Industrija 19

uvodnik
uvo Broj 19 industrija

Poštovani čitaoci, Direktor
U kriznim periodima i u vremenima velikih promena, kada se Đorđije Kujundžić, dipl. inž. građ.
odluke donose na licu mesta i kada od prave reakcije u pravom /dj.kujundzic@bem.co.yu/
momentu, često zavisi mnogo toga, teško se mogu definisati pra-
vila za uspeh. Neke vrednosti, međutim, imaju istu snagu u svim Glavni i odgovorni urednik
vremenima, bez obzira koliko ona teška bila. Jasmina Orelj /jorelj@bem.co.yu/
Ovaj prvi broj Industrije u 2009. godini, posvetili smo temi
Liderstvo u recesiji. Predstavljajući vam u temi broja, između Tehnički urednik - design & prepress
ostalog, i Ser Ernesta Šekltona, koji je svojom voljom, energijom i Miloš Jarić /mjaric@bem.co.yu/
optimizmom uspeo da pobedi granice mogućeg i postane primer
savršenog lidera, nikako nam nije bila ideja da nudimo laka reše-
Uređivački odbor:
nja za teške situacije. Želja nam je bila samo da vas podstaknemo na razmišljanje. Jer,
• prof. dr Mile Jović, Edinborough Business
kao što njegov primer pokazuje, izlaz uvek postoji, ukoliko znamo kuda želimo da idemo i
ukoliko želimo sebe dovoljno da damo. School, Velika Britanija
• Miloš Hadžić, dipl. inž. el.
• Goran Šćekić, SAACKE Gmbh&Co KG
Saradnik
doc. dr Dragan Škobalj, dipl. inž. maš.
Marketing
Slobodanka Petrović, dipl. ecc.
Goran Veselinović
Katarina Đurić
Dragana Bakić
Nikola Mirković
Sekretar redakcije
Jelena Ristić
Nada Damnjanović
Lektura i korektura
Redakcija
Štampa
AMD sistem, Prvomajska 110a, Zemun
Časopis Industrija i u ovoj godini ostaje uz vas čvrsto se držeći svoje vizije i trudeći se
da i dalje predstavlja čitaocima ono što je najbolje i najvrednije, prvenstveno u industriji Izdavač
Srbije, a naravno i u industriji regiona, pa i šire. Želimo vam uspešnu poslovnu godinu i BAZIS EVENT MEDIA d.o.o.
mnogo novih pobeda. Grčića Milenka 39, 11000 Beograd
S poštovanjem,
Jasmina Orelj, glavni i odgovorni urednik Za izdavača
Predrag Pavišić
Indeks oglašivača Tel./faks:

+381 11 3088 313; 3809 235; 3820 652
Genesis 1, 25 Montavar Lola 1, 3
Bazis Event Media 15, 20 NHBG ŽIKS-HARD 1, 24 E-mail:
Bazis grupa 50 Nimel 21 industrija@bem.co.yu
Binemikom 1 NLB banka 43, 52
Indas 37 Novamat 8 Web:
www.bem.rs
Investitor 5 Panonske TE-TO 35
ITW Welding Products 51 Parkel 19
Naslovna strana:
Energotehnika - Južna Bačka 34 NIP- Petrohemija a.d. Pančevo 29 Genesis d.o.o. / www.genesis.hr
Linde Gas Srbija 26 Poljoprivredno dobro Zaječar 28
JUMO 1 Rasina 42 CIP - Katalogizacija u publikaciji
Mašin-elektro 40 Skala BGD 45 Narodna biblioteka Srbije, Beograd
62
Messer Tehnogas AD 22 ThyssenKrupp Materials 2
ISSN 1452 - 3639 = Industrija (Beograd. 2006)
Mikro-PC World 47 Zeder 8 COBISS.SR-ID 128184844
4 in dustrija 19 / februar 2009.

sadržaj
ržaj
sadržaj Broj 1
B/r o
2 j0 1
095
Kroz Srbiju
ZRENJANIN - GRAD BUDUĆNOSTI 18
U fokusu: Liderstvo u recesiji
RECESIJA
PREPREKA ILI IZAZOV 10
svetlosti krize, vođe timova, borbenih jedinica,
U porodica ili firmi moraju da pokažu dodatne spo-
sobnosti da bi i oni i osobe koje su im poverene izašli Vremeplov
kao uspešni ili pobednici ili jednostavno kao živi. LAZAR DUNĐERSKI 46
REFLEKTOR ENERGETIKA
Pregled događaja • 6, 7, 9 Strategija snabdevanja Evrope energijom • 30
Energotehnika Južna Bačka, Novi Sad: Energija za XXI vek • 34
Panonske TE-TO: Pouzdane kada je najpotrebnije • 35
U FOKUSU: LIDERSTVO U RECESIJI
Poslovanje na santi leda • 12 NAUKA
PR Week: Novi lideri za novo doba • 16 Mehatronika - nauka budućnosti • 36
KROZ SRBIJU BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU

Mobing - ozbiljna pretnja bezbednosti i zdravlju na radu • 38
Zrenjanin – grad budućnosti • 18
FINANSIJE
PREDSTAVLJAMO Ujedinjene banke NLB Grupe u Srbiji • 43
Messer Tehnogas AD: CASTOLIN EUTECTIC Wear & Fusion
technology • 22 IT INDUSTRIJA • 44
NHBG ŽIKS-HARD: Put razvoja • 24
AUDIO/VIDEO • 45
Genesis: Durma mašine unapređuju proizvodni pogon • 25
Linde Gas Srbija: Svetski lider u srcu Vojvodine • 26 VREMEPLOV
Lazar Dunđerski, čuveni veleposednik, zadužbinar
PREHRAMBENA INDUSTRIJA i boem • 46
Poljoprivredno dobro Zaječar: Bogatstvo istočne Srbije • 28
RECIKLAŽA
Čudesni aluminijum: Krug reciklaže limenke (drugi deo) • 48
HEMIJSKA INDUSTRIJA
HIP – Petrohemija a.d. Pančevo – Fabrika sintetičkog kaučuka VODIČ
Elemir: Kvalitet potvrđen tridesetogodišnjim iskustvom • 29 Izbor sajamskih događaja • 50
in dustrija 19 / februar 2009. 5

reflek
refle
Pregled događaja
Počela primena
Vlada usvojila paket mera za ublažavanje trgovinskog sporazuma sa EU
efekata ekonomske krize
V lada Srbije usvojila je krajem janua-
ra 2009. godine program mera za
izjavio je da je cilj tih mera rast proizvod-
nje i izvoza kroz povećanje likvidnosti
S rbija je 30. januara počela sa prime-
nom Prelaznog trgovinskog sporazu-
ma sa Evropskom unijom, kojim je predvi-
ublažavanje efekata ekonomske krize, privrede i kupovne moći stanovništva. đeno da se u ovoj godini carine na robu iz
kojima je predviđeno da u 2009. godini Po rečima premijera reč je o podstica- Evropske unije ukidaju ili smanjuju za 5 do
banke uz pomoć države odobre kredite jnim sredstvima koja će omogućiti da 20%. Prelaznim trgovinskim sporazumom,
ukupne vrednosti 122 milijarde dinara. likvidnost banaka obezbedi likvidnost koji je Srbija potpisala sa Evropskom uni-
Predsednik Vlade Srbije, Mirko Cvetković privrede. jom 29. aprila 2008. godine, predviđeno
je da se u narednih šest godina postepeno
uspostavi slobodna trgovina industrijskim i
Usvojena Strategija razvoja trgovine poljoprivrednim proizvodima.
K rajem januara Vlada Srbije usvojila

je Strategiju razvoja trgovine Srbije,
koja bi trebalo da pojača konkurenciju
to biti zvanični dokument Vlade i Ministar-
stva trgovine i usluga za vođenje politike
i izgradnju institucionalnih rešenja u sek-
Akcioni plan za realizaciju
trgovinskih firmi na domaćem tržištu. toru tržišta i trgovine. Strategije razvoja telekomuni-
Stra te gi ja pred vi đa Strategija sadrži vizi- kacija do 2010. godine
očuvanje i razvoj malih
i srednjih trgovinskih
preduzeća, podstica-
ju strukture trgovinskog
sektora i trgovinske mre-
že 2012, kada bi Srbi-
U januaru je usvojen Akcioni plan za
realizaciju Strategije razvoja teleko-
munikacija do 2010. godine, kojim se
nje dolaska inostranih ja trebalo da bude pred bliže definišu zadaci nosilaca razvoja tog
tr govin skih la naca i uključivanjem u Evrop- sektora u Srbiji. Plan predviđa donoše-
pod sti ca nje ši re nja sku uniju. U njoj je razmo- nje politike i strategije razvoja elektron-
mreže domaćih trgovin- treno i kakve bi podstica-
skih lanaca u inostran- je trebalo preduzimati u
stvu, saopštilo je Ministarstvo trgovine i kreiranju modernih institucija trgovine, u
usluga Srbije. kom pravcu usmeravati tehnološki, urba-
U saopštenju se navodi da Strategija ni i regionalni razvoj trgovine, kako obez-
polazi od potrebe što brže integracije bediti adekvatnu zaštitu potrošača, kako
Srbije u Evropsku uniju, i ističe se da će usmeravati razvoj elektronske trgovine.
Carlsberg Srbija planira 20% veću prodaju u 2009. skih komunikacija, izradu nacrta zakona
P o rečima generalnog direktora “Carls-

berg”-a, Aleksandra Radosavljevića,
ova kompanija pla-
biće nastavljeno otvaranje novih radnih
mesta”, rekao je gospodin Radosavljević.
Kompanija “Carlsberg” je u pro-
o elektronskim komunikacijama, primenu
troškovnog modela u određivanju cene
usluga, omogućavanje pristupa Internetu
ni ra da u 2009. tekloj godini zabeležila najveći rast u svim školama, formiranje tačke razmene
go di ni po ve ća u srpskoj pivarskoj industriji od nacionalnog Internet saobraćaja...
tržišni udeo sa 10%, povećavši proizvodnju na
25% na 27% i da oko 1,55 miliona hektolitara piva.
time zadrže drugu pozi- Od 2004. godine, od kada je
Osnovano Društvo
ciju na srpskom tržištu. “Car- preuzela pivaru u Čelarevu, kom- lobista Srbije
slberg je u prošloj godini povećao broj
zaposlenih sa 515 na 596, a tokom 2009.
panija “Carslberg” je uložila 160
miliona evra u Srbiji. P očetkom januara osnovano je Društvo
lobista Srbije, za čije osnivanje je
pokrenuta inicijativa još sredinom 2008.
godine. Grupa entuzijasta predvođenih
400 miliona evra za NIS Anom Bovan, predsednicom Udruženja,
oformila je radnu grupu i počela sa izradom
WWW.EKAPIJA.COM
N a devizni račun Republike Srbije u

Narodnoj banci, 2. februara 2009.
godine, je prebačeno 400 miliona evra
predloga zakona o lobiranju, u nastojanju
da naša zemlja postane deo savremenog
evropskog sistema. Radnu grupu čine
kojima je ruski “Gazpromneft” platio 51% pravni i drugi eksperti, među kojima je i
akcija “Naftne industrije Srbije” (NIS), profesor Milan Škulić, redovni profesor
saopštila je Uprava Pravnog fakulteta. Statutom usvojenim na
za trezor Srbije. nedavnoj osnivačkoj Skupštini, utvrđeni
Kako je navede- su ciljevi Udruženja - prvenstveno suzbija-
no u sa op šte nju, nje korupcije u zemlji i regionu, posebno
Uprava za trezor je usvajanje Zakona o lobiranju. Osnivanje
u zakonskom roku i na zakonom predvi- Društva lobista Srbije samo je deo šire ini-
IZVOR:
đen način prebacila na račun Srbije novac cijative u regionu, sa ciljem usklađivanja
koji je uplatio “Gazpromneft”. prema regulativama Evropske unije.

reflektor Pregled događaja
Fijat u martu počinje proizvodnju automobila “Punto” u Kragujevcu
K ako se predviđa sporazumom koji su

u Torinu potpisali Vlada Srbije i Fijat,
godišnja proizvodnja u 2009. godini, biće
cenjivog značaja činjenica da će krajem
marta Srbija dobiti fabriku koja sklapa
automobile.
Taj dogovor, navodi se u saopštenju
Fijata, predstavlja prvi korak u realizaci-
ji zajedničkog ulaganja Fijata i Srbije u
najmanje 15 hiljada automobila. Najavlje- proizvodnju automobila u Kragujevcu i
no je da će početi i proizvodnja “Punta” dodatno ojačava posvećenost Fijat grupe
sa dizel motorom. Po rečima potpredsed- ulaganju u Srbiji. Kako je i ranije najavlje-
nika za komunikacije Fijata, G. Ranijerija, no Zastavina fabrika automobila u Kragu-
obim proizvodnje će zavisiti i od tržišnih jevcu biće integrisana u međunarod-
uslova u svetu, s obzirom na to da taj nu mrežu fabrika Fijat grupe, navodi
auto nije samo za srpsko tržište, već i italijanski proizvođač. Dodaje se da
za izvoz u susedne zemlje, u severnu će zajednička kompanija Fijata i Vlade
Afriku i u Rusiju. Srbije – Fijat automobili Srbija dobiti
On je ocenio da je u sadašnjim punu podršku za proizvodnju i marke-
teškim ekonomskim okolnostima, ting, kao i druge kompanije koje poslu-
posebno u auto industriji, od nepro- ju u okviru te italijanske grupacije.
RTB “Bor” “Ipok” najbolji izvoznik

osta je dr žav ni srednjebanatskog regiona
I ndustrija prerađevina
od kukuruza “Ipok”
u Zre nja ni nu do bi la
i nove investicije. Pove-
rioce smo već namirili,
još prošle godine, a oče-
je nagradu “Miša Ata- kujemo da ćemo do leta
nasijević” kao najbolji završiti i sa investiranjem,
izvoznik u srednjeba- kada bi fabrika trebalo
natskom regionu u proda izađe iz stečaja – kaže
šloj godini. Vest da je Bošković.
najvećoj skrobari na Investicionim progra-
Balkanu uručeno pri- mom predviđena je revi-
znanje koje dodeljuju talizacija starih pogona
P o rečima ministra ekonomije Srbije

Mlađana Dinkića, Rudarsko topio-
ničarski basen “Bor” do daljeg ostaje
no vo sad ski “Me dia
Invent” i Fakultet teh-
ničkih nauka, takođe u Novog Sada, u
i izgradnja energane za
proizvodnju tehnološke
pare. Posle toga bi zrenjaninska skroba-
državno preduzeće. “Odlučeno je da drža- saradnji sa privrednim komorama Srbi- ra imala sopstveni izvor energije. Dok
va investira 130 mil USD u izgradnju je i Vojvodine, ulila je nadu da se fabri- se čeka da i taj deo plana reorganizacije
potpuno nove topionice bakra”, kazao ka, posle višegodišnje agonije, našla na bude okončan, proizvodnja u “Ipoku” se
je Dinkić. Prema njegovim rečima, pro- putu oporavka. odvija nesmetano.
cena je se da bi nova topionica mogla Generalni direktor “Ipoka” Nenad Bošković kaže da skrobara svoje pro-
biti izgrađena za tri godine, a država će Bošković očekuje da će preduzeće za izvode plasira u zemlje bivše Jugoslavije
novac obezbediti uzimanjem kredita kod nekoliko meseci izađi iz stečaja, uvede- i neke članice Evropske unije, poput
stranih banaka. Dinkić je dodao da će nog pre tri godine, odnosno da će do Rumunije, Bugarske i Grčke. Kukuruz
rudarski deo RTB “Bora” biti ponuđen na leta u potpunosti ispuniti plan reorga- za preradu “Ipok” uglavnom nabavlja iz
novom tenderu eventualnim investitori- nizacije. Banata, od individualnih proizvođača i
ma koji su spremni da investiraju najma- - Planom reorganizacije predviđene su poljoprivrednih zadruga, mada sirovine
nje 120 miliona USD u novu opremu. dve osnovne tačke – isplata poverilaca kupuje i preko berze.
WWW.EKAPIJA.COM
Blago “Hisara” ponovo na trpezi

P ogon beogradske kompanije “Hisar”
u Prokuplju, posle višegodišnjeg zasto-
ja, ponovo je počeo sa otkupom voća sa
je instalirana nova linija za proizvodnju
marmelada, džemova i kremova.
- Ponovo smo aktivirali hladnjaču kapa-
tehnologiji koja se bazira
na prirodi, odnosno na pro-
izvodnji isključivo zdrave
tog područja i krenuo sa intenzivnom pro- citeta 300 tona smrznutog voća, a ove hrane, koja se proizvodi u
izvodnjom marmelade i džemova. Vršilac godine iz prokupačke opštine otku- ovom kraju.
dužnosti direktora proizvodnje “Hisar” u pljivaćemo višnje, šljive, breskve,
Prokuplju, Ninoslav Raičević, kazao je da kajsije i jagode - rekao je Raičević.
su u protekle dve godine vraćeni svi dugo- Prema njegovim rečima, u “Hisa-
IZVOR:
vi Fondu za razvoj i poveriocima, kao i da ru” planiraju da proizvodnju usme-

su adaptirane proizvodne hale u kojima re na preradu voća i povrća i to po

reflektor Pregled događaja
“Titov sapun” uskoro Najveći izvoz u decembru - muška odeća,

u prodavnicama najveći uvoz - nafta
U pogonima zrenjaninskog “Luksola”
danas je posle jednomesečne pau-
ze ponovo počela proizvodnja, a oko 160
G lavni izvozni proizvod Srbije u
decembru 2008. godine bila je
muška odeća, u vrednosti od 36 milio-
Posle njih na listi su toplo valjani proiz-
vodi, lekovi za maloprodaju i izvoz hula
hop čarapa.
radnika te kozmetičke kuće vratilo se sa na USD, dok je najviše plaćeno za uvoz Drugi najvažniji uvozni artikal Srbije je
godišnjeg odmora. prirodni gas sa vrednošću od 104 milio-
Pomoćnik generalnog direktora, Pre- na USD, a treći je uvoz plinskog ulja od
drag Oluić rekao je da u pogonima “Luk- 39 miliona USD. Lekovi za maloprodaju,
sola” u januaru nije bilo proizvodnje, što uglavnom iz zemalja EU, uvezeni su za 37
je bio smišljen potez menadžmenta kako miliona, putnički automobili za 27 milio-
bi se smanjili troškovi, prvenstveno računi na, a metalurški koks za 24 mil USD.
za grejanje koji na mesečnom nivou izno-
se par miliona dinara. Po njegovim rečima
ova kozmetička kuća je za godinu dana
uspela da unapredi proizvodnju za više
od 30% i tako postane firma koja posluje
sa dobitkom.
Urađen je i redizajn za oko 90% proiz- nafte, 129 miliona USD. Na drugom
voda, što se, po mišljenju menadžmenta, mestu liste glavnih izvoznih proizvoda
pokazalo kao pozitivan korak. “Luksol” bio je kukuruz sa 21 milonom, treće Električna energija uvezena je za 17
plasira proizvode na domaćem tržištu, mesto zauzimaju železnički i tramvajski miliona USD, a na uvoz motornih vozila
kao i u zemljama u okruženju, a u planu je vagoni sa 18 miliona, a četvr to rafini- za prevoz osoba, autobusi i minibusi, utro-
i proširenje na nova tržišta. sani šećer sa 16 miliona USD. Slede šeno je 15 miliona USD. Aparate za žične
Kako je najavljeno, uskoro će započeti valjani proizvodi prevučeni kalajem, na sisteme sa nosećom strujom i digitalne
i proizvodnja sapuna pod nazivom “Mar- šestom mestu su maline, a iza njih su mašine za AOP smo uvezli za 15, odno-
šal”, koji je svojevremeno koristio Josip delovi za mašine sa 13 miliona USD. sno 14 miliona USD.
Broz Tito, a koji je šezdesetih i sedamde-
setih godina od najboljih sirovina proizvo-
đen u pogonima ove fabrike. Za potrebe Udvostručen izvoz srpske vojne industrije
I zvoz srpske odbrambene industrije
udvostručen zahvaljujući poslu koji Srbi-
ja ugovorila sa Irakom. Posao od 235
miliona evra, drugi po vrednosti u istoriji
izvoza naoružanja uposlio je dvadeset
hiljada radnika i gotovo sve fabrike vojne
industrije.
Valjevski “Krušik” dobio je posao vre-
dan 32 miliona dolara i u Irak izvozi godine i izgrađena je fabrika specijalne
minobacačku municiju. Povećan je broj minobacačke municije. Kompanija Krušik
zaposlenih a i plate. “Krušik” je dobio pri- završila je sa rezultatom koji je najbolji u
znanje ministarstva ekonomije za kolektiv poslednjih 20 godina. Kapaciteti u u odno-
koji je zaposlio najviše mladih uz prethod- su na 2007. godinu su duplo veći. “Krušik”
proizvodnje tog sapuna obnovljene su i nu obuku. I pored ukupnog negativnog je u saradnji sa Jugoimportom započeo
reparirane mašine u posebnom pogonu poslovanja u prošloj godini, sanirani su proizvodnju balističkih zaštitnih ploča čija
“Luksola”. neki objekti koji su bombardovani 1999. je vrednost oko 100 miliona evra.
Novi standardi u ergonomiji i dizajnu Boschovog odvijača Ixo

WWW.EKAPIJA.COM
N ovi Boschov Ixo odlikuje se sport-

skim i elegantnim dizajnom. Ovaj
mali i praktični alat ne služi samo za
blizu zida. Adapter za ugaono pomeranje
menja se jednako lako kao i poznati
adapter za zavrtanje vijaka pod
Ixo uvek spreman za upotrebu. Baterija
nema efekat pamćenja i može se puniti u
bilo koje vreme. Radno svetlo na
svakodnevno odvijanje vijaka. On ima uglom ili adapter za postavljanje vrhu uređaja omogućava rad na
i dodatne korisne funkcije, kao što je zakretnog momenta. Uspešna mračnim mestima. Zahvaljujući
posebni sistem za uvrtanje vijaka na ivi- priča ovog alata i dalje se nasta- indikatoru smera napred/nazad
cama nameštaja. Novi adapter za vijke vlja: od 2003. godine prodato je i indikatoru nivoa punjenja, ovim
s ekscentričnim držačem nastavaka za više od osam miliona primeraka, alatom je jednostavno rukovati,
odvijanje omogućava korisniku da jedno- a za novu bolju verziju Ixo odvi- a ergonomski oblikovana drška
stavno zavrne ili odvije vijke na mestima jača već se predviđa novi rekord. Zahva- s velikom mekanom površinom omoguća-
IZVOR:
koja su vrlo blizu ivica, na primer u uglovi- ljujući litijum-jonskoj tehnologiji nema va bolje i udobnije držanje alata. Ixo će u
ma kuhinjskih ormarića ili na ormarićima samopražnjenja baterije, što znači da je maloprodaji biti dostupan od aprila.

Liderstvo u recesiji
RECESIJA
PREPREKA
ILI IZAZOV
A ko etimologija reči kriza potiče

od grčkog glagola țȡȓȞȦ (krino)
koji znači “prosuditi”, “razlikovati”,
“odvojiti”, onda svaka “kriza” predstavlja
priliku za pon ovno promišljanje života i
organizacije preduzeća i njegovog odnosa
sa porodicom. Kriza nije sama po sebi
negativna činjenica.
Iz knjige: Postupanje preduzeća i preduzetnika

u uslovima recesije, Benian ekonomik, 2009.


Poslovanje na
san ti leda
Prema istraživanju Svetske banke u izveštaju pod naslovom Glo-

balni ekonomski izgledi, navodi se da je sadašnja finansijska
kriza izazvala nagli pad vrednosti robe i da će verovatno izazvati
smanjenje investicija, usporavanje rasta i manji izvoz iz zemalja
u razvoju. Očekuje se smanjenje trgovine u svetu, prvi put posle
1982. godine.
PRIREDILA: JASMINA ORELJ uzetnike i one najveće i one najmanje, da
P
ozbiljno razmisle o reorganizaciji dosada-
o izveštaju, s obzirom na projek- šnjeg načina poslovanja i na reformu
tovano smanjenje obima trgovin- strateških planova, u cilju opstanka
ske razmene u svetu od 2,1% u u teškom vremenu recesije. Kada
2009., zemlje u razvoju imaće veliki pad je u pitanju domaća privreda, bez
izvoza. Očekuje se da striktniji uslovi kre- obzira na napore koji se čine u
ditiranja i povećana neizvesnost dovedu sferi makroekonomije, veliki deo
do usporavanja rasta investicija u 2009. uspeha ili neuspeha svakako će
godini, kako u zemljama u razvoju, tako i zavisiti od delovanja menadžmenta
u zemljama sa visokim prihodima – zapra- svakog pojedinačnog preduzeća, od
vo do pada od 1,3% u razvijenim zemlja- strateške fokusiranosti, jasnih ciljeva i,
ma i rasta za svega 3,5% u zemljama u naravno kvalitetnog liderstva. izdanjem pod nazivom "Postupanje predu-
razvoju naspram 13% u 2007. godini. Izdavačka kuća "Benian Ekonomik" zeća i preduzetnika u uslovima recesije".
Kada je u pitanju privreda, ova kriza glo- (www.benian.co.rs) iz Beograda, odgovori- Urednik izdanja, Siniša Zarić, redovni pro-
balnih razmera jednako je naterala pred- la je na temu globalne ekonomske krize fesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu,

okupio je veliki broj uglednih imena iz sa poremećenim osećanjem svoga "Ja" godine i iz koje su ljudi jedva izvukli žive
sveta privrede, ekonomije i prava, poziva- ili ega, iskoriste ranjivost svojih ljudi i zlo- glave. Ono što je impresivno i za divljenje
jući ih da zajedno potraže moguće ideje upotrebe njihovu spremnost d aih dodat- je činjenica da je 30% posade ponovo
o tome šta i kako bi valjalo činiti u ovom no pokore, jer ovi (radnici) pristalo da stavi svoj život
kriznom periodu. Ovo izdanje predstavlja nemaju izbora. Ovde onda Dr Palinkas, pro- u njegove ruke i da se pri-
internacionalni projekat, a u timu su se nema nit raga od partner- druži njegovoj sledećoj eks-
našli autori iz Grčke, Bugarske, Italije i Srbi- stva – loša osećanja i loša
fesor na UC San pediciji.
je, koji pored svojih stručnih i naučnih kari- energija se skupljaju. Kada Dijego u Kaliforniji
jera poseduje i zavidna praktična i konsul- grane sunce i kriza ciklično uzeo je Šekltona
Ekspedicija
tantska iskustva. Na ovim stranama pred- nestane, najbolji i najpra-
kao mo del lide ra "Istrajnost"
stavljamo vam neke od najinteresantnijih vedniji, koji su u vreme krize
delova iz teksta prof. dr Danila Golijanina nepravedno poniženi biće ti za NASA projekat: Cilj ekspedicije "istraj-
"Liderstvo u vreme krize". koji će prvi otići. A dobrih i "Dugoročni život u nost", koju je činilo 27 ljudi
kvalitetnih ljudi nema puno. i vođa Šeklton, bio je da
Liderstvo u vreme krize Naći nove, platiti ih i obučiti Svemirskoj stanici" se prepešači Antaktit preko
košta i vremena i novca. A Južnog pola. Brod ekspedi-
"U svetlosti krize, vođe timova, bor- konkurencija to koristi i zauzima najbolje cije je krenuo u avgustu 1914. godine iz
benih jedinica, porodica ili firmi moraju pozicije." Engleske, a šest meseci kasnije se našao
da pokažu dodatne sposobnosti da bi zarobljen u ledu za vreme najhladnijeg
i oni i osobe koje su im poverene izašli arktičkog leta. Brod je potonuo, a Šeklton
Okrenuti krizu u svoju korist
kao uspešni ili pobednici ili jednostavno i njegov istraživački tim, proveli su skoro
kao živi". Dr Golijanin ističe da mudri poslodavci u godinu i po dana 1.200 km od najbliže civi-
Prof. dr Danilo Golijanina, u svom tek- vreme krize koriste usporavanje poslovnih lizacije, svesni da niko ne zna gde su i bez
stu: "Liderstvo u vreme krize", na izuzet- aktivnosti i recesiju da poboljšaju svoja i ikakve mogućnosti komuniciranja sa osta-
no slikovit i upečatljiv način ukazuje na znanja svojih ljudi. On napominje da srp- lim delom sveta. Preživeli su najstrašniju
presudne elemente liderstva u kriznim ski menadžera i vlasnici firmi, često zbog hladnoću – i do 80oC, hraneći se fokama
situacijama, baveći se nekim od ključnih velikog ega neshvataju važnost obuka i i pingvinima. Do Južnog pola nisu stigli, ali
pitanja sa kojima se suočavaju oni koji savladavanja novih znanja te upravo oni, se ova ekspedicija smatra najvećim uspe-
su danas u situaciji da vode preduzeća i koji bi trebalo da budu lideri, postaju uska hom u istoriji polarnog istraživanja, jer su
odlučuju o njihovoj sudbini. grla u svojim preduzećima. se svi učesnici vratili, ne samo živi, već i u
Kao primer dobrog uspešnog liderstva izuzetnom raspoloženju i to sve zahvaljuju-
u najtežim mogućim okolnostima dr Golija- ći vođi tima, Šekltonu.
Koliko košta dobar radnik?
nin u svom radu navodi primer Ser Ernesta Ve li ki broj te o re ti ča ra i prak ti ča ra
Jedan od najčešćih postupaka koji pred- Šekltona koji je učestvovao u nekoliko menadžmenta smatra Ser Ernesta Šeklto-
uzetnici čine kao preventivnu meru, usled dugih ekspedicija na Južni pol, od kojih je na najvećim liderom svih vremena! Širom
očekivanog smanjenja obima posla, jeste dve vodio lično. U tekstu se opisuje ekspe- sveta napredni menadžeri proučavaju nje-
otpuštanje radnika. Međutim, takva mera dicija "Istrajnost" koja je trajala skoro dve gove liderske osobine.
često može da se obije o glavu samom
preduzetniku.
"Troškovi otpuštanja nisu nikako mali
– otpremnine i ponekad sudski troškovi.
Kada se posle par meseci ili pola godine
situacija popravi, počinje ponovno zapo-
šljavanje. U međuvremenu bivši zaposle-
ni su našli nove poslove ili su pokrenuli
svoje sopstvene biznise, tako da novoza-
posleni moraju da se obuče za poslove
koje treba da rade. A znamo da nalaženje
novih radnika i njihovo zapošljavanje nije
ni brz, a ni jeftin proces. Potom sledi obu-
ka i trening.
Za vreme recesije zaposleni su motivi-
sani i daće mnogo više, naročito ako ih
tretirate fer. Za vreme krize i poslodavac
i zaposleni su u nezgodnom položaju Pro-
fit poslodavca se smanjio i njegov životni
stil je izložen pritisku – treba servisirati
pozamašne prohteve porodice i svoje
lične. Zaposleni su u stanju panike, jer
ako ostanu bez posla nemaju gde drugo
da idu, s obzirom da niko ne zapošljava.
Onda se pojavljuje opasnost da vlasnici

Šeklton je napravio nekoliko Šeklton se maksimalno žrtvovao za

scenarija sa veoma detaljnim svoje ljude. Kada je jedan od njih izgubio
planovima. Cilj mu je bio da rukavice, on mu je bez pogovora dao svo-
sačuva tim bez gubitka ljudstva.
Pri napuštanju broda svi članovi
tima su morali da odbace sve
dragocenosti koje bi ih optere-
ćivale i da zadrže samo najpo-
trebnije stvari. Šeklton je, za
primer ostalima, prvi bacio svoj
zlatni sat, dukate, svoju omi-
ljenu zlatnu tabakeru, pa čak i
Bibliju – poklon kraljice Aleksan-
dre. Samo je sačuvao stranicu
sa pisanom posvetom i stih o
Jakovu. Svi su sledili njegov je, iako je posle toga dobio duboke promr-
primer, samo je jedan od ljudi zline. Međutim, takvo njegovo ponašanje
krišom uzeo dragocenosti koje imalo je uticaj na ostale članove tima,
su ostali odbacili i sakrio ih u porasla je opšta solidarnost i ljudi su jedni
svom džemperu. Nekoliko dana drugima nesebično pomagali.
kasnije upao je u hladni okean,
međutim, nije dozvolio da mu
Izazov granicama mogućeg
skinu džemper kako se ne bi
otkrila njegova pohlepa. Mokra Kada je Šeklton ostavio svoj tim na jed-
odeća mu je pogoršala stanje te nom pustom ostrvu, otisnuvši se sa samo
je najveći deo putovanja proveo petoro članova posade prema 1.000km
u stravičnim bolovima. udaljenoj Južnoj Džordžiji, niko od ljudi
koji su ostali na ostrvu nije sumnjao u to
U knjizi "Šekltonov način", koju su napi- da će uspeti i da će se vratiti po njih da ih
Upravljanje timom
sale Margo Morel i Stefani Kaparel napra- spase.
vljena je analiza Šekltonovih menadžer- Pri napuštanju broda, Šeklton je ljude Poslednja prepreka na Šekltonovom
skih i liderskih osobina koje su bile ključne rasporedio po šatorima shodno njihovim putu bio je prelazak Južne Džordžije, do
za uspeh ovog neverovatnog podviga. karakteristikama, iskustvu i odnosu pre- prve naseobine norveških kitolovaca, koja
Među njima se kao najvažnije izdvajaju: ma okolini. Interesantan je potez koji je se nalazila na suprotnoj strani od mesta
izbor ljudi od poverenja koji će da sačinjava- učinio birajući ljude za svoj šator. Potpuno na kojoj se iskrcao.
ju tim, lojalan i sposoban najbliži saradnik neočekivano, uz sebe je uzeo najnepri- Šeklton i još dvojica ljudi iz posade,
koji dopunjuje osobine lidera, nije ulizica i jatnije i najnezadovoljnije osobe, kako bi marširali su neprekidno trideset i šest sati
ima sposobnost da radi sa ljudima, jasna ih držao na oku, ali i kako bi ih pridobio i do naselja, iscrpljeni, gladni, neispavani.
vizija koju dele svi članovi tima… smanjio njihov negativni uticaj na ostatak Posada je spasena bez i jednog gubitka
tima. On se trudio da održi na visokom života.
nivou moral svojih ljudi, trudeći se da sa Kako ističe dr Golijanin, odgovornost
Ubistvena pohlepa
svakim ostvari dobru komunikaciju. Često koju je Šeklton osećao prema članovima
Dok su bi li na bro du za ro blje nom im je humor pomagao da prevaziđu i naj- svog tima, dala mu je dodatnu snagu da
na ledenoj ploči koja je polako pucala, stresnije situacije. iskoristi sve mogućnosti koje su mu bile
dostupne i da osigura spas na najbrži i naj-
sigurniji način.
Najvažniji trag koji je Šeklton ostavio
jeste da se uprkos naizgled nepremo-
stivim teškoćama nikada ne sme gubiti
nada.
On nije postigao cilj koji sebi postavio:
prepešačiti Antarktik sa jednog na drugi
kraj preko Južnog pola, ali je postigao
nešto više od samog cilja. Uspeo je da
podstakne druge da ostvare velike pod-
vige i dao im alatke i samopouzdanje
da nastave sa tim. Učinio je da su svi
njegovi ljudi sagledali i upotrebili sav svoj
potencijal što je ostavilo dugoročni trag
na sve njih.
(Tekst realizovan u saradnji sa izdavač-
kom kućom "Benian Ekonomik" www.benian.
co.rs) in

Posetili smo: PR Week
NO VI LI DE RI
za no vo do ba
U Beogradu je od 24. do 28. novembra završena petodnevna među-
Pravila uspešnog liderstva
narodna konferencija iz oblasti komunikacija, PR Week – Belgra-
Mr Branka Drašković je, u okviru svog
de 2008, sa temom Novo liderstvo - Liderstvo u recesiji. Organiza- predavanja, "Lider kao kreator prome-
tori manifestacije koja se održava već treću godinu zaredom bili su na", naglasila da se dobri lideri ne rađaju
konsultantska kuća Attache i Fakultet za medije i komunikacije, u kao takvi, već se razvijaju kroz beskrajan
čijim je prostorijama održana konferencija. Pred oko 200 učesni- proces samoproučavanja, obrazovanja,
obuke i iskustva. Ona navodi pravila
ka, među kojima su bili i novinari iz našeg časopisa, svoja znanja i uspešnog liderstva, a mi vam prenosimo
iskustva su podelila dvadeset tri domaća i strana predavača. Temi neka od njih:
liderstva pristupano je ne samo sa naučnog stanovišta, već i kroz • Staviti ljude u prvi plan
• Tražiti najbolje
brojne radionice i interaktivne vežbe.
• Izbrisati nepotrebno
U
• Fokusirati strategiju razvoja ljudskih
sled burnih turbulencija poput Evropi, Fridber ta Gaja, jednog od vodećih resursa
ove koja se dešava na svetskoj konsultanata na polju razvoja organiza- • Proces ispitivanja i angažovanja
ekonomskoj sceni, promene se cija sa fokusom na razvoj pojedinca i talentovanih ljudi
moraju prihvatati kao neminovnost. Uko- implementaciju vrednosti, Nine Furman, • Ljudi moraju biti plaćeni
liko se ne stari model funkcionisanja ne šefice kabineta Računskog suda Slove- • Postavljati visoke standarde
promeni i ne prilagodi novim uslovima, nije, i mnogih drugih uglednih ekspera- • Voditi putem pridobijanja
posledice mogu biti samo teže i pogubni- ta. "Izgradnja i održavanje poverenja u • Nagrađivati ljudske veštine
je. Upravo kriznim situacijama ističe se uslovima recesije su najvažniji zadatak • Forsirati otvorenu komunikaciju
ključna važnost liderstva, kao odlučuju- lidera, a znanja koja poseduje i njegovo • Pokazivati poštovanje
ćeg za opstanak preduzeća, kompanija, ponašanje, odrediće njegovu buduću ulo- • Prihvatiti individualnost
organizacija... gu u povećavanju (ili smanjenju) kompa- • Podržavati mlade i dopustiti im da
O dobrom liderstvu kao presudnom rativnih prednosti organizacije na čijem brzo napreduju
momentu u kriznom periodu u okviru svo- se čelu nalazi", reči su Dragana Savića, • Gajiti raznovrsnost kao prednost
jih predavanja govorili su sa raznih aspe- predsednika organizacionog odbora PR organizacije
kata strani i domaći eminentni stručnjaci Week-a. • Podržati neobične ljude i njihove
i praktičari poput: Janeza Hudovernika, Za čitaoce Industrije izdvojili smo, iz neobične talente
predsednika Management Per formance obilja zanimljivih predavanja, par intere- • Gajiti avanturistički duh iz koga se
Academy, Erika Bašeleroa, potpredsed- santnih detalja, kako bismo preneli makar rađaju inovacije
nika multinacionalne kompanije Thom- delić fantastične atmosfere koja je vladala • Entuzijazam.
son, Ričarda Lininga, vodećeg lobiste u na predavanjima.

u fokusu Posetili smo: PR Week
Kompetencije lidera
Sposobnost da bude nosilac promena
u organizaciji
Vođenje programa i projekta uz
saradnju i podršku drugih
Strateška perspektiva
Efektivan je promoter programa Generacijski stilovi
promena
Zna da uklopi svoj rad i poslovnu Veterani (1920 –1945) Predstavnici ove generacije razmišljaju
strategiju Njihovu generaciju su obeležili ratovi i globalno, odlično vladaju modernom teh-
Prevodi viziju organizacije u izazovne moć velikih sila na političkom planu. Njih nologijom. Vole neformalnosti, prisnu
ciljeve i zadatke za druge karakteriše marljivost u radu, izuzetno konverzaciju, sigurni su u sebe i pragma-
Ima dugoročnu viziju, a ipak pronalazi poštovanje autoriteta i pravila, strpljivost, tični. Drže se predmeta razgovora i ne
bilans između nje i kratkoročnih ciljeva red i disciplina. Ne koriste sleng i žargon, prave digresije. Kod sagovornika cene
Povezuje spoljašnji svet sa interesnim prave duge digresije u priči. Smeta im jasnu, neposrednu argumentaciju. Ne
grupama u organizaciji upadanje u reč i nepoštovanje date reči. vole upadanje u reč i izbegavanje pogle-
Reprezentuje rad svog tima unutar i da u oči.
izvan organizacije. Bumersi (1946 – 1965)
Generacija koja trenutno ima najviše Y generacija (1986 – 2000)
novca. Ovaj period obeležen velikim pri- Izrazito optimistička generacija, sigur-
Dobra komunikacija –
vrednim rastom. Nerado idu u penziju. na u sebe. Interesuje ih ono sto je "ovde
put ka uspehu
Koriste kratku i sažetu komunikaciju, i sada". Žele jasne ciljeve, imaju sna-
U okviru predavanja Nine Tomažin i Alen- svestrani su i zainteresovani za različite žno izraženu ličnost. Neposredni su,
ke Vidić iz agencije ProPiar iz Slovenije, stvari. Koriste pozitivan rečnik, jasnost i direktni, iskreni. Komuniciraju strogo
"Odgovornost i treća generacija internih nedvosmislenost. Za razliku od veterana racionalno, koriste skraćenice, ne vole
komunikacija" govorilo se o važnosti dobre vređa ih povišen ton u ophođenju. ćaskanja. Ne poštuju autoritet i zabra-
komunikacije. Što se tiče ove teme brojke ne. Skloni su idealima, i društvenom
su izuzetno deskriptivne i eksplicitne: X generacija (1965 – 1985) angažmanu. Podignut glas ih ne vređa,
U preduzećima u kojima je komunikaci- Ovu generaciju karakteriše pad tradici- oni ga smatraju izrazom nemoći, a ne
ja među zaposlenima kvalitetna 4,5 puta onalnih vrednosti, konflikt sa tradicijom. autoriteta.
je veći angažman zaposlenih, 19,4 puta
su veći prihodi, dok se, prema podacima ma). "Resilience" doslovce znači gipkost, Posebno zanimljivi bile su teme predava-
iznetim na predavanju zbog loše komuni- rastegljivost i sposobnost vraćanja u prvo- nja Miloša Čiriča, "Kriza, pa šta?” i "Komu-
kacije gubi oko 14% radne nedelje. Brojke bitnu formu. niciranje u plavom okeanu”.
svakako nisu zanemarljive, pogotovo u Janez Hudovernik jedan U sklopu drugog predavanja
situaciji kada se posluje u otežanim okol- od trenera Management Čirič je dao vrlo interesant-
nostima. Performance Academy, u nu analitičnu podelu na
Izuzetno atraktivna bila su predavanja svom predavanju "Moć pri- tipične generacijske odlike.
Ričarda Lininga, na teme "Korupcija - če" ukazao je na važnost On je ukazao na neke od
nepremostiva prepreka za članstvo Srbije pravog pristupa u razotkri- generacijskih razlika i na
u Evropskoj uniji” i "Bussines resilien- vanju "stare priče" koje se probleme koje one mogu
ce”. U okviru drugog predavanja Lining držimo u opravdavanju načina po kom izazvati u poslovnoj komunikaciji, kao i na
je predstavio poslovni model "bussines smo do sada funkcionisali, i koji više nije načine kako oni mogu biti prevaziđeni.
resilience" koji podrazumeva sposobnost dovoljan da odgovori na nove izazove, i defi-
efikasnog i konstruktivnog reagovanja u nisanju novih ciljeva, "nove priče" u sklopu Četvrti PR Week Belgrade 2009. biće
netipičnim i komplikovanim uslovima (kri- stvaranja nove strategije, adekvatne novim održan od 23. do 27. novembra 2009.
zama, promenama na tržištu, depresija- uslovima koji su nastali. godine.

Zrenjanin - grad budućnosti
Evropa u Banatu
Evropa
Nakon što je bio poznat kao "najveća fabrika hrane na Balka- je poznati turski vojskovođa Mehmed-
paša Sokolović proglasio Zrenjanin (tada
nu", čija je prehrambena industrija bila glavni snabdevač čita- Bečkerek) sedištem sandžaka i naložio da
vog tržišta nekadašnje Jugoslavije, i nakon što je prebrodio se u njemu izgrade prve zanatske radnje.
U to vreme se u grad dolaze zanatlije iz
teške godine i period tranzicije, Zrenjanin danas važi za jedan južne Evrope, koje su pratile tursku vojsku
od najatraktivnijih gradova za investiranje u Srbiji. To laskavo na njenim pohodima i tu se naseljavaju.
Posle odlaska Turaka, u grad se planski
priznanje zaslužio je 2006. godine od strane američke Agenci- naseljavaju pripadnici naroda iz srednje
je za međunarodni razvoj USAID, nakon takmičenja lokalnih Evrope, i sa sobom donose nove tehnolo-
samouprava u pogledu stvorenih uslova za poslovanje "Investi- gije. Projekat isušivanja okolnih močvara
izgradnjom sistema kanala i njihovog pre-
rajte u Srbiju". tvaranja u obradive površine, te poveća-
nje poljoprivredne proizvodnje, zahtevali
Z
renjanin, najveći grad srpskog dela
Banata, predstavlja njegov politič- Slobodna zona Zrenjanin
ki, privredni, kulturni i sportski cen-
tar. Administrativno mu pripada 1.326
km2 teritorije, a u njemu živi oko 140
Z renjanin je dobio status grada – slo-
bodne zone krajem 2006. godine.
Slobodna zona Zrenjanin jedna je od tri
oni su zavisni od obima poslovanja i pro-
meta preko slobodne zone i kreću se u
rasponu od 0,1 do 0,5 % bruto prometa.
hiljada stanovnika i više od 20 nacija. Ovaj slobodne zone u Srbiji. Stvaranje Slobod- Jedna industrijska zona je već potpuno
grad sa tradicijom dugom gotovo sedam ne zone Zrenjanin i industrijskih zona u popunjena, a radovi na izgradnji drugih
vekova, pominje se prvi put u istorijskim okviru programa "Zrenjanin Open" dalo industrijskih zona su u završnoj fazi.
spisima, još 1326. godine, kao naselje je izvanredne rezultate za svega nekoli- Poslovanjem u Slobodnoj zoni zna-
pod imenom Bečkerek. ko meseci. Potpisano je više desetina čajno se smanjuju troškovi – do 40%.
ugovora u vrednosti od stotinu miliona Ušteda u poslovanju u slobodnoj zoni je
evra, a efekti zapošljavanja mere se izuzetno značajna. Na primer: na uvoz
Viševekovna privredna tradicija
hiljadama novih radnih mesta. Troškovi i izvoz robe u vrednosti od 1.000.000
Dobri poznavaoci istorije Zrenjaninskog korišćenja slobodne zone ugovaraju se evra, ostva ru je se ušte da u PDV-u
regiona početke zrenjaninske privrede sa Društvom za upravljane slobodnom 180.000 evra, a u carinskim dažbinama
smeštaju u period turske vladavine, kada zonom čiji je osnivač i upravljač grad i 200.000 evra.

su viši nivo prerade sirovina i transporta, strije, tako da kraj Prvog svetskog rata i
tako da se u toku industrijske revolucije stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slove-
otvaraju, u početku mali, a zatim i veliki naca grad dočekuje kao treći industrijski
pogoni za preradu sirovina, poput piva- centar zemlje, odmah iza Maribora i Zagre-
ra, pogona za preradu lana, itd. Godine ba. Između dva svetska rata u gradu se
1872. Bečkerek dobija status grada. nastavlja privredni razvoj i grade se neki
Godine 2007. Zrenjanin je proglašen kapitalni objekti, poput šećerane, kako

za "Grad budućnosti", a 2008. godine, domaćim, tako i stranim kapitalom.
u okviru projekta "Poslovanje u jugoistoč- U drugoj polovini XX veka su u gradu
noj Evropi" Svetske banke, proglašen je, izgrađeni mnogi industrijski objekti i razvi-
u konkurenciji od 22 grada, za najbolji jene nove grane industrije, ali zbog blizine
grad u Srbiji, a drugi po redu u jugoistoč- gvozdene zavese (Rumunija, Mađarska)
noj Evropi, u pogledu ukupno organizo- i centralizovanog upravljanja privredom i
vanog poslovnog ambijenta. Na obodu kontrole cena, grad nije mogao da zadrži
Zrenjanina niču nove industrijske zone, mesto u industriji Jugoslavije koje mu je
a iz njega u Evropu i svet odlaze proizvo- po svemu pripadalo. Poslednjih deset
di tekstilne, mašinske, prehrambene, godina XX veka su bile naročito pogubne
hemijske, elektro, farmaceutske i drugih za sam grad i njegovu privredu. Blizina
industrija... ratišta, veliki broj izbeglica, ekonomske
sankcije i međunarodna izolacija zemlje,
Na kraju XIX veka u grad dolazi žele- velika inflacija i opšti pad proizvodnje su
znica, što još više pospešuje razvoj indu- doveli u veoma težak položaj grad i indu-
in dustrija 19 / februar 2009. XX

od Beograda i 50km od granice sa

Beneficije poslovanja u Slobodnoj zoni Evropskom unijom (Rumunija). Lokalno
stanovništvo je visoko stručno u većini
• Uvoz i izvoz roba i usluga u Zonu i iz podleže standardnim zakonskim odred- industrijskih grana i kulturno se uklapa
nje je slobodan; bama za uvoz, ali ako je sadržaj robe u srednjeevropski milje, a kapaciteti su
• Sirovine koje se uvoze radi proizvod- minimum 50% domaći, takva roba se relativno dobro očuvani i moderni. Doma-
nje robe koja je namenjena izvozu oslo- smatra domaćom; će firme imaju bogato iskustva u radu sa
bođene su poreza i drugih stranim investitorima i poslodavcima, i
carinskih dažbina; navikle su na rad po zapadnim standardi-
• Uvezena oprema, maši- ma poslovanja.
ne i građevinski materijal Najrazvijeniji deo ekonomije ovog gra-
ne podležu porezu i drugim da je industrija, gde radi oko 16.750
carinskim dažbinama; zaposlenih, što predstavlja više od jedne
• Korisnici Zone mogu trećine ukupnog broja radno sposobnog
slobodno da koriste strane stanovništva. Zastupljene su mnoge indu-
fondove stvorene putem strijske grane, a najznačajnije su: pre-
vođenja biznisa u Zoni; hrambena, tekstilna industrija, metalska
• Uvoz svih roba u Zonu i hemijska industrija, proizvodnja nafte i
je oslobođen svih carinskih prirodnog gasa, građevinarstvo, saobra-
dažbina. Roba iz Zone se ćaj i transport.
može distribuirati na lokalnom tržištu uz • Roba iz Zone se privremeno može Opština Zrenjanin nudi investitorima
plaćanje odgovarajućih poreza i carinskih premestiti na druge delove domaće teri- izuzetno povoljne uslove u pogledu dodele
dažbina; torije radi prerade, dorade, popravke, kon- gradskog zemljišta. Saglasno pozitivnim
• Ako se za proizvodnju robe u zoni trole kvaliteta, marketinga itd. što daje propisima Republike Srbije zemljište se
koriste neke domaće komponente, kasni- veliku priliku za uspostavljanje saradnje dodeljuje u zakup na period do 99 godina
je se carinske obaveze odnose samo na sa lokalnom industrijom; kada je u pitanju izgradnja proizvodnih
uvezene komponente; • Slobodan je transfer profita ostvare- objekata. Zemljište na lokalitetima indu-
• Uvoz u Zonu i izvoz van nje potpunog poslovnom delatnošću u Zoni; strijskih zona, prema odluci grada Zrenja-
no je slobodan, nema kontingenata, • U Zoni nije dozvoljena ekspropriacija; nina dodeljuje se investitorima bez nakna-
uvozne i izvozne dozvole i drugih ograni- • Korisnici Zone mogu iznajmiti, kupi- de. Opština Zrenjanin je maksimalno ubr-
čenja na međunarodnu trgovinu. Roba ti ili izgraditi poslovne, proizvodne ili zala proces dobijanja građevinskih dozvo-
koja se uvozi u Zonu za lokalno tržište skladišne objekte.
strijske kapacitete instalirane u njemu, ma zbog duge tradicije u

jer je veliki broj tih kapaciteta bio dimen- saradnji sa preduzećima
zionisan za potrebe tržišta od 25 miliona sa zapada.
stanovnika i izvoz.
Zrenjanin je danas otvoren grad, spre-
Kvalitet opravdava
man za prihvatanje novih ideja, modernog
tradiciju
načina poslovnog razmišljanja i razvoja
novih tehnologija. Pored toga što je pri- Zrenjanin se nalazi na
vlačan za investitore, Zrenjanin je grad veoma atraktivnoj loka-
tradicionalnog gostoprimstva i mogućno- ciji, na raskršću značaj-
sti za prijatan odmor u svom okruženju. nih kop ne nih i vo de nih
Privreda zrenjaninskog regiona razvija- pu teva, uda ljen 50km
na je uglavnom na zapadnim standardi- od Novog Sada, 75km

la. Od trenutka podnošenja preduzetnicima savetodav-

kompletne dokumentacije,
investitor dobija građevinsku
dozvolu u roku od 24 časa.
nim uslu ga ma iz obla sti
menadžmenta i prava. Zre-
nja nin ima potencijal i u
D olazeći u Zrenjanin danas dolazite
u grad multikulturalnosti, multikon-
fesionalnosti i međunacionalne toleran-
Potrebno vreme za pokre- visokoobrazovanim kadrovi- cije, dolazite u grad kulture, umetnosti,
tanje mrežnih usluga je ma, sa iskustvom poslova- spor ta, u grad mostova, grad mladih
trenutno, odnosno ogra- nja u skladu sa evropskim i grad snažnog privrednog zamaha.
ni če no je iz grad njom standardima, što takođe,
distributivne mreže unu- predstavlja značajnu ušte-
tar objekata investitora, du oni ma po ten ci jal nim
pošto je lokalitet opremljen investitorima.
ce lo kup nom po treb nom
infrastrukturom. Priključenje Poverenje investitora
na komunalnu infrastrukturu u
nadležnosti grada (voda, kanalizaci- U Zrenjaninu je u protekle tri godi-
ja) je bez naknade. ne potpisano preko 40 investicionih ugovo-
Po red ovih povolj no sti, za hva ljuju ći ra čija vrednost iznosi preko 400 miliona
informatičkom fakultetu "Mihajlo Pupin" evra. Od deset najvećih grinfild investicija Zrenjanin se može prepoznati po sport-
Zrenjanin ima upečatljiv potencijal u obla- u 2008. godini, tri su otišle u Zrenjanin. skim imenima Dejana Bodiroge, Sneža-
sti visokih tehnologija, Pored toga, biznis Najvrednija investicija u protekloj godini ne Perić, braće Grbić, Ivana Lenđera,
inkubator, prvi u Srbiji, pruža podršku bila je ugovor sa nemačkom kompanijom Ivane Španović ili Maje Ognjenović, ali
Draexlmaier koja se bavi specijalizovanom i po horovima svetskog renomea, vrhun-
proizvodnjom električnih i elektronskih skim predstavama lutkarskog pozori-
sistema u autoindustriji. Opštini Zrenjanin šta, sazivima likovne kolonije akvarela,
su poklonili poverenje i druge velike kom- ali i brojnim kulturnim događanjima
panije poput italijanskih firmi Pompea, tokom tradicionalne turističko-privred-
GR Systems, Fulgar, nemačkih kompanija ne manifestacije "Dani piva", koja se
Phiwa, Geze, Mehler, holandskog Peco- poslednje nedelje avgusta održava već
car-a, francuskog Bongrain-a, mađarskog 23 godine. in
Arcadom-a i još mnogih drugih.
in dustrija 19 / februar 2009. XX

M e s s e r Te h n o g a s A D
CAWe
STO LIN EUTEC TIC
ar & Fu sion tec hno logy
Castolin Eutectic je osnovan
J
oš od 1906. godine, Castolin Eutec-
Prisutnost Castolina u regionu
tic svetski je lider u oblasti repara-
1906. godine od strane Jean- turnog mašinskog održavanja, kako Na našim prostorima Castolin je prisu-
Pierre Wasserman-a. Castolin, sa visokim kvalitetom svojih specijalnih tan preko 40 godina kroz generalna zastup-
dodatnih materijala, tako i sa programom ništva, od početka ove godine direktno u
kako se kompanija tada zvala, modernih uređaja za okviru kompanije "MESSER
bila je bazirana u Lozani, u zavarivanje, lemljenje i Castolin direktno prisu- TEHNOGAS AD", a za područ-
metalizaciju. Ipak, kao je Srbije, Crne Gore i Makedo-
Švajcarskoj i razvila je repara- vodeća svetska firma
tan na tržištima Srbije, nije. Skup stručnjaka iz obla-
turno zavarivanje sa malim na tržištu u ovoj oblasti, Crne Gore i Makedoni- sti tehničkih gasova, s jedne
moramo spomenuti da je pod rukovodstvom strane, i proizvodnje i prime-
unosom toplote, u to vreme je deo reputacije izgra- ne specijalnih dodatnih mate-
đen zahvaljujući i uslu- Messer Tehnogas AD rijala i opreme za zavarivanje,
revolucionarnim postupkom gama u oblasti mašin- s druge, garantuje vrhunska
za zaštitu i popravku sivog liva skog održavanja: od ekonomične strategi- rešenja za vaše probleme u oblasti zavari-
je održavanja, preko planiranja uspešnih vanja, lemljenja i zaštite od habanja.
koji je tada bio teško zavarljiv mera za zaštitu od habanja, do praktično
ili nezavarljiv. orijentisanog programa obuke radnika i
Naši partneri na prvom mestu!
tehničara. Liderski položaj održan je zahva-
ljujući neprestanom programu intenzivnog Castolin Eutectic je svetski lider u reša-
istraživanja u oblasti metalurgije. vanju problema u održavanju, popravka-

M e s s e r Te h n o g a s A D
ma polomljenih delova • specijalne dodatne

i mašina, i zaštiti od eks- materijale za zavarivanje
tremnih vidova habanja. ba kra, nikla, alumi niju-
Preko 100 godina isku- ma, magnezijuma i njiho-
stva u teh no lo gija ma vih legura.
zavarivanja, lemljenja Osnovni proizvodni pro-
i metalizacije daje program čine:
fesionalna i inovativna • specijalni dodatni
rešenja. materijali za sve postup-
Sa svoja 42 strategij- ke zavarivanja REL, TIG,
ski raspoređena centra, MIG-MAG, plazma i laser-
našim partnerima širom sko zavarivanje;
sveta na raspolaganju • specijalni dodatni
stoji preko 700 specija- visokolegirani materijali
lista čiji je zadatak da za sve vrste lemljenja -
po mog nu u pro du že- topitelji, paste, obložene
nju radnog veka vaših i neobložene žice, paste
mašina, njihovih delova i folije;
i opreme, i smanje troškove održavanja, svaki problem posebno analizira i na taj • izvori struje (aparati) za REL,TIG,MIG-
kroz pronalaženje optimalnog rešenja za način dolazi se do najboljeg mogućeg reše- MAG i PLAZMA zavarivanje i rezanje;
svaki vaš konkretan problem. nja. Primenom optimalnog rešenja, tako • uređaji za zavarivanje punjenom
Prednosti saradnje sa Castolinom su: reparirani deo u najvećem broju slučajeva žicom bez potrošnje zaštitnog gasa;
• saradnja sa pravim ekspertima u za- ima duži radni vek od novog dela, a usled • uređaji za zavarivanje (navarivanje)
varivanju, popravkama i zaštiti površina; pravilnog postupka reparature nanosi se unutrašnjih otvora;
• najbolji mogući "know-how" u primeni kvalitetniji materijal od onoga koji se na • pištolji za hladnu i toplu metalizaciju,
tehnologija zavarivanja, lemljenja i nanoše- njemu prvobitno nalazio. Na taj način, kao i nanošenje keramike i plastike;
nja prevlaka; reparirani delovi isključuju potrebu za for- • Castodur Diamond Plates - CDP, goto-
• zajedno sa vama radimo na identifi- miranjem velikih i skupih skladišta novih ve antihabajuće ploče specijalno navare-
kovanju zahteva i iznalaženju primenjenih rezervnih delova. ne ili toplo metalizirane, koje se koriste
rešenja kroz široku gamu proizvoda i apli- Pored popravki i zaštite od habanja, za zaštitu velikih površina i delova najra-
kacija; takođe pružamo pomoć u razvoju novih zličitije geometrije od uticaja ekstremnih
• internacionalni tim iskusnih i profe- proizvodnih procesa. Naša
sionalnih specijalista, partneri su našim ekspertiza u zaštiti, poprav- Firmi Castolin Eutectic dodeljena je nagrada Frost
kupcima. kama i tehnologiji spajanja & Sullivan za 2008. godinu, za prikaz vrhunskog kva-
Mehanizmi habanja mogu da prouzroku- teško zavarljivih delova, liteta u rukovođenju servisiranjem kupaca u okviru
ju veliku i skupu štetu smanjenjem radnog bazira se na preko 100
veka mašina ili delova mašina. Produženje patenata širom sveta.
radnog veka mašina koje su ključne za Naši specijalisti vaši su
vas, zahteva odlično poznavanje fenome- partneri u:
na habanja. Castolin Eutectic specijalizo- • detaljnoj analizi tehnič-
vao se u održavanju vaših resursa, smanje- kih zahteva, stvarnog rad- industrije reparature i održavanja na teritoriji Evrope.
nju ispada i optimizaciji korišćenja vaših nog veka, mera održavanja Castolin Eutectic je prikazao veliku brzinu odgovora na
kapitalnih investicija. i triboloških sistema; zahteve kupaca, uz kontinualno fokusiranje na pobolj-
• pronalaženju i razvoju šanje industrijske produktivnosti i ispunjenja ciljeva
najboljih rešenja koriste- profitabilnost.
Reparaturno održavanje
ći našu jedinstvenu bazu
štedi milione
podataka "TEROLINK" sa više od 5.000 vidova habanja - erozije, abrazije i trenja
Uzroci oštećenja najčešće su kombi- konkretnih i uspešnih aplikacija sa terena metal-metal;
novani mehanizmi habanja, kao što su iz različitih grana industrije (cementna, • CastoTubes - gotove bešavne cevi koje
abrazija, površinski zamor, udar i erozija. čelična, rudarska, prehrambena, tekstil- su navarene sa unutrašnje strane specijal-
Delovi su retko izloženi samo jednoj vrsti na, drvna, naftna, poljoprivredna, staklar- nom legurom otpornom na habanje.
habanja. Različiti mehanizmi doprinose ska, ciglarska, putna, termo i hidro elek- Stručnjaci Castolin Eutectic ponudiće
zajedničkom efektu habanja što se može trane, itd.) i fokusiranjem na reparaturi i vam stručnu ekspertizu, inventivna reše-
modelovati kroz sistem sa više parame- uštedama; nja, pouzdanu uslugu i vrhunske dodatne
tara. Njihova analiza i pronalaženje naj- • usavršavanje tehnologija zavarivanja, materijale!
boljeg rešenja ključni su zadaci naših lemljenja i nanošenja površinskih slojeva u
specijalista. cilju obezbeđivanja ponovljivosti i uspeha. Messer Tehnogas AD
Umesto da se odlože na deponiju sta- Proizvodni program firme Castolin Castolin Eutectic tim
rih delova, pohabani i polomljeni delovi Eutectic obuhvata najkvalitetnije: Banjički put 62, 11090 Beograd
mašina i opreme, postupcima reparature • specijalne dodatne materijale za zava- Tel: + 381 11 3537-283
revitalizuju se i ponovo vraćaju u eksploa- rivanje nelegiranih, niskolegiranih, srednje- Fax: + 381 11 3537-293
taciju. Nema univerzalnog rešenja, već se legiranih, ali i visokolegiranih čelika; www.castolin.rs

predstavljamo
Put razvoja Vrhunski rezultati Rezultati ispitivanja zvanično su obja-

Početak razvoja i proizvodnje vljeni na 25. Savetovanju Jugoslovenskog
Najveći uspeh preduzeća "NHBG - ŽIKS ko mi teta me đu na rod ne kon fe ren cije
priključne opreme za elektroe- HARD", za koji je dobijeno priznanje "Elek- za velike električne mreže JUKO CIGRE
nergetska postrojenja poklapa troistoka", bilo je osvajanje proizvodnje tzv. 2001. godine. Posle svestrane analize
"kompresionih stezaljki" kakve ni mnogi u ovih rezultata, kvalitet ove opreme je i zva-
se sa početkom primene sankci- svetu nisu uspeli da proizvedu. Posebna nično posvedočen od najkompetentnijih
ja u Srbiji. Zbog nedostatka ove satisfakcija za obe strane bili su dobri stručnjaka iz oblasti velikih električnih
rezultati koje su ove stezaljke pokazale na mreža. Ozbiljnost i kvalitet ove proizvodnje
opreme domaće proizvodnje, u
ispitivanju prema IEC standardima u labo- i praktično
ŽIKS-u se ubrzao i uozbiljio pro- ratoriji "Elektroistoka". Ovo istraživanje su
ces njene izrade, što je u krizno pomogli stručnjaci sa Elektrotehničkog
vreme dobro došlo kao supstitu-

cija uvoza.
T
emelje ŽIKS-ove livnice postavio je,
1997. godine, prof. dr Rajko Vračar,
dipl. inž. metalurgije, tadašnji rek-
tor Beogradskog Univerziteta i šef Kate-
dre za obojenu metalurgiju Tehnološko
je potvrđen u sanaciji bombardovanjem

porušenih transformatskih stanica.
Zadnjih nekoliko godina u ŽIKS-u se
intezivno radilo na razvoju i osvajanju
proizvodnje priključne opreme za visoko-
naponska postrojenja sa aluminijumskim
cevima velikih preseka (prečnici od 100
- 220 mm) koja su počela da se grade i u
Metalurškog fakulteta, u prostorijama Srbiji. Ovaj posao je, takođe, uspešno zavr-
zavoda katedre. Prva proizvodnja se bazi- šen, a ŽIKS-ove stezaljke su položile "ispit
rala na uzorcima dobijenim od elektro- fakulteta, Instituta "Nikola Tesla" i Save- zrelosti" kako na laboratorijskim ispitivanji-
distribucija uz osvajanje odgovarajućih znog zavoda za mere i dragocene metale ma, tako i funkcionalno, u postrojenjima
legura i modela. iz Beograda. većine bivših republika SFRJ.
O zbiljan razvoj i proizvodnja ove opre-

me vezani su za ime dipl. el. inž. Mio-
draga Miloševića, generalnog direktora
kontrolu procesa izrade. Sve proizvede-
ne količine su svestrano pregledane od
preduzeća za prenos električne energije,

"Elektroistok", Beograd, i za ime dr. Ilije
Ilića, dipl. inž. metalurgije, profesora Teh-
nološko Metalurškog fakulteta, koji su
dali ogroman doprinos ovom projektu,
što je rezultiralo ugovorom o tehničko-
poslovnoj saradnji ŽIKS-a i "Elektroisto- NHBG - ŽIKS HARD d.o.o.
ka". "Ova saradnja je bila od presudnog Vojvode Stepe 283a
značaja za razvoj proizvodnje, jer smo, 11000 Beograd
od stručnjaka iz "Elektroistoka", velikih Tel. 011 3971 632
poznavalaca ove opreme dobijali crteže strane komisije zadužene da prati njenu 011 3098 019
i instrukcije za konstruktivna rešenja izradu uz pismene izveštaje i zaključke o Fax. 011 3971 632
stezaljki kao i pomoć u izradi modela i kvalitetu", ističu u "ŽIKS"-u. E-mail: zikshard@sezampro.yu

n ê ê¾ êy
DURMA MAŠINE unapređuju

proizvodni pogon
uêê:ê9ê
n±êêê9ê
ê9êê
z±êiW±ê¾
:êêêjujêOêê
ê±êê¾
:êk|ythê jujê:êÂµê´Ãê
êk|ythêyw¦
vê
êO±êêêêêOê ¾êtê®ê£ª
êOê±êê¾ ¾êtêêê®
O9êWê9êê êê¡¢¥ª¢ªªª
êê:êê¾ ¾êtêWêêêê jujêêê
ê9êêiWê êêê®ê¡ªªªª
ÂÃê ê Wê ¾êtêO®ê¡¡¡ªª
k|ythêhk¾zê£ª¡£¥
ê ê ê ê ¾ê{ê®êhêt|s{p{vvs ¾êtêê®ê¡£¥ê
Oêêêêêêê ¾êiêêêt|s{p{vvsê®¦ ¾êkWê®ê£ªªªê
y:êêêê¾ ¾êtê:ê®ê¢¤ ¾êvê®ê~êw
ê :ê ê ê :ê ¾êtêê®ê¦ªª½ ¾ê|:ê®êjilsljê
êêêêê ¾êtêWê®ê¡ªª êêtlê¡ªz
wêêjujêO±êêOê ¾êm9êOêÌÌ ¾êvêê:ê®ê
êêOêêê ¾êvê®ê~êw êêê±ê¡±ê¢±êyê
±ê ê ê :ê 9ê ¾ê|:ê®êzpltluzê ¾êjujêWê
nlulzpzê ê ê ±ê ê ê êêzê¨¤ªk ¾êsêOêê
êWêêê ¾êv¾sê®êtêr ¾êv¾ê®êjêwj¡¢ªª
ê
kêOêêÌiWÌ
r®
nlulzpzêêy
:ê¤±ê¥¡ªªªêy
{®êÐ£¨¥ê¥¡ê£¡¢ê£¥¥
m®êÐ£¨¥ê¥¡ê¢¡£ê¢¦¨
l¾®êÍ¾

êê¡©ê½êê¢ªª© êêêêê¢¥
p j
Linde Gas Srbija
Svetski lider
u srcu Vojvodine
Mešovito nemačko-srpsko akcionarsko društvo, LINDE GAS SRBIJA
Industrija gasova a. d. Bečej, nastalo je 2001. godine dokapitali-
zacijom preduzeća CARBO DIOXID a.d. Bečej, od strane nemačke
kompanije LINDE AG Wiesbaden, koja ima 130 godišnju tradiciju u
proizvodnji tehničkih i medicinskih gasova. Od 6. septembra 2006.
godine, preuzimanjem britanske gasne kompanije BOC, Linde AG
prerasta u LINDE GROUP i postaje svetski lider u proizvodnji tehnič-
kih, medicinskih i specijalnih gasova, sa poslovanjem na svih pet
kontinenata u više od 70 zemalja i sa preko 50.000 zaposlenih.
P
reduzeće LINDE GAS SRBIJA od dioksid proizveden je po standardima ISO
Posle niza godina ulaganja LINDE GAS trenutka dokapitalizacije, izgradi- 9001 i ISO 14001, koji su potvrda sistema
SRBIJA je danas u mogućnosti da, u lo je u Bečeju novo postrojenje upravljanja i sistema menadžmenta i zado-
skladu sa standardima ISO 9001 i ISO za proizvodnju tečnog ugljen-dioksida za
14001, tržištu Srbije ponudi: prehrambenu industriju sa najsavreme-
- Tečni ugljen-dioksid, kiseonik, azot, nijom akreditovanom laboratorijom za
Po svetskim standardima
argon koji doprema sopstvenim auto- kontrolu kvaliteta tečnog ugljen-dioksida Ugljen-dioksid, koji se proizvodi u kom-
cisternama do kupca. i punionicu tehničkih i medicinskih gaso- paniji LINDE GAS SRBIJA zadovoljava
- Vakuum izolovane rezervoare za va sa akreditovanom laboratorijom za sledeće standarde:
pomenute gasove koji se instaliraju kod ispitivanje kvaliteta gasova, kao i labora- • CGA - Udruže nje komprimovanih
kupaca. toriju za tehničko ispitivanje sudova pod gasova Amerike
- Suvi led - čvrsto stanje ugljen-dioksida. pritiskom. • EIGA - Evropsko udruženje za gas
• ISBT - Međunarodno udruženje pro-
Praznici uz jelo, piće izvođača napitaka
i vesele mehuriće • JUS HF 1.1016
• Coca Cola i Pepsi Cola sertifikate.
Pivo, vino, sokovi i mineralne vode nam
čine život ugodnijim, slavlja i važne događa- voljava najstrožije kriterijume industrije
je prijatnijim i veselijim, a LINDE-ova tehno- napitaka u svetu.
logija gasa u tome igra značajnu ulogu. • Sva ostala pića (vina, sokovi, negazi-
• Gazirane - karbonizovane vode se ne rane vode...), kako u malim tako i u veli-
mogu zamisliti bez ugljen-dioksida koji se kim pakovanjima, zahtevaju lagerovanje
u njima rastvara i hemijski i mehanički. u zaštitnoj atmosferi azota. Za takve potre-
- Gasoviti kiseonik i azot od čistoće

5.0, argon do čistoće 5.0, ugljen-dioksid
čistoće 5.0, gasne smeše Corgon (argon
+ ugljen-dioksid), forming gas (vodonik
+ azot), acetilen, helijum do čistoće
5.0, vodonik do čistoće 5.0 u čeličnim
bešavnim bocama zapremine od 10 do
50 litara, na pritisku od 200 bara, kao i u
baterijama boca.
- Gasove i smeše gasova za primenu
lasera u sečenju i zavarivanju.
- Ultračiste i kalibracione gasove. LINDE GAS SRBIJA snabdeva opremom i be, LINDE GAS SRBIJA takođe ima rešenje
- Nove primene tehničkih gasova po proizvodi ugljen-dioksid iz prirodnog izvora, - kako u opremi za snabdevanje azotom
svetskim standardima prečišćavajući ga najsavremenijom tehno- tako i u azotu zahtevanog kvaliteta.
- Inženjering. logijom do čistoće 99,999. Takav ugljen- Živeli!

Linde Gas Srbija
Do hrane bez mane rešenje za sve vaše potrebe. Pakovanje u • Produžava se vreme koje proizvod
modifikovanoj atmosferi – MAPAX omogu- može provesti na policama, a da se očuva
Industrija hrane se suočava sa pora- ćava održavanje vrhunskog kvaliteta proiz- kvalitet. To povećava dostupnost sveže hra-
stom zahteva potrošača za kvalitetom i voda i zadovoljava i najzahtevnije kupce i ne za potrošače.
raznovrsnošću. LINDE GAS SRBIJA vrlo bli- potrošače. • Smanjuje se količina vraćanih neis-
sko sarađuje sa svim sektorima prehram- • Optimalna gasna smeša napravljena pravnih prehrambenih proizvoda.
bene industrije i dolazi do rešenja koja pro- specijalno za odgovarajući proizvod, može • Povećava se obim prodaje tako što se
izvođačima hrane omogućavaju da zado- znatno produžiti vek trajanja proizvoda. omogućava ponuda novih proizvoda na
volje veoma visoke zahteve današnjeg • Povećava se prodaja, tako što se novim tržištima.
potrošača. Od pakovanja u modifikovanoj zadovoljavaju zahtevi kupaca za prirodno • Povećava se efikasnost proizvodnje i
atmosferi, preko zamrzavanja i hlađenja, očuvanim kvalitetom, bez aditiva i konzer- distribucije, tako što se smanjuju troškovi.
do raznih primena suvog leda, mi nudimo vansa. Prijatno!
Kontakt:
Linde Gas Srbija Industrija gasova a.d.
21220 Bečej, Srbija
LINDE GAS SRBIJA svojim partnerima pruža: Petrovoselski put bb
• Nove tehnologije primene tehničkih gasova po svetskim standardima Tel: 021/68 11 000
• Instaliranje i servis rezervoara za tečne gasove Fax: 021/68 11 051
• Isporuku tehničkih gasova u bocama, baterijama i malim rezervoarima E-mail: carbodx@eunet.yu
• Konsultantske usluge stručnjaka - inženjera Linde Gas Srbija a.d. www.linde.de

Poljoprivredno dobro Zaječar
Bo gat stvo is to ne Sr bi je

Na blagorodnim poljima i padina-
ma istočne Srbije, na veoma plod-
noj zemlji i sa izuzetno pogodnim
klimatskim karakteristikama
postoje idealni uslovi za uzgaja-
nje voća i povrća. U središtu ove
regije nalazi se grad Zaječar,
gde već, više od pedeset godina
posluje Poljoprivredno dobro
Zaječar.
O
vo preduzeće, na jednom od
najčistijih zemljišta u Evropi i u
ekološki povoljnom okruženju,
uzgaja voće i povrće na sopstvenim ima-
njima (1.200ha obradivih površina, od
čega 200ha pod voćnjacima) i na poljima
kooperanata. Tako proizvedeni plodovi zamrzavanje u fluidizovanom sloju, kapaci- "U protekle dve godine uglavom smo
izvanrednog kvaliteta i ukusa, beru se ruč- teta 3.000kg na sat. Hladnjača je od skoro robu izvozili na tržište republike Nemač-
no i pažljivo se skladište. Poljoprivredno struktuirana kao zasebni profitni centar, ke, ali na ša želja je da se proširi mo
dobro Zaječar poseduje modernu hladnja- obračunski jasno izdvojen, u okviru jednog i na tržišta ostalih zapadnoevropskih
pravnog lica, što, po rečima rukovodioca
O.J. Hladnjača, gospodina Saše Simića,
sa jedne strane omogućuje
Ukusno, zdravo i bezbedno
jednostavnije poslovanje, a Na poljoprivrednom
sa druge strane, naglašava dobru Zaječar, posebna
odgovornost svakog zapo- pažnja se posvećuje pro-
slenog u realizaciji zacrta- izvodnji zdravstveno bez-
nih ciljeva. bedne hrane. "Kva li tet
robe nam je, ne samo for-
malno, već suštinski, impe-
U susret
rativ poslovanja", naglaša-
novim tržištima
va gospodin Simić.
U toku 2008. godine Potvrda njegovim reči-
u ovim pogonima prera- ma jeste činjenica da se u
đeno je 2.500 tona voća ovom preduzeću primenju-
i po vr ća, i to ja go de, ju ser tifikovani standardi
vi šnje, ku pi ne, kaj si je, ISO 22000 i HACCP.
borovnice, šljive, šipurka i paprike. Zamr-
znuti proizvodi se pakuju prema iskazanim zemalja. U tom smislu svaki kontakt nam
potrebama kupaca u pakovanjima od 10 je dobro došao. Pr venstveno tražimo
i 25 kg. stabilne poslovne aranžmane za dugogo-
Kompletan proizvodni program Poljo- dišnju saradnju. Na žalost, cena sirovine
ču za duboko zamrzavanje voća i povrća privrednog dobra Zaječar izvozi se na na domaćem tržištu već nekoliko godina
skladišnog kapaciteta 1.000 tona, izgra- tržište zapadnoevropskih zemalja. U pred- neozbiljno fluktuira. U svemu tome naša
đenu 2007. godine. Sastavni deo ovog uzeću ističu svoju otvorenost za saradnju prednost je što 70% sirovina ubiremo sa
objekta čini i postrojenje za preradu voća sa novim kupcima i spremnost za prilago- sopstvenih imanja", kaže za Industriju
i povrća čija je okosnica protočni tunel za đavanje zahtevima novih tržišta. gospodin Saša Simić.
Kontakt:
Inovacije za 2009. godinu Poljoprivredno dobro "Zaječar” A.D.
"U 2009. godini planiramo da prera- fiol i brokoli, a uvešćemo i nove postupke Telefon 019 436 482
dimo čak 3.000 tona sirovine. Pored prerade poput konzerviranja voća u alko- E-mail: pdzajecar1@nadlanu.com
dosadašnjeg standardnog asortimana, holu, tu prvenstveno mislim na višnje", Kontakt: Simić Saša
ove godine ćemo prvi put prerađivati kar- najavljuje gospodin Simić. www.poljoprivrednodobroza.nadlanu.com

HIP-Pe tro he mi ja a.d. Pan če vo - Fa bri ka sin te tič kog ka u ču ka Ele mir
Kvalitet potvren
trideseto godišnjim iskustvom
HIP-Petrohemija je vodeći proiz-
vođač petrohemijskih proizvoda
u Jugoistočnoj Evropi sa trideseto-
godišnjom tradicijom poslovanja.
Na ukupno 243 hektara u Panče-
vu, Elemiru i Crepaji raspoređeno
je sedam proizvodnih jedinica
(fabrika), koje imaju na raspolaga-
nju sopstvena energetska i elek-
troprenosna postrojenja, fabriku
za obradu otpadnih voda, labora-
torije i druge potrebne službe.
U
HIP-Petrohemiji se još od 1998.
godine poklanja velika pažnja kva-
litetu i zaštiti životne sredine u
skladu sa postulatima integrisanog mode-
la sistema upravljanja kvalitetom i zaštite
životne sredine, prema standardima ISO tro i automobilske industrije nezamislivi tipa serije 1500 i jedan tip serije 1700.
9001 i ISO 14001. Više od 98% proizvo- bez upotrebe plastičnih masa i gume, koje Stiren-butadienski kaučuk nalazi široku
da ove kompanije spadaju u prvu klasu, se upotrebljavaju za izradu potrebnih delo- primenu pri izradi različitih proizvoda - od
pri čemu se ispituju u fabričkoj laborato- va/proizvoda i njihovo pakovanje. automobilskih guma i transportnih indu-
riji Petrohemije akreditovanoj u skladu Imajući to u vidu, značaj koji HIP-Petro- strijskih traka do sitnih tehničkih gumenih
sa ISO/IEC 17025. Takođe, proizvedeni hemija zauzima u regionu Jugoistočne proizvoda.
Evrope (SEE) vidljiv je iz udela koji njeni
kapaciteti imaju u odnosu na ukupne poli-
merne kapacitete ovog regiona: 50 % svih
operativnih SEE kapaciteta za proizvod-
nju PEVG-a i SBR-a je u HIP-Petrohemiji,
a proizvodnji PENG-a u HIP-Petrohemiji
pripada jedna šestina svih operativnih
PENG kapaciteta Jugoistočne Evrope.
II Ekstrakcija 1,3-butadiena, po licenci
Nippon Zeon (Japan) projektovanog kapa-
Zrenjaninski kaučuk
citeta 45.000 tona godišnje. Koristi se u
po svetskim licencama
proizvodnji sintetičkih kaučuka, smola,
Fabrika za proizvodnju sintetičkog boja, poliestara, poliuretana i dr.
polimeri imaju atest o zdravstvenoj isprav- kaučuka u Elemiru kod Zrenjanina poče- III Proizvodnja metil-tercijarnog-butil
nosti izdat od strane Instituta za zaštitu la je sa radom krajem 1983. a u sastavu etra – MTBE-a, po licenci Snam Progetti
zdravlja Srbije. HIP-Petrohemije Pančevo je od 1991. godi- (Italija), projektovanog kapaciteta 35.000
HIP-Petrohemija je jedini proizvođač poli- ne. Glavni projekt fabrike izradio je Lurgi tona godišnje. MTBE se koristi kao aditiv
etilena i sintetičkog kaučuka u Srbiji, dok (Nemačka). za motorne benzine.
na prostoru bivše Jugoslavije postoji još Fabrika se sastoji od tri proizvodne
samo jedan proizvođač polietilena. Kom- jedinice: Kontakt:
panija se nalazi u središtu regiona sa eks- I Proizvodnja emulzionog SBR-a (sti- HIP-Petrohemija a.d. Pančevo
panzivnim privrednim rastom koji podstiče ren-butadienski kaučuk), po licenci Buna- Fabrika sintetičkog kaučuka Elemir
potrošnju polimera - onih proizvoda koji su werke Huls (Nemačka), projektovanog 23028 Elemir
okosnica proizvodnog programa HIP-Petro- kapaciteta 40.000 tona godišnje. Proizvo- Tel: 023 737 610
hemije, jer su razvoj infrastrukture, građe- de se tri različita tipa SBR kaučuka pod Faks: 023 737 806
vinske, prehrambene, farmaceutske, elek- trgovačkim nazivom HIPREN®, i to dva E-mail: info@hip-petrohemija.co.yu

Strategija snabdevanja Evrope energijom
Energija - kljuno
pitanje budunosti
Filozofija u sadašnjem energetskom sektoru ima za cilj da pre-
vaziđe inerciju i primeni aktivan pristup u cilju osiguranja većeg
stepena sigurnosti snabdevanja energijom. Sigurnost u snab-
devanju energijom ne iziskuje maksimalno korišćenje lokalnih
izvora ili minimalni uvoz, već smanjenje rizika u proizvodnji i
snabdevanju, kao i diversifikaciji energetskih izvora po mestu
i vrsti i uzimanje u obzir na duži rok energetske tendencije na
lokalnom i globalnom nivou.
TEKST: DOC. DR DRAGAN ŠKOBALJ, DIPL. MAŠ. INŽ.
U
prkos velikoj razlici u energetskoj mnoštva kompanija do monopola koji su ukupne energije. Ova tri centra predstavlja-
situaciji članica Evropske unije, vertikalno integrisani; ju i većinske uvoznike na svetskoj energet-
pokrenut je snažan proces ener- • geografija, geologija, klima, nivo eko- skoj pijaci sa 62% međunarodne trgovine
getske reforme koja ima za cilj stvaranje nomskog razvoja, kultura javnih ustanova, u ovom sektoru.
jedinstvenog evropskog energetskog trži- istorija i mnogobrojni socijalno-ekonomski Njegov uticaj je odlučujući na svetsku
šta. U tekstu su prikazani karakteristični faktori stvaraju određen otpor evropskoj energetsku konjukturu. Prema tome, svet-
problemi: energetskoj homogenizaciji. ski ulozi i izazovi ove planete su usko pove-
• energija je strategijski entitet i države EU teži zajedničkim energetskim makro- zani sa ova tri aktera.
nastoje da obezbede sigurnost snabdeva- ekonomskim karakteristikama održavajući
nja, ekonomsku konkurentnost i očuva- značajnu raznolikost u zemljama članicama.
Koji su to ulozi?
nje okoline; U svetskom energetskom okruženju, tri
• organizacija proizvodnje, transporta celine kao što su SAD, Japan i Evropa zau- Prva odrednica je svetski demografski
i distribucije energije je heterogena: od zimaju značajno mesto sa 45% potrošnje razvoj. Na svetu danas živi više od 6,5 mili-

energetika Strategija snabdevanja Evrope energijom
jardi stanovnika i prema proceni, porast javnih usluga, rizicima energetskih hava- ba obezbeđuje iz uvoza, što je zabrinjavaju-
stanovništva u zemljama u razvoju poveća- rija i ne zaboravljajući socijalne potrebe će i ako se tendencija nastavi zavisnost će
će u 2020. godini broj stanovnika na 7-8 najranjivijih. dostići 70% u 2030. godini.
milijardi, pri čemu će koncentracija većine Ukoliko se ništa ne učini, evropska zavi- Na me će se ne ko li ko ele men tar nih
uvećanog stanovništva biti u velikim grado- snost će porasti sa 50% na 70% u 2030. pitanja:
vima. Energetska potražnja će se povećati godini. Javlja se određena kontradikcija • može li se zanemariti naftna zavisnost
za otprilike 60% i pristup energiji će za sve između programa razvoja nuklearne ener- od 90% kroz
postati glavni izazov ovog sektora. gije koja se posmatra kao sredstvo za 30 godina
Uvažavanje čovekove okoline i smanje- borbu protiv efekta staklene bašte i
nje emisije gasa i efekta staklene bašte određenih gledišta o napuštanju
jeste druga ključna uloga energetike. Na koloseka razvoja nukle-
svetskom nivou, problem promene klime arne energije.
postaje isto tako urgentan problem kao i Sa razvojem
iscrpljivanje rezervi fosilnih goriva.
U kratkom i srednjoročnom periodu, veli- obnovljivih
ke tenzije će se pojaviti ne energetskom izvora energije
tržištu, mnogo pre nego što će se rezerve ne vidi se način kako
iscrpiti. Konvencionalne rezerve dostup- zameniti 34% proizvodnje
ne nafte sa prihvatljivom cenom korišće- energije nuklearnog porekla. klizajući pre-
nja ostaće u politički nestabilnim oblasti- ma Kaspijskom regio-
ma. Dovoljno je setiti se iračkog embarga nu i Zalivu kao izvorištima?
Evropska strategija sigurnog
koji otežava uvoz. Pored toga, energetske
i dugoročnog snabdevanja • može li se podneti haotično poskuplje-
havarije u više zemalja upozoravaju na nje nafte i gasa koje bi uslovilo poremećaj
energijom
teškoće u investicijama. Isti je slučaj i u ekonomija i zemalja u razvoju koje nisu
sektoru gasa koji takođe zahteva značaj- Radi efikasnog učestvovanja na među- proizvođači?
na ulaganja. Sigurnost u snabdevanju pri narodnoj ekonomskoj sceni bitno je da • da li je pametno odustati od nuklear-
prihvatljivim ekonomskim cenama jeste se Evropa konsoliduje u jedinstven model nog programa kada osciliraju cene nafte
treći izazov koji je isto tako delikatan. baziran na integrisanom tržištu, reguli- i gasa?
Energetska perspektiva Evropske uni- sanoj konkurenciji kao i solidarnosti i Danas naučna istraživanja ukazuju da
je je označena ubrzanom liberalizacijom trajnosti. Energetska sigurnost treba da smo na putu novog povećanja emitovanog
energetskog tržišta, koje će biti operativ- obezbedi u perspektivi dugoročnog raz- gasa i efekta staklene bašte reda veličine
nije i integrisano. Cilj je uspostavljanje voja fizičku i kontinuiranu dostupnost od 5% za 1990-2010, pri čemu je bila
jedinstvenog tržišta struje i gasa ume- energetskih proizvoda na tržištu po pristu- planirana redukcija od 8% za isti period.
sto lokalnih tržišta koja imaju ograniče- pačnoj ceni svim potrošačima (privatno i Pošto je za efekat staklene bašte emisija
ne međugranične energetske razmene. industrijski). gasova najvećim delom odgovorna, jasno
je da je potrebno da se revidira pristup
energetskoj tematici, ukoliko se želi pošto-
vanje preuzetih obaveza.
Skorašnje krize u većini država članica,
usled povećanih cena nafte ukazuju jasno
na ranjivost evropske ekonomije i rizik od
socijalnih sukoba. Sektori koji su najveći
potrošači energije (stanovanje, transport)
viđeni su u konstantnom porastu u slede-
će dve decenije.
Proširenoj Evropskoj uniji predstoji zao-
štravanje tog problema. Tendencija pove-
ćanja potrošnje energije nakon proširenja
Unije će se povećati, a da pri tome ona ne
poseduje značajnije energetske rezerve.
Aktivna politika tražnje

Usled manjka sopstvenih izvora potreb-
no je usvojiti oštar pristup ekonomisanju
energije i njenoj potražnji. Smatra se da
je korišćenjem raspoloživih tehnologija
moguće uštedeti 18% sadašnje potrošnje.
Energetska efikasnost je, dakle, kamen
Naravno, nameće se potreba da se inte- Evropska unija je preterano zavisna od temeljac trajnog snabdevanja.
gracija energetskog tržišta vrši postepeno spoljnog snabdevanja. Brojevi sami za Od ukupne potrošnje, na zgrade ide
i proporcionalno, vodeći računa o potrebi sebe govore: 50% svojih energetskih potre- 40% potrošnje energije u Evropskoj uniji

energetika
Strategija snabdevanja Evrope energijom
(zagrevanje, topla voda, hlađenje i osve- gućila izbegavanje emitovanja nekih 300 Evropa kao veliki potrošač sa 500 milio-
tljenje). Smatra se da je moguće uštedeti miliona tona godišnje u Evropi, istovreme- na građana značajan je faktor u svetskom
22% te potrošnje. ener get skom bi lan su.
Sektor transporta, a naročito drumski Međutim, takva tendenci-
sektor, glavni je izvor rasta potražnje nafte ja rasta potrošnje energije
i povećanja emisije CO2. Ukoliko bi se ova- biće i u drugim delovima
kva tendencija nastavila, emisija gasova sveta – SAD, zemlje u raz-
vezana za potrošnju energije u transportu voju. Pitanje rasta ener-
povećala bi se za 40% u 2010. u odnosu getske potražnje u Aziji
na 1990. godinu. Potrebno je preorijenti- postaje važna karika. Sa
sati sadašnju politiku prema boljoj kontroli ekonomskim rastom od 6
energetske potrošnje u transportu. do 8% godišnje i porastom
Neophodno je privesti kraju stvaranje standarda življenja Kina i
zajedničkog energetskog tržišta koje će druge azijske zemlje pred-
prevazići aktuelnu situaciju lokalnih nacio- stavljaće značajan faktor u
nalnih tržišta, gde asimetrična otvorenost potražnji energije.
stvara ozbiljne deformacije u konkurenciji. no isporučujući 35% struje u odnosu na Nazire se intenzivna svetska trka u
Takvo unutrašnje jedinstveno tržište ukupni bilans. Ne treba zaboraviti ni stabi- energetskom snabdevanju. U tom kon-
povećalo bi mogućnost raznovrsnijeg i kon- lizirajuću ulogu po pitanju cena koju ima tekstu Evropskoj uniji je potrebno da se
kurentnijeg snabdevanja za ekonomske nuklearna energija. snabde instrumentima za osiguranje
korisnike i građane, a takođe preko meha- Jedini mogući put koji bi održao ovu opci- sopstvene potražnje i za obezbeđenje
nizma graničnih interkonekcija izbegla bi ju jeste transparentnost prema javnom najboljih uslova.
se situacija izolovanja ili prekida usluga u mnjenju i pojačana istraživanja u oblasti
pojedinim delovima Evropske unije, dopri- nuklearnog otpada, što je glavni problem,
Naf ta i gas
noseći većoj recipročnoj sigurnosti između ali takođe i da se razvija nova generacija
država članica. čistih reaktora. Nafta i gas će nastaviti da zauzimaju
Ovako progresivan pristup doveo je do Bez radikalne promene pristupa sklo- glavno mesto u snabdevanju u godina-
stvaranja potpuno otvorenog tržišta gasa pu strategije integrisane energetike neće ma koje dolaze u svetskom energetskom
i struje u 2005. praćenog određenim bro- postojati poboljšanje u sigurnosti snabde- bilansu. Nafta, koja spada u izvore koji
jem ključnih razmeštaja koji bi garantovali vanja, pri čemu je nezaobilazan spoljni su neobnovljivi, po oceni eksperata ima
sigurnost snabdevanja. značaj. rezervi za stotinu godina pri ovakvm tren-
Evropski model koji se stvara obje-
dinjuje odgovornost javnog i privatnog
sektora. Države članice će nadgledati
konstantno ravnotežu ponude i potražnje
i vodiće računa o neophodnom razvoju
potrebne infrastrukture. Države će imati
mogućnost da nametnu obaveze javnom
sektoru za očuvanje okoline i da nateraju
korisnike mreže da daju prioritet instala-
ciji proizvodnje koja koristi izvore obnovlji-
ve energije.
Politika raznovr snosti

na nivou ponude
Glavni prioritet je promocija i razvoj
obnovljivih izvora energije. Planirano je
da se dostigne 12% obnovljive energije
u ukupnoj potrošnji energije, prema 6%
u 1997.
Potrebno je istaći da je ugalj jedini
energetski izvor koji je siguran i koji se u
Evropskoj uniji nalazi u velikim količinama,
na koje se može računati u budućnosti.
Jedan od prioriteta će biti razvoj tehnologi-
je čistog uglja.
Nuklearna opcija takođe se razmatra
kao doprinos sigurnosti snabdevanja i
smanjenja emisije CO2. Uloga nuklearne
energije je dosta potcenjena u pogledu
doprinosa smanjenju emisije gasova u
atmosferi. Procenjuje se da je ona omo-

energetika Strategija snabdevanja Evrope energijom
du potrošnje u svetu. Ona će nastaviti da Energetska strategija na duži period na 12% u energetskom bilansu i preći sa
bude važan ulog u geopolitičkim igrama. zasniva se na 5 postavki: 14 na 22% proizvodnje struje što je ambi-
Retkost ovog izvora i njegova kontrola 1. Smanjiti rasipanje. Potrebno je ciozan cilj do 2010. Jedino finansijske
od strane jednog kar tela proizvođača inicirati promenu ponašanja potrošača. uredbe (pomoć države, fiskalne mere,
dodeljuje joj karakter nesigurnosti, koja Ponuditi aktivnu ekonomsku politiku sa finansijska podrška) moći će da iniciraju
se mora uzeti u obzir kada je reč o snab- različitim pristupom i to u pozitivnom pri- ostvarenje tako ambicioznog programa.
devanju. stupu prema energiji koja ne zagađuje Kao tema za istraživanje može se uzeti u
Gas, čije su svetske rezerve značajnije, okolinu. U tom smislu je potrebno fiskal- obzir da rentabilni vidovi energije (nafta,
ne može se odvojiti od nafte, mada na ni instrument orijentisati prema zahtevu gas, nuklearke) finansiraju razvoj obno-
osnovu njegovih čistih karakteristika i ka potrošnji koja je bolje kontrolisana i vljivih energija koje do sada nisu dobijale
smanjenog koštanja investicija za razvoj, značajna za očuvanje okoline. odgovarajuću podršku.
tržište gasa ostaje pre svega tržište blisko- 2. Pokrenuti politiku alternativnog 4. Održati određenu autonomiju. Sta-
sti, naspram nafte čije je tržište globalno. transporta. Emisije usled drumskog tran- vlja se na viši nivo neophodnost doprino-
Ta blizina daje određene prednosti tržištu sporta mogle bi da se povećaju u 2010. sa nuklearne energije, ne zaboravljajući
Evropske unije u odnosu na glavne kon- za 40% u odnosu na 1990. Neophodno glavne elemente razmatranja: pitanje
kurente. I pored toga što i gas emituje je revitalizovati pruge, da se fokusiraju otpada, sigurnost nabavke i dugoročni
gasove, on predstavlja veliku prednost razvoj. Kakvi god bili zaključci,
jer manje zagađuje okolinu. Postepeno istraživanje tehnologije prera-
zamenjuje ugalj i naftu u svetskom ener- de otpada treba aktivno da
getskom bilansu. Vremenom ta tendenci- bude nastavljeno.
ja će rasti. Pri takvoj perspektivi, Evropska 5. Naći zajednička reše-
unija treba da razmatra sigurnost svog nja za zajedničke probleme.
budućeg snabdevanja i razvija odgovara- Strah od konkurencije treba
juću gasnu strategiju. Dovoljno je pogle- da dovede do ubrzanja zavr-
dati geografsku kartu pa uočiti jasne šetka unutrašnjeg tr žišta,
rizike snabdevanja. Na Srednjem Istoku, pojačanog strategijskog skla-
u Rusiji, i u manjoj meri u Severnoj Africi i dištenja nafte, koje može da
podsaharskoj Africi lokalizovani su glavni finansijske investicije na čvorove zastoja se proširi na gas. Takav zajednički
svetski naftni gasni izvori. Često upravo železnice i racionalizovati individualnu pristup treba takođe da privileguje
te regione, od kojih postoji zavisnost, upotrebu kola. fiskalna energetska politika kako bi se
karakteriše nestabilna politička situacija 3. Razvijati nove i obnovljive vrste favorizovale energije koje manje zaga-
kao i neogovarajući izbor ekonomskog energije; povećati njihovo učešće sa 6 đuju okolinu.
sistema. Neophodno je da Evropska unija
štiti svoje geopolitičke i geostrategijske na Srednjem istoku treba da ostane jedan ske regije, Irana, Turske i Balkana, Sever-
interese. od glavnih prioriteta pored tradicionalnog ne Amerike i zemalja Evropske unije.
snabdevanja iz Rusije. Postoji interes da Evropska unija po tom pitanju treba da
Evropska unije poseduje nekoliko se olabavi ekonomski i politički embargo fiksira sledeće prioritete:
jakih tačaka: na izvore Srednjeg istoka (Irak, Iran, Libi- • poboljšanje saradnje sa svim zemlja-
• tehnološki je jaka ja). Neophodno je još raznovrsnije snab- ma proizvođačima, što bi dovelo do veće
• njeno tržište je veliko, integrisano, devanje gasom. Perspektive porasta stabilnosti i transparentnosti na tržištu i to
u porastu i otvoreno konkurenciji potražnje gasa u globalu i pojavljivanje nezavisno od nove cene barela
• pruža najbolje blisko tržište, u pore- novih regija sa visokom potrošnjom gasa • otvaranje strategijskih parametara
đenju sa prekookeanskim i azijskim na severu (Baltičke zemlje i Ukrajina) i sa glavnim regionalnim igračima energet-
tržištima. na jugu (Turska i Balkan) primoravaju na skog sektora (Rusija, Kavkaz, Kina, Medi-
konsolidaciju snabdevanja počevši od teran, Srednji Istok, Latinska Amerika)
Treba napomenuti i slabe tačke EU: Rusije i zemalja juga Mediterana. Neop- • tehnička asistencija koja se može
• tržište nije raznovrsno – u pogle- hodno je olakšati razvoj infrastrukture ponuditi zemljama partnerima kako bi
du gasa zavisi uglavnom od Rusije, transpor ta da bi se pristupilo gasu cen- reformisali energetski sektor
Norveške i Alžira, a što se tiče nafte, tralne Azije, Kaspijskog regiona, Irana, • pojačanje energetskog dijaloga sa
osetljiva je na geopolitičke faktore i sna- Egipta. Potrebno je olakšati integraciju SAD u sklopu međukontinentalnih raz-
gu kartela transportnih puteva nafte i gasa prema govora.
• ne poseduje jaku zajedničku ener- tržištu Evropske unije. Rehabilitacija naft- Evropska unija je stabilizovala efekat
getsku politiku nih puteva iz Rusije, povezivanje izvora staklene bašte emitovanjem gasova u
• energetski je siromašna. iz Kaspijskog regiona preko Kavkaza, 2000. godini. Predviđanja Evropske agen-
Južnog i Crnog mora prema regijama cije za zaštitu okoline govore o povećanju
Kada je reč o nafti, od posebnog inte- Mediterana može smanjiti ranjivost u za 5,2% do 2010., što je rezultat ekonom-
resa su nove naftne zone kao što je odnosu na Srednji istok. skog razvoja, potrošnje struje i transporta,
Kaspijski region. Proizvodnja u Severnom Neophodno je da se obezbedi sigurniji a u skladu sa postojećim načinom života.
moru dostiže svoje granice i nagoveštava pomorski transport. Po pitanju gasa, glav- Globalno zagrevanje posledica je prven-
se smanjenje proizvodnje. U takvoj situa- no je omogućiti konstrukciju novih strate- stveno potrošnje fosilnih goriva, nafta
ciji, verovatne rezerve u kaspijskoj regiji gijskih gasovoda za snabdevanje iz Rusije. je odgovorna sa 50% emisije CO2, dok
mogle bi da budu zamena snabdevanja Potrebno je takođe razviti južni prsten, čvrsta goriva i prirodni gas sačinjavaju
na srednji rok. Direktan pristup nabavke olakšavajući gasnu interkonekciju Kaspij- ostatak. in

energetika
energ
energetika
Energotehnika Južna Bačka, Novi Sad
Energija za XXI vek

Geotermalna energija dobije- na područje Srbije, a i da se na taj način
Neiscrpna energija Zemlje
obezbede novi dugoročni poslovi za radnu
na iz utrobe zemlje, kao ekolo-
ški idealno energetsko rešenje
jedinicu mašinske struke ovog preduzeća.
R eč geotermalno ima poreklo u dve-
ma grčkim rečima geo (zemlja) i
therme (toplina) i znači toplina zemlje,
postaje sve interesantnija opci- pa se prema tome toplotna energija
ja kada su u pitanju alternativ- Zemlje naziva još i geotermalna energi-
ja. Radioaktivno raspadanje elemenata
ni izvori energije. u stenama kontinuirano regeneriše tu
toplinu, pa prema tome geotermalna
K
energija predstavlja obnovljivi izvor ener-
o rišćenje geotermalne energije gije. Spuštanjem kroz spoljni sloj Zemlje,
koja spada u obnovljive energet- tj. kroz njenu koru, temperatura raste
ske izvore predviđeno je, pored otprilike 17°C do 30°C po kilometru
solarne energije i energije vetra, i energet- dubine. Ispod kore nalazi se omotač koji
skom strategijom Evropske unije. Potenci- je sastavljen od delimično rastopljenih
jal geotermalne energije je ogroman, ima Odnedavno ovaj sistem se nalazi i u komer- stena i temperatura tog omotača je izme-
je 50.000 puta više od sve energije koja cijalnoj ponudi na tržištu. đu 650°C i 1.250°C. U samom jezgru
se može dobiti iz nafte i plina širom sveta. Zemlje temperature bi po nekim procena-
Grejanje, odnosno klimatizacija objekata ma mogle biti između 4.000 i 7.000°C.
U skladu sa prirodom
korišćenjem geotermalne energije jedan
Iako, još uvek izuzetno skupa investicija, vost sistema toplotnih pumpi sa geoson-
sistem za korišćenje geotermalne energije dama u celokupnom grejnom (zimskom)
putem geosondi i toplotnih pumpi, dugo- i klimatizacionom (letnjem) periodu, čine
ročno gledano, višestruko je isplativ i kori- da se njegovi efekti u potpunosti optima-
stan. Za 1kW uložene energije dobije se od lizuju. Još jedna od prednosti ovog siste-
3,5 do 4kW. Korišćenjem konstantne ener- ma je ta što se nakon postavljanja polja
gije zemlje, sa dubine do 125 metara, uz podzemnih sondi, zemljište ispod koga
su postavljene, može i dalje upotrebljavati
kao travnjak, obradivo zemljište, voćnjak,
Energetski bogata Vojvodina vrt ili bilo koja druga uređena površina.
Kada je u pitanju energija tla, Vojvo-
dina spada u jednu od najpovoljnijih i
Sigurna investicija
je od najefikasnijih načina na koji se ova najbogatijih oblasti. Prilikom ispitivanja
energija može efikasno iskoristiti. na dubini od 100 i više metara dobijeni Ovakvi sistemi dovode do uštede ener-
Novi sistemi za grejanje i hlađenje zgra- rezultati bili su za 30% veći od rezultata gije koja ih vremenom čini izuzetno ispla-
da geotermalnom energijom predstavljaju ostvarenih u Švajcarskoj i Nemačkoj. tivim uz vrlo mala ulaganja za potrebe
epohalno rešenje u odnosu na stare siste- periodičnog održavanja. Sistem izgrađen
me koji kao energetske izvore koriste fosil- primenu toplotnih pumpi, on omogućava u dvorištu poslovne zgrade Energotehnike
na goriva. Upravo takav jedan sistem pri- zamenu gasa, mazuta, uglja i drugih ener- Južna Bačka predstavlja prvi ovakav pro-
menjen je na poslovnoj zgradi preduzeća getskih resursa koji su na izmaku, trajnim jekat na našim prostorima i u okruženju i
Energotehnika Južna Bačka. Kako kažu u izvorom energije. Pored toga ovaj sistem primenjuje se već dve sezone. Iako je za
ovom preduzeću, osnovna poslovna ideja je potpuno ekološki opravdan jer ni na naše uslove u pitanju ogromna investicija
bila je da se na ovaj način primena geoter- koji način ne ugrožava ekološku ravnotežu kojoj je potrebno oko devet godina kako bi
malne energije probije okruženja u kome je postavljen, a primenji- se isplatila, nakon tog perioda, ulaganja će
se svesti skoro na nulu. Postignuti rezultati
grejanja i hlađenja su izvanredni, a troškovi
Zlat na me da lja eksploatacije su i nekoliko puta (do 5) niži
Na 17. međunarodnom sajmu od pređašnjeg načina grejanja i hlađenja.
energetike, elektronike i teleko-
munikacija, održanom u novem- "Energotehnika - Južna Bačka" d.o.o.
bru mesecu u Novom Sadu, pred- Put novosadskog partizanskog odreda 1
u ze će Energotehnika Južna 21000 Novi Sad
Bačka nagrađeno je zlatnom Tel: 021 48 77 222
medaljom za sistem za korišće- Dipl. inž. maš. Mirko Miličković Fax: 021 44 21 67
nje geotermalne energije putem sa predstavnicima Sajma i E-mail: juzna.backa@entjuba.rs
komisije na dodeli nagrade
geosondi i toplotnih pumpi. www.entjuba.co.yu

g
Panonske TE-TO
"Panonske TE-TO"
Pouzdane kada je najpotrebnije
U januarskoj energetskoj krizi Pouzdanost na daljinu
zbog prekida isporuke prirod-
nog gasa, privredno društvo
"Panonske TE-TO" d.o.o.
Novi Sad uspešno je odolelo
svim proizvodnim izazovima.
U
okviru Elektroprivrede Srbije, izvodnju električne energije, 665 MWt za
Potrošači uvek na prvom mestu
"Panonske TE-TO" su jedino pri- proizvodnju toplotne energije za grejanje
vredno društvo za kombinovanu i 860 t/h tehnološke pare za procesnu Zahvaljujući tome što je blagovremeno
proizvodnju električne energije, toplotne industriju. Za svoj rad koriste prirodni gas obezbeđena potrebna količina mazuta i
energije i tehnološke pare. U svom sasta- i mazut. što su na vreme pripremljena postrojenja,
vu imaju tri termoelektrane-toplane: TE-TO Pored proizvodnje električne energije, svi pogoni TE-TO su uspešno i u kratkom
Novi Sad, TE-TO Zrenjanin i TE-TO Sremska Panonske TE-TO proizvode toplotnu energi-
Mitrovica. Ukupna instalisana snaga u sva ju za grejanje gradova Novi Sad, Zrenjanin Novi gasno-parni blok u TE-TO Novi
tri proizvodna objekta je 397 MW za pro- i Sremska Mitrovica. Sad je pred raspisivanjem tendera za
privlačenje strateškog partnera, a za
TE-TO Zrenjanin i TE-TO Sremska Mitro-
TE-TO Novi Sad Spremni i za najteže izazove
vica započete su aktivnosti na izrada-
Rad Panonskih TE-TO karakterišu ma prethodnih studija opravdanosti sa
visoka pogonska spremnost, visok ste- generalnim projektima izgradnje novih
pen pouzdanosti i raspoloživosti, kao gasno-parnih blokova, uz napomenu
i potpuno ispunjenje zahteva kupaca i da se za TE-TO Sremska Mitrovica sagle-
potrošača. dava i mogućnost korišćenja uglja.
Tehničke karakteristike postrojenja omo-
gućavaju i znatno veću proizvodnju ali se, roku, ali uz izuzetne napore svih zaposle-
shodno statusu koji Panonske TE-TO imaju nih, prešli na rad sa mazutom, s obzirom
kao rezervna i vršna elektrana, proizvod- da je u to vreme spoljna temperatura bila
nja odvijala saglasno nalozima EPS-a i znatno ispod nule. Svi potrošači uspešno
potrošača toplotne energije za grejanje i su bili snabdeveni električnom i toplotnom
tehnološke pare. energijom i nisu osetili nestašicu gasa.
Međutim, osim same količine isporuče- Osim ovih činjenica, brz prelazak pogona
ne energije, posebnu vrednost ima činjeni- TE-TO na mazut značajno je doprineo
ca da, Panonske TE-TO, kroz kombinovani da tehnički sistem gasovoda, u situaciji
proces proizvodnje električne i toplotne naglog prekida isporuke gasa, bezbednije
energije, doprinose efikasnijem korišćenju reaguje.
skupog pogonskog goriva (gas i mazut). Navedene činjenice sigurno afirmišu
Važna prednost pogona da alternativno i prednosti pogona TE-TO, o čemu se u
kombinovano koristi gas i mazut, došla je našoj javnosti još uvek nedovoljno zna,
do izražaja upravo u minulim danima janu- a posebno je ovo važno istaći u trenutku
ara 2009. godine, kada je zbog poznatog kada su pred EPS-om i Panonskim TE-TO
spora Rusije i Ukrajne došlo do potpunog krupne odluke o izgradnji novih gasno-par-
prekida isporuke prirodnog gasa. nih blokova.
Panonske TE-TO d.o.o. Novi Sad

Bulevar oslobođenja 100/IV sprat
Tel: 021-527-785
Fax: 021-6614-944
E-mail: info@panonske.co.yu
Web: www.panonske.co.yu

Mehanika, elektrotehnika, informaciono komunikacione tehnologije
Mehatronika
nauka bu dunosti
tehničkih proizvoda spajanjem svih kom-
Mehatronika je sinergetska kombinacija više inženjerskih disci- ponenti u jednu. Ključni faktor u filozofiji
plina. To je sinergetski spoj mašinstva, elektrotehnike i informaci- mehatronike jeste povezivanje mikroelek-
tronike i informatike sa mehanikom kako
ono komunikacionih tehnologija (računarstvo, informatika, auto- bi se postiglo najbolje moguće rešenje.
matika, obrada signala itd) koji se javlja kao vid interdisciplinarnih Mehatronika nije isto što i automatika,
inženjerskih studija, u nastojanju da se ostvari edukacija inženjera robotika ili automatizacija proizvodnje.
sposobnih da razumeju u celini funkcionisanje i projektovanje To su termini koji ne samo da postoje
paralelno jedan s drugim već i jedan za
savremenih sofisticiranih proizvoda uređaja i sistema. drugog. Mehatronika se može prepoznati
P
kao moderna upotreba automatizacijske
oslednjih decenija u svetu se uoča- upravljanje i računarske tehnologije. Tra- tehnologije za širok spektar potreba inže-
va potreba za multidisciplinarnim dicionalna podela na naučne i obrazovne njeringa i edukacije.
prilazom inženjerskim disciplina- oblasti dovela je do nedovoljne komunika-
ma. Pri projektovanju novih proizvoda cije između inženjera različitih struka pri
integrišu se klasične inženjerske oblasti: zajedničkom projektu. Svaka struka vidi
Eti mo lo gi ja
mašinstvo, elektrotehnika, automatsko samo svoj aspekt. S obzirom da ovakvi
M ehatronika nije nova tehnička gra-
na, već novonastali pristup koji
naglašava neophodnost ujedinjavanja
i snažnog međudelovanja različitih pod-
ručja tehnike. Discipline koje sačinjavaju
srž mehatronike vidljive su već iz samog
imena, tj. mehanika i elektronika.
Termin "mehatronika" je prvi put upotre-
bljen 1975. godine u elektroničkoj kom-
paniji Yaskawa u Japanu, kao kombina-
cija reči mehanika-elektronika-kontrola.
Originalno, mehatronika je bila zamišlje-
na kao sredstvo dopunjavanja mehanič-
kih komponenti elektroničkim u preci-
Mehatronički znoj mehanici. Vremenom se koncept
sistemi postaju sve brojniji, složeniji i sofi- mehatronike promenio i uveliko proširio.
proizvodi i sistemi scitiraniji pri njihovom kreiranju neophod-
Osobine mehatroničkih proizvoda i no je pored znanja upravljanja i znanje iz Upravljanje sistemima dostiglo je zna-
sistema su sledeće: računskih tehnologija. Na taj način se kon- čajan pomak sa razvojem softvera za
• funkcionalno međudelovanje izme- stituiše nova oblast nazvana mehatroni- upravljanje procesima. Značajno smanje-
đu mehaničkih, elektroničkih i informatič- kom, koja ne predstavlja novu inženjersku nje cene koštanja i poboljšanja u svetu
kih tehnologija oblast već novi koncept kojim se naglaša- informatike uticali su da osnovni mediji
• prostorno povezivanje podsistema u va potreba za integracijom i intenzivnom za odlučivanje više ne budu orijentisani
jednu jedinicu; inteligencija vezana uz kon- interakcijom između različitih inženjerskih samo na elektroniku već i na softver.
trolne funkcije mehatroničkog sistema disciplina. Kombinacijom ovih naučnih Tako je nastala mehatronika koja primar-
• prilagodljivost, pogodnost uz koju je disciplina postiže se jednostavnost, eko- no označava primenu složenih sistema u
moguće mehatroničke proizvode prilago- nomičnost, pouzdanost i prilagodljivost procesu upravljanja. Sa brzim razvojem
diti promenjivim zadacima i situacijama sistema. softverskog inženjerstva i automatizacije
• multifunkcionalnost koja se odno- Proces konstruisanja mehatroničkih procesa upravljanja, mehatronika dobija
si na funkcije mikroprocesora određene sistema je kreativan proces pri čemu se centralno mesto u primeni na sistemi-
kompjuterskim programom njegove funkcije posmatraju integralno a ma kod kojih je neophodan bilo koji vid
• nevidljive funkcije koje obavlja mikro- ne odvojeno. Veoma često se upravljanje upravljanja. Budućnost mehatronike je
elektronika, teško vidljive i razumljive za nekim delom sistema može učiniti efika- osigurana pre svega u industriji i to u
potrošače snijim pomoću odgovarajućeg konstruktiv- svim granama privrede, što podrazu-
• tehnološka međuzavisnost, usko nog rešenja, pre nego promenom struktu- meva potrebu za inženjerima koji će
povezana sa dostupnim proizvodnim teh- re ili parametara upravljačkog uređaja. Cilj objediniti znanja iz većeg broja naučnih
nologijama. ove nauke je poboljšanje funkcionalnosti disciplina. in

j u
ozbiljna pretnja bezbednosti i zdravlju na radu

modernizacijom države, ubrzanim tem- Mobing karakteriše visoka učestalost
Mobing predstavlja ozbiljno krše- pom života, i prelaskom na kapitalistič- (najmanje jednom nedeljno) i u dužem
nje ljudskih i radničkih prava u vidu ki način poslovanja, raste i broj proble- razdoblju (najmanje 6 meseci). Zbog viso-
specifične vrste devijantnog dru- ma poput povećanih zahteva od strane ke učestalosti i dugog trajanja neprijatelj-
poslodavaca, povećanog broja radnih sati, skog ponašanja, to maltretiranje dovodi
štvenog ponašanja u radnom kolek-
nesigurnosti radnog mesta…što naravno, do značajne mentalne, psihosomatske i
tivu, na prvi pogled prikrivenog i dovodi i do povećanog nivoa stresa na socijalne patnje žrtve.
teško uočljivog, koje ima teške, vrlo radnom mestu. Mobing predstavlja spe-
često tragične posledice kako po cifičan oblik destruktivnog ponašanja na
Mnogo više od konflikta
radnom mestu, pri čemu jedna osoba ili
individualne žrtve i radni kolektiv u čitava grupa, duže vreme vrši sistematsko Mobing je mnogo više od običnih kon-
kome postoji, tako i po društvo koje psihičko, moralno i emotivno zlostavljanje flikata i svađa na poslu. On ima složen
ga ne sankcioniše. i ponižavanje druge osobe, s ciljem ugroža- splet uzroka i posledica. Žrtva mobinga
vanja njenog ugleda, časti, ljudskog dosto- vremenom postaje napadnuta na više
TEKST: JASMINA ORELJ janstva i integriteta. polja istovremeno. Isključivanje iz svakog
P
vida socijalne komunikacije (uskraćiva-
o kazalo se da su društva u tako- nje kontakta, isključivanje iz razgovora,
Neprijateljska komunikacija
zvanom procesu "tranzicije", poput stalno prekidanje u govoru), širenje trače-
našeg, iz mnoštva razloga poseb- Prema nemačkom psihijatru, Hansu va, ponižavanje pred drugima, ismevanje,
no pod ložna ovom problemu. Nai me, Lajmanu mobing ili psihološki teror u ogovaranje, negativni komentari, zadirki-
uporedo sa poslovnom životu odnosi se na neprija- vanje zbog fizičkih nedostatka, nasrtaji
teljsku i neetičku komunikaciju koja je seksualne prirode, potcenjivanje radnog
usmerena na sistematičan način od stra- učinka, davanje besmislenih, ponižavaju-
ne jednog ili više pojedinaca, uglavnom ćih zadataka, pretrpavanje poslom, stalne
prema jednom pojedincu, koji je zbog kritike i prigovori, preterana kontrola, dava-
mobinga stavljen u poziciju u kojoj je nje zadataka neadekvatnih profesionalnoj
bespomoćan i u nemogućnosti da kvalifiaciji radnika… predstavljaju napad
se odbrani i držan u njoj pomoću na ugled, profesionalne kvalitete I, na kra-
stalnih maltretirajućih aktivnosti. ju, i zdravlje žrtve mobinga.
ETI MO LO GI JA
T ermin "mobing" izveden
je od engleskog glagola
"to mob", što znači nasrnuti u
Konrad Lorenc je, proučavajući životne
navike i ponašanje životinja, primetio kod
određenih vrsta ptica (poput čavki,jastre-
masi, navaliti na nekoga, i ba…) specifično ponašanje koje je nazvao
imenice "mob", što znači mobingom. Kada bi jedna od ptica iz jata
rulja, gomila, puk, ološ. primetila u blizini predatora počela bi buč-
Mobing nije jedno- no da obleće oko njega ispuštajući uža-
stavno prevesti na naš sne kreštave zvuke. Takvim ponašanjem
jezik. Najčešće se prevo- bi privukla i ostale iz jata dok na kraju svi
di kao psihološki teror, psihič- ne bi počeli da se ponašaju na isti način,
ko ili moralno zlostavljanje… izrugujući se opasnoj životinji, u nekim slu-
Osamdesetih godina prošlog čajevima sa neverovatnom preciznošću
veka, nemački psihijatar, Hajnc je gađajući izmetom i povraćajući po njoj.
Lajman, počeo je ozbiljno da se Tako bi oterali predatora bez ikakvog fizič-
bavi ovakvom vrstom problema u kog obračuna.
radnim kolektivima. Termin mob- Hans Lajman je primetio sličnu pojavu
bing je preuzeo iz prirodnih nau- i u ljudskom ponašanju, međutim, za
ka, koristeći istraživanja austrij- razliku od ptica, kojima je cilj opstanak i
skog biologa Konrada Lorenca, koji borba za život, ispostavilo se da kada su
je o mobingu govorio u kontekstu u pitanju ljudi ciljeve nije tako lako shvatiti
ponašanja životinjskih vrsta. Naime, i opravdati.
Mobing
U društvima industrijski visoko

razvijenog zapadnog sveta, jedi-
Cena mobinga
no preostalo "ratno polje" na
kome ljudi mogu ubijatI jedni T roškovi mobinga mogu vrlo precizno
matematički da se izračunaju, i kao
takvi izuzetno su alarmantni. Mobing,
druge bez opasnosti od pri- međutim, donosi i drugu vrstu troškova
vođenja pred lice pravde je koji ne mogu tako lako da se pretoče u
radno mesto. cifre. Samim tim što, usled mobinga, pred-
Iz: The Mobbing Ency- uzeća često ostaju bez najkvalitetnijeg
clopaedia - "Mobbing – kadra i što se rad odvija u lošoj atmosferi,
njihova produktivnost drastično opada
Its Course Over Time",
što se pre ili kasnije, neminovno odrazi
Hajns Lajman i na veličinu profita. Hans Lajman je pro-
cenio troškove koje ima preduzeće zbog
mobinga na godišnji gubitak od 30.000
do 100.000$ po radniku koji je bio
podvrgnut mobingu. U Nemačkoj jedan
i odgovornosti, kruta hijerarhija koja ne radnik – žrtva mobinga košta preduzeće
Podela i karakteristike
daje prostora zdravoj komunikaciji između između 25.000 i 75.000 evra godišnje
S obzirom na smer akcija mobing se zaposlenih i uprave, odnosi ispunjeni zavi- zbog gubitaka prouzrokovanih odsustvo-
može podeliti na vertikalni i horizontalni. šću, zlobom, pritiscima, intrigama… vanjem s posla zbog bolovanja, smanje-
Vertikalni mobing se dešava u situaci- nja radnog učinka i zbog grešaka u radu.
jama u kojima se zlostavljanje odvija po Statistički podaci ukazuju da 50% radni-
Ko su moberi?
poslovnoj hijerarhijskoj lestvici. Kada je ka izvrgnutih mobingu ide na bolovanje 6
usmereno "odozgo na dole", odnosno Moberi su agresori koji unapred detalj- nedelja godišnje, 31% od 1,5 meseci do
kada pretpostavljeni teroriše određenog no planiranju etape napada. Oni u najve- 3 meseca, a 11% ostaje kod kuće na bolo-
radnika ili više njih, naziva se "bossing". Po ćem broju slučajeva imaju svesnu nameru vanju više od 3 meseca godišnje.
istraživanjima u Evropskoj uniji, "bossing" da naškode onome koga maltretiraju.
se događa u 55% slučajeva. Zanimljivo je Retki su slučajevi kada je takvo ponašanje
Šta su posledice mobinga ?
da se maltretiranje "odozdo na gore", kad nesvesno. To su manje sposobne, ali moć-
radnici vrše nasilje nad šefovima, događa ne osobe bez kapaciteta za ljubav, radost, Posledice nisu nimalo naivne. Obično
u proseku u samo 5 % slučajeva! igru, kreativnost, davanje i deljenje, najče- prvo dolazi do samooptuživanja žrtve
Horizontalni mobing se javlja između šće nesposobne za bilo koji vid empatije mobinga. Sledi sta-
radnika koji su u jednakom položaju u hije- prema drugome Svojim ponašanjem često nje uzne-
rarhijskoj organizaciji. Osećaj ugroženosti, prikrivaju nemoć u nekoj drugoj sferi svog
ljubomora i zavist mogu izazvati želju da se života (najčešće privatnog, u braku ili poro-
eliminiše neki kolega, pogotovo ako posto- dici), formirajući oko sebe grupu u kojoj
ji uverenje da njegova eliminacija može dokazuju moć i važnost na račun žrtve.
doprineti napretku u karijeri onoga koji zlo- Njima se lako pridružuju slabi, u strahu
stavlja. Takođe, čitava grupa radnika može da ne postanu žrtve. Oni se identifikuju s
zbog unutrašnjih problema, napetosti i lju- agresorom, odnosno staju na njegovu stra-
bomore izabrati jednog kolegu, "žrtvenog nu. Tako mober dobija osobine neke vrste
jarca", na kome će dokazivati svoju moć i destruktivnog lidera. Mobing najčešće
sposobnost. Za razliku od Evropske unije, sprovode osobe između četrdeset i pede-
u kojoj se horizontalni mobing javlja u 45% set godina, podjednako žene i muškarci.
slučajeva kod nas je procenat prilično veći Srećom, izuzetno se retko sreću među
- 69% slučajeva. mladim osobama.
Nezdrava atmosfera Ko su žrtve mobinga?

– pogodno tle
U zavisnosti od okolnosti, žrtve mogu
Jedna je od karakteristika mobinga da biti svi. Mladi, koji iritiraju svojom ambici-
nastaje i buja upravo u nedovoljno tran- jom i željom da se dokažu, oni pred penzi-
sparentoj atmosferi kao posledica pore- jom, mirni i povučeni radnici niže stručne
mećenih međuljudskih odnosa u radnom spreme, oni koji žele više samostalnosti u
kolektivu. Izvorni sukob oko nečega, kao radu i bolje uslove, pripadnici manjinskih
inicijalni događaj, brzo se zaboravlja, a grupa, različite religije, drugačijeg etničkog
zaostale agresivne težnje usmeravaju se porekla, kreativne osobe, višak radne sna-
prema odabranoj osobi. U svakom sluča- ge… To su, često, osobe visokih moralnih
ju, pogodno tle za pojavu mobinga je loša standarda koje nisu spremne za etičke
radna atmosfera, nejasna podela poslova kompromise.
Mobing
ja, spajanje, restrukturi-

Zakoni ranje, informatizacija),
M oralno maltretiranje već je zakonski kažnjivo u mnogim evropskim državama, a naj-

bolje zakone nalazimo u Švedskoj, Norveškoj, Francuskoj, Švajcarskoj. "Mober" je
krivično odgovoran, a žrtva može zatražiti odštetu za nanesenu "biološku štetu".
ekonomska kriza, nesi-
gurnost radnih mesta
i očekivanje fleksibilno-
- 1989. Evropska komisija - donete mere za psihološko zdravlje i sigurnost zaposlenih sti od radnika doveli su
na radnom mestu. do povećanja učestalosti
- 1996. Savet Evrope - Izmenjena Socijalna ekonomska povelja – čl. 26. (Pravo na mobinga, ali i do toga da
dostojanstvo na poslu) poslodavci budu prisiljeni da
- 2000. Direktiva EU o ustanovljavanju opštih uslova analiziraju svaki problem
za jednak tretman u zaposlenju i zanimanju, čl. 1. tač. 3) koji ima negativne
- 2001. Evropski parlament - Rezolucija o uznemiravanju na radnom mestu u kojoj se posledice na pro-
pozivaju socijalni partneri iz država članica da razviju vlastite pristupe za borbu protiv duktiv nost i na
mobinga i nasilja na radu troškove proizvod-
- 2006. Autonomni okvirni sporazum o uznemiravanju i nasilju na radu Evropske nje. Istra živa nja
unije. su dokazala da je
jedan od važnih čini-
mirenosti. Već u toj fazi osobe slabije Poremećaji psihičke prirode, neretko se laca u povećanju tro-
psihofizičke konstitucije mogu sasvim manifestuju nepoverenjem i neprijatelj- škova i mobing. Zbog
da propadnu, da se ili izoluju od spoljnog stvom prema okolini, stalni osećaj nape- toga se, u razvijenim
sveta, pa i porodice, ili postanu agresivni tosti, iscrpljenosti, demoralisanosti zbog zemljama, već odavno
prema sebi i drugima. Ugroženi radnik stalnog ponižavanja, omalovažavanja, ulažu ozbiljna sredstva
često izostaje sa posla, a na poslu se više ismejavanja i odbačenosti. u kreiranje i održavanje
ne zalaže dovoljno i onako kako je ranije U Međunarodnoj klasifikaciji bolesti - zdrave radne atmosfere i
činio. Najčešći simptomi koji se javljaju MKB 10 postoje neke od dijagnoza vezane dobrih odnosa u kolektivima
kod žrtve mobinga su bezvoljnost, neo- za ove probleme: (razvijanje HR službi, moderno
bjašnjiv umor, povlačenje u sebe, gubitak • Z 56.2 – strah od gubitka posla strukturisan menadžment i sl.),
radosti i zadovoljstva u svakodnevnim • Z 56.3 – stresogeni uslovi rada što se vrlo brzo pokazalo kao viso-
aktivnostima, glavobolje, želudačne smet- • Z 56.4 – neslaganje sa pretposta- ko produktivno. Sa druge strane,
nje, poremećaj sna, poremećaj apetita, vljenim ili kolegama. poslodavce na to obavezuje i zakon
povišen krvni pritisak. protiv mobinga.
Skriveni trošak koji
Tri osnovne grupe poremećaja razjeda privredu Iz Ustava
Telesni poremećaji: hronični umor, Velika konkurencija na tržištu, globaliza-
Republike Srbije
smetnje sa probavom, povećana ili sma- cija, organizacijske promene (privatizaci- • Dostojanstvo i slobodan razvoj
njena telesna težina, različi- ličnosti
ti bolni sindromi, smanjen Član 23.
imunitet Ljudsko dostojanstvo je neprikosnove-
Psihički poremećaji: de- no i svi su dužni da ga poštuju i štite.
presija, emocionalna prazni- Svako ima pravo na slobodan razvoj
na, osećaj gubitka životnog ličnosti, ako time ne krši prava drugih
smisla, anksioznost, grubost, zajemčena Ustavom.
gubitak motivacije i entuzi-
jazma, apatija i hipomanija, • Pravo na rad
poremećaj prilagođavanja, Član 60.
nesanica, povećana potreba Jemči se pravo na rad, u skladu sa
za alkoholom, sedativima, zakonom. Svako ima pravo na slobodan
cigaretama. izbor rada.
Poremećaji ponašanja: Svima su, pod jednakim uslovima,
gubitak koncentracije, zabo- dostupna sva radna mesta. Svako ima
ravnost, razvod braka, poro- pravo na poštovanje dostojanstva svoje
dični problemi, suicidalno ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslo-
ponašanje ve rada, potrebnu zaštitu na radu, ogra-
Od svih poremećaja naj- ničeno radno vreme, dnevni i nedeljni
izraženiji su upravo psihič- odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu
ki poremećaji. Od početnih naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slu-
reakcija: samookrivljavanje, čaj prestanka radnog odnosa. Niko se tih
usamljenost i lično obezvre- prava ne može odreći. Ženama, omladini
đivanje pa do poremećaja i invalidima omogućuju se posebna zašti-
prilagođavanja ili post-trau- ta na radu i posebni uslovi rada, u skladu
matskog sindroma (PTSP) sa zakonom. in

Ra si na d.o.o.
P oliesterski merni i razvodni ormari napravljeni su od
samogasivog materijala (poliester ojačan staklenim
vlaknima), otpornog na atmosferske uticaje. Ormari mogu
Firma RASINA se bavi:
• Projektovanjem i šemiranjem elektro - ormara;
biti raznih dimenzija i izvedbi: • Projektovanjem elektro-instalacija i izvođenjem
• slobodnostojeći elektro-radova;
• ugradni • Proizvodnjom grebenastih prekidača firme APATOR;
•nadgradni. • Zastupništvom proizvoda firme APATOR (rastavnih letvi,
Ormari u našoj ponudi ispunjavaju sve tehničke zahteve rastavnih postolja - drisera i drugih proizvoda) i metalnih
EPS-a. Zahvaljujući svojim kvalitetima, naši ar tikli nalaze gibljivih creva italijanskih proizvođača TEAFLEX i
primenu u industrijskim sektorima energetike i telekomu-
EURO 2OO.
nikacije.
Kontakt:
Rasina d.o.o.
Slobodana Principa 1,
11050 MML Beograd
Tel: +381 (0)11 3047 – 558
+381 (0)11 3047 – 559
Mob. +381 (0)64 8207 – 415
E–mail: office@rasina.com
finansije
fina
j
NLB banka
Ujedinjene banke
NLB Grupe u Srbiji
NLB banka od 1. januara 2009.
NLB LHB banka a.d. Beograd pripojena je NLB REGION BEOGRAD Filijala Odžaci
Continental banci a.d. Novi Sad. Pripajanje NLB Ekspozitura Odžaci, Odžaci, Sombor-
LHB banke izvršeno je 31.12.2008. godine.
NLB Continental banka od 1. januara 2009. Filijala Novi Beograd ska 27, 025/ 742-115
godine posluje pod novim imenom NLB banka, Ekspozitura Novi Beograd, Novi Beo- Filijala Subotica
sa sedištem u Beogradu. grad, Bulevar Mihaila Pupina 165v, 011/ Ekspozitura Subotica 1, Subotica,
NLB banka pokriva tržište cele Srbije, ima 2225-118, 2225-119 Park Rajhl Ferenca 3, 024/ 620-100
120 poslovnica odnosno 950 zaposlenih.
Osnovni kapital banke će biti 70 miliona evra,
Filijala Vračar Filijala Sombor
a bilansna suma 465 miliona evra. Ekspozitura Kralja Petra, Beograd, Kra- Ekspozitura Sombor, Sombor, Vojvo-
NLB banka je članica NLB Grupe - jedne od lja Petra 9, 011/ 3020-329 đanska 3, 025/ 23-033
najjačih međunarodnih bankarskih grupacija Filijala Čukarica Filijala Zrenjanin
Centralne i Istočne Evrope. Ekspozitura Čukarica, Beograd, Šuma- Ekspozitura Zrenjanin, Zrenjanin, Kra-
dijski trg 6a, 011/ 3543-258 lja Aleksandra Karađorđevića 33-35,
023/ 565-234
Filijala Sremska Mitrovica
NLB grupa je najveća slovenačka među- Ekspozitura Sremska Mitrovica, Srem.
narodna finansijska grupa koja posluje na Mitrovica, Trg Sv. Dimitrija 3, 022/ 610-
18 tržišta. U sastavu NLB grupe posluje 61 900
članica. Sa 16 banaka, 11 lizing kompani- Filijala Bačka Palanka
ja, 12 preduzeća za međunarodne finansij- Ekspozitura Čukarica
EkspozituraBačkaPalanka,Bač.Palan-
ske transakcije, 5 osiguravajućih društava, ka, Kralja Petra I 13A, 021/ 750-100
društvom za upravljanje imovinom i još 16 Ekspozitura Železnik, Beograd, Titova
drugih preduzeća, ova grupa je u mogućno- 8, 011/ 2571-142 REGION CENTRALNA SRBIJA
sti da svojim klijentima, pa i najvećim, kao
što su države i velike korporacije, ponudi Filijala Smederevo
najrazličitije finansijske usluge. NLB Gru- Ekspozitura Smederevo, Smederevo,
pa ima 1.500 korespodentskih veza u 140 Karađorđeva 14, 026/ 633-200
država i u njoj je zaposleno 9.000 ljudi. Filijala Kragujevac
Međunarodne ocene boniteta koje NLB Ekspozitura Kragujevac, Kragujevac,
Grupi omogućavaju pristup izvorima finan- 27. marta 19, 034/ 331-748
siranja u inostranstvu su: Moody's Aa3, Ekspozitura Železnik Filijala Loznica
Fitch A- i Capital Intellience A. Ekspozitura Loznica, Loznica, Vere Bla-
Više informacija možete naći na: Ekspozitura Vidikovac, Beograd, Kne- gojević 2E – 9, 015/ 881-895
www.nlbskupina.si ili www.nlbgroup.si. za Višeslava 63, 011/ 3561-516 Filijala Valjevo
Ekspozitura Valjevo, Valjevo, Doktora
Pantića 107, 014/ 295-800
Filijala Niš
NLB banka je zahvaljujući svojoj pos- Ekspozitura Niš, Niš, TPC "Kalča", lame-
lovnoj mreži prisutna u većini važnih la C, lokali 72 i 73, 018/ 522-345
komercijalnih centara u Srbiji. Sedište NLB Filijala Kruševac
banke se nalazi u Beogradu, a pored toga, Ekspozitura Vidikovac Ekspozitura Kruševac, Kruševac, Dra-
postoji 20 filijala i oko 100 ekspozitura i gomira Gajića 82, 037/ 418-390
agencija širom Srbije. Poslovna mreža je Filijala Voždovac Filijala Jagodina
brižljivo osmišljena da obezbedi jedno- Ekspozitura Voždovac, Beograd, Kumo- Ekspozitura Jagodina, Jagodina, Kne-
stavnu i brzu uslugu za naše klijente. draška 170-174 , 011/ 397-11-78 ginje Milice bb, TC Stara pošta, 035/
Filijale uživaju visok stepen nezavisno- Filijala Pančevo 200-100
sti i obezbeđuju kompletan spektar ban- Ekspozitura Pančevo, Pančevo, Kara- Filijala Kraljevo
karskih usluga kako korporativnim, tako i đorđeva 2-4, 013/ 314-400 Ekspozitura Kraljevo, Kraljevo, Cara
individualnim klijentima. Ipak, sve filijale i Lazara 24, 036/ 318-052
agencije su povezane u zaokružen poslov- REGION VOJVODINA
ni sistem koji funkcioniše na bazi stvara- Kontakt:
nja profita. Filijala Novi Sad Sedište NLB banke
(Članak realizovan u saradnji sa Filijalom Ekspozitura Centar, Novi Sad, Trg Mla- Bulevar Mihaila Pupina 165v
Čukarica NLB banke) denaca 1-3, 021/ 6615-500 011/ 2225-118, 2225-119
www.nlb.rs

Aktuelno
U periodu recesi je očeku je se

umereni rast srpskog IT tržišta
Društvo za informatiku Srbije i Udru- Na skupu su se čuli i mnogi predlozi
ženje informatičke delatnosti pri Pri- mera koje bi doprinele umanjivanju efeka-
vrednoj komori Srbije organizovali su ta finansijske recesije na IT tržište u Srbiji.
konferenciju "IT tržište i delatnosti Predloženo je stvaranje povoljnijih uslova
u Srbiji i recesija". Na konferenciji za izvoz IT opreme i usluga, bolji status
domaćih IT kompanija na javnim konkur-
su učestvovali predstavnici Vlade,
sima, pokretanje masovnih kampanja za
IT analitičari i predstavnici velikih IT
IT opismenjavanje i brži razvoj e-uprave i
kompanija u Srbiji. e-trgovine.
Jedan od predloga bio je i da se pri Mini-
M i nistarka za telekomunikacije i infor- IT analitičar Milovan Matijević iz kom-

maciono društvo u Vladi Republike panije Mineco, naveo je da je po prelimi-
Srbije, Jasna Matić, izjavila je da će IT narnim rezultatima u četvrtom kvartalu
starstvu za telekomunikacije i informaci-
ono društvo obrazuje IT forum, u okviru
koga bi se detaljno analizirale i operacio-
sektor u Srbiji u narednom periodu moći ove godine petnaest najvećih IT distribute- nalizovale inicijative koje mogu da dopri-
da pruži inostranim firmama ra u Srbiji zabeležilo pad proda- nesu smanjivanju štetnih efekata recesije
IT tr ži šte u na šoj
dobru ponudu za smanjenje je od 15%. Uočava se usporava- i afirmaciju IT delatnosti kao kvalitetnog
zemlji neće zabeleži-
troškova uz zadržavanje kon- nje rasta IT tržišta i to posebno činioca razvoja Srbije.
ti pad u 2009. godi-
kurent ske pred no sti. Ova u trećem kvartalu, tako da će
ni, ali će rasti nižom
ponuda pre svega je usmere- stopom se rast IT tržišta ograničiti na
na ka malim i srednjim pred- oko 20%, ili po nekim prognoza- Cisco preneo
uzećima iz Evropske unije, koja ne mogu ma čak na 12%, što je tek trećina rasta IT
svoju proizvodnju da premeste na neke tržišta u 2007. godini. WebEx na iPhone
jeftinije i dalje lokacije u svetu. Milovan Matijević procenjuje da IT trži- Ukoliko se nađete van kancelari-
Ministarka Jasna Matić istakla je da šte u našoj zemlji neće zabeležiti pad u je bez računara to više neće biti
šansu za IT sektor u Srbiji vidi u tome što 2009. godini, ali će rasti nižom stopom, dovoljno da opravdate izostanak sa
će velike svetske firme u periodu recesije, i dodao da od januara do septembra sle- sastanka zakazanog preko konfe-
kada prođe prvi udar, pokušati da ostvare deće godine IT kompanije očekuje "duga
rencijskih sistema WebEx Meeting
uštede i reorganizuju svoje poslovanje niska sezona", što bi trebalo iskoristiti za
tako da smanje troškove i zadrže tržište, reorganizaciju preduzeća i njihovo poveća-
Center i Unified MeetingPlace kom-
kupce i svoju konkurentsku prednost. nje efikasnosti. panije Cisco Systems.
C isco je u utorak 6. januara u Apple-

ovoj mrežnoj prodavnici App Store
LG Electronics i REC ponudio besplatnu aplikaciju pomoću
koje vlasnici iPhone-
proizvode solarne ćeli je a mogu da učestvuju
u virtuelnim WebEx
Južnokorejska kompanija LG Electro- ćelija. Na tim linijama će se proizvoditi sastancima. Moći će
nics potpisala je petogodišnji ugovor solarne ćelije zasnovane na nanokristali- da učestvuju u audio delu sastanka, kori-
vredan 340 miliona dolara, sa nor- ma. Radi se o ćelijama izgrađenim od sup- ste tekstualni razgovor i vide prezentacije,
veškom kompanijom REC Wafer o strata silicijuma koji je presvučen slojem aplikacije i radne površine računara koje
nanokristala. se prikazuju u okviru sastanka.
isporuci silicijumskih podloga name-
Cisco je u proteklih par godina od kom-
njenih za proizvodnju solarnih ćelija.
panije koja pravi mreže koje povezuju
računare i ser vere
K ompanija LG Electronics se upustila u

nadmetanje na tržištu solarnih ćelija
i panela, otkako je u junu prošle godine
postala i davalac
platformi koje poje-
dinci koriste u tim
WWW.MIKRO.RS
od svoje sestrinske kompanije LG Chem mrežama. Konferen-

kupila njen ogranak za proizvodnju solar- cijski sistem visoke
nih ćelija. Dve nove linije će zajednički obezbediti definicije Telepresence je njen vrhunski
LG je u oktobru prošle godine saopštio podloge dovoljne za izradu solarnih ćelija proizvod za potrebe saradnje, a zahvalju-
da će u svojoj fabrici plazma panela u koje godišnje mogu proizvesti 120 mega- jući tome što je kupila kompanije WebEx i
gradu Gumi u Južnoj Koreji, reorganizovati vata (MW) snage, a očekuje se da će prva MeetingPlace u ponudi ima i mrežnu kon-
jednu proizvodnu liniju koja se trenutno ne od te dve linije početi sa radom u prvom ferencijsku uslugu i mogućnost držanja
koristi, u dve linije za proizvodnju solarnih tromesečju 2010. godine. sastanaka preko lokalne mreže, redom.
IZVOR:

WWW.EKAPIJA.COM
audio/video
video
/ Aktuelno
Plazma televizori VHS je konačno

energetski neefikasni? mr tav
N ovi zakoni koje Evropska unija pla-
nira da usvoji u najskorijoj buduć-
nosti mogli bi doneti velike probleme
je, dok LCD televizori i televizori sa katod-
nom cevi troše u proseku 350W, 322W,
pa za njih ovaj zakon ne bi bio
M a da je de fi ni tiv no na pu šta-
nje VHS traka objavljivano još
2006. godine, to se nije zaista desilo
proizvođačima plazma televizora. U poguban. – sve do sada. Krajem decembra pro-
skladu sa njima, prodaja plazma televi- šle godine, poslednji veliki distributer
zora mogla bi biti zabranjena na tržištu ovih kaseta, Distribution Video Audio
IZVOR:
Evropske Unije ukoliko se ne smanji

njihova potrošnja energije. Ovi zakoni
pred vi đa ju i obave zno ozna čava nje
potrošnje na vidljivom mestu na elek-
tronskim uređajima kako bi kupci imali
jasnu informaciju o njihovoj potrošnji.
Slična odluka se, već neko vreme, spro-
vodi kada se radi o frižiderima i drugim
uređajima bele tehnike. Navodi se, na
primer, da plazma televizori od 42" u
proseku troše 822W električne energi-
Britanski "PM Components"

želi da ulaže u niški "EI RC"
B ritanska kompanija "PM Compo-
nents" zainteresovana je za ulaganja
u fabriku "EI RC" koja posluje u sastavu
Britanije sa niškim
gradonačelnikom
Milošem Simono-
niške Elektronske industrije. Sekretar vi ćem, Grovs je
za ekonomske odnose ambasade Velike istakao da bi ula-
WWW.MIKRO.RS
Britanije, Nik Grovs istakao je da je kom- ganje "PM Compo- iz Palm Harbora u Floridi, isporučio je
panija "PM Components" zainteresovana nents" bio dobar svoj poslednji paket i time definitivno
je za ulaganje u nišku "EI RC" gde je pla- signal i za druge stavio tačku na ovaj medijum. Rajan
britanske investi- Kugler, predsednik i vlasnik kompa-
tore. Simonović nije, rekao je da je VHS sada nesum-
je istakao da je njivo mrtav jer je on poslednji koji je
Niš uz objekte, infra- naručivao i prodavao trake ovog forma-
nirana proizvodnja vakuum cevi strukturu i stručnu radnu snagu, kao ta. "Sve što je još ostalo u magacinu
IZVOR:
za muzička pojačala "Marshall". Prili- dodatni podsticaj pripremio i paket olak- poklonićemo ili baciti. Ovo je kraj".
kom susreta delegacije ambasade Velike šica za investitore.
Veliki indus trijalci
Lazar Dunerski
čuveni veleposednik, zadužbinar i boem
Prema najnovijim rezultatima Međunarodne akademije
za istraživanje porodičnog preduzetništva, u vlasništvu
porodica nalazi se između 80 i 95% svih svetskih privat-
nih firmi. One apsorbuju šezdeset odsto ukupne svetske
zaposlenosti. Statistika govori u prilog tome da porodič-
ni posao predstavlja veoma važan element u privred-
nom i socijalnom razvoju svake države. Priča o porodici
Dunđerski, koja je spadala u najimućnije veleposednike
na području cele Vojvodine, i o njenom možda najpozna-
tijem predstavniku Lazaru Dunđerskom, govori o tome Zamak "Damaskin" Lazara
kako je nekada izgledao porodični biznis kod nas. Dunđerskog u Hajdučici
L
azar Dunđer ski, jedan od naj- nadgledao i davao uputstva pri moder- letnjikovci koje je ostavio za sobom, pred-
bogatijih Srba modernog doba, nom obrađivanju zemlje, iz dana u dan stavljaju svojevrsno kulturno blago i spa-
poslovao je u drugoj polovini pret- je satima putovao, u ono doba kolima, daju u jednu od nezaobilaznih turističkih
prošlog veka u Austrougarskoj, sve do da bi svugde lično i što češće obilazio ponuda vojvođanske ravnice.
pred kraj Prvog svetskog rata, kada je sva svoja ogromna imanja na pet velikih
umro 1917. godine u Novom Sadu. Bio spahiluka i više velikih salaša, lično je
Potomstvo
je najmlađi od trojice sinova vodio svoju veliku i razgrana-
Gedeona – Gece iz Srbobra- tu trgovinu hranom i stokom Lazar je ima petoro dece: sinove Đor-
na, prvog Dunđerskog koji i sam je stalno nadgledao đa i Gedeona i kćeri Lenku, Milku i Olgu.
se obogatio, i po kome je ova mnogobrojna svoja industrij- Olga je posle očeve smr ti vodila imanje
familija bogatih zemljoposed- ska preduzeća." u Hajdučici i upamćena je po primernoj
nika i industrijalaca nosila Po čet kom pro šlog ve ka veleposedničkoj praksi. Na Olginom ima-
"špicnamet" Gecini. Lazar Lazar Dunđerski je ojačao kao nju, između dva velika rata, nalazila se
Dunđerski je sa ocem zapo- industrijalac. Gradio je i kupo- najbolja ergela konja u državi i farma
čeo trgovinu žitom i drugom vao fabrike koje su imale veze u kojoj se gajilo 500 jorkširskih svinja,
robom. Njegove lađe su plo- sa poljoprivredom. Među nje- vinograd sa prvoklasnim grožđem koji se
vile Dunavom, Tisom, Dravom, Savom, govim poslonim poduhvatima nalaze se
Begejem - do Beča, Segedina, Siska... fabrike alkohola, dve pivare, fabriku za Zamak Dunđerskih u Kulpinu
Dostigao je uspeh da ima najviše efek- preradu uljane repice, u kojoj su pravila
tivnog žita u rukama u celoj tadašnjoj i kolomast, veliki mlinovi koji su mleli i po
Austrougarskoj. 24 vagona žita dnevno...
Veleposednik - ranoranilac Zadužbinar i dobrotvor

Novac iz trgovine ulagao Lazar Dunđerski je imao ogroman
je u ze mlju, ku pu ju ći ima- ugled i u bankarskom svetu onog doba.
nja od mađarske vlastele. Odigrao je ključnu ulogu u osnivanja Srp-
Oko 1900. godine obra- ske banke u Zagrebu, u koju su novac
đivao je 42.000 kata- ulagali austrougarski Srbi, načinivši od
starskih jutara zemlje. toga nje jednu od najuglednijih novčar-
Gajio je svinje, goveda skih ustanova, ne samo u Dvojnoj monar-
i ovce. U zapisima poro- hiji, nego u Evropi i svetu. Bio jedan od
dičnog hroničara Dun- glavnih osnivača Centralnog kreditnog
đer skih, Tri ve Mi li ta ra, zavoda, čija zgrada i danas spada u naj-
sačuvana je uspomena lepše građevine Novog Sada. Pored toga
na njegovu posveće- što je bio jedan od najuspešnijih velepo-
nost poslu: "Ustajao sednika, Lazar Dunđerski je zapamćen i
je svagda pre zore, kao veliki dobrotvor i zadužbinar. Dvorci i

Veliki indus trijalci
prostirao na 6 jutara zemlje, stakle- se nalazila mnoga preduzeća: fabrike špi- Pivo hlađeno u šampanjcu
na bašta u kojoj su negovane mladi- ritusa, mlin, pivare, fabrika leda, tvornica
ce za voćnjake, fabrika za preradu štofova, fabrika motora, fabrika aviona Lazar Dunđerski je 1891. godine, kupio
kudelje koja je gajena na površini od "Ikarus"... Gedeon je umro 1939. godine, od vlasnika Bela Rože, pivaru u Velikom
300 jutara. a njegova imanja su komunističke vlasti Bečkereku, koju je proširio i snabdeo naj-
Đorđe Dunđerski, stariji Lazarev sin, nacionalizovale od njegovih sinova Lazara modernijim mašinama. Fabrika je imala
bavio se, između dva velika rata, razvojem i Dušana. dve parne mašine, 2 električna generato-
industrije pokrećući razne fabrike poput Imovina Dunđerskih je oduzeta zbog ra, 1 dizel motor, 3 postrojenja za hlađe-
fabriku seruma, fabrike konzervi, umetnički optužbe da su vlasnici radili za okupator- nje, 4 parna kotla, uređaje za kuvanje piva,
štamparski zavod "Grafika"... sku vojsku, iako su tokom rata sva njihova odeljenje za proizvodnju slada, podrum za
I na spisku privrednih poduhvata mla- imanja bila pod vojnom upravom, izuzeta lagerovanje piva i sopstvenu proizvodnju
đeg Lazarevog sina Gedeona, takođe, su od njihove kontrole. leda. Radila je pod nazivom: Pivara Lazara
Dunđerskog sve do nacionalizacije.
Porodični biznis u svetu Pored toga što je bio izuzetno uspešan i
posvećen industrijalac, Dunđerski je, isto-
Doprinos porodičnog
Porodični biznis vremeno bio i veliki boem. Često je odlazio
biznisa u bruto
kao % ukupnog Radna snaga u Peštu da se provede. Čuvena je anegdo-
nacionalnom
broja biznisa ta po kojoj je Lazar jednom prilikom, u blat-
dohotku
njavim čizmama i paorskom odelu, ušao u
Italija 90% 80% 75%
luksuzni "Grand hotel" na Margo Sigeru, u
Nemačka 60% 66% 71% kome su sedeli mađarski plemići i naručio
Velika Britanija 70% 65% 60% pivo u boci. Kako bi ga ponizili, peštanski
SAD 96% 40% 50% plemići su naručili bocu šampanjca da se
Australija 80% 50% 45% hladi u kibli punoj hladnog piva! Dunđerski
Francuska 60% 60% 43% ih je mirno pogledao i naručio još jedno
pivo - ali da se hladi u kibli punoj hladnog
Izvor: Centar za istraživanje porodičnog preduzeća "Od oca sinu",
iz časopisa "Privredni praktikum", br. 147-149 šampanjca! in
reciklaža
reci
Čudesni aluminijum
Krug reciklaže limenke (Na sta vak iz pret hod nog bro ja)
PRIREDILA: JELENA KIŠ, RECAN FOND ZA "hladno valjanje" na tačne specifikacije i štampanju. Nakon dekoracije koja se
POVRAĆAJ I RECIKLAŽU LIMENKI debljine lima koje su određene od strane direktno štampa na limenku, one se suše
proizvođača limenki. i dalje pripremaju tako što se telo limen-
Nakon što pristignu iz raznih ke u procesu proizvodnje dalje sužava
jer su poklopci limenki koji se proizvode
delova Evrope i sveta, limenke Ekološki efikasno u specijalizovanim fabrikama uži od tela
upakovane u bale dolaze u Zaštita životne sredine u ovoj fabrici limenki. Poklopac je, radi uštede na ukup-
Novelis, fabriku za reciklažu je pod kontrolom Pravilnika za sprečava- noj masi, manjeg dijametra u odnosu na
aluminijumskih limenki koja nje zagađenja i kontrole 2000, Evropske telo limenke (oko 25% od njene ukupne
Agencije. Svi otpadni gasovi proizvedeni mase).
se nalazi u Warringtonu kraj tokom procesa usitnjavanja, skidanja Proizvođači limenki naglašavaju da je
Manchestera u Engleskoj. Ova u poslednjih 25 godina postignuto puno
fabrika, otvorena 1991. godine, toga što doprinosi zaštiti životne sredine
jedina je koja se bavi reciklažom i održivosti. Razvijanjem tehnologije i opti-
mizacijom operacija značajno se smanjuje
limenki u Evropi. Trenutni kapaci- potrošnja metala (za 20% je smanjena
tet fabrike iznosi 135.000 tona tonaža sirovina potrebnih za proizvodnju
limenki godišnje. limenke), neto emisija ugljendioksida (za
60%), kao i potrebna energija.
P
Limenke i odvojeno poklopci za limen-
roces topljenja-reciklaže alumini- ke se transportuju do punionica gde se
jumskih limenki sastoji se od četiri čiste pod visokim pritiskom vazduha i
etape: usitnjavanja, skidanja sloja sloja boje, topljenja i drugih operacija, vode, pune sadržajem, zatvaraju i dolaze
boje, topljenja i izlivanja. odvode se iz fabrike i tretiraju u objektu do poslednje destinacije – prodavnice i
Limenke propisno upakovane u bale, koji je izgrađen samo za ove potrebe. Svi kupca.
nakon što su pristigle iz raznih delova Evro- nus-produkti (npr. vapno i bikarbonati) I upravo od kupca, potrošača, odnosno
pe od regionalnih dobavljača usitnjavaju koji se dobijaju u procesu prečišćavanja od svih nas zavisi da li će krug reciklaže
se u vrlo male komadiće. Ovaj pripremni zbrinjavaju se na adekvatan način, tako limenki opet da se zavrti.
proces omogućava odstranjivanje i najsit- što se recikliraju i koriste za proizvodnju
nijih nečistoća kako bi se masa pripremila produkata za gradnju.
za sledeću fazu. Ovako usitnjeni delovi Ekološka limenka
limenki prolaze kroz dupli magnetski sepa- • Sve limenke za napitke je moguće
Proces proizvodnje limenki
rator kako bi se odstranili metalni delovi, u potpunosti reciklirati i to neograničen
ponajpre čelični delovi kao ostaci čeličnih Već pripremljeni limovi aluminijuma broj puta bez gubitka kvaliteta materijala
limenki, vezovi tj trake kojim su pričvršće- prolaze kroz vertikalnu presu (presu za koji se od njih ponovo dobija.
ne bale, itd. pravljenje šolja) koja pravi na hilja-
Lak i boja koja se nalazi na de plitkih kalupa (šolja) koji
površini limenke se poseb- se zatim horizontalnim presa-
no tretiraju u ovom proce- ma provlače kroz seriju sve
su tako što se uduvava manjih i manjih prstenova
vruć vazduh od 500oC kroz kako bi se dobio oblik limen-
usit nje ne de love. Ova ko ke. U proteklih 25 godina, u
pročišćena masa se topi u Evropskoj uniji je prosečna
visokim pećima na 700oC. težina limenki za piće sma-
Tečni aluminijum se izliva u njena za 45%. Danas je zid
specijalne kalupe, hladi se limenke debljine jedne vlasi • Reciklirani materijal je istog kvaliteta
vodom i formira se u blokove kose. kao i primarni proizvod, dok neki amba-
- ingote koji su teški 27 tona Limenka nakon oblikovanja lažni materijali gube neke od svojih prvo-
a dugački 9m. Jedan takav prolazi kroz "trimer" mašinu bitnih osobina, pa se ne mogu koristiti u
blok napravljen je od 1,5 milio- koja je skraćuje na tačno odre- iste svrhe.
na limenki za piće. Fabrika za đenu veličinu. Zatim dolazi niz • Procesom reciklaže limenki upotre-
reciklažu dnevno proizvede 15 etapa u pranju i sušenje u peć- ba energije može da se smanji i za 95%
ovakvih kalupa na dan. nicama. U 2006. godini u zapadnoj Evropi se
Blokovi aluminijuma prolaze kroz pred- Nakon procesa pranja, ivice limenki recikliralo skoro 60% (57.7%) svih limen-
grejanje na 600oC, i zatim se podvrgavaju se zaštićuju UV otpornim lakom, a zatim ki (podaci Evropske aluminijumske aso-
prvom "toplom valjanju". Nakon toga sledi se suše kroz set UV lampi i podvrgavaju cijacije, februar 2008). in

PRIJAVA ZA
BESPLATNE
PRIMERKE ČASOPISA
Da li želite da ubuduće dobijate vaš besplatni primerak Da bi ste počeli da dobijate vaš BESPLATNI primerak
časopisa Industrija? časopisa Industrija potrebno je da u potpunosti ispu-
nite ovaj formular, i da nam ga zatim pošaljete na neki
Da Ne od sledećih načina:
1. faksom na broj +381 (0)11 3088-313 ili 3809-235
Potpis 2. poštom na sledeću adresu:
BAZIS EVENT MEDIA
Datum Grčića Milenka 39, 11000 Beograd
Formular možete ispuniti i putem Interneta, na Web
adresi www.bem.rs.
Ime i prezime:
Pozicija u okviru kompanije:
Kompanija:
Adresa:
Poštanski broj i mesto: Država:
Tel. Fax.
E-mail: Internet adresa:
Kog tipa je organizacija u kojoj radite? Da li želite da dobijete dodatne informacije

(molimo vas označite odgovarajuće kvadratiće) o drugim izdanjima preduzeća Bazis Event
Zastupnik/distributer Media:
Proizvođač (molimo vas označite odgovarajuće kvadratiće)
Iznajmljivanje/lizing opreme i/ili mašina Modul - časopis o arhitekturi i građevinarstvu
Konsultantska kompanija Građevinski informator - specijalizovan
Nacionalni/regionalni/lokalni organ vlasti poslovni katalog građevinske industrije u
Drugo (molimo vas navedite) Srbiji, kao i u zemljama ex-Jugoslavije
Molimo vas da date detaljniji opis delatno-

sti organizacije u kojoj radite: Bazis Event Media nudi, pod povoljnim
uslovima, mogućnost organizacije različitih
seminara, skupova i prezentacija u potpuno
opremljenoj konferencionoj sali. Da li želite da
dobijete dodatne informacije o ovoj ponudi?
Da
Preporučite kompanije koje bi po vašem mi- Ne
šljenju bile zainteresovane da dobijaju naš
časopis:
Napomena: Izdavač zadržava pravo da prihvati samo
one formulare u koje su uneti svi traženi podaci, kao i da
primerke časopisa šalje onim preduzećima i institucijama
koje ispunjavaju preduslove definisane politikom izdavača.
Ova ponuda važi isključivo za teritoriju Srbije.
ČASOPIS "INDUSTRIJA" MOŽETE BESPLATNO PREUZETI I SA INTERNETA

KAO PDF FAJL! Više detalja na internet adresi www.bem.rs
BAZIS EVENT MEDIA, Grčića Milenka 39, III sprat, 11000 Beograd
vodič
vo
Izbor sajamskih događaja
BEOGRAD NINBERG, NEMAČKA

Dogovoreno jačanje saradnje
5. INTERNACIONALNI SAJAM BREN- BIOFACH – Od 19. do 22. februara
DOVA – Od 12. do 14. februara Sajam organske hrane Vojvodine i italijanske regije
reflektor
Promocija najboljih svetskih, regional- www.biofach.com redsednik izvršnog veća Vojvodine,
Bojan Pajtić, i predsednik Regi-
je Friuli-Venecija-Đulija, Renzo Tondo,
potpisali su zajedničku izjavu kojom se
potvrđuje zainteresovanost za unapre-
đenje regionalne saradnje. Dogovoreno
je da se uskoro formira mešovita radna
grupa koja će u naredna četiri meseca
precizirati aktivnosti na ubrzanju sarad-
nje između ove dve regije.
Radna grupa će predložiti prioritetne
teme, kao što su institucionalno uređe-
nje i poreska decentrali-
zacija, lokalni razvoj,
sistemi malih i
srednjih predu-
zeća, turizam,
kultura, pravno
ORDENONE, ITALIJA
nasleđe Evrops-
SAMULEGNO 2009 – Od 12. do 15. ke unije, obuka
februara
nih i domaćih brendova okupljenih na 17. sajam mašina i tehnologija za
jednom mestu. obradu drveta
www.samulegno.it Položaj regije
4. MOTOPASSION – Od 11. do 15. Friuli - Venecija
marta - Đulija
BRATISLAVA, SLOVAČKA
Motocikli, skuteri, bicikli, rezervni delovi,
IZVOR:
oprema i pribor, prateća industrija, stru- INDUSTRY EXPO – Od 17. do 19.
kovne organizacije, udruženja, klubovi, februara
mediji... 3. sajam novih industrijskih tehnologi- i korišćenje pristup-
ja, materijala i opreme nih fondova i osta lih
31. MEĐUNARODNI SAJAM NAUTIKE www.incheba.sk programa Evropske
– Od 11. do 15. marta unije. Tonda je tom
Plovila svih vrsta (jahte, gliseri, jedrilice, prilikom izjavio da
KIJEV, UKRAJINA
WWW.EKAPIJA.COM
čamci), brodski i vanbrodski motori, sred- brojnost italijanske delegacije govori o
stva i pribor za održavanje plovila, opreme KIEVBUILD - Od 24. do 27. februara njihovoj zainteresovanosti za saradnju
za sportove na vodi, oprema za ronjenje, Me đu na rod ni sa jam gra đevin skih sa Vojvodinom i najavio skorašnju pose-
podvodni ribolov i ribolov. materijala tu italijanskog ministra poljoprivrede
www.sajam.co.rs www.kievbuild.com.ua Vojvodini.
XX in dustrija 19 / februar 2009.

Industrija 19

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Industrija 19

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

uvodnik

uvo Broj 19 industrija

Indeks oglašivača Tel./faks:

4 in dustrija 19 / februar 2009.

KROZ SRBIJU BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU

in dustrija 19 / februar 2009. 5

K rajem januara Vlada Srbije usvojila

P o rečima generalnog direktora “Carls-

N a devizni račun Republike Srbije u

6 in dustrija 19 / februar 2009.

Fijat u martu počinje proizvodnju automobila “Punto” u Kragujevcu

K ako se predviđa sporazumom koji su

RTB “Bor” “Ipok” najbolji izvoznik

P o rečima ministra ekonomije Srbije

Blago “Hisara” ponovo na trpezi

vi Fondu za razvoj i poveriocima, kao i da ru” planiraju da proizvodnju usme-

in dustrija 19 / februar 2009. 7

“Titov sapun” uskoro Najveći izvoz u decembru - muška odeća,

Novi standardi u ergonomiji i dizajnu Boschovog odvijača Ixo

N ovi Boschov Ixo odlikuje se sport-

in dustrija 19 / februar 2009. 9

A ko etimologija reči kriza potiče

Iz knjige: Postupanje preduzeća i preduzetnika

10 in dustrija 19 / februar 2009.

in dustrija 19 / februar 2009. 11

Prema istraživanju Svetske banke u izveštaju pod naslovom Glo-

PRIREDILA: JASMINA ORELJ uzetnike i one najveće i one najmanje, da

12 in dustrija 19 / februar 2009.

in dustrija 19 / februar 2009. 13

Šeklton je napravio nekoliko Šeklton se maksimalno žrtvovao za

14 in dustrija 19 / februar 2009.

16 in dustrija 19 / februar 2009.

in dustrija 19 / februar 2009. 17

18 in dustrija 19 / februar 2009.

Godine 2007. Zrenjanin je proglašen kapitalni objekti, poput šećerane, kako

in dustrija 19 / februar 2009. XX

od Beograda i 50km od granice sa

strijske kapacitete instalirane u njemu, ma zbog duge tradicije u

20 in dustrija 19 / februar 2009.

la. Od trenutka podnošenja preduzetnicima savetodav-

in dustrija 19 / februar 2009. XX

22 in dustrija 19 / februar 2009.

ma polomljenih delova • specijalne dodatne

in dustrija 19 / februar 2009. 23

Put razvoja Vrhunski rezultati Rezultati ispitivanja zvanično su obja-

vreme dobro došlo kao supstitu-

je potvrđen u sanaciji bombardovanjem

O zbiljan razvoj i proizvodnja ove opre-

preduzeća za prenos električne energije,

24 in dustrija 19 / februar 2009.

DURMA MAŠINE unapređuju

- Gasoviti kiseonik i azot od čistoće

26 in dustrija 19 / februar 2009.

in dustrija 19 / februar 2009. 27

Bo gat stvo is to ne Sr bi je

28 in dustrija 19 / februar 2009.

in dustrija 19 / februar 2009. 29

TEKST: DOC. DR DRAGAN ŠKOBALJ, DIPL. MAŠ. INŽ.

30 in dustrija 19 / februar 2009.

Aktivna politika tražnje

in dustrija 19 / februar 2009. 31

Politika raznovr snosti

32 in dustrija 19 / februar 2009.