su bliski Đukanoviću. Vidjeli su ko zida
zgrade, ko drži firme i kako se poslovi
završavaju. Brat i sestra a zatim kumo-
vi, bili su ključan dio tog sistema. Baha-
to, bezobzirno nicala je nova klasa. Lo-
nac je ključao, a Đukanović je to znao.
Ulazak u Evropsku uniju nije bio dovo-
ljan mamac i šargarepa za sljedeću izbor-
nu kampanju. Đukanović je osilio toliko
da je u program svoje partije koja u nazi-
vu sadrži nazive „demokratska“ i „soci-
jalista“ uveo tačku o crkvenom pitanju.
Zakon je vješto nazvan „Zakon o slobodi
vjeroispovijesti“, ali crkva mu se usproti-
vila. Narod je podržao crkvu, krenule su
litije, a Amfilohije se pokazao kao ozbi-
ljan igrač koji umije da kapitalizuje ne-
zadovoljstvo naroda. Amfilohije je imao
uz sebe Joanikija i narod, a Đukanović je
imao samo partiju punu poslušnika.
Mila je načeo njegov prijatelj bizni-
smen Duško Knežević objavljujući vi-
deo-snimke u kojima je tutkao u dže-
pove sakoa koverte čelnicima DPS-a da
finansiraju izborne kampanje. Nakon
afere „koverta“, ređale su se nove afe-
re, a jedna od njih je i „Pandora papiri“
u kojoj se pominjao i Đukanović i njegov
sin. U TV emisiji, Đukanović je prvi put
počeo da brlja. Vidjeli smo kako pred-
sjednik vješto laže, a gleda u oči. Pečat-
no, kao i uvijek, uigran da ubijedi ljude
da mu povjeruju. Ali preigrao se. Zaku-
cao ga je pitanjima o računima u ino-
stranstvu novinar Nikola Marković i prvi
put su ljudi vidjeli da Milo više nije sve-
moćan, da ne može baš sve da mu prođe.
Uslijedili su izbori 30. avgusta 2020.
godine, na kojima je DPS izgubio. Bio
je to šok, da nakon trideset godina pada
vlast. Formirana je ekspertska vla-
da predvođena Zdravkom Krivokapi-
ćem, koji je bio dovoljno nesnađen, što
je dalo DPS-u dovoljno vremena da se
konsoliduje. Ali Đukanović je gubio
vlast na svim sledećim lokalnim izbori-
ma, grad po grad.
Mogao je da se povuče, da odglumi da
odlazi sa stilom. Ipak se pokazalo da je
DPS nastao kao ćerka-partija Komuni-
stičke partije. Niko nije smio Milu ni da
predloži da se povuče. U takvim parti-
jama se ne napušta brod čak i kad tone.
DPS se nije rasipao. Rasipali su se gla-
sovi. Ali Milu je svega bilo malo. Osilio
je. Ubijeđen da je svemoćan, nije se pre-
davao. Dva ministra iz ekspertske vlade,
Milojko Spajić i Jakov Milatović formi-
rali su pokret „Evropa SAD!“ koji je po-
stajao sve popularniji, nauštrb DPS-a.
Milo je mislio da mu ne mogu ništa.
Premijer je postao Dritan Abazović,
koji voli da hapsi, a u Crnoj Gori ima i
koga. Uhapšena je Vesna Medenica, biv-
ša predsjednica Vrhovnog suda, jedna
od najjačih osoba u državi, naravno bli-
ska Đukanoviću. Uhapšen je i Veselin
Vukotić, ekonomski mag, takođe blizak
Đukanoviću. Zaređali su sa hapšenjima
sudija, političara i visokih funkcionera
MUP-a Crne Gore. Hapšenja su doka-
zala da u Crnoj Gori ne postoje institu-
cije, da sve konce drži jedan čovjek. Je-
dina institucija u Crnoj Gori bio je Milo
Đukanović. Kad je on otišao, ostale su
prazne zgrade i čelnici u strahu, čekaju-
ći nove komande i kad će doći po njih
da ih vode u Spuž.
Na predsjedničkim izborima 2023. go-
dine, Đukanović nije prepustio štafetu
partijskim drugovima, već je izašao na
crtu Jakovu Milatoviću. U finalnoj debati
na državnoj televiziji, vidjeli smo sasvim
drugog Đukanovića, kome više ne prista-
je nadimak Britva. Nije imao više kečeva u
rukavu. Uzalud je govorio da će posle nje-
ga potop. Sve optužbe na račun Milatovića
su se odbijale i vraćale nazad. Đukanović
nije bio Britva, izgledao je kao kuvana bli-
tva. Čovjek bez plana, bez izlazne strategi-
je. Ostali su naučeni potezi rukama i obr-
vama i dikcija. Samo to i ništa više.
Ono što je najvažnije, što je najviše
razobličilo Đukanovića, jeste kad ga je
ZBOG PODIGNUTE OBRVE I OTRESITOSTI, NA POČETKU piše ugovor sa Đukanovićem ili njego-
KARIJERE UDVORICE SU GA PROZVALE „MILO BRITVA“. vim izdavačem, jer samo jedan naslov
odgovarao bi ekranizaciji Milovih me-
ČAK SU U JEDNOJ KAMPANJI NA POČETKU NJEGOVE POLITIČKE
moara: Kum 4.
KARIJERE DIJELJENE BRITVICE SA ISPISOM „MILO“ NA
NJIMA, KAKO BI SE POTENCIRALA NJEGOVA OŠTRICA. Milo je izjavio da „ne sumnja da će isto-
STRAHOPOŠTOVANJE, TO SU LJUDI OSJEĆALI PREMA NJEMU rija pravilno vrednovati njegova dostig-
nuća“. Već se nazire, biće onih koji neće
Jakov Milatović tokom debate satjerao nove ljude. Milo više ne može da se kri- moći da odluče je li Milo obnovio ne-
u ćošak, te je Đukanović priznao da na je iza imuniteta, sve manje kontroliše zavisnost Crne Gore ili je osamostalio
računima ima milion eura. Đukanović institucije sistema. Ostaje pitanje koli- Crnu Goru. Je li je spasio ili upropastio.
je milioner! Odjeknulo je to u glavama ko kontroliše one podzemne institucije. On je čovjek koji neće trepnuti kad kaže
građana Crne Gore, koji prekrajaju kraj Milo je pred svoje posljednje zbogom, da je sam okrenuo Crnu Goru ka Zapa-
sa krajem. Znali su, ali sad su i čuli! novinarima rekao da će iskoristiti za- du. Staviće i te zasluge u džep, kao što
Jedna od najvećih mrlja u vladavini konske mogućnosti i da će tražiti titu- je stavio mnogo toga što mu ne pripada.
Mila Đukanovića, između ostalog, iz- lu počasnog predsjednika. Takođe će se Ostaje da se nadamo da će u tim knji-
među mnogo toga, jeste što nije rasvije- posvetiti sređivanju svoje arhive, kao gama koje budu posvećene Đukanovi-
tljeno ubistvo novinara Duška Jovano- i sistematizaciji dugog političkog vije- ću i koje će krojiti istoriju biti zapisano
vića i policijskog inspektora Slavoljuba ka. Tvrdi da će taj posao koristiti i oni- i da je Milo bio taj koji je prokockao naj-
Šćekića. To ostaje u amanet nekoj novoj ma koji imaju ambiciju da se bave poli- veću šansu Crne Gore da postane funk-
vladi da pokuša da istraži, riješi i obje- tikom. Opet sam sebi dodjeljuje veliku cionalna, uređena evropska država. To-
lodani, da skine tu veliku mrlju sa obra- istorijsku ulogu. liko je volio Crnu Goru da mu nije bila
za Crne Gore. Ako je to nagovještaj memoara, svi u srcu, već ju je stavio u džep. Zato se
Kad nije htio na vrijeme da se povu- će ih nestrpljivo čekati. Kad bi bio pot- može reći, za sve inostrane novinare i
če, Đukanović sad mora da se skloni. puno iskren i kad bi napisao sve kako biografe, da im se olakša budući rad, da
Njegove slike iznose iz zgrade Predsjed- je bilo, Kopola bi morao pod hitno da je Milo Đukanović – The man who sold
ništva, crveni tepih prostire se za neke dođe u Crnu Goru na razgovor i da pot- Montenegro. N

f e s t i va l filma
na š pa n s ko m jeziku

24. MAJ – 8. JUN 2023.

ME
TA
R 15.
25
 EX CATEDRA
RAT U
UKRAJINI I
BUDUĆNOST
BOSNE I
HERCEGOVINE
Ovaj rat je promijenio „mentalnu mapu“ po pitanju – gdje je granica
Zapada. Ona danas više nije na Balkanu, nego je negdje oko Ukrajine.
Sve što je zapadnije od nje Zapad danas vidi kao svoj integralni dio
Piše Dejan Jović
S
adašnje vrijeme je u među-
narodnoj politici obilježeno
ozbiljnim izazovima posto-
jećem međunarodnom po-
retku. Ti izazovi izviru iz rata
kojeg je Rusija povela protiv Ukraji-
ne. Premda u ovom trenutku ne znamo
kako će se taj rat završiti, on ima poten-
cijal da ugrozi postojeći međunarodni
poredak, premda je manje izvjesno ima
li i mogućnosti da uspostavi novi. Neke
od glavnih institucija današnjeg među-
narodnog poretka, kao što su Ujedinje-
ne nacije, oslabjele su do mjere u kojoj
nije lako vidjeti njihovu budućnost. Is-
todobno, stvaraju se nove organizacije,
kao što su AUKUS i QUAD koje, uz novu
američku strategiju u indopacifičkoj re-
giji imaju za cilj da smanje utjecaj Kine.
Svijet se mijenja, pri čemu se dodatno
polarizira.
Budući da slabe organizacije koje bi
mogle regulirati tu transformaciju, kao i
da se ona odvija i kroz rat, postoji opasnost
od anarhije i kaosa koji bi mogli nastati u
nekom eventualnom međuvremenu (in-
termezzu) između starog i poraženog i ne-
kog još neuspostavljenog novog poretka.
Anarhija nije uvijek opasna. Kao što je
26 Nedeljnik 25. maj 2023.
u naslovu svoje knjige napisao najznačaj-
niji predstavnik tzv. konstruktivističke
teorije međunarodnih odnosa Alexander
Wendt, „anarhija je ono što države od nje
učine“. Nekim, naročito revizionističkim
državama, onima koje nisu zadovoljne
svojim položajem u međunarodnom po-
retku ona može biti i šansa. Velikim dr-
žavama, hegemonima u međunarodnim
odnosima, ona može također koristiti, jer
im omogućava nastavak dominacije.
No, kada se zadnji put dogodio raspad
starog poretka, Bosna i Hercegovina, kao i
cijela bivša Jugoslavija, bile su najveće žr-
tve upravo tog međuvremena, tog krat-
kog momenta anarhije i kaosa.
Rat u Bosni i Hercegovini imao je mno-
go uzroka i po karakteru je bio višeslojan.
No, bio je tako tragičan i zbog toga što nije
bilo nikoga dovoljno moćnog i voljnog da
ga spriječi – ni postojane međunarodne
zajednice (odnosno međunarodnog po-
retka), ni države (jugoslavenske više de
facto nije bilo a bosansko-hercegovačke
još nije bilo), ni neke treće države-hege-
mona koja bi djelovala unilateralno i raz-
oružala snage koje su htjele rat a ne mir.
Međunarodni poredak je tada – počet-
BOSNA I HERCEGOVINA JE
DANAS VIŠE INTEGRIRANA
U STVARNOSTI NEGO U
POLITIČKOJ SFERI
kom devedesetih – prelazio iz bipolarnog
u neki novi, ali i po samorazumijevanju
njegovih aktera privremeni. Charles Kra-
uthammer je već 1990. tu situaciju nazvao
„unipolarnim momentom“, da bi označio
njegovu privremenost. U toj privremeno-
sti je nestao čvrst oslonac na kojem je op-
stajala Jugoslavija.
Balansiranje između Zapada i sada ne-
postojećeg Istoka je postalo nemoguće, a
Zapad još nije bio spreman da u potpuno-
sti preuzme kontrolu nad Jugoslavijom.
Obećavao je svašta, a poduzeo skoro ni-
šta – sve dok se novi poredak, pod ame-
ričkom hegemonijom, nije konsolidirao.
Amerika je tada – u drugoj polovici deve-
desetih – odlučujuće oblikovala sadašnje
stanje u post-jugoslavenskom prostoru.
Kasnije je, kroz poticanje proglašenja ne-
zavisnosti Kosova (2008.) pokušala dodat-
no konsolidirati svoju viziju, ali u tome je
samo djelomično uspjela, jer je svijet iz
2008. bio već drukčiji od onog iz 1999.

U tom međuvremenu raspala se stara
država, Jugoslavija, ali i neke njene repu-
blike, kojima je također trebalo vremena
da se konstituiraju kao države i – što je va-
žnije – da preuzmu funkcije države. Kad
kažemo da u tom međuvremenu nije bilo
države, ne mislimo na to da je nije bilo
nominalno i formalno – jer, neka država
u tom smislu uvijek postoji – nego na nje-
no stvarno (ne)postojanje koje se očituje u
efektivnoj kontroli nad teritorijem, nje-
nu sposobnost da djeluje kao država, što
se očituje najjasnije u njenoj stvarnoj spo-
sobnosti („capacity“) da bude sila iznad
svih ostalih na teritoriju u okviru kojeg je
priznaju druge države.
Drugim riječima, Jugoslavija je bila –
kao što je rekao Robert Badinter – drža-
va u nestajanju, a nove države su započele
svoj život kao „nefunkcionirajuće drža-
ve“ („failed states“), „kolabirane države“
(„collapsed states“) ili, u najboljem sluča-
ju – „krhke države“ („fragile states“). Isto-
dobni raspad hladnoratovskog poretka,
Jugoslavije i same Bosne i Hercegovine,
njenih višenacionalnih gradova i sela, če-
sto i porodica – stvorio je situaciju anarhi-
je, rata svih protiv sviju u kojem su naro-
čito stradali oni koji su se našli u poziciji
slabijeg, malobrojnijeg i manje spremnog
za rat. Da su postojale efikasne države,
koje bi bile u stanju spriječiti nasilnike na
svom tlu, taj bi rat – ako bi do njega uopće
došlo – imao manje žrtava. Države su od-
govorne za zaštitu svog stanovništva. Ako
ne ispunjavaju tu glavnu funkciju, a naro-
čito ako čine obratno, tj. ugrožavaju vla-
stito stanovništvo, dovode u pitanje svoj
status kao države.
Opasnost od anarhije je danas poseb-
no velika za one zemlje koje nisu u pot-
punosti integrirane u postojeće zapadne
strukture (ako su u Europi) nego se nala-
ze (osim što su u međuvremenu) također
i u međuprostoru između Zapada i Istoka,
odnosno na granici između danas kon-
frontiranih strana koje pretendiraju na
status budućih hegemona ili su-hegemo-
na; kao i za one države koje snažno zavi-
se o karakteru međunarodnog poretka i o
hegemonskoj ili barem dominantnoj po-
ziciji neke sile u njemu, npr. Sjedinjenih
Američkih Država.
Bosna i Hercegovina je jedna od takvih
zemalja. Ona je, uz Srbiju (i Kosovo, ovi-
sno da li ga tretiramo kao državu ili ne) je-
dina zemlja Zapadnog Balkana koja nije
članica NATO-a. Naglašavam članstvo
u NATO-u, jer je i za SAD i za Rusiju da-
nas bitnije pitanje: je li neka zemlja čla-
nica NATO-a nego Europske unije. O Eu-
ropskoj uniji ni Washington ni Moskva
nemaju naročito visoko mišljenje, pa ni
članstvo u EU ne uzimaju kao presudno.
Dok EU govori o „Zapadnom Balkanu
šestorice“, i SAD i Rusija se koncentriraju
na tri (odnosno dvije) zemlje koje su osta-
le izvan NATO-a. Za Rusiju su zemlje koje
su ušle u NATO već „izgubljene“, odno-
sno postale su „zapadne“. Sjećamo se da je
Rusija pokušavala otežati ili čak i spriječi-
ti ulazak Crne Gore i Sjeverne Makedoni-
je u NATO, ali je jednom kad su te zemlje
primljene u taj savez prihvatila – a što bi
drugo i mogla – to novo stanje, te je svoju
pažnju fokusirala na druge zemlje, na one
koje se još mogu „predomisliti“.
To ne znači da je odustala od pokušaja
interveniranja i od pokušaja destabilizira-
nja – političkog, sigurnosnog i drugog – i
zemalja članica NATO-a, naročito u situ-
aciji današnjeg velikog zaoštravanja od-
nosa sa Zapadom. Samo znači da je fokus
danas ipak na Bosni i Hercegovini i Srbiji
(odnosno Kosovu) – zemljama koje okli-
jevaju po pitanju „kojemu će se pridruži-
ti carstvu“, ili koje zbog ograničenja unu-
tarnje suverenosti (u slučaju BiH i Srbije)
POVIJEST TE ZEMLJE
NIJE SAMO POVIJEST
KONFLIKATA NEGO I POVIJEST
NEPREKIDNIH POKUŠAJA
STVARANJA KOMPROMISA –
SA VIŠE ILI MANJE USPJEHA.
DA, BIO JE RAT U KOJEM SU
SE RASPALI KOMŠILUCI U
MNOGIM MJESTIMA. ALI,
NAKON 1995. NIJE BILO
NIJEDNOG STVARNOG
POKUŠAJA DA SE TAJ RAT
OBNOVI
ili vanjske suverenosti a djelimično i unu-
tarnje (u slučaju Kosova) ne mogu lako ni
bez rizika po unutarnju stabilnost donije-
ti tu odluku.
Istodobno, BiH je zemlja u čijoj je posli-
jeratnoj konsolidaciji Zapad odigrao pre-
sudnu ulogu, te je stoga Zapad i danas
glavni jamac stabilnosti u njoj. Bez Zapada
i njegove uloge, BiH bi se vrlo teško, ako
uopće, reintegrirala nakon 1995. (Moglo
bi se, možda, reći i obratno: da bi bez Za-
pada pitanje bilo i da li bi se ona dezinte-
grirala 1992. Bi li domaći dezintegratori
bili dovoljno moćni da ostvare svoje cilje-
ve, makar privremeno, da i Zapad nije či-
nio neke goleme pogreške?) Zapad je ulo-
žio mnogo u Bosnu i Hercegovinu – uložio
je snažan politički, financijski i sigurno-
sni kapital. Neuspjeh Bosne i Hercegovi-
ne, stoga, značio bi neuspjeh – i to velik –
Zapada, a prije svega SAD.
No, ne treba se zanositi iluzijama pa pre-
tjerivati o važnosti Balkana ili bilo koje
balkanske zemlje za same Sjedinjene Dr-
žave. Čak i kad bi doživjela neuspjeh na
Balkanu, npr. u BiH, Amerika bi ga, si-
gurno, preživjela. Ona je u svojoj prošlo-
sti preživjela i veće neuspjehe, npr. poraz
u Vijetnamu. Ali, u sadašnjim okolnosti-
ma rata u Ukrajini, razumno je očekiva-
ti da će SAD ipak pokušati spriječiti takav
neuspjeh u regiji u kojoj bi njen neuspjeh
značio uspjeh Rusije. One, također, neće
dopustiti da se stvori dojam da nije u sta-
nju uspješno završiti posljedice rata kojeg
je završila prije sada već skoro 30 godina.
Zapad, a posebno SAD, naročito u sada-
šnjim okolnostima ukrajinskog rata želi
pokazati da može završiti jedan rat na na-
čin na koji on sam želi i da potom može
dugoročno stabilizirati zemlju koja iz ne-
tom svršenog rata nosi traumatične po-
27
 EX CATEDRA
sljedice. Ako nisu u stanju to pokazati na
slučaju Bosne i Hercegovine – kako će su-
tra pokazati u slučaju Ukrajine?
Ta vrsta iznimnosti čini Bosnu i Hercego-
vinu ponovno važnom zemljom, premda
ne nužno iz dobrih razloga i ne nužno u
njenu korist. S jedne strane, nove su okol-
nosti prilika da se upravo sada, kad tzv.
stvarni Zapadni Balkan „dvojice“ ili „tro-
jice“ ponovno postaje i strateški važan te-
ritorij u globalnom nadmetanju suprot-
stavljenih strana, učini novi napredak na
putu stabilizacije, a možda i demokratiza-
cije Bosne i Hercegovine. Već vidimo neke
naznake takvog pristupa. On će se ponov-
no aktualizirati ako Rusija dodatno oslabi
na ukrajinskom frontu, te ako se dodat-
no pokaže kao slaba sila (weak power), a
ne više supersila koja bi mogla odlučuju-
će utjecati na odnose bilo gdje izvan nje
same.
Rat u Ukrajini je, naime, promijenio
„mentalnu mapu“ po pitanju – gdje je
granica Zapada. Ona danas više nije na
Balkanu, kako su mnogi mislili i obrazla-
gali do februara 2022., nego je negdje oko
Ukrajine. Sve što je zapadnije od nje Za-
pad danas vidi kao svoj integralni dio. U
tom smislu, ne dopušta ne samo da neka
zemlja zapadnije od Ukrajine bude save-
znik Rusije, nego ni da ostane ili postane
neutralna. To smo mogli vidjeti u proši-
renju NATO-a na Finsku a možda i Šved-
sku, kao i na pritisku koji se danas primi-
jenjuje na Srbiju.
Pa ipak, premda danas ne izgleda vrlo
vjerojatno, treba uzeti u obzir i suprotnu
opciju – da Rusija izađe iz ovog rata kao
pobjednica. Što bi bila ruska pobjeda i što
bi ona značila za Balkan, odnosno naroči-
to za Bosnu i Hercegovinu? Pobjeda Rusi-
je značila bi poraz Zapada, a na europskoj
periferiji bi dovela do – možda kratko-
trajnog a možda dugoročnog – „momen-
ta kaosa i anarhije“. O posljedicama toga
već smo ponešto rekli. Ako bi ta pobje-
da bila umjerena, na periferijama Europe
imali bismo višepolarni poredak, u kojem
bi možda neke zemlje mogle (p)ostati ne-
utralne. Zapadni Balkan i post-sovjetski
prostor bio bi neka „zona između“ (buffer
zona) i stalno polje nadmetanja i udalje-
nog konfrontiranja novog Istoka i Zapada.
Veća i odlučujuća pobjeda Rusije nad Za-
padom, o kojoj sanjaju brojni revizioni-
sti u međunarodnim odnosima, oni koji
su nezadovoljni postojećim međunarod-
28 Nedeljnik 25. maj 2023.
ZAPAD JE ULOŽIO MNOGO
U BOSNU I HERCEGOVINU –
ULOŽIO JE SNAŽAN POLITIČKI,
FINANCIJSKI I SIGURNOSNI
KAPITAL. NEUSPJEH BOSNE
I HERCEGOVINE, STOGA,
ZNAČIO BI NEUSPJEH – I TO
VELIK – ZAPADA, A PRIJE
SVEGA SAD
nim poretkom i traže njegovu radikalnu
promjenu, značila bi – naročito za Bosnu
i Hercegovinu – otvaranje pitanja nje-
na opstanka kao jedinstvene zemlje. Ako
bi Rusija, naime, uspjela poništiti opsta-
nak Ukrajine, otvorila bi se mogućnost
da nestanu i druge zemlje, naročito one
koje Zapad smatra svojim strateškim us-
pjesima i koje drži važnim dokazom svog
uspjeha u prethodnim ratovima. Promje-
na tipa međunarodnog poretka, naime,
predstavlja veliku opasnost za zemlje koje
imaju unutarnje tenzije, koje su duboko
podijeljene i u kojima ne postoji konsen-
zus oko glavnih pitanja vanjskopolitič-
ke orijentacije. U nekim slučajevima ta-
kva je fundamentalna promjena – koja je
učinila da ono što je dotad bilo nemoguće
postane neizbježno, a ono što je bilo nei-
zbježno postane nemoguće – uključivala
miran razvod, a u drugima, nažalost, ratni
ishod. Bosna i Hercegovina je bila tragičan
primjer ove druge situacije.
Rat u Ukrajini, njegov tok i ishod, da-
kle, tiče se svih zemalja Europe. Naroči-
to se tiče, međutim, sudbine zemalja koje
se danas nalaze u još neintegriranoj Eu-
ropi, u Europi izvan EU i izvan NATO-a.
Te zemlje danas postaju neka vrsta mogu-
ćeg poprišta udaljenog „ratovanja“ izme-
đu Istoka i Zapada. Ali, istodobno, ishod
toga rata može pružiti i priliku za dovrša-
vanje dosad nedovršene transformacije
tih zemalja, te njihovo konačno uključi-
vanje u europske i/ili barem evroatlant-
ske institucije.
Budimo optimisti, premda oprezni, pa
sad zamislimo ovaj drugi scenarij. Budu-
ći da je u novoj mentalnoj mapi ona ne-
dvojbeno na Zapadu, i budući da je Zapad
već jednom konsolidirao Bosnu i Herce-
govinu u vrlo teškim okolnostima nakon
jednog užasnog rata, te budući da je ona
daleko više povezana sa Zapadom nego
sa Rusijom i Kinom, ta zemlja bi možda
u tim okolnostima mogla dobiti stvarnu
šansu za dva velika i zasad nedosegnu-
ta cilja.
Prvi se odnosi na ulazak u Europsku
uniju, a drugi na preuzimanje unutar-
nje suverenosti iz ruku vanjskih aktera
(današnjih protektora, u obliku Visokog
predstavnika i kroz direktno prisustvo
SAD-a i drugih zapadnih aktera u unu-
tarnjepolitičkim procesima u BiH) u ruke
bosansko-hercegovačkog naroda (demo-
sa).
Da bi se postigla ova dva cilja, među-
tim, potrebno je da obje strane – i Zapad
i Bosna i Hercegovina – otvore nove pro-
cese ili dovrše stare, koji su jednom rani-
je otvoreni a nikad nisu završeni. Pogle-
dajmo najprije što bi to podrazumijevalo
za Zapad.
Zapad mora pokazati da je ozbiljan kad
govori o „europskoj perspektivi“ zemalja
Zapadnog Balkana. Da li to znači samo in-
tegraciju u NATO ili ujedno i u EU? Ili mo-
žda – u EU bez NATO-a, što bi za neke od
tih zemalja možda bilo bolja i prihvatljivi-
ja opcija. Mora prestati oklijevati. Ako Za-
pad želi pokazati Ukrajini da može uspje-
šno riješiti ne samo rat nego i poslijeratnu
konsolidaciju te je uspješno okončati ma-
kar i 30 godina nakon rata, mora se pre-
stati plašiti Zapadnog Balkana, i naročito
Bosne i Hercegovine, te cijeli Zapadni Bal-
kan integrirati u Europsku uniju.
Zemlje EU nisu savršene. U njoj je i je-
dan Cipar koji nije razriješio sva svo-
ja unutarnja pitanja, te jedna Mađarska u
kojoj je došlo do regresije po pitanju de-
mokratskih standarda i praksi. Bosna i
Hercegovina, kao i druge zemlje Zapad-
nog Balkana, međutim, ne može ući u
EU kao „novi Cipar“ i „nova Mađarska“.
Iako je to paradoksalno, a mnogi će reći
i nepravedno, one sve trebaju pokaza-
ti da nisu ni Cipar ni Mađarska. To zna-
či da moraju pokazati da mogu uspješno
razriješiti unutarnja pitanja, kako bi ušle
ne kao nedovršene i problematične nego
kao „normalne“, neproblematične zemlje
koje u Uniju ne unose nove probleme.
Na drugoj strani, ključan korak moraju
poduzeti upravo zemlje Zapadnog Balka-
na. U njima treba prestati – ili se značajno
smanjiti – anti-europska i anti-zapadna
retorika, koja se također temelji na naci-
onalističkim i drugim desnim predrasu-
dama i stereotipima. One se trebaju pre-
stati ljutiti na Zapad, i osvrnuti se mnogo
samokritičnije na vlastite zablude i po-
greške iz nedavne prošlosti a naročito iz
sadašnjosti. Naročito trebaju prestati s pri-
jetnjama, da će učiniti problem sebi i dru-
gima ako ih se ne primi u Europsku uni-
ju. Nitko ne želi prijatelje koji prijete da će
napraviti zlo ako ih se ne prihvati kao pri-
jatelje.
Sa tim je povezano i pitanje unutarnjeg
konsenzusa o tome da Bosna i Hercego-
vina ne samo može nego prije svega da
želi preuzeti odgovornost za sebe u svoje
ruke. Koliko god Zapad bio dosad garan-
cija mira i stabilnosti u regiji, a naročito u
BiH, nema garancija da će on to htjeti osta-
ti i u budućnosti.
Zapad će nakon kraja rata u Ukrajini biti
fokusiran na tu zemlju, a zajedno s njom i
na Moldaviju i Gruziju. Već i sada prilično
iscrpljen ratom u Ukrajini, Zapad možda
neće imati ni interesa a ni resursa da na-
stavi posvećivati tako veliku pažnju Bal-
kanu. Možda će htjeti napustiti Balkan,
smatrajući da je i stabilna nedovršenost
dovoljna i svakako da je on manje akutan
problem od onoga koji će nastati u rekon-
figuraciji međunarodnog poretka u vezi s
ishodom rata u Ukrajini.
Bosna i Hercegovina je danas uređena
prema ustavu koji nije rezultat volje nje-
nih građana, pa ni etničkih grupa (kon-
stitutivnih naroda), nego je nametnut iz-
vana. To nametanje bilo je nužno kako bi
se zaustavio rat i postigao mir. Ali, nakon
skoro 30 godina mira, koji je doista bio
neokrnjen (što se može smatrati najve-
ćim uspjehom Dejtonskog poretka), mo-
žda je ovo dobro vrijeme da se u miru i na
demokratski način, bez ikakvih prijetnji
i bez stvaranja strahova, razmotri pitanje
trajnijeg i legitimnijeg uređenja unutar-
njih odnosa u Bosni i Hercegovini. Njoj je
danas potreban novi historijski dogovor.
A pretpostavka toga je slobodna, akadem-
ski fundirana, možda u prvi moment za-
tvorena te stoga potpuno detabuizirana i
smislena, racionalna, rasprava o tome ka-
kvu zemlju žele Bosanci i Hercegovci.
Prvi korak u tom smjeru je stvaranje širo-
ke koalicije dobronamjernih unutar bo-
sansko-hercegovačkog društva, koje je
šire od političke sfere i uključuje članove
akademske zajednice, ljude koji se ne žele
nužno baviti stranačkom a naročito ne
samo etničkom politikom, a koji među-
tim uvažavaju realnosti i dosadašnja pozi-
tivna iskustva zajedničkog života, odno-
sno komšiluka, pojma koji je u političku
upotrebu prvi uveo Xavier Bougarel. Taj
sveobuhvatni društveni razgovor ne može
se graditi na idealističkim iluzijama, nego
na stvarnosti koja nije idealna.
Umjesto da se oslanjamo na ono što
razdvaja ljude, što ih okreće jedne protiv
drugih, treba naći načina da se budućnost
nove generacije pretpostavi onim lošim
aspektima prošlosti naše i prethodnih ge-
neracija. Potreban je donekle, ako je mo-
guć, novi početak, podvlačenje crte pod
ono loše i tragično, da bi se učinio korak
dalje – kako se loša prošlost ne bi ponovi-
la, a dobra da se vrati. Ovdje podsjećamo
da je interpretiranje prošlosti kroz ideju
o trajnom neprijateljstvu i navodnoj ne-
mogućnosti Bosne i Hercegovine da ika-
da pronađe unutarnju ravnotežu netočno.
Povijest te zemlje nije samo povijest
konflikata nego i povijest neprekidnih po-
kušaja stvaranja kompromisa – sa više ili
manje uspjeha. Da, bio je rat u kojem su
se raspali komšiluci u mnogim mjestima.
Ali, nakon 1995. nije bilo nijednog stvar-
nog pokušaja da se taj rat obnovi – i na toj
činjenici, koja je mnogima izgledala ne-
mogućom dok je trajao rat – danas treba
graditi mir.
Kad smo spomenuli komšiluk, pod
njim ne podrazumijevamo konsocijaci-
ju, ili barem ne nužno nju. Konsocijacija
podrazumijeva da su glavni subjekti poli-
tike – grupe, u bosansko-hercegovačkom
kontekstu: „konstitutivni narodi“. Taj pri-
stup je suviše uzak za stvarnost Bosne i
Hercegovine. U njoj ne žive samo narodi,
nego i građani, ljudi kojima je pretijesno
u okvirima postojećeg reduciranja svega
postojećeg samo na naciju i nacionalno-
sti. Stvarna Bosna i Hercegovina prevazi-
šla je političku Bosnu i Hercegovinu. Po-
litička sfera je – tim reduciranjem svega
na etničko – postala nereprezentativna,
pa zato mnogi smatraju da je odvojena od
stvarnog života.
Imaju pravo. Bosna i Hercegovina je
danas više integrirana u stvarnosti nego
u političkoj sferi. U njoj postoje i oni koji
osjećaju da se – zbog izvanjski postavlje-
nog okvira – u političkom prostoru mogu
pojaviti samo kao pripadnici svoje naci-
je. U stvarnosti, međutim, ljudi su mnogo
više od toga. Oni imaju svoja imena, svo-
je interese, svoje druge ideje i identitete –
uz etnički. Ne kažem da su oni većina, niti
da se etnički aspekt identiteta mora i treba
u potpunosti zanemariti, namjerno poti-
skivati, naročito ne silom. Ali, danas smo
došli u situaciju da je ovaj drugi princip,
individualni, a naročito onaj koji svjesno
odbija prihvatiti redukciju svega samo na
nacionalno – onemogućen ili namjerno
marginaliziran. Etnonacionalisti čak tvrde
da takvih ljudi nema, kao i da nema naro-
da Bosne i Hercegovine. Ali time se potiču
dezintegrirajuće politike. Posljedica toga
je stalna proizvodnja straha. Međunarod-
ni akteri potom (možda s pravom) zaklju-
čuju da nije vrijeme da Bosnu i Hercego-
vinu napuste i prepuste njoj samoj. Ako
doista žele preuzeti stvar u svoje ruke, na
Bosancima i Hercegovcima je da nađu
neku ravnotežu između višeslojne i slože-
ne stvarnosti koju definira pluralizam a ne
monizam u identitetskom smislu, polaze-
ći od ideje da svatko ima pravo pripadati i
ne pripadati nekoj etničkoj grupi.
Naravno, buduće uređenje Bosne i Herce-
govine je stvar njenih građana, pa se sto-
ga druge države ne bi smjele uplitati u to
fundamentalno unutarnjepolitičko pita-
nje te zemlje. Naročito se to odnosi na Sr-
biju i Hrvatsku, dvije zemlje koje su pri-
znale Bosnu i Hercegovinu, a time i njene
granice. Država državi ne piše zakone, a
naročito ne dovodi u pitanje njeno pravo
da se sama organizira kako najbolje može i
kako želi. Omogućavanje slobodnog pro-
stora – oslobođenog nepoželjnih pritisaka
i verbalnih intervencija u unutarnje ure-
đenje Bosne i Hercegovine – to bi bila naj-
veća pomoć koju susjedi Bosne i Hercego-
vine mogu dati toj zemlji. To je, na neki
način, i dužnost susjednih zemalja koje
su u prošlosti imale i negativne, a ne samo
pozitivne, uloge u Bosni i Hercegovini.
Uloga međunarodnih aktera, još uvijek
moćnih u toj zemlji, trebala bi biti prije
svega u tome da omoguće prostor za slo-
bodnu diskusiju, da onemoguće i smanje
izvanjska uplitanja i da spriječe difamira-
nja svakoga tko se usudi predložiti nešto
novo. Time bi i oni učinili presudan ko-
rak prema pripremanju vlastita odlaska
i prepuštanju Bosne i Hercegovine njoj
samoj. Omogućavanjem novog historij-
skog sporazuma za Bosnu i Hercegovinu
ona bi, možda prvi put u svojoj povijesti,
bila legitimirana iznutra, u demokrat-
skoj proceduri, kojoj bi prethodila smi-
rena i razložna rasprava. Time bi se stvo-
rile pretpostavke za dugoročno stabilnu a
opet demokratsku Bosnu i Hercegovinu,
koja je u interesu njenim susjedima i me-
đunarodnoj zajednici. N
CEO TEKST NA
WWW.VELIKEPRICE.COM
29
 VOJNA ANALIZA BITKA ZA BAHMUT

„Muzikanti“ su konačno
završili svoj crni koncert
Rusi su proglasili pobedu u Bahmutu i preimenovali su taj grad u staro ime Artjomovsk. Za
„muzikante“ ime grada nije važno jer oni svoj rad u tim borbama zovu po starome „Bahmutska
klanica“. Sada ako Rusi krenu dalje, moraće da jurišaju na brda koja drži ukrajinska vojska, a njena
glavnina udarnih snaga prikuplja se za pokušaj prodora do Azovskog mora. Nedostaje Ukrajincima
zaštita od ruske avijacije, ali dobili su pozitivan stav Vašingtona da se pripreme za prijem lovaca F-16,
doduše moraće sačekati nekoliko meseci i neće moći računati na podršku u predstojećoj ofanzivi

Piše Aleksandar Radić

Z
vanično vlasti Donjecke
oblasti 20. maja vratile su
gradu Bahmutu naziv iz so-
vjetskog doba Artjomovsk.
Proglašena je pobeda ru-
skog oružja. Grad je pao, odnosno ono
što je ostalo od njega, a to su ruševine,
smeće od bezbroj uništenih sredsta-
va ratne tehnike i leševi. Sada sledi asa-
nacija bojišta, a živih nema jer nije bila
praksa da se uzima neko u plen. Kažu
„muzikanti“ da su Ukrajinci prvi ubi-
li zarobljenike i to prikazali na društve-
nim mrežama pa su promenili praksu i
živog nikog više nisu hvatali.
Na prilaze gradu „muzikanti“ su do-
šli prvih dana avgusta prošle godine, a 8.
oktobra počele su borbe za gradsko po-
dručje, januara ove godine juriši na uže
gradsko jezgro.
U čast pobede „muzikanti“ su izradili
medalju za zaslužne na kojoj piše da je
bitka počela u oktobru i taj i višemeseč-
ni pokolj obe strane nazvali „Bahmutska
klanica“. Promišljeno se gradi imidž fa-
talizma, crnila, mrtvačkih glava, kult
smrti „muzikanata“ koji su konačno za-
vršili svoj „Bahmutski koncert“.
Na prigodnoj medalji piše da je cilj
operacije bio „spas ruske armije i čast
Rusije“, a po naredbi štaba privatne voj-
ne firme „Vagner“ i generala Sergeja Su-
rovikina, onog čoveka surovog i sirovog
izgleda koji je dobio komandu u Ukraji-
ni baš 8. oktobra kada je krenula „Bah-
mutska klanica“. Sve što je on uradio
svelo se na povlačenje sa položaja i ure-
đenje odbrane i 11. januara 2023. godine
ostao je bez mesta komandanta združe-
ne komande, ali eto, saznali smo da će
njegovo ime ostati ovekovečeno na me-
daljama za Bahmut.
Čak i na medalji šef „muzikanata“ Jev-
genij Prigožin provocira vrh Ministarstva
odbrane i Generalštaba jer se po imenu
pominje samo general koji je njima iri-
tantan. Sebe, Prigožin, za promenu u od-
nosu na uobičajeno ponašanje, nije stavio
u prvi plan. Nema ni razloga jer je tokom
borbi za Bahmut imao povoda za sva-
kodnevno medijsko pojavljivanje i biće
u istoriji prepoznat kao ključna ličnost u
puzećem osvajanju grada i po svojoj lič-
noj tvrdnji autor plana da se borbe vode
samo zarad uništenja žive sile protivnika.
Dan posle proglašenja pobede u Bah-
mutu ministar Šojgu je na stolu imao
rođendansku čestitku od Prigožina koja
je bila čista provokacija sa tonom pu-
nim omalovažavanja važnog kremalj-
skog političara.
Ministra je oslovio kao predsednika

30 Nedeljnik 25. maj 2023.

Ruskog geografskog društva i vite-
za Malteškog reda koji je prošao put
od električara i građevinca do este-
te, umetnika-grafičara i drvoresca,
da citiramo neke od „titula“, i prilog
je bio poklon – knjiga o „vagnerovci-
ma“. Šojgu nije pomenut u kontek-
stu rata i vojske što je njegov resor,
valjda. Naravno, to je u duhu odno-
sa „muzikanata“ prema ruskoj voj-
sci punom primera diskreditacije.
Oni su do sada isticali da su se bo-
rili sami, da je vojska bila beskorisna i
ometala njihova dejstva, nije dala muni-
ciju kada je bilo najpotrebnije. U časovi-
ma pre proglašenja pobede Prigožin se
podrugljivo zahvalio 4. i 72. brigadi ru-
ske vojske na tome što su stvorile prili-
ku ukrajinskoj vojsci da iz mesta Časov
Jar pošalje pojačanja u Bahmut.
Na državnom nivou nisu javno naseli
na provokacije „muzikanta“ i, zvanično,
kabinet predsednika Vladimira Putina
(po Prigožinovom slengu „dedica“) če-
stitao je i firmi „Vagner“ i vojsci koja se
borila na bokovima Bahmutskog prav-
ca. Sada sledi talas državnih nagrada i
ordena i medalja. Na taj način bar do-
nekle sačuvaće se pred domaćim javnim
mnjenjem (onim koje sve što zna vidi na
vestima državnih TV kanala) obraz ru-
ske vojske koja je od povlačenja iz Her-
sonske oblasti u novembru uglavnom
samo čuvala liniju ili gubila besmisle-
no puno ljudi i tehnike u pokušajima
nekih prodora, na primer na Ugljedar-
skom pravcu početkom godine.
Za „muzikante“ njihovi heroji su jedini
važni, komandanti jurišnih odreda koje
predstavljaju zvučnim ratnim imenima
Ratibor, Zombi, Mehan, Salem.
Drže Ukrajinci predgrađe Bahmuta,
ali jasno je da su isterani iz grada posle
meseci urbanog ratovanja koje su obe
strane platile visokim žrtvama. Za ukra-
jinsku propagandu tvrđava Bahmut bila
je omiljena tema u sezoni zima–prole-
će 2023. godine. Svoj zadatak odbrana
grada je obavila, ali ostalo je otvorena
tema kako to pokriti u medijskoj pažnji.
U isto vreme kada su prošlog viken-
da Rusi rekli da su postavili zastavu na
poslednji soliter (Ratibor lično), ukra-
jinska vojska pokrenula je propagand-
no motivisanu, drsku akciju – poslali su
na rusku zemlju, na Belgorodsku oblast
jedan bataljon koji je zaobišao protiv-
tenkovske piramide i ostale prepreke
U isto vreme kada su prošlog
vikenda Rusi rekli da su
postavili zastavu na poslednji
soliter (Ratibor lično),
ukrajinska vojska pokrenula
je propagandno motivisanu,
drsku akciju – poslali su na
rusku zemlju, na Belgorodsku
oblast jedan bataljon koji je
zaobišao protivtenkovske
piramide i ostale prepreke i
ušao u prigranična mesta. Prvi
put iz tenka su gađali Rusiju
i ušao u prigranična mesta. Prvi put iz
tenka su gađali Rusiju. Kažu ruski izvo-
ri da su diverzanti obučeni u ruske po-
licijske uniforme došli iz dubine, putem
iz smera Belgoroda, i iznenadili pogra-
nične jedinice.
Zatim, uvedeni su u borbu 226. bataljon
127. brigade teritorijalne odbrane, jedi-
nica posebne namene „Kraken“ u kojoj
su prikupljene pristalice ultradesnice i
ruske jedinice koje se bore protiv Rusa.
To su „Slobodna Rusija“ i „Ruski dobro-
voljački korpus“, sastavi koji služe za
provokaciju, i zato su oni u prvom pla-
nu propagande.
Na ukrajinskim borbenim vozilima su
beli krstovi, namerno su označeni kao
tenkovi nemačkog Vermahta 1941. go-
dine koji su gmizali putevima ka istoku,
ali neće oni otići puno dalje od par sela
oko granice jer – nije Belgorodska oblast
cilj, to je samo predstava za medijske iz-
veštaje, pokriće za kraj bahmutske ago-
nije, prave klanice u kojoj je završni
udar „muzikanata“ bio brutalan sa mi-
nobacačkim minama kalibra 240 mm,
najvećim koje postoje. Korišćeni su ten-
kovi T-90M Proriv i pešadija u čišćenju
odbrambenog pojasa koji su Ukrajinci
nazvali Domino. Radi se o bloku solite-
ra koji su čvrsto držali sve dok je nasta-
vak odbrane postao besmislen.
Ranije je Prigožin, frustriran nedo-
statkom municije, rekao da se od nje-
ga tražilo da završi „Bahmutsku kla-
nicu“ do dana pobede 9. maja. Ucenio
je odbrambeni sistem jer je obeloda-
nio da se na isteku tog dana povlači.
Nije to učinio, dotureno je nešto pro-
jektila i završen je posao za „muzi-
kante“ koji sada navodno idu na od-
mor, a grad prepuštaju ruskoj vojsci.
U Donjeckoj oblasti sada se Rusi
ako nastave dalje, putem od Bahmu-
ta, suočavaju sa odbranom koja je ure-
đena na brdovitom terenu na kojem
ukrajinska vojska drži dominantne po-
zicije. Ugrubo, od severa prema jugu,
pruža se aglomeracija koja povezuje
gradove Slavjansk i Kramatorsk. Na 35-
40 km istočno od tih mesta sada je ukra-
jinska odbrana.
To su prema Rusima sada njihovi gra-
dovi jer su u Donjeckoj oblasti prisajedi-
njenoj Ruskoj Federaciji početkom ok-
tobra prošle godine. Sada je sila jedini
način da se to ostvari, ali dug put je od
Bahmuta do aglomeracije koja bi zao-
kružila rusko prisustvo u Donbasu. Ur-
bano ratovanje je zahtevno, guta ljude i
tehniku i samo dva grada koja su Ukra-
jinci odlučno branili, uzeta su sa godinu
dana razmaka – namerno se vodilo ra-
čuna o datumima i 20. maja 2022. godine
Rusi su okončali zauzimanje Marijupo-
lja i 20. maja ove godine Bahmuta (par-
don, Artjomovska). U međuvremenu, za
svih tih 365 dana ruska vojska je zauzela
aglomeraciju Severodonjeck-Lisičansk,
ali bez predugog zadržavanja u borbe-
nim dejstvima u urbanim uslovima jer
su odbranu slomili izvan tih mesta. Na
listu ratne slave „muzikanata“ uneti su
Popasna i Soledar i sada treći grad.
Sada su Ukrajinci na potezu. Moraće u
ofanzivu. Cenimo da s obzirom da ruska
vojska nema manevarske snage i sve efek-
tive drži vezane za odbrambene linije, da
nema puno razloga da se ukrajinska vlast
u skorije vreme pribojava nekog dram-
skog obrata. Na talasu emocija neki kod
Rusa predlažu da se hitno formira para-
vojna operativno-strategijska manevarska
grupacija od nekih 45.000 do 50.000 bo-
raca i da se krene u odlučni pohod. Nema
ništa od toga kada se ima u vidu da ta-
kve ideje stižu od kontroverznih lično-
FOTO: BETA
sti kao što je Vučićev prijatelj Dmitrij Ro-
gozin, čovek koji je u nemilosti Kremlja i
prvo je ostao bez mesta glavnog vladinog
31
 VOJNA ANALIZA BITKA ZA BAHMUT
koordinatora vojne industrije, pa zatim
svemirskog programa, i sada posle ranja-
vanja u mesto važno za sedenje navodno
vodi neki paravojni sastav nazvan bom-
bastično „Carski vukovi“. Nije to biografi-
ja za ratnog vođu koji navodno ima dobar
plan kako da dovede do dramskog obrata
na istočnom frontu.
Sada možda aktivna odbrana paše
Ukrajincima jer dobili bi vreme za prijem i
osvajanje primene visokotehnoloških bor-
benih sistema, sredstava velikog dometa i
ostalog što pošalje NATO, ali mora da se
vidi da ukrajinska vojska predstavlja uno-
snu političko-vojnu investiciju. Veliki re-
sursi su do sada uloženi. Najnoviji američ-
ki izveštaj za 21. maj kaže da su od početka
rata odobrili donaciju preko dva miliona
haubičkih projektila 155 mm. Prošle go-
dine došli su do miliona, a sada za manje
od pet meseci dodali su još jedan milion.
Samo izdvojeno statistika za municiju do-
voljno govori o razmerama podrške i sada
Ukrajina mora da pokaže da su to zasluži-
li. Zato se privlače ka prvoj liniji one novo-
formirane sveže brigade koje su formirane
u medijskoj senci „Bahmutske klanice“.
Ukrajinski 9. korpus razmešta se u Za-
poroškoj oblasti, od obale Kahovskog
akumulacionog jezera pa na istok sa
osloncem na gradove Orehov i Guljajpo-
lje. Čini se da žele da zauzmu prostor iz-
među Melitopolja i Berdjanska. Naravno,
to je ambicija, a da li je realnost, to ćemo
tek da vidimo.
Slaba tačka ukrajinske vojske je zašti-
ta od ruske avijacije koja može da odigra
presudnu ulogu u zaustavljanju ofanzi-
ve. Obaranje četiri letelice 13. maja u Br-
janskoj oblasti bila je zaseda, a ne primer
kako PVO može da efikasno očisti nebo iz-
nad ukrajinskih brigada. Američko doktri-
narno viđenje borbe za prevlast u vazdu-
šnom prostoru, ofanzivnih dejstava u PVO
– uništavanja aerodroma protivnika, nje-
govih sistema vazdušnog osmatranja i ja-
vljanja i agresivna dejstva lovačke avijacije,
ne može da se ostvari sa preteklim skrom-
nim tehničkim resursima ukrajinske avi-
jacije. Može se proceniti da se radi o par
eskadrila sa preko 25 MiG-29 (računaju-
ći nedavno primljene avione iz Slovačke i
Poljske), eskadrilom od 10-12 Su-27, eska-
drilom od oko 20 Su-25 i možda sa desetak
frontovskih bombardera Su-24M. Dovolj-
no za borbeno uznemiravanje, ali prema-
lo za boj protiv ruskih avijacijskih pukova.
Ako priđu frontu, suočeni su sa ruskim
32 Nedeljnik 25. maj 2023.
U Donjeckoj oblasti sada se
Rusi ako nastave dalje, putem
od Bahmuta, suočavaju sa
odbranom koja je uređena
na brdovitom terenu na
kojem ukrajinska vojska
drži dominantne pozicije.
Ugrubo, od severa prema jugu,
pruža se aglomeracija koja
povezuje gradove Slavjansk
i Kramatorsk. Na 35-40 km
istočno od tih mesta sada je
ukrajinska odbrana
lovcima Su-35 i ostalim koje zasada podr-
žava solidno organizovan sistem vazdu-
šnog osmatranja i javljanja. Dokazano je
na puno primera da je ukrajinskim piloti-
ma svaki borbeni let borba na život i smrt
jer je rizik od presretanja visok.
Zaštitni kišobran PVO nije rešenje. Ne
može da se ostvari potrebno zasićenje i ri-
zik od gubitka tehnike je previsok. U noći
15. na 16. maj Rusi su raketama „kindžal“
navodno izbacili iz stroja bateriju raketnog
sistema PVO „patriot“ koja je štitila Kijev.
Štete po tehniku su tema o kojoj narav-
no obe strane tvrde sasvim različito – po
Rusima baterija je postojala i više ne po-
stoji, po američkim izvorima šteta ima,
ali srediće se na licu mesta, a ima tvrdnji
da je istina negde između, da je uništeno
par lansera. Važna je činjenica da su takvi
sistemi izloženi udarima ruske avijacije
i nebitno je da li će u nekoj akciji bateri-
ja savremenog raketnog sistema da izgo-
ri na vatrenom položaju, a nekada da ima
ratne sreće. Činjenica je da ono malo sofi-
sticirane tehnike koju je ukrajinska PVO
dobila ne može da se gurne direktno na
prednji kraj za zaštitu brigada u ofanzivi
jer biće uništena, a neće efikasno zaštititi
tenkove i borbena vozila pešadije.
Ukrajinci cene da je rešenje nabavka F-16.
Naravno, ne radi se samo o tom avionu već
o sistemu koji se nalazi iz odluke da NATO
pruži takvu tehniku. Podrazumeva se da će
da se obezbedi, kako se u ruskoj termino-
logiji kaže, jedinstveno informaciono po-
lje, odnosno radarsko osmatranje koje će
da obezbedi pravovremene informacije o
ruskim avionima i linkovi za razmenu tih
podataka.
Posle meseci nadigravanja i kontradik-
tornih tvrdnji u medijima o tome da li
Bela kuća želi ili ne želi da odobri dona-
ciju u avionima, sada je izvesno, kao što
je od početka bilo jasno vidljivo, da se radi
samo o pitanju protoka vremena. Demo-
kratska društva bave se diskusijom, stvo-
ri se atmosfera da ima sukoba raznih ideja,
ali vojni pristup je jednostavan – da ili ne.
Odluka za F-16 u stvari odavno glasi „da“,
ali nije bilo zgodno da se to kaže prevre-
meno. Signal iz Vašingtona je stigao 20.
maja kada je savetnik predsednika za na-
cionalnu bezbednost Džejk Saliven naja-
vio da će SAD odobriti saveznicima obu-
ku Ukrajinaca za F-16. Raniji stav bio je da
„ne postoji hitna potreba“, zatim „da treba
sačekati“, ali Britanci i Holanđani ne dele
taj stav i pokrenuli su formiranje među-
narodne koalicije za nabavku tih aviona.
Francuzi rade paralelno i do sada ima
dovoljno indikatora da se veruje da su
ukrajinski piloti i tehničari pri završet-
ku kursa preobuke za deltakrilni „miraž
2000“. Nekoliko meseci radi se na tome u
francuskim bazama i piloti lete u kabina-
ma francuskih lovaca.
Ranije, oko teme borbenih aviona za
Ukrajinu najviše rezervi je građeno oko
tema preobuke posada koja je mistifiko-
vana. Neretko se činilo, kada se slušaju
američki i ostali analitičari, da prvo mora
da se rodi pilot F-16 pa kada poraste može
u kabinu, i da niko ko je imao dodira sa
sovjetskom tehnikom nije dorastao prefi-
njenosti proizvoda Likod Martina. Proce-
ne vremena potrebnog za program preo-
buke na F-16 pilota koji su ranije leteli na
MiG-29 i Su-27 sada više nisu pesimistič-
ne kao one ranije po kojima se činilo da je
to skoro nerealan zadatak. Prema doku-
mentu koji je Pentagon predstavio u kon-
tekstu odluke da se odobri obuka između
27. februara i 10. marta u bazi Moris u Ari-
zoni dva ukrajinska pilota su imala osnov-
ni kurs za F-16. Izabrani su po jedan oficir
koji leti na MiG-29 i jedan sa Su-27, na si-
mulatoru 11 časova i pet minuta. Američ-
ki instruktori ocenili su da se može održati
kurs preobuke u trajanju od četiri meseca i
da će to biti sasvim dovoljno da se ubace u
kabinu F-16 i pošalju na borbene zadatke.
Iz Kijeva cene da dolazak tih aviona
može da predstavlja očekivano ključno re-
šenje za ulazak u borbu za prevlast u va-
zdušnom prostoru iznad istočnog fronta.
Sada se nazire šansa da već orijentacio-
no pre završetka leta ove godine ukrajin-
ska avijacija dođe do 14-24 aviona, možda
premalo za dramatičnu promenu situaci-
je, ali svakako prekasno za zaštitu ofanzi-
ve koja se još uvek zove prolećnom. N
 33
299 DINARA
25. MAJ 2023.
BROJ 593 CENA 299 DINARA
· CG 2.5 € · BIH 5.5 KM · HR 25,6 HRK / 3,4 €
· SLO 3,5 € · MK 200 DEN
 ZA NAŠU DECU POSLE „RIBNIKARA“
Kraj škole
kakvu smo znali
Sada je u svakoj školi i ispred nje vidljiva policija,
neke su počele da oduzimaju telefone i da uvode
pravila pretresanja torbi u slučaju potrebe. Ipak,
kako pokazuju američke škole i istraživanja, deci nije
prijatno ni da gledaju toliko bezbednosnih procedura,
toliki metal nije prijatan ni na aerodromu. Potrebe
dece, nastavnika i roditelja su različite. A kako je i šta
je potrebno deci – ipak je najvažnije pitanje
Pišu Zorica Marković i Ana Mitić
B
iće to jedan osunčan, lep letnji dan. Zazvoniće
ono čuveno zvonce, možda će i časovi biti skra-
ćeni, svi će jedva čekati – dugo je maj bio više-
značno turoban – naglo će se čuti graja u dvorištu
i raznobojne patike, majice i farmerke, ponegde
i suknjice, torbe raznih oblika, zašareniće izlazna vrata škole.
Zastaće da razmene po koju.
Biće to kraj škole. Bar onaj zvanični.
Za neke pak biće nevažno da li je ovaj dan lep ili lepo leto i
je li to kraj škole.
U beogradskoj osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, u kojoj
je nestalo devet života (osam učenika i čuvar), kasnije u bol-
nici i deseti, u masovnoj pucnjavi u kojoj je jedan od njih, tri-
naestogodišnjak, pucao s ciljem da ubije što više, izlaziće se
verovatno mnogo, mnogo tiše. Ostaviće se po koji cvet, suza,
zagrljaj. I svi će na neki način osetiti da je ova školska godina,
ovaj maj, ovaj 3. maj, promenio mnogo toga u svim životima.
Da je taj 3. maj bio kraj škole kakvu znamo. I da je za decu iz
„Ribnikara“ koja su preživela, čiji su drugari ubijeni, koja su
videla, čula, slušala i znaju šta se sve desilo, tog dana bio kraj
njihove školske godine.
Čini se da bi tako trebalo da bude pre svega zbog te dece i
nastavnika, ali zvanično nije tako jer su deca nastavila da idu u
školu, pored koje neki od nas odraslih pa i dece ne mogu više
da prođu jer počinju da se tresu kada krajičkom oka ugleda-
ju gomile cveća i vosak od sveća koji i dalje stoji. Ali neki žele
da budu baš tu, u toj školi, jer se tu osećaju najpovezanije sa
drugarima koje su izgubili. Potrebe dece, nastavnika i rodite-
lja su različite. A kako je i šta je potrebno deci – ipak je najva-
žnije pitanje.
Zato su neki roditelji, ali i stručnjaci, tražili kraj školske godi-
ne u „Ribnikaru“. O tome je u prošlom broju Nedeljnika govo-
rila Milanka Negić, majka trinaestogodišnje Sofije koja je jedna
od nastradale dece, jer je svima bilo jasno da „to više nije ško-
34 Nedeljnik 25. maj 2023.
la, da školska godina treba da se prekine odmah, u celoj Srbiji,
da sva pažnja, briga i akcije budu usmerene na svu našu decu u
narednom periodu, jer su sva deca na neki način stradala, i da
od naredne školske godine mora da se krene sa totalnom re-
formom sistema obrazovanja u osnovnim školama“.
Rekla je da nam se desila najveća tragedija koju je svet zabele-
žio. „A sada guraju decu da idu u tu školu, na mesto te tragedi-
je, da normalizuju to. Ovo je ‘Krvava bajka’ našeg vremena, kr-
vava bajka 21. veka. To, ta zgrada, od 3. maja 2023. za mene više
nije škola, nijedno dete tamo ne treba da ide u školu, jer to nije
normalno. Mnogi roditelji su se s time složili, ali kako je počelo
sa zataškavanjem, ljudi popuštaju, i onda oni koji su dobri lju-
di, puni razumevanja, koji se stalno preispituju, puste da ih ovi
obrlate, kao i obično. Oni sada nevoljno tamo polako počinju da
šalju decu, iako većina, po onome što ja čujem od roditelja, ne
podržava to. Pritom, nekoliko dece tamo neće da kroči.“
Grupa roditelja OOŠ „Vladislav Ribnikar“ dala je podršku ini-
cijativi da odmah bude obustavljeno izvođenje nastave u po-
stojećoj zgradi škole i da radna školska godina bude okončana
zaključno sa danom kada je tragični događaj nasilnim putem
Drastične bezbednosne mere, kao što je
prisustvo naoružane policije u školama,
svakako ne smeju biti dugoročna mera. Patrole
u školama su uvedene da bi se razvio osećaj
sigurnosti kod učenika i zaposlenih, međutim,
ukoliko se predugo zadrže, počeće da stvaraju
osećaj nesigurnosti, jer će nas podsećati da
nešto nije u redu
Dragana Đurić, direktorka Nacionalne
asocijacije roditelja i nastavnika Srbije

prekinuo normalno školovanje. Sve ono što se u školi dešava-
lo nakon tog dana predstavlja samo pokušaj da se nasilno us-
postavi „normalno“ stanje u školi i da krizni plan koji uprava
škole pokušava da sprovede po svaku cenu, ima jedino za cilj
da prikrije posledice tragičnog događaja. Roditelji koji podrža-
vaju ovu inicijativu smatraju da je plan za nastavak školovanja
koji se sprovodi od 10. maja štetan po razvoj velikog broja uče-
nika (ako ne i svih), i da je jedina solucija – momentalan prekid
nastave i okončanje radne školske godine. „Školska godina se
na tragičan način završila 3. maja. Svaki dan posle toga nije na-
stavak školske godine nego veštačko pravljenje da se ništa nije
desilo. A desilo se. Deca su nam ubijena u školi.“
Ali u ponedeljak, posle 20 dana, deca su opet krenula u „Rib-
nikar“, čak i VII-2, koji su sami na tome insistirali u razgovoru
sa kolegama terapeutima, kako je rekla Snežana Vuković iz Mi-
nistarstva prosvete. Da li je dovoljan kriterijum da se deca vrate
u školu to što ona to žele? Ne, odgovorila je, nije dovoljno, ali je
važno osluškivati decu i njihove potrebe, naročito u odeljenju
VII-2. Istog dana je Ministarstvo prosvete u dogovoru sa Save-
tom roditelja OŠ „Vladislav Ribnikar“ dalo preporuku za orga-
nizaciju aktivnosti do kraja nastavne godine, za sve učenike te
škole, preporuku u kojoj se između ostalog kaže da je svakom
detetu koje se ne oseća spremno da pohađa nastavu i kome je
neophodna podrška, ta podrška omogućena od strane stručnih
lica, i da se nastava, kao i ostali vidovi podrške procesu učenja,
održavaju isključivo za decu čiji su roditelji izrazili želju za tim.
U nameri i pokušaju da se deci pomogne, „imitiranja“ da u
školu može da se ide „normalno“, iako će neki stručnjaci reći
da je „prerano“ a neki drugi da decu treba pustiti da idu u ško-
lu ako ona to žele, od prvog dana ima podeljenih mišljenja
kako bi i šta bi trebalo raditi u situaciji u kojoj se nikada pre
nismo našli. Zato i ne znamo, zato i, verovatno, u nečemu gre-
šimo. Tako su se u školi, kako je ispričala Milanka Negić, prvo
· CG 2.5 € · BIH 5.5 KM · HR 25,6 HRK / 3,4 €
BROJ 593 CENA 299 DINARA
· SLO 3,5 € · MK 200 DEN
25. MAJ 2023. 299 DINARA
Kraj škole: Iza
ideje o naslovnoj
strani Nedeljnika
Piše Veljko Golubović,
izvršni kreativni direktor agencije
New Moment Beograd
Nikada strašniju ideju nismo imali u New Momentu. Njena
istinitost bila je zastrašujuća. A najbolnije od svega bila je
činjenica da je nastala mesecima pre tog užasnog maja.
Tog maja, kada se sve raspalo, shvatili smo da je sve to
već dugo stajalo pred našim očima i čekalo da se desi.
Nasilje po školama haralo je i narastalo već mesecima,
godinama, generacijama... Svi protiv svih i svako protiv
svakoga postala je školska svakodnevica: đaci protiv
đaka, učenici protiv učitelja, nastavnici protiv direktora,
direktori protiv roditelja, roditelji protiv profesora,
profesori protiv saveta, svi zajedno protiv dece i učenja.
Škola se odavno bila pretvorila u borilište i svaki dan
značio je opstanak u surovom okruženju. Vršnjačko
nasilje ponavljalo se kao mantra, u medijima, na Vajber
grupama, na roditeljskim sastancima, u dopisima,
obrazloženjima, SMS porukama, mejlovima... Bilo ga
je svuda: na internetu, u dvorištu, u učionicama, na
stepeništima, u svlačionicama, na tablama, klupama,
vratima od WC-a, a najviše u tim malenim glavicama,
ručicama, srcima.
Ideja je nastala mesecima pre tog maja, ali smo mislili da
je prejaka, da nije za nas, da je to za neku drugu, daleku
zemlju, tamo negde preko okeana, što dalje odavde, jer
to nismo mi nego neka nestvarna čudovišta, polipi, delfini
što nasilje neguju i detinjstvo u ratište pretvaraju. Pa ko bi
normalan decu u školu slao sa pancirima umesto školskih
torbi, nenasmejanu, zabrinutu, ozbiljnu... Koji to roditelj,
učiteljica, nastavnik, profesor može dozvoliti da se đaci
za uspomenu mogu slikati kao da su vojska, kao da im
detinjstva nije ni bilo, kao da smo ih na front umesto u
školu poslali...
I pitali smo se da li treba da je objavimo.
Posle tog maja, nismo se više pitali. Od tog maja, ideja
više nije bila samo ideja. Više nije bila ni samo metafora,
ni vizija budućnosti, ni socijalno angažovana poruka, ni
poziv na akciju. Postala je krik i hladna istina. Kreirana
uz pomoć veštačke inteligencije u Midjourney programu,
sa nepostojećim likovima, bila je stvarnija od nadrealnog
sunovrata u kojem se celo društvo našlo. Bio je to
dovoljan znak da je detinjstvima kakva smo nekad imali
i školama u kakvim smo nekada odrastali došao za sva
vremena – kraj.
35
 ZA NAŠU DECU POSLE „RIBNIKARA“

pojavili neki volonteri kao psihološka podrška, što je roditelje Sve predložene mere koje su nadležni kod
iznenadilo jer su očekivali ozbiljniju pomoć. Na jednu situaci- nas propisali odnose se samo na sigurnosno-
ju je ukazao i Slobodan Negić, Sofijin otac, gostujući u „Utisku bezbednosni pristup, dok je školsko-
nedelje“, kada je ispričao da su neka deca na psihoterapijama pedagoško-psihološki pristup potpuno
po povratku u školske klupe „slušala muziku“ i, kako je re- zanemaren. Nadam se da je ovo samo prva
kao, „povezivala sa se duhovima i dušama svojih nastradalih reakcija u kriznoj situaciji jer je procenjeno
drugara“ u prisustvu terapeuta u „tamnoj psihoseansi“ koju
da postoji veći rizik od incidenata, a da će se
je deci držala dr Ranka Radulović, uz znanje direktorke škole.
„Ne postoji niko ko može da objasni kako se to dogodilo. To uskoro razgovarati i o drugim, dugoročnim
je bilo bez znanja roditelja, devojčica je došla kući uplakana, u preventivnim strategijama
traumi, rekla je da su bili na seansi, rekla je da je bilo odvrat-
Prof. dr Bojana Dinić, psihološkinja i vanredna profesorka
no“, ispričao je Negić. na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu
U međuvremenu je i grupa roditelja iz odeljenja VII/2 na
čiji je čas napadač upao, u dopisu koji su preneli mediji, tra- tragedije, iskustvo da neko ko je delovao kako školski drug,
žila suspenziju direktorke Snežane Knežević do „utvrđivanja može postati svirepi dželat će trajati. Ali, ukoliko se slična tra-
njene lične odgovornosti za nastali tragični događaj i kasnije gedija uskoro ne ponovi, vreme će uraditi svoje, i proces koji
postupanje prema učenicima i roditeljima“. Zahtevaju i hit- u psihoanalizi nazivamo potiskivanjem neprijatnih i traumat-
nu suspenziju školske psihološkinje Lidije Maksić i pedago- skih iskustava će učiniti svoje. Problem je što je ovaj zaborav,
škinje Jelene Vujičić. i boravak traume u nesvesnom u stvari najtrajnije sećanje“,
Ponovili su i ranije iznete zahteve – da se u potpunosti i do kaže naš sagovornik.
kraja izvrši rekonstrukcija tragedije i status istrage i o tome Ipak, stav da škole više neće biti šta su bile, možemo da sa-
obaveste zainteresovane strane u skladu sa zakonom, odgo- gledamo kao ideju da u nekim svojim funkcijama i ne treba da
vori na pitanje šta će biti sa dečakom koji je izvršio masovno budu kakve su bile, dodaje Kontić. „Iz tragedije treba izvući
ubistvo u toj školi, šta će se preduzeti povodom predloženog poruke i podsetiti se na činjenicu da škola svim svojim funk-
renoviranja prostorija; zatražili su i utvrđivanje odgovornosti
ljudi koji su izneli u javnost spisak sa imenima dece iz odelje-
nja, fotografije njih i njihovih roditelja i da se zbog toga sank-
cionišu u skladu sa zakonom.
Traume od ovakvih događaja mogu potrajati godinama, a
neki uspevaju samo naizgled da se lakše izbore s tim. Jedno je
sigurno – (bez)brižnom ispraćanju deteta u školu sada će biti
dodata još jedna briga više. Hoće li dva i po meseca biti dovolj-
na za oporavak od traume kakva se baš i ne doživljava u živo-
tu? Hoće li septembar doneti otpor povratku i prenetu brigu
na dete da se treba osvrtati, umanjujući onu ionako ugrože-
nu bezbrižnost koju su imali? I kako će to promeniti školu?
Jer „ovo nije samo kraj škole, ovo je kraj života kakav smo
poznavali“, kaže Dragana Đurić, direktorka Nacionalne asoci-
jacije roditelja i nastavnika Srbije (NARNS). „Kada ovo kažem,
zaista ne želim da zvučim fatalistički, ali psihologija kaže a ži-
vot potvrđuje da je kriza šansa da napravimo iskorak u pravcu
boljeg ili goreg funkcionisanja u odnosu na ranije. Što je kri-
za dublja, šansa i potreba za promenom u jednom od smerova
je veća.“ Bazirajući se na ličnom osećaju, ali i evidentnom sta-
nju u kome smo svi, reći će da je ovo jedna od najvećih kriza
u kojoj smo se tokom života sreli. „Stoga verujem da je povra-
tak na ranije životne obrasce nemoguć. Na nama je da poka-
žemo da li kao pojedinci i kao društvo imamo snagu i zrelost
da napravimo pozitivan iskorak.“

Ona dodaje da sada ima toliko toga na šta treba misliti, pa i na

to da je nastavnicima veoma teško jer su i oslonac i podrška
za učenike, treba da nauče decu neophodnom, zaključe oce-
ne, izvedu ekskurzije i izlete do kraja školske godine, a da is-
tovremeno osnaže sebe da rade uprkos strahu i nelagodi koji
mnogi osećaju, i dugogodišnjim problemima, zbog čega po-
stoji realan strah od izgaranja.
„Škole za jedno vreme neće biti kakve su prethodno bile“,
kaže Aleksandar Kontić, psiholog i psihoanalitičar. „Senka

36 Nedeljnik 25. maj 2023.

cijama treba da odlučujuće deluje na formiranje ličnosti, kul-
tivisanje agresije, i zasnivanje kod dece i adolescenata duboko
ljudskog vrednosnog sistema, i da je to barem jednako važno
kao i savladavanje gradiva i baratanje informacijama. Ali ako
svet odraslih održava kulturu nasilja aktivno ili pasivno, školi
će biti teže, kako ne može funkcionisati kao izolovana od dru-
štva u celini.“
Da li će školi to biti moguće i izvodljivo, zavisi od uporno-
sti, volje, i saglasja svih koji utiču na formiranje zdrave lično-
sti, ali njihov broj je prilično veliki – svako od njih sa svojim
pogledima na problem i nekim sopstvenim interesima. „Uz
to, problem je što sve institucije, kojima pripadaju i škole, po-
seduju nešto što se naziva ’velikom inercijom’: jednom kad se
zasnuje nekakav status kvo, teško ga je restrukturirati, i otpo-
ri bivaju žestoki. Ali deluje da nemamo izbora, ukoliko želimo
izgradnju društva suštinskih ljudskih vrednosti, koje će naša
deca dobiti u nasledstvo“, zaključuje Kontić.
Kada je reč o odnosu prema školi, ovaj događaj, u prvom
redu, izaziva kod učenika gubitak poverenja u školu da je ona
bezbedno mesto, kaže za Nedeljnik prof. dr Bojana Dinić, psi-
hološkinja i vanredna profesorka na Filozofskom fakultetu u
Novom Sadu. „U tome veliku ulogu imaju i mediji zbog senza-
cionalističkog načina na koji obaveštavaju o događaju. Strah,
uznemirenost i druge emocije i stanja nakon traumatičnog
Iz tragedije treba izvući poruke i podsetiti se
na činjenicu da škola svim svojim funkcijama
treba da odlučujuće deluje na formiranje
ličnosti, kultivisanje agresije, i zasnivanje
kod dece i adolescenata duboko ljudskog
vrednosnog sistema, i da je to barem jednako
važno kao i savladavanje gradiva i baratanje
informacijama
Aleksandar Kontić, psiholog i psihoanalitičar
događaja su očekivane reakcije i one imaju svoju adaptivnu
funkciju. Ipak, neka istraživanja pokazuju da se nakon trau-
matskog događaja beleži porast solidarnosti između učenika,
pozitivnih osećanja u školi, osećaja da zaposleni u školi brinu
o učenicima i da se odnose prema njima s poštovanjem i uva-
žavanjem. Naravno, uspostavljanju ovakvog odnosa doprinosi
adekvatnost preduzetih akcija nakon traumatskog događaja i
one su ključne za uspostavljanje ponovnog poverenja u školu.“
U te akcije spadaju mogućnost da učenici mogu da razgovaraju
sa stručnjacima, podele svoje brige i osećanja i da znaju da će ih
neko iskreno saslušati i da će im pomoći da obrade svoje isku-
stvo i doživljaje. Profesorka Dinić navodi da učenike same ško-
le u kojoj se desio incident, a koji to žele, treba aktivno uključiti
u osmišljavanje načina obeležavanja tragičnog događaja, odava-
nje počasti žrtvama i drugim aktivnostima, npr. onima koje se
tiču strategija kako učiniti školu bezbednim mestom. „Važno je
da ova otvorenost škole prema učenicima ne bude kratkoroč-
na, već da se ulaže u osnaživanje resursa za pružanje psiholo-
ške pomoći učenicima. Od načina kako će škola odgovoriti na
ovaj događaj zavisi kakav će biti odnos prema školi.“
Profesorka Dinić kaže da „škola treba da bude podrška u
ovoj situaciji, a psiholozi savetuju da je dobro održavati ruti-
nu jer ona daje osećaj kontrole“. „To ne znači da treba da se
pravimo kao da se ništa nije desilo i da insistiramo na nastav-
ku nastavnog plana i programa, već da kroz rutinske aktivno-
sti i druge mehanizme polako uspostavljamo i vraćamo ose-
ćaj kontrole“, ističe profesorka. „Umesto klasične nastave, u
ovom periodu može da se razgovara o događaju na način da se
on obradi adekvatno sa stručnjacima i da se ohrabri otvoreni
razgovor o brigama, mislima i osećanjima koje učenici ima-
ju. To ne znači da svi učenici treba nešto da kažu i da se forsi-
raju na razgovor, već prosto da znaju da, ukoliko žele, mogu
i imaju s kim da razgovaraju. Takođe, vršnjačka podrška je u
ovom periodu važna, te treba omogućiti interakciju sa vršnja-
cima. Na posletku, i sam prostor škole, a posebno mesto tra-
gedije, treba da bude rekonstruisan i postoje primeri iz drugih
zemalja, koje su imale ovakve tragične događaje, kako bi pro-
stor mogao biti preuređen ili prenamenjen.“
Sada je u svakoj školi i ispred nje vidljiva policija, neke su
počele da oduzimaju telefone i da uvode pravila pretresanja
torbi u slučaju potrebe. Ipak, kako pokazuju američke škole i
istraživanja, deci nije prijatno ni da gledaju toliko bezbedno-
snih procedura (toliki metal nije prijatan ni na aerodromu),
koje postaju obavezne: ojačavanje ograda, detektori metala,
veće prisustvo oružanih snaga, dugmad za paniku... Nekim
učenicima nije olakšalo ni to uvežbavanje bekstva ili ponaša-
37
 ZA NAŠU DECU POSLE „RIBNIKARA“

nja prilikom takvih događaja, i da su deca potvrdila da to do-
vodi do uvećanja depresije i anksioznosti kod njih i straha od
ponavljanja, piše Scientific American.
„Istraživanja u svetu pokazuju da se detektori metala/oruž-
ja i prisustvo policajaca u školi nisu pokazali kao dobre
preventivne strategije sprečavanja nasilja i napada u ško-
li“, ističe profesorka Dinić i pojašnjava da ovakve strategi-
je doprinose povećanom osećaju straha kod učenika i per-
cepciji da je opasnost prisutna. „Sve predložene mere koje
su nadležni kod nas propisali odnose se samo na sigurno-
sno-bezbednosni pristup, dok je školsko-pedagoško-psiho-
loški pristup potpuno zanemaren. Nadam se da je ovo samo
prva reakcija u kriznoj situaciji jer je procenjeno da posto-
ji veći rizik od incidenata, a da će se uskoro razgovarati i o
drugim, dugoročnim preventivnim strategijama koje najče-
šće uključuju jačanje nastavničkih, učeničkih i roditeljskih
kompetencija u različitim domenima koji su uže vezani za
prevenciju nasilja (npr. jačanje učeničkih socioemocional-
nih kompetencija, strategija konstruktivnog rešavanja kon-
flikata, jačanje nastavničkih kompetencija u reakciji na na-
silje itd.). Ove strategije doprinose uspostavljanju školske
klime kao sigurne baze u kojoj vlada poverenje i međusob-
no podržavajući odnosi.“
Dragana Đurić dodaje da oduzimanje telefona može biti
adekvatna mera tokom časova, ali ne i tokom odmora. Jer, ma
koliko se odrasli bunili, „nove generacije doživljavaju telefon
kao deo svog identiteta i oduzimanje telefona kao uskraćenje
ljudskog prava“, ističe ona. „Prvo treba da objektivno sagleda-
mo kakav je naš odnos prema savremenim tehnologijama, kao
odraslih ljudi, i kakav im uzor dajemo. Nasilje se sigurno ne
može zaustaviti samo restriktivnim merama, već i kroz mno-
go preventivnog rada i socioemocionalne podrške učenicima.
Ipak, šanse za korenitom promenom ne postoje dokle god su
javno promovisani obrasci ponašanja koji promovišu agresiv-
nost, normalizuju nasilničko i kriminalno ponašanje i promo-
višu neadekvatne životne vrednosti.“
štvu koje promoviše mržnju, podele i nasilje, moramo se bo-
riti protiv toga. Moramo učiniti maksimalan napor da kroz
institucije obrazovanja, socijalne zaštite i policije prepozna-
mo i predupredimo svaku opasnost koja posredno ili nepo-
sredno preti našoj deci.“
Kao i mnogi, jasno će pamtiti gde je bio 3. maja 2023. jer je
tog jutra probudio decu za školu, spremio im užinu, ispra-
tio mlađeg sina (11), a zatim starijeg (14) odvezao do isturenog
odeljena škole gde su tog dana imali nastavu. Dok je izlazio
iz automobila, zamolio ga je da se koncentriše i maksimalno
uradi test iz matematike koji je imao prvog časa.
Nekoliko minuta kasnije, u kancelariji, saznao je užasne vesti
i „da postoje roditelji koji su kao i ja upravo poslali svoju decu
u školu ali se njihova deca više nikada neće vratiti kući“. Shva-
tio je da se kao mehur od sapunice raspršila ideja da su deca
najbezbednija u školi, da im se tamo ništa strašno ne može de-
siti. Misao u glavi: „Istorija se ponavlja, sve što se desi jednom
desiće se ponovo“, govori da je školi kakvu smo znali došao
kraj, da sigurnost u školi više ne možemo uzimati zdravo za
gotovo. Testovi, pismeni zadaci, ocene, uspeh i znanje u mo-
mentu šoka ne znače ništa.
Za sve ostale osim za one pogođene tragedijom, život se na-
stavio – deca ponovo idu u školu, uče isto kao i pre, idu na ek-
skurzije, spremaju se za maturske ispite i proslave. „Razbi-
jena škola je preživela, sastavljena i zalepljena ali ipak živa.
Nova okolnost u koju svi gledamo je fizička bezbednost u ško-
li. Pucnjave u školama smo najčešće povezivali sa dalekom
Amerikom i mislili da je u Srbiji tako nešto nemoguće. Naža-
lost, realnost nas je uverila u suprotno i zbog te činjenice ško-
le u Srbiji više nikada neće biti iste.“ N

Drastične bezbednosne mere, kao što je prisustvo naoruža-

ne policije u školama, svakako ne smeju biti dugoročna mera.
„Patrole u školama su uvedene da bi se razvio osećaj sigurno-
sti kod učenika i zaposlenih, međutim, ukoliko se predugo za-
drže, počeće da stvaraju osećaj nesigurnosti, jer će nas podse-
ćati da nešto nije u redu.“
Pitanje svih pitanja je da li smo spremni da preduzmemo
sve kako bismo zaustavili nasilje koje prožima celo društvo i
čija je posledica nasilje u školama, kaže Saša Popović, profe-
sor i preduzetnik u obrazovanju iz Akademije „Uči slobodno“.
„Dani nakon tragedije pokazali su da se celo društvo ne
može ujediniti i uvideti bitnost trenutka u kome se nalazi.
Anestezirani prethodnih godina i priviknuti na mržnju i po-
dele prethodnih decenija nismo dorasli da se suočimo sa re-
šavanjem ovakvih problema... Svakako da prvi odgovori mo-
raju biti represivni, ali ukoliko odmah ne usledi taktika koja
će preventirati svaku narednu pojavu problema, tada suprot-
stavljanje problemu nije učinkovito. Realnost da postoji mo-
gućnost ponavljanja velikog nasilja u školi moramo prihvatiti
i nastaviti da živimo sa tim“, ističe on i kao roditelj i kao na-
stavnik. „S druge strane, ne smemo ignorisati stanje u dru-

38 Nedeljnik 25. maj 2023.

Kolektivna trauma
ostaje u sećanju zajednice
Takav događaj se prenosi sa jedne generacije na drugu, više nije samo
pojedinac taj koji je u potrazi za značenjem događaja koji iznova u tim
pokušajima postaje nezamisliv, nego su to grupa, zajednica i društvo

Piše Jasmina Vrbaški, Psihoanalitičko društvo Srbije

T
okom vremena razvijala su
se različita tumačenja poj-
ma trauma. Samo poreklo
koncepta traume nas vodi
u polje medicine, gde pod-
razumeva „povredu nanesenu spolja
koja onemogućava normalno funkci-
onisanje organa“. U nekom opštijem
kontekstu traumatski događaj se može
opisati i kao stanje opšte bespomoćno-
sti usred nekog iznenadnog i nepodno-
šljivog događaja. Nad tim događajem
ne postoji nikakva kontrola, a istovre-
meno sa tom bespomoćnošću, događaj
izaziva intenzivne nalete preplavljuju-
ćih osećanja (užasa, neverice, straha,
besa...).
Taj događaj slama uobičajene psiho-
loške mehanizme odbrane koji se ko-
riste u stresnim situacijama, što do-
vodi do nemogućnosti adekvatnog
psihološkog reagovanja i adaptaci-
je na situaciju, znači prevazilazi naše,
nama poznate mogućnosti borbe sa
stresnim situacijama. Taj događaj ne
može da pronađe svoje mesto u na-
šem unutrašnjem svetu, postaje unu-
trašnji zemljotres koji nas iznova vra-
ća u nevericu i bezuspešne pokušaje da
prepravimo realnost.
osetljivosti“ sa kojima dolazimo na ovaj
svet. Kada kažemo sredina, mislimo pre
svega na porodicu i porodične odnose ali
i na širi socijalni kontekst, tj. društvo u
kojem porodica i pojedinac žive.
Dete ne može da postoji samo, njegovo
postojanje je uslovljeno načinom kojim
je negovano od važnih drugih (rodite-
lja ili staratelja). Ponavljanje neuspeha u
emotivnom odnosu sa detetom od naj-
ranijeg razvoja, uz zanemarivanje i u
najgorem slučaju zlostavljanje od stra-
ne najbližih, od kojih dete emotivno
zavisi i za koga su odrasli „objekti ap-

Možda je važno ne otići i u drugi ekstrem i praviti

se da se ništa nije desilo, to zbunjuje dete i šalje
duplu poruku o postojanju dve realnosti, jedne gde
je strašan događaj i sva osećanja koja taj događaj
pokreće, i druge u kojoj strašna osećanja nisu
dozvoljena da postoje
U osnovi toga kako ćemo se nositi sa solutne ljubavi,“ dovodi do razvoja „in-
tim traumatskim događajem je kapa- fantilne traume“, tj. proživljena strašna
citet da se nosi sa teškim situacijama emotivna iskustva postaju „nemisliva“
koji je različit kod svakog pojedinca i i nemoguća da se prihvate i razumeju i
zavisi od njegove lične psihološke isto- kao takva stvaraju duboku „frakturu“ i
rije. Ta psihološka istorija jednim de- prekid u doživljaju kontinuiteta samog
lom zavisi i od temperamenta, „neka sebe. Svakako će te rane infantilne tra-
deca rastu kao maslačci, a neka kao ume koje su utkane u daljem odrasta-
orhideje“, u smislu da svi dolazimo na nju uticati i na to kako će dete reagova-
svet sa nama jedinstvenim psiholo- ti na neki strašan spoljašnji traumatičan
škim karakteristikama, naše vulnera- događaj.
bilnosti su različite. Osim situacija u kojima već postoji
Našu psihološku istoriju najviše piše „rana psihološka ranjenost“ koja oteža-
sredina u kojoj smo odrasli, a koja često va suočavanje sa traumatičnim događa-
može, ukoliko je dovoljno negujuća i za- jima života, postoje i normalni razvojni
štićujuća, nadomestiti i te „individualne strahovi kod dece koji se dodatno ras-

39
 ZA NAŠU DECU POSLE „RIBNIKARA“

plamsavaju sa traumatičnim događa-

jem. Strahovi kao što su strah od odvaja-
nja od voljenih, napuštanja, strah da se
ostane sam jer se zavisi od drugog, strah
Za isceljenje je
da će „stvari da izmaknu kontroli“ i da
će možda ono što se samo fantazira po-
stati stvarnost, dakle za dete traumati-
potrebno vreme
čan događaj uvek nosi još više drugih
strašnih značenja osim onog konkret- Povišena strašljivost, ljutnja, zamišljenost, želja da se
nog u realnosti. ne ide u školu i ostane više kod kuće, ili, obrnuto, želja da se što
više beži u vršnjačku grupu ili pak igranje igrica, ljutnja na roditelje
Kako će dete reagovati na neki trauma- bez vidljivog razloga, svadljivost – sve to i još mnogo toga su
tičan događaj zavisi i od reakcije rodite- očekivane reakcije „smirivanja tla“ posle dramatičnog zemljotresa
lja na taj događaj, koliko su anksiozni,
koji nas je zadesio. I ne samo to, nego su i način da se trauma
koliko je za njih preplavljujuće, koliko
su uopšte u mogućnosti da se sastave i
proradi što je put ka oporavku
da se iz njih ne preliva sve u dete, što
u nekim strašnim situacijama je nemo-
Piše Nina Popadić, psihoanalitičarka,
guće da se ne desi, nijedan roditelj nije Psihoanalitičko društvo Srbije
Supermen. Ali možda je važno ne otići
i u drugi ekstrem i praviti se da se ništa

nije desilo, to zbunjuje dete i šalje du-
plu poruku o postojanju dve realnosti,
jedne gde je strašan događaj i sva ose-
ćanja koja taj događaj pokreće, i druge
u kojoj strašna osećanja nisu dozvolje-
na da postoje.
Postoje traumatski događaji koji su
toliko strašni da utiču na čitavu zajed-
nicu i društvo i zovu se „kolektivna tra-
uma“. To podrazumeva tragičan događaj
koji ostaje u kolektivnom sećanju zajed-
nice i kao takav se prenosi sa jedne ge-
neracije na drugu, više nije samo poje-
dinac taj koji je u potrazi za značenjem
događaja koji iznova u tim pokušajima
postaje nezamisliv, nego su to grupa, za-
jednica i društvo.
Kako uspostaviti kontinuitet psiholo-
škog postojanja koji je traumatski doga-
đaj prekinuo i na nivou pojedinca i na
nivou grupe, kako napraviti neki nara-
tiv i povezati ga sa strašnim osećanjima,
kako dati značenje nečemu nezamisli-
vom i dopustiti da ono ne bude više de-
struktivni uljez u našem unutrašnjem
svetu, već bolna rana sa kojom možemo
da budemo ali i da ne budemo uvek u
kontaktu? N
Istakla bih i opasnost pa i licemerje
u brzom uspostavljanju uzročno-posledične
veze između igranja kompjuterskih igrica
i sklonosti nasilnosti, i u pogubnom pokušaju
objašnjenja tragedije na taj način
P
odnošenje neizvesnosti, toga
da neke od bazičnih vredno-
sti u našim životima, kao što
su zdravlje i bezbednost na-
ših voljenih, naše dece pre
svega, nisu u potpunosti u našim ruka-
ma jedna je od bolnih „činjenica živo-
ta“. To znanje nam stoji negde u poza-
dini, negujemo u sebi plamen nade (sa
pravom) da se najgore stvari neće desi-
ti. Nažalost, one se nekada ipak i dese i
tada smo i mi odrasli u prvi mah pre-
plavljeni osećanjem bespomoćnosti,
bezimenog užasa, kolapsa nade. Čini se
da nas to povezuje sa dečjim osećanjem
u nama samima, osećanjem nepodno-
šljive nemoći, možda i ljutnje na volje-
ne unutrašnje roditeljske figure koje su
„obećale“ da će nas štititi. To je teško
za podnošenje ali nam može pomo-
ći da razumemo kako se deca osećaju.
Onda polako stajemo na noge i poku-
šavamo da plamen nade u sebi laga-
no obnavljamo, ne otcepljujući strašno
iskustvo koje se desilo. Imamo u tom
procesu posebnu odgovornost u odno-
su na one koji su svakako bespomoćni-
ji od nas – decu.
Ono što kao delić mozaika može biti
od koristi jeste još jedan ugao u razu-
mevanju dečjeg unutrašnjeg sveta.
Deca će na traumu reagovati različito,
zavisno od uzrasta, podrške porodice i
okoline, svoje prethodne životne isto-
rije, načina na koji su ranije izlazila na
kraj sa bolnim situacijama u svom živo-
tu. Puno govorimo o poštovanju deč-
jih prava i to je svakako važna tema, ali
istakla bih jedno možda zanemareno
„pravo“ dece – a to je da prepoznamo
njihov kapacitet da, naravno na način
u skladu sa uzrastom, razumeju i isku-
se vrlo složene i snažne emocije.
Tako je hrabra i intuitivna dečja psi-
hoanalitičarka Melani Klajn utrla put
play terapiji koja se može odvijati i sa
veoma malom decom, mlađom i od 3
godine, i pokazala da deca intuitivno
razumeju, i ne samo što razumeju nego
se i intenzivno bave svim „velikim“ te-
mama koje more i odrasle. Sigurno je
da deca na malom uzrastu nemaju ka-
pacitet da, na primer, kognitivno razu-
meju ireverzibilnost pojma smrti, ali i
te kako imaju veoma duboke strahove
od – biti „progutan“ = uništen, ili „pro-
gutati“ drugog, biti nepovratno napu-
šten (i deca iz stabilnih porodica neret-
ko će se uplašiti kada mama/tata kasni
u vrtić po njih – da li će ikada doći...),
intenzivne strahove od okrutne kazne
koja će uslediti za njihove agresivne
fantazije (a koje su normalan deo nji-

40 Nedeljnik 25. maj 2023.

hovog unutrašnjeg sveta), pri čemu ti
strahovi ne moraju biti i najčešće i nisu
povezani sa aktuelnim iskustvima ka-
žnjavanja.
Dečje bajke su pune strasti i intenziv-
nih emocija, strahova, okrutnih kažnja-
vanja i nije slučajno da su takve. One
naležu na potrebu dece da se ovim ose-
ćanjima bave i da ih kroz to prorađuju.
Ne treba decu da čuvamo i sklanjamo
od sadržaja bajki da se ne bi „inficira-
la“ teškim emocijama, deca imaju po-
trebu da ih prorađuju i imaju „stomak“
da ih izdrže. Kao i u bajkama, tako i u
roditeljstvu, nećemo ih ostaviti u haosu
i zbrci, odrasli su tu da „kontejniraju“
ili sadrže dečje strahove, da ih „vrate“
u nekom podnošljivijem vidu, da deci
pomognu da iznađu smisao – da ukažu
da nada postoji, da dobro postoji i po-
sle i pored puno toga što je uznemiru-
juće i zastrašujuće.
Deca u svakodnevnom funkcionisanju
žive, kako psihoanalitičar Ronald Bri-
ton kaže, nesvesno ogrnuta dejstvom
dobrih unutrašnjih predstava roditelja
kao i njihovog pouzdanog spoljašnjeg
prisustva, predvidljivosti, a najdublji
strahovi bivaju pohranjeni duboko u
nesvesnom i povremeno izbijaju kroz
snove, fantaziju, dečju igru. U ozbilj-
nom traumatskom iskustvu taj ogrtač
je zbačen i dete se nalazi u svetu proga-
njajućih objekata, straha od anihilaci-
je i izostanka smisla. Midraš, talmudski
komentar, govori da kad se dete rodi,
ono je obdareno univerzalnim zna-
njem; ali se pojavljuje anđeo, dodiru-
je prstom usnu novorođenčeta i dete-
tovo znanje nestaje u zaborav. Ako to
shvatimo kao metaforu detetovog in-
tuitivnog znanja, možemo reći da tra-
umatski događaji bude u deci ono što
na nivou svakodnevnog iskustva bude
„zaboravljeno“, oni su doživljeni kao
aktualizacija najvećih i najdubljih stra-
hova. Da bismo mi odrasli deci bili do-
bri pomagači u tome da polagano po-
novo uspostave „zaštitni omotač“,
važno je da razumemo i uvažimo slo-
ženost njihovog unutrašnjeg sveta, da
„računamo“ na to da ona razumeju
mnogo više nego što nam to možda na
prvi pogled izgleda.
Neupitno je da je deci neophodna
pomoć roditelja u ovakvim situacija-
ma, njihovo „držanje u glavi“ i nena-
metljivo praćenje šta se dešava u de-
Da bismo mi odrasli deci bili dobri pomagači u tome
da polagano ponovo uspostave „zaštitni omotač“,
važno je da razumemo i uvažimo složenost njihovog
unutrašnjeg sveta, da „računamo“ na to da ona
razumeju mnogo više nego što nam to možda na
prvi pogled izgleda
tetu, spremnost i otvorenost da se sa
detetom razgovara, igra se, ćuti kada
se detetu o tome ne priča. Nekada, ako
se suviše ćuti o traumatskom iskustvu,
korisno je ponuditi detetu da priča, bez
pritiska, iznenadićemo se kako pone-
kad dete željno prihvati priliku da pri-
ča i koliko olakšanje posle toga usledi.
Neverbalizovana iskustva često su ne-
misliva a takva su najteža. Dete će na
razne načine proveravati da li su važne
stvari „kao pre“, da li su se rutine poro-
dičnog života očuvale. Treba im poka-
zati i uveriti ih da jeste tako. Povišena
strašljivost, ljutnja, zamišljenost, želja
da se ne ide u školu i ostane više kod
kuće, ili, obrnuto, želja da se što više
beži u vršnjačku grupu ili pak igranje
igrica, ljutnja na roditelje bez vidlji-
vog razloga, svadljivost, kod adolesce-
nata postavljanje pitanja (bes)smisla i
strah od sopstvene agresivnosti – sve to
i još mnogo toga su očekivane reakcije
„smirivanja tla“ posle dramatičnog ze-
mljotresa koji nas je zadesio. I ne samo
to, nego su i način da se trauma prora-
di što je put ka oporavku. Za isceljenje
treba vreme.
Vršnjačka grupa usmerena iskusnim
i dobronamernim nastavnikom od ve-
like je pomoći – u njoj se mogu pode-
liti bolna iskustva, ali i obnoviti nada
kroz druženje, lagano vraćanje uobi-
čajenim aktivnostima, što reparira po-
stojeću sliku sveta. Jako je važno uvaži-
ti specifičnost deteta u načinu kako će
sa bolnim iskustvom izlaziti na kraj, jer
nema univerzalnog puta. Istakla bih i
opasnost pa i licemerje u brzom uspo-
stavljanju uzročno-posledične veze iz-
među igranja kompjuterskih igrica i
sklonosti nasilnosti, i u pogubnom po-
kušaju objašnjenja tragedije na taj na-
čin. Kao rezultat takvih interpretacija
postoji rizik da se razvije posebna po-
dozrivost prema deci koja su igricama
okupirana (što ne znači da nisu okupi-
rana i drugim sadržajima) a koja nisu
najbolje adaptirana u vršnjačkoj grupi
– rekla bih da takva deca sada osećaju
pritisak da manifestuju zajedništvo sa
grupom koje ni ranije nije bilo na za-
vidnom nivou i da to nadodaje novi
nivo problema u njihovom funkcioni-
sanju. Čuvajmo se eksplicitnog ili im-
plicitnog obeležavanja po bilo kom kri-
terijumu, a naročito u vezi sa načinom
na koji deca izlaze na kraj sa bolnim si-
tuacijama.
Pored vođenja računa o vulnerabil-
nosti dece i adolescenata, važno je ne
potceniti onu drugu stranu – njihov
kapacitet za reparacijom, za oporav-
kom, za ponovnim uspostavljanjem
kontinuiteta, potragom za smislom i
u teškim iskustvima. Kada se kao deč-
ji i adolescentni terapeuti susretne-
mo sa teškim iskustvima dece, u nama
najčešće uz veliku brigu postoji i doza
optimizma, jer znamo da je puno vre-
mena i puno prilika za popravljanje.
Živost i vedrina najčešće imaju svoju
snagu uporedo sa traumom. To nika-
ko ne znači zauzeti stav da će se sve re-
šiti samo od sebe, više bih želela da to
istaknem kao ohrabrenje nama odrasli-
ma koji smo bilo roditelji, bilo pomaga-
či na bilo koji način.
Reparaciju bolnog iskustva i lagano
vraćanje u životni tok prepoznavaće-
mo na razne načine, zavisno od uzra-
sta dece. Jedan od primera posle tra-
gedije koji je svima nama odraslima
ugrejao srca i obasjao put jeste i mu-
dra i dirljiva peticija koju su maturanti
Prve beogradske gimnazije napisali. To
je primer kako su na kreativan i kon-
struktivan način uradili nešto sa pre-
plavljujućim osećanjem nemoći, ljut-
nje i tuge – pri tom pokazujući visoku
društvenu odgovornost i želju da izme-
đu ostalog istaknu potrebu popravlja-
nja položaja i vraćanja autoriteta onima
koji ih na putu odrastanja vode – svo-
jim nastavnicima. N
41
 GEOREPORT

Da li Amerikanci
žele i dalje da
vladaju svetom?
Dobar deo građana od Njujorka do Los Anđelesa ne veruje više u američku posebnost, u američku
misiju da civilizuje, demokratizuje i učini svet boljim. Današnji Amerikanci, za razliku od njihovih
predaka, ne smatraju da su Božiji izabrani narod sa univerzalnom misijom. Velika većina građana
SAD traži od svojih političkih predstavnika rasterećivanje od imperijalnih obaveza, promenu
politike globalizacije, reindustrijalizaciju i smanjenje vojnog angažovanja u svetu. Između masa i
establišmenta postoji i razlika u percepciji ključnog neprijatelja: za prve je to Kina, za druge Rusija

Piše Željko Pantelić, dopisnik Nedeljnika iz Rima

K
oliko god bila važna i
moćna Kina, koliko god
bila nepredvidiva Rusija i
koliko god EU bila sui ge-
neris, Sjedinjene Američ-
ke Države ostaju tačka oslonca planete i
praktično jedina zemlja od čijih poteza
i odluka zavisi dalja sudbina sveta. SAD
i dalje imaju najveću planetarnu eko-
nomiju, najmoćniju vojsku i pomorske
snage, i bez obzira na upinjanje tribuna
kineske i ruske propagande da zamute
vode, Silicijumska dolina je i dalje broj
jedan u razvoju novih tehnologija. Štavi-
še, nove tehnologije i dominacija Ame-
rike na morima garantovaće najmanje
još nekoliko decenija američku plane-
tarnu supremaciju.
Od kada Amerika postoji, prisutan
je jaz između onoga što politička elita
smatra da je neophodno uraditi i ono-
ga što elita misli da je narod spreman da
podnese da bi to bilo urađeno. Taj jaz va-
rira u zavisnosti od toga kroz koji istorij-
ski momenat prolazimo. U momentima
slave i pobeda se smanjuje, sa krizama i
porazima se neizbežno povećava.
U poslednjih deset godina došlo je do
radikalnog zaokreta: dobar deo građana
od Njujorka do Los Anđelesa ne veruje
više u američku posebnost, u američku
misiju da civilizuje, demokratizuje i uči-
ni boljim svet u kome živimo. Današnji
Amerikanci, za razliku od njihovih pre-
daka, ne smatraju da su Božiji izabrani
narod sa univerzalnom misijom. Na toj
ideji SAD su se širile na zapad i na jug

42 Nedeljnik 25. maj 2023.

a zatim su sferu interesa razvijale pre-
ko oba okeana. Bio je to odličan instru-
ment da se jača nacionalna kohezija i
američki patriotski sentiment.
Tek svaki peti Amerikanac veruje da
živi u najznačajnijoj državi na svetu, a
prvi put je, od kada su počela ispitivanja
javnog mnjenja, broj Amerikanaca koji
veruju da je Bog dao posebnu odgovor-
nost SAD za budućnost sveta pao ispod
polovine, 44 odsto.
Amerikanci ne samo da se ne osećaju više
posebnim već ih i ne interesuje mnogo
da budu lučonoše planete, a da sve bude
gore, velika većina smatra da SAD idu po-
grešnim putem, ali ne mogu da se slože
oko toga koji bi put bio ispravan.
Velika većina građana SAD traži od
svojih političkih predstavnika rastereći-
vanje od imperijalnih obaveza, promenu
Američki građani sve manje
veruju u institucije, mejnstrim
medije, čak i vojsku. Prvi put
od osnivanja oružanih snaga
više od četvrtine mesta
za nove regrute je ostalo
nepopunjeno u jednoj godini
politike globalizacije, reindustrijalizaciju
i smanjenje vojnog angažovanja u svetu.
Između širokih narodnih masa i establi-
šmenta postoji i velika razlika u percep-
ciji ključnog planetarnog neprijatelja: za
prve je to Kina, za druge Rusija. Ujedi-
njuje ih ne samo mala, i već pokazana,
spremnost da „ginu“ za Ukrajinu već i za
Tajvan koji je daleko strateški važniji.
Američki građani sve manje veruju u
institucije, mejnstrim medije, čak i voj-
sku. Prvi put od osnivanja oružanih sna-
ga više od četvrtine mesta za nove regru-
te je ostalo nepopunjeno u jednoj godini.
Marinci više ne bude entuzijazam među
mladima kao nekada, čak devet od de-
set mladih Amerikanaca koji ispunjavaju
uslove da stanu pod oružje ne želi da uđe
u vojne snage. To objašnjava zašto je sve
više ekstremista u vojnim snagama i za-
što je 131 od 968 osoba optuženih za na-
pad na Kapitol Hil 6. januara 2021. godi-
ne prošla kroz redove američkih vojnih
snaga i zašto je bila moguća afera „Di-
scord“ i da Džek Tejšejra bude regruto-
van za obaveštajnu službu.
Spoljna politika nije nikada previše in-
teresovala američke građane a zvanič-
na politika Vašingtona je tradicional-
no razapeta između dva suprotna pola:
misionarske uloge SAD u svetu ili inter-
nacionalizma i izolacije. U svakodnev-
nim debatama na drugoj strani Atlantika,
Ukrajina, Tajvan a ni Pentagonova upozo-
renja da SAD ne mogu da vode dva para-
lelna rata na različitim meridijanima nisu
glavne teme. Debatuje se o abortusu, slo-
bodnoj prodaji oružja, diskriminaciji ma-
njina, toaletima za transrodne osobe, mi-
grantima, zidu na granici sa Meksikom.
Amerika ne može da se napadne sa
kopna - Kanada je previše miroljubiva,
Meksiko beznadežno korumpirana ze-
mlja - što znači da egzistencijalna pretnja
može da joj stigne samo sa okeana. Oba
svetska rata kao i Hladni rat su se u suštini
vodili za prevlast nad vodenim putevima.
U suštini, Amerika je ušla u Prvi svet-
ski rat jer su Nemci pretili da preuzmu
kontrolu nad Atlantikom i da posledično
predstavljaju pretnju za istočnu američku
obalu. Plus, u to vreme još uvek nije bila
u potpunosti asimilovana veoma broj-
na i moćna nemačka zajednica u SAD. U
Drugom svetskom ratu Japan je pretio da
kontrolom Pacifika ugrozi zapadnu oba-
lu SAD i napad na Honolulu je bio savršen
motiv za Vašington da uđe u rat.
I tokom Hladnog rata, i pored „gvo-
zdene zavese“ na Starom kontinentu,
krucijalno nadmetanje je bilo za kon-
trolu Atlantika. Jedina šansa za SSSR da
izađe kao pobednik bila je uspostavlja-
nje nadzora nad Atlantskim okeanom
i fizičko odvajanje SAD od saveznika u
Evropi. Nije slučajno da Kina najviše
novca ulaže u modernizaciju i jačanje
mornarice i kreiranje uslova da može,
barem u Južnom kineskom moru, da
bude ravnopravan rival SAD i da ih
ugrozi na Pacifiku i Indijskom okeanu.
Drugi problem na međunarodnom pla-
nu za Vašington je sve slabija moć SAD
da deluju odvraćajuće na svoje glavne
takmace. Rusija i Kina, ali i Turska, u
poslednje vreme napravile su seriju po-
teza koji bi bili nezamislivi pre dvadeset
ili trideset godina. Rusi su intervenisa-
li u Gruziji, Ukrajini, Siriji, Libiji. Kina
je defakto prekršila ugovor o autonomiji
Hongkonga, izgradila je veštačka ostrva
u Južnom kineskom moru da bi mogla
da proglasi svoju ekskluzivnu ekonom-
sku zonu i redovno preti invazijom na
Tajvan. Turska je intervenisala u Libiji,
Azerbejdžanu i Siriji i praktično je stavi-
la pod protektorat Somaliju s ciljem da
kontroliše moreuz Bab el Mandeb.
Amerika ima strukturalni unutrašnji
problem: nije više u stanju da brzo i efi-
kasno rešava unutrašnje krize i nema
recept da zaustavi kreiranje podnacija
koje na srednji i dugi rok mogu da budu
kancerogeni za američko društvo. Da
sve bude još kompleksnije, prvi put u
istoriji SAD moraju da se suoče sa sva tri
tipa krize: ekonomskom, društvenom i
institucionalnom.
Velike ekonomske krize ciklično poga-
đaju SAD svakih 40-50 godina i po pravi-
lu im prethode burna, često i veoma na-
silna društvena previranja: ekspanzija na
zapad tokom dvadesetih godina 19. veka
bila je uvod u krizu bankarskog sistema
tridesetih, zatim su par decenija kasnije
usledili Američki građanski rat i posle-
dična ekonomska kriza. Velika depresi-
43
 GEOREPORT
ja je došla odmah iza velikog uspona ra-
sističkih i suprematističkih snaga na jugu
zemlje, i kriza iz sedamdesetih godina i
pad Bretonvudskog sistema došli su po-
sle duge i violentne sezone borbe za gra-
đanska prava.
Danas je sve drugačije. Društveni tek-
tonski poremećaji koji paraju po šavo-
vima Ameriku obuhvataju rasna, reli-
giozna, etička, kulturna, svetonazorska
pitanja i koincidiraju sa ekonomskom i,
što je najopasnije, sa institucionalnom
krizom. Kada su Frenklin Ruzvelt i Ro-
nald Regan rešavali posledice društve-
nih i ekonomskih kriza i otvarali vrata
novom usponu Amerike u prethodnom
veku, iza sebe su imali snažne instituci-
je. Džo Bajden i njegov naslednik u Be-
loj kući, ko god to bude bio, imaće veliki
problem sa državnim aparatom koji nije
izbegao toksične efekte prljavih politič-
kih kampanja.
Amerikanci vole da imitiraju Rimsko
carstvo i nije im strano da se smatraju
Rimom našeg doba, ali su potcenili, pre
tridesetak godina, Avgustov savet na sa-
mrtnoj postelji svom nasledniku Tiberi-
ju: „Ne širi granice carstva.“ Cezarov mi-
ljenik, i defakto njegov naslednik, vrlo
je dobro znao da se carstva razbolevaju
od prekomernog širenja do te mere da
mogu i da nestanu i da je konsolidacija
mnogo zdravija od ekspanzije.
Na prelazu između dva veka, na vr-
huncu američke moći, pod uticajem ne-
oliberalističkih ideja se naivno verova-
lo da je globalizacija plemenitije ime za
novu imperiju koja nije želela tako da
bude ni viđena a ni apostrofirana. Im-
perije koliko god bile velike imaju svoje
granice, globalizacija, bar se tako verova-
lo, nema, i zato je bila još privlačnija kao
sredstvo.
Administracija predsednika Bila Klin-
tona i dobar deo establišmenta i inteli-
gencije bio je čvrsto uveren da su trži-
šte, trgovina i ekonomija solucija za sve
probleme (It’s the economy, stupid) i po-
red toga što nije bilo dokaza da međuna-
rodna trgovina i ekonomska povezanost
proizvode dovoljno hrane, mira, demo-
kratije i slobode za sve.
Globalizacija se pokazala kao veliki bu-
merang za američku geopolitičku, voj-
nu, tehnološku, ekonomsku i finansij-
sku poziciju. Umesto da bude specijalni
provodnik američkog stila života, slobo-
de i demokratije, globalizacija je postala
44 Nedeljnik 25. maj 2023.
Kriza američke hegemonije
ne znači nužno dolazak novog
hegemona na njeno mesto.
Poslednja hegemonska
tranzicija dogodila se pre
sto godina kada su Britanci
predali dominantnu ulogu
na morima i okeanima
Amerikancima i postali mlađi
partner s idejom da je London
Atina a Vašington novi Rim
oružje u rukama Kine u njenom nastoja-
nju da dostigne SAD u ključnim sektori-
ma, od talasokratije do novih tehnologija,
i dovede u pitanje hegemonsku poziciju
Vašingtona.
Amerika je u SSSR-u imala ideal-
nog protivnika: dovoljno jakog da delu-
je kohezivno na američko društvo i na
saveznike, a taman toliko slabog da ne
predstavlja ozbiljnu pretnju. Bez komu-
nističke imperije, opijeni iznenadnom
pobedom u Vašingtonu su zaboravili na
11. septembar 1773. godine i onda im se
dogodio 11. septembar 2001. godine.
Bendžamin Frenklin je 11. septembra
1773. godine objavio satirični esej sa ve-
oma indikativnim naslovom „Pravila po
kojima velika imperija može da se svede
na malu“ (Rules By Which A Great Empi-
re May Be Reduced To A Small One). Na-
ravno, imperija na koju se referisao Fren-
klin bila je Velika Britanija, ali sve što je
napisao u tom eseju može da se primeni
na svaku imperiju.
Teroristički napad islamskih terorista
11. septembra 2001. godine je već ušao
u istoriju kao događaj koji je prouzro-
kovao najveću stratešku grešku u istoriji
SAD a možda i u kompletnoj povesti im-
perija koje su postojale. Na vrhuncu svo-
je moći, bez dostojnog takmaca na vi-
diku, Vašington se bacio u apsurdni rat
protiv terorizma, uzdižući jednog ban-
dita, različitog od drugih po bogatstvu i
islamskom fanatizmu, u najvećeg pla-
netarnog neprijatelja. Dvadeset godina
je Amerika bila zaglavljena u ratovima
protiv fantazmi trošeći dragocene re-
surse, ljude, novac, oružje, dok su stvar-
ni protivnici, Rusija i pre svega Kina, ne-
smetano rasli i jačali do te mere da mogu
da ignorišu američku odvraćajuću sna-
gu i da joj prkose.
Sjedinjene Američke Države su pro-
bale šta to znači biti glavni u unipolar-
nom svetu, bez konkurencije, i preuzeti
odgovornost za sve što se događa na pla-
neti. Nije im se svidelo, nisu dobili satis-
fakciju a platili su visoku cenu. Unipola-
ran svet nije moguć ne zato što su Kina i
Rusija ojačale, već zato što nije izvodlji-
vo upravljati svetom sa više od osam mi-
lijardi ljudi i tendencijom daljeg rasta.
U „idealnom“ američkom svetu tokom
Hladnog rata na planeti je bilo tek tri-če-
tiri milijarde ljudi.
Sjedinjene Američke Države se nalaze
pred sličnom dilemom kao posle pobe-
donosnih ratova protiv Meksika od 1846.
do 1848. godine. Amerika se tada zausta-
vila i pored toga što joj je bio otvoren put
da zauzme ceo Meksiko i nastavi na jug
svoje proširenje. U Vašingtonu su bili do-
voljno mudri i pragmatični da shvate da
je južni sused teritorijalno bio preveli-
ki zalogaja a tadašnji Meksikanci previ-
še katolici, previše Latinoamerikanci da
bi mogli brzo i lako da budu asimilovani
u novo američko društvo, tada u ogrom-
noj većini belo, evropsko i protestantsko.
Po istom principu, Amerikanci mora-
ju da shvate koliko mogu da se prostru
sa svojom zonom interesa u novom sve-
tu koji će do kraja veka imati preko deset
milijardi ljudi i u kojem će belci biti iz-
razita manjina. Američki „soft power“ je
savršeno funkcionisao u Evropi, Japanu,
Južnoj Koreji, Tajvanu, ali je posle počet-
nog uspeha u Rusiji, Kini i dobrom delu
tzv. globalnog juga izgubio dosta na svo-
joj „seksepilnosti“ u sudaru sa korumpi-
ranim i tehnološki sve naprednijim klep-
tokratijama.
Najvažnije pitanje u zapadnom delu
sveta glasi: da li su i koliko Amerikanci
spremni da se žrtvuju u odbrani statusa
vodeće sile na svetu? Da li je potrebno da
se dogodi nešto šokantno, kao pad Fran-
cuske 1940. godine ili napad na Perl Har-
bor 1941. godine, da bi Amerikanci shva-
tili da ne mogu da okreću glavu na drugu
stranu? Da li uopšte postoje crvene linije
za Vašington, budući da su sve prethodno
postavljene prekoračene bez adekvatne
reakcije. Uvođenje ekonomskih sankci-
ja je prilično besmisleno protiv politič-
kih vođa koji bez pardona šalju na dese-
tine hiljada ljudi u smrt.
Američki funkcioneri i diplomate na-
stavljaju da koriste rečnik hegemonske
sile jer, što bi rekao Gramši, staro umire a
novo ne može da se rodi. U svakom slu-
čaju, nazire se da Vašington ne ide nužno
 ka blokovskoj podeli sveta, ali je jasna že-
lja da se saveznici u Evropi i Aziji uvežu
što tešnje vojno, ekonomski i trgovinski
i da se označi zona interesa s ciljem da se
ograniči uticaj i jačanje Kine.
Ne bi bilo prvi put da Amerika okrene
glavu na drugu stranu dok ostatak pla-
nete gori. Sjedinjene Države su i u Prvi
i u Drugi svetski rat ušle nevoljno i pro-
tivno raspoloženju javnog mnjenja koje
nije želelo da se meša u „zavrzlame Sta-
rog sveta“. Amerikanci od nastanka SAD
nisu spremni da stave opšte dobro ispred
vlastitog stila života. Nije slučajno da je u
Deklaraciji o nezavisnosti među funda-
mentalnim i neotuđivim pravima, pored
života i slobode, citirano i pravo na tra-
ženje sreće.
Bajdenov savetnik za nacionalnu be-
zbednost Džejk Saliven bio je eksplicitan
u izveštaju u kojem je preporučivao vo-
đenje spoljne politike koja se ne bi mno-
go udaljavala od želja srednje klase gra-
đana i prosečnog Amerikanca: „Nema
naznaka da bi američka srednja klasa po-
držala restauraciju američkog primata u
unipolarnom svetu, ili da intenzifikuje
hladni rat sa Kinom, ili da vodi kosmičku
bitku između demokratija i autokratija.“
Predsednik Bajden je od starta stavio
do znanja da američki vojnici neće uče-
stvovati u odbrani Ukrajine od ruske
agresije. Istovremeno, osim povlačenja
iz Avganistana drastično je smanjio vojno
prisustvo i interesovanje za Bliski i Sred-
nji istok. Sve to pojačava sumnje u reše-
nost SAD da brane delove svoje imperije.
Džo Bajden je verovatno poslednji
američki predsednik sa jakim evropskim
korenima i koji pripada grupi političara
na potezu od Kapitol Hila do Bele kuće i
od Stejt departmenta do Pentagona koji
shvata da je usidrenost Amerike na Sta-
rom kontinentu conditio sine qua non
njene hegemonske pozicije u svetu. Dok
generacije novih političara ponosno isti-
ču svoje latinoameričke, azijske ili afrič-
ke korene, oni sa evropskim, poput Rona
Desantisa, pokušavaju da ih sakriju ili ih
ignorišu pošto su uvereni da mogu samo
da im naškode. Nije iznenađenje: Kristi-
for Kolumbo je od nacionalnog junaka
postao kandidat za „damnatio memeri-
ae“ sa ljagom optužbe da je začetnik ro-
bovlasništva u Americi a ne moreplovac
koji ju je otkrio.
Dolazi i do smene generacija u oba doma
Kongresa, Predstavničkom domu i Se-
natu. Sa scene odlaze političari koji su
odrastali tokom Hladnog rata i imali su
još uvek jake veze sa Evropom i prilič-
no evropocentrične stavove u spoljnoj
politici, a dolaze kongresmeni i kon-
gresmenke sa drugačijim prioritetima:
mlade demokrate vide glavni problem u
klimatskim promenama na globalnom
nivou, a junoše među republikancima
su fokusirani na Kinu, ali ne da bi brani-
li Tajvan nego da bi zaustavili krađu inte-
lektualne svojine i industrijskih tajni.
Američka vojna industrija nije u stanju
da proizvede dovoljne količine naoruža-
nja, pogotovo sa ratom u Ukrajini u toku.
Smanjivanje proizvodnih kapaciteta u
prethodnom periodu i nedostatak spe-
cijalizovane radne snage su drastično li-
mitirali mogućnosti da budu zadovoljene
potrebe ukrajinskih snaga u ratu sa Rusi-
jom, naoružavanje Tajvana pod pretnjom
kineske invazije i popunjavanje i obna-
vljanje američkih rezervi. Zvuči alar-
mantno, ali bi SAD u eventualnom to-
talnom sukobu sa Kinom vrlo brzo ostale
bez municije.
Sjedinjene Američke Države više ne
nude partnerima sporazume o slobodnoj
trgovini, čak ni Velika Britanija, saveznik
sa specijalnim relacijama, ni posle tri i po
godine od početka pregovora nije ni bli-
zu potpisivanja sporazuma. Američke
kompanije sve manje investiraju u ino-
stranstvu, a američka vlada sve više svo-
jim odlukama i fondovima privlači stra-
ne investitore dok SAD umesto da deluju
kao lider ili partner zapadnih liberalnih
demokratija nastupaju sve češće kao di-
rektni konkurent, pogotovo u strateškim
sektorima.
Kriza američke hegemonije ne znači
nužno dolazak novog hegemona na nje-
no mesto. Poslednja hegemonska tran-
zicija dogodila se pre sto godina kada
su Britanci predali dominantnu ulo-
gu na morima i okeanima Amerikanci-
ma i postali mlađi partner s idejom da je
London Atina a Vašington novi Rim. Pi-
tanje je kada će i da li će uopšte Ameri-
kanci predati nekome hegemonsku pa-
licu, dok je teško poverovati da bi mogli
da pristanu na mirnu predaju i ulogu
sekundanta.
Amerika, bez obzira na sve, ostaje ve-
lika sila, istina sa manjom odvraćaju-
ćom snagom, ali i dalje apsolutni kon-
trolor planetarnih vodenih puteva i u
manjoj meri komunikacionih linija i
sajber prostora. S druge strane, Ameri-
ka ima geografsku prednost koju nema
nijedna njena protivnica ili potencijal-
na rivalka: zaštićena okeanima i sa be-
zazlenim komšijama na severu i jugu,
može da napravi mnogo više pogrešnih
poteza i procena nego bilo koji njen
protivnik i da opet bude u prilici da na-
pravi pravi potez pre nego što bude ka-
sno. N

ЈОШ НЕ ЗНАТЕ ШТА ДА СТУДИРАТЕ? СТУДИРАЈТЕ ПРАВО НА ПФУУБ! УПИС 2023/24.

ЈОШ НЕ ЗНАТЕ ШТА ДА СТУДИРАТЕ?
СТУДИРАЈТЕ ПРАВО НА ПФУУБ!УПИС 2023/24.
На акредитованом Правном факултету Универзитета Унион у Београду учићете у малим групама, у пријатељс
окружењу
На и научити
акредитованом захваљујући
Правном факултетупосвећеним
Универзитетапрофесорима и асистентима.
Унион у Београду Преносећи
учићете у малим групама, устудентима и студенткињ
пријатељском
окружењу и научити
правничка знања захваљујући
и вештине посвећеним професорима
и припремајући и асистентима.
их за правничку Преносећи
професију, студентима
Факултет и студенткињама
промовише основне вредно
правничка знања
демократске и вештинекултуре
политичке и припремајући ихтолеранције,
– културу за правничку професију, Факултет
аргументованог промовише
дијалога основне
и етичног вредности
поступања.
демократске политичке културе – културу толеранције, аргументованог дијалога и етичног поступања.

• Пријава на конкурс
Пријава за упис
на конкурс нових
за упис новихстудената
студената врши од5.5.до
вршисесеод до 30. јуна2023.
30 јуна 2023. године.
године.
• Пријемни испит
Пријемни обухвата
испит тест
обухвата опште
тест опште информисаности
информисаностии исклоности
склоностиправу.
праву.
• Полагање теста
Полагање организује
теста се се
организује 4. 4.
и 11.
и 11.јула
јула2023.
2023.године.
године.
• Пријава
Пријава на конкурс
на конкурс могућа
могућа је ијепутем
и путем оnline пријаве
оnlineпријаве.

Додатне информације о упису и оnline пријави могу се пронаћи Булевар маршала Толбухина 36, Нови Београд
Додатне информације о упису и оnline пријави могу се пронаћи на www.pravnifakultet.edu.rs или добити путем мејла prijava@pravnifakultet.ed
на www.pravnifakultet.edu.rs или добити путем мејла prijava@pravnifakultet.edu.rs телефони 011/ 2095 502 или 2095 540
Адреса: Булевар маршала Толбухина 36, Нови Београд ; телефони 011/ 2095 502 или 2095 540 45
 EKSKLUZIVNO IZABELA ROSELINI

Moja tajna o „Plavom somotu“

Slavna glumica Izabela Roselini je u ekskluzivnom razgovoru ispričala šta je pratilo snimanje
čuvenog filma „Plavi somot“ i kako je nastala antologijska fotografija nje i Dejvida Linča
koju je uradila Eni Lebovic, zašto dok je bila u braku sa Martinom Skorsezeom nije glumila
ni u jednom njegovom filmu i kako je propustila ulogu u seriji „Tvin Piks“

Razgovarao Branko Rosić

P
re dve nedelje Izabeli Ro-
selini je uručen Donate-
lov David (neka vrsta itali-
janskog Oskara) za životno
delo, a proteklog vikenda
slavna glumica bila je gošća Beograda
i oduševila je publiku u prepunom Ju-
goslovenskom dramskom pozorištu u
kome je izvela svoju monodramu „Dar-
vinov osmeh“ u organizaciji Beograd-
skog festivala igre. „Darvinov osmeh“,
zasnovan na knjizi „Izražavanje emo-
cija kod čoveka i životinja“ Čarlsa Dar-
vina, podstaknut je Izabelinim master
studijama iz etologije (nauke o ponaša-
nju životinja) i konzervacije, a protkan
njenom ljubavlju prema životinjama. U
njemu Izabela kombinuje teoriju evo-
lucije i glumačko iskustvo. Deo prihoda
od prodaje ulaznica doniran je Udruže-
nju Beta iz Zaječara koje se brine o na-
puštenim životinjama.
Nekoliko zaječarskih pasa i mačaka bilo
je prisutno tokom intervjua sa Izabelom
Roselini koju sam najviše zavoleo iz filma
„Plavi somot“ Dejvida Linča. Sećam se da
sam taj film po drugi put gledao posle eu-
forije oko serije „Tvin Piks“, a u filmu se
pojavljuje tada planetarno popularni Kajl
Meklahlan (agent Kuper) koji i u „Pla-
vom somotu“ dolazi u američku nedođi-
ju. Iz saradnje sa Linčom stigao je i sada
već klasik „Divlji u srcu“. Izabela Roselini
je možda najslavnije dete slavnih rodite-
lja – Ingrid Bergman i Roberta Roselinija.
Kada razmišljam o vašoj filmskoj kari-
jeri, prvo što mi pada na pamet je vaš
rad sa Dejvidom Linčom i film „Plavi
somot“. Kako je bilo ući u lik Doroti?
Taj lik koji tumačim u „Plavom somo-
tu“ bio je neobičan za tadašnju kinema-
tografiju. Niko to nije radio na taj način.
Glumim ženu koja je žrtva nasilnog tipa,
a ima i stokholmski sindrom. Prvi put je
na filmu prikazana takva psihološka ana-
liza žrtve. To mi je sigurno jedna od bo-
ljih uloga.
Kako vam je izgledao Denis Hoper i
njegove transformacije dok igra opa-
snog lika iz tog filma?
Denis Hoper je upravo pred snimanje
tog filma završio sa tri godine rehabilita-
cije. Imao je ogroman problem sa droga-
ma. „Plavi somot“ je bio prvi film posle
te rehab pauze. Linč mu je dao prezime
čoveka koji je ubio predsednika Linkol-
na. Kada je spomenuo da će taj lik tuma-
čiti Denis Hoper, bila sam iznenađena jer
je imao pauzu, ali sam istovremeno bila i
oduševljena. Izgovorila sam „Wow, Dee-
enisss Hooooperr“, a Dejvid je rekao „On
je tempirana bomba“. Svi su znali da je
bio u daunu, ali se uzdigao posle rehabi-
litacije. Hoper je bio divan čovek, pun ra-
zumevanja, ljubazan, tako da je bilo div-
no igrati s njim, pa naravno i te izuzetno
teške i mučne scene. To mi je sigurno
jedna od boljih uloga.
Uradila sam tri filma sa Dejvidom Lin-
čom, „Divlji u srcu“ se takođe pamti.
Inače, bliska sam i dalje sa Dejvidom i
Laurom Dern. Oni žive u Los Anđelesu,
ja u Njujorku, ali kad odem u LA uvek
ih posetim.
Sad sam se setio čuvene fotografije
na kojoj ste vi i Dejvid Linč kome je
pola lica pokriveno, mislim, džem-
perom ili rolkom.

46 Nedeljnik 25. maj 2023.

 Da, Eni Lebovic je uradila tu fotogra-
fiju. Bila je to slika u vreme „Plavog so-
mota“ i bila je takođe kontroverzna, kao
i film. Njena početna ideja je bila da izla-
zim iz Dejvidove glave i da budem gola.
Odbila sam tu ideju, a Eni me je pita-
la: „Da li misliš da te maltretiram?“ Od-
govorila sam: „Eni, ovde u ‘Plavom so-
motu’ igram ženu koja je silovana, ali da
budem još i gola na slici, ne.“ Onda je
Dejvid podigao džemper preko lica i Eni
je rekla: „Super, neobična mu je kosa.“
To je bilo odlično iskustvo i uvek ću se
sećati Eni Lebovic kao fantastičnog foto-
grafa, ali i kao otkačene, divne osobe. Ta
njena fotografija je, kao što kažete, osta-
la upamćena kao antologijska. Kao da je
uhvatila nadrealnog Dejvida Linča, a ni
ja nisam smetala (smeh). A početna ideja
da budem gola muza Dejvida Linča ka-
snije je delovala konvencionalnije.
Linč je ubrzo počeo i rad na kultnoj
seriji „Tvin Piks“. Da li vam je pričao
o njoj i možda ponudio ulogu?
Razgovarao je sa mnom o „Tvin Pik-
su“, ali nisam mogla da prihvatim ulogu
jer sam tada bila mnogo angažovana kao
model i imala sam ugovor. Nisam mogla
da se posvetim seriji jer bi to značilo šest
meseci rada, a imala sam već ugovoreni
angažman i morala sam mnogo da pu-
tujem. Raditi šest meseci na seriji je ne-
moguće ako imate drugi angažman. To
je razlog zašto nisam bila u „Tvin Piksu“.
Koji lik je trebalo da igrate u „Tvin
Piksu“?
Bila mi je namenjena uloga žene koja
se u seriji zove Josie Packard.
Devojka šerifa Trumana?
Da, da, ona je u seriji Kineskinja iz
Hongkonga. Dejvid je imao ideju da taj
lik bude strankinja.
Da li ste kasnije bili tužni što ste
propustili tu seriju?
Naravno da sam bila tužna, ali ne mo-
žete sve da postignete u životu. Uvek
se desi da propustite neku važnu stvar.
Mada, i danas mi je teško što nisam bila
u „Tvin Piksu“. Iskreno, ne radim seri-
je, jedino kao neka gostujuća uloga. Ne
prihvatam vodeće uloge jer mi se deša-
va da mi nedostaje kuća, porodica, grad.
„Tvin Piks“ je bio neka „nulta“ tač-
ka TV revolucije. Preteča tog buma
televizijskih serija. Kasnije su došli
„Sopranos“ i mnogo toga.
Da, bilo je to potpuno drugačije u od-
nosu na tadašnje TV serije koje su bile ili
sapunske opere ili nešto konvencionalno.
Zaista je kao što kažete „Tvin Piks“ bio re-
volucija. Serije su uglavnom gledale do-
maćice ili stariji ljudi koji ne izlaze mno-
go. A onda se sve promenilo posle „Tvin
Piksa“, „Sopranosa“... Imamo i revoluci-
ju striminga koji je stvorio novu publiku.
Šta vi gledate od serija?
Vrlo malo toga. Gledam Criterion ka-
nal koji daje retrospektive važnih filmo-
va važnih režisera, materijale koji prate
te filmove, kao i vrlo interesantne inter-
vjue. Gladna sam tih retrospektiva.
Da li ste gledali seriju „Slow Horses“
vašeg bivšeg partnera Garija Old-
mana?
Ne, da li ste vi gledali?
Jesam. Odlična je.
I ja sam čula da je odlična.
Kada spominjem bivše partnere,
kako to da niste glumili u nekom fil-
mu Martina Skorsezea dok ste bili u
braku s njim?
Ne, u to vreme sam bila model. Na po-
U najranijem detinjstvu
nisam uopšte razmišljala o
karijeri i slavi. Moji roditelji
su mi dali iluziju da mogu da
budem „domaćica“ i da ne
radim ništa (smeh). Zapravo,
da mogu da budem sve što
poželim u životu. Bila sam
ušuškana i zaštićena. A onda
sam shvatila da moram da
zarađujem za život i da imam
karijeru
četku sam radila za italijansku televizi-
ju, pravila sam kratke komične filmove.
Sa komičarima kao što je Roberto Beni-
nji. Onda sam postala model i bila sam
to i kada sam bila u braku sa Martinom
Skorsezeom. Tada nisam razmišljala da
budem glumica. Uostalom, moja maj-
ka Ingrid Bergman je bila toliko poznata
glumica da je to bilo pomalo zastrašujuće
(smeh). A onda mi je jedan slavni fotograf
rekao: „Fotografišem tvoje emocije. Mo-
deling je pomalo kao nemi film. Nemaš
dijalog ali moraš da imaš emociju. Pošto
si dobar model, bila bi i dobra glumica.“
I tako me je ohrabrio u želji da postanem
glumica. Inače, sa Skorsezeom sam u baš
prijateljskim odnosima. Pričamo i nedav-
no smo se i videli. Ipak su muške uloge
one koje se pamte u njegovim filmovima.
Koji vam je omiljeni Skorsezeov film?
Ima ih baš mnogo. Sećam se da sam
uoči njegovog „Irish Mana“, kada sam
čula da film traje tri sata, odlučila da ga
gledam iz dva puta. Ali film me je toliko
uvukao da sam ga odgledala u komadu.
A nikada mu ne bih otkrila da sam pla-
nirala da gledam iz dva puta. On bi se na-
ljutio jer voli da se film gleda bez preki-
da i na velikom platnu. Ipak, pitala sam
ga zašto je napravio toliko dugačak film.
Rekao mi je da je tako hteo jer su filmovi
postali kratki a on želi da ljude film obu-
zme i da se unesu. Da potpuno uđu u to.
Vi ste imali značajnu karijeru u
modnoj industriji, glumačku karije-
ru, radili ste odlične filmove prika-
zane na Sandens festivalu, poznati
ste po velikom društvenom akti-
vizmu. A s druge strane, ne posto-
ji osoba čiji su roditelji toliko slavni
– Ingrid Bergman i Roberto Roselini.
Da li ste osećali pritisak tokom odra-
stanja od tolike slave vaših roditelja
da i vi morate uraditi nešto slično?
U najranijem detinjstvu nisam uopšte
razmišljala o karijeri i slavi. Moji rodite-
lji su mi dali iluziju da mogu da budem
„domaćica“ i da ne radim ništa (smeh).
Zapravo, da mogu da budem sve što po-
želim u životu. Bila sam ušuškana i za-
štićena u detinjstvu. A onda sam shvati-
la da moram da zarađujem za život i da
imam karijeru. Tako da je bilo odlično
FOTO: PROFIMEDIA
kada sam krenula kao model i postala
nezavisna od porodice. To je veoma va-
žno za svakoga, bez obzira na to da li su
vam roditelji poznati, uspešni ili ne. N
47
 NBA FINALE
Kada Lebron i
Džoker zamene uloge
Trener Denvera Majk Meloun već dugo zna da zakuka kako nacionalni
mediji ne pokazuju dovoljno poštovanja prema Denveru, što je
verovatno i tačno, mada bi preciznije bilo reći da ne poklanjaju
dovoljno pažnje. Pošto niko ne dovodi u pitanje košarkašku veličinu
ovog tima Nagetsa
Piše Veljko Miladinović
A
ko bi se stavila na stranu
neizostavna euforija jer je
jedan naš košarkaš ušao
u veliko finale NBA lige –
nije obavezno, naravno,
opravdano je i, što bi se reklo, legitimno
uživati u takvoj euforiji u kojoj se jedna
na drugu naslažu teze o srpskoj košarci
kao najboljoj na svetu, Jokiću protiv kog
je bio uperen ceo američki sistem pro-
fesionalnog sporta (a nije, baš naprotiv)
koji je za cilj imao da progura Lebrona
Džejmsa u finale – kada bismo pokuša-
li da dobijemo racionalnu sliku i kada se
emocije izostave iz analize, ostaje utisak
da je ovo bila jedna čudna utakmica ko-
jom su Denver Nagetsi „pometlali“ velike
Lejkerse (4:0 u pobedama) predvođene
jednim od kandidata za GOAT-a ove igre.
Ne samo poslednja utakmica, cela se-
rija je bila takva – vrlo čudna. Drugači-
je i ne može, valjda, kada Lebron i Džo-
ker zamene uloge. Mnogi su ovu finalnu
seriju Zapadne konferencije poredili sa
48 Nedeljnik 25. maj 2023.
onom iz „babla“ 2020. godine, kada su
Lejkersi slavili 4:1. Tada su Nagetsi bili
slomljeni u prvoj utakmici trojkom En-
tonija Dejvisa u poslednjoj sekundi, čime
je završena neizvesnost i te utakmice i
cele serije. Jer Nagetsi su bili neiskusna
ekipa u plej-ofu – pre svega prvi dvojac
tima Jokić i Marej – i delovalo je da sva-
ki njihov napor da iskorače iz svoje kože,
svaki put kad podignu letvicu svojih mo-
gućnosti, Lejkersi to bez mnogo znoja
neutrališu.
Ovog puta situacija je bila obrnuta.
Okej, nisu to isti Lejkersi, umesto Dvajta
Hauarda je Hačimura, što je već mnogo
više vazduha za Nikolu Jokića, kao što ni
Jokić nije isti, već je tri godine i dve MVP
sezone (neki kažu i tri) stariji, iskusniji i
– bolji. U kategoriju košarkaških bizar-
nosti se može smestiti utisak da su ovi
Lejkersi, koji nisu isti kao oni šampion-
ski, ali i dalje su predvođeni Lebronom i
Entonijem Dejvisom, delovali kao nedo-
rasla ekipa koja ima navođenje da igra
iznad svojih mogućnosti, ali ih protiv-
nik bez mnogo znoja neutrališe.
Ovde svakako govorimo o utisku, ne
nužno o statistici.
Nagetsi su, inače, redovno imali pro-
blem sa trećom četvrtinom, ali ovog
puta je ovaj period četvrte utakmice bio
njihov saveznik. Delovalo je kao da im
se sve namestilo, Lejkersi su dobro gra-
dili pozicije za šut, ali su promašiva-
li otvorene šuteve, dok je pri relativno
lakim flouterima lopta izlazila iz koša.
Nagetsi su šutirali iz težih pozicija, ali
lopta je ulazila u koš. Ili padala Jokiću
u ruke. Trebalo je da Lejkersi odaberu
otrov protiv kog nemaju protivotrov.
Možda Darvin Ham, koji je bio dobar
čitavog plej-ofa, nije dovoljno iskusan
da bi uradio još jedno kvalitetno prila-
gođavanje, ali nema mu se šta zameriti,
ako se ne ulazi u sitna crevca – Denver
Nagetsi su zapravo mnogo jači nego što
je iko i pretpostavljao.
Trener Denvera Majk Meloun već
dugo zna da zakuka kako nacionalni
mediji ne pokazuju dovoljno poštova-
nja prema Denveru, što je verovatno i
tačno, mada bi preciznije bilo reći da ne
poklanjaju dovoljno pažnje. Pošto niko
ne dovodi u pitanje košarkašku veliči-
nu ovog tima Nagetsa, ali činjenica je da
igra brojeva – čitaj: gledaoci-potrošači –
ide u korist ekipa sa većih tržišta, kao što
su Lejkersi, pa je i logično da će prvo pi-
tanje biti kako su Lejkersi izgubili, a ne
kako su Nagetsi pobedili. Odgovor bi u
najkraćem bio – a nešto slično je rekao
i Lebron – zato što su ispred sebe imali
najjaču ekipu od kada su se Lebron i Dej-
vis okupili u Los Anđelesu.
Naruku je Jokiću možda išlo i upravo
to što nije izabran za MVP-ja regularnog
dela sezone. Makar ako verujete u tradi-
ciju. Prethodne sezone pokazale su da
MVP regularnog dela sezone uglavnom
ne prođe dobro u plej-ofu. Delom možda
i zato što mu se fokus prebaci sa utakmi-
ca i plej-of serija koje su u toku na me-
dijske obaveze i celu halabuku koju sa
sobom nosi MVP trofej. Tako je bilo sa
Jokićem pre dve godine, a sličnu projek-
ciju karijere je imao i Janis Adetokunbo.
On je, naime, dva puta zaredom bio pro-
glašavan MVP-jem regularne sezone, ali
FOTO: BETA
u plej-ofu on i njegovi Baksi nisu uspe-
vali da „isporuče“ ono što se od MVP-ja
očekuje. N
 UMESTO IN MEMORIAMA MAŠA VUJOŠEVIĆ (1976–2023)
m.a.š.a. – sad čekamo
da nas usisaju vanzemaljci
O
smog maja pojavila se, a
da to niko nije mogao ni
da pretpostavi, poslednja
fotografija Maše Vujošević
sa događaja koji se odigrao
tog istog dana na ulicama Beograda.
Nije to bila bilo koja fotografija, već
ona na kojoj je bilo nekoliko onih koji
su pripadali generaciji ‘90/91. u „Ribni-
karu“, a tog dana su se opet sreli podr-
žavajući borbu za bolji život.
Samo dan ranije Maša je na jednoj od
društvenih mreža, sećajući se jednog inti-
mnog događaja, napisala, nekada na pla-
ži... nešto mislim da se mojoj generaciji (i
ovima nekoliko godina mlađim, a i dosta
starijim) desilo sve što je moglo da se desi.
Ne na ličnom planu, nego na društve-
no-istorijskom. Živeli u nekoliko država,
prošli nekoliko ratova, bombardovanje,
ubistvo premijera, demonstracije razno-
razne, poplave, korona i sad ovo (mislila
je na tragedije u „Ribnikaru“ i okolini Beo-
grada). Druže, dosta je bre za jedan život.
sad čekamo da nas usisaju vanzemaljci.
Ovaj post nije više izgledao isto od če-
tvrtka 11. maja kada je potpuno neočeki-
vano došlo do pucanja aneurizme i bor-
ba, nada, vera da je čudo moguće trajala
narednih pet dana.
Maša je prva žena sve u Srbiji, a da joj
za to nisu bile potrebne zvanične potvr-
de i priznanja.
Kao deo njene zvanične biografije
možete pročitati da je rođena u Beogra-
du 1976. godine gde je završila televizij-
Maša je prva žena sve u
Srbiji, a da joj za to nisu
bile potrebne zvanične
potvrde i priznanja
sku režiju, jednogodišnju filmsku ško-
lu na FAMU u Pragu i postdiplomske
studije na Fakultetu dramskih umet-
nosti. Od devetnaeste godine radila je
kao honorarni saradnik na RTS-u. Reži-
rala je emisije različitog žanra, od deč-
jih, do emisija obrazovnog i naučnog
programa. Postavila je vizuelni identi-
tet za kviz Nacionalne geografije za ceo
Balkan Kroz vrata znanja do putovanja
čijih je pet sezona i režirala. Bila je au-
torka RTS-ovog dokumentarnog filma
Čarobnjaci (2017) i režirala dečju pred-
stavu Tajna velikog nosa.
Od 2011. bila je zaposlena u Domu
omladine Beograda kao urednik pozori-
šnog programa i producent. Bila je pro-
ducent pozorišnog festivala Limit i se-
lektor i producent pozorišnog festivala
Braaams. Pokrenula je prvi Gotik art
festival u regionu i osnovala Udruženje
građana Motiv art koje je izvodilo hu-
manitarne predstave za decu sa klasič-
nom muzikom u saradnji sa Muzičkom
školom „Mokranjac“.
Objavila je 2001. roman Klizav put za
izdavačku kuću Energija, kao i knjige po-
ezije Mreže i Jedan ceo dan za Novu poe-
tiku. Neke od njenih kolumni na portalu
Slovopres aktuelnije su nego ikada.
Nije slučajno što je najvažnija rečeni-
ca u javnosti o njenom odlasku bila da
je: svojom energijom, znanjem, talen-
tom i dobrotom ostavila neizbrisiv trag
u srcima svojih kolega.
Taj trag je još dublji i veći kod svih
onih prijatelja, saradnika, slučajnih pro-
laznika i pratilaca koji su pored zvanič-
ne biografije imali sreću da znaju da je
Mašin najbitniji dan 6. april 2010, da je
Maša i saradnica instituta za savreme-
nu filozofiju, futurista, istrajna kritičar-
ka moći rasuđivanja, borac za pravo na
muze, keva mladog zmaja Spasoja, Bu-
cile, Marine i još nekih likova koji su
pomagali svima koji su ih poznavali da
prebrode dan, licencirani kapetan bro-
da, Kristinina mama i omiljena keva u
školi među decom.
Neka nam njene jedrine ostanu mala
zaostavština koja će nas podsećati da
treba da budemo bolji.
Samo su jedrine
i okova tmine stvarne.
Drugo sve teško da postoji,
samo talasa na jedrima iluzije.
Ni redovi, ni košnice, ni gradovi,
skele, kamioni, radovi
puka su opsena.
I mora, laveži pasa, i praznine.
Okovi tmine što drže jedrine
jedini postoje.
Da nije tih okova mračnih
ne bi znali šta znače
jedrine.
(M.V., Mreže, Nova poetika, 2020.) N
49
Najatraktivniji izlaz sa kružnog toka
visokog školstva – Biološki fakultet
N
isu baš svi izbori okova-
ni floskulom „biram manje
zlo“. Kada okončaju i drugu
maturu, novi veliki ljudi ula-
ze u raskrsnicu sa dva sme-
ra: studirati ili ne. Ako se odluče za stu-
dije i nastavak edukacije na najvišem
nivou, nailaze na kružni tok gde su izlazi
– razne institucije visokoškolskog obra-
zovanja. I dan-danas imamo ozbiljne
vozače koji se konsterniraju kada samo
priđu Slaviji. Ovo je nešto slično. Valjalo
bi znati gde izaći.
Jedan od najlepših i najelegantnijih pri-
rodnih izlaza kružnog toka visokog obra-
zovanja je svakako Biološki fakultet Uni-
verziteta u Beogradu. Sjajan izbor za
maturante, prevashodno zbog činjenice
da je u pitanju uzbudljiv fakultet bez stre-
sa. Mesto hodočašća za radoznale zalju-
bljenike u prirodu. Biološki fakultet, kroz
širokopojasnu lepezu jednosemestral-
nih predmeta, pružiće svakom maturan-
tu spremnom da prihvati znanja i savlada
brojne veštine razumevanja života, prak-
tično primenljivo obrazovanje.
Nakon što se odluče za sasvim prirodan
izlaz studiranja života i upis na Biološki,
maturante čeka novi izbor. Fakultet dra-
gim, znanja željnim mladim ljudima nudi
tri osnovna programa: klasičnu biologiju,
molekularnu biologiju i fiziologiju, te eko-
logiju i zaštitu čovekove okoline. Kada već
stignu ovde, onda je mogućnost greške
svedena na minimum. Više od polovine
znanja se, po prirodi stvari, stiče zajednič-
ki, na sva tri programa. Prirodna odvajanja
dolaze kako se približavaju kraju osnovnih
studija. Dobitno održavanje naše stan-
dardne univerzitetske prakse, koja insistira
na kreiranju stručnjaka koji pokrivaju što
šire polje znanja i veština, na Biološkom
fakultetu se prirodno ne napušta.
Veliki zaljubljenici u prirodu će verovat-
no gravitirati ka klasičnoj biologiji, smeru
koji je doskoro trpeo stereotip da se po za-
vršetku studija naprosto mora biti profe-
sor u školi, pa bila ona osnovna, srednja,
viša ili visoka. Može, ali nikako ne mora.
Vreme u kome živimo je uslovilo potrebu
da se u mnogim sferama okrećemo priro-
di, pa se potrebe za diplomiranim biolozi-
ma javljaju u širokom spektru delatnosti.
Nema lepšeg i plemenitijeg zanimanja od
rasvetljavanja nauke mladim naraštajima
ali biologa danas ima u farmaciji, poljopri-
vredi, veterini, industriji prehrane i mnogim
srodnim delatnostima.
Planeta Zemlja ima atmosferu iz koje
živi svet crpi kiseonik. Pored te atmosfe-
re, postoji još jedna. U pitanju je atmosfe-
ra globalnog javašluka i neodgovornosti
zasnovane na histeričnoj poteri za profi-
tom. Uslov da bi se neko sutra bavio isto-
rijom je pre svega da to sutra, za živi svet
uopšte postoji. Oficiri u borbi za očuva-
nje esencijalnih resursa za opstanak živo-
ta se školuju na Biološkom fakultetu, pro-
gram – ekologija i zaštita životne sredine.
Danas je sjajna praksa zapošljavanja ta-
kozvanih „zelenih direktora“, odnosno na-
ših školovanih kadrova sa ovog smera,
kojima je profesionalna misija očuvanje
prirode. Stoga se može reći da su ekolo-
zi sa Biološkog fakulteta misionari čuva-
nja savesti industrije. Da bi se „neprijatelj“
savladao, neophodno ga je dobro upozna-
ti. Osam semestara na Biološkom je sa-
svim dovoljno.
Možda najuzbudljiviji izbor je svakako
molekularna biologija. Raskoš i komplek-
snost bukvalno svake ćelije... Neverovat-
na preciznost i sinhronizovanost procesa
na molekularnom nivou ostavlja bez daha.
Dovoljno je samo pomenuti DNK analize i
postaje jasno da se radi o programu koji
precizno rekonstruiše prošlost. Studiranje
molekularne biologije je privilegija izuzet-
no radoznalih ljudi. Mogućnosti primene
molekularne biologije su izuzetno široke i
taj profil nema nikakav problem sa profe-
sionalnim angažovanjem, a to je samo de-
lić benefita koje pruža.
Atraktivnost izlaza „Biološki fakultet“ na
onom kružnom toku sa početka je na neki
način pogurao i državu, koja će investira-
ti poprilična sredstva (300 miliona evra)
u kompleks pod nazivom BIO4 kampus.
Ovaj grandiozni projekat (20 ha) biće dom
za tri fakulteta (pre svega Biološki), veli-
ki broj instituta i još veći broj kompanija
koje vape za simbiozom sa našim elitnim
visokim školama. Uz velelepnu Botaničku
baštu Jevremovac, Biološki fakultet će se
pozicionirati na pijedestal najatraktivnijih
i najprosperitetnijih fakulteta, gde mu je
i mesto. Veliki Josif Pančić sa kolegama
sve to odobrava iz neke druge dimenzije i
smeška se u stilu: „Tako je, bre!“
„ Jutro“ METRO franšiza u Srbiji kao
podrška samostalnim trgovcima
Samostalni trgovci predstavljaju značajan deo srpske ekonomije, ali se istovremeno suočavaju
sa brojnim izazovima na tržištu gde se takmiče za konkurentnost sa dominantnijim lancima i
formatima maloprodaje. Zbog toga je adaptacija i modernizacija u skladu sa savremenim tržišnim
tendencijama ključna za dugotrajni opstanak nezavisnih trgovaca.

N
edavno je na Divčibarama
otvorena prva, ambasador-
ska, radnja „Jutro“ u okviru
nove trgovačke franšize kom-
panije METRO Cash&Carry
Srbija. „Jutro“ predstavlja novi METRO
program podrške malim, nezavisnim, tr-
govcima širom Srbije, osmišljen kao
deo dugoročne strategije partnerstava
sa profesionalnim kupcima, a podršku
otvaranju franšize pružilo je i Ministar-
stvo unutrašnje i spoljne trgovine.

Pre ulaska u franšizu radnja na Divčiba-

rama bila je poznata kao PEPA s.t.r. u vla-
sništvu Branke i Tihomira Ilića, koji su dugi
niz godina u svom poslu sarađivali sa ME-
TRO-om, zbog čega su i odlučili da se pri-
druže novom programu.
„Nakon dve decenije poslovanja odluči-
li smo da se pridružimo franšizi ‘Jutro’, jer
smo želeli da svoj objekat podignemo na
viši nivo. Divčibare postaju sve interesant-
niji turistički centar i verujemo da će naše
‘Jutro’ biti prijatno i moderno mesto kupo-
vine za sve veći broj turista koji imaju viso-
ka očekivanja. Investirali smo zajedno sa
METRO-om, sa kojim sarađujemo više od
decenije, i pronašli način da ostanemo pre-
poznatljivi svojim kupcima kroz unapređe-
nu ponudu nacionalnih i lokalnih proizvo-
da, kao i primenom rešenja koja postoje u
svetu“, rekla je Branka Ilić, vlasnica radnje.
Samostalni trgovci predstavljaju znača-
jan deo srpske ekonomije, ali se istovre-
meno suočavaju sa brojnim izazovima
na tržištu gde se takmiče za konkurent-
nost sa dominantnijim lancima i formati-
ma maloprodaje. Zbog toga je adaptacija i
modernizacija u skladu sa savremenim tr-
žišnim tendencijama ključna za dugotraj-
ni opstanak nezavisnih trgovaca.
„Nova METRO franšiza pruža opcije za
unapređenje poslovanja samostalnih tr-
Nova METRO franšiza pruža opcije za
unapređenje poslovanja samostalnih
trgovaca, kroz modernizaciju njihovih
objekata u skladu sa svetskim
trendovima u maloprodaji, nudi im i
novu opremu, savete za unapređenje
celokupnog poslovanja, ponude i
asortimana, ali i marketinšku podršku
i vidljivost. Plan je da se do kraja ove
godine otvori nekoliko desetina objekata
govaca, kroz modernizaciju njihovih obje-
kata u skladu sa svetskim trendovima u
maloprodaji, nudi im i novu opremu, sa-
vete za unapređenje celokupnog poslo-
vanja, ponude i asortimana, ali i marketin-
šku podršku i vidljivost. Cilj nam je da naši
profesionalni kupci i dugogodišnji partne-
ri prepoznaju ovaj program kao priliku za
napredak i razvoj svog poslovanja. To je
važno ne samo za njih već i za šire zajed-
nice u kojima postoje, jer su često u pita-
nju mali, porodični biznisi čija je održivost
ključna za zdravu i dinamičnu tržišnu eko-
nomiju“, smatra Dragan Miladinović, ope-
rativni menadžer franšize u METRO Srbija.
Kroz „Jutro“, METRO želi da pošalje ne-
dvosmislenu poruku podrške samostal-
nim trgovinskim objektima, posebno u
manjim sredinama u kojima maloproda-
ja nije previše razvijena.
„Plan je da se do kraja ove godine otvo-
ri nekoliko desetina objekata, sa dugo-
ročnom prognozom da u okviru ove tr-
govačke franšize do 2030. godine bude
otvoreno 500 ‘Jutro’ radnji. Ovo je dosta
ambiciozan program razvoja, ali zaista
imamo razloga da verujemo da je izvodljiv
i pre svega održiv“, dodala je Lenka Miljko-
vić, menadžer franšize.
Trgovačke franšize METRO-a pod različi-
tim nazivima postoje i u Rumuniji, Češkoj,
Poljskoj i nude asortiman poznatih svetskih
brendova, ali i METRO privatnih robnih ma-
raka odličnog kvaliteta, namenjenih profe-
sionalnim kupcima: Aro, METRO Chef, Fine
Life, Rioba, METRO Premium, METRO Pro-
fessional, Sigma, Tarrington.
 Šest meseci sa restoranom
„Meze“ u Beogradu: Mala večnost
zadovoljstva na grčki način
„Meze by Elliniko“ nije samo restoran, već i svojevrstan izraz kulture koja
predstavlja Grčku širom sveta – i retko gde se osećamo ovako prijatno kao kod vas
Jorgos Subasis, izvršni direktor lanca „To Elliniko“
O
dnedavno vas ponosni doma-
ćini „Mezea“ čekaju u svojoj
letnjoj bašti – a sa njom i još
jači doživljaj duha gostoprim-
stva i široke lepeze izuzet-
nih ukusa u šarmantnom ambijentu „na
otvorenom“.
Šest je meseci od kada je u Beograd
prošle jeseni stigao vaš već omiljeni re-
storan iz proslavljenog lanca autentične
grčke kuhinje „Meze By Elliniko“ iz Solu-
na – čime je topli doživljaj tradicionalnog
duha „filoksenije“ i uz biranu ponudu ga-
stronomskog majstorstva eminentnih li-
dera grčkog ugostiteljstva svima postao
dostupan „u par koraka“!
Uz „Meze“ se uživalo i veselilo u prote-
klom periodu kao da su već brojne godi-
ne iza ovog pivotalnog mesta okupljanja
grčke kulinarske kulture i gostoprimstva u
Beogradu. Sreću povodom ovog zajednič-
kog mini-jubileja zadovoljstava, druženja i
užitaka svim čulima – od sada i u letnjoj
bašti restorana – „Meze“ je podelio sa svo-
jim vernim posetiocima, prijateljima kuće
i eminentnim partnerima iz Grčke, u čijim
proizvodima leži jedna od tajni uspeha i
pozitivnih utisaka koji se ovde redovno sti-
ču i osvežavaju.
„Eksperti kažu da se cipuro i uzo proba-
ju ‘na čisto’, bez leda ili dodataka, ali je za
mene najbolji način – kada se u njima uži-
va u pravom društvu i veselju!“, ističe Nikos
Kacaros ispred četvrte generacije vlasnika
svetski čuvene i od osnivanja nagrađivane
porodične „Distilerije Kacaros“ iz mesta Tir-
navos – u kojoj je davne 1856. godine na-
stao originalni recept za uzo iz ruku njego-
vog pradede. „Činjenica da samo u Evropi
postoji 12.000 grčkih restorana – a da be-
ležimo nikada veće porudžbine iz Sever-
ne Amerike, Australije i Azije izuzetno nam
puno znači u kreiranju jedinstvenog doži-
vljaja grčke gastronomije širom sveta – i u
nama omiljenoj Srbiji!“
Vinarija porodice Gerovasiliu je sino-
nim za najfinija grčka vina već decenija-
ma, a na ličnu želju samog vlasnika vina-
rije Vangelisa Gerovasiliua – od marta su
ekskluzivno u „Mezeu“ dostupne neke od
najčuvenijih etiketa – Malagusia, Šardo-
ne, Ksinomavro i Avaton.
„Neizmerno smo zahvalni dragim doma-
ćinima, gostima, partnerima i celom našem
predanom osoblju na divnom dočeku koji
smo doživeli u ovih šest meseci našeg po-
stojanja u Beogradu. ‘Meze by Elliniko’ nije
samo restoran, već i svojevrstan izraz kul-
ture koja predstavlja Grčku širom sveta –
i retko gde se osećamo ovako prijatno kao
kod vas!“, istakao je Jorgos Subasis, izvršni
direktor matičnog lanca restorana iz Grčke
„To Elliniko“.
Kao i u postojbini jedne od najzdravijih tr-
peza sveta – sve ima poseban doživljaj i
ukus kada se po lepom vremenu radi – na-
polju, u opuštenom i spontanom duhu. Zbog
toga velika letnja bašta Mezea već nedelja-
ma unazad ugošćuje njegove poklonike u
proširenom ukupnom kapacitetu restorana
od preko 150 mesta. Niste još bili? Nema ra-
zloga da čekate.
„Meze By Elliniko“ vas očekuje da na-
zdravimo od srca sa „Jamas!“ na adresi
Bulevar maršala Tolbuhina 34a (Novi Beo-
grad) – u bašti ili restoranu – od podneva
do 23 časa svakog dana osim ponedeljka.
Zapratite nas na Instagramu
instagram.com/mezebyelliniko.beograd
 INTERVJU Rashad Aliyev, izvršni direktor kompanije Azmont Investments
Nezaboravno iskustvo
ovog leta u Portonovom
Iz godine u godinu, Crna Gora se uspešno
pozicionira kao luksuzna i atraktivna de-
stinacija za turiste iz celog sveta, a broj-
ni svetski poznati magazini i sajtovi po-
svećeni putovanjima svrstavaju je na liste
najpopularnijih letnjih destinacija u Evro-
pi. Takođe, tokom prethodnih godina, a
posebno u 2022, tržište nekretnina u Cr-
noj Gori je procvetalo, a stranci su inve-
stirali više nego ikada. O ovim temama,
ali i o tome šta nas očekuje ovog prole-
ća u Portonovom, jednom od najluksuzni-
jih rizorta u regionu, razgovarali smo sa
Rashadom Aliyevim, izvršnim direktorom
kompanije Azmont Investments, u čijem
vlasništvu je i Portonovi rizort.
Nakon veoma uspešne manifestacije
Prolećna saga, ponovo nastojite
da oduševite sve svoje posetioce.
Šta nas sve očekuje ovog leta u
Portonovom?
Prolećna saga je zaista bila za pamće-
nje – imali smo više od 40.000 posetilaca
iz Crne Gore, regiona i celog sveta! Upravo
u tom stilu planiramo da nastavimo i to-
kom leta, za šta će se postarati čitav niz
zanimljivih manifestacija u rizortu. Za lju-
bitelje morskih aktivnosti i sporta, u Por-
tonovom će se tradicionalno i ove godine
organizovati regata „Bokeška ostrva“, od
9. do 11. juna, Portonovi akvatlon 10. sep-
tembra, kao i popularni 3x3 basket turnir.
Sezona koncerata počinje nastupom
Mjesne muzike Đenovići u Portonovi ma-
rini 5. jula. Vrhunac svetske zabave očeku-
je nas u julu i avgustu sa nastupima ABBA
i Queen tribute bendova sa simfonijskim
orkestrima. Jedan od događaja koji je pri-
vukao veliku pažnju posetilaca su vinske
večeri, koje se u julu organizuju u Porto-
novom. Ove godine, 29. jula, publiku će uz
više od 30 izlagača, koji će predstaviti svo-
je proizvode, zabavljati Jelena Tomašević.
Dan kasnije, publika će uz muziku i stiho-
ve uživati u performansu Ivana Bosiljčića i
benda „Naše veče“.
Prethodne godine Portonovi je
ostvario zaista izvanredne rezultate
kada je u pitanju posećenost rizorta,
a podaci govore i da je rekordan broj
stranaca kupio nekretnine u Crnoj
Gori. Kakva su vaša očekivanja za ovu
sezonu?
Proteklih nekoliko godina bile su veoma
nepredvidive – i na domaćoj i na svetskoj
sceni došlo je do brojnih dešavanja koja
su umnogome izmenila način poslovanja i
vodeće trendove. Iz njih smo izašli bogatiji
za brojna iskustva i lekcije, te smo veoma
ponosni što smo, uprkos svim izazovima,
uspeli da se prilagodimo i doprinesemo
rastu crnogorskog tržišta nekretnina, kao
i čitave industrije turizma. Jedan od doka-
za da su uloženi napori Portonovi tima ka
stalnom rastu i unapređivanju servisa pre-
poznati od strane posetilaca je i nagrada
Booking.com Traveller Review Award.
Na koji način je prisutnost rizorta
povećala privlačnost Crne Gore kao
mesta za investiranje?
Kao investitor, u kompaniji Azmont In-
vestments smo ponosni na to što smo
prepoznali izvanredni potencijal Crne
Gore i njenih prirodnih lepota. Upravo
zato smo baš ovde, u zemlji koju mno-
gi poznati svetski magazini već godina-
ma stavljaju na liste najpopularnijih let-
njih destinacija, kreirali idilično naselje
koje privlači pažnju turista iz svih krajeva
sveta. To su prepoznali i brojni investito-
ri, koji su kupili nekretnine u okviru našeg
rizorta. To je dodatni dokaz da, iako ne
možemo tempirati tržište koje je praćeno
velikim rizicima i ulaganjima, posedova-
nje jedne ovakve nekretnine može pred-
stavljati stalan izvor odličnih prihoda, ali
i mira, zadovoljstva i uživanja. Naš cilj je
da kontinuirano podstičemo ekonomski
rast, dok nastavljamo da unapređujemo
ono što Crnu Goru čini privlačnom turisti-
ma, jer ona je zaista jedan od najpotce-
njenijih dragulja Evrope.
54
 va{arta{tine
kultura muzikaK Uknjige film
LT U R A hrana
/ M moda
UZIKA / K Ntv putovanja
JIG E / FILM
O BRUKLINU, MUZICI, CITATIMA IZ KNJIGE U TETOVAŽAMA
Naučna fantastika i hevi metal
su neodvojivi pojmovi
edan od omiljenih na-
J
učnofantastičnih pisa-
ca među Srbima, Piter
Bret, prethodne nede-
lje ponovo je posetio Srbiju. Ovog
puta nije satima potpisivao svoje
romane na Beogradskom sajmu,
već je obišao Festival fantastike u
Nišu. Ovaj američki pisac, iako ni-
kada nije verovao da je njegov ta-
lenat dovoljno veliki da bi od nje-
ga mogao da živi, svojim
neverovatnim „Demonskim ci-
klusom“ uspeo je da pridobije pu-
bliku širom sveta.
Da li je Bruklin još uvek hip-
sterski zanimljiv?
Ne u tolikoj meri koliko je bio pre ne-
koliko godina. Postaje sve skuplje žive-
ti u njemu, a što je skuplje, naravno, to
je manje pristupačno za sve, pa i za hip-
stere, tako da oni polako odlaze. Ja sam
se u Bruklin preselio 1997. i tada je bio
ultra hipstersko mesto, pa sam se zalju-
bio u njega. Uvek sam se tamo osećao
kao kod kuće. To je bilo trendi mesto za
život. Imate kul restorane, prodavnice,
male pivare, destilerije koje prave kraft
piva i specijalne likere. Još uvek ima taj
duh, ali cenama rasteruje ljude.
Postoji nekakav stereotip o tome da
pisci naučne fantastike po difoltu
slušaju hevi metal i hard core. Da li
je to tačno?
Za mene je apsolutno tačno. Ja sam
odrastao slušajući hevi metal, moj brat je
slušao hevi metal, a ja sam želeo da bu-
dem sve što je bio on. Postojao je neka-
/ HRANA / MODA
PITER V. BRET
Razgovarala Nikolina Ilić
kav hajp hevi metala kad sam bio klinac,
Iron Maiden, Metallica, Motley Crue,
Bon Jovi i svi ti bendovi su bili tada na
vrhuncu karijere, ali takođe, to je žanr
koji najčešće ima teme koje potiču iz na-
učne fantastike. To su pesme o magiji, o
avanturama, vikinzima, i baš zato što
sam bio toliki fan fantazije, fascinirala
me je ta muzika. Slušao sam nekoga ko
razume stvari koje ja volim. Ne odvaja se
tako lako fantastika od metala.
Šta je bila inicijalna kapisla da se,
nakon decenije u farmaceutskom iz-
davaštvu, vratite svojoj prvoj ljubavi,
naučnoj fantastici?
Želeo sam da budem pisac čitavog ži-
vota, samo nikada nisam verovao u to da
sam dovoljno dobar da od toga živim.
Kada sam diplomirao, prihvatio sam
prvi posao u izdavaštvu koji samo dobio.
U tom trenutku, bilo je to uređivanje te-
lefonskih imenika, sad nisam siguran ni
/ TV / P U T O VA N J A
da li znate šta su imenici. To je
bio najdosadniji posao na svetu.
Ali, bilo je izdavaštvo. Odatle sam
prešao u novine koje su se bavi-
le medicinom, a na račun toga
sam počeo da radim i u farmace-
utskoj industriji. Tu sam zapravo
naučio mnoge veštine koje da-
nas koristim u svom stvaralaštvu.
Dok sam radio tamo, pisao sam
knjige, ali sam još uvek mislio da
nisu dovoljno dobre za objavljiva-
nje. Ipak, kada sam napokon pro-
dao knjigu, i dobio privilegiju da
budem pisac, ja nisam voleo po-
sao u farmaceutskom izdavaštvu.
Rekao sam sebi da uvek mogu
da dobijem drugi dosadni posao koji ne
volim i da nemam mnogo da izgubim.
Poslove koje ne volite lako možete da
nađete. Rizikovao sam i pokušao da po-
stanem pisac, imao sam dovoljno novca
da preživim, recimo, dve godine. Rekao
sam sebi, hajde da uzmem dve godine i
pokušam da budem pisac. To je bilo pre
15 godina. I evo gde sam sada.
Kako reagujete kada vidite svoje reči
istetovirane na nečijem telu?
Tetovaže su veoma lične, ne tetovira-
te se tek tako, ni zbog čega, uglavnom
vam to nešto znači. Videti ljude sa teto-
važama mojih citata bilo mi je nevero-
vatno u početku, a sada doslovno stoti-
ne ljudi ima tetovaže iz mojih knjiga. Još
uvek ne mogu u to da poverujem. Još
uvek mi je misterija. Ali uvek se bojim
da ću jednog dana napisati knjigu koja
im se neće svideti i onda će zažaliti što
su se tetovirali. N
55
va{ar knjige

Jadran
ELEGANTNO I SLOJEVITO ISTRAŽIVANJE
EVROPSKE PROŠLOSTI I BUDUĆNOSTI

Specijalno za Nedeljnik Ksenija Prodanović

eogradska Laguna objavila je nedavno vrlo intere-

B CIVILIZACIJSKA
santnu knjigu Roberta D. Kaplana o istoriji i bu-
dućnosti Evrope – „Jadran“. Kaplan, jedan od vo-
dećih geopolitičkih mislilaca današnjice, vodi nas
na turističko, istorijsko, kulturno, (geo)političko putovanje
po delu Evrope koji nije ni preveliki poput Mediterana, niti
progonjen duhovima Homera, poput Egejskog mora. Obale
Jadranskog mora oivičene su ruševinama carstava, drevnim
sukobima i modernim nacionalizmom. „Čitava Evropa desti-
lovana je ovde“, navodi Kaplan u „Jadranu“.
Kaplanov „Jadran“ je knjiga koju ne možete da ispusti-
te iz ruku, iako nije baš ono što čitalac očekuje – umesto
geopolitičke analize (ima i toga), ovo je kombinacija poli-
tičke nauke, istorije, novinarstva, putopisa, memoara, isto-
rije književnosti. Interesantno je da se „italijansko“ pogla-
vlje razlikuje od onih koja se tiču Slovenije, Hrvatske, Crne
Gore, Albanije i Grčke. U Italiji, Kaplan je stariji turista kome
je putovanje prilika za čitanje – otuda reference na Eliota,
Džojsa, „1001 noć“, Dantea, Brodskog. U bivšoj Jugoslavi-
ji, Kaplanov lični afinitet prema Balkanu provejava, a kakve
veze američki pesnik Ezra Paund ima sa Crnom Gorom, Za-
padom i Rusijom ostaje na čitaocu da utvrdi. Kaplan je ina-
če autor i knjige „Balkanski duhovi: Putovanje kroz istoriju“
koja je izazvala veliko interesovanje čitalaca, iako nije im-
presionirala pojedine istoričare.
TRANZITNA ZONA
Kaplan se priseća svojih putovanja po
Balkanu i kombinuje ih sa etnografskom i
kulturnom istorijom regiona, autobiografskim
crticama, kolapsom više carstava koja su
oblikovala ovaj deo sveta i od njega napravila
civilizacijsku tranzitnu zonu gde su se različite
kulture borile za uticaj i moć
U „Jadranu“, Kaplan se priseća svojih putovanja po Balka-
nu i kombinuje ih sa etnografskom i kulturnom istorijom re-
giona, autobiografskim crticama, kolapsom više carstava koja
su oblikovala ovaj deo sveta i od njega napravila civilizacijsku
tranzitnu zonu gde su se, kako je naveo autor, različite kultu-
re borile za uticaj i moć. Interesantan je i komentar da će Ja-
dran ponovo biti poprište borbe za prostor i moć, ovoga puta
Evrope i Kine koja preko inicijative „Pojas i put“ namerava da
„Adrijatik“ učini delom Južnog kineskog mora, označivši tako
kraj modernog doba Evrope. N

56 Nedeljnik 25. maj 2023.


Zaljubljen u Rim
Mark Tedesko
„Zaljubljen u Rim“ spada u one
retke knjige posle kojih biva ja-
snije zašto se toliko ljudi zalju-
bilo u Večni grad, uprkos svim
njegovim nedostacima. Ovaj pu-
topis je podeljen na poglavlja
u kojima se aspekti umetnosti,
kulture, istorije i sadašnjosti do-
življavaju očima pisca i stanov-
nikâ Rima, prošlih i sadašnjih, i
tako postaje deo magičnog sve-
ta gde mesta, spomenici i umet-
nici oživljavaju sa svakom proči-
tanom stranicom. N
Moć drveća
Peter Voleben
Kako drveće uči da izađe na
kraj s klimatskim promenama –
i zašto će nas šuma spasti ako
joj to dopustimo. U svetskom
bestseleru „Tajni život drveća“
Peter Voleben je izneo zapanju-
juća otkrića o „društvenim mre-
žama“ drveća i načinu na koji
ono komunicira. U „Moći drve-
ća“ on se okreće njihovoj (i na-
šoj!) budućnosti, sa oštrom kri-
tikom upravljanja šumama,
sadnje drveća i eksploatacije
starih šuma. N
Kroz roletnu
Gusenice, leptiri i sve između
E
to me na plaži, na Adi Bo-
jani gde sam pre devet go-
dina prvi put onako istinski
kampovala. Baš tu sam ot-
krila svet iz kog mi se čini
da nikad više nisam ni izašla, ili on nije
izašao iz mene. Leto između kraja sred-
nje škole i upisa na fakultet. Leto kad
sam iz devojčice postala devojka ili mo-
žda ipak samo neka druga devojčica.
Uvek sam se pitala, kad gusenica posta-
ne leptir, da li ona sebe i dalje vidi kao
gusenicu?
SADA SAM TU SA
MOMKOM, NA našoj
omiljenoj plaži, pravi-
mo park za decu i od-
rasle. Mini rampu za
skejt i zid za penjanje,
pa ko šta voli ili ko će
šta tek da zavoli. Kako
ovde voda zimi nadi-
lazi, svi objekti na pla-
ži moraju svake godi-
ne na početku sezone
da se sastave i na kraju
da se rastave. Kao što
ptice prave gnezda.
Nekako je čudesno
prisustvovati tom na-
Piše Hana Piščević
stajanju svega, kao da
si prvi put iza zavese
na predstavi koju si stotinu puta gledao
iz publike. Debla, oblice, panjevi i grede
razbacani po pesku odjednom ustaju na
noge i oživljavaju. Sad i mi zidamo, da-
jemo noge našoj ideji koja je, kao malo
dete, jedva dočekala da se dokopa mora.
Neću mnogo da pričam o parku jer je on
i nastao iz reči, nema smisla da ga pono-
vo pretvaram u slova, ali suština čitave
stvari je igra, igra, igra, igra. Treba pona-
vljati tu reč kao nekakvu mantru dok ne
počnu usne same nemo da je izgovara-
ju, dok svi ne počnemo da se igramo. U
pauzama, kad ne bojim, ne šrafim ili ne
šmirglam, šćućurim se negde daleko od
svih i gledam u more i pesak koji nema-
ju ni početak ni kraj, makar ne za mene.
Gledam i slušam ili preciznije – zami-
šljam i osluškujem – ko sam bila pre de-
vet godina kada sam ovde prvi put ra-
zapela šator, ko sam bila godinu nakon
toga i tako sve do danas.
Volim ovo mesto zato što volim i sebe,
zato što u njemu ima mene a i u meni
ima njega. Tako je valjda i s ljudima. I
zato je ovo retko mesto na svetu na kom
volim da se osamim, jer nikad nisam za-
pravo sama. Tu su sve ja, i gusenice i lep-
tiri i svi ljudi s kojima sam to postajala.
Dok šaltam pogledom duž plaže i mora,
kao da vrtim album sa slikama. I neve-
rovatno je kako čovek može i sam sebi
da nedostaje, eto to sam naučila. Svakog
dana se opraštaš od sebe, od osobe koja si
juče bio, i to je i tužno i lepo. Kad dođem
ovde, mogu da osetim
sve to. Sebe kako za-
ljubljeno špijuniram
dečaka s druge pla-
že s kojim ću kasnije
prvi put provesti noć
ili sebe kako kopam
malu rupu ispod šato-
ra kako bih u nju ugu-
rala flašu vode da što
duže bude hladna. I
onda danima, danima,
kad se vratim u Beo-
grad, istresam pesak iz
gaća, patika, ranca, iz
kose i ušiju. Ali nema
vajde od toga jer pesak
mi je ušao pod kožu,
sad je deo mene.
I ONDA SE VRAĆAM, STALNO SE vra-
ćam i onda shvatim, kako je lepo kad
shvatim, koliko god se menjala, pesak i
more ostaju isti. I tako se osamim, s vre-
mena na vreme, gurnem noge u pesak
i ćutim, osluškujem, zamišljam. Tu su
sve ja, ne mogu da se sakriju ni od mene
ni od vremena. I ne sumnjam da sada
romantizujem čitavu stvar ali tako je to
s morem, hteo ne hteo. Kad bih o ovo-
me pisala iz grada, verovatno bi ume-
sto mora i peska bile bare i beton i to je
okej, stvari na kraju dana jesu samo ono
što mi prema njima osećamo.
I čudno mi je da ovo mesto uopšte
pretvaram u reči, jer ovde pričaju oni
koji reči ne koriste – vetar, vatra, more,
pesak – to su leptiri a reči su gusenice,
ili je obrnuto, ne znam. Ni jedno ni dru-
go nije bolje ili lošije, samo je tako i tre-
ba ih pustiti da idu svojim putem, baš
kao i samog sebe. N
57
va{ar kultura
O ODABRANIM RADOVIMA OKTOBARSKOG SALONA
ada posmatramo bilo koju
K
umetničku zbirku, tek na
drugi pogled možemo da
kroz slike, zvukove i objek-
te samih radova prozremo umetnički si-
stem kako su ti radovi došli do javnosti,
pojedince koji su uvrstili radove u jedan
zbir(ku), okvir koji institucionalizuje tu
kolekciju, i konačno negde sa druge
strane tog putovanja: publiku.
U slučaju Kolekcije Oktobarski sa-
lon, iz koje su odabrani radovi izloženi
u Galeriji Podroom Kulturnog centra
Beograda, hibridno kustosko-umet-
ničko promišljanje istoričara umetno-
sti Zorane Đaković Minniti, Jane Gligo-
rijević i Vladimira Bjeličića, i umetnika
Siniše Ilića, složio je ljubopitljivu pri-
ču koju povezuje ljubičasta nit. Ova
58 Nedeljnik 25. maj 2023.
Kolekcija
i njena senka
Piše Mirjana Boba Stojadinović
politika izlaganja „blaga“ koje je aku-
mulirano u poslednjih deset godina
iz saradnji nastalih u okviru Oktobar-
skog salona, čiji je organizator Kultur-
ni centar Beograda, već je imala svoja
izdanja u Vodnjanu, Pančevu, Užicu i
Smederevu.
„Prilika da se pojedini radovi pono-
vo otkopaju i prikažu javnosti pružiće
drugačiji pogled na svet jedne kolekcije
lišen tereta mitomanije i minulih izla-
gačkih politika“, u svom tekstu o izlo-
žbi piše Bjeličić i nastavlja: „Okosnicu
izložbe predstavlja slika Ljubice Sokić
’Mrtva priroda sa bocom’ koja je nasta-
la godinu dana ranije pre Bojsovog sada
već legendarnog nastupa u Student-
skom kulturnom centru zabeleženog u
filmu Zorana Popovića iz 1973. godine,
koji dočekuje publiku već na prilazu
galeriji.“ Kao svojevrsna podzemna ek-
splozija, radovi Ane Krstić, Aleksandra
Dimitrijevića, Vuka Ćosića, Vladana
Radovanovića, Vlatke Horvat, Dušice
Dražić, Dubravke Sekulić, Ivane Smi-
ljanić, Juke Korkeila, Karle Mati, Miše
Mladenovića, Mladena Bizumića, Nene
Skoko, Perice Donkova, dvoje spome-
nutih umetnika, kao i samog Siniše Ili-
ća, uspostavljaju neočekivanu razmenu
među sobom, pozajmljujući jedni dru-
gima glas, referencu ili kontekst, ali i
formirajući sopstvenu nezavisnost u
TANJA DROBNJAK © KCB
odnosu na trenutne kontekste u koji-
ma se izlaže i predstavljaju opornu tač-
ku za drugačija razumevanja stvarnosti
– na momente nostalgičnu, kritičku ili
tačku otpora. N

mini izložba
Slikarstvo
Mire Brtke –
Rimski period
U saradnji sa Fondacijom „Mira Brt-
ka“ iz Beograda, a povodom 90. go-
dišnjice rođenja umetnice, Galeri-
ja „Bel art“ iz Novog Sada priredila
je značajnu publikaciju, knjigu o rim-
skom periodu Mire Brtke. Knjiga je
predstavljena u prošlu subotu u Mu-
zeju savremene umetnosti u Beo-
gradu, a govorili su njeni autori:
Vesna Latinović, urednica knjige, di-
rektorka Galerije „Bel art“, Sava Ste-
panov, likovni kritičar, dr Jerko De-
negri, istoričar umetnosti, i dr Miško
Šuvaković, teoretičar umetnosti.
Knjiga „Slikarstvo Mire Brtke – Rim-
ski period“ rasvetljava značaj Rima i
italijanske kulturne scene u celokup-
nom interkulturalnom stvaralaštvu
Mire Brtke. Mira Brtka je bila nosi-
lac novih tendencija u savremenoj
evropskoj umetnosti, a njena delat-
nost u Rimu ju je u velikoj meri afir-
misala na tom polju.
Autori tekstova u publikaciji će, sva-
ko iz svoje vizure, predstaviti publi-
ci autentičnu ličnost Mire Brtke i od-
nos njene umetničke delatnosti u
Rimu sa njenom delatnošću na po-
lju Jugoslavije, Vojvodine i Slovačke,
i kako je svaki od tih aspekata inkor-
poriran u njenu nesvakidašnju umet-
ničku ličnost.
O umetnici i rimskom periodu njenog
stvaralaštva, urednica publikacije,
Vesna Latinović, kaže:
„Delo Mire Brtke (1930, Novi Ba-
novci – 2014, Beograd) izuzetno je
značajno u procesu modernizaci-
je naše savremene likovne umetno-
sti, pogotovo u doba postsocreali-
zma. Tokom ranih šezdesetih godina,
za razliku od ovdašnjih slikara slič-
ne orijentacije, Brtka je svoj moder-
nistički stav ostvarila znatno urbani-
jim okolnostima italijanskog, tačnije
– rimskog okruženja. N
CHALLENGE
DELA KOJA SU ME OBLIKOVALA
Marko
Nastić
MUZIKA, MUZIKA I… MUZIKA
Moje muzičko istraživanje počinje
uz mog strica Ljubomira Batu
Nastića, koji je
sredinom 70-ih, početkom 80-
ih bio DJ. Zahvaljujući njemu već
od malih nogu sam bio okružen
muzikom i italo disco i disco
mi postaju jako bliski – Donna
Summer, Giorgio Moroder, Black
Devil Disco Club, Pino D’Angio.
Kroz osnovnu školu sam bio
strastveni skejter, pa me je to
prirodno odvelo u heavy
metal, punk i hardcore žanrove,
mada mi ni rock nije bio stran.
Od Azre, Beatlesa, Doorsa,
Queena, Davida Bowieja i Rolling
Stonesa, pa sve do Sex Pistolsa,
Ramonesa, The Clasha, Sick of
It All, Bad Religiona, i Suicidal
Tendenciesa.
U sedmom razredu odlazim na
Krit da posetim ujaka, i zavirujem
u svet elektronske muzike. Tamo
sam upio različite zvukove, kao
na primer KLF, Happy Mondays,
Cabaret Voltaire, Primal Scream.
Posetio sam svoje prve žurke, i
iako mi je to
bilo izuzetno zanimljivo iskustvo,
ništa me nije pripremilo za čaroliju
prvog rejva u Beogradu.
Volim da istražujem muziku izvan
svojih uobičajenih okvira, kao i
da otkrivam staru muziku koju
sam propustio. Kroz godine, uz
ogromnu kolekciju muzike koju
posedujem, shvatio sam da je kao
živi organizam koji zahteva stalnu
negu.
Stoga, moja velika želja i
motivacija su da moja kolekcija
ploča, kojih sada imam preko
10.000, bude savršena. Želim
da se u njoj nalaze samo ploče
koje bih mogao da izvučem
nasumično, pustim i da me svaki
put iznova oduševe.
S vremenom sam razvio veliku
ljubav prema digovanju. Pokrećem
se jednostavnom rečenicom
“Slušam sve da bih čuo nešto”.
Ono što trenutno slušam je:
Tihomir Pop Asanović “Majko
Zemljo”, Sandoz – “Itensely
Radioactive”, Roisin Murphy – “Mi
Senti”, Lee Perry – 197x – Megaton
Dub 1+2, Ian William Craig; Daniel
Lentz – “Poire”, Huerta – “TV
Slang”... N
branko rosić
Ferari zastava
I
evo je. Ferari zastava je tu. Video sam je u subotu
u postu T. G. i odmah je u komentarima krenula
euforija na pojavu starog znanca. Veteran i sim-
bol protesta devedesetih se aktivirao. Ta Ferari
zastava je devedesetih bila zaštitni znak svih onih
višemesečnih šetnji. Duhovitost i originalnost u onom
beznađu. Vukomobil, „Kralja Petra garda“ iz zvučnika
sa tadašnjih mitinga bile su tradicionalne i očekivane,
ali medved od pliša sa Česme posle devetomartovskih
demonstracija i Ferari zastava nešto kasnije, 1996/97,
bile su originalnost, šmek, drskost... Kao i pištaljke jer
su bile rejv rekvizit, a rejvovi su bili noćno bekstvo od
stvarnosti devedesetih.
Uostalom, i razglas za početak studentskih demon-
stracija je stigao iz epicentra rejvova – kluba „Industri-
ja“. Noću rejvovi, danju šetnja, pištaljke i... Ferari za-
stava. Ta crvena zastava bila je otkačenost, originalnost
jer zašto baš Ferari, ničim izazvan, ali toliko je posta-
la važna da je ušla u ono što se profano zove duh gra-
da i njegova neuništivost. Zapravo postojao je razlog za
njenu pojavu, a to su bili napadi na zastave stranih ze-
malja, zapadnih zemalja, Evrope, a slogan te 1996/97.
bio je „Beograd je svet“. Sećam se da sam prisustvovao
priči od pre neku godinu kada je jedan od ortaka rekao
da su sadašnje demonstracije neduhovite jer niko nije
smislio neku foru kao što je Ferari zastava.
Posle euforije ponovne pojave ove zastave, stiglo je
kod nekih i prizemljenje. Jer svaka nostalgija vuče pro-
tok vremena. Ne možete biti nostalgični za devedese-
tim godinama ali uvek ste to za mladošću. Ferari zasta-
va je nekadašnja drskost i mladost a danas sentiment
i podsećanje da vreme stoji za zemlju ali ne i za nas.
Zato je i posle euforije usled ponovnog susreta sa „sa-
borcem“ stigla melanholija.
Postoje nostalgičari za svim i svačim pa i za protesti-
ma devedesetih. Sećam se žene koja je kačila izvlače-
nje pištaljki za protest poštanskih radnika devedesetih.
Ali uvek ostane i ono šta smo uradili svih ovih
godina. Zašto se posle gotovo trideset godi-
na izvlači i aktivira taj simbol otpora deve-
desetih? Evo pre neki minut gledam šta
je napisala I. S.: „Ferari je nekada bio
mlad, kao i mi. Sada ima oko pedeset,
tužan je naš staž u svemu ovome.“
Ipak, Ferari zastava ostaje relikvija
koja prevazilazi samo politički okvir.
Ona govori o duhovitosti (uz nju su
demonstranti nosili i Chupa Chups),
šarmu. Da su se u ovoj zemlji stva-
ri odvijale onda kada je prvi put pen-
zionisana i postala prošlost, možda bi
mnogo toga bilo drugačije. Njen dru-
gi život podseća da smo svoj već uve-
liko spiskali brzinom sporijom od
„ferarija“. N
59
Srđan Valjarević FRIC I DOBRILA

Trenutak istine

B
ila je subota, jedanaest sati uveče, kada je Fric ranje je majka dobre odluke, ukoliko se od napora ne sklizne
ušao tiho u trpezariju, sagnuo se ispod trpezarij- u neku neurozu.“ Onda su Fric i Kinez Li prestali da se vuku,
skog stola, primakao se Kinezu Liju i rekao: „Je obojica su pogledali u Profesora, pa je Kinez Li rekao: „Je l’ ti
l’ bi hteo da se menjamo? Da ti večeras spavaš sa stvarno misliš da je ovo pravi trenutak da se ovoliko prosera-
Dobrilom u spavaćoj sobi, a ja tu u tvojoj vreći?“ vaš?“ Onda je Profesor rekao: „Nema tog trenutka koji za tim
Onda je Kinez Li pitao: „Zašto da se menjamo?“ Onda je Fric ne žudi.“ Tu je onda Kinez Li rekao: „U redu, ne vuci me više,
rekao: „Loše mi je, gušim se, trese me anksioznost, a bogme idem kod Dobrile da joj se izvinim i da joj kažem da je ovo tvo-
i depresija je prisutna, ne mogu da spavam, mislio sam da mi ja ideja, i da joj nešto ipak predložim.“ I onda je Kinez Li iza-
Profesor prepričava neki film, kao što tebi prepričava filmove šao iz vreće, Fric je odmah uskočio, okrenuo se na bok pre-
kad te uhvati napad panike.“ Onda je Kinez Li pitao: „Šta ti je ma Profesoru i stavio ruke ispod obraza, i rekao: „Spreman
rekla Dobrila na ovu tvoju ideju?“ Onda je Fric rekao: „Spava, sam, počni sa filmom.“ I onda je Profesor počeo: „Bila je jaka
nisam hteo da je budim.“ Onda je Kinez Li rekao: „Neprijatno i teška zima, i jedan partizanski odred je vodio žestoku bitku
mi je da legnem pored Dobrile, a pogotovu što je nisi ni pitao.“ protiv Nemaca. I usred borbe politički komesar Pavle dono-
Onda je Profesor pitao: „Ko kaže da mi se si odluku da treba da se napusti Jastrebac,
sad prepričava film?“ Onda je Fric rekao: međutim, sa tom odlukom se ne slaže
„Hoćeš da me pustiš da se tresem ova- komandant Uča, kao i hrabri borac Gvo-
ko, i da imam crne misli?“ Onda je Profe- U međuvremenu, zden i ceo odred, i Pavle ostaje u manjini.“
sor rekao: „Crne misli su deo života, kao I tu je Fric pao u komu. U međuvreme-
što i tamni oblaci pripadaju nebu, koje je Kinez Li je ušao kod nu, Kinez Li je ušao kod Dobrile u spava-
inače plavo da njih nema.“ Onda je Fric ću sobu, stao je ispred kreveta, poklonio
pogledao u Kineza Lija: „Daj pusti me tu
Dobrile u spavaću se i rekao: „Ja ti se izvinjavam, ali ovo nije
da spavam, a ti idi tamo.“ Onda je Kinez sobu, stao je ispred moja ideja nego Fricova.“ Onda je Dobri-
Li rekao: „Prvo pitaj Dobrilu, ako ona la rekla: „Nemam pojma o čemu pričaš.“
nema ništa protiv, pustiću te u vreću.“ kreveta, poklonio Onda je Kinez Li rekao: „On je predložio
da se zamenimo večeras, pošto se ne ose-
Onda je Fric otišao u spavaću sobu i zadr-
žao se neko vreme. Kinez Li je pogledao
se i rekao: „Ja ti se ća dobro.“ Onda je Dobrila rekla: „Nije
u Profesora i rekao: „Ovome je sve gore i izvinjavam, ali ovo mi ništa rekao, ušao je u spavaću sobu i
gore, vidno je u izvesnim govnima.“ Tu stajao tu kod vrata kao idiot. Lezi slobod-
je onda Profesor rekao: „I tako može da nije moja ideja nego no i spavaj.“ Onda je Kinez Li rekao: „Mi-
se živi, uostalom, tako se kod nas i živi,
i možemo još dugo ovako.“ Onda je Ki-
Fricova.“ Onda slio sam da, ako hoćeš, napravimo rad po-
svećen mom omiljenom umetniku Tejčin
nez Li rekao: „Zašto onda ljudi izlaze na je Dobrila rekla: Šeju.“ Onda je Dobrila rekla: „Šta treba
ulicu i bune se?“ Onda je Profesor rekao: da radim?“ Onda je Kinez Li rekao: „Tej-
„Niko ne voli da bude kažnjen, naročito „Nemam pojma o čin Šej je proveo godinu dana vezan ko-
ako nije svestan da je ovo u čemu živimo
kazna što nam se nije jebalo ni dva posto i
čemu pričaš“ nopcem dugim 2,4 m za ženu koja se zove
Linda Montano, i tako su živeli i nisu se ni
što smo gurali pod tepih sve što smo ura- pipnuli, pa sam mislio da napravimo rad
dili proteklih tridesetak godina.“ Tu se onda Fric vratio u tr- od osam sati, da se povežemo konopcem od dva metra i da se
pezariju, sagnuo se i pogledao u Kineza Lija. Onda je Kinez Li ne pipnemo.“ Onda je Dobrila pitala: „Je l’ smem da spavam?“
pitao: „Šta je rekla Dobrila?“ Onda je Fric rekao: „Rekla ti je Onda je Kinez Li rekao: „Normalno, ali ako se nekome ide u
da treba da te bude sramota da ti ovako nešto uopšte padne toalet, ili negde drugo, sve moramo zajedno, samo moram da
na pamet.“ Onda je Kinez Li rekao: „Pa nije meni palo na pa- namestim kameru, da imamo dokaz, rad će se zvati ‘Dragi moj
met, to je tvoja ideja?!“ Tu je onda Fric rekao: „Izgleda da me Tejčin Šej, tebi za ljubav: osam sati života sa tuđom ženom’. Je
je pogrešno razumela.“ Onda je Kinez Li rekao: „Nema šan- l’ može?“ Onda je Dobrila rekla: „Može.“ I vrlo brzo, poveza-
se da izađem iz vreće, sramota me sad i da se pojavim u spava- ni konopcem, Dobrila i Kinez Li su utonuli u san. A u trpeza-
ćoj sobi.“ Onda je Profesor rekao: „Mada znam za jedan film, riji? Profesor je lupao šamare Fricu i pokušavao da ga probudi
taj bi mogao da ti pomogne.“ Tu je Fric uhvatio za ruku Ki- iz kome, i onda je Fric u jednom trenutku otvorio oči i pitao:
neza Lija i počeo da ga izvlači iz vreće, ali Kinez Li se uhva- „Koji ti je ono debilni film bio?“ Profesor je odgovorio: „’Dale-
tio za nogu od stola, i odupirao se. Profesor je rekao: „Odupi- ko je sunce’, po romanu Dobrice Ćosića.“ N

61
Marko Prelević
Najveći greh Džefa
Bezosa (prema Srbima)
Book Depository nije bio samo onlajn knjižara sa generalno najvećim izborom i sa sasvim
pristojnim cenama (redovno bi sve bilo na popustu), nego je bez problema slao sve te
knjige u Srbiju (i ne samo u Srbiju), i to je radio potpuno besplatno
„SMASH!“, PRIČA O EKSPLOZIJI
„DRUGOG TALASA panka“ devedese-
tih godina prošlog veka. Autobiografija
Pata Nevina, kultnog krila Čelsija i Ever-
tona, DJ-a i fana bendova Joy Division i
Belle & Sebastian. „The Darkening Age“
Ketrin Niksi, pitko naučno istraživanje o
tome kako smo izgubili ili uništili zna-
nja i blaga starog sveta. „Stuff You Sho-
uld Know“, knjiga nastala po motivima
popularnog podkasta o svemu i svače-
mu zanimljivom.
Ukupno osam knjiga pokupio sam
iz pošte u subotu ujutru, svaka u pre-
poznatljivoj kartonskoj ambalaži koju
sam otpakovao poslednji put. Putova-
le su duže od mesec dana – to je otprili-
ke i bio prosek – ali su stigle, sada i ni-
kada više.
BIO JE TO POSLEDNJI „ULOV“ SA kult-
nog sajta Book Depository, koji se kra-
jem aprila preselio na internetski ahiret;
iznenada najavljeno, gašenje sajta pogo-
dilo je na desetine mojih poznanika, i ko
zna koliko ljudi širom Balkana.
Jer Book Depository nije bio samo on-
lajn knjižara sa generalno najvećim iz-
borom (o tome nešto kasnije) i sa sa-
svim pristojnim cenama (redovno bi sve
bilo na popustu), nego je bez proble-
ma slao sve te knjige u Srbiju (i ne samo
u Srbiju), i to je radio potpuno besplat-
no. Okej, ako nema besplatnog ručka,
nema ni besplatnog šipinga, i zapravo
gvint beše u tome da je poštarina uklju-
čena u cenu knjige, ali ovako je svakako
lepše zvučalo.
Book Depository zato je postao naš
prozor u svet. Neka vrsta torrenta za nas
malo starije, samo potpuno legalan. Ili,
bolje rečeno, kao kakav knjiški AliE-
xpress na kojem imate sve što poželite.
Nije bio brz, daleko od toga, i nekada bi
knjigama trebalo i po dva meseca da se
dovuku do odgovarajućeg pretinca, ali
bi uvek stigle.
62 Nedeljnik 25. maj 2023.
A onda nas je jednog dana umesto ša-
renih bestselera na sajtu sačekalo saop-
štenje – hvala vam na poverenju, bilo je
zadovoljstvo čitati sa vama, ali Book De-
pository se od 26. aprila 2023. godine
zatvara.
Nije bilo previše dobro da bi bilo isti-
nito i nije ih uništilo tržište. Makar ne
direktno. Tek kada je Book Deposito-
ry pritvorio svoja vrata, omogućivši nam
da poručimo nešto poslednji put, neki
od nas – mea culpa – saznali su kako je
uopšte bilo moguće da jedan, činilo se,
omanji sajt, ima toliko širok asortiman,
po sopstvenim procenama, oko 20 mi-
liona naslova i mogućnost prikaza cena
u 37 svetskih valuta. Sve u skladu sa ge-
slom „All Books To All“...
ONO ŠTO JE KRENULO IZ MALENOG
Glostera 2004. godine naraslo je dovolj-
no da postane trn u oku čuvenom Ama-
zonu. A Amazon nije želeo da se zno-
ji – ako baš ne mora. Godine 2011. kupili
su Book Depository i od tada je – eh, da
li bi nam to nešto promenilo? – ovaj sajt
funkcionisao u okviru njihovog portfo-
lija „Devices and Books“. Nisu to otvo-
reno reklamirali, mada nisu ni krili, tek,
Book Depository nije bio ni mali ni ne-
zavisan kao što smo mi obični korisni-
ci mislili.
Ima mnogo razloga da vam Džef Bez-
os bude verovatno najmrskiji čovek na
planeti, a jahta od 500 miliona dola-
ra o kojoj su ovih dana trubili belosvet-
ski mediji jedan je od najbezveznijih.
Od užasnih uslova za zaposlene i zabra-
ne sindikalnog organizovanja do izbega-
vanja plaćanja poreza (što se, naravno,
vrlo nevešto skriva filantropijom), Bez-
os nije baš čovek koji će se upisati u li-
stu najboljih osoba na svetu – i čini se da
mu je sasvim u redu da bude na listi naj-
bogatijih.
Ništa od toga nije nas toliko direkt-
no udarilo, ništa od toga nije bilo razlog
ESEJ
da se naljutimo na njega (a neki bi mu,
zbog solidnih serija na Prime Video, što-
šta i oprostili!), koliko gašenje Book De-
pository. U okviru mera štednje, Ama-
zon je najavio zatvaranje čak 18.000
radnih mesta, a među njima su bili i oni
koji su nam pakovali (lepe) knjige. Za
razliku od Book Depository, Amazon
ne šalje na toliko lokacija, a svakako to
ne čini besplatno – sa čim se suočio sva-
ko od nas ko je tražio nešto iole alterna-
tivno.
SEM GRAĐANA ZAPADNOG BALKANA,
POBUNILI SU se – i ubrzo shvatili da je
džabe buniti se protiv Amazona, što su
prvi na svojoj koži iskusili upravo rad-
nici Amazona – i ljubitelji knjiga širom
sveta. Nekoliko dana na Tiktoku i Insta-
gramu „trendovao“ je Book Depository,
a mnogi su posegli upravo za receptom
kojim je otvoren i ovaj tekst – fotogra-
fisali su poslednju tiskovinu koja im je
pristigla iz Glostera ili davali screensho-
tove svojih wishlista koje nikada neće
biti ispunjene. Bilo je i ozbiljnijih teksto-
va, sa pitanjima o budućnosti knjižara
i ciničnosti kompanije, koja je prvo ot-
kupila poštovano i voljeno preduzeće, a
onda ga bez ikakvog obzira udavila.
Pa dobro, za prosutim mlekom i pro-
čitanim stranicama ne vredi plakati sem
koliko se mora, nego da vidimo – šta mi
koji nismo na Zapadu sad da radimo?
Već smo, kao nekada sa torentima za fil-
move i muziku, počeli da se dopisujemo
i da otkrivamo nove izvore, nove sajto-
ve koji nude besplatno slanje, nadaju-
ći se da se neće pojaviti ono „Not delive-
ring to Serbia“.
Rasućemo se tako kao izbeglice po
raznim Blackwell’s i Awesome Books,
ali ćemo zauvek – kao što je bilo sa So-
ulseekom, MegaUpload, Pirate Bayom i
ostalim Napsterima – pričati o tome da
nema bolje knjige nego one sa Book De-
pository. N
 T H E F U T U R E O F S W I S S WATC H M A K I N G S I N C E 18 6 5

T I M E TO R E AC H YO U R S TA R

PILOT
B I G D AT E F LY B A C K