Ellen Finkelstein AutoCAD 2000 Biblija

. Iscrpan i pouzdan vodič...
Pronaci cctc brojnc mogučnosti za koje nistc

ni znali i naučičetc da određene poslcnc obavljatc na nov način,
što če stalno povečavati vaš učinak.”
BO PROCENATA tt ayne Hodîns. direktn r k’uinfutnije
SVEOBUHVATNA Wort(1ulit/e l.etiniing C- Training, Antodesk. fne.
M E R O D A V N A
P R A K T I C N A
H M J im n ii
PLACEIIA
POSTARIIIA
B ESPU TA N l
PRIM[ RAK
casopisa
PC VVORLDJUGOSLAVIJA
Oticrijl moćne
funkcije najnovije
verzije AutoCAD-a
tehnike
3D modelovanja,
senčenja i realističnog
prikazivanja
Ovladajte najnovijim
mogućnostima, kao
što su Visual LISP
i rad sa više crteža
u isto vreme
Ellen Finkelstein
* Više od 160 primera crteža sa diplomom AutoCAD Certified Professionol Level II
i odgovarajucih datoteka
za podršku Predgovor: Wayne Hodgins,
direktor kompanije Worldwide Leorning & Training,
* Više od 40 šerverskih i besplatnih
programa
Autodesk, Inc.
M ik r o
knjiga
IDG
BOOKS
* VodiČ kroz softver nezavisnih proizvodača W O R L D W IO E
W e b p re z e n ta c ije
• Prezentacija Mikro knjige Upoznajte se sa sadržajem naših knjiga.

Pogledajte šta Mikro knjiga sprema novo. Pretplatite se na naša
izdanja. Učitajte softver sa pratećih disketa. Posetite našu prezentaciju
na Internetu, na adresi www .[nikroknjiga.co.yu
• Prezentacija časopisa Mikro Upoznajte se sa sadržajem najnovijeg
broja časopisa Mikro. Posetite našu prezentaciju na Internetu,
na ađresi www .mikro.co.yu
D o p u n e i is p r a v k e
• Na adresi www .mikroknjiga.co.yu/dopune.html nalaze se dopune

i ispravke naših izdanja.
E le k tr o n s k a p o š ta
• Pišite redakciji Mikro knjige ili redakciji časopisa Mikro na ađresu

pisma@mikroknjiga.co.yu,odnosno pi sma@mi k ro.co.yu
E le k tro n s k i b ilten i
Bilteni su jednosmerne liste slanja preko kojih prijavljenim

učesnicima periodično šaljemo obaveštenja elektronskom poštom.
• Bilten Mikro knjige Ako želite da primate vesti o novim izdanjima
Mikro knjige i o pogodnostima nabavke naših izdanja, pošaljite
pismo na adresu mkna 1og@eunet . y u. U pismo (ne u polje Subject)
upišite subscri be mkbilten.
• MikroVesti Ako želite da primate kratke vesti iz oblasti
računarstva i informacionih tehnologija, pošaljite prazno pismo
na adresu MkVesti-subscri be@listbot.com
E le k tro n s k i fo ru m i
Forumi su dvosmerne liste slanja u kojima svaki učesnik prima poruke

ostalih učesnika i može da šalje poruke svim ostalim učesnicima
odjednom.
• Forum Mikro knjige Ako želite da učestvujete u forumu o opštim
računarskim temama, pošaljite prazno pismo na adresu
MkForum-subscri be@li s tbot.com
• Forum o Linuxu Ako želite da učestvujete u forumu o Linuxu,
pošaljite prazno pismo na adresu MkLinux-subscri be@l istbot.com
• Forum o kompjuterskim igrama Ako želite da razgovarate sa ostalim
igračima kompjuterskih igara i sa urednicima časopisa Kompjuterske igre,
pošaljite prazno pismo na adresu Mklgre- subscr ibe@ l i stbot.com
AutoCAD 2000
Biblija
Ellen Finkelstein
Prevod
Dejan Smiljanić
Branislav Jeremic
Miljenko Šućur
IDG
B00K5
WORLDWkOe
AutoCAD 2000 Biblija
Recenzent Mirjana Devetakovič
Urednik Olga Milanko
Redaktor Aleksaodra Stojanovič
Tehnički urednik Sanja Ivanovič
Koordinator projekta Aleksandra Stojanović
Lektor Gordana Petrović
Korektor Vesna Đukić
Realizacija korica Miodrag lvanišević
Prelom teksta Sanja Ivanović
Jasmina Arsić
Miša Ristić
Goran Stajić
Obrada slika Goran Stajić
Miša Ristić
Izdavač Mikro knjiga, Beograd

Direktor Dragan Tanaskoski
Stampa Publikum, Beograd
Ako imate pitanja ili komentare, ili ako želite da dobijete besplatan katalog,
pišite nam ili se javite:
Mikro knjiga
P. iah 20-87
11030 Beograd
011/542-516, 3540-544, 3540-545
pi sma@tni k r o k n j i g a . c o . y u
Autorizovan prevod sa engleskog jezika knjlge AutoCAD 2000 Bible.
Copyright © 2000 Mikro knjlga za jugoslovensko izdanje. Sva prava zadržana. Nije dozvoljeno da nijedan deo ove knjige
bude reprodukovan ili emitovan na bilo koji način, elektronski ili mehanički, uključujući lotokopiranje, snimanje ili bilo koji
drugi sistem za beleženje, bez prethodne pismene dozvole izdavača.
Original Engllsh language edition Copyright © 1999 IDG Books Woridwide, toc. All rights reserved including the right ol
reproduction in wbole or in part in any (orm. This translation published by arrangement with IDG Books Worldwide, Inc.
Copyright © 1999 IDG Books Worldwlde, Inc za originalno izdanje na engleskom jeziku. Sva prava zadržana, uključujuči
i pravo reprodukovanja, u celini ili u delovima, na bilo koji način. Ovaj prevod je objavljen uz saglasnost IDG Books
Wor)dwide, Inc.
CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd
519.688:62
FINKELSTAJN, Elen
AutoCAD 2000 Biblija/Ellen Finkelstein: prevod Dejan Smiljanič, Branislav Jeremić, Miljenko Šućur.
Beograd. Mikro knjiga. 2000 (Beograd: Publikum). XXIV, 1048 str.: ilustr; 24 cm
Prevod dela: AutoCAD 2000 Bible. - O autoru: str. V. - Str: VI: Predgovor/Wayne Hodgins. - Registar.
ISBN 86-7555-146-0
62:681.32
a) Aplikativni program „AutoCAD" b) KED sistemi
iD=87210252
Prolzvedeno u Jugoslaviji
AC0B/136/00 5 4 3 2 1
O autoru
Ellen Finkelstein je naučila AutoCAD u Izraelu. Posle povratka u SAD, počela je da radi
kao konsultant i predavač za AutoCAD i druge računarske programe, uključujudi Micro-
soft Word, Excel i PowerPoint. Napisala je priručnike za Word i PowerPoint za seriju
Introduction to Computers Pitera Nortona. U izadanju IDG Books Worldwide objavijena je
i njena knjiga A u to C A D 2000 F o r Du m m ies Q uick Reference , kao i prethodno izdanje ove
knjige, za verziju 14. Ellen je bila i koautor knjige A u to C A D 13 Secrets.
Predgovor
aveđi se razvijanjem softvera i izdavaštvom, u Autodesku svakoga dana dobijamo

B nov dokaz da je naš rad uistinu usmeren ka poboljšanju učinka našib korisnika.
To je ono što korisnici svakodnevno od nas zahtevaju. Uostalom, zar svi ne težimo
tome? Kada smo se vec opredelili da radimo u tom pravcu, onda korisnicima moramo
da obezbedimo dve stvari:
1. Profesionalan softver odgovarajućih karakteristika.
2. Podršku i pomoć korisnicima koji žele da Autodeskov softver primene u svom
poslu i tako povećaju profesionalni učinak i produktivnost.
Program AutoCAD je oduvek razvijan prema zahtevima korisnika. Pa ipak, sa Auto-
CAD-om 2000 uveden je i nov standard u komunikaciji program - korisnik, jer to je
upravo program kakav su tražili naši korisnici. Većina novih mogućnosti i poboljšanja
uvedena je na osnovu „liste želja" koju je sastavila Međunarodna grupacija korisnika
Autodeska AUGI (Autodesk User Group lnternational). Nov pristupačan dizajn, priručni
meniji, prozor svojstava, poboljšano raspoređivanje objekata i štampanje na ploteru,
bolje mogućnosti povezivanja sa Internetom, kao i integrisano razvojno okruženje
Visua) LlSP-a - sve je to uvedeno u program na zahtev korisnika.
Pa ipak, nije dovoljno samo napraviti dobar program. Mi se u Autodesku posveću-
jemo neprestanom povećanju učinka korisnika naših programa. Znamo, jer smo se u to
više puta uverili da je najbolje ako to radimo zajedno sa drugim Članovima virtuelne
zajednice Autodeska. Deo naše strategije poboljšanja učinka korisnika jeste da pružimo
priliku svima onima koji žele da nam u ovom poslu pomognu. Zbog toga smo posebno
zahvalni Ellen Finkelstein koja je napisala izuzetno iscrpan j pouzdan vodič kroz
AutoCAD 2000, kao i kompaniji IDG Books Worldwide koja je ovu knjigu učinila pristu-
pačnom svima.
Pošto uvek razmišljamo o svemu što je korisniku AutoCAD-a 2000 potrebno u radu,
knjiga A u to C A D 2000 B iblija trebalo bi da se nađe na stolu svakog korisnika. Radite uz
njenu pomoć. Kada iskrsne neko pitanje, odgovor potražite u njoj. Neka vam ona
dodatno pomogne da razumete didaktički softver, kao što su program Learning Assis-
tance ili sistem Help, koji prate AutoCAD 2000. Prelistavajte je dok pravite predali u
radu ili kada dođete do malo slobodnog vremena. Pronaći ćete u njoj mnoge rriogućno-
sti AutoCAD-a o kojima niste ni sanjali, naučiti da određene poslove obavljate na nov
način i neprestano ćete povećavati svoj učinak pri radu s AutoCAD-om 2000.
Wayne Hodgins
Direktor za poslovnu strategiju
Worldwide Learning & Training
Autodesc, Inc.
Uvod
estitamo što ste nabavili knjigu AutoCAD 2000 Biblija. AutoCAD 2000 je do danas
C najmoćniji softverski proizvod za računarsko projektovanje koji je namenjen per-
sonalnim računarima. Pomoću njega možete da nacrtate skoro sve što zamislite. Ova
knjiga predstavlja iscrpan priručnik koji će vas voditi kroz ceo program AutoCAD.
AutoCAD 2000 je do sada najbrža i za rad najugodnija verzija AutoCAD-a. Dodate su
mu mnoge nove osobine koje u knjizi nisu čak ni pomenute zato što nikada ne dolazite
u priliku da direktno s njima radite - primetićete samo da se crteži ređe regenerišu, da
se brže učitavaju i da je za crtanje i uređivanje crteža potrebno manje vremena. Pored
ovih poboljšanja, u knjizi je, naravno, opisano i mnogo novih osobina programa koje će
vam pomoći da svoje crteže napravite lakše i brže.
U knjizi su opisane sve glavne mogućnosti AutoCAD-a. Ona će vam pomoći da
počnete ukoliko nemate iskustva, ali će vas i provesti kroz naprednije tehnike ako
AutoCAD već redovno koristite. U ovaj iscrpan referentni priručnik stalno ćete iznova
zavirivati, jer sadrži i kratka, precizna uputstva koja vam pomažu da nešto nacrtate.
Dodala sam i više umetaka da bih prikazala kako se AutoCAD primenjuje u stvarnom
životu. Na kraju je i kompakt disk koji prati ovu knjigu, prepun crteža i programa
pisanih u AutoLISP-u i referentnog materijala nezavisnih proizvodača. Ova knjiga bi tre-
balo da bude sve što vam je potrebno da biste mogli da koristite tako obiman program
kao što je AutoCAD.
Da li je ova knjiga n am en jen a b aš vam a?

AutoCAD 2000 Biblija opisuje sve bitne osobine AutoCAD-a služeći se jasnim, svakida-
šnjim primerima i uputstvima koja možete da prilagodite svojim potrebama.
Iako potpuno objašnjavam i osnove rada s AutoCAD-om, u knjigu sam unela i opise
mnogih njegovih naprednijih osobina, kao što su povezivost sa spoljnim bazama poda-
taka, AutoLISP, Visual Basic for Applications (VBA), 3D modelovanje, realistično prika-
zivanje objekata i prilagođavanje. Naredni odeljci će vam pokazati da li je ova knjiga za
vas.
Ako do sada niste imali iskustva sa AutoCAD-om

Ako se prvi put srećete sa AutoCAD-om, AutoCAD 2000 Biblija će vas provesti kroz sve
ono što treba da znate da biste počeli efikasno da crtate. bez obzira na područje rada
kojim se bavite.
Ako na AutoCAD 2000 prelazite sa neke od prethodnih verzija

U knjizi su istaknute sve nove osobine AutoCAD-a 2000, što veoma olakšava vaš
prelazak na novu verziju programa.
VIII Uvod
Ako na AutoCAD 2000 prelazite iz verzije AutoCAD-a za DOS

Korisnicima koji su novi u svetu AutoCAD-a za Windows, ova knjiga će pomoci da u
novom interfejsu pronađu poznate komande. U svim uputstvima se koriste Window-
sovi meniji i palete alatki, tako da ćete brzo naučiti da u potpunosti iskoristite pred-
nosti grafičkog korisničkog interfejsa kako biste brže i lakše crtali.
Ako na AutoCAD 2000 prelazite iz nekog drugog programa za crtanje

Vi već znate čemu CAD programi siuže. U knjizi se na jasan način objašnjava koncepcija
crtanja modela u AutoCAD-u kakve ste već i sami pravili. Osim toga, pronaći ćete i
mnogo korisnih obaveštenja o preuzimanju podataka iz drugih formata.
Kako je knjiga uređ ena

Knjiga sadrži sedam detova i pet dodataka.
Deo I: O snove AutoCAD-a

Daje osnovna obaveštenja potrebna za crtanje. „Kratak kurs“ će vam omogućiti da
odmah počnete da crtate, a zatim slede objašnjenja kako da započnete crtež, kako da
koristite komande, kako da zadate koordinate i kako da crtež organizujete.
Deo II: Crtanje u dve d im enzije

Objašnjava sve komande i postupke za crtanje i uređivanje crteža u ravni. Pri tome se
posebno zadržavam na moguđnostima upravljanja procesom crtanja pomoću slojeva,
zumiranja i pomeranja crteža. U ovom delu objašnjavam kotiranje i štampanje na štam-
paču i ploteru.
Deo III: Rad sa podacim a

Opisuje brojne načine za organizovanje i razmenjivanje podataka, kao što su blokovi,
atributi, spoljne reference i spoljne baze podataka.
Deo IV: Crtanje u tri d im enzije

Ovde je objašnjeno sve što treba da znate da biste crtali u tri dimenzije. Opisane su i
mogučnosti prikazivanja trodimenzionalnih (3D) crteža pomoću skrivanja nevidljivih
linija, senčenja i rasterizacije.
Deo V: O rganizovanje crteža i rad sa njim a

U ovom delu opisane su mogućnosti povezivanja AutoCAD-a sa „ostatkom sveta",
uspostavljanje standarda, rad sa crtežima i sa drugim aplikacijama. Završno poglavlje
ovog dela posveđeno je vezi između AutoCAJD-a i World Wide Weba.
Deo VI: Prilagođavanje AutoCAD-a

Ovde su opisane tehnike pomoću kojih možete prema svojim potrebama da podesite
komande, palete alatki, tipove linija, uzorke za šrafiranje, oblike, fontove i menije. Naći
ćete i poglavlje o skript datotekama koje možete da iskoristite za izradu makroa.
Deo VII: Program iranje u AutoCAD-u

Ovo je uvod u programiranje u AutoCAD-u. Sadrži tri poglavlja o AutoLISP-u i Visual
LISP-u, kao i jedno poglavlje o jeziku Visual Basic for AppJications.
Uvod IX
Dodaci
Dodatak A sadrži uputstva za instaliranje i konfigurisanje AutoCAD-a. U dodatku B su
svi meniji i podmeniji, kao i palete alatki sa svojim potpaletama. Dodatak C nabraja sve
komande (novouvedene, izmenjene i one koje više ne postoje) i sve sistemske promen-
Ijive. Dodatak D se bavi sistemom pomoći u AutoCAD-u, a u dodatku E se opisuje šta
ćete naći na pratećem kompakt disku.
K ako da koristite ovu knjigu

Ovu knjigu možete da koristite dvojako: kao referentni priručnik ili kao udžbenik.
Referentni priručnik
Knjiga AutoCAD 2000 Biblija organizovana je baš kao referentni priručnik u koji ćete
zaviriti svaki put kada se zaglavite u programu ili kada želite da nešto prvi put pokušate.
Tema svakog poglavlja je iscrpno objašnjena, što omogućuje da lako pronađete ono što
tražite. Svaka vežba (koraci) može se (uz nekoliko izuzetaka) izvesti nezavisno od osta-
lih vežbi u istom poglavlju. Možete, na primer, da odaberete temu i da izvedete odgo-
varajuću vežbu, a da ne morate da čitate celo poglavlje. lndeks na kraju knjige pomoći će
vam da lakše pronađete potrebnu temu.
Udžbenik
Knjiga je organizovana tako da se sa jednostavnih pitanja postupno prelazi na sve
složenija, a svako poglavlje ima i nekoliko odeljaka s detaljnim uputstvima za rad. Zbog
toga je možete koristiti kao udžbenik i čitati od početka do kraja. A tada se možete
vratiti i ponovo proučiti pojedine odeljke kako biste se podsetili određenih tehnika.
Ako se prvi put srećete s AutoCAD-om, obavezno pročitajte prvi i drugi deo. Posle
toga možete da pređete na poglavlja koja vas posebno zanimaju. I treći i četvrti deo su
korisni za početnike. Oni koji imaju nešto iskustva, verovatno već znaju većinu onoga
što se objašnjava u prvom delu knjige, pa će ga preskočiti tražeći temu koja ih zanima.
Ipak, ne treba zaboraviti da se u prvom delu pominju mnoge nove mogućnosti Auto-
CAD-a 2000. U knjizi ima dovoljno materijala da se i korisnik koji već dosta toga zna još
bolje obuči.
Pre nego što sam počela da pišem ovu knjigu, zamislila sam je kao sveobuhvatan
priručnik koji će objasniti svaku značajnu osobinu AutoCAD-a. Stoga se nemojte čuditi
ako neki odeljci budu teški za razumevanje. Oni su tu i čekaće da dovoljno uznapredu-
jete kako biste ih razumeli.
V ežbanja
AutoCAD je program koji se izuzetno lako prilagodava. U ovoj knjizi pretpostavljam da
radite sa standardnom konfiguracijom. Međutim, možda ste sistem tako izmenili da
meniji, palete alatki i crteži izgledaju drugačije od onih u knjizi. Ukoliko ste AutoCAD
sami instalirali i podesili, onda znate koje ste izmene uneli. Međutim, ako koristite raču-
nar koji je neko drugi podesio, zamolite tu osobu da vam objasni šta je sve izmenila u
osnovnoj konfiguraciji programa.
Osim toga, i sami ćete unositi određene izmene u konfiguraciju AutoCAD-a dok
budete radili pojedine vežbe iz knjige. Najčešće će to biti neznatne izmene koje bi pri
crtanju uneo svaki korisnik. Sve izmene koje mogu imati ozbiljne posledice, recimo
prilagodavanje menija, biće propraćene upozorenjima i savetima. Na primer, kada
X Uvod
budete vežbali prilagođavanje menija, dobicete upozorenje da vežbu izvedete na kopiji

šablona menija, a ne na originalnoj datoteci. U svakom slučaju, ako radite u sistemu koji
je umrežen ili AutoCAD delite s nekim drugim, pristojnost zahteva da se pre unošenja
izmena posavetujete sa onima koji time mogu biti pogođeni.
Ukoliko odlučite da ozbiljno vežbate, preporučujem vam da počnete od početka.
U početnim vežbama daju se važna uputstva koja se kasnije mogu odraziti na vaš
sistem, Na primer, u jednoj od prvih vežbi treba da napravite nov direktorijum za
čuvanje crteža izrađenih u vežbama. Ovaj direktorijum odvaja takve crteže od drugih
crteza koje pravite na poslu. S druge strane, svaka vežba je celina za sebe, pa neke
možete i da preskočite.
U A u to C A D -u m o ž e te da napravite so p stv en u ko n fig u raciju koja n e ć e uticati na rad drugih
ko risn ika iste ko pije pro g ram a. U o d eljk u „ D efin isa n je v eće g broja konfiguracija", u do d atku A,
n alaze se sva p o treb n a uputstva.
Sve vežbe u knjizi A u to C A D 2000 B ibllja pažljivo je pregledao stručni recenzent kako
bi se osigurala njihova tačnost. Pa ipak, nismo mogli da predvidimo sve moguće situ-
acije, bilo zbog različitih hardversko/softverskih konfiguracija, bilo zbog izmena unetih
u AutoCAD tokom individualnog prilagodavanja. Ukoliko prilikom vežbanja naiđete na
teškode, obavestite me e-poštom na adresu koja se nalazi na kraju ovog Uvoda kako bih
u sledećem izdanju knjige'grešku mogla da ispravim.
K o n ven cije koje se koriste u knjizi

Kada uzmemo u obzir da se svaka komanda u AutoCAD-u može izvršiti na više načina,
onda nije na odmet da ovaj odeljak pročitate, jer se u njemu opisuju konvencije koje
koristimo pri štampanju određenih delova teksta. Ovaj odeljak đe vas zanimati i ako
Želite da vežbate.
Komande AutoCAD-a
AutoCAD se sada izvršava pod Windowsom i stoga koristi standardne Windowsove
konvencije za menije i palete alatki. Na primer, kađa budem htela da naznačim biranje
komande iz menija, reći ću „odaberite komandu View ^ Viewports“, što znači da mišem
ili pločicom/olovkom treba da izaberete meni View, a zatim da pritisnete njegovu
stavku Viewports. Određena dugmad na paleti alatki AutoCAD-a otvaraju potpalete
(engl. flyoutsj , koje su isto što i podmeniji. Potpalete ,,izieću“ i prikazuju dodatnu dug-
mad onda kada dugme na paleti pritisnete i ne otpuštate taster miša. Stoga, kada
budem htela da naznačim da treba da pritisnete neko dugme na paleti, možda ču
morati da kažem, na primer, „odaberite (ili pritisnite) dugme Zoom Extents na potpaleti
Zoom palete Standard“. Mada nemam izbora, ipak smatram da ovakav način
izražavanja nije dobar. Najpre, veoma je rogobatan! Zatim, na ekranu se ne pojavljuju
imena potpaleta, tako da čete teško utvrditi koja se potpaleta zove Zoom. Međutim,
u dodatku B su nabrojane sve palete alatki i potpalete zajedno s njihovim imenima,
a najčešče de biti očigledno o kojoj potpaleti govorim.
AutoCAD je jedinstven po tome što svaka njegova komanda ima i svoje ime koje
možete s tastature da unesete na komandnu liniju u dnu ekrana. Imena komandi će biti
ispisivana velikim slovima, npr. komanda CIRCLE. Funkcije AutoLISP-a će biti ispisivane
posebnim fontom, npr. COMMAND.
Uvod XI
Zahtevi AutoCAD-a za unos podataka, vaš unos i uputstva

Tekst uputstva u vežbama najčešće se ne raztikuje od osnovnog teksta ove knjige po fon-
tovima i stilu. Međutim, u situacijama kada želim da reprodukujem komandnu liniju
AutoCAD-a, programski zahtev za unos podataka biđe ispisan neproporci onal nim fon-
tom, a ono što vi trebada unesete biče ispisano pol ucrno. Ostala uputstva (npr. Unes i te
prvu koordinatu) biće ispisana kurzivom. Komentari kojima objašnjavam ono što se
dešava, takođe će biti ispisani kurzivom.
Evo primera jednog odeljka vežbe, u kome ćete pritisnuti odgovarajuće dugme na
paleti alatki, sa tastature upisati polucrno ispisane koordinate X, Y i pritisnuti taster
Enter tamo gde je to naznačeno simbolom savijene strelice (J).
1. Levim tasterom miša, koji se naziva i taster za izbor (eng). pick button ) na paleti
alatki Dravv odaberite dugme Line.
_tine From point: 0.0 J iOvo s t r e l i c a znaci da treba p r i t i s n u t i
t a s t e r Ent er)
To poi nt: 10,0 J
To point: 10,7 J
To point: 0.7 J
To poi nt.: 0,0 J
lo poi nt : J
Često ću pominjati reference pojedinih elemenata na crtežu. One će se u tekstu
pojavljivati kao brojevi unutar kruga, npr. ©, (D itd. Odgovarajući broj naći ćete na
slici na koju se tekst odnosi.
Izrazi koji se odnose na miša i tastaturu

U AutoCAD-u možete da crtate pomoću miša ili pomoću ploćice. Miša poznaju svi koris-
nici. Pločica (ili ponekad olovka) koristi se s grafičkom tablom za digitalizaciju. Budući
da većina korisnika AutoCAD-a nema grafičku tablu, u ovoj knjizi je neću detaljnije
pominjati. Međutim, ako je vi imate, onda pratite uputstva koja dajem za rukovanje
mišem i primenite ih direktno na pločicu.
Miš može da ima dva ili više tastera. Mnogi korisnici AutoCAD-a vole da koriste miša
koji ima barem tri tastera, jer tastere mogu da prilagode svojim potrebama. S druge
strane, posto većina korisnika ima miša s dva tastera, ja ću uvek govoriti o takvom
mišu. Levi taster miša koristi se za biranje komandi i dugmadi na paleti, kao i za biranje
tačaka na crtežu. Zbog toga se on ponekad zove taster za izbor. Desni taster misa ranije
se koristio kao ekvivalent tastera Enter (na tastaturi), a)i u AutoCAD-u 2000 pritisak na
ovaj taster obično otvara priručni meni.
Ako kažem bilo šta od sledećeg:
♦ Odaberite Tools O Options
♦ Na paleti alatki Draw pritisnite Line
♦ Odaberite krug na crtežu
to znači da treba da koristite levi taster miša.
Kada kažem da pritisnete Enter, to znači da na tastaturi treba da pritisnete taster
Enter, Return ili J. Za ovu akciju obično ću koristiti simbol savijene strelice (J).
Za radnje mišem ću koristiti izraze koji se nalaze u sledećoj tabeli.
XII Uvod
Izrazi u AutoCAD-u koji se odnose na rad sa mtSem

Izraz Opis
kursor (engl. cursor) Oblik na ekranu koji se nalazi na mestu na koje se pokazuje m išem . Ima više
takvih oblika, na primer, končanica, kvadratić ili strelica. Kursor se zove i
pokazivačm iša (engl. m ouse pointer).
kvadratić za izbor Vrsta kursora u obliku malog kvadrata koji se koristi za biranje nacrtanih
(engl. pickbox) objekata.
končanice (engl. crosshairs) Vrsta kursora u obliku đveju ukrštenih linrja.
odabrati (engl. pick) Pokazati m išem objekat na crtežu i pritisnuti levi taster miša.
pritisak (engl. click) Pritiskanje t otpuštanje levog tastera miša.
dvostruki prrtisak Pritiskanje levog tastera miša dvaput, neposredno jedno za drugim.
(engl. double-dick)
vući (engl. drag) Pokretati kursor koji za sobom vuče objekat.
vući uz pritisak Pokretati kursor koji za sobom vuče objekat, istovremeno držeći levi taster
(engl. click and drag) miša.
odabrati (engl. choose) Pritisnuti stavku m enija, dugme na paleti ili stavku u okviru za dijalog; stavku
ponekad m ožete da odaberete i pom oću tastature.
pritisak desnim tasterom mr5a Pritiskanje i otpuštanje desnog tastera mrša.
(engl. right-click)
prrtisak uz pritisnut taster Shift Pritiskanje i otpuštanje levog tastera miša, dok je istovremeno na tastaturi
(engl. Shift and click) pritisnut taster Shrft.
odabrati (engl. select) Istaći objekat na crtežu odabrranjem ili pomoću neke druge tehnike biranja,
odnosno istaći tekst u okviru za dijalog ili tekstualnom dokumentu.
Z n ačen je sličica na m argini

Knjiga A u to C A D 2000 B iblija sadrži mnoštvo sličica na levoj margini koje usmeravaju
vašu pažnju na ono što treba da zapamtite.
O va sličica značr da s e m o g u ć n o st o kojoj je reč prvi put pojavila u A u to C A D -u 2 0 0 0 ili da je
Notro *
u 2006 u o d n o su na verziju 1 4 z n a tn o izm e n je n a .
Napomena
S k re će vam p a žn ju na d etalje koji zavređ u ju p o se b n u pažnju.
Ssvet
U k azu je kako da o d re đ e n i p o sa o o b avite e fik a sn ije i brže.
U kazu je na sro d n u te m u u knjizi.
U k azu je na o d g o va raju ći m aterijal koji s e nalazi na p ra te ćem ko m p ak t disku.
U p o zo m n je U p o zo rava v a s da p o v e d e te račun a o iznetim p o d a c im a ili up u tstvim a kako biste izbegli

p ro b le m e.
Uvod XIII
0 pratećem ko m p akt disku

Na kompakt disku se nalaze svi crteži potrebni za vežbe iz knjige. Kada budete želeli da
naučite nešto u AutoCAD-u, ovi crteži đe vam uštedeti vreme. Pored toga, na CD-u su i
konačne verzije istih crteža - onako kako oni treba da izgledaju kada završite vežbu ili
uputstvo. Na taj način možete da proverite ono što ste sami uradili.
Kompakt disk je krcat i softverom koji ce, nadam se, biti aktuelan još mnogo godina.
U dodatku E opisan je sadržaj kompakt diska.
O stalo
Ako ste iskusan korisnik AutoCAD-a, ali su vam potrebni saveti i ,,ma)e tajne“ da biste iz
programa izvukli maksimum, ova knjiga verovatno neče previše doprineti vašem već
velikom znanju.
Ako želite da boije upoznate Windows, pronađite knjige koje se isključivo njime
bave. U ovoj knjizi pretpostavljam da ste savladali osnove Windowsa, mada su sva
uputstva u njoj tako detaljno izneta da svaki zadatak možete da uradite bez problema.
U vezi s Windowsom preporučujem knjige W indows 98 z a neupućene ili Windows Me z a
neupućene autora Andy Rathbonea, odnosno W indows 98 Bibliju ili Windows M e Bibliju
od AJana Simpsona (sve u izdanju Mikro knjige). 2a Windows NT pogiedajte knjige Win-
dows N T 4 z a neupućene ili W indows 2000 Professional B ib lija (u izdanju Mikro knjige).
Ukoliko su vam potrebne samo osnove, onda vam je dovoljan i AutoCAD-ov
priručnik (Learning Tutorial).
Knjiga A u to C A D 2000 B ib lija opisuje program AutoCAD 2000. Međutim, većina infor-
macija iz nje može se primeniti i na verziju 14. Lično sam koristila AutoCAD u Win-
dowsu 95, ali je sve uglavnom isto i u Windowsu 98, Me, NT i Windows 2000 osim što
neki ekrani malo drugačije izgledaju.
Veza s autorom
Volela bih da mi se javite. Najbolje je da mi pišete e-poštom na adresu el 1enf inkl@bi g-
foot..com, ali možete da mi uputite i obično pismo preko IDG Books WorIdwide. Nara-
vno, ne mogu svakom čitaocu da izađem u susret u vezi sa tehničkom podrškom za
AutoCAD.
Kratak sadržaj
Predgovor................................................................................................................................... vi
Uvod............................................................................................................................................vii
Deo I: O sno ve A u to C A D -a..................................................................... 1

Poglavlje 1: Počinjemo da crtamo....................................................................................... 3
Poglavlje 2: Otvaranje crteža.............................................................................................. 13
Poglavlje 3: Komande.............................................................................................................23
Poglavlje 4: Zadavanje koordinata....................................................................................41
Poglavlje 5: Podešavanje parametara crteža.............................................................. 71
Deo II: Crtanje u dve d im e n z ije .......................................................87

Poglavlje 6: Crtanje običnih linija......................................................................................89
Poglavlje 7: Crtanje krivih linija i tačkastih objekata.................................................97
Poglavlje 8: Prikazivanje crteža....................................................................................... 113
Poglavlje 9: Osnovne alatke za uređivanje crteža..................................................... 145
Poglavlje 10: Složenije alatke za uređivanje crteža................................................... 175
Poglavlje 11: Organizovanje crteža pomoću slojeva, boja ilinija
različitih vrsta i debijina............................................................. 227
Poglavlje 12; Dobijanje podataka o crtežu...................................................................257
Poglavlje 13: Rad sa tekstom............................................................................................277
Poglavlje 14:Kotiranje........................................................................................................ 307
Poglavlje 15: Stilovi kotiranja i tolerancije...................................................................347
Poglavlje 16: Crtanje složenih objekata........................................................................ 381
Poglavlje 17: Štampanje crteža na štampaču i ploteru............................................425
D eo 111: Rad sa p o d a c im a .................................................................463

Poglavlje 18: Rad sa blokovima i atributima............................................................... 465
Poglavlje 19: Veza sa drugim crtežima......................................................................... 509
Poglavlje 20: Rad sa spoljnim bazama podataka....................................................... 529
D eo IV: Crtanje u tri d im e n z ije .......................................................563

Poglavlje 21: Zadavanje 3D koordinata......................................................................... 565
Poglavlje 22: Posmatranje 3D crteža..............................................................................585
Poglavlje 23: Formiranje 3D površi................................................................................ 625
Poglavlje 24: Crtanje punih tela i dorada objekata u 3D.........................................659
Poglavlje 25: Rasterizacija 3D crteža............................................................................. 707
Kratak sadržaj XV
Deo V: O rg anizo vanje crteža i rad sa n jim a ...........................737

Poglavlje 26: Rad sa crtežima..........................................................................................739
Poglavlje 27: Saradnja sa drugim programima..........................................................755
Poglavlje 28: Izlazak na Internet...................................................................................... 775
Deo VI: P rilag o đ avan je A u to C A D -a..............................................787

Poglavlje 29: Prilagođavanje komandi i paleta sa alatkama..................................789
Poglavlje 30: Izrada makroa i prikazivanje slajdova pomocu
skript datoteka............................................................................... 805
Poglavlje 31: Izrada posebnih tipova linija i šrafura............................................... 815
Poglavlje 32: Izrada oblika i fontova............................................................................. 825
Poglavlje 33: Prilagođavanje menija............................................................................... 835
D eo VII: Pro g ram iranje u A u to C A D -u ......................................... 867

Poglavlje 34: Osnove AutoLISP-a i Visual LlSP-a........................................................869
Poglavlje 35: Dalje istraživanje AutoLISP-a.................................................................885
Poglavlje 36: Istraživanje složenib tema AutoLISP-a................................................909
Poglavlje 37: Programiranje u jeziku Visual Basic (or Applications..................925
Dodatak A: lnstaliranje i konfigurisanje AutoCAD-a.................................................953

Dodatak B: Meniji i palete sa alatkama AutoCAD-a 2000........................................977
Dodatak C: Izmenjene komande i sistemske promenljive...................................... 993
Dodatak D: Resursi za AutoCAD.................................................................................... 1007
Dodatak E: Šta se nalazi na CD-u...................................................................................1013
Indeks......................................................................................................................................1021
Uputstvo za instaliranje kompakt diska..................................................................... 1046
Sadržaj
<
Predgovor....................................................................................................vi
U vod........................................................................................................... vii
D eo I: O sn o ve A utoCAD -a
Poglavlje 1: Počinjem o da crtam o ....................................................... 3

Upoznavanje s AutoCAD-om........................................................................................... 3
Pokretanje AutoCAD-a....................................................................................................... 4
AutoCAD-ov interfejs..-........................................................................................................6
Početak....................................................................................................................................8
Snimanje crteža.................................................................................................................. 10
Zatvaranje crteža i izlazak iz AutoCAD-a....................................................................12
Sažetak..................................................................................................................................12
Poglavlje 2: Otvaranje c rte ž a ...............................................................13

Otvaranje crteža pomoću standardnog šablona.....................................................13
Rad sa šablonima...............................................................................................................14
Otvaranje standardno podešenog crteža.................................................................. 17
Započinjanje novog crteža tokom rada u AutoCAD-u............................................17
Otvaranje postojećeg crteža..........................................................................................18
Korišćenje postojećeg crteža kao prototipa............................................................ 20
Snimanje crteža pod novim imenom...........................................................................20
Sažetak.................................................................................................................................22
Poglavlje 3: K o m and e............................................................................ 23

VVindovvsov interfejs.........................................................................................................23
Komandna linija.................................................................................................................29
Tehnike zadavanja komandi.......................................................................................... 31
O miševima i piočicama................................................................................................ 36
Sistem pomoći u AutoCAD-u......................................................................................... 37
Sažetak................................................................................................................................. 40
Poglavlje 4: Zadavanje ko o rd inata................................................... 41

0 koordinatnom sistemu X, Y ..................................................................................... 41
Unošenje koordinata sa tastature............................................................ 42
Prikazivanje koordinata.................................................................................................. 50
Sadržaj XVI)
Biranje koordinata na ekranu........................................................................................ 51

Lociranje tačaka.................................................................................................................63
Sažetak..................................................................................................................................70
Poglavlje 5: Podešavanje param etara crte ža ................................ 71

Vrste mernih jedinica.......................................................................................................71
Granice crteža.................................................................................................................... 76
Umetanje bloka za naslov...............................................................................................82
Uobičajene opcije............................................................................................................. 83
Komanda MVSETUP................. 85
Sažetak................................................................................................................................. 86
Poglavlje 6: Crtanje običnih lin ija ......................................................89

Korišcenje komande LINE...............................................................................................89
Crtanje pravougaonika.................................................................................................... 90
Crtanje poligona.................................................................................................................91
Crtanje pomoćnih pravih................................................................................................94
Crtanje polupravih...........................................................................................................95
Sažetak................................................................................................................................. 96
Poglavlje 7: Crtanje krivih linija i tačkastih o b je k a ta ................ 97

Krugovi................................................................................................................................. 97
Lukovi....................................................................................................................................99
Elipse i eliptični lukovi.................................................................................................. 104
Kružni prstenovi..............................................................................................................107
Tačke...................................................................................................................................108
Sažetak................................................................................................................................111
Poglavlje 8: Prikazivanje crteža...................................................... 113

Načini prikazivanja crteža u AutoCAD-u.................................................................. 113
Pomeranje crteža.............................................................................................................114
Komanda ZOOM...............................................................................................................116
Prozor Aerial Vievv.......................................................................................................... 120
Imenovanje prikaza crteža............................................................................................124
Korišćenje sačuvanih prikaza pri otvaranju crteža.............................................. 127
Kombinovanje prikaza crteža........................................................................... 128
Rotacija pravca skoka kursora.................................................................................... 134
Korisničkl koordinatni sistemi.................................................................................... 136
Izometrijsko crtanje.......................................................................................................141
Sažetak................................................................................................................................144
xviii AutoCAD 2000 Biblija
Poglavlje 9: Osnovne alatke za uređivanje crte ža .....................145

Uređivanje crteža.............................................................................................................145
Biranje objekata....................................... 163
Sažetak................................................................................................................................174
Poglavlje 10: Složenije alatke za uređivanje c rte ž a ................. 175

Komande za kopiranje i premeštanje objekata......................................................175
Komande za menjanje veličine objekata.................................................................. 185
Komande za konstruisanje...........................................................................................197
Čvorovi............................................................................................................................... 205
Object Property Manager - potprogram za uređivanje objekata.................... 213
Filtri za izbor objekata.................................................................................................. 215
Grupe...................................................................................................................................222
Sažetak............................................................................................................................... 226
Poglavlje 11: Organizovanje crteža pomoću slojeva,

boja i linija različitih vrsta i d e b ljin a .......227
Rad sa slojevima............................................................................................................. 227
Menjanje boje, vrste i debljine linija objekata.......................................................243
Rad sa razmerom isprekidanih linija.........................................................................249
Uvoženje slojeva i vrsta linija iz drugih crteža......................................................253
Kopiranje svojstava........................................................................................................254
Sažetak............................................................................................................................... 256
Poglavlje 12: Dobijanje podataka o c rte ž u ................................. 257

Informacije na nivou crteža......................................................................................... 257
Informacije na nivou objekata.....................................................................................261
Komande za premeravanje objekata.........................................................................267
AutoCAD-ov kalkulator.................................................................................................. 270
Sažetak............................................................................................................................... 276
Poglavlje 13: Rad sa tekstom ............................................................277

Pisanje jednoređnog teksta......................................................................................... 277
0 stilovima za tekst........................................................................................................286
Pravljenje teksta u pasusima....................................................................................... 291
Upravljanje tekstualnim objektima...........................................................................297
Pronalaženje određenog teksta na crtežu.............................................................. 301
Provera pravopisa..........................................................................................................302
Sažetak............................................................................................................................... 305
Poglavlje 14: K o tira n je ....................................................................... 307

AutoCAD-ovo kotiranje................................................................................................. 307
Linearne (ortogonalne) kote....................................................................................... 309
Paralelne kote................................................................................................................... 315
Kotiranje od osnovne Iinije i kotiranje u nizu........................................................318
Sadržaj x ix
Kotiranje lukova i krugova.......................................................................................... 322

Kotiranje uglova.............................................................................................................. 323
Koordinatne kote...........................................................................................................326'
Crtanje pokazivača.........................................................................................................329
Alatka Quick Dimension................................................................................................335
Uređivanje kota............................................................................................................... 337
Sažetak............................................................................................................................... 345
Poglavlje 15: Stilovi kotiranja i to le ra n c ije ................................. 347

0 stilovima kotiranja......................................................................................................347
Definisanje nove kote.................................................................................................... 348
Menjanje kota...................................................................................................................369
Definisanje tolerancija geometrijskih karakteristika............................................376
Sažetak............................................................................................................................... 380
Poglavlje 16: Crtanje složenih o b jekata....................................... 381

Crtanje i uređivanje polilinija......................................................................................381
Crtanje i uređivanje krivih........................................................................................... 388
Pravljenje regiona...........................................................................................................394
Pravljenje kontura.......................................................................................................... 396
Korišćenje šrafure za ispunjavanje objekata bojom i uzorcima.......................398
Pravljenje i uređivanje kombinovanih linija........................................................... 408
Korišćenje komande SKETCH.....................................................................................419
Digitalizovanje crteža AutoCAD-ovom komandom TABLET............................. 421
Sažetak...............................................................................................................................423
Poglavlje 17: Štam panje crteža na štam paču i ploteru...........425

Priprema crteža za štampanje....................................................................................425
Raspored na listu u okruženju za štampanje.........................................................426
Rad sa stilovima štampanja......................................................................................... 443
Štampanje crteža............................................................................................................452
Serijsko štampanje crteža.............................................................................................456
Sažetak...............................................................................................................................461
Poglavlje 18: Rad sa blokovima i atrib u tim a.............................. 465

Kombinovanje objekata u blokove............................................................................465
Unos blokova i datoteka u crteže..............................................................................472
Rukovanje blokovima.................................................................................................... 477
Korišćenje Windowsovih mogućnosti..................................................................... 486
Rad sa atributima...........................................................................................................490
Sažetak...............................................................................................................................507
XX AutoCAD 2000 Biblija
Poglavlje 19: Veza sa drugim crtežim a..........................................509

Referencirani crteži........................................................................................................509
Uređivanje referenci unutar crteža...........................................................................515
Kontrola prikaza referenciranog crteža................................................................... 518
Rad sa referenciranim crtežima................................................................................. 524
Sažetak............................................................................................................................... 527
Poglavlje 20: Rad sa spoljnim bazam a p o d a ta k a ......................529

Pristup spoljnoj bazi podataka...................................................................................529
Priprema za povezivanje baze podataka.................................................................530
Povezivanje sa bazom podataka................................................................................ 536
Povezivanje podataka sa objektima crteža............................................................ 543
Korišđenje oznaka...........................................................................................................550
Zadavanje upita pomodu Query Editora..................................................................553
Rad sa datotekama upita..............................................................................................561
Sažetak............................................................................................................................... 562
Poglavlje 21: Zadavanje 3D ko o rd in a ta ........................................565

Rad sa 3D koordinatama...............................................................................................565
Izdizanje i zadavanje debljine.....................................................................................574
Rad sa korisničkim koordinatnim sistemom (UCS)..............................................577
Sažetak............................................................................................................................... 583
Poglavlje 22: Posm atranje 3D crte ž a ............................................. 585

Standardne tačke posmatranja...................................................................................586
Komanda DDVPOINT..................................................................................................... 591
Rad sa tripodom i kompasom.....................................................................................593
Pogled Quick Plan.................. 597
Senčenje crteža............................................................................................................... 599
Upotreba 3D orbite.........................................................................................................601
Upotreba okvira sa različitim prikazima.................................................................612
Definisanje prikaza u perspektivi.............................................................................. 612
Priprema 3D crteža za štampanje.............................................................................. 620
Sažetak............................................................................................................................... 623
Poglavlje 23: Form iranje 3D p o v rši................................................ 625

Crtanje površi pomodu komande 3DFACE............................................................. 626
Crtanje površi pomodu komande PFACE.................................................................632
Formiranje poligonalnih mrežica pomodu komande 3DMESH.........................636
Crtanje standardnih 3D oblika....................................................................................638
Crtanje obrtne površi.................................................................................................... 648
Crtanje istisnute površi................................................................................................ 651
Crtanje površi između dva objekta...........................................................................653
Sadržaj
Crtanje oivičenih površi................................................................................. 656

Sažetak.................................................................................................................. 658
Poglavlje 24: Crtanje punih tela i dorada objekata u 3D ;59

Crtanje standardnih oblika............................................................................. 660
Crtanje istisnutih tela....................................................................................... 666
Crtanje obrtnih tela.......................................................................................... 669
Formiranje složenih tela................................................................................. 670
Pravtjenje preseka i sečenje punih tela..................................................... 675
Upotreba komandi za doradu objekata u 3D........................................... 678
Dorada punih tela............................................................................................. 693
Sažetak.................................................................................................................. 705
Poglavlje 25: Rasterizacija 3D crte ža .................................... '07

Sta je to rasterizacija........................................................................................ 707
Formiranje svetala............................................................................................ 710
Formiranje scena............................................................................................... 721
Rad sa materijalima.......................................................................................... 722
Upotreba pozadine........................................................................................... 729
Finalna rasterizacija......................................................................................... 731
Sažetak .................................................................................................................. 735
D eo V: O rg anizo vanje crteža i rad sa njim a
Poglavlje 26: Rad sa crtežim a............................................. '39

Pristup delovima crteža pomođu AutoCAD-ovog DesignCentera 739
Uspostavljanje standarda za crteže..................................................... 746
Čuvanje i pronalaženje crteža i njihovih delova............................... 746
Korišćenje AutoCAD-a na računarskoj mreži.................................... 749
Korišćenje višedokumentnog okruženja........................................... 750
Oporavak od grešaka i krahova............................................................ 751
Rukovanje crtežima iz ranijih verzija AutoCAD-a............................ 754
Sažetak.......................................................................................................... 754
Poglavlje 27: Saradnja sa drugim prog ram im a........... '55

Uvoz i izvoz datoteka drugih formata................................................. 755
Rad sa rasterskim slikama...................................................................... 759
Prenošenje, povezivanje i ugrađivanje objekata............................. 766
Sažetak.......................................................................................................... 774
Poglavlje 28: Izlazak na Internet...................................... r75

Slanje crteža faksom i elektronskom poštom.................................. 775
Otvaranje crteža sa Weba....................................................................... 776
Pravljenje hiperveza objekata............................................................... 777
Izlaganje crteža na World Wide Webu................................................
Sažetak..........................................................................................................
xxii AutoCAD 2000 Biblija
Poglavlje 29: Prilagođavanje komandi i paleta

sa a la tk a m a ...................................................... 789
Definisanje skracenica sa tastature za komande...................................................793
Prilagođavanje paleta sa alatkama............................................................................ 796
Sažetak............................................................................................................................... 804
Poglavlje 30: Izrada makroa i prikazivanje slajdova

pomoću skript d a to te k a ............................... 805
Izrada makroa pomoću skript datoteka................................................................... 805
Prikazivanje slajdova..................................................................................................... 810
Izrada biblioteke slajdova.............................................................................................813
Sažetak............................................................................................................................... 814
Poglavlje 31: Izrada posebnih tipova linija i š ra fu ra ............... 815

Izrada posebnih tipova linija....................................................................................... 815
Izrada uzoraka šrafura.................................................................................................. 819
Sažetak............................................................................................................................... 824
Poglavlje 32: Izrada oblika i fo n to v a .............................................825

Izrada oblika..................................................................................................................... 825
Izrada fontova..................................................................................................................832
Sažetak...............................................................................................................................834
Poglavlje 33: Prilagođavanje m en ija........................ 835

Rad sa datotekama menija........................................................................................... 835
Prilagodavanje menija................................................................................................... 839
Sažetak............................................................................................................................... 866
Poglavlje 34: Osnove AutoLISP-a iVisual U S P -a ...................... 869

Pređstavljamo vam Visual LISP.................................................................................. 870
Dobijanje pomoći u Visual LISP-u.............................................................................. 877
Rad sa izrazima AutoLISP-a......................................................................................... 879
KoriŠćenje AutoLlSP-a u komandnoj liniji.............................................................. 881
Izrada AutoLISP-ovih datoteka....................................................................................882
Sažetak............................................................................................................................... 884
Poglavlje 35: Dalje istraživanje A u to LISP -a................................ 885

Definisanje promenljivih............................................................................................... 885
Rad sa AutoCAD-ovim komandama...........................................................................886
Rad sa listama..................................................................................................................892
Sadržaj x x iii
Zadavanje uslova............................................................................................................ 893

Rad sa objektima na crtežu......................................................................................... 897
Dobijanje korisnikovog unosa.....................................................................................902
Završno doterivanje.......................................................................................................903
Sažetak............................................................................................................................... 907
Poglavije 36: Istraživanje složenih tema A utoLISP-a............... 909

Razlika između lokalnih i globalnih promenljivih................................................ 909
Rad sa ActiveX funkcijama Visual LlSP-a.................................................................911
Otklanjanje grešaka u kodu......................................................................................... 918
Sažetak............................................................................................................................... 924
Poglavlje 37: Program iranje na jeziku

Visual Basic for A p p licatio n s...................... 925
Početak rada sa VBA..................................................................................................... 925
Pisanje VBA koda..................................................................... 931
Dobijanje korisnikovog unosa.....................................................................................939
Izrada okvira za dijalog................................................................................................. 941
Menjanje objekata...........................................................................................................947
Otklanjanje i označavanje grešaka............................................................................949
Prelazak na složenije programiranje........................................................................ 951
Završna reč....................................................................................................................... 951
Dodatak A: Instaliranje i konfigurisanje A uto CA D -a............... 953
Dodatak B: M eniji i palete sa alatkam a AutoCAD-a 2000......977
Dodatak C: Izm enjene kom ande i sistem ske prom enljive.... 993
Dodatak D: Resursi za A u to C A D .................. ............................... 1007
Dodatak E: Šta se nalazi na C D -u ................................................. 1013
In d e k s................................................................... 1021
Uputstvo za instaliranje kom pakt d is k a .................................... 1046

DE O
Osnove AutoCAD-a
et poglavlja iz prvog dela pružaju sve što vam je potrebno

P da biste počeli da crtate u AutoCAJD-u. Početniku su ova
poglavlja neophodna, ali ce i iskusniji korisnici u njima pronaći
♦ ♦ ♦ ♦
mnogo korisnih sitnica, posebno u vezi sa osobinama koje se u U ovom delu

AutoCAD-u 2000 pojavljuju prvi put. Ako, pak, mislite da ne treba
da čitate ovaj deo, ipak ga prelistajte i pročitajte samo tekst uz PoglavJje 1
sličice „Novo u 2000“ kako biste se upoznali s novinama u ovoj P o fin je m o da crtam o
verziji programa. Neke od najboijih novouvedenih osobina
AutoCAD-a 2000 pojavljuju se upravo na ovim mestima. Pogiavije 2
O tvaranje crteža
Pogiavlje 3
K o m an d e
Pogiavlje 4
Zad avanje koordinata
Poglavije 5
PodeSavanje param etara
crteža
♦ ♦ ♦ ♦
POGLAVLJE
Počinjemo da crtamo
čenje AutoCAD-a pomalo podseća na staro pitanje - šta je

U starije, kokoška ili jaje? S jedne strane, pre nego što počnete
da crtate, morate da imate izvesne osnove, a s druge, osnove
♦ ♦
U ovom pogiavlju
♦ ♦
AutoCAD-a je teško razumeti ukoliko već niste nešto crtali
pomoću računara. U ovom poglavlju razrešićete pomenutu
nedoumicu tako što ćete u AutoCAD-u nacrtati jedan pravouga- U p o zn a v a n je sa
A u to C A D -o m
onik. U sledećih nekoliko poglavlja dobićete dovoljno objašnjenja
da biste nacrtali i nešto sioženije. Kada odmah na početku ,,ose-
Po kretan je A uto C A D -a
tite1' postupak crtanja, vaše dalje učenje će teći lakše i bezbolnije.
i o tvaranje novog crteža
U p o znavanje s AutoCAD-om Interfejs A u to tA D -a

AutoCAD firme Autodesk najčešće je korišćen program za tehni-
čko crtanje - registrovano je više od 2,3 miliona njegovih kori- S n im a n /e crteža
snika. Autodesk se nalazi na četvrtom mestu u svetu po veličini,
među kompanijama koje proizvode softver za personalne raču- Zatvaranje crteža i
nare. Prema Autodesku, akronim CAD označava projektouanje izlazak iz program a
pom oću računara (eng). Com puter-Aided Design ), ali može da
♦ ♦ ♦ ♦
znači i crtanje pom oću računara (engl. Com puter-Aided Drafting
ili Draioing).
AutoCAD se pojavio prvi put 1982. godine u verziji za DOS. Bio
je to prvi značajniji CAD program koji je mogao da radi na perso-
nalnim računarima. U to vreme je večina programa za tehničko
crtanje radila na močnim radnim stanicama ili čak na veltkim
računarim a (engl. m ainfram e'). Uspeh AutoCAD-a se pripisuje
njegovoj čuvenoj otuorenoj arhitekturi, što znači da veliki deo
njegovog izvornog koda predstavlja običan (ASCfl) tekst koji
korisnik lako može da prilagodi svojim potrebama. Podrška pro-
gramskom jeziku AutoLfSP, a sada i jeziku Visual Basic for Appli-
cations, koja je ugradena da bi korisnik mogao da programira
AutoCAD, takođe je u velikoj meri doprinela da AutoCAD postane
standard među ozbiljnim programima za tehničko crtanje.
Zbog svega toga, AutoCAD je postao najfieksibilniji raspolo-
živi program za crtanje, primenljiv u svim oblastima rada. Auto-
CAD-ova podrška neengleskim jezicima, uključujuđi i jezike s
drugačijim pismom, nema konkurencije, tako da AutoCAD u ino-
stranstvu gotovo da nema ozbiljne konkurencije. Dovoljno je reči
da se AutoCAD koristi u svim oblastima crtanja, u više od 150
zemalja.
Brižljivo negujuči inovatorstvo i profesionalizam, Autodesk je
napravio prograin neprevazidenih osobina i mogućnosti, koje,
izmedu ostalog, obuhvataju prostorno modelovanje i vizuelizaciju
površina i tela, pristupanje spoljnim bazama podataka, inteligen-
tno kotiranje, uvoženje i izvoženje datoteka u drugim formatima.
4 Deo I ♦ Osnove AutoCAD-a
Autodesk je obrćLZOvao, kako on to naziva, virtuelnu korporaciju sastavljenu od pro-

gramera koji razvijaju softver namenjen radu s AutoCAD-om (softuer nezavisnih p ro iz-
vođača'), distributera koji obezbeđuju tehničku podršku i obuku za specifične oblasti,
kao i obrazovne mreže preko koje se svake godine obuči više od milion korisnika.
Ovako zamišljen sistem obezbeđuje razvijenu mrežu podrške korisnicima širom sveta.
Glavne oblasti u kojima se koristi AutoCAD jesu:
♦ Arhitektura (zvana i AEC - arhitektura, inženjering i gradevinarstvo)
♦ Mašinstvo
♦ GIS (geografski informacioni sistemi)
♦ Održavanje objekata
♦ Elektrotehnika/elektronika
♦ Multimedija
AutoCAD se, medutim, koristi i u drugim, manje poznatim oblastima, kao što su
pravljenje uzoraka za tkanine, pravljenje različitih znakova i slično.
U ovoj knjizi sam se trudila da prikažem primere iz različitih oblasti rada. Svet
AutoCAD-a je veoma prostran i vredi upoznati mnoge primene koje je ovaj program
omogučio.
P o kretan je AutoCAD -a
U ovom odeljku dajemo kratak pregled AutoCAD-a kako biste shvatili njegove osnovne
komponente. Prvi korak je pokretanje programa.
U knjizi objašnjavam rad AutoCAD-a pod VVindovvsom 95, 98 i NT. Medutim, pošto je
svaki računar drugačije konfigurisan, možda dete naredne vežbe morati malo da prila-
godite svom sistemu. Ako AutoCAD niste lično instalirali i ne snalazite se u direktori-
jumima na računaru, potražite pomoc od onog koji to ume.
A ko vam treba p o m o ć pri instaliranju A u to C A D -a , po g led ajte d o d atak A
Windows nudi nekoliko načina za pokretanje programa, ali je najlakše da to učinite

pomoču dugmeta Start (odaberite Start O Programs O AutoCAD 2000). Ako se pojavi
podmeni, odaberite opet stavku AutoCAD 2000.
Pravljenje prečice na radnoj površini

Ako AutoCAD često koristite, verovatno ćete želeti da na radnu površinu postavite
prečicu za pokretanje ovog programa. Uradite sledeće:
Vežba: pravljenje prečice do AutoCAD-a na radnoj površini

1. Pritisnite dvaput ikonicu My Computer koja se nalazi na radnoj površini. (Možete
da koristite i Windows Explorer.)
2. Ako se u otvorenom prozoru nalazi više disk jedinica, pritisnite dvaput onu na
kojoj je AutoCAD.
3. Pritisnite dvaput direktorijum u kome se nalazi datoteka acad.exe (ona koja
pokreće AutoCAD). Možda ćete zbog toga morati da redom otvorite više pod-
direktorijuma. Datoteka acad.exe se podrazumevano nalazi u direktorijumu
c: \Program File s \A C AD2000.
4. Pritisnite datoteku acad.exe desnim tasterom miša.
5. Iz priručnog menija odaberite stavku Create Shortcut.
Poglavije 1 ♦ Počinjemo da crtamo 5
6. Pronađite u prozoru direktorijuma novoobrazovanu prečicu (verovatno se zove

Shortcut to a cad.exe) i prevucite je na radnu površinu.
7. Pritisnite ime prečice da biste ga istakli.
8. Upišite novo, krače ime za prečicu, npr. AutoCAD, i pritisnite Enter. Vaša prečica
treba da izgleda kao na slici 1-1.
Slika 1-1: N ajbrže ćete p o kren uti A utoC A D
p o m o ću p rečice na radnoj površini.
A u m Ca L> i ’OOO
Prečicu sada možete da pritisnete dvaput i AutoCAD če se pokrenuti.
Otvaranje novog crteža

Kada pokrenete AutoCAD, ugledaćete početni okvir za dijalog (Startup) koji je prikazan
na slici 1-2.
Okvir za d ijalog Startup im a n o ve ka rakteristike u A u to C A D -u 2 0 0 0 . K o n a čn o , m o žete istovre-
m e n o da otvorite v iše crteža u in terfejsu koji se zove in ted ejs za više dokum enata (engl. Mul-
tiple D o cu m en t Interface, M DI ).
jtOTlup Slika 1-2: Okvir za dijalog

Startup.
Use a Templale
4IanpWr
Acadi*o -nani«d plot
AcađiiođM
Anu o (portraiii -colc* dependent plot styles dwt
Arrsi a (poitraitj -rvimed plol stvtes.dwt
Ansi a -coloi dependent pbt ttytes dvrl
B J
T«rr«tat8 Detcrpten
M«(Ti^£ngtoi(eetjridWimiii«er*jtempl)te fj*es NjflvedPtoShHftt,
P fhourSrert>pdtdog j------ « ........] Cencd 1
Crtež možete da otvorite na različite načine koristeđi jedno od četiri dugmeta u vrhu
okvira za dijalog Startup:
Q^| Odaberite dugme Open a Drawing da biste otvorili postojeđi crtež.
Odaberite dugme Start from Scratch da biste započeli standardno podešen nov
a crtež.
Odaberite dugme Use a Template da biste kao osnovu za svoj crtez upotrebili
B šablon (koji se u verziji 13 i ranijim verzijama nazivao prototip).
Odaberite dugme Use a Wizard da biste podešavanje crteža prepustili AutoCAD-u.
Obratite pažnju na to da pojavljivanje ovog okvira možete i da isključite ako uklo-
nite potvrdu iz polja Shou) this dialog at startup. Ako to uradite, AutoCAD će svaki put
kada se pokrene otvoriti standardno podešen nov crtež, što je isto što i pritisak na
dugme Start from Scratch.
Po javljivanje okvira za d ijalog S tartu p m o ž e te da reg u lišete i u kartici System koja će se prika-
zati kada iz m e n ija o d a b e re te k o m a n d u T o ols O O p tio n s.
Vežba: po kretanje AutoCAD-a i otvaranje crteža

1. Na paleti poslova u dnu ekrana pritisnite dugme Start.
2. Odaberite stavku Programs.
3. Odaberite stavku AutoCAD. (Na vašem sistemu ova stavka može da giasi
A u to C A D 2000 ili nekako drugačije.)
4. Ako se pojavi podmeni, ponovo odaberite stavku AutoCAD. (Ponavijamo, na
vašem sistemu ova stavka može da glasi A u to C A D 2000 ili nekako drugačije.)
5. AutoCAD se pokreče i otvara okvir za dijalog Startup. Odaberite dugme Start
from Scratch.
6. U području Default Settings odaberite stavku English i pritisnite OK. AutoCAD
če otvoriti prazan crtež u kome čete moči da crtate.
7. Pritisnite dugme Close (dugme ,,x“ u gornjem desnom uglu ekrana) da biste
zatvorili AutoCAD.
0 izlasku iz AutoCAD-a govorićemo kasnije u ovom poglavlju.
AutoCAD -ov in terfejs

Verovatno sa nestrpijenjem očekujete početak crtanja. Najpre, ipak, da opišemo
,,teren“ na kome ćete crtati.
Na siici 1-3 prjkazan je izgled ekrana u trenutku kada otvorite AutoCAD. Kod vas on
može izgledati malo drugačije - setite se da se AutoCAD podešava na više načina, ati u
opštim crtama će biti isti kao i ovaj.
Prozor AutoCAD-a sadrži četiri važna područja o kojima govorimo u narednim
odeljcima.
Površina za crtanje
Glavna prazna površina u središnjem delu ekrana je površina za crtanje i ponekad se
naziva grafičkim p ro zo ro m . Uporedite ga sa tabakom papira za crtanje, osim što ovaj
,,tabak“ može da bude bilo koje veličine - čak veliki kao ogromna fabrika!
Napomena p rj p 0 v ršin e za crtan je nalazi se je z ič a k lista M odel. Na o vo m listu crtate. Listove Layout
koristite da biste crtež p rip rem ili za šta m p a n je na ploteru.
Poglavlje 4 je p o sv e ć e n o različitim n a čin im a zad av an ja ko o rd in ata . Da biste o dredili tačku u

tro d im e n zio n a ln im m o d e lim a , m orate da za d a te i ko o rd in atu Z. T ro d im e n zio n a ln e koordinate
su o b ja šn je n e u poglavlju 2 1.
Ikonica UCS
Obratite pažnju na dve strelice u donjem levom uglu površine za crtanje (slika 1-3).
Taj simbol se zove ikonica UCS ( User Coordinate System , korisnički koordinatni sistem).
Strelice ukazuju na pozitivan smer X, odnosno Y ose.
K ončanice
Na površini za crtanje na slici 1-4 pronađite dve ukrštene linije s malim kvadratom u
preseku. Ovaj simbol se naziva kva d ra tić z a izb o r (engi. p ickb ox ) jer vam pomaže da
odaberete objekte. Ukrštene linije se nazivaju končanice (engl. cross/jofrs) i omogućuju
da tačnije procenite položaj kursora u odnosu na druge objekte crteža.
Poglavlje 1 ♦ Počinjemo da crtamo
Dugme za zatvaranje aplikacije

Standardna paleta alatki Paleta svojstava objekta Dugme za maksimiranje prozora aplikacije
Linija menija Naslovna linija Dugme za minimiziranje prozora aplikacije
#0/IklO (f»> I
c ia « x tiwrf * . latei < ! •«?<?.a-®-s&r « ?

rts>a \TSiTSmT "3fi Li | _ iii»S j*F— 3 |"'biVwi
“ Paleta alatki za crtanje (Draw) Dugme za minimiziranje crteža / j t
A'ss
*» A -Paleta alatki za modifikovanje objekata (Modify)
Dugme za maksimiranje crteža
& Dugme za zatvaranje crteža
4iSB
o «{*
e t>
0,Bt
/V Q
O **
1^1
ts -y Poviiina za crtanje
o
ar
®r Kvadratić za izbor
A *
/
/
Končanice
ig koordinatnog
Ikonica korisnićkog koor
N'LZ — >\ sistema (UCS)
H < t iM *
*o»fi{md
<F o l a j v l f *
<Po.lei on»
------3
C o u u vl
? n if - cn«.; w r> & t® Š o«w>»m iw y: w> rJmfT
1
Statusna linija Komandna linija Jezićci listova Layout
Slika 1-3: Izgled e k ra n a u A u to C A D -u .
V o sa Slika 1-4: N ekoliko tačaka sa

o d g o va raju ćim paro vim a ko o rd in ata X i Y.
Pokretanjem miša istovremeno se pokreću kvadratic za izbor i končanice. U dnu

ekrana, na levoj strani statusne linije (koju cemo opisati kasnije), videćete kako se pri
tom menjaju vrednosti koordinata X i Y.
8 Deo I ♦ Osnove AutoCAĐ-a
Meniji i palete sa alatkama

U vrhu ekrana se nalazi naslovna linija, a neposredno ispod nje linija menija. Ispod njih
su smeštene dve palete sa alatkama, standardna (Standard) i paleta sa svojstvima
objekata (Object Properties). U prozoru se nalaze još dve palete: paleta sa alatkama za
crtanje (Draw) i paleta sa alatkama za modifikovanje objekata (Modify), koje su vero-
vatno usidrene uz levu ivicu ekrana, kao na slici 1-3. Pomoću ovih menija i paleta sa
alatkama AutoCAD-u možete da zadajete komande za crtanje, uređivanje crteža, za
dobijanje podataka i sl.
Budući da menije i palete sa alatkama možete da prilagodavate svojim potrebama,
možda će one na vašem ekranu izgledati malo drugačije, AutoCAD ima još mnogo paleta
sa alatkama koje možete da prikažete onda kada vam zatrebaju. Među njima su i palete
za kotiranje (Dimension), za puna tela (Solids), za realističoo prikazivanje objekata
(Render) i za rad s Webom (Web). O svemu tome a i o mnogo čemu drugom kasnije ćete
više saznati.
M eni Ex p re ss (ra n ije zvan B o n u s) p o javlju je se sa m o ako pri in staliran ju A u to C A D -a o d a b e -
Napomena rete o pciju p o tp u n e in sta la cije . Ako iza b e rete op ciju tip ićn e in stala cije , njega n e će biti. Stavke
m e n ija Ex p re ss o b ja šn je n e su u do d atku A.
\
Komandna linija
Pri dnu ekrana ćete videti poseban prozor u kome se obično vide tri reda teksta. (Broj
redova možete sami podesiti.) Uočite u njemu reč Command:. Ovo je kom andna linija.
Komande pokrećete tako što ih upišete u komandnu liniju.
I onda kada za pokretanje određene komande upotrebite stavku iz menija ili dugme
na paleti alatki, ipak treba da pogledate komandnu liniju da biste videli kako je AutoCAD
reagovao na nju. AutoCAD često nudi opcije koje se biraju upisivanjem sa tastature.
Uostalom, sve što otkucate na tastaturi pojaviđe se i na komandnoj liniji. Na primer,
kada na tastaturi otkucate koordinate tačke, one će se pojaviti na komandnoj liniji. Da
biste videli sve što sadrži komandna linija, pritisnite taster F2 pri čemu će se otvoriti
AutoCAD-ov prozor Text. U njemu možete da pregledate prethodno unesene komande.
Da biste ovaj prozor zatvorili, treba ponovo da pritisnete taster F2.
Statusna linija
Statusna linija se nalazi u samom dnu ekrana, kao što se vidi na slici 1-3. Na njenoj levoj
strani se ispisuju vrednosti koordinata X i Y. Kada pokrećete miša, njihove vrednosti se
menjaju. (Ako se to ne dogodi, pritisnite ih, a zatim ponovo pokrenite miša.) Na statu-
snoj liniji se nalazi i nekoliko dugmadi o kojima ćemo kasnije govoriti.
Početak
Gotovo da ste spremni da povučete svoju prvu liniju. Zadržimo se još malo da obja-
snimo kako ćete AutoCAD-u zadavati komande pomoću paleta sa alatkama.
Palete sa alatkama
Postavite kursor na prvo dugme na paleti sa alatkama za crtanje. Ugledaćete malen
okvir s tekstom (ekransku pomoć) u kome piše Line (linija), kao što se vidi na slici 1-5.
I na statusnoj liniji će se pojaviti obaveštenje da to dugme služi za crtanje pravolinijskih
segmenata.
Savet A ko slu ća jn o p o k re n ete k o m a n d u koju n iste želeli, sa m o pritisnite taster Esc. U ko m an d n i
* prozor će se o d m a h vratiti A u to C A D -o v zahtev za u n o s Command :.
Poglavlje 1 ♦ Počinjemo da crtamo 9
Slika 1-5: Kada postavite kursor na d u g m e

Line, po javiće se kratak o p is njeg o ve funkcije.
Vaš prvi crtež

U ovoj vežbi samo tačno sledite uputstva. Kada unosite koordinate X i Y (prikazane polu-
crno), unesite prvi broj, zatim zarez, pa drugi broj - sve bez razmaka. Ako niste pročitali
uvod, vratite se i pročitajte deo koji se odnosi na izvođenje vežbi. Ne brinite ako ne
budete sve razumeli. Radeći uz pomoć ove knjige, sve će vam vremenom postati jasnije.
Pratite dole navedene zahteve za unos. Kao što je u uvodu objašnjeno, ono što vi
treba da unesete, biće ispisano polucmo. Uputstva u odeljku s komandama biće
ispisana ku rziu o m .
Vežba: crtanje pravougaonika

1. Pokrenite AutoCAD. Kada se pojavi okvir za dijalog Startup, odaberite opciju
Start from Scratch. U području Default Settings odaberite opciju English. Priti-
snite dugme OK.
~/\ 2. Na paleti sa aiatkama za crtanje odaberite dugme Line levim tasterom miša
(tasterom z a izb o r ). U komandnoj iiniji će se pojaviti ime komande.
Command: _line Specify first point: (zadajte prvu tačku) 0,0 J
(Ova s t r e l i c a znači ča treba ća p r i t i s n e t e t a s t e r Ent er)
Specify next point or [Undo]: (zadajte sledeću tačku ili izvršite
komandu Undo) 10,0 J
Specify next point or [Undo]:10.7 J
Specify next point or [C1ose/Undo]: 0.7 J
Specify next point or [Close/Undo]: 0.0 J
Specify next point or [Close/Undo]: J
3. U komandnoj liniji ponovo će se pojaviti zahtev za unos nove komande. Da bi vaŠ

pravougaonik ispunio celu površinu za crtanje, u tekstu koji sledi unesite ono što
je ispisano polucrno:
Command: zoom J
Specify corner of window, enter a scale factor (nX or nXP), or [ A 11/
Center/Dynamic/Extents/Previous/Scale/Window] <real timo>: (zadajte
ugao prozora, unesite razmeru... 11 i izvrš-:te komandu...) e J
Pravo ug aon ik se nalazi u sred ištu p o vršin e za crtan je i isp u n java n jen najveći deo - gotovo do
ivica. K o m a n d a ZO O M uz opciju Exten ts (e ) širi crtež do ivice p o vršin e za crtanje. 0 ko m an di
ZO O M ćete više naučiti u poglavlju 8.
4. Neka vaš crtež bude otvoren. Kasnije đete ga i snimiti. On treba da odgovara pra-
vougaoniku na slici 1-6.
Možda se pitate u kakvim smo to jedinicama zadali koordinate. Za sada smatrajte da

su u inćima (1 inč =2,54 cm), ali one mogu da budu što god poželite. Crtež vašeg pravo-
ugaonika, dakle, možete da odštampate u dimenzijama: 10 inča x 7 inča.
Do sada ste naucili nekoliko stvari: kako da započnete seriju komandi služeći se
paletom alatki (komanda LINE); kako da u komandnu liniju unesete koordinate X i Y
i kako da komandu LiNE završite (pritiskajuči taster Enter bez upisivanja koordinata).
Upotrebili ste i komandu ZOOM upisujuči je u komandnu liniju. Veći deo AutoCAD-a se
zasniva na ovim osnovnim radnjama.
S n im an je crteža
Snimanje crteža je isto što i snimanje bilo koje datoteke u Windowsu, Steknite naviku
da crtež snimate svakih 10 do 15 miuuta da ne biste ostali bez svog remek-dela ukoliko
sistem padne.
Vežbajući uz ovu knjigu, napravite poseban direktorijum za svoje crteže kako se ne
bi mešali sa drugim crtežima. lako je snimanje standardna Windowsova funkcija, ovde
ću ga detaljno opisati zbog njegove vaznosti. Koristićete Windows Exptorer.
U narednom uputstvu vam ostavljam navolju da izaberete gde ćete smestiti svoj
direktorijum, jer je svaki računar drugačije organizovan. Ako niste sigurni šta da uradite,
Poglavije 1 ♦ Počinjemo da crtamo ] ]
Upomoć! Moj crtež ne liči na onaj sa slike.

A ko v a š c r t e i n e lid na o n aj sa slik e 1-6, za to m o ž e postojati v iše u zro ka. P o k u šajte s le d e č e :
♦ M o žd a ste n e g d e po g rešili. A ko m islite da je to u pitanju, o n d a o d a b e rite k o m a n d u File

N e w d a biste otvoriii n o v crtež, u okviru za d ija lo g S tartu p o d ab e rite o p ciju Start from Scratch
i o p ciju En g lish , a o n d a p ritisnite O K . Zatim p o n o vo u n e site p o d atk e u k o m a n d n u liniju
o dgo varaju ći na z a h te v e za u n o s.
♦ M o žd a ste pri p o kre ta n ju A u to C A D -a otvorili n eki ša b lo n , u m e sto no vo g crteža. O d a b erite
k o m a n d u Ffle < N e w d a biste otvoriti n o v crtež, u okviru za dtjalog Startup o d ab erite o pciju
Start from Scratch i o p ciju En g iish , a o n d a p ritisnite O K . Zatim p o n o vo u n esite po d atke u
k o m a n d n u liniju o d g o v a ra ju d n a za h te v e za unos.
♦ A ko v a š crtež i d a lje n e o d g o vara, o n d a u C D je d in ic u ra ču n a ra stavite k o m p a k t d isk koji ste
d o b ili uz ovu knjigu. O d a b e rite k o m a n d u File ri> O p e n i p o m o ć u okvira za dijalog O p en na
d isk u p ro n a đ ite d ato tek u ab-acaddvvg. O d a b e rite je i pritisnite O p e n . Zatim p o n o vo u n esite
p o d atk e u k o m a n d n u lin iju o d g o va ra ju ći n a za h te v e za u n o s.
P ro b le m b i tre b a lo d a rešite a k o sle d ite je d a n o d tri gornja saveta. Ako ste za p o čeli vtše novih
crteža, v e ro va tn o su svi jo š uvek o tvo ren i. M o žete prelaziti iz je d n o g crteža u drugi birajući ih iz
m e n ija W in d o w .
onda odaberite disk (ne direktorijum) na kome je instaliran AutoCAD i na njemu napra-
vite nov direktorijum. Ne preporučujem da napravite poddirektorijum direktorijuma u
kome se nalazi AutoCAD (koji se standardno zove A C A D 2 0 0 0 ), jer postoji opasnost da
pogrešite i nebotice obrisete neophodne datoteke AutoCAD-a.
Vežba: pravljenje novog direktorijum a

1. Dovedite kursor na paietu poslova i na njoj pritisnite dugme Start.
2. Odaberite stavku Programs.
3. Odaberite stavku Windows Exp!orer. Otvoriđe se program Windows Explorer.
4 . U levom oknu pritisnite disk jedinicu na kojoj želite da napravite nov direktori-
jum. Ako ne možete da se odlučite, odaberite disk na kome je instaliran AutoCAD.
Ako radite u mreži, odaberite jedinicu koja predstavlja vaš računar.
5. Ako želite da napravite poddirektorijum (direktorijum u direktorijumu), odabe-
rite direktorijum u kome želite da ga napravite.
6. Iz menija Exp)orera odaberite komandu File o New O Folder.
7. U desnom oknu če se pojaviti nov, istaknut direktorijum Neu) Folder. Možda čete
morati da premotate sadržaj okna da biste ga videli.
8. Kao ime novog direktorijuma upisite AutoCAD Biblija i pritisnite Enter.
Sada možete da snimite crtež. Kada se crtež snima prvi put, postupak se razlikuje od
onoga kada je crtež već ranije sačuvan, jer dodatno morate i da mu dodelite ime. Važno
je da ga snimite na odgovarajući disk i u odgovarajuči direktorijum. Crtež bi trebalo da
snimite (kao i sve crteže koje budete radili dok Čitate ovu knjigu) u poseban direktori-
jum koji ste u prethodnoj vežbi napravili.
Upozorenje Pre n eg o što p ređ ete na o sta le v e ž b e iz ove knjige, n e o p h o d n o je da napravite direktorijum
za č u v a n je svojih crteža, ka o što je o b ja šn je n o u p retho d n o j vežbi.
Vežba: snimanje crteža prvi put

jj I. Pravougaonik koji ste u ovom poglavlju nacrtali trebalo bi da je još uvek na
ekranu. Na standardnoj paleti alatki pritisnite dugme Save. Otvoriđe se okvir za
dijalog Save Drawing As.
2. Pritisnite padajuđu listu Save In. Ako je potrebno, odaberite disk na kome se
nalazi novostvoreni direktorijum A u to C A D Biblija.
3. Pritisnite dvaput direktorijum A u to C A D B iblija. Možda đete listu morati da pre~
motate da biste došli do imena direktorijuma.
4. U polju File Name odaberite ime datoteke. Upišite abl-1 i pritisnite taster Enter
(ili pritisnite dugme Save).
AutoCAD će snimiti vaš crtež pod imenom a b ]-l.d w g . Možete mu dati i neko drugo
ime, ali će vam predloženo ime pomoći da bolje organizujete crteže iz ove knjige. Ono
označava da je u pitanju prvi crtež iz prvog pogtavlja knjige A u to C A D 2000 Biblija.
Na C D « Na ko m p akt disku s e nalazi m ali program , saves.lsp, koji a u to m atsk i pravi rezervnu kopiju
crteža na disketi čim ga sn im ite na disk. A ko im a te naviku da zbog sigurnosti o d m a h kopirate
dato tek e na d isketu , ovaj program će vam ko risn o poslužiti. Potražite ga u d irekto riju m u \Soft-
ware\ChapO 1\Savea.
Z atvaranje crteža i izla za k iz AutoCAD-a

Crtež možete da zatvorite a da AutoCAD i dalje radi. To ćete najjednostavnije učiniti
ako pritisnete dugme za zatvaranje crteža, smešteno neposredno ispod dugmeta za zat-
varanje aplikacije. Možete da odaberete i komandu File o Close.
Da biste izašli iz AutoCAD-a, pritisnite dugme za zatvaranje aplikacije u gornjem
desnom uglu ekrana. Iz AutoCAD-a ćete izaći i onda kada u komandnu liniju upišete quit
i pritisnete Enter. Možete da odaberete i komandu File O Exit.
Ako ste nakon poslednjeg snimanja u crtež uneli neke izmene, AutoCAD će vas upi-
tati da li želite da ih snimite. Odgovorite potvrdno ili odrečno, u zavisnosti od situacije.
Ako odaberete Cancel, vratićete se u crtež. Ako ste izmene unosiii u više istovremeno
otvorenih crteža, AutoCAD će vas pitati redom za svaki od njih.
Vežba: zatvaranje crteža i izlazak iz AutoCAD-a

1. Pravougaonik a b ]-l.d w g )o š uvek bi trebalo da je na ekranu. Odaberite komandu
File O Close. Ugledaćete siv ekran bez crteža. (Ponovite postupak ako imate više
otvorenih crteža. Snimite ili poništite snimanje izmena u ovim dodatno otvorenim
crtežima, već prema nahođenju.)
2. Pritisnite dugme za zatvaranje aplikacije u gornjem desnom uglu da biste napustili
AutoCAD. AutoCAD će se odmah zatvoriti pošto u crtež niste uneli nikakve izmene
od momenta kada ste ga poslednji put snimili.
S a že ta k
U ovom poglavlju ste se upoznali sa prozorom AutoCAD-a i počeli da crtate. Napravili
ste direktorijum za čuvanje crteža iz ove knjige, u njega snimili svoj crtež, crtež zatvo-
rili i izašli iz AutoCAD-a.
Možda u ovom trenutku imate više pitanja, ali „dobar početak je pola posla“. U nare-
dnom poglavlju objašnjavam sve načine na koje možete da otvorite nov crtež, kao i to
kako da otvorite crtež koji već postoji.
♦ ♦ ♦
POGLAVLJE
Otvaranje crteža
J
utoCAD nudi više mogućnosti za otvaranje crteža. One

A pružaju osećaj slobode i štede vreme. Možete da napravite
složen šablon i izbegnete ista osnovna podešavanja novog crteža
♦ ♦
U ovom poglavlju
♦ ♦
svaki put kada ga otvarate.
O tva ra n je novog crteža
O tvaranje crteža pom oću stan d ard no g šab lo n a p o m o ću stan d ard n o g
Počev od verzije 14, AutoCAD se služi posebnom vrstom dato- ša b lo n a
teka zvanom šablon (engl. tem plate). Ona ima istu svrhu kao i
Šablon u programu za obradu teksta. Ranije je korišćen izraz pro- Rad s a ša b lo n im a
totip , ali je ta datoteka predstavljala crtež kao i svaki drugi.
Da biste crtež otvorili pomoću standardnog šablona, u okviru O tvaran je stan d ard n o
za dijalog Startup odaberite Use a Template. AutoCAD će prika- p o d e še n o g crteža
zati sve postojeće šablone, kao što se vidi na slici 2-1. Prvi je
A c a d -nam ed p lot styles.dwt. Drugi je acad.dw t. A c a d je skraćenica O tvaran je novog crteža
za AutoCAD. Šablon tada postaje osnova vašeg daljeg rada. u A utoC A D -u
Bez obzira na šablon koji upotrebite, novi crtež dobija ime
D ra w in g ],d w g . Crteži koje naknadno otvarate u istoj sesiji O tva ra n je postojećeg
crteža
AutoCAD-a dobijaju imena Draw in g 2.dw g , D raw in g 3.dw g itd.
Kada crtež zasnovan na šablonu snimite i date mu novo ime,
S n im a n je crteža pod
šablon ostaje nepromenjen.
no vim im e n o m
j V C i e a t e N e w D ra w in g HĐ ♦ ♦ ♦ ♦
Use a Template
SeJeoi a Teniplale
Hcad-ri.jn.edclot
Acad. dwl 1
Acadiso -named plot stylei dwt
Acadiso d'/#t
Ansi a [portiait] -cotor dependent plot sty)es dwt
A nii a (poilratj -nanred ptot styles dwt
Ansi a -coloi dependent piot stjdes dwt
\ emptete Descnptiorr
Nom ratEnsiah |(eet and rrches) dranvn-a temptato U jesN am edP bt 3tyfej
| fv Stariup dKfcfl Or | Carcel j
S lik a 2 - i : K o rišć e n je o p cije U se a Tem p late za otvaranje

crteža za sn o va n o g na ša b lo n u A cad -nam ed p lot styles.dwt.
Prvi p o m en u ti ša b lo n se o d n o si na im e n o v a n e stilove za crtan je o

R e fe re n c a
kojim a se govori u poglavlju 17. Da biste vežbali i pre nego što
stign ete do tog poglavlja, u po treb ite šab lo n Acad.dwt.
Ako je AutoCAD već pokrenut, nov crtež možete da započnete birajući komandu File
O New. Otvoriće se okvir za dijalog Create New Drawing koji veoma liči na okvir za dija-
log Startup. Odaberite opciju Use a Template. Pojaviće se spisak šablona raspoloživih u
AutoCAD-u. Odaberite šabion A c a d -nam ed p lot styles.divt. Pritisnite OK i otvoriće se
nov crtež zasnovan na šablonu A c a d -n am ed p lo t styles.dwt.
Vežba: otvaranje crteža zasnovanog na šablonu A ca d -n a m e d p lo t

styles.d w t
1. Pokrenite AutoCAD.
2. U okviru za dijalog Startup odaberite opciju Use a Template.
3. Iz spiska Select a Template odaberite šablon A c a d -nam ed plot styles.dwt.
(Najčešće je ovaj šablon i ponuđen.)
4. Pritisnite OK. Otvara se prazan crtež D ra w in g l.d w g , kao na slici 2-2.
Rad sa šab lo n im a
Sablon sadrži već podešene parametre crteža što omogućuje da odmah počnete da
crtate. Ovi parametri obuhvataju veličinu crteža (zvanu granice - engl. limits ), vrstu
jedinica (npr. decim alne ili arhiteklonske ) itd. Šabloni su u birou u kome radi više ljudi
neophodno sredstvo za uspostavljanje standarda kako bi svi saradnici imali jednako
podešene crteže.
Osim parametara, šablon često sadrži i zaglavlje s naslovom, odnosno okvir sa
(standardnim) tekstom.
S lik a 2 - 2 : K ad a nov crtež otvorite p o m o ću ša b lo n a , A u to C A D m u d a je im e D raw ingl.dw g.

Poglavlje 2 ♦ Otvaranje crteža ]5
Podešavanje šablona A c a d .d w t
Da biste šablon A c a d -nam ed plot styles.dwt podesili prema svojim potrebama, otvorite
crtež koji se zasniva na njemu, kako je opisano u prethodnom odeljku. U crtež unesite
izmene koje želite. Na standardnoj paleti alatki pritisnite dugme Save. U okviru za dija-
log Save Drawing As pritisnite padajucu listu Saoe as type. Iz liste odaberite AutoCAD
Drawing Template File ( *.d w t) . Sa spiska šablona odaberite A c a d -nam ed p lot styles.dwt.
Pritisnite dugme Save. Na pitanje da li želite da zamenite postojed šablon odgovorite
potvrdno. U okviru za dijalog Template Description izmenite opis šablona na odgovara-
jud način. Pritisnite OK. Isto možete da uradite sa šablonom acad.dw t.
K o r is n ic i A u to C A D -a na d e lu : k o m p a n ija C r e a tiv e Ed g e
K o m p a n ija C reative Ed g e je s e b i o b e zb e d iia ista k n u to m e s to u o biasti CAD/CAM-a (Com puter-

a id ed D esign/Com puter-aided M anufacture - projektovanje p o m o ć u računara/upravljanje proiz-
vodn jom p o m o ć u računara). O v a k o m p a n ija koristi A u to C A D za p ravljen je crteža koji s e zatim upo-
treb ijavaju za is e c a n je e ie m e n a ta tz g o to vo svakog m a terija la koji m o že te d a za m islite . C reative
Ed g e pruža u siu g e arh itek tim a, stru č n ja c im a z a enterijer, čak i p o je d in im k u će vla sn icim a ,
Evo ka ka v je n jih o v p o stu p ak. K ao u iazn i m a te rija l C rea tiv e Ed g e prihvata sv e r p o čev od p o tp u n o
d o vrSeno g crteža , pa d o sk ice n a salveti iz resto ra n a . Jed an p rim er proizvoda ove ko m p an tje je
re š e n je po da h o te la „R a d isso n " u Rapid Cttyju u Ju žno j D akoti. Za njeg a je n a crt izradio lično pot-
p re d se d n ik i u m e tn ik H arri A alto. K ad a je n acrt za vršen , o d njeg a je n apravljen crtež u A utoC A Đ -u .
Č e s to s e ovakvi nacrti p re n o se u d ig italn i o b lik p o m o ć u velike d ig italn e tab le, pri č e m u s e p o jed in e
ta č k e o d ab ira ju p to čico m . (P to čice ilt pakovi detatjnije s e o p isu ju u poglavlju 3 .) Na sle d e ć o j strani
vid ite u v e ć a n je sre d išn je g d e la crteža, k o je prik azu je p la n in u R u sh m o re .
Pro g ram eri k o m p a n ije ko riste softverski proizvod N C P o la ris firm e N C M icro pro d ucts, Inc. (tel.
2 1 4 - 2 3 4 - 6 6 5 5 ) da bi crtež preveii u n u m e ričk i k6d . O vaj program o d re đ u je liniju s e č e n ja za svaki
d e o crteza. S le d i prvih n ek o lik o red o va k o d a koji je p o te k a o o d crteža p o d a h o te la „R a d isso n " u
A u to C A D -u .
;INW12.0 UT
F20.0G0:PRE-OFFSET
G9?XY
G9i
G41
H1
N1177A
GQX2.0787Y4.2481 ;_RAPID T0_P.IERCE
/P200 ;_CUTTEft 0N
G9i
G3X.1764Y.01211-0821J.0942
G3X.3383Y.39091 -56.3796J49.1335
O v aj kfid je u n et u je d n u o d 16 m a šin a za s e č e n je C rea tiv e Ed g e a , i m a šin a je isek la m aterijal
p re m a crtežu . U o v o m slu ča ju e le m e n ti su ise c a n i iz m e rm e ra , granita, krečn jaka i m e sin g a m lazo m
v o d e p o d v iso k im pritiskom , a m o g u ć e je iseca ti ih i iz d ru g ih m aterijala, kao Što su polivinit, tino-
le u m , k e ra m ič k e p lo če , titan iju m , n erđ a ju ći č e lik i k o m p o zitn i m aterijali, npr. kevlara - n ep ro b o jn o g
za m etk e. Is e č e n i e le m e n ti o d k a m e n a n a kraju su p o sta v lje n i na p o d ho telsko g p red vorja. K ao što
m o ž e te da vidite sa slika, rezultati su d o bri.
Poglavlje 2 ♦ Otvaranje crteža 17
Bez šablona, svaki put kada počnete nov crtež morali biste da ga podešavate - dugo-
trajan i dosadan posao. Tokom vremena, koriščenjem šablona uštedećete sate i sate
posla, a vaši crteži će dobiti prepoznatljiv stil.
Ako sa A u to C A D -o m radite na tu đ em račun aru , n e m o jte m en jati ša b lo n e pre n eg o što se
Upozorerje p o sa ve tu je te s v lasn ik o m raču n a ra . Bilo bi zaista n eu g o d n o da vlasn ik račun ara za p o č n e nov
crtež z a sn iv a ju ći ga na p o zn a to m ša b lo n u i tad a otkrije d a ga je n ek o drugi izm en io .
Pravljenje sopstvenih šablona

Obično možete da birate između više šablona. Recimo da pravite crteže različitih
veličina, a AutoCAD vam omogućava da napravite koliko god želite šablona. Da biste
napravili sopstvene šablone, počnite crtež zasnivajući ga na šablonu A c a d -n am e d p lo t
styles.dwt (ili acad.divt ), pa onda unesite odgovarajuće izmene, ili otvorite postojeći
crtež čija je većina parametara već podešena i dodajte nove izmene.
♦ Započinjanje novog crteža. Ako počnete nov crtež zasnivajući ga na šablonu Acad
-n a m e d p lo t styles.dwt , onda na standardnoj paleti alatki odaberite dugme Save.
U okviru za dijalog Save Dravving As pritisnite padajuću listu Saue as type. Na listi
odaberite stavku AutoCAJD Dravving Template File ( *.d w t ) ili acad.dw t. U polje za
tekst File nam e unesite ime novog šablona. Pritisnite dugme Save. U okvir za dija-
log Template Description unesite odgovarajuće izmene. Pritisnite OK.
♦ Otvaranje postojećeg crteža. Ako otvorite postojeći crtež, odberite komandu File
O Save As. U okviru za dijalog Save Dravving As pritisnite padajuću listu Saoe as
type. Na listi odaberite stavku AutoCAD Dravving Template File (*.d w t). U polje za
tekst File nam e unesite ime novog šablona. Pritisnite dugme Save. U okvir za dija-
log Template Description unesite odgovarajuće izmene. Pritisnite OK.
Sayet Š a b lo n e im e n u jte tako da se ja sn o razlikuju od o b ičn ih crteža. M ožd a su vam potrebni šab loni
za svaku sta n d a rd n u veličin u papira (od A do E) i u svako m od njih zaglavlje za naslov. Im ena
\ bi im m og la biti zn-a.dwt, zn-b.dw t \ sličn o , pri če m u zn o zn a ča v a „zaglavije za naslov".
Većina korisnika AutoCAD-a standardno primenjuje ove tehnike u praksi. Primenom

šablona ili nekog prethodnog crteža kao osnove za nove crteže uvek ćete biti na
dobitku.
O tvaranje stan d ard n o p o d ešeno g crteža

Povremeno ćete želeti da otvorite crtež koji nema nikakva podešavanja. To, u stvari,
nije moguće, ali možete da otvorite crtež koji ima minimum podešenih parametara.
Ovakva situacija će nastati kada radite na tuđem računaru, pa ne želite da gubite vreme
uklanjajući nepotrebne parametre iz postojećih šablona.
Da biste otvorili crtež s minimumom podešenih parametara, u okviru za dijalog Star-
tup odaberite opciju Start from Scratch. U području Default Settings odaberite opciju
English ili Metric i pritisnite OK.
Z ap o čin ja n je novog crteža tokom rada u AutoCAD-u

[pTJ Ako već nešto crtate u AutoCAD-u, a želite da započnete nov crtež, onda na stan-
dardnoj paleti alatki pritisnite dugme New. AutoCAD đe otvoriti okvir za dijalog
Create New Drawing koji je prikazan na slici 2-3. Vaš prethodni crtež je još uvek otvoren
i dostupan preko menija Window.
Odaberite jednu od opcija i pritisnite taster Enter. O opciji Use a Wizard govori se u
poglavlju 5.
r i8 : Deo I ♦ Osnove AutoCAD-a
O tvaranje p o sto jećeg crteža

Da biste pri pokretanju AutoCAD-a otvorili postojeci crtež, u okviru za dijalog Startup
odaberite opciju Open a Dravving. AutoCAD će u okviru Select a File prikazati nekoliko
crteža na kojima ste nedavno radiii. Da biste neki od njih otvorili, samo ga odaberite i
pritisnite O K .
Ako se crtež koji želite da otvorite ne nalazi na spisku, pritisnite dugme Browse.
AutoCAD će otvoriti okvir za dijalog Select File koji je prikazan na slici 2 A . U padajućoj
listi L o o k in odaberite disk jedinicu na kojoj se nalazi tražena datoteka, U glavnom
spisku pritisnite dvaput odgovarajući direktorijum, a zatim odaberite crtež. U polju
Preview možete vizuelno da proverite da li je to crtež koji tražite. Pritisnite dugme
Open. AutoCAD će otvoriti crtež.
S elect File HE3

Looji B1 AutoCAD Bible
1abZO-1 dwg at>5-4 dwg Pievfew

Iab21-tt dwg g§pah&2 dwg
Iab271 dwg ^ a b ? - 2 dwg
Iab27-1dwg dwg [jjp vertlugŽ dwg
Iab20-1 dwg
1ab5-1 .dwg
\li l i i
FiterjA**«- | Spen F n d F fe )
Fiesnf Jjipe |D ta w in g (*.dw g) Csncel l,cice»8
S lik a 2 -4 : Okvir za d ijalog S e le ct File e k v ivalen tan je okviru za d ijalog O p e n v e ć in e

W in d o w so vih program a.
C rteži koji su n apravljen i i sn im lje n i u verziji 12 i ranijim verzijam a A u to C A D -a, ne m og u da se

Napomens prikažu u polju P re v ie w ; crteži n ap ravljen i u verziji 13 i ka sn ijim v erzijam a to m ogu, ukoliko im
ova fu n kcija nije bila isk lju čen a .
Pogfavlje 2 ♦ Otvaranje crteža 19
Ako želite da otvorite datoteku koja se nalazi na Webu, pritisnite dugme Search the
Web. Windows ima i direktorijum Favorites za datoteke koje često koristite. Da biste ga
pregledali, pritisnite dugme Look in Favorites. Da biste crtež dodali u direktorijum
Favorites, pritisnite dugme Add to Favorites.
Otvaranje postojećeg crteža tokom rada u AutoCAD-u

[jgj Kada več počnete da radite u AutoCAD-u i poželite da otvorite postojeći crtež, na
— 1 standardnoj paleti alatki odaberite dugme Open. Pojavice se okvir za dijalog Select
File. Odaberite crtež na ranije objašnjen način i pritisnite dugme Open.
Crtež možete da otvorite i kada ga iz Windows Explorera prevučete u AutoCAD.
Crtež, medutim, ne smete prevući na površinu za crtanje, ali smete, na primer, na
komandnu liniju ili na bilo koje prazno mesto na paleti alatki. (Ako crtež prevučete na
površinu za crtanje, AutoCAD će ga umetnuti kao spoljnu referencu. O spoijnim refe-
rencama se govori u poglavlju 19.)
Crtež možete da otvorite i ako ga u Windows Exploreru dvaput pritisnete. Ako
AutoCAD nije pokrenut, Windows će ga automatski pokrenuti i u njega učitati odabrani
crtež. Ako AutoCAD već radi i u njemu postoji jedan aktivan crtež, odabrani crtež će se
otvoriti kao drugi crtež u otvorenoj kopiji AutoCAD-a.
t A u to C A D -o v cen tar za p ro je kto v a n je (D e sig n C e n te r) je nova o so b in a , po prvi put u v ed e n a u
Novo , A utoC A D 2 0 0 0 . O n a o m o g u ć u je rad sa crte žim a i njihovim k o m p o n e n ta m a , 0 centru za pro-
u je k to va n je v iše se govori u poglavlju 2 8 , ali i u drugim poglavljim a ove knjige.
Da biste crtež otvorili iz centra za projektovanje, najpre na standardnoj paleti sa

alatkama odaberite dugme AutoCAD DesignCenter. AutoCAD će otvoriti prozor Design-
Center koji u levom oknu prikazuje spisak crteža u stilu Windows Explorera. Ako je
potrebno, sa palete alatki prozora DesignCenter odaberite dugme Desktop. Pretražite
levo okno i odaberite direktorijum sa crtežom koji tražite. Kada odaberete direktorijum
u levom oknu, u desnom oknu se pojavljuje spisak crteža u njemu. Odaberite crtež koji
želite desnim tasterom miša a iz priručnog menija odaberite stavku Open in Window.
Otvaranje crteža pomoću okvira za dijalog

Kada radite sa okvirima za dijalog namenjenim otvaranju ili snimanju datoteka, možete
da koristite mnoge prećice:
♦ Datoteku crteža možete da pritisnete dvaput i tako je odmah otvorite, a da ne
morate da pritiskate dugme Open.
♦ Spisak datoteka možete da prikažete sa detaljima ili bez njih. Pritisnite ikonicu List
da biste dobili spisak bez detalja. Pritisnite ikonicu Details i spisak će biti dopunjen
veličinom datoteka i datumom, odnosno vremenom njihovog poslednjeg snimanja.
♦ Pritisak desnim tasterom miša unutar okvira za dijalog otvoriće priručni meni u
kome ima više opcija.
♦ Kada pritisnete ime crteža i istaknete ga, možete da ga pritisnete još jednom da
biste mu promenili ime (nemojte ga pritiskati dvaput uzastopce - ta radnja će
otvoriti crtež).
U okviru za d ijalog S e le c t File potvrdite o pciju S e le c t Initial V ie w da biste datoteku otvorili u
sn im lje n o m prikazu koji im a svo je im e. M o žete da otvorite i sa m o d eo crteža. Ovu tehniku
iskoristite o n d a kada radite sa v e o m a velikim crte žim a čije učitavan je i sn im a n je dugo traje.
Tada ćete videti sa m o o n aj d e o crteža koji o d a b e re te . U poglavlju 8 se govori o im e n o v an im
p rikazim a i o tvaranju d elo va crteža.
20 Deo I ♦ Osnove AutoCAĐ-a
Vežba: otvaranje crteža

1. Stavite kompakt disk A u to C A D 2000 B ib lija u CD jedinicu. Ako AutoCAD nije
otvoren, otvorite ga sada, U okviru za dijalog Startup odaberite opciju Open a
Dravving. U novom okviru Open a Dravving pritisnite dugme Brovvse.
2. Ako je AutoCAD ved otvoren, na standardnoj paleti alatki pritisnite dugme Open.
3. U okviru za dijalog Select File odaberite svoju CD jedinicu sa padajuce liste
Look in.
4. U glavnom polju pritisnite dvaput direktorijum Results.
5. U glavnom polju pritisnite datoteku a b l-l.d iv g . (Nalazi se iza datoteke abt0-9.dw g.j
6. Pritisnite dugme Open. AutoCAD de otvoriti crtež. Ostavite ga tako do sledece
vežbe.
K o rišće n je p o sto jećeg crteža kao prototipa

Iako su šabloni veoma korisni, kada određene objekte i parametre nameravate da upo-
trebite samo nekoliko puta, kao prototip možete da iskoristite i običan crtež.
Često treba da napravite niz povezanih crteža - recimo, nekoliko povezanih elek-
tričnih šema ili grupu sličnih stanova u stambenom kompleksu. Kada pri izradi prvog
crteža dođete do tačke od koje se on može primeniti i na ostale crteže iz niza, zausta-
vite se na trenutak i odmah snimite crtež pod novim imenom, na način koji de biti
objašnjen u sledecem odeljku. Zatim u crtež unesite neophodne izmene i snimite ga
ponovo.
Snimanje crteža pod novim imenom

Kada želite da iskoristite postojeći crtež kao prototip ili želite samo da ga kopirate, i
u jednom i u drugom slučaju morate da ga snimite pod novim imenom. Najpre otvorite
crtež, a zatim odaberite komandu File o Save As. Otvoriće se okvir za dijalog Save
Dravving As koji je prikazan na slici 2-5.
S a v e D ia n in g A s RE3 S lik a 2 -5 : Okvir za dijalog

Save Dravving As.
Sweii'i L i Results
3 e) a i l S r t a ls lia l
fiSab10-1 dws ^ a b 1 0 -2 ,d w g ^ a b 1 0 -8 .d w g ab114 dvi
li^ la b lO -IO d'/ug fgfjablO -3 dwg fjjJa blO -9 dwg abl 1 '5.dw
E|pab10-11 dwg ab 10- 4 dwg ^ a b l -1.dwg L 3 ab11 -G.dw
E p abl 0-12 <Jwg ffjpablO -5 dwg fjjp abl 1-1 ,dwg ^?ab12-1 dw
llp a b 1 0 -1 3 d w g 0-6 dwg pjpab11-2.dwg gpab13-1.dw
jgp a b lG -1 4 dwg [gpab1Q-7.dwg abl 1 -3 dwg fj§Sab13-2 dw
ki j jd
File namfr' ie v e |
Save asiype jAuloCAD RtS Drairung(Kdwg) ~ 3 Cancel
U polje za tekst File Name upišite novo ime, a zatim pritisnite dugme Save. Položaj
novog crteža možete da odredite ako odaberete drugi direktorijum za snimanje u pada-
judoj listi Save In.
Poglavlje 2 ♦ Otvaranje crteža 21
N a C O -tt U sle đ e ć o j v ežb i ćete u n ositi iz m e n e u crtež i sn im ati crtež pod n ovim im e n o m . Ako ste izveli
p reth o d n u v e ib u , o n d a se crtež a b 1-J,d w g jo š uvek n alazi na v a še m ekran u . Ako tu vežbu
n iste radili, o n d a crtež a b l- l.d w g otvorite iz d irekto riju m a Results na ko m pakt disku,
s.
Vežba: sn im an je crteža pod novim im enom

1. Odaberite komandu File O Save As. Otvoriće se okvir za dijalog Save Drawing As.
2. U polju za tekst File nam e promenite ponuđeno ime u ab 2-l.d w g . Odaberite vaš
direktorijum A u to C A D Biblija i pritisnite dugme Save.
3. Na paleti sa alatkama za crtanje pritisnite dugme Line. Sledite zahteve za unos:
Specify first point: (zadajte prvu tačku) 1 0 . . 5 J
Specify next point or [Undo]: (zadajte sledeću tačku ili izvršite
komandu...) 6..5 J
Specify next point or [Undo]: 6,0 J
Specify next point or [C1ose/Undo]: J
Vaš crtež treba da odgovara slici 2-6.
4. Pritisnite dugme za zatvaranje crteza koje se nalazi neposredno ispod dugmeta

za zatvaranje aplikacije.
5. Pošto niste snimili izmene na crtežu, AutoCAJD će vas upitati da )i želite da ih
snimite (slika 2-7).
Slika 2-7: Kada p o ku šate da izađ ete iz
A u to C A D -a a da n iste sn im ili izm en e
koje ste uneli u crtež, A utoC A D će vam
pružiti priliku da to učinite.
6. Pritisnite đugme Yes. AutoCAD snima i zatvara crtež. AutoCAD de ostati na

ekranu bez ijednog otvorenog crteža, a mnogi njegovi meniji će biti nedostupni.
7. Pritisnite dugme za zatvaranje aplikacije i zatvorite AutoCAD.
S ažetak
U ovom poglavlju ste proučili različite nacine otvaranja crteža. lako crtež mozete da
otvorite sa minimumom podešenih parametara, obično če se vaš novi crtež zasnivati
na nekom sablonu. Šabloni, osim podešenih parametara, mogu da sadrže i razne
objekte, kao što su zaglavlja različitih veličina.
Standardni AutoCAD-ovi šabloni su A c a d -nam ed p lo t styles.dwt i acad.dw t. Ove stan-
dardne šablone možete da prilagodite svojim potrebama, a možete da napravite i sop-
stvene. Svaki postoječi crtež možete da iskoristite kao prototip za druge crteže ako ga
otvorite i snimite pod drugim imenom (odaberite File O Save As).
U siedećem poglavlju govorićemo o komandama.
♦ ♦ ♦
POGLAVLJE
Komande
ahvaljujući svom dugogodišnjem postojanju, način na koji

Z AutoCAD-u izdajete naloge - korisnički interfejs - u mnogo
Čemu je jedinstven. Istu komandu možete da zadate na više
♦ ♦ ♦ ♦
načina. U ovom poglavlju đete naučiti sve te načine tako da vam U ovom poglavlju
više neće predstavljati problem.
Poznavanje komandi u AutoCAD-u je važno jer bez njih ništa W in đ o w so v interfejs
- m en iji, okviri za
ne možete da uradite. U programu za obradu teksta jednostavno
đ ijalog i p alete alatki
možete da poćnete da pišete; u programu za tabelarna izraču- A u to C A D -a
navanja odmah možete da počnete sa unošenjem podataka u
tabelu; u AutoCAD-u se, medutim, ništa ne događa sve dok mu ne Rad s k o m a n d n o m
zadate komandu. linijom
Windowsov interfejs P o n a v ljan je i prek id an je

Tokom godina u AutoCAD su dodate mnoge nove komande. Često ko m an d i
su komande za kojima više ne postoji potreba namerno ostavljane

P o n išta v an je i p o n o vn o
u programu zbog kompatibilnosti s ranijim verzijama. U većini
izvršavanje ko m an d i
Windowsovih programa sve komande su obuhvaćene menijima,
■ali niz starijih komandi, kao i neke druge koje se retko koriste,
Izvršavanje je d n e
nećete naći u menijima AutoCAD-a. Osim ove posebnosti, meniji k o m a n d e u n utar đruge
AutoCAD-asu slični menijima ostalih Windowsovih programa.
Izvršavanje đve
E k ra n sk i m eni k o m a n d e u isto vrem e
U svo jim ranim verzijam a, A u to C A D je im ao m e n i na d e sn o j strani ekrana A u to C A D -o v sistem

koji s e zvao ekranski m en i. A ko ste upravo prešli sa verzije A u to C A D -a za p o m o ći
D O S n a verziju za W in d o w s, ovakav m en i će vam m o žd a biti po znat; pa
ipak, toplo p rep o ru ču jem đa s e prilagodite n ovom interfejsu. O tkrićete da je
♦ ♦ ♦. ♦
njegova u sa g la še n o st sa drugim W in d o w so vim p ro g ram im a u stvari pred-
nost.
A ko b a š n e m o ž e te bez e k ra n sk o g m e n ija , lako ćete ga prikazati.
O d a b e rite k o m a n d u T o o ls 1h O p tio n s. A ko kartica D isp lay n ije u p re d n je m
p la n u , pritisnite n je n je zica k . Potvrdite o p ciju D isp )ay sc re e n m e n u . Priti-
sn ite O K .
A u to C A D sta n d a rd n o n e p rik a zu je e k ra n sk i m en i, tako d a ga ni ja n eću
koristiti u ovoj knjizi. D ak le , reČ „m eni" uvek će o zn ačavati p ad aju ći m eni
iz lin ije m e n ija u vrhu pro zo ra A u to C A D -a .
AutoCAD-ov meni
Kada pritisnete stavku u meniiu, mogu da se dogode tri stvari.
Kao i u drugim Windowsovim programima, sam tekst stavke
naznačava šta treba da očekujete kad pritisnete stavku. U tabeli
3-1 su sve tri mogućnosti.
Deo I ♦ Osnove AutoCAD-a
Tabela 3-1 Simboli u meniju i njihovo značenje

Simbol Značenje
Pored teksta stavke nem a nikakvog simbola Izvršava se naznačena kom anda
.,. (tri tačke) Otvara se okvir za dijalog
Otvara se podm eni
> !
Meni View, prikazan na slici 3-1, ima sve tri vrste stavki.
C rtež koji se koristi u sle d e ć o j vežb i o p o d m e n ijim a , a b 2-l.d w g , n alazi s e u direktorijum u
Results na ko m p akt disku AutoCAD 2 0 0 0 Biblija.
vew Slika 3-1: Meni View.

gecbii«
Reesn
Fla gen £ 0
2oom *
Pdf! ►
Aeflal V'iaj«
V « w p o tj >■ - Prikazuje podmeni

f|«nadView :.. sa više opcija
JD Views ►
30 0ifei
------ - tzvriava komandu
Jhade >
PgridBt ►
Dijptap ►
Tjofcat; ,_m ------- - Otvara okvir za dijalog
Vežba: ko rišćenje podm enija

1. Otvorite crteŽ a b 2 -l.d w g iz direktorijuma Results na kompakt disku.
2. Odaberite meni View i pokazite stavku Zoom. Možete je i pritisnuti. mada to nije
potrebno. Otvoriće se podmeni.
3. Premestite pokazivaČ miša na podmeni koji predstavlja spisak opcija komande
ZOOM.
4. Iz podmenija odaberite opciju Out. Zaglavlje s naslovom se smanjuje kao da ste
od njega udaljili objektiv kamere.
5. Ne snimajte crtež.
Kad god odaberete opciju iz menija, korisno je da bacite pogled na komandnu liniju.
U njoj će se tokom vežbe pojaviti komanda ZOOM, zajedno sa svojim opcijama. One su
gotovo iste kao i opcije u podmeniju, ali ima i razlika. Na primer, komanda Out koju ste
odabrali iz podmenija, ne pojavljuje se u komandnoj liniji. Ona je isto što i opcija Scale
na komandnoj liniji kada se upotrebi uz vrednost od 0.5x. AutoCAD-ov meni često nudi
već podešene opcije komandi da bi vam olakšao rad.
Priručni meniji
Priručni meniji, koji se pojavljuju kada pritisnete desni taster miša, u AutoCAD-u 2000
dobili su zasluženo mesto. Njihova svrha je da ubrzaju vaš rađ; koristeći ih, ne morate
da skrećete pogled sa objekta na kome radite. Stavke u priručnim menijima su pokušaj
AutoCAD-a da pogodi uobičajene poslove koje biste u određenom trenutku želeli da
Poglavlje 3 ♦ Komande 25
obavite. Zbog toga meni koji se pojavljuje kada pritisnete desni taster miša sadrži
stavke koje se razlikuju od jedne situacije do druge:
♦ Ako niste započeli komandu niti odabrali objekat, pritisak desnim tasterom miša
na površinu za crtanje otvoriće standardni priručni meni. Imačete standardne
moguđnosti isecanja, kopiranja i postavljanja objekata, poništavanja komande,
pomeranja i uveličavanja crteža itd.
♦ Ako ste odabrali objekat, otvoriće se meni sa najčešće korišćenim komandama za
modifikovanje objekta.
♦ Ako ste započeii komandu, otvoriće se meni sa opcijama koje se odnose na nju.
Kasnije ćemo o ovome više govoriti.
♦ Kada je otvoren okvir za dijalog, njegove aktivne delove možete da pritisnete
desnim tasterom miša, pri čemu će se otvoriti meni sa opcijama koje se odnose
na taj okvir.
♦ Među ostale priručne menije spada spisak paleta sa alatkama koji se otvara kada
paletu alatki pritisnete desnim tasterom miša i spisak prethodno izvršenih
komandi koji se pojavljuje kada na isti naćin pritisnete komandnu liniju.
Svaki od ovih menija biće detaljno objašnjen na odgovarajućem mestu u knjizi,
a upoznaćete ih i kroz vežbanja.
Okviri za dijalog
Okviri za dijalog omogućuju da jednostavno upravljate AutoCAD-om, a da ne morate da
pamtite imena mnogih komandi i opcija. Oni vas vode kroz ceo postupak, pregledno
vam nudeći sve mogućnosti.
Ukoliko poznajete bilo koji Windowsov program, onda znate i šta su okviri za dija-
log. Složen program kao što je AutoCAD ima nekoliko veoma obimnih okvira za dijalog
ali vam neće biti teško da se snađete u njima.
Primera radi, pogledajte okvir za dijalog Drawing Units koji omogućava da zadate
vrstu jedinica koje će AutoCAD koristiti na vašim crtežima. On ima većinu osobina
drugih AutoCAD-ovih okvira za dijalog (slika 3-2).
Drawitig Unii:? E3E3: Slika 3-2: Tipičan A u to C A D -o v

Lens((h , Artflte'R' okvir za d ijalog D raw in g Units.
Lw .
jDeaiW Degteea
Flectson ■
V.t p
::jooooo jo
| r*
Ol«>*na t*K*.
i Jlndies
SortffcOtAMi
1 50aU(XD3.0TOU &
3 *K»< 45,00000
L> = ,...
| 0K Cencri | Šži»crton. j
!. J
Vežba: ko rišćen je okvira za dijalog

1. Otvorite nov crtež koristeći opciju Start from Scratch.
2. Odaberite komandu Format o Units. Otvoriće se okvir za dijalog Drawing Units.
U njemu postoje dva odeljka: Length (dužina) i Angle (ugao).
26 Deo 1♦ Osnove AutoCAD-a
3. Podrazumevane dužinske jedinice su decimalne (Decimal). Odaberite opciju

Architectural. UoČite kako se pri tome menja prikaz jedinica u polju Sample
Output.
4. Birajte redom svaku vrstu dužinskih jedinica i pratite kako se menja prikaz u
polju Sample Output.
5. Odaberite ponovo opciju Decimal.
6. U odeljku Length pritisnite padajuđu listu Precision. Podrazumevana tačnost je
četiri decimalna mesta (0.0000). Odaberite dva decimalna mesta (0.00).
7. U odeljku Angle birajte redom različite opcije Angle Type koje odreduju način na
koji če biti prikazana veličina uglova. Pratite promene u polju Sample Output.
8. Odaberite ponovo standardnu opciju Decimal Degrees.
9. U odgovarajućoj padajućoj listi Precision podesite tačnost na dve decimale.
10. Dugme Direction u dnu okvira završava se sa tri tačke (...), čije je značenje isto
kao i u stavkama menija - one otvaraju nov okvir za dijalog. Pritisnite dugme
Direction. Otvoriće se okvir za dijalog Direction Control koji će vam omogućiti da
odstupite od standardne konvencije da se „0 stepeni nalazi na istoku, 90 stepeni
na severu“ itd.
11. Pritisnite dugme Ca'ncel jer ne želite da izmenite ovu konvenciju. Vratićete se
u okvir za dijalog Drawing Units u kome možete da potvrdite i opciju C)ockwise
i tako preokrenete ustaljenu konvenciju da ugao raste u smeru suprotnom od
kazaljke na satu.
12. Na padajućoj listi Precision područja Angles odaberite vrednost 0 i tako je vratite
na prvobitnu. Možda ćete pri tome morati da pomerate sadržaj liste. (Ako prvo-
bitna vrednost nije bila 0, što je standardna vrednost, onda je vratite na nju.)
13. Na isti način na padajućoj listi Precision područja Length odaberite vrednost
0.0000 ili vrednost koja je u tom polju bila pre nego što ste otvorili ovaj okvir
za dijalog.
14. Pritisnite OK. (Ako imalo sumnjate da neke vrednosti niste vratiJi u pređašnje
stanje, pritisnite dugme Cancel.)
Savet
Ako okvir za dijalog u gornjem desnom uglu sadrži ikonicu sa upitnikom (?), pritisnite je i kur-
sor će promeniti oblik u upitnik. Tada njime pritisnite bilo koju stavku u okviru za dijalog da
j
biste na ekranu dobili njeno kratko objašnjenje.
Palete sa alatkam a
Palete alatki omogućavaju da brzo zadate komande jednim pritiskom miša. S druge
strane, sličice na dugmadima palete nisu uvek jasne same po sebi. Dok se na njih ne
naviknete možda ćete lutati kursorom od jednog dugmeta do drugog i Čitati kratka
uputstva koja će se pojavljivati na ekranu. Međutim, kada naučite gde se naiazi uobi-
čajena dugmad na paleti, komande čete najčešće zadavati pomoću njih.
Palete alatki se mogu podesiti da odgovaraju vašim potrebama. Možete da sastavite i sop-
Referenca
stvene palete od komandi koje najčešće upotrebljavate. O priiagođavanju paleta alatki govori
se u poglavlju 29.
AutoCAD ima 24 palete sa alatkama. U normalnim situacijama prikazane su samo
standardna paleta (Standard), paleta sa svojstvima objekata (Object Properties).
paleta sa alatkama za crtanje (Draw), palela sa alatkama za modifikovanje objekata
(Modify) i paleta sa alatkama za uvećavanje (Zoom). Ostale palete možete da otvorite
onda kada vam zatrebaju.
Da biste prikazali određenu paletu, pritisnite desnim tasterom misa bilo koju vidljivu
paletu, a zatim iz priručnog menija odaberite paletu alatki koju želite. Palete koje su pri-
kazane pored svog imena u meniju imaju znak za potvrđivanje. Ako neku paletu želite da
uklonite sa ekrana. samo ponovite isti postupak - odaberite je ponovo. Komandom View
o Toolbars možete i da otvorite okvir za dijalog Toolbars, da u njemu odaberete ili uklo-
nite iz izbora određene palete, a zatim da pritisnete OK.
Palete alatki se mogu usidriti (eng). docked) uz ivicu ekrana ili mogu daplutaju (eng).
float ) na površini za crtanje. Možete ih prevlaćiti mišem sa mesta na mesto i menjati
njihov oblik povlačeći bilo koju njihovu ivicu.
Palete sa a la tk a m a u A u to C A D -u 2 0 0 0 v e o m a p o d se ća ju na p alete alatki M icrosoftovog Offi-
Novo
u 2000 cea. U sid re n e p alete im aju hvataljke (engl. grab bars) u obliku d vostruke linije p o m oću kojih
s e lako p revlače sa m esta na m esto . D u g m a d na paleti sa d a izgledaju zara vn jen o i b e z ivica,
ali d o bijaju tro d im e n zio n a ln i izgled kada p reko njih prevu čete kursor m iša .
U ovoj vežbi radićete sa paletama alatki. VeŽba se može izvesti bez obzira na to koji
je crtež otvoren u AutoCAD-u.
Vežba: rad sa paletama alatki

1. Pokažite mišem hvataljku na gornjoj ivici palete sa alatkama za crtanje. Pritisnite
levi taster miša i, ne otpuštajući ga, povucite paletu sve dok njen obris ne dode
ispod leve strane palete Object Properties (druga paleta ispod linije menija) i
izmeni se u pravu horizontalnu liniju. Čim otpustite taster miša, paleta će se
smestiti ispod palete sa svojstvima objekata.
2. Pritisnite hvataljku palete sa alatkama za modifikovanje objekta i prevucite je na
isti način ispod desne strane palete sa svojstvima objekata. Vaš ekran bi trebalo
da izgleda kao onaj na slici 3-3.
, d AulfrCAD - lDr<wng1 dwq| HCIE
(*** fctv' tJ*
j r h # b # >at': i ifee* •’ ™ : ? !ja aci ot ;'i«*
J;©fcrJiao J'iŠhii •](---- J-jj --
’4".- > ©A V o£3fe^‘ i C'.f r s
Slika 3-3: S m e šta n je paleta sa alatkam a za crtanje i a la tka m a za m od ifiko van je objekata
u vrh e kran a.
3. Da biste isprobali neku drugu konfiguraciju, pritisnite hvataljku palete alatki za

crtanje i prevucite je na levu stranu ekrana sve dok se njen tačkasti obris ne
pretvori u vertikalnu paletu s jednom kolonom.
4. Služeći se opisanom tehnikom, prevucite paletu sa alatkama za modifikovanje
objekata na desnu ivicu ekrana. Ekran bi trebalo da odgovara slici 3-4.
5. Bilo koju vidljivu paletu pritisnite desnim tasterom miša. Iz priručnog menija
odaberite paletu Dimension sa alatkama koje omogućavaju kotiranje crteža. Ona
se može pojaviti u obliku jednostavnog niza ikonica ili u obliku pravougaonika sa
više kolona. Ako je usidrena, pritisnite njenu hvataljku i prevucite je na površinu
za crtanje.
6. Pokažite mišem njeno četvrto dugme. U okviru za ekransku pomoć pročitaćete
da se to dugme zove Radius Dimension. Ono će vam omogućiti da nacrtate kotu
koja će odrediti veličinu radijusa nacrtanog kruga.
Deo { ♦ Osnove AutoCAD-a
S lik a 3 - 4 : S m e šta n je p.aleta sa a la tka m a za crtan je i a la tka m a za

m o d ifiko v a n je o b jek ata uz b o čn e ivice ekran a.
7. Pokažite mišem donju ivicu palete i njegov pokazivac ce se pretvoriti u dvo-

smernu strelicu.
. 8. Pritisnite i povucite ivicu palete naviše i/ili naniže. Paleta ce promeniti oblik.
9. Pritisnite naslovnu liniju palete Dimension i prevucite paletu do donje ivice pro-
stora za crtanje (na hori2 ontalnu traku za pomeranje) sve dok se njen obris ne
pretvori u tačkastu horizontalnu traku. Paleta Dimension će se smestiti uz donju
ivicu prozora, kao što prikazuje slika 3-5. Površina za crtanje je manji nego pre
toga, ali su palete izvan njega.
S lik a 3 -5 : Paleta D im e n sio n je u sid re n a uz d o n ju ivicu prozora za crtanje.

10. Da biste paletu Dimension zatvorili (što obično činite kada završite s kotiranjem
crteža), povucite je za hvataljku i premestite na površinu za crtanje, a zatim pri-
tisnite dugme za zatvaranje na desnom kraju njene naslovne linije.
11. Palete Draw i Modify možete da ostavite tamo gde se trenutno nalaze ili da ih vra-
tite na njihove prvobitne pozicije - odlučite sami.
Kao što vidite, isplati se da naučite kako se pokreću, smeštaju, prikazuju i skrivaju
palete alatki. Ovo malo truda što ste u vežbu uložili umnogome će povećati udobnost
rada u AutoCAD-u.
K om andna linija
Već ste videli kako se svaka komanda koju zadate AutoCAD-u pojavljuje i u komandnoj
iiniji, mada ponekad u malo izmenjenom obliku, sintaksi i opcijama. Komande ste i
zadavaii upisujući ih direktno u komandnu liniju (komanda ZOOM u poglavlju 1).
Snalaženje u imenima komandi

Svaka komanda ima posebno ime koje se sastoji od jedne reči. Ono ne mora da bude
isto kao i ono koje se pojavljuje u okvirima s kratkim opisom ili u meniju. Ne treba da
sumnjate, međutim, da se svaka komanda može zadati tako što se njeno ime upiše u
komandnu liniju. Oni koji brzo kucaju često više vole postupak zadavanja komandi iz
komandne linije, jer im je to brže nego traženje odgovarajuće komande u meniju ili na
paleti sa alatkama. Većina korisnika kombinuje upisivanje u komandnu liniju sa bira-
njem komandi iz menija, ođnosno sa paleta alatki.
Neke komande se lako unose, npr. komande LINE ili ARC. Imena drugih je teže upam-
titi, npr. HATCHEDIT, DDPTYPE ili IMAGEATTACH. Kod takvih komandi brzo ćete se
vratiti menijima i paletama alatki.
Ako k o m a n d e radije u p isu je te u k o m a n d n u liniju, o n d a napravite sk ra će n e verzije njihovih
im e n a . S k ra će n a im e n a se zovu nadim ci (eng l. aliases ) i neko liko ih je već u k lju čen o u
A utoC A D . 0 n a d im c im a ć e m o govoriti u poglavlju 29.
Počev od verzije 14 AutoCAD-a možete da menjate ono što ste uneli u komandnu
liniju (pre ove verzije programa, kada pogrešite, morali ste sve da unesete iz početka).
Ako unosite dugačku komandu i pri tome napravite grešku, možete se vratiti na mesto
greške pomoću tastera Backspace, a zatim ispravno otkucati ostatak komande. U tabeli
3-2 su prikazani tasteri na tastaturi pomoću kojih se može uređivati komandna linija.
Tabela 3-2 Tasteri za uređtvanje teksta komandne linije

Taster Šta radi
8ackspace Briše znak levo od trenutnog položaja.
Leva strelica Kursor pomera za jedno m esto ulevo, ne brišući ništa.
Desna streiica Kursor pomera za jedno m esto udesno, ne brišući ništa.
Hom e Premešta kursor na početak teksta u kom andnoj liniji.
End Premešta kursor na kraj teksta u kom andnoj liniji.
Insert Naizmenično uključuje režim Insert, odnosno Overwrite. Ono što kucate u režimu
Insert um eće se u postojeći tekst a u režimu Overvvrite se upisuje preko njega.
Obratite pažnju na to da ne možete znati koji je režim trenutno aktivan.
Delete Briše znak desno od kursora.
Ctrl+V U m eće tekst s Windowsovog Clipboarda.
30 Deo 14 Osnove AutoCAD-a
Zahtevi za u n o s u k o m a n d n u liniju u A u to C A D -u 2 0 0 0 su sta n d a rd izo v a n i. Potpuniji su i odre-

Novo
u 2000 đeniji nego ranije, a g ru pisan i su p rem a fu n k cija m a . N jihov fo rm at je sle d e ć i:
uputstvo za tekuču akciju ili [opcije] <t.ekuća vrednost>:

Spisak zadatih komandi možete da izlistate i da neke od njih ponovo upotrebite. Da
biste ponovo odabrali poslednji komandni red, pritisnite taster sa strelicom usmere-
nom naviše. Zatim pritisnite taster Enter da tu komandu izvršite. Da biste imali bolji
pregled unetih komandi, pritisnite taster F2, što će ih prikazati u tekstualnom prozoru.
Pomerajte njegov sadržaj klizačem (ili vertikalnim kursorskim tasterima) dok ne prona-
đete odredenu komandu, istaknite je, zatim pritisnite desni taster miša i iz priručnog
menija odaberite stavku Paste To CmdLine. AutoCAD će istaknuti tekst uneti u tekuću
komandnu liniju. Iz spiska zadatih komandi možete da kopirate na Clipboard deo teksta
ili čitav spisak. I iz priručnog menija možete da odaberete stavku Recent Commands, pa
da iz podmenija odaberete jednu od prethodno izvršenih komandi.
N a izm e n ičn o p relažen je sa m iša na tastaturu m o že da b u d e zam o rn o . U principu, ako tačke
Savet
birate m iše m (d e taljn ije o to m e u poglavlju 4 ), o n d a čete k o m a n d e brže zadavati slu žeći se
m en ijim a i paletam a alatki. Ako, pak, u n o site ko o rd in ate o n a k o kako ste to radili u poglavlju 1,
ruke su vam već na tastaturi, pa je u tom slu ča ju za d a v a n je ko m an d i p o m o ću tastature brže.
Biranje opcija komahdi

Mnoge komande sadrže više opcija od kojih treba da odaberete jednu. Biranje opcije
u komandnoj liniji je lako:
♦ Otkucajte jedno ili dva slova u imenu opcije koja su napisana kao velika; opcija
obično (ali ne uvek) počinje njima. Vi ih možete upisati i malim slovima. Pritisnite
Enter.
♦ Ako hočete da odaberete standardnu opciju (tekuču vrednost) koja se pojavljuje
izmedu znakova „manje od“ i ,.veće od“, npr. <Real t.ime>, samo pritisnite Enter
ili unesite zahtevanu tačku, odnosno vrednost.
Da biste o d ab rali o pciju ne slu že ći se k o m a n d n o m linijom , d e sn im tastero m m iša pritisnite
Novo
u 2000 površinu za crtanje i o d ab erite op ciju iz priručnog m e n ija . To je n ajzg o d n ije o n d a kada opcija
ne zahteva da u k o m a n d n u liniju u n e s e te brojnu vred n o st. B iranje o p cija iz priručnog m en ija
na e kran u je prim er novog n ačin a n e o m e ta n o g crtan ja, što p o većava efik asn o st je r ne m orate
da sk re će te pogled na tastaturu.
Mogu se pojaviti j dodatne opcije ili će od vas biti zahtevano da odaberete tačku,
odnosno objekat.
U narednom primeru ćete uvežbavati biranje opcija komandi. U poglavlju 1ste uneli
koordinate da biste zadali tačke. Sada ćete tačke na ekranu direktno bâti mišem.
Vežba: korišćenje opcija kom andi

1. Koristeći šabion A c a d -nam ed plot styles.dwt otvorite nov crtež.
2. Na paleti sa alatkama za crtanje odaberite IGk (dugme Arc),
£1
3. Pogledajte komandnu liniju. U njoj ćete ugledati sledeći zahtev za unos:
Specify start point of arc or [CEnter]-. (Zadajte polaznu tačku 1uk a
i1i opci ju ...)
Polazna taćka je opcija koja se podrazumeva. Pokažite mišem bilo gde u
srednjem delu ekrana i pritisnite njegov taster da biste zadali polaznu tačku.
Ovaj postupak se naziva biranje tačke (engl. picking a p o in tj.
4. Sada ćete ugledati sledeći zahtev za unos:

Specify second point of arc or [CEnter/ENd] : (Zadajte drugn tačku
1uka i1 i opc iju ...)
Recimo da hoćete da zadate krajnju tačku luka. Budući da je druga tačka podra-
zumevana opcija, pritisnite desni taster miša i otvorjte priručni meni, prikazan
na slici 3-6, a zatim iz njega odaberite stavku ENd. AutoCAD će odgovoriti novim
zahtevom za unos: Speci fy end point of arc : (Zadajte krajnju tačku luka)
S lik a 3 -6 : B iran je o p cije En d

£w>e*l k o m a n d e A R C iz priručnog m en ija.
C£n*ei
Pan
2wtn
5. Odaberite neku drugu tacku na ekranu.

6. Na zahtev za unos: Speci f.y center point of arc or [Angle/Di rection/
Radi us ]: (Zadajte centar luka ili opciju...) upišite r J.
7. Na zahtev za unos: Speci fy radius of arc : (Zadajte poluprečnik luka) upišite
2 J. AutoCAD će nacrtati luk i komanda se završava. Za sada ne brinite ako luk
delimično izlazi iz područja prozora ili ako ne izgleda onako kako ste očekivali.
(Moguće je da se dve tačke odabrane za luk ne mogu usaglasiti sa poluprečnikom
veličine 2. Ukoliko se ovo dogodi, pokušajte ponovo birajući druge dve tačke.)
Napomena M o žd a ste zapazili da A u to C A D ispred sv a k e k o m a n d e stavlja crtu za p o d v lače n je (_) . O na
o m o g u čav a p rev o đ e n je na stra n e je z ik e i m o že te je zan em ariti.
X Komanda ponekad ima toliko opcija da AutoCAD za nju otvara okvir za dijalog. To je
pregledniji i informativniji način da odaberete opciju.
Tehnike zad avan ja kom andi

Da bi olakšao rad s komandama, AutoCAD nudi prečice za ponavljanje i prekidanje
komandi, kao i opcije za poništavanje izvršenih komandi (Undo) ili ponovno izvrša-
vanje poništenih komandi (Redo). Izvesne komande možete da koristite i onda kada
ste već započeli neku drugu komandu.
U A u to C A D -u 2 0 0 0 m o ž e te isto v re m e n o da izvršavate više ko m a n d i - po je d n u u svakom
1 o tvo ren o m crtežu . M o žete da prelazite s je d n o g crteža na drugi, n e rem eteći njihovo
izvršavan je. Na prim er, ako ste u sred crtanja kruga u je d n o m crtežu, m o že te da otvorite nov
crtež i p o k re n e te novu k o m a n d u da biste dobili podatke p o treb n e za crtanje kruga. Tada se
m o že te vratiti u prvi crtež i dovršiti krug.
Ponavljanje komandi
Najjednostavniji način da ponovite komandu koju ste upravo izvršili jeste da na zahtev
za unos Command : pritisnete taster Enter. Komanda koja je poslednja izvršena pojaviće
se ponovo u komandnoj liniji.
\ U A u to C A D -u 2 0 0 0 će se, kada površinu za crtanje pritisn ete d e sn im tastero m m iša, pojaviti
priručni m en i. N jeg ov sad ržaj će zavisiti od o nog a što trenu tn o radite. A ko ste upravo izvršili
kom andu i u kom andnoj liniji se pojavio zah tev za u n o s Commarid :, prva stavka u m en iju će
o b a v e zn o nuditi da ko m a n d u po n o vite. R a nije je pritisak na d e sn i taster m iša o b ičn o bio jed -

nak pritisku na ta ste r Enter. A kciju koju izaziva pritisak na d e sn i taster m iša m o že te da pode-
site - čak i da je vratite na varijantu koja je važila u p reth o d n im verzija m a p ro g ram a. O d ab erite
k o m an d u Tools O O p tio n s, a zatim karticu U se r P re fere n ce s. Potom pritisnite opciju Right-
d ic k C u sto m iza tio n .
Ako unapred znate da ćete komandu koristiti više puta zaređom, onda možete da
iskoristite posebnu tehniku - da upišete multiple J. Na zahtev za unos Enter command
name to repeat: (unesite ime komande za ponavljanje) upišite u komandnu liniju ime
komande. Komanda će se automatski iznova pojavljivati u komandnoj liniji sve dok ne
pritisnete taster Esc. Na primer, možete da upišete multiple, a zatim arc, ukoliko ćete
zaredom crtati više lukova. Kada ih sve nacrtate, pritisnućete taster Esc.
Prekidanje komandi
Kao i u drugim Windowsovim programima, kada pritisnete taster Esc AutoCAD-u
saopštavate da odustajete od komande koju ste započeli. U komandnoj liniji će se
pojaviti zahtev za unos Command : .
U sledećem primeru vežbaćete tehnike ponavljanja komandi i odustajanja od njih.
Vežba: ponavljanje kom andi i o d u sta jan je od njih

1. Pomoću šablona A c a d -nam ed p lo t styles.dwt otvorite nov crtež.
2. Na paleti za crtanje odaberite krug (dugme Circle).
3. Na zahtev za unos Speci fy center point for circle or [3P/2P/Tt.r (tan tan
radi us ) ]: (Zadajte centar kruga ili opciju...), odaberite tačku za centar negde u
srednjem delu ekrana.
4. Na zahtev za unos Speci fy radius of circle or [Di ameter ]: (Zadajte polu-
prečnik kruga ili opciju...), pomerajte kursor i pritisnite dugme za izbor onda
kada krug postane srednje veličine. AutoCAD će nacrtati krug.
5. Pritisnite taster Enter. Ponovo če se pojaviti komanda CIRCLE.
6. Sledite naredne zahteve za unos:
Specify center point for circle or [3P/2P/Ttr (tan tan radius)]:
(Zadajte centar kruga ili opciju...) P r i t i s n i t e desni t a s t e r miša i
iz pr i r uč nog menija odaber i t e o p c i j u 2P.
Specify first end point of circle's diameter: (Zadajte prvu krajnju
tačku prečnika) Odaberite b i l o koju tačku na ekranu.
Specify second end point of circle's diameter: (Zadajte drugu
krajnju tačku prečnika) P r i t i s n i t e Esc.
AutoCAD će odgovoriti sa *Cancel * (poništeno) i u komandnu liniju vratiti
zahtev za unos Commanđ :, ne završavajući komandu koja je bila u toku.
7. Nemojte snimati crtež.
Poništavanje izvršene komande

Mnogi Windowsovi programi na standardnoj paleti nude alatke Undo (poništi izvršenu
komandu) i Redo (ponovi poništenu komandu). Ni AutoCAD u tom pogledu nije različit.
Neke aplikacije pamte spisak vaših poslednjih akcija, tako da ih možete poništiti jednu
za dru&om. AutoCAD pamti svaku komandu koju ste izvršili od trenutka kada ste otvo-
rili crtež. Na taj način možete da poništite sve što ste uradili i da crtež vratite u stanje u
kom ste ga otvorili.
U stvari, u AutoCAD-u postoji i nekoliko oćiglednih izuzetaka. Kada odstampate

crtež, to ne možete da poništite, a ne možete da poništite ni snimanje crteža. isto tako
ne možete da poništite ni komande kojima saznajete neke podatke, na primer, koordi-
nate određene tačke.
Napotnena
N eke k o m a n d e im aju so p stv e n e o pcije za p o n ištavan je.
\ Kom anda U
Svaki put kada na standardnoj paleti alatki pritisnete dugme Undo, AutoCAD će
poništiti po jednu komandu. Kada poništite sve komande, dobidete poruku:
Everything has been undone (Sve komande su poništene)
Primetićete da se u komandnoj liniji pojavljuje samo jedno u. U stvari, AutoCAD ima
dve srodne komande, U i UNDO. Kada odaberete komandu Undo sa standardne palete
alatki, AutoCAD de zapravo izvršiti komandu U, tj. poništiti poslednju izvršenu
komandu.
K om anda UNDO
Komanda UNDO je složenija i nudi više opcija. Nju možete da izvršite samo kada je
upišete u komandnu liniju, jer nema svog para u menijima ili paletama. Kada započnete
komandu UNDO, ugledaćete u komandnoj liniji sledeće opcije:
Enter the number of operations to undo or: [Auto/Control/BEgin/End/Mark/
Back]: (Unesite broj operacija za poništavanje ili opciju...)
N u m b e r (broj) je podrazumevana opcija. Ako kao odgovor na ovaj zahtev upišete
broj 3, AutoCAD će poništiti poslednje tri komande. Ako unesete broj 1, to je isto kao da
ste izvršili komandu U. Ostale opcije su objašnjene u tabeli 3-3.
Tabela 3-3 Opdje komande UNDO

Opcija Kako se koristi
Auto Može da bude On (uključena) ili Off (isključena). Može se primeniti na stavku menija kojom se
izvršava više od jedne kom ande u nizu. Kada je opcija Auto uključena (podrazum evano), ceo
pomenuti niz kom andi se poništava u jednom koraku. Kada je opcija Auto isključena, UI\JDO
poništava svaku kom andu iz niza pojedinačno.
Control Nudi tri podopcije. Podopcija A//(sve), koja je podrazumevana, nudi potpunu funkcionalnost
kom ande UNDO. Podopcija None (ništa) onem ogućuje komandu UNDO. Podopcija One
(jedna) omogućuje poništavanje po jedne komande, što komandu UNDO efektivno svodi na
kom andu U.
Begin Radi u sprezi sa opcijom End. Ovom opcijom se započinje poništavanje grupe komandi sa
spiska. Kada upotrebite i opciju End, UNDO će poništiti sve kom ande u grupi izmedu opcija
Begin i End. U ovakvoj grupi i komanda U će poništiti sve komande.
End Poništava sve kom ande u grupi obrazovanoj opcijom Begin.
Mark Ova opđja radi u sprezi s opcijom Back. Slična je opciji Begin, s tim što tokom rada možete da je
upotrebite više puta,
Back Kada upotrebite ovu opciju, AutoCAD će poništiti kom ande sam o do najbliže tačke u spisku
označene opcijom Mark. Sledeća opcija Back će izvršiti poništavanje do tačke označene opcijom
Mark pre nje, ftd.
A u to C A D izlistava k o m a n d e koje po n ištava da bi vam p o m o g a o da se sn a đ e te . R e č Croup

Napomena o zn a ča v a da se p o n ištava grupa k o m a n d i. M eđu tim , p o n ek a d se reč Group., koristi i za
p o n išta v a n je je d n e k o m a n d e . Ta pojava je bez zn a čaja i m o že se zan em ariti.
34 Oeo 1♦ Osnove AutoCAD-a
Kada upotrebite opciju Back, a prethodno niste upotrebili opciju Mark, AutoCAD ce
poništiti sve Što ste u toj sesiji nacrtali! Srecom, on ce vas na to prethodno upozoriti
porukom:
This wi11 undo everything. Ok? (Ovime će sve biti pcmišteno. U redu?) <V>
Ako ne želite da sve poništite, upišite n J.
Savet
O p cije B eg in /E n d i M ark/B ack su ko risn e o n d a kada isprobavate n e što novo i želite m og u ćn o st
da je d n im p o tezom sve vratite u prvobitno sta n je u slučaju da stvar po đ e n ao p ako .
Ponovno izvršavanje komande

Komanda REDO poništava efekat prethodne komande U ili UNDO, dakle „poništava
poništavanje". Za razliku od komandi U i UNDO, ona radi samo sa jednom komandom,
što znaći da je možete upotrebiti samo jednom. Mora se upotrebiti odmah posle
komande U ili UNDO.
U stedećem primeru ćete uvežbavati komande U, UNDO i REDO.
Vežba: kom ande za p o ništavan je i ponovno izvršavanje

1. Otvorite nov crtež zasnovan na šablonu A c a d -nam ed plot styles.du)t.
2. Na paleti sa alatkama za crtanje odaberite tiniju (Line).
3. Nacrtajte liniju i pritisnite Enter da biste komandu završili.
4. Na paleti sa alatkama za crtanje odaberite luk (Arc).
5. Koristeći standardne opcije, odaberite tri tačke za crtanje luka.
6. Na paleti alatki za crtanje odaberite krug (Circle).
7. Odaberite jednu tačku za centar kruga i drugu u blizini za poluprečnik. Na vašem
crtežu su sada linija, luk i krug (slika 3-7). Vaš crtež će, naravno, izgledati malo
drugačije, jer ste odabrali druge tačke.
Slika 3-7: Vaš crtež bi tre b a la

da sad rži liniju, luk i krug.
tn 8. Na standardnoj paleti alatki pritisnite dugme Undo da biste izvrsili komandu U.

Krug će nestati.
9. U komandnu liniju upisiteundo J. Zatim upišite 2 J. Nestaće i luk i linija.
10. Na standardnoj paleti sa alatkama pritisnite dugme Redo. Ponovo će se pojaviti
i luk i linija jer su oboje istovremeno uklonjeni prethodnom komandom za
poništavanje.
11. Ne snimajte crtež. Ako nastavljate sa citanjem, onda neka crtež ostane na ekranu
za sledeću vežbu.
Korišćenje komande OOPS

Komanda OOPS ponovo unosi nedavno obrisane objekte i)i skupove objekata, ćak i ako
ste u meduvremenu koristili druge komande. Za dalja obaveštenja pogledajte
poglavlje 18.
Korišćenje komandi unutar komandi

Određene komande se mogu koristiti unutar drugih komandi. One se nazivaju transpa -
rentnim komandama. Kada se transparentna komanda izvrši, prvobitna komanda nasta-
vlja svoj rad. Mnoge transparentne komande pomažu da crtež prikažete drugačije, tako
da prethodnu komandu možete lakše da dovršite. Druge transparentne komande
menjaju parametre. U stvari, svaka komanda kojom se ne biraju objekti, ne stvaraju
novi objekti, ne regeneriše slika ili ne završava seansa crtanja, može se izvoditi trans-
parentno. Ako u komandnu liniju želite da upišete transparentnu komandu, morate
ispred njenog imena da upišete apostrot. Većina komandi koje pokrenete iz menija ili
sa palete alatki, automatski se izvršava transparentno.
U sledećem primeru vežbaćete da koristite transparentne komande i da istovre-
meno zadajete dve komande.
C rtež koji se koristi u n a re d n o j vežbi ko rišćen ja tran sp a re n tn ih ko m an d i i isto vrem en o g
zad av a n ja d veju k o m an d i, a b l- l.d w g , nalazi se u d irekto riju m u Results na disku AutoCAD
2 0 0 0 Biblija.
Vežba: ko rišćen je transp arentnih kom andi i istovrem eno zadavanje

dve kom ande
1. Od prethodne vežbe na ekranu je ostao crtež sa linijom i lukom. Ako crtež nije
na ekranu, započnite nov, zasnivajući ga na šablonu A c a d -n am e dp lo t styles.dwg
i nacrtajte liniju i luk.
2. Odaberite komandu View o Zoom O Out. Crtež će se naizgled udaljiti, odnosno
smanjiti.
3. Na standardnoj paleti alatki odaberite dugme Open i otvorite crtež a b l-l.d w g iz
direktorijuma Results na kompakt disku A u to C A D 2000 B iblija. To je crtež pravo-
ugaonika.
4. Odaberite komandu Window o d ra w in g l.d w g da biste prešli u prvi otvoreni
crtež.
5. Na paleti alatki za crtanje odaberite dugme Circle. Pojaviće se sledeći zahtev za
unos:
Command: Specify center point for circle or [3P/2P/Ttr (tan tan
radius)]: (Zadajte centar kruga ili opciju...) Odaberite b i l o koju
tačku u. srednjem clelu ekrana.
Specif.y radius of circle or [Diameter]; (Zadajte poluprečnik kruga
i1i opci ju ...)
6. U ovom trenutku, recimo, želite da uvećate crtež kako biste tačnije odredili polu-
prečnik kruga. Upišite zoom J. U komandnoj liniji će se pojaviti sledeći tekst
(možda ćete morati da pritisnete F2 da ga vidite celog):
zoom
>Specify corner of window, enter a scale factor (nK or nXP). or
[A11/Cen ter/Dy nam ic/Extents/Previous/5c31e/W indow] <real time>; Zx
(Zadajte ugao prozora, unesite uvećanje... ili opciju...)
Resuming CIRCLE commarid. (Nastavljam komandu CIRCLE).
Specify radius of circle or [Diameter]: (Zadajte poluprečnik kruga
i1i opc iju...)
7. Pretpostavimo da želite da poluprečnik bude jednak visini pravougaonika na

crtežu. Odaberite Window o a b l-l.d m g .
8. Odaberite komandu Tools o lnquiry O List. Na zahtev za unos Sel ect objects:,
odaberite jednu od vertikalnih linija pravougaonika. Na drugi zahtev za unos
Sel ect objects:, pritisnite Enter. AutoCAD će otvoriti tekstualni prozor i prika-
zati podatke o liniji koju ste izabrali. Medu njima je i dužina linije (7 jedinica).
9. Odaberite komandu Window O d ra w in g l.d w g da biste prešli u drugi crtež.
10. Upišite 7 J. AutoCAD će nacrtati krug. Ako je potrebno, odaberite komandu View
O Zoom O Out da biste prikazali ceo crtež.
11. Zatvorite crtež a b l-l.d w g . Ne snimajte crtež dram ingl dwg.
Kada pažljivije zagledate zahteve za unos koji se pojavljuju pri transparentnoj upo-
trebi komande ZOOM, primetićete tri posebnosti:
♦ Ispred komande ZOOM stoji apostrof. To je oznaka transparentne komande.
♦ Zahtev za unos transparentne komande počinje znakom >. On vam pomaže da
razlikujete zahtev za unos transparentne komande od zahteva za unos tekuće
komande u koju je ova ugrađena.
♦ AutoCAD vas obaveštava kada izvrši transparentnu komandu. U ovom slučaju ugle-
dađete obaveštenje Resuming CIRCLE commanđ (Nastavljam komandu CIRCLE).
Eksperimentišite malo sa transparentnim komandama i ubrzo se od njih nećete
odvajati.
O m iševim a i pločicam a
Zbog jednostavnosti u ovoj knjizi pretpostavljam da se služite mišem, ali mnogi koriste
grafičku tablu i digitalnu pločicu (odnosno olovku). Na slici 3-8 su prikazane tipična
grafička tabla i digitalna pločica. Pločica (pak) često ima više dugmadi nego miš, a ima
i končanice u svom providnom delu da biste lakše birali tačke na papirnom crtežu.
S lik a 3 -8 : G rafička tabla sa d ig italn o m p lo čico m .
Grafička tabla ima podrucje koje odgovara površini za crtanje na ekranu monitora,
kao i podesivo komandno područje koje koristite za komande AutoCAD-a. Komandno
područje grafičke table služi kao dodatni meni. Slika 3-9 prikazuje standardni meni
grafičke table koji se isporučuje s AutoCAD-om. Ona se obično podešava prema potre-
bama korisnika. Svaki kvadrat na njoj predstavlja po jedno dugme na paleti alatki i na
pritisak izvršava određenu komandu. Područje u vrhu je prazno kako biste u njega
mogli da smestite sopstvene komande. U njega se često smeštaju elementi iz biblioteke
standardnih elemenata. Primeri ovih elemenata bi mogli obuhvatiti zaptivke i ventile u
mašinstvu, odnosno vrata i prozore u arhitekturi.
S lik a 3 -9 : S tan d ard n i
m en i grafičke table.
i’Reterenca \ U dodatku A potražite uputstva za ko n fig u risan je grafičke tab le.
t —— Pravougaono područje na desnom srednjem delu table predstavlja površinu za

crtanje. U ovom području digitalna pločica radi kao i miš - crta objekte, pristupa meni-
jima i opcijama u okvirima za dijalog. Grafička tabla se može koristiti i za digitalizaciju,
što označava proces prenošenja podataka sa papira u AutoCAD. On se često izvodi
tako što se papirni dokument postavi direktno na grafičku tablu i ona cela koristi kao
površina za crtanje. Pošto pločica ima končanice na providnoj površini, pomođu nje
možete da sa crteža birate tačke, koje tada, na primer, postaju krajnje tačke linija.
Sistem pom oći u AutoCAD-u

AutoCAD sadrži toliko komandi sa tako mnogo opcija da je svakom korisniku ponekad
potrebna pomoc. AutoCAD zbog toga ima veoma razvijen sistem pomoči.
U dodatku D ćete naći o b a v e šte n ja o p o m o ći koju m o žete da d ob ijete na Internetu i iz drugih
izvora.
Dobijanje pomoći za aktivnu komandu

Najlakši načjn da za određenu komandu dobijete pomoč jeste da komandu započnete,
a onda da pritisnete taster Fl. Otvoriče se prozor sa namenskim uputstvima za tu
komandu. Slika 3-10 prikazuje prozor koji če se otvoriti onda kada u komandnu liniju
upišete zoom J, a zatim pritisnete taster Fl.
d AutuC AO Ccrtkiti«nd R e le t e n c t Rl=!d S lik a 3 - 1 0 : Prozor

Efe feocfciBrtt.OgMrtj' jM
oOkDfojp_’.. siste m a za po m oc
hh»fm»g[ &*t. .1 t I » 1 ' .. " 1..............' '
AutisCADC«aoM
Ddft sa o b ja sn je n je m
U irutiH k o m a n d e ZO O M .
Inc^ eAkat a i d v c iie m e t Lhe <*ipaiKn) m e o# o b te L 'i m th « ciM tent vtevfport
Y o u C jm d (u « 2 D 0 M tr jn ta n a fto đ ijn o ' r ' .r h l « g iaN p ZODM, •'SN. or v'i_W > rip to g t« !
Jfc> V m v Mtmu Zoom
S h o ilc u t n e n u W (h no ofctecH Mteeted u^ht c i ^ n (h e &«vw^ *w endchoo*«Zi>jm lo--oofnni««lTir»o.
H CctfiaMftd lin e soam gi vzo<M l6 H r« a p « 9 ll u«*l
Sptc*^cotnM of innđsv* i t c d b f v l g r in K o rr^ F i ot

[01^w<M/Dyrwn<
a t^ > il*f4iif>rrvigui/Sz4l«/Window] fre«U)n)e>
Napomena Ako pažljivo pratite ispis u k o m a n d n o j liniji, v id e će te da poziv za p o m o ć A utoC A D sm atra
X
tra n sp a re n tn o m k o m a n d o m .
X Da biste dobili obaveštenja o određenoj stavki u meniju, pritisnite meni, a zatim

taster Fl. Otvorice se prozor koji prikazuje ceo meni. Pritisnite stavku za koju vam
treba pomoc.
Kada odaberete Help O AutoCAD Help, otvorice se prozor Help Topics, prikazan na
slici 3-11. (Ako AutoCAD automatski pređe na prethodno korišđenu stranu sistema za
pomoć, pritisnite Help Topics da biste se vratili u prozor Help Topics.) Kada dvaput
pritisnete stavku Command Reference u kartici Contents, dobicete pomoc u vezi sa
komandama i sistemskim promenljivama AutoCAD-a. Stavka User's Guide je elektronski
ekvivalent priručnika za AutoCAD.
H f rlp T o p ic i AutoCAD Help (JE3 S lik a 3- 11: Prozor H elp Topics sa
Ctrterli | | ftid | karticom C o n te n ts u p red n jem planu.
Uick i tqsc, dođ ttwn cfeck C'f pt->y. Ot ckck aftiifier *ab, »udl W(r«J«s
m P'.it oCAP 2'ODCi F.^.adfi’i*

a Vi/hčjft Me'Ann AutoCAD 2000
♦ UsingAutoCAD Hdp
♦ Cofrtmand Rderence
♦ User’i Gcjdn-
♦ irrstalabon Guide
♦ Cusiormiaijon Gurde
♦ Rotting w*h AutoCAD
♦ Visud USP
♦ VBA and Acttv«X AutomjNon
% AUtoCAO E Kpfesc T ools
fitint.. taicd
Korišćenje indeksa sistema za pomoć

Ako imate samo nejasnu predstavu o tome kako se komanda zove, možda ce vam
pomoći indeks sistema za pomod. Odaberite komandu Help c>AutoCAD Help i pritisnite
karticu Index. Indeks predstavlja abecedni spisak tema za pomoć. U prvo polje upišite
prvih nekoliko slova jedne ili više reči za koju tražite pomoć. Dok kucate, spisak u dru-
gom polju će se u skladu sa tim pomerati, tražeći stavku koja je najpribližnija onome što
upisujete. Kada pronađete svoju temu, istaknite je i pritisnite dugme Display (ili je priti-
snite dvaput). Ponekad će se pojaviti i podteme koje možete da birate na isti način.
Korišćenje kartice Find

Poslednja kartica AutoCAD-ovog prozora Help Topics omogucava da pronadete ključne
reči medu svim rečima koje se pojavJjuju u prozorima za pomoć. Kada prvi put aktivi-
rate ovu mogućnost, stvoriće se baza podataka sa svim rečima iz prozora za pomoć.
Tada možete da potražite određenu reč.
Rad sa prozorima sistema pomoći

Kada stignete do prozora za pomoć koji ste tražili, obratite pažnju na dve stvari:
♦ Ugledaćete određene, zelenom bojom ispisane i podvučene delove teksta. Kada
ih pritisnete, dobićete dodatna obaveštenja u vezi sa tako označenim delom.
♦ Pri vrhu većine prozora za pomoć nalazi se više dugmadi. Njihov izbor će zavisiti
od tipa pomoći koju tražite. Dugmad će vam pomoći da sistem pomoći pretražu-
jete brzo i lako. U tabeli 3-4 su ova dugmad pobrojana, zajedno s njihovom
funkcijom.
Tabela 3-4 Dugmad prozora za porrtoć

Dugm e Šta radi
Help Topics Prikazuje glavni prozor Help Topics, pri čem u je u prednjem planu
kartica koju ste poslednji put koristili
Back Vraća vas na prethodno korišćen prozor za pomoć
Glossary Otvara AutoCAD-ov abecedni rečnik izraza
« Vraća vas na prethodnu stranu
> Prebacuje vas na sledeću stranu
Prozor sistema za pomoć ima i sopstvenu liniju menija koju vredi pregledati. Pomoću
nje možete da kopirate temu na Clipboard, da je odštampate, da je držite na ekranu sve
vreme dok radite i da je označite zabeleškom.
Korišćenje priručnika
Kada na liniji menija otvorite meni Help, dobijate mogućnost da odaberete i jednu od
još četiri korisne stavke:
♦ What’s Nevv (Šta je novo). Popis glavnih novina u AutoCAD-u 2000 sa pregledom
dodatnih detalja.
♦ Learning Assistance (Pomoć pri učenju). Multimedijalni priručnik za AutoCAD
na CD-u.
♦ Support Assistance (Tehnička podrška), Sadrži „bazu znanja", odnosno odgovore
na često postavljana pitanja, uključujuči tehničke dokumente, rešenja problema u
vezi sa ploterima i drugim perifernim uređajima, kao i uputstva za uklanjanje uobi-
čajenih probleina. Ovde đete pronači mnoštvo podataka. Support Assistance se
periodično ažurira preko Autodeskove Web prezentacije.
♦ Autodesk on the Web (Autodesk na Webu). Otvara Autodeskovu lokaciju na
Webu. Odaberite stavku iz podmenija da biste odredili deo lokacije u koji želite
da stupite. Naravno, za ovo vam je potrebna veza sa lnternetom. Ukoliko niste
več uključeni, pojaviđe se okvir Dial-up i omogućiti vam da se uključite.
Čak i ako AutoCAD dobro poznajete, odnosno ako ste sa stare verzije samo prešli
na novu, ipak đe vam lista What's New biti veoma korisna.
U sledećem primeru ćete vežbati korišćenje AutoCAD-ovog sistema pomoći.
Vežba: ko rišćen je AutoCAD-ovog sistem a pom oći

1. Ukotiko AutoCAD nije otvoren, pokrenite ga otvarajući šablon A c a d -nam ed plot
styles.dwt. Ako AutoCAD već radi, ova se vežba može izvesti sa bilo kojim
crtežom na ekranu.
2. Na paleti alatki za crtanje pritisnite Circle. Kada se pojavi zahtev za unos, na
tastaturi pritisnite taster Fl. Otvoriće se prozor za pomoć sa temom Circle.
3. Pritisnite 2P - podvučen tekst zelene boje. Otvoriće se prozor za pomoć sa
temom 2P. Pročitajte opis opcije 2P.
4. Pritisnite dugme za zatvaranje u gornjem desnom uglu prozora za pomoć. Priti-
snite taster Esc da biste prekinuli komandu CIRCLE.
5. Odaberite Help o AutoCAD Help.
6. Pritisnite jezičak kartice Contents, ukoliko kartica njje već u prednjem planu.
Pritisnite dvaput odrednicu User’s Guide. Na spisku koji će se pojaviti pritisnite
dvaput Chapter 2 - Getting Started, a zatim pritisnite dvaput odrednicu Using
Shortcut Menus. Pritisnite temu Using Shortcut Menus in the Dravving Area.
Proćitajte tekst.
7. Pronađite u vrhu prozora podvučen tekst zelene boje Using Shortcut Menus Out-
side the Dravving Area i pritisnite ga. ProČitajte tekst.
8. Pritisnite Help Topics.
9. Pritisnite jezičak kartice Index.
10. U polje za tekst pri vrhu kartice upišite transparent commands, a zatim pritisnite
dugme Display.
11. Na spisku pronađite i pritisnite dvaput odrednicu Using Commands
Transparently.
12. Pročitajte tekst. Kada to uradite, pritisnite dugme Close.
S aže tak
U ovom poglavlju ste naučili sve što je potrebno da znate o korišćenju komandi
AutoCAD-a. AutoCAD ima menije, okvire za dijalog i palete alatki na kakve ste navikli
u Windowsovim programima. Pored toga, svaka komanda ima i svoje ime koje možete
da upišete na AutoCAD-ov zahtev za unos Cornmand:. Svaku izvršenu komandu možete
da ponovite ako samo pritisnete Enter ili na zahtev za unos Command: pritisnete desnim
tasterom miša površinu za crtanje.
AutoCAD ima razvijene mogućnosti za poništavanje izvršenih komandi, a onu
komandu koju ste upravo poništili, možete odmah ponovo da izvršite. Mnoge komande
se mogu izvršavati transparentno, a to znači - tokom izvršavanja druge komande. Sada
možete da prelazite sa jednog crteža na drugi, a da ne morate da prekidate izvršavanje
tekuće komande.
AutoCAD-ov sistem pomoći je pravo mesto na kome možete da potražite odgovore
na svoja pitanja a uvek mu možete pristupiti jednim pritiskom na dugme.
U narednom poglavlju objašnjavam kako se zadaju koordinate, što je neophodno
znati pre nego što počnete da crtate.
♦ ♦ ♦
POGLAVLJE
Zadavanje koordinata / I
— J
J
eđan od najosnovnijib postupaka u AutoCAD-u jeste zadavanje
tačaka na ekranu. Ukoliko ne znate kako da zadate tačku, ♦ ♦ ♦ ♦
onda, u stvari, ništa ne možete da nacrtate - ni zgradu, ni zap-
tivku. Večina objekata koje crtate ima odredenu veličinu, a taj U ovom pogiavlju
podatak morate da saopštite AutoCAD-u. Linije, lukove i krugove
crtate tako što na ekranu zadajete njihove karakteristične tačke. Rad sa apsolutnim,
Kao i sve drugo u AutoCAD-u, sve ovo možete da uradite na više relativnim i polarnim
koordinatama
načina.
Direktno unošenje
O koordinatnom sistem u X, Y rastojanja, ortogonalni
Secate li se geometrije i trigonometrije iz srednje škole? Na časo- režim i metod polarnog
vima ste crtali dijagrame označavajuci na milimetarskom papiru trasiranja
X i Y ose, a zatim ste unosili parove vrednosti (X, Y) za pojedine
tačke grafika. AutoCAD radi isto. Kontrola skoka kursora
Pogledajte ikonicu korisničkog koordinatnog sistema na
S llC I 4- i . Rad sa OSNAP
markerima
S lik a 4 - 1 : Ikonica ko risn ičko g ko o rd in atn o g
siste m a koja p o ka zu je sm e r o s e X, o d n o sn o Lociranje tačaka
o se Y.
♦ ♦ ♦ ♦
Strelica označena slovom X pokazuje pozitivan smer ose X.

To znači da u tom smeru rastu vrednosti na osi X. Strelica
označena slovom Y pokazuje pozitivan smer ose Y.
U ovom sistemu svaka tačka na ekranu određena je parom
vrednosti koordinata (X, Y), a sistem se naziva Dekartov ortogo-
nalni koordinatni sistem.
K ako je p o m e n u to u poglavlju 1, o p šte je p rih va če n o da se prvo
n a zn a či v re d n o st k o o rd in a te X, zatim stavi zarez (b e z ra zm ak a ), a
o n d a da se n azn ači v re d n o st k o o rd in ate Y. Neki prim eri ovakvog
o zn a ča v a n ja vid e s e na slici 1-4 poglavlja 1.
Koordinatne ose standardno se seku u tački 0,0. Levo od ove

tačke na osi X su njene negativne vrednosti, a ispod nje su nega-
tivne vrednosti ose Y.
Merne jedinice
Šta znače vrednosti koordinata? Kada ste u AutoCAD-u, onda
crtate u neimenovanim jedinicama. To znači da je duž koja se pro-
teže između tačaka sa koordinatama 3,0 i 6,0 dugačka tri jedinice.
Dok crtate, ove jedinice nisu bitne. One mogu da predstavljaju
milimetre, centimetre, metre, inče, stope ili milje. U stvarnosti,
međutim, trebalo bi tačno da znate šta one predstavljaju. Neće vam biti svejedno ako
kuća dužine 10 metara koju projektujete postane minijatura dužine 10 centimetara!
Kada podešavate crtež, onda zadajete i način na koji će jedinice biti prikazivane - da
li će, na primer, delovi jedinice biti prikazivani decimalno ili kao razlomci. O jedinicama
ću govoriti u siedećem, petom poglavlju. Stvarne merne jedinice, međutim, nećete
zadavati sve dok ne poželite da crtež odštampate ili izvučete na ploteru - o Čemu
govorim u poglavlju 17.
U AutoCAD-u ćete normalno crtati u pravoj razmeri. Kada, na primer, želite da napra-
vite plan za neki pogon dužine 40 metara, koristićete duži te veličine. Na ekranu crtež
možete da uvećavate kako biste videli i najsitnije detalje ili da ga umanjujete da biste
sagledali njegovu punu dispoziciju, pa zato nema nikakvog razloga da ne koristite prave
veličine. Medutim, kada poželite da na papiru odštampate plan fabrike dugačke 40
metara, onda ćete AutoCAD-u morati da naložite da crtež štampa u određenoj razmeri.
Označavanje memih jedinica

Prosečan korisnik poznaje način označavanja mernih jedinica obično samo iz svoje
oblasti rada (naučne, arhitektonske, inženjerske i sl.). Pa ipak, trebalo bi da barem
malo poznajete način označavanja jedinica i u drugim glavnim oblastima.
Ako koristite a rh itek to n sk e ili in že n je rsk e je d in ic e , A utoC A D će d e lo v e inča prikazati u form atu
Napomena d ru g ačije m od o nog a koji vi m o rate upotrebiti da biste ih u neli u program . K o o rd in a te m orate
da u n o site bez razm aka je r A utoC A D sh va ta ra zm a k kao pritisak na taster Enter i sm atra da ste
X njim završili sa u n o š e n je m p o d ataka. Izm eđ u celih i ra zlo m lje n ih delova inča upotrebite crticu
- na prim er, 3 '2 - l/ 2 " . (Zn ak " ne m o rate ni da u p isu je te , je r kod a rh itek to n sk ih i rnženjerskih
je d in ic a A utoC A D a u to m atsk i p retpo stavlja d a s e radi o in čim a.) O n o što ste uneli, u statu sn o j
liniji će s e prikazati o vako : 3'-2 1/2". To m o že da v a s zb u ni, jer A utoC A D p rem e šta crticu koju
ste uneli, a izm eđ u celih i razlo m lje n ih d elo va inča u b a c u je razm ak.
U no šen je koord inata sa fastatu re

U prethodnim poglavljima vcć ste vežbali upisivanje koordinata. Postoji, u stvari, više vrsta
koordinata koje na takav način možete da unesete. O njima govorimo u narednim
odeljcima.
Apsolutne Dekartove koordinate

Kada za duž koju želite da nacrtate unesete stvarne koordinate njenih krajnjih tačaka,
na primer, parove vrednosti 3,2 i 6,9, vi, zapravo, unosite apsolutne Dekartove koordi-
nate. Apsolutne koordinate se mere od tačke 0,0. Njih verovatno poznajete sa srednjo-
školskih časova geometrije.
U sledečoj vežbi unosičete apsolutne Dekartove koordinate.
Vežba: uno šen je ap soiutnih Dekartovih koordinata

1. Otvorite nov crtež u AutoCAD-u, birajući opciju Start from Scratch i anglosakson-
ske (English) mere,
2. Na paleti sa alatkama za crtanje odaberite liniju (Line) i sledite zahteve za unos:
Specify first point: (Zadajte pnvu tačku) -10,-5 J
Specify next point or [UndoJ: (Zadajte sledeću tačku 1i izvršite
komandu... ) 21,-5 J
Specify next point or [Undoj: 21,49 J
Specify next point or [C1ose/Undo]: -10,49 J
Speci fy next point nr [C1 ose./Undo] : -10,-5 J
Specify riext. point or [C1 ose/'Undo] : J da b i s t e komandu z đ v r ' S i l i .
Poglavlje 4 ♦ Zadavanje koordinata 43
3. Većina linija će biti izvan ekrana. Na novom crtežu se koordinatni početak (0,0)
nalazi u donjem levom uglu ekrana, tako da se negativne koordinate ne vide. Na
potpaleti Zoom standardne palete alatki pritisnite dugme Zoom Out. Ako još
uvek ne možete da vidite ceo pravougaonik, pritiskajte iznova dugme Zoom Out
sve dok ga ne ugledate celog. Vaš crtež bi trebalo da odgovara slici 4-2.
S lik a 4 - 2 : P ra v o u g a o n ik nacrtan
za d a v a n je m a p so lu tn ih ko o rd in ata.
A ko A u to C A D odgovori p o ru ko m Poi nt or option keyword requi red (Treba da u n esete

Napomena tačku ili o p ciju ), znači d a ste ko o rd in atu p o g rešn o u neli. Po kušajte da p o n o vo u n e se te koor-
d inatu. N e zab o ra vite da k o m a n d u m o že te d a po n ištite (U N D O ), ako napravite grešku.
X 4. Započnite ponovo komandu LINE i sledite zahteve za unos:
Specify first point: -8,-2 J
Specify next point or [Undo]: 19.-2 J
Specify next point or [Undo]:19.21.5 J
Spec i t y next point or [C1ose/Undo ]: -8.21.5 J
Specify next point or [C1ose/Undo]: -8.-2 J
Specify next point or [C1 ose/Undo] : J da b i s t e komandu z a v r š i l i .
5. Još jednom započnite komandu LINE, a zatim sledite zahteve za unos:
Specify first point: -8,22.5 J
Specify next point or [Undo]: 19.22.5 J
Specify next point or [Undo]:19,46 J
Specify next point or [C1ose/Undo]: -8,46 J
Specify next point or [Close/Undo]: -8, 22.5 J
Specify next point or [C1ose/Undo]: J da b i s t e komandu z a v r š i l i .
6. Snimite crtež pod imenom a b4-1.dw g u direktorijumu A u to C A D Biblija.
Prvobitni pravougaonik se pretvorio u jednostavan prozorski element (slika 4-3).
S lik a 4 - 3 : Prozor n acrtan za d a v a n je m
a p so lu tn ih ko o rd in ata.
Deo 1♦ Osnove AutoCAD-a
Možda su tokom ove vežbe iskrsla i neka pitanja. Najpre. zar nema boljeg načina za
unošenje apsolutnih koordinata? Ovakvo unošenje je sporo i lako se greši. Zatim, kako
saznati apsolutne koordinate objekta koji želimo da nacrtamo? Odgovore đete pronađi
u narednim odeljcima.
R elativne D ekartove koordinate

U stvarnosti obično ne znate apsolutne koordinate tačaka za objekat koji želite da nacr-
tate. Svejedno je da li je to arhitektonski plan, crtež mašinskog elementa, trodimenzi-
onalni model ili električna šema, vi nemate koordinate X i V sa kojima biste počeli.
Međutim, najčešce imate m ere onoga što želite da nacrtate. Obično cete odabrati neku
pogodnu tačku, a zatim početi posao od nje. U takvoj situaciji znate samo dužinu linija
koje treba da nacrtate (ukoliko crtate linije). U stvarnom svetu ne postoji koordinatni
početak (0,0) i zato su uvedene relativne koordinate.
Relativne koordinate tačke predstavljaju udaljenost po osi X, odnosno po osi Y, od
prethodne tačke. One se nazivaju relativnim koordinatam a jer imaju smisla samo u
odnosu na prethodno odabranu tačku. Pretpostavimo da treba da nacrtate prozor.
Možete početi da ga crtate od bilo koje tačke. Kada je odaberete, tada imate dimenzije
prozora sa kojima možete dalje da radite. (Dimenzije prozora mogu biti zapisane na listu
papira pored računara ili sami možete da premerite prozor ako se nalazi ispred vas.)
Simbolom ®AutoCAD-u saopštavate da su koordinate relativne. On se na tastaturi
nalazi na tasteru na kome je i broj 2. Da biste ga uneii, pritisnite i držite taster Shift dok
pritiskate taster sa brojem 2. (Naravno, u ovom dobu elektronske pošte svi poznaju taj
simbol; za šta li su ga koristili pre elektronske poŠte?) Na primer, ako ste počeli da
crtate liniju najpre mišem birajuči jednu tačku, a znate da linija treba da bude dugačka
dve jedinice, sledeću tačku možete da zadate ovako: @2,0. AutoCAD če nacrtati liniju
koja polazi od prve odabrane tačke i pruža se dve jedinice udesno, kao na slici 4-4.
Linija je horizontalna, jer je koordinata Y jednaka 0. To u reiativnim koordinatama znači
da se rastojanje po osi Y nije izmenilo.
Poćetna tačka Krajnja tačka = @2,0 S lik a 4 -4 : Linija sa p ro izvoljn o m p o četn o m tačkom
^ J i krajem zad atim p o m o ću relativn e tačke @ 2 ,0
-------------------------------------pred stavlja h o rizo n taln u liniju d u žin e dve je d in ice .
Relativne Dekartove koordinate često se koriste za crtanje linija koje su vertikalne ili
horizontalne. One se nazivaju ortogonalnim linijama. Kada crtate kosu liniju iz tačke 3,3
do tačke @2,5, onda ne znate koliko je dugačka.
Kada za relativnu koordinatu zadate pozitivnu vrednost (kao 2 u @2,0), AutoCAD
pretpostavlja pozitivan smer. Međutim, ako želite da nacrtate liniju u negativnom
smeru jedne ose, onda ispred odgovarajućeg broja stavite znak minus. Slika 4-5 prika-
zuje kako se pomoću relativnih koordinata može crtati u sva četiri smera.
Polarne koordinate
Naredna uobičajena situacija je kada znate rastojanje i ugao tačke u odnosu na koordi-
natni početak (0,0) ili na prethodnu tačku. U tom slučaju možete da upotrebite polarne
koordinate koje mogu da budu apsolutne ili relativne. Najčešće ćete koristiti relativne
polarne koordinate.
S lik a 4 -5 : C rtan je linija u Četiri orto g on aln a

sm e ra p o m o ću relativnih koordinata. Strelice
o zn a ča v a ju sm e ro v e linija.
Polarne koordinate imaju format rasfojanje<ugao. (Da biste uneli znak <, pritisnite i
držite taster Shift, a zatim pritisnite taster na kome je zarez.) Relativne polarne koordi-
nate moraju počinjati znakom
O pro sto rn im k o o rd in a fa m a d e ta ljn ije se govori u poglavlju 21.
fteferenca
Uglovi se gotovo uvek mere prema šemi na slici 4-6, mada AutoCAD omoguđava da
tu šemu izmenite. Pozitivni i negativni uglovi prikazani jedan do drugoga međusobno
su jednaki. Izaberite onaj koji u datoj situaciji ima više smisla.
S lik a 4 - 6 : Sta n d a rd n i sistem
m eren ja uglova.
270
-90
U sledecoj vežbi nacrtacete deo dekorativnog elementa iznad vrata ili prozora.
Pošto je to arhitektonski elemenat, koristiđete arhitektonske jedinice. U ovom slučaju
će se koristiti samo inči, koje ne treba posebno navoditi. Stope možete da naznaćavate
apostrofom (znakom prim ') posle broja.
Kada unosite arhitektonske jedinice, delovi inča se označavaju kao razlomci, npr. 3/4.
Razlomljeni deo morate da odvojite crticom od celih inča. Ovo može da vas zbuni zato
što se crtica koristi i za označavanje negativnih brojeva. Na primer, da biste povukli
horizontalnu liniju 5 1/4 inča ulevo, trebalo bi da upišete: @5-1/4,0. (Nula znači da nema
promene duž ose Y jer je linija horizontalna.)
Na CD-f5,
C rtež ab4-a.dw g koji se koristi u n a red n o j vežbi sa relativnim i po larn im ko o rd in ata m a nalazi
V se na k o m p a k t disku AutoCAD 2 0 0 0 Biblija.
'4.
Vežba: ko rišćenje relativnih i polarnih koordinata

1. Otvorite crtež o M -a .d w g s a kompakt diska. Dok pokrećete miša, zapazicete da se
koordinate koje se smenjuju u statusnoj liniji prikazuju u arhitektonskim jedini-
cama, tj. stopama i inčima. Ako koordinate izgledaju sivkasto, pritisnite ih ili
pritisnite taster F6.
2. Komandom FiJe o Save As snimite crtež u svoj direktorijum A u to C A D Biblija pod
imenom ab4-2.dwg.
U n ared n im koracim a treba da sa tastature pažljivo u n e se te niz podataka. Ako vam A utoCA D
pri to m e uputi poruku o grešci, po ku šajte da po no vo u n e se te koordinatu. Ako prim etite da ste
pogrešili tek pošto završite ko m an d u , o n d a na stan d ard n o j paleti alatki pritisnite d u g m e U ndo.
3. Započnite komandu LINE, a zatim pratite zahteve za unos:

Command: Mne Specify first point: (Zadajte prvu tačku) Odaberite
b i l o koju tačku u donjem levom uglu ekrana.
Specify next point or [Unđo]: (Zadajte sledeću tačku ili izvršite
komandu...) @0.-3/4 J
Specify next point or [Undo]: @75-1/4.0 J
Specify next point or [C1ose/Undo]: @0,3/4 J
Specif.y next point or [C1ose/Undo]: @-75-1/4,0 J
Specify next point or [Close/Undo]: J da b i s t e z a v r š i l i komandu.
4. Započnite ponovo komandu LINE. Pratite zahteve za unos:
Specify first point: J Ovim ćete liniju započeti od poslednje zadate
tačke.
Specify next point or [Undo]: @4-3/4,0 J
$pecify next point or [Undo]: @43<40 J
Specify next point or [C1ose/Undo]: @43<320 J
Specify next point or [C1ose/Undo]: @-2-1/4.0 J
Specify next point or [C1ose/Undo]: @39-7/8<140 J
Specify next point or [C1ose/Undo]: @39-7/8<220 J
Specify next point or [C1ose/Undo]: J da b i s t e z a v r š i l i komandu.
5. Snimite crtež. Nacrtali ste deo nadvratka koji se postavlja iznad kučnog prozora,
kao što je prikazano na slici 4-7.
Slika 4-7: D eo dekorativnog
e le m e n ta iznad prozora, nacrtan
p o m o ć u relativnih D ekartovih i
polarnih koordinata, u arhitekto nskim
m ern im je d in ic a m a .
A ko na prvi zahtev za u n o s bilo koje k o m a n d e za crtan je u n e s e te @ J, tim e birate p o sled n ju

zad atu koordinatu.
Zapažate li da korišćenje relativnih koordinata, kako Dekartovih, tako i polarnih,

mnogo više odgovara stvarnim situacijama nego korišćenje apsolutnih koordinata? JoŠ
uvek je zamorno kada ih upisujete, ali je to često jedini način da postignete tačno ono
što želite. U mnogim drugim situacijama, međutim, koordinate možete mnogo lakše da
unesete drugim tehnikama.
D irektno u n o še n je rasto jan ja

Jedna od prečica za unošenje koordinata je i direktno unošenje rastojanja. Kada zadate
početnu tačku linije i pojavi se zahtev za unos Speci fy next point or [Undo]:
(Zadajte slededu tačku ili izvršite komandu...), pomerite kursor u smeru u kome želite
da se proteže linija i u komandnu liniju upišite njenu dužinu. Ovo najbolje radi u ortog-
onainom režimu rada ili pri polarnom trasiranju (o čemu de kasnije biti više reči), jer je
tada lako zadati tačne vrednosti ugla.
Po stu p ak direktnog u n o še n ja rasto jan ja m o že te da p rim en ite na svaku ko m a n d u kod koje je
p o treb n o da zad ate rasto ja n je i sm er.
O rtogonalni režim rada

Kao što sam vec pomenula, linije povučene pod uglom od 0, 90, 180 i 270 stepeni nazivaju
se ortogonalnim. Kada ste u ortogonalnom režimu rada, krace zvanom orto režim u,
mišem možete da iscrtavate samo ortogonalne linije. Orto režim utiče i na modifikovanje
objekata. U njemu, na primer, objekte možete da pomerate samo vertikalno ili horizon-
talno. Kada se kombinuje sa kontrolisanim skokom kursora i pomodnom mrežom, orto
režim olakšava crtanje i povedava efikasnost rada. Orto režim je posebno pogodan za
direktno unošenje rastojanja.
Orto režim se uključuje, odnosno isključuje kada pritisnete dugme ORTHO na sta-
tusnoj liniji. Dok ste u orto režimu rada ne možete izvoditi polarno trasiranje, što je
naša sledeca tema.
Napomena O rto g o n ali režim važi sa m o za ta čk e koje s e d irektn o biraju na ekran u. O n n e utiče na apso-
lu tne ili relativne k o o rd in a te koje u n e se te u k o m a n d n u liniju.
\
Polarno trasiran je
Kao što se vidi na slici 4-8, kada želite da nacrtate liniju pod uglom koji se razlikuje od
ugla ortogonalnih linija, primenidete polarno trasiranje pomažudi se podacima koji se
pojavljuju na ekranu i trasirajucim vektorom. Polarno trasiranje možete da primenite i
na „ortogonalne" uglove.
S lik a 4 - 8 : Kod p o larn o g trasiranja, kada ku rso r približite n ek o m od

karakterističnih uglova, na e k ra n u će s e pojaviti p o d aci za o d g o varaju ću tačku.
O vd e vidite da će tačka biti pod ug lo m od 45 step e n i u o d n o su na p o četnu .
Po larn o tra sira n je se prvi put p o javilo u A u to C A D -u LT, a sad a je u v ed e n o i u A u to C A D 2 0 0 0 .

Nova M o žete u n a p red da o d red ite korak ugla koji će v a s pri zad avan ju tačaka voditi na isti način kao
u 2000 u o rto g o n a ln o m režim u rada.
Polarno trasiranje olakšava direktno unošenje rastojanja kada zadajete rastojanje za

više uglova. Pre nego što počnete da koristite polarno trasiranje, morate da odredite
uglove s kojima će ono raditi.
Da biste odredili uglove, odaberite opciju Tools O Dratting Settings ili desnim taste-
rom miša pritisnite dugme POLAR na statusnoj liniji i odaberite stavku Settings. Auto-
CAD đe otvoriti okvir za dijalog Drafting Settings koji je na slici 4-9 prikazan sa karticom
Polar Tracking u prednjem planu.
r'IJlAlhnd ‘ipttinijf S lik a 4 - 9 : Kartica Polar Tracking okvira
PcmTi«**«|ot(KiSwe| za d ijalog Drafting Settings.
flBB------ 3- I7 f t«dc u«rt]2 «l gd v w & t
Otanftt | j 0K ll Cancd j ti»te I
Da biste promenili korak ugla, pritisnite strelicu padajuđe liste Increment angle. Tu
možete da izaberete korak ugla u rasponu od 5 do 90 stepeni. U listu možete da upišete
i vrednost koraka po svom nahođenju. Pored standardnog koraka ugla, možete da
unesete i dodatne uglove za koje mislite da ce vam zatrebati. Pritisnite polje za potvr-
đivanje Additional angles, zatim dugme New, a onda upišite vrednost ugla. Možete da
dodate do deset takvih vrednosti. Ovi dodatni uglovi nemaju svojstvo koraka - oni su
jedinstveni. Kada upišete vrednost od 35 stepeni, AutoCAD de zabeležiti samo nju. a ne
i njene umnoške (70 ili 105 stepeni, na primer). Da biste dodatnu vrednost ugla uklonili
sa spiska, odaberite je i pritisnite dugme Delete.
Na desnoj strani okvira za dijalog birate način na koji ce polarno trasiranje saradi-
vati sa markiranjem karakterističnih tačaka (o čemu ce kasnije biti reči). Pri tome imate
izbor da skok kursora vežete za sve karakteristične uglove ili samo za ortogonalne. Na
istoj strani okvira možete da odaberete da li đe se vrednosti uglova izražavati kao apso-
lutne (u odnosu na 0 stepeni) ili kao relativne, tj. u odnosu na segment koji je poslednji
nacrtan. Uglovi se standardno izražavaju kao apsolutne vrednosti.
U istom okviru pritisnite dugme Options. Otvoriče se nov okvir za dijalog Options sa
karticom Drafting u prednjem planu. Na polarno trasiranje se mogu primeniti sledeći
parametri iz odeljka AutoTracking Settings:
♦ Display polar tracking vector (Prikaži trasirajući vektor). Ovom opcijom se
uključuje, odnosno isključuje prikazivanje polarnog vektora za trasiranje pred-
stavljenog bledom tačkastom linijom koja se proteže do ivice ekrana.
• Display AutoTracking tooltip (Prikaži ekranske podatke za trasiranje). Ovom
opcijom se uključuje, odnosno isključuje prikazivanje rastojanja i uglatačke na
ekranu.
Da biste aktivirali polarno trasiranje, potvrdite opciju Polar Tracking On na kartici

Polar Tracking okvira za dijalog Drafting Settings. Ako pomenuti okvir za dijalog nije
otvoren, pritisnite taster FlO ili na statusnoj liniji pritisnite dugme POLAR.
Kada koristite polarno trasiranje, onda kursor treba lagano da pokrećete kako biste
AutoCAD-u dali vremena da izračuna i prikaže podatke, odnosno trasirajuđi vektor. Pret-
postavimo da želite da nacrtate liniju. Zadajte prvu tacku. Da biste zadali drugu tačku,
pomerajte kursor u približnom pravcu linije koju želite da dobijete. Kada se na ekranu
prikažu trasirajuđi vektor i odgovarajuči podaci, zaustavite miša i u komandnu liniju
upišite dužinu linije, a zatim pritisnite Enter. AutoCAD đe nacrtati liniju ispravne dužine
i pod ispravnim uglom. Utvrdicete da je ovo lakše od unošenja polarnih koordinata za
linije koje se protežu pod uglovima određenim parametrima polarnog trasiranja.
Pritisnite taster N u m L o c k i tako uklju čite n u m e rič k u tastaturu. P o m o ću nje ćete la kše uneti
Savet
d u žin e, a m o že te da koristite i n jen taster Enter.
i Polarni ugao možete da zadate samo za jednu komandu. Ako crtate liniju, onda
polarni ugao važi samo za jedan njen segment. Kada crtate liniju, nakon zadavanja prve
tačke upišite ugao ispred koga ste stavili znak ugla (<). AutoCAD ce taj ugao zadržati
dok upisujete dužinu za naredni segment. Polarni ugao koji zadajete na ovaj način ima
prednost nad tekućim polarnim uglom. Naravno, ovakvo zadavanje uglova koji imaju
prvenstvo (engl. p o la r override anglej nije brže od unošenja polarnih koordinata, aii
omogućuje da vidite ugao segmenta linije (ukoliko crtate liniju) pre nego što unesete
njenu dužinu.
U sledećem primeru ćete uvežbavati direktno unošenje rastojanja u ortogonaJnom
. režimu, odnosno uz polarno trasiranje. Pre nego što počnete, proverite (kako je ranije
opisano) da li je korak ugla u opcijama Polar Tracking podešen na 45 stepeni.
C rtež ab4-b.dwg, koji s e koristi u vežbi direktnog u n o še n ja rasto jan ja u orto režim u i uz
p o la rn o trasiran je, n alazi se na ko m p ak t d isku AutoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: direktno unošenje rastojanja u orto režimu i uz poiarno trasiranje

1. Sa kompakt diska otvorite crtež ab4-b.dwg.
2. Komandom File O Save As snimite crtež u direktorijum A u to C A D Bibtija pod
imenom ab4-3.dwg. Ukoliko ORTHO režim nije uključen (ako dugme ORTHO na
statusnoj liniji nije pritisnuto), pritisnite dugme ORTHO.
3. ZapoČnite komandu LINE i na zahtev 2 a unos Speci fy first point: (Zadajte
prvu tačku) upišite 2,2 J.
4. Pomerite miša udesno po horizontali i upišite .5 J.
5. Pomerite miša vertikalno naviše (u smeru ugla od 90 stepeni) i upišite .5 J.
6. Pomerite miša udesno po horizontali i upišite 2 J. Vaš crtež bi trebalo da izgleda
kao onaj na slici 4-10.
S lik a 4 - 1 0 : C rta n je linija direktnim u n o še n je m

rasto jan ja o m o g u ć u je d a ko o rd in ate zad ajete
u p isiv a n je m d u žin e p o što m iše m po ka žete
_r o d g o va raju ći sm er.
7. Pomerite miša vertikalno naviše i upišite .5 J.

8. Pomerite miša ulevo po horizontali (u smeru ugla od 180 stepeni) i upišite 2 J.
9. Pomerite miša vertikalno naviše i upišite .5 J.
J 0 . Pomerite miša ulevo po horizontali (u smeru ugla od 180 stepeni) i upišite .5 J.
11. Pomerite miša vertikalno nadole (u smeru ugla od 270 stepeni) i upišite 1.5 J.
Pritisnite ponovo Enter da biste završili komandu.
12. Na statusnoj liniji pritisnite dugme POLAR. Dugme ORTHO de se pri tome
isključiti.
13. Postavite kursor na površinu za crtanje, prilisnite desni taster miša i iz priručnog
menija odaberite stavku Repeat Line (ponovi liniju).
14. Pritisnite Enter da biste novu liniju započeli od poslednje zadate tačke. Na zahtev
za unos Speci fy next point or [Undo]: (Zadajte slededu tačku ili izvršite
komandu...), pomerajte kursor naviše i ulevo, približno u smeru ugla od 135 ste-
peni, Kada na ekranu ugledate podatke koji svedoče da ste odabrali pravi ugao,
ostavite miša i u komandnu liniju upišite .7071 J.
15. Pomerajte kursor naviše dok podaci na ekranu ne potvrde da se krećete u smeru
ugla od 90 stepeni. Upišite .5 J.
16. Pomerajte kursor ukoso u smeru ugla od 45 stepeni sve dok se na ekranu ne
pojave podaci. Upišite .7071 J. Ponovo pritisnite Enter da biste završili komandu
LINE.
17. Vaš crtež bi trebalo da izgleda kao onaj na slici 4-11.
18. Snimite crtež.
Slika 4-11: D ovršen crtež zavrtnja.
P rikazivan je koordinata
U poglavlju 1 smo objasnili da se koordinate prikazuju na statusnoj liniji, a kasnije ste
možda posmatrali kako se njihova vrednost menja dok pokredete miša. AutoCAD nudi
tri načina za prikazivanje koordinata:
♦ Dinamički prikaz apsolutnih koordinata: Apsolutne koordinate čija se vrednost
menja dok pokrećete miša (slika 4-12).
•^vtjSfgjFs Slika 4-12: D in am ičk i prikaz a p so lu tn ih koordinata.
♦ Statički prikaz apsolutnih koordinata: Apsolutne koordinate čija se vrednost

menja samo kada zadate tačku (slika 4-13). Prikaz koordinata je bled.
T T - S l i k a 4-13: Statički prikaz a p so lu tn ih ko o rd in ata.
Pogfavlje 4 ♦ Zadavanje koordinata 51
♦ Dinamičkl prikaz polamih koordinata: Polarne koordinate čija se vrednost

menja dok pokređete miša (slika 4-14). One đe se pojaviti kada ste vec zadali
jednu tačku i spremate se da zadate drugu, kao da želite da nacrtate liniju.
I z 8451-.57 ,0-GQi£i l Slika 4-14: D in am ičk i prikaz p o iarn ih ko o rd inata.
Prikazivanje koordinata možete da izmenite na jedan od tri načina:

♦ Pritisnite taster F6.
♦ Pritisnite na statusnoj liniji područje koordinata.
♦ Pritisnite tastere Ctrl+D.
U ovom poglavlju zanemarujem postojanje koordinate Z koja sledi koordinate X i Y.
Vrednost koordinate Z je u dvodimenzionalnim crtežima uvek nula.
U sledečem prjmeru cete vežbati korišćenje opcija za prikazivanje koordinata. Za
ovu vežbu nije važno koji se crtež nalazi na ekranu.
Vežba: ko rišćen je opcija za p rikazivanje koordinata

1. Pogledajte kako se na statusnoj liniji prikazuju koordinate. Trebalo bi da su
ispisane crno. Ako su ispisane sivom bojom (bledo), pritisnite taster F6.
2. Pomerajte kursor nasumice i posmatrajte kako se istovremeno menjaju vred-
nosti koordinata.
3. Pritisnite taster F6. Prikaz koordinata ce izbledeti (posiveti). U komandnoj liniji
će se pojavlti poruka <Coords off>.
4. Ponovo pomerajte kursor. Prikazana vrednost koordinata se neće menjati.
5. Započnite komandu UNE i odaberite neku tačku na ekranu.
6. Posmatrajte prikaz koordinata dok na zahtev za unos Speci fy next point or
[Undo]: (Zadajte sledeću tačku ili izvršite komandu...), birate drugu tačku.
7. Odaberite redom još nekoliko tačaka i pratite kako se prikaz koordinata menja
samo onda kada jednu od njih odaberete. To je statički prikaz koordinata.
8. Ponovo pritisnite taster F6, ne završavajući komandu LINE.
9. Pomerite kursor ka drugoj tački koju želite da odaberete i posmatrajte prikaz
koordinata pre nego što to stvarno učinite. Ovoga puta se prikazuje đužina i ugao
novog segmenta linije. To je dinamički prikaz polarnih koordinata.
10. Odaberite još nekoliko tačaka i pratite menjanje vrednosti polarnih koordinata.
11. Pritisnite ponovo taster F6 i vratite se u dinamički prikaz apsolutnih koordinata.
12. Pritisnite Enter da biste završili komandu LINE. Ne snimajte crtež.
U sledećem odeljku naučićete još tri načina zadavanja koordinata.
B iran je koord inata na ekran u

Koordinate se najbrže i najlakše zadaju kada ih mišem birate na ekranu. AutoCAD nudi
nekoliko načina da to uradite precizno.
Počev od verzije 14, možete da promenite veličinu končanica kursora, koje su stan-
dardno podesene na 5 procenata od veličine ekrana. U prethodnim verzijama protezale
su se po čitavom ekranu. Da biste promenili veličinu končanica, odaberite komandu
Tools O Options, a zatim pritisnite karticu Display. U polje za tekst Crosshair size
upišite nov procenat ili ga promenite vukući traku. Zatim pritisnite OK.
Deo I ♦ Osnove Auto€AD~a
Kontrola skoka kursora (SNAP)

Primena komande SNAP često omogucava da izbegnete zamorno numeričko unošenje
koordinata. Ova komanda ograničava slobodno kretanje kursora unutar raspona koji
možete sami da zadate, npr. unutar područja od polovine merne jedinice. Veličinu
skoka kursora podešavate po želji. Na primer, ako su sve vaše mere zaokružene na 0,25
jedinica, skok kursora postavite na istu vrednost.
Tehnika zadavanja tačaka kursorom nije od velike pomoći onda kada treba da crtate
sa tačnošću od tri i više decimalnih mesta. Kada veliki crtež umanjite onoliko koliko je
potrebno da na njemu radite, tačke određene skokom kursora mogu da budu tako
gusto smeštene jedna do druge da nećete lako moći da odaberete onu koju Želite.
Međutim, u odgovarajućim okolnostima, tehnika kontrolisanog skoka kursora je jedna
od najbržih i najtačnijih raspoioživih tehnika crtanja.
AutoCAD 2000 obezbeduje dva načina podešavanja skoka kursora - po tačkama
zamišljene mreže i u pravcu zadatih uglova.
Kretanje kursora po tačkam a za m išlje n e m reže

Kada odaberete ovu opciju, AutoCAD će napraviti nevjdljivu mrežu (koju možete i
prikazati komandom GRID obrađenom u narednom odeljku). Kursor će tada moći da se
kreće samo od jedne njene tačke do druge.
Da biste podesili gustinu mreže, odaberite komandu Tools o Drafting Settings ili
desnim tasterom miša pritisnite dugme SNAP na statusnoj liniji, pa odaberite stavku
Settings. AutoCAD će otvoriti okvir za dijalog Drafting Settings (slika 4-15) sa karticom
Snap and Grid u prednjem planu. U polje Snap X spacing odeljka Snap upišite veličinu
horizontalnog skoka kursora koju žetite. Pri tome proverite da li su odabrane opcije
Grid snap i Rectangular snap u odeljku Snap type & sty)e istog okvira za dijalog. Priti-
snite OK.
VUiaUm u SeUings BO'I S lik a 4 - 1 5 : Okvir za d ijalog
$pap Gnd | Trading | Object Inttp |

Drafting Settings.
r :s < * w O ntF3t r godoniFn

S '« j fifid
j l OOB 5iiđX »w a(?(f joDTOO
SfUoV Jl D000 OndY %i#ctr»g j0 0000 jI

J5------------
jo o o o o i
jD o o o a
1
:» ■
H ^
Gttmv- j 0K____|j Cafoil ~ ) j
Z ap a m tite d a m o že te da izm en ite i ugao kretanja ku rso ra. U poglavlju 8 o b ja šn ja v a m rotiranje

pravca kretanja kurso ra i p o m o ć n e m re že , i izo m etrijsk o kretan je kurso ra koje s e koristi pri
izo m e trijsk o m crtanju.
Najčešče će biti zadovoljavajuce ako je veličina horizontalnog i vertikalnog skoka

kursora ista. Potrebno je da zadate samo horizontalni razmak (duž ose X), a AutoCAD
ce vertikalni razmak automatski s njim da izjednači. Horizontalni i vertikalni razmak će

se razlikovati samo ako u polje Snap Y spacing namerno upišete neku drugu vrednost.
U ovom okviru za dijalog možete da uključite i opciju Snap On pomodu odgovara-
juceg polja za potvrđivanje. Ipak, kada sve podesite, opciju za kontrolu kretanja kur-
sora najčešde dete uključivati pritiskajući dugme SNAP na statusnoj liniji (ili pritiskom
na taster F9). Isključite opciju Snap On pritiskajući istoimeno polje za potvrđivanje.
K retanje kursora u pravcu zadatih uglova

Pošto podesite parametre za polarno trasiranje, o čemu smo govorili ranije, sada kur-
sorom možete da zahvatate polarni ugao u koracima koje ste zadali.
* Kontrola kretanja ku rso ra u pravcu zad atih uglova je no vo st koja se prvi put pojavila u
Nova
u 2000 ’ A u to C A D -u 2 0 0 0 . K ad a je ova o pcija u klju čen a , pri trasiranju na ekran u po javljivaće se podaci
o dužini sa m o u ko racim a ko je ste ran ije zad ali. Kad a u g led ate d u žin u koja vam odgovara,
sa m o pritisnite taster m iša . K retan je kursora pri p o larn o m trasiranju o lakšava tačn o crtanje
e lim in išu ć i p o treb u za n u m e ričk im u n o še n je m ko o rd inata.
Da biste mogli da koristite kretanje kursora u pravcu zadatih uglova, uradite sledede:
1. Otvorite okvir za dijalog Drafting Settings i prikažite njegovu karticu Snap and Grid.
2. U odeljku Snap type & style potvrdite opciju Polar snap (slika 4-15).
3. U polje Polar distance upišite vrednost skoka kursora i pritisnite OK da biste
zatvorili okvir za dijalog.
4 . Na statusnoj liniji pritisnite dugme SNAP (ili u okviru za dijalog potvrdite opciju
Snap On).
Zapamtite da se opcije kretanja kursora po mreži i kretanja u pravcu polarnih uglova
međusobno isključuju. Ako je aktivno kretanje u pravcu polarnih uglova, kursor nede
konstatovati tačke pomoćne mreže. Kadase upotrebi uz polarno trasiranje, zahvatanje
polarnih uglova je modna alatka. Imajte na umu da trasiranje možete da vršite kako u
smeru ortogonalnih, tako i u smeru bilo kojih drugih uglova,
lz režim a kretan ja kursora po m reži m o že te da p ređ ete u režim kretanja u pravcu zadatih
Savet
p o larn ih uglova (i o b ra tn o ) kada d e sn im tastero m pritisnete d u g m e SN A P na statu sn o j liniji.
2 Priručni m en i koji če se pri to m e otvoriti, o m o g u ć ić e vam da o d a b e re te vrstu sk o ka kurso ra ili
da kontrolu kretanja ku rso ra isključite.
Mreža pomoćnih tačaka (Grid)

Ponekad je korisno da vidite mrežu pomoćnih tačaka dok crtate kako biste lakše proce-
nili dužine (slika 4-16). Ako se tačkasta mreža ne vidi, pritisnite dugme GRID na statusnoj
liniji ili taster F7. Sada lako možete da procenite širinu prozorskog okna na slici 4-16 jer
znate da je rastojanje između tačaka mreže podešeno na pola stope. Ako uključite opciju
kontrolisanog skoka kursora, mreža pomoćnih tačaka će pomodi da uočite tacke po
kojima de se kursor kretati. Ipak, imajte na umu da rastojanje između tačaka mreže ne
mora da bude podešeno na istu vrednost kao i skok kursora.
Što je manje rastojanje između tačaka mreže i šire zumiran crtež, to će pomoćna
mreža biti gušća i više će joj vremena biti potrebno da se prikaže. U jednom trenutku
AutoCAD če poručiti: „Grid too dense to display (Mreža je previše gusta da bi mogia da
se prikaže)" i neće prikazati mrežu.
Neki korisnici se odmah naljute čim spaze pomoćnu mrežu, pa ipak, ona veoma
koristi početnicima. Čak i iskusni korisnici iskoristiće mogućnosti pomoćne mreže,
naročito kada započinju nov crtež.
S lik a 4 -1 6 : D eo crteža sa vidljivom m reŽom p o m o ćn ih tačak a

m e đ u so b n o u d a lje n ih 6 inča.
Z a h v a lju je m o H e n ry ju D e a rb o m u , A IA . F e rlild , Ajova, za o vaj e rte ž
A ko radite sa m a lim sk o k o m kursora a p o m o ć n a m reža je previše g usta, postavite rasto jan je

izm eđ u ta čak a m re že na d vo stru ku v red n o st sk o ka kursora. K orisnici često postavljaju rasto-
ja n je izm eđ u ta čak a m re že na 4 do S puta v eću vre d n o st od v red n o sti sk o ka kursora.
Ako želite da podesite gustinu pomoćne mreže, odaberite komandu Tools O Drafting
Settings da biste otvorili okvir za dijalog Drafting Settings, koji je prikazan na slici 4-15. U
polje X Spacing odeljka Grid upišite odredeno rastojanje izmedu tačaka i pritisnite OK.
Kao i kod podešavanja veličine skoka kursora, i ovde se standardno pretpostavlja
da su rastojanja između tačaka mreže ista i horizontalno i vertikalno. Potrebno je samo
da zadate rastojanje između tačaka po horizontali, a AutoCAD će na odgovarajuci način
automatski podesiti njihovo vertjkalno odstojanje. Horizontalno i vertikalno odstojanje
izmedu tačaka razlikovaće se samo ako u polje Y Spacing upišete drugu vrednost.
U ovom okviru možete da aktivirate mrežu ako potvrdite opciju Grid On, a)i to ćete
najčešće raditi nakon što je sve podešeno, tako što ćete na statusnoj liniji pritisnuti
dugme GRID (ili taster F7).
U sledeđem primeru vežbaćete kontrolu kretanja kursora i korišćenje pomoćnih
tačaka mreže.
C rtež ab4-b.dwg, koji se koristi u vežbi ko n tro le kretanja kurso ra i k o rišćen ja m re že p o m o ćn ih
tačaka, n alazi se na ko m p ak t d isku AutoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: kontrola kretanja kursora i ko rišćen je m reže pom oćnih tačaka

1. Otvorite crtež ab4-b dwg sa kompakt diska.
2. Komandom File O Save As snimite crtež u svoj direktorijum A u to C A D Biblija pod
imenom a b 4 ^ .d w g .
3. Odaberite komandu Tools O Drafting Settings. Otvoriće se okvir za dijalog Draf-
ting Settings. Pritisnite jezičak kartice Snap and Grid ukoliko kartica već nije u
prednjem planu. U odeljku Snap type & style proverite da li su odabrane opcije
Grid snap i Rectangular snap.
4. U odeljku Snap podesite parametar Snap X Spacing na .5.

5. Pritisnite unutar polja Grid X spacing u odeljku Grid. Vrednost u polju Snap Y
Spacing promeniče se automatski na 0.5. Promenite vrednost parametra Grid X
spacing na .5. Pritisnite OK. AutoCAD če automatski na odgovarajući način pode-
siti parametar Grid Y spacing, tj. na vrednost 0.5.
6. Na statusnoj Iiniji pritisnite redom dugmad SNAP, GRID j ORTHO. Pojaviće se
mreža. Proverite da li su dugmad OSNAP i OTRACK na statusnoj liniji isključena.
7. Odaberite komandu View O Zoom o All.
8. Pomerajte malo miša i posmatrajte koordinate na statusnoj Jiniji. (Pritisnite
taster F6 ako je uključen njihov statički prikaz.) One prikazuju polovine jedinica,
jer ste veličinu zahvata kursora postavili na 0.5.
9. Započnite komandu LINE. Na zahtev za unos Speci fy fir s t point: (Zadajte
prvu tačku), pritisnite miša kada na statusnoj liniji vidite koordinate 2.000,2.000.
(Zanemarite zasad treću koordinatu Z, koja je u dvodimenzionalnim crtežima
uvek 0.0000.)
10. Pokrećite miša i posmatrajte kako se koordinate menjaju. Ako se koordinate ne
prikazuju u polarnom obliku (na primer, 3.0000<0), pritisnite dva puta taster F6
da biste ih prikazali.
11. Pomerajte kursor udesno sve dok ne dostignete koordinate 8.5000<0, a onda
pritisnite njegov (levi) taster. Nacrtali ste horizontalnu liniju dužine 8.5 jedinica.
12. Pritisnite desni taster miša i iz priručnog menija odaberite stavku Enter da biste
završili komandu LINE.
13. Udaljite kursor od kraja nove linije, a zatim joj ga opet približite. Pojaviće se
apsolutne koordinate 10.5000,2.0000.
14. Pritisnite desni taster miša i iz priručnog menija odaberite stavku Repeat Line
da biste započeli novu komandu LINE. Posmatrajući prikaz koordinata, iscrtajte
sledeće segmente linija, započinjući ih od tačke 1.5000,1.5000:
. 5<Q
3 . 0<90
. 5<180
3.0 <270
15. Završite komandu LINE.
16. Započnite komandu LINE i nacrtajte sledeće segmente linija, polazeći od tačke
10.5,1.5, a zatim komandu završite:
. 5<0
3. C<90
.5<180
3.0 <270
17. Polazeći od tačke 2,4 nacrtajte liniju dugačku 8,5 jedinica, pod uglom od 0 ste-
peni. Završite kornandu LINE.
18. Ponovo započnite komandu LINE. Na prvi zahtev za unos odaberite tačku 11,2.
Desnim tasterom miša pritisnite dugme SNAP na statusnoj liniji i iz priručnog
menija odaberite stavku Settings. U odeljku Snap type & styie odaberite opciju
Polar snap. (To je jednako izboru stavke Polar Snap On iz priručnog menija dug-
meta SNAP.) U odeljku Polar Spacing promenite vrednost parametra Polar dis-
tance na .5. Odaberite jezičak kartice Polar Tracking i (ukoliko je potrebno)
postavite vrednost parametra Increment angle na 45.0 stepeni. Pritisnite OK.
Na statusnoj liniji pritisnite dugme POLAR.
19. Pomerajte kursor od tacke 11,2 u smeru ugla od 45 stepeni sve dok se na ekranu
ne pojave podaci. Krećite kursor duž polarnog trasirajućeg vektora sve dok se na
ekranu ne pojave vrednosti 3.5000<45° a zatim pritisnite taster miša. Završite
komandu LJNE.
20. Pritisnite desnim tasterom miša dugme SNAP j iz priručnog menija odaberite
stavku Grid Snap On, Započnite komandu LINE i na zahtev za unos Speci fy
fi rst point: (Zadajte prvu tačku), odaberite tačku 11,4.
21. Desnim tasterom miša pritisnite dugme SNAP i iz priručnog menija odaberite
stavku Polar Snap On. Pomerajte kursor u smeru ugla od 45 stepeni sve dok se na
ekranu ne pojave vrednosti 3.5000<45“, a zatim pritisnite taster miša. Završite
komandu LINE.
22. Snimite crtež. On bi trebalo da izgleda kao onaj na slici 4-17.
Slika 4-17: Završeni deo
cevo vo d a.
Kao što i sami primećujete, ovo je mnogo lakši način crtanja od unošenja koordi-
nata. Imajte na umu da crtanje uz kontrolu kretanja kursora radi bolje kada crtate male
objekte. Medutim, čak i onda kada crtate poslovnu višespratnicu, još uvek ćete veliki
deo vremena potrošiti na manje značajne detalje, što će možda biti lakše ako je uklju-
čen kontrolisan skokkursora.
OSNAP markeri
Često treba da nacrtate objekat čiji je položaj odreden objektom koji je prethodno nacr-
tan. Na primer, možda novu liniju treba da započnete od kraja i)i od sredine neke već
postojeće linije. Za takve situacije AutoCAD je obezbedio tzv. O S N A P m orkere (engl.
object snaps i)i kraće, O S N A P S ) koji omogućavaju da zadate tačku kada kursor ,,pre-
pozna“ geometrijski definisanu tačku postojećeg objekta. To je veoma precizan i efika-
san način crtanja.
OSNAP markere možete da aktivirate na tri načina:
♦ Sa standardne palete alatki otvorite potpaletu Object Snap i iz nje odaberite
željeni OSNAP marker.
♦ Otvorite priručni meni za OSNAP markere pritiskom desnog tastera miša dok
držite pritisnut taster Shift. Zatim levim tasterom miša odaberite odgovarajući
OSNAP marker.
♦ U komandnu liniju upišite skraćenicu za OSNAP marker.
Poglavtje 4 ♦ Zadavanje koordinata 57
Na m išu s tri tastera m o že te da p o d esite sred nji taster tako da otvara m en i za izbor O SN AP
m arkera. V eo m a je zg o d n o kada ovaj m en i m o že te da otvorite je d n im pritiskom na taster
m iša . P o d e ša v a n je m iša je d e taljn o o b ja šn je n o u poglavlju 33.
Tabela 4-1 prikazuje vrste OSNAP markera. Skrac'enica se koristi za upisivanje imena
odgovarajuće vrste u komandnu liniju.
Tabela 4-1 OSNAP markeri objekata u AutoCAD-u

OSNAP m arker Skraćenica Prim ena
Endpoint (krajnja tačka) end Linije, lukovi.
Midpoint (središnja tačka) mid Linije, lukovi.
Intersection (presečna tačka) int Presek linija, krugova, lukova.
Apparent intersection app Presek koji bi se ostvarlo kada bi se dva objekta
(prividna presečna ta č k a / produžila do tačke susretanja.
Extension (ekstenziona tačka)*** ext Produžava linije i lukove. Kada izaberete ovu vrstu
OSNAP markera, zaustavite kursor iznad kraja linije ili
luka sve dok ne ugledate mali znak plus. Ako kursor
tada pomerate u sm eru zamišljenog produžetka
objekta, AutoCAD će prikazati taj produietak.
Center (centralna tačka) cen Krugovi, lukovi, elipse.
Quadrant (kvadrantna tačka) qua Najbliži kvadrant (tačke pod uglom od 0, 90, 180 ili 270
stepeni) kruga, 1Qka ili elipse.
Perpendicular (norm alna linija) per Lukovi, krugovi, elipse, linije, polilinije, poluprave,
savitljive krive ili pom oćne linije.
Parallel (paralelna linija)** par Nastavlja liniju paralelno sa postojećom linijom. Kada
odaberete ovu vrstu OSNAP markera, zaustavite kursor
nad linijom koju želite da izvućete paralelno sa posto-
jećom i pojaviće se simbol paralelnih linija. Kada nasta-
vite da pom erate kursor paralelno sa objektom,
AutoCAD će prikazati tu zam išljenu paralelnu putanju.
Tangent (tangencijalna linija) tan Započinje ili nastavlja liniju od ili do tačke đodira sa
lukom, krugom ili elipsom (slika 4-18).
Node (nacrtana tačka) nod Tačkasti objekti (opisani u poglavlju 7).
Insertion (tačka umetanja) ins Tačka umetanja teksta ili bloka (um etanje teksta je
opisano u poglavlju 13; o blokovima se govori u
poglavlju 18).
Nearest (najbliža tačka) nea Najbliža tačka bilo kog objekta.
* Prividno presecanje se pojavljuje i kod 3D objekata u zavisnosti od ugla posm atranja.

** Vrste Extension i Parallel su novost koja se prvi put pojavljuje u AutoCAD-u 2000.
Slika 4-18: Lin ija p o vu ćen a

kao tan g en ta na luk.
Na ko m p akt d isk sa m sm e stila i je d a n program n a p isa n u A uto LISP -u koji z a m e n ju je O SN A P

Na CD-a
m ark ere Q u a d ra n t i o m o g u ć u je da, u m e sto sa m o o rto g on aln ih, za d a te bilo koji ugao. Na
prim er, m o že te da m arkirate tačku na krugu pod uglom od 10 ste p e n i. Program ćete naći u
direktorij u m u \Softw are\Chap04 \Apt.
Kada crtamo liniju, onda zamišljamo da ona ima početnu i krajnju tačku. Kada je,
međutim, nacrtamo, obe tačke sa gledišta markiranja postaju „krajnje'1. Kada Želite da
odaberete određenu krajnju taČku linije, birajte tačku na liniji koja je blizu nje. Isto važi
i za lukove. Iako komanda za crtanje luka koristi izraze ,,početna“ i „krajnja" tačka, sa
gledišta OSNAP markera obe su krajnje.
AutoSnap je osobina koja pomaže pri radu sa OSNAP markerima. Kada približite kur-
sor geometrijski definisanoj tački koju ste zadali, na primer, krajnjoj tački objekta,
AutoCAD če vas o tome obavestiti na tri načina:
♦ Grafičkirn simbolom (Marker) - oblikom koji označava OSNAP marker. Svaka
vrsta OSNAP markera ima karakterističan grafički simbol.
♦ Natpisom (Label) - tekstom koji prikazuje vrstu OSNAP markera.
♦ Privlačenjem (Magnet) - OSNAP marker će blago privlačiti kursor.
Slika 4-19 prikazuje marker krajnje tačke objekta i njen natpis.
Grafićki simbol Osnap markera
Natpis sa nazivom Osnap markera
Slika 4-19: A u to S n a p prik azu je krajnju tačku linije.
Osobinu AutoSnap možete da podesite prema svojim potrebama ili da je potpuno

isključite. Odaberite komandu Tools O Options, a zatim pritisnite jezičak kartice Draft-
ing. U ovoj kartici možete posebno da uključite ili iskJjučite grafičke simbole, natpis i
privlačenje. Možete i da izmenite veličinu i boju markera. Ako želite, možete da pri-
kažete i p ro re z (eng). aperture box ) koji se koristio u verziji 13 i ranijim verzijama
AutoCAD-a za biranje karakterističnih tačaka. (Verovatno vam neče trebati i grafički
simboti i prorez - to bi bilo preterivanje.)
U sledećem primeru uvežbavaćete rad sa OSNAP markerima.
V e ib a : korišćenje OSNAP m arkera

1. Otvorite nov crtež koristeći opciju Start from Scratch i anglosaksonske (Engiish)
jedinice.
2. Snimite crtež u svoj direktorijum A u to C A D B iblija pod imenom ab4-5.du)g.
3. Pritisnite na statusnoj liniji dugme ORTHO da biste prešli u ortogonalni režim
rada. Ako je dugme OSNAP pritisnuto, pritisnite ga opet da biste isključiii tre-
nutno važeće OSNAP markere (o kojima se govori u narednom odeljku).
4. Započnite komandu UNE. Sledite zahteve za unos:
Specify first poirt: (Zadajte prvu tačku) 2,7 J. Pomerite kursor
naniže.
Specify next pcint or [Undo]: (Zadajte sledeću tačku ili izvršite
koiTiandu...) 4 J. Pomerite kurs or udesno.
Specify next point or [Undo]: 4 J. Pomerite kur s or navi še.

Specify next point or [C1ose/Undo]: 4 J
Specify nexf. point or [C1 ose/Undo]: P r i t i sni te Ent er da b i s t e
z a v r š i l i komanđu.
Crtež bi trebalo da izgleda kao onaj na slici 4-20. Zaokruženi brojevi su referentne
tačke za ovu vežbu.
S lik a 4 - 2 0 : O ve tri linije su po četak
crteža m o n ta žn o g p rsten a.
5. Na paleti sa alatkama za crtanje odaberite luk (Arc). Sledite zahteve za unos:

Specify start point of arc or [CFnter]: (Zadajte početnu tdčku luka
ili opciju...) Kao š t o j e pri kazano na s l i c i 4 21. o t v o r i t e
pot pal et u sa OSNAP markerima ( Obj ect Snap) na standarđnoj p a l e t i
a l a t k i i odaberi t e k r a j n j u tačku (Snap to E n d p o i n t j .
_endpt of Pomerite kursor na tačku (D. Kada ugi edate marker i natpi s
k r a j n j e tačke, odaber i t e j e p r i t i s k o m mišem.
Specify second point of arc or [CEnter/FNd]: (Zadajte drugu tačku
luka ili opciju...) J. P r i t i s n i t e desni t a s t e r miša i iz pri ručnog
menija odabe r i t e stavku Center.
$pecify center point of arc; (Zadajte centar luka) Pr i t i s n i t e t a s t e r
S h i f t dok p r i t i s k a t e desni t a s t e r miša. I z pr i r učnog menija
odabe r i t e stavku Midpoint ( s r e d i š n j a tačka) .
_miđ of Pomerite kurs or na tačku (D i odaberi t e j e .
Specify end point of arc ili [Angie/cbord Length]: (Zadajte krajnju
tačku luka i1i opciju...) end J. Pomerite kursor na tačku ® i
odaber i t e j e .
6. Na paleti sa alatkama za crtanje odaberite krug (Circle). Zatim sledite zahteve
za unos:
Specify center point for circle or [3P/2P/TLr (tan tan radius)]:
(Zadajte centar kruga ili opciju...) Na p o t p a l e t i sa OSNAP markerima
standardne p a l e t e a J a t k i odaber i t e cent r al nu tačku (Snap to Center).
_cen of Pomerajte kur s or duž luka sve dok ne ugJedate nat pi s i
marker za cent ar . a onda ga odaber i t e.
Specify radius of circle or [DiameterJ: (Zadajte poluprečnik kruga
i1i opciju...) .75 J
7. Započnite komandu LINE i bilo kojim postupkom nacrtajte liniju od krajnje tačke
© do krajnje tačke ©. Završite komandu LINE.
S lik a 4 - 2 1 : B iran je krajnje tačke

na potpaleti sa O SN A P m ark erim a
sta n d a rd n e p alete alatki.
A l
4
X
X
u
o
o
X
£3
0
X
X,
fV
Kada p ritisn ete d e sn i taster m iša da biste otvorili m en i sa O S N A P m a rk erim a , po kazivač m iša
Napomena se m ora nalaziti na površini za crtan je. Ako se on n alazi na paleti alatki, otvoriće se sp isak
paleta. Kada s e ovo d o g o d i, pritisnite taster E sc ili držite pritisnut taster Shift dok ponovo
X pritiskate površinu za crtan je d e sn im tastero m m iša.
8. Snimite crtež. Trebalo bi da izgleda kao onaj na slici 4-22.
S lik a 4 - 2 2 : P o četak crteža m on tažn o g

prsten a (z a je d n o sa p o m o ćn o m linijom
koja će kasn ije biti u k lo n jen a ). C r te ž je
n a p ravljen p o m o ću krajnjih, sred išn jih
i cen tralnih O S N A P m ark era.
Stalni OSNAP markeri i režim OSNAP

OSNAP marker krajnje tačke verovatno se koristi najčešče od svih OSNAP markera.
Možda radite na takvom projektu u kome često koristite OSNAP marker krajnje tačke.
U takvoj situaciji odredene OSNAP markere možete trajno da odaberete, pri čemu oni
ostaju odabrani sve dok ih ponovo ne isključite. Takav OSNAP marker se naziva stalnim
(trajno o d a b ran im ) O S N A P m arkerom (engl. running object snap).
Rogtavije 4 ♦ Zarfavanje koordinata 31
M nogi ko risn ici o d ab iraju tri ili četiri staln a O S N A P m arkera, na prim er, krajnji, sred išn ji, cen-
Savet tralni i p resečn i. Ako se viŠe O S N A P m ark era n a đ e u blizini, pritiskajte taster Tab da biste ih
%. red o m o d abirali, sve d o k ne o d a b e re te tačku koja v a m a treba.
V
Da biste podesili stalne OSNAP markere, odaberite komandu Tools O Drafting Set-
tings (ili na statusnoj liniji desnim tasterom miša pritisnite dugme OSNAP i iz priručnog
menija odaberite stavku Settings), pri čemu de se otvoriti okvir za dijalog Drafting Set-
tings, koji je na slici 4-23 prikazan sa karticom Object Snaps u prednjem planu. Odabe-
rite OSNAP markere koje želite i pritisnite OK. Da biste OSNAP marker isključili iz
izbora, pritisnite ga ponovo. Kada hodete sve da ih iskijučite, pritisnite dugme Ciear All.
Jt^Drdftmg Seltings fi!E3 Slika 4-23: T eku će O SN A P m arkere

o d a b e rite na kartici O b ject Snap
Snapw *tfo»i| ftickinst O M u S n « j
okvira za d ijalog Drafting Settings.
]Oti*ctŠiriapJjnfFljj t Ofa^dSnap
OtfjttSnapftioiBT
D 17 gndoorl r Stirctî jj
|7 b, r Pinfntieitni* Cieaj*l |:
o P Contd d r Tdos«rt
£5 r Ncê s r Nw<wt
S .1” 6w»tiw>t mw«t!tnn
X 17 jn>w»rton r p«4M
» r Eatmujn
7a fttjffi an Ojtmp twnt. sm itettva thepor*
cammtintt Attackmg vactoi «cpstxt !.<■, r,ov* tt« cu.-ot
1o pmtse twwfhe tKml asati
Optitin* | OK_ _ _ _ jj ftencfli \ jjeip: j
Trajno odabrane OSNAP markere aktiviracete kada na statusnoj liniji pritisnete

dugme OSNAP. Privremeno dete ih i deaktivirati ako ponovo pritisnete dugme OSNAP.
Funkcija dugmeta OSNAP omoguduje da sa trajno odabranim OSNAP markerima radite
gotovo sve vreme, jer ih sve zajedno uvek možete deaktivirati samo jednim pritiskom
mišem (ili pritiskom na taster F3).
U narednom primeru vežbacete korišdenje stalnih markera u režimu OSNAP.
Vežba: ko rišćen je stalnih m arkera u režim u OSNAP

1. Otvorite nov crtež opcijom Start from Scratch, birajudi anglosaksonske (English)
jedinice. Snimite crtež u svoj direktorijum A u lo C A D Biblija pod imenom ab4-6.dwg.
2. Odaberite komandu Tools O Drafting Settings i pritisnite jezidak kartice Object
Snap. Odaberite OSNAP marker krajnje tačke (Endpoint). Isključite sve druge
OSNAP markere i pritisnite OK.
3. Započnite komandu LINE i počnite da crtate liniju od tačke 2,2.
4. Pređite u ortogonalni režim pritiskajuci dugme ORTHO na statusnoj liniji. Ako
dugme OSNAP na statusnoj liniji nije pritisnuto, pritisnite ga sada.
5. Pomerite kursor udesno po horizontali i upišite 6 J.
6. Pomerite kursor vertikalno naviše, upišite 3 J, i završite komandu LINE.
7. Započnite komandu ARC. Na zahtev za unos Speci fy start point of arc or
[CEnter]: (Zadajte početnu tačku luka ili opciju...), odaberite krajnju tačku ©
prikazanu na slici 4-24. (Potražite marker i natpis.)
62 Deo ( ♦ Osnove AutoCAD-a
© © © S lik a 4 - 2 4 : C rta n je bo jlera p o m oću

O SN A P m arkera krajnjih taČaka
o bjekata.
8. Na zahtev za unos Speci fy second point of arc or [CEnter/ENd]: (Zadajte

drugu tačku luka ili opciju...), pritisnite desni taster miša i odaberite stavku End.
Odaberite krajnju tačku prema slici 4-24.
9. Na zahtev za unos Speci fy center point of arc or [Angl e/Di recti on/
Radi us ]: (Zadajte centar luka ili opciju...), pritisnite desni taster misa i odaberite
opciju Angle, a onda upišite 180 J.
10. Započnite komandu LINE i na zahtev za unos Speci fy first poi nt: (Zadajte
prvu tačku), odaberite krajnju tačku @ prema slici 4-24.
11. Pomerite kursor ulevo po horizontali, upišite 6 J i završite komandu LINE.
■
12. Desnim tasterom miša pritisnite dugme SNAP na statusnoj liniji i iz prjručnog
menija odaberite stavku Settings. U odeljku Snap type & style pritisnite opciju
Grid snap. Parametar Snap X spacing postavite na vrednost 0.25. Unesite znak
za potvrdu u polje Snap On. Pritisnite OK,
13. Započnite komandu LINE. Na zahtev za unos Speci fy first point: (Zadajte
prvu tačku), postavite kursor na odstojanje od 0.25 jedinica iznad tačke ©na slici
4-24 (na koordinate 2,5.25). Možda čete privremeno morati da isključite režim
OSNAP. Odaberite tačku 2,5.25.
14. Na zahtev za unos Speci fy next point or [Undo]; (Zadajte sledeću tačku ili
izvršite komandu...), odaberite tačku 2,1.75. (Ako je potrebno, pritisnite taster F6
i prikažite apsolutne koordinate).
15. Taster F6 pritisnite dva puta da biste prikazali polarne koordinate. Zatim sledite
zahteve za unos:
Specify next point or [Undo]: (Zadajte sledeću tačku ili izvrSite
komandu...) Oćaberi te taćku .5<180.
Specify next point or [C1ose/Undo]: Očaberi te tačku 3. 5\90.
Specify next point or [C1ose/LJndo]: Očaberi te 05NAP marker k r a j n j e
tačke © na s l i c i 4-24.
16. Snimite crtež.
Ako ste prethodno aktivirali sta ln e O S N A P m a rk ere , pa u okviru k o m a n d e za d a te jo š neki, oni
će im ati pred no st. Na prim er, ako ste krajnju tačku aktivirali kao stalni O S N A P m arker, to ne
znači da unutar n e k e k o m a n d e ne m o že te da u po treb ite i O S N A P m ark er sre d išn je tačke.
Poglavije 4 ♦ Zadavanje koordinata 53
Standardno je podešeno da apsolutne ili relativne koordinate koje direktno upisu-

jete imaju prednost nad stalnim OSNAP markerima. To omogućuje da stalni OSNAP
markeri sve vreme budu aktivni, što ne smeta kada poželite da koordinate unesete
ručno. Ovakva standardna postavka po pravilu pruza najveđu fleksibilnost u radu i
mogucnost kontrole procesa. Ako vam to ipak ne odgovara, onda ovaj standard možete
da promenite i da date prednost stalnim OSNAP markerima. To đete mođi da učinite u
kartici User Preference, pošto odaberete komandu Tools O Options.
Lo ciran je tačaka
Postoje tri tehnike za odabiranje tačaka koje nisu sastavni delovi objekata - trasiranje
markiranih tačaka objekata, filtriranje tačaka i OSNAP marker From.
Trasiranje markiranih tačaka objekata

Svrha trasiranja je zadavanje tačke na osnovu markiranih tačaka okolnih objekata. Od
tačke koju zadate iscrtavaju se privremene linije (trase), pomoču kojih možete postup-
kom kretanja kursora u pravcu polarnih uglova ili direktnim unošenjem rastojanja da
lako zadate nove tačke.
Trasiranje markiranih tačaka objekata je brzo i lako i iz osnova menja način crtanja
u AutoCAD-u. Primenjujući ga, nećete tako često koristiti tastaturu, što znači da će vaš
pogled uz manje ometanja biti usmeren na ekran.
* Trasiranje m arkiran ih tačak a o b jekata z a m e n ju je trasiranje u v e d e n o u verziju 14. Glavno
‘ p o b o ljšan je ogleda se u v iz u e ln o m k o n tro lisan ju tačak a trase. Trasiranje m arkiran ih tačaka
o b jek ata m o ž e te da aktivirate ili isključite d u g m e to m O TR A CK na statu sn o j liniji.
Trasiranjem markiranih tačaka objekata mogu se uraditi i sledeći poslovi:

♦ Crtate liniju i zadali ste njenu početnu tačku. Želite da njena krajnja tačka bude
tačno iznad (u smeru ugla od 90 stepeni) u odnosu na krajnju tačku postojeće
linije.
♦ Crtate liniju i zadali ste njenu početnu tačku. Želite da ona bude dugačka 3 jedi-
nice i paralelna sa postojećom linijom.
♦ Crtate krug unutar pravougaonika (koji može da predstavlja otvor na nekoj lime-
noj ploči). Želite tako da smestite krug unutar pravougaonika da njegov centar
padne na presek simetrala strana pravougaonika.
♦ Želite da započnete liniju od tačke u kojoj bi se sekle dve postojeće duži kada
biste ih dovoljno produžili.
Bar jedna vrsta OSNAP markera mora da bude aktivna na početku trasiranja marki-
ranih tačaka objekata. OSNAP marker možete da zadate samo za tu komandu, a možete
u tom trenutku i da aktivirate prethodno zadate, stalne OSNAP markere, na način
opisan u prethodnim odeljcima. Zatim na statusnoj liniji pritisnite dugme OTRACK.
Čim aktivirate trasiranje markiranih tačaka objekata, možete da ga koristite. Pratite
korake:
1. Započnite komandu u kojoj treba da zadate tacku.
2. Postavite kursor nakratko iznad neke karakteristične tačke, na primer, krajnje
tačke linije, da biste je privremeno rezervisali (engl. acquire). Možete da rezervi-
šete više markiranih tačaka istovremeno. AutoCAD ih koristi za izračunavanje
putanje za trasiranje. Kada tačku rezervjšete, nad njom će se pojaviti mali znak
plus (slika 4-25).
Rezervisana tačka S lik a 4 - 2 5 : Kad a zau stavite kursor iznad

m a rk ira n e tačke, a zatim ga p o m erite,
u g le d a ćete zn a k p lu s (+ ) nad tačk o m , što
znači d a je ona sad a rezerv isan a za
tra sira n je m arkiran ih tačaka.
Kursor
3. Pomerajte kursor od markirane tačke ka željenoj tački. Kada kursor pomerate

približno u smeru željenog puta, AutoCAD če privremeno iscrtavati tačnu trasu,
kao što prikazuje slika 4-26. Ako ste u ortogonalnom režimu rada, trasa če sadr-
žati samo horizontale i vertikale. Ako je uključeno dugme POLAR, AutoCAD če
prikazati polarne putanje zasnovane na podešenim parametrima polarnog ugla,
što je objašnjeno ranije u ovom poglavlju.
Rezervisana krajnjatačka postojećeg ICika
Kursor
Početna tačka nove linije
Koordinate krajnje tačke
Slika 4-26: K ad a su aktivni O S N A P m ark er za krajnju tačku i o rto g o n aln i režim

rada, A u to C A D će iscrtati p riv rem en u trasu po lazeći od re ze rv isa n e tačke.
4. Kada na ekranu ugledate koordinate nove tačke i malo ,,x“, pritisnite levi taster
miša. AutoCAD če komandu nastaviti ili završiti, služeči se ovom tačkom.
Rezervisanu tačku možete opet da pretvorite u običnu na jedan od tri načina:
♦ Prevucite kursorom ponovo preko znaka plus.
♦ Na statusnoj liniji pritisnite dugme OTRACK da biste ga isključili.
♦ Započnite novu komandu.
Napomena
T rasiran je je n a m e n je n o isključivo radu u ravni. Za lo cira n je tačak a u prostoru u p o treb ite X, Y
i Z fiftre, o kojim a govorim ka sn ije.
X
U kartici Drafting okvira za dijalog Options (Tools O Options) možete da podesite

parametre trasiranja markiranih tačaka objekata:
♦ Isključite opciju Display Polar Tracking Vector da biste sa crteža uklonili iscrtane
trase.
♦ lsključite opciju Display Full Screen Tracking Vector da biste prikazivali trasira-
jući vektor samo od kursora do markirane tačke objekta.
♦ Isključite opciju Display AutoTrack ToolTip da se na ekranu ne bi pojavljivale
koordinate tačaka.
♦ U odeljku Alignment Point Acquisition odaberite opciju Shift to acquire da biste
markiranu tačku objekta nad kojom je kursor mogli da rezervišete pritiskom na
taster Shift.
U narednom primeru ćete vežbati lociranje tačaka služeći se postupkom trasiranja
markiranih tačaka objekata.
Na CD-4L C rtež ab4-c.dwgYo\\ se koristi za sle d e ć u v ežb u lo ciran ja tačak a p o m o ću trasiranja m arkiranih
V*c r
tačak a o b jek ata, n alazi se na ko m pakt d isku AutoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: lociranje tačaka trasiranjem markiranih tačaka objekata

1. Otvorite crtež a b 4 < .d ivg sa kompakt diska.
2. Snimite crtež u svoj direktorijum A u to C A D Biblija pod imenom ab4-7.dwg. On
predstavija osnovu jeđnostavnog stana. Za stalne OSNAP markere odaberite
samo krajnje i središnje tačke objekata. Neka dugmad OSNAP i OTRACK budu
pritisnuta, a dugme POLAR otpušteno.
prvu tačku), odaberite tačku © prema slici 4-27.
Slika 4 - 2 7 : K ad a, vrata i la vab o ko je na o vo m crtežu treba dovršiti.
4. Na zahtev za unos Speci fy next point or [Undo]: (Zadajte sledeću tačku ili
izvršite komandu...), pomerite kursor na tačku ©. Zatim kursor pomerite malo
nadole i ugledaćete mali znak plus koji ukazuje da je ova krajnja tačka
rezervisana.
5. Pomerajte kursor naniže sve dok se ne nađe levo od tačke ©i vertikalno od tačke
©. Kada se na ekranu pojave koordinate (En d p o in t: <270'\ En d p o in t: <180°) i malo
,,x“ koje označava presek putanja, pritisnite taster miša da biste završiii segment
linije.
6. Na zahtev za unos Speci fy next point or [Undo]: (Zadajte sledeču tačku ili
izvršite komandu...), odaberite tačku @i završite komandu LINE.
7. Započnite ponovo komandu LINE. Na zahtev za unos Speci fy tirst poi nt:
(Zadajte prvu tačku), odaberite krajnju tačku luka ®prema slici 4-27. Ako niste
sigurni da ste odabrali pravu tačku, pritiskajte taster Tab sve dok ne istaknete luk.
8. Na zahtev za unos Speci fy next point or [ Undo]: (Zadajte sledeću tačku ili
izvršite komandu...), prevlačite kursorom preko tačke ® dok ne ugiedate mali
znak plus. Zatim ga pomerajte ulevo sve dok ne ugledate koordinate ([Endpoint:
<90°, En d p o in t: <180 °), a zatim pritisnite taster miša.
9. Na zahtev za unos Speci fy next point or [ Undo]: (Zadajte sledeću tačku ili
izvršite komandu.,.), odaberite tačku ® i završite komandu LINE.
10. Započnite komandu CIRCLE. Na zahtev za unos Speci fy center point for
circle or [3P/2P/Ttr (tan tan radi us ) ]: (Zadajte centar kruga ili opciju...),
dovedite kursor nad tačku ©, a zatim nad tačku © da biste rezervisali obe
središnje markirane tačke.
11. Pomerajte kursor ka sredini lavaboa, na mesto gde bi se sekle linije povučene iz
obe središnje tačke sve dok na ekranu ne ugledate koordinate ('M idpoint: <90°,
M idpoint: <180° ), a zatim pritisnite taster miša.
12. Na zahtev za unos Speci fy radius of circle or [Di ameter]: (Zadajte polu-
prečnik kruga ili opciju...), upišite 7.5 J, da biste završili lavabo.
Filtriranje tačaka
(engl. point filters) omogučavaju da zadate koordinate tačke služeći se
Filtri z a tačke
koordinatom X jedne markirane tačke objekta i koordinatom Y druge. Tačku s koordi-
natama X,Y konstruišete na osnovu koordinata postojećih objekata. Ne paničite - ovo
jestekomplikovano. Trasiranje markiranih tačaka objekata trebalo bi da potpuno

eliminiše upotrebu ovog zastarelog postupka filtriranja tačaka. (Fiitri za tačke su
poznati već odavno.)
Filtriranje tačaka se često koristi pri crtan ju u prostoru (3 D crtan ju ), gde trasiranje m arkiranih
i Referenca
tačak a o b jek ata n e fu n kcio n iše . D etaijn ija o b ja šn je n ja potražite u poglavlju 21.
Evo kako se tačke filtriraju:

1. Započnite komandu za crtanje nekog objekta.
2. Da biste zadali jednu od dve koordinate, u komandnu liniju upišite .x ili .y. Filtre
za tačke ćete pronaći i u priručnom meniju OSNAP markera (Shift+pritisak na
desni taster miša).
3. AutoCAD će od vas zahtevati da unesete tačku. Zadaćete je, u načelu, birajući
određenu tačku objekta pomoću OSNAP markera.
4. AutoCAD će zahtevati da unesete tačku za drugu koordinatu i to obično biranjem
odredene markirane tačke. (Ako crtate u ravni, zanemarite zahtev da unesete
tačku za koordinatu Z.)
5. Nastavite započetu komandu.
N e m o rate da koristite p o sto je će ko o rd in ate m arkiran ih tačaka i za X, i za Y. Tačku X,Y, na
Savet
prim er, m o že te da ko n stru iše te tako što ćete za Y uzeti koordinatu p o sto je će linije, a za X
odabrati ko o rd in atu d irektn o na ekran u.
>
U sledeđem primeru vežbaćete filtriranje tačaka na crtežu iz prethodne vežbe.
NaCD-f£> C rtež ab4-c.dw g koji se koristi za sle d e ć u v ežb u filtriranja tačaka u ravni, nalazi se na kom pakt
P d isku AutoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: filtriranje tačaka u ravni

1. Otvorite crtež o M < .d w g sa kompakt diska.
2. Snimite ga u svoj direktorijum A u to C A D Biblija pod imenom a M S .d iv g . Pritisnite
dugmad ORTHO i OSNAP, a dugme OTRACK otpustite. Neka su kao stalni OSNAP
markeri odabrani oni za krajnje i središnje tačke objekata.
3. Započnite komandu LINE.
4. Na zahtev za unos Speci fy first point: (Zadajte prvu tačku), odaberite tačku ®
prema slici 4-29.
5. Na zahtev za unos Speci fy next point or [Undo]: (Zadajte sledeću tačku Hi
izvršite komandu...), upišite .x J. Na zahtev of (tačke), odaberite krajnju tačku @
prema slici 4-29.
6. AutoCAD odgovara zahtevom (need Y2 - potrebno YZ). (Pošto crtate u ravni,
zanemarićete Z.) Odaberite krajnju tačku © na slici 4-29. AutoCAD će nacrtati seg-
ment linije do tačke definisane koordinatom X tačke © i koordinatom Y tačke ®.
7. Na zahtev za unos Speci fy next point. or [Undo]: (Zadajte sledeću tačku ili
izvršite komandu...), odaberite krajnju tačku ©. Završite komandu LINE.
8. Započnite ponovo komandu LINE. Na zahtev za unos Speci fy fi rst poi nt:
(Zadajte prvu tačku), odaberite krajnju tačku luka ©. Ako je potrebno, pritiskajte
taster Tab sve dok ne istaknete iuk Što označava vašu nameru da krajnju tačku
izaberete na njemu.
Oeo I ♦ Osnove AutoCAD~a
Slika 4-29: Korišćenje filtra za taćke prilikom zadavanja početka linije.
9. Na zahtev za unos Speci fy next point or [Undo]: (Zadajte sledeću tačku ili
izvršite komandu...), upišite .y J. Na zahtev of (tačke), odaberite krajnju tačku ©
prema slici 4-29.
10. Na zahtev za unos (need XZ :), odaberite krajnju tačku ®.
11. Na zahtev za unos Speci fy next point or ['Jndo]: (Zadajte sledeću tačku ili
izvršite komandu...), odaberite krajnju tačku ©. Završite komandu LINE.
12. Započnite komandu CIRCLE. Na zahtev za unos Speci fy center point for
circle or [3P/2P/Ttr (tan tan rad ius} ]: (Zadajte centar kruga ili opciju...),
upišite .y J. Na zahtev of (tačke) odaberite središnju tačku ©. Na zahtev za unos
( need XZ: ), odaberite središnju tačku ©. AutoCAD će postaviti centar kruga.
13. Na zahtevza unos Speci fy radius of circle or [Di ameter]: (Zadajte polu-
prečnik kruga ili opciju...), upišite 7.5 J.
14. Snimite crtež.
OSNAP marker From

Komanda From omogućava da nov objekat započnete na određenom rastojanju i u
određenom smeru od postojećeg objekta. To je isto kao da ste između postojećeg i
novog objekta povukli nekoliko nevidljivih linija koje vam pomažu da nov objekat
započnete na pravom mestu. Iskoristite From onda kada ne postoje OSNAP markeri koji
bi vam omogućiii da zadate novu tačku.
Evo kako se koristi OSNAP marker From:
1. Započnite komandu za crtanje objekta, na primer, komandu LINE.
^ 2. Na potpaleti Object Snap standardne palete alatki odaberite dugme Snap From
—•* (ili pritisnite Shift dok pritiskate desni taster miša, pa iz priručnog menija
odaberite stavku From). Možete i u komandnu liniju da upišete from J.
3. AutoCAD de od vas zatražiti da odredite baznu tačku i to obično biranjem neke
od tačaka, na primer, krajnje tačke, uz pomoć OSNAP markera.
4. AutoCAD će zahtevati da unesete pomak (Offset), što ćete uraditi služeći se rela-
tivnim i)i polarnim koordinatama.
5. Nastavite zapocetu komandu.

U sledecem primeru ćete vežbati korišđenje OSNAP markera From.
NaCD-u C rtež ab4-6.dw g koji s e koristi za sle d e ć u v ežb u ko rišćen ja k o m a n d e From , nalazi se na
$ ko m pakt d isku AutoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: ko rišćen je kom an d e From

1. Otvorite crtež a M S .d iv g koji ste napravili u jednoj od prethodnih vežbi. Ako tu
vežbu niste radili, onda crtež otvorite iz direktorijuma Results na kompakt disku.
Proverite da li je uključen ortogonaini režim rada. Dugme SNAP bi trebalo da je
iskijučeno, a dugme OSNAP uključeno. Za stalni OSNAP marker odaberite krajnju
tačku objekata.
2. Crtež snimite u direktorijum A u to C A D B iblija pod imenom ab4-9.dwg.
3. Započnite komandu LJNE.
4. Otvorite potpaletu Object Snap sa standardne palete alatki i odaberite njeno
drugo dugme, Snap From.
5. AutoCAD če od vas zahtevati da zadate baznu tačku. Odaberite krajnju tačku (D
sa siike 4-30.
Slika 4-30: D o vršavan je crteža
bo jlera p o m o ću k o m a n d e From.
6. Na zahtev <0f fset> : , upisite @ -l,.5 J.

7. Sada na zahtev za unos Speci fy next point or [Undo]: (Zadajte sledeću tačku
ili izvršite komandu...), možete da nastavite sa crtanjem linije. Pomerite kursor
vertikalno naviše i upišite 2 J.
8. Pomerite kursor ulevo po horizontali i upišite 1 J.
9. Pomerite kursor vertikalno naniže i upišite 2 J.
10. Pomerite kursor udesno po horizontali, pronađite marker Endpoint početne
tačke prvog segmenta linije i odaberite tačku. Završite komandu LINE.
11. Snimite crtež koji bi trebalo da izgleda kao onaj na slici 4-31.
Slika 4-31: D o vršen crtež bojlera.
S aže tak
U ovom poglavlju veđi deo materije je posvećen zadavanju koordinata, jer ono pred-
stavlja osnov za sav vaš buduđi rad u AutoCAD-u.
U AutoCAD-u možete da zadajete apsolutne i relativne Dekartove i polarne koordi-
nate upisujući ih u komandnu liniju. Koordinate možete da vidite na tri načina - u
dinamičkom, odnosno u statičkom prikazu apsolutnih koordinata, ili u dinamičkom
prikazu polarnih koordinata.
Ortogonalni režim rada ograničava crtanje i menjanje objekata na horizontale i ver-
tikale. Polarno trasiranje olakšava crtanje i pod drugim zadatim uglovima. Postupak
direktnog unošenja rastojanja omogućava da kursorom naznačite smer, a da upišete
samo rastojanje.
Kontrolisani skok kursora ograničava njegovo kretanje samo od jedne do druge
tačke nevidljive mreže. Međusobno rastojanje tačaka mreže možete da podesite po
želji. Mreža će postati aktivna kada na statusnoj liniji pritisnete dugme SNAP. Opcija
kretanja kursora u pravcu polarnih uglova omogućava da kursor prepoznaje prethodno
zadate trase polarnih uglova.
Kada uključite opciju Grid On, prikazaće se pomoćna mreža koja je inače nevidljiva.
Rastojanje između tačaka možete da podesite po želji. Mrežu ukijučujete pritiskom na
dugme GRID na statusnoj liniji.
OSNAP markeri omogućuju da referencirate geometrijski definisane tačke postoje-
ćih objekata. Osobina AutoSnap vizuelno potvrđuje njihovo postojanje. Među posto-
jećim OSNAP markerima možete da odaberete tzv. stalne, koje će kursor prepoznavati
sve dok ih ponovo ne isključite. Stalne OSNAP markere lako ćete aktivirati i deaktivirati
pomoću dugmeta OSNAP na statusnoj liniji.
Trasiranje OSNAP markera omogućava da pronađete tačke koje se oslanjaju na jednu
ili više postojećih geometrijskih tačaka. Filtriranje tačaka radi slično i omogućuje da
koordinate nove tačke kombinujete od koordinata postojećih tačaka. OSNAP markerom
From tačku pomerate u zadatom smeru i na zadato rastojanje od postojećeg objekta.
U narednom poglavlju upoznaćemo se sa osnovama podešavanja opcija crteža.
♦ ♦ ♦
POGLAVLJE
Podešavanje
parametara crteža
♦ ♦ ♦ ♦
ada započnete novcrteŽ, često cete prvo podesiti njegovu
K veličinu i vrstu mernih jeđinica. U ovom poglavlju govorimo
U ovom poglavlju
o ovakvim i drugim podešavanjima. Mnoge vrednosti parametara Btranje vrste jedinka
mogu se sačuvati u šablonu da bi vam odmah bile na raspola- i njihovo podešavanje
ganju kada započnete nov crtež.
Kada poželite da napravite šablon prilagođen vasim potrer- Podešavanje granica
bama, otvorite bilo koji crtež. Unesite u njega izmene opisane u crteža
ovom poglavlju i snimite crtež kao šablon birajuđi opciju Draw-
ing Template File (*.dwt) sa padajuče liste Save as Type okvira Podešavanje razmere
za dijalog Save Drawing As.
Postoje dva čarobnjaka za pomod pri podesavanju parame- Umetanje nasiovnog
tara crteža. U okviru za dijaiog Startup odaberite opciju Use a bloka
Wizard. Tada dete modi da odaberete složenije podešavanje
(Advanced Setup) ili brzo podešavanje (Quick Setup). Bududi Sistemske promenljive
AutoCAD-a
da opcija složenijeg podešavanja uključuje i parametre brzog
podešavanja, u ovom poglavlju du govoriti o prvoj opciji. Takođe
Upotreba komande
du objasniti kako crtež možete da podesite i bez čarobnjaka. MVSETUP
Vrste m e m ih je d in ica ♦ ♦ ♦ ♦
Kada u okviru za dijalog Startup odaberete opciju Use a Wizard
i zatim opciju Advanced Setup, a onda pritisnete OK, AutoCAD
ce prikazati okvir za dijalog sa siike 5-1. U prvoj fazi treba da se
opredelite za vrstu (i način zapisivanja) mernih jedinica. VaŠ
izbor inernih jedinica možete da sačuvate u Šablonu.
Kao što sam pomenula ranije u knjizi, koordinate s kojima
radite u AutoCAD-u mere se jedinicama koje mogu predstavljati
bilo koje stvarne jedinice, npr. inče ili milimetre. Oni koji se bave
geodezijom ili planiranjem gradskog zemljišta mogu kao osnovnu
jedinicu da odaberu i milju. Međutim, u različitim diseiplinarna
uobičajeno se koriste različite merne jedinice, a vi u svom crtežu
treba da primenite odgovarajuču vrstu jedinica. AutoCAD nudi
pet vrsta mernih jedinica, prikazanih u tabeli 5-1. Kolona Primer
prikazuje istu dužinu od 32.5 inča, izraženu na različite načine.
Obratite pažnju na to da inženjerski i arhitektonski način
zapisivanja jedinica dužinu od 32.5 jedinica pretvaraju u stope
i inče. Dakle, inženjerski i arhitektonski način beleženja pretpo-
stavljaju da je osnovna merna jedinica inč, za razliku od drugih,
gde jedinica može biti bilo šta.
Deo l ♦ Osnove AutoCAD-a
Slika 5 -1 : U prvoj fazr slo že n ije g p o d e šav a n ja (A d va n ce d S etu p ) za svoj crtež

treba da o d a b e re te vrste m ern ih je d in ica .
Tabefa5-1 Vrste jedinica

Vrsta (način zapisivanja) Prim er Opis
m ernih jed in ica
Decim alne (Decimal) 32.50 Broj jedinica, delovi jedinica kao decimalni broj
Inženjerske (Engineering) 2'-8.50" Stope i inči, delovi inča kao decimalni broj
Arhitektonske (Architectural) 2'-8 1/ T Stope i inči, delovi jedinica kao razlomak
Razlom ljene (Fractional) 32 1/2 Broj jedinica, delovi jedinice kao razlomak
Naučne (Scientific) 3.25E+01 Predeksponencijalni faktor + eksponent
Vrsta odabranih jeđinica utiče na prikaz koordinata na statusnoj linijj, kao i na to

kako će AutoCAD beležiti podatke o objektima. Koordinate obično unosite u jedinicama
koje ste odabrali, mada AutoCAD ponekad prihvata koordinate unete i u drugim
vrstama jedinjca.
Kao što je n a g lašen o u poglavlju 4, ako koristite in žen jersk e ili arhitekto n ske je d in ice , A utoCAD
će d e lo v e inča prikazati u d rug ačijem form atu od o n og a koji vi m orate upotrebiti da biste ih
uneli. K o ord inate m orate da u n e se te bez razm aka, je r je ra zm a k A u to C A D -u isto što i pritisak
na taster Enter, pa će p o g rešn o razum eti da ste na tom m estu završili u n o še n je podataka.
Izm eđ u celih inča i d elo va inča stavite crticu, na prim er, 3 '2 -1 /2 ". (Znak " iza in če m o zete da
izostavite, je r će kod in žen jersk ih i arhitekto n skih je d in ica A utoC A D au to m atski pretpostaviti da
se radi o in čim a.) V aš u n o s će se , m eđ u tim , na statu sn o j liniji pojaviti u obliku: 3'-2 1/2 ". M ožda
će vas to zbuniti je r je crtica sa d a na drugom m estu , a A utoC A D d o d a je i razm ak izm eđ u celih
i razlo m ljen ih d elo va inča.
Podešavanje mernih jedinica

Da biste podesili jedinice, najpre odaberite njihovu vrstu u okviru Advanced Setup dok
ste u fazi biranja dužinskih jedinica (Units). Iz padajuće liste Precision odaberite i
njihovu potrebnu tačnost, a zatim pritisnite dugme Next.
Da biste merne jeđinice podesili bez čarobnjaka, odaberite komandu Format o Units,
pri čemu će se otvoriti okvir za dijalog Dravving Units, prikazan na slici 5-2. Na levoj
Poglavtje 5 ♦ Podešavanje parametara crteža 73
strani ovog okvira za dijalog možete da odaberete vrstu dužinskih mernih jedinica.
U području Length pritisnite strelicu pored polja Precision da biste otvorili padajuđu
listu sa opcijama za tačnost prikazivanja. Odaberite odgovarajuću tačnost. U ovom
okviru možete da podesite i jedinice koje će AutoCAD koristiti kada crtež bude umetao
u drugi crtež pomoću svog centra za projektovanje (DesignCenter).
D raw ing (Jn ils §3E3i S lik a 5 -2 : Okvir za dijalog
Lengrh , A n g le
D raw in g Units.
Lips Tjpe
0 ■jDecimal Degreei
Piepsjon J Preas«0.
['O OD OO 0 ; (5
r Qlocltwa i
Dra vn n g fw D e w £ (C « n le E bk>ck»
Whenir>i
Wheft ttodu rio thi! dtowrig. ji^te ttietn to.
e:f '
, -Jlnches
“0
Som pte Q ijtp*it •
l SOOOi0039,00000
3.0000 45,0 0K»
Oh Cartcd jjuecfioii...
U poglaviju 3 p o g led ajte kratak preg led okvira za dijalog D raw ing U nits u vežbi koja se
o d n o sila na okvire za dijalog. D etaljnija o b a v ešte n ja o u m e tan ju crteža u druge crteže p o m o ću
centra za pro jekto van je naći ćete u poglavlju 18. C e n ta rz a p ro jekto van je p o d ro b n o je o p isan
u poglavlju 26.
A utoC A D zao kru žav a m ere na najb ližu vred n o st koju o d a b e re te za ta čn o st prikazivanja. Pret-
llpoiorenje
p o stav im o da ste za p rik azivan je d u žin a o dabrali tačn o st od dva d e cim a ln a m esta i da koristite
d e c im a ln e je d in ic e . Želite da n acrtate liniju d u žin e 3.25 je d in ica , ali ste pri u n o še n ju koordi-
nata slu ča jn o upisali jo š je d n u četvorku, pa je linija isp ala d u g ačka 3 .2 5 4 jed in ice. A utoC A D će
ovu liniju prikazati kao da je d u g ačka 3 .2 5 je d in ic a , što će vam otežati otkrivanje greške. Zbog
ovakvih situ acija m u d ro je da pri p o d e ša v a n ju je d in ica o d a b e re te višu tačn o st nego što je
po trebn o za prikazivanje.
Podešavanje načina prikazivanja uglova

Kada se služite ćarobnjakom, druga faza u okviru Advanced Setup jeste biranje načina
prikazivanja uglova (slika 5-3).
Kao i sa dužinskim jedinicama, koristićete raziičite načine prikazivanja uglova u
zavisnosti od toga Šta i za koga radite. Standardna opcija su decimalni stepeni. U tabeli
5-2 su dati svi načini prikazivanja uglova u AutoCAD-u.
Tabela 5-2 Nadni pnkazh/anja uglova

Način prikazivanja Prim er Opis
Decimalni stepeni (Decim al Degrees) 32.5 Stepeni, delovi stepena kao
decim alan broj
Stepeni/M inuti/Sekunde (Deg/M in/Sec) 32°30'0" Stepeni, minuti, sekunde
Gradusi 36.1111g Gradusi (ili goni)
Radijani 0.5672r Radijani
Geodetski N 57d30’ E Geodetske (usm erene) jedinice
74 Deo t ♦ Osnove AutoCAD-a
Advanced Selup m
Setect theanato af me«wremen( «ast:S9>o«*cwon lor
Uivt*. anês.
P A tkjIc
E f OrKfmdDeêetj
Anglf Mejtme -
Dogr'Mrv'Sac
AnSJte Dsectfcvr " Srads
Atea f S«đi»Tr
f Sx^v«yor
Eiecraon
3
<§»;> | Iiexi 1 ~j Cwcet
S lik a 5 - 3 : B iran je n ačin a prikazivanja uglova.
M inut je 1 /6 0 d eo ste p e n a , a se k u n d a je 1 /6 0 d eo m in u ta. G rad u si i radijani su sa m o drugi

Napomena n ačin za izražavan je uglova. G ra d u s je m etrička je d in ic a i pred stavlja l / l 0 0 d eo pravog ugla.
X R a d ija n im a se ugao m eri tako što se d u žin a je d n a k a p o lu p re čn iku postavi na kru žnicu. Ugao
X u rad ijan im a se p ro teže od 0 do 2 jt , u m e sto od 0 do 3 6 0 ste p e n i. Ra d ijan iznosi približno
57.30 ste p e n i. G eo d e tsk im je d in ic a m a (a z im u to m ) se m ere uglovi u ste p e n im a , m in u tim a i
se k u n d a m a u o d n o su na sm e r severa ili juga, pri čem u s e o b e le ža v a i sm e r ugla (isto čn o ili
za p a d n o ).
Odaberite način prikazivanja uglova. U polju Precision pritisnite strelicu i otvorite

padajuću listu opcija za tačnost. Odaberite tačnost prikazivanja uglova koja vam je
potrebna.
Kada p ro m e n ite n ačin p iik aziv a n ja uglova, to n e će au to m atski p ro m en iti i način na koji se
R e fe re n c a
uglovi kotiraju. N ačin prikazivanja kota o b jekata se p o d e ša v a p o m o ću D im e n sio n Style Man-
agera, o če m u govorim u poglavlju 15.
Kada odaberete način i tačnost prikazivanja uglova, pritisnite dugme Next. Kao i pri
biranju vrste jedinica, način prikazivanja uglova možete da podesite i bez čarobnjaka.
Odaberite komandu Format O Units i otvorite okvir za dijalog Dravving Units (već prika-
zan na slici 5-2).
Podešavanje početka i smera merenja ugla

Naredna faza podešavanja pomođu čarobnjaka u okviru za dijalog Advanced Setup
(slika 5-4) jeste podesavanje početka i smera merenja uglova.
Opšte je prihvaćeno da se poćetak merenja uglova, dakle ugao od 0 stepeni, u apso-
lutnom smislu nalazi u smeru istoka, odnosno u pozitivnom smeru ose X. Da biste ovaj
standard promenili, odaberite neki drugi smer za ugao od 0 stepeni i pritisnite dugme
Next.
Da biste smer ugla od 0 stepeni podesili bez čarobnjaka, odaberite komandu Format
O Units. U okviru za dijalog Drawing Units odaberite dugme Direction da biste otvorili
okvir za dijalog Direction Control (slika 5-5).
U njemu možete da podesite da ugao od 0 stepeni ne bude usmeren na istok. Ovde
možete da upišete i bilo koji drugi ugao iJi da pritisnete dugme Pick i da na ekranu
Poglavlje 5 ♦ Podešavanje parametara crteža 75
S lik a 5 - 4 : B ira n je p o če tn o g sm e ra za m e re n je uglova.
u.tr’ Diiection Conliol 1313 S lik a 5 - 5 : Okvir za dijalog

D irection C o ntro l.
Angle
000
t ' [Jorth 00.06
t' 180GD
C 3.outh 27000
C Qfcsf FrJ i Tppff
r—
OK j Caficel |
odaberete dve tačke koje če odrediti taj ugao. Kada budete želeli da se vratite na svoj
crtež, pritisnite dvaput dugme OK.
Kada radite pomoču čarobnjaka, sledeči korak se odnosi na podešavanje smera
merenja ugla (Angle Direction). On je prikazan na slici 5-6.
P ro m e n a sm e ra m eren ja ugla o d ra 2 iće se na in terpretaciju u n e s e n ih vrednosti uglova, kao i
Napomena na prikazivan je ko o rd in ata. O n a n e ć e uticati na a p so lu tn e ko o rd in ate, koje su v eza n e za kori-
snički ko o rd in atn i sistem (U C S ). K o rišće n je i prilag o đ avan je ko risn ičko g ko o rd in atn o g sistem a
o b ja šn je n o je u poglavlju 8.
Prema prihvačenom standardu, vrednost ugla raste u smeru suprotnom od kazaljke

na satu (Counter Clockvvise). Da biste ovo izmenili, odaberite smer kazaljke na satu
(Clockvvise). Kada izvršite eventualne izmene, pritisnite dugme Next.
Da biste promenu smera merenja ugla izvršili bez čarobnjaka, pritisnite opciju
Clockvvise u okviru za dijalog Dravving Units (slika 5-2).
Vežba: podešavanje mernih jedinica u okviru za dijalog Dravving Units

1. Otvorite nov crtež zasnovan na šablonu acad -nam ed p lot styles.dwt.
2. Snimite crtež u svoj direktorijum A u to C A D Biblija pod imenom ab5-J.dw g.
< Bacf | • | Cancrl
Slika 5-6: P o d e ša v a n je sm e ra m eren ja ugla.
3. Komandom Format o Units otvorite okvir za dijalog Drawing Units.

4. U odeljku Length odaberite opciju Architectural.
5. Pritisnite strelicu na desnoj strani polja Precision. Sa padajuće liste odaberite
tačnost O'-O 1/8".
6. U odeljku Angle odaberite opciju Deg/Min/Sec.
7. U polju Precision istog odeljka odaberite vrednost OdOO'.
8. Na padajućoj listi Drawing Units for DesignCenter Blocks odaberite vrednost
Inches.
9. Pritisnite OK.
10. Započnite komandu LINE. Sledite zahteve za unos:
Specify first point; (Zadajte prvu t ačKu) 2 , 2 J
Speci fy next point or rtlndo]: (Zadajte sledeću tačku ili poništite
prethodni korak...) @1’<0 J
Specify next point or [Undo]: @6-3/4<153 J
Specify next point or [C1ose/Undo]: 2 , 2 J
12. Odaberite komandu View O Zoom O All da biste videli ceo crtež. Snimite crtež.
Ako ćete nastaviti dalje da čitate, ostavite ga na ekranu.
Napomena y arh itek to n sk o m crtežu ne biste vero va tn o koristili ste p e n e , m in u te i se k u n d e za m eren je
uglova - oni su ovde u v e d e n i sa m o zbog vežb e.
G ran ice crteža

Poslednji korak okvira za dijalog Advanced Setup koji otvarate pomoću čarobnjaka
(slika 5-7) omogucuje vam da zadate veličinu prostora za crtanje, tzv. granice (engl.
limits ) crteža. Granice su, u stvari, spoljne ivice crteža, izražene u tekućim jedinicama
(X, Y). Potrebno je da zadate samo širinu i dužinu crteža. Ove dve mere zajedno formi
raju nevidljiv pravougaonik koji ograničava površinu za crtanje.
Poglavije 5 ♦ Podesavanje parametara crteža 77
Slika 5-7: P o d e ša v a n je p o v ršin e za crtanje.
Gotovo uvek se početak koordinata (0, 0) nalazi u donjem levom uglu, što se podra-
zumeva. Zbog toga gornji desni ugao, u stvari, odreduje veličinu crteža. U okvjru za
dijalog Advanced Setup pretpostavlja se da đete zadržati ovu konvenciju i zato treba da
unesete samo širinu i dužinu crteža, što će definisati njegov gornji desni ugao. imajte na
umu da u AutoCAD-u uglavnom sve crtate u pravoj veličini. Zbog toga dimenzije vašeg
crteža treba da obuhvate gabarite onoga što crtate, kao i margine za eventualni naslo-
vni blok, specifikacije i kotiranje. Ukoiiko na isti crtež želite da smestite više prikaza
(projekcija) jednog objekta, što je uobičajeno kod arhitektonskih i mašinskih crteža,
onda i to treba da uzmete u obzir.
Pri odlučivanju o veličini crteža, najpre treba da imate u vidu koje merne jedinice su
predstavljene jeđinicama na crtežu. Najčešce se koriste najmanje jedinice, inči ili mili-
metri. Zato, ako treba da nacrtate osnovu zgrade, dimenzija 40 stopa u smeru ose X i 30
stopa u smeru ose Y, gornji desni ugao crteža će imati koordinate 480, 360. Ako dodate
prostor i za naslovni blok, njegove koordinate će biti, na primer, 500, 380.
M o žete da crtate i izvan g ran ica crteža. M eđutim , g ran ice crteža utiču na prikaz m reže
p o m o ćn ih tačaka, ukoliko je uključite. O vo m o že da vam p o m o g n e da sag le d ate veličinu
crteža ukoliko u n je m u n e m a te n aslo vn i blok. K o m a n d a ZO O M uz o pciju All tak o đ e koristi
g ran ice crteža d a bi p o d e sila prikaz, m a d a se n jo m p rikazuje ceo crtež i kada ste crtali izvan
njegovih g ranica. K o m a n d a ZO O M All je korisnija kad a zad ate g ran ice crteža.
P o s t a v lja n je g r a n ic a c rte ž a
Granice crteža postavljate kada u okvir Advanced Setup, dok je u fazi Area, unesete
širinu i dužinu crteža (slika 5-7). VaŠ izbor granica AutoCAD će vizuelno prikazati u
desnom delu okvira. Kada crtež podesite, pritisnite dugme Finish da biste počeli da
crtate.
Da biste granice crteža podesili bez čarobnjaka, odaberite komandu Format O Draw-
ing Limits, čime ćete, u stvari, započeti komandu LIMITS. Pritisnite Enter da biste prih-
vatili standardno ponuden početak koordinatnog sistema u donjem levom uglu crteža.
Zatim upišite koordinate za gornji desni ugao crteža i pritisnite Enter.
C rtež a b 5 -I.d w g koji s e koristi u vežbi sa p o d e ša v a n je m granica crteža, nalazi se u direktori-
ju m u Results na k o m p a k t d isku AutoCAD 2 0 0 0 Biblija.
*7Tp:
Vežba: p o d ešavan je granica crteža

1. Ako ste radili prethodnu vežbu, nastavite da radite sa crtežom a b5 -l.dw g. Ako
niste, onda taj crtež otvorite iz direktorijuma Results na kompakt disku.
2. Snimite crtež u svoj direktorijum A u to C A D B ib lija pod imenom ab5-2.dwg.
3. Odaberite komandu Format O Dravving Limits.
4. Pritisnite Enter da biste prihvatili standardno ponuđen koordinatni početak u
donjem levom ugiu.
5. Upišite 16,10 J.
6. Započnite komandu LINE. Sledite zahteve za unos:
Specify first point (Zadajte prvu taćku): 0,0 J
Specify next point or [Undo]: (Zadajte sledeću tačku ili poništite
prethodni korak,..) 16,0 J
Specify next point or [Undo]: 16.10 J
Specify next point or [C1ose/Undo]: 0,10 J
Specify next point or [C1ose/Undo]: 0,0 J
8. Odaberite komandu View O Zoom O All.
9. Snimite crtež. Ako riastavljate sa čitanjem, ostavite ga na ekranu.
Podešavanje razmere
Imajte na umu da će vaš crtež najverovatnije biti odštampan na listu papira standardne
veličine. Standardna orijentacija za crtanje (i podrazumevana kod većine plotera) jeste
položena (Landscape), što znači da je širina crteža veća od njegove dužine. Jedan pri-
mer je prikazan na slici 5-8. Ovakva konvencija se zadržala još od doba kada su planovi
izrađivani ručno. (U računarskom programu ovakva orijentacija nije neophodna, jer
crtež uvek možete preokrenuti pri štampanju.) Da biste crtež mogli da u odgovarajućoj
razmeri smestite na komad papira, potrebno je da ga radite unutar pravougaonika koji
po dimenzijama približno odgovara standardnim veličinama papira.
Slika S-8: Crteži su o b ičn o p o stavljen i p o lo že n o , kao u ovom prim eru.

N a o v o m e rte iu , ko ji s o m n e z n a tn o izm ernta , z a h v o lju je m H e m jj u D e a rb o rn u , AIA, Ferfild. A jova.
Osim toga, iako razmeru odredujete tek kada štampate crtež, o njoj treba da razmi-
šljate sve vreme dok crtate. Razmera koja se koristi pri crtanju geografskih karata
drugačija je od razmere koja se koristi pri crtanju zgrada. Razmere crteža mašinskih
elemenata su, opet, neke treče. U stvari, kada u mašinstvu crtate sitne objekte, na
primer, podložak od 2 inča, možda čete crtež morati i da uvečate pri Štampanju.
Razmeru je potrebno da utvrdite na samom početku da bi tekst eventualne speci-
fikacije iii kota bio čitljiv kada se crtež na kraju odštampa. Kada primenite razmeru,
tekst če ostati pristojne veličine čak i onda kada ostatak crteža uvećate ili umanjjte.
U AutoCAD-u razmera crteža utiče i na tačkaste, odnosno isprekidane linije, kao i na
opštu debljinu linija.
Na neke crteže razmera se ne primenjuje. Takve su električne ili elektronske šeme,
šeme cevovoda i putne mreže. Na njima se prikazuju međusobne veze izmedu objekata,
ali ne i stvarni fizički objekti koji bi mogli poslužiti kao podloga za njihovu izradu. Takvi
crteži mogu da budu bilo koje veličine, sve dok su jasni i dobro organizovani.
Različite prikaze svoga crteža m o že te da ra sp o red ite na z a m išlje n o m listu hartije (engl. paper
space), da biste ih prrprem ili za šta m p a n je . U poglavlju 17 naći ćete više o b a v ešte n ja o orga-
nizaciji lista za šta m p a n je .
Kada odredujete razmeru crteža za štampanje, imajte u vldu da ploter ne može da

štampa na celom listu hartije. Izvestan prostor uz ivice papira mora ostati Čist. U ovom
pogledu ploteri se međusobno razlikuju, pa zato veličinu margine na kojoj se ne može
štampati potražite u priručniku za odgovarajući ploter. Ova margina sa svake strane u
proseku iznosi oko pola inča, pa zato i dužinu i širinu crteža treba da umanjite za po
inč. U tabeli 5-3 navedene su standardne veličine listova američkog papira za crtanje.
TabeUn 5-3 Standardne veiičine listova američkog sečenog papira (u infima)

Oznaka širina Dužina Oznaka Širina Dužina
A 11 8 ’/2 D 34 22
B 17 11 E 44 34
C 22 17
U tabeli 5-4 navedene su standardne metričke veličine listova papira za crtanje.
Tabela 5-4 Standardne metričke veličine listova papira (u milimetrima)

Oznaka širina Dužina Oznaka Širina Dužina
A4 297 210 A1 841 594
A3 420 297 AO 1189 841
A2 594 420
Form at razm ere

Razmera se obično izražava kao odnos veličine objekta na crtežu i njegove stvarne veli-
čine. Budući da u AutoCAD-u crtate u stvarnoj veličini, ove dve veličine su jednake.
Na primer, odnos veličina l/T' =1 znači da če dužina od V4" na štampanom crtežu pred-
stavljati dužinu stvarnog objekta od jedne stope - isto kao i na (ekranskom) crtežu
AutoCAD-a. Ovaj odnos je tipičan za arhitektonsko crtanje. Prozorsko krilo širine jedne
stope. na papiru če biti širine V4' -
Na osnovu odnosa veličina sada treba da izračunate razmeru. Levu stranu jednačine
koja prikazuje odnos veličina treba da svedete na vrednost 1, a obe njene strane moraju
biti u istim mernim jedinicama (na primer, inčima). Ovaj račun je jednostavan. Kada ga
primenimo na pomenuti primer, imađete:
l/4"=V
1”=4' Cela jednacina pomnozena sa 4.
r=48" 4’ pretvoreno u 48"
Prema računu, razmera je 48, što znači da dužinske mere na crtežu predstavljaju
1/48 mera stvarnih objekata.
U mašinstvu dete možda crtati spojnicu dugačku 4 inča. Da biste je predstavili na
komadu papira veličine 8*/2 x 11”, upotrebite odnos veličina 2 l k>,što znači da đe 2"
na crtežu predstavljati 1" u stvarnosti (i na crtežu AutoCAD-a). Izračunajte razmeru:
2"=ln
l"J/2"
Razmera je l/2. To znači da je spojnica na papiru dva puta veca od stvarne spojnice.
R azm eru ćete koristiti u poglavlju 13 da biste po d esili velrčinu teksta i u poglavlju 15 za ispi-
sivan je d im e n zija.
U pojedinim delatnostima se koriste određene standardne razmere. To znači da

obično nedete modi da izaberete bilo koji odnos veličina, na primer, 1":27'. Vaš izbor de
biti ograničen vašom strukom, zahtevima naruČilaca ili standardima u okviru biroa.
U-tabeli 5-5 navedene su neke standardne razmere za arhitektonsko crtanje.
Tabela 5-5 Ttpične razmere koje se koriste u arhitekturi

Razmera Veličina na štampanom crtežu Stvama veličina/veiičina na AutoCAD-ovom crtežu
480 1/40" r
240 1/20" r
192 1/16" l'
96 1/8" r
48 1/4" r
24 1/2" r
16 3/4" V
12 1" r
4 3" r
2 6" r
1 T r
Razmere u građevinarstvu su malo drugačije - mostovi su veci ođ zgrada. Prikazane

su u tabeli 5-6,
Tabela 5-6 Tipične razmere koje se koriste u građevinarstvu

Razmera Veličina na štampanom crtežu Stvarna veličina/veličina na AutoCAD-ovom crtežu
120 1" 10’
240 i" 20'
360 l" 30'
480 r 40'
Tabela 5-6 Ttpične razmere koje se koriste u građevinarstvu (nastavak)

Razmera Veličina na štampanom crtežu Stvama veličina/veličina na AutoCAD-ovom crtežu
600 r 50'
720 i" 60’
960 r 80’
1200 r 100’
U tabeli 5-7 navedene su tipične metričke razmere za opštu upotrebu. Najverovat-

nije đete raditi u milimetrima, ali razmeru možete da koristite za bilo koje metričke
jedinice.
Tabeta 5-7 Tiptčne razmere u metričkom sistemu

Razmera Veličina na štampanom crtežu Stvarna veličina/veličina na AutoCAD-ovom crtežu
5000 1 5000
2000 1 2000
1000 1 1000
500 1 500
200 1 200
100 1 100
75 1 75
50 1 50
20 1 20
10 1 10
5 1 5
1 1 1
Odlučivanje o razmeri i veličini lista papira

Kada znate veličinu svog crteža i razmeru koja mu odgovara, treba da razmotrite i veli-
činu lista papira na kome čete ga odštampati. I ovde če mnogi činioci ograničiti vaš
izbor. Vaš štampač ili ploter ne mogu da koriste papir iznad neke odredene veličine.
Standardi koji vladaju u vašoj struci ili delatnosti takode će uticati na vašu odiuku.
Možda ćete doći u priliku da napravite niz crteža koji će svi biti štampani na istom
formatu papira.
Primera radi, arhitektonski crtež sa slike 5-8 širok je 175 stopa i visok 120 stopa. Znate
da su dva najčešće korišćena odnosa veličina za crtanje zgrada V/i' =l' i l/8"=l'- Na osta-
lim ploterima možda ćete moći da koristite samo formate papira A, B i C. Zbog toga ura-
dite sleđeću vežbu i upoznajte se sa proračunom potrebnim za odlučivanje o odnosu
veličina, razmeri i veličini lista papira za štampanje crteža.
U narednom primeru vežbaćete određivanje razmere crteža i veličine papira za
štampanje. Potrebna vam je samo beležnica i olovka. Pri računanju se oslanjajte na
sliku 5-8.
Vežba: određivanje razmere i veličine lista papira za štampanje

1. Da biste izračunali veličinu odštampanog crteža pri odnosu veličina 1/4”=1'
počnite od širine koja iznosi 175 stopa. Izračunajte 1/4 od 175 da biste širinu
crteža dobili u inčima, što iznosi 433/4.
2. Izračunajte V4visine od 120’, da biste dobili visinu crteža u inčima, što iznosi 30
3. List papira formata C (tabela 5-3), dimenzija 22” x 17”, previše je mali za crtež
veličine 433/4" x 30".
4. Ponovite proračun, pretpostavljajuđi da je odnos veličina 1/8” = 1 Kada izraču-
nate l/8 od 175, dobićete 217/8 ", a od 120 dade 15".
5. Stvarna površina za crtanje (bez margina koje uslovljava štampač) na listu papira
formata C iznosi oko 21" x 16”. U ovoj razmeri visina crteža se sasvim uklapa, aii je
njegova širina za 7/8" veća od odgovarajuće dimenzije papira. U ovakvoj situaciji
najbolje bi bilo da malo suzite crtež, s obzirom da na njemu ima još praznog pro-
stora. To će omogućiti da ga odštampate na papiru formata C.
6. Da biste izračunali razmeru pri odnosu veličina 7/8’'=l', pomnožite T sa 8 da biste
dobili 8', a zatim rezultat pretvorite u inče, što iznosi 96 (8 x 12).
Ponovno razmeštanje pojedinih prikaza (projekcija), kota i teksta na crtežu uobiča-
jen je posao kada želite dausaglasite standardnu razmeru sa veličinom papira. U stvari,
ne postoje dovoljno opšte pretpostavke da bi se razmera mogla programski unapred
podesiti, ali je činjenica da o razmeri morate voditi računa kada u crtež umećete tekst
ili kote, kao i onda kada crtež želite da Štampate.
U m etanje bloka za naslo v

N a slo vn i blok (eng). title block ) jeste pravougaonik koji obuhvata prostor za naslov
crteža, ime kompanije, ime autora crteža i slične podatke. Najčešće se primenjuje u
sklopu sa okvirom crteža. Naslovni blok je mnogim crtežima neophodan. Postojeći
naslovni blok možete da umetnete u crtež na dva načina:
♦ Kada pokrećete AutoCAD, u okviru za dijalog Startup odaberite opciju Use a Tem-
plate, a onda odaberite šablon koji već sadrži naslovni blok. Na primer, šablon
ansi a -nam ed plot styles.dwt sadrži naslovni blok i okvir koji staje na list papira
formata A. AutoCAD će naslovni blok i okvir umetnuti na list Layout crteža.
(Listovi Layouts su opisani u poglavlju 17.)
♦ Kada ste otvoriii crtež, u njega možete da umetnete i crtež šablona. Odaberite
komandu Insert O Block. U okviru za dijalog Insert upišite ime crteža ili bloka,
ili pritisnite dugme Browse da biste ga pronašli. Svaki šablon ima odgovarajući
crtež koji možete da umetnete u svoj crtež. Pronaći ćete ih u poddirektorjjumu
\Tem p late svog direktorijuma Acad2000. Da biste u crtež umetnuli datoteku i)i
blok, i to na njegov koordinatni početak (0,0), ne rotirajući je i ne menjajući joj
razmeru, uklonite znak potvrde iz svih polja za potvrdu Specify On-screen. Potvr-
dite opciju Explode ako očekujete da umetnuti crtež menjate pošto ga umetnete u
svoj crtež. Pritisnite OK.
Kao što je o b ja šn je n o u poglavlju 2, m o že te da napravite i so p stv en i n aslo vn i blok, da od
njega napravite ša b lo n , a zatim da svaki crtež za p o čin je te slu že ći se n jim e. 0 blokovim a
govorim u poglavlju J8.
Poglavlje S> Podešavanje parametara crteža 33
Uobičajene opcije
Ima još nekoliko stavki koje se podešavaju unapred, a uključene su u šablone. Slede
neke od njih o kojima se govori u narednim poglavjjima ove knjige:
♦ Slojevi (opisani u poglavlju 11) omogućavaju da crtež organizujete u grupe
objekata prema njihovim funkcionalnim vezama. U arhitektonskim crtežima, na
primer, predvidećete jedan sloj za zidove, drugi za vrata. treći za električne insta-
lacije itd.
♦ Stilovi za tekst (opisani u poglavlju 13) omogućavaju da izaberete fontove i druge
osobine teksta.
♦ Stilovi za kote (opisani u poglavlju 15) formatiraju kote kojima označavate
dimenzije objekata na crtežu.
Označavanje tačaka
Određene aspekte interfejsa ne možete da sačuvate u šablonu, jer AutoCAD njihove
parametre čuva u Windowsovoj bazi Registry, umesto uz crtež. Na primer, možete da
uključite o zn a č a va n je tačaka (engl. blipsj, pa će AutoCAD svaki put kada odaberete
tačku to mesto obeležiti. Kada instalirate AutoCAD, mogućnost označavanja je stan-
dardno isključena. Oznake, međutim, mogu u izvesnim slučajevima odlično da posluže
kao referentne tačke.
CD-u C rtež ab5-2.d w g koji se koristi u n a red n o j vežbi (izm e n a m o g u ćn o sti o zn a ča v a n ja tačak a),
«?•* n alazi se u d irekto riju m u R esults na ko m p ak t d isku AutoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: izmena mogućnosti označavanja tacaka

1. Ako ste radili vežbu postavljanja granica crteža, izvedite ovu vežbu na crtežu
ab5'2.dwg. Ako pomenutu vežbu niste radili, otvorite crtež ab5-2.dwg iz direkto-
rijuma Results na kompakt disku.
2. Snimite crtež u svoj direktorijum A u to C A D Biblija pod imenom ab5-3.dwg.
3. U komandnu liniju upišite blipmode J on J. (U vežbi se pretpostavlja da je režim
Blipmode trenutno isključen. Ako je uključen, onda ovaj korak preskočite.)
4. Uključite ortogonalni režim rada pritiskom na dugme ORTHO na statusnoj linji.
5. Započnite komandu LINE, a zatim sledite zahteve za unos:
Specify first point: (Zadajte prvu tačku) 2,2 J
Specify next point or [Undo]: (Zadajte sledeću tačku ili poništite
prethodni korak...) Po me r i t e k u r s o r n a n i ž e , .5 J
Specify next point or [Undo]: P o mer i t e k u r s o r udesno. l ' J
Specify next point or [C1ose/Undo]: P o me r i t e k u r s o r n a v i š e . .5 J
6. Završite komandu LINE. Obratite pažnju na oznake tačaka na ekranu.
7. Sa standardne palete alatki odaberite komandu Redraw. Oznake tačaka će nestati.
8. Snimite crtež.
Podešavanje skoka kursora, mreže pomoćnih tačaka

i ortogonalnog režima
Ako znate da ćete u određenim crtežima često koristiti određeni skok kursora, zatim
pomočnu mrežu i ortogonaini režim rada, a znate i parametre koji odgovaraju skoku
kursora i gustini mreže, onda ih možete podesiti i snimiti u šablonu, jer se ti parametri
84 Deo 1 ♦ Osnove AutoCAD-a
Čuvaju sa crtežom. U drugoj situaciji čete možda poželeti da ove mogućnosti ne kori-
stite standardno, već da možete da ih aktivirate onda kada vam zatrebaju.
Mnoga podešavanja. npr. izbor stalnih OSNAP markera objekata, vrsta markiranja
(tačke na mreži ili polarne tačke) i polarno rastojanje (onda kada ste se opredelili za
markiranje polarnih tačaka) čuvaju se u Windowsovoj bazi Registry. Zbog toga, kada
pokrenete AutoCAD, ovi parametri automatski dobijaju vrednosti koje su imali onda
kada ste poslednji put izašli iz AutoCAD-a, bez obzira na vrednosti parametara crteža
na kome radite. Ove parametre ne možete da sačuvate u Šablonu.
U poslednjoj vežbi koju ćete raditi u ovom poglavlju, podešavaćete opcije za crtanje
i napraviti šablon.
Sistemske promenljive
Kada u A u to C A D -u p o d e ša v a te p a ra m e tre , kao što su izb o r vrste je d in ica , izbor n a č in a prikazivanja
uglova, za d a v a n je g ran ica crteža, o m o g u ć a v a n je o zn a č a v a n ja tačaka, a k tiv ira n je/ d eaktiviran je kon-
tro le sk o k a ku rso ra, u klju čtvan je p o m o č n e m re že iti o rto g o n aln o g režim a rada, vt, u stvari, m en ja te
v re d n o st A u to C A D -o v ih sistem skih prom enljivih. Te vred n o sti A u to C A D ču va uz o d g o varaju ći crtež
ili u W in d o w so vo j bazi Registry (g d e su prim enfjtve n a sv e c rte ž e ). O b ič n o na n jih n e treba da
o b raćate p o se b n u p ažn ju , no, o n e su p o d lo g a za sv e okvire za dtjalog u ko jim a p o d e ša v a te p aram e-
tre. K a d a p o čn e te da p o d e ša v a te A u to C A D , m o ra ć e te da sa z n a te n ešto v iše o siste m sk im
p ro m e n ljiv a m a , je r p ro g ram sk i kfld i skriptovi (m a k ro i A u to C A D -a ) n e m ogu da p ristu pe okvirim a
za đijalog. Isto tako, n e p o sre đ n lm u p isiv a n je m u k o m a n d n u Itniju m o g u se izm en iti vrednostt sa m o
n ek o liko siste m sk ih p ro m en ljivih . U d o d a tk u C Im a m n o g o v iše o b a v e šte n ja o siste m sk im
p ro m e n ljiv am a , a ja ih u ovoj knjizi p o m in je m o n d a k a d a se m o g u d ire ktn o upotrebiti. Na prim er,
b lip m o d e je i kom anda i siste m sk a p ro m e n ljiv a . K a d a ste u v e žb a n ju izm en ili m o g u čn o st
o zn a č a v a n ja tačak a , u stvari ste k o m a n d o m direktrto izm en tli vre d n o st siste m sk e p ro m en ljive.
O d re đ e n e siste m sk e p ro m e n ljiv e ču vaju p o d a tk e o crteŽu ili o k ru že n ju za crta n je , na prim er,
po d atke o im e n u crteža i p utanji d o o d g o va raju će d ato tek e. Ovi p o d aci su sa m o za čitanje, što
z n a či da ih n e m o ž e te izm entti. O n i tu pred stavljaju sa m o o b a v ešta v a n ja koja A u to L IS P če sto koristi.
P o če v o d verzije 13 A u to C A D -a , s iste m sk u prom enfjtvu m o ž e te da u n e s e te u k o m a n d n u liniju
isto kao i svaku drugu k o m a n d u A u to C A D -a .
O b a v e šte n ja o sv ak o j A u to C A D -o v o j siste m sk o j p ro m e n ljiv o j - g de je sm e šte n a , šta jo j je stan -
d a rđ n a vred n o st, kao t to d a fi je sa m o za čitan je - m o ž e te naći u siste m u p o m o ći A utoC A D -a.
O d a b e rite k o m a n d u H elp O A u to C A D H elp i d vapu t pritisnite o d re d n icu C o m m a n d R e fe re n ce na
kartici C o n te n ts. Z atim p ritisnite o d re d n icu Sy ste m V ariab les.
Ma C B -«:, C rtež ab5-3.dw g koji se koristi u vežbi p o d e ša v a n ja p o m ag ala za crtan je i pravljenja šab lo n a,
n alazi se u d irekto riju m u Results na k o m p a k t disku AutoCAD 2 0 0 0 Biblija.
.■ -
Vežba: po d ešavanje pom agala za crtanje i pravljenje šablona

1. Nastavite rad na crtežu iz prethodne vežbe ili otvorite crtež ab5-3.dwg iz direkto-
rijuma Results na kompakt disku.
2. Snimite crtež u svoj direktorijum A u to C A D Biblija pod imenom ab5-4.dwg.
3. Odaberite komandu Tools O Drafting Settings.
4 . U kartici Snap and Grid, parametar snap spacing je podešen na ’/2’\ U delu GRID
{ Referenca
treba da budu odabrane opcije grid snap i rectangular snap. Pritisnite OK.
5. Na statusnoj liniji pritisnite dugmad SNAP i GRID da biste ih uključili. Proverite
da li je dugme OSNAP isključeno.
6. Odaberite komandu Format O Units. Opciju Angle Type podesite na vrednost

decimal. U opciji Dravving units for DesignCenter blocks sa padajuće liste odabe-
rite vrednost Inches (ukoliko već nije tako podešena). Pritisnite OK.
7. Rukovodeći se prikazom koordinata u statusnoj liniji, nacrtajte redom segmente
linije između tačaka 2'/2, 1'/2, ’/2 <270; @11" <0; [/2 < 90. Završite komandu LINE.
8. Snimite crtež. Trebalo bi da liči na onaj sa siike 5-9. Obratite pažnju na to kako
podešenost pomoćne mreže i skoka kursora olakšavaju crtanje. Rad uz arhitek-
tonske merne jedinice pruža sasvim drugo iskustvo od rada uz decimalne.
Podešavanje parametara crteža stvara okruženje potpuno prilagođeno vašim
zahtevima.
S lik a 5 -9 : G otov
arhitektonski crtež.
9. Odaberite komandu File O Save As. U okviru za dijalog Save Dravving As pritisnite
padajuću listu Save as type i odaberite stavku AutoCAD Dravving Template File
(*.dwt). Zapazite da će AutoCAD datoteku automatski smestiti u direktorijum
\Tem ptate.
10. U polje File name upišite novo ime archroof.divt. Pritisnite Save.
11. U okviru za dijalog Template Description upišite Arhitektonske meme jedinice,
granice 16,10, kontrola skoka kursora i pomoćna mreža, a zatim pritisnite OK.
12. Odaberite komandu File o New. Odaberite opciju Use a Template. Sa padajuće
liste odaberite šablon archroof, a zatim pritisnite OK. AutoCAD će otvoriti nov
crtež zasnovan na vašem šablonu.
Ne snimajte ovaj crtež.
K om anda M VSETUP
Komanda MVSETUP se koristi na dva različita načina - za podešavanje parametara
crteža i za zadavanje ugla posmatranja pri organizovanju lista za Štampu.
O rg a n izo v a n je lista za štam pu (eng l. p a p e r spa ce layout ) je način u ređivan ja crteža prilikom
fleferenca
njeg o ve p rip re m e za šta m p a n je na šta m p a ču ili ploteru. Ovaj po stup ak i šta m p a n je obrađeni
su u poglavlju 17.
Kada komandu MVSETUP iskoristite za podešavanje parametara crteža, ona će

pokrenuti proceduru koja će vas provesti kroz neka od osnovnih podešavanja opisana u
ovom poglavlju. Procedura je slična brzom podešavanju (Quick Setup) pomoću čarob-
njaka, osim što ćete svoje odgovore upisivati u komandnu liniju. Komandu MVSETUP
možete da upotrebite kada poćnete da prilagođavate AutoCAD da biste podesili para-
metre crteža pomoću skripta ili programa pisanog u AutoLISP-u (o ćemu govorim u VI
i V(I delu ove knjige). Da biste zadali komandu MVSETUP, u komandnu liniju upišite
mvsetup J. AutoCAD će odgovoriti sledećim zahtevom za unos:
Enable paper space? (Aktivirati list za štampa?) [No/Yes] <Y>:
Upišite n J da biste komandu MVSETUP koristili izvan lista za štampu.
Na sledeći zahtev za unos treba da unesete vrstu jedinica:
Enter units type [Scientific/Decimal/Engineering/Architectural/Metric]:
(Unesite vrstu jedinica...)
Unesite vrstu jedinica koju hoćete. AutoCAD će tada prikazati listu razmera koje
odgovaraju odabranoj vrsti jedinica. Na zahtev za unos Enter the scale factor;
(Unesite razmeru), unesite željenu razmeru.
Na kraju AutoCAD nudi da odredite granice crteža pomoću sledeća dva zahteva za
unos:
Enter the paper width: (Unesite širinu lista papira)
Enter the paper height: (Unesite dužinu ’ista papira)
Posle svakog od ova dva zahteva za unos upišite broj koji odgovara formatu papira
na kome želite da štampate crtež. AutoCAD će nacrtati pravougaonik čije će dimenzije
odgovarati granicama crteža.
Sažetak
U ovom poglavlju ste naučili sve o podešavanju parametara crteža da bi se on ponašao
onako kako ste zamislili. Sam postupak možete da izvedete pomođu čarobnjaka za brzo
(Quick Setup) ili složenije (Advanced Setup) podešavanje. Biranje mernih jedinica je
važna stavka pri podešavanju. Pre nego što započnete crtež, postavite njegove granice,
a kada počnete da crtate, treba da razmislite i o razmeri koju ćete primeniti kada crtež
budete želeli da odštampate. Za podešavanje parametara crteža možete da iskoristite i
komandu MVSETUP. Objašnjeno je kako AutoCAD koristi sistemske promenljive da bi
izmenio i sačuvao vrednost većine parametara.
Ovim poglavljem se završava prvi deo, Osnove AutoCAD-a. Pošto ste saviadali
osnove, sada možete da pređete na drugi deo - crtanje u dve dimenzije. U sledećem
poglavlju obrađujem crtanje jednostavnjh linija, poligona, pravougaonika i besko-
načnih pomoćnih linija.
♦ ♦ ♦
D EO
Crtanje u dve dimenzije
ošto ste savladali osnove AutoCAD-a, vreme je da stvarno

P nešto i nacrtate. U drugom delu ove knjige naučićete
osnovne tehnike crtanja i uređivanja crteža u AutoCAD-u. Posle
♦ ♦ ♦ ♦
izlaganja o crtanju običnlh linija i krivih, prelazim na postupke II ovom delu
prikazivanja crteža. Tu su i poglavlja o radu sa tekstom, kotiranju
i definisanju stilova za kote. Posebno objasnjavam kako da dobi- Poglavfje 6
jete podatke o svom crtežu i kako da nacrtate složene objekte. Crtanje običnih linija
Deo II se završava poglavljem o štampanju crteža pomoću plotera
Poglavlje 7
i štampača.
Crtanje krivih linija
i tačkastih objekata
Poglavlje 8
Prikazivanje crteža
Poglavlje 9
O sn o vn e alatke za
uređivanje crteža
Poglavlje TO
Složenije alatke za
uređivanje crteža
Poglavlje 11
Organizovanje crteža
p o m oću slojeva, boja
i linija raziičitih vrsta
i debljina
Poglavlje 12
D obijanje podataka
0 crtežu
Poglavlje 13
Rad sa tekstom
Poglavlje 14
Kotiranje
Poglavlje 15
Stilovi kotiranja
1 toleranđje
Poglavlje 16
Crtanje složenih
objekata
Poglavlje 17
Š tam pan je crteža na
Štam paču i ploteru
♦ ♦ ♦ ♦
POGLAVLJE
Crtanje običnih linija /

r
ko ste ovu knjigu počeli da čitate od početka, onda ste
A tokom savladavanja osnova AutoCAD-a več iscrtali dosta
linija. Pa jpak, možete da naučite još nekoliko crtačkih trikova u
♦ ♦ ♦ ♦
U ovom poglavlju
vezi sa komandom LINE.
K o rišće n je ko m an d e LIN E Korišćenje komande

LIN E
j- *1 Da biste nacrtali liniju, sa palete alatki za crtanje (Draw)
L— odaberite dugme Line. Na zahtev za unos Speci fy first Crtanje pravougaonika
poi nt: (Zadajte prvu tačku) zadajte neku proizvoljnu tačku.
Nastavite sa zadavanjem još nekoliko tačaka, a zatim pritisnite Crtanje poligona
Enter da biste komandu završili (ili pritisnite desni taster miša
i iz priručnog menija odaberite stavku Enter). Komanda LINE Crtanje pomoćnih
spada u one komande koje možete kontinuirano da koristite. pravih
Zbog toga ce AutoCAD uvek iznova prikazivati zahtev za unos
koordinata, sve dok komandu LINE ne završite. Crtanje polupravih
Ako nastavite sa crtanjem linijskih segmenata, zahtevi za
unos će se malo izmeniti. Evo kako to izgleda: ♦ ♦ ♦ ♦
♦ AutoCAD prikazuje zahtev za unos Speci fy next. point or
[Undo]: (Zadajte sledeču tačku ili opciju...) za sledeća dva
segmenta. Pritisnite desni taster miša i iz priručnog menija
odaberite komandu Undo (ili u komandnu liniju upišite u J),
da biste poništili samo poslednji segment koji ste napravili
- ne napuštajući komandu LINE.
♦ Pošto napravite dva segmenta, AutoCAD će nastaviti da
prikazuje zahtev za unos Speci fy next point or [Close/
Undo]: (Zadajte sledeću tačku ili opciju..,). Pritisnite desni
taster miša i iz priručnog menija odaberite komandu Close
(ili u komandnu liniju upišite c J), da biste automatski
spojili krajnju tačku poslednjeg segmenta sa početnom
tačkom prvog segmenta i tako dobili zatvorenu konturu.
Na isti, kontinuiran način možete da nastavite i sa koman-
dom Undo,
Ako ste veđ nacrtali jednu liniju, pritisnite Enter na zahtev za
unosSpec^fy first poi nt: (Zadajte prvu tačku), da biste novu
Hniju započeli od krajnje tačke prethodne. Ako ste prethodno
nacrtali luk, pritisnite Enter da biste novu, tangentnu liniju
počeli od krajnje tačke luka.
90 Deo II ♦ Crtanje u dve dimenzije
Vežba: korišćenje kom ande LINE

1. Započnite nov crtež birajući opciju Start from Scratch.
2. Snimite crtež u svoj direktorijum A u to C A D B iblija pod imenom ab6-l,du)g.
3. Započnite komandu LINE. Na zahtev za unos Speci fy Ci rst poi nt: (Zadajte
prvu tačku), odaberite proizvoljnu tačku u sredistu crteža.
4. Na statusnoj liniji pritisnite dugme ORTHO.
5. Pomerite kursor udesno u smeru 0° i unesite .4667 J.
6. Upišite @.7341 <129 J.
7. Pomerite kursor udesno u smeru 0° i unesite .4668 J.
8. To je bila greška. Upišite u J.
9. Ponovo se pojavljuje zahtev za unos Speci fy next point or fC1 ose/Undo]:
(Zadajte sledeću tačku ili opciju...) Pošto je kursorom još uvek odabran smer
ugla od 0°, upišite .4667 J.
10. Upišite c J, da biste konturu zatvorili. Ovim se završava komanda LINE.
11. Započnite ponovo komandu LINE.
12. Na zahtev za unos Speci fy f i rs t po i nt:, pritisnite Enter. Nova linija će početi
od prethodne krajnje tačke.
13. Upišite @.8071<270 J i pritisnite Enter da biste komandu LINE završili.
S lik a 6 -1 : D o vršen sim b o l ventila.
O lin ijam a se govori i u drugim po g lavljim a ove knjige. U poglavlju 11 se o bjašn java crtanje
tačkastih i isp rek id an ih linija, a u poglavlju 16 polilinije (engl. polylines ) - k o m b in a d je linijskih
se g m e n a ta i krivih koje čin e objekat. U istom poglavlju se govori i o složenim linijama (engl.
muttilines) - sk u p o vim a p ara leln ih linija koje se isto v re m e n o iscrtavaju.
C rtanje pravougaonika
U Komandom RECTANG možete da nacrtate pravougaonik zadajući njegove dve
dijagonalne tačke. Dugme Rectangle naći ćete na paleti alatki za crtanje.
AutoCAD će od vas zahtevati da unesete koordinate dva ugla, a zatim će iscrtati pra-
vougaonik. Koordinate možete da unesete bilo kojim postupkom. Na primer, ako pra-
vougaonik treba da bude 6 inča širok i 3 inča visok, drugu tačku možete da zadate
upisujući vrednost @6,3.
K o m an d a RECTA N G im a n eko liko o p cija koje su se prvi put p ojavile u verziji 14 A utoC A D -a.
U glove p ravo ug ao n ika m o že te da zarubite ilr da ih zao blite, o če m u se d etaljn ije govori u
poglavlju 10. M o žete da zad ate d eb ljin u lin ije p ravo ug ao n ika (pogtavlje 16). O d njega m o že te
da n apravite i 3D o b jek at slu že či se o p cija m a za nagib i d eb ljin u (po g lavlje 2 1 ). U većini sluča-
jeva, m eđ u tim , sa m o čete zadati ko o rd in a te dva ugla i napraviti d v o d im e n zio n a ln i pravouga-
onik. K o m a n d a RECTA N G pravi p o lilin iju, što znači d a četiri stra n e pravo ug ao n ika čine
je d in stv en o bjekat, a n e četrri p o se b n a linijska objekta. O po lilin ijam a govorim u poglavlju 16.
Poglavlje 6 ♦ Crtanje običnih linija 91
Transportation Engineering Agency (TEA) je mala savezna agencija iz istočne Virdlinije. TEA pomaže
drugim vojnim agencijama ti početnoj fazt plantranja prekomorskog transporta armijskih vozila i
opreme. TEA izdaje bilten Ports for National Defense sa obaveštenjima i mapama koji pomažu
vojnim agencijama pri izboru morskih luka. U btltenu se predlaže i vrsta osoblja potrebnog za
opsluživanje svake luke, kao i oprema koja se u luci može lako preuzimati.
Projektanti TEA-e najpre obifaze luku da bi prikupili mape, fotografije, video trake i razne broSure.
Zatim u broSurama ili u referentnoj literaturi označavaju mape, kopiraju ih i prosleđuju ilustratorima.
llustratori dalje skeniraju mape i na skeniranim crtežima računarski „trasiraju" puteve, dizalice,
koloseke, parkiraliSta i zgrade. Mape za bilten TEA najčešće pravi pomoću programa MicroStation -
glavnog konkurenta AutoCAĐ-a.
Projektant Paul Burgener je uočto da se za obeležavanje i proveravanje papirnih kopija koje cir-
kulišu između projektanata i ilustratora troši dosta vremena i došao na tdeju da mape prevede u
digitalni oblik t oznaa pomoću AutoCAD-a. Njegova ideja je bila da se mapa postavt na grafičku
tablu i da se linije na njoj trasiraju digitainom pločicom (pakom). Mapa koja je ovde prikazana,
dobijena je na takav načtn.
,________W flte r A o s i&iSta to fctna Portt atr pgžifuSinig , K o raa i j
Kada Paul izveze mape u formatu Windowsovog Metafilea (,WMF format), ilustratori lako mogu
da ih uvezu u Microsoftov Word t FrameMaker da bi složili bilten,
Z a h v a lju je m P a u lu B u e g e n e ru n a o m m p rito g u . M o te te rn u p is a t i n a a d r e s u B u r g e n e rC S B ig fo o tc a m
Crtanje poligona
AutoCAD-ovom komandom POLYGON mozete da nacrtate zatvoren geometrijski
lik sa više međusobno jednakih stranica (počev od 3, do 1,024 stranice). Kada
poželite da nacrtate takav poligon, sa palete alatki za crtanje odaberite alatku Polygon.
Najpre ćete zadati broj stranica poligona, a zatim odabrati jedan od tri metoda
njegovog definisanja (tabela 6-1).
Ako veličinu poluprečnika upišete u komandnu liniju, donja stranica poligona đe biti
horizontalna. Medutim, ako tačku za poluprečnik zadajete mišem, onda možete da
zadate i orijentaciju poligona. Rotirajte pokazivačem miša oko centra kruga i videćete
da i poligon rotira. Kada poligon postavite u željenj položaj, pritisnite taster miša.
92 Deo !! ♦ Crtanje u dve dimenzije
Tabela 6-1 Opdje komande POLVGON

Opcija Opis
Edge (stranica) Pritisnite desni taster miša i iz priručnog menija odaberite opdju Edge. Zadajte
dve krajnje tačke bilo koje stranice poligona i AutoCAD će dovršiti poligon.
Inscribed in circle Pošto zadate centar kruga, pritisnite desni taster miša i iz priručnog menija
(upisan u krug) odaberite opciju Inscribed in circle. Zatim zadajte poluprečnik kruga kao duž
od centra do tem ena ugla poligona. Ovim defmišete poligon preko zamišljene
kružnice koja dodiruje sva njegova tem ena.
Circumscribed about circle Pošto zadate centar kruga, pritisnite desni taster m iša i iz priručnog menija
(opisan oko kruga) odaberite opciju Circumscribed about circle. Zatim zadajte poluprečnik kruga
kao duž od centra do sredine stranice poligona. Ovim definišete poligon preko
zam išljene kružnice koja dodiruje sve sredine stranica poligona.
K ada veličin u p o lu p re čn ika u p isu je te u ko m a n d n u liniju, d o n ja stran ica se, u stvari, poravnava
sa u glom rotacije m reže kojim je d e fin isa n o kretan je kursora. U poglavlju 8 o b ja šn jav am kako
s e taj ugao m o že prom eniti.
Komanda POLYGON stvara poliliniju, što znači da se čitav poligon ponaša kao jedin-
stven objekat, a ne kao niz pojedinačnih linijskih segmenata.
U sledećoj vežbi inče ću označavati navodnikom ("), a stope polunavodnikom (')■
Inče, u stvari, nije potrebno označavati, ali ako ih ipak označite, ispis će biti razumljiviji
ako istovremeno imate i inče i stope. Kada su dužine izražene samo u inčima, onda je
brže da ih ne označavate.
Naco-a C rtež ab6-a.dwg koji se koristi u vežbi crtanja pravo u g ao n ika i polig ona n alazi se na kom pakt
G disku AutoCAD 2 0 0 0 Biblija..
Vežba: crtanje pravougaonika i poligona

1. Otvorite crtež ab6-a.dw g sa kompakt điska.
2. Snimite crtež u direktorijum A u to C A D B ib lija pod imenom ab6-2.dwg. Proverite
da li je uključena kontrola skoka kursora (SNAP) i pomoćna mreža (GRID), pa oba
parametra podesite na 1". Dugme OSNAP treba da bude isključeno.
[pTj 3. Na paleti alatki za crtanje odaberite dugme Rectangle.
4. Na zahtev za unos Speci fy first corner point or [Chamfer/El evati on/Fi 1-
1et/'Thi ckness/Wi dth]: (Zadajte teme prvog ugla ili opciju...), postavite kursor u
tačku O'-r.O'-l" i pritisnite njegov taster. Na zahtev za unos Speci fy other cor -
ner poi nt: (Zadajte teme drugog ugla), upišite u komandnu liniju @ 2T',r9" J.
5. Započnite ponovo komandu RECTANG. Na zahtev za unos Speci fy first cor-
ner point or [Chamfer/E1evation/Fi 11 et/ Thi ckness/Wi dth] :, pritisnite
taster Shift i, ne puštajući ga, pritisnite desni taster miša, a zatim odaberite
OSNAP marker From. Ponovo pritisnite Shift +desni taster miša i kao OSNAP
marker odaberite krajnju tačku (Endpoint). Odaberite donje levo teme pravouga-
onika. Na zahtev za unos <0f fset> : (Pomak), upišite vrednost @2,2 J da biste
drugi pravougaonik započeli 2" iznad, i 2" desno od prvog.
6. Na zahtev za unos Speci fy other corner poi nt:, upišite @r9",l'3" J.
7. Pritisnite desni taster miša i iz prirucnog menija odaberite opciju Repeat Rectan-
gle, da biste ponovo zadali komandu RECTANG. Na zahtev za unos prvog temena
pronađite koordinate 0'8",r7" (tačka u koju skače kursor) i pritisnite taster miša.
Na zahtev za unos drugog temena, upišite vrednost @11,2 J. (Za inče ne morate
da upisujete znak navoda.)
8. Započnite komandu RECTANG još jednom. Na zahtev za unos pronađite i odabe-
rite tačku 1T",T8". Za drugo teme pravougaonika upišite vrednost @1,-5 J.
9. Zadajte ponovo komandu POLYGON. Na zahtev za unos Enter number of siđes
<4>: (Unesite broj stranica <4>), upišite 5 J. Na zahtev za unos Speci fy center
of polygon or [ Edge]: (Zadajte centar poligona ili opciju...), upišite 10,1’8 J,
čime čete zadati centar.
10. Na zahtev za unos Ent.er an option [lnscribed in ci rcl e/Ci rcumscri bed
about ci rcl e] <I >: (Zadajte opciju... <I>), pritisnite Enter da biste prihvatili
podrazumevanu opciju. To znači da čete prihvatiti poluprečnik od centra do
temena poiigona. (Ako u zahtevu za unos ugledate <C> kao podrazumevanu
opciju, onda upišite i J.)
11. Na zahtev za unos Speci fy radius of ci rcl e : (Zadajte poluprečnik kruga),
upišite vrednost .5 J. AutoCAD če nacrtati petougao.
12. Ponovite korake od 9 do 11, koristeći za centar tačku 1’5,18.
13. Ponovo započnite komandu POLYGON. Na zahtev za unos Eriter number of
sides <5> :, upišite 3 J.
14. Na zahtev za unos Speci fy center of polygon or [ Edge] pritisnite desni
taster miša i iz priručnog menija odaberite opciju Edge.
15. Na zahtev za unos Speci fy first endpoint of edge : (Zadajte prvu krajnju
tačku stranice), odaberite gornje levo teme pravougaonika slavine (1T",T8") koje
je određeno korakom kursora.
16. Na zahtev za unos Speci fy second endpoint ot edge: (Zadajte drugu tačku
stranice), odaberite gornje desno teme pravougaonika slavine. AutoCAD će
dovršiti crtanje trougla.
17. lsključite pomoćnu mrežu da biste crtež bolje pogledali. Završili ste umivaonik
prikazan na slici 6-2.
Slika 6-2: D ovršen u m ivaon ik, nacrtan p o m oću

pravo u g ao n ika i poligona.
Z a h v a iju je m B illu W y n n u iz N ju V in d zo ra u M e rile n d u , n a ovom
c r ie iu k o ji j e n a p ra v io n a sv o jim č a so v im a A u to C A D -a k a a d e o
p la n a je d n e z g ro d e .
94 Deo 11♦ Crtanje u dve dimenzije
Crtanje pom oćnih pravih

Ponekad je na crtežu potrebna linija kao pomoć za prikazivanje određenih aspekata
drugih objekata. Na primer, možda ćete morati da uradite neku od sledećih radnji:
♦ Crtanje pravih iz središnjih tačaka dve međusobno normalne linije, tako da
njihov presek možete da upotrebite kao centar kruga.
♦ Crtanje prave od jednog do drugog objekta da bi se vizuelno istakla njihova
srodnost.
♦ Prikazivanje odnosa između ekvivalentnih delova modela prikazanih spreda
i sa strane.
♦ Povlačenje prave kroz centar poprečnog preseka objekta da bi se kote ka ivici
objekta prikazale počev od nje.
Za ove svrhe možete da upotrebite i obične linije. Međutim, pom oćne praoe (engl.
construction lines , xlines) su jedinstvene jer se u oba smera protežu u beskonačnost,
zbog čega su posebno korisne za prikazivanje odnosa izmedu različitih objekata na
crtežu.
Pomoćne prave nisu, naravno, beskonačne, ali se uvek protežu do ivica povrsina za
crtanje na vašem ekranu, ma koliko umanjivali crtež. (Nova mogućnost AutoCAD-a
2000, trasiranje skoka kusora, može da otkloni potrebu za određenim vrstama
pomoćnih pravih; s druge strane, ponekad je lakše raditi kada tokom izvođenja neko-
liko komandi imate na ekranu pomoćnu pravu, koju posle toga možete da uklonite.)
Ako crtež umanjujete da biste sagledali njegove gabarite, AutoCAD će zanemarivati
pomoćne prave i prikazati samo gabarite običnih objekata. Komanda ZOOM je obra-
đena u poglavlju 8.
rReferenca \ P o m o ć n e prave su p o se b n o ko risn e kada radite u tri d im e n zije . Po g led ajte d eo IV ove knjige.
I---- * Komandom XLINE pomoćna prava može se napraviti na više načina. Komandu
—J započinjete birajući pomoćnu pravu (Construction Line) sa palete alatki za crtanje
(Dravv). Ugledaćete sledeći zahtev za unos;
Specify a ooint or [Hor/Ver/Ang/Bisect/Offset]: (Zadajte tačku ili
opci ju ...;
Opcije ove komande navedene su u tabeli 6-2. AutoCAD će nastaviti sa zahtevima za
zadavanje tačaka kako biste nastavili sa crtanjem pomoćnih pravih - slično situaciji
kod komande LINE. Kada komandu hoćete da završite, pritisnite Enter.
Tabela 6-2 Opđje komande XLINE

Opcija Opis
5pecify a point Ova opcija omogućava da pom oćnu pravu definišete dvem a tačkama. Na prvi zahtev ćete
zadati prvu tačku, a na zahtev Spec i fy nt
through poi : (Zadajte tačku na pravoj),
drugu.
Hor Da biste pom oćnu pravu nacrtali paralelno sa osom X, upišite h J,
što znači da ste
odabrali opciju Horizontal. AutoCAD će odgovoriti zahtevom Specify through point:
(Zadajte tačku na pravoj). Zadajte traženu tačku.
Ver Da biste pom oćnu pravu nacrtali paralelno sa osom V, upišite v J,
Što znači da ste
odabrali opciju Vertical, AutoCAD će odgovoriti zahtevom Speci fy through poi nt:
(Zadajte tačku na pravoj). Zadajte traženu tačku.
Tabela 6-2 Opcije komande XL1NE (nastavak)

Opcija Opis
Ang Upišite a J (Angle - ugao). AutoCAD će odgovoriti zahtevom F n t e r augle uf x l i n e
( 0 ) or [ R e f e r e n c e ] : (Zadajte ugao pom oćne prave (0) iii opciju...). Ako unesete ugao,
AutoCAD će tražiti da definišete tačku na pravoj. Druga mogućnost je da upišete r J i da
odaberete referentnu liniju, a tada da zadate tačku na pravoj. AutoCAD će izračunati ugao
pom oćne prave na osnovu ugla referentne linije.
Bisect Da biste konstruisali simetralu (bisektrisu) ugla, upišite b J . AutoCAD će prikazati zahtev
Speci fy a n g l e v e r t e x p m' n t : (Zadajte tem e ugia). Odaberite bilo koju tačku kroz
koju želited a protazi pom oćna prava. Zatim, na zahtev Speci f y an gl e s t a r t p o i n t ) :
(Zadajte tačku početka ugla), odaberite tačku koja definiše jedan krak ugla. Na zahtev
Spec i f y d ng 1e end pc i n t : (Zadajte krajnju tačku ugla), odaberite tačku koja definiše
drugi krak ugla.
Oftset Da biste pom oćnu pravu nacrtali paralelno sa nekom postojećom pravom upišite o J .
Vrednost pomaka možete da upišete kao broj ili da pom oću opcije Through (kroz)
odaberete tačku kroz koju pom oćna prava treba da prođe. Pošto definišete pomak na
jedan od ova dva načina, moraćete da odaberete i liniju. Ako ste pomak definisali brojem,
AutoCAD će prikazati zahtev Speci f y s i d e Lo o f f s e t : (Odaberite sm er pomaka). Na
zahtev odgovorite izborom taćke sa jedne ili druge strane odabrane linije sa koje ielite da
se pojavi pomoćna prava.
Crtanje polupravih
Poluprave liče na pomoćne prave, osim što pola2 e od određene tacke i beskonačno se
produžavaju samo u jednom smeru. Ako želite pravu koja se proteže samo u jednom
smeru, poluprava je rešenje.
Savet Kod Po m ° ć n 'h P ravih i p o lup ravih m o že te da koristite i O S N A P m arkere. Ova dva o bjekta se
p o n a ša ju isto kao i drugi objekti.
J Polupravu započinjete da crtate komandom Draw O Ray. Na zahtev za unos Speci fy

sta rt poi nt: (Zadajte početnu tačku), zadajte početnu tačku poluprave, a na zahtev za
unosSpecify t'nrough point: (Zadajte tačku na polupravoj), zadajte drugu. AutoCAD
će nastaviti sa zahtevima za zadavanje tačaka narednih polupravih. Da biste komandu
završili, pritisnite Enter.
NaCB-l^ C rtež ab6-b.dw g koji se koristi u vežb i crtanja p o m o ćn ih pravih i polupravih nalazi se na
, jO ko m p ak t d isku A utoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: crtanje pom oćnih pravih i polupravih

1. Otvorite crtež abG-b.dwg sa kompakt diska. On je sličan crtežu cevi koji ste radili
u poglavlju 4. Ovde je dodat i prikaz preseka cevi.
2. Snimite crtež u direktorijum A u to C A D B ib lija pod imenom abS-3.dwg.
3. Sa palete alatki za crtanje (Draw) odaberite alatku za pomoćne prave (Construc-
tion Line).
4. Na zahtev za unos Speci fy a point or [Hor/Ver/Ang/Bi sect/Of fset]: (Zadajte
tačku ili opciju...), odaberite tačku d) prema slici 6-3.
5. Na zahtev za unos Speci fy through point: (Zadajte tačku prolaza), odaberite
tačku (D prema slici 6-3.
6. Pritisnite Enter da biste završili komandu. Obratite pažnju na to da je crtež tako
podešen da se pomoćna prava pojavljuje isprekidana i obojena zeleno, što treba
da je izdvoji od glavnih linija crteža. (U poglavlju 11 pronaći ćete detaljno obja-
šnjenje kako da crtež na ovaj način podesite.)
96 Deo II ♦ Crtanje u dve dimenztje
®
S lik a 6 -3 : C e v sa p o p rečn im p resek o m .
7. Odaberite komandu Dravv o Ray.

8. Na zahtev za unos Speci fy start point: (Zadajte početnu tačku), odaberite
tačku ® prema slici 6-3.
9. Na zahtev za unos Speci fy through point: (Zadajte tačku prolaza), odaberite
tačku © prema slici 6-3. Pritisnite Enter da biste završili komandu.
10. Snimite crtež.
S a že tak
U ovom poglavlju i2 neto je sve o pravama - uključujuči i načine za crtanje linija, pra-
vougaonika, poligona, pomoćnih pravih (xlines) i polupravih. U sledećem poglavlju
objašnjavam crtanje krivib linija i tačkastih objekata. Krive obuhvataju krugove,
lukove, elipse i kružne prstenove.
♦ ♦ ♦
POGLAVLJE
Crtanje krivih linija

i tačkastih objekata
♦ ♦ ♦ ♦
utoCAD pruža niz mogućnosti za crtanje objekata sasta-
A vljenih od krivih iinija. Možete da pravite krugove, lukove,
elipse i kružne prstenove (popularno ime: devreci). U ovom
U ovom pogfavlju
Crtanje kruga
poglavlju govorim i o taćkastim objektima, koji nisu ni krive ni
prave linije, ali ipak nisu tako važni da bih njima posvetila Crtanje luka
posebno poglavlje.
Postoji n ek o liko grupa slo že n ih o b jek ata sa sta v ljen ih od krivih linija, Crtanje elipse
kao što su polilinije, savitljive krive, regioni i o g ra n ič e n e oblasti. 0
n jim a govorim u poglavlju 16. Crtanje kružnog prstena
Krugovi Crtanje tačkastih

Krugovi se često pojavljuju u crtezima. U mašinstvu se njima objekata
često predstavljaju otvori ili točkovi. U arhitekturi se krug koristi ♦ ♦ ♦ ♦
za predstavljanje (okruglih) kvaka na vratima, korpi za otpatke ili
•drveća. Oni se često nalaze i u električnim, odnosno vodovod-
nim šemama kao deo različitih simbola.
Opcije komande CIRCLE

[0 ] U AutoCAD-u krug možete da nacrtate na pet načina. Ako
^ želite da nacrtate krug, odaberite Circle sa palete alatki za
crtanje (Draw). AutoCAD će odgovoriti zahtevom za unos Spec-
ify center point for circle or [3P/2P/Ttr (tan tan
radius)]: (Zadajte centar kruga ili opciju...). Tabela 7-1 će vam
pomoći da razumete ponuđene opcije.
Savet K o n stru isa n je kruga p o m o ću tangenti p o v u če n ih sa objekata
m o že te da izved ete i slu že ći se o p c ija m a 2P, o d n o sn o 3P, ukoliko
\ pri izboru tačak a o d a b e re te ta n g e n tn e O S N A P m arkere o bjekata. U
m e n iju Dravv nalazi s e i o p cija tan tan tan, koja o m o g u ć u je da krug
ko n stru iše te b iraju ći tri tan g en tn a objekta.
Crtanje krugova
Crtanje kruga je prilično jednostavno. Često možete da koristite
OSNAP markere objekata da biste definisali deo kruga. U nared-
nom primeru vežbaćete najčešce korišdene metode konstru-
isanja kruga.
Na CD-j|i C rtež a b 7-a.dvvg koji se koristi za v ežb u crtanja kruga, n alazi se na
, ko m pakt disku AutoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Tabela7-l Pet načina crtanja kmga

Opcija Opis
Center Radius Ovo je podrazum evana opcija. Zadajte centar, a zatim poluprečnik. Poluprečnik možete
da zadate upisujući rastojanje u kom andnu iiniju ilr mišem , birajući tačku na kružnici.
Center Diameter Zadajte centar. Upišite dJ i onda upišite veličinu prečnika.
2P 2P znači „dve tačke". Upišite 2p J.
Zadajte jednu tačku na kružnici, a zatim drugu
na suprotnoj strani kružnice. Tim dvem a tačkama definišete prečnik kruga.
3P 3P znači ,,tri tačke". Upišite 3p J . Zadajte tri tačke na kružnici.
Tangent, Tangent, Upišite t ili ttr J . AutoCAD će odgovoriti zahtevom za unos Spec i f y poi nt. on
Radius o b j e c t for f i r s t t a n g e nt of c i r c 1e : (Zadajte tačku na objektu za prvu
tangentu kruga), i promeniti izgled kursora da biste mogli da odaberete tačku. Tada će
prikazati drugi zahtev za unos S p e c ; f y p o i n t on o b j e c t f o r second tangent of
c i r c 1e : (Zadajte tačku na objektu za drugu tangentu kruga), i moći ćete da odaberete
drugu tačku. Ove dve taĆke mogu da budu bilo koje tačke na jednom ili na dva objekta
koji treba da tangiraju krug. Na kraju, treba da unesete i veličinu poluprečnika kruga.
Vežba: crtanje kruga

1. Otvorite crtež ab7-a.du)g sa kompakt diska.
2. Snimite crtež u svoj direktorijum A u to C A D B iblija pod imenom a b 7-l.d w g . To je
crtež kompresora za vazduh iz koga su uklonjeni svi krugovi. Proverite da li je
ukJjučen režim OSNAP i da li su samo krajnje tačke odabrane kao staini OSNAP
markeri tačaka objekata.
3. Sa palete alatki za crtanje (Dravv) odaberite krug (Circle). Pritisnite desni taster
miša i iz priručnog menija odaberite opciju 2P. Na zahtev za unos Speci fy first
end point of circle's di ameter : (Zadajte prvu krajnju tačku prečnika kruga),
odaberite krajnju tačku©prema slici 7-1. Na zahtev za unos Speci fy second end
point of circle's di arneter : (Zadajte drugu krajnju tačku prečnika kruga),
odaberite krajnju tačku ©.
S lik a 7 -1 : K o m p re so r za vazd u h bez krugova.

Pogtavlje 7 ♦ Crtanje krivih linija i tačkastih objekata 99
4. Ponovite komandu CIRCLE tako što cete pritisnuti desni taster miša i \z priručnog
menija odabrati stavku Repeat Circle. Pritisnite ponovo desni taster miša i iz
priručnog menija odaberite opciju 2P. Kao krajnje tačke prečnika odaberite tačke
(D i ©, prema slici 7-1.
5. Ponovite komandu CIRCLE pritiskajud taster Enter. Na 2 ahtev za unos Speci fy
center point for c.’ rcle or [3P/2P/1 tr (tan tan ra d iu s )] : (Zadajte centar
kruga ili opciju...), odaberite krajnju tačku ©. Na zahtev za unos Speci fy radi us
of c i r c l e or [ Di ameter ]: (Zadajte poluprečnik kruga ili opciju...), odaberite
krajnju tačku ©.
6. Ponovite komandu CIRCLE. Na zahtev za unos Speci fy center point for c i r
cle or [3P/2P/ltr (tan tan rad i us ) ] :, odaberite krajnju tačku Q). Na zahtev
za unos Spec i fy radius of circ'le or [Di ameter]:, pritisnite desni taster miša
i odaberite opciju Diameter, a onda upišite .25 J.
7. Ponovite komandu CIRCLE tako što ćete pritisnuti desni taster miša i iz pri-
ručnog menija odabrati opciju Repeat Circle. Na zahtev za unos Speci fy center
point for c i r c l e or [3P/2P/Ttr (tan tan r adi us ) ] pritisnite desni taster
miša i iz priručnog menija odaberite opciju 3P. Na zahtevza unos Speci fy fi rst
point on c i r c l e : (Zadajte prvu tačku na kružnici), odaberite krajnju tačku ®
prema slici 7-1. Na zahtev za unos Speci fy second point on ci rcl e : (Zadajte
drugu tačku na kružnici), odaberite krajnju tačku ®. Na zahtev za unos Speci fy
third point on ci rcl e : (Zadajte treću tačku na kružnici). odaberite OSNAP
marker za središnju tačku objekta, a zatim odaberite središnju tačku ®.
8. Za poslednji krug na desnoj strani sami odaberite postupak crtanja. Taj krug
treba da bude iste veličine i na istom mestu kao drugi krug sleva.
9. Ponovite komandu CIRCLE. Na zahtev za unos Speci fy center point for cir-
cle or [3P/2P/Ttr (tan tan r adi us ) ] : , odaberite OSNAP marker za centralnu
tačku objekata (Center object snap J) i odaberite tačku ©. Na zahtev za unos
Specify radius of c i r c l e or [Di ameter]: , upišite .05 J.
10. Ponovite korak 9 da biste napravili krug unutar kruga čiji je centar u tački ©,
a poluprečnik mu je 0.05.
11. Ponovite komanduCIRCLE. Na zahtevza unos Speci fy center point for c i r c l e
or [3P/2P/Ttr (tan tan rad i us ) ] : , odaberite krajnju tačku i1' . Na zahtev za
unos Speci fy radius of c i r c l e or [Di ameter ]:, odaberite krajnju tačku .
M o žd a ste se i sam i d o setili da bi bilo la kše da ste n eke od krugova je d n o sta v n o kopirali sa
je d n o g m e sta na drugo, u m e sto što ste svaki crtali iznova. 0 ko piran ju o bjekata govorim u
poglavlju 9.
Lukovi
Luk je deo kruga, pa kada crtate luk, ne samo da treba da definišete krug - zadajuči, na
primer, njegov centar i poluprečnik - već treba dodatno da definišete početnu i krajnju
tačku luka. To možete da obavite na više načina. AutoCAD nudi nekoliko metoda za
definisanje luka. U datoj situaciji izabraćete metod za koji imate podatke o luku koji
želite.
S lik a 7 -2 : Završen crtež k o m p re so ra za vazd u h .

Z o o v a j c r t e i c o h v a lju je m o r g a n iz a c iji U.S. A rm y C o r p s o f E n g in e e rs, V iksburg, M isisip i. O v a
o rg a n iz o c ijo o d r ia v a p r e ie n t a c iju s a c rte ž im a n a W eb u n a a d r e s i h r . t p : / / n s d I i h . wi?s. j r m y . mi t.
Opcije komande ARC

Komanda za crtanje luka (ARC) ima više opcija koje deluju komplikovano, ali kada shva-
tite elemente luka i terminologiju AutoCAD-a, moci ćete uvek da odaberete odgovara-
juću opciju. Luk se definiše sa samo tri podatka. Slika 7-3 prikazuje elemente luka. Kada
budete čitali o opcijama komande ARC, odgovarajuće izraze potražite na ovoj slici.
Smer
Duiina tetive (sečice)
Početna tačka
Zahvačeni ugao
Slika 7^4 prikazuje dijagram toka opcija komande ARC. Kada je započnete, imaćete
dve opcije, početnu tačku (Start point) i centar (Center). Kada izaberete jednu od njih,
za svaku če se pojaviti dodatne opcije.
Na prvi zahtev za unos komande ARC možete da pritisnete i samo Enter, da biste
nacrtali nov luk koji počinje od krajnje tačke prethodnog luka. Novi luk se nastavlja u
istom smeru na kraj prethodnog luka. Jedini sledeći zahtev za unos odnosi se na krajnju
tačku luka.
Pogiavlje 7 ♦ Crtanje krivih linija i tačkastih objekata ] Q1
S lik a 7 -4 : O p cije k o m a n d e A RC.
Na ko m pakt disku se n alazi program n a p isa n u A utoLISP-u, Atc, koji n astavlja crtanje luka,
praveći od njega krug. Potražite ga u d irekto riju m u \Softw are\Chap07\Atc.
Crtanje luka
[T5*! Da biste nacrtali lOk, sa palete alatki za crtanje (Draw) odaberite luk (Arc), a zatim
^—1 pratite zahteve za unos. Kao i za krugove, i za crtanje lukova često se koriste
OSNAP markeri tačaka na objektima.
Kada crtate luk služeči se opcijama Start, End i Radius, ova tri podatka, zapravo, de/i-
nišu dva moguća luka, jedan veći i jedan manji. AutoCAD će standardno nacrtati onaj
manji, u smeru obrnutom kazaijci na satu. (,,Manji“ luk je onaj koji zahvata manje od
polovine kruga.) Ako za poluprečnik unesete negativan broj, AutoCAD će nacrtati veći
ltik (veći od polovine kruga). Opcije kod kojih se zadaje ugao takode definišu dva
moguća luka, jedan u smeru suprotnom kazaljci na satu i drugi u smeru kazaljke na satu.
Luk nacrtan u smeru suprotnom od kazaljke na satu je podrazumevan. Ako za ugao
unesete negativan broj, AutoCAD će nacrtati onaj drugi )uk - u smeru kazaljke na satu.
C rtež ab7-b.dw g koji s e koristi u vežbi crtanja lukova nalazi se na ko m pakt disku AutoCAD
2 0 0 0 Biblija.
Vežba: crtanje lukova

1. Otvorite crtež ab7-b.dw g sa kompakt diska.
2. Snimite crtež u svoj direktorjjum A u to C A D Biblija pod imenom ab7-2.dw g. Ortogo-
nalni režim je već uključen, a jedinice se prikazuju kao razlomci (Fractional).
Odaberite komandu Tools O Drafting Settings (ili pritisnite desnim tasterom miša
dugme OSNAP na statusnoj liniji i odaberite stavku Settings) i za stalne OSNAP
markere odaberite presečnu, centralnu i krajnju tačku. Proverite da li je uključeno
dugme OSNAP. U ovoj vežbi ćete crtati deo zaptivke prikazane na slici 7-5.
102 Deo II ♦ Crtanje u dve ditnenzije
S lik a 7 -5 : Kotirana zaptiv/ka ventila.

Z a o v a j crte ž z o h v o lju je m Je rr / ju S o tte n lie ld u iz C lo w Volve C o m p a n y , O sk a lu so , A jo va
3. Započnite komandu LINE. Počnite liniju od tačke 2,3 i služeći se opcijom direkt-
nog unošenja rastojanja (Direct Distance Entry) iscrtajte liniju dužine 7 jedinica
udesno po horizontali. Završite komandu LINE.
4. Nacrtajte drugu liniju, dužine 2-3/4 jedinica, počev od tačke 5-1/2,1-5/8, u smeru
pravo nagore. Ove dve linije su pomoćne i obično bi se pojavile u drugoj boji i
drugačije stilizovane nego linije objekta koji crtate.
A 0 b o jam a i stilovim a linija čitajte u poglavlju J 1.
fte fe re n ca \
^ 5. Nacrtajte krug sa centrom u preseku dve linije (upotrebite presečni OSNAP
marker) i poluprečnikom veličine n /i6.
6. Iskoristite OSNAP marker za centralnu tačku da biste nacrtali drugi krug - kon-
centričan prvom, poluprečnika veličine 1.
7. Nacrtajte treći krug služeći se OSNAP markerom From (pritisnite Shift+desni
taster miša da biste otvorifi priručni meni). Za osnovnu tačku odaberite OSNAP
marker za centralnu tačku i jedan od dva prethodno nacrtana kruga. Pomak neka
bude @-1-15/16,0 (što znači 1-15/16 jedinica ulevo od zajedničkog centra pret-
hodna dva kruga), a poluprečnik 3/8.
8. Nacrtajte četvrti krug. Ponovo iskoristite OSNAP marker From. Za osnovnu tačku
uzmite OSNAP marker za centralnu tačku i odaberite jedan od krugova koje ste
prve nacrtali. Pomak je @1-15/16,0, a poluprečnik 3/8.
9. Na paleti alatki za crtanje (Dravv) odaberite luk (Arc). Pratite zahteve za unos:
Specify f1rst point of arc or [CEnter]: (Zadajte prvu tačku luka il'
opciju...) Odčberi te OSNAP mđrker From.
Base point: (osnovna tačka) Upot r ebi t e OSNAP marker zd c e n t r a 1nu
tačku da b i s t e odabr al i cent ar kruga k o j i j e p r v i s l eva.
<0ffset>; (ponak) @-5/8,0 J
Pogtavije 7 ♦ Crtanje krivih linija i tačkastih objekata ]03
Specify second point of arc or [CEnter/ENd]: (Zadajte drugu tačku

luka ili opciju...} P r i t i s n i t e ć es ni t d s t e r misa i i z pri ručnog
menijd odabe r i t e stavku CEnter. S l u ž e c i se OSNAP markerom za
cent r al nu tđćku, nđaber i t e centar kruga k o j i j e p r v i s l eva.
Specify end point of arc or [Angle/chord Length]: (Zadajte krajnju
tačku luka ili opciju...) P r i t i s n i t e desni t a s t e r miša i iz
pr i r uč nog menija odaber i t e stavku Angle.
Specify included angle: (Zadajte zahvaćeni ugao) 67.23 J
prvu tačku), pritisnite Enter da biste liniju nastavjli u smeru krajnje tačke IGka.
Na zahtev za unos Length of line: (Dužina linije). upišite 1-13/16 J. Završite
komandu LINE.
11. Na paleti alatki za crtanje odaberite luk. Sledite zahteve za unos:
Specify start point of arc or [CEnter]: SJ uz ec i se OSNAP markerom za
kraj rtj u tačku. odaber i t e k r a j l i n i j e koju s t e upravo n a c r t a l i .
Specify second point. of arc or [CEnter/FNd]: P r i t i s n i t e desni t a s t e r
miša i odaber i t e stavku Center. S l u ž e ć i se OSNAP markerom za
cent r al nu tačku. odaber i t e b i l o koju taćku j ećnog od dva vel i ka
kruga u s r e d i š t u c r t e z a.
Specify end point of arc or [Angle/chord Length]: S l u ž e ć i se OSNAP
markerom za k r a j n j u tacku. odaber i t e donj i k r a j v e r t i k a l n e pomocne
1 inije.
12. Ponovite komandu ARC. Sledite zahteve za unos:
Specify start point of arc or [CEnter]: P r i t i s n i t e desni t a s t e r miša
i odaber i t e stavku Center. S l u ž e č i se OSNAP markerom za central nu
tačku. odaber i t e b i l o koju tačku na jednom od v e l i k i h krugnva u
s r e d i š t u c r t ež a.
Speeify start point of arc: S l u ž e ć i se OShiAP markerom za k r aj nj u
tačku, odaber i t e k r a j n j u tačku luka k o j i s t e upravn n a c r t a l i .
Specif.y end point of arc or [Angle/chord Lengthj: P r i t i s n i t e desni
t a s t e r miša i zatim stavku Angle.
Specify included angle: 22.77 J
13. Započnite komandu LINE. Na zahtev za unos Speci fy first pc' nt:, pritisnite
Enter da biste liniju nastavili u smeru krajnje tačke lGka. Na zahtev za unos
Length of iine:, upišite 1-13/16 J. Završite komandu LINE.
14. Započnite komandu ARC. Sledite zahteve za unos:
Specify start point of arc or [CEnter]: S l u z e ć i se OSNAP markerom za
k r a j n j u taćku, odaber i t e k r a j n j u tačku l i n i j e koju s t e upravo
nacrta 1i .
Specify second point ot arc or [CEnter/ENd]: P r i t i s n i f e desni t a s t e r
miša i odaberi t e stavku End.
Specify end point of arc: Odaberite OSNAP marker From.
_from Base point (ođ osnovne tačke): S l u z e c i se OSNAP markernm za
cent ral nu t ačku , odaberi t e centar kruga k o j i j e p r v i zdesna.
<0ffset> (pomak): @5/8,0 J
Specify center point of arc or [Angle/Direction/Radius]: (Zadajte
centar luka ili opciju...) r J
Specif.y radius of arc: (Zadajte poluprećnik luka) 5/8 J
15. Snimite crtež. Dovršićete ga u poglavlju 10 kada napravite sliku u ogledalu
postoječeg dela crteža. On bi trebalo da izgleda kao onaj na slici 7-6.
104 Deo II ♦ Crtanje u dve dim eniije
S lik a 7 -6 : N ed o vršen crtež zaptivke, n acrtan p o m o ću linija, krugova i lukova.
Elip se i eliptični lukovi

AutoCAD nudi tri načina za crtanje elipse. Možete da nacrtate i eliptični luk koji je, u
stvari, nepotpuna elipsa.
Siično krugu, i etipsa ima svoj centar. Razlika je, naravno, u tome što je poluprečnik
etipse duž glavne ose veći od poluprečnika duž sporedne ose (slika 7-7).
Centar
Clavna osa
Sporedna osa
S lik a 7-7: E le m e n ti elip se .
Opcije komande ELLIPSE

Elipsu možete da nacrtate kada najpre zadate njen centar; možete početi i tako što čete
prvo zadati krajnje tačke osa. Kada Želite da nacrtate eliptičan luk, morate da zadate
početni i krajnji ugao.
Elip se
Podrazumevana opcija je da zadate krajnje tačke prve ose. Zatim treba da zadate veli-
činu druge poluose, tj. rastojanje od centra elipse do njene perjferije, mereno duž druge
ose. Umesto da zadajete ovo rastojanje, odaberite opciju Rotation, koja sporednu osu
definiše pomoću ugla između 0 i 90 stepeni koji, sa svoje strane, predstavlja odnos veli-
čine glavne i sporedne ose elipse. (AutoCAD, zapravo, u ovoj opciji prihvata ugao od
najviše 89.4 stepena.) Kada je ugao 0, dobijate krug. Sa povećaojem ugla, elipsa postaje
sve više spljoštena. Ugao od 45 stepeni daje elipsu Čija sporedna osa predstavlja kva-
dratni koren dužine glavne ose.
Umesto krajnjih tačaka ose elipse, možete da zadate njen centar, upisujući u koman-
dnu liniju c. Zatim zadajte krajnju tačku prve ose (glavne ili sporedne), a onda vetičinu
druge potuose, tj. rastojanje od centra do periferije elipse mereno duž druge ose. Kao i
ranije, ne morate da definišete ovo rastojanje, već možete da iskoristite opciju Rotation.
Poglavije 7 ♦ Crtanje krivih linija i tačkastih objekata 1 Q5
Eliptični lukovi
Da biste nacrtaii eliptičan luk, odaberite opciju Arc. Prvi 2 ahtevi za unos su isti kao za
crtanje elipse. jer prvo treba da definišete eiipsu. Tada AutoCAD prikazuje zahtev za
unos Spec'fy start angle or [ Paratneter]: (Zađajte početni ugao ili opciju...),
nudeči sledeče opcije:
♦ Start angle (početni ugao). Ova opcija je podrazumevana. Zadajte poćetni ugao
koji će AutoCAD primeniti mereći ga od pravca glavne ose. AutoCAD će odgovo-
riti zahtevom za unos Speci fy end angle or [Pa rameter /1ncl uded angle]:
(Zadajte krajnji ugao iii opciju...).
♦ End angle (krajnji ugao). Zadajte krajnji ugao da biste dovršili crtanje luka.
♦ Included angle (zahvaćeni ugao). Pošto zadate početni ugao, luk možete da
dovršite zadajući ugao zahvaćen između početne i krajnje tačke, u smeru suprot-
nom kazaljci na satu.
♦ Parameter (parametar). Ovom opcijom možete da definišete luk kao deo povr-
šine elipse, za razliku od zahvaćenog ugla koji luk definiše kao deo periferije
elipse. AutoCAD će prikazati sledeđe zahteve za unos: Spec ify sta rt pa rameter
or [Angl e]: (Zadajte početni parametar ili opciju...) iSpeci fy end parameter
or [Angl e/1 nci uded angle]: (Zadajte krajnji parametar ili opciju...). Kada na
ove zahteve unesete uglove, time, u stvari, definišete koliki procenat površine
elipse želite da luk zahvati. Na primer, ako zadate početni ugao od 15 stepeni, a
krajnji od 105 stepeni, lGk će zahvatiti 90 stepeni, a to znači da će AutoCAD nacr-
tati četvrtinu elipse. Opcije u zagradama omogućuju da se vratite na uobičajeno
zadavanje uglova.
Crtanje elipse
[^ l Da biste nacrtali elipsu, na paleti alatki za crtanje (Draw) odaberite elipsu
(Ellipse).
Osim podataka koje će AutoCAD izričito tražiti u zahtevima za unos, potrebno je da
znate i ugao (nagib) prve ose koju definišete. Nisu elipse samo horizontalne i)i verti-
kalne. Ovaj ugao, u stvari, zadajete onda kada zadajete drugu krajnju tačku prve ose.
Druga osa je automatski normalna na prvu.
Kada crtate eliptični Iflk, AutoCAD obavlja korisnu, ali ponekad zbunjujuću radnju.
Dok definišete uglove luka, AutoCAD ih redefiniše, postavljajući ugao od 0 stepeni duž
glavne ose. Ovo omogućuje da definišete zahvaćeni ugao pri stvarnoj orijentaciji eiipse,
umesto pri uobicajenoj, kada je ugao od 0 stepeni usmeren duž ose X.
U sledećem primeru vežbaćete crtanje elipse i eliptičnih iukova.
Na CĐhj C rte ž ab7-c.dw g koji se koristi u vezbi crtanja e lip se i elip tičn ih lukova nalazi se na kom pakt
d isk u A utoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: crtanje elipse i eliptičnih lukova

1. Otvorite crtež ab7-c.dw g sa kompakt diska.
2. Snimite datoteku u svoj direktorijum A u to C A D B iblija pod imenom ab7-3.dw g.
Crtež prikazuje praznu prostoriju za sastanke. Uključena je kontrola skoka kur-
sora i njegov korak podešen na 6". Proverite da li je dugme OSNAJP uključeno i da
li su kao stalni OSNAP markeri odabrane samo krajnje tačke objekata.
3. Na paieti alatki za crtanje (Draw) odaberite elipsu (Ellipse). Na zahtev za unos
U“ J Speci fy axis endpoint of ellipse or [Arc/Center]: (Zadajte krajnju tačku
106 Deo II ♦ Crtanje u dve đimenzije
ose elipse iii opciju...), pritisnite desni taster miša iiz priručnog menija odaberite
opciju Center. Na zahtev za unos Speci fy center of el 1ipse: (Zadajte centar
eiipse), odaberite tačku 8‘,10' koja je određena skokom kursora. Na zahtev za
unos$pecify end point of axi s : (Zadajte krajnju tačku ose), pomerite kursor
udesno dok ne očitate koordinate 3’<0 i onda pritisnite taster miša. (Ukoliko je
potrebno, pritiskajte taster F6 sve dok ne ugledate prikaz u polarnim koordina-
tama.) Na zahtev za unos Speci fy distance to other axis or [RoLati on]:
(Zadajte rastojanje do kraja druge ose ili opciju...), pomerajte kursor naviše dok
ne očitate koordinate 6'6"<90, a zatim pritisnite taster miša. Ovime je sto za
sastanke nacrtan.
4. Ponovite komandu ELLIPSE i sledite zahteve za unos:
Specify axis endpo’nt of ellipse or [Arc/Center]: P r i t i s n i t e desni
t a s t e r mišd i i z pr i r u č n og menija odaber i t e o p c i j u Arc.
Specify axis endpoint of elliptical arc or [Center]: (Zadajte
krajnju taćku ose eliptičnog luka ili opciju...) P r i t i s n i t e desni
t a s t e r miša i odđberi t e o p c i j u Center.
Specify center of elliptical arc: (Zadajte centar eliptičnog luka)
Odaberite tačku 8 ' , 3 ' def i n i s an u skokom kursora.
Specify end point of axis: Pomerajte kur s or udesno sve dnk ne
n č i t a t e koordi nat e 1 ’ <0, a onda odaberi t e tačku.
Specify distance to other axis or [Rotation]: Pomerajte kursor
navi še sve dok ne o č i t a t e koordi nat e 6"<90, a zatim odaberi te taćku.
Specify start angle or [Parameter]: (Zadajte početni ugao i1i
opci ju...) 162 J
Specify end angle or [Parameler/Included angle]: (Zadajte krajnji
ugao i1i opci ju... ) 18 J
5. Isključite dugme ORTHO. Započnite komandu LINE. Na zahtev za unos Speci fy
f i rst poi nt (Zadajte prvu tačku):, kao stalni OSNAP marker objekata odaberite
krajnju tačku (Endpoint), a zatim odaberite desnu stranu eliptičnog luka. Na zah-
tev za unos Speci fy next point or [Undo] (Zadajte sledeću tačku ili opciju...):,
pritiskajte taster F6 da biste dobili dinamički prikaz apsolutnih koordinata
(ukoliko je potrebno), a zatim odaberite tačku 8'6",3' definisanu skokom kursora.
(Da biste odabrali ovu taćku, možda ćete usred komande morati da isključite
režim OSNAP, kako kursor ne bi markirao krajnju tačku.) Završite komandu LINE.
6. Započnite komandu LINE. Na zahtev za unos Speci fy f^rst poi nt:, kao OSNAP
marker odaberite krajnju tačku (Endpoint), a zatim odaberite levu stranu elip-
tičnog lGka. Na zahtev za unos Speci fy next point or [Undo]:, odaberite tačku
7’6",3’ definisanu skokom kursora. Završite komandu LINE.
7. Započnite ponovo komandu ELLIPSE. Sledite zahteve za unos:
Specify axis endpoint of el'ipse or [Arc/Center]: P r i t i s n i t e desni
t a s t e r miša i odaber i t e o p c i j u Arc..
Specify axis endpoint of elliptical arc or [Center]; S l u z e c i se OSNAP
kriterijurnom za k r a j n j u tačku obj ekt a. odaberi te slobodnu k r aj nj u
tačku l i n i j e na desnoj s t r a n i .
Specify otlier endpoint of axis: (Zadajte drugu krajnju tačku ose)
S l u ž e c i se OSNAP k r i terijumom za k r a j n j u tacku o b j e k t a , odaberi te
slobodnu k r a j n j u tačku l i n i j e na l e v o j s t r a n i .
Specify distance to other axis or [Rotation]: @3<90 J
Specify start angle or [Parameter]: S l u ž e c i se OSNAP kri teri j umom za
k r a j n j u tačku o b j e k t a , odaberi t e slobodan k r a j l i n i j e na desnoj
strani.
Pogiavlje 7 ♦ Crtanje krivih iinija i tačkastih objekata ]07
Specif.y end angle or [ Parameter/1 ncl uded angie]: S l u ž e c i se OSNAP

k r i t er i j umom za k r e j n j u tačku obj ekt a. odaberi te slobodan k r a j
l i n i j e na i e v o j s t r a n i .
8. Na paleti alatki za crtanje (Draw) odaberite elipsu (Ellipse). Na zahtev za unos
Specify axis endpoint of ellipse or [Arc/Center]:, odaberite tačku 2', 18’
definisanu skokom kursora. Na zabtev za unos Speci fy other endpoint of
axi s:, odaberite tačku 2’,16‘ takode definisanu skokom kursora. Na zahtev za
unosSpecify distance to other axis or [Rotati un]p pomerajte kursor
udesno dok ne ocitate koordinate 6"<0. (Ako je potrebno, pritisnite dvaput taster
F6.) I ova tačka je definisana skokom kursora. Odaberite je mišem da biste
dovršili stočić u uglu prostorije.
9. Vaš crtež bi trebalo da odgovara slici 7-8. Snimite ga.
S lik a 7 -8 : Prostorija za sa stan k e
sa sto lo m za sasta n ke , stolicom
i sto čićem u uglu.
Kružni prstenovi
Kružni prsten se sastoji od para koncentričnih krugova. Krugovi imaju isti centar, ali za
svaki zadajete različit prečnik. Kada odgovarajuću komandu unosite u komandnu liniju,
AutoCAD će prihvatiti i DONUT i DOUGHNUT. Kružni prstenovi se često koriste u elek-
tričnim šemama i za pravljenje simbola. Kada je poluprećnik unutrašnjeg kruga jednak
nuli, dobijate ispunjen krug.
lspunjavanje kružnog prstena zavisi od toga da li je komanda FlLL aktivna ili ne. Upi-
šite fill J, a onda on J ili off J. Opcija FILL je standardno uključena. Kada je isključite, u
kružnom prstenu ćete dobtti radijalno raspoređene linije (slika 7-9). Upišite regen J ili
odaberite komandu View d>Regen, da bi postojeći crtež kružnog prstena prihvatio novu
vrednost komande FILL.
A ko na crtežu im a m n o štv o isp u n je n ih o b jek a ta , proći će o d ređ e n o v re m e pre nego što
A u to C A D prikaže crtež. O vo k a šn je n je m o že te da izb e g n ete ako prilikom crtan ja isključite
‘ - o pciju FILL. Zatim je p o n o vo u klju čite kada b u d e te želeli da o d šta m p a te crtež.
~ Spoljašnji prečnik
Centar
Slika 7-9: Elem en ti kružnog prsten a uz isklju čen u o pciju FILL.
Opcije komande DONUT

Komanda DONUT postavlja sledede zahteve za unos:
♦ Specify inside diameter of donut <0.5000 >: (Zadajte unutrašnji prečnik
kružnog prstena). Upišite prečnik unutrašnjeg kruga. Broj u uglastim zagradama
je prečnik unutrašnjeg kruga koji ste poslednjj put definisali.
♦ Specify outside diameter of donut <1. 0000> : (Zadajte spoljašnji prečnik
kružnog prstena). Upišite prečnik spoljašnjeg kruga. Broj u uglastim zagradama
je prečnik spoljašnjeg kruga koji ste poslednji put definisali.
♦ Specify second point: (Zadajte drugu tačku). Ako unutrašnji ili spoljaŠnji
prečnik definišete birajuči mišem tačku na ekranu, AutoCAD traži da unesete
drugu tačku. Za ovu tehniku iskoristite OSNAP kriterijume.
♦ Specify center of donut or <exi t> : (Zadajte centar kružnog prstena ili
opciju...) Zadajete centar kružnog prstena. Kada pritisnete Enter, komanda če se
završiti.
Crtanje kružnog prstena

Crtanje kružnog prstena u AutoCAD-u relativno je jednostavno. Odaberite komandu
Draw O Donut. Zatim zadajte unutrašnji i spoljašnji prečnik, kao i centar. AutoCAD će
i dalje zahtevati da unosite tačke za centar, omogućujući vam da nacrtate još kružnih
prstenova. Kada komandu želite da završite, pritisnite Enter.
Za isp u n ja v a n je o b jekata p u n im b o ja m a m o že te da isko ristite šrafiranje, što vam d aje više slo-
b o d e u pogledu o blika o b jek ata. ( 0 šrafiran ju s e govori u poglavlju 16.) Zbog ove m og u ćn o sti
s šrafiranja k o m a n d a D O N U T više n ije t a k o n e o p h o d n a kao ranije,
U narednoj vežbi ćete nacrtati nekoliko kružnih prstenova.
Tačke
TaČke se koriste kao pomod pri crtanju drugih objekata. Ponekad je korisno da unesete
oznaku za postavljanje objekta ili za vraćanje objekta na prvobitno mesto. Kada vam
tačka kao oznaka nije vise potrebna, možete je izbrisati. Postavljanje i brisanje pomoć-
nih tačaka predstavlja suštinu tipičnog postupka konstruisanja objekata. U nekim sluča-
jevima umesto pomoćnih tačaka može se iskoristiti OSNAP marker From ili postupak
trasiranja karakterističnih tačaka objekata.
K o m a n d e D IV ID E i M E A S U R E postavlja ju tačk aste o b jek te d u ž drugih o bjekata. O ve k o m a n d e
su o p isa n e u poglavlju 12.
Pogiavfje 7 ♦ Crtanje krivih linija i tačkastih objekata ]0 9
Stilovi crtanja tačaka

Različite delatnosti koriste različite standarde crtanja tačkastih objekata. Zbog toga
AutoCAD ima 20 različitih stiJova za crtanje tačaka. Pre nego što tačku nacrtate, treba
da izaberete stil za nju. Vaš izbor možete da sačuvate u šablonu.
Komandom Format O Point Style otvorite okvir za dijalog Point Style (7-10).
Slika 7-10: B iran je stila
za crtan je tačaka.
Point S,i*e:
f*1 [Set Stee ftelativejo 5ci«fen
Set Sbe k i ^bielute Untti
QK Cancel j±«lp
Da biste odabrali stil za crtanje tacaka, pritisnite misem polje koje prikazuje stil koji
želite. Zatim podesite veličinu tačaka, pri čemu su na raspolaganju sledede mogučnosti:
♦ Set Size Relative to Screen: ovu opciju iskoristite ako želite da se tačke uvek
pojavljuju u istoj veličini, bez obzira na uvećanje crteža- na primer, onda kada
tačku koristite kao referencu. Veličinu zadajete kao procenat od veličine ekrana.
Ova opcija se podrazumeva, uz veličinu tačke postavljenu na 5 procenata od
veličine ekrana.
♦ Set Size in Absolute Units: ovu opciju dete odabrati ako želite da tačka ima
stvarnu veličinu, kao i svaki drugi objekat. Veličinu čete zadati u jedinicama.
Kada odaberete ovu opciju, veličina tačke će u odnosu na druge objekte biti
stalna.
Pritisnite OK da biste zatvorili okvir za dijalog.
* Kada o d a b e re te stil za crtan je tačak a , p reth o d n o n a crta n e tačke će ga au to m atski i trenutno
Novo
u 2000 * prihvatiti. R anije ste za ovo m orali da re g e n e riše te crtež.
Crtanje tačaka
j , i Pošto odaberete stil za tačke, možete početi da ih crtate. Sa palete alatki za crtanje
— (Draw) odaberite tačku (Point).
U komandnoj liniji cete ugiedati sledeći tekst:
Current point modes (Irenutno važeći režimi za tačke): PDM0DE=34
PDS1ZE=0.0000
Specify a point (Zadajte tačku):
PDMODE je sistemska promenljiva za stil koji ste odabrali. Ako joj ne izmenite
podrazumevanu vrednost, promenljiva PDSIZE će zadržati vrednost nula. Kada vred-
nost promenljive PDMODE promenite, PDSIZE će dobiti negativne vrednosti onda kada
odaberete veličinu tačke kao relativni deo veličine ekrana, a pozitivne kada veličinu
110 Deo I! ♦ Crtanje u dve dimenzije
tačke zadate u apsolutnim jedinicama. U ovom drugom slučaju veličinu tačke će čuvati
promenljtva PDSIZE. Zadajte tačku koju želite birajuđi je na ekranu ili upisujući njene
koordinate u komandnu liniju. Možete se pri tome poslužiti OSNAP markerima tačaka
objekata.
A utoC A D n e ć e a u to m atsk i ponavljati ko m a n d u PO IN T p o sle svak e un ete tačke, v eć će
Novo
u 2000 ko m a n d u završiti. A ko želite da u n e se te drugu tačku, k o m a n d u PO IN T m orate p onovo da
o d ab e re te .
Ako je uključen režim označavanja (BLIPMODE), a odabrali ste prvi stil za crtanje
tačaka - sitne tačke - onda unesene tačke ne možete da vidite sve dok komandom
REDRAW ne uklonite oznake. Odabraćete komandu Redravv All sa standardne palete
alatki.
A ko tačke koristite ka o p riv rem en e referen ce, m o že te izbeći da ih pre šta m p a n ja b rišete kada
Savet
u okviru za dijalog Point Style o d a b e re te drugi stil (b e z tača k a ) pre šta m p a n ja . Tačke se na
šta m p a n o m crtežu n e ć e pojaviti.
Pošto nacrtate tačke, koristite OSNAP marker za tačke (Node) da bi ih kursor pre-
cizno birao.
Na C rtež ab7-d.dw g ko\'\ se koristi u sle d e ćo j vežbi crtanja kružnih prstenova i tačaka nalazi se na
ko m pakt disku AutoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: crtanje kružnih prstenova i tačaka

1. Otvorite crtež ab7-d.dw g sa kompakt diska.
2. Snimite crtež u svoj direktorijum A u to C A D B iblija pod imenom ab7-4.dw g. Na
crtežu je pravougaonik sa žicama za električni prekidač. Proverite da li je
uključen OSNAP režim. Za stalne OSNAP markere odaberite krajnju tačku,
kvadrantnu tačku, centralnu i pojedinačnu tačku.
3. Odaberite komandu Format o Point Style. Otvoriće se okvir za dijalog Point
Style. U njemu odaberite treći stil za crtanje tačaka, znak plus. Dugme opcije Set
Size Relative to Screen treba da bude označeno. Veličina taćke (Point Size) treba
da bude 5.0000%. Pritisnite OK.
□ 4. Na paleti alatki za crtanje (Dravv) odaberite tačku (Point). Sledite zahteve za

unos:
Specify a point: (Zadajte tačku) Odaben'te OSMAP marker From.
( P r i t i s n i t e Shi ft+desni t a s t e r miša da b i s t e o t v o r i l i p r i r u č n i
meni. )
Base point: (Osnovna tačka) S l u ž e ć i se 0SNAP markerom za k r aj n j u
tačku, odaber i t e g o r n j i l e v i ugao pravougaoni ka.
<0ffset>: ( Pomak) @.08.-.09 J
5. Odaberite komandu Draw O Donut. Sledite zahteve za unos:
Specify inside diameter of donut <0.5000>: (Zadajte unutrašnji
prečnik kružnog prstena) .04 J
Specify outside diameter of donut <0.5000>: (Zadajte spol j ašnj i
prečnik kružnog prstena) .06 J
Spec'fy center of donut or <exit>: (Zadajte centar kružnog prstena
i l i o p c i j u . . . ) S l u ž e ć i se 0SNAP markerom za poj edi načne tačke,
odaber i t e tačku koju s t e n a c r t a l i .
Specify center of donut or <exit>: @.19,0 J
Specify center of donut or <exit> J
Pogiavlje 7 ♦ Crtanje krivih linjja i tačkastih objekata ] ] j
6. ZapoČnite ponovo komandu POINT. Sledite zahteve za unos:

Specify a poi nt: .x J
of (tačke) K o r i s t i t e OSNAP nidrker zs cent rai nu tačku da b i s t e
o d r e d i l i centar desnog kruga. (Možda cet e morati da p r i t i s k a t e
t a s t e r Tab da b i s t e ma r k i r a l i c e n t r a i n u . a ne kvadrantnu
kar akt er i s t i č.nu t ač k u . )
(need YZ - potrebno YZ): Odaberite taćku na oko pola puta između
desnog prstena i donje i v i c e pravougaonika ( s i i k a 7 - l l č
S lik a 7 -1 1 : D ovršen crtež elektricnog

p rek id a ča. Tačke se prikazuju u obliku
znaka plus.
7. Započnite komandu LJNE. Sledite zahteve za unos:

Specify f i r s t p° i nt : (Zadajte prvu tačku) S i u ž e c i se kvadrantnim
OSNAP markerom, odaber i t e desni (0 s t e p e n i ) kvadrant ievng kruznog
pr s t e n a. Ako na ekranu ne ugi edate podatke za kvadrantnu tačku.
p r i t i s k a j t e t a s t e r Tab sve dok se ne pnj ave.
Specify next point or [Undo]: (Zadajte sledeću tačku i l i o p c i j u . . . )
S l u ž e ć i se OSNAP markernm za poj edi načnu tačku (Nodej. odaberi te
tačku koju s t e upravo n a c r t a i i . Z a v r s i t e komandu LlNE.
8. Snimite crtež. On treba da izgleda kao onaj na slici 7-11.
Sažetak
U ovom poglavlju ste naučili da u AutoCAJD-u crtate krivolinijske objekte. Verovatno je
najčešdi takav objekat krug. Krug možete da definišete na pet načina.
Luk je deo kruga. Definisanje luka je složenije od definisanja kruga, jer morate da
naznačite gde luk počinje i gde se završava.
Elipsu definišete zadajući joj giavnu i sporednu osu ili tako što zadate centar, glavnu
i sporednu poluosu. U AutoCAD-u možete da nacrtate i eliptičan luk. Najpre definišite
elipsu, a zatim početni i krajnji ugao eliptičnog lflka.
Kružni prstenovi su sastavljeni od dva koncentrična kruga. Prostor između dve
kružnice standardno je popunjen. Kada crtate prsten, definišite unutrašnji i spoljašnji
prečnik, kao i centar prstena.
Tačke se često koriste kao oznake određenih pozicija. Pre nego što nacrtate tačku,
treba da joj zadate stil i veličinu. Potom samu tačku birate mišem na ekranu ili je zada-
jete upisujući njene koordinate.
U narednom poglavlju dete naučiti kako da lako i zgodno prikažete crtež.
♦ ♦ ♦
POGLAVUE
Prikazivanje crteža
ko ste pratili ono o čemu smo do sada govoriii, možda biste

A sada želeli da uvećate crtež i detaljnije pregledate neki
njegov deo. Komandu ZOOM već ste više puta koristili. U ovom
♦ ♦ ♦ ♦
poglavlju naučićete da crtež prikažete na razne načine kako biste U ovom poglavfju
uvek tačno nacrtali ono što želite i time povećali efikasnost svog
rada. Pomeranje i zumiranje
crteža
N ačini p rikazivan ja crteža u AutoCAD-u Pomeranje i zumiranje
Da biste bolje razumeii opcije za prikazivanje crteža koje stoje na crteža u prozoru Aeria!
raspolaganju, potrebno je da detaljnije upoznate postupak kojim View
AutoCAD prikazuje crtež na ekranu.
AutoCAD je vektorski program, što znači da podatke o objek- Rad sa raziičitim
tima crteža čuva u obiiku koordinata i jednačina. Ovi se podaci prikazima crteža
smeštaju u bazu podataka crteža. S druge strane, monitor raču-
nara prikazuje podatke u obliku sitnih tačaka - piksela. Kada Povezani prikazi crteža
treba da prikaže crtež, AutoCAD pretvara vektorske podatke iz
baze podataka crteža u piksele. Ako predete na drugačiji prikaz Korisnički koordinatni
crteža, AutoCAD podatke o objektima mora ponovo da pretvorj sistem
u piksele i da ponovo izračuna koordinate svakog objekta na
crtežu. Ovaj proces se zove regeneracija (engl. regenerationj. tzometrijsko crtanje
Možda ste u komandnoj liniji AutoCAD-a već primetili poruku: ♦ ♦ ♦ ♦
Regenerating model (Regenerišem model).
Regenerisanje celog crteža može da potraje. Zbog toga, da bi
izbegao regenerisanje crteža svaki put kada promenite prikaz,
AutoCAD u memoriji računara čuva virtuelni ekran (engl. virtual
screenj. Virtuelni ekran zauzima područje memorije koje je izvan
područja rezervisanog za tekuči prikaz crteža i može mu se vrlo
brzo pristupiti. AutoCAD ne mora da regeneriše ceo crtež - on će
ga samo precrtati, odnosno osvežiti, koristeći podatke iz virtuel-
nog ekrana. Mnogo je brže precrtati crtež nego ga regenerisati.
Kada sa crteža treba da uklonite oznake tačaka (Blips) ili da
brzo osvežite ekran, upotrebićete komandu R£DRAW. (Koman-
dom REDRAWALL crtež se osvežava u svim povezanim prika-
zima. O povezanim prikazima crteža biće reči kasnije u ovom
poglavlju.) Ako želite da AutoCAD u potpunosti preračuna crtež,
upotrebite komandu REGEN. Korisnici AutoCAD-a upotrebljavaju
izraz ,,regen“ za komandu REGEN, ali i onda kada govore o
regenerisanju.
U većini slučajeva ipak ćete želeti da crtež precrtate, a ne da
ga regenerišete, jer je to brže. Da biste ponovo iscrtali ceo
ekran, sa standardne palete alatki odaberite dugme Redravv All.
Da biste ceo crtež regenerisali, u komandnu liniju upišite regen J.
114 Deo 1( ♦ Crtanje u đve dimenzije
(Komanda REGENALL regeneriše crtež u svim njegovim povezanim prikazima.) Kada

crtež zumirate ili pomerate, ponekad đe biti potrebno i da ga regenerišete, ali đe
AutoCAD to uraditi automatski.
U svojim poslednjim verzijama, AutoCAD je znatno ojačao podršku prikazivanju
crteža. Zbog toga čete retko imati potrebe da regenerišete crtež.
P o m eran je crteža
Pom eranje (engl. panning) označava pokretanje prikaza u ravni bez uvečavanja. Reč je
potekla iz oblasti filma, gde se kamera kreče u horizontalnoj ravni da bi obuhvatila
panoramu. Crtež pomerate da biste sagledali neki njegov deo koji se trenutno ne nalazi
na ekranu. Komandom PAN možete crtež da pomerate koliko god vam treba i u bilo
kom smeru. Pomoču ekranskih traka za pomeranje, crtež možete da pomerate horizon-
talno i vertikalno.
Komanda PAN
Komandom PAN crtež se pomera u zadatom smeru i za zadato rastojanje i pri tom se ne
menja uvečanje.
Kada crtež pomerate pokretanjem kursora, to je pom eranje u realnom vrem enu
(engl. real-time panning ) koje se izvodi brzo i lako.
[ST’f] Kada želite da pomerite crtež, sa standardne palete odaberite alatku Pan Realtime.
Kursor če se pretvoriti u šaku. Postavite ga bilo gde na crtež, pritisnite levi taster
miša i vucite u željenom smeru. Ako pri tome stignete do ivice ekrana, otpustite taster
miša, udaljite kursor od ivice, ponovo pritisnite taster i vucite. Uvek kada stignete do
ivice ekrana, komanda PAN če iscrtati liniju na onoj strani šake koja je do ivice.
Da biste izašli iz režima pomeranja crteža, pritisnite taster Esc, taster Enter ili
započnite bilo koju komandu iz menija, odnosno sa palete alatki. Možete i da pritisnete
desni taster miša, i time da otvorite priručni meni sa opcijama za prekid komande PAN
(slika 8-1). Crtež se može pt merati i transparentno - usred izvršavanja druge komande.
Eki! S lik a 8 - 1 : Priručni m en i d o b ijen

u toku izvršavanja k o m a n d e PAN.
v Pan
Znocn
30 Oib!
2oom W indow
2oO
<tiOii^ral
2oom Extents
Pomoču ovog menija možete da izadete iz režima pomeranja crteža, da predete na

zumiranje ili trodimenzionalno rotiranje u realnom vremenu, ili da odaberete jednu od
pobrojanih opcija za zumiranje.
Notfo ■ A utoC A D 2 0 0 0 po d rža va p o m e ra n je crteža p o m o ć u M icrosottovih m iše v a In telliM o use. Kada
u 2000 po želite da p o m erite crtež, pritisnite i držite točkić, a zatim p o m e ra jte m iša . U g led aćete šaku
- isti kursor za p o m e ra n je koji biste dobili da ste prvo pritisnuli d u g m e Pan R ealtim e na stan-
dardno j paleti alatki. U ovom slu čaju , m e đ u tim , ne m o rate da pritiskate tastere E sc ili Enter da
biste n ap u stili režim p o m e ra n ja crteža.
Crtež možete da pomerate i skokovito (na način koriščen u verziji 13 i u ranijim ver-
zijama) kada odaberete komandu Vievv O Pan o Point. Na zahtev za unos Di spl ace-
ment: (Pomak), odaberite bilo koju tačku na crtežu. Na zahtev za unos Second poi nt:
(Druga tačka), odaberite drugu tačku na mestu gde žetite da se pojavi prva. Crtež če se
Poglavlje 8 ♦ Prikazivanje crteža 115
skokovito premestiti u smeru druge tačke, pri čemu je njegovo pomeranje određeno
rastojanjem između prve i druge tačke.
Korišćenje traka za pomeranje

Kao i u svakom drugom Windowsovom programu, koristite ekranske trake za pomeranje
da biste crtež pomerali horizontalno i vertikalno. Na taj način, medutim, ne možete lako
da predvidite veličinu pomaka crteža. Zbog toga su trake za pomeranje manje praktične
nego komanda PAN.
Trake za pomeranje možete da koristite na tri načina:
♦ povlačenjem klizača duž odredenog rastojanja u željenom smeru,
♦ pritiskanjem trake u području između klizača i strelice nagore ili nadole,
♦ pritiskanjem strelice nagore ili nadole, da bi se crtež pomerao u malim koracima,
C rtež abd-a.dw g koji se koristi u n a re d n o m v ežb a n ju p o m e ra n ja crteža, nalazi se na kom pakt
disku A utoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: pom eranje crteža

1. Otvorite crtež ab8-a.dwg sa kompakt diska. To je crtež kompresora za vazduh
koji ste započeli u poglavlju 7, ali je uvećan tako da ga ne možete celog videti na
ekranu. Kompresor je prikazan na slici 8-2.
Slika 8-2: C rtež k o m p re so ra za va zd u h , u v ećan tako da m o žete da vidite

sa m o d e o crteža.
Sa standardne paiete odaberite alatku za pomeranje crteža u realnom vremenu

(Pan Realtime). Postavite kursor u tačku © na slici 8-2, pritisnite taster miša i
vucite kursor do tačke ©. Kompresor će se pomeriti nagore i udesno. (Dok
vučete kursor, crtež će se pomerati, ali vi ipak vucite kursor sve do tačke (D.)
Pritisnite taster Esc.
3. Klizač horizontalne trake za pomeranje nalazi $e na njenom samom levom kraju.
Pritisnite bilo gde unutar trake. desno od klizača. Kompresor će se pomeriti ulevo.
4. Pritisnite unutar vertikalne trake za pomeranje bilo gde između klizača i strelice
nadole. Klizač će se pomeriti naniže, a crtež naviše.
116 Deo H ♦ Crtanje u dve diitienzije
5. Pritisnite desnu strelicu na horizontalnoj traci za pomeranje tri puta. Crtež ce se

pomeriti ulevo u tri mala koraka. Izgled crteža bi trebalo da odgovara slici 8-3.
Kod vas će on izgledati malo drugačije ukoliko tačke za pomeranje niste precizno
birali.
Kom anda ZOOM

Komanda ZOOM omogučuje da svoj crtež približavate (uvećavate) i udaljavate
(smanjujete), kao što biste to činili objektivom za zumiranje. Kada crtež približavate,
sve se na njemu uvećava - detalji se bolje uočavaju, ali tako možete da vidite samo deo
crteža. Pri udaljavanju crteža, objekti na njemu se smanjuju, ali zato možete da vidite
veći deo crteža. Komanda ZOOM ima nekoliko opcija koje omogućuju da vidite baš ono
što žeiite i to u veličini koja vam je potrebna.
Z u m iran je ne utiče na stvarnu v eličin u o b jek ata, kao što ni p o sm a tra n je kroz objektiv ka m ere
n e m a uticaja na veličin u p o sm a tra n e sc e n e . 0 m e n ja n ju stvarne v eličin e o b jek ata govorim o
u poglavlju 9.
Kada zum irote u realnom uremenu (engl. real-time zo o m ), crtež će se uvećavati ili
smanjivati u zavisnosti od smera pomeranja kursora. Ovu opciju pokrećete bira-
njem alatke Zoom Reaitime sa standardne palete alatki. Kursor će dobiti oblik lupe sa
pridruženim znakovima plus i minus. Pomerajući kursor određujete da li će AutoCAD
crtež povećavati ili smanjivati. Ako želite da crtež povećavate, pritisnite taster miša i
pomerajte kursor naviše (u smeru znaka plus). Obratno, crtež će se smanjivati, ako pri-
tisnete taster miša i kursor pomerate naniže (u smeru znaka minus). Kada zumirajući
stignete do ivice ekrana, otpustite taster, vratite kursor u poćetni položaj, opet pritisnite
taster i ponovo ga vucite u željenom smeru. Pomeranje kursora od sredine ekrana do
njegove gornje ivice uvećava crtež dva puta. I obratno, pomeranje kursora od sredine
ekrana do njegove donje ivice smanjuje crtež na polovinu prvobitne veličine.
Novo A u to C A D 2 0 0 0 podržava M icrosoftove m iše v e In telliM o use. Da biste zum irali u realn om vre-
u 2000
m e n u , o krećite točkić n a v iše za u veća v a n je , a n a n iže za sm a n jiv a n je crteža. Pri to m e A utoC A D
n e će pro m en iti oblik kursora u lupu. K ao i u slu čaju p o m e ra n ja crteža, ni kod zu m iran ja ne
m o rate da pritiskate tastere E s c ili En ter da biste napustili režim zu m iran ja.
Pogiavlje 8 ♦ Prikazivanje crteža 1 \~J
Pritisnite desni taster miša da biste otvorili priručni meni i izađite iz režima zumi-
ranja; pređite na režim pomeranja ili trodimenzionalnog rotiranja crteža u realnom vre-
menu ili odaberite jednu od navedenih opcija za zumiranje. Da biste prekinuli režim
zumiranja, iii pritisnite taster Esc ili taster Enter, ili iz menija, odnosno sa palete alatki,
započnite bilo koju komandu.
Opcije komande ZOOM

Potpaleta Zoom sadrži osam opcija. Na standardnoj paleti alatki postoji i dugme za
vraćanje na prethodni prikaz (Zoom Previous). Opcije su opisane u tabeli 8-1.
Tabela8-1 Opcije komande Zoom

Dugm e Opcija Opis
W indow Ovo dugm e omogućava da definišete pravougaoni prozor koji če se pri zumiranju
r« j; proširiti na čitav ekran. AutoCAD će od vas zahtevati da definišete dva ugla prozora.
Opcijom W indow m ožete da uvećate svako podrućje crteža koje se već nalazi na
ekranu. Kada kom andu Zoom upotrebite uz opciju Window, AutoCAD će prikazati
sve detalje crteža obuhvaćene prozorom, ali će prikaz prilagoditi dimenzijama
ekrana, tako da će se na ekranu ponekad pojaviti i objekti koji su izvart zadatog
prozora.
Dynamic Opcija omogućuje da istovremeno zumirate i pomerate crtež. U ovom poglavlju joj
eij je posvećen poseban odeljak.
Scale Broj koji unesete u kom andnu liniju promeniće prikaz u odnosu na granice crteža
(apsolutna skala). Ako iza broja upišetex, prikaz će se promeniti u odnosu na tekući
prtkaz (relativna skala). Kada iza broja upišetexp, prikaz će se promeniti u odnosu
na jedinice lista za štam panje o kom e se govori u poglavlju 17. Brojevi manji od
jedinice (npr. 0.5) sm anjuju objekte na ekranu (u ovom slučaju dva puta), a brojevi
veći od jedinice (npr. 2), objekte uvećavaju (u ovom slučaju dva puta).
Center Ova opcija omogućuje da zadate nov centar za prikaz, a zatim novo uvećanje,
m odnosno visinu prikaza. Tekuće uvećanje (visina) prikaza prikazuje se u zagradi.
Kada upišete manji broj od prikazanog, crtež će se uvećati. Crtež ćete umanjiti kada
upišete broj vreći od onog prikazanog u zagradi.
In Ovo dugm e je prečica za opciju Scale, uz fiksirano uvećanje od 2x. Pogledajte opciju
Scale.
Out Ovo dugm e je prečica za opciju Scale, uz fiksirano om anjenje od 0.5x. Pogledajte
opciju Scale.
All Zumiranje se vrši tako da veća dimenzija crteža ili veća granica crteža stanu na
<&| ekran.
'žEil Extents Zumiranje se vrši tako da gabariti crteža stanu na ekran.
Previous Crtež se prikazuje u prethodno korišćenom uvećanju. Ova opcija ima i posebno
dugm e na standardnoj paieti alatki jer se često koristi.
Opcija Dynamic komande ZOOM

Ova opcija komande ZOOM omogućuje da crtež zumirate i pomerate jednim potezom.
Prikaz Aerial Vievv (o kome se govori u narednom odeljku) ima i složenije opcije, ali je
jednostavnost opcije Dynamic ponekad najvažnija.
Kada komandu ZOOM započnete uz opciju Dvnamic, ugledaćete područje virtuel-
nog ekrana crt'eža u pravougaoniku oivičenom plavom isprekidanom linijom. Ono se
naziva i generisanim područjem, jer je stvoreno poslednjom operacijom regeneracije
crteža. Tekući prikaz crteža je u pravougaoniku oivičenom zelenom isprekidanom lini-
jom. Kursor poprima oblik pravougaonika sa velikim X u sredini - oblik okvira za
pomeranje crteža (Pan vievv box). Kada pritisnete levi taster miša, umesto znaka X u
okviru će se pojaviti strelica i dobićete okvir za zumiranje (Zoom view box). To su dva
režima zumiranja uz opciju Dynamic. Svaki pul kada pritisnete ievj taster miša, preći
ćete iz jednog režima u drugi. To možete da činite neograničen broj puta. Evo kako se u
njima radi:
♦ Režim pomeranja (Pan mode): okvir sadrži znak X i može se slobodno pomerati
po crtežu, što znači da u njemu možete da prikažete svaki deo crteža.
♦ Režim zumiranja (Zoom mode): okvir sadrži strelicu. Njegova leva strana ostaje
vezana za tačku na kojoj ste bili kada ste prešli u ovaj režim. Pomeranje kursora
izaziva povećavanje, odnosno smanjivanje dimenzija okvira, što omogućuje da
postignete bilo koje uvećanje (kao u prozoru).
Kada okvirom zahvatite željeni deo crteža, pritisnite desni taster miša i iz priručnog
menija odaberite stavku Enter (ili pritisnite taster Enter). AutoCAD će crtež odgovara-
juće pomeriti i uvećati. Slika 8^4 prikazuje ekran tokom operacije zumiranja uz opciju
Dynamic. Pritisak na desni taster miša će deo crteža unutar okvira prikazati na celom
ekranu.
Cenerisano područje crteža Okvir za prikaz u režimu Zoom Tekući prikaz
NaCD*tt C rtež ab8-b.dw g koji se koristr za n a red n u v ežb u zu m ira n ja uz o pciju D y n a m ic nalazi se na
O ko m p akt d isku AutoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: zum iran je uz opciju Dynam ic

1. Otvorite crtež ab8-b.dwg sa kompakt diska. Kao što se vidi sa slike 8-5, to je crtež
skladišta.
■^l 2. Da biste pročitali tekst u donjem desnom uglu crteža, odaberite dugme Zoom
Window sa potpalete Zoom standardne palete alatki.
Poglavije 8 ♦ Prikazivanje crteža 1 “| 9
3. Na zahtev za unos Speci fy first corner: (Zadajte prvi ugao), odaberite tačku ©
prema slici 8-5. Na zahtev za unos Speci fy opposite corner: (Zadajte suprotni
ugao), odaberite tačku ©. AutoCAD će deo crteža iz prozora koji ste zadali uvećati
na ceo ekran (slika 8-6).
Slika 8-5: C rtež velikog sk lad išta, sa p o lica m a i po kretn im trakam a.
Slika 8-6: Kad a koristite o p ciju Zo o m W in d o w vaš prikaz bi trebalo da izgleda

približno ovako.
Z o o v a j crte ž z a h v o lju je m B r y a n u K e lly ju iz k o r p o ra d je ATI, Ferfild. A jova.
4. Sa potpalete Zoom standardne palete alatki odaberite dugme Zoom All.

5. Sa standardne palete alatki odaberite dugme Zoom Previous. AutoCAD će na
ekran odmah vratiti prethodni prikaz.
6. Sa potpalete Zoom standardne palete alatki odaberite dugme Zoom Extents.
Crtež će ispuniti ekran. Na ovom crtežu se njegovi gabariti ne razlikuju bitno od
njegovih granica, pa komande Zoom All i Zoom Extents daju sličan rezultat.
7. Sa potpalete Zoom odaberite dugme Zoom Center. Na zahtev za unos Speci fy
center poi nt: (Zadajte centar), odaberite tačku © prema slici 8-5. Na zahtev
zaunosEnter magni fi cati on or heigtit <5315.176>: (Zadajte uvećanje ili
visinu), upišite 500 J. AutoCAD ce kancelariju skladišta prikazati na celom
ekranu.
8. Sa standardne palete alatki odaberite dugme Zoom Realtime. Postavite kursor
na vrh crteža, pritisnite taster misa i vucite kursor ka dnu ekrana. AutoCAD ce
prikaz smanjiti oko dva puta.
9. Sa potpalete standardne palete atatki odaberite dugme Zoom Scale. U komandnu

liniju upišite 2x J. AutoCAD će prikaz uveđati dva puta i priblizno ga vratiti na
prethodni prikaz kancelarije skladišta.
110. Sa potpalete Zoom odaberite opciju Zoom Dynamic. AutoCAD će prikazati ceo
crtež. Tekući prikaz je oivičen zelenom isprekidanom linijom. Kursor je u obliku
pravougaonika koji sadrži znak X. Nalazite se u režimu pomeranja crteža (Pan
mode). Da biste uvećali desni deo skladišta, pomerite okvir ka donjem desnom
uglu skladišta i pritisnite levi taster miša.
11. AutoCAD će preći u režim zumiranja crteža (Zoom mode). Okvir kursora sada
sadrži strelicu. Pomerite miša ulevo da biste suzili okvir za zumiranje. Uočljivo je
da se pri tom leva strana okvira ne pomera. Kada se okvir svede na oko polovinu
svoje prvobitne veličine, pritisnite ponovo levi taster miša.
12. AutoCAD će ponovo preći u režim pomeranja crteža. Pomerite okvir u donji
desni ugao skladišta. Pritisnite desni taster miša i iz priručnog menija odaberite
stavku Enter. AutoCAD će uvećati taj deo crteža. Prikaz treba da liči na onaj sa
slike 8-7.
j 13. Sa potpalete Zoom odaberite dugme Zoom All. Ne snimajte crtež. Ako namera-
vate da radite i sledeću vežbu, ostavite crtež na ekranu.
Slika 8-7: Nov prikaz crteža p o sle ko rišćen ja o p c ije Zoom D yn am ic.
Dve opcije, Left i Vmax, ne pojavljuju se više u zahtevu za unos komande Zoom.
Međutim, one još uvek postoje, ali ih morate direktno upisati u komandnu liniju. Tih
opcija verovatno neće biti u narednim verzijama programa.
Prozor A erial V iew

U AutoCAD-u 2000 p rik a z A e ria l View radi kao poboljšana verzija opcije ZOOM
Dynamic. U prozoru Aerial View crtež možete da pomerate i da ga zumirate. Ako to
treba da radite često, onda prozor Aerial View ostavite otvoren kako biste mog)i da ga
koristite kad god vam zatreba.
Da biste otvorili prozor Aerial View (slika 8-8), odaberite komandu View o Aerial
View. Slično drugima, i ovaj prozor može da bude aktivan i neaktivan. Kada je aktivan,
njegova naslovna linija je obojena (obično u plavo), a kada nije aktivan, ona je siva.
Poglavije 8 ♦ Prikazivanje crteža ] 21
Unutar prozora možete da vidite ceo svoj crtež. Prozor Aerial View zatvarate pritiskom
na njegovo dugme Close. Ovaj prozor ima sopstvenu paletu alatki i sopstveni meni, o
kojima đemo govoriti u nekoliko narednih odeljaka.
Uvećavanje Smanjivanje Clobalni prikaz Slika 8-8: Prozor Aerial View.
Zumiranje i pomeranje crteža u prozoru Aerial View

Dok radite na svom crtežu, aktivan je prozor za crtanje, a prozor Aerial View je neakti-
van. Da biste u ovom prozoru pomerali i zumirali crtež, uradite sledeće:
1. Pritisnite okvir za pomeranje/zumiranje crteža, čime čete aktivirati Aerial View.
Okvir za pomeranje/zumiranje liči na okvir koji se pojavljuje kod opcijeZOOM
Dynamic. I on sadrži znak X, što znači da pomoću njega možete da pokrećete
crtež.
2. Postavite okvir iznad dela crteža koji želite da uvećate. Prikaz u prozoru za
crtanje će se pomerati u skladu sa kretanjem kursora.
3. Pritisnite levi taster miša da biste prešli u režim zumiranja. U okviru ćete ugledati
strelicu, što znači da možete da zumirate crtež. Pomeranjem kursora podesite
veličinu okvira tako da obuhvati područje koje žeiite da uvećate. U glavnom pro-
zoru (prozoru za crtanje) odmah ćete taj deo crteža videti uvećano.
4. Pritiskajući levi taster miša, prebacujete se iz režima zumiranja u režim pome-
ranja crteža i obrnuto, koliko god puta je to potrebno.
5. Pritisnite desni taster miša ili taster Esc da bi nov prikaz postao tekući.
Da biste crtež trenutno smanjili dok ste u prozoru Aerial View, pritisnite na njegovoj
paleti alatki dugme Zoom Out. Crtež ćete uvećati, ako pritisnete dugme Zoom In. Da
biste ceo crtež videli samo u prozoru Aerial View, pritisnite dugme Global.
Napomena Kada je ceo c rte i prikazan u prozoru Aerial View, n eće te m oći da koristite d u g m e Zoom Out.
Kada tekući prikaz skoro ispuni prozor A eial View, n eće te m oći da koristite d u g m e Zoom In.
\ K ada gabariti crteža zau zm u ceo prozor Aerial View, n eće te m oći da koristite nijed no dugm e.
Upravo opisana mogućnost zumiranja u realnom vremenu može da se isključi. Iz

menija prozora Aerial View odaberite komandu Options O Realtime Zoom. Zumiranje
u realnom vremenu je aktivno ako se uz odgovarajuću stavku u meniju nalazi znak za
potvrđivanje. Isto tako, u prozoru Aerial View možete da pritisnete desni taster miša
i iz priručnog menija da odaberete stavku Realtime Zoom.
Opcije prozora Aerial View

Meni Options prozora Aeria) View sadrži dve opcije koje upravljaju načinom prikazi-
vanja crteža. Opcija Auto Viewport primenljiva je samo ako imate više definisanih
okvira sa prikazima crteža. O okvirima koji sadrže prikaze crteža govorićemo kasnije u
ovom poglavlju. Ako je ova opcija potvrđena, prikaz u prozoru Aerial View menja se u
skladu sa aktivnim izgledom crteža u glavnoj površini za crtanje.
Opcijom Dynamic Update odreduje se da li će se prikaz u prozoru Aerial View stalno
(dinamički) ažurirati u skladu sa izmenama koje unosite u crtež. Nije teško pogoditi da
je za istovremeno ažuriranje dva prikaza crteža potrebno dodatno angažovanje raču-
nara (uglavnom njegove memorije). Ako utvrdite da prostorni prikaz usporava rad
računara (ali ne želite da ga potpuno zatvorite), isključite opciju Dynamic Update.
Nju uključujete i isključujete tako što je naizmenično birate.
Obe opisane opcije dostupne su i iz priručnog menija koji će se otvoriti kada priti-
snete desni taster miša.
Korišćenje prozora Aerial View

Prozor Aerial View najkorisniji je za velike mape ili osnove građevinskih objekata, kao
i za svaki crtež koji sadrži mnogo detalja. Možete ga koristiti transparentno.
Ne zaboravite da prozor Aerial View morate pre korišćenja da aktivirate, što ćete
učiniti pritiskajući mišem unutar njega. Isto tako, kada poželite da se vratite u
AutoCAD-ov prozor za crtanje, morate pre toga i njega da aktivirate.
Ako želite da zatvorite prozor Aerial View, pritisnite dugme Close u njegovom
gornjem desnom uglu.
Na CD « . C rtež a b 8-b .d w g k o \\je po treb an za n a re d n u v ežb u ko rišće n ja prozora Aerial V ie w nalazi se na
^ ko m p ak t disku AutoCAD 2 0 0 0 Biblija.
''■-t..
Vežba: korišćenje prozora A erial View
1. Otvorite crtež ab8-b.dw g sa kompakt diska, ukoliko nije ostao na ekranu od pret-
hodne vežbe.
2. Odaberite komandu View O Aerial View. Otvoriće se prozor Aerial View koji tre-
nutno neće biti aktivan.
3. Pritisnite naslovnu liniju prozora Aerial View da biste ga aktivirali. Pri dnu crteža
skladišta, malo ulevo, nalazi se tekst u pravougaoniku koji predstavlja kancela-
riju. (Ako ste radili prethodnu vežbu, onda ste ovu kancelariju uvećavali opcijom
Zoom Center.)
4. Da biste uvećali kancelariju, pritisnite jedanput unutar prozora Aeria) View. Da
biste prešli u režim zumiranja, pritisnite još jednom levi taster miša. Pomerajte
kursor nantže i ulevo sve dok okvir ne smanjite na približnu veličinu kancelarije.
Pritisnite isti taster miša ponovo da biste se vratili u režim pomeranja i postavite
okvir iznad kancelarije. Pritisnite desni taster miša i AutoCAD će uvećati kance-
lariju. U prozoru Aerial View i dalje možete da vidite ceo crtež, a tekući prikaz je
u okviru View, oivičenom debelom linijom. Trebalo bi da vaš ekran izgleda kao na
sKci 8-9.
5. Pritisnite ponovo taster miša da biste aktivirali okvir za pomeranje/zumiranje.
Okvir pomerite ulevo i pritisnite desni taster miša. AutoCAD će crtež pomeriti
i prikazati na ekranu prozore koji se nalaze levo od kancelarije.
Poglavlje 8 ♦ Prikazivanje crteža ] 23
S lik a 8 -9 : U v e ća n a ka n ce la rija na e kran u v a še g m onitora.
6. Pritisnite taster miša ponovo da biste crtež mogli da pomerate i zumirate. Na

način opisan u koraku 4, premestite prikaz u gornji levi deo skladišta. Ako je
potrebno, ovaj deo još uvećajte kako biste mogli da pročitate tekst u gornjem
levom uglu područja sa policama. (Police su na crtežu predstavljene crvenim stu-
bidima.) Pritisnite desni taster miša. Prikaz na vašem ekranu trebalo bi da odgo-
vara slici 8-10.
])* 'H
Âa: ■■ - i,'
io iih ih
L__________ -
1
S lik a 8 -1 0 : U ve ća v a n je gornjeg levog ugla sk lad išta. S ad a m o že te da
pro čitate tekst ,,Battery Chargers".
7. Pritisnite ponovo taster miša i pomerite okvir u gornji levi ugao crteža. Pritisnite
taster miša ponovo da biste prešli u režim zumiranja i pomerite kursor do donjeg
desnog ugla crteža. AutoCAD de poslušno smanjiti crtež i na ekranu prikazati
celo skladište.
8. Ne snimajte crtež. Zatvorite prozor Aerial View. Ako nameravate da radite i sle-
deću vežbu, ne uklanjajte crtež.
Im en o van je prikaza crteža

Kada malo uvežbate pomeranje i zumiranje crteža, utvrdićete da se tokom crtanja često
vradate na pojedine delove crteža. Kada je crtež veliki, onda ce proci izvesno vreme dok
AutoCAD ne prikaže taj deo crteža, naročito ako crtež treba da se i regeneriše. Froces
prikazivanja možete da ubrzate ako određene prikaze crteža snimite na disk.
P rik a z (engl. uieuf) u stvari je izgled crteža na ekranu. Tako se može prikazati bilo koji
deo crteža, pri bito kom uvećanju. Kada na ekranu postignete željeni prikaz crteža, tom
njegovom izgledu možete da date ime i da ga snimite. AutoCAD će vam zatim omogućiti
da taj prikaz učitate kad god poželite, a da ne morate da pomerate i zumirate sam crtež.
Kod v eo m a velikih crteža, d m napravrte blok zaglavlja, m o že te da d e fin iše te i prikaze - na
prim er, po je d a n za svaki kvad ran t crteža i jo š je d a n za te kst zaglavlja. Na taj n a d n m o že te brzo
^ da prelazite iz je d n o g d ela crteža u drugi. Ako se u kaže potreba i za novim prikazim a, slo-
b o d n o ih d o d ajte.
Snimanje prikaza crteža

gni Najpre na ekranu podesite prikaz koji želite da snimite. lskoristite prozor Aerial
1 View i komande ZOOM, odnosno PAN. Zatim sa potpalete View standardne palete
alatki odaberite dugme Named Views ili iz menija odaberite komandu View l;'>Named
Views. Ovim ćete započetl komandu DDVIEW. Otvoriće se okvir za dijalog View (siika
8-11) koji u AutoCAD-u 2000 ima nov izgled.
J č Vien* [na
ftanafj | Otti'iOOiiCiJ-f', * tiorneii*,' j
vip'as;
CtJirenf Model Oil
S lik a 8 - 1 1 : O kvir za d ijalog View.
Kada ovaj okvir za dijalog prvi put otvorite, on će sadržati samo tekući prikaz
(Current). Pritisnite dugme New da biste otvorili okvir za dijalog New View (slika 8-12)
koji takođe ima novi izgled u AutoCAD-u 2000. U polje View name možete da upišete
ime novog prikaza.
» Im e n a prikaza (k o n a čn o !) m ogu da sa d rže do 2 5 5 znako va, kao i razm ak e. S ad a uz nov prikaz
u 2000 m o že te da sn im ite i korisnički koord inatni siste m (U C S ), tako da svaki prikaz m o že da im a svoj
ko o rdin atn i sistem . O ko risn ičkim ko o rd in atn im siste m im a g o vo rićem o kasn ije u ovom
poglavlju.
Pritisnite OK da biste se vratiti u okvir za dijalog View, gde je prikaz kome ste upravo
dali ime već upisan. Pritisnite još jednom dugme OK da biste se vratiii u crtež.
Poglavije 8 ♦ Prikazivanje crteža 125
N ew V ie w _____________________ B Đ i Slika 8-12: Okvir za

d ijalog N e w Vievv.
namt ' ||
<• fuftert ditpto <” Jlefine

U€5 Setfeigf - j' ;
W Sav* UC5 view : -...-i.i ) %
UCS narft* j ^World
0K. Cancel | Holp j
Pomocu okvira za dijalog New View mozete istovremeno da delinisete više prikaza.
Evo kako:
1. Sa potpalete View standardne palete alatki odaberite dugme Named Views.
2. Pritisnite dugme New.
3. U polje View name upišite ime prvog prikaza.
4. Odaberite dugme opcije Define Window.
5. Pritisnite dugme Define View Window. AutoCAD će vas vratiti na crtež.
6. Ako je potrebno, crtež pomerajte i zumirajte sve dok ne podesife prikaz.
AutoCAD to obavlja transparentno.
7. Na zahtev za unos Spec ify first corner: (Zadajte prvi ugao), odaberite jedan
ugao pravougaonog prozora.
8. Na zahtev za unos Speci fy opposite corner: (Zadajte suprotni ugao), odaberite
ugao po dijagonali od prvog. AutoCAD će vas vratiti u okvir za dijalog New View.
9. Pritisnite dugme OK. AutoCAD će vas vratiti u okvir za dijalog View.
10. Da biste definisali dodatne prikaze crteža, ponovite korake od 2 do 8,
Pozivanje sačuvanih prikaza

Pomoću okvira za dijalog View možete lako da pozovete bilo koji snimljeni prikaz
crteža. Uradite sledece:
1. Sa potpalete View standardne palete alatki odaberite dugme Named Views.
2. Odaberite prikaz crteža koji želite da se pojavi na ekranu.
3. Pritisnite dugme Set Current.
4. Pritisnite OK.
Rad sa prikazima crteža

Da biste određeni prikaz crteža izbrisali, otvorite okvir za dijalog View onako kako je
malopre opisano, odaberite prikaz koji želite da uklonite i pritisnite taster Delete na
tastaturi. Ako želite da promenite ime određenog prikaza, pritisnite ga jednom, a zatim
posle pauze još jednom (da vaša akcija ne bi bila shvaćena kao dvostruki pritisak
mišem). Upišite novo ime, a zatim pritisnite taster Enter.
Ako želite opis crteža, otvorite okvir za dijalog View onako kako je opisano, odabe-
rite željeni prikaz i pritisnite dugme Details. Otvoriće se okvir za dijalog View Details u
kome ćete naći statističke podatke o tom prikazu crteža. Ti podaci su mnogo korisniji
za 3D crteže nego za crteže u ravni.
Na CD-b C rtež ab8-b.dwg koji se koristi u n a red n o j vežbi sa prikazim a crteža nalazi se na kom pakt
disku AutoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: rad sa prikazima crteža

1. Sa kompakt diska otvorite crtež ab8-b.dwg , ukoliko nije ostao na ekranu od pret-
hodne vežbe.
2. Snimite crtež u svoj direktorijum A u to C A D B iblija pod imenom ab8-hdw g.
3. Sa potpalete View standardne palete alatki odaberite dugme Named Views da
biste otvorili okvir za dijalog View.
4. Pritisnite dugme New da biste otvorili okvir za dijalog New View.
5. U polje za tekst upišite top left (gore levo).
6. Pritisnite dugme opcije Define Window, a zatim i dugme opcije Define View Win-
dow. AutoCAD će vas privremeno vratiti u crtež.
7. Na zahtev za unos Speci fy f i rst. corner: (Zadajte prvi ugao), odaberite gornji
levi ugao ekrana. Na zahtev za unos Specl fy opposite corner: (Zadajte suprotni
ugao), odaberite tacku oko središta skladišta. AutoCAD će vas vratiti u okvir za
dijalog New View.
8. Pritisnite dugme OK.
9. Pritisnite dugme New. U polje za tekst okvira za dijalog New View upišite bottom
left (dole levo).
10. Pritisnite redom dugmad opcija Define Window i Define View Window. Na zahtev
za unos Speci fy fir s t corner: odaberite donji levi ugao ekrana. Na zahtev za
unos Speci fy oppos i te corner:, odaberite ponovo tačku oko sredista skladišta.
Kada se vratite u okvir za dijalog New View, pritisnite dugme OK. U okviru za dija-
log View trebalo bi da na spisku vidite oba definisana prikaza, kao na slici 8-13.
Pritisnite OK da biste zatvorili okvir za dijalog View.
rView filS S lik a 8 -1 3 : U okviru za

dijalog V ie w n a la ze se
N-afrostVivm :j 0rih'?sir$ihtG 1 !sanrtitc‘Wewe [
prikazi crteža koje ste
Cutfhfit Vt*w Curartl d efinisali.
Neme j Iscflttetf 1 1 PšfsoBetive I Set.Curreri 1
--*
►lQ]Curfcnt Mcdel 0«
iop Modef ®Worfd 01!
'fii Model V.' oild Ut! | _
O vtailt. i
1 ■ | H wp }
11. Sa potpalete Views standardne palete alatki odaberite dugme Named Views.
U okviru za dijalog View odaberite prikaz bottom 1ef t. Pritisnite dugme Set
Current, a zatim OK. AutoCAD će prikazati odabrani izgled crteža.
12. Snimite svoj crtež. Prjkazi koje ste definisaii sada su sastavni deo baze podataka
crteža.
Poglavlje 8 ♦ Prikazivanje crteža 12 7
K o rišće n je saču v a n ih prikaza pri otvaran ju crteža

Kada imenujete i snimite različite prikaze crteža, to pruža dve prednosti. Najpre, crtež
možete neposredno da otvorite koristeći neki njegov unapred zadati prikaz; zatim,
umesto da otvarate ceo crtež, pomoču definisanog prikaza dete otvoriti samo jedan
njegov deo.
Crtež u određenom prikazu

Imenovane i snimljene prikaze crteža možete da iskoristite i da crtež otvorite u jednom
od njih, ali samo iz AutoCAD-a. (Okvir za dijalog Startup ne nudi ovu mogućnost.) Na
standardnoj paleti alatki pritisnite dugme Open. U okviru za dijalog Select Fi)e odabe-
rite datoteku koju želite da otvorite i potvrdite opciju Select Initial View. Zatim priti-
snite dugme Open. U okviru za dijalog Select Initial View odaberite priikaz koji želite da
se pojavi na ekranu, a zatim pritisnite OK.
Otvaranje dela crteža

Možete da otvorite i samo deo crteža koji je obuhvaćen odredenim prikazom. Ovo ćete
koristiti onda kada budete radili sa vrlo velikim crtežima koji su spori i glomazni za rad
kada su otvoreni u celosti. Na primer, ako imate geodetski plan čitavog regiona, a treba
da radite samo na jednoj njegovoj parceli, tada možete da otvorite prikaz crteža koji
sadrži samo tu parcelu.
Da biste iz aktivnog AutoCAD-a otvorili samo deo crteža, uradite sledeće:
1. Odaberite komandu File o Open. AutoCAD će otvoriti okvir za dijalog Select File.
2. Odaberite crtež, a zatim pritisnite dugme Partial Open. (Dugme Partial Open
moći ćete da koristite samo ako ste za crtež definisali prikaze.) AutoCAD će
otvoriti okvir za dijalog Partial Open, prikazan na slici 8-14.
0peh
pOPtErf 1Losdl>W
)Ena*i■»
0 r—
11 r
19 r
20 r
4SBV108 r
9 r
C W 0 US£L r
COUJMNE- r -J
CONVEYOfi r
D1M r
FIRSRACK r
FIXTURES r
rLov/RAcn. r_
A.
JIJJJLJTC-
___
Inceî
r
5p&i*al «<<iex No
indeK Na
r Urjlaec on cpšr jT ' | Caoccl j Hdp [
S lik a 8 - 1 4 : P o m o ću okvira za d ijalog Partial O p en m o žete da otvorite

sa m o d eo crteža koji je o b u h v a ć e n o d ređ e n im prika 2 om .
3. Sa spiska imenovanih prikaza odaberite prikaz koji vam odgovara.

4. Odaberite jedan ili više slojeva. Ako želite da obuhvatite sve slojeve, pritisnite
dugme Load AIl. (Ako ne odaberete barem jedan sloj, neće se učitati nijedan
objekat. O slojevima govorim u poglavlju 11.) Pritisnite dugme Open.
Kada otvorite deo crteža, dobijate mogucnost da otvorite i njegove druge delove,
odnosno ceo crtež. Odaberite komandu File O Partial Load. (Ovu stavku menija moci
ćete da koristite samo ako je trenutno otvoren deo crteža.) AutoCAD će otvoriti okvir za
dijalog Partial Open. U njemu možete da odaberete drugi prikaz crteža. Da biste otvorili
ceo crtež, odaberite standardni prikaz *Extents*. Ako želite da ,,u hodu" definišete nov
prikaz, pritisnite dugme Pick a Window, a zatim odaberite dva dijagonalna ugla okvira za
nov prikaz. Odaberite slojeve koje želite da uključite u prikaz ili pritisnite dugme Load
All. Na kraju pritisnite OK da biste crtež otvorili u novom prikazu i sa novom specifikaci-
jom slojeva.
K o m b ino vanje prikaza crteža

Opcija Viewports omogućuje da ekran izdelite u više povezanih pravougaonih okvira
(engl. view ports). Zatim u svaki od ovih okvira možete da smestite različit prikaz crteža.
Svrha ovako povezanih prikaza istog crteža jeste olakšavanje crtanja. Na primer:
♦ U jednom od povezanih okvira možete da vidite ceo crtež, a u drugom jedan
njegov uvećani deo.
♦ Istovremeno možete da vidite više međusobno udaljenih delova istog crteža.
jReferenca \ U A u to C A D -u po sto je dve.v/rste okvira Vievvport - pos/ezani (engl. tileđ) i plutajući (engl. float-
^ ing). Plutajući okviri i/ievvport o b ja šn je n i su dalje u nastavku ovog poglavlja (istak n u t tekst),
kao i u poglavlju \7.
U stvari, vi već koristite jedan oblik povezanih prikaza jer je uobičajeni ekranski
prikaz crteža na kome radite zapravo standardna konfiguracija povezanih prikaza sa
samo jednim okvirom.
Kombinovani prikazi imaju sledeće osobine:
♦ Bez obzira koliko prikaza kombinujete, oni zajedno ispunjavaju ceo ekran. Okviri
sa prikazima nisu nezavisni, već medusobno sarađuju u podeli ekrana.
♦ U svakom momentu samo jedan od kombinovanih prikaza može da bude aktivan.
Aktivni prikaz je uokviren debljom linijom.
♦ Končanice se pojavljuju samo u aktivnom okviru.
♦ Ikonica korisničkog koordinatnog sistema (UCS), ukoliko je njeno pojavljivanje
omogućeno, pojavljuje se u svakom od povezanih okvira.
♦ Izmena koju unesete u jedan od kombinovanih prikaza crteža automatski će se
pojaviti i u svim drugim povezanim prikazima (odnosno u svakom prikazu sa
delom crteža u koji ste uneli izmene).
♦ AutoCAD omogućuje da kombinovano prikažete do 96 ovakvih prozora - ali
sumnjam da će to biti potrebno.
♦ Komandu možete da započnete dok ste u jednom od kombinovanih prikaza, a da
je završite u đrugom. Na primer, možete da započnete liniju u jednom okviru, da
pređete u drugi okvir i da liniju završite u njemu.
♦ Definisanu kombinaciju prikaza crteža (konfiguraciju okvira) možete da sačuvate
na disku i po potrebi daje ponovo učitate.
Crtež na slici 8-15 prikazan je pomoću tri povezana okvira. Svaki okvir sadrži pose-
ban prikaz istog crteža.
Poglavlje 8 ♦ Prikazivanje crteža 129
ivS
/• ”
IMMnSniliM rt
.~jr h —.— m .
V -
M - . , i -j
— L-IJ j’/ni1JJfh* *Ti3/t j-i.
y.
*"1 L •* --- •■l/.u -- - ~-
T
' 4
1“J*" 1 *»•
■**•'i
i.jr."jn'
| r -.71 *-»< !
!qn«i
. i.,.. — ^
* fU
S lik a 8 -1 5 : C rtež sa tri p o v ezan a okvira koji sa d rž e različite prikaze istog crteža.
Z o h v o lju je m n a o v o m c rte žu Je rry ju B o n e n F ie ld u iz k o m p o n ije C !o w Volve, O sk o lu sa , A jova.
Konfigurisanje povezanih okvira sa prikazima crteža

Kada kombinujete prikaze, treba da odlučite kako da ih rasporedite na ekranu. Skup
povezanih okvira sa prikazima na2 iva se kortfiguracija (engi. configuration ). AutoCAD
nudi nekoliko gotovih jednostavnih koniiguracija, ali možete da napravite i konfiguracije
po svojoj želji samo ako okvire u ponuđenim konfiguracijama i dajje delite. Okvire
možete medusobno i da spajate. 1konačno, uvek se možete vratiti na jedinstven prikaz
crteža na ekranu.
Pravljenje povezanih okvira

Da biste jedinstvenom okviru, u kome inače radite, dodali nov okvir i s njim ga povezali,
odaberite komandu View o Viewports. Time čete otvoriti podmeni sa AutoCAD-ovim
gotovim konfiguracijama okvira (slika 8-16).
j ]4.smedV!ewpwU. Slika 8-16: P o d m e n i V iew p o rts.
N*wViewpoit(..
lViewpt*t
Z Viewporti
3V«*j»rts
J[091
Podmeni vam pruža priliku da odaberete do četiri kombinacije okvira, posle čega
treba da odgovarate na zahteve za unos koji če se pojaviti u komandnoj Hniji. Na primer,
ako odaberete opciju 2 Viewports, AutoCAD če postaviti zahtev za unos Enter a confi-
guration option [Hori zonta I/Verti cal ] <Verti cal >: (Zadajte opciju za konfiguri-
sanje...). Pritisnite desni taster miša i odaberite opciju Horizontal, odnosno opciju
Vertical, da biste napravili dva horizontalna, odnosno dva vertikalna povezana okvira.
130 Đeo II ♦ Crtanje u dve dimenzije
Ako iz podmenija odaberete opciju 4 Vievvports, AutoCAD će napraviti četiri jednaka

povezana okvjra - po jedan u svakom kvadrantu ekrana. Međutim, ako iz podmenija
odaberete opciju 3 Vievvports, AutoCAD ce ponuditi više konfiguracija sa raziičitim
rasporedom tri povezana okvira. Možda će vas i zbuniti toliki broj mogućnosti.
Konfigurisanje povezanih okvira možete i lakše da obavite ako iz podmenija odabe-
rete stavku New Viewports. Otvoriće se okvir za dijalog Viewports sa karticom New
Viewports u prednjem planu (slika 8-17). Na njoj možete da odaberete konfiguraciju, pri
čemu će je AutoCAD u desnom oknu okvira i vizuelno prikazati.
1jVVie¥*poiU nc S lik a 8 -1 7 : Okvir za dijalog

NmVnt<pQM*' J V ie w p o rts o lakšava biranje
konfig uracije p o vezan ih okvira.
vjwpaftf.
'Active Model Ccffifiqcj) jtio n '
Srigte
Verl»cdl
TM
eeRigM
Thtee6elu*v
T hrefc VefticaF
Thr«e HcnizofVat
Foot Equol
C&
uf Right
Four Left
S«U(l
|Pi»plav d fS * | | Currenr "
[® J Canc*i | tie(p
Ako ste imenovali i snimili prikaze svog crteža, onda možete da zadate koji će se od
njih pojavljivati u određenom okviru konfiguracije. Pritisnite jedan okvir u desnom
oknu (oknu Preview) kartice New Viewports i sa padajuće liste Change view To u dnu
kartice odaberite odgovarajući imenovani prikaz crteža. Ako je vaŠ crtež trodimenzio-
nlan, iz padajuće tiste Setup odaberite opciju 3D, a AutoCAD će u povezanim okvirima
prikazati njegove standardne ortogonalne projekcije. Pošto završite konfigurisanje
povezanih okvira, pritisnite OK da biste se vratili u crtež.
Okvir za dijalog Viewports obično predstavlja najpogodnije mesto za započinjanje
pravljenja povezanih okvira. Međutim, ukofiko vam standardne konfiguracije ne odgo-
varaju, možete ih upotrebiti samo kao polaznu tačku, a zatim koristeći druge opcije
napraviti konfiguraciju kakva vam treba.
U donjem levom uglu kartice New Viewports okvira za dijalog Viewports nalazi se
padajuća lista Apply To. Podrazumeva se da će odabrana konfiguracija povezanih
okvira zauzeti ceo ekran, što znači da de zameniti tekuću konfiguraciju. Međutim, kon-
figuraciju možete da ograničite i samo natekućt (aktivni) okvir. Kao što je ranije obja-
šnjeno, trenutno aktivni okvir je oivičen debljom linijom i u njemu se nala2 e končanice
kursora. Okvir će postati aktivan kada unutar njega pritisnete mišem. Zatim odaberite
komandu View Viewports o New Viewports, sa padajuće liste Apply To odaberite
opciju Current Viewport i konfiguraciju koju želite za taj okvir.
Recimo da se vaša tekuća konfiguracija sastoji od četiri jednaka okvira, pri čemu je
trenutno aktivan gornji levi okvir. Ako tada iz padajuće fiste u okviru za dijafog View-
ports odaberete opciju Four: Equal i primenite je na tekući (aktivni) okvir. AutoCAD će
Poglavije 8 ♦ Prikazivanje crteža ] 31
gornji levi okvir izdeliti na cetiri jednaka okvira. Tako će vaš crtez sada imati sedam
povezanih okvira za prikazivanje crteža.
U klanjanje povezanih okvira

Jedan od povezanih okvira možete da uklonite ako ga spojite sa nekim drugim okvirom.
Da biste jedan okvir spojili s drugim, odaberite komandu View o Viewports O Join. Na
zahtev za unos Sel ect dominant viewport <current viewport>: (Odaberite giavni
okvir <tekuci okvir>), pritisnite okvir koji želite da zadržite ili pritisnite taster Enter ako
želite da zadržite tekuci okvir. Na zahtevza unos Sel ect viewport to joi n : (Odabe-
rite okvir za stapanje), pritisnite susedni okvir koji želite da spojite sa glavnim okvirom.
Kada AutoCAD spoji okvire, iščeznuće prikaz koji se video u ovom drugom okviru.
Susedni okviri koje želite da spojite, pri spajanju moraju obrazovati pravougaonik.
Postoji još samo jedan način da jednim potezom uklonite sve konfiguracije poveza-
nih okvira a to je da odaberete konfiguraciju jedinstvenog okvira: odaberite komandu
View o Viewports o 1Viewport. AutoCAD de u novom jedinstvenom okviru dati prikaz
iz aktivnog okvira prethodne konfiguracije, a ostale prikaze ce odbaciti.
Rad sa povezanim prikazima crteža

PoŠto konfigurišete povezane okvire, treba da ih iskoristite. Najpre za svaki okvir treba
da napravite poseban prikaz crteža.
Pravljenje prikaza za po vezane okvire

Pravljenje prikaza za svaki okvir odvija se u dve faze:
1. Aktivirajte određeni okvir pritiskajući mišem unutar njega.
2. Zumirajte i pomerajte crtež sve dok u okviru ne postignete odgovarajući prikaz
crteža.
lako za svoju konfiguraciju p o v ezan ih okvira m o že te da iskoristite bilo koju zbirku prikaza
Savet
crteža, većin a ko risn ika im a o bičaj da u je d n o m okviru drži ceo crtež, a u o sta lim a pojedine
^ njeg o ve u v e ć a n e delove.
Crtanje u više povezanih okvira u isto vrem e

Pošto u povezane okvire smestite odgovarajuće prikaze crteža, možete početi da radite
na njemu. Velika prednost povezanih okvira je to što sa crtanjem možete da počnete
u jednom okviru, a da završite u drugom. Može vam, na primer, zatrebati da povučete
liniju s jednog kraja crteža na drugi. Ako je crtež veliki, a prikažete ga u jedinstvenom
okviru, teško ćete tačno uočiti gde treba da počnete liniju, a gde da je završite. Osnovne
faze postupka crtanja u više povezanih okvira su sledeće:
1. Pritisnite jedan od povezanih okvira u kome želite da započnete crtanje. U njemu
se može nalaziti detaljan prikaz jednog ugla crteža.
2. Započnite komandu za crtanje i zadajte potrebne opcije. Zadajte sve neophodne
koordinate onako kako biste to inače uradili.
3. Da biste crtanje nastavili u nekom drugom okviru, aktivirajte ga pritiskom
mišem. Nastavite komandu, zadajući potrebne koordinate.
4. Komandu, isto tako, možete da nastavite i u trećem okviru kada ga aktivirate.
Radite na opisani način sve dok komandu ne završite. Ako na ekranu imate i okvir
sa prikazom celog crteža, u njemu ćete sve vreme moći da pratite svoj rad.
P o v ezan e okvire m o že te da iskoristite i za u n o še n je izm en a u crtež. K o m a n d e za m odifiko-

Referenca
v a n je crteža o p isa n e su u po glavljim a 9 i 10.
Sve komande, izuzev onih koje menjaju prikaz (zumiranje, pomeranje i pravljenje
prikaza), mogu se započeti u jednom okviru, a završiti u drugom.
Snimanje i ponovno učitavanje konfiguracija povezanih okvira

Konfiguraciju povezanih okvira sa prikazima crteža možete da snimite na disk. Ako
uhvatite sebe da stalno iznova pravite jednu te istu konfiguraciju, onda je poželjno da je
snimite. Snimanje konfiguracije u stvari se svodi na njeno imenovanje. Zatim je možete
učitati onda kada vam zatreba.
Snim anje konfiguracije povezanih okvira

Pošto napravite odgovarajuđu konfiguraciju okvira za prikazivanje crteža, uradite sle-
dece kako biste je snimili:
1. Odaberite komandu Vievv d>Viewports o New Viewports ukoliko okvir za dijalog
Viewports nije vec otvoren.
2. U polje New name upišite ime konfiguracije koju želite da snimite i pritisnite
dugme OK.
Im e n a konfiguracija po vezan ih okvira sad a m ogu d a im aju do 2 5 5 znakova, u klju ču ju ći
i razm ake.
Ponovno učitavanje konfiguracije povezanih okvira

Pošto se vratite u jedinstven okvir jli na koriščenje neke druge konfiguracije okvira,
konfiguraciju snimljenu na disk možete ponovo da učitate na sledeći način:
1. Odaberite komandu View O Viewports d>Named Viewports. AutoCAD će otvoriti
okvir za dijalog Viewports sa karticom Named Viewports u prednjem planu
(slika 8-18).
2. Odaberite ime konfiguracije koju želite da učitate.
3. Pritisnite OK.
\ V V ie w p o it t rnxi S lik a 8 -1 8 : Na kartici

N a m e d V ie w p o rts okvira
Ujrtem fpur
za d ijalog V ie w p o rts
p o p isa n e su sn im lje n e
v^jv^pcrir
konfiguracije povezanih
■•Aciive Wod«l Lonfrgufafton'
hi live okvira sa prikazim a crteža.
| «~1 Cmatf j |
Poglavlje 8 ♦ Prikazivanje crteža ] 33
Ma CD-i 7
C rtež ab8-c.dw g koji se koristi u sle d e ć o j vežbi pravljenja, im e n o v a n ja i ućitavan ja konfigu-
racija p o v eza n ih okvira sa p rikazim a n alazi se na ko m p ak t disku AutoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Plutajucl okviri za prikaz crteža

U A u to C A D -u p o sto je dva tipa okvira za prikaz crteža, p o veza n i okviri, o ko jim a s e govori u ovom
poglavlju, i p lu ta ju d okviri, o ko jim a govorim u poglavlju 17. O v e d ve vrste okvira im aju m n o g e
sličn o sti, ali im se n a m e n e razliku ju . P o v e za n i okviri, u n a č e lu , o lak šav aju crtan je i u ređ ivan je crteža,
a p lu taju ći okviri ug lavn o m se ko riste u p rip em i crteža za šta m p u .
P o m o ć u p lu taju ćih okvira pravite rasp o red prikaza, što z n a či d a sa e k ra n o m m o že te d a postu-
pate kao sa listo m h artije. Na ovom e le k tro n sk o m listu hartije pravite p lu ta ju će okvire, m o žd a i blok
zaglavlja crteža. P o m o ć u p lu ta ju ćih okvira m o ž e te d a n ap ravite v iše „listova". Svaki plutajući okvir
m o ž e da p rik aže različit d e o crteža - baš kao i svaki od p o v eza n ih okvira. M eđ u tim , p lutaju ći okviri
o m o g u ć a v a ju d a po to m sv e te prikaze o d šta m p a te n a je d n o m listu hartije. To n e m o že te p o m oću
p o v e za n ih okvira, je r o n i slu že sa m o za p riv re m e n o prik azivan je različitih d elo va crteža dok u njega
u n o site iz m e n e i u re đ u je te ga. U p lu ta ju ćim okvirim a, m e đ u tim , crtež m o ž e te i d a d o p u n ja v a te i da
ga u re đ u je te .
Na o v o m m e stu s e b av im o p o v e za n im o kvirim a je r su o n i p o m o ć n o sred stvo za crtan je i ure-
đ ivan je crteža. O p lu taju ćim okvirim a ć e m o govoriti u poglavlju 17 (šta m p a n je crteža na ploteru i
šta m p a č u ), je r o n i i slu že prip rem i crteža za šta m p u .
Vežba: pravljenje, im enovanje i učitavanje konfiguracija povezanih okvira

1. Otvorite crtež ab8-c.dwg sa kompakt cliska.
2. Crtež snimite u direktorijum A u to C A D B iblija pod imenom ab8-2.dwg.
3. Komandom View <>Viewports o New Viewports otvorite okvir za dijalog
Viewports.
4. Na spisku sa leve strane okvira za dijalog odaberite stavku Three: Above. Priti-
snite OK. AutoCAD će napraviti tri povezana okvira.
5. Pritisnite unutar donjeg levog okvira Viewport. Na potpaleti Zoom standardne
palete alatki pritisnite dugme Zoom Window i razvucite pravougaoni prozor oko
leve strane modela zavrtnja (gornji deo crteža).
6. Pritisnite unutar donjeg desnog okvira Viewport. Na potpaleti Zoom standardne
palete alatki pritisnite dugme Zoom Window j razvucite pravougaoni prozor oko
donjeg levog deia crteža (ne obuhvatajući blok zaglavlja).
7. Pritisnite unutar gornjeg okvira Viewport. Na potpaleti Zoom standardne palete
alatki pritisnite dugme Zoom Extents. Na slici 8-19 prikazani su rezultati vaših
akcija.
8. Odaberite komandu View O Viewports O New Viewports. U polje New name
upišite 3 view O Ring, a onda pritisnite OK.
9. Dok je gornji okvir Viewport još aktivan, odaberite komandu View C Viewports
o ] Viewport. AutoCAD će u jedinstvenom okviru dati prikaz iz okvira koji je
poslednji bio aktivan.
10. Odaberite komandu View O Viewports O Named Viewports.
11. Odaberite 3 view 0 Ri ng i pritisnite OK. AutoCAD će učitati snimljenu konfigu-
raciju okvira, zajedno sa odgovarajućim prikazima crteža u svakom od njih.
12. Snimite crtež.
134 Deo U ♦ Crtanje u dve dimenzije
S lik a 8 -1 9 : Tri p o v ezan a okvira sa tri različita prikaza istog crteža.
R otacija pravca sk o ka kursora

Nisu svi crteži u ravni sastavljeni samo od horizontala i vertikala. U odredenim crte-
žima znatan broj objekata se crta pod nekim uglom. Kao primer može da posluži
pomoćni crtež objekta koji treba da prikaže „stvarnu ve)ičinu“ nagnutih površina.
Ponekad je korisno kada možete da rotirate končanice tako da se poklope sa glavnim
uglovima na crtežu.
Pogledajte sliku 8-20. Veliki deo prikazanog crteža predstavljaju linije povučene pod
kosim uglom. Takav crtež možete da nacrtate na četiri načina:
♦ uobičajenim postupkom, uz zadavanje određenih uglova,
♦ rotiranjem praoca skoka kursora (engl. snap rotation ), što istovremeno za isti ugao
rotira i pomoćnu mrežu i končanice,
♦ pravljenjem novog korisničkog koordinatnog sistema (UCS),
♦ crtanjem u ortogonalnom režimu, uz kasnije rotiranje objekta.
O pravljenju novog koordinatnog sistema govorićemo u nastavku ovog poglavlja.
Ako više objekata treba da nacrtate pod istim uglom, recimo od 45 stepeni, onda za
taj ugao možete da rotirate pravac kretanja kursora. AutoCAD će rotirati i pomoćnu
mrežu i končanice da bi se prilagodio zahtevu. Ova tehnika najbolje radi ako preciznost
ucrtavanja dopušta korišćenje kontrolisanog skoka kursora. Možete da je iskoristite i
za vodenje kursora pod određenim uglom kada treba direktno da unesete rastojanje,
mada nova mogućnost polarnog trasiranja u AutoCAD-u 2000 u veiikoj meri eliminiše
takvu potrebu, toliko čestu u prethodnim verzijama programa.
^Bt Kao što je o b ja šn je n o u poglavlju 6, kada pravite poligon A utoC A D će au to m atsk i njegovu
do n ju ivicu postaviti h o rizo n taln o , izu zev ako p o lu p re čn ik ne za d a te b iraju ći m iše m tačke na
> ekran u. Ako d o n ja ivica po lig o n a treba da b u d e isk o še n a pod o d re đ e n im ug lo m , a polu-
prečn ik želite da u n e se te n u m e ričk i, n a jla k še je da rotirate pravac kretanja kursora (S n ap ).
A utoC A D će tada d o n ju ivicu po ligona poravnati s novim pravcem .
Poglavtje 8 ♦ Prikaiivanje crteža ]35
Slika 8-20: 2a 2D crteže, kao što je ovaj, treba da razm otrite različite m og u ćn o sti,
na prim er rotiranje m re že ili p ravljen je novog ko o rd in atn o g sistem a .
Z a o v a j crrei la h v a tju je m R o b e r tu M o c k u iz k o m p a n ije D exter, Ferfitd, A jova.
Da biste promenili ugao kretanja kursora, odaberite komandu Tools <> Drafting Set-
tings (ili na statusnoj liniji desnim tasterom miša pritisnite dugme SNAP, pa iz priručnog
menija odaberite stavku Settings), pri Čemu ce se otvoriti okvir za dijaiog Drafting Set-
tings. U odeljku Snap pronadite polje Angle i u njega upišite odgovarajući ugao.
U istom okviru možete da postavite i početak pomoćne mreže (parametri X base i Y
base). Ovim samo obezbeđujete da mreža prode kroz odabranu tačku, što je izuzetno
važno ako pri crtanju koristite kontrolisani skok kursora. Ako upravo počinjete da
crtate objekat, za početak pomoćne mreže odaberite tačku 0,0 i crtajte služeći se posto-
jećim definisanim tačkama. Medutim, kada objekat već postoji na crtežu, a vi želite da
nastavite da crtate, onda je ponekad veoma korisno ako promenite početak pomoćne
mreže. Zadavanje početka mreže (parametara X base i Y base) ne utiče na koordinate
koje su vezane za korisnički koordinatni sistem (UCS). O korisničkom koordinatnom
sistemu govorićemo u narednom odeljku.
K o o rd in a te o d re đ e n e tačke m o že te sazn ati p o m o ć u k o m a n d e ID. Kad a to uradite, zad ajte ih
kao p a ra m e tre X b a se i Y b ase. O ko m a n d i ID govori se u poglavlju 13.
Da biste se vratili na crtež, pritisnite OK. Proverite da li je pomoćna mreža uključena.

Končanice i mreža odražavaju nov ugao pravca po kome se kreće kursor. Slika 8-21
prikazuje isti crtež, ali sada uz ugao kretanja kursora od 45 stepeni. Možete da vidite da
su i končanice pod istim uglom. Njihova veličina je podešena na 100 procenata veličine
ekrana, što može da bude korisno kada rotirate mrežu.
P o m o ćn a m reža n e m ora da b u d e u klju če n a , ali je m no g o b o lje ako je ste o n d a kada ste pri-
m o ran i da crtate pod n ekim n e u o b iča je n im uglom .
Umesto da podešavate ugao pravca po kome se kreće kursor, možete da napravite

nov korisnički koordinatni sistem (UCS). Dobićete slične rezultate, osim što se pro-
mena koordinatnog sistema odražava i na koordinate X i Y. Korisnički koordinatni
sistem se ponaša mnogo fleksibilnije kada crtež započnete u tri dimenzije.
136 Deo II ♦ Crtanje u dve dlmenzije
S lik a 8 - 2 1 : U gao pravca po ko m e s e kre će kursor na o vo m crtežu po stavljen je

na 45 step e n i. Z a p a zite da je i p o m o ć n a m re ža rotirana za isti ugao.
K o risn ički koordinatni sistem i

U AutoCAD-u se za crtanje standardno koristi globalni koordinatni sistem (engl. World
Coordinaie System ). Njegov početak se nalazi u tački 0,0, a merenje ugla počinje iz
smera istoka. Kada se na crtežu koristi globalni koordinatni sistem, unutar njegove
ikonice se pojavljuje slovo W (slika 8-22).
S lik a 8 - 2 2 : Iko n ica U C S-a sa slo vo m W, koje p o ka zu je da se za c r t e i
koristi globalnr ko o rd in atn i sistem .
Korisnički koordinatni sistem (UCS) možete lako da napravite i da ga snimite

zajedno sa crtežom. Pravljenje korisničkog koordinatnog sistema je neophodno za
crtanje u prostoru, ali je korisno i 2 a crtanje u ravni.
Kada želite da definišete korisnički koordinatni sistem za dvodimenzionalan crtež,
onda treba da zadate ugao rotacije osa X i Y, kao i koordinatni početak. Koordinatni
početak tada dobija koordinate 0,0. AutoCAD sadrži više opcija za definisanje korisnič-
kog koordinatnog sistema.
Opcije korisničkog koordinatnog sistema

Kada poželite da napravite korisnički koordinatni sistem, odaberite komandu Tools O
New UCS. (Možete da odaberete i odgovarajuce dugme na potpaleti UCS standardne
palete alatki.) Otvoriće se podmeni sa opcijama navedenim u tabeli 8-2.
Odaberite komandu Tools O Move UCS da biste samo premestili koordinatni poče-
tak, ne menjajući ugao osa XY. Ova opcija je slična opciji Origin. Možete da zadate nov
koordinatni početak ili, kod crteža u tri dimenzije, da pomerate početak u oba smera
duž ose Z za određeni broj jedinica (tzv. dubina po osi Z).
Poglavlje 8 ♦ Prikazivanje crteža 13 7
K o m a n d o m T o ols O O rth o g ra p h ic U C S otvorićete p o d m e n i sa neko liko u n ap red p o d e se n ih

prikaza. Oni s e koriste sa m o kod crtanja u tri d im e n zije . V iše o n jim a sa zn a će te u poglavlju 21.
Tabeia 8-2 Opcije korisnlčkog koordtnatnog sistema

O pcija ZnaČenje
VVorld Standardni korisnički koordinatni sistem , sa horizontalnom osom X i vertikalnom osom
Y i koordinatnim početkom u tački 0,0.
Object Om ogućuje da koordinatni sistem poravnate sa objektom. U načeiu, AutoCAD če najbližu
tačku definisanu OSNAP markerom uzeti za koordinatni početak, a osu X poravnati sa
objektom. Na primer, ako kao objekat odaberete liniju, njena krajnja tačka, koja je bliža
taćki valeg izbora, postaće koordinatni početak, a osa X će se poravnati sa pravcem linije.
Kada kao objekat izaberete krug, osa X će se usmeriti ka tački koju odaberete na kružnici.
Face Korisnički koordinatni sistem poravnava se prema odabranoj strani tela u prostoru.
View Ose X i Y se poravnavaju prema tekućem izgledu. Kada se koristi u trodimenzionalnim
crtežima, AutoCAD bira proizvoljnu tačku za koordinatni poćetak.
Origin Om ogućuje zadavanje novog koordinatnog početka u odnosu na postojeći.
Z Axis Vector Om ogućuje zadavanje pozitivnog sm era ose Z. Ne koristi se kod dvodimenzionalnih crteža.
3 Point Om ogućuje zadavanje tri tačke. Prva tačka je koordinatni početak, druga označava
pozitivan sm er o se X, a treća pozitivan sm er ose Y.
X Oko postojećeg koordinatnog početka rotira ose Y i Z za ugao koji možete da zadate.
Koristi se kod trodim enzionalnih crteža.
Y Oko postojećeg koordinatnog početka rotira ose X i Z za ugao koji m ožete da zadate.
Koristi se kod trodimenzronalnih crteža.
Z Oko postojećeg koordinatnog početka rotira ose X i Y za ugao koji možete da zadate.
Koristi se kod trodim enzionalnih crteža.
Snimanje i ponovno učitavanje namenskog korisničkog

koordinatnog sistema
Pošto napravite korisnički koordinatni sistem, možete ga snimiti. a zatim se lako po
potrebi prebacivati između njega i globalnog koordinatnog sistema. Da biste snimili
korisnički koordinatni sistem, uradite sledeće:
1. Podesite korisnički koordinatni sistem prema uputstvima iz prethodnog odeljka.
2. Odaberite komandu Tools O Named UCS. AutoCAD će otvoriti okvir za dijalog
UCS sa karticom Named UCSs u prednjem planu (slika 8-23). Ako na spisku ne
pronađete vaš koordinatni sistem, onda on još nije imenovan i kao takav
(Unnamed) je istaknut. Na spisku su imena ranije snimljenih koordinatnih sistema,
pa spisak možete iskoristiti da se vratite u jedan od njih ili u globalni koordinatni
sistem (WCS).
3. Pritisnite unutar istaknutog teksta Unnamed. Upišite ime za svoj koordinatni
sistem i pritisnite taster Enter. Ime može da ima do 255 znakova, ukljućujući
razmake.
Da biste snimljeni UCS ponovo učitali, odaberite komandu Tools O Named UCS.
(Možete i da odaberete dugme Display UCS Dialog sa potpalete UCS standardne palete
aiatki.) Sa spiska odaberite odgovarajući UCS i pritisnite dugme Set Current, a zatim
pritisnite dugme OK.
138 Deo H ♦ Crtanje u dve dimenzije
S lik a 8 -2 3 : P o m oću okvira za

d ijalog U C S m o že te da sn im ite
fJamed UCS4 j otthr.)Qraphic UG5* j Sethnj^ j i da p o n o vo učitate korisnički
Cuttent U rS Urtnameđ ko o rd in atn i sistem .
H_______________________ &et£uieiy
ev/did
OPtevious
ertd o( Itne
Line abject
Lir | Catcel j Heip j
Pomodu istog okvira za dijalog možete se vratiti u koordinatni sistem koji ste pret-
hodno koristili. Brže je, međutim, ako pritisnete dugme UCS Previous na potpaieti UCS
standardne palete alatki. Pritiskajuci ovo dugme, možete brzo da se prebacujete
između dva korisnička koordinatna sistema.
Da biste izbrisali definisani korisnički koordinatni sistem, odaberite ga u okviru za
dijalog UCS i pritisnite taster Del.
Podešavanje prikaza ikonice UCS

Kada započnete nov crtež, ikonica UCS se u njemu nalazi u tački 0,0. Ikonica standardno
ostaje u koordinatnom početku i onda kada pomerate crtež. Zbog toga se ona u jednom
trenutku može naći i usred crteža. Kada se na ekranu ne nalazi tačka 0,0, ikonica se
vraća u donji levi ugao ekrana.
Ikonicu UCS možete potpuno da uklonite. Ako dvodimenzionalni crtež ne radite u
podešenom koordinatnom sistemu, onda nema razloga da ikonica UCS stoji na ekranu.
Isto tako, AutoCAJD-u možete da naložite da ikonicu UCS prikazuje isključivo u donjem
levom uglu ekrana. Smisao ovoga je očigledan - ikonica vam neće smetati da crtate.
Kada pravite nov koordinatni sistem, onda de vam ikonica UCS u koordinatnom
početku pomoći da se orijentišete. Kada se ikonica UCS nalazi u koordinatnom početku,
u njoj se pojavljuje znak plus. Međutim, uvek kada je koordinatni početak izvan ekrana
ili je tako blizu ivice da ikonica ne može da se smesti, AutoCAD đe je postaviti u donji
levi ugao ekrana.
Da biste podesili prikazivanje ikonice UCS, odaberite komandu Vievv O Display O
UCS Icon. (Nemojte da je pomešate sa komandom Tools o New UCS kojom se podešava
koordinatni sistem.) Otvoriće se podmeni sa sledećim stavkama:
♦ I c o d : prikazuje/ne prikazuje ikonicu UCS.
♦ Icon Origin: ikonicu postavlja/uklanja iz koordinatnog početka.
Rad sa namenskim koordinatnim sistemom

Iako možda još uvek ponešto nije jasno, kada budete pokušali da napravite sopstveni
koordinatni sistem, sve će se razjasniti.
Pogiavlje 8 ♦ Prikazivanje crteia ]39
U sledecoj vežbi cete crtati u namenskom korisnićkom koordinatnom sistemu i

povući osnovne poteze crteža, prikazanog ranije na slikama 8-20 i 8-21, koji predstavlja
kućište ležaja komercijalne sušnice,
Na CD-M C rtež a b8-d.dw g koji se koristi u vežb i crtan ja u ko risn ičko m k o o rd in atn o m sistem u nalazi se
na ko m p ak t disku AutoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: crtanje u nam enskom korisničkom koordinatnom sistem u

1. Otvorite crtež ab8-d.dwg sa kompakt diska,
2. Snimite crtež u svoj direktorijum A u to C A D Biblija pod imenom ab8-3.dwg . Tre-
balo bi da režim ORTHO bude uključen. Ako je potrebno, ukijučite i režim
OSNAP. Za stalne OSNAP markere odaberite samo krajnje tačke.
3. Odaberite komandu Tools o New UCS d>Z. Pošto na crtežu još nema objekata, ne
možete da koristite opcije 3 Point ili Object, koje bi inače bile korisne.
4. Na zahtev za unos Speci fy rotation angle about / axis <90>: (Zadajte ugao
rotacije oko ose Z), upišite 45 J. Ikonica UCS i končanice prikazaće se pod uglom
od 45 stepeni.
5. Sa palete alatki za crtanje (Draw) odaberite pravougaonik (Rectangle). Na zahtev
za unos odaberite tačku u donjem srednjem delu crteža. Na zahtev za unos Spec-
ify other corner point: (Zadajte tačku za drugi ugao), upišite @3-15/16,31/32
J. AutoCAD će napraviti pravougaonik pod ispravnim uglom.
6. Započnite komandu LINE. Na zahtev za unos Speci fy first point; (Zadajte
prvu tačku), odaberite OSNAP marker From. Na zahtev za unos Base poi nt:
(osnovna tačka), iskoristite markiranje krajnje tačke objekata da biste odabrali
tačku © prema sljci 8-24. Na zahtev za unos <0f fset> :(Pomak), upišite @-1/8,0 J.
Na zahtev za unos Speci fy next point or [Undo]: (Zadajte sledeću tačku ili
opciju...), upišite @5-3/16<93.3 J. Završite komandu LINE.
S lik a 8 - 2 4 : C rta n je o sn o v e kućišta ležaja p o m o ću n a m e n sk o g

k o o rd in atn o g sistem a .
140 Deo II ♦ Crtanje u đve dimenzije
7. Započnite ponovo komandu LINE. Sledite zahteve za unos:

Specify first point: Odaberite OSNAP marker From.
Base point: I s k o r i s t i t e marki ranj e k r a j n j e tačke obj ekata da b i s t e
odabra1 i tačku © .
<Offsett>: @1/16,0 J
Specify next point or [Unđo] : Pornerite kursor za 90° u odnosu no
UCS. 35/64 J. (Setite se da je UCS rotiran za 45 stepeni, tako da 90
stepeni izgleda kao 135 stepeni.)
Ako je potrebno, pritisnite dvaput taster F6 da bi se pojavile polarne
koordinate. To će pomoći da kursor pomerate u smeru ugla od 90°.
Specify next point or [Undo]: Pomerite kur s or u smeru ugla od 180''.
3-9/64 J
$pecify next point or [C1ose/Undo]: Pomerite kur s or u smeru uala od
2 7 0 35/64 J
Specify next point or [C1 ose/Undo]: c J (da b i s t e z a t v o r i l i konturu
o b j e k t a }.
8. Započnite komandu LINE. Na zahtev za unos Speci fy fi rst point:, odaberite
OSNAP marker From. Na zahtev za unos Base poi nt:, iskoristite markiranje
krajnje tačke objekata i odaberite tačku © prema slici 8-25. Na zahtev za unos
<0ffset>:, upišite @1/16,0 J.
9. Na zahtev za unos Speci fy next point or [Undo]:, ponovo odaberite marker
From. Na zahtev za unos Base poi nt:, služeći se markiranjem krajnje tačke obje-
kata odaberite tačku ©. Na zahtev za unos <0f fset> :, upišite @1/8,0. J i time
završite crtanje modela (slika 8-25). Završite komandu LINE.
Slika 8-25: Dovršena osnova

kućišta ležaja.
10. Kada ovo ne bi bila samo vežba, nastavili biste rad na crtežu, u kom slučaju bi
trebalo da snimite njegov koordinatni sistem. Odaberite komandu Tools
Named UCS. U okviru za dijalog UCS pritisnite tekst Unnamed. UpiŠite Rotated 45
i pritisnite taster Enter.
11. U još uvek otvorenom okviru za dijalog, na spisku pritisnite stavku World, zatim
pritisnite dugme Set Current, a onda dugme OK da biste se vratili u crtež. Ikonica
UCS i končanice vratiće se u uobičajeni poiožaj.
Poglavfje 8 ♦ Prikazivanje crteža ] 41
12. Da biste se vratili u koordinatni sistem Rotated 45, odaberite komandu Tools o
Named UCS, što će otvoriti okvir za dijalog USC. Sa spiska odaberite ime Rotated
45 i pritisnite dugme Set Current. Pritisnite dugme OK. AutoCAD će vas vratiti u
koordinatni sistem Rota ted 45.
13. Snimite crtež.
Izo m etrijsko crtan je

lzometrijskim crtanjem se postiže trodimenzionalni utisak objekata nacrtanih u ravni.
Svako dete danas zna da nacrta trodimenzionalnu kocku. Umesto kvadrata koji pred-
stavljaju strane kocke, crtaju se paralelogrami, što kocki daje prostornu dimenziju.
AutoCAD omogućuje da uradite baš to.
iteCD-a Ako se bavite izo m etrijsk im crta n je m , o n d a treba da na ko m p ak t disku potražite program Iso-
O m aker. O vaj program koji se slo b o d n o distribuira pretvara d v o d im e z io n a ln e objekte u
izo m e trijsk e m o d e le i tim e v eo m a sk ra ću je v re m e p o treb n o za njihovo crtanje. Po g led ajte u
d irekto rijum \Softw are\Chap08\lsom aker.
Izometrijske ravni
AutoCAD koristi komandu ISOPLANE (skraćeno od izometrijska ravan) da bi končanice
rotirao za ugao koji je potreban za izometrijsko crtanje. Zatim se redom prebacujete iz
jedne u drugu izometrijsku ravan (levu, desnu i gornju) da biste u njima crtali. Kada
prelazite iz jedne u drugu ravan, AutoCAD odgovarajuće menja ugao končanica, pravca
skoka kursora i mreže. Ovi uglovi su 30 stepeni za osu X, 90 stepeni za osu Z i 150 stepeni
za osu Y. Pri prelaženju iz jedne ravni u drugu, vidite kako končanice prate promenu
ugla. Slika 8-26 prikazuje standardnu izometrijsku kocku - možete da vidite njene tri
strane: levu, desnu i gornju. Končanice su na slici podešene za desnu izometrijsku
ravan.
Leva ravan Cornja ravan
Desna ravan
Osa x
Osa y
Izometrija se ne koristi često kod tačnog crtanja, jer je teško da se precizno zadaju
potrebne tačke. Isto tako, mogućnost stvarnog trodimenzionalnog predstavljanja
objekata gotovo je istisnula izometriju. Pa ipak, izometrija se može uspešno primeniti
za svrhe ilustrovanja, kada tačne dimenzije objekata nisu od primarnog značaja.
142 D e o II ♦ Otanje u dve dimenzije
Za izo m etrijsko crta n je treba Što v iše da koristite režim ko n tro lisan o g skoka kursora, kao i
Savet
O SN A P m a rk ere . Isto tako, p o d e site v eličin u kursora na 100 p ro cen ata velidine ekrana kako
biste la kše seb i predstavili izo m etrijsk e ravni. (O d a b erite ko m a n d u T o ols O O p tio n s i pritisnite
karticu D isplay.) P o m o ć n a m re ža , takođe, m o že da b u d e od velike koristi.
Crtanje u izometrijskom režimu

Da biste započeli da radite u izometrijskom režimu, komandom Tools d>Drafting Set-
tings otvorite okvir za dijalog Drafting Settings. Na kartici Snap and Grid, u odeljku Snap
Type & Style, odaberite opciju kretanja kursora po tačkama pomoćne mreže (opciju
Grid snap), ukoliko nije ved odabrana, a zatim opciju Isometric snap. Kada ste ved u
okviru, možete po želji da uključite i opcije Snap i Grid. Pritisnite taster OK. Pošto
predete u izometrijski režim rada, iz jedne ravni u drugu čete moči da prelazite pritiska-
judi taster F5.
Crtanje linija u izometrijskom režimu prilično je jednostavno ukoliko su one para-
lelne sa izometrijskim ravnima. Krugove i lukove u izometrijskom režimu treba crtati
kao elipse i eliptične lukove. U izometrijskom režimu komanda ELLIPSE ima dodatnu
opciju Isocircle.
Vežba: crtanje u izom etrijskom režim u

1. ZapoČnite nov crtež izborom opcije Start form Scratch.
2. Snimite crtež u direktorijum A u to C A D B ib lija pod imenom a b 8 4 .d w g .
3. Pritisnite desnim tasterom miša dugme SNAP na statusnoj liniji i iz priručnog
menija odaberite stavku Settings. Na kartici Snap and Grid, u odeljku Snap Type
&Style, odaberite opciju Grid snap (ukoliko nije već odabrana) i opciju Isometric
snap.
4. U odeljku Snap, parametar Snap Y podesite na vrednost 0.5 i potvrdite opciju
Snap On. U odeljku Grid, parametar Grid Y podesite na vrednost 0.5 i potvrdite
opciju Grid On. Pritisnite dugme OK da biste se vratili u svoj crtež.
5. Odaberite komandu Tools O Options i pritisnite jezičak kartice Display. U polju
Crosshair size izmenite veličinu kursora na 100. Pritisnite dugme OK.
6. Pritiskajte taster F5 sve dok ne ugledate zahtev za unos CIsopl ane Lef t> (leva
izometrijska ravan).
prvu tačku), služeći se prikazom koordinata odaberite tačku 3.4640,2, koja je
određena skokom kursora. (Možda ce trebati malo vremena da tačku nađete
- samo budite strpljivi.) Na zahtev za unos Spec ify next point or [Undo]:
(Zadajte sledecu tačku ili izvršite komandu...) odaberite tačku 6.4950,0.25. (Ako
je potrebno pritiskajte taster F6 da biste dobili dinamički prikaz apsolutnih koor-
dinata.) Na sledeći zahtev za unos Speci fy next point or [Undo]:, odaberite
tačku 6.4950,1.25. Na zahtev za unos Speci fy next point or [C1 ose/Undo]:,
odaberite tačku 3.4640,3. Na sledeći zahtev za unos Speci fy next point or
[C1ose/Undo]:, pritisnite desni taster miša i iz priručnog menija odaberite
komandu Ciose da biste zatvorili levu stranu modela. Sve pobrojane tačke
određene su skokom kursora. Rezultat vašeg rada prikazan je na slici 8-27.
8. Pritisnite dvaput taster F5, sve dok u komandnoj liniji ne ugledate tekst
<Isop 1ane Ri ght> (Desna izometrijska ravan).
Pogiavlje 8 ♦ Prikazivanje crteža ]43
S lik a 8 -2 7 : Leva strana

g v o zd e n e ploče. Veličina
kursora je p o većan a na
100 p ro cen ata veličin e
ekrana.
9. Započnite ponovo komandu LINE. Na zahtev za unos Speci' fy first poi nt:,
odaberite tačku 6.4950,1.25. Pritisnite dvaput taster F6 da biste dobili dinamički
prikaz polarnih koordjnata. Na zahtev za unos Speci fy next point or [Undo]:,
odaberite tačku 2.0000<30. Na zahtev za unos Speci fy next point or [Undo]:,
služeći se prikazom polarnih koordinata povucite liniju do tačke 1.0000<270. Na
zahtevza unos Speci fy next point or [C1 ose/Undo]:, povucite liniju do tačke
2.0000<210. Završite komandu HNE.
10. Pritisnite dvaput F5 i ugledačete u komandnoj liniji tekst <1sopl ane Top> (Gornja
izometrijska ravan). Započnite komandu LINE. Započnite je u tački 8.2270,2.25.
Povucite liniju do tačke 3.500<150 (ne brinite, ako u prikazu stoji 3.4999) i odatle
povucite drugu liniju do tačke 2.000<210. Završite komandu LINE. Ovime ste
dovršili okvir.
11. Sa palete alatki za crtanje (Draw) odaberite elipsu (Ellipse). Pritisnite desni taster
miša i iz priručnog menija odaberite opciju Isocircle. Na zahtev za unos Speci fy
center of isocircle: (Zadajte centar izometrijskog kruga), odaberite tačku
5.1960,3. Na zahtev za unos Speci fy radius of isocircle or [Diameter]:
(Zadajte poluprečnik izometrijskog kruga ili opciju...), upišite .5 J. AutoCAD će
nacrtati elipsu. Trebalo bi da crtež odgovara slici 8-28.
12. Vratite velicinu kursora na prvobitnih 5% veličine ekrana. Snimite crtež.
Slika 8-28: D o vršen a gvo zden a

p lo ča sa rup o m , crtana
izom etrijski.
U izo m e trijsk o m režim u rada v e o m a je po g o d n o a k o je u klju čen prikaz polarnih koordinata,

Sevet
Njih je m n o g o la k še razu m eti nego n e o b ič n e a p so lu tn e ko o rd in ate tačaka o d ređ e n ih sko ko m
ku rso ra ko je g e n e riše k o m a n d a ISO P LA N E.
144 Deo It ♦ Crtanje u dve dimenzije
Sažetak
U ovom poglavlju ste naučili kako da upravljate prikazom crteža.
Upoznali ste komande PAN i ZOOM, uključujuči i pomeranje, odnosno zumiranje
crteža u realnom vremenu, kao i mnoge opcije komande ZOOM. AutoCAD ima dodatnu
podršku za pomeranje i zumiranje crteža, namenjenu Microsoftovim miševima Intelli-
Mouse. Crtež možete da pomerate i zumirate i u prikazu Aerial.
Kada je crtež veliki, onda je zgodno da napravite više njegovih prikaza koje, po
potrebi, možete brzo da učitavate. Još jedan način za posmatranje crteža omogućuju
povezani okviri. Svaki od povezanih okvira može da sadrži drugačiji prikaz crteža.
Crtanje čak možete da započnete u jednom, a da ga završite u drugom povezanom
okviru. Kada utvrdite da ste napravili dobru konfiguraciju povezanih okvira, možete da
je snimite.
Kada crtate pod nekim kosim uglom, onda možete da izmenite ugao pravca skoka
kursora i ugao pomoćne mreže, ili da napravite potpuno nov korisnički koordinatni
sistem. Namenske korisničke koordinatne sisteme možete da snimite i da ih učitate
onda kada vam zatrebaju. Posmatranje crteža iz različitih uglova može ponekad da vam
olakša posao. U svakom od povezanih okvira možete da imate drugačiji korisnički koor-
dinatni sistem.
Kada odaberete izomet'rijski režim rada, možete da crtate izometrijske objekte,
odnosno objekte koji će u ravni davati utisak trodimenzionalnosti.
U narednom poglavlju ćete naučiti osnove uređivanja crteža.
♦ ♦ ♦
POGLAVLJE
Osnovne alatke za
uređivanje crteža
♦ ♦ ♦ ♦
ijedan crtež nije dovršen, a da nije više puta menjan.
N Tzmene u crtež unosite iz više razloga. Neke od njih su
samo sastavni delovi procesa crtanja, kao što je, na primer, kopi-
U ovom poglavlju
Brisanje objekata
ranje objekta, umesto da se ponovo nacrta. Druge izmene obu-
hvataju više objekata odjednom, na primer, pomeranje čitavog Kopiranje i premeštanje
dela crteža da bi se napraviio mesta za nove objekte. Često je objekata
potrebno da objekte brišete, premeštate, rotirate i da menjate
njihovu veličinu, Rotiranje objekata
Ako ste radili dosadašnje vežbe iz ove knjige, primetili ste da
na postojećim objektima crteža još niste naćinili nikakve izmene. Menjanje dimenzija
Međutim, zapazili ste, verovatno, da se neke od radnji ponavljaju. objekata
Da biste izbegli ponovno crtanje objekta više puta, možete ga
nacrtati jednom, a zatim kopirati na novu Jokaciju. Biranje objekata
Podešavanje opcija
Uređivanje crteža za biranje objekata
Unošenje izmena u crtež se naziva urediuanje (engl. editing). Da
biste uredili određeni objekat, morate najpre da ga izabrete, što ♦ ♦ ♦ ♦
se u AutoCAD-u obavlja na više načina. U ovom poglavlju obja-
šnjavam osnovne komande za uređivanje objekata, kao i večinu
tehnika biranja objekata. Preostale komande za uređivanje
crteža u ravni, kao i tri dodatna metoda za izbor objekata i
njihovo uredivanje - čvorove, selekcione filtre Object Property
Managera i grupe - objašnjavam u narednom poglavlju.
Većina komandi za uređivanje crteža dostupna je sa palete
alatki za menjanje objekata (Modify). U većini slučajeva moći
ćete da:
♦ prvo započnete komandu, pa odaberete objekat na koji
ćete je primeniti, ili
♦ prvo odaberete objekat, a onda da započnete komandu.
O tome šta prvo treba uraditi govorićemo u nastavku ovog
poglavlja.
Osnove biranja objekata

Kada započnete da uređujete crtež, osnovno što treba da
naučite jeste kako da birate objekte. Opcije koje vam pri tome
stoje na raspolaganju opisane su kasnije u ovom poglavlju.
Objekat ćete najjednostavnije izabrati ako na njega postavite
kuadratic z a izb o r (engl. p ic k b o xj - kvadratić koji se nalazi u pre-
seku končanica, a zatim na mišu pritisnete dugme za izbor (naj-
češće levo). Ovaj postupak se naziva izbor objekata pritiskom
miša (engl. picking). Ako ste pre nego što ste izabrali objekat započeii neku komandu za
njegovo uređivanje, AutoCAD đe odgovoriti zahtevom za unos Select objects: (Izabe-
rite objekte). Kada objekat izaberete pritiskom miša, AutoCAD će ga istaci tako što će ga
prikazati isprekidanom iinijom, kao na slici 9-1.
S lik a 9 -1 : O d a b ra n a linija je p rikazana kao isp rek id an a.

9
Odabrana limja
AutoCAD će produžiti sa zahtevima za unos Sel ect objects:, tako da možete da

odaberete još objekata. Nastavite da ih birate, sve dok ne odaberete sve objekte koje
želite da uređujete. Tada pritisnite taster Enter ili desni taster miša da bi AutoCAD
prestao sa postavljanjem zahteva za izbor novog objekta.
Kada prvo odaberete objekat, on će biti iscrtan isprekidanom linijom, a ugledaćete
i jedan ili više kvadratića, z*'anih čvoro vi (engl. grips ), koji se vide na slici 9-2. 0 čvoro-
vima govorim u narednom poglavlju. U narednih nekoiiko vežbanja koristićete opisani
postupak pritiskanja objekata mišem da biste ih birali.
Slika 9-2: O d a b ra n a linija je p rikazana isp rek id an o ,
9 a sad rži i čvorove.
0
Odabrana linija
Čvorovi
Poglavlje 9 ♦ Osnovne alatke za uređlvanje crteža ]47
Brisanje objekata
Zaista čudno, ali nijedan crtež se ne može napraviti bez malo brisanja. Komanda
A
za brisanje objekata, ERASE, veoma je jednostavna - nema nijednu opciju. Da biste
objekat izbrisali, samo ga odaberite i na paleti aiatki za menjanje objekata (Modify)
pritisnite dugme za brisanje (Erase). Možete i obrnuto - prvo pritisnite dugme Erase,
a zatim izaberite objekat.
Na CD-B
C rtež ab9-a.dw g koji se koristi u sle d e ć o j vežbi brisan ja o b jekata nalazi se na kom pakt disku
g) v
AutoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: brisanje objekata

1. Otvorite crtež ab9-a.du>g sa kompakt diska.
2. Crtež snimite u direktorijum A u to C A D Biblija pod imenom ab9-].du>g. To je šema
bušotine za ekstrakciju gasa (slika 9-3).
3. Da biste izbrisaii liniju kod tačke © (na slici 9-3), pomerajte kursor dok njegov
kvadratič za izbor ne dođe iznad linije, a zatim pritisnite taster miša. Posmatrajte
kako iinija postaje isprekidana i kako dobija čvorove.
4. Sa palete alatki za menjanje objekata (Modify) odaberite dugme za brisanje
(Erase). AutoCAD če izbrisati liniju.
5. Pritisnite desni taster miša i iz priručnog menija odaberite stavku Repeat Erase.
6. Na zahtev za unos Sel ect objects: (Odaberite objekte), odaberite liniju kod
tačke ©, prema slici 9-3.
S lik a 9 -3 : Š e m a bu šo tin e
za ekstrakciju gasa.
Z a o va j c r t e i z o h v a lju je m
o r g a n iz a c iji A rm y C o r p s o f
E n g in e e rs. O v a o rg a n iz a d ja
o d r ia v a W e b p re z e n ta c iju sa
crte žim a , o n a la z i se n o a d re s i
h ttp ://ca d lib . w es. arm y.m il.
7. AutoCAD će odgovoriti L found (jedan objekat nađen) i ponoviti zahtev za unos

Sel ect objects :. Pritisnite desni taster miša da biste zaustavili ponavljanje
zahteva za unos. AutoCAD će izbrisati liniju.
8. Snimite crtež.
fReference K o m an d a O O P S vraća pretho d n o izbrisani o bjekat. 0 njoj se govori u poglavlju 18.
Premeštanje objekata
Objekte po crtežu možete da premeštate komandom MOVE. Premeštanje objekata je
složenija radnja od brisanja, jer AutoCAD-u treba da saopštite udaljenost i smer u kome
želite da se objekat premesti.
Da biste objekat premestili, prvo ga odaberite, a onda na paleti za menjanje
objekata (Modify) pritisnite dugme za pomeranje (Move). Možete i najpre da
pritisnete dugme Move, a onda izaberete objekat.
Pošto započnete komandu MOVE i izaberete objekat, AutoCAD če odgovoriti sle-
dedim zahtevom za unos:
Specify base point or di spi acement: (Zadajte polaznu tačku ili pomak)
AutoCAD-u možete na dva načina da sopštite kako da premesti odabrani objekat
ili više njih:
♦ Metoda pomaka Na zahtev za unos Speci fy base poi'nt or displ acement:
(Zadajte polaznu tačku ili pomak), upišite veličinu pomaka u koordinatama X i Y,
na primer, 2,3 ili (u polarnim koordinatama) 2<60, računajući ga u odnosu na
tačku koju ste upotrebili za biranje objekta. Pošto reč p o m a k već podrazumeva
relativno rastojanje od objekta, ne treba da koristite znak @. AutoCAD će odgo-
voriti zahtevom za unos Speci fy second point of di spl acement or <use first
poi nt as di spl acement>: (Zadajte drugu tačku za pomak ili <za pomak upotre-
bite prvu tačku>). Pošto ste AutoCAD-u već dali sve potrebne podatke, pritisnite
Enter. AutoCAD će za pomak upotrebiti prvu zadatu tačku (što je i ponuđena
opcija) i premestiti objekat na odgovarajuće mesto.
♦ Metoda dve tačke Na zahtev za unos Speci fy base point or di spl acement:
(Zadajte polaznu tačku ili pomak), odaberite polaznu tačku mišem. Ona se može
nalaziti bilo gde na crtežu. Na zahtev za unos Speci fy second po-;nt of dis-
placement or <use first point as displacement>:(Zadajte drugutačku za
pomak ili <za pomak upotrebite prvu tačku>), zadajte rastojanje i ugao pome-
ranja birajući drugu tačku neposredno na ekranu ili unoseči njene relativne koor-
dinate u komandnu liniju, obavezno koristeći znak @.
Metod pomaka zahteva manje rada na tastaturi i Lakše se koristi onda kada znate
tačno rastojanje koje treba da unesete. Jedini nedostatakje taj što nakon što upišete
rastojanje, AutoCAD ponekad prikaže misterioznu putanju kojom je na novo mesto
doveo kopiju objekta. Na ovo ne obraćajte pažnju, več samo pritisnite taster Enter i vaš
objekat ce se premestiti tačno gde treba.
Metod dve tačke je najkorisniji onda kada želite da objekat premestite u odnosu na
neki drugi objekat na ekranu.
Poglavije 9 ♦ Osnovne alatke za uređivanje crteža ]49
Kad a o b jek at p rem e štate, koristite za p o lazn u tačku neki O SN A P m arker njegovih karakteri-
stičnih tačak a ili n e k e od karakterističnih tačaka sro d n o g objekta u blizini, kako biste pom e-
ran je izveli precizn o .
Pri premeštanju objekata možete da koristite i režim kretanja kursora pod uglom.
Uključite ga i, ako je potrebno, u okviru za dijalog Drafting Settings podesite karakteri-
stične uglove. Možete da podesite i polarno rastojanje; ako je ono 0, AutoCAD će za
njega upotrebiti vrednost skoka kursora u pravcu ose X (parametra Snap X). Koristite
skok kursora pod uglom zajedno sa metodom dve tačke. Na prvi zabtev za unos odabe-
rite neki od OSNAP markera objekta. Na drugi zahtev za unos prevucite objekat u odgo-
varajućem smeru, služeći se pri tome podacima koji se pojavljuju na ekranu. Zatim
pritisnite taster miša.
Ukoliko vam nije previše važna tačnost, onda 2 a premeštanje objekata možete da
koristite i metod prevlačenja mišem (engl. drag-and-drop). Evo kako on radi:
1. Izaberite objekat pritiskom miša.
2. Nastavite da birate i druge objekte koje želite da istovremeno premestite.
Na svima će se pojaviti čvorovi.
3. Odaberite mišem bilo koji od objekata, ali pazite da ne odaberete čvor. Držite
taster miša sve dok se kursor ne pretvori u strelicu sa malim pravougaonikom.
4 . Prevucite objekat, odnosno objekte na novu lokaciju.
P re vla čen je o b jek ata m iše m prvi put se p o javlju je u A u to C A D -u 2 0 0 0 . O va o so b in a jo š više

približava A utoC A D sta n d a rd n o m W in d o w so v o m interfejsu.
Premeštanje objekata se može obaviti malo preciznije ako koristite Windowsov Clip-
board. Odaberite mišem objekat ili objekte koje želite da premestite. Pritisnite desni
taster miša i iz priručnog menija odberite komandu Cut. Pritisnite ponovo desni taster
miša i tada odaberite komandu Paste. AutoCAD će od vas tražiti da zadate tačku ume-
tanja, što možete da uradite neposrednim biranjem OSNAP markera nekog objekta na
ekranu ili unošenjem koordinata tačke u komandnu liniju. Ovim postupkom, međutim,
ne možete da kontrolišete polaznu tačku na način kako to možete komandom MOVE.
C rtež a b9-b.dw g koji se koristi u n a re d n o j vežbi p rem e šta n ja o b jek ata nalazi se na kom pakt
Vežba: premeštanje objekata

1. Otvorite crtež ab9-b.du)g sa kompakt diska.
2. Snimite crtež u direktorijum A u to C A D Biblija pod imenom ab9-2.dwg. Na crtežu je
plan kupatila. Svaki objekat u njemu predstavlja blok (engl. block ) - skup obje-
kata koje možete da izaberete kao jedan objekat. (0 blokovima govorim u
poglavlju 18.) Proverite da li je dugme OSNAP uključeno. Kao stalni OSNAP
marker izaberite samo presečnu tačku.
3. Pritisnite bilo gde objekat koji predstavlja kadu da biste ga izabrali. Pojaviće se
čvorovi i isprekidane linije. Na paleti alatki za menjanje objekata (Modify) priti-
snite dugme za premeštanje objekata (Move). Sledite zahteve za unos:
Specify base point or displacement: (Zadajte polaznu tačku ili
pomak) Pomerite kur s or u presečnu tačku © na s l i c i 9-4 i p r i t i s n i t e
t a s t e r miša.
150 Deo II ♦ Crtanje u dve dimeniije
Specify second point of displacement or <use first point as

displacement>: (Zadajte drugu tačku za pomak ili <za pomak
upotrebite prvu tačku>) Premesti te kurs or u presečnu tačku © na
s l i c i 9~4 i p r i t i s n i t e t a s t e r miša.
AutoCAD ce kadu premestiti u donji desni ugao kupatila.
4. Na paleti alatki za menjanje objekata (Modify) odaberite dugme za premeštanje
objekata (Move). Sledite zahteve za unos:
Select objects: (Odaberite objekte) Odaberite umivaonik.
Select objects: J
Specify base point or displacement: 4'<0 J
displacement> : J
AutoCAD c'e umivaonik pomeriti četiri stope udesno.
S lik a 9 - 4 : Plan kupatila.

Z o o v o j c r te f z a h v a lju je m B illu W yn nu iz N e w W in d so ra , M e rile n d
5. Na statusnoj liniji pritisnite dugme SNAP da biste uključili režim kontrolisanog

skoka kursora. Zatim dugme SNAP pritisnite desnim tasterom miša. Odaberite
stavku Polar Snap On (ukoliko markiranje karakterističnih uglova nije več uklju-
čeno, pa vam ova stavka neče biti na raspotaganju). Na statusnoj liniji pritisnite
dugme POLAR.
6. Odaberite mišem WC šolju i na paleti alatki za menjanje objekata (Modify) priti-
snite dugme za premeštanje objekata (Move). Na zahtev za unos Speci fy fi rst
point or di spl acement:, odaberite presečnu tačku u donjem levom uglu
vodokotliča. Na zahtev za unos Speci fy second point of displacement or
<use first point as di sp 1acement> :, pomerajte WC šolju (i vodokotlič) ulevo
sve dok na ekranu ne ugledate koordinate 01-6"<180*, a onda pritisnite taster
miša. AutoCAD će WC šolju i vodokotlić pomeriti 6 inča ulevo. (Ako na ekranu
nikako ne možete da dobijete vrednost od 180°, onda proverite koji su karakteri-
stični uglovi zadati.)
7. Snimite crtež.
Pogiavije 9 ♦ Osnovne alatke za uređivanje crteža 151
Kopiranje objekata
Kopiranje objekata veoma je slično njihovom premeštanju. Jedina razlika je, u stvari, to
što AutoCAD pri kopiranju ne ukianja objekat sa polazne tačke, pa na kraju, umesto jed-
nog imate dva objekta.
o^j Kada želite da kopirate objekat, najpre ga izaberite, a zatim na paleti alatki za
^ ’ menjanje objekata (Modify) pritisnite dugme za kopiranje objekata (Copy Object).
I)i, najpre pritisnite dugme Copy Object, pa onda izaberite objekat.
Komanda COPY ima opciju Multiple koja omoguduje da od odabranog objekta ili
više odabranih objekata napravite koliko god že)ite kopija.
Pošto odaberete objekat i započnete komandu COPY, AutoCAD če odgovoriti
zahtevom za unos:
Specify base point or displacement, or [Multiple]: (Zadajte polaznu
tačku ili pomak, ili opciju...)
I opet, postoje dva načina da AutoCAD-u saopštite kako da kopira objekat/objekte:
♦ Metod pomaka: na zahtev za unos Speci fy base point or di spl acement, or
[Mul ti p1e]: (Zadajte polaznu tačku ili pomak, i)i opciju...), upišite veličinu
pomaka u koordinatama X i Y, na primer, 2,3 ili (u polarnim koordinatama) 2<60,
računajuči ga u odnosu na tačku koju ste upotrebili za biranje objekta. Pošto reč
p o m a k već podrazumeva relativno rastojanje od objekta, ne treba da koristite
znak @. AutoCAD će odgovoriti zahtevom za unos Speci fy second poi nt of
displacement or <use first point as di spl acement>: (Zadajte drugu tačku za
pomak ili <za pomak upotrebite prvu tačku>). Pošto ste AutoCAD-u več dali sve
potrebne podatke, pritisnite Enter. AutoCAD će za pomak upotrebiti prvu zadatu
tačku (što je i ponuđena opcija) i odgovarajuće kopirati objekat.
♦ Metod dve tačke: na zahtev za unos Speci fy base point or di spl acement, or
Mul ti pl e]: (Zadajte polaznu tačku ili pomak, ili opciju...), odaberite polaznu tačku
mišem. Ona se može nalaziti bilo gde na crtežu. Na zahtev za unos Speci fy sec-
ond point of displacement or <use first point as displacement>:(Zadajte
drugu tačku za pomak ili <za pomak upotrebite prvu tačku>), zadajte rastojanje i
ugao pomeranja tako što đete tačku izabrati neposredno na ekranu ili tako što ćete
njene relativne koordinate uneti u komandnu liniju, obavezno koristeći znak
Kao što je objašnjeno u prethodnom odeljku o premeštanju objekata, i za kopiranje
objekata možete da koristite režim kretanja kursora pod karakterističnim uglovima.
Kopiranje možete da izvedete i prevlačenjem objekata mišem. Ponovite korake iz pret-
hodne vežbe, samo dok prevlačite objekte, držite taster Ctrl. U pravougaoniku kursora
pojaviče se znak plus. Na isti način možete da koristite i Clipboard, da biste kopirali
objekte sa jedne lokacije na drugu.
C rtež ab9-c.dw g koji se koristi u n a re d n o j vežbi kopiranja o b jek ata nalazi se na ko m pakt disku
AutoCAD 2 0 0 0 Bibiija.
Vežba: kopiranje objekata

1. Otvorite crtež a b 9 < .d w g &a kompakt diska.
2. Snimite crteŽ u svoj direktorijum A u to C A D Bibtija pod imenom ab9-3.dwg. To je
deo električne šeme. Proverite da li je uključen režim korišćenja OSNAP markera
(OSNAP). Kao stalne OSNAP markere odaberite samo krajnje tačke.
3. Služeći se opcijom ZOOM Window uvećajte područje crteža © na slici 9-5.
U njemu je transformator od 24 V.
152 Deo II ♦ Crtanje u đve dimeniije
4. Zapazite da u desnom kalemu transformatora nedostaju tri luka. Odaberite luk©

na slici 9-6. Sa palete alatki za menjanje objekata (Modify) odaberite alatku za
kopiranje objekata (Copy Object). Sledite zahteve za unos:
Specify base point or displacement. or [Multiple]: (Zadajte polaznu
tačku ili pomak, i l i opciju...) P r i t i s n i t e desni t a s t e r miša i iz
pr i r uč nog menija odaberi t e o p c i j u M u l t i p l e .
Specify base point: (Zadajte polaznu tačku) Odaberite OSNAP markernm
gornj u k r a j n j u tačku @ luka prema s l i c i 9-6.
displacement>: (Zadajte drugu tačku za pomak ili <za pomak
upotrebite prvu tačku>) Odaberite OSNAP markerom donju k r a j n j u tačku
®i s t o g luka prema s l i c i 9-6.
displacement): Odaberite OSNAP markerom donju k r a j n j u tačku ®
drugog luka prema s l i c i 9-6.
di spl acerrient>: Odaberite OSNAP markerom donju k r a j n j u tačku ©
t r eć eg luka prema s l i c i 9-6.
displacement>: J
5. Na standardnoj paleti alatki pritisnite dugme ZOOM Previous da biste se vratili
u prethodni prikaz.
6. Odaberite krug © prema slici 9-5 (koji prikazuje šematski presek kalema). Poja-
viće se čvorovi. Treba da izaberete i tekst unutar kruga, ali se on teško zapaža
zbog čvorova. Pritisnite taster Esc dva puta i čvorovi če nestati.
S lik a 9 - 5 : Električna še m a.
Z a o v a j crte ž z a h v o lju je m R o b e r tu M a cku
iz k o m p o n ije D exter, Ferfild , A jova.
Pogtavlje 9 4 Osnovne alatke za uređivanje crteža 153
7. Na paleti alatki za menjanje objekata (Modify) pritisnite dugme za kopiranje

objekata (Copy Object). Zatim ponovo odaberite krug ® prema slici 9-5. Ovoga
puta čvorovi neče zaklanjati tekst. Odaberite ponaosob svaki od dva reda teksta
unutar kruga.
8. Nastavljajući, odaberite krug © prema slici 9-5, kao i dva reda teksta unutar
njega. Pritisnite desni taster miša da biste prekinuli zahtev za biranje novib
objekata.
9. Na zahtev za unos Speci fy base point or di spl acemen t, or [Multiple]:,
poslužite se OSNAP markerom za krajnju tačku objekata (Endpoint) da biste
izabrali tačku © prema slici 9-5. Na zahtev za unos Speci i y second point. of
displacement or <use first point as di spl acement) :, poslužite se opet
OSNAP markerom za krajnju tačku objekata, da biste izabrali tačku ©prema slici
9-5. AutoCAD će kopirati dva kruga zajedno sa pridruženim tekstom.
10. Snimite crteŽ.
Kopiranje i premeštanje objekata iz jednog crteža u drugi

Ako koristite VVindovvsove programe, onda obično za premeštanje objekata koristite
komandu Cut, a za njihovo kopiranje komandu Copy, a zatim ih komandom Paste posta-
vljate na novo mesto. U AutoCAD-u odgovarajuće komande su CUTCLIP, COPYCLIP i
PASTECLIP. (Ono CLIP treba da vas podseti da u operaciji učestvuje Windowsov Clip-
board.) Dok komande MOVE i COPY obezbeđuju bolju tačnost kada se primene unutar
jednog crteža, Clipboard možete da koristite za premeštanje i kopiranje objekata iz jed-
nog u drugi crtež.
Objekte možete da kopirate iz jednog u drugi crtež služeći se opisanom tehnikom
prevlačenja mišem. To se najlakše radi kada otvorite oba crteža i odaberete komandu
Window o Tile Vertical)y. Izaberite objekat koji želite da kopirate ili više njih, pokažite
jedan od njih, i prevucite ih sve zajedno u drugi crtež. Međutim, tako nećete moći
dobro da kontrolišete mesto na koje ih postavljate.
154 Oeo II ♦ Crtanje u dve dimenzije
Da biste m ogli bolje d a o d red ite m e sto na koje o b jekte postavljate, upotrebite W in d o w so v
^ C lip b o ard . A u to C A D 2 0 0 0 je u veo novu m o g u ćn o st, Co py w ith B a se p o in t (kop iran je uz
d e fin isa n je p o la zn e ta ćk e), koja će v a m p o m o ći da o b jek te d o v e d e te na o d g o va ra ju će m esto .
Evo kako ćete to obaviti:

1. Odaberite mišem objekte koje želite da kopirate.
2. Pritisnite desni taster miša i iz priručnog menija odaberite opciju Copy vvith Base
Point.
3. Na zahtevza unos Speci fy base poi nt: (Zadajte polaznu tačku), odaberite tačku
koja će služiti kao polazna tačka. Za nju može zgodno da posluži neki od OSNAP
markera. AutoCAD će na Clipboard kopirati objekte zajedno sa polaznom
tačkom.
4. Pređite u drugi crtež.
5. Pritisnite desni taster miša na površini za crtanje i iz priručnog menija odaberite
stavku Paste (ili na standardnoj paleti alatki pritisnite dugme Paste). AutoCAD će
od vas tražiti da zadate tacku umetanja. Zadajte je tako što ćete je mišem direktno
odabrati na ekranu i iskoristiti neki od OSNAP markera, ili drugačije: u komandnu
liniju upišite njene koordinate. AutoCAD će objekte postaviti na zadato mesto.
Da biste objekte u drugom crtežu postavili na koordinate koje su imali i u prvom
crtežu, u koraku 5 opisanog postupka odaberite stavku Paste to Original Coordinates.
AutoCAD će u drugom crtežu objekte postaviti na iste koordinate koje su imali i u
prvom. U zavisnosti od prikaza crteža, možda ćete morati da koristite komande ZOOM
i PAN da biste videli postavljene kopije objekata.
Kada premeštate (isecate) objekat, tada ne možete da zadate polaznu tačku, ali pri
njegovom postavljanju AutoCAD će vam pružiti priliku da odaberete tačku umetanja.
Iz A u to C A D -a o b jek te m o že te da prevu čete m iše m u drugu aplikaciju, na prim er, u d o ku m en t
otvo ren u pro g ram u za o brad u teksta. 0 sarad n ji A u to C A D -a sa drugim a p lik a cija m a govorim o
u poglavlju 21.
U sledećoj vežbi kopiraćete objekte iz jednog crteža u drugi.

Crtež a b 90-c.dw g koji se koristi u narednoj vežbi kopiranja objekata iz jednog crteža u drugi
nalazi se na kompakt disku A utoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: kopiranje objekata iz jednog crteža u drugi

1. Zatvorite sve otvorene crteže. Otvorite crtež ab9-c.dwg sa kompakt diska. Snimite
ga u direktorijum A u to C A D B iblija pod imenom ab9-4.dwg. Zatim sa standardne
palete alatki odaberite komandu Open i otvorite crtež ab9-3.dwg iz svog direkto-
rijuma A u to C A D B ib lija. Ukoliko niste radili prethodnu vežbu, crtež ab9-3.dwg
otvorite iz direktorijuma Results na kompakt disku.
2. Odaberite komandu Window O Tile Vertically. Crteži će na ekranu biti prikazani
jedan do drugog, kao na slici 9-7.
3. U crtežu ab9-3.dwg, koji treba da bude aktivan, proverite da li je pritisnuto dugme
OSNAP. Za stalne OSNAP markere odaberite samo krajnje tačke objekata.
4. Odaberite krug © i dva reda teksta unutar njega.
5. Uklonite kursor sa odabranih objekata i pritisnite desni taster miša. Iz priručnog
menija odaberite opciju Copy with Base Point.
Poglavlje 9 ♦ Osnovne aiatke za uređivanje crteža 15 5
6. Na zahtev za unos Spec ify 8ase Poi nt: (Zadajte polaznu tačku), odaberite
krajnju tačku © (slika 9-7).
7 . Pritisnite mišem bilo gde unutar crteža a b 9 ^.d w g . Pritisnite zatim desni taster
miša i iz priručnog menija odaberite opciju Paste. Na zahtev za unos Speci fy
i'nserti on poi nt: (Zadajte tačku umetanja), odaberite krajnju tačku ® prema
slici 9-7. AutoCAD će objekte postaviti na to mesto.
8. Pritisnite unutar crteža ob9-3.dwg. Odaberite krug ©prema slici 9-7. (Ovoga puta
nemojte birati i pridruženi tekst.) Pritisnite ponovo i držite taster miša iznad
kruga, ali ne nad nekim od čvorova, sve dok se kursor ne promeni u strelicu sa
pravougaonikom. Tada krug prevucite do tačke ® (slika 9-7). Kao što i sami
vidite, na ovaj način ne možete precizno da postavite krug.
S lik a 9 - 7 : Ako želite da o b jekte ko pirate iz je d n o g u drugi crtež, o n d a oba crteža otvorite
u p o re d o na e k ra n u . (Na v a še m e k ra n u m e sta crteža su m o žd a z a m e n je n a .)
9. Pritisnite ponovo unutar crteža ab9-3.dwg. Ovoga puta odaberite oba reda teksta
unutar kruga ©. Pritisnite desni taster miša i odaberite opciju Copy with Base
Point. Na zahtev za unos Speci fy base poi nt:, odaberite krajnju tačku u levom
kvadrantu kruga.
10. Pritisnite unutar crteža ab9~4.dwg. Pritisnite desni taster miša i odaberite opciju
Paste to Originai Coordinates. AutoCAD će dva reda teksta postaviti unutar
kruga (u zavisnosti od toga koliko ste tačno prethodno prevukli krug).
11. Snimite crtež ab9-4.dwg. Pritisnite unutar crteža ab9-3.dwg, a zatim pritisnite
njegovo kontrolno dugme za zatvaranje. Ne snimajte izmene u crtežu ab9-3.dwg.
Rotiranje objekata
AutoCAD omogućuje lako rotiranje jednog ili više objekata oko zadate polazne tačke.
Polazna tačka je obično neka od karakterističnih tačaka objekta. Rotaciju zadajete
zadajući njen ugao. Kao što je objašnjeno u poglavlju 5, ugao od nuia stepeni obično je
usmeren udesno, a ugao raste u smeru suprotnom od kazaljke na satu, mada ovu kon-
venciju možete i da izmenite. Kada zadate negativan ugao. objekat se rotira u smeru
kazaljke na satu.
156 Deo 11 ♦ Crtanje u đve dimenzije
NaCD'V .
Na kom pakt disku se nalazi i potprogram Mrotate, pisan u AutoLISP-u. O n o m o g u ću je
c da isto vrem en o rotirate više objekata. Pogledajte direktorijum \Software\Chap09\M rotate.
Rotaciju ćete najlakše zadati ako u komandnu liniju upišete ugao. Međutim, opcija
Reference omogućuje da ugao zadate kao neki već postojeći ugao ili ugao nekog posto-
jećeg objekta. Na zahtev za unos Speci fy the reference angle <0>: (Zadajte referentni
ugao), upišite vrednost ugla ili (još verovatnije), zadajte ugao birajući dve tačke na
ekranu. One često predstavljaju OSNAP markere objekta koji odreduju trenutni ugao
objekta. Na zahtev za unos Speci fy new angle: (Zadajte nov ugao), upišite ili odaberite
nov ugao. I ovaj novi ugao možete da zadate birajući tačku OSNAP markerom. Opciju
Reference koristite onda kada žetite da objekat poravnate sa drugim objektom na crtežu.
j Da biste objekat rotirali, sa paiete alatki za menjanje objekata (Modify) odaberite
—^ rotaciju (Rotate), a zatim odaberite i objekat. lli drugačije, prvo odaberite objekat,
a onda dugme Rotate sa palete alatki Modify.
NaCD-8
C rtež ab7-3.dw g koji se koristi u n a red n o j vežbi rotiranja o b jek ata nalazi se na kom pakt disku
o AutoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: rotiranje objekata

1. Otvorite crtež ab7-3.dw g iz direktorijuma Results na kompakt disku. Ako ste radili
vežbu crtanja elipse iz poglavlja 7, onda ovaj crtež možete da otvorite iz svog
direktorijuma A u to C A D Biblija.
2. Snimite crtež u svoj direktorijum A u to C A D Biblija pod imenom ab9-5.dwg. On
prikazuje salu za sastanke (slika 9-8).
S lik a 9 -8 : S ala za sa sta n ke .
3. Pritisnite dugme GRID na statusnoj liniji da biste uklonili pomoćnu mreŽu.

4. Odaberite komandu Tools o Drafting Settings. Na kartici Object Snap odaberite
OSNAP markere centralne i kvadrantne tačke objekta (Center, Quadrant kao i
tačka na normali (Perpendicular). Pritisnite OK. Režim OSNAP treba da bude
uključen.
Poglavlje 9 ♦ Osnovne alatke za uređivanje crteža ] 57
5. Odaberite misem mali eliptični sto u gornjem levom uglu sale za sastanke.
Sa palete alatki za menjanje objekata (Modify) odaberite rotaciju (Rotate).
6. Na zahtev za unos Speci fy base poi nt: (Zadajte polaznu tačku), odaberite
gornji kvadrant elipse. Na zahtev za unos Speci fy rotation angle or [Refe-
rencel: (Zadajte ugao rotacije ili opciju...), upišite 90 J. AutoCAD če stočič roti-
rati za 90 stepeni oko polazne tačke.
7. Pritisnite dugme SNAP na statusnoj liniji da biste isključih režim kontrolisanog
skoka kursora.
8. Započnite komandu COPY. Na zahtev za unos Sel ect objects: (Odaberite
objekte), odaberite )Gk koji predstavlja naslon fotelje. AutoCAD če odgovoriti
1 founđ (pronašao sam 1 objekat). Nastavite dalje, i odaberite dve linije koje
predstavljaju naslone za ruke, kao i luk koji predstavlja sediste, proveravajući
svaki put da li AutoCAD odgovara porukom 1 found (pronašao sam 1objekat).
Pritisnite đesni taster miša da biste prekinuli ponavljanje zahteva za biranje
dodatnih objekata.
9. Na zahtev za unos Speci fy base point or di spl acement. or [Multiple]:
(Zadajte polaznu tačku ili pomak, ili opciju...), pronadite OSNAP marker za cen-
tralnu tačku luka.koji Čini naslon fotelje. (Ako je potrebno, pritiskajte taster Tab
da biste aktivirali OSNAP marker za centralnu tačku, ili postavite kursor iznad
luka, odnosno njegovog centra.) Na zahtev za unos Speci fy second point of
di spl acement or <use first point as di spl acement>: (Zadajte drugu tačku za
pomak ili <za pomak upotrebite prvu tačku>), odaberite tačku © prema slici 9-8.
Nju ne morate da odaberete tačno.
10. Započnite komandu ROTATE. Sledite zahteve za unos:
Select objects: Odaberite sva č e t i r i obj ekta k o j i či ne upravo
napravl j enu f o t e l j u i p r i t i s n i te Ent er da b i s t e z a v r š i l i sa biranjem
objekata.
Specify base point: P o s l u ž i t e se OSNAP markerom za central nu tačku
obj ekata da b i s t e odabr al i cent ar luka k o j i č i n i naslon nove
f ote J j e ,
Specify rotation angle or [Reference]: 180 J.
11. Započnite komandu COPY i odaberite četiri objekta koji čine novu fotelju. Priti-
snite desni taster miša da biste završili sa biranjem objekata. Sledite zahteve za
unos:
Specify base point or displacement, or [Multiple]: P r i t i s n i t e desni
t a s t e r miša i odaber i t e o p c i j u M u l t i p l e .
Specify base point: Sl už eć i se OSNAP markerom za central nu tačku
o b j e k a t a . odabe r i t e cent ar luka k o j i č i n i naslon f o t e l j e .
displacement>: Odaberite tačku na p r i b J i ž n o t r e č i n i obima desne
s t r ane s t o J a za sastanke.
displacement>: Odaberite tačku na p r i b J i ž n o p o l n v i n i obima desne
st r ane s t o l a za sastanke.
d i splacement>: Odaberite tačku na p r i b J i ž n o dve t r e c i n e nbima desne
st r ane s t o l a za sastanke.
displacement>: J
12. Započnite komandu ROTATE i odaberite četiri objekta u prvoj od tri fotelje
(gornjoj) koju ste upravo napravili. Pritisnite đesni taster miša da biste prekinuli
sa biranjem objekata. (Ako je uključeno polarno trasiranje ili režim kontrole
skoka kursora, isključite ih kako biste imali bolju kontrolu.) Na zahtev za unos
Speci fy base poi n t:, OSNAP markerom odaberite centralnu tačku bilo kog luka
fotelje. Nazahtevza unos Speci fy rotation angle or [Reference]:, pomerajte
kursor ukrug i posmatajte kako za njim rotira i slika fotelje, a zatim pritisnite
taster miša onda kada se fotelja okrene prema stolu.
13. Korak 12 ponovite sa drugom foteljom.
14. Započnite komandu ROTATE i odaberite četiri objekta fotelje koju ste poslednju
napravili komandom COPY. Sledite zahteve za unos:
Specify base point: OSNAP markerom odaber i t e c e r t r a l n u tačku b i J o
kog luka f o t e l j e .
Specify rotation angle or [Reference]: P r i t i s m ' t e desni t a s t e r miša
i i z pr i r uč nog menija odaberi te o p c i j u Reference.
Specify the reference angle <0>: SJ už eć i se OSNAP markerom za
kvadrantnu tačku obj ekata. odaber i t e luk k o j i č i n i naslon f o t e l j e .
Specify second point: S l u ž e ć i se OSNAP markerom za kvadrantnu taćku
obj ekata. odaber i t e luk k o j i č i n i s e d i š t e f o t e l j e .
Specif.y the new angle: S l u ž e c i se OSNAP markerom za tačku normale
obj ekata. odaber i t e o b l i ž n j i s t o za sastanke.
15. Snimite crtez.
Menjanje veličine objekata

Menjartje veličine objekata (engl. scaling ) još jedna je uobičajena radnja pri uređivanju
crteza. Kao i kod rotacije, najpre zadajete polaznu tačku, obično neku od karakteri-
stičnih tačaka objekta. Polazna tačka je jedina tačka objekta koja đe ostati na istom
mestu tokom menjanja veličine objekta. Veličina objekta obično se menja zadavanjem
faktora uvećanja. Pre toga svaki objekat ima faktor uvećanja 1. Da biste ga uvećali,
upišite vrednost veću od jedinice. Na primer, faktor uvećanja 2 proizvešće udvostru-
čenje dimenzija objekta. Da biste smanjili objekat, upišite vrednost manju od jedinice.
Faktor uvećanja 0.25 smanjuje objekat četiri puta.
Kao kod komande ROTATE, objekte možete da uveđavate i uz opciju Reference.
Zadaćete određenu dužinu kao referentnu, obićno dužinu nekog postojećeg objekta
kada je upišete u komandnu liniju ili se poslužite OSNAP markerima za izbor tačaka
referentnog objekta. Na zahtev za unos Speci fy new 1ength: (Zadajte novu dužinu),
možete da upišete novu dužinu ili da odaberete tačku. AutoCAD će za novu dužinu upo-
trebiti rastojanje ove tačke od polazne tačke koju ste ranije definisali.
rjril Da biste objektu promenili veličinu, sa palete alatki za menjanje objekata (Modify)
^ J odaberite alatku za promenu veličine (Scale), a zatim odaberite objekat. Ili druga-
čije, prvo odaberite objekat, pa onda pritisnite dugme Scale na paleti Modify.
Na CD-a
C rtež ab9-d.dw g koji se koristi u sle d e ć o j vežbi m e n ja n ja v eličin e o b jek ata nalazi se na
«d ko m p ak t d isku A utoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Poglavije 9 ♦ Osnovne aiatke za uređivanje crteža ] 59
Vežba: m en jan je veličin e objekata

2. Snimite crtež u svoj direktorijum A u to C A D Biblija pod imenom ab9-6.dwg. Ovaj
crtež (slika 9-9) prikazuje element ventila koji se izrađuje u više veličina. L) vežbi
ćete uveđavati oba prikaza ovog elementa. Proverite da li ste u režimu OSNAP. Za
stalne OSNAP markere odaberite kvadrantnu i krajnju tačku.
Slika 9-9: Dva prikaza istog e le m e n ta ventila.

Z a o v a j c rte ž z a h v a lju je m Je rr y ju B o tte n fie ld u <> k o m p o n ije
Clovv Vatve, O sk a lo o sa , A jova.
3. Sa palete alatki za menjanje objekata (Modify) odaberite alatku za menjanje veli-

čine (Scale). Na zahtev za unos Select objects: (Odaberite objekte), odaberite
oba kruga iz gornjeg prikaza (to su, u stvari, lukovi, jer su pri dnu kružnice preki-
nute) i dve kratke linije u dnu krugova. Pritisnite Enter da biste završili sa bira-
njem objekata. Sledite zahteve za unos:
Specify base point: (Zadajte polaznu tačku) S l u ž e ć i se OSNAP
markerom za kvadrantnu tačku, odaberi t e l e v i kvadrant unutrašnj eg
kruga.
Specify scale factor or [Reference]: (Zadajte faktor uvećanja ili
opciju...) P r i t i s n i t e desni t a s t e r miša i i z pr i r učnog menija
odabe r i t e o p c i j u R e f e r e n c e .
Specify reference length <1>: (Zadagte referentnu dužinu) S l u ž e č i se
OSNAP markerom za kvadrantnu taćku obj ekata ponovo odaberi te l evi
kvadrant unutarnj eg kruga.
Specify second point: (Zadajte drugu tačku) S l u ž e ć i se kvadrantnim
OSNAP merkerom odaber i t e desni kvadrant unutrašnj eg kruga,
Specify new length: (Zadajte novu dužinu) lj
Pošto je rastojanje između dva kvadranta koje ste izabrali 2.5 jedinice, komanda
SCALE ce objekat smanjiti na 40 procenata prvobitne veličine (1 podeljeno sa 2.5).
4. Pritisnite desni taster miša i odaberite opciju Repeat Scale. Odaberite redom
svih osam linija u donjem prikazu elementa, uključujuči i isprekidane zelene
linije. Pratite da li će AutoCAD svaki put odgovoriti 1 found (pronašao jedan
objekat). Ako je potrebno, uvećajte prikaz u prozoru ZOOM. Pošto odaberete sve
linije, pritisnite desni taster miša da biste biranje objekata prekinuli. Sledite
zahteve za unos:
Specify base point: S i u ž e ć i se OSNAP markerom za k r a j n j u tačku,
odaber i t e tačku ® prema s l i c i 9-9.
Specify scale factor or [ReferenceJ: .4 J
Slika 9-10: S m a n je n e le m e n t ventila.
NaCD-»fe
Sdcircl je program n apisan u A uto U SP -u koji, uzim ajući centar kao polaznu tačku, m en ja veli-
o činu sv a k o g o d više o d abran ih krugova. Pogledajte u direktorijum \Softw are\C hap09\Sddrde.
Korišćenje komande CHANGE

Komanda CHANGE služi za promenu krajnje tačke linije i poiuprečnika kruga. Ona se
takođe može koristiti za promenu teksta i lokacija blokova (o Čemu se govori u pogla-
vlju 18), ali druge novije komande ovaj posao obavljaju bolje, tako da se komanda
CHANGE danas uglavnom koristi za linije i krugove. Za promenu krajnjih tačaka linija
i poluprečnika krugova (kao i za promenu drugih svojstava objekata) možete da kori-
stite i čvorove, kao i potprogram Object Property Manager, o kojima govorim u slede-
ćem poglavlju.
fneferenca \ K o m an d o m C H A N G E m o žete da m e n ja te i svojstva objekta - sloj, vrstu linije, razm eru različitih
___, ____ vrsta linija, boju, visinu (koo rd in atu Z objekta) i d e b ljin u . Sloj, vrste linija, razm eru različitih vrsta
linija i boju o b ja šn ja v a m u poglavlju 11. V isina i d eb ljin a su o sn o v n a svojstva pri crtanju u pro-
storu i o n jim a govorim u poglavlju 21.
Menjanje poluprečnika kruga ima isti efekat kao i promena njegove veličine. Medu-
tim, ako u toku crtanja raspolažete veličinom novog poluprečnika, a ne faktorom
uvečanja starog, onda se crtanje novog poluprečnika lakše može obaviti komandom
CHANGE.
Da biste neki objekat izmenili, najpre ga izaberite, a zatim u komandnu liniju upišite
change J. Ili drugačije, prvo u komandnu liniju upišite change J, a zatim izaberite
objekat.
A ko iza b e rete liniju, k o m a n d a C H A N G E će raditi drug ačije n ego kada izab erete krug. Zbog
Upozorenje toga, ako isto v re m e n o iza b e rete linije i krugove, m o že te d a d o b ije te n e o če k iv a n e rezultate.
N ajb o lje je da u sv ak o m trenutku k o m a n d u C H A N G E koristite ili sa m o za linije, ili sa m o za
krugove.
M enjanje linija
Kada izaberete liniju, komanda CHANGE če promeniti njenu krajnju tačku koja je bliža
vašoj tački izbora. AutoCAD će od vas zahtevati da zadate novu krajnju tačku. Kada je
zadate (izaberete), AutoCAD će krajnju tačku linije dovesti u nju (slika 9-11). Novu
krajnju tačku možete da zadate služeći se OSNAP markerima za tačke objekata. Ako je
uključen režim ORTHO, nova linija će biti ortogonalna, pri čemu će njena krajnja tačka
biti što je moguće bliža novoj krajnjoj tački koju ste zadali (slika 9-11).
Pogiavije 9 ♦ Osnovne alatke za uređivanje crteža ]g]
Prvobitna linija Slika 9 - 1 1 : P rim e n a k o m a n d e C H A N G E na liniju.
Nova krajnja tačka
Nova linija kada je režim ORTHO isključen
Nova linija kada je režim ORTHO uključen
Ako izaberete više linija, komanda CHANGE đe raditi drugačije- premestiće blize
krajnje tačke svih linija u novu krajnju tačku, tako da ce se sve linije susresti u njoj
(slika 9-12).
Nova krajnja tačka S lik a 9 -1 2 : P rim e n a k o m a n d e C H A N G E
na sku p linija. Pn/obitne linije su pune,
a nove - n ako n p rim e n e ko m a n d e
C H A N G E - isp rek id an e.
M enjanje krugova
Ako izaberete krug, AutoCAD će od vas tražiti da zadate novu tačku kružnice. Kada je
odaberete, AutoCAD će promeniti veličinu kruga tako da njegova kružnica prođe kroz
novu tačku. Možete i samo da pritisnete Enter. Tada će AutoCAD od vas tražiti da
unesete nov poluprečnik.
Ako izaberete istovremeno više krugova, AutoCAD će prelaziti s jednog kruga na
drugi i svaki put od vas tražiti da zadate njegov novi poluprečnik. Trenutno izabrani
krug se prepoznaje po tome što je iscrtan isprekidanom linijom i prilikom pokretanja
kursora moguće je pratiti promenu njegove veličine.
Kada izaberete više krugova, a zatim pokušate da izaberete novu tačku na ekranu,
AutoCAD će vas dočekati porukom Change poi nt ignored (Ne možete zadati novu
tačku). U tom trenutku jedan od krugova će postati aktivan, omogućujući vam da
odaberete novu tačku.
C rtež ab 9-e.dw g koji s e koristi za vežb u m e n ja n ja krugova i linija nalazi se na ko m p ak t disku
AutoCAD 2 0 0 0 Bibtija.
Vežba: m en jan je krugova i linija

t. Otvorite crtež ab9-e.dwg sa kompakt diska.
2. Snimite crtež u direktorijum A u to C A D B iblija pod imenom ab9-7.dwg. Proverite
da li je uključen režim OSNAP. 2a stalne OSNAP markere odaberite krajnje i nor-
malne tačke.
3. Pomocu komande ZOOM Window uvecajte koncentrične krugove pri dnu crteža.
4. U komandnu liniju upišite change J. Na zahtev za unos Sel ect objects: (Odabe-
rite objekte), odaberite najmanji unutrašnji krug. Pritisnite desni taster miša da
biste završili sa biranjem objekata.
5. Na zahtev za unos Speci fy change point or [Properti es]: (Zadajte novu tačku
ili opciju...), pritisnite Enter (ili pritisnite desni taster miša i odaberite Enter) da
biste mogli da upišete veličinu poluprečnika. Na zahtev za unos Speci fy new
circle radius <no change>: (Zadajte nov poluprečnik <bez promene>), upišite
3/16 J.
6. Komandom ZOOM uz opciju Dynamic uvedajte vrh ispusnog ventila. Trebalo bi
da izgled vašeg crteža odgovara slici 9-13.
S lik a 9 - 1 3 : U ve ća n prikaz ispu sn ih

ventila za vazd u h i vaku u m .
Z a o v a j c r t e i z a h v a lju je m o r g o n iz o c iji A rm y C o rp s
o l E n g in e e rs, V iksbu rg, M isisip i.
7, Upišite u komandnu liniju change J. Na zahtev za unos Sel ect objects:,

odaberite tačke © i © prema slici 9-13. Završite sa biranjem objekata. Na zahtev
za unos Speci fy change point or [Properti es]:, odaberite OSNAP marker
krajnje tačke (3) prema slici 9-13. AutoCAD de linije ponovo nacrtati.
8. Odaberite liniju @. Pritisnite desni taster miša i iz priručnog menija odaberite
komandu Repeat CHANGE. Na zahtev za unos Speci fy change point or [Prop-
ert ies]:, pritisnite Shift+desni taster miša i aktivirajte presečni OSNAP marker
da biste odabrali presečnu tačku između linija © i ©. AutoCAD ce ,,višak“ linije ©
odseći.
f Referenca \ K o m a n d a TRIM , o kojoj se govori u poglavlju 10, radi isto što i p o sle d n ja k o m a n d a C H A N C E.
h"" 9 . Z a d a j t e k o m a n d u Z O O M u z o p c i j u E x t e n t s , a z a t im s n i m i t e c r t e ž .
Poglavlje 9 ♦ Osnovne alatke za uređivanje crteža ] (J 3
B iranje o b jekata
Ako ste radili vežbe iz ovog poglavlja, verovatno vam.je bilo dosadno da odaberete
skup objekata birajući ih jedan po jedan, Zamislite da to činite sa svim objektima na
crtežu, samo da biste ih pomerili pola jedinice ulevo! Naravno da postoji bolji način
za to, zapravo AutoCAD nudi više načina za biranje objekata.
Odabrani objekti se nazivaju i skup iza bra n ih objekata (engl. selection sef).
Biranje objekata po započinjanju komande

Ako odaberete neku od komandi za uredivanje objekata, AutoCAD ce odgovoriti
zahtevom Sel ect objects: (Izaberite objekte). Ovaj zahtev za unos sadrži 16 opcija
- sve što bi vam ikada moglo zatrebati pri biranju objekata - ali se one ne prikazuju u
komandnoj liniji. Kada poželite da zadate neku od ovih opcija, u komandnu liniju treba
da upišete njenu skraćenicu. Pošto se zahtev za biranje objekata ponavlja sve dok ne
pritisnete taster Enter, opcije možete međusobno da kombinujete kako biste napravili
izbor objekata pogodan za svaku komandu.
Na sledećem spisku opcija, veliko slovo u imenu opcije je skraćenica koju treba da
upišete u komandnu liniju (to slovo možete da upišete kao veliko ili kao malo) kao
odgovor na zahtev za biranje objekata.
W indow (prozor)
Opcija Window omogućuje da zadate dva dijagonalna ugla pravougaonog prozora za
izbor. Biće izabrani svi objekti koji se u potpunosti nađu unutar prozora. Slika 9-14
prikazuje postupak biranja objekata prozorom za izbor. Slika 9-15 prikazuje rezultat
izbora- izabrani objekti su istaknuti isprekidanom linjom.
lzbor objekata opcijom ,,Window""
S lik a 9 - 1 4 : B ira n je o b jek a ta p o m o ću o p cije (,W indow ". A utoC A D će izabrati sam o
o b jek te koji u po tp un o sti leže unutar prozora.
Izabrani objekti
Last (poslednji)
Opcijom Last birate objekat koji je poslednji napravljen.
Crossing (presek)
Opcija Crossing omogućuje da zadate dva dijagonalna ugla pravougaonog prozora za
izbor. Bice izabrani svi objekti koji se u potpunosti ili delim ično nadu unutar prozora.
Slika 9-16 prikazuje postupak biranja objekata, a slika 9-17 prikazuje rezultat izbora
- izabrani objekti su istaknuti.
S lik a 9 -1 6 : B ira n je o b jekata p o m o ću prozora C rossing . A u to C A D će izabrati objekte

koji u p o tp un o sti ili d e lim ičn o leže u n u tar prozora.
Poglavlje 9 ♦ Osnovne alatke za uređivanje crteža ]65
S lik a 9 -1 7 : Izab rani o bjekti su istaknuti.
BOX (okvir)
Opcija BOX je kombinacija opcija Window i Crossing. Ako uglove prozora zadate u smeru
sleva udesno, AutoCAD ce razumeti da je to opcija Window. Ako uglove odaberete u
smeru zdesna ulevo, za AutoCAD je to opcija Crossing. Objekte na ovaj način možete
automatski da birate - bez pozivanja opcije BOX. Pogledajte opis podrazumevanog rada
s prozorima kasnije u ovom poglavlju.
ALL (sve)
Opcijom ALL biraju se svi objekti na odmrznutim slojevima crteža. (O slojevima
govorim u poglaviju 11.)
Fence (izlomljena linija)

Opcija Fence omogućuje da preko crteža povučete izlomljenu liniju, pri čemu če
AutoCAD odabrati objekte koje linija preseca. Slika 9-18 prikazuje postupak biranja
objekata izlomljenom linijom, a na slici 9-19 je prikazan rezultat izbora - izabrani
objekti su istaknuti.
WPolygon (poligonalni prozor)

Opcija Window Polygon (WPolygon) slična je opciji Window, osim što je prozor za
izbor poligon, a ne pravougaonik. AutoCAD će odabrati sve objekte koji u potpunosti
leže unutar poligona.
CPolygon (poligonalni presek)

Opcija Crossing Polygon (CPolygon) slična je opciji Crossing, osim što je prozor za
izbor poligon, a ne pravougaonik. AutoCAD će odabrati sve objekte koji leže u potpu-
nosti ili delim ično unutar prozora.
Group (grupa)
Opcijom Group birate imenovanu grupu objekata. (O grupama objekata govorim u
poglavlju 10.)
166 Deo 1! ♦ Crtanje u dve dimenzije
Remove (poništavanje izbora)

Opcijom Remove možete da poništite izbor objekata. Kada ovu opciju započnete, svj
objekti koje potom birate u stvari se uklanjaju iz skupa izabranih objekata. Da biste
objekte ponovo dodavali izboru, upotrebite opciju Add.
Add (dodavanje objekata)

Upotrebite opciju Add posle opcije Remove da biste ponovo mogli da birate objekte.
Savet U m e sto da u p o treb ite o pciju R e m o v e , izbor o b jek ata m o že te da poništite ako pritisnete taster
Shift, a zatim ih birate m iše m ili pro zo ro m za izbor. P o d ra zu m e v a n i rad prozora za izbor
> o b ja šn je n je u n astavku ovog poglavlja.
Poglavlje 9 ♦ Osnovne alatke za uređivanje crteža 1g 7
Multiple (višestruki izbor)

Kada objekte birate opcijom Multiple, AutoCAD ih neđe isticati, što moze da ubrza
biranje velikog broja objekata. Međutim, nedete vizuelno moci da utvrdite koji objekti
čine skup odabranih objekata.
Previous (prethodni)
Opcija Previous automatski bira sve objekte koji su bili izabrani tokom izvršenja pret-
hodne komande, Ovom opcijom neće biti odabrani objekti koji su menjani korišćenjem
čvorova. (0 čvorovima govorim u sledećem poglavlju.)
Undo (poništi)
Opcija Undo će poništiti izbor jednog ili više objekata odabranih prilikom posiednjeg
zahteva za unos Sel ect. ob jects: (Izaberite objekte). (Ako ste prilikom pomenutog
zahteva za unos uklanjali objekte iz skupa odabranih objekata, opcija Undo će ih
ponovo izabrati.)
AUto (automatski)
Opcija AUto kombinuje biranje objekata mišem i opcijom B0X. Opcija je standardno
aktivna, što znači da ne morate da je zadajete. Kasnije u poglavlju potražite opis podra-
zumevanog rada prozora za izbor.
Single (jedan izbor)

Kada zadate ovu opciju, AutoCAD će odgovoriti zahtevom za unos Select objects:
(Izaberite objekte). Pošto objekte izaberete na bilo koji način, AutoCAD će završiti
postupak biranja objekata. Ne morate da ga prekidate pritiskanjem tastera Enter.
Korisnici AutoCAD-a na defu:

R. G. Greer Design Inc., Fergus, Ontario
Firma R. C. Greer tnc. koristi AutoCAD t APDesign - program nezavisnog proizvodača koji direktno
saraduje s AutoCAĐ-om ( I-88B-CADSOFT ili http: //cadsof t. com), za pravljenje trodimenzion-
alnih modeia pri projektovanju stanova. Ovi modeli su prvobitno korišćeni za prezentacije kako bi
kupci brzo mogli da zamisle projekat. „Dvodimenzionalne crteže su kiijenti oduvek teško razumeli i
teško sagledali celinu" - reČi su Roda Creera, predsednika firme. „Trodimenzionalni modeli omo-
gućuju prikazivanje perspektivnih prikaza i animadje, kako eksterijera tako i enterijera, i naši kupci ih
smatraju jasnijim i opfpljivijim od dvodimenzionalnih" Dvodtmenzionalni crtež kuće u AutoCAD-u
koji je ovde prikazan, izrađen je u firmi R. G. Greer Design Inc. Posmatrajući crtež, shvatate i sami
kako je teško da se na osnovu njega zamisli konačan rezultat projekta.
U narednoj fazt se na osnovu modela sa crteža pravi izvođačka dokumentacija, predmer i pred-
račun troškova, APDesign pomaže AutoCAD-u svojom parametarskom bazom podataka sa
građevinskim materijalima, specifikacijama i cenama. Postupak crtanja u AutoCAD-u je malo
drugačiji kada se koriste alatke za crtanje APDesigna. Zidovi, vrata, prozori, krovovi i drugi elementi
unose se tz baze podataka APDesigna i povezuju, tako da linije iscrtane u osnovi (giedajući odozgo)
predstavljaju, na primer, drvena ukrućenja dimenzija 2 x 4 na rastojanju od 16" sa svim podacima o
spojevima usaglašentm sa lokalnim građevinskim propisima. Uz bazu podataka postoji i podatak o
troškovima po dužnoj stopi koji se uvek može aŽuriratiL Trodimenzionalni modeli su „inteligentni" i
na osnovu njih se lako može napraviti predmer količina potrebnog materijala uz pomoć modula
Quantity programa APDesign.
168 Deo li ♦ Crtanje u dve dimenzije
N acrtan i m o đ e ii ko riste se i o n d a kada k u p a c n a kraju p o žeii d a vid i i p o tp un prikaz kuće

- n je n u fo to rea lističn u vizu ealizactju . T ro d im e n zio n a ln i m o d e l se koristi za p ravljen je persp ektivno g
izgleda koji s e zatim g en eriŠ e n a raču n a ru ili uz p o m o ć p ro fe sio n a ln o g u m e tn ik a , O v d e vidite rezul-
tat ra ču n a rsk o g fo to realističn o g prikaza, Im a li k u p ca koji s e n e bi o d u §e v io ovakvom k u ć o m ? Firm a
R. C . G re e r D e sig n za fin a liza ciju koristi i raču n ar i u slu g e u m e tn ik a , u zavisn o sti o d u k u sa potenci-
ja ln o g k u p ca. „ R aču n a rsk a vizu eliza cija jo š u v ek je v e o m a kruta i eg zaktn a, što ostavlja utisak savre-
m e n o sti i precizn o sti. U m e tn ik , s d rug e stran e, m o ž e d a ostvari isti kvalitet vizu elizacije, uz
slo b o d n iju kom poziciju."
R a ču n a rsk a tro d im e n z io n a ln a vizu elfzacija ku će.

Poglavlje 9 ♦ Osnovne alatke za uređivanje crteža ]09
Prelazak sa jednog objekta na drugi

Dešava se da na crtežu imate više međusobno bliskih objekata tako da biranje objekta
ili tačke postaje teško. Naravno, uvek možete da uvećate crtež, ali kod složenih crteža
to prilično traje. Drugi način je da kružite sa objekta rm objekat (engl. object cycling).
Na zahtev za unos Sel ect objects: (Izaberite objekte), pritisnite taster Ctrl, a zatim
mišem pritisnite područje u kome se preklapa više objekata. AutoCAD će prikazati
poruku <Cycl e on> (Kruženje u toku). Jeđan od objekata je pri tome istaknut. Ako vam
ne treba taj objekat, nastavite da ih birate mišem sve vreme držeći taster Ctrl. AutoCAD
će isticati jedan po jedan objekat. Kada istakne objekat koji tražite, otpustite taster Ctrl.
Pritisnite Enter da biste prekinuli kruženje sa objekta na objekat. Možete da nastavite
da birate druge objekte ili da biranje objekata završite pritiskom na taster Enter.
Biranje objekata pre nego što zadate komandu

Kada objekte izaberete pre nego što započnete komandu, izbor opcija je manji nego
kada komandu zadate na početku. Pa ipak, za većinu situacija imate dovoljno slobode.
Ovo ograničenje nastaje zato što je aktivan zahtev za unos Cotnmand: (Unesite komandu),
pa ono što u komandnu liniju unesete da biste zadali opciju, može da se protumači kao
komanda. Objekte možete unapred da izaberete ako ih birate mišem, obuhvatite prozo-
rima za izbor ili ako izvrsite komandu SELECT.
Svrha komande SELECT je biranje objekata. AutoCAD tako izabrane objekte koristi
onda kada aktivirate opciju za biranje prethodno biranih objekata Previous. Odaberite
neku od komandi za uređivanje crteža i na zahtev za unos Sel ect objects: (Izaberite
objekte), upišite p J. AutoCAD će izabrati one objekte koje ste odabrali komandom
SELECT.
Podrazumevani rad prozora za izbor

Ponašanje prozora za izbor objekata opisano je ranije u ovom poglavlju kada sam govo-
rila o opciji za biranje objekata Auto. Takvo njihovo ponašanje je standardna opcija, što
znači da prozore za izbor objekata možete koristiti, kako pre tako i posle zadavanja
komande. Način na koji razvlačite prozor za izbor predstavlja mogućnost da AutoCAD-u
naložite kako da bira objekte.
♦ Zdesna ulevo: ako se prvi ugao prozora nalazi desno od drugog, AutoCAD će
napraviti prozor Crossing i izabrati objekte koji leže u potpunosti i)i delimično
unutar prozora.
♦ Sleva udesno: ako se prvi ugao prozora nalazi levo od drugog, AutoCAD će
napraviti uobičajeni prozor za izbor i odabratj sve objekte koji u potpunosti leže
unutar prozora.
C rtež ab9-f.dwg koji se koristi u n ared n o j vežbi biranja o bjekata nalazi se na ko m pakt disku
Vežba: biranje objekata

1. Otvorite crtež ab9-f.dwg sa kompakt diska.
2. Snimite crtež u direktorijum A u to C A D B iblija pod imenom ab9-8.dwg. Proverite
da li je uključen režim OSNAP. Za stalne OSNAP markere odaberite krajnje
i normalne tačke.
3. Povucite liniju između tačaka © i © prema slici 9-20. Iskoristićete je kasnije za
opciju izbora objekata Last.
170 Deo El ♦ Crtanje u dve dim eniije
S lik a 9 - 2 0 : O sn o v a kuhinje.
4. Upišite u komandnu liniju select J.

5. Da biste odabrali gasni štednjak sa šest plamenika, izaberite mesto na crtežu
u okolini tačke ®, pazeći da kvadratić za izbor koji se nalazi u preseku končanica
ne dodirne nijedan objekat. Ako je potrebno, transparentno uvećajte i ponovo
smanjite crtež. Pomerite kursor u tačku © i ponovo pritisnite taster miša. Oda-
brani objekti će se ocrtati isprekidanom iinijom.
6. Da biste odabrali objekat koji je poslednji napravljen (liniju iz koraka 1), upisite
1 J. Pomenuta linija će postati isprekidana.
7. Isključite režim OSNAP. Da biste izabrali unutrašnje iinije radne površine u
središtu kuhinje pomoću izlomljene linije za izbor, upišite f J. Zatim odaberite
tačke ©, © i ©. Pritisnite Enter da biste završili izlomljenu liniju za izbor.
8. Na zahtev za unos Sel ect obj ects: (Izaberite objekte), upišite r J i izaberite
liniju ®da biste ukloniji liniju izabranu u koraku 7. U ovom trenutku bi trebalo da
svi odabrani objekti budu iscrtani isprekidanom linijom, kao na slici 9-21.
9. Prjtisnite Enter da biste komandu završili.
10. Uključite režim OSNAP. Započnite komandu MOVE. Na zahtev za unos Select
obj ects:, upišite p J, a zatim ponovo pritisnite Enter da biste završili sa i2 borom
objekata. Na zahtev za unos Speci fy base point or di spl acement: (Zadajte
polaznu tačku ili pomak), odaberite krajnju tačku <E>prema slici 9-20. Na zahtev za
unosSpecify second point of displacement or <use first point as dis-
pl acerrent>: (Zadajte drugu tačku za pomak ili <za pomak upotrebite prvu
tačku>), izaberite krajnju tačku ®. AutoCAD ce premestiti sve odabrane objekte.
11. Snimite crtež.
Poglavije 9 ♦ Osnovne alatke za uređivanje crteža 171
S lik a 9 - 2 1 : O sn o v a ku h in je
sa svim izab ran im o bjektim a
iscrtanim isp rekid an o .
Podešavanje postupka biranja objekata

Način na koji birate objekte možete po želji da prilagodite. Odaberite iz menija stavku
Tools O Options, a zatim pritisnite jezičak kartice Selection (slika 9-22).
O pcija N oun/verb selection

Kao što znate, postupak uređivanja crteža se sastoji iz dva dela - zadavanja komande,
npr. COPY ili MOVE, i biranja objekata. U žargonu AutoCAJD-a reč noun (im enica)
označava objekat na crtežu. Reč verb (glagoT) odnosi se na komandu, jer komanda radi
sa objektima. Kada odaberete ovu opciju, objekte ćete modi da birate pre nego što
započnete komandu.
Ranije je u AutoCAD-u bilo potrebno da započnete komandu pre nego što izaberete
objekte. Međutim, u Windowsovim programima je uobičajeno da se objekti biraju pre
započinjanja komande. Na primer, kada u MS Wordu želite da izbrišete rečenicu, najpre
ćete je izabrati, pa zatim pritisnuti taster Del.
AutoCAD standardno aktivira prvu opciju (Noun/verb selection) u odeljku Selection
Modes kartice Selection. Kada je ova opcija potvrđena, objekte možete da birate pre
zadavanja komande, što vas ne sprečava da radite i obrnuto. Na taj način imate najveću
slobodu u radu.
Prednost postupka kojim se najpre biraju objekti leži u tome što oni koji uporedo
rade sa Windowsovim programima ne moraju da menjaju uobičajen način biranja
objekata. Njegov pomalo zbunjujući nedostak je to što se postupak ne može primeniti
na sve komande AutoCAD-a. Osim toga, kada prvo izaberete objekte, na njima će se
pojaviti čvorovi koji ponekad mogu da zaklone druge objekte i otežaju njihovo dodatno
uključivanje u skup izabranih objekata.
172 Deo I! ♦ Crtanje u đve dimenzije
„.n'Options BE3
Cunw-t ptofte. « U n n « n K t P t O fl e » ^ Cwtent dfat-ang, Dra^rr-gl ,đw g
files | D tspUj-l O p e n a n đ S a v e | O u tp ii] | U * * t Preteteftćes | D*a(ting SaJectton | f io Wm j
Selecliori M n c te - - ■“ Grpv -
P? ôun/verb sefeebcin R £rrabfe g n p t
f “ Use addto jeteclion 1“ En a b te p ip v w f r * s fctocks

P Piest and drag
Unvetected gtjp cotor
f? ImpBed»vlrrđovang
P“0b(er.t grouping
I Elue
□
Sstected grtp soter;
(■ F e d
3
prckboxSi?e GrteSče
° —J-------- -— :;. ° —J
OK | C an«! j A pp^ HHp
S lik a 9 - 2 2 : Kartica S electio n okvira za d ijalog O p tio n s.
Komande i biranje objekata

Kod izv esn ih k o m a n d i p o treb n o je d a o b jek te birate o d re đ e n im re d o sle d o m ili je p o tre b n o da
o b jek ti b u d u u o d re đ e n o j vezi. N a prim er, ko d k o m a n d e TRIM (o ko jo j govorim u n a re d n o m
po glavlju), p o tre b n o je d a prvo iz a b e re te o b jek a t p fe m a k o m e će s e o d se c a n je obaviti (ivicu reza),
pa te k o n d a o b jek a t koji tre b a o d se ći. A ko o b jek te birate u n a p e d , A u to C A D n e ć e znati koji od njih
tre b a d a o d se ć e . Tek ka d a z a p o č n e te k o m a n d u TRIM , A u to C A D će v a m postavljati za h te v e za u n os
n a o sn o v u kojih ć e ta č n o znati šta tre b a d a ura d i. D ru g im k o m a n d a m a su po trebni objekti koji se
n a la z e u o d re đ e n o j m e đ u s o b n o j vezi. K o m a n d a FILLET (o kojoj ta k o đ e govorim u n a re d n o m
po giavlju ) sp a ja o b jek te koji se su s re ć u - il? s e s u s re ć u njihovi z a m išlje n i p ro d u žeci - tako što crta
iuk koji gradi zao b ljen u g ao . I o vd e bi k o m a n d a bila b e sm is le n a kada b iste izabrali tri ili više
o b jek ata, p a zato p o stu p a k za h te v a d a n a jp re za d a te k o m a n d u , a zatim d a iza b e rete dva objekta,
o d g o va raju ći na za h te v e za u n o s.
O b je k te m o ž e te d a iza b e re te pre n eg o što za d a te s le đ e ć e k o m a n d e :
ARRAY DVIEW MIRROR

8LOCK ERASE MOVE
CHANGE EXPLODE ROTATE
CHPROP HATCH STRETCH
COPY UST WBLOCK
Uz ove k o m a n d e m o ž e te da iza b e rete n e o g ra n ič e n broj o b jek ata, tako d a p o stu p a k b iran ja
o b jek ata pre z a d a v a n ja k o m a n d e radi isp ravno .
Poglavlje 9 ♦ Osnovne alatke za uređivanje crteža ] 73
Opcija Use Shift to add to selection

Ovo je druga opcija u odeljku Selection Modes na kartici Selection okvira za dijalog
Option. Ona standardno nije potvrđena. U AutoCAD-u obično đete za uredivanje isto-
vremeno izabrati više objekata. Zbog toga vam AutoCAD omogućuje da birate jedan po
jedan objekat - kada izaberete naredni objekat, prethodni će i dalje biti izabran - tako
da na lak način možete da odaberete koliko god želite objekata.
S druge strane, Windows programi obično omogućuju da u svakom trenutku oda-
berete samo jedan objekat. Pretpostavimo da ste u Wordu sa standardne palete alatki
odabrali opciju Drawing i nacrtali nekoliko objekata. Kada odaberete jedan objekat, a
zatim odaberete drugi, ova akcija će poništiti izbor prvog objekta. Međutim, ako tokom
biranja držite taster Shift, onda istovremeno možete da izaberete više objekata.
AutoCAD omogucuje da ovaj postupak koristite ako to želite, mada ga ne smatra
standardnim, verovatno zato što je istovremeno biranje objekata u ovom programu
česta radnja koja se može izvesti na više načina. Ako ovu opciju potvrdite, onda nakon
što izaberete jedan objekat, morate držati taster Shift da biste birali dodatne objekte.
Opcija Press and drag

Jedan od načina da izaberete više objekata jeste pomoću prozora kojim ih zahvatate.
Sa sličnim prozorom zaizbor već ste se upoznali kada ste izvršavali komandu ZOOM uz
opciju Window. Ako je potvrdena opcija Press and drag, onda prozor za izbor pravite
tako što pritiskom miša definišete jedan njegov ugao, a zatim - ne otpustajući taster
- razvučete prozor do suprotnog ugla po dijagonali prozora. Ovakva radnja je tipična
za Windowsove programe.
Opcija Press and drag nije standardno potvrđena, što znači da prozor za izbor nor-
malno definišete tako što mišem zadate njegov prvi ugao, otpustite taster miša, a zatim
mišem zadate njegov suprotni ugao.
Napomena Ova o p cija n e m a uticaja na k o m a n d u ZO O M W in d o w , za koju je uvek p o trebn o da m išem
o d a b e re te d ve ta čk e (dva ugla pro zo ra).
Opcija Implied windowing

Ova opcija je standardno potvrđena. Ona znači da će, kada odaberete tačku koja nije na
objektu, AutoCAD pretpostaviti da želite da napravite prozor za izbor. Tada ćete moći
da zadate suprotni ugao prozora i odaberete njime zahvaćene objekte. Ako uglove
birate zdesna ulevo, dobijate prozor Crossing i biće izabrani objekti koji u potpunosti
ili delimično leže unutar prozora. Ako uglove birate sleva udesno, dobićete standardni
prozor za izbor - biće izabrani samo objekti koji u potpunosti leže unutar prozora. Ako
režim Implied windowing nije uključen, a vi mišem izaberete tačku koja nije na nekom
objektu, AutoCAD će pretpostaviti da ste ,,promašili“ objekat i poručiti vam u komand-
noj linji:
0 found (nije pronađen nijedan objekat)
Opcija se aktivira samo onda kada odaberete neku komandu i u komandnoj liniji se
pojavi zahtev za unos Sel ect objects: (Izaberite objekte). Ako ovu opciju isključite,
i dalje ćete moći da koristite opcije za biranje objekata Crossing i Window, samo što
morate da ih posebno pozivate upisujući u komandnu liniju c J, odnosno w J. Kada
objekte birate pre 2 adavanja komande, opcija Implied windowing je uvek uključena.
174 Deo il ♦ Crtanje u dve dimenzije
Opcija Object grouping

O pravljenju grupe objekata govori se u siedećem poglavlju. Grupe su skupovi objekata
kojima dajete imena. Ako je opcija Object grouping potvrđena (što je standardno),
onda izborom jednog objekta iz grupe automatski odabirate čitavu grupu. Opcija
Object grouping je globalna; ali možete je podesiti i samo za pojedine grupe objekata.
Opcija Pickbox size

U poglavtju 4 ste saznali šta je kvadratić za izbor - mali kvadrat u preseku končanica
kojim birate karakteristične tačke, na primer, krajnje ili presečne tačke objekata. Kuo-
d ra tić za iz b o r ( e ngl. pickbox ) vidite u preseku končanica kada mišem birate (engl. pick)
objekte. Opcija Pickbox Size omogućava da podesite veličinu ovog kvadratića.
Ako je opcija N o u n /ve rb se le ctio n isk lju če n a , a po javljivanje čvorova (G rip s) o n e m o g u ć e n o , u
Napomena p resek u k o n ča n ica se n e će pojaviti kvadratić za izbor sve d o k n e z a p o č n e te neku k o m an d u za
u ređ ivan je crteža i d o k se u ko m a n d n o j liniji ne pojavi zahtev za u n o s Select objects:
\ (Izab erite o b jek te). M eđu tim , ako je opcija N o u n /ve rb se le ctio n u k lju čen a ili je o m o g u će n o
po javljivanje čvorova, kvad ratić za izbor će uvek biti u p resek u k o n ča n ica o m o g u ću ju ći vam da
n jim e birate objekte.
S ažetak
Sve crteže treba uređivati, bilo u toku crtanja, bilo zbog unošenja korekcija. Jedna od
najjednostavnijih komandi za uređivanje je komanda za brisanje (ERASE). Cesto se
koriste i sledeće dve komande: za kopiranje (COPY) i za premeštanje (MOVE) objekata.
Objekte možete da kopirate i premeštate unutar istog crteža ili iz jednog crteža u drugi.
Kada objekat želite da rotirate, treba da zadate polaznu tačku i ugao rotacije. SliČno
tome, ako objektu želite da promenite veličinu, zadajte polaznu tačku i faktor uvećanja.
Komanda CHANGE omogućuje da promenite krajnju taćku jedne ili više linija i polu-
prečnik kruga.
Ako želite da menjate postojeće objekte, najpre ih morate izabrati. Pri tome vam
pomažu mnogobrojne opcije za biranje objekata, tako da lako možete da izaberete
upravo objekte na kojima želite da radite. Ako objekte birate pre nego što zadate
komandu, onda ih možete birati jedan za drugim pomoću prozora za izbor. Ponašanje
mnogih opcija za biranje objekata možete da podesite na kartici Selection okvira za
dijalog Options.
U sledećem poglavlju bavićemo se složenijim komandama za uredivanje crteža i
njihovim opcijama.
♦ ♦ ♦
POGLAVLJE
Složenije alatke za
uređivanje crteža
♦ ♦ ♦ ♦
ovom poglavlju zaključujem temu o komandama za geome-
U trijsko uređivanje kao i o složenijim komandama koje se
koriste za doterivanje detalja crteža. Zatim ću govoriti o čvoro-
U ovom poglavlju
S lo že n ije k o m a n d e za
vima pomoću kojih se objekti mogu lako premeštati, simetrično ko piran je - M IRR O R ,
preslikavati, rotirati, uvećavati/smanjivati i razvlačiti. U ovom ARRAV i O FFSE T
poglavlju dotaći ću i nov potprogram Object Property Manager,
a završiću opisom tri načina pomoću kojih se kontroliše biranje Slo Ž enije k o m a n d e
objekata - grupama, filtrima i alatkom Quick Select. za m e n ja n je veltčine
o b jek ata - TRIM ,
EX TEN D , STRETCH
K o m ande za ko p iran je i p rem ešta n je o bjekata i LEN G TH EN
Tri komande omogućuju da objekte kopirate na sasvim poseban
način. Komanda MIRROR stvara odraz objekta u ogledalu. K o m a n d e za
Komanda ARRAY stvara pravougaonu ili kružnu sliku od kopija ko n stru isan je - BREA K ,
izabranog objekta. Komanda OFFSET stvara paralelne objekte. C H A M FER i FILLET
lako se ovim komandama prave kopije objekata, njihov rezultat bi

se teško postigao primenom komande COPY. Komanda ALIGN U ređ ivan je o bjekata
p o m o ću Čvorova i
premešta objekte poravnavajući ih sa drugim objektima na crtežu.
potprogram O b ject
Pro perty M an ager
Komanda MIRROR
Mnogi crteži sadrže simetrične elemente. U mašinstvu ćete često Filtri za izbor i alatka
crtati samo jednu polovinu ili jednu četvrtinu modela, a zatim Q u ick S e le ct
objekat dovršiti odgovarajućim preslikavanjem.
Da biste dobili simetričan odraz (kao u ogledalu) jednog iii P ra v ljen je grupa
— više objekata, izaberite objekat ili više njih, a zatim na paleti o b jek a ta
alatki za menjanje objekata (Modify) pritisnite dugme za sime- ♦ ♦ ♦ ♦

trično preslikavanje (Mirror). Ili drugačije, najpre pritisnite
dugme Mirror na paleti alatki Modify, a zatim izaberite jedan ili
više objekata.
AutoCAD će tražiti da unesete prvu j drugu tačku kako bi
definisao liniju odražavanja (osu simetrije). Ta imaginarna linija
je „virtuelno ogledalo11u kome AutoCAD pravi odraz objekta.
Njena dužina nije bitna - važan je samo položaj njene početne
tačke, kao i njen pravac.
O se sim e trije često su o rto g o n aln e. Zbog toga, kada za d a te prvu
tačk u linije, uključite režim O R T H O i p o m erite kursor ka drugoj tački.
U Zatim p ritisnite taster m iša.
AutoCAD ce tada pitati da ii želite da obrišete izvo rn e (engl.

source') objekte. Izvorni objekti su oni objekti koje ste izabrali za
pravljenje simetrične slike. Ako želite da ih zadržite, upišite n J
ili pritisnite taster Enter. Izvorne objekte ćete zadržati onda kada
pravite simetrićan model i želite da se simetrični lik objekata pridruži izvornim objek-
tima. Upišite y J onda kada želite da objekat uređujete - menjate njegovu orijentaciju
- tako da na crtežu ostane samo odraz izvornog objekta.
Na CD-fl
C rtež ab7-2.dw g koji se koristi u n ared n o j vežb i sim e tričn o g preslikavan ja o b jek ata nalazi se
na k o m p a k t d isku AutoCAD 2 0 0 0 Biblija, u d irekto riju m u Results.
Vežba: simetrično preslikavanje objekata

1. Otvorite crtež ob7-2.du)g iz direktorijuma Resuits na kompakt disku. Ako ste
dovršili vežbu crtanja lOkova iz poglavlja 7, onda ovaj crtež možete da otvorite
i iz svog direktorijuma A u to C A D Biblija.
2. Snimite crtež u svoj direktorijum A u to C A D Biblija pod imenom a b lO -l.d w g . Prove-
rite da li je režim OSNAP uključen. Za staine OSNAP markere izaberite samo pre-
sečne tačke.
3. Na paleti alatki za menjanje objekata (Modify) pritisnite dugme za brisanje
(Erase). Na zabtev za unos Sel ect objects : (Izaberite objekte), izaberite liniju i
dva luka dole desno od dve osne linije, a zatim pritisnite taster Enter. Model koji
dobijete trebalo bi da izgleda kao onaj na slici 10-1.
4. Na paleti alatki za menjanje objekata (Modify) pritisnite dugme za simetrično

preslikavanje (Mirror). Na zahtev za unos Sel ect objects :, odaberite preostalu
spoljnu liniju i dva luka, a zatim pritisnite taster Enter.
5. Na zahtev za unos Speci first point of mirror 1ine: (Zadajte prvu tačku
linije odražavanja), izaberite tačku preseka © prema slici 10-1. Na zahtev za unos
Specify second point of mirror 1ine : (Zadajte drugu tačku linije
odražavanja), izaberite presečnu tačku ®.
6. AutoCAD če postaviti zahtev za unos Del ete source objects? [Yes/No] <N>:
(Da obrišem izvorne objekte?...). Pritjsnite taster Enter da biste prihvatili
ponuđenu opciju, i time odbili brisanje izvornih objekata.
7. Na paleti alatki za menjanje objekata (Modify) pritisnite dugme za simetrično
preslikavanje (Mirror). Na zahtev za unos Sel ect objects , upišite p J da biste
izabrali prethodno odabrane linije. Zatim odaberite novu spoljnu liniju i dva luka,
pa pritisnite taster Enter.
Pogiavlje 10 ♦ Složenije alatke za uređivanje crteža \~]~1
8. Na zahtev za unos Speci fy first point of mirror 1ine:, izaberite presečnu

tačku ®. Na zahtev za unos Speci fy second point of mirror 1ine:, izaberite
presečnu tačku ®. Pritisnite ponovo taster Enter na zahtev za unos Del ete
source objects? [Ves/No] <N>:.
9. AutoCAD će dovršiti crtež montažne ploče. Snimite crtež koji bi trebalo da
izgleda kao onaj na slici 10-2.
Slika 10-2: D o vršen crtež m o n ta žn e ploče.
Komanda ARRAY
Komanda ARRAY formira pravougaonu ili kružnu (polarnu) matricu kopiranjem jednog
ili više izabranih objekata zadati broj puta. Komanda ARRAY je moćna alatka za crtanje.
Njom se može brzo napraviti mnogo objekata, što štedi vreme i trud crtača.
|Ddl Da biste napravili niz istih objekata, izaberite jedan ili više objekata, a onda priti-
snite dugme za serijsko crtanje objekata (Array) na paleti alatki za menjanje obje-
kata (Modify). Ili drugačije, najpre pritisnite dugme Array na paleti alatki Modify, a
zatim izaberite jedan ili više objekata.
Pravougaone serije
Pravougaone serije grade matricu čiji se redovi i kolone sastoje od kopija izabranih
objekata. Na siici 10-3 prikazana je jedna pravougaona serija objekata.
Da biste napravili pravougaonu seriju, uradite sledeđe:
1. Započnite komandu ARRAY i izaberite objekat ili više njih koje želite serijski da
umnožite.
2. Upišite r J na zabtev za unos Enter the type of array [Rectangul ar/Pol ar]
<R>: (Unesite vrstu serije...), ili pritisnite taster Enter ukoliko je ponuđena opcija
<R>. (Standardno se nudi ona opcija koju ste poslednju koristili.)
3. AutoCAD će odgovoriti zahtevom Enter the number of rows (- - -) <1>:
(Unesite broj redova...), prikazujuci u zagradi pravac pružanja redova. Unesite
ukupan broj redova za pravougaonu seriju objekata.
4. AutoCAD de istaći zahtev Enter the number of colmnns (] | |) <l>:(Unesite
broj kolona...), ponovo prikazujuci u zagradi pravac pružanja kolona. Upišite
ukupan broj kolona za pravougaonu seriju objekata.
178 Deo 11 ♦ Crtanje u dve dimenzije
Slika IO-3: Za vrata garaže je n acrtan je d a n pan el, prikazan levo, Zatim je ko m a n d o m
ARRAY nap ravljen a p ravo u g ao n a serija kopija p an e la koja prekriva cela vrata, p rikazana
d e sn o ,
Z a o v o j c i i e ž z a h v a lju je m H e n ry ju D e a r b o m u , AIA, Fe rfild , A jova.
5. AutoCAD će odgovoriti zahtevom Enter the distance between rows or spec-

i fy unit ce 11 (- - -): (Unesite rastojanje između redova ili definišite jedi-
ničnu celiju). Upišite rastojanje između redova serije, Ako upišete pozitivan broj,
serija će biti izgrađena odozdo nagore, a ako je upisani broj negativan - odozgo
nadole. Umesto toga, možete da izaberete dve tacke - početnu tačku serije i
početnu tačku sledećeg reda i kolone. Te dve tačke definišu ćeliju (engl. cetf) koja
jednim potezom odreduje rastojanje izmedu redova i rastojanje između kolona.
6. Pošto unesete rastoj mje između redova, AutoCAD će postaviti zahtev za unos
Speci fy the distarce between columns (| | 13: (Unesite rastojanje između
kolona). Unesite rastojanje između kolona, Ako upisete pozitivan broj, serija će
biti izgradena sleva udesno, a ako upišete negativan broj - zdesna ulevo.
Ako promenite ugao pravca kontrolisanog kretanja kursora ili korisnički koordinatni
sistem, AutoCAD će pravougaonu seriju prilagoditi tom uglu, odnosno tom koordinat-
nom sistemu.
A ko v iše kopija o bjekta treba da n a n ižete d u ž o d re đ e n o g pravca, bolje je da iskoristite pra-
Savet
v o u g a o n u seriju sa je d n im red o m ili ko lo n o m , nego da koristite k o m a n d u COPY. Pravljenje
p ravo u g ao n e se rije je brže i lakše.
■
>
Po lam e (kružne) serije
Polarne serije se sastoje od kopija jednog ili više objekata, raspoređenih kružno oko
centra. Na slici 10-4 je prikazan primer polarnog niza.
Kada poželite da napravite polarnu seriju objekata, postupite na sledeći način:
1. Započnite komandu ARRAV i izaberite objekat ili više njih, od kojih želite da
napravite niz.
2. Upišite p na zahtev za unos Enter the type of array [Rectangul ar/Pol ar ]
<R> ■
. (Odaberite vrstu serije...) ili pritisnite taster Enter ukoliko je ponudena
opcija <P>. (Standardno se nudi opcija koju ste poslednju koristili.)
Pogjavlje 10 ♦ Složenije alatke za uređivanje crteža ]7 9
Slika 10-4: Točak na levoj strani je n acrtan sa je d n im p a o k o m . Ostali paoci

na slici d e sn o nastali su kao rezultat ra sp o ređ ivan ja kopija po larn e serije.
2 a a v a j ertež z o h v o lju je m R o b e rtu M a ck u iz k o m p a n ije D exter, Ferfild, A jovo.
3. AutoCAD će odgovoriti zahtevom za unos Speci fy center point of array:

(Zadajte centralnu tačku serije). Polarna serija - slično krugu - ima centar, oko
koga su raspoređene kopije objekta. Zadajte centralnu tačku.
4. AutoCAD če zahtevati da zadate broj elemenata serije. Ukoliko želite da polarna
serija sadrži odreden broj elemenata, upišite taj broj (ukupan broj, dakle, origi-
nal plus kopije). Ukoliko taj broj ne znate, pritisnite taster Enter i odgovorite na
sledeča dva zahteva za unos. AutoCAD će sam izračunati broj elemenata objekta.
5. AutoCAD će istaći zahtev Speci fy the angle t.o f i l l (+=ccw, -=cw) <360>:
(Zadajte ugao koji serija treba da popuni...). Ako zadate ugao od 360 stepeni, to
znači da polarna serija treba da popuni ceo krug. Ako upišete 90, serija će zauzeti
samo četvrtinu kruga. U zagradi su objašnjenja: pozitivan ugao znači da će se
serija graditi u smeru suprotnom od kazaljke na satu (ccw), a negativan ugao
nalaže AutoCAD-u da seriju gradi u smeru kazaljke na satu (cw). Ako ste odgovo-
rili na prethodni zahtev Enter the number of items in the array, a želite da
odgovorite i na sledeći zahtev, onda na trenutni zahtev ne morate da odgovorite.
U tom slučaju upišite 0 J (nula), što znači da niste ništa odgovorili.
6. AutoCAD će istaći zahtev Angl e between items: (Ugao između kopija). Ako ste
odgovorili na prethodna dva zahteva za unos, ovaj zahtev se neće pojaviti. U svim
drugim slučajevima, upišite ugao između susednih kopija (centralni ugao izmedu
početka jedne i početka druge kopije).
7. AutoCAD će odgovoriti zahtevom Rotate arrayed objects? [Yes/NoJ <Y>
(Da rotiram kopije?...). Ako odgovorite potvrdno, AutoCAD će rotirati kopije oko
centralne tačke i poredati ih u seriju. Ukoliko odgovorite odrečno, AutoCAD će
polarno kopirati objekte zadržavši njihov prvobitni ugao.
N a C D -# v C rtež ablO -a.dw g koji se koristi u n ared n o j vežbi pravijenja serija o b jek ata nalazi se na
© " k o m p a k t disku A utoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: pravljenje serija objekata

1. Otvorite crtež a b W -a .d w § sa kompakt diska.
2. Snimite crtež u direktorijum A u to C A D B iblija pod imenom abW -2.dw g. On je pred-
stavljen na slici 10-5. Režim OSNAP treba da je uključen. 2a stalne OSNAP mar-
kere odaberite centralne i presečne tačke objekata.
Slika 10-5: N ed o vršen
crtež m o n ta žn o g držača.
OD 3. Na paleti alatki za menjanje objekata (Modify) pritisnite dugme za pravljenje

OD
serija (Array). Na zahtev za unos Sel ect obj e c t s : (Izaberite objekte), izaberite
horizontalnu osnu liniju © prema slici 10-5, a zatim pritisnite Enter.
4. Na zahtev za unos Enter the type of array [ Rectangul a r/Pol ar ] <R>: (Izabe-
rite vrstu serije...), upišite r J ili pritisnite taster Enter ukoliko je <R> ponudena
opcija. (Možete i da pritisnete desni taster miša, a zatim da iz priručnog menija
odaberete opciju Rectangular.)
5. Na zahtev za unos Ertter the number of rows (- - -) <1>: (Unesite broj
redova...), upišite 4 J. Na zahtevza unos Enter the number of columns J | |)
<1>: (Unesite broj kolona...), pritisnite taster Enter da biste prihvatili ponuđenu
jednu kolonu.
6. Na zahtev za unos fnter the distance between rows or specify unit cell
(- - -): (Zadajte rastojanje izmedu redova ili definišite jediničnu celiju), upišite
1 J. AutoCAD če iznad postojeće osne linije na crtežu dodati još tri iste takve
linije.
7. Da biste napravili seriju otvora na držaču, ponovo pritisnite dugme Array na
paleti alatki Modify.
8. Na zahtev za unos Sel ect obj ects :, izaberite krug @prema slici 10-5, a zatim
pritisnite taster Enter.
9. Sledite zahteve za unos:
Enter t.he type of array [ Rectangul a r/Pol ar ] <R>: J
Enter the number of rows (- - -) <1>: 4 J
Enter the number of columns (| | |) <1>: 2 J
Enter the d''stance between rows or specify unit cell (- - -):
Izaberite centar kruga ®.
Specify opposite corner: (Zadajte suprotni ugao) Iza b e rite presek
o s n i h l i r t i j đ k o d ® p r e ma s i i c i 1 0 - 5
AutoCAD ce otvore poređati po presecima osnih linija.
Poglavlje 10 ♦ Složenije alatke za uređivanje crteža ] 31
10. Da biste oko velikog otvora napravili seriju otvora za zavrtnje, odaberite otvor ©
prema slici 10-5.
11. Pritisnite dugme Array na paleti alatki Modtfy. Sledite zahteve za unos:
Enter the type of array [ Rectangular/Polar] <R>: p J
Specify center point of array: (I z a b e r i t e centralnu tačku s e r i j e )
I zdberi t. e cent ar vel i k og kruga © prema s l i c i 10-5.
Enter the number of items in the array: (Unesite broj elemenata
seri j e ) 6 J
Specify the angle to f i l l (+=ccw. -=cw) <360>: J
Rotate arra.yed objects? [Yes/No] <Y>: J
AutoCAD če završiti crtež montažnog držača.
12. Snimite crtež. On treba da liči na sliku 10-6.
Na CD-uf Na k o m ap k t disku se nalazi program n a p isa n u A utoLISP -u kojim se se rije o bjekata m ogu
zadavati u okviru za dijalog. P o g led ajte u d irektorijum \Softw are\Chap 10\Ddarray.
y *•
P r a v lje n je p a r a le ln ih o b je k a ta
Komanda OFFSET crta prave ili krive linije paralelne sa postoječim objektom. Lepota
ove komande dolazi do izražaja kod crtanja složenih objekata, na primer poiiiinija,
o kojima govorimo u poglavlju 16. Možda ste zapamtili da su pravougaonici i poligoni
politinije, što znači da se sve njihove strane smatraju jednim objektom, Komandom
OFFSET možete, na primer, da jednim potezom napravite koncentrične poligone. Slika
10-7 prikazuje dva koncentrična poligona. Spoljni poligon je napravljen komandom
POLYGON, a unutrasnji komandom OFFSET.
S lik a 1 0 -7 : K o m an d o m O F F S E T
m o že te da nap ravite ko n cen tričn e
polig one.
Kada poželite da „parale)no“ umnožite neki objekat, odaberite alatku za paralelno

— umnožavanje objekata (Offset) sa palete alatki za menjanje objekata (Modify).
Objekte ne možete da birate pre nego što zadate ovu komandu.
AutoCAD će odgovoriti zahtevom za unos Speci fy offset đistance or [Ttirough]
<1.000Q> : (Zadajte rastojanje ili opciju...). Na ovaj način, AutoCAD vam nudi dve,
pomalo različite, moguđnosti da zadate rastojanje:
♦ Ako unesete rastojanje, AutoCAD če ispostaviti zahtev za unos Sel ect object to
offset or <exit>: (Izaberite objekat za paralelno umnožavanje ili opciju...).
Možete da odaberete samo jedan objekat. Tada će AutoCAD odgovoriti zahtevom
Speci fy the side to offset: (Zadajte smer rastojanja). Izaberite odgovarajuću
tačku da biste AutoCAD-u saopštili gde da postavi kopiju objekta (sa spoljne ili sa
unutrašnje strane originala). AutoCAD će napraviti kopiju objekta i nastaviti sa
zahtevima da izaberete nove objekte, tako da možete da umnožite i druge objekte
koristeći isto rastojanje kopije od originala. Da biste završili komandu, pritisnite
taster Enter.
♦ Ako želite da zadate tačku p ro la za (engl. through p o in t), tj. tačku kroz koju treba
da prođe kopija, a to može da bude karakteristična tačka nekog drugog objekta,
upišite t J i)i pritisnite desni taster miša i iz priručnog menija odaberite opciju
Through. Tada će AutoCAD istaći zahtev za unos Se Iect object to offset or
<exi t> : (Izaberite objekat za paralelno umnožavanje ili opciju...). Odaberite
jedan objekat. Na zahtev za unos Speci fy through point: (Zadajte tačku pro-
laza), izaberite tačku kroz koju želite da prođe kontura kopije objekta. AutoCAD
će nacrtati odgovarajuću kopiju.
CD-tt
C rtež a b lO -b .d w g koji se koristi u n a red n o j vežbi čtja je te m a rad s k o m a n d o m O FFSET, nalazi
se na ko m p akt disku AutoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: rad s kom andom O FFSET

1. Otvorite crtež abJ0-b.du)g sa kompakt diska.
2. Snimite crtež u direktorijum A u to C A D B iblija pod imenom abl0 -3 dwg. On je
prikazan na slici 10-8. Za stalni OSNAP marker odaberite centralnu tačku i
uključite režim OSNAP.
Slika 10-8: D e lim iča n

crtež ste z n e plo če.
Pogfavlje 10 ♦ Složenije alatke za uređivanje crteža ]83
3. Pritisnite dugme za paralelno umnozavanje (Offset) na paleti alatki za menjanje

objekata (Modify). Sledite zahteve za unos:
Specify offset distance or [ThroughJ <Through>: (Zadajte rastojanje
i1i opci ju...) J
Select object to offset or <exit>: (Izaberite objekat za paralelno
umnožavanje ili opciju...) I z a b e r i t e osnu l i n i j u ® premđ s l i c i 10-8.
Specify through point.- (Zadajte taćku prolaza) I z a b e r i t e centar
kruga ©.
Select object to offset: J
AutoCAD kopira osnu liniju kroz gornje krugove.
4. Pritisnite ponovo dugme Offset na paleti alatki Modify. Na zahtev za unos Spec -
ify offset di s tance or [Through] <Through>:, upišite 2 J. Na zahtev za unos
Select object to offset or <exi t>:, izaberite osnu liniju CD, a na zahtev Spec -
ify point on side to offset: (Zadajte smer rastojanja), pritisnite mišem u bli-
zini tačke ©. Završite komandu pritiskom na taster Enter. AutoCAD ce vertikalnu
osu kopirati 2 jedinice udesno od originala.
Slika 10-9: Završen
crtež ste zn e ploče.
Poravnavanje objekata
Komanda ALIGN omogučuje da jedan ili više objekata premeštate i rotirate jedinstve-
nim postupkom. Ona je posebno korisna pri radu sa trodimenzionalnim objektima.
PoŠto zadate mesta na koja će se premestiti pojedine tačke objekta, možete objekat
da poravnate sa drugim objektima (slika 10-10).
Pre Posle
Slika 10-10: P o ra v n av an je vrata sa zid o m .

U poglavlju 2 4 o b ja šn ja v a m k o rišć e n je k o m a n d e A LIG N za u re đ iva n je tro d im en zio n a ln ih

crteza.
Poravnavanje pomocu komande ALIGN odvija se u više laza. I pored toga, ona štedi
vreme onda kadaje potrebno da istovremeno premeštate i rotirate objekte, naročito
ako ne znate unapred ugao rotacije. Da biste objekat poravnali sa drugim objektima,
odaberite komandu Modi(y O 3D Operations O Align, a zatim izaberite jedan ili više
objekata. Ili drugačije, izaberite prvo jedan ili vise objekata, a zatim zadajte komandu
Modify O 3D Operations O Align. Dalje pratite sledeće korake:
1. AutoCAD će od vas tražiti da zadate prvu polaznu tačku. Zadajte tacku koja će
obično biti neka od karakterističnih tačaka objekta koji želite da premestite.
2. AutoCAD će tražiti da zadate prvu odredišnu tačku. Zadajte tačku u koju želite
da se premesti prva polazna tačka.
3. AutoCAD će tražiti da zadate drugu polaznu tačku. Ako pritisnete taster Enter,
AutoCAD će odmah premestiti izabrane objekte. Da biste nastavili komandu
ALIGN, treba da definišete drugu tačku objekta koji želite da premestite, obično
uz pomoć OSNAP markera.
4. AutoCAD će tražiti da zadate drugu odredišnu tačku. Zadajte tačku u koju želite
da se premesti druga polazna tačka.
5. AutoCAD će zahtevati da zadate treću polaznu tačku. Ona se koristi pri porav-
navanju u tri dimenzije i određuje način rotiranja objekta u trećoj đimenziji.
Ako radite na dvodimenzionalnom crtežu, samo pritisnite taster Enter da biste
nastavili komandu.
6. AutoCAD će postaviti pitanje Scale objects baseđ on ali'gnment points?
[Yes/No J <N> (Da podesim veličinu objekata prema tačkama poravnavanja?...).
Ako rastojanja između polaznih i odredišnih tačaka nisu jednaka, a želite da
objekte tako podesite da se njihove polazne i odredišne tačke tačno poklapaju,
onda odgovorite potvrdno (upišite y).
Na C t> %
C rtež ablO-c.dw gko\\ se koristi u sle d e ć o j vežbi p o ravn avan ja o bjekata u dve d im e n z ije nalazi
Vežba: poravnavanje ob jekata u dve dim enzije

1. Otvorite crtež abI0 -c.dw g sa kompakt diska.
2. Snimite crtež u svoj direktorijum A u to C A D Biblija pod imenom a b l(H .d w g . Crtež
je prikazan na slici 10-11.
3. Odaberite komandu Modify O 3D Operation O Align, a zatim sledite zahteve za
unos:
Select objects: (Izaberite objekte) J z a b e r i t e poprečne preseke
l ežaj a nđ desnoj s t r a n i cr t eža pomoću prozora za izbor k o j i cete
r azvuć i između tačaka © i ®. P r i t i s n i t e t a s t e r Ent er da b i s t e
z a v r š i l i sa biranjem obj ekata.
Specify first source point: (Zadajte prvu polaznu tačku) I z a b e r i t e
k r a j n j u tačku obj ekta ® prema s l i c i 10-12.
Specif.y first destinstion point: (Zadajte prvu odredišnu tačku)
I z a b e r i t e k r a j n j u tačku obj ekt a.
Specify second source point: (Zadajte drugu polaznu tačku) I z a b e r i t e
k r a j n j u tačku o b j e k t a , ©.
Specify second destination point: (Zadajte drugu odredišnu tačku)
I z a b e r i t e k r a j n j u tačku. ®.
Poglavije 10 ♦ Složenije alatke za uređivanje crteža ]g5
S lik a 1 0 -1 1 : D elim ičan

crtež bloka ležaja.
5pecify third source point or <continue> (Zadajte treću polaznu

taćku ili <nastavite>: J
Scale objects based on alignment points? [Yes/No] <N>: (Da podesim
veličinu objekata prema tačkama poravnavanja?...) J
AutoCAD de elemente ležaja postaviti na njihovo odgovarajuće mesto na osovini.
Ex p resso va k o m a n d a M O C O R O (ako ste p o tp un o instalirali A utoC A D , to je k o m a n d a Express
O M odify O M ove Co py R o tate), nudi o p cije za p re m e šta n je , kopiranje, rotiranje i p ro m en u
v e ličin e o b jek a ta - sve unutar je d n e k o m a n d e . Za razliku od rada k o m a n d e ALIGN, svaka od
p o m e n u tih o pcija je p o se b n a o p eracija.
4. Snimite crtež. Trebalo bi da odgovara slici 10-12.
Komande za menjanje veličine objekata

Postoje četiri dodatne komande za menjanje veličine objekata. KomandeTRJM i EXTEND
premeštaju krajnju tačku jednog objekta na drugi objekat. Komanda LENGTHEN omogu-
ćava da produžite ili skratite liniju ili lOk. Komanda STRETCH se koristi za rastezanje
(širenje ili sužavanje) grupe objekata, omogućavajući da pri tome promenite njihov smer.
Opsecanje objekata
Prilikom oređivanja crteža, mozda ćete utvrditi da su linije i lukovi koji su se ranije
završavali tačno u odredenim tačkama objekata, sada predugački. Da biste objekat
opsekli (engl. trim ) na tačne dimenzije, prvo treba da zadate liniju re za (engl. cutting
edge ), koja određuje tačku opsecanja objekta. Liniju reza zadajete birajuči određeni
objekat. Istovremeno možete da izaberete više linija reza i više objekata za opsecanje,
kao što se vidi na slici 10-13. Kada birate objekat za opsecanje, morate ga izabrati sa
one strane na kojoj će se opsecati (znači, ne sa strane koju želite da zadržite). Komanda
TRIM se uobičajeno koristi za obradu preseka linija zidova u arhitektonskim osnovama.
linije reza Tačke izbora na linijama Slika 10-13: O p se ca n je dva

o b jekta p o m o ću dve linije reza.
Pre opsecanja Posle opsecanja
O b je k te za o p se c a n je , u n a čelu , birate p o jed in ačn o . 2a ovu rad n ju ne m o žete da koristite pro-

zor za izbor (o p cija W in d o w s). M eđu tim , za biran je o b jekata m o že te da koristite po stup ak sa
rzlo m ljen o m linijom (o p cija Fe n ce ). A utoC A D će o p se ći stran u objekta preko koje prelazi
izlo m ljen a linija. Na zahtev za u n o s Sel ect cutting edges: (Z ad ajte linije reza), m o žete i
sa m o da pritisnete taster Enter. N ako n toga, pošto iza b e rete o b jekte za o p se c a n je , A utoCA D
će au to m atsk i upotreb iti liniju reza koja je n ajb liža tački v a še g izbora. O vo svojstvo m o že te da
iskoristite za o p se c a n je p o m o ću v iše linija reza, a da n e m o rate da ih p reth o d n o d efin isete.
Linija reza ne mora stvarno da preseca objekat da bi on bio opsečen. Dovoljno je da

zamišljeni produžetak linije reza preseca objekat. Ovo se zove opsecanje prem a zam i-
šljenom preseku (engl. trim m ing to an im plied intersectionj. Pogledajte sliku 10-14.
Pre opsecanja Posle opsecanja
Slika 10-14: O p se c a n je dva (uka p rem a za m išlje n o m p reseku .

Pogiavlje 10 ♦ Složenije alatke za uređivanje crteža ]87
Možete da opsecate lukove, krugove, eliptične lukove, liniie, polilinije, poluprave

i savitljive krive. Isto tako lOkovi, krugovi, elipse, linije, poiuprave, regioni, savitljive
krive, tekst ili pomoćne linije mogu da posluže kao linije reza. tsti objekat može da bude
linija reza i istovremeno objekat za opsecanje.
Ako želite da opsečete objekat, na paleti alatki za menjanje objekata (Modify) priti-
snite alatku za opsecanje (Trim). Ne možete da izaberete objekte pre nego što
zadate komandu Trim. AutoCAD će prikazati zahtev za unos Current setti ngs : Pro -
jection=UCS £dge=kone Select cutting edges. . . (Tekuće vrednosti: Projection=UCS
Edge=None Zadajte linije reza...). AutoCAD vas ovime upoznaje sa tekućim vrednostima
dve sistemske promenljive koje upravljaju opsecanjem. Promenljiva Projection se koristi
samo u trodimenzionalnom crtanju. Vrednost promenljive Edge koristi se za zamišljene
preseke. Kada je promenljivoj Edge dodeljena vrednost Extend, AutoCAD će opsecanje
izvršiti prema zamišljenom preseku linije reza i objekta izabranog za opsecanje. Na ovaj
zahtev za unos odaberite objekat ili vjše njih, koje želite da iskoristite kao liniju reza.
Pritisnite taster Enter da biste završili sa biranjem objekata.
♦ Ako objekat želite da opsečete prema liniji reza koja ga stvarno preseca, na zah-
tev zaunos Sel ect object to trim or [Project/Edge/Undo]: (Izaberite objekat
za opsecanje ili...), odaberite objekte za opsecanje. Svaki objekat birajte u tački
koja se nalazi između linije reza i dela koji treba da otpadne. Pritisnite taster
Enter da biste završili sa biranjem objekata. AutoCAD će opseći objekte.
♦ Ako objekat želite da opsečete prema zamišljenom preseku, na zahtev za unos
Select object to trim or [Project/Edge/UndoJ:, upišite e J. AutoCAD će
odgovoriti zahtevom Enter an implied edge extension mode [Extend/Mo
extend] <No extend> (Izaberite režim rada sa zamišljenom linijom reza...),
Upišite e J. Zatim, na zahtev za unos Se 1ect objecl to trim or [Project/
Fdge/Undo]:, izaberite objekte za opsecanje. Pritisnite taster Enter da biste
završili sa biranjem objekata. AutoCAD će opseći objekte.
Ako pri opsecanju ne dobijete rezultat kakav ste očekivaii, poništite celu operaciju
opcijom Undo. Zatim možete da nastavite da birate objekte za opsecanje.
N a CD-o C rtež a b lO -d .d w g koji se koristi u n ared n o j vežbi o p se c a n ja o b jek ata nalazi se na kom pakt
o disku A utoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: o p secan je objekata

1. Otvorite crtež ablO -d.divg s a kompakt diska.
2. Snimite crtež u svoj direktorijum A u to C A D Biblija pod imenom abJ0-5.dw g. Crtež
je prikazan na slici 10-15.
3. Započnite komandu TRIM. Na zahtev za unos Sel ect obj ects: (Izaberite objekte),
izaberite linije © i © prema slici 10-15, a zatim pritisnite taster Enter.
4 . Na zahtev za unos Sel ect object to trim or [Project/Edge/Undo]: (Izaberite
objekat za opsecanje ili opciju...), izaberite ponovo linije © i © prema slici 10-15.
Pazite da ih izaberete iznad presečne tačke, kao što je prikazano na siici. AutoCAD
će linije opseći. Svaka od dve linije služi kao linija reza za onu drugu.
5. Odaberite ponovo alatku za opsecanje (Trim) sa palete alatki za menjanje
objekata (Modify). Na zahtev za unos Sel ect objects:, izaberite linije @i ©
prema slici 10-15 i pritisnite taster Enter.
188 Deo II ♦ Crtanje u đve đimenzije
6. Na zahtev za unos Sel ect object to tri m or [Project/Edge/Urido]:, pritisnite

desni taster miša i iz priručnog menija odaberite opciju Edge. Zatim ponovo
pritisnite desni taster miša i na zahtev za unos Extend/No extend <No extend>:
(Sa produžetkom/bez produžetka <bez produžetka>), odaberite opciju Extend.
7. Izaberite linije <D, © i ® prema slici 10-15. AutoCAD će linije opseđi. Pritisnite
taster Enter da biste komandu završili. Ako želite, možete izgled stezaljke na
desnoj strani slike 10-16 da dopunite dvema horizontalnim linijama izmedu kraj-
njih tačaka objekata.
Slika 1 0 -1 6 : D o vršen crtež stezaljke u dve projekcije.
Produžavanje objekata
Komanda EXTEND se zadaje pomodu istih zahteva za unos kao i komanda TRIM, ali
umesto da objekte opseca prema liniji reza, ona ih produžava do granične linije (engl.
boundary edgej. Pogledajte sliku 10-17. Kao i kod komande TRIM, kada birate objekat za
produžavanje, morate ga izabrati sa strane na kojoj želite da ga produžite (dakle, ne sa
one strane za koju želite da ostane kakva je i bila).
Poglavlje 10 ♦ Siozenije aiatke za uređivanje crteža 189
S lik a 1 0 -1 7 : P ro d u žav an je dve

linije do luka kao g ran ičn e linije.
Objekat koji želite da produžite, posle produžavanja ne mora stvarno da preseca

graničnu liniju. AutoCAD objekat može da produži do granične linije koja bi sekla
produženi objekat kada bi bila duža. Ovaj postupak (slika 10-18) zove se produžaoanje
objekta prem a zam išljen om preseku (engl. extending to an im plied intersection ).
Slika 10-18:
P ro d u žav an je dva luka
p rem a za m išlje n o m
p reseku .
Posle produžavanja
Možete da produžavate lukove, eliptične lukove, linije, otvorene polilinije i polu-

prave. Složene linije, lukovi, krugovi, elipse, linije, poluprave, regioni, savitljive krive,
tekst ili pomočne linije mogu da posluže kao granične linije. Isti objekat istovremeno
može da posluži kao granična linija i kao objekat za produžavanje.
Kada želite da produžite neki objekat, na paleti alatki za menjanje objekata (Mod-
— ify) pritisnite dugme za produžavanje objekata (Extend). Objekte ne možete da
birate pre nego što zadate komanclu EXTEND. AutoCAD če prikazati zahtev za unos
Current settings: Projecti on=UCS Edge=Extend Select bouridary edges... Select
ob.jects: (Tekuče vrednosti: Projection-UCS Edge=Extend Zadajte granične linjje . . .
Izaberite objekte). AutoCAD vas ovime obaveštava o vrednostima dve sistemske pro-
menljive koje upravljaju produžavanjem objekata. Promenljiva Projection se koristi
samo kod trodimenzionalnih modela. Promenljiva Edge se koristi za zamišljene preseke
objekata. Kada je promenljivoj Edge dodeljena vrednost Extend, AutoCAD če izvršiti
produžavanje do zamišljenog preseka granične linije i objekta koji se produžava. Na
ovaj zahtev za unos odaberite objekat ili više njih koje želite da upotrebite kao granične
linije. Pritisnite taster Enter da biste završili sa biranjem objekata.
♦ Ako će produženi objekat stvarno preseći graničnu liniju, onda na zahtev za unos
Select object to extend or [Project/Edge/Undo]: (Izaberite objekte za pro-
dužavanje ili opciju...), izaberite objekte koje želite da produžite. Pazite da svaki
objekat izaberete sa one strane na kojoj želite da ga produžite. Pritisnite taster
Enter da biste završili sa biranjem objekata. AutoCAD će odabrane objekte
produžiti.
♦ Ako će produženi objekat preseći zamišljeni produžetak granične linije, onda na
pomenuti zahtev za unos pritisnite desni taster miša i iz priručnog menija odabe-
rite opciju Edge. AutoCAD će odgovoriti zahtevom za unos tnter an impl ied
edge extension mode [Ext.end/No extend] <Extend>: (Izaberite režim rada sa
zamišljenom graničnom linijom [Sa produžetkom/bez produžetka] <Sa produžet-
kom>). Pritisnite desni taster miša i iz priručnog menija odaberite opciju Extend.
Zatim, na zahtev za unos Sel ect object to extend or [Project/Edge/Undo]:,
izaberite objekte koje želite da produžavate. Pazite da svaki objekat izaberete sa
one strane koju želite da produžite. Pritisnite taster Enter da biste završili sa
biranjem objekata. AutoCAD će produžiti objekte.
Ako ne postignete rezultate koje ste očekivali, poništite ih opcijom Undo. Zatim
nastavite da birate objekte za produžavanje.
Za biranje objekata na'menjenih produžavanju možete da koristite metod izlomljene
linije (Fence). AutoCAD če izvršiti produžavanje sa one strane objekata na kojoj ih pre-
seca izlomljena linija.
NaCEHck C rtež ab10-e.dwg\t.o\\ se koristi u n a red n o j vežbi p ro d u ža v a n ja o bjekata nalazi se na kom pakt
? di s ku AutoCAD Biblija.
Vežba. produžavanje objekata

1. Otvorite crtež oblO-e.divg sa kompakt diska.
2. Snimite crtež u direktorijum A u to C A D B ib lija pod imenom abl0-6.du>g. Crtež je
3. Na paleti alatki za menjanje objekata (Modify) pritisnite dugme za produžavanje

objekata (Extend). Na zahtev za unos Select objects: (Izaberite objekte),
izaberite liniju © prema slici 10-19, a zatim pritisnite taster Enter.
4. Nazahtev za unos Sel ect object. to extend or [Project/Edge/Undo]: (Izabe-
rite objekte za produžavanje ili opciju...), izaberite linju © prema slici 10-19. Priti-
snite Enter da biste završili sa biranjem objekata. AutoCAD će liniju produžiti.
Poglavije 10 ♦ Složenije alatke za uređivanje crteža 1 91
5. Ponovite komandu EXTEND. Na zahtev za unos Se 1ect obj ects (Izaberite

objekte), izaberite linije © i @prema slici 10-19, a zatim pritisnite taster Enter.
6. Na zahtev za unos Sel ect object to extend or [Project/Edge/Undo]:, priti-
snite desni taster miša i iz priručnog menija odaberile opciju Edge. Pritisnite
ponovo desni taster miša i na zahtev za unos Extend/No extend <No extend>:
(Sa produžetkom/bez produžetka <Bez produžetka>), odaberite opciju Extend.
7. Izaberite ponovo linije ® i © prema slici 10-19 u naznačenim tačkama. AutoCAD
če linije produžiti do preseka. Pritisnite taster Enter da biste završili komandu.
8. Snimite crtež. Trebalo bi da izgleda kao crtež na slici 10-20.
Promena dužine objekata

Komandom LENGTHEN objekti se mogu i produžavati i skraćivati. Ona radi nad otvo-
renim objektima, kao što su linije, lukovi i polilinije, a može da se upotrebi i za menjanje
zabvaćenog ugla lukova. (Komandom LENGTHEN možete da promenite dužinu luka, ali
i veličinu njegovog zahvaćenog ugla.) AutoCAD nudi više naćina za definisanje nove
dužine ili nove veličine zahvačenog ugla. Upotrebite komandu LENGTHEN kada želite
da produžite ili da skratite objekat, a nema pogodnih okolnih objekata koje biste isko-
ristili kao ivicu reza ili graničnu liniju za komande TRIM, odnosno F.XTEND.
Kod komande LENGTHEN, dužina luka se meri po obodu. Nemojte ovu dužinu da
zamenite veličinom parametra Length kod opcije sečice u komandi ARC, koja se ođnosi
na dužinu linije povučene između krajnjih tačaka luka.
n ri Da biste objekat produžili (ili skratili), na paleti alatki za menjanje objekata (Mod-
♦ ify) pritisnite dugme za promenu dužine objekata (Lengthen). Objekte ne možete
da birate pre nego što zadate komandu LENGTHEN. AutoCAD će odgovoriti zahtevom
zaunosSelect đn object or [DEl ta/Percent/Tctal/DYndnn'c]: (Izaberite objekat ili
opciju...). Odaberite jednu od sledećih opcija:
♦ Select object: ovo je podrazumevana opcija, Njena svrha je, međutim, da prikaže
tekuće mere objekta, što vam može pomoći da odlučite o konačnoj dužini ili uglu
objekta. Tekuća dužina se prikazuje u komandnoj liniji, zajedno sa zahtevom da
zadate novu dužinu ili nov ugao.
♦ DEIta: pritisnite desni taster miša i odaberite opciju Delta. Delta oznaćava razliku
između postojeće i nove đužine, odnosno između tekućeg i novog zahvaćenog
ugla. AutoCAD će odgovoriti zahtevom za unos Enter delta length or [Ang'e
<0 .OOOO : (Zadajte razliku dužina iii opciju...). Ako želite da promenite zahvaćeni
ugao, pritisnite desni taster miša i iz priručnog menija odaberite opciju Angle.
192 t>60 II ♦ Crtanje u đve dlmenzije
Zatim upišite razliku između novog i postojeceg ugla. Ako vas interesuje promena
dužine, onda u komandnu liniju samo upišite razliku izmedu nove i postojece
dužine. Kada upišete pozitivan broj, postojeca dužina ili ugao će se povecati.
Negativan broj smanjuje i dužinu i ugao.
♦ Percent: pritisnite desni taster miša i odaberite opciju Percent. Na zahtev za
unos Enter percentage length <100.0000> : (Zadajte dužinu u procentima),
upišite koji procenat prvobitne dužine treba da iznosi nova dužina. Vrednosti
iznad 100 produžuju objekat, dokga vrednosti ispod 100 skraćuju. Ova opcija nije
predvidena za menjanje ugla.
♦ Total: pritisnite desni taster miša i odaberite opciju Total. Na zahtev za unos
Specify total length or [Angle] <1.0000> : (Zadajte ukupnu dužinu ili
opciju...), možete da odaberete podopciju Angle, kao kod opcije Delta, ili da
odaberete ponuđenu opciju ukupne dužine. Nakon toga u komandnu liniju treba
da unesete dužinu ili ugao novog objekta.
♦ DYnamic: pritisnite desni taster miša i odaberite opciju Dynamic. Ova opcija
omogućava da na novo odredište prevučete onu krajnju tačku objekta koja je
bliža tački njegovog izbora. Odredište nove krajnje tačke objekta može da bude
neka tačka objekata odredena OSNAP markerom.
Pošto odaberete opciju za menjanje dužine, odnosno ugla, AutoCAD će odgovoriti
zahtevom za unos Se"!ect an object to change or [Undo] (Izaberite objekat za
menjanje ili opciju...). Ovde treba da izaberete objekat čiju dužinu ili ugao Želite da
promenite. Pazite da pri biranju objekta izaberete njegovu krajnju tačku.
. AutoCAD će tada zahtevati da nastavite sa biranjem objekata da biste ih izmenili uz
iste parametre. Ako poslednju promenu želite da poništite, odaberite opciju Undo.
Kada komandu želite da završite, pritisnite taster Enter,
aCO-c- C rtež ab lO-f.dwg koji se koristi u n a re d n o j vežbi p ro d u žav an ja i sk raćivan ja o bjekata nalazi se
na ko m p akt disku AutoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: produžavanje i sk raćivan je objekata

1. Otvorite crtež ablO -f.divg sa kompakt diska.
2. Snimite crtež u direktorijum A u to C A D B ib lija pod imenom a b !0 -7.d w g . Na crtežu
je simbol električnog kondenzatora preuzet iz jedne električne šeme. Prikazan je
na slici 10-21.
3. Na paleti alatki za menjanje objekata (Modify) pritisnite alatku za promenu
dužine objekata (Lengthen). Zatim sledite zahteve za unos:
Select an object or [DEl ta/Percent/Tota1/DYnamic]: (Izaberite objekat
'1i opciju...) I z d b e r i t e l i n i j u u t ač k i © prema s l i c i 10-21.
Current length: (Tekuća dužina) 0.200
Select an object or [DElta/Percent/Total/DYnamic]: P r i t i s n i t e desni
t a s t e r miša i odaberi t e o p c i j u Del ta.
Enter Delta length or [Ang'.e] <0.000>: (Unesite razliku dužina ili
opciju...) .07 J
Select an object to change or [Undo]: (lzaberite objekat za menjanje
i1i opciju...) I z a b e r i t e l i n i j u u t ač k i © prema s l i c i 10-21.
Select an object to change or [Undo]: J
AutoCAD će produžiti liniju.
Poglavije 10 ♦ Složenije alatke za uređivanje crteža ]9 3
S lik a 1 0 -2 1 : Lo še n acrtan sim b o l ko n d en zato ra.
4. Na paleti alatki za menjanje objekata (Modify) pritisnite alatku za promenu

dužine objekata (Lengthen). Zatim sledite zahteve za unos:
Select an object or [DEHa/Percent/Total/DYnamic] : I z a b e r i t e luk u
t ać k i © presna s l i c i 10-21.
Current length: 0.407, included angle: (zahvaćeni ugao) 150
Select an object or [DEl t.a/Percent/Total/DVnami c] : P r i t i s n i t e ćesni
t d s t e r miša i i z pr i r uč nog menija odaberi te o p c i j u Tot.al.
Angle/<Enter total length (0.200)>: (Ugao/<Unesite ukupnu dužinu...)
P r i t i s n i t e desni t a s t e r miša i iz pri ručnog menija odaberi t e o pc i j u
AngJe.
Specify total length or [Angle] <57>: (Zadajte ukupnu dužinu ili
opci ju . . . ) 120 J
Select an object to change or [Undo]: I z a b e r i t e luk u t ački © prema
s J i c i 10-21.
Select an object to change or [Undo]: J
AutoCAD đe skratiti luk.
5. Snimite crtež. On bi sada trebalo da izgleda kao onaj na slici 10-22.
S lik a 1 0 -2 2 : S im b o l električn o g ko n d e n za to ra , sad a dovršen.

Rastezanje objekata
Komanđa STRETCH u osnovi se koristi za rastezanje grupe objekata. Ona se, na primer,
može upotrebiti za povećanje površine prostorije u osnovi neke gradevine. Ovom
komandom objekte možete i da sužavate (skupljate). Pri tome možete da menjate ne
samo dužinske dimenzije objekata, već i njihove uglove. Kada birate objekte za raste-
zanje, onda to činite prozorom za izbor Crossing. Svi objekti koje preseca ivica ovog
prozora, biće rastegnuti. S druge strane, objekti koji u potpunosti leže unutar ovog pro-
2 ora, biće samo premešteni. Za uspešno rastezanje objekata ključno je precizno posta-
vtjanje prozora za izbor. Slika 10-23 ilustruje proces rastezanja garaže. Obratite pažnju
na to da se rastežu samo oni zidovi koji presecaju ivicu prozora za izbor. Mansardni
prozor, međutim, koji se nalazi potpuno unutar prozora za izbor, samo se pomera. Na
ovaj način se zadržava integritet modela.
Krugove, tekst i blokove ne možete da rastežete. Medutim, možete da rastežete luk-
ove, iako možda nećete dobiti očekivane rezultate.
Stvarna vrednost komande STRETCH leži u mogućnosti da rastegnete istovremeno
više objekata. S druge strane, možete da rastežete i samo jednu liniju. Dobijaju se slični
rezuitati kao posle upotrebe komande CHANGE, pri čemu se menja krajnja tačka linije.
rFjC] Kada želite da rastegnete objekte, sa palete alatki za menjanje objekata (Modify)
1— odaberite alatku za rastezanje (Stretch). Isto tako, možete prvo da izaberete
objekte, pa zatim komandu Stretch, ali pazite da uvek za izbor upotrebite prozor Cros-
sing. (Možete isto da uradite i poligonom Crossing.)
Ako prvo odaberete komandu, AutoCAD će odgovoriti porukom Se iect ob.jects to
stretch by crossi ng-window or crossi ng-polygon . . . (lzaberite objekte za raste-
zanje prozorom Crossing ili poligonom Crossing...), a zatim zahtevom za unos Sel ect
objects: (Izaberite objekte). Napravite prozor za izbor Crossing i izaberite objekte
koje želite da rastegnete. Ako prvo izaberete objekte, a zatim komandu, AutoCAD će
vam porućiti Stretchi ng selected objects by last wi ndow. . . (Rastežem objekte
izabrane pomoću poslednjeg prozora...), a zatim saopštiti koliko je objekata pronašao.
Pošto dovršite prozor Crossing, proverite koji su objekti istaknuti. To će vam
pomoći da izbegnete neželjene rezultate. Opcijom Remove komande za izbor objekata
(na zahtev za unos komande upišite u komandnu liniju r J ) možete iz skupa izabranih
objekata da uklonite objekte koje ne želite da rastežete ili pomerate.
AutoCAD će tada prikazati zahtev za unos Speci fy base point or di spl acement:
(Zađajte polaznu tačku ili pomak). Ovaj korak podseća na operacjju premeštanja
objekata. Možete da odgovorite dvojako:
♦ Izaberite polaznu tačku. Na zahtev za unos Speci f.y second point of displace-
ment (Zadajte drugu tačku za pomak), izaberite drugu tačku. Pri biranju ovih
tačaka pomoći će vam OSNAP markeri i kretanje kursora definisano polarnim
uglom.
♦ Unesite veličinu pomaka, ne upisujući znak Na primer, da biste objekte rastegli
6 stopa u smeru ugla od 0 stepeni, upišite 6'<0 J , Zatim, na zahtev za unos Spec-
i fy second point of di spl acement:, pritisnite Enter.
O b ič n o ćete o bjekte rastezati po o rto g on aln im pravcim a, A ko pri to m e želite d a tačke birate
Savei
m iše m , o n d a uključite režim O R T H O . Pri ra ste za n ju o b jek ata m o že te da koristite O SN A P
m arkere, p o larn o trasiranje i režim kontrofisanog kretanja kursora.
4
Poglavlje 10 ♦ Složenije alatke za uređivanje crteža 195
S lik a 1 0 -2 3 : R a ste za n je garaže.

U sledećoj vežbi ćete rastezati objekte.

C rtež ablO -g.dw g koji se koristi u n a red n o j vežbi raste zan ja o bjekata nalazi se na kom pakt
Vežba: rastezanje objekata

1. Otvorite crtež a blO -g.dw g sa kompakt diska.
2. Snimite crtež u direktorijum A u to C A D Biblija pod imenom a b JO S .d iv g . On pred-
stavlja osnovu garaže i prikazan je na slici 10-24. Aktivirajte režim polarnog tra-
siranja pritiskajući dugme POLAR na statusnoj liniji. Na statusnoj liniji pritisnite i
dugme SNAP, a zatim ga pritisnite desnim tasterom miša da biste proverili da li je
odabran režim kretanja u pravcu zadatih uglova (opcija Polar Snap). Ako je ova
opcija već odabrana, odgovarajuća stavka u priručnom meniju neće vam biti na
raspolaganju, a ako nije, onda je odaberite. Pritisnite i dugme OSNAP, a za stalne
OSNAP markere odaberite krajnje tačke.
3. Sa palete alatki za menjanje objekata (Modify) odaberite alatku za rastezanje
(Stretch). Na zahtev za unos Sel ect objects: (Izaberite objekte), izaberite tačku
(Đ prema slici 10-24. Na zahtev za unos Olher carner : (Drugi ugao), izaberite
tačku ®. AutoCAD će vas obavestiti da je pronašao 32 objekta. Pritisnite Enter da
biste završili sa izborom objekata.
S lik a 1 0 -2 4 : O sn o v a garaže.
4. Na zahtev za unos Speci fy base point or di spl acement.: (Zadajte polaznu

tačku ili pomak), izaberite OSNAP marker za krajnju tačku u donjem desnom uglu
garaže. Na zahtev za unos Speci fy second point of d ispl acerrient: (Zadajte
drugu tačku za pomak), pomerajte kursor udesno dok se na ekranu ne pojave
podaci karakteristični za polarno trasiranje. Kada ugledate vrednosti 6' -0"<0,
pritisnite taster miša. AutoCAD će garažu rastegnuti za šest stopa.
Poglavlje 10 ♦ Složenije alatke za uređivanje crteža ]9 7
Slika 1 0 -2 5 : P ro d u že n a garaža.
K o m an d e za k o n stru isa n je
U postupku konstruisanja modela obično se koriste i tri dodatne komande. Komanda
BREAK briše delove objekata u tačkama koje zadate. Komanda CHAMFER zarubljuje
uglove, a komanda FILLET ih zaobljava.
Prekidanje objekata
Često je mnogo lakše da prvo nacrtate dugačku liniju, a zatim da je podelite u dve ili više
kračih linija. Komanda BREAK obično se koristi u arhitektonskim crtezima kada je
potrebno da se na planu osnove zgrade ,,probiju“ vrata i prozori. Koristite je tako što na
objektu zadate dve tačke, a AutoCAD zatim uklanja sve što je između njih. Pomenute
tačke objekta obično su njegove karakteristične tačke. Za uklanjanje delova objekata
ponekad možete da upotrebite komandu TRIM, ali ukoliko nema pogodnog objekta koji
bi mogao poslužiti kao linija reza, možda če se komanda BREAK pokazati efikasnijom.
Komandu BREAK možete da primenite na linije, polilinije, krive, pomočne linije,
poluprave, krugove, lukove i elipse.
CJ Kada objekat želite da prekinete, onda sa palete alatki za menjanje objekata (Mod-
ify) odaberite alatku za prekidanje (Break). Objekte ne možete da izaberete pre
nego što zadate komandu BREAK. AutoCAD će odgovoriti zahtevom za unos SeiecL
objects: (lzaberite objekte). (Primetićete da možete da izaberete samo jedan objekat.)
Na ovaj zahtev možete da odgovorite dvojako:
♦ Izaberite objekat u odgovarajućoj tački prekida. AutoCAD će odgovoriti zahte-
vom za unos Speci fy second break point or [Mrst poi nt ]: (Zadajte drugu
tačku prekida ili [Prvu tačku]). Pošto ste prvu tačku već zadali, sada možete da
zadate i drugu. AutoCAD će prekinuti objekat izmedu dve naznačene tačke.
♦ Odaberite objekat bilo kojim postupkom. AutoCAD će ispostaviti zahtev Speci fy
second break point or [First point]:. Pritisnite desni taster miša i iz priru-
čnog menijaodaberite opciju First point. Na zahtev za unos Speci fy fi rst break
poi nt: (Zadajte prvu tačku prekida), odaberite prvu tačku prekida. Na zahtev za
unos Speci fy second break poi nt: (Zadajte drugu tačku prekida), odaberite
drugu tačku prekida. AutoCAD će objekat prekinuti između dve naznačene tačke.
198 Deo II ♦ Crtanje u dve đitnenzije
P o n ek a d će biti p o tre b n o da o b jekat sa m o p o d e lite na dva d ela - b e z ikakvog brisanja. Dva

nova o bjekta će na ekran u izgledati isto kao i pre, sve dok je d a n od njih ne izaberete. Da biste
ovo obavili, zap o čn ite ko m a n d u B R E A K i za o b e tačke prekida izaberite istu tačku na objektu.
Drugu tačku m o že te da zad ate ovako : @ J , što uvek o zn ača v a tačku koja je p o sled n ja zadata.
A utoC A D će o b jekat prekinuti u toj tački.
Komandu BREAK možete da upotrebite i za skrađivanje objekata. Na objektu izabe-

rite tačku u kojoj želite da se pojavi nova krajnja tačka. Izaberite drugu tačku iza posto-
ječe krajnje tačke. AutoCAD če opseći objekat u tački koju ste zadali na njemu.
C rtež ab lO -h .d w g koji se koristi u sle d e ć o j vežbi p rek id a n ja o bjekata nalazi se na kom pakt
Vežba: prekidanje objekata

1. Otvorite crtež ablO -h.divg sa kompakt diska.
2. Snimite crtež u direktorijum A u to C A D B iblija pod imenom abI0-9.dw g. On pred-
stavlja plan jednog gradilišta (slika 10-26). Uključite rezim OSNAP, a za stalne
OSNAP markere odaberite krajnje i presečne tačke.
r 3. Sa palete alatki za menjanje objekata (Modify) odaberite alatku za prekidanje

(Break). Na zahtev za unos Sel ect object: (Izaberite objekat), izaberite liniju
u tački ®. Na zahtev za unos Spec ify secDtid break point or [First pointj:
(Zadajte drugu tačku prekida ili [Prvu tačku]), izaberite tačku ©. AutoCAD će
skratiti liniju.
4. Ponovo započnite komandu BREAK. Na zahtev za unos Se' ect object: , izaberite
krug koji predstavlja stablo javora (maple tree), u bilo kojoj tački na njegovom
obodu. Na zahtev za unos Speci fy second break point or [First pointj:,
pritisnite desni taster miša i iz priručnog menija odaberite opciju First point. Na
zahtev za unos Speci fy first break poi nt: (Zadajte prvu tačku prekida), iza-
berite presečnu tačku ©. Na zahtev Specify second break poi nt:, izaberite
presečnu tačku ©. AutoCAD će prekinuti krug.
Pogtavlje 10 ♦ Složenije alatke za uređivanje crteža 199
Stfc*
Napomena A u to C A D krugove prekida u sm e ru su p ro tn o m od kazaljke na satu. Da ste prvo o dabrali tačku

© , pa o n d a tačku ® , A utoC A D bi o stavio sa m o m ali luk, a izbrisao veći d e o kruga.
\ 5. Na statusnoj iiniji pritisnite dugme OTRACKda biste uključili režim trasiranja

karakterističnih tačaka objekata.
6. Započnite ponovo komandu BREAK. Sledite zahteve za unos:
Select object: I z a b e r i t e l i n i j u kod tačke ©.
Specify second break point or [First point]: P r i t i s n i t e desni t a s t e r
miša i i z pr i r u č n og meri j a odaber i t e o p c i j u F i r s t poi nt .
Specify first break point: Pomerite k ur s or ka t ac ki © da b i s t e j e
z a h v a t i l i t r a s i r a r j e m . Zatim kursor premesti te udesno na l i r i j u koju
ž e l i t e da p r e k i r e t e . Kada na ekranu ugledate podatke Er dpoi nt : 4 ' - 8
1■2"<0. 0000°> p r i t i s n i t e t a s t e r miša. ( Ipak necete na ekranu d o b i t i
potvrdu da s t e i z a b r a l i pravu t a č k u . )
Specify second break point: Pomerite kur s or ka taćki Q) da b i s t e j e
z a h v a t i l i t r a s i ranjem. Kursor zatim premesti te ra l i n i j u koju ž e l i t e
da p r e k i n e t e . Kada na ekranu ugl eđate podatke 4 ' - 2 3-4 “<0. 0000"> .
p r i t i s n i t e t a s t e r miša. AutoCAD če p r e k i n u t i l i n i j u .
NaCD-a Na ko m p ak t disku p o sto je tri pro g ram a n a p isa n a u A utoLlSP -u koji vam m ogu po m oći pri
prekid u i p o n o v n o m sp a ja n ju o b jek ata. Program P en d po stavlja prekinutu liniju na kraj cevi.
Po gled ajte u d irekto riju m \S o ftw a re\C h a p l0\Pend. Program Br crta liniju sa sim b o lo m
p rekid a. Po g led ajte u d irekto riju m \Softw are\C hapW \Br. Program Bl sp aja dve ko lin earn e
linije u je d in stv e n u liniju. Po g led ajte u d irekto rijum \Softw are\Chap 10\BI.
Zarubljivanje uglova
Komanda CHAMFER pravi zarubljen spoj između dve neparalelne linije. Takav ugao
mogu takođe da grade dve pomoćne linije, dve poluprave ili segmenti jedne polilinije.
Dve linije jednostavno možete da produžite do preseka ili da mesto susreta koso
200 Oeo II ♦ Crtanje u dve dimertzije
zarubite. Ako ugao objekta želite da zarubite, onda kosinu ruba definišete pomoću dva
rastojanja (na linijama) od tačke preseka ili pomoću jednog rastojanja i ugla zarublji-
vanja. Slika 10-28 prikazuje elemente zarubljenog spoja objekta.
S lik a 1 0 -2 8 : Z aru b ljen i ugao objekta.
Zarubljivanje se izvodi u dve faze. Najpre treba da definišete kako želite da obavite
zarubljivanje, zadajući dva rastojanja od tačke preseka ili jedno rastojanje i ugao zaru-
bljivanja. Pošto to uradite.'AutoCAD će završiti komandu. Da biste zarubljivanje i obavili,
treba da komandu ponovo započnete, a zatim da odaberete dve linije čiji presektreba
zarubiti. AutoCAD će izvršiti zarubljivanje na osnovu podataka koje ste prethodno zadali.
fpH Kada se ukaže potreba da zarubite neki ugao objekta, sa palete alatki za menjanje
— objekata (Modify) odaberite alatku za zarubljivanje uglova (Chamfer). Objekte ne
možete da izaberete pre nego što započnete komandu CHAMFER. AutoCAD će odgovoriti
zahtevomza unos ( TRIM mode) Current chamfer Distl = 0.5000. Dist2 = 0.5000
Select first line or [Poly1ine/Distance/Angle/Trim/Method]: (reŽim opsecanja)
Tekuće vrednosti rastojanjal =0.5000, rastojanja2 =0.5000 Izaberite prvu liniju iti
opciju...). AutoCAD započinje zahtev ispisujući tekuće parametre.
♦ Da biste definisali dva rastojanja od tačke preseka, pritisnite desni taster miša i iz
priručnog menija odaberite opciju Distance. Na zahtev za unos Speci fy first
chamfer distance <0.5000>: (Zadajte prvo rastojanje...), upišite odgovarajuću
vrednost za prvo rastojanje ili prihvatite ponuđenu (poslednju korišćenu)
vrednost pritiskom na taster Enter. Na zahtev za unos Speci fy second chamfer
d istance <0.5000> : (Zadajte drugo rastojanje...), upišite vrednost drugog rasto-
janja. Za njega se uvek standardno nudi vrednost prvog rastojanja, jer se uglovi
najčešće zarubljuju pod uglom od 45 stepeni. AutoCAD će završiti komandu.
♦ Ako želite da definišete jedno rastojanje od tačke preseka i ugao zarubljivanja, pri-
tisnite desni taster miša i iz priručnog menija odaberite opciju Angle. Na zahtev za
unosSpecify chamfer length on the first line <1.0000>: (Zadajte rasto-
janje na prvoj liniji...), upišite vrednost rastojanja. To je isto što i „prvo rastojanje“
iz prethodne opcije. Na zahtev za unos Speci fy chamfer angie from the first
1ine <0> : (Zadajte ugao zarubljivanja sa prve linije...), zadajte ugao između prve
linije i kosog ruba. AutoCAD de završiti komandu.
Da biste dve neparalelne linije produžili tako da se preseku, zadajte nulto rastojanje,
a zatim primenite komandu CHAMFER. AutoCAD će ih produžiti do tačke susretanja.
Ako se one već seku, AutoCAD će ih opseći i napraviti ugao. Tačke izbora na linijama
koje se seku treba da se nalaze na delu koji želite da zadržite (znači, ne na delu koji će
biti opsečen).
Pošto zadate parametre koje želite, možete početi sa zarubljivanjem. Započnite

ponovo komandu CHAMFER. U komandnoj liniji čete ugledati rastojanja, odnosno ras-
tojanje iugao koje ste zadali. Na zahtev za unos Select first line or [Polyline/
Di stance/Angl e/Tri m/Method]:, izaberite prvu liniju. Redosled biranja linija je važan,
osim kada su rastojanja, zadata od tačke preseka, jednaka. AutoCAD će prvu izabranu
liniju opseđi prema prvom zadatom rastojanju, a drugu prema drugom rastojanju,
odnosno prema zadatom uglu zarubljivanja. Na zahtev za unos Spec :fy second cham-
fer distance <0.2500>: (Zadajte drugo rastojanje od tačke preseka...), ili na zahtev
Specify chamfer angle from the first line <0>: (Zadajte ugao zarubljivanja od
prve linije...), izaberite drugu liniju. AutoCAD će na zadati način zarubiti ugao između
linija.
O p cijo m Polyline m o že te je d n im p o tezo m da zaru b ite sve uglove slo že n e linije. ( 0 slo že n im
lin ijam a govorim u poglavlju 16.) Poglavlje 24 p o sv e ć e n o je zaru b ljivanju tro d im en zio n a ln ih
m o d e la ,
Standardno je podešeno da komanda CHAMFER opseca linije na koje se primeni.

Ako želite da zadržite prvobitni oblik objekta posle uvođenja zarubljenja linije, odabe-
rite opciju Trim, a zatim joj dodelite vrednost No Trim.
C rtež ab10-i.dw g koji se koristi u n ared n o j vežbi zarubljivanja uglova nalazi se na kom pakt
Vežba: zarub ljivanje uglova

1. Otvorite crtež ab lO -i.d w g sa kompakt diska.
2. Snimite crtež u svoj direktorijum A u to C A D Biblija pod imenom ablO-JO.dtvg.
Na crtežu je predstavljen jedan deo mešalice (s)ika 10-29).
S lik a 1 0 -2 9 : M aŠinski crtež koji prik azu je je d a n d eo m eša lice .

202 Deo II ♦ Crtanje u dve dinnenzije
3. Sa palete alatki za menjanje objekata (Modify) odaberite alatku za zarubljivanje

uglova (Chamfer). U komandnoj liniji ce se pojaviti tekući način rada i rastojanja.
Ukoliko rastojanja nisu nula, pratite naredne zahteve za unos. Ukoliko su već
nula, pređite nasledeći korak.
Select first line or [Polyline/Distance/Angle/Trim/Method]:
(Izaberite prvu liniju ili opciju...) P r i t i s n i t e desni t đ s t e r miša i
i z pr i r uč nog menija odabe r i t e o p c i j u Di stance.
Specify first chamfer đistance <l/2>\ (Zadajte prvo rastojanje do
presečne tačke... ) 0 J
Specify second chamfer distance <0>: (Zadajte drugo rastojanje do
presečne tačke) J
4. Započnite ponovo komandu CHAMFER. Na zahtev za unos Sel ect first line
or [Poly!ine/Distance/Angie/Trim/Method]:, izaberite liniju © prema slici
10-29. Na zahtev za unos Sel ect second line: (Izaberite drugu liniju), izaberite
liniju AutoCAD će napraviti ugao produživši izabrane linije do preseka. (Uko-
liko ovo ne uspe, možda opcija Trim ima vrednost No Trim. Promenite ovu vred-
nost u Trim i probajte ponovo.)
5. ZapoČnite ponovo komandu CHAMFER. Sledite zahteve za unos:
Select first 1in@ or [Polyline/Distance/Angle/Trim/Method]:
P r i t i s n i t e desni t a s t e r misa i iz pr i r uć nog menijđ odaber i t e o pc i j u
Angl e.
Specify chamfer length on the first line <-!>: (Zadajte rastojanje na
prvoj 1i ni ji ...) 9/16 J
Specify chamfer angle from the first 1ine <0>: (Zadajte ugao
zarubljivanja u odnosu na prvu liniju...) 45 J
6. Ponovite komandu CHAMFER. Na zahtev za unos Se 1ect first line or [Poly-
line/Distance/Angle/Trim/Method]:, izaberite liniju ® prema slici 10-29. Na
zahtev za unos Sel ect second 1ine:, izaberite liniju ©. AutoCAD će zarubiti
ugao između izabranih linija (slika 10-30).
7. Snimite crtež.
S lik a 1 0 -3 0 : lz m e n je n crtež po sle p rim e n e k o m a n d e C H A M FER .

Pogiavlje 10 ♦ Složenije alatke za uređivanje crteža 203
Zaobljavanje uglova
Komanda FILLET pravi zaobljene uglove, zamenjujući delove dve linije lukom. Zaoblja-
vanje uglova se često koristi u mašinskom crtanju, U određenim slučajevima, kada
želite da nacrtate luk, možete da upotrebite komandu FILLET, umesto komande ARC.
Kao i pri operaciji zarubljivanja uglova, komandu FILLET možete da primenite na linije,
pomočne linije, poluprave i na uglove unutar jedne polilinije - dve linije između kojih se
obrazuje luk mogu da budu čak i paralelne. Isto tako, možete da zaobljavate krugove,
lukove i elipse.
Napomena K o m a n d u FILLET treba čitati sa t na kraju, a n e kao „file".
Kod komande FILLET zaobljenost ugla se definiše poluprečnikom primenjenog luka

N (slika 10-31).
Zaobljeni ugao
Poluprečnik
Centar luka
S lik a 1 0 -3 1 : Z ao b ljen i ugao koji se sasto ji od dve linije i luka.
Slično zarubljivanju, i zaobljavanje uglova se odvija u dve faze. Prvo treba da zadate
poluprečnik luka. Pošto to uradite, AutoCAD završava komandu. Da biste ugao stvarno
zaoblili, morate ponovo da započnete komandu i da izaberete dve linije koje definišu taj
ugao. AutoCAD če ugao zaobliti prema podacima koje ste prethodno zadali.
[TFT Da biste zadali parametre za zaobljavanje ugla, sa palete alatki za menjanje
— objekata (Modify) odaberite alatku za zaobljavanje uglova (Fillet). Pri zaobljavanju
uglova, objekte ne možete da izaberete pre nego što započnete komandu. AutoCAD će
odgovoriti zahtevom za unos C u r rent settings: Mode = TRIM, Radius ^ 0.5000
Select fir s t object or [Polyl i ne/Radi us/Trimj: (Tekuće vrednosti: Režim =Trim,
Poluprečnik =0.5000 Izaberite prvi objekat ili opciju...). Pritisnite desni taster miša i iz
priručnog menija odaberite opciju Radius. Na zahtev za unos Speci fy f 111 et rad i us
<0.5000> : (Zadajte poluprečnik IGka...), upišite odgovarajuću vrednost poluprečnika.
Vrednost koja se nudi je standardno 0.5000 ili poslednja vrednost poluprečnika luka
kojim ste zaobljavali uglove.
Da biste zaoblili ugao između dva objekta, započnite ponovo komandu FILLET. U
komandnoj liniji će se pojaviti parametri koje ste prethodno zadali. Na zahtev za unos
Select firs t object or [Pol yl ine/Radi us/Tri m] :, izaberite prvi od dva objekta. Na
zahtev za unos Sel ect second object; (Izaberite drugi objekat), izaberite drugi obje-
kat. AutoCAD će odgovarajuće zaobliti ugao između izabranih objekata.
Zaobljavajući ugao, komanda FILLET standardno opseca linije koje ga čine, ali i
pamti poslednje zadate parametre. Ako pri zaobljavanju ugla želite da zadržite i prvo-
bitni oblik, pritisnite desni taster miša i iz priručnog menija odaberite opciju Trim,
a zatim joj izmenite vrednost u No Trim.
O p cijo m P o lyline m o že te je d n im po tezo m da zao blite sve uglove je d n e pofilinije. (O polilini-
ja m a g o vorim o u poglavlju 16.) Poglavlje 24 p o sv e će n o je za o b ljav an ju tro d im en zio n aln ih
i m o d e la .
204 Deo !1 ♦ Crtanje u dve dimenzije
Zaobljavanje uz nulti poluprečnik luka daje isti rezultat kao i zarubljivanje uz nulta
rastojanja od taćke preseka.
Redosled kojim birate objekte za zaobljavanje nije važan, ali je važna tačka u kojoj
birate objekte. Ako se dva objekta seku, AutoCAD đe zadržati onu njihovu stranu na kojoj
su tačke izbora i zaobliti ugao. Suprotna strana objekata, iza preseka, biće izbrisana.
Kada zaobljavate lukove i linije, ukoliko za to postoji više mogućnosti, FILLET će
spojiti krajnje tačke koje su najbliže tačkama izbora. Zaobljavanjem krugova i linija
možete da dobijete neočekivan rezultat. Ponekad treba da eksperimentišete da biste
otkrili pogodne tačke izbora.
Crtež a b l0 -i.d w g koji se koristi u n ared n o j vežbi zao b ljavan ja uglova izm eđ u o b jekata nalazi
se na ko m p ak t disku A utoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: zao b ljavan je uglova

1. Otvorite crtež a b lO -i.d w g s a kompakt diska.
2. Snimite crtež u direktorijum A u to C A D B iblija pod imenom a bIO -1 l.diug. To je
crtež koji je korišćen u prethodnoj vežbi. Prikazan je na slici 10-32.
3. Sa palete alatki za menjanje objekata (Modify) odaberite alatku za zaobljavanje

uglova (Fillet). Na zahtev za unos Sel ect first object or [Polyl ine/Radi us/
Tr im]: (Izaberite prvi objekat ili opciju...), pritisnite desni taster miša i iz pri-
ručnog menija odaberite opciju Radius. Na zahtev za unos Speci fy fi11 et.
radi us <1/2> : (Zadajte poluprečnik luka), upišite 5/8 J. AutoCAD će završiti
komandu.
4. Pritisnite Enter da biste ponovili komandu FILLET. Na zahtev za unos Sel ect
first object or~ [ Pol y 1ine /Rad ius/T rim]:, izaberite liniju ©prema slici 10-32.
Na zahtev za unos Sel ect second object: (lzaberite drugi objekat), izaberite
liniju ©. AutoCAD će zaobliti ugao između izabranih linija.
5. Ponovite komandu FILLET, Na zahtev za unos Sei ect first object or [Poly-
1ine/Radius/Trim]pritisnite desni taster miša i iz priručnog menija odaberite
opciju Radius. Na zahtev za unos En ter fillet radius <5/8> : (Zadajte polu-
prečnik luka.,.), upišite 1/4 J.
6. Ponovite komandu FILLET. Na zahtev za unos Sel ect first object or [Poly-
1ine/Rad ius/Tri m] :, i2 aberite liniju ® prema slici 10-32. Na zahtev za unos
Sel ect second object:, izaberite liniju ©. AutoCAD će ugao između ovih linija
zaobliti. Ponovite komandu, birajući ovog puta linije © i ©.
7. Ako želite, mozete da spojite dve slobodne linije koje su nastale pri zaobljavanju
i da zaoblite još neke uglove na crtežu.
8. Snimite crtež. Trebalo bi da izgleda kao na slici 10-33.
S lik a 1 0 -3 5 : C rtež sa z a o b lje n im uglovim a.
Čvorovi
Čuorovi (engl. grips) omogućavaju potpuno nov način uređivanja objekata - bez
zadavanja komandi. Pomoću čvorova možete brzo da rastežete, premeštate, rotirate,
kopirate i simetrično preslikavate objekte ili da im menjate veličinu. Čvorovi su
namenjeni potpunijem korišćenju Windowsovog grafičkog interfejsa.
Kada odaberete objekat pre nego što zadate komandu, na njemu će se pojaviti
čvorovi - kvadratići na mestima karakterističnih tačaka. (Ukoliko se čvorovi ne pojave,
možda ste njihovo prikazivanje isključili. Kasnije, u odeljku „Podešavanje čvorova“,
naučićete kako da ih ponovo prikažete.)
Na ovaj način možete da odaberete, jedan za drugim, više objekata.
Izabrani o b jekat m o ž e te da isklju čite iz izbora ako ga p ritisn ete m iše m i isto v re m e n o držite
taster Shift. (Čvorovi će ostati sve dok o b jekat ne pritisnete jo š je d n o m .) O stali objekti sa
^ 6/o ro vim a i d alje će biti u klju čen i u izbor.
Čvor aktivirate kada ga pritisnete mišem, posie čega ga možete koristiti za rad na
objektu. Kada je čvor aktivan, kvadratić je (standardno) ispunjen crvenom bojom. Akti-
van čvor se naziva i vru ć (engl. hot) čvor (slika 10-34). U određenim slučajevima aktivi-
raćete više čvorova istovremeno, a za to je potrebno da držite taster Shift dok mišem
pritiskate jedan po jedan čvor. Ako neki čvor aktivirate greškom, samo ga pritisnite još
jednom i on će se isključiti. Engleska reč ,,grip“, koju ovde prevodimo kao ,,čvor“, u
stvari označava nešto kao ,,hvataljku“. Taj izraz je potpuno odgovarajući, jer su čvorovi
mesta na objektu koja možete vući mišem.
206 Deo tl ♦ Crtanje u dve dimenzije
Slika 10-34: R a ste za n je luka.

Čvorovi se pojavljuju u
karakterističnim tačkam a
o b jek ata. V ruć čvor se koristi
za rad sa o b jekto m .
Pošto aktivirate čvor, pritisnite desni taster miša da biste otvorili priručni meni Grip
u kome se nalaze sve opclje koje se odnose na čvorove.
lsto tako možete da pritiskate razmaknicu ili taster Enter da biste jednu za drugom
birali pet mogučth komandi u komandnoj liniji. Trebaće vam malo vremena da se pri-
viknete na rad sa čvorovima, ali nakon toga ćete shvatiti da se pomoću njih brzo prave
izmene na objektima. Ako poznajete komande STRETCH, MOVE, ROTATE, SCALE i MIR-
ROR, lako ćete ih izvoditi i pomoću čvorova, jer su zahtevi za unos veoma slični. Pošto
završite sa unošenjem izmena, objekat je i dalje istaknut, a čvorovi vidljivi, tako da
možete odmah da nastavite da ga menjate. Ako želite da uredujete drugi objekat, onda
pritisnite jedanput taster Esc i prethodno izabrani objekat više neće biti istaknut. Na
njemu će se i dalje videti čvorovi, ali to neće smetati. Potom izaberite drugi objekat ili
više njjh, ili zadajte drugu komandu.
Savet Ako vam sm e ta da g led ate čvorove, pritisnite jo š je d n o m taster E sc i oni će nestati.
' Rastezanje objekata pomoću čvorova

Rastezanje objekata pomoću čvorova zahteva da razumete ,,filozofiju“ čvorova. Na pri-
mer, ne možete da rastežete liniju povlačeći njenu srednju tačku - kada bolje razmi-
slite, na taj način, u stvarj, ne možete da definišete smer njenog rastezanja. Isto tako ne
možete da rastežete krug. (Možete samo da mu menjate veličinu.) Osim ograničenja
ovakve vrste, pomoću čvorova možete da izvedete šta god vam se prohte.
R astezanje linije
Liniju možete da rastežete. Dobićete rezultat sličan efektu komande CHANGE. Ako liniju
želite da rastegnete, najpre je izaberite. Zatim pritisnite čvor na krajnjoj tački linije, na
onoj njenoj strani koju želite da rastegnete. AutoCAD će odgovoriti zahtevom za unos:
** STRETCH **
Specify stretch point or [Base point/Copy/Undo/eXit): (Zadajte tačku
rastezanj a i1i opci ju... )
STRETCH je prva komanda koja će se pojaviti u komandnoj liniji kada počnete ure-
đivanje objekata pomoću čvorova. Na gornji zahtev za unos, jednostavno zadajte novu
krajnju tačku linije bilo kojim postupkom. AutoCAD će rastegnuti liniju. Ostale opcije
rade na sledeči način:
♦ Base point omogućuje da definišete polaznu tačku - različitu od tačke u kojoj je
aktivni čvor - i drugu tačku. Pritisnite desni taster miša i iz priručnog menija Grip
odaberite opciju Base Point. AutoCAD će prikazati zahtev za unos Speci fy base
poi n t : (Zadajte polaznu tačku). Definišite polaznu tačku. AutoCAD će odgovoriti
prvobitnim zahtevom za unos Speci fy stretch point or [Base poi nt/Cop.y/
Undo/eXi t ] : . Definišite i drugu tačku za rastezanje. AutoCAD će zatim odgovara-
juće rastegnuti liniju.
♦ Copy vas prebacuje u režim Multiple. Pritisnite desni taster miša i iz priručnog
menija Grip odaberite opciju Copy. AutoCAD đe odgovoriti prvobitnim zahtevom
za unos Specify stretch point or [Base point/Copy/Undo/eXit]: . AutoCAD
de sačuvati izvornu liniju i napraviti novu - razvučenu onako kako zadate. Potom
možete da nastavite da pravite nove razvučene linije.
♦ Undo poništava prethodnu izmenu. Pritisnite desni taster miša i iz priručnog
menija Grip odaberite opciju Undo.
♦ eXit vas vraca na zahtev za unos nove komande (Command :). Pritisnite desni
taster miša i iz pr.iručnog menija Grip odaberite opciju Exit. Isto možete da
postignete ako pritisnete taster Esc.
Istovrem eno rastezan je više linja

Istovremeno rastezanje više linija podseča na najčešče koriščenu primenu komande
STRETCH. Pa ipak, kada to radite uz pomoć čvorova, postoje i zbunjujući elementi.
Kako je u ovom poglavlju već ranije objašnjeno, komandom STRETCH se rastežu
objekti koje preseca ivica prozora za izbor Crossing, dok se oni koji u potpunosti leže
unutar prozora, samo premeštaju. Kada istovremeno rastežete više linija, onda treba
da aktivirate čvorove na krajevima linija da biste linije rastegnuli, ali i čvorove u sredini
linija, da biste linije premestili. Tačno biranje svih ovih čvorova nije lako, a i traje. lsto
tako, kada su objekti mali i međusobno bliski, onda se njihovi čvorovi delimično prekla-
paju, pa ih je teško birati. Iz ovog razloga istovremeno rastezanje više linija radi
najbolje kod jednostavnih modela.
Kada želite da istovremeno rastegnete više linija, uradite sledeće:
1. Izaberite objekte za rastezanje. Oni će biti istaknuti i sa označenim čvorovima.
Možete ih birati bilo kojim postupkom, a ne samo pomoću prozora za izbor.
2. Pritisnite i držite taster Shiit, a zatim pritiskajte mišem jedan po jedan čvor koji
želite da aktivirate. Ukoliko u središnjem delu područja koje zauzimaju izabrani
objekti postoje i takvi koje želite samo da premestite, aktivirajte i njihove čvo-
rove - središnje tačke linija i lukova, odnosno centre krugova.
3. Otpustite taster Shift i odaberite jedan čvor kao polaznu tačku. AutoCAD će
odgovoriti:
** STRETCH **
Specify stretch point or [Base point/Copy/Undo/eXit]: (Zadajte tačku
rastezanj a i 1i opci j u . .. )
4. Zadajte novu tačku rastezanja. Možete da odaberete i bilo koju drugu opciju.
Na kraju odeljka o čvorovima imaćete priliku i da uvežbate rad s njima.
Premeštanje objekata pomoću čvorova

Ova se radnja pomodu čvorova izvodi lako. Izaberite sve objekte koje želite da preme-
stite. Pritisnite bilo koji njihov čvor da biste ga aktivirali. On de postati polazna tačka.
Pritisnite desni taster miša i iz prirućnog menija Grip odaberite opciju Move. AutoCAD
de odgovoriti:
** MOVE **
Specify move point or [Base po1 nt/Copy/Undo/eXit]: (Zadajte tačku pre-
meŠtanja i1i opci ju...)
Ovu tačku izaberite na bilo koji način, Ako upisujete relativne koordinate, ne zabo-
ravite da ispred njih stavite znak AutoCAD de premestiti izabrane objekte. Ostale
opcije se koriste na sledeci način:
aktivni čvor. Pritisnite desni taster miša i iz priručnog menija Grip odaberite
opciju Base Point. AutoCAD ce prikazati zahtev za unos Speci fy base poi nt:
(Zadajte polaznu tačku). Definišite polaznu tačku. AutoCAD će odgovoriti prvo-
bitnim zahtevom za unos Speci fy move point or [Base poi nt/Copy/Undo/
eXi t]:. Definišite i drugu tačku za premeštanje. AutoCAD će zatim odgovarajuće
premestiti objekte.
♦ Copy vas prebacuje u režim Multiple i omoguduje da objekte kopirate. Pritisnite
desni taster miša i iz priručnog menija Grip odaberite opciju Copy (ili upišite c J).
AutoCAD će odgovoriti prvobitnim zabtevom za unos Speci fy move point or
[Base poi nt/Copy/lindo/eXi t]:. AutoCAD će sačuvati izvorni objekat i napraviti
nov - na mestu koje zadate. Potom možete nastaviti da pravite nove objekte.
♦ eXit vas vraća na zahtev za unos nove komande (Command :). Pritisnite desni
taster miša i iz priručnog menija Grip odaberite opciju Exit. Isto možete da
Rotiranje objekata pomoću čvorova

Rotiranje objekata pomodu čvorova veoma je slično običnom rotiranju. Izaberite sve
objekte koje želite da rotirate. Pritisnite bilo koji čvor da biste ga aktivirali. On postaje
polazna tačka. Pritisnite desni taster miša i iz priručnog menija Grip odaberite opciju
Rotate. AutoCAD će odgovoriti:
** ROTATE **
Specify rotation angle or [Base point/Copy/Undo/Reference/eXit]:
(Zadajte ugao rotacije ili opciju,..)
Upišite ugao rotacije ili izaberite odgovarajuću tačku. AutoCAD de rotirati objekte.
Ostale opcije se koriste na seleci način:
♦ Base point omoguđuje da definišete polaznu tačku - razlićitu od tačke u kojoj je
aktivni čvor. Pritisnite desni taster miša i iz prirućnog menija Grip odaberite
opciju Base Point. AutoCAD ce prikazati zahtev za unos Speci fy base poi nt:
(Zadajte polaznu tačku). Dehnišite polaznu tačku. AutoCAD će odgovoriti prvo-
bitnim zahtevom za unos Speci fy rotation angle or [Base poi nt/Copy/Undo/
Reference/eXi t] Definišite ugao rotacije. AutoCAD de zatim odgovarajuće roti-
rati objekte.
♦ Copy vas prebacuje u rezim MuJtiple i omogućuje da objekte kopirate. Pritisnite

desni taster miša i iz priručnog menija Grip odaberite opciju Copy. AutoCAD će
odgovoriti prvobitnim zahtevom za unos Speci fy rotation angle or [Base
point/Copy/Undo/Reference/eXit]:. AutoCAD će saćuvati izvorni objekat i
napraviti nov objekat - rotiran za ugao koji zadate. Potom možete nastaviti da
pravite nove objekte.
♦ Reference omogućuje da zadate reJerentni ugao, kao i nov ugao. Pritisnite desni
taster miša i iz prirućnog menija Grip odaberite opciju Reference. AutoCAD će
odgovoriti zahtevom za unos Reference angle <n> (Referentni ugao?...). Upišite
vrednost ugla ili na ekranu izaberite dve tačke da biste ga definisali. AutoCAD će
odgovoriti zahtevom za unos Speci fy new angle or [Base poi nt/Copy/Undo/
Reference/eX it]: (Zadajte nov ugao ili opciju...). Upišite vrednost ugla ili izabe-
rite tačku. Ova opcija radi isto kao i opcija Reference komande ROTATE
(poglavlje 9).
Menjanje veličine objekata pomoću čvorova

Ova radnja se obavlja veoma slično promeni veličine objekata komandom SCALE.
Najpre izaberite sve objekte kojima želite da promenite veličinu. Pritisnite bilo koji čvor
da biste ga aktivirafi. On tako postaje polazna tačka. Pritisnite desni taster miša i iz
priručnog menija Grip odaberite opciju Scale. AutoCAD če odgovoriti zahtevom za
unos:
** SCALE **
Specify scale factor or [Base point/Copy/Undo/Reference/eXit]: (Zadajte
faktor uvećanja ili opciju...J
Upišite faktor uvećanja. AutoCAiD će odgovarajuće promeniti veličinu izabranih
objekata. Ostale opcije se koriste na sledeći način:
aktivni čvor. Pritisnite desni taster miša i iz priručnog menija Grip odaberite
opciju Base Point. AutoCAD če prikazati zahtev za unos Speci fy base point:
(Zadajte polaznu tačku). Definišite polaznu tačku. AutoCAD đe odgovoriti prvo-
bitnim zahtevom za unos Speci fy scale factor or [Base point/Copy/Undo/
Reference/eXi t]:. Definišite faktor uvećanja. AutoCAD će zatim odgovarajuće
uvećati objekte.
♦ Copy vas prebacuje u režim Multiple i omogućuje da objekte kopirate. Pritisnite
desni taster miša i iz priručnog menija Grip odaberite opciju Copy. AutoCAD će
odgovoriti prvobitnim zahtevom za unos Speci fy scale factor or [Base
point/Copy/Undo/Reference/eXit]:. AutoCAD će sačuvati izvorni objekat i
napraviti nov objekat, odgovarajuće uvećan. Potom možete nastaviti da pravite
nove uvećane objekte.
♦ Lndo poništava prethodnu izmenu. Pritisnite desni taster miša i iz priručnog
♦ Reference omogućuje da zadate referentnu dužinu, kao i nov faktor uvećanja.

Pritisnite desni taster miša i iz priručnog menija Crip odaberite opciju Reference.
AutoCAD će odgovoriti zahtevom za unos Reference length <0> (Referentna
dužina?...). Upišite vrednost dužine ili na ekranu izaberite dve tačke da biste je
definisali. AutoCAD će odgovoriti zahtevom za unos Speci fy new length or
[Base poi nt/Copy/Undo/Reference/eX it]: (Zadajte novu dužinu ili opciju...).
Upišite vrednost dužine ili izaberite tačku. Ova opcija radi isto kao i opcija Refe-
rence komande SCALE (poglavlje 9).
♦ eXit vas vraća na zahtev za unos nove komande (Command:). Pritisnite desni
Simetrično preslikavanje objekata pomoću čvorova

Simetrično preslikavanje objekata pomoću čvorova izvodi se slično kao komandom
MIRROR. Izaberite sve objekte koje želite da preslikate. Pritisnite bilo koji čvor da biste
ga aktivirali. On će postati prva tačka na osi simetrije. Pritisnite desni taster miša i iz
priručnog meoija Grip odaberite opciju Mirror. AutoCAD će odgovoriti:
** MIRROR **
Specify second point or [Base point/Copy/Undo/eXit]: (Zadajte dûgu
tačku i1i opci ju...)
Zadajte drugu tačku Unije odražavanja. AutoCAD će objekte preslikati simetrično
u odnosu na liniju odražavanja.
K ad a sim e tričn o preslikava o b jekte p o m o ću čvorova, A utoC A D sta n d a rd n o briše izvorne
Upozorenje
o b jek te. Ako ie lite da ih z a d riite , o n d a m o rate da upo treb ite opciju Copy. O vo je su p ro tn o
p o n a ša n ju k o m a n d e M IR R O R , gde se izvorni objekti sta n d a rd n o č u v a ju
Ostale opcije se koriste na sledeći način:

♦ Base point omogućue da definišete polaznu tačku - različitu od tačke u kojoj je
aktivni čvor - i drugu tačku. Pritisnite desni taster miša i iz priručnog menija Grip
odaberite opciju Base Point. AutoCAD će prikazati zahtev za unos Speci fy base
poi nt: (Zadajte polaznu tačku). Definišite polaznu tačku - tj. prvu tačku linije
preslikavanja. AutoCAD de odgovoriti prvobitnim zahtevom za unos Speci fy
second point [Base point/Copy/Undo/eXi t ] : (Zadajte drugu tačku ili
opciju...). Definišite i drugu taćku linije preslikavanja i AutoCAD će zatim odgo-
varajuće preslikati objekte.
♦ Copy vas prebacuje u režim Multiple i omogućuje da sačuvate izvorne objekte.
Pritisnite desni taster miša i iz priručnog menija Grip odaberite opciju Copy.
AutoCAD će odgovoriti prvobitnim zahtevom za unos Speci fy second point or
[Base poi rt/Copy/Undo/eXi t]:. AutoCAD će sačuvati izvorne objekte i napraviti
nove, simetrično preslikane objekte. Potom možete nastaviti da pravite nove
simetrično preslikane objekte.
*menija Grip odaberite opciju Undo.
taster miša i iz priručnog menija Grip odaberite opciju Exit. Isto rnožete da
Na CD-u
C rtež a b lO -j.d w g koji se koristi u n a red n o j vežbi m e n ja n ja o b jekata p o m o ću čvorova, nalazi se
o na k o m p a k t disku AutoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Pogtavije 10 ♦ Složenije alatke za uređivanje crteža 211
Vežba: uređivanje objekata pomoću čvorova

1. Otvorite crtež ablO-j.diDg sa kompakt diska.
2. Snimite crtež u svoj direktorijum A u to C A D Biblija pod imenom a b !0 -12 .d w g . On
predstavlja deo pogonskog bioka, gledan odozgo (slika 10-35). Proverite da li su
ukijučeni režimi ORTHO i OSNAP.
S lik a 1 0 -3 5 : D eo p o g o n sk o g blo ka, gledan odozgo, m o že se lako uređivati

p o m o ću 6/orova.
3. Pomoću prozora za izbor izaberite ceo model. Zatim pritisnite i držite taster Shift
dok postavljate prozor za izbor oko kružiđa i pravougaonika u centru modela da
biste ove objekte isključili iz izbora.
4. Izaberite čvor u tački ©prema slici 10-35, da biste ga aktivirali. AutoCAD ce odgo-
voriti sledećim zahtevom za unos:
** STRETCH **
Specif'y stretch point or [Base poi nt/Copy/Undo/eX ii]: (Zadajte tačku
rastezanj a i 1i opci ju...).
5. Pritisnite desni taster miša i iz priručnog menija odaberite komandu Mirror.
AutoCAD će odgovoriti sledećim zahtevom za unos:
MIRROR **
Specify second poinl or [Base point/Copy/Undo/eXit]: (Zadajte drugu
Lačku i1i opci ju...).
6. Pritisnite desni taster miša i iz priručnog menija odaberite opciju Copy, da bi se
pri simetričnom preslikavanju sačuvali i izvorni objekti.
7. Na zahtev za unos Specify second point or [Base point/Copy/Undo/eXit]: ,
pomerite kursor udesno. Ugledaćete simetrični odraz modela. Izaberite bilo koju
tačku u smeru ugla od 0° (udesno) od aktiviranog čvora.
8. Pritisnite desni taster miša i iz priručnog menija odaberite opciju Exit da biste se
vratili u režim komandne linije. Objekti koje ste prethodno izabrali i dalje su
istaknuti.
9. Velikim prozorom za izbor izaberite sve nove objekte uključujući mali pravouga-
onik i kružiće u središtu bloka. Svi objekti (stari j novi) treba da su istaknuti i sa
vidljivim čvorovima.
10. Izaberite čvor u tački © prema slici 10-35. Pritisnite desni taster miša i iz priručnog
menijaodaberite komandu Rotate. Na zahtev za unos Speci fy rotation angle or
[Base poi nt/Copy/Undo/Reference/eXi tj : (Zadajte ugao rotacije ili opciju...),
upišite 90 J. AutoCAJD če rotirati model.
U. Pritisnite donji desni ćvor da biste ga aktivirali. Pritisnite desni taster miša i iz
priručnog menija odaberite komandu Scale. Na zahtev za unos Speci fy scal e
facto*" or [Base poi nt/Copy/Undo/Reference/eXi t]: (Zadajte faktor uvećanja
ili opciju...), upišite .5 <J. AutoCAD će odgovarajuće umanjiti model.
12. Izaberite čvor u sredini donje linije. Pritisnite desni taster miša i iz priručnog
menija odaberite komandu Move. Na zahtev za unos Speci fy move poirit or
[Base poi nt/Copy/Undo/eXi tJ: (Zadajte tačku za premeštanje ili opciju...),
upišite @0,-3 J. Model bi trebalo da izgleda kao onaj na slici 10-36.
S lik a 1 0 -3 6 : Posle n eko liko
izm en a izv ed e n ih p o m o ću
čvorova, deo po gonskog
bloka p o čin je da liči na teglu
sa slatk išim a.
13. Pritisnite dvaput taster Esc da biste uklonili sve čvorove. Definišite prozor Cros-
sing, birajući prvo tačku ©, a zatim tačku © (slika 10-36).
14. Držite taster Shift i izaberite sve čvorove koje sadrže donje tri linije. Otpustite
taster Shift i odaberite čvor u središtu donje linije. Na zahtev za unos Speci fy
stretch point [Base poi nt/Copy/Undo/eX it. ] :, upišite @0,1 J. AutoCAD će
suziti model.
Ako rastezanje ne proizvede zadovoljavajući efekat, sa standardne palete alatki
odaberite dugme Undo kako biste ga poništili i izveli ponovo.
15. Snimite crtež.
Podešavanje čvorova
Pojavljivanjem čvorova možete da upravljate, a i da podesite njihovu veličinu i boju.
Odaberite iz menija stavku Tools O Options i pritisnite jezičak kartice Selection. Otvo-
riće se okvir 2 a dijalog prikazan na slici 10-37.
Cvorovi su standardno uključeni, tj. vidljivi. Isto tako, standardno su za blokove
iskijučeni. O blokovima govorim u poglavlju 18. Kada su čvorovi za blokove isključeni,
pri izboru bloka pojavljuje se samo jedan čvor - tačka umetanja bloka. Kada su uklju-
čeni, onda su svi vidljivi, baš kao i kod objekata.
U odeljku Grips kartice Selection možete da izaberete boju kako za neaktivan, tako i
za aktivan (vruć) čvor. Pri tome će se otvoriti okvir za dijalog Select Color, omoguću-
jući vam da izaberete boju koju želite.
U odeljku Grip Size, pomeranjem klizača možete da menjate veličinu ćvorova. Kada
obavite sva podešavanja, pritisnite dugme OK.
PogEavlje 10 ♦ Složenije alatke za uređivanje crteža 213
O p tio n s B B
Cwr«n) pielil« ^ C ufiert A B l 0*1 DWG
fite s ] Disptev j j n u tm g j U « )f Bfelftteoctfs j D n ttn g fSetecticn ^ P ro lie s j
S d scife n M sdftr - ■, , Brips - ■■■■-■

F7 tJowVvetb.'>$teciw» ■ j (!? Ertebtegnpe ■
r U te (o add lo : etertcm : r * EneM e gfipr wrthin bli 1-s
j f F r e ); rr.dcjt.sg
U fa e te f’e d g rr. cotor
, 1* jrroited ws«lowin 5)
f_ _
flbjtecl
P 4s>oci<ittveH«id'. ; : EM eetetjgtipsCto.
; (■ R c d _*j
Etze ■ - - g n p S tie * -
n
J
....... 1 .......................
! ;
n lf,, , (- - -.............
OK | Cencet Help
Slika 10-37: čv o ro v e m o že te da p o d e site na kartici S electio n okvira za d ijalog

O p tio n s.
Object Property Manager - potprogram za uređivanje objekata

AutoCAD 2000 uvodi potpuno nov naćin menjanja svojstava objekata - potprogram
Object Property Manager.
* Potp ro g ram O b je ct Pro p erty M an ag er (p o zn at i kao prozor Pro perties, o d n o sn o OPM )
M ' z a m e n ju je d o sa d a šn ju k o m a n d u D D M O D lFY . D rugim rečim a, ako u k o m a n d o j liniji zadate
k o m a n d u D D M O D lFY, otvoriće se prozor Properties.
r a Da biste pokrenuli Object Property Manager, pritisnite dugme Properties na stan-

dardnoj paleti alatki. Na ekranu će se otvoriti prozor Properties, kao što je prika-
zano na slici 10-38.
Prozor Properties možete da koristite za neposređno uređivanje objekata- menja-
njem svojstava svrstanih u grupu Geometry prozora Properties - ali i za menjanje
drugih svojstava objekata. Možete da:
♦ menjate sloj, boju, vrstu i razmeru pojedinih tipova linija, kao i debljinu lintja
objekata (poglavlje 11);
♦ uređujete tekst i da podešavate njegova svojstva (poglavlje 13);
♦ uređujete stilove za štampanje na ploteru (poglavlje 17);
♦ uređujete hiperveze (poglavlje 28).
Prozor Properties ima dve kartice. Kartica Categorized svrstava u posebne katego-
rije ona svojstva koja možete da menjate. Na slici 10-38 prikazan je rezultat otvaranja
prozora Properties, kada je prethodno odabrana linija. Da biste liniju menjali, poslužite
se svojstvima iz kategorije Geometry. Kartica Alphabetic sadrži iste podatke, sređene
po abecedi.
Piripeitl-r' Slika 10-38: U prozoru P ro p e rtie s - zvan o m i O b je ct

Property M a n a g e r - m o že te da u re đ u je te objekte
lline
"3Xl m e n ja ju ć i n jiho va svojstva.
Alphatotic CeLegtsnsed j
llSlG en eral
Color ■ 8ylayer
Layer 0
Unetvpe ------- ----- 8yLayet
I Lrtetype tcale 1.0000
Pfot style Bvlayer
Lineweight ----------------- Bylayer
Hyperfink http:;7www,autodesk.roni
Thickness 0.0000
B G e o m e try
Start X 4.0972
a a rt Y 2.9714
Stert Z 0.0000
EnđX 6.1883
* End Y 2.9714
End 1 0.0000
Delta X '2 0910
Delta V O.GOOO
Delta 1 0.0000
Lergth 2 D9!G
Angie "o
Da biste promenili bilo koju krajnju tačku odabrane linije, u prozoru Properties
upišite nove koordinate i pritisnite taster Enter. Naravno, ovaj postupak je moguć samo
ako poznajete apsolutne koordinate. Kada odaberete neko geometrijsko svojstvo.
recimo Start X - koordinatu X početne tačke linije, pojavtće se dugme sa strelicom.
Pošto ga pritisnete, možete neposredno na ekranu da izaberete novu početnu tačku.
Nova tačka postaje nova početna tačka linije, sa obe nove koordinate (X i Y), ukoliko
ste je tako izabrali.
s Prozor P ro p e rtie s im a so p stv en u fu n kciju za p o n išta v a n je pretho d n ih o p e ra cija . Dok je kursor
u prozoru Pro p erties, pritisnite d e sn i taster m iša i iz priručnog m en ija o d a b e rite opciju Undo.
^ O vo m o p cijo m m o že te da po ništite v iše pretho d n ih o p e ra cija , Prozor m o že te da sm e stite uz
ivicu e kran a , ukoliko je u m e n iju potvrđena o pcija A llo w d ocking (d o k je kursor u prozoru
Pro p erties, pritisnite d e sn i taster m rša). A ko je p o m e n u ta opcija potvrđena, sa m o prevucite
prozor d o leve ili do d e sn e ivice e k ra n a , Prozoru P ro p e rtie s m o že te da m en jate veličinu
d o v o d e ći kursor nad n jegovu ivicu. Kad a se ku rso r pretvori u dvo stran u strelicu, pritisnite
taster m iša i vu cite ivicu.
Podaci koji će se pojaviti u prozoru Properties zavise od toga da li je izabran neki

objekat:
♦ Ako pokrenete Object Property Manager, a prethodno niste izabrali objekat, u
prozoru Properties ćete videti samo svojstva koja se odnose na čitav crtež, na
primer, UCS, tekući sloj i podatke o okvirima za prikaz crteža. Kada je prozor već
otvoren, možete da izberete neki objekat i prozor će prikazati podatke koji se
odnose na njega.
♦ Ako je izabran jedan objekat, u prozoru Properties će se pojaviti i opšti podaci
i podaci koji se ođnose na geometriju izabranog objekta.
♦ Ako ste izabrali više objekata, u prozoru Properties će se pojaviti opsti podaci, na
primer, o sloju, boji, vrsti linija, aii ne i podaci o geometriji objekata.
♦ Ako ste izabrali više objekata i dodatno izaberete vrstu objekta iz padajuce liste u
vrhu prozora Properties, u prozoru će se pojaviti podaci koji se odnose samo na
tu vrstu objekata. Ova padajuća lista omogućuje da brzo izdvojite vrstu objekata
koju želite da uredujete.
Pritisnite dugme sa sličicom levka (filtar) u gornjem desnom uglu prozora da biste
otvorili okvir za đijalog Quick Select o kome govorim u narednom odeljku. Okvir za dija-
log Quick Select omogućava da napravite izbor zadavanjem uslova - na primer, da sve
izabrane linije budu zelene. Pošto ih izaberete, možete im jednim potezom izmeniti
svojstva.
Ako želite da zatvorite prozor Properties, pritisnite njegovo dugme za zatvaranje
u gornjem desnom uglu (označeno sa x).
Na prozor Properties ću se vratiti u sledećem poglavlju, a i kasnije, gde to bude
potrebno.
Filtri za izbor o b jekata

Ponekada vam je potrebna moćnija alatka za biranje objekata. Na primer, možda će biti
potrebno da:
♦ odaberete sve linije na crtežu kako biste im promeniii boju;
♦ proverite poluprečnike lOkova svib zaobljenih uglova;
♦ pronađete sve „viškove" linija koje treba obrisati.
Pre nastanka filtara za biranje objekata, ako ste želeli ovakve stvari, morali ste da
pišete program u AutoLlSP-u. (Ponekad je pisanje programa u AutoLlSP-u i dalje naj-
lakši način. Pogledajte poglavlja 34 i 35.) Sada možete da pravite prilično složene filtre
^ i da pomoću njih birate samo objekte koje želite.
Napomena Ne mešajte filtre za izbor objekata sa filtrima za tačke. 0 filtriranju tačaka govorim u poglavlju 4.
\ Alatka Quick Select za biranje objekata

Quick Select (brzo biranje), kao što i samo ime kaže, jeste alatka za brzo, fleksibilno
i jednostavno pravljenje filtara za biranje objekata.
Alatka Quick Select se prvi put pojavljuje u AutoCAD-u 2000. Quick Select će zadovoljiti većinu
000 ‘ vaših svakodnevnih potreba za biranjem objekata. Komandu FILTER, o kojoj govorim u nared-
nim odeljcima, upotrebite za pravljenje složenijih filtara, kao i onda kada želite da uslove fil-
triranja sačuvate za buduću upotrebu.
Alatku Quick Select možete da pokrenete na jedan od sledećih načina;
♦ Iz menija odaberite stavku Tools O Quick Select.
♦ Kada nijedna komanda nije aktivna, postavite kursor u područje za crtanje, priti-
snite desni taster miša i iz priručnog menija odaberite stavku Quick Select.
♦ U prozoru Object Property Manager pritisnite dugme Quick Select.
♦ U komandnu liniju upišite qselect J.
AutoCAD če otvoriti okvir za dijalog Quick Select, prikazan na slici 10-39.
216 Deo II ♦ Crtanje u dve džmenzije
v,o 'O u ick S elect Đ I3 Slika 10-39: Pomoću okvira za dijalog

Quick Select možete brzo da napravite
Appl^to Entire drawiriq E i _5J skup objekata izabranih na osnovu
zadatih uslova.
Object lype. iMultiple 11
Propeitiej Coloi
Lav«
Linetjrpe
Lmetvpe scale
Plot style
Linei'ietght
Hyperlink
f = E quals "3
|□Green 3
Ho«to appî
(• Iridude «i rww M ltCton tet
C ' £xctude from rtaw tateetton set
r ^pipBnd to cunent letedicn set
Or | Cancel j*1 tiefc [
Kada želite da napravite filtar, birajte opcije u ovom okviru za dijaiog, počev od
njegovog vrha, pa naniže. Evo kako to izgleda:
1. Apply to: standardno se nudi da filtar primenite na ceo crtež, ali se pomoču dug-
meta Select objects možete vratiti u crtež i izabrati samo neke objekte. Ostatak
filtra če se tada odnositi samo na izabrane objekte koji se na padajučoj listi
pojavljuju kao grupa Current selection. Ukoliko ovu moguđnost koristite, onda
čete objekte na crtežu obicno birati prozorom za izbor. (Dugme Select objects
nečete moči da koristite, ako je potvrđena opcija Append to Current Selection
Set koja se nalazi u dnu okvira za dijalog.)
2. Object type: standardno se nudi da filtar primenite na vrstu objekata Multiple.
Pritisnite padajuću listu, ako želite da izaberete posebne vrste objekata koje se
nalaze na vašem crtežu (ili u skupu izabranih objekata, ukoliko ste takav skup
napravili), na primer, linije, krugove, elipse, složene linije itd. Možete da izabe-
rete samo jednu vrstu objekata. Ako želite da napravite filtar koji če obuhvatiti
više vrsta objekata (ali ne sve tipove), upotrebite komandu FILTER.
3. Properties: ovde birate svojstva na osnovu kojih želite da izdvajate objekte.
(0 veđini se govori u narednom poglavlju.) Na listi se nalaze sva svojstva na
osnovu kojih AutoCAD može da pretražuje svoju bazu podataka - konkretna lista
zavisi od vrste izabranog objekta. Možete da odaberete samo jedno svojstvo.
Vrednosti koje se pojavljuju u naredna dva odeljka okvira za dijalog zavise od
toga šta ste odabrali u odeljku Properties. Ukoliko želite da napravite filtar sa
uslovima zasnovanim na više svojstava, upotrebite komandu FILTER.
4. Operator: pošto odaberete svojstvo, možete ga podesiti tako da bude jednako
zadatoj vrednosti ili da bude različito od nje. Za odredena svojstva možete da
postavite uslov da budu veča ili manja od zadate vrednosti. Za tekst koji se može
Pogtavlje 10 ♦ Složenije alatke za uređivanje crteža 217
menjati, možete da koristite džoker znake (* ili ?). Odaberite operator sa pada-
juce liste.
5. Value: ovde konačno birate vrednost za izabrano svojstvo. Možete da zadate,
na primer, da boja bude ,jednaka“ zelenoj boji (ili „različita" od nje), ili da vrsta
linije bude jednaka vrsti DASHED (isprekidana linija). Odaberite vrednost sa
padajuče liste.
6. How to apply: pošto napravite filtar, upotrebite ga za pravljenje skupa izabranih
objekata. Ako to želite, potvrdite opciju Inciude In Nevv Selection Set. Pomoću
alatke Quick Select možete da izaberete sve objekte, osim onih koji ispunjavaju
zadate uslove. Ako to želite, potvrdite opciju Exclude From New Selection Set.
7. Append to current selection set: potvrdite ovu opciju da biste objekte koji
ispunjavaju zadate uslove dodali u postojeći skup izabranih objekata.
8. Da biste izabrali objekte koji ispunjavaju uslove zadate u ovom okviru za dijalog,
pritisnite OK i okvir će se zatvoriti.
AutoCAD će izabrati objekte koji ispunjavaju zadate uslove. Ako potvrdite opciju
Exdude from new selection set, AutoCAD će izabrati sve objekte koji ne zadovoljavaju
postavljene uslove. Možete da započnete komandu i da je primenite na skup izabranih
objekata. Ako komandu treba započeti pre biranja objekata, onda na zahtev za unos
Se I ect. objects : (Izaberite objekte), odaberite opciju Previous (upisite p J), da biste
upotrebili objekte koji su prethodno izabrani alatkom Quick Select.
Komanda FILTER
Prednost komande FILTER je to što njome možete da napravite složenije filtre, a i da ih
sačuvate na disku.
Kada želite da napravite filtar, upišite filter J u komandnu liniju. AutoCAD će otvo-
riti okvir za dijalog Object Selection Filters (slika 10-40). Ako ste komandu već zadali, na
zahtev za unos Sel ect objects : (Izaberite objekte), upišite ’filter, da biste filtar za
izbor napravili transparentno. U polju koje se nalazi u vrhu okvira za dijalog pojaviće se
filtri koje ste zadali.
Object Selection FiHers S lik a 1 0 -4 0 : Okvif

za d ijalog O b je ct
S eiectio n Filters.
Sefccl Piltei
EtiMteffi [ &e!efe j Clrr»rLtst
lArt:
NsmsđF&e«
m j*jnnamed ~|
SjveAy
i Ddata Cunent p t « List
ArM ioiirt Suts(*jta
Adđ Setectad Obtect < j Cancai j Halp [
Napomena Filtri za izbor p ro n alaze sa m o b o je i vrste linija o b jek ata koje ste p o se b n o zadali, ali ne i kao
d e lo v e d e fin icije slo ja. O slo je vim a , b o jam a i vrstam a linija govorim u poglavlju l i .
\
218 Deo [| ♦ Crtanje u đve dimenzije
Pravljenje filtra
Filtar mozete da zadate u odeljku Select Filter okvira za dijalog Object Selection Filters.
Na padajućoj tisti se nalaze svi mogući filtri. Pritisnite dugme sa streiicom da biste ovu
listu otvorili. U njoj postoji više vrsta stavki - objekti, svojstva objekata (npr. boja ili
sloj), karakteristične tačke objekata (npr. centar lGka ili poiuprečnik kruga) i logički
operatori (npr. AND, OR ili NOT). Ovi logički operatori mogu da na različite načine
kombinuju zadate uslove filtriranja.
Najpre treba da odaberete filtar. Na slici 10-41 vidi se da je sa padajuće liste odabran
objekat tipa linija. Ukoliko odabrana stavka ne zahteva dodatne podatke, pritisnite
dugme Add to List. Filtar će se pojaviti u polju koje se nalazi u vrhu okvira za dijalog.
U ovom primeru ime filtra je 0bject = Line.
Object Selection Filteis S lik a 1 0 -4 1 : Filtar

koji bira sve lirtije.
SeleclF*« čcftjlptri | jjetete j £tg« Li'.t |

|Arc •1 - X — I Namjdftes
m r3 r j'unnamed 3
3
3
Atjđiopst ‘šubVitute
Dštettj Cunwj£#e[ U s
J
AddSelectedObject < I Cancel j tfefe j
Mnogi filtri zahtevaju da dodatno zadate vrednost. To možete da uradite na dva

načina:
♦ Ako izaberete stavku čije se vrednosti mogu predvideti, dugme Select će se
aktivirati. Pritisnite ga i izaberite odgovarajuću vrednost. Na primer, ako
odaberete Color ili Layer, moći ćete da birate sa liste boja, odnosno sa liste
slojeva.
♦ Ako izaberete stavku koja može da ima bilo koju vrednosl, aktiviraće se polja koja
se nalaze ispod padajuće liste. Ona su označena slovima X, Y i Z, što može da vas
zbuni. Ova polja se koriste za zadavanje istoimenih koordinata samo ukoliko
određeni (iltar to zahteva, na primer, kada treba da definišete centar prozora
Vievvport. U većini ostalih situacija, poljeX koristite da biste filtru prosledili vred-
nost i pri tome se polja Y i Z ne koriste. Na primer, za svojstvo Text Height, u
polje X ćete upisati visinu znakova teksta.
S druge strane, nećete uvek želeti da filtru dodelite određenu vrednost. Recimo da
želite da napravite filtar koji će birati sve krugove poluprečnika manjeg od 0.75. Kada
odaberete stavku Circle Radius, polje X će se aktivirati. Pritisnite dugme sa strelicom u
desnom kraju polja da biste otvorili padajuću listu relacionih operatora i iz nje izabe-.
rite onaj koji vam treba (u ovom primeru, operator <). Relacioni operatori su navedeni
u tabeli 10-1.
Poglavtje 10 ♦ Složenije alatke za uređivanje crteža 219
Tabeia 10-1 Relaaoni operatori u okviru za dijalog Object Selection Filters

O perator Definicija
- jednako
1= različito od
< m anje od
<= jednako ili m anje od
> veće od
>= jednako ili veće od
*
jednako bilo kojoj vrednosti
D odavanje drugog filtra

Kada želite da dodate drugi filtar, najpre treba da razmislite o njegovoj vezi sa prvim fil-
trom, a zatim da filtre povežete logičkim operatorom. Logički operatori uvek idu u
parovima - kada jedan od njih započnete, morate ga i završiti. Logički operatori su na
kraju padajuće liste stavki za filtriranje.
K ada su na listi dva ili v iše filtara, bez n a v e d e n ih logičkih operatora, A u to C A D s njim a radi kao
Napomena da su g ru pisan i o p e rato ro m AND. To znači da će A utoC A D odabrati sa m o objekte koji
isp u n jav aju sve za d a te uslove.
X U tabeli 10-2 objašnjena su četiri logička operatora. (Oni se u AutoCAD-u nazivaju
operatorima za grupisanje, zato što objedinjavaju specifikacije različitih filtara.) U
koloni Primer je rezultat primene logičkog operatora na dva filtra: Color = 1-Red i
■Object =Circle (boja =crvena i objekat =krug).
Tabela 15-2 Logički operatori (operatori za gruptsanje) koji se primenjuju na filtre za izbor
O perator O b ja šn jen je Prim er
AND Pronalazi objekte koji ispunjavaju sve uslove. Pronalazr crvene krugove.
OR Pronalazi objekte koji ispunjavaju bilo koji od Pronalazi sve crvene objekte i sve
uslova krugove.
XOR Pronalazi objekte koji ispunjavaju jedan ili drugt Pronalazi crvene objekte koji nisu krugovi
uslov, ali ne oba istovremeno. Zahteva dva i krugove koji nisu crveni.
uslova između iskaza Begin XOR i End XOR.
NOT Isključuje objekte koji ispunjavaju uslove. Ako operator NOT grupiše filtar Object =
Između iskaza Begin NOT i End NOT m ože da Cirde, pronalazi sve crvene objekte koji
stoji sam o jedan uslov. nisu krugovi.
Pritisnite dugme Substitute da biste mogli da umetnete neki od postojećih filtara

umesto onog koji ste označili. Da biste dodali filtre zasnovane na postojećim objektima,
pritisnite dugme Add Selected Object. AutoCAD će definiciji filtra dodati sva svojstva
izabranog objekta - što je najčešće i više nego što želite.
Slika 10-42 prikazuje filtar koji bira sve linije i sve polilinije. Upotrebljen je operator
XOR, jer on pronalazi objekte koji ispunjavaju jedan ili drugi uslov, ali ne oba istovre-
meno. Očigledno, nijedan objekat ne može istovremeno da bude i linija i polilinija. Ovo
je dobar primer filtra koji ne možete da napravite alatkom Quick Select.
220 Deo ti ♦ Crtanje u dve dimenzije
S ltk a 1 0 -4 2 : Filtar koji bira

sv e linije i sve politinije.
Seleci fifte'i
EdHtero | fielete j Pe«Lu*
Namedfitt«*
■ IzJ
Save At | : — j
DetefeCunerfl filtei U*t
Appfcf | Cancel [ * * 1
Imenovanje i menjanje filtara

Kada završite definisanje filtra, treba da ga snimite. Čak i ako mislite da ga nikada više
necete upotrebiti, možda cete prilikom njegove primene napraviti grešku, pa ga zato
ipak sačuvajte. Da biste snimili filtar, nadenite mu ime u polju Save As i pritisnite
dugme Save As.
Filtar koji je na spisku možete da menjate pomođu tri dugmeta:
♦ Edit Item: izaberite red koji sadrži traženu stavku i pritisnite ovo dugme da biste
je izmenili. AutoCAD će sve stavke filtra staviti na padajuđu listu i omoguditi vam
da im dodelite nove vrednosti.
♦ Delete: pritisnite dugme Delete da biste izbrisali izabranu stavku iz filtra.
♦ Clear List: izaberite ovo dugme da biste iz filtra uklonili sve stavke i filtar ponovo
definisali.
Imenovani filtar cete moći da uređujete ako izaberete njegovo ime na padajućoj listi
Current.
Korišćenje filtara
Filtre možete da koristite na dva načina. Najčešće ćete prvo izabrati komandu, a zatim
shvatiti da bi vam dobro došao filtar za biranje objekata. Sledite zahteve za unos:
Select objects: (Izaberite objekte) 'filter J
D e f i n i š i t e f i l t a r u okvi r u za d i j a l o g Obj ect S e l e c t i o n F i l t e r s . Priti-
s n i t e dugme Appl y.
Applying filter to selection (Primenjujem filtar na izabrane objekte).
Select objects: U p i š i t e a l l 0 i l i upot r ebi t e v e l i k i prnzor dđ b i s t e
i z a b r a l i sve obj ekt e koj e ž e l i t e da u k l j u č i t e u f i l t a r .
x found (x nađeno)
y were filtered out (y je "fi1trirano")
Select objects: J
Cxiting filtered selection. x found (Napuštam filtriranje. x nađeno)
Select objects: J
AutoCAD će nastaviti sa zahtevjma za unos uobičajenim za komandu.
Pogiavije 10 ♦ Složenije alatke za uređivanje crteža 221
Drugi način je da započnete komandu FILTER i da deiinišete filtar. Pritisnite dugme

Apply. Na zahtev za unos Sel ect obj ects : (Izaberite objekte), upišite all ili upotrebite
prozor za izbor. Pritisnite taster Enter da biste završili sa biranjem objekata. Zatim
započnite komandu za uredivanje i upotrebite njenu opciju Previous da biste izabrali
prethodno filtrirane objekte.
C rtež ablO-k.dwgko\\ se koristi u n a re d n o j vežbi p rim e n e filtara za izbor nalazi se na kom pakt
Vežba: ko rišćen je filtara za izbor

L Otvorite crtež a blO -k.divg sa kompakt diska.
2. Snimite crtež u svoj direktorijum A u to C A D Biblija pod imenom abW -13.dw g. Dva
reda teksta u središtu crteža ispisana su crno-belo, umesto kao i ostali tekst
- plavo. Treba da proverite boju svih tekstualnih objekata i da je, ako treba,
ispravite.
3. Dovedite kursor u područje za crtanje i pritisnite desni taster miša, a zatim iz
priručnog menija odaberite alatku Quick Seiect. U okviru za dijalog Quick Select
pritisnite padajuču listu Object type i pomerajte je naniže, sve dok ne ugledate
stavku Text. Izaberite je.
4. U odeljku Properties treba da je izabrano svojstvo Coior (boja). Ukoliko nije,
izaberite ga. U odeljku Operator, izaberite operator Not equa! (različito od). U
odeljku Value, odaberite stavku ByLayer. Opcija Include In New Selection Set
treba da bude potvrđena. Opcija Append to Current Selection Set ne treba da je
potvrđena. Pritisnite dugme OK. AutoCAD će odabrati dve stavke crno-belog tek-
sta u središtu crteža.
5. Pritisnite dvaput taster Esc da biste poništili izbor objekata i uklonili čvorove.
Sada ćete uraditi isto, ali služeći se komandom FILTER.
6. Upišite filter J. Otvoriće se okvir za dijalog Object Selection Filters.
7. Sa padajuće liste Select Filter odaberite stavku Text. Pritisnite dugme Add to List.
U vrhu okvira pojaviće se ime filtra Object. = Text.
8. Sa padajuće liste Select Filter odaberite stavku **Begin AND (nalazi se pri kraju
liste) i zatim pritisnite dugme Add to List.
9. Sa padajuće liste Select Filter odaberite stavku Color. Sa padajuće liste pored
oznake X: odaberite ! =(različito od). Odaberite stavku Select. U okviru za dijalog
Select Color odaberite stavku BYLAYER. Pritisnite dugme OK. U okviru za dijalog
Object Selection Filters pritisnite dugme Add to List. Primetićete da broj boja
stavke BYLAYER iznosi 256. (0 slojevima i bojama govorim u sledećem poglavlju.)
10. Sa padajuće liste Select Filter odaberite stavku **End AND i zatim pritisnite Add
to List.
1L U tekstualno polje Save As upišite bad text. Pritisnite dugme Save As. Okvir za
dijalog Object Selection Filters trebalo bi da izgleda kao onaj na slici 10-43.
12. Pritisnite dugme Apply.
13. Na zahtev za unos Sel ect objects:, upišite all J . AutoCAD će vam saopštiti da
je pronašao, odnosno izabrao 469 objekata, a iz izbora filtriranjem isključio njih
467. Pritiskajte taster Enter sve dok ne dobijete zahtev Command :.
222 Deo I) ♦ Crtanje u dve dimenzije
Objec> S eleclion Filteis 13

0 bject = T ext
“ Begin ANJO
Colot '= 2S6-ByLajje:
*" End AND________ _____ ______
SelectFiter Edtltem ( Qetete [ £teai Lnt |

Arc u r NsmedFilers
I 3 Cjjrrent j lez!
r~3 SajrtsAa- j
r~n ■ DeteisCutnsniF#erLut 1
Adđtaipt SubsKute
Add Seletfed Object < | Car»-;d | Betp |
Slika 10-43: Filtar koji bira sav tekst čija se boja razliku je od boja
stavke BYLAYER.
14. Sa palete svojstava objekta (Object Properties) odaberite Color Control. Iz pada-
juđe liste odaberite ByLayer. AutoCAD će boju dva tekstualna objekta promeniti
u BYLAYER - oni će postati plavi kao i sav ostali tekst.
15. Snimite crtež.
Kao što vidite, alatka Quick Select se mnogo jednostavnije koristi nego komanda FIL-
TER, ukoliko vam ne trebaju neki složeniji filtri.
G rupe
Grupe omogućavaju da snimite skup izabranih objekata, tako da ga uvek možete aktivi-
rati kada želite da uređujete objekte. Ako imate određen skup objekata koji treba da
uređujete kao grupu, a zbog kratkog roka se nervirate kada svaki put treba da birate
iste objekte, onda su grupe kao naručene za vas.
Pravljenje i podešavanje grupa

Ako želite da napravite novu grupu ili da izmenite postojeću, u komandnu liniju upišite
group J da biste otvorili okvir za dijalog Object Grouping, prikazan na slici 10-44.
Pravljenje nove grupe

Da biste napravili novu grupu, uradite sledeće:
1. UpiŠite ime grupe u tekstualno polje Group Name. Ime grupe može da sadrži
najviše 31 znak, i to bez razmaka. U imenu možete da koristite crticu (-) i pod-
vlaku (_).
2. Ako želite, možete da unesete i opis grupa, dužine najviše 64 znaka. Opis može da
sadrži razmake.
3. Pritisnite dugme New. AutoCAD će vas vratiti u crtež sa zahtevom da izaberete
objekte. Izaberite objekte za grupu. Pritisnite Enter kada završite sa biranjem
objekata. AutoCAD će vas vratiti u okvir za dijalog.
Pošto grupu napravite, možete odmah i da je koristite.
Pogiavlje 10 ♦ Složenije alatke za uređivanje crteža 223
Obtect Gfouping Slika 10-44: Okvir za dijalog

GtcncNmr* SelscfSb)# O b je ct C ro u p in g .
Citoup ldenhftt^ttc.in
j £toup Name
. g.etctplHij'i
; r }ndudeOnn«nwd
. C ffa te Gioup - • •” --------- — . . --
1 P Stetecf-abte P Ijrn-smeh
Napomena lsti o b jek at m o ž e da b u d e svrstan u v iše grupa.
Odeljak Group Identification okvira za dijalog Object Grouping sadrži i dugme Find
X Name. Upotrebićete ga onda kada želite da pronadete grupu kojoj pripada određeni
objekat. AutoCAD omogucuje da izaberete objekat, a zatim izlistava ime ili imena grupa
u koje objekat spada.
Dugme Highlight ističe objekte odabrane grupe. Najpre odaberite grupu sa spiska
u okviru za dijalog Object Grouping. Pritisnite dugme Highlight i AutoCAD če vas vratiti
u crtež u kome je istakao sve objekte iz odabrane grupe. Pritisnite dugme Continue da
biste se vratili u okvir za dijalog. Dugme Highlight upotrebite onda kada niste sigurni na
kojoj grupi objekata treba da radite.
M enjanje grupe
Odeljak Change Group okvira za dijalog Object Grouping pruža vam prilično slobode u
upravljanju grupama. Da biste mogli išta da menjate u vezi sa grupama, pritisnite bilo
koju postojeću grupu na spisku Group Name u vrhu okvira za dijalog. Sva dugmad u
odeljku Change Group postaće aktivna. Moći ćete da uradite sledeće:
♦ Remove (uklanjanje): AutoCAD će vas prebaciti u područje za crtanje prikazujući
zahtev za unos Sel ect objects to remove from group: . . . (Izaberite objekte za
uklanjanje iz grupe...). Izaberite objekte koje želite da uklonite iz navedene grupe
i pritisnite taster Enter da biste završiJi uklanjanje objekata. AutoCAD će vas tada
vratiti u okvir za dijalog. Pritisnite dugme OK.
♦ Add (dodavanje): AutoCAD će vas prebaciti u područje za crtanje prikazujući
zahtev za unos Sel ect objects to add to group: . . . (Izaberite objekte za doda-
vanje grupi...). Izaberite objekte koje želite da dodate navedenoj grupi i pritisnite
taster Enter da biste završili sa biranjem objekata. AutoCAD će vas tada vratiti u
okvir za dijalog. Pritisnite dugme OK.
♦ Rename (preimenovanje): Odaberite grupu kojoj želite da promenite ime.

Upišite novo ime u tekstualnom polju Group Name. Pritisnite dugme Rename i
novo ime grupe će se pojaviti na spisku Group Name u vrhu okvira za dijalog.
Pritisnite dugme OK.
♦ Re-Order (preuredivanje): Svaki objekat određene grupe dobija svoj redni broj,
počev od nule. Ponekad če vam redosled objekata u grupi biti važan, na primer,
ako radite s programom koji redom obraduje članove grupe. Odaberite grupu
koju želite da preuredite. Pritisnite dugme Re-Order. AutoCAD će otvoriti okvir za
dijalog Order Group. Ako sarao želite da preokrenete redosled objekata u grupi,
pritisnite dugme Reverse Order. U ostalim slučajevima pritisnite dugme High-
light. AutoCAD će otvoriti mali prozor Object Grouping sa dva dugmeta; Next
(sledeći) i Previous (prethodni). U donjem desnom uglu okvira videćete poruku
Object: 0, a jedan od objekata grupe biće istaknut. Pritiskajte dugme Next da
biste prelazili sa jednog objekta na drugi. Ako želite da im promenite redosled,
verovatno ćete morati da zapišete redne brojeve. Pritisnite dugme OK da biste se
vratili u okvir za dijalog Order Group. Popunite sledeća tekstualna polja;
• Remove from position: Ovo je trenutni redni broj objekta koji želite da
premestite,
• Replace at position: Ovo je redni broj koji objektu želite da dodelite.
• Number of objects: Ovo je ukupan broj ili interval rednih brojeva objekata koje
želite da preuredite.
♦ Description (opis): Ažurira opis grupe. Upišite nov opis u odeljak Group Identifi-
cation okvira za dijalog. Zatim pritisnite dugme Description.
♦ Explode (brisanje grupe): U potpunosti uklanja grupu. Svi objekti ostaju i dalje
na crtežu, ali nisu u toj grupi, jer grupa više ne postoji.
♦ Selectable (mogućnost biranja): Ovo je prekidač koji određuje da li grupa može
iii ne može da bude odabrana. Ako se grupa može odabrati, onda biranje jednog
objekta iz grupe, automatski bira celu grupu. Ako se grupa ne može birati, onda
biranje jednog objekta grupe nema nikakvog efekta na grupu. Ova opcija omo-
gućuje da selektivno radite na jednom objektu grupe, ne morajući pri tome da
brišete grupu.
Kada pritisnete d u g m e Highlight u okviru za d ijalog O rd er C ro u p , prozor O b je ct G ro u pin g će
se otvoriti u sred in i ekran a, prekrivajući o b jek te na crtežu. Prevucite ga u ugao ekran a tako da
S m o že te da vidite ista k n u te o b jekte.
Korišćenje grupa
Grupe se koriste zaista jednostavno. Ako se grupa može birati, izaberite samo jedan
objekat iz nje, pa će cela grupa biti izabrana. Nakon toga možete da uredujete sve
objekte iz grupe, kao celinu. Ako treba da izmenite samo jedan objekat iz grupe, onda
isključite mogućnost biranja grupe, na način objašnjen u prethodnom odeljku. Kada
završite menjanje tog jednog objekta, uključite ponovo mogućnost biranja grupe da
biste mogli istovremeno da radite sa svim objektima u njoj.
Mogućnost biranja svih grupa objekata definisanih za crtež možete jednim potezom
da isključite. Iz menija odaberite stavku Tools O Options, a zatim pritisnite jezičak kar-
tice Selection. U odeljku Selection Modes uklonite potvrdu opcije Object Grouping.
C r t e i ablO-k.dw gko]\ se koristi u sle d e ć o j vežbi rada sa g ru p a m a nalazi se na ko m p akt disku
A utoCAD 2 0 0 0 Biblijd.
Poglavlje 10 ♦ Složenije alatke za uređivanje crteža
Vežba: ko rišćen je grupa

1. Otvorite crtež a b I0 -k.d w g sa kompakt diska.
2. Snimite crtež u direktorijum A u to C A D B ib lija pod imenom a b iO -I4 .d w g . To je
šema električnih veza, prikazana na slici 1CM-5. Uključite režime ORTHO i OSNAF.
Za stalne OSNAP markere odaberite krajnje tačke objekata.
PO»£R
AIR DAHPER SWHCH
(LCT •} llimct F* U&JMOO fKPA
ON
HQ
TH
D
RfH
Đ 5N
flCC
O
W iICH
TC
HIK O
n r t 1GROUNpSC.REW n
I <&m
If A•JjC TONBO*
C6wCliW<gU u © GON SwrTCH
Hl-LiMlT aw tCH
| r-cc*Duir rrr^
f V/ ptščićt
amr-gffjr
*0015 ©■
..n ^ CLECTPONIC
CONTROLLEft
5I I
j . . BU'.-VM
T r 1»UNBQ>r
o
ORIVF_ MOTOR t f
1
11 1 T' " ‘ ' Iu
L . j _ _ _ —wwt 1 K2
* I 1
'""U'" I
Nfa
1,3 rj&[ 1
8 ;
f j
■\nm “’b " .i
MpDULE i "jti._ ??p 0*00
jas. VAivE . r[' ht|
KT 0 rm
lw
. r V>LVT W
|blh'n W
TtHCOR liii'
Cff»
U_o_. s 011
IBiKiirtJflMlfi
fUMl SCNSOR TEMP SENSOR
fLOCUEDECLCvrCfl-INDtST
WIRING DIAGRAM
11
Slika 10-45: Šema električnih
u veza.
.n
3. U komandnu liniju11upišite group J. U tekstualno polje Group Name okvira za dija-
log Object Groupingu upišite svvitch. Proverite da li je potvrđeno polje Selectable.
n
Pritisnite dugme Nevv.
4. Na zahtev za unos Sel ect ob.jects:, pomoću prozora za izbor izaberite prekidač
AIR DAMPER, birajuči tačke © i © prema slici 10-45. Pritisnite taster Enter da
biste završili sa biranjem objekata. AutoCAD će vas vratiti u okvir 2a dijalog
Object Grouping. Pritisnite dugme OK.
5. Na paleti alatki za menjanje objekata (Modify) pritisnite dugme za kopiranje
(Copy). Na zahtev za unos Sel ect objects :, izaberite bilo koju tačku prekidača.
Pritisnite taster Enter da biste završili sa biranjem objekata.
6. Na zahtev za unos Spec ify base point or disp I acement,or [Multiple]:
(Zadajte polaznu tačku ili pomak, ili opciju...), pritisnite desni taster miša i iz
priručnog menija odaberite opciju Multiple. Na zabtev za unos Speci fy base
poi nt : (Zadajte polaznu tačku), poslužite se OSNAP markerom krajnje tačke da
biste izabrali tačku (D (u levom kvadrantu malog kruga). Na 2 ahtev za unos Spec. -
ify second point of displ aceiten t or <use first point as di spl acement>:
(Zadajte drugu tačku za pomak ili <za pomak upotrebite prvu tačku>), odaberite
tačku a zatim tačku ©. Pritisnite taster Enter.
7. Snimite crtež.
S ažetak
U ovom poglavlju ste se upoznali sa svim složenijim komandama za uređivanje crteža,
uključujući komande MIRROR, ARRAY, OFFSET, ALIGN, TRIM, EXTEND, STRETCH,
LENGTHEN. Komande BREAK, CHAMFER i FILLET vam omogućuju da pravite oštre,
zarubljene i zaobljene uglove.
Čvorovi omogućuju da menjate objekte ne zadajući direktno komande. Među opcije
čvorova spadaju Move, Mirror, Rotate, Scale i Stretch. Ako želite da kopirate objekte,
možete da koristite i podopciju Copy.
Object Property Manager - nov potprogram AutoCAD-a 2000 - omogućuje da
menjate geometrijska svojstva objekata.
Nova alatka Quick Select omogućuje da brzo napravite skup izabranih objekata
zasnovan na uslovima koje sami zadajete. Ako želite složenije načine biranja objekata
ili želite da svoj filtar za izbor sačuvate, upotrebite komandu FILTER.
Objekte možete da grupišete u grupe koje imaju svoja imena i da ih na taj način tako
birate kada vam to zatreba. Mogućnost biranja grupa možete i da isključite kada treba
da uređujete samo jedan objekat iz određene grupe.
U sledećem poglavlju govorimo o slojevima, bojama, i linijama različitih vrsta i
debljina.
♦ ♦ ♦
POGLAVLJE
pomoću slojeva, boja
i linija različitih vrsta
♦ ♦ ♦ ♦
i debljina U ovom poglavlju
Rad sa slojevima
ve Što ste do sada crtali bilo je crnO'belo. Crtanje jednom
S bojom sigurno nije najbolji način crtanja - a i dosadan je!
Kada je sve iscrtano jednom bojom, onda se na crtežu teško razli-
Menjanje boje, vfste i
debljine linija objekata
kuju pojedini ejementi. Ako ste radiii vežbe, onda ste tom prilikom
otvarali crteže koji su bili izrađeni u ra2 ličitim bojama i sa različi- Rad sa razmerom
tim vrstama linija (kao što je ispekidana linija). Na primer, na isprekidanih linija
nekim arhitektonskim crtežima primetili ste da su zidovi kuhinje
iscrtani bojom koja je drugačija od boje naknadno ugrađenih ele- Uvoženje slojeva i vrsta
linija iz drugih crteža
menata (frižidera, umivaonika itd.). Kada na crtež počnete da pri-
menjujete tekst i kotiranje, o čemu se govori u poglavljima 13, 14
Kopiranje svojstava
i 15, gotovo uvek ćete koristiti boju koja se dobro ističe u odnosu
na model koji crtate. Možete takođe da pravite objekte od linijci ♦ ♦ ♦ ♦
različite debljine (engl. tineioeightj. Korišćenje različitih boja, vrsta
i debljina linija doprinosi da crteži budu jasniji.
Novo Različita d e b ljin a linija je novost u A u to C A D -u 2 0 0 0 .
u2000
Ma kako to cudno zvučalo, crno i belo u AutoCAD-u su ista
boja. Ako za standardnu boju pozadine izaberete crnu, standar-
dna boja za crtanje biće bela. Ako pozadinu promenite u belu,
isti objekti će se pojaviti u crnoj boji.
Najčešće ćete boju, vrstu linija i debljinu linija dodeJiti sloju.
Sloj je alatka koja pomaže da organizujete prikazivanje objekata
na crtežu. Svaki objekat mora biti vezan za neki sloj, a svaki sloj
mora imati svoju boju, vrstu i debljinu linija. Slojeve definišete
prema zahtevima svog crteža. Slojevi, boje, vrste i debljine linija
predstavljaju svojstva objekta. U ovom poglavlju objašnjavamo
kako ova svojstva možete da menjate, da biste organizovali crtež.
Rad sa slo jevim a

Najbolji način da bojama, vrstama i debljinama linija organizujete
crtež jeste ako se poslužite slojevima. Slojevi imaju svojstva
pomoću kojih možete da napravite jasnu razliku izmedu pojedi-
nih elemenata crteža. Na arhitektonskom crtežu, na primer, uobi-
čajeni su slojevi sa zidovima, vratima, prozorima, kanalizacijom,
elektrikom, elementima za ugradnju, konstruktivnim elementima,
beleškama (tekstom), kotama, tavanicom, izolacijom, stubovima,
naslovnim blokom itd. Mašinski crteži mogu imati centralni sloj, skriveni stoj, sloj sa
šrafurom, sloj sa objektom i sloj sa naslovnim blokom. Svaka delatnost ima svoje kon-
vencije, pa ih se i vi verovatno u svom radu pridržavate.
Pravljenje slojeva je važan deo podesavanja crteža, pored opštih podešavanja o
kojima sam govorila u poglavlju 5. Slojeve možete da napravite unapred i da ih saću-
vate u šablonu, tako da vam budu pri ruci kada počnete da crtate.
Crtež pomođu slojeva možete da organizujete na različite načine:
♦ Dodelite slojevima različite boje, vrste i debljine linija.
♦ Dodelite različite boje perima plotera, tako da se vaš crtež pojavi u različitim
bojama i sa razlićitim debljinama linija.
♦ Upravljajte vidljivošću slojeva. Sloj možete da sakrijete kada želite da se usred-
sredite na određene objekte.
♦ Odredite koji će objekti biti iscrtani na ploteru.
♦ Zaključajte sloj i time sprečite menjanje objekata na njemu.
f Referenca\ Slo ju m o žete da d od elite i stil šta m p a n ja . O vaj stil pred stavlja sku p p a ram eta ra koji o d ređ u ju
t kako će crtež biti iscrtan na ploteru. Stilovi šta m p a n ja su o b ja šn je n i u poglavlju 17.
Kako slojevi rade

Pored boje, vrste i debljine linija, svaki sloj mora imati i ime. Svaki crtež ima podra-
zumevani nulti sloj (sloj 0). Njegova boja je crno-bela (Black/vvhite), vrsta linija nepre-
kidna (Continuous), a debljina linija standardna (Default). (Standardna debljina linija je
0.010 inča ili 0.25 mm.) U svim dosadašnjim vežbama je korišćen nulti sloj. Kada želite
da napravite nov sloj, morate mu dodeliti ime, boju, vrstu i debljinu linija. Tek tada
možete početi da crtate na njemu.
Slojevi se mogu nalaziti u jednom od svoja četiri stanja (engl. statesj:
♦ On/Off: kada je sloj ukljucen (On), on je i vidljiv, što je standardno stanje.
Isključeni (Off) slojevi su nevidljivi. Oni se regenerišu zajedno sa crtežom.
♦ Thavved/Frozen: odmrznuti (Thawed) slojevi su vidljivi, što je standardno stanje.
Zamrznuti (Frozen) slojevi su nevidljivi i ne regenerišu se zajedno sa crtežom.
Međutim, kada zamrznuti sloj odmrznete, onda se crtež mora regenerisati. Ako
koristite plutajuđe okvire za prikaz (o kojima govorim u poglavlju 17), onda sloj
možete da zamrznete samo u tekučem okviru ili samo za nove okvire sa prika-
zima koje pravite.
♦ Unlocked/Locked: otključani (Unlocked) slojevi su vidijivi i mogu se uredivati.
Ovo stanje je standardno. Zaključani (Locked) slojevi su vidljivi, ali se ne mogu
uređivati.
♦ Plottable/Not Plottable: sloj može biti predviđen za štampanje na ploteru
(Plottable) ili ne (Unplottable). Ovaj parametar utiče na uključene i odmrznute
slojeve, jer isključeni i zamrznuti slojevi i inače nisu predviđeni za štampanje na
ploteru.
Pravljenje novih slojeva

Da biste napravili nov sloj, na paleti svojstava objekata (Object Properties) priti-
snite dugme za rad sa slojevima (Layers). AutoCAD će otvoriti prozor Layer Prop-
erties Manager, prikazan na slici 11-1. U ovom okviru za dijalog popisani su svi tekući
slojevi i njihova svojstva. Pomoću njega možete da pravite nove slojeve i da podeša-
vate postojeće.
Poglavlje 11 ♦ Organizovanje crteza pomoću slojevaf boja... 229
PiDfufpihesManager np S lik a 11-1: Okvir za dijalog

tt«*di*»**H ..........
f H** 1 Petou j Layer P ro perties M anager.
I^hi>ivaBkaye*i P Jnvertftel
'P Dbfl^PjOp«r*V}JX*fc#. tunwf| Pritisak na d u g m e S h o w
tl^rflnlUne& D etails otvorio je d odatni
K**n» 1 Rn J 1Cc*x J..!U|wfis»..... ■1Ijr+ m & t |-i m |
t«* iS a a - d o d elja k sa d etaljim a.
) 'i ■ V/hrta t-onhr/jonj ----- Nartnsl & <£ «Čl
DBtA i •i B Rsd Czntmuoui ----- 6*faJ Ncfrodl *3
r.-m i _> □ GtMrt Condnuout ----- 0 Hrj nvsl H Š £
Kor«: 0 B fllue ćonfmuous ---- DffatJ NoinW H % ifi
ntnčcii O J CorJrujnu« ---- - DrlaiJ NornW d
> tll ’-fi
ti+M
□ r
3
3 r
OK [ fcirctd J j
U tabeli 11-1 su naveđene kolone iz ovog okvira za dijalog i potrebna objasnjenja za

njihovo korišćenje.
Tabela 11-1 Kolone u okviru za dijaiog layer Properties Manager

Zaglavlje kolone Postupak izmene vrednosti parametra
Name Pritisnite m išem i upiiite ime sloja.
On/Off Pritisnite mi5em da biste promenili stanje sloja (uključen ili isključen).
Freeze/Thavv Pritisnite m išem da biste promeniii stanje sioja (zamrznut ili odmrznut) u svim
in all vievvports prozorima Viewport..
Lock/Unlock Pritisnite m išem da biste promenili stanje sloja (zaključan ili nezaključan).
Color Pritisnite m išem da biste promenrli boju sloja.
Linetype Pritisnite m išem da biste promenili vrstu linija sloja.
Linevveight Pritisnite m išem da biste promenili debljinu linija sloja.
Plot Style Pritisnite m išem da biste odabrali nov stil iscrtavanja na ploteru (o stilovima plotera
govorim u poglavlju 17).
Plot Pritisnite m išem da biste promenili stanje sloja (m ože se, iii se ne može iscrtavati
na ploteru).
Active VP Freeze Pritisnite m išem da biste promenili stanje sloja (zamrznut ili odmrznut) u aktivnim
plutajućim okvtrima za prikaz (prikazuje se sam o ako imate plutajuće okvire za prikaz,
a plan za iscrtavanje na ploteru je aktivan).
New VP Freeze Pritisnite m išem da biste promenili stanje sloja ( 2amrznut ili odmrznut) u novim
plutajućim okvirima za prikaz (prikazuje se sam o ako imate plutajuće okvire za prikaz,
a plan za iscrtavanje na ploteru je aktivan).
Širinu kolona u okviru za dijalog Layer Properties Manager možete da promenite

kada postavite kursor iznad linije zaglavlja koja deli dve kolone i povučete je u smeru
koji želite. Ako širinu kolone hoćete da svedete na minimum, onda ovu liniju dvaput
pritisnite mišem.
Alatka Layer P ro p e rtie s M anager p o se b n o je n ap ra v ljen a za A u to C A D 2 0 0 0 . Veličinu ovog
Novo
U 2000 * okvira za d ijalog m o že te u po tp un o sti da izm en ite p o v la če n je m njegovih ivica.
230 Deo I! ♦ Crtanje u dve dim eniije
Im enovanje sloja
Pritisnite dugme New. Pojavic'e se nov sloj, pod imenom Layerl, kao što prikazuje slika
11-2. Njegovo ime je istaknuto, tako da odmah možete da upišete novo ukoliko vam
postojeđe ne odgovara. Pošto upišete ime, pritisnite taster Enter. Primetiđete da je
AutoCAD sloju dodelio standardnu boju, vrstu linija i debljinu linija. Ako ste time
zadovoljni, onda više nemate šta da podešavate.
S lik a 11-2: Nov sloj se p o javlju je pod im e n o m L a y e rl koje je istaknuto,

tako da m o že te o d m a h da u p išete novo im e. A u to C A D n ovom sloju
d o d e lju je stan d ard n u boju, vrstu linija i d e b ljin u linija.
k Im e sloja m o že da sad rži d o 2 5 5 znako va, u klju ču ju ći i razm ake. Razlikuju se velika i m ala
Novo ,
u2000 slova. U im e n u se m ogu koristiti i sle d e ći sim b o li: O A " ; ? * | , + ‘.
Da biste isto v re m e n o napravili više slo jeva , slo b o d n o prrtiskajte d u g m e N e w koliko god puta
Savet
h o će te. Zatim novim slo je v im a d ajte im e n a . Ako želite da n o v sloj rma istu boju i/ili vrstu linija
\ kao neki p o sto je ći - što je Čest slu ča j - izab erite taj p o sto jeći sloj, a o n d a pritisnite d u g m e
>
N ew . N o v slo j će n aslediti svojstva iza b ra n o g sloja. Potom u njega m o žete da u n e se te izm en e .
D odeljivanje boje
Da biste izmenili standardnu boju, pomerite kursor u polje za boju u redu koji se odnosi
na nov sloj. Pritisnite ga da biste otvorili okvir za dijalog Select Color (slika 11-3).
u-o>S elect Coloi

S lik a 1 1-3: Okvir za d ijalog S e le c t Color.
0K__ } Canear \' _jjeb |
Pritisnite novu boju. U dnu okvira za dijalog pojaviće se ime boje ili njen broj, zaje-
dno sa uzorkom boje. Pritisnite OK da biste zatvorili ovaj okvir za dijalog i vratili se u
okvir za dijalog Layer Properties Manager.
Ako je otvoren o d eljak sa d etaljim a (D e ta ils) okvira za dijalog Layer Pro p erties M anager, u
Savet
n je m u m o že te da pritisnete p ad a ju ću listu C o lo r i izab erete je d n u od sta n d a rd n ih boja. Kada
n ije izabran n ijed an sloj, o d e lja k sa d etaljim a je prazan.
>
Poglavtje 11 ♦ Organizovanje crteia pomoću slojeva, boja... 231
Okvir za dijalog Select Color sadrži standardne boje, nijanse sive boje i potpunu
paletu boja. Standardne boje su originalne AutoCAD-ove boje i čak i danas se najčešce
koriste. Prednost im je to što se svaka pojedina boja dobro razlikuje od ostalih. Ovim
bojama AutoCAD je dao imena i brojeve, dok ostale boje imaju samo broj. Standardne
boje su žuta, cijan plava (tirkizna), crvena, zelena, plava, bela i purpurna.
A utoC A D o m o g u ću je crta n je na crn o -b elo m ekran u. S tan d ard n a boja ekran a je crna, a stan-
Nspomena d ard n a b o ja za crtan je - bela. K ad a radite na belo m ekran u, sta n d a rd n a boja za crtanje je
crn a, ali s e i d alje naziva b e lo m . Zbog toga će A u to C A D na sp isa k staviti belu boju iako ste u
X okviru za d ijalog S elect C o lo r izabrali kvadratić isp u n je n crn o m b o jo m . Boju ekran a m o že te da
p ro m e n ite k o m a n d o m Tools O O p tio n s O D isp lay O C o lo rs.
D odeljivanje vrste linije

Podrazumevana vrsta linije jeste neprekidna linija. U AutoCAD-u ima više drugih vrsta
linija (engl. Iinetypes)> sastavljenih od crtica i/ili tačaka koje se naizmenično smenjuju
sa razmacima. Vrste linija mogu da obuhvate i tekst, odnosno oblike. O vrstama linija
čemo detaljnije govoriti u nastavku ovog poglavlja.
Ako želite da promenite standardnu vrstu Iinija, pomerite kursor u polje sa vrstom
linija u redu koji se odnosi na nov sloj. Pritisnite ga da biste otvorili okvir za dijalog
Select Linetype (slika I M).
t_o’>S elect Linelype O E 3

S lik a 11 -4: Okvir za dijalog Select
Linetype, pre nego što učitate neku
vrstu linija.
1Lfn sfrp e 1 AppM t a n c« . . i ...
lC o rrh n u o u : — Sokd lint 1
<JL-................... ...............
} OK t' j
Ako se vrsta linija koja vam odgovara nalazi na spisku, pritisnite njeno ime, a zatim
taster OK da biste zatvorili okvir za dijalog. Ukoliko te vrste linija nema na spisku, onda
je morate učitati. Pritisnite dugme Load da biste otvorili okvir za dijalog Load or Reload
Linetypes (slika 11-5).
Vrste linija se čuvaju u tekstualnim datotekama čije se ime završava nastavkom .lin.
AutoCAD-ove standardne vrste linija čuvaju se u datoteci acad.lin. I vi možete da napra-
vite sopstvene vrste linija i da ih smestite u datoteku acad.lin ili u neku drugu koja se
završava nastavkom .lin . Ako želite da učitate vrstu linija iz neke druge datoteke (a ne iz
datoteke acad.lm ), onda pritisnite dugme File u vrhu okvira za dijalog. Izaberite vrstu
linija i pritisnite dugme Open.
f R e te r c n c a \ U poglavlju 3 1 p o d ro b n o je o b ja šn je n a izrada novih vrsta linija.
U— Da biste za učitavanje odabraii više vrsta linija koje su na spisku poređane jedna do
druge, pritisnite prvu vrstu, zatim taster Shift, pa poslednju vrstu linija iz odgovarajuče
grupe. Ako želite da birate vrste linija koje na spisku nisu jedna do druge, onda ih redom
birajte mišem, dok držite taster Ctri. Da biste izabrali sve vrste linija ili poništili svaki
izbor, pritisnite desni taster miša i iz priručnog menija odaberite odgovarajuču opciju.
232 Deo fl ♦ Crtanje u dve dimenzije
v j ’ Load 01 Reload Lrnelypes S lik a 11-5: Okvir za dijalog

Lo ad or R e lo ad Linetypes.
Lrwvoai
Igiglvpo i Desctnatiort ___
acacijsoo^ ioo ISO d a;h ________________________
■
m: a d j s o o w i o o ISO d.ash jp ace__ __ _ _
i>CAO |S004W100 ISO long-dash đ r t _____ _______
ACLDjSOOSV/100 ISO long dash deuble dfjt____ _
ACAD I500EW100 ISD long-dash rnple-dol_____ . _
ACAOJS007W100 130 ddt
ACADJSOCl8W100 ISD kjng-dajh short-dajh_______
ACAD ISOOSvvl LHl ISO long-dajhdPtiNe-ihoi' da-.h
AČAD ISOIEM'IOO 150 da*h dot__ __ _ _ __
ACAD i:011wUlil ISO dguble-da.'h dot_____ ______
b .i— ___
j 0* | 1ancel j tjtlp j
Pošto ucitate vrstu linije i pritisnete dugme OK, vratićete se u okvir za dijalog Select
Linetype. Učitana vrsta linije sada se nalazi na spisku. Odaberite je i pritisnite taster
OK, Vratidete se u okvir za dijalog Layer Properties Manager.
U odeljku Details okvira za dijalog Layer Properties Manager možete da pritisnete
padajuću tistu Linetype i da sa nje odaberete jednu od učitanih vrsta linija.
D odeljivanje d eb ljine linije

Kada sloju dodelite vrednost za debljinu linije, onda de svaki objekat u njemu biti iscr-
tan linijom te debljine. O debljini linija će biti više reći u nastavku ovog poglavlja.
* Svojstvo d eb ljin a linija prvi put se p o javlju je u A u to C A D -u 2 0 0 0 . Lin ija m a različite d ebljin e
d o p rin o site da se različiti e le m e n ti crteža la kše razlikuju, kako na ekran u, tako i na papiru. Na
prim er, d e b ljo m (inijom m o že te da n a zn a čite p lan ira n e k o n stru k cio n e p ro m e n e , da kotirate
crtež ili, pak, da u n jem u p red stavite stvarnu d eb ljin u o d re đ e n o g o bjekta. Novim d u g m eto m
na statu sn o j liniji, d u g m e to m LWT, m o že te da uključite, o d n o sn o isklju čite prikaz d e b ljin e
linija. D e b ljin a linija se sta n d a rd n o ne prikazuje.
Da biste sloju dodelili debljinu Hnija, pritisnite polje Linevveight za navedeni sloj da
biste otvorili okvir za dijalog Linevveight, prikazan na slici 11-6. Odaberite u njemu liniju
određene debtjine i pritisnite dugme OK.
^tj' Lin e w e ig h l E2E3. S lik a 1 1-6: Kad a pritisnete polje Linevveight

o d g o va raju će g slo ja u okviru za d ijalog Layer
P ro p e rtie s M anager, otvoriće se okvir za dijalog
Ciefaull
Linevveight u k o m e birate d e b ljin u linija.
0.00 mrn
G.05 mm
0.09 mm
0 1 3 mm
0 15 mm
0 19 mm
0 20 mm
0 25 mm
0 30 mm
0 35 mrn .iJ
Ofiginal: Defdui*
Defauli
OK | Cancel | Help }
Poglavlje 11 ♦ Organizovanje crteža pomoću slojeva, boja... 233
Svojstvo Lineweights ima sledeće karakteristike:

♦ Standardna vrednost debljine linija za slojeve i objekte nosi naziv DEFAULT
i iznosi 0.010 inča ili 0.25 mm.
♦ U okruženju Mode) - tamo gde crtate - debljina linija je izražena u ekranskim
tačkam a (engl. pixels ) - jedinici mere koja se koristi za izražavanje rezolucije
računarskih monitora. Linija debljine 0 je širine jedne ekranske tačke. Širina
debljih linija zauzima proporcionalno više ekranskih tačaka. Debljina linija u
okruženju Model ne menja se pri zumiranju crteža.
♦ Kod pripreme listova za štampu (o kojoj govorim u poglavlju 17), AutoCAD deb-
Ijinu linija prikazuje u stvarnim jedinicama, tj. onako kako će biti iscrtane na pio-
teru. Prikazivanje debljine linija odvija se kao i prikazivanje drugih objekata na
crtežu - ona se menja kada crtež zumirate.
♦ Standardno se debljina linija meri u milimetrima. Debljinu linija možete da for-
matirate komandom Format O Lineweights. AutoCAD će otvoriti okvir za dijalog
Lineweight Settings, prikazan na slici 11-7. Lista Lineweights sadrži postojeće
debljine linija. Odaberite standardnu debljinu linija sa padajuće liste Default.
AutoCAD smatra standardnom debljinu linije od 0.01 inča ili 0.25 mm. Položaj
klizača Adjust Display Scale određuje kako će različite debljine linija biti prika-
zane u okruženju Model. Ako na ekranu ne možete dobro da razlikujete bliske
debljine linija, pokušajte da prikaz podesite ovim klizačem. Prikazivanje debljina
linija na crtežu možete u potpunosti da isključite, ako ne potvrdite opciju Display
Lineweight in Model Space. (Čitajte dalje i videćete da se to može i lakše uraditi.)
S lik a 11 -7 : U okviru za dijalog
kV lin e w e ig h t SeMings E 3
Lin ew eig h t Settings m ožete
Ir Liftfsveigrds Urtis farUrtrtC
ByLayer & yi<wrtefs)mrnj” Č' Jnctet fn) da od red ite način m eren ja
ByBlcck i prikazivanja d e b ljin e linija.
Delaull I r Brtpks'i UrifcrNetoN rrr MoJel Space
0.00 rnm
0.05 nrm De<a*JI J — 0 25 rmr T )
0.09 mm l’ AduU S c a t e " ............ 'T

0 13 mm Zi Mrn ----------- — .......—...... . M»c
Conenl Lmemetght 0.30 mm
| Cancat | jjctp j
♦ Prikazivanjem debljina linija možete da upravljate - samo naizmenicno pritiskajte

dugme LWT na statusnoj liniji.
Ako na crtežu ne želite da koristite linije različite debljine, onda ceo odeljak o njima
preskočite i pustite da AutoCAD svaki objekat crta linijom standardne debljine.
C rtež a b l )-a.dwgko'\\ se koristi u sle d e ć o j vežbi pravljenja slo jeva n alazi se na kom pakt disku
Vežba: pravijenje novog sloja

1. Otvorite crtež a b ll-a .d u )g sa kompakt diska.
2. Snimite crtež u svoj direktorijum A u to C A D Biblija pod imenom a b l ]-l.d w g .
3. Na pateti svojstava objekta (Object Properties) pritisnite dugme za rad sa
slojevima (Layers) da biste otvorili prozor Layer Properties Manager.
4. Pritisnite dugme New. Na spisku ce se pojaviti nov sloj - Layerl - i to istaknut.

Kao ime novog sloja upišite Walls J.
5. Pritisnite obojeni kvadratic u koloni Color da biste otvorili okvir za dijalog Select
Color. Između standardnih boja (Standard Colors) izaberite plavu, a zatim priti-
snite dugme OK.
6. Ponovo pritisnite dugme New, da biste napravili još jedan sloj. Upišite njegovo
ime: Hidden J.
7. Ako u okviru za dijalog nije prikazan odeljak sa detaljima (Details), pritisnite
dugme Show details. U tom odeljku pritisnite padajucu listu Color i odaberite
boju pod nazivom Magenta.
8. Na glavnom spisku slojeva pritisnite polje Continuous u redu koji se odnosi na
sloj Hidden da biste otvorili okvir za dijalog Select Linetype. Pritisnite dugme
Load i otvoriće se okvir za djjalog Load or Reload Linetypes. Pomerajte spisak
naniže sve dok ne ugledate vrstu linija HIDDEN. Odaberite je i pritisnite dugme
OK. U okviru za dijalog Select Linetype odaberite vrstu HIDDEN i pritisnite
dugme OK. Pritisnite dugme OK da biste zatvorili okvir za dijalog Layer Proper-
ties Manager.
9. Na paleti svojstava objekta (Object Properties) pritisnite padajuću listu za
upravljanje slojevima (Layer Control) i na njoj ćete ugledati dva sloja koja ste
upravo napravili. Pritisnite dugme ponovo da biste zatvorili listu.
10. Snimite crtež.
Korišćenje slojeva
Da biste upotrebili sloj koji ste upravo napravili, pritisnite dugme Current u prozoru
Layer Properties Manager. Zatim pritisnite dugme OK da biste se vratili u crtež. Objekti
koje nađalje budete pravili nalaziće se u tom sloju i biće prikazani njegovom bojom,
vrstom i debljinom linija (ukoliko je dugme LWT pritisnuto).
Sve objekte koje crtate, AutoCAD postavlja u tekući sloj. Kada napravite sve potre-
bne slojeve, moraćete tokom crtanja da se prebacujete iz sloja u sloj. To možete i dalje
da činite kada pritisnete dugme Layers u okviru za dijalog Layer Properties Manager, a
zatim, redom, ime sloja, dugme Current i dugme OK. Postoji, međutim, i lakši način -
padajuća lista za upravljanje slojevima (Layer Control) na paleti svojstava objekta
(Object Properties), koja je prikazana na slici 11-8.
9 a rf1<3m o S lik a 11 -8 : Pad a ju ća lista

_______ za u p ravlja nje slo je vim a
j □ rf13m AME.FRZ (Layer C o ntro l).
j ad& n cen
j DEFPOINTS
9 * rf>3m
f □ rf1S m HAT
9 a r f '^ B hid
9 O r f ( S « NDTES
9 a
d <3m oej d
Padajuća lista Layer Control prikazuje slojeve na dva načina:

♦ Ukoliko nijedan objekat nije izabran, ona prikazuje tekući sloj.
♦ Ako je izabran jedan ili više objekata, ona prikazuje sloj u kome su izabrani
objekat ili objekti.
Ako želite da proverite tekući sloj, najpre se uverite da nijedan objekat nije izabran.
Ako je potrebno, pritisnite taster Esc da biste poništili izbor bilo kog objekta.
I S ill Poglavlje 11 ♦ Organizovanje crteža pomoću siojeva, boja... 235
Napomena K ada su o d a b ran i o bjekti iz v iše slo jeva , lista Layer C o ntro l će izbled eti, n a zn a ču ju ći tako da je
u izbor u k lju če n o v iše slo jeva .
\ Da biste padajuću listu Layer Control otvoriii, pritisnite strelicu na njenom desnom
kraju. Otvoriće se lista svih vaših slojeva, zajedno sa njihovim stanjima i bojama. Kada
nadnesete miša iznad neke stavke, na ekranu će se pojaviti podaci o njoj. Lista Layer
Control ima tri funkcije. Pomoću nje možete da promenite:
♦ tekući sloj, dakle da crtate na novom sloju;
♦ tekuće stanje bilo kog sloja:
• On/Off
• Frozen/Thavved
• Locked/Unlocked
• Plottable/Not Piottable
♦ sloj za koji je vezan izabrani objekat.
Strpljivo proučite rad sa ovom padajućom listom - ona će vam uštedeti mnogo
vremena.
Zam ena tekućeg slo ja

Da biste zamenili tekući sloj, otvorite padajuću listu Layer Control i na njoj odaberite ime
sloja za koji želite da postane tekući. Pazite da mišem pritisnete samo ime sloja - inače
možete nehotice da mu promenite stanje. I upamtite, ovo radi samo ako trenutno nije
izabran nijedan objekat - zato ćete možda morati da pritisnete taster Esc da biste poni-
štili izbor svih objekata.
Pošto pritisnete ime novog sloja, padajuća lista će se automatski zatvoriti.
Izm ena stanja sloja

Slojem koji ste napravili možete i da upravljate - kao i svim objektima na tom sloju
- tako što ćete menjati stanja sloja. Dalje su navedeni neki primeri korišćenja stanja
slojeva:
♦ On/Off: isključite slojeve ako objekti koji su na njima ometaju crtanje. Na primer,
ako želite da uređujete objekte na sloju Object, ali i u blizini postoje objekti na
drugim slojevima, onda te slojeve možete da isključite, a zatim da na sloju Object
izaberete objekte za rad pomoću prozora za izbor. Pošto završite sa poslom,
možete ponovo da uključite isključene slojeve.
♦ Thawed/Frozen: slojeve zamrzavate iz sličnih razloga zbog kojih biste ih
isključili. Slojeve, u principu, zamrzavate onda kada želite da duže vreme radite
bez njih.
♦ Unlocked/Locked: zaključajte sloj kada želite da sprečite menjanje objekata na
tom sloju. Objekte na zaključanom sloju i dalje možete da koristite kao reference
- na primer, da koristite njihove karakteristične tačke.
♦ Plottable/Not Plottable: isključite mogućnost štampanja sloja onda kada na
njemu pravite pomoćni tekst ili revizione oznake za crtež, ali ne želite da se to
štamjia. Drugi primer: ako imate crtež koji sadrži i stvarnu i planiranu situaciju,
onda za štampanje možete da predvidite samo sloj na kome je stvarna situacija.
Upravljanje štampanjem slojeva omogućuje da isti crtež štampate različito, u
zavisnosti od toga kome je namenjen. lsti crtež, kada se na ploteru štampaju
samo pojedini slojevi, može da prikaže samo električne instalacije, samo
vodovodnu i kanalizacionu mrežu ili samo krovnu konstrukciju.
I u isktju čen o m (O ff) i u za m rzn u to m (Fro ze n ) stan ju sloj je nevidljiv. M ed u tim , A utoC A D je
Savet
u veo za m rza va n je, o d n o sn o o d m rza v a n je slo jeva da bi skratio v re m e reg e n erisa n ja crteža - a
to je i glavna razlika izm eđ u vidljrvosti slo ja u sta n jim a O n/O ff, o d n o sn o Thavved/Frozen.
š D a n a s su račun ari sv e brži, a A utoC A D je u v ed e n im p o b o ljša n jim a na v iše n ačin a u sp e o da
izb eg n e reg e n eraciju crteža to k o m njeg o vo g p o m e ra n ja ili zu m ira n ja - na prim er, prikazom
Aerial V iew , k o m a n d o m Zo o m D y n a m ic i zu m ira n je m , o d n o sn o p o m e ra n je m crteža u real-
no m v r e m e n u Isto tako, se tite se da o d m rza v a n je slo ja izaziva i njegovu reg en eraciju , dok
p o n o vn o u klju čiv a n je sloja izaziva sa m o n jegovo p o n o vn o iscrtava n je. Z b o g to g a ćete m oći da
izb e g n ete re g e n e risa n je crteža, ako sloj isklju ču je te i u k lju ču je te, u m e sto da ga zam rzavate i
o dm rzavate.
Pritiskanjem ikonica koje označavaju stanje sloja, to stanje možete da promenite. Na

primer, ako, u želji da zamrznete određeni stoj, pritisnete njegovu ikonicu koja podseca
na sunce, ono će se pretvoriti u snežnu pahuljicu. U tabeli 11-2 svrstane su ikonice za
svako stanje sloja.
Tabefa 11-2 Ikonice stanja sloja

Stanje Ikonica Stanje Ikontca
On (uključen) Off (isključen)
9 f
Thawed (odmrznut) Frozen (zamrznut)
&
Unlocked (otključan) Locked (zaključan)
i
Plottable (za Štampanje)
e Not Plottable
(nije za Štampanje)
Kada izmenite stanje sloja, padajuća lista ostaje otvorena, pružajući vam priliku da
odmah izmenite i neko drugo stanje sloja. Kada listu hoćete da zatvorite, pritisnite njen
vrh.
Kada radite na crtežu čiji su neki slo jevi isklju če n i ili zam rzn u ti, p o stu p ajte pažljivo je r se na
UpoiOrenje
njih v eo m a lako zab o ravi. Na prim er, m o id a ć e t e to k o m rada na aktivn o m sloju prem estiti ceo
se g m e n t crteža na drugo m e sto ; detalji iz istog se g m e n ta , n acrtan i na za m rzn u to m sloju,
o sta će gde su i bili, a vi to n eće te ni prim etiti.
Zam ena sloja na kom e se nalazi ob jekat

Ponekad se ukazuje potreba da zamenite sloj na kome je već nacrtan jedan ili više
objekata. To ćete lako tzvesti, ako navedene objekte izaberete, a zatim na padajućoj
listi Layer Control pritisnete ime novog sloja na koji želite da ih premestite. Nakon toga,
lista će se automatski zatvoriti.
Sloj na kome je nacrtan objekat možete da zamenite i u prozoru Properties. Otvorite
prozor Properties sa palete svojstava objekta (Object Properties). Ovaj prozor ćete
koristiti onda kada želite da istovremeno podesite više svojstava objekta.
V eo m a je lako da sloj, na k o m e je o bjekat, n e n a m e rn o za m e n ite . A ko p a d a ju ću listu Layer
Upozofeoje
C o ntro l želite da koristite za p o d e ša v a n je te k u će g slo ja, p reth o d n o o b a v ezn o proverite da nije
neki od o bjekata o stao izabran i, ako treba, pritisnite taster Esc.
Kako da sloj na kom e je objekat po stane tekući

Ako u crtež dodajete nov objekat, obično ćete želeti da sa njim radite na sloju na
kome već postoji drugi objekat. lzaberite postojeći objekat da biste videli na kom
se sloju nalazi, zatim pritisnite taster Esc da biste poništili izbor, a onda na padajućoj
listi Layer Control odaberite taj sloj i pretvorite ga u tekući. Ovaj postupak se,
Poglavlje 11 ♦ Organizovanje crteža pomočti slojeva, boja... 237
međutim, lakše obavlja pritiskom na dugme Make Object's Layer Current na paieti
svojstava obekta (Object Properties). Samo izaberite objekat, a zatim pritisnite ovo
dugme. AutoCAD ce sloj na kome je izabrani objekat pretvoriti u tekući.
C rtež a b l l-b.d w g koji se koristi u n ared n o j vežb i sa slo je vim a nalazi se na kom pakt disku
Vežba: rad sa slojevim a

1. Otvorite crtež a b l J-b.divg sa kompakt diska.
2. Snimite crtež u svoj direktorijum A u lo C A D Biblija pod imenom a b ll-2 .d w g . Crtež
je prikazan na slici 11*9. Tekući sloj je sloj 0. Proverite da li je uključen režim
OSNAP. Za stalne OSNAP markere odaberite krajnje i kvadrantne tačke.
S lik a 11-9: O vaj plan bu šo tin e
za d o b ija n je gasa n ije dovršen.
Za o va j crte ž 2a h v a lju je m o rg a n iz a ciji
A rm y C o rp s o f Engtneers.
3. Otvorite padajuću listu Layer Control i pritisnite Pipes da bi sloj Pipes postao
tekući.
4. Započnite komandu LINE. Nacrtajte liniju između tačaka © i © prema slici 11-9,
služeći se kvadrantnim OSNAP markerima.
5. Otvorite padajuću listu Layer Control i pritisnite Object da bi sloj Object postao
tekući.
6. Otvorite padajuću listu Layer Control i pritisnite ikonicu On/Off (upaljenu sija-
licu) sloja Dim. Pritisnite vrh liste da biste je zatvorili.
7. Započnite komandu CIRCLE. Pritisnite desni taster miša i iz priručnog menija
odaberite opciju 2p (dve tačke). Nacrtajte krug od tačke © do tačke © prema
slici 11-9, služeći se OSNAP markerima krajnjih tačaka objekata.
8. Ne menjajući sloj, započnite komandu CIRCLE i ponovo odaberite opciju 2p.
Nacrtajte krug između krajnjih tačaka © i © prema slici 11-9.
9. Poslednji krug je nacrtan na pogrešnom sloju. Da biste promenili sloj na kome se
krug nalazi, najpre izaberite krug. Zatim otvorite padajuću listu Layer Control i
odaberite sloj Pipes. Pritisnite dvaput taster Esc da biste uklonili čvorove i pogle-
dajte rezultat svog rada. Krug se sada nalazi na sloju Pipes. Ako pogledate pada-
juću listu Layer Control, primetićete da je tekući sloj još uvek sloj Object.
10. Izaberite bilo koji crveni objekat (u sloju Pipes). Pritisnite dugme Make Object’s
Layer Current na paleti svojstava objekta (Object Properties). Sloj Pipes sada
postaje tekudi sloj. Nacrtajte liniju od desnog kvadranta kruga kod tačke ® do
levog kvadranta kruga kod tačaka © i ® prema slici 11-9.
11. lzaberite bilo koji blok teksta da biste videli na kom je sloju. Sadržaj okvira pada-
juce liste Layer Control promenide se i prikazati sloj Text. Pritisnite taster Esc da
biste poništili izbor. Sada izaberite reči GAS EXTRACTION WELL PLAN koje se
naiaze pri dnu crteža. Otvorite padajucu listu Layer Control i izaberite sloj Text.
Pritisnite dvaput taster Esc da biste sa teksta uklonili čvorove.
Slika 11-10: D o vršen crte !
b u šo tin e za d o b ija n je gasa.
CD-y' Na ko m pakt disku s e n alazi potprogram n a p isan u A u to LIS P -u , Delayer, koji sa izab ran o g sloja
O u klan ja sve o b jekte. Pronaći ćete ga u d ire kto riju m u \Softw a re\C h a p l )\Delayer. Tu je i
A u to LIS P -o v potprogram Ll, koji zaklju čava sve slo je ve o sim izabran o g . N aći ćete ga u direk-
to riju m u \Softw are\Chap11\Ll. Potprogram Cnl sv e o b jek te sa je d n o g slo ja p reb a cu je na
drugi, zadati slo j. O n se nalazi u d irekto riju m u \Softw are\Chap 1 l\Cnl.
Kasnije u ovom poglavlju objasniću kako da uvezete slojeve iz drugog crteža.
Podešavanje slojeva
Ponekada treba da promenite svojstva sloja, na primer, njegovu boju ili vrstu linija. Ova
radnja ima dalekosežne efekte, jer se tada i svi objekti na tom sloju regenerišu i usva-
jaju nova svojstva. U održavanje slojeva spada i menjanje imena i brisanje slojeva. Sve
ove operacije možete da izvedete u okviru za dijalog Layer Properties Manager.
Sortiranje kolona
Ukoliko se vaš crtež sastoji od više slojeva, onda ce sortiranje pomoći da lakše prona-
đete sloj na kome želite da radite. Spisak slojeva crteža možete da sortirate po bilo kojoj
koloni, ako samo pritisnete njeno zaglavlje. Ako zaglavlje još jednom pritisnete, redo-
sled slojeva će se preokrenuti. (Ukoliko steknete utisak da sortiranje slojeva prema
Pogtavlje 11 ♦ Organizovanje crteža pomoću slojeva, boja... 239
imenu ne radi, povećajte vrednost sistemske promenljive MAXSORT, koja određuje

maksimalan broj simbola koje AutoCAD sortira.) Kada je ime sloja dugačko, nadnesite
kursor nad njega i na ekranu će se pojaviti njegovo celo ime.
Filtriranje liste slojeva

Složeni crteži mogu da sadrže na desetine slojeva što otežava pronalaženje određenog
sloja u okviru za dijalog Layer Properties Manager. U tom slučaju možete spisak slojeva
da „profiltrirate1* i da prikažete samo određene slojeve. Ovim postupkom možete jed-
nim potezom da izmenite određenu grupu slojeva. Pritisnite padajuću listu Named
Layer Filters i odaberite filtar.
Da biste prikazali sve slojeve, osim onih koje ste zadali u filtru, pritisnite dugme
Infvert filter. Ako želite da padajuća lista Layer Control na paleti svojstava objekata
(Object Properties) bude filtrirana na isti način, potvrdite opciju Apply to Object
Properties toolbar.
Ukoliko vas AutoCAD-ovi standardni filtri ne zadovolje, možete da napravite sop-
stvene. Pritisnite dugme na kome su tri tačke, desno od strelice za otvaranje padajuće
liste i otvoriće se okvir za dijalog Named Layer Filters, prikazan na slici 11-11.
Uslove filtra možete da zadajete koristeći sledeće parametre: ime, stanje (uključen/
isključen, odmrznut/zamrznut, odmrznut/zamrznut za tekuće i nove plutajuće prozore
Viewport, zaključan/otključan. štampa se/ne štampa se), boju, debljinu linija, vrstu
linija i stil štampanja. Pri zadavanju bilo kog od pomenutih parametara možete da kori-
stite džoker znake. Dva najpoznatija džokera su * (zvezdica), koja zamenjuje bilo koji
niz znakova, i ?, koji zamenjuje bilo koji pojedinačan znak. Slika 11-11 prikazuje filtar
koji postavlja uslov d* za ime sloja. Takođe je zadata i plava boja (blue). Kada ovaj filtar
primenite, biće prikazani samo plavi slojevi čije ime počinje slovom d.
L a y e > F ilt e is KlC3i Slika 11-11: Okvir za dijalog

N a m ed Layer Filters.
F * e » n am e |o i biiie
ZJ Adcf |
name h
1
' 1
D etete
Un/Cik |0oth —3
Fieeize/Jhant: jBoth zJ
A c h v d y iow poit' jB o t h
w ew pOrt ]B oth zi
L o c M J n lo d s jBoth 3
Ptot |Both zl
C o t«. ]Blue|
Utiesseight' J"
Linetvpe |"
j'
Ctaje J tjete [
Pošto zadate uslove filtriranja, upišite ime filtra u polje Filter name, zatim pritisnite
dgume Ađd, pa dugme Close. Sa padajuće liste Named Layer Filters odaberite fiitar
kome ste upravo dali ime. AutoCAD će prečistiti listu slojeva. Svoje filtre možete i da
invertujete, i da primenite na listu Layer Control na paleti svojstava objekta

(Object Properties).
K ad a radite sa više slo je va , razm islite d o b ro pre n ego što im date im e n a . U o b iča jen o je da
slo je ve g ru p išete p o m o ću njihovih im e n a . Na prim er, ako im ate više slo jeva sa teksto m , mogli
biste ih nazvati Text Naslov, Text B e le šk e i Text S p isak. Ako p rim en ite sistem pri im e n o v a n ju
slo jeva, kasn ije ćete na njih lako da p rim en ite filtar, što će vam o lakšati da je d n im p o tezom
m e n ja te grupu slo je va .
Izmena boje sloja, i vrste i debljine linija

Da biste promenili boju sloja, pritisnite dugme za rad sa slojevima (Layers) na
paleti sa svojstvima objekta (Object Properties). AutoCAD ce otvoriti okvir za dija-
log Layer Properties Manager. Boju mozete da izmenite na dva načina:
♦ Ukoliko donji deo okvira za dijalog nije vidljiv, pritisnite dugme Show Details.
Pritisnite ime sloja koji želite da menjate. U odeljku Details pritisnite padajuću
listu Color i iz nje odaberite boju. (Ako ne želite standardne boje, pritisnite
dugme Other da biste otvorili okvir za dijalog Select Color, iz njega odaberite
boju, a zatim pritisnite dugme OK.) Pošto odaberete boju, pritisnite dugme OK da
biste zatvorili okvir za dijalog Layer Properties Manager.
♦ Odaberite uzorak boje sloja koji želite da menjate. AutoCAD će otvoriti okvir za
dijalog Select Color. Odaberite boju za sloj i pritisnite dva puta dugme OK da
biste se vratili u crtež.
Ako želite da izmenite vrstu linija na sloju, postupite na isti način kao i pri menjanju
boje sloja. Jedina razlika je u tome što u odeljku Details ne možete da učitate vrste
linija. Ukoliko želite baš vrstu linija koja nije na spisku, pritisnite vrstu linija sioja da
biste otvorili okvir za dijalog Select Linetype. U njemu možete da izaberete neku već
učitanu vrstu linija ili da učitate novu.
Ako želite da izmenite debljinu linija sloja, otvorite Layer Properties Manager i
pritisnite debljinu linija tog sloja. Zatim odaberite novu debljinu linija iz okvira za dija-
log Lineweight.
\/iše slo je va m o že te da p o d e ša v a te u isto v re m e. U okviru za d ijalog Layer P ro p erties M anager
pritisnite d e sn i taster m iša i iz p riru čno g m en ija o d ab e rite o pciju S e le ct All d a biste izabrali sve
\ slo je ve . O d ab erite op ciju C le a r All da biste p oništili izbor svih slo jeva. G ru p u su se d n ih slojeva
na listi m o ie t e da iza b e rete ako n a jp re o d a b e re te prvi od njih, zatim pritisnete taster Shift i,
d ržeći ga, pritisnete p o sled n ji slo j iz grupe. M o žete da birate i p o je d in a č n e , n e s u s e d n e slo jeve
kada svaki pritisn ete m iše m držeći isto v re m e n o taster Ctrl. Izm e n e b o je, vrste i d e b ljin e linija
koje po to m učinite, o d raziće se na sve iza b ra n e slo jeve.
Menjanje imena slojeva

Najbolje je da unapred razmislite o načinu na koji ćete slojevima davati imena. Mnoge
delatnosti i pojedinačne firme neguju svoje standarde za imenovanje slojeva. I pored
toga, ponekad će zatrebati da sloju promenite ime. Sada je to u AutoCAD-u lakše nego
ikada.
Kada sloju želite da promenite ime, pritisnite dugme za rad sa slojevima (Layers) na
paleti svojstava objekta (Object Properties) da biste otvorili okvir za djjalog Layer
Properties Manager. Pritisnite ime sloja jednom, a zatim još jednom. Oko imena će se
pojaviti okvir, a samo ime biće istaknuto. Upišite novo ime i pritisnite taster Enter.
Napomena N ultom slo ju ne m o že te da p ro m e n ite im e.
N
Poglavlje 11 ♦ Organizovanje crteža pomoću siojeva, boja... 241
Uklanjanje slojeva
Ako sloj želite da uklonite sa crteza, pritisnite dugme za rad sa slojevima (Layers) na
paieti svojstava objekta (Object Properties) da biste otvorili okvir za dijalog Layer Pro-
perties Manager. Pritisnite ime sloja. Zatim pritisnite dugme Delete i onda dugme OK.
N e m o že te da u klo n ite teku ći sloj, niti slo j koji sad rži o bjekte. (G d e bi nestali objekti?) Ne
Napomcna m o že te da u klo nite ni sloj 0, koji p red stavlja p o d razu m ev a n i sloj. Postoji i sloj koji A utoCA D
koristi za d e fin isa n je kota, D EFP O IN T S , koji tak o đ e n e m o že te da uklonite. (O kotiranju
X govorim u po glavljim a 14 i 15.) I, na kraju, n e m o že te da u klo nite ni slo je ve iz sp o ljn ih refe-
renci (o p isa n ih u poglavlju 19).
Uklanjanje nepotrebnih slojeva i vrsta linija

Definicije slojeva i vrsta linija uvecavaju datoteku crteža, jer se čuvaju u bazi podataka
crteža. Zbog toga se isplati da iz crteža uklonite slojeve i vrste linjja koje ne koristite.
Ove komponente crteža možete da uklonite, aii ponekad nije jasno koji slojevi ne
sadrže objekte. Komanda PURGE omogućuje da uklonite mnoge vrste nekoriščenih
definicija, uključujuđi slojeve i vrste linija.
Kada želite da uklonite nepotrebne slojeve i vrste linija, odaberite komandu File O
Dravving Utilities O Purge. Zatim iz podmenija odaberite stavku Layers, odnosno stavku
Linetypes. AutoCAD če odgovoriti zahtevom za unos Enter name(s) to purge <*>:
(Unesite imena komponenata koje treba ukloniti...).
O p cija In cre m e n ta l sa v e p e rce n ta g e na kartici O p en and Save (To ols O O p tio n s) m o že da
Napomena sp reči da u k la n ja n je m k o m p o n e n a ta tokom rada na crtežu budu o b risa n i svi nereferen cirani
slo jevi i vrste linija. O v o ć e te izbeći ako p o stu p n o sn im a n je crteža postavite na nulu ili ako
X crtež sn im ite i p o n o vo otvorite, a zatim o d m a h na njega p rim en ite k o m a n d u P U R G E.
Sve nekoriščene slojeve, vrste linija i slične komponente možete automatski da uklo-
nite, a da ne morate za svaku od njih da potvrđujete svoju odluku, Na zahtev za unos
Enter name(s) to purge <*>: (Unesite imena komponenata koje treba uklooiti...),
upišite ime komponente ili pritisnite taster Enter da biste time obuhvatili sve neko-
rišćene slojeve ili vrste linija. Na zahtev za unos Veri fy each name to be purged?
[Yes/No] <Y> : (ŽeJite li da potvrdite odluku za svaku pojedinu komponentu?...), priti-
snite taster Enter da biste mogli da odlučujete u svakom pojedinačnom slučaju.
AutoCAD će izlistati sve nekorišćene slojeve ili vrste linija i upitati vas želite fi da ih
uklonite. Upišite y J za svaku komponentu koju želite da uklonite. Međutim, ako
unapred znate da želite da uklonite sve nekorišđene komponente, onda na zahtev za
unosVerify each name to be purged? [Yes/No] <Y> :, odgovorite n J . AutoCAD će
ih sve ukloniti, ne zamarajući vas više pitanjima.
C rtež a b l J-c.dw g koji se koristi u n ared n o j vežbi p o d e ša v a n ja slo je va nalazi se na ko m pakt
Vežba: podešavanje slojeva

1. Otvorite crtež a b ll-c .d w g sa kompakt diska.
2. Snimite crtež u svoj direktorijum A u to C A D B iblija pod imenom a b l 1-3.dwg. Ovaj
crtež je prikazan na slici 11-12.
3. Na paleti svojstava objekta (Object Properties) odaberite dugme za rad sa slo-
jevima (Layers) da biste otvorili okvir za dijalog Layer Properties Manager.
Pritisnite dugme sa tri tačke koje se nalazi desno od strelice padajuće liste
Named layer filters. U polje Filter name upišite M layers. U polje Layer Name
upišite m* da biste izlistali sve slojeve čije ime počinje slovom m. Pritisnite
242 Deo it ♦ Crtanje u đve dimenzije
TOP
FRONT U RIGHT SIDE

W1NST0N RESEARCH u'rCLff nM? prsB
190tRO(
lNNOVA TIoh CENTER r
Ml
iv r «
»M H p'ijig '
I nre najg^.li. *
S lik a 1 1 -1 2 : Ovaj crtež im a 4 4 sloja.

Z a o v o j c rte ž z a h v a lju je m M ic h a e lu J. L e m m o n s u iz k o m p a n ije W in slo n P ro d u cts, Lu izvil, K en ta ki.
dugme Add, a zatim dugme Close. U okviru za dijalog Layer Properties Manager
pritisnite strelicu padajuće liste i odaberite stavku M 1 a y e r s . Lista će izgledati
kao ona na slici 11-13.
, p Layet PtopeiSiei Managei BE

N a rn e đ !ayai f i a i i
r JrtvoilSSer
tJow ] M* j
T OtjedPfopstri#«
Current 0
1 Name ____ On f Ftaeze I Locfc } Cdoi I LfnoriSio I L*iewf*aHt I.PtatSMe | Ftot

MFFHF 4'3*P01 # m 12 CON GUS ------ Ostaull Nofrrr^l
MFLRS _E9SP01 9 a ( Blr.ie CDN OUS ------ Defadl Moimal <3
MFLRS ,_B95P01 7 a * ■ M&gerrta CON OUS ------ Defauft Mofmal 3
MUFF’ri 433P02 ? a rf1 ■ 206 CON OUS ------ Detauft Normal 3
MUFLR SS9P01 ? a
a
d* Q Green CON OUS ------ DeLauft Notmal s
MYĐ1M$ 7 d1 B White CON o u s ------ Default Nocmal 3
S lik a 1 1 -1 3 : Layer P ro p e rtie s M an ag er sad a prik azu je sa m o slo je ve čije im e

poČinje slo vo m m.
4. Pritisnite sloj u vrhu liste. Pritisnite taster Shift i, ne otpuštajući ga, pritisnite pret
posiednji sloj na listi. Biće odabrani svi slojevi, izuzev sloja Mydims. U odeljku sa
detaljima (pritisnite dugme Show Details ukoliko odeljak Details nije vjdljiv), priti
snite strelicu padajuće liste Linetype i odaberite vrstu Dashed. Primetićete sada
da se na svim odabranim slojevima kao jedina vrsta linije pojavljuje isprekidana
linija. Pritisnite dugme OK da biste se vratili u crtež, AutoCAD će regenerisati
crtež iscrtavajući ga isprekidanom linijom.
Poglavije 11 ♦ Organizovanje crteža pomoću slojeva, boja... 243
5. Otvorite ponovo okvir za dijalog Layer Properties Manager pritiskajuđi dugme za

rad sa slojevima (Layers) na paleti svojstava objekta (Object Properties). Odabe-
rite sloj Hydims. Pritisnite ga ponovo da bi se oko njegovog imena pojavio crni
okvir. Upišite Titles J. Ime sloja sada glćisi drugačije. Pritisnite dugme OK.
6. Započnite komandu ERASE i izaberite bilo koji objekat u bloku zaglavlja (ceo blok
je jedan objekat), kao i tri natpisa na samom crtežu: FRONT, TOP i RIGHT SIDE.
Pritisnite taster Enter da biste komandu završili.
7. Otvorite ponovo okvir za dijalog Layer Properties Manager pritskajudi dugme za
rad sa slojevima (Layers) na paleti svojstava objekta (Object Properties). Novo-
imenovani sloj Titles nije na spisku, jer mu ime više ne počinje slovom m . Priti-
snite strelicu padajuće liste Named layer filters i odaberite stavku Show all
layers. Pomerite naniže spisak slojeva i odaberite sloj Ti tl es. Pritisnite dugme
Delete. AutoCAD če ukloniti sloj, jer na njemu više nema objekata. Pritisnite
dugme OK da biste zatvorili okvir za dijalog.
8. Snimite crtež.
Menjanje boje, vrste i debljine linija objekata

Tri svojstva slojeva - boju, vrstu i debljinu linija - možete i direktno da primenite na
objekte. Znači, objektu dodeljujete boju, vrstu i debljinu linija. Možete takode da za
objekte zadate tekuću boju, vrstu i debljinu linija tako da svi objekti koje budete crtali
imaju ova svojstva, bez obzira na svojstva slojeva na kojima se objekti nalaze. Međutim,
ovu mogućnost većinom ćete izbegavati, jer se u tom slučaju gube organizacione oso-
bine slojeva i smisao njihovog postojanja.
Menjanje boje objekta

Boju objekta možete da izmenite služeći se padajućom listom boja (Color Control) na
paleti svojstava objekta (Object Properties). Ova lista je prikazana na slici 11-14. Slično
listi Layer Control, i padajuća lista Color Control prikazuje boju izabranog objekta.
Kada napravite sloj, dodelite mu boju i nastavite da crtate na tom sloju, AutoCAD će
boju tog sloja na listi prikazati pod imenom B y La y e r (slika 11-15).
U B yLayer S lik a 1 1 -1 4 : P ad a ju ća lista boja (C o lo r C o ntro l)

w BjLoV-rf ■ 'Jk na paleti svo jstava o b jekta (O b je ct P ro p e rtie s).
■ B v B to c k
■ Red
□ Y e llo w
□ G te en
□ C yan
■ B lue
B M ag en ta
31W h ite
Othet. >■
Boja ByColor znači samo to da je boja objekta preuzeta od sloja na kome se objekat
nalazi. Pošto uočite boju izabranog objekta u listi Color Control, možete da je potražite
u listi Layer Control i da potvrdite dodeijivanje boje sloja objektu.
Najbolji način za organizovanje crteža je kada boju sloja dodeljujete pripadajućim
objektima. Deluje zbunjujuće kada se srodni elementi, kao što su osne linije na mašin-
skim crtežima, pojave u različitim bojama. Isto tako, ako je neka druga linija iscrtana
istom bojom i iste je vrste kao većina osnih linija, lako ćete pretpostaviti (i pogrešiti) da
je i to osna linija - ali postavljena na pogrešno mesto. Zbog toga se kroz ceo AutoCAD
insistira na standardnoj praksi organizovanja boja prema slojevima.
244 Deo II ♦ Crtanje u đve dlinenzije
Pađajuća lista boja (Color Control) Padajuća lista sa vrstama linija (linetype Control)
Slika 11-15: Boja tzabranog o b jekta je ByLayer.

Z o o v o j c rte ž z o h v o lju je m k o m p a n iji C lo w Valve, O sk a lu so , A jovo.
Boje imaju poseban značaj, jer pri iscrtavanju crteža na ploteru, pojedinim perima
možete da dodelite posebne boje - mada možete da koristite i stilove za iscrtavanje na
ploteru koji su novost u AutoCAD-u 2000 (poglavlje 17). Ako koristite sistem zasnovan
na bojama, onda će i upotreba različitih pera plotera biti zasnovana na njima. Ponekad
če vam zatrebati da privremeno izmenite boju određenog objekta kako biste ga pri
štampanju istakli i)i iz nekog drugog razloga. No, po pravilu, trebalo bi da izbegavate
direktno menjanje boje objekata.
Ako želite da izmenite boju objekta, za to imate dve mogućnosti:
♦ Da biste promenili samo boju određenog objekta, najpre ga izaberite. Otvorite
padajuću listu boja (Color Control) i odaberite novu boju za objekat.
♦ Ako u isto vreme želite da podesite i druga svojstva objekta, najpre ga izaberite,
a onda pritisnite dugme Properties na paleti svojstava objekta (Object Proper-
ties). AutoCAD će otvoriti prozor Properties, prikazan na slici 11-16. U ovom
okviru za dijalog možete da izmenite sva svojstva objekta. Ako želite da prome-
nite boju, pritisnite svojstvo Color, a zatim strelicu koja će se pri tom pojaviti.
Sa otvorene padajuće liste boja odaberite boju koju želite.
Savet B oju svakog o bjekta m o že te da vratite u boju ByLayer, slu že ći se istom p a d a ju ćo m listom
C o lo r C o ntro l.
*1 S lik a 1 1 -1 6 : Prozor P ro perties.
Alphab«tc
lo lG e n e ra l
Color ■ Red
Layer Title block
Linetype ----------- ByLayer
Linetype sCdle 1.0000
Plot style Cclor 1
Lmeirjejght ----------- ByLayer
Hyperlink
Thickness 0.0000
0 G e o m e tr y
StartX 2.4279
Start V 6.S647
Start Z 0.0000
End X 7.0834
ErxjY 3.0454
End Z 0.0000
Oelta X , ,J,c;ce
Delta Y . 3.5190
Odta Z 11.0000
Lernpth S.33-:Ci
Angle ' 'C S
Menjanje tekuće boje

Kada promenite tekuću boju, to znači da de svi objekti koje nadalje budete crtali biti
iscrtani tom bojom, bez obzira na boju sloja kome pripadaju. Ovo cete po pravilu raditi
samo onda kada imate jak razlog da dva objekta na istom sloju budu različite boje.
Primer takve situacije bi mogao biti tekst (jedne boje) u bloku zaglavlja (druge boje).
Zgodno je ako su tekst i blok zaglavlja na istom sloju, jer ih onda možete istovremeno
uključiti i isključiti, odnosno odmrzuti i zamrznuti; ako su, pak, u različitim slojevima,
onda toga najpre morate da se setite, a zatim da pri isključivanju/uključivanju itd.
dvaput izvodite istu operaciju. Isto tako, ako želite da deo teksta bude ispisan drugom
bojom, promenite tekucu boju pre nego što upišete taj deo teksta. Setite se da boju
ByLayer ponovo izaberete kao tekucu pre nego što nastavite da crtate.
Da biste izmenili tekudu boju, otvorite padajuću listu Color i sa nje odaberite novu
boju. Kada tekuću boju želite da vratite na boju ByLayer, sa iste liste odaberite stavku
ByLayer.
M ožd a ste prim etili d a postoji i boja ByBlock. O njoj govorim u poglaviju 18.
Posle dva sledeća odeljka imaćete prilike da uvežbate menjanje boja.
Menjanje vrste linija objekta

Rad sa vrstama linija odvija se slično radu sa bojama. U stanju ste da promenite vrstu
linije kojom je iscrtan jedan ili više postojećih objekata. Vrstu linije menjate pomoću
padajuće liste sa vrstama linija (Linetype Control) koja se nalazi na paleti svojstava
objekta (Object Properties). Pomenuta lista je prikazana na slici 11-17. Lista Linetype
246 Deo II ♦ Crtanje u dve dimenzlje
Control prikazuje vrstu linije kojom je iscrtan bilo koji izabrani objekat. Kada napravite
sloj, i dodelite mu vrstu linija, pa nastavite da crtate na tom sloju, AutoCAD će njegovu
vrstu linija označiti imenom B yLa ye r.
ByL.3yer Slika 11-17: P a d a ju ća lista sa vrstam a

[ByLdyi?r linija (L in e ty p e C o ntro l) na paleti
-----------------By€tock svo jstava objekta (O b je ct P ro p e rtie s).
----------- ■CENTER
-------------- CONTINUOUS
------------- HIDDEN
Othe(
Ako je zadata vrsta linija ByLayer, objekat preuzima vrstu linija od sloja na kome
se nalazi.
Najbolji način da organizujete crtež jeste da objektima dodelite vrstu linija sloja.
Možda će vas zbuniti ako su srodni elementi, okviri parcele na primer, iscrtani razli-
čitim vrstama linija. Takode, ukoliko je neka druga linija iste boje i vrste kao većina
okvira parcele, možete pretpostaviti da se nalazi na pogrešnom mestu. U AutoCAD-u,
vrste linija se uglavnom organizuju po slojevima.
Vrsta linija objekta može se promeniti na dva načina:
♦ Da biste promenili vrstu linije objekta, najpre izaberite objekat. Pritisnite pada-
juću listu Linetype Control i izaberite vrstu linije.
♦ Izaberite prvo objekat, a zatim opciju Properties sa palete alatki Object Properties.
AutoCAD otvara prozor Properties, koji ste videli na slici 11-6. Da biste promenili
vrstu linija objekta, izaberite Linetype, a zatim pritisnite strelicu usmerenu nadole.
Sawe( P ad a ju ća lista Lin etyp e Control o m o g u ćava vam da se u svakom trenutku vratite na opciju
ByLayer.
■V
> Kao što je već objašnjeno u odeljku „Dodeljivanje vrste linije" u ovom poglavlju,
možda ćete morati da učitate vrstu linije pre nego što je upotrebite. Da biste to uradili,
izaberite listu Linetype Control sa palete alatki Object Properties. Spustite se na dno
liste i pritisnite Other da biste otvorili Linetype Manager. Izaberite Load da biste
otvorili okvir za dijalog Load or Reload Linetypes, izaberite datoteku sa tipom linije
(ako to nije acad.liri ) a zatim liniju koju želite da učitate. Pritisnite OK. Ponovo izaberite
liniju u Linetype Manageru i pritisnite OK da biste se vratili na crtež.
Da biste filtriraii listu Linetypes, koristite padajuću listu Linetype Filters u Linetype
Manageru.
Menjanje tekuće vrste linije

Imate mogućnost da promenite i tekuću vrstu linije. Kada promenite tekuću vrstu linije,
to znači da će svi objekti koje nadalje budete crtali biti iscrtani tom vrstom linije, bez
obzira na vrstu linije sloja kome pripadaju. Ovo ćete uglavnom raditi samo onda kada
imate jak razlog da dva objekta na istom sloju imaju različite vrste linija. Primer takve
situacije mogla bi da bude tabela sa tekstom u jednom delu crteža. Bilo bi dobro da
finije kojima je iscrtana tabela budu na istom sloju, tako da ga možete lako zamrznuti
i odmrznuti (odnosno uključiti i isključiti), a da pri tom ne mislite stalno o tome da je
tabela na dva različita sloja. Isto tako, ako želite da pojedine linije budu druge vrste,
promenite tekuću vrstu linije pre nego što dodate te linije. Setite se da vrstu linije
ByLayer ponovo izaberete kao tekuću pre nego što nastavite da crtate.
Poglavlje 11 4 Organizovanje crteža pomoću slojeva, boja... 247
Ako želite đa izmenite tekuću vrstu linija, otvorite padajuđu listu sa vrstama linija
(Linetype) i odaberite željenu vrstu, ali prethodno se uverite da nijedan objekat nije
izabran. Istim postupkom tekuđu vrstu linija možete da vratite na vrstu ByLayer.
Menjanje debljine linija objekta

Rad sa linijama različite debljine odvija se na isti način kao i rad sa bojom, odnosno
vrstom linija objekta. Debljinu linija objekta možete da podesite pomoću padajuće liste
sa linijama različite debljine (Lineweight Control) na paleti svojstava objekta (Object
Properties). Ova lista je prikazana na slici 11-18. Lista Lineweight Control prikazuje
debljinu linija bilo kog izabranog objekta. Kada napravite sloj i dodelite mu liniju odre-
đene debljine, pa zatim nastavite da crtate na njemu, AutoCAD će dodeljenu debljinu
linija prikazati kao debljinu B yLa ye r.
—— EyLdyEi Slika 1 1 -1 8 : Pad aju ća lista sa lin ijam a

različite d e b ljin e (L in e w e ig h t C o n tro l) na
------ - ByBlock paleti svojstava o bjekta (O b je ct Pro p erties).
-------- DefđijK
— —— 0 00 mm
----------- 0 05 mm
----------- 0 09 mm
-----------0 13 mni
-----------0 15 mm
----0.18mm
---------0.20 mm
* M o g u ćn o st p o d e ša v an ja d e b ljin e linija prvi put je u v ed e n a u A utoC A D 2 0 0 0 . O vo svojstvo

Novo
u2000 1 o m o g u ću je da o b jek te n acrtate linijom različite d eb ljin e. D eb ljin a linije m o že da predstavlja
širinu traga pera kod p lo tera sa p erim a, ako će takav uređaj biti korišćen za šta m p a n je crteža.
D e b ljin a linija m o že da p o m o g n e i pri o rg anizovan ju crteža - za la kše razlikovanje po jedinih
o bjekata - na isti n ačin kao i različite b o je, o d n o sn o različite vrste linija. I, ko n ačn o , linijom
o d re đ e n e d e b ljin e m o ž e da s e predstavi n eko stvarno svojstvo objekta, na prim er, d ebljin a
žice na električn o j še m i.
Slično situaciji sa bojama i vrstama linija, sa gledišta organizacije crteža najbolje je

rešenje da debljinu linija dodelite sloju. Ako želite da promenite debljinu linija nekog
objekta, to možete da uradite na dva načina:
♦ Izaberite objekat. Otvorite padajuću listu sa linijama razlicite debljine i odaberite
odgovarajuću debljinu.
Izaberite objekat i na paleti svojstava objekta (Object Properties) pritisnite
dugme Properties. AutoCAD će otvoriti prozor Properties. Da biste promenili
debljinu linija izabranog objekta, pritisnite svojstvo Lineweight, a zatim strelicu
nadole koja će se pojaviti, čime ćete otvoriti padajuču listu. Sa iiste odaberite
debljinu linija.
Menjanje tekuće debljine linija

Imate mogućnost i da izmenite tekuću debljinu linija. Kada to uradite, svi objekti koje
nadalje crtate biće iscrtavani linijom nove debljine, bez obzira na debljinu linije koja je
dodeljena sloju na kome se nalaze.
Da biste izmenili tekuću debljinu linija, otvorite padajuću listu sa Iinijama različite
debljine i sa nje odaberite odgovarajuću debljinu, ali se prethodno uverite da trenutno
nijedan objekat nije izabran. Da biste debljinu linija vratili na debljinu ByLayer, otvorite
listu sa linijama različite debljine i sa nje odaberite debljinu ByLayer.
NaCNfe, C rtež a b l 1-d.dwg koji se koristi u n ared n o j vežbi m e n ja n ja boje, vrste i d e b ljin e linija, nalazi
s e na k o m p a k t disku A utoCAD 2 0 0 0 Biblija.
S * i.
Vežba: menjanje boja, vrste linija i debljine linija

1. Otvorite crtež o b Jl-d .d w g sa kompakt diska.
2. Snimite crtež u direktorijum A u to C A D B iblijo pod imenom a b l M .d w g . Na njemu
je vertikalna projekcija umivaonika (slika 11-19).
Slika 11-19: U m iva on ik.
2 a o v o j c rte ž za h v a lju je rn a rg a n h a c ij)
A rm y C o r p s o f E n g in e e rs.
ELEVATION______________ £7^
SCAIE : l ' - l - O ' >cfK
3. Izaberite na ogledalu jednu od linija koje dočaravaju odraz. Obratite pažnju da je

boja linija crvena (Red), ali da je boja sloja, kao što se vidi u padajuđoj listi za rad
sa slojevima, purpurna (Magenta). lzaberite sve linije koje predstavljaju odraz.
Otvorite padajuću listu boja i sa vrha liste odaberite boju ByLayer. Pritisnite
dvaput taster Esc da biste uklonili čvorove i osmotrite dobijeni rezultat.
4. Izaberite zelenu kotu pri dnu umivaonika. (Kota predstavlja jedan objekat.) Da bi
bila vidljivija, otvorite padajuđu listu boja i sa nje odaberite crvenu boju (Red).
Pritisnite dvaput taster Esc da biste videli rezultat.
5. Izaberite linije © i © prema slici 11-19. Otvorite padajuču listu sa vrstama linija
i sa nje odaberite vrstu Hidden (skrivene linije). Pritisnite dvaput taster Esc da
biste poništili izbor skrivenih linija.
6. Izaberite isprekidani luk koji predstavlja donju krivinu umivaonika. Otvorite
padajuću listu sa linijama različite debljine i sa nje odaberite debljinu od 0.30
mm. Pritisnite dvaput taster Esc. Na statusnoj liniji pritisnite dugme LWT da
biste uključili prikazivanje linija različite debljine i videli šta ste uradili.
7. Otvorite padajuću listu boja i sa nje izaberite tirkiznu boju (Cyan) kako bi ona
postala tekuća boja.
8. Zadajte komandu RECTANG. Nacrtajte pravougaonik unutar levog ormarica.

Komandom COPY kopirajte pravougaonik u desni ormaric. (Pri kopiranju se
poslužite OSNAP markerom presečne tačke (3>kao polaznom tačkom i tačkom ©
kao drugom tačkom pomaka.) Pravougaonici će biti iscrtani tirkiznom bojom,
iako se nala2 e na sloju A-deti-iwlO.
FLEVATION rr\
xix
SCH.C :
Rad sa razm erom isp re kid an ih linija

Kao što je u ovom poglavlju već pomenuto, linije koje nisu neprekidne predstavljaju niz
tačaka ili crtica između kojih su razmaci. (Umesto tačaka i crtica, ovakve vrste linija
mogu da sadrže tekst koji se ponavlja ili razne oblike.) Možda ćete utvrditi da su kod
vrste linija koju koristite crtice i/ili razmaci prekratki, tj. previše ,,zgusnuti“, pa se linija
ne razlikuje jasno od drugih linija slične vrste. Ako je razmera isprekidanih linija preve-
lika ili premalena, onda linija može da izgleda i kao neprekidna. Frekvencija ponavljanja
uzorka kod isprekidane linije zavisi od tri činioca:
♦ definicije isprekidane linije;
♦ globalne razmere isprekidanih linija;
♦ razmere isprekidanih linija pojedinačnih objekata.
Izbor definicije isprekidanih iinija

Ako se isprekidana linija ne ističe dovoljno, prvi način je da odaberete drugačiju vrstu
linija. Mnoge vrste isprekidanih linija postoje u kratkoj, srednjoj i dugačkoj varijanti,
kao što su vrste Dashedx2, Dashed i Dashed2 (slika 11-21).
- ••------ D a sh e d x 2 S lik a 1 1 -2 1 : B ro jn e vrste A uto C A D -o vih

------ D a sh e d sta n d a rd n ih linija p o sto je u tri varijante kao u
------ D a sh e d 2 o vom prim eru - D a sh e d x 2 , D a sh e d i D a sh ed 2 .
AutoCAD-ova datoteka acad.lin sadrži brojne vrste linija, usaglašene sa ISO (Interna-
tional Standards Organization) standardom. Vaša firma ili vaše područje rada možda
zahteva da se ovih standarda pridržavate. Ako je tako, onda treba da znate da je frekven-
cija ponavljanja uzorka kod ISO vrsta linija mnogo manja, nego kod AutoCAD-ovih vrsta
linija. Na slici 11-22 su uporedo prikazane vrste isprekidanih linija prema ISO standardu i
iz AutoCAD-a. Zbog ovoga cete možda morati da podešavate razmeru isprekidanih linija.
S lik a 1 1 -2 2 : P o ređ en je
AuloCAD-ova isprekidana linija A u to C A D -o v e isp rek id an e
linije i isp rek id an e linije
p rem a ISO stan d ard u .
Isprekidana linija prema ISO standardu
Promena globalne razmere isprekidanih linija

Drugi način je da promenite globalnu razmeru isprekidanih linija koja utiče na sve
vrste isprekidanih linija na vašem crtežu. AutoCAD če za svaku vrstu isprekidanih linija
pomnožiti definiciju linije globalnom razmerom isprekidanih linija da bi izračunao
dužinu uzorka linije koji se ponavlja. Razmera veda od 1 označava duži uzorak - i manji
broj uzorka linije po jedinici dužine. I obratno, razmera manja od 1 znači da je uzorak
kraći i da se češće ponavlja. Kada izmenite razmeru isprekidanih linija, AutoCAD će
regenerisati crtež i promeniti sve vrste isprekidanih linija. Slika 11-23 prikazuje tri ver-
zije crteža sa isprekidanim linijama uz razmere: 0.5, 1 i 2. Primetićete da je razmera 2
prevelika, a razmera 0.5 premala. Razmera 1je baš kako treba da bude. (Zlatokosa bi se
ovome radovala.)
Razmera isprekidanih linija = 0.5 Razmera isprekidanih linija = l Razmera isprekidanih linija = 2
S lik a 1 1 -2 3 : Tri verzije crteža, sa razm e ro m isp rek id an ih linija od 0 .5, 1 i 2.
Kada crtate, važno je da razlikujete vrste linija na ekranu onda kada posmatrate ceo
crtež, a i onda kada uvećate neki njegov deo. Razmera isprekidanih linija je, međutim,
uvedena uglavnom zbog štampanja crteža na ploteru. Razmera isprekidanih linija koja
dobro deluje kada crtež zgrade gledate na ekranu, na štampanom crtežu može dati uti-
sak neprekidne linije uz opštu razmeru crteža od 1=96.
Ako želite da se isprekidane Iinije pojave tačno onako kako su definisane, onda za
razmeru isprekidanih linija upotrebite razmeru crteža. 0 razmeri crteža sam govorila
u poglavlju 5. Ako primenom razmere crteža na razmeru isprekidanih linija ne dobijete
željeni rezultat, onda probajte sa razmerom isprekidanih linija koja predstavlja četvr-
tinu ili polovinu razmere crteža. U primeru gde je razmera crteža bila 1=96, za ispreki-
dane linije mogli biste uzeti razmeru 24 ili 48.
Kada želite da promenite razmeru isprekidanih linija, komandom Format o Linetype
otvorite prozor Linetype Manager, koji je prikazan na slici 11-24. Ukoliko donji deo
okvira za dijalog nije otvoren, pritisnite dugme Shovv Details.
K > l r n e t y p e M a n a r je i
i:
L m etjip e fiK eri

ôad. 1
| S h o w all ln r ty p e $
i J
| C u n s n t L to e t jo e
n n e t v p e _______________________ 1 A o Đ M ta n o * 1 l> w r «» h o n 1
BjrLai'er
ByBlocii
BORDER ■— — — 1 — Bord^r
CEHTER ---------------------- Centei
CONTINUOUS ------------- :-------- SoSd Sne
OASHDDT — — — Oashdot
DASHED — ■ — — — Dashed
DASHED2 ---------------------- Dashed ( Sx]__
DASHEDX2 ------- ----------- Dashed [2«)
- D e ta K i
jta le tpctot |1 DOOD
11.0000
P* j jp« m>tirtit la icairtg 1

0K O m citl
!LJ.
S lik a 1 1 -2 4 : O kvir za d ijalog Lin etyp e M anager.
U polje Global scale factor upišite željenu razmeru. Pritisnite dugme OK. AutoCAD
će regenerisati crtež, menjajući razmeru svih vrsta isprekidanih linija na crtežu.
Globalnu razmeru isprekidanih linija čuva sistemska promenljiva LTSCALE. Njenu
vrednost možete da promenite tako što ćete u komandnu liniju upisati ltscale i zadati
novu vrednost.
Promena razmere isprekidanih linija objekta

Povremeno će vam zatrebati da razmera isprekidanih linija bude različita samo za jedan
objekat ili za manju grupu objekata. Možda je sam objekat premalen da bi primena opšte
razmere isprekidanih linija na njega imala smisla, ili jednostavno želite da ga vizuelno
istaknete. U AutoCAD-u postoji i tekuća razmera isprekidanih linija objekata koja radi
isto kao tekuća boja, odnosno tekuća vrsta iinija-pošto podesite razmeru isprekidanih
linija objekata, svi nadalje nacrtani objekti prihvataju tu razmeru. U većini slučajeva,
nakon što izmenjenu razmeru iskoristite za određeni objekat ili grupu objekata, biće
poželjno da razmeru isprekidanih linija objekata vratite na prvobitnu vrednost (1).
Prom ena tekuće razm ere isp rekidan ih linija objekta

Da biste izmenili razmeru isprekidanih linija, komandom Format c>Linetype otvorite
prozor Linetype Manager, koji je prikazan na slici 11-24. Ukoliko donji deo okvira za
dijalog nije vidljiv, pritisnite dugme Shovv Details. U polje Current object upišite željenu
252 Deo fl ♦ Crtanje u dve dimenzije
razmeru. Pritisnite dugme OK. Svi objekti koje posle ovoga budete crtali koristiće ovu
tekuću razmeru isprekidanih linija objekata.
Tekuću razmeru isprekidanih linija objekata čuva sistemska promenljivaCELTSCALE.
Njenu vrednost možete da promenite kada u komandnu liniju upišete celstscale, a zatim
unesete novu vrednost.
Ako ste i globalnu razmeru isprekidanih linija podesili na vrednost različitu od 1,
AutoCAD će pomnožiti dve razmere isprekidanih linija da bi izračunao konačnu razmeru.
Na primer, ako je globalna razmera isprekidanih linija 12, a tekuća razmera isprekidanih
linija objekta je 0.5, objekti koje nacrtate imaće rezultujuću razmeru isprekidanih linija 6.
Prom ena razm ere isp rekidanih linija postojećeg objekta

Verovatno ćete se naći u situaciji da objekat crtate ne vodeći računa o razmeri ispre-
kidanih linija. Pitanje razmere će iskrsnuti tek posto dovrsite objekat. U tom slučaju,
najpre izaberite objekat, a zatim pritisnite dugme Properties na paleti svojstava objekta
(Object Properties). U otvorenom prozoru Properties pritisnite svojstvo Linetype Scale
i upišite novu vrednost razmere isprekidanih linija. Ova će se razmera odraziti samo na
izabrani objekat. Ona nema nikakvog uticaja na globalnu razmeru isprekidanih linija.
Na cd -b ^ C rtež a b l l-e.d w g koji se koristi u n ared n o j vežbi m e n ja n ja razm era isp rek id an ih linija nalazi
Vežba: m en jan je razm ere isp rekid an ih linija

1. Otvorite crtež a b l l-e.du)g sa kompakt diska.
2. Snimite crtež u svoj direktorijum A u to C A D Bibltja pod imenom a b l]-5 .d w g . On
predstavlja čauru ležišta (slika 11-25). Primetićete da se za kratku liniju © i kružić
© ne može jasno utvrditi kojom su vrstom linija ovi objekti nacrtani.
S lik a 1 1 -2 5 : Ovaj crtež ča u re (ežišta sad rži dve vrste isp rek id an ih linija.
Z o o v a j c rte ž z o b v o lju je m R a b e r tu M o c k u iz k o m p a n ije D exter, Fe rfild , A jova. 3
3. Odaberite komandu Format ^ Linetype. Pritisnite dugme Shovv Details ako je

potrebno da otvorite odeljak sa detaijima okvira za dijalog Linetype Manager.
Izmenite vrednost parametra Globai scale factor u 0.5. Pritisnite dugme OK.
AutoCAD će regenerisati crtež. Primetićete da kružići sada bolje izgledaju. Kratka
linija ® i dalje izgleda kao neprekidna.
4. Izaberite liniju ®. Pritisnite dugme Properties na paleti svojstava objekta (Object

Properties). U otvorenom prozoru Properties pritisnite svojstvo Linetype scale i
izmenite mu vrednost u 0.5. Pritisnite dugme Enter. Pritisnite dvaput taster Esc
da biste uklonili čvorove i videli šta ste uradili. Isprekidana linija na kojoj ste
radili sada ima razmeru 0.5 (globalna) x 0.5 (objekta) =0.25.
5. Snimite crtež. Trebalo bi da odgovara sljci 11-26.
StCTION
S lik a 1 1 -2 6 : Isp re k id a n e linije na crtežu sa d a m no g o bo lje izgledaju.
Na CD-U Rtlscal je program n a p isa n je zik o m Visual B a sic for A p p licatio n s, kojim razm eru crteža m o žete
c da m en ja te stup njevito . Po g led ajte u d irekto riju m \Softw a re\C h a p l l\Rtlscal.
U vo ženje slo jeva i vrsta linija iz drugih crteža

Pomođu AutoCAD-ovog centra 2 a projektovanje (AutoCAD DesignCenter, ADC) možete
da uvozite slojeve i vrste linija iz drugih crteža. Kada vam za crtež zatreba sloj ili vrsta
linija za koje znate da postoje u drugom crtežu, upotrebite AutoCAD-ov centar za pro-
jektovanje, umesto da iz početka pravite nove slojeve ili da gubite vreme tražeči i uči-
tavajuči potrebne vrsta linija.
» A utoC A D -o v cen tar za projektovanje koji se prvi put pojavljuje u A utoC A D -u 2 0 0 0 , o m og ućava
jSo ’ vam da pristupite d efin icija m a crteža - slo jevim a , vrstam a linija, blokovim a (poglavlje 18),
listovim a prip rem ljen im za Š tam pan je (poglavlje 17) i drugim k o m p o n en ta m a koje postoje u
drugim crtežim a. 0 A uto C A D -o vo m centru za projektovanje govorim d etaljn ije u poglavlju 26,
ali ću ovde objasniti u vo žen je slojeva i vrsta linija iz drugog crteža. D rugim rečim a, pošto naprav-
ite neki sloj ili vrstu linija, m o žete ih je d n o sta v n o koristiti i u novim i u p ostojećim crtežim a.
7rrj~] Pritisnite ikonicu AutoCAD DesignCenter na standardnoj paleti alatki da biste

otvorili centar za projektovanje, prikazan na slici 11-27. Levo okno DesignCentera
radi kao i levo okno Windowsovog Explorera, omogučujuči da pretražujete direktori-
jume na disku ili na mreži. (Uko)iko levog okna nema, pritisnite prekidač Tree View Tog-
gle na paleti alatki DesignCentera.) Kada u levom oknu pritisnete neki direktorijum, u
desnom oknu če se prikazati njegov sadržaj. Pritisnite dugme Preview u vrhu prozora
DesignCentera, da biste u oknu koje se nalazi u donjem desnom uglu okvira videli
uproščen prikaz crteža.
S lik a 1 1 -2 7 : A u to C A D -o v cen ta r za
p ro jekto van je o m o g u ću je da p ro n ađ ete
k=> [ f l
Ris'fov.sfctleDttk (G j
”3 “’s m—
ab?4-t d w g
3 d efin icije u p o sto je ćim crtežim a i da ih
_ A*w*Lt*£Hl
.ii L_J Regirt«ed Dvon l P
u vezete u crtež na k o m e tre n u tn o radite.
3) ORes*j
j S0W.T»ifB
S' 9- Afcl&flđvvg <sti25 a d n t n
rr ablO-h dwjj
* 9- oblO-c dv*^
$ <?• J>T0-ddwg
* !*
flblO-e
at-1 Ot
flb?6bdvvg
’Vi
*■■ flbl 0-hdwg
4! r, dbl 0 idwg
r , «b1&| dwg abŽf-aAvg
* 9-, ablO-k
* 9 . a b ll- j .dvag
* flbll-b
i < ?■ ithl l-cchvi;
« <?• abl l-dd*tg ab2?-b dwo
Vj i 4b11-e i^vg
*7 ■<c.1flbH-i.iJvvs
* ! *d w g
19 i flbl i e dwg
a]
ft. «b!3-b idvflj
9 . at»l3 c.dwg
9 l ab13-di**ig
9 flbl
% I atil4-bdw5
m- flbU-c dwg
K o p iran je svojstava
Možda vam je poznata funkcija dugmeta za kopiranje formata (Format Painter) koje se
nalazi na paleti alatki mnogih Windowsovih aplikacija. AutoCAD ima slično svojstvo,
a osim toga, omogucava da zadate koja svojstva želite đa kopirate. Ovaj postupak se
u AutoCAD-u naziva kopiranje suojstaua (engl. m atching properties ). On me podseća na
Excelovu komandu Paste Special koja, pošto se kopira objekat na Clipboard, omogu-
ćuje da izaberete koje ćete njegove komponente da postavite u tabelu - sve, ili samo
formule, odnosno vrednosti, formate i slično.
Da biste pristupili slojevima i vrstama linija, pritisnite dvaput ikonicu crteža ili priti-
snite znak plus uz njegovo ime. U desnom oknu ćete ugledati razne kategorije definicije
izabranog crteža. Da biste otvorili listu slojeva ili vrsta linija, pritisnite dvaput odgovara-
juću ikonicu, bilo u levom, bilo u desnom oknu. U izvesnim slučajevima, ako pomenutu
ikonicu pritisnete jedanput, ugledaćete uprošćen prikaz crteža u oknu Preview (ukoliko
je takav prikaz omogućen). Da biste uvezli sloj iii vrstu linija, dvaput pritisnite odgovara-
juću ikonicu. AutoCAD će definiciju sioja ili vrste linije uvesti u vaš crtež. Otvorite pada-
juću listu za rad sa slojevima (Layer Control) da biste to proverili!
Pritisnite dugme 2 a zatvaranje (dugme X u gornjem desnom uglu) da biste zatvorili
DesignCenter.
Pošto objekat može da ima mnogo svojstava, tehnika kopiranja svojstava je veoma
korisna. Da biste mogli da kopirate svojstva, potrebna su vam dva objekta - izvorni
objekat i ciijni objekat (ili objekti). Pogledajte kako se to radi:
1. Izaberite objekat čija svojstva želite da kopirate (izvorni objekat).
| 2. Pritisnite dugme za kopiranje svojstava (Match Properties) na standardnoj paleti
—^ alatki. AutoCAD će kursoru dati oblik Format Paintera sa kvadratićem za izbor.
U komandnoj liniji će se pojaviti zahtev za unos Sel ect desti nati on object( s)
or [Settings]: (Izaberite ciljni objekat ili objekte, ili opciju...).
Napomena M o žete prvo da pritisnete d u g m e za ko p ira n je svojstava (M atch P ro p e rtie s) na stan d ard n o j
paleti alatki, a zatim da iza b e rete izvorni objekat.
X
Pogtavlje 11 ♦ Organiiovanje crteža pomoću slojeva, boja... 255
3. Ako želite da kopirate sva svojstva objekta, odaberite objekat (ili objekte) na koji
(koje) će se preneti svojstva izvornog objekta (ciljni objekat/objekti).
4. Ako Želite da kopirate samo neka od svojstava izvornog objekta, prjtisnite desni
taster miša i iz priručnog menija odaberite opciju Settings, čime čete otvoriti
okvir za dijalog Property Settings, prikazan na slici 11-28. Uklonite potvrdu iz
polja ispred imena svojstava koja ne želite da kopirate i pritisnite dugme OK.
AutoCAD će prikazati pređašnji zahtev za unos. Izaberite objekat (ili objekte) na
koji (koje) želite da kopirate zadata svojstva, tj. ciljni objekat/objekte.
5. Pritisnite taster Enter da biste završili sa izborom objekata. AutoCAD će kopirati
svojstva.
I+V P iopertji S eltings B I5 S lik a 1 1 -2 8 : Okvir za dijalog

. Basc P i o p « l « Property Settings.
~čk ;r |
r Colw [~ ] Bjiajen
i
Cfficei (
A _TS X f
: ( ~ L>ridj>pe HtfJp
j f" UnatojeSetote 1"
1 r * ItoeiMeight 8jLayei
J r Thctone;; OT - ;
; j r PtdStyte ByLoyo j
S p ria e l Propetfcs
P Oifneciufn F r Hatch
C rtež a b l }-f.dw g koji se koristi u n a re d n o j vežb i kopiranja svo jstava nalazi se na ko m pakt
d isku AutoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: kop iranje svojstava

1. Otvorite crtež a b l l-f.dw g sa kompakt diska.
2. Snimite crtež u svoj direktorijum A u lo C A D Biblija pod imenom a b l 1-6.dwg.
On predstavlja osnovu hotelske sobe (slika 11-29).
3. Izaberite zid kod tačke © prema slici 11-29. Pritisnite dugme za kopiranje svoj-
stava (Match Properties) na standardnoj paleti alatki. Na zahtev za unos Select
destination object(s) or [Setti ngs ]: (Izaberite ciljni objekat ili objekte, ili
opciju...), prozorom Crossing izaberite sva preklopna vrata plakara sa obe strane
linije koju ste upravo izabrali. Pritisnite taster Enter da biste završili sa biranjem
objekata. AutoCAD če kopirati svojstva zida na vrata plakara. (Vrata če od sivih
postati crna/bela.)
4. Izaberite tekst MASTER SUITE. Pritisnite dugme za kopiranje svojstava (Match
Properties) na standardnoj paleti alatki. Na zahtev za unos Sel ect desti nati on
objectf s) or [Setti ngs ]:, pritisnite desni taster misa i iz priručnog menija
odaberite opciju Settings. U okviru za dijalog Settings poništite izbor svih svoj-
stava osim svojstva Text u odeljku Special Properties. Pritisnite dugme OK.
5. Na zahtev za unos Sel ect destination object(s) or [Setti ngs]:, izaberite
tekst C L u oba plakara i pritisnite taster Enter da biste završili komandu. Auto-
CAD će kopirati tekstualna svojstva teksta. Zapazićete da je tekst C L sada ispisan
polucrno (bo)d).
6. Snimite crtež.
Slika 11-29: Osnova hotelske sobe.
S aže tak
U ovom poglavlju ste naučili sve o slojevima, bojama, vrstama i debljinama linija. Slojevi
vam pomažu da organizujete crteže kada srodnim objektima dođelite ista svojstva. Svaki
sloj ima svoje ime, boju, vrstu linije i debljinu linije. Kada treba da pravite nove slojeve,
koristićete prozor Layers Properties Manager. Kada sloj postane aktivan, svaki nov obje-
kat koji nacrtate naći će se na tom sloju. Isto tako, imate mogućnost da pomoću pada-
juće liste za rad sa slojevima (Layer Control) ili pomoću prozora Properties izmenite sloj
na kome se određeni objekti već nalaze.
Slojevima može da bude dodeljeno jedno od četiri stanja - On/Off, Thavved/Frozen,
Unlocked/Locked i Plottable/Not Plottable. Svakom sloju možete da menjate svojstva.
Možete im menjati ime ili ih brisati. Pri radu sa više slojeva velika pomoć je filtriranje
liste slojeva. U većini slučajeva, najbolje je kada objekti automatski dobijaju boju i vrstu
linija sloja na kome se nalaze. I pored toga, imate mogućnost da direktno menjate boju,
vrstu i debljinu linija bilo kog objekta. Kada boja, vrsta linija ili određena debljina linija
postanu tekuće, svaki nov objekat iscrtava se u toj boji, vrsti i debljini linija.
Razmere isprekidanih linija definišu frekvenciju ponavljanja uzorka linije po jedinici
dužine. Razmeru isprekidanih linija možete da promenite globalno, ali možete da prome-
nite i tekuću razmeru isprekidanih linija koja će uticati na sve objekte koje nadalje
crtate. Isto tako, možete da menjate i razmeru isprekidanih linija postojećeg objekta.
Centar za projektovanje (DesignCenter), koji predstavlja novost uvedenu sa Auto-
CADom 2000, omogućuje da u crtež uvozite slojeve i vrste linija iz drugih crteža.
Komanda Match Properties kopira svojstva sa jednog objekta na jedan ili više ciljnih
objekata.
♦ ♦ ♦
POGLAVLJE
Dobijanje podataka
o crtežu
♦ ♦ ♦ ♦
rtež koji pravite u AutoCAD-u sadrži podatke na više nivoa.
C Postoji nekoliko komandi koje vas obaveštavaju o svakom
objektu na njemu. Osim toga, možete da dobijete i izveštaje sa
U ovom poglavlju
Dobijanje podataka koji

podacima o crtežu kao celini. Više puta sam pominjala sistemske se odnose na crtež
promenljive- sve ih možete izlistati i pregledati njihove tekuće
vrednosti. Dobijanje podataka
Sa objektima možete da izvršite proračunavanja korisna za oobjektima
obavljanje zadataka pri crtanju. Na primer, objekat možete da
Lzdelite na koliko hoćete segmenata kada duž njega postavite Premeravanje i deljenje
tačkaste objekte iJi kada tačkaste objekte duž njega postavite u objekata
odredenom razmaku. Možete da koristite AutoCAD-ov kalkulator
koji, pored obavljanja uobičajenih numeričkih izračunavanja, Koriščenje AutoCAD-
može da radi sa koordinatama i geometrijskim tačkama objekata. -ovog kalkulatora
♦ ♦ ♦ ♦
In fo rm acije na nivou crteža
Neki podaci se ne odnose na pojedinačne objekte, već na crtež u
celini ili čak i na sam računar. Oni mogu da postanu važni onda
kada se pojavi problem ili kada želite da saznate status sistem-
skih promenljivih.
Pregledanje statusa crteža

Komandom STATUS dobija se standardna lista veoma korisnih
podataka. Komandu STATUS započinjete birajući iz menija
stavku Tools O Inquiry O Status.
Na slici 12-1 je primer statusne liste.
U ovoj iisti AutoCAD prikazuje podatke o broju objekata na
crtežu, o granicama i gabaritima crteža, kao i o dimenzijama
tekućeg prikaza na ekranu. Dalji važni podaci se odnose na
veličinu skoka kursora i veličinu razmaka pomoćne mreže, kao i
natekući sloj, boju, vrstu i debljinu linija, odnosno stil plotera.
Na slici 12-1 vidite da je uključen režim Fill, dok su ostali režimi
isključeni. AutoCAD navodi stalne OSNAP markere koji su oda-
brani za ovaj crtež. Na kraju se pojavljuju podaci o slobodnom
prostoru na disku i količini slobodne memorije.
Naravno, veliki deo ovih podataka može se dobiti i bez
komande STATUS. Najlakše ćete saznati koji su tekući sloj, boja,
vrsta i debljina linija, odnosno tekući stil plotera, jer se ovi podaci
lako mogu dobiti sa palete svojstava objekta (Object Properties).
Međutim, druge informacije, kao što su veličina skoka kursora i
veličina razmaka pomoćne mreže, odnosno granice crteža,
258 Deo 11 ♦ Crtanje u đve dimenzije
C o m m a t i d : ' _ s t a t u s 3 6 7 9 o b j e c t s i n £ ' v A u t o C A D B i b l e \ u e r t l u g 2 . d w g
M o d e l s p a c e l i r a i t s a r e X 0 . 0 0 Y : - 0 2 5 ( O f f )
X . 1 6 8 2 . 0 0 Y : 5 9 4 . 0 0
M o d e l s p a c e u s e s X 0 0 0 Y : 0 . 0 0
X 1 7 5 5 . 0 6 Y : 5 9 4 0 0 * * 0 v e r
D i s p l a y s h o w s X . 0 0 0 Y : - 0 . 2 5
X 2 1 5 9 6 9 Y : 1 3 1 0 5 8
I n s e r t i o n h a s e i s X 0 . 0 0 Y 0 0 0 Z : 0 00
3 n a p r e s o l u t i o n i s X 5 0 0 Y . 5 0 0
G r i d s p a c m g i s X 1 0 0 0 Y 1 0 . 0 0
C u r r e n t s p a c e : M o d e l s p a c e
C u r r e n t l a y o u t M o d e l
C u r r e n t l a y e r . " 8 "
C u r r e n t c o l o r ■ B Y I A Y E R — 5 ( b l u e )
C u r r e n t I m e v e i g h t B Y I A Y E R
C u r r e n t p l o t s t y l e . B y l a y e r
C u r r e n t e l e v a t i o n . 0 0 0 t h i c k n e s s 0 0 0
F i l l o n G r i d o f t O r t h o a f f Q t e s t t o f f S n a p o f f T a b l e t o f f
O b i e c t s n a . p m o d e s . C e n t e r . E n d p o i n t , H i d p o i n t , O u a d r s n t
F r e e d w g d i s k ( E ) s p a c e ■ 1 8 0 2 . 0 M B y t e s
F r e e t e n p d i s k ( C 1 ) s p a c e 3 4 9 1 M B y t e s
F r e e p h y s i c a l i n e m o r y 0 0 M b y t e s ( a u t o f 1 2 7 . 5 M )
F r e e s w a p f i l e s p a c e 3 4 9 7 M b y t e s ( o u t o f 4 2 2 1 M )
S lik a 12-1 : P rim er liste sa p o d a c im a d o b ije n im k o m a n d o m STATUS.
možete đa dobjjete samo korišćenjem više komandi. Komanda STATUS sakuplja sve te
podatke u jedinstvenu listu. I na kraju, podaci o slobodnom prostoru na disku i slobod-
noj memoriji ne mogu se lako dobiti na neki drugi način dok radite na crtežu.
Komande STATUS najčešce ćete se setiti onda kada treba da rešite neki problem.
Na primer, ako AutoCAD često „puca“, lista dobijena komandom STATUS mogla bi da
ukaže da je razlog tome nedovoljna kolicina memorije. Listu sa podacima možete čak
da pošaljete kolegi u susednoj kancelariji koji treba da radi na istom crtežu. Njemu će
tada biti mnogo lakše ako bude koristio vrednosti parametara koje ste vi podesili.
Izlistavanje sistemskih promenljivih

U poglavlju 5 sam objasnila da AutoCAD Čuva vrednosti parametara u sistemskim
promenljivama. U prethodnom pogiavlju, na primer, pomenula sam da se globalna
razmera isprekidanih linija čuva u sistemskoj promenljivoj LTSCALE, a da se razmera
isprekidanih linija objekta čuva u sistemskoj promenljivoj CELTSCALE. Možda ćete
želeti da saznate vrednosti grupe srodnih sistemskih promenljivih. Komanda SETVAR
otvara listu svih sistemskih promenljivih, zajedno sa njihovim vrednostima. Zaista je
brže ako komandom SETVAR otvorite spisak svih sistemskih promenljivih i njihovih
vrednosti, nego da svaku sistemsku promenijivu pojedinačno upisujete u komandnu
liniju.
Postoji previše sistemskih promenljivih da bismo ovde mogli da navedemo ceo
spisak, ali je i deo takvog spisaka, prikazan na slici 12-2, dovoljno ilustrativan.
S iste m sk e p ro m en ljive čija se v red n o st m o že sa m o čitati ipak daju k o risn e in form acije. Prim er
Napomena takve p ro m e n ljiv e je A CA D V ER , čija je vre d n o st 15.0 (sto zn ači verzija 15, in ače isto što i
A u to C A D 2 0 0 0 ). D rug im siste m sk im p ro m e n ljiv a m a vre d n o st m o že te da m en ja te.
Na listi možete, na primer, da vidite da je vrednost promenljive CELTSCALE jedi-

nica, ali da je promenljivoj LTSCALE dodeljena vrednost 24. (Crtež na koji se ovi podaci
odnose predstavlja arhitektonsku osnovu kuće.) Promenljiva BLIPMODE, o kojoj sam
govorila u poglavlju 5, ima vrednost 0. Dok neke sistemske promenljive mogu da imaju
bilo koju vrednost ili određeni niz vrednosti, neke druge mogu da budu samo aktivne ili
neaktivne. Po pravilu, vrednost 1 znači da je promenljiva aktivna, a vrednost 0 da nije.
Pogtavlje 12 ♦ Dobijanje podataka o crtežu 259
O o m m a n d :
3 E T V A R E n t e r u a r i a b l e n a m e o r m ?
E n t e r v a r i a h l e ( s ) t o L i s t < « >
A C A D L S P A S D O C 0
A C A D P R E F I Z ' ' D : \ P R O G R A M F I L E S \ A U T O C A D T v s u p p o r t : D \ P R O G R A M F I L E S \ A U T O C A Đ
" ( r e a d o n l y )
A C A D V E R “ 1 S Q " ( r e a d o n 1 y )
A C I S O U T V E R 4 0
A F L A G S 0
A N G B A S E 0
A N G D I R 0
A P B O X 0
A P E R T U R E 1 0
A R E A 0 . 0 0 0 0 ( r e a d o n l y )
A T T D L A 0
A T T M O D E 1
A T T R E O 1
A U D I T C T L 0
A U N I T S 0
A U P R E C 0
A U T O S N A P 6 3
B A C K Z 0 . 0 0 0 0 ( r e a d o n l y )
B I N D T V P E 0
B L I P M O D E 0
C D A T E 1 9 9 9 0 1 0 7 . 1 3 3 S 3 8 8 3 ( r e a d o n l y )
C E C 0 1 0 R " B V L A V E R "
C E L T S C A L E 1 . 0 0 0 0
C E L T Y P E " B V L A V E R "
C E I U E I G H T - 1
C H A M F E R A 0 . 5 0 0 0
C H A M F E R B 0 . 5 0 0 0
C H A M F E R C 1 . 0 0 0 0
C H A M F E R D 0
C H A M M O D E 8
C I R C L E R A D 0 0 0 0 0
C L A Y E R “ T i t l e b l o c k "
C M D A C T I V E 1 ( r e a d o n l y )
C M D D I A 1
C M D E C H O 1
C H D N A M E S " S E T V A R ” ( r e a d o n i y )
C M L J U S T 0
C M L S C A L E 1 0 0 0 0
C M L S T Y L E " S T A N D A R D "
C O M P A S S 0
C O O R D S 2
C P L O T S T Y L E '‘ B y L a y e r "
C P R O F I L E " < < U n n a m e d P r c i i l e > > " ( r e a d o n l y )
C T A B " M o d e 1 "
C U R S O R S I Z E 5
C V P O R T 2
D A T E 2 4 5 1 1 8 6 5 6 7 4 7 5 0 0 ( r e a d o n l y )
D B M O D 4 ( r « a d o n l y )
D C T C U S T " D : \ P R O G R A M F I L E S v A U T O C A D T \ s u p p a r t \ s a m p l e c u s "
D C T M A I N 41 e n u "
D E F L P L S T V L E " H o r m a 1 "
S lik a 12-2 : D e lim ičn a lista siste m sk ih p ro m en ljivih d o b ije n a ko m a n d o m SETVAR.
U d o d atku C n a d ćete sp isa k najvažn ijih siste m sk ih p ro m en ljivih , uz kratka o b jašn je n ja.
Vedini sistemskih promenljivih nije potrebno da se vrednost direktno dodeljuje.

U poglavlju 11, na primer, podešavali ste sistemsku promentjivu LTSCALE pomocu
Linetype Managera. S druge strane, određen mali broj sistemskih promenljivih može se
podesiti samo iz komandne linije.
Komandu SETVAR možete da iskoristite i za podešavanje sistemskih promenljivih
(onih koje nisu samo za čitanje), a ne samo da biste videli njihove tekuće vrednosti. Da
biste sistemske promenljive izlistali, odaberite komandu Tools Inquiry o Set Vari-
able. Na zahtev za unos Enter variable narre or [? J: (Unesite ime promenljive ili
odaberite opciju...), upišite ? J. Na zahtev za unos Enter variable(s) to 1ist <*>:
(Unesite promenljive za izlistavanje...), pritisnite taster Enter da biste izlistaii sve
sistemske promenljive ili upišite ime određene promenljive. (U imenu možete da kori-
stite džokerske znake * ili ?.) AutoCAD ce izlistati sve sistemske promenljive ili prika-
zati samo onu koju ste zadali.
Ako upišete ime jedne sistemske promenljive, AutoCAD ce vas pitati i za njenu novu
vrednost, tako da imate priliku da njenu vrednost promenite. Na primer, ako upišete
CELTSCALE, AutoCAD đe odgovoriti zahtevom za unos Enter new value for CELT-
SCALE <1.0G00> : (Unesite novu vrednost za CELTSCALE...). Vrednost ove sistemske
promenljive možete da izmenite upisujuđi novu vrednost. Možete i samo da pritisnete
taster Enter da biste prihvatiti tekuću vrednost.
Praćenje vremena provedenog u radu na crtežu

Postoji mogucnost da pratite vreme koje provedete radeci na crtežu. Ova osobina se
najčešće koristi kada klijentu treba da zaračunate radne sate ili kada vaš šef želi da zna
koliko ste efikasni.
IBeferenca \ U poglavlju 26 o b ja šn ja v a m kako da vodite d n ev n ik sv o je aktivnosti na crtežu.
-----Da biste izvršili komandu TIME, iz menija odaberite stavku Tools o Inquiry o Time.
Otvoriće se izveštaj nalik na onaj, prikazan na slici 12-3.
L o m r a č in d
C u r r e n t t i m s T h u r s đ a y . J a n u a r y 07. 1 S 9 9 a t 1 . 4 0 3 3 3 9 0 P M
T i m e s f o r t h i s d r a v i n g
C r e a t e . đ ■ T u e s d s y , J a n u a r y 0 S . 1 9 9 9 a t 1 3 1 7 3 1 7 6 0 P M
L a s t u p d a t e d ■ ' J e d n e s d a y , J s n u a r y 0 6 , 1 9 9 9 a t 9 : 5 9 3 6 4 1 0 P M
T o t a l e d i t i n g t i m e 0 d a y s 0 2 : 1 9 4 0 S 8 0
E l a p s e d t i m e r ( o n ) : 0 d a y s 0 2 . 1 9 : 4 0 S 3 0
N e x t a u t o m a t i c S 3 v e i n . 0 d a y s 0 1 5 S : 0 S . 3 9 2
S lik a 12-3 : Tipičan izveštaj d o b ijen k o m a n d o m TIM E.
Evo šta znače pojedine stavke izvestaja.
Current time: Tekući datum i vreme. Vreme se prikazuje zaključno sa

zaokruženim milisekundama.
Created: Datum i vreme započinjanja rada na crtežu.
Last updated: Datum i vreme poslednjeg snimanja crteža na disk.
Total editing time: Ukupno vreme provedeno u radu na crtežu. Ne obuhvata
vreme iscrtavanja crteža na ploteru, niti vreme tokom kog
ste na crtežu radili, ali ga nakon toga niste ponovo snimili.
EJapsed timer: Takode prikazuje ukupno vreme provedeno u radu na
crtežu, ali ovaj parametar možete da uključite, odnosno
da ga isključite. Možete ga i ponovo postaviti na nulu.
Next automatic save in: Prikazuje vremenski interval posle koga će AutoCAD
automatski snimiti vaš crtež. Iz linije menija odaberite
stavku Tools L>Options, a zatim u prozoru Options priti-
snite jezičak kartice Open and Save, pa u njoj podesite
vremenski interval automatskog snimanja crteža.
O parametru Total editing time možete da razmišljate kao o ukupnoj „kilometraži"

koju je vaš automobil prešao, a parametar Elapsed time, radije uporedite sa štoperi-
com, jer se ona, nakon uspešnog trčanja, uvek može vratiti na nulu.
Poglavlje 12 ♦ Dobijanje podataka o crtežu 261
Prikazavši izveštaj, AutoCAD ispostavlja zahtev 2 a unos Enter option [Display/

ON/OFF/Reset]: (Odaberite opciju...). Opcijom Displav izveštaj cete prikazati ponovo
- ovog puta sa ažuriranim vremenom. Opcije ON i OFF uključuju, odnosno isključuju
parametar Elapsed timer. Opcija Reset vrađa parametar Elapsed timer na nutu.
NaCB-i^ C rtež a b )2 -a .d w g koji se koristi u sle d e ć o j vežb i d o b ijan ja p o d ataka o crtežu nalazi se na
. O ko m pakt disku AutoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba. do bijanje podataka o crtežu

1. Otvorite crtež abl2-a.du)g sa kompakt diska.
2. Odaberite iz menija stavku Tools O Inquiry O Status. Pogledajte koliko stavki
lista sadrži. Proverite granice crteža. Bacite pogled na veličinu razmaka
pomocne mreže. Pregledajte i druge elemente liste koji vas možda zanimaju.
3. Odaberite iz menija stavku Tools O Inquiry o Set Variable. Na zahtev za unos
Enter variable name or [?]: (Unesite ime promenljive ili odaberite opciju...),
upišite ? J . Na zahtev za unos Enter variable(s) to l i s t <*>: (Unesite pro-
menljive za izlistavanje...), pritisnite taster Enter da biste prihvatili ponuđen
izbor. Potražite vrednost promenljive BLIPMODE. Proverite lokaciju crteža
(DWGPREFIX). Pogiedajte kolika je globalna razmera isprekidanih linija
(LTSCALE). Pritiskajte taster Enter sve dok ponovo ne ugledate zahtev za unos
komande (Command:).
4. Pritisnite taster Enter da biste komandu SETVAR ponovo započeli. Na zahtev za
unos Enter variable name or [?]:, upišite ltscale J . Zatim upišite 50 J, da
biste izmenili razmeru isprekidanih Jinija. Upišite regen J. (Zapazićete da se
posle regeneracije crteža isprekidane linije prikazuju jasnije.)
5. Odaberite iz menija stavku Tools O Inquiry o Time. Uporedite tekuče vreme sa
svojim časovnikom. (AutoCAD vreme preuzima od sistemskog časovnika raču-
nara.) Pogledajte parametar Total editing time da biste videli koliko je ukupno
vremena vaš crtež bio otvoren. Pritisnite Enter da biste komandu završili.
6. Ne snimajte ovaj crtež. Možete da ga ostavite na ekranu ako mislite da radite
narednu vežbu.
In fo rm acije na nivou o b jekata

Postoji više komandi čiji je jedini cilj da pruže iniormacije o objektima na crtežu.
Izlistavanje svojstava objekata

Komanda LIST prikazuje podatke o izabranim objektima. Sami podaci zavise od toga
šta je izabrano. Na primer, ako je izbran krug, dobićete podatak o njegovom polu-
prečniku, a ako je izabrani objekat linija, dobićete njenu dužinu.
Da biste prikazali podatke o objektu, odaberite iz menija stavku Tools o Inquiry O
List ili pritisnite dugme List na potpaleti Inquiry standardne palete alatki. Ako ste
se opredelili za postupak sa potpaletom Inquiry, primetićete da je dugme List koje ste
upravo pritisnuli postalo podrazumevano dugme na paleti, tj. dugme preko kog se
otvara potpaleta Inquiry.
Slika 12-4 prikazuje tipične podatke za liniju.
262 Deo 11 ♦ Crtanje u dve đimenzije
C o m m a n đ l i s t
1 f o u n d
L I N E L o v e r A _ f? O O F
S p a c e M o d e l s p a . c e
H a n d l e = 1 2 1 0
f r o m p o i n t , X = 6 1 ’ - S 1 / B " V = 3 2 ' - l S / B " Z = G 1- 0 "
t o p o m t . X = 7 1 ' - 9 S l / 6 4 “ Y = 3 2 ' - 4 5 / 8 Z = 0 ’ - 0 "
L e n g t h = 1 0 ' — 4 4 3 / 6 4 “ . A n g l e m X Y P l a n e = 0
D e l t a X = 1 0 - 4 4 3 / 6 4 " , D e l t a Y = 0 ' - 0 " D e l t a Z = 0 ' -
Slika 12-4: Tipični po d aci koji se d o b ija ju za ho rizo n taln u liniju.
Evo Šta znače pojedini podaci:
Layer: AutoCAD prikazuje sloj u kome je objekat nacrtan. Ukoliko boja

nije ByLayer, a vrsta linija nije ByBlock, AutoCAD će prikazati
i tekuće podatke ova dva parametra.
Space: AutoCAD saopštava da li objekat pripada okruženju za mode-
lovanje (crtanje) ili okruženju za štampanje. (O okruženju za
štampanje govorim u poglavlju 17.)
Handle: Svaki objekat na crtežu ima svoj identifikator. AutoCAD ove
identifikatore koristi da bi pratio objekte.
from point: Budući da prikazuje podatke o liniji, AutoCAD navodi polaznu
tačku.
to point: Krajnja tačka linije.
Length: Dužina linije.
Angle in XY Plane: Ugao nagiba linije. S obzirom da je linija horizontalna, njen
ugao nagiba je nula.
Delta X: Promena koordinate X od početne do krajnje tačke.
Delta Y: Promena koordinate Y od početne do krajnje tačke.
Sloj i vrstu linija i boju lako mozete da saznate sa palete svojstava objekata (Object
Properties) kada izaberete objekat.
Izračunavanje rastojanja
I K o m a n d o m DIST u AutoCAD-u se lako izračunava rastojanje između bilo koje dve
--- tačke. Samo iz menija odaberite stavku Tools O lnquiry O Distance ili pritisnite
dugme Distance sa potpalete Inquiry standardne paiete alatki. AutoCAD će od vas
zahtevati da zadate dve tačke. Možete ih zadati bilo kojim postupkom, mada su OSNAP
markeri i režim kontrolisanog skoka kursora pouzdani ako želite da budete sigurni šta
zadajete. Evo tipičnog prikaza za vertikalnu liniju:
Distance = 19'-0", Anqle in XV Plane = 270. Angle from XY Plane = 0
Delta X = O'-O". Delta Y = 19' -0” . Delta Z = O'-O"
Ove podatke iskoristite da proverite kote (o kojima govorim u poglavlju 14) ili da
izvršite dalje proračune, potrebne za crtež.
CQ~# Na k o m p a k t d isku se nalazi po tp ro g ram Dt, n a p isa n u A u to LlSP -u , koji po d atke d o b ije n e
© k o m a n d o m DIST sm e šta u okvir za dijalog. P o d atke m o že te da kopirate na C lip b o ard , a zatim
da ih postavite bilo gde. Potprogram p ro n ad ite u d irekto riju m u \So ftw a re\C h a p l2\Dt. Ovaj
p o tp ro g ram pravi k o m an d u - RDA.
Pronalaženje koordinata
[*.«] Pronalaženje koordinata je lakše čak i od i2 računavanja rastojanja. Iz menija
— odaberite stavku Tools O Inquiry O ID Point ili pritisnite dugme Locate Point na
potpaleti Inquiry standardne palete alatki. AutoCAD đe od vas zahtevati da unesete
tačku. To možete da uradite na bilo koji način, ali je pogodno da pri tome koristite
OSNAP markere i režim kontrolisanog skoka kursora. Evo tipičnog prikaza rezultata:
X = 61‘-5 1/8" Y - 32'-4 8/8" Z = O'-O"
Ove podatke možete da upotrebite za pronalaženje ili izračunavanje apsolutnih
koordinata.
C rtež a b l2 -a .d w g koji se koristi u n a red n o j vežbi d o b ijan ja p o d ataka o objektu naiazi se na
ko m pakt disku AutoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: d o b ijan je podataka o objektim a

1. Otvorite crtež ab12-a .dw g sa kompakt diska, ukoliko nije ostao otvoren od pret-
hodne vežbe. To je građevinski crtež koji prikazuje nekoliko zemljišnih parcela
(slika 12-5). Režim OSNAP treba da bude uključen. Za stalne OSNAP markere
odaberite krajnje tačke.
2. Pritisnite dugme List na potpaleti Inquiry standardne palete alatki. Na zahtev za

unos Sel ect objec ts :, izaberite luk © prema slici 12-5. Pritisnite taster Enter da
biste završili sa biranjem objekata. Rezultat je prikazan na slici 12-6. Primetičete
da su jedinice geodetske.
S c l a c t o b ] e c t s
A R C L a y e r 0
S p a c e ■ M o d e l s p a c e
H a n d l e = 7 D 3 9 5 1
I c e n t e r p o i n t . X = 7 2 4 9 . 3 1 Y = 3 7 5 3 2 9 Z = 0 0 0
. r a d i u s 1 9 3 7 . 3 5
s t a r t a n g l e S 8 9 d 2 8 ' 5 6 " U
e n d a n g l e S 7 6 d 3 8 ' 1 9 " U
l e n g t h 4 3 4 . 2 8
Slika 12-6: Rezultat p rim e n e k o m a n d e LIST na luk.3
3. Pritisnite dugme Distance na potpaleti Inquiry standardne palete alatki. Na zahtev

za unos Speci fy first point: (Zadajte prvu tačku), izaberite tačku (D prema
264 Deo (I ♦ Crtanje u dve dimenzije
slici 12-5, sluzeći se krajnjim OSNAP markerom. Na zahtev za unos Speci fy sec-
ond poi nt: (Zadajte drugu tačku), izaberite krajnju tačku ©. Evo rezultata:
Distance = 2740.90. Angle in XY Plane = N 89d23'34" E. Angle from XY
P1ane = E
Delta X = 2740.75. Delta Y = 29.05, Delta Z = 0.00
4. Pritisnite dugme Locate Point na potpaleti lnquiry standardne palete alatki. Na
^ zahtev za unos Speci fy poi nt:, izaberite krajnju tačku © prema slici 12-5. Evo
rezultata:
X = 6065.67 Y = 3450.58 Z = 0.00
5. Ne snimajte crtež. Ostavite ga na ekranu, ako imate nameru da radite sledeću
vežbu.
T ačno st d e fin isa n a u okvrru za d ijalog U n its (Fo rm at C> U n its) od ražava se na rezultate
Napomena
izvršavanja ko m an d i LIST, D IST i ID (L o ca te Point). Po g led ajte poglavlje 5 za detaljnija
o b a v e šte n ja o okviru za d ijalog Units.
\
Izračunavanje površine i obima
AutoCAD može da izračuna površinu i obim bilo kog ograničenog područja.
Da biste započeli komandu AREA, odaberite iz menija stavku Tools <4>Inquiry
O Area ili pritisnite dugme Area na potpaleti Inquiry standardne palete alatki.
Možete da zadate tačke koje ograničavaju površinu područja koju žejite da izraču-
nate. Tačke ne moraju biti na objektima. AutoCAD će izračunati površinu j obim
područja kao da ste zadate tačke spojili pravim linijama. Ako pođručje ne zatvorite,
AutoCAD će to učiniti automatski, birajućt za poslednju tačku konture prvu tačku koju
ste zadali. Ova opcija se može primeniti samo na područja ograničena pravim ivicama.
Umesto da birate tačke, možete da iskoristite opciju Object i da izračunate površinu
objekta, što vam daje dodatnu slobodu da upotrebite površine ograničene krivim lini-
jama. Prihvatljivi objekti su krugovi, elipse, savitljive krive linije, polilinije, poligoni,
regioni i objekti napravljeni komandom 2D SOLID. (0 savitljivim krivim linijama, polili-
nijama, regionima i telima govorim u poglavlju 16.) AutoCAD će izračunati površinu, ali
če za obim prikazati određenu dužinu. 2a krug ćete dobiti dužinu kružnice. Iako polili-
nija može da ima isti oblik kao i luk, ne možete da izračunate površinu luka. Polilinije i
krive mogu da budu otvorene. AutoCAD će izračunati njihovu površinu kao da ste docr-
tali pravu liniju od krajnje do početne tačke (zatvorili konturu), ali ovu đodatnu pravu
liniju neće uračunati u dužinu obima.
Kada želite da izračunate površinu nestandardnih oblika, onda možete da primenite
ukupnj zbir pomoću opcije Add. Počnite tako što ćete zadati prvu površinu. Zatim upo-
trebite opciju Add i zadajte druge površine. AutoCAD će sabrati dve površine. Možete
nastaviti da dodajete nove površine. Možete da upotrebite i opciju Subtract da biste
jednu površinu oduzeli od druge.
Slika 12-7 prikazuje primer izračunavanja korisne površine osnove jedne kancelarije
metodom biranja tačaka. Posebnim simbolom oznacene su tačke koje se koriste za
izračunavanje površine i obima slobodnog prostora.
Komandom BOUNDARY možete da napravite poliliniju iii region kojt ogranjčava
složenu površinu. (Konture i polilinije su obradene u poglavlju 16.) Umesto da birate
tačke, možete da iskoristite opciju Object komande AREA. Međutim, obratite pažnju na
to da se komandom BOUNDARY obuhvataju i otvorena vrata u slobodnom prostoru
osnove kancelarije (slika 12-8).
Poglavfje 12 ♦ Dobijanje podataka o crtežu 265
S lik a 1 2 -7 : Izra ču n a va n je ko risn e po vršine

i o b im a o sn o v e je d n e ka n ce la rije.
S lik a 1 2 -8 : K o m a n d a BOUIMDARY pravi

o b jek at koji koristi ko m a n d a AREA . Kontura
je o zn a č e n a isp re k id a n o m linijom .
C rtež a b l2 -a .d w g koji se koristi u n a re d n o j v ežb i ko rišćen ja k o m a n d e A REA nalazi se na

ko m p ak t d isku A utoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: ko rišćen je kom ande A REA

1. Ukoliko crtež a b !2 -a .d w g nije ostao na ekranu posle prethodne vežbe, otvorite ga
sa kompakt diska.
2. Pomođu prozora ZOOM uvecajte parcele D i E (slika 12-9). Režim OSNAP treba da
bude uključen. Za stalne OSNAP markere izaberite krajnje tačke.
jS l 3. Pritisnite dugme Area na potpaleti Inquiry standardne palete alatki.
S lik a 1 2 -9 : K o m a n d o m A R EA m o žete da izra ču n a te površinu parcela D i E.
4. Na zahtev za unosSpecify first corner point or [Gbject/Add/Subtract]:

(Zadajte tačku za prvi ugao ili odaberite opciju...), pritisnite desni taster miša i iz
priručnog menija odaberite opciju Add da biste započeli režim dodavanja povr-
šina ukupnom zbiru. Na zahtev za unos Speci fy first corner point or
[Object /Subtract ]:, izaberite tačku © prema slici 12-9, služeći se krajnjim
OSNAP markerom. Na zahtev za unos Speei fy next corner point or press
ENTER f or total (A00 mode) (Zadajte tačku za sledeći ugao ili pritisnite taster
ENTER za ukupan zbir frežim ADD]:, birajte redom tačke (D, ®, ® i ®. Pritisnite
taster Enter. AutoCAD će prikazati površinu i obim. (Podaci koje dobijete mogu da
budu drugačiji ako ste birali druge tačke.)
Area = 123575.16, Perimeter = 1480.17
Tota1 area = 123575.16
5. Na zahtev za unos Speci fy first corner point or [Object/Subtract]: ,
izaberite tačku © prema slici 12-9. Na zahtev za unos Speci fy next corner
point or press ENTER for total (ADD mode):, izaberite tačke ®, ® i ®. Priti-
snite taster Enter da biste završili sa biranjem tačaka. AutoCAD će vas izvestiti
o površini i obimu drugog područja, a zatim obe površine sabrati, prikazujuči
ukupnu površinu. Pritisnite ponovo taster Enter da biste komandu završiii.
Area = 183399.88, Perimeter = 1884.62
Total area = 306975.04
6. Ne snimajte crtež. Ostavite ga na ekranu, ako imate nameru da radite sledeću
vežbu.
K o m a n d a M A S S P R O P v e ćin o m se koristi kod tro d im e n zio n a ln ih crteža, ali se m o že prim eniti
i na reg io ne koji pred stavljaju d v o d im e n z io n a ln e po vršin e tela, npr. oblik izrezan od m etalnog
fim a, O vo m k o m a n d o m se d o b ija ju površina i o b im , alr i rezultati drugih in žen jersk ih pro-
raču n a, npr. težišta, m o m e n ti inercije... O va k o m a n d a je o b ja šn je n a u poglavlju 24.
Dobijanje informacija od Object Property Managera

Informacije o određenom objektu možete da dobijete i tako što ga najpre odaberete,
a zatim otvorite prozor Properties sa palete svojstava objekta (Object Properties).
Prozor Properties sam opisala u poglavlju 11, kod menjanja sloja, boje, vrste i debljine
linija. Na slici 12-10 vidite da ovaj prozor sadrži i podatke o početnoj i krajnjoj tački
linije, promeni (delta) koordinata X, Y i Z, dužini i ugJu - prilično slično podacima dobi-
jenim komandom LIST. U ovom prozoru, međutim, možete direktno da menjate samo
početne i krajnje tačke linije.
■
....... »i S lik a 1 2 -1 0 : Prozor P ro p e rtie s prikazuje
T ’ne V j p o d atk e o izab ran o m objektu.
flb h sb e ac C «te »*c s e < l |
0 G e n e ra l
Colcr Q 8yLayer i
Layer 2 |
L rie ty p e --— ---------6yL<ayer j
L in e typ e s c d e l }|
Plot style e yL a ye r
Line w eigh t ------------------ 6yLaye<
Hvperfcnlt
Thickness
0 1
g |G e o m e tr y 1 -i
S ta rt X 2 0 0 .2 ? :
S ta rt V 4 4 .3 5 '
5 ta r t Z 0
End X 2 0 0 .2 2
End Y 4 9 0 .6 8 \
EndZ 0 ^
D d ta X 0
D e lta Y
D e lta 2 n
L e n g th
Angl©
K o m an d e za p rem eravan je o b jekata

AutoCAD može da na objektima izvrši razne proračune. Komanda DIVIDE deli objekat
na zadati broj jednakih delova. Komanda MEASURE deli objekat na delove zadate
dužine. Ovakve komande su korisne u rnnogim oblastima - može vam zatrebati da
ravnomerno rasporedite otvore za zakivke po obodu čaure ili da duž granice parcele
postavite stubove za ogradu na svakih pet stopa.
Deljenje objekata
Komanda DIVIDE deli objekat na jednake segmente. Komandom DIVIDE objekat se ne
prekida - ona na njega samo postavlja tačkaste objekte. Posle toga možete da aktivirate
OSNAP markere za tačkaste objekte (Node) da biste sa crtanjem krenuli od tih tačaka.
Ako želite da izdelite objekat, iz menija odaberite komandu Dravv O Point O Divide.
Izaberite objekat za deljenje. AutoCAD če odgovoriti zahtevom za unos Enter the
number of segnients or [ B1 ock]: (Zadajte broj segmenata ili odaberite opciju...).
Upišite odgovarajuči broj segmenata. AutoCAD če postaviti tačkaste objekte i završiti
komandu.
Setite se da prikazivan je tačaka m o že te da p o d e site ko m a n d o m Form at O Point Style. Za

Savet
ko m a n d u D IV ID E p o se b n o je v a žn o d a o d a b e re te stil prikazivanja uz koji se ta ck e lako
u o čavaju . Stil prikazivan ja o d a b e rite pre n eg o što z a p o č n e te k o m a n d u D IV ID E.
>
Kada zadate odreden broj segmenata, imajte na umu da će AutoCAD postaviti jedan
tačkasti objekat manje. Zato, ako vam je u mislima broj potrebnih tačkastih objekata,
pri zadavanju broja segmenata uvek dodajte jedan.
Opcijom Block umesto tačkastih objekata na objekat možete da postavite blok po
svom izboru. O blokovima govorim u poglavlju 18. Ako odaberete opciju Block (priti-
snete desni taster miša i iz priručnog menija odaberete opciju Block), AutoCAD će
odgovoriti zahtevom za unos Enter name of block to i nsert: (Upišite ime bloka).
Upišite ime bloka. AutoCAD će pitati, A1 ign block with object? [Yes/Nol <Y>
(Da poravnam blok sa objektom?...). Odgovorite potvrdno (Ves) ili odrično (No),
u zavisnosti od toga šta želite.
Po ravn avan je bloka je svo jstven o zakrivljenim o b jek tim a i b lo ko vim a koji nisu u potpunosti
Napomera
sim e tričn i. S e ča te li se kada ste pravili polarni niz (A rray)? 0 n izo vim a sam govorila u poglavlju
10. I tam o v a s je A u to C A D pitao da li ko p iran e o b jek te želite da rotirate.
\
AutoCAD če vas pitati za broj segmenata, a vi čete taj broj upisati, kao što je ranije
objašnjeno. Slika 12-11 predstavlja električnu šemu. U ovom slučaju treba da izdelite
liniju tako da ravnomerno rasporedite žice koje ulaze u modul za paljenje ( ignition
m odule). Broj žica je četiri, pa čete liniju podeliti u pet segmenata, koristeči uočljive
tačkaste objekte.
|
i
i
S lik a 1 2 -1 1 : D e lje n je linije u pet se g m e n a ta ko rišće n je m tačkastih o bjekata.

Z a ovaf c rte z z a h v a lju je m R o b e rtu M a c k u iz k o m p a n ije D exter, Ferfifd, A jovo .
Premeravanje objekata
Komanda MEASURE je slična komandi DIVIDE, osim što kod nje zadajete razdaljinu
između tačkastih objekata umesto ukupnog broja segmenata. AutoCAD počinje da pre-
merava objekat od njegove krajnje tačke koja je najbliža vašoj tački izbora. Ni koman-
dom MEASURE objekat se ne prekida, već se samo duž njega postavljaju tačkasti
objekti. Posle toga možete da aktivirate OSNAP markere tačkastih objekata da biste sa
crtanjem krenuli od tih tačaka.
Kada zelite da premerite određeni objekat, iz menija odaberite komandu Draw O

Point O Measure. Izaberite objekat za premeravanje. AutoCAD će odgovoriti zahtevom
za unos Speci fy length of segment or [B1 ock]: (Zadajte dužinu segmenta ili odabe-
rite opciju...). Upišite odgovarajuću dužinu segmenta. AutoCAD će postaviti tačkaste
objekte i završiti komandu.
Setite se da prikazivanje tačaka možete da podesite komandom Format O Point
Style. Za komandu MEASURE posebno je važno da odaberete stil prikazivanja uz koji
se tačke lako uočavaju. Stil prikazivanja odaberite pre nego što započnete komandu
MEASURE.
Kao i kod komande DIVIDE, opcijom Block možete, umesto tačkastih objekata da
duž objekta postavite blok. AutoCAD će tražiti da unesete ime bloka i omogućiti da blok
poravnate sa objektom, ako to želite. AutoCAD će pitati za dužinu segmenta, a vi ćete
upisati rastojanje izmedu tačaka, kao što je opisano ranije. Slika 12-12 prikazuje crtež
jedne zemljišne parcele, pri čemu je jedna njegova strana izdeljena u segmente od po
20 stopa.
S lik a 1 2 -1 2 : P re m e ra v a n je linije se g m e n tim a od 20 stop a k o rišćen je m tačkastih o bjekata.

Zo o v a j c rte ž ž a h v a lju je m B illu M a id m e n tu iz firm e C attech , Inc., Ferfild, A jovo.
Na CD-T C rtež ab!2-a.dw g koji se koristi u n ared n o j vežbi ko rišćen ja ko m an d i D IVID E i M EA SU R E

nalazi se na ko m p ak t d isku AutoCAD 2000 Biblija.
Vežba: korišćenje komandi DIVIDE i MEASURE

1. Ukoliko crtež a b l2 -a .d ivg nije ostao na ekranu od prethodne vežbe, otvorite ga
sa kompakt diska.
2. Ukoliko niste radili prethodnu vežbu, onda iskoristite prozor ZOOM da biste
uvećali parcele D i E, prikazane na slici 12-13.
3. Iz menija odaberite stavku Format O Point Style, a zatim odaberite četvrti stil u
prvom redu. Odaberite opciju Set Size Relative to Screen i veličjnu postavite na
5%. Pritisnite OK.
4. Iz menija odaberite komandu Draw O Point O Divide. Na zahtev za unos Sel ect
object to divide: (Izaberite objekat za deljenje), izaberite objekat © prema
slici 12-13. Na zahtev za unos Enter nurrber of segments or [B1 ock] : (Zadajte
broj segmenata ili odaberite opciju...), upišite 3 J. AutoCAD će duž linije
postaviti dve tačke, deleci je na tri segmenta. (Ako želite, možete iz ovih tačaka
da povučete normale na suprotnu stranu parcele, da biste je izdelili u tri manje
parcele.)
5. Iz menija odaberite komandu Draw O Point O Measure. Na zahtev za unos Sel ect
object to measure: (Izaberite objekat za premeravanje), izaberite objekat ©
prema slici 12-13. Na zahtev za unos Speci fy length of segment or [Block]:
(Zadajte dužinu segmenta ili odaberite opciju...), upišite 120 J (10 stopa).
AutoCAD če duž linije postaviti dve tačke.
6. Ne snimajte crtež. Ostavite ga na ekranu, ako nameravate da radite sledeču
vežbu.
AutoCAD-ov kalkulator
AutoCAD-ov kalkulator je geometrijski kalkulator koji, pored toga što obavlja nume-
ričke proračune, može da izračunava tačke i vektore. Kalkulator podržava sve OSNAP
markere i sadrži sopstvene funkcije, tako da predstavlja mali programski jezik za sebe.
U stvari, u izrazima za izračunavanje možete da koristite i promenljive AutoLISP-a.
Prjkazaču samo osnovne mogučnosti ovog kalkulatora.
Kada želite da aktivirate kalkulator, upišite u komandnu liniju cal J. Ako se upravo
nalazite usred neke komande, onda upišite 'cal J.
Numerička izračunavanja
Numerička aritmetika se obavlja na standardan način uz poštovanje uobičajenih
pravila prioriteta računskih radnji. Evo primera:
Command: cal
I n i t i a 1i z i n g . . . > Expression: 3*{2+3)/5-l
2. 0
PoglavEje 12 ♦ Dobijanje podataka o crtežu 271
Zbir brojeva 2 i 3 se naiazi u zagradi i zato se prvi izračunava, Zbir (5) se množi sa 3
(i dobija 15), deli sa 5 (i dobija 3), a zatim se oduzima 1, što daje rezultat 2.
Kada komandu CAL koristite na opisani način, to je isto kao da pored računara
imate džepni kalkulator.
Kada komandu CAL koristite transparentno, AutoCAD će pretpostaviti da rezultat
želite kao odgovor na zahtev za unos, Recimo da želite da nacrtate horizontalnu liniju.
Unapred znate da ona treba da bude zbir dve druge linije čije dužine poznajete. Sledite
zahteve za unos:
U k l j u č i t e režim ORTHO.
Zdpočni te komandu LIML.
Specify first point: (Zadajte prvu tačku) h a b e r i t e početnu tačku
l i n i j e . Pomerite k ur s or udesno da b i s t e i i n i j u c r t a l i u smeru ugla od
nuia s t epeni i s e t i t e se da možete da i s k o r i s t i t e o p c i j u di rektnog
unošenja r a s t o j a n j a .
Specify next point or [Undo]: (Zadajte sleđeću tačku ili odaberite
opci ju...) ’cal J
> Expression: 3.953+6.8725 J
10.8255
AutoCAD će nacrtati liniju Čija je dužina zbir dva broja.
Pomoću kalkulatora možete da sabirate stope i inče. Koristite format 6'5" ili 6'-5". Ne
upisujte razmak između stopa i inča. Kod kalkuiatora, inči moraju biti označeni dvo-
strukim znakom ,,prim“ ("), za razliku od notacije uobičajene u AutoCAD-ovoj komand-
noj liniji. (Pogledajte istaknuti tekst „Prednosti i nedostaci korišcenja razlomljenih inča
u komandi CAL.“)
Korišćenje koordinata
U izrazima komande CAL možete da koristite i koordinate. Njih unosite unutar uglastih
zagrada. Recimo da želite da nacrtate Hniju čija je dužina jednaka zbiru dužina dva
druga objekta koje poznajete (3.953 i 6.8725 jedinica). Nova linija treba da je iscrtana u
smeru ugla od 20 stepeni. Na zahtev za unos Speci fy next point or [Undo]: (Zadajte
sledeću tačku ili odaberite opciju...), zapoćnite transparentno komandu CAL.
> Expression: [@(3.953+6.8725X20]
Ovim izrazom se dobija relativna polarna koordinata čija je dužina jednaka zbiru
zadatih brojeva.
Korišćenje OSNAP markera

U izrazima komande CAL možete da koristite i OSNAP markere. Pošto pritisnete taster
Enter da biste završili izraz, AutoCAD če od vas tražiti da redom označite objekte za
svaki OSNAP marker u izrazu.
Jedna od najčesćih upotreba OSNAP markera jeste traženje sredine rastojanja
između dve tačke. Na primer, na slici 12-14 treba da nacrtate liniju počev od sredine
rastojanja između centara dva kruga.
Da biste ovo obavili, započnite komandu LINE, a zatim, na zahtev za unos Speci fy
first poi nt: (Zadajte prvu tačku), započnite transparentno komandu CAL. Potom
sledite dalje zahteve za unos:
> Expression: (cen+cen)/2 J
> Select entity for CEN snap: (lzaberite objekat za centralni OSNAP marker)
I z a b e r i t e p r v i krug.
> Select entity for CEN snap: I z a b e r i t e drugi krug.
(4.86897 7.73008 0.0)
Prednosti i nedostaci korišćenja razlomljenih inča

u komandi CAL
Korišćenje razlomljenih inča u izrazima komande CAL može da vas zbuni. Ukoliko kao izraz
komande CAL upišete 3'2-l/2"t AutoCAD će odgovoriti Er rgr; invalicl feet'-inches" for-
mat (Grefika: pogrefian format stope'-inči"). AutoCAD očekuje crticu samo između stopa i inća. Uko-
liko je nađe na drugom mestu. za njega je to znak minus. Da biste napisali razlomljene inće,
razmiSljajte o njima kao o razlomku koji treba da dodate na ceo broj inća, Stoga, ako
unesete sleded izraz,
(3'2"+l"/2")+(23"+3"/8"J
61.875
AutoCAD će 3'2" dodati količniku V i 2", da bi dobio 3’2-l/2". Slično tome, u drugom delu
izraza, AutoCAD dodaje 23" kohcniku 3" i 8", da bi dobio 23-3/8". U pravu ste, ovakav račun izgleda
uvrnuto. Ako tzraz 3'-2", prema donjem računu daje rezultat 38.0 (3’ = 36" i jofi 2 inča jednako je
38"), kako ćete oduzeti 2" od 3'?
> Expression: 3'-2"
38.6
Tajna je u tome da tri stope stavite u zagradu tako da AutoCAD-u bude jasno da ono fito sledi
nije deo istog izraza „stope-inči":
> Expression: t3‘) 2"
34.0
Ovde AutoCAD uzima tri stope (36") i od njih odbija 2", da bi dobio 34.
U ovom izrazu AutoCAD, u stvari, izračunava sredinu između koordinata dva kruga.
Ukoliko oduzmete koordinate, kao u narednom izrazu, CAL će vam dati promenu koor-
dinata X i Y, a ne dužinu između dve koordinate. U narednom primeru su odabrane dve
krajnje tačke linije:
> Expressiori: e n d - e n d J
> Select entity for END snap: (Izaberite objekat za krajnji OSNAP marker)
> Select entity for END snap:
(-57.3212 -20.8632 0.0)
Uporedite ovo sa izveštajem posle izvršenja komande DIST, koji je prikazan u
nastavku. Kao što i sami vidite, parametri delta X i delta Y slažu se sa rezultatima
komande CAL:
Cornmand: '_dist Specify first point: Specify second point:
Distance = 61.0000. Angle in XY Plane = 20, Angle from XY Plane = 0
Delta X = 57.3212. Delta Y = 20.8632, Delta Z = 0.0000
Da biste izračunali dužinu linije, upotrebite funkciju obs sa liste matematičkih
funkcija prikazanih u tabeli 12-1. Naredni izrazi prikazuju kako to radi:
> Expression: a b s ( e n d - e n d ) J
> Select entity for END snap:
> Select entity for END snap
61.0
Komandu CAL možete da koristite kao zamenu za opciju OSNAP markera From. Na
primer, na zahtev za unos Speci fy first point: (Zadajte prvu tačku), upišite'cal J,
a zatim mid+[3,-2.5] J. AutoCAD de zahtevati da označite objekat čiju srednju tačku
tražite, i na rastojanju od (3,-2.5) jedinica od te tačke, započeče liniju.
Korišćenje matematičkih funkcija

Komanda CAL podržava mnoge matematičke funkcije koje se mogu naći na naučnim
kalkulatorima. Ove funkcije su navedene u tabeli 12-1.
Pod rea ln im b ro jem s e p o d ra zu m e v a bilo koji pozitivan ili negativan broj. V elike b ro jeve
Napomena u p isu jte bez za re za koji razdvaja h ilja d e, A utoC A D će ograničiti u n o s brojeva na interval od
-3 2 7 6 8 d o + 32767.
Tabeia 12-1 Matematičke funkđje kaikuiatora

F u n k d ja Šta radi
sin(ugao) Izračunava sinus ugla.
cos(ugao) Izračunava kosinus ugia.
tang(ugao) (zračunava tangens ugla.
asin(broj) Izračunava arkus sinus realnog broja.
acos(broj) IzraČunava arkus kosinus reainog broja.
atan(broj) lzračunava arkus tangens realnog broja.
In(broj) Izračunava prtrodni logaritam realnog broja.
exp(broj) Izračunava eksponent (osnove e) realnog broja.
exp10(broj) Izračunava eksponent (osnove 10) realnog broja.
sqr(broj) lzračunava kvadrat realnog broja.
sqrt(broj) Izračunava kvadratni koren realnog broja.
abs(broj) Izračunava apsolutnu vrednost realnog broja (vrednost bez znaka + ili -);
koristi se i za izračunavanje dužina.
Tabda 12-1 Matematiđte funkcije kalkulatora (nastavak)

Funkcija Šta radi
round(broj) Zaokružava realan broj na najbliži ceo broj.
trunc(broj) Odbacuje decimale, ostavljajući sam o celobrojnu vrednost realnog broja.
r2d(ugao) Ugao izraien u radijanima pretvara u stepene.
d2r(ugao) Ugao izražen u stepenim a pretvara u radijane.
P> Prikazuje vrednost broja pi.
Korišćenje specijalnih funkcija kalkulatora

Komanda CAL podržava skup specijalnih funkcija kojima možete da nalazite tačke.
U tabeli 12-2 je navedena većina ovih funkcija, kao i način njihovog korišćenja. Potpun
spisak ovih funkcija nadi čete u AutoCAD-ovom referentnom priručniku komandi.
Tabela 12-2 Spedjalne funkcije kalkulatora

Funkcija Šta radi
rad Nalazi poluprečnik izabranog objekta.
cur Nalazi koordinate izabrane tačke.
@ Nalazi koordinate poslednje izračunate tačke.

v e c(p i,p 2 ) Izračunava vektor od tačke p l do tačke p2.
vecl (p l,p 2 ) Izračunava jedinični vektor od tačke p l do tačke p2.
pld(pl,p2,dist) Izračunava tačku na liniji definisanoj tačkama pl i p2, koja je dist jedinica udaljena od
tačke p l ; ako je distjednako 0.327, izračunava tačku udaljenu od p l za 0.327 jedinica.
plt(pl,p2,t) IzraČunava tačku na liniji definisanoj tačkama p l i p2, udaljenu od tačke p l za udeo
t rastojanja izm eđu tačaka; ako je t jednako 0.45, izračunava tačku koja se nalazi na
(0.45 x rastojanje) između krajnjih tačaka linije, počev od p l .
dist(p l,p 2) Izračunava rastojanje između tačaka p l i p2.
d p l(p ,p l,p 2 ) Izračunava r; stojanje tačke p od prave d efinisanetačkam a p l i p2,
a n g (p l,p 2 ) lzračunava ugao između o se X i linije povučene između tačaka p l i p2.
ang(v) Izračunava ugao između ose X i vektora koji zadate; phm er vektora bi mogao biti (end-
end), pri čem u zadajete krajnje tačke linije.
an g(tem e,p l,p 2) Izračunava ugao između linija povučenih od tem ena do tačke p i, odnosno do tačke p2.
itl(pl,p2,p3,p4) Izračunava presek linija definisanih tačkama p l i p2, odnosno p3 i p4.
Naponiena Vektor je v e ličin a koja im a sm er. Izražava se p ro m e n o m po osi X, o d n o s n o osi Y (delta X i

delta Y).
Imajte na umu da se, pri korišćenju gornjih funkcija, tačke mogu zadavati na razne
načine, najčešće pomoću OSNAP markera. Funkcijom cur možete da izaberete biio koju
tačku na ekranu.
NaCD-o . C rtež ab 12-a.dwg koji se koristi u n ared n o j vežbi rada sa ka lku lato rom n alazi se na kom pakt
•. O disku AutoCAD 2 0 0 0 Biblija.
'V -
Vežba: korišćenje kalkulatora
1. Ukoliko crtež ab]2-ci.dwg nije ostao na ekranu od prethodne vežbe, otvorite ga
sa kompakt diska.
2. Snimite crtež u svoj direktorijum A u to C A D B iblija pod imenom a b l2 -l.d w g .
3. Ukoliko niste radili prethodnu vežbu, poslužite se prozorom ZOOM da biste

uvecali parcele D i E, kao što je prikazano na slici 12-15.
4. U vežbi izračunavanja površine, ranije u ovom poglavlju, izračunali ste ukupnu

površinu parcela D i E i ona je iznosila 306975.04 kvadratnih inča. Da biste je pre-
računali u kvadratne stope, upišite komandu cal J. Na zahtev za unos Expres -
si on:, upisite 306975.04/144 J. AutoCAD đe prikazati rezultat: 2131.77.
5. U vežbi korišćenja komande DIVIDE, ranije u ovom poglavlju, delili ste liniju na tri
segmenta, postavljajući na nju dve tačke. Komandom CAL možete da izračunate
dužinu tih segmenata. Upišite komandu cal J. Na zahtev za unos Expressi on:,
upišite abs(end-end)/3 J. AutoCAD će od vas tražiti da označite OSNAP markere
dve krajnje tačke objekata. Izaberite dva kraja linije A prema slici 12-15. AutoCAD
će prikazati rezultat: 237.37.
6. Pretpostavimo da želite da spustite normalu iz preseka dve dijagonale parcele E
na njenu gornju ivicu. Započnite komandu LINE. Na zahtev za unos Speci fy
fi rst poi nt: (Zadajte prvu tačku), upišite 'cal J. Na zahtev za unos ilxpres -
si on :, upišite ill(end,end,end,en(T) J. AutoCAD će tražiti da označite četiri
tačke. Izaberite (prema slici 12-15) krajnje tačke © i ©da biste definisali prvu
dijagonalu, zatim tačke © i ©da biste definisali drugu. AutoCAD će započeti liniju
iz preseka dve dijagonale. Na zahtev za unos To poi nt: (Do tačke), odaberite
OSNAP marker za normalnu tačku, a zatim izaberite ivicu ©. Rezultat je prikazan
na slici 12-16.
7. Snimite crtež.
276 Deo I! ♦ Crtanje u dve dimenzžje
S aže tak
AutoCAD čuva mnogo podataka u crtežima. Možete da dobijete izveštaj o opštem sta-
tusu crteža, da pregledate spisak tekučih vrednosti sistemskih promenljivih, kao i da
pratite vreme provedeno u radu na crtežu.
O pojedinačnim objektima podatke možete da dobijete komandama LfST, DIST i ID.
Možete i da izračunavate površine, odnosno obime objekata. Prozor Properties sadrži
sva svojstva pojedinih objekata.
Objekte možete da delite i premeravate postavljajuči na njih tačkaste objekte.
AutoCAD-ov kalkulator omogučuje da izračunati rezultat upotrebite kao unos za
komandu.
♦ ♦ ♦
POGLAVLJE
Rad sa tekstom
vaki crtež sadrži tekst koji označava ili objašnjava objekte na

S crtežu. Takav tekst se zove natpis (engl. annotation). Auto-
CAD neprekidno poboljšava mogućnosti rada sa tekstom, tako da
♦ ♦ ♦ ♦
sada možete lako da formatirate i uređujete tekst doprinosed U ovom poglavtju
profesionalnom izgledu svog crteža. Na raspolaganju vam je
široka lepeza fontova, opcija za poravnavanje i opcija za Špaci- Pisanje i uređivanje
oniranje (spacing ) teksta. Sada tekst možete i da uvezete iz svog jednorednog teksta
omiljenog programa za obradu teksta. U ovom poglavlju ćemo
objasniti sve što treba da znate o radu sa tekstom u AutoCAD-u. 0 stilovima za tekst
Pisanje, uređivanje
P isa n je jed n o red n o g teksta 1 formatiranje teksta
Pravijenje jednog reda teksta uz standardni font, standardnu u pasusima
visinu slova itd., veoma je lako. Samo iz menija odaberite stavku
Dravv O Text O Single Line Text. Ovime zapocinjete komandu Podešavanje teksta
DTEXT. Njeno ime je, u stvari, skraćenica za „dinamičan tekst*' radi poboljšanja
jer se tekst, dok ga upisujete, pojavljuje i na ekranu. Sledite performansi
zahteve za unos:
Nova komanda Find
Current text style: (Tekući stil teksta) "STANDARD" AutoCAD-a 2000
Text height: (Visina teksta) 0.2000
Specify start point of text or [Justify/Styie]:
(Zadajte početnu tačku za ispisivanje teksta ili Proveravanje pravopisa
odaberite opciju...) I z a b e r i t e tačku gće ć et e
z a p c ć e t i p i s a n j e t e k s t a.
♦ ♦ ♦ ♦
Specify height <0.2000>: (Zadajte visinu...) U p i š i t e
v i s i n u sl ova i i i p r i t i s n i t e t a s t e r Ent er đa b i s t e
p r i h v a t i l i ponuđenu.
Specify rotation angle of text <0>: (Zađajte ugao
rotacije teksta...) U p i š i t e ugao r o t a c i j e l i n i j e
t eks t a i l i p r i t i s n i t e t a s t e r Ent er da b i s t e pri hva-
t i l i ponuđen ugao.
Enter text: (Unesite tekst) U p i š i t e j edan red tek-
s t a . Pošto to u r a d i t e , p r i t i s n i t e t a s t e r Ent er.
Enter text: P r i t i s n i t e t a s t e r Ent er da b i s t e
z a v r š i i i komandu.
Napomena M orate stvarn o da p ritisn ete taster En te r da biste k o m a n d u završili.
N e vredi da pritisn ete taster m iša.
\
O opciji Justify govorim u narednom odeljku, a o opciji Style
kasnije u poglavlju.
Večina teksta na crtežima predstavija jednoredni tekst.
Komanda DTEXT neprekidno zahteva da unesete nov red teksta,
tako da ih možete pisati jedan za drugim. Nažalost, ovako ne
možete da kontrolišete rastojanje između redova.
NaCD-Uj Potp rogram om Respace m o že te da u ved ete k o m a n d u RS koja
Q ' p o d ešava rasto jan je izm eđ u postojećih redova teksta. M ožete je
■ upotrebiti da biste tekst p o d esili p rem a okviru za tekst na crtežu.
Po gledajte u direktorijum \Softw a re\C h a p l3 \R esp a ce na kom pakt disku. Drugi potprogram ,
Count, pravi n u m e risa n u listu. M o žete ga naći u direktorijum u \Software\Chap 13\Count.
Prednost jednorednog teksta je u tome što je svaki red teksta poseban objekat koji
možete nezavisno da kopirate i premeštate.
AutoCAD ć e zapamtiti poziciju prethodnog reda teksta čak i onda kada u međuvre-
menu izvršite druge komande. Da biste tekst nastavili ispod poslednjeg reda teksta koji
ste ranije ispisali, na zahtev za unos Speci fy start point of text or [Justify/
Styl e]: (Zadajte početnu tačku za ispisivanje teksta ili odaberite opciju...), pritisnite
taster Enter.
K o m a n d a m a L E A D E R i Q L E A D E R m oŽete da pravite n atp ise za strelice ko je u kazuju na poje-
d in e o b jek te. 0 ko m a n d i Q L E A D E R govorim u poglavlju 14.
Poravnavanje jednorednog teksta

Kada odaberete početnu tačku za ispisivanje teksta, odnos između nje i teksta je
određen poravnanjem. Početna tačka se naziva i tačkom um etanja (engl. insertion
p o in tj. Kada želite da referencirate tekst pomoču karakterističnih tačaka, upotrebičete
OSNAP marker za tačku umetanja. Ako tekst izaberete pre nego što zadate komandu,
pojaviče se čvorovi, kako na tački umetanja, tako i u donjem levom uglu teksta.
Tekst se standardno poravnava po levoj ivici. Da biste poravnanje teksta promenili,
pritisnite desni taster miša i na zahtev za unos Speci fy start, point of text or
[Justi fy/Styl e ]: (Zadajte početnu tačku za ispisivanje teksta ili odaberite opciju...),
odaberite opciju Justify. AutoCAD će odgovoriti ovim izludujućim zahtevom za unos:
Einter an option (Odabe>"ite opciju)
[Align/Fit/Center/Middle/Right/TL/TC/TR/ML/MC/MR/BL/BC/BR]:
Opcije Align i Fit pružaju dve mogućnosti da tekst smestite u zadati prostor. Obe će
istaći iste zahteve za unos:
Specify first point of text baseline: (Zadajte prvu tačku osnovne
1ini je teksta)
Specify second point of text baseline: (Zadajte drugu tačku osnovne
linije teksta)
Zadajte početak i kraj osnovne linije teksta. Opcija Align će tada zahtevati da unesete
tekst, a zatim ga sabiti ili rastegnuti da bi stao u područje zadato osnovnom linijom tek-
sta. Pri tome će se menjati i visina znakova kako bi se održala proporcija fonta.
Opcija Fit će zahtevati dodatan unos Speci fy hei ght <2.000>: (Zadajte visinu...).
Unesite visinu slova, a zatim upisite tekst. Opcija Fit će takođe podesiti širinu teksta
prema raspoloživom prostoru, ali neće menjati visinu slova, zbog čega će ona možda
biti izobličena. Slika 13-1 prikazuje uporedo normalan tekst i tekst poravnat opcijom
Fit, odnosno opcijom Align.
Slika 13-1: N o rm a ln o (u le v o ) poravnat tekst,
STEPS TQ GRADE tekst po ravnat o p cijo m Fit i tekst poravnat
o p cijo m Align.
STEPS T□ GRADE
STEPS TD GRADE
Poglavlje 13 ♦ Rad sa tekstom 279
Ostale opcije za poravnavanje određuju položaj tačke umetanja teksta u odnosu na

liniju teksta. Rezultati njihove primene prikazani su u tabeli 13-1. Svaka tačka umetanja
označena je malim x.
T<ibela 13-1 Opdje poravnavanja teksta

Prim er Opcija Opis
J3arage Left (ulevo) Pošto je ovo podrazumevano poravnanje, kada

odaberete opciju Justify, AutoCAD neće ponuditi
podopciju za poravnavanje ulevo. TaČka umetanja se
nalazi na osnovnoj liniji teksta.
Right (udesno) Tekst se poravnava udesno prema tački umetanja. Tačka
Gajtage
umetanja se nalazi na osnovnoj liniji teksta.
Garago, Middle (u središtu) Tekst se centrira oko tačke umetanja i horizontalno i

vertikalno. Po vertikali centar se nalazi na polovini
rastojanja od osnovne linije teksta (a ne od donjeg kraja
najnižeg slova) i vrha najvišeg slova.
Top left (nagore i ulevo) Tekst se poravnava ulevo, a tačka umetanja je u visini
Garage
vrha najvišeg slova. Kod nekih fontova tačka umetanja se
nalazi nešto iznad vrha najvišeg slova.
Top Center (nagore i centrirano) Tekst je horizontalno centriran oko tačke umetanja koja
*Garage se nalazi u visini vrha najvišeg slova.
Top Right (nagore i udesno) Tekst se poravnava udesno, a tačka umetanja se nalazi u
Garage visini vrha najvišeg slova.
Middle Left (u središtu i ulevo) Tekst je poravnat ulevo i vertikalno centriran. Po vertikali
Garage* centar se nalazi na polovini rastojanja od osnovne linije
teksta (a ne od donjeg kraja najnižeg slova) i vrha
najvišeg stova.
Garage Middle Center Tekst je centriran horizontalno i vertikalno. Po vertikali

(u središtu i centrirano) centar se nalazi na polovini rastojanja od osnovne linije
teksta (a ne od donjeg kraja najnižeg slova) i vrha
najvišeg slova.
Middle Right Tekst je poravnat udesno i vertikalno centriran. Po
Garage
(u središtu i udesno) vertikali centar se nalazi na polovini rastojanja od
osnovne iinije teksta (a ne od donjeg kraja najnižeg
slova) i vrha najvišeg slova.
Garage Center (centrirano) Tekst se sm ešta levo i desno od centra - tačke umetanja.
Tačka umetanja se nalazi na osnovnoj liniji teksta.
Garage Bottom Left (nadole i ulevo) Tekst je poravnat ulevo. Tačka umetanja se nalazi ispod
donjeg kraja najnižeg slova. Kod nekih fontova tačka
umetanja se nalazi tačno u visini donjeg kraja najnižeg
slova.
Bottom Center (nadole i Tekst je centriran horizontalno. Tačka umetanja se nalazi
Garage
centrirano) ispod donjeg kraja najnižeg slova.
Garage Bottom Right (nadole i udesno) Tekst je poravnat udesno. Tačka umetanja se nalazi ispod
donjeg kraja najnižeg slova.
Savet U koliko zn a te sk ra će n ic u im e n a o p cije za p o ra v n av an je koju želite da iskoristite, u pišite je na

zah tev za u n o s Speci fy start point. of text or [Justi fy/Styi e]: (Zad ajte početnu
tačku za isp isiv a n je teksta rli o d a b e rite o pciju .,.). Ako o d a b e re te n ek u od o pcija za centriranje
ili za p o ra v n a v a n je teksta u d e sn o , tekst n e ć e biti isp ravno po ravnat sve dok po drugi put ne
p ritisn ete taster Enter, a u k o m a n d n o j liniji se ne prikaže za h te v za u n o s nove k o m an d e.
6
280 Deo If ♦ Crtanje u dve dimenzije
Podešavanje visine slova

PodeŠavanje visine teksta je prilično jednostavno. Podrazumevana vrednost visine tek-
sta je 0.2 jedinice, aii to ne mora uvek da odgovara. Ono o čemu uvek treba da razmi-
šljate jeste razmera crteža. Ako crtate kuču i nameravate da je odštampate na ploteru
u razmeri 1"=8’ (1=96), onda visinu teksta morate da podesite tako da on bude čitljiv
i kada se crtež umanji.
Na primer, ako želite da tekst bude visine 0.2 jedinice, a razmera crteža je 96, onda
tekst treba da bude visok 19.2 inča (0.2 x 96). S druge strane, ako crtate veoma mali
objekat, kao što je kompjuterski čip, pa je razmera 0.10, onda tekst treba da je visine
0.02 inča. Tekst kota na slici 13-2 visok je pet inča, ali se u razmeri 64 prikazuje kao da je
visok 5/64 inča.
AutoCAD izračunava visinu teksta u tekućim jedinicama. Većina programa za

obradu teksta računa visinu fonta u tipografskim tačkama. Tipografska tačka iznosi
1/72 inča. Stoga je tekst veličine 12 tačaka, koji je uobičajen kod većine poslovnih
pisama, visok oko 0.17 inča. Podrazumevana vrednost visine od 0.2 inča (ukoliko za
jedinice koristite inče) odgovara visini teksta od preko 14 tačaka, što je uglavnom
pogodno za natpise na crtežu. (Crtež obično ne posmatrate iz takve blizine kao pismo,
pa sasvim odgovara ako je tekst krupniji.)
Podešavanje ugla rotacije

Poslednji zahtev za unos komande DTEXT odnosi se na ugao rotacije. Ovaj ugao se
odnosi na liniju teksta u celini, a ne na pojedinačna slova. Tekst, odnosno slova, možete
i da iskosite - AutoCAD to naziva nagnut tekst (engl. obliqued text) - komandom STYLE
o kojoj govorim u nastavku poglavlja. Slika 13-3 prikazuje tekst rotiran za 315 stepeni.
Upisivanje specijalnih znakova i formatiranje

Komanda DTEXT ne podržava istu vrstu opcija za formatiranje koje su na raspolaganju
kod teksta u pasusima (o čemu cemo govoriti u nastavku poglavlja). Zbog toga morate
da koristite naročite kodove da biste u tekst uneli specijalne znake ili ga formatirali. Ovi
kodovi su navedeni u tabeli 13-2. Oni rade samo sa AutoCAD-ovim standardnim fonto-
vima. Na TrueType fontove (iz Windowsa) ili PostScript fontove oni nemaju uticaja.
Tabela 13-2 Kodovi za spedjalne znake u AutoCAD-ovim fontovima

K čd Rezultat
%%o Uključuje/isključuje režim „nadvlačenja" teksta
%%u Uključuje/isključuje režim podvlačenja teksta
%%ć Upisuje simbol stepena (°)
%%p Upisuje simbol tolerancije (±)
%%c Upisuje sim bol za kotiranje prečnika kruga ("fi" =0)
Slika 13-4 prikazuje tekst u kome su primenjeni neki od ovih simbola, zajedno sa
kodovima kojima je takav tekst dobijen.
Slika 13-4: S p ecijaln i znaci i
fo rm atiran je uz A u to C A D -o ve fontove.
Na CD-4L C rtež a l3 -a .d w g koji se koristi u n ared n o j vežbi u n o še n ja teksta k o m a n d o m DTEXT, nalazi se

0 ' na ko m p ak t disku AutoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: unošenje teksta komandom DTEXT

1. Otvorite crtež a b l3 -a dwg sa kompakt diska.
2. Snimite crtež u svoj direktorijum A u to C A D B ib lija pod imenom a b l3 -l.d w g . On
predstavlja osnovu kupatila i prikazan je na slici 13-5. Proverite da li je uključen
režtm OSNAP. Za stalne OSNAP markere odaberite krajnje, središnje i presečne
tačke.
3. Iz menija odaberite komandu Dravv O Text o Single Line Text. Sledite zahteve
za unos:
Current text style: (Tekući stil teksta) "ROMANS" Text height:
(Visina teks ta ) 0' -4 1/2"
Specify start point of text or [Justify/Style]: (Zadajte početnu
tačku z a ispisivanje teksta i1i odaberite opciju...) P n ' t i s n i t e
desni t d s t e r miša i i z pr i r uč nog menija odaberi t e o p c i j u J u s t i f y .
Enter an option (Odaberite opciju)
[A1i gn/Fi t/Center/Middle/Right/TL/TC/TR/ML/MC/MR/BL/BC/BR]:
P r i t i s n i t e desni t a s t e r miša i i z pr i r uć nog menija odaberi t e BC.
Specify bottom-center point of text: (Zadajte donju centralnu tačku
za poravnanje teksta) S l u ž e ć i se s r e d i š n j i m OSNAP markerom,
i z a b e r i t e tačku (D prems s l i c i 13-5.
Specify rotation angle of text <0>: (Zadajte ugao rotac^je teksta)
J z a b e r i t e k r a j n j u tačku kod ©.
Enter text: (Unesite tekst) 2-0 J
Enter text: J
4. Započnite ponovo komandu DTEXT. Sledite zahteve za unos:
Specify start point of text or [Justify/Style]: P r i t i s n i t e đesni
t a s t e r miša i i z pr i r uć nog menija odaberi t e n p c i j u J u s t i f y .
Enter an option (Odaberite opciju)
[A1 ign/Fi t/Cen te r/Mi dd1e/Ri gh t/TL/'TC/TR/ML/MC/MR/BL/BC/B Rj:
P r i t i s n i t e desni t a s t e r miša i odabe r i t e o p c i j u Middle.
Specify middle point of text: (Zadajte središnju tačku teksta)
I z a b e r i t e tačku ® prema s l i c i 13~S. (Ovu tačku ne morate da
i zaberet e tačno. )
Specify rotation angle of text <45>: 0 J
Enter text: %%UMASTER BATH J
Enter text: J
5. Snimite crtež. On bi trebalo da lići na sliku 13-6.
Komanda TEXT
AutoCAD je za unošenje teksta prvobitno imao komandu TEXT. Komanda DTEXT je
novija verzija koja prikazuje slova na ekranu dok ih upisujete. Medutim, komanda TEXT
se i dalje koristi za prilagodavanje skriptova i menija (poglavlja 30 i 33), kao i za potpro-
grame u AutoLiSP-u (poglavlja 34 i 35).
* U A u to C A D -u 2 0 0 0 , k o m a n d e DTEXT i TEXT pri radu na crtežu rad e istovetno. U k o m an d n u
Novo
u 2000 * liniju m o že te da u n e se te bilo koju od njih. U skriptovim a, m en ijim a i A u to U S P p o tp ro g ram im a
o b e rad e na n ačin na koji je radila k o m a n d a TEXT - n e m a zahteva za u n o s d o d atn ih redova
teksta, tako da za svaki red teksta k o m a n d u m o rate da za p o čn e te pon o vo . Na ovaj način,
je d n a k o m a n d a im a dve fu n kcije . Im e n a o b e k o m a n d e su za d rža n a zbog ko m p atib iln o sti sa
p reth o d n im verzija m a A u to C A D -a.
Uređivanje jednorednog teksta

Kao što to biva i sa drugim objektima na crtežu, ponekad je potrebno izmeniti i tekst.
Imate dve mogucnosti da izmenite jednoredni tekst.
Jedna je komanda DDEDIT. Iz menija odaberite stavku Modify o Text. Na zahtev za
unosSelect an annotation object or [Undo]: (lzaberite natpis ili opciju...), izaberite
bilo koji tekst. Imajte na umu da je svaki red teksta koji je napravljen komandama
DTEXT ili TEXT, zaseban objekat. AutoCAD če otvoriti okvir za dijalog Edit Text u kome
će, u polju za uređivanje, biti istaknut tekst koji ste izabrali (slika 13-7). Možete odmah
početi da upisujete nov tekst umesto starog ili pritisnuti mišem mesto od kog želite da
izmenite tekst - poslužite se svim standardnim Windowsovim tehnikama za uređivanje
teksta. Pritisnite dugme OK ili pritisnite taster Enter da bi se promene koje ste uneii
izvršile, a vi se vratili crtežu.
J t P E d il T ext R C Slika 1 3 -7 : Okvir za

dijalog Edit Text.
Text
DK | Caficel I Hdp
284 Deo II ♦ Crtanje u dve dim eniije
Prednost ovog postupka je u tome što će komanda DDEDIT i datje zahtevati da

birate dodatne natpise za uređivanje, što je zgodno ako ste nameravali da odjednom
izmenite više redova teksta. Kada poželite da završite komandu, pritisnite taster Enter.
Tekst možete da izmenite i pomocu dugmeta Properties na standardnoj paleti
alatki. Izaberite tekstualni objekat i pritisnite dugme Properties, pri ćemu će se
otvoriti prozor Properties, prikazan na slici 13-8. U njemu možete da menjate ne samo
sadržaj teksta, već i sva druga moguća svojstva, uključujući sloj, vrstu i debljinu linija,
boju, tačku umetanja, poravnanje, ugao rotacije i još nekoliko drugih svojstava koja
ćete upoznati u narednom odeljku o stilovima za tekst. Na ovaj način možete da
menjate sadržaj samo jednog tekstualnog objekta.
S lik a 1 3 -8 : Okvir za d ijalog M odify Text o m o g u ću je
jte x t
da na je d n o m m estu m e n ja te sva svojstva teksta,
3 v j
ukljuČujući i njeg o v sad ržaj.
Alphabetic Categaized
[General
Color ■ ByLayer
Layer NOTES
Lnetvpe ----------- ByLayer
Linetype scale 1,0000
Plot sty1e ByLayer
Lmetveight ----------- ByLayer
Hyperbnk
Thickness 0"
EJ T e x t
Contents sunken tub
5ty)e ROMAN5
Justrfy Left
Height 4 1/Z"
Ftotation 0
Width factor 1.0000
Obliquing 12
Text alignmerit X
Text algnment V
Text alignment Z
Ej Q e o m e tr y
Position V . 17’-9 7/8
Positron Y 2' - 2"
Position Z 0"
0 M is c
Upside down No
Backvrard No
Dva potprograma za uređivanje teksta na kompakt disku

AutoCAD 2000 Biblija
K o m p a k t d isk koji se d o b ija uz ovu knjigu sad rži dva p o tp ro g ram a za u re đ iva n je teksta:
♦ Po tp ro g ram C a s e m e n ja slo va je đ n o re đ n o g teksta u velik a, m a la ili m e ša n a . Potražite ga
u d ire kto riju m u \S o ftw a re\C h a p l3 \C a se,
♦ Potp ro g ram S d tex t m e n ja veličin u v iše te kstu aln ih o b jek a ta koristeći tačku u m e ta n ja kao
p o lazn u . Potražite ga u d irekto riju m u \Softw are\Chap 13\Sdtext,
NaCB-» C rtež a \3-b.dwg koji se koristi u n a re d n o j vežbi u ređivanja teksta nalazi se na kom pakt disku
A utoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: uređivanje teksta

1. Otvorite crtež a b l3 -b .d w g sa kompakt diska.
2. Snimite crtež u svoj direktorijum A u to C A D B ib lija pod imenom abI3-2.dw g. On
predstavlja vazdušno-vakuumski ispusni ventil (slika 13-9).
Slika 13-9: V azd u šn o -v a k u u m sk i isp u sn i ventil.

Zo o v a j c rte ž z a h v a lju je m a r g o n iz a c iji A rm y C o r p s o f E n g in e e rs
3. Iz menija odaberite stavku Modify O Text. Na zahtev za unos Sel ect an annota -
tion object or [Undo]: (Izaberite natpis ili opciju...). izaberite tekst 1/2” PIPJNG.
Otvoriće se okvir za dijalog Edit Text. lstaknite broj 1/2 i upišite 3/8. Pritisnite
dugme OK. AutoCAD ce promeniti tekst. Pritisnite taster Enter da biste komandu
završili.
4. Pritisnite dugme Properties na paleti svojstava objekta (Object Properties).
U prozoru Properties pritisnite dugme Quick Select. U okviru za dijalog Quick
Select, sa padajuće liste Object type odaberite stavku Text. Izaberite svojstvo
Thickness (debljina), jer je primenljivo na sav tekst, i u polje Value upišite 0 J.
Pritisnite dugme OK. AutoCAD će izabrati sve tekstualne objekte na crtežu.
5. Odaberite stavku Layer. Sa padajuće liste slojeva odaberite stavku TEXT. Odabe-
rite stavku Color. Sa padajuće liste boja odaberite stavku ByLayer. Sav tekst će
sada biti na sloju TEXT ispisan bojom ByLayer. Pritisnite dvaput taster Esc da
biste uklonili čvorove i pogledali šta ste uradili.
6. Ako želite, pritisnite dugme za zatvaranje prozora Properties da biste ga zatvo-
rili. Snimite crtež.
286 Deo [f ♦ Crtanje u dve ditnenzije
O stilovim a za tekst
Razume se da ne želite da uvek koristite AutoCAD-ov standardni font. AutoCAD omo-
gućuje da napravite stilove za tekst koji će vam pružiti punu kontrolu nad vrstom fonta*
njegovim stilom (polucrn, kurzivan ili oba), širinom slova, uglom nagiba i visinom
slova. Tekst možete da ispišete i izvrnuto (kao odraz u ogledalu), naopako i vertikalno.
(Vertikalan tekst možete ponekad da vidite na riknama, to jest hrbatima knjiga. On teče
odozgo nadole, umesto sleva udesno.)
Stilovi za tekst unekoliko liče na slojeve, o kojima ste naučili u poglavlju 11. Kao i
sloj, svaki stil za tekst:
♦ ima svoje ime i više svojstava;
♦ Čuva se sa crtežom;
♦ može po potrebi da postane tekući;
♦ može da promeni ime i da bude obrisan.
Definisanje stilova za tekst je deo uobičajenog postupka podešavanja crteža. Stilove
za tekst možete da uključite u svoje šablone crteža.
A utoC A D sadrži dve vrste fontova - o rig in aln e .shjrfon to ve, n ap ravljen e p o m o ću A utoCA D -ovih
datoteka sa o b licim a, i TrueType fontove, ko je koristi v ećin a W in d o w so vih aplikacija. U
poglavlju 32 naći ćete uputstva za p ravljen je so p stv en ih fontova.
Nov stil za tekst

Ako želite da definišete nov stil za tekst, onda iz menija odaberite stavku Format o Text
Style, čime ćete započeti komandu STVLE i otvoriti okvir za dijalog Text Style, prikazan
na slici 13-10.
â> Texl 5tyle Slika 13-10: Okvir za

dijalog Text Style.
^tjteNarne
|SIMPLEX Ei B*1- I BanOTe.. if^ Caocrt
Font -3M.
Foot ForrtStê1 Hesflhp
] $ ■ amplen sh* ~n r ~ 3 f
Dt/ff' -■
r Font
Effocit:
r UpSKtSftottM yîdthFictoi.
r Bocfcwafcb fftioueAnê |o
r êrtiooi
Pritisnite dugme New da biste otvorili okvir za dijalog New Text Style, prikazan na
slici 13-11. Upišite ime svog novog stila i pritisnite dugme OK. Ime može da sadrži do
255 znakova, uključujući i razmake. AutoCAD će vas vratiti u okvir za dijalog Text Style
u kome treba da definišete novi stil.
Lo’New Tent Style Slika 1 3 -1 1 : Okvir za d ijalog N e w Text Style.
' Sljte Neme: jBSSl OK |

C«icel
Font
U odeljku Font okvira za dijalog Text Style zadajete font, njegov stil i visinu slova. Priti-
snite strelicu padajuće liste Font Name da biste videli spisak fontova. Fontovi koji
ispred imena imaju ikonicu sa dvostrukim T predstavljaju TrueType fontove. Ostali fon-
tovi su AutoCAD-ovi sopstveni fontovi. AutoCAD-ovi fontovi su definisani u datoteci sa
oblicima čiji je nastavak imena .shp. Radi bržeg pristupanja, (ontovi su prevedeni u
mašinski kod i smešteni u datoteku čije se ime završava nastavkom ,shx.
A rchfont je arhitekto n ski font koji o p o n a ša tekst pisan ruko m . Pronaći ćete ga u direktorijum u
\Softw are\Chap 13\Archfont.
Pritisnite odgovarajući font na listi da biste ga odabrali. U odeljku Previevv mozete

da vidite kako on izgleda. Odeljak Preview ima i polje za upisivanje. Upišite u njega
nekoliko slova, a zatim pritisnite dugme Preview da biste videli kako baš ta slova
izgledaju u odabranom fontu.
U direkto riju m u \Sam ples, A utoC A D sad rži crtež truetype.dwg. Na n je m u se nalazi a b e ced a
isp isa n a svakim TrueType fo n to m koji postoji u A u to C A D -u .
Ako font koji ste odabrali podržava razne stilove ispisa, npr. polucrn ili kurziv, onda
sa padajuće liste Font Style možete da odaberete i jedan od raspoloživih stilova.
Nijedan od AutoCAD-ovih fontova ne podržava ove stilove, ali mnogj TrueType fontovi
ih podržavaju.
Upišite visinu slova za font. Ne zaboravite pri tome da uzmete u obzir i razmeru
crteža.
2a visinu slova možete da upišete vrednost nula ukoliko Želite mogućnost da
menjate visinu slova unutar tog stila. Ako je visina slova nula, AutoCAD će, kad god
započnete komandu DTEXT ili TEXT, zahtevati da unesete visinu slova.
Efekti
U odeljku Effects možete da zadate orijentaciju, faktor širine i ugao nagiba za stil teksta.
Standardna širina slova je 1. Kada zadate manji broj, slova će biti sabijena, a veći
faktor širine će ih razvući (slika 13-12).
r , ... , „ I___| /-v , , c - : r-, S lik a 1 3 -1 2 : Tekst ispisan uz

Faktorstrine= 1.5 D e a r i n O M O U S I R O ... ,
razlicit faktor sirine slova,
Faktor širine= .8 Beoring Housing
Ugao nagiba se odnosi na pojedinačna slova. Obično se koristi za postizanje efekta

kurziva. Naravno, ne morate da naginjete slova ukoliko koristite TrueType fontove koji
podržavaju kurziv.
Ugao nagiba slova u AutoCAD-u definiše se na drugačiji način nego za druge njegove
objekte. Uspravna slova - dakle, normalan tekst - imaju nagib nula. Pozitivan ugao
nagiba naginje tekst udesno - tipično za kurziv. Negativni ugao nagiba naginje tekst
ulevo. Slika 13-13 prikazuje tekst sa pozitivnim i negativnim uglom nagiba.
288 D60 II ♦ Crtanje u dve dimenzije
Slika 13-13: Tekst isp isa n

Ugao nagiba = -10 B e a rm g U ousm g
različitim n a g ib o m slova.
Ugao nagiba = 10 Bearing Housing
Imate mogućnost da tekst ispišete izvrnuto - Backwards (kao odraz u vertikalnom

ogledalu) ili naopako - Upside đown (kao odraz u horizontalnom ogledalu). Neki fon-
tovi dozvoljavaju i vertikalan (Vertical) ispis (odozgo nadole). Slika 13-14 prikazuje po
jedan primer takvih ispisa. Odgovarajući efekat postižete kada pritisnete polje uz ime
efekta.
S lik a 1 3 -1 4 : V ertikalno, izvrnuto

i n ao p ako ispisan tekst.
Posto dovršite definisanje svog stila za tekst, pritisnite dugme Apply da bi postao
tekući stil. Pritisnite dugme Close da biste se vratili u crteŽ.
Preimenovanje i brisanje stilova za tekst

Stilu za tekst veoma lako možete da promenite ime jli da ga izbrišete. Da biste mu
promenili ime, započnite komandu STYLE, čime ćete otvoriti okvir za dijalogText Style.
Pritisnite dugme Rename i otvoriće se okvir za dijalog Rename Text Style (slika 13-15).
On se koristi kao i okvir za dijalog New Text Style.
S lik a 1 3 -1 5 : Okvir za dijalog R e n a m e Text Style.
Ako želite da izbrišete stil za tekst, odaberite ga na padajućoj listi Style Name u
okviru za dijalog Text Style, a zatim pritisnite dugme Delete. AutoCAD će zahtevati da
potvrdite svoju odluku. Pritisnite dugme Yes i sti) za tekst će biti izbrisan. Nećete moći
da izbrišete stil teksta koji se trenutno koristi.
N aco ^ C rtež a b l3 -b .d w g koji se koristi za n ared n u v ežb u pravljenja stilova za tekst nalazi se na
, .© ko m p akt disku AutoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: definisanje stilova za tekst

1. Otvorite crtež ab!3 -b .d w g sa kompakt diska.
2. Snimite crtež u svoj direktorijum A u to C A D Bibtija pod imenom ab!3-3.dw g.
Poglavtje 13 ♦ Rad sa tekstom 289
3. Iz menija odaberite stavku Format o Text Style da biste otvorili okvir za dijalog
Text Style. Pritisnite dugme New. U okviru za dijalog New Text Style upišite
Notes, zatim pritisnite dugme OK.
4. Sa padajuđe liste Font Name odaberite font rom ans.shx. U polju Height promenite
visinu slova na 1/16". U polju Width Factor izmenite faktor širine slova na .95.
U polje Oblique Angle za ugao nagiba slova upišite vrednost 10. Pritisnite dugme
Apply da bi novi stil postao tekuci. Pritisnite dugme Close.
5. Započnite komanđu DTEXT. Na zahtev za unos Speci fy start point of text
or [Justi fy/Styl e]: (Zadajte početnu tačku za ispisivanje teksta ili odaberite
opciju...), izaberite početnu tačku u donjem levom uglu crteža. Na zahtev za unos
Specify rotation angle of text <0>: (Zadajte ugao rotacije teksta...), priti-
snite taster Enter. Na zhtev za unos Enter Text: (Unesite tekst), upišite Note:
Not drawn to scale J. Pritisnite ponovo taster Enter da biste komandu završili.
6. Snimite crtež. Trebalo bi da odgovara slici 13-16. Ako nameravate da radite i sle-
deću vežbu, ostavite crtež na ekranu.
- 1 / 2 ” PIPING
AIR AND VACUUM RELEASE VALVE
N o te : N o t d ro w n to s c c ie N.T.S.
Slika 13-16: U n eli ste tekst koristeći n o v s til.
Menjanje stila za tekst

Kada želite da izmenite određeni stil, iz menija odaberite stavku Format O Text Style.
Zatim sa padajuđe liste Style Name odaberite stil za tekst koji želite da izmenite. Izmene
unosite na način koji ste koristili pri pravljenju stila. Potom pritisnite dugme Apply, a
na kraju dugme Close. AutoCAD de regenerisati crtež i izmeniti sav tekst zasnovan na
stilu koji ste upravo izmenili. Ovaj postupak je modno sredstvo za menjanje izgleda tek-
sta na vašem crtežu.
Napomena N a ia lo s t, sa m o se iz m e n e fonta i njeg o ve o rijen tacije (izvrnut, n ao p ak ili vertikalan)
o d ražavaju na p o sto jeći tekst. O sta le izm en e , kao što je faktor širin e, ugao nagiba i visina
X slo va, n e m a ju efekta. M eđu tim , nov tekst koji n a d a lje u p isu je te , prihvatiće sv e izm e n e stila.
Da biste postojećem tekstu promenili stil, pritisnite dugme Properties na paleti

svojstava objekta i izaberite tekst. U prozoru Properties odaberite nov stil za tekst sa
padajuce liste Text Style.
Kako da određeni stil postane tekući

Tekuđi stil možete da odaberete onda kada započnete neku od komandi za rad sa tek-
stom. Ako započnete komandu DTEXT ili TEXT, AutoCAD će prikazati zahtev za unos
Specify start point of text or [ Justi fy/Styl e]: (Zadajte početnu tačku za ispi-
sivanje teksta ili odaberite opciju...). Pritisnite desni taster miša i iz priručnog menija
odaberite opciju Style. AutoCAD če prikazati tekuči stil i visinu slova, a zatim i zahtev
zaunosEnter style name or [?] <Notes> : (Unesite ime stila ili odaberite opciju...).
Ukoliko znate ime stila koji želite da upotrebite, upišite ga i pritisnite taster Enter.
AutoCAD če ponoviti zahtev za unos Speci fy start point of text or [Justify/
Styl e]:. MoŽete da odaberete opciju Justify ili da izaberete početnu tačku da biste
nastavili komandu.
Ukoliko ne znate ime stiia koji želite da upotrebite, pritisnite desni taster miša i iz
priručnog menija odaberite opciju ?. AutoCAD če odgovoriti zahtevom za unos Enter
text style(s) to list <*> (Unesite stil(ove) teksta...). Pritisnite taster Enter i Auto-
CAD če izlistati sve stilove za tekst, zajedno sa njihovim svojstvima, a zatim ponoviti
zahtev za unos Speci fy start point of text or [Justi f.y/Styl eJ:. Evo primera
spiska stilova:
Text styles:
Style name: "Notes"- Font files: ronians.shx
Height: O'-O 1/8" Width factor: 0.950000 0bliquing angle: -10
Generation: Normal
Style name: "R0MANS" Font fi’es: C:\ACADWIN\F0NIS\R0MANS.SHX
Fleight: O’-G 1/8" Width factor; 1.000000 Obliqu'ng angle: 0
Generation: Normal
Style name: ”SIMPLEX" Font files: simplex.shx
Fieight: O'-O 1/8" Uidth factor; 1.000000 0bliquing angle: 0
Generation: Normal
Style name: "S'ANDARD” Font files: txt
Height: 0 '- 0 13/64" Width factor: 1.000000 0b1iquinq angle: 0
Generation: Normal
Ako želite da promenite tekuči stil, pritisnite desni taster miša i iz priručnog menija
ponovo odaberite opciju Style, a zatim upišite ime stila sa Liste koju ste prethodno
prikazali na ekranu. Posle toga možete da odaberete opciju Justify ili da izaberete
početnu tačku za ispisivanje teksta.
Ako započnete komandu MTEXT, otvoriče se editor za uređivanje pasusa teksta
(Multi)ine Editor), o kome čemo govoriti u narednom odeljku. Pritisnite jezičak kartice
Properties i u njoj sa padajuče liste Style odaberite stil koji želite.
Uvoženje stila za tekst

Kao što je objašnjeno u poglavlju 11, posredstvom AutoCAD-ovog centra za projek-
tovanje, u crtež možete da uvozite različite karakteristike drugih crteža. Ako Želite da
na taj način uvezete stil za tekst, uradite sledeće:
1. Pritisnite dugme AutoCAD DesignCenter na standardnoj paleti alatki i otvoriće se
AutoCAD-ov centar za projektovanje.
2. Pronađite u levom oknu prozora crtež sa stitom teksta koji želite da uvezete.
3. Pritisnite dvaput ikonicu crteža ili pritisnite znak plus pored njegovog imena.
4. Da biste otvorili listu stilova za tekst, pritisnite dvaput ikonicu stilova za tekst,
bilo u levom, bilo u desnom oknu prozora.
5. Pritisnite dvaput ikonicu stila za tekst da biste uvezli stil u svoj crtež.
6. Pritisnite dugme za zatvaranje prozora DesignCenter.
CP* Crtež ab I3 -3 ,d w g koji se koristi u sledećoj vežbi menjanja stilova a tekst nalazi se u direkto-
2
rijumu Results na kompakt disku AutoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: menjanje stilova za tekst

1. Ako je crtež abl3-3.dw g ostao otvoren iz prethodne vežbe, nastavite da ga kori-
stite i u ovoj. Ukoliko to nije slučaj, otvorite ga iz direktorijuma./?esu//s na kompakt
disku.
2. Snimite crtež u svoj direktorijum A u to C A D B iblija pod imenom abl3^1.dw g.
3. Beleška u donjem levom uglu crteža napisana je stilom Notes. Iz menija odaberite
stavku Format o Text Style. U okviru za dijalog Text Style najpre se uverite da se
u polju Style Name nalazi ime stila NOTES, a zatim sa padajuce liste Font Name
odaberite font italic.slvc. Pritisnite najpre dugme Apply, a zatim dugme Close.
4. AutoCAD će regenerisati crtež i promeniti font kojim je pomenuta beleška
ispisana.
5. Snimite crtež.
P ravljen je teksta u p a su sim a

Ako treba da upišete duži tekst, onda cete to teže izvesti komandom za pravljenje jed-
norednog teksta. Glavni njen nedostatak je što ne možete da koristite prelom reda da
biste postigli poravnanje teksta uz desnu marginu. Višeredni tekst (koji se naziva i tekst
u pasusima) rešava ovaj problem, a nudi i dodatne opcije za formatiranje. Ceo pasus
teksta u više redova predstavlja jedan objekat.
Prozor editora koji se koristi za uredivanje teksta u pasusima podseća na Windows-
ove programe za obradu teksta - a u AutoCAD-u 2000 može mu se menjati i veličina.
Prozor ovog editora možete da koristite kako za unos, tako i za uređivanje teksta, a i za
menjanje njegovih svojstava.
Korišćenje editora za tekst u pasusima

Da biste napisali pasus teksta, pritisnite dugme za višeredni tekst (Multiline Text)
L— na paleti alatki za crtanje (Draw). Time ćete započeti komandu MTEXT. AutoCAD
će vas obavestiti o tekućem stilu za tekst i visini slova. Na primer:
Current text style: ROMANS. Text height: 4 1/2"
AutoCAD prikazuje zahtev za unos Speci fy fir s t corner: (Zadajte prvi ugao).
Zadajte jedan ugao okvira koji ograničava prostor pasusa. Na zahtev za unos Speci fy
opposite corner or [Height/Justify/ Line spacing/Rotation/Style/Width]:
(Zadajte suprotni ugao ili odaberite opciju...), zadajte suprotni (po dijagonali) ugao
okvira. Možete da odaberete i neku od opcija da biste zadali svojstva teksta pre nego
što ga unesete. Ove opcije su, međutim, kako će kasnije biti objašnjeno, na raspola-
ganju i u editoru koji će se otvoriti pošto definišete okvir za pasus. Editor za tekst u
pasusima je prikazan na slici 13-17.
Tekst unesite u veliki okvir editora. Ovaj editor će prelomiti red teksta kada proceni
da ste stigli do desne granice okvira za tekst koji ste zadali na crtežu. Iako ste okvir za
tekst definisali kao pravougaonik koji ima četiri strane, AutoCAD će se pri prelamanju
redova pridržavati samo njegove Širine, tj. leve i desne margine teksta. Ako u editor
unesete više teksta nego što može da stane u okvir za tekst, AutoCAD će tekst pomerati.
Prozor editora možete da povećate kada povučete naniže njegovu donju ivicu.
^ s ’Mulliline Texl Editor R Đ
; charadei piopeities. Ln 1 Cd 1
Slika 1 3 -1 7 : K artica C h a ra cte r editora v iše re d n o g teksta (M ultilin e Text Editor).
Automatsko pravljenje razlomaka

Koristeci sistem sličan onom koji je ranije opisan za unošenje specijalnih znakova
komandama DTEXT i TEXT, imate dodatnu mogucnost da automatski upisujete
razlomke (engl. stacked fractions ) i tolerancije.
V A u to m atsko u n o š e n je razlo m ak a po prvi put se po javlju je u A u to C A D -u 2 0 0 0 . R anije ste
Novo
u 2000 ' m orali da u p išete b ro je ve koji o d ređ u ju razlo m ak, da taj tekst izab erete, a o n d a da pritisnete
p rek id a č S ta c k /U n sta c k na kartici C haracter. R a zlo m k e jo š uvek m o žete da u p isu jete na taj
n ačin.
Otvorite editor teksta u pasusima, pritisnite jezičak kartice Character, a zatim

sledite postupak:
1. Upišite brojilac (iii tekst koji žeiite na njegovom mestu).
2. Upišite kosu crtu (/) da biste napravili razlomak čija je razlomačka crta pred-
stavljena horizontalnom linijom (slika 13-18).
/it’ Multitine Tent Editoi

Sltka 13-18: R a zlo m a k m o žete
da u p išete na tri n ačin a.
Ghatactei j Piopeitie* ] Lane Spacing j Firtd/Repbcre j
j^ Tk( 3 [0 2000 U j )
3
Uneto kao 3/8
B '
3/ Uneto kao 3#8

/B*
3 Uneto kao 3 A 8
8 *
3. Upišite znak tarabe (#) da biste dobili razlomak čija je razlomačka crta pred-
stavljena kosom crtom (slika 13-18).
4. Upišite simbol karet (A) da biste dobili format razlomka za označavanje tole-
rancije, koji izgleda isto kao i razlomak sa horizontalnom crtom, ali bez nje
(slika 13-18).
5. Upišite imenilac.
6. Upišite razmak (ili neki drugi znak koji nije broj). AutoCAD đe otvoriti okvir za
dijalog AutoStack Properties, prikazan na slici 13-19.
l^r’ AutoSlack P iop eities Q ESI S lik a 1 3 -1 9 : Okvir za dijalog

A uto Stack Properties
D o yog n a rt to aulom a6cs% > sta ck tha
yjy. amd xr'i> a s jio u tjipe'’ o m o g u ć u je da upravljate
A u to C A D -o vim au to m atsk im
f? EnabteAiioStackrg
u p isivan jem razlo m aka.
P flsmove teadirigbSsmk. 1ii becomeil hj
Specifji bow"s/y'1ihoutct rtack.
C Comvett it to a cjlaoorsaJ ftactem
f* Cgrrverlittoatortzortattiacfiofi
f ~ D o ti* thcnv thts ria lo g <5Qan aKvđVJ uve

thece le ttm gi
OK | Caricet j
7. Izmenite parametre i pritisnite dugme OK. AutoCAD ce ispisati razlomak.

Evo kako se koriste opcije u okviru za dijalog AutoStack Properties:
♦ Uklonite potvrdu opcije Enable AutoStacking da biste onemogučili automatsko
ispisivanje razlomaka.
♦ Uklonite potvrdu opcije Reroove leading blank, ukoliko želite da zadržite razmak
između celih brojeva i razlomaka.
♦ Opredelite se da li želite da kosa crta napravi razlomak sa horizontalnom ili sa
kosom razlomačkom crtom. Vaša odluka neče uticati na znak funte i simbol karet.
Ako želite da kosa crta proizvede razlomak sa kosom razlomačkom crtom (što bi
imalo više smisla), nečete imati mogućnost automatskog ispisivanja razlomka sa
horizontalnom razlomačkom crtom.
♦ Potvrdite opciju Don't show this dialog again; always use these settings da biste
isključili pojavljivanje okvira za dijalog svaki put kada unesete razlomak.
♦ Pritisnite dugme OK da biste upisane brojeve pretvorili u razlomak ili dugme Can-
cel da bi brojevi zadržali prvobitni oblik.
AutoStack radi samo sa brojevima neposredno ispred i iza kose crte, znaka funte
i simbola karet. U sledećem odeljku izneću uputstva kako da kao razlomak prikažete
i druge znake.
Kartica Character
Na kartici Character editora za tekst u pasusima možete da formatirate tekst. Na paleti
alatki imate sledeće opcije:
♦ Font: izaberite bilo koji font sa padajuće liste fontova.
♦ Height: upišite novu visinu slova ili visinu slova odaberite sa padajuće liste.
♦ Bold: ako odabrani font podržava polucrn ispis, izaberite tekst i pritisnite dugme
Bold.
♦ Italic: ako odabrani font podržava kurziv, izaberite tekst i pritisnite dugme italic.
294 Deo II ♦ Crtanje u dve đtmenzije
♦ Underline: izaberite tekst i pritisnite dugme Underline.

♦ Undo: poništava prethodnu operaciju.
♦ Stack/Unstack: prekidač za uključivanje i isključivanje ispisa razlomaka. Ovom
opcijom možete da predstavite kao razlomke znake koji nisu brojevi, a ne nalaze
se neposredno ispred, odnosno neposredno iza tri AutoStack simbola (kose crte,
znaka funte i kareta). lzaberite tekst i pritisnite ovaj prekidač.
♦ Text Color: odaberite boju ByLayer i)i bilo koju drugu boju sa padajuče liste.
♦ Symbol: upisuje simbol stepena, plus/minus ili ,,0“(simbol prečnika). Pritiskom
na dugme Other dodatno otvarate Windowsovu mapu znakova (Character Map),
odakle možete da izaberete bilo koji simbol. Samo na mapi pritisnite željeni sim-
bo), zatim dugmad Select, Copy i Close. Pošto se vratite u editor teksta, pritisnite
tastere Ctr)+V da biste simbol uneli u tekst.
Osim dugmadi na paleti alatki, možete da pritisnete i dugme Import Text da biste
otvorili okvjr za dijalog Open (prikazan na slici 13-20), gde čete za uvoz moći da oda-
berete datoteku sa tekstom (.txt) i)i sa formatiranim tekstom (.rtf). Pronađite datoteku,
odaberite je, a zatim pritisnite dugme Open. AutoCAD će tekst iz nje uneti u prozor edi-
tora. 0 drugim tehnikama uvoženja teksta biće govora u nastavku ovog poglavlja.
Open Slika 1 3 -2 0 : U okviru za dijalog

O p e n m o že te da o d ab e re te
L o o k irt [ r S Desktop
datoteku za u v o že n je u crtež.
J & My Computei
S ( M y Bnefcase
! gŽShoitcut to CD-RDM 0i$c
! £ Shoitcut to đotl
File come
Fiteš a( Jype Cercel
Napomena Po tp un o form atirani tekst (R ich Text Form at) čuva fo rm atiran je pri p ren o su iz je d n e u drugu
aplikaciju. D o k u m en ti sa čistim teksto m ne čuvaju fo rm atiran je.
Kartica Properties
Na kartici Properties možete da zadate stil za tekst, poravnanje, širinu pasusa i rotaciju
Vrednosti ovih parametara važe za pasus kao celinu. Tekst koji ste uneli u prozor edi-
tora biće vidljiv, tako da ćete moći da proverite rezultat formatiranja (izuzev za rota-
ciju). Stilovi za tekst, poravnanje i rotacija već su objašnjeni. Sirina se odnosi na širinu
pasusa, a ne na širinu pojedinih znakova. Kada je širina jednaka nuli, nema prelamanja
redova - dobijate jediostven red teksta.
Kartica Line Spacing

Na ovoj kartici možete da zadate prored između redova teksta pasusa.
Novo ' Lin e S p a cin g je svojstvo prvi put v iđ e n o u A u to C A D -u 2 0 0 0 . M o g u ćn o st zad avan ja proreda
užoofl ko risn a je kada tekst treb a da u m e tn e te u zaglavlje ili tab elu čija je veličin a u n ap red zadata.
Najpre treba da izaberete način primene proreda (Exactly iii At least). Opcija
Exactly (tačno) uvek razmiče redove tačno onako kako ste zadali. Opcija At least
(barem) automatski podešava razmak između redova rukovodeđi se veličinom najve-

ćeg znaka. Upotrebite ovu drugu opciju kada unutar reda teksta imate promenljivu
visinu znakova - da najveći znakovi ne bi bili sabijeni.
Potom zadajte prored. Padajuća lista nudi tri mogućnosti: Single (običan prored),
1.5 Lines (prored 1.5) i Double (dvostruki prored), ali vi možete da upišete i druge vred-
nosti. Najvažnije je što možete da upišete apsolutnu vrednost proreda u dužinskim jedi-
nicama, na primer, vrednost 0.5. Kada upišete vrednost koja ne postoji, AutoCAD će je
staviti na listu. Prored možete da zadajete i u broju redova - samo upišite jedno ”x" iza
broja. Na primer, za trostruki prored upišite 3x.
Kartica Find/Replace
Karticu Find/Replace iskoristite kada želite da pronađete ili da zamenite određeni tekst.
Komande rade slično komandama Find i Replace u programima za obradu teksta. Ako
tražite tekst kod koga je bitan ispis velikim i/ili malim slovima, potvrdite opciju Match
Case. Ako pretragu želite da ograničite samo na traženje celih zadatih reči, potvrdite
opciju Whole Words. Na primer, ako ste zadali reč and, potvrdite ovu poslednju opciju
da program ne bi pronalazio reči kao što su sand ili random .
Modifikovanje teksta u pasusima

Kada treba da modifikujete tekst u pasusima, onda iz menija odaberite stavku Modify O
Text, čime ćete započeti komandu DDEDIT. AutoCAD će odgovoriti zahtevom za unos
Select an annotation object or [Undo]: (Izaberite tekst ili opciju...). lzaberite bilo
koji pasus teksta da biste otvorili editor za tekst u pasusima.
Napomena Ako, u m e sto v išered n o g , o d a b e re te je d n o re d n i tekst, n apravljen k o m a n d o m TEXT, o d n o sn o
k o m a n d o m DTEXT, A u to C A D će otvoriti okvir za dijalog E d itT e x t (slika 13-7).
Unesite izmene po želji u tekst u okviru editora služeći se tehnikama uobičajenim

kod programa za obradu teksta.
♦ Izaberite tekst i pritisnite taster Del da biste ga izbrisali, i)j odmah upišite nov
tekst koji će zameniti stari.
♦ Pritisnite mišem unutar teksta da biste na određeno mesto postavili tačku
umetanja od koje ćete početi da umećete ispravke. (Ne postoji režim „kucanja
preko” teksta.)
♦ Pomoću menija Character i Properties menjajte izgled slova i format pasusa
teksta.
Ako tekst želite da menjate služeći se karticom Character, onda ga morate najpre
istaći. Na ovaj način možete da menjate visinu slova ili font pojedinim rečima ili čak
pojedinim slovima. Kada svojstva pasusa menjate služeći se karticom Properties, onda
ne morate prethodno da ističete tekst, jer će se unete izmene ionako odraziti na ceo
pasus. Sledeće izmene ćete uočiti u samom editoru:
♦ promenu stila;
♦ levo, centralno i desno poravnanje (ali ne i gornje, središnje, odnosno donje
poravnanje);
♦ promenu širine pasusa (ukoliko ona utiče na prelamanje redova).
Efekat gornjeg, središnjeg i donjeg poravnavanja teksta moći ćete da vidite tek kada
pritisnete dugme OK i vratite se u crtež. Isto važi i za rotaciju.
Kada pritisnete desni taster miša bilo gde u okviru za uređivanje teksta, otvoriće se
priručni meni sa opcijama Undo, Cut, Copy, Paste i Select All.
x Priručni m eni koji se otvara kad a okvir ed ito ra pritisn ete d e sn im tastero m m iša im a tri nove
N»vo ' stavke: C h a n g e C a se , R e m o v e Form atting i C o m b in e P arag raph s. O p cija C h an g e C a se im a
u p o d m e n i iz koga m o že te da iza b e rete velika ili m ala slova. O p cijo m C o m b in e P arag rap h s
m o že te više p a su sa da sp o jite u je d a n . O p cija R e m o v e Form atting u klan ja polucrni, kurzivni i
p o d v u če n isp is izab ran o g teksta.
Pošto završite unošenje izmena, pritisnite dugme OK.

Pri uređivanju teksta pasusa mozete da pritisnete i dugme Properties sa palete
svojstava objekta (Object Properties) i otvorite prozor Properties. U njemu možete
da menjate sam tekst, ali i njegova svojstva (sloj, tačku umetanja itd.).
Uvoženje teksta
Kao što je ranije pomenuto, tekst možete da uvezete služeći se karticom Characters
editora teksta u pasusima. Postoje još dve mogucnosti za uvoz teksta:
♦ Datoteku sa tekstom možete jednostavno prevući i spustiti na crtež. Otvorite
Windowsov Explorer i pronađite odgovarajuću datoteku. Ona mora biti Čisto tek-
stualna (.txt) ili sa potpuno formatiranim tekstom (.rtf). Rasporedite prozore tako
da na ekranu možete istovremeno da vidite datoteku u Windowsom Exploreru
i svoj crtež. Pritisnite mišem datoteku i prevucite je na crtež. Zatvorite Explorer,
a datoteku na crtežu premestite na predviđeno mesto.
♦ Tekst iz datoteke možete da kopirate na Clipboard. Otvorite tu datoteku, izabe-
rite tekst i sa standardne palete alatki odaberite komandu Copy. Vratite se u crtež
pritiskajući dugme AutoCAD na Windowsovoj paleti poslova. Sa standardne
palete alatki izaberite komandu Paste.
\ Referenca \ V iše pod ataka o u vo žen ju teksta naći ćete u poglavlju 27.
U —" Ako trenutno radite sa editorom teksta u pasusima, onda tekst možete direktno
da unesete u njega. Pritisnite desnim tasterom miša unutar okvira za tekst i odaberite
komandu Paste (ili pritisnite tastere Ctrl+V). Uneseni tekst možete tada da formatirate.
Kada u editor uvozite dokumente sa potpuno formatiranim tekstom (.rtf), oni
moraju biti manji od 16 K.
NaCO-c D ato te ke a b l3 -c .d w g \ a b ll3 .tx t koje se koriste u n ared n o j vežbi pravljenja p a su sa teksta
n a la ze se na ko m p akt disku AutoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: pravljenje teksta u pasusima

1. Otvorite crtež a b l3 < dwg sa kompakt diska.
2. Snimite crtež u svoj direktorijum A u to C A D Biblija pod imenom abl3-5.dw g.
On predstavlja katastarski plan (slika 13-21).
3. Na paleti alatki za crtanje (Draw) pritisnite dugme za tekst u pasusima (Multiline
Text). Na zahteve za unos izaberite tačke (Đ i @, prema slici 13-21. Otvoriće se edi-
tor za tekst u pasusima. U polju Font Height izmenite visinu slova na 12.5. U okvir
za tekst editora upišite;
Containing 108.33 acres including 5.97 acres existing R.O.W. and 4.56 acres
proposed R.O.W.
4. Istaknite deo teksta „108.33“ i pritisnite dugme Underline. Pritisnite karticu Prop-
erties. Sa padajuće liste Justification odaberite stavku Middle Left. Pritisnite
dugme OK. AutoCAD će umetnuti tekst.
5. Otvorite Windowsov Explorer (Start O Programs O Windows Explorer). Pro-
nađite na kompakt disku datoteku a b l3 .tx t. Rasporedite prozore na ekranu tako
Slika 13-21: Katastarski plan.

2 a o v o j crte ž ž a h v a lju je m B illu M a id m e n tu iz firm e C a n te c h , Inc., Ferfild, A jovo.
da možete istovremeno da vidite i datoteku a b l3 .tx t u Exploreru i prozor Auto-

CAD-a. Prevucite datoteku a b l3 .tx t iz Windowsovog Explorera do tačke ® prema
slici 13-2 L Ako je potrebno, uhvatite njen čvor i prevucite je na pravo mesto.
6. Iz menija odaberite stavku Modify O Text, a zatim izaberite tekst koji ste upravo
uvezli da biste otvorili editor za tekst u pasusima. (Ako je tekst joŠ uvek izabran,
on će se automatski pojaviti u editoru.) Pritisnite jezičak kartice Properties i u
polje Width upišite 500 J. Pritisnite dugme OK. Zatim pritisnite desni taster miša
i iz priručnog menija odaberite Enter da biste završili komandu DDEDIT.
7. Poslužite se prozorom ZOOM da biste uvećali novi tekst. Možete da vidite kako
se kod %%d pretvorio u simbol stepena. Ovo je prvobitno bio jednoredni tekst iz
jednog ranijeg AutoCAD-ovog crteža. Na prvi pogled će vam biti jasno zašto ne
biste poželeli da ga ponovo upisujete!
8. Na standardnoj paleti alatki pritisnite dugme Zoom Previous da biste se vratili
u prethodni izgled crteža. Snimite crtež.
U p ravljan je te kstu aln im o b jektim a

Tekst je složena vrsta objekata koja brzo povećava datoteku crteža, kao i vreme koje je
AutoCAD-u potrebno za ponovno iscrtavanje, odnosno regenerisanje crteža. Složeniji
(TrueType) fontovi znatno povećavaju vreme otvaranja i snimanja crteža. U ovom
odeljku opisujem tri tehnike kojima možete da upravljate tekstualnim objektima i da
poboljšate performanse tokom uređivanja crteža. U poslednjem odeljku upoznaću vas
sa načinom kojim možete da kontrolišete simetrično preslikavanje tekstualih objekata.
Komanda Quicktext
Komanda QTEXT zamenjuje sav tekst pravougaonicima čije dimenzije približno odgo-
varaju veličini prvobitnog teksta (slika 13-22). Pravougaonicima se zamenjuju svi
tekstualni objekti, uključujući kote i atribute (opise). Komandu QTEXT započinjete tako
što u komandnu liniju upišete qtext J. Upišite on J, da bi tekst bio zamenjen pravouga-
onicima; upišite off J da bi tekst opet bio vidljiv na crtežu. Posle aktiviranja/deaktivi-
ranja komande QTEXT, u komandnu liniju upišite regen J , jer če promene biti vidljive
tek posle regenerisanja crteža.
Slika 13-22: Crtež regenerisan posle izvršavanja komande QTEXT uz opciju On. Sav tekst
je zamenjen pravougaonicima.
Za 01raj crte ž z a h v a lju je m R o d u G re e c u 12 firm e R. C- G re e r D e sig n , Inc., F e rg u s, O ntario.
Korišćenje AutoCAD-ovih fontova

AutoCAD-ovi fontovi su jednostavniji od TrueType fontova, a i medu njima ima onih
koji su jednostavniji od drugih. Najjednostavniji font je txt.$ h x , a koristi se u standar-
dnom (Standard) stilu za tekst. Stil za tekst možete lako da promenite tako što ćete pri
crtanju koristiti neki AutoCAD-ov font, a zatim ga pre štampanja na ploteru zameniti
nekim lepšim. AutoCAD će automatski zameniti font svog teksta koristeći novi stil.
Imajte na umu da će nov stil promeniti veličinu datoteke crteža.
Kada AutoCAD ne može da pronađe zadati font, on će upotrebiti alternativni font.
Ovakva situacija može da nastane ako dobijete crtež od kolege koji je koristio podešene
fontove ili fontove drugih proizvođača, koje vi nemate. Alternativni font koji će Auto-
CAD u takvim situacLjama koristiti možete da zadate unapred ako iz menjja odaberete
stavku Tools O Options, a zatim na kartici Files pritisnete znak plus uz stavke Text Edi-
tor, Dictionary i Font File Names. Odaberite Alternate Font File da biste zadali alterna-
tivni font, koji je standardno sim plex.shx.
Na AutoCAD-ovo korišćenje fontova možete dodatno da utičete podešavajući
datoteku Font Mapping File (to je standardno datoteka \support\acad.fm p'). Format je
current_font; font_to_substitute. Morate da koristite stvarna imena datoteka sa fon-
tovima. Da biste font Arial Black zamenili jednostavnijim fontom, trebalo bi da unesete
sledeći red:
Ariblk.ttf;simp1ex.shx
Windowsove TrueType fontove pronaći ćete u direktorijumu Fonts svog direktori-

juma Windows.
Napomena AutoCAD iščitava đatoteku za mapiranje fontova samo kada otvara nov crtež. Zbog toga i
izmene koje u toj datoteci napravite mogu samo jednom da utiču na nov crtež.
Zamrzavanje slojeva sa tekstom

Zamrzavanje slojeva sa tekstom može znatno da skrati vreme regenerisanja crteža, što
je dovoijan razlog da tekst postavite na poseban sloj. Ne zaboravite da na njega posta-
vite i tekst koji ide uz kote. Same kote se postavljaju na poseban sloj (poglavlje 14).
Komanda MIRRTEXT
Kada simetrično (kao u ogledalu) preslikavate delove crteža u kojima se nalazi i tekst,
standardno se tekst preslikava kao i ostali objekti, što rezultuje obrnuto ispisanim tek-
stom. Ukoliko Leonardo da Vinči (koji je bio levoruk i pisao baš tako, izvrnuto) nije vaš
daleki rođak, sigurna sam da nećete biti zadovoljni rezultatom. Komanda MIRRTEXT
utiče na to da li će i tekst biti simetrično preslikan ili će zadržati svoju normalnu orijen-
taciju.
Da bi tekst zadržao svoju normalnu orijentaciju pri simetričnom preslikavanju dela
crteža koji ga sadrži, u komandnu liniju upišite mirrtext J. Na zahtev za unos New val ue
for MIRRTEXT <1>: (Unesite novu vrednost za promenljivu MIRRTEXT...), upišite 0 J,
da biste komandu deaktivirali. Kada tekst budete simetrično preslikavali, on će se kopi-
rati, ali ne izvrnuto.
Na CD-W Crtež a b 13 -d .d w g koji se koristi u sledećoj vežbi upravljanja tekstualnim objektima nalazi se
na kompakt disku A u to C A D 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: upravljanje tekstualnim objektima

1. Otvorite crtež a b l3 'd .d w g sa kompakt diska.
2. Snimite crtež u svoj direktorijum A u to C A D B ib lija , pod imenom abl3-6.dw g. On
predstavlja mali deo električne šeme (slika 13-23). Uključite režime ORTHO i
OSNAP, a za stalne OSNAP markere odaberite krajnje, središnje i presečne tačke.
Siika 13-23: Deo električne šeme.
IGtnJITIO -\ M O D U L E
©
" ■"© j
RED
— (..1 POWER 1
BRN
VAJv'E 1
BLK
'\2 fiEMSOR
GROUND
.......... !
300 Deo II ♦ Crtanje u dve dtmenzije
3. Upišite u komandnu iiniju qtext J. Na zahtev za unos Enter mode [ON/OFF]

<OFF> : (Odaberite režim...), upišite on J. Upišite, zatim, regen J. AutoCAD ce
tekst zameniti pravougaonim blokovima.
4. Upišite qtext J. Na zahtev za unos Enter mode [ON/OFr] <0N>: (Odaberite
režim...), upišite off J. Upišite regen J. AutoCAD će ponovo iscrtati prvobitni
crtež.
5. Započnite komandu MIRROR. Sledite zahteve za unos:
Select objects: (Izaberite objekte) Zapoćni te pravougaonik za izbor
Crossi ng b i r a j u ć i tačku © premd s l i c i 13~23.
Specify opposite corner: (Zadajte suprotni ugao) I z a b e r i t e tacku ®.
P r i t i s n i t e t a s t e r E nt er da b i s t e z a v r š i l i b i r a n j e obj ekata.
Specif'.y first point of mirror line: (Zadajte prvu tačku linije
odražavanja) S l u ž e ć i se OSNAP markerom s r e d i š n j e tačke i z a b e r i t e
tačku <D.
Specify second point of mirror line: (Zadajte drugu tačku linije
odražavanja) I z a b e r i t e b i l o koju tačku na v e r t i k a l i od prve tačke.
Delete source objects? [Yes/No] <N>: J (Da obrišem izvorne
objekte?...)
AutoCAD će objekte i tekst preslikati simetrično. Tekst će biti izvrnut.
6. Sa standardne palete alatki odaberite komandu Undo.
7. Upišite mirrtext J. Na zahtev za unos Enter new value for MIRRTEXT <1>:
(Zadajte novu vrednost za promenljivu MIRRTEXT...), upišiite 0 J.
8. Ponovite operaciju simetričnog preslikavanja koristeći uputstva iz koraka 5.
I ovoga puta će AutoCAD simetrično preslikati objekte, ali će tekst zadržati svoju
normalnu orijentaciju (siika 13-24).
9. Snimite crtež.
Slika 1 3 - 2 4 :T e k s t na d e sn o j
GNITION MODULE strani je sim e tričn o preslikan,
ali uz isklju čen u sistem sk u
p ro m en ljivu MIRRTEXT.
- r 1 -
RED r*s RED
oj POVVER
BRM BRM
ol VALVE 10
j
BLK BLK
O: SENSOR 0
i 1
l 1
Oi GROUND o
1
— L J—
Poglavije 13 ♦ Rad sa tekstom 301
P ro n alažen je o d ređenog teksta na crtežu

Komandom FIND možete da pronađete zadati tekst bilo gde na crtežu i da ga zamenite
novim.
Novo , K o m a n d a FIN D , koja je novost u A u to C A D -u 2 0 0 0 , pro n alazi n e sa m o je d n o re d n i tekst i tekst
*'2000 u p a su sim a , ved i tekst u atrib u tim a blokova, ko tam a i h ip e rv e za m a .
Kada želite da pokrenete komandu FIND, iz menija odaberite stavku Edit O Find
i otvoriće se okvir za dijalog Find and Repiace (slika 13-25).
^ F . r t d and R epface Slika 13-25: P o m oću okvira

Find and R e p la c e m ožete
Fjnd !ext s!rrifl Seaichin.
zadati tekst da pro n ađ ete
jR0W ~ 3 Enlire dr.iv'iina B 3. bilo gde na crtežu.
R S & isC S VM Itfl
jRigbl ol Way 1] Optioris
Seatcfi
Coriert*
S«hA V E«W EXtSTINSS &
I iieto
Evo kako treba da koristite okvir za dijalog Find and Replace:

1. Tekst koji želite da pronađete upišite u polje Find text string. Sa paclajuće iiste
možete da odaberete neki od nedavno upisivanih tekstova.
2. Ako pronađeni tekst želite da zamenite novim tekstom, nov tekst upišite u polje
Replace with. 1ovo polje je padajuća lista sa nedavno upisivanim tekstovima.
3. Ako pretraživanje želite da ograničite ili da ga proširite, upotrebite padajuću
listu Search in. Ukoliko ste objekte izabrali pre nego što ste pokrenuli komandu
FIND, na ovoj listi će biti izabrani ti objekti (stavka Current selection). Sa liste
možete da odaberete ceo crtež (Entire Drawing). Možete i da pritisnete dugme
za biranje objekata (Select objects), da biste se vratili u crtež i izabrali objekte.
Komanda FIND će potom svoje pretraživanje ograničiti na izabrane objekte.
4. Pritisnite dugme Option da biste naznačili vrstu teksta za pretraživanje. Komanda
FIND će standardno pretraživati sav tekst. Na raspolaganju vam je opcija Match
case, pri čemu će komanda FIND razlikovati velika i mala slova, kao i opcija Find
who!e words, uz koju će biti tražen samo tekst koji predstavlja cele reči.
5. Pritisak na dugme Find Next dovešće vas do naredne pojave traženog teksta.
6. Pritiskom na dugme Replace trenutno ćete pronađeni tekst zameniti novim zada-
tim tekstom. Ako pritisnete dugme Replace All, sve pojave traženog teksta na
crtežu automatski će biti zamenjene novim tekstom.
7. Ako je na padajućoj listi Search in odabrano pretraživanje izabranih objekata

(Current selection), onda možete da pritisnete dugme Select All i na crtežu će biti
izabrane sve pojave zadatog teksta. AutoCAD će vas u komandnoj liniji izvestiti
koliko je objekata izabrao. Ovako izabrane objekte možete, na primer, sve da
izbrišete jednim potezom. Isto tako, pošto se pri izboru na objektima pojavljuju
čvorovi, lako ih je uočiti na crtežu - ovo je korisno pri radu sa velikim crtežima
čiji tekst ne možete da pročitate ako ceo crtež prikažete na ekranu.
8. Pomoću dugmeta Zoom To možete da uvećate onaj deo crteža na kome je
komanda FIND pronasla traženi tekst. Zatim taj tekst možete da izmenite. Kao
i dugme Select All, i ova mogućnost je korisna pri radu na velikim crtežima gde
tekst nije čitljiv ukoliko ga ne uvećate.
9. Pošto dovršite ono što ste nameravali da uradite, zatvorite okvir za dijalog
pritiskom na dugme Close.
Provera pravopisa
Ako želite da proverite svoje poznavanje pravopisa (engleskog jezika), upotrebite
komandu SPELL. AutoCAD-ova provera pravopisa radi vrlo slično proveri pravopisa
u programima za obradu teksta. Iz menija odaberite stavku Tools O Spelling i izaberite
jedan ili više tekstualnih objekata. Otvoriće se okvir za dijalog Check SpeDing, prikazan
na slici 13-26. Možete u komandnu liniju da upišete all J, da biste proverili pravopis
svog teksta na crtežu.
't? Check Spelling Slika 13-26: Okvir za dijalog C h e c k Spelling.
Cunent ckiticmauj
Cmttfri woid Cancel j
£XT
Uelp
SuggesNorrt
flf ^ IgnotpAJ
ET Cf'iartg«- ChangeAI i
EX
EXT. Add
EXIT
kiiDkMS
EX.
Change . |
Con)M
EXT
Na raspolaganju su siedeće opcije:

♦ Ignore: pritiskom na ovo dugme iz provere izuzimate samo tekuću pojavu
određene reči.
♦ Ignore All: pritiskom na ovo dugme naređujete AutoCAD-u da ovu reč ne prove-
rava nigde u tekstu.
♦ Change: odaberite jednu od predloženih reči, a zatim pritisnite dugme Change,
da biste tekuću pojavu reči u tekstu zamenili odabranom predloženom rečju.
♦ Change All: odaberite jednu od predloženih reči, a zatim pritisnite dugme
Change All, da bi svaki put kada se tekuća reč pojavi u tekstu, ona bila zamenjena
odabranom predloženom rečju.
♦ Add: pritisak na dugme Add ce tekuću reč uneti u recnik. Tu reč AutoCAD više
neče proveravati.
♦ Lookup: pritisnite ovo dugme ako ste u polju Suggestion upisaii reč i želite da
proverite da li ste je ispravno napisali. AutoCAD će izlistati reči koje su joj slične.
AutoCAD će automatski prolaziti kroz tekst od jedne do druge reči, sve dok ne ugle-
date poruku Spel 1ing Check Comp 1ete (Provera pravopisa je završena).
Prilagođavanje pravopisnog rečnika

Pri proveri pravopisa možete da birate jedan od glavnih (main) i jedan od prilagodljivih
(custom) pravopisnih rečnika. U okviru za dijalog Check Spelling pritisnite dugme
Change Dictionaries, čime ćete otvoriti okvir za dijalog Change Dictionaries (slika 13-27).
^ Change Dictionanes Slika 13-27: Okvir za dijalog

C h an g e D ictio n aries.
M®*1cfction«ii Appjy&Dosef
B r a i B B i H RzJ Eanca!
Hetp
Euttomdidjonarv..............
|DAPROGRAM FILES'AUTOiLAD TLsuppoi
Btome.. j
Cpnliandicbonary
1 j&dd
ACAD jj,etete
ACIS
AuloCAD
AutoCDM
Autodesk
AutoEDM
Savet M alo je zb u n ju ju ć e , ali a k o na crtežu n e m a te n ijed n u p o g rešn o n a p isa n u reč, n ećete m oći da
otvorite okvir za d ijalog C h e c k Spelling . A u to C A D će vam sa m o uputiti poruku Spel 1ing
Check Complete (Pro vera p ravo pisa je z a v rše n a ). Zbog toga u tekst n a m e rn o unesite
p o g rešn o n a p isa n u reč, pa tek o n d a zad ajte k o m a n d u S P EL L . Tu reč k a sn ije m o že te da ispra-
vrte ili da je izbrišete.
Glavni (main) rečnik se isporučuje sa AutoCAD-om i njegov sadržaj ne možete da

menjate. Možete samo da birate njegovu verziju na nekom od stranih jezika, što. opet,
zavisi od verzije AutoCAD-a koju imate. Na primer, moja verzija AutoCAD-a nudi izbor
izmedu američkog engleskog, britanskog engleskog (ise), britanskog engleskog (ize),
francuskog jezika i francuskog jezika sa akcentovanim velikim slovima.
Prilagodljivi (custom) rečnik je rečnik koji sami pravite. U njega dodajete reč uvek
kada pritisnete dugme Add u okviru za dijalog Check Spelling. On predstavlja jedno-
stavnu tekstualnu datoteku sastavljenu od reči koje ste dodali tokom provere pravo-
pisa, kao i dugačkog spiska srodnih AutoCAD-ovih reči koje veđ postoje u glavnom
rečniku. Da biste ih videli, pomerajte naniže listu u odeljku Custom dictionary words
okvira za dijalog Change Dictionaries.
U ovaj prilagodljivi rečnik možete da unosite reči tako što čete ih upisivati u polje
Custom dictionary words, a zatim pritiskati dugme Add. Na ovaj načtn možete da
unesete više reči istovremeno.
Savel Prilagodljivi re čn ik m o že te da u re đ u je te i kad a ga otvorite direktno u n ek o m editoru teksta.
Ovaj rečn ik se nalazi u A u to C A D -o v o m p o d d ire kto riju m u \Support i zove se sam ple.cus.
Slika 13-28 prikazuje sam ple.cus otvoren u Notepadu, Windowsovom editoru teksta.
Kao što vidite, AutoCAD je u njega uneo svaku komandu, sistemsku promenljivu,
AutoUSP funkciju i slično. Ipak, ove reči možda nikada nečete upotrebiti na crtežu.
§ sample.cus ■ Notepad S lik a 1 3 -2 8 : K ad a otvorite sam p le.cu s u

f ie Seaich Help N o te p ad u , m o ž e te ga direktno uređivati.
fiČflD
ftC lS
ftutoCftD
ftutoCDN
ftu to d e s k
AutoEDH
A u t o F lix
ftu to L a th e
R u t o L IS P
ftu tu S h ad e
A u tu S k e tc h
f t u t a S o lid
ftu ta S u rf
ft u t u t lis io n *1
Pored AutoCAD-ovog prilagodljivog rečnika, možete da koristite i sopstveni.

Korisno je, ako, na primer, u AutoCAD-u upotrebite isti rečnik koji koristite u programu
za obradu teksta. Evo kako cete, na primer, na taj način iskoristiti prilagodljiv rečnik
Microsoftovog Worda.
1. Pronađite Wordov priiagodljiv rečnik. Ukoliko je potrebno, komandom Start O
Find otvorite Windowsov okvir za dijalog Find i pronađite ga pod imenom cus-
tom .dic. Ja sam svoj pronašla u direktorijumu c:\Program File s\M S O ffic e \O ffice ,
ali vaš može da bude na nekom drugom mestu. Kao i AutoCAD-ov prilagodljiv
rečnik, i njega možete direktno da uredujete u Notepadu.
2. Iz Windowsovog Explorera kopirajte datoteku rečnika u AutoCAD-ov direktori-
jum \Support. Pri tome možete da koristite postupak prevlačenja datoteka u novi
direktorijum uz istovremeno držanje tastera Ctrl ili da datoteku pritisnete
desnim tasterom miša, iz priručnog menija odaberete stavku Copy, a zatim
kopiju datoteke postavite na novo mesto.
3. Pritisnite datoteku custom.dic u AutoCAD-ovom direktorijumu \Support da biste
je istakli. Pritisnite je ponovo i nastavaknjenog imena promenite u .c u s . Pritisnite
taster Enter. (Windows će vas pitati da li to stvarno želite. Odgovorite potvrdno.)
4. Pritisnite dugme Change Dictionaries u okviru za dijalog Check Spelling da biste
otvorili okvir za dijalog Change Dictionaries. U polje Custom dictionary upišite
ime datoteke svog rečnika ili pritisnite dugme Browse, pronađite datoteku i pri-
tisnite dugme Open.
5. Pritisnite dugme Apply & Close da biste se vratili u okvir za dijalog Check Spel-
ling, a zatim dugme Cancel da biste se vratili u crtež.
S aže tak
U ovom poglavlju ste naučili kako da napravite i uredite tekst, i kako da njime upra-
vljate. AutoCAD ima tri komande za pravljenje teksta: DTEXT, TEXT i MTEXT. Komande
DTEXT i TEXT koje u AutoCAD-u 2000 rade na isti način, namenjene su za pravljenje jed-
norednog teksta. Komandom MTEXT možete da pravite pasuse teksta i đa ga uredujete
na više načina. U editoru namenjenom tekstu u pasusima možete na različite načine da
upisujete i razlomke.
Služedi se unapred đefinisanim stilovima, tekst možete da organizujete onako kako
su objekti organizovani po slojevima. Tekst koji ste uneli, uvek lako možete da izme-
nite. U AutoCAD-ove crteže možete da uvezete kako običnu tekstualnu datoteku tako
i datoteku sa potpuno formatiranim tekstom. Komandom FIND možete da nađete bilo
koji zadati tekst na crtežu i da ga zamenite novim. Možete i da proverite da li ono što
ste napisali odgovara pravopisnim pravilima. Pri tome če vam pomodi vaši sopstveni
pravopisni rečnici koje možete da uređujete po volji.
U narednom poglavlju naučidete da kotirate objekte na crtežu.
♦ ♦ ♦
POGLAVLJE
Kotiranje ' /
J —_H
ote su važan deo veđine crteža nastalih u AutoCAD-u. One
K određuju veličinu modela koji ste projektovali i neophodne
su za proces njegove realizacije. Kotiranje u AutoCAD-u pruža
♦ ♦
U ovom pogiaviju
♦ ♦
mnogo slobode. U ovom poglavlju pokazujem postupak crtanja
kota, a u narednom cu objasniti kako da podesite format kota
pomoću stilova za kote. A u to C A P -o v o ko tiranje
L in e a rn e (o rto g o n aln e)
AutoCAD -ovo ko tiranje i paralefn e kote
Na kotiranje crteža prelazite onda kada ste sasvim ili skoro sasvim
dovršili crtež. Kada sve objekte na crtežu kotirate istovremeno, to Kotiranje iukova,
crtežu daje jedinstven, organizovan izgled. Pre nego što počnete krugova i uglova
da kotirate, potrebno je da razumete elemente kota i da znate šta
sve treba pripremiti da bi ono bilo uspešno izvedeno. Kotiranje ko o rd in ata
U poglavlju 17 o b ja šn ja v a m ko tiran je crteža u o k ru že n ju za
šta m p a n je . Pokazivači
Elementi kote U ređ ivan je kota
Kota je objekat koji ima više delova. Važno je da shvatite ove ♦ ♦ ♦ ♦

delove i njihov odnos prema objektu koji kotirate. Slika 14-1
prikazuje tipičnu linearnu kotu.
Slika 14-1: D elovi kote.

508 Deo II ♦ Crtanje u dve ditnenzije
U delove kote spadaju:

♦ Pomoćne kotne linije (engl. e x te n sio n lin e š ): protežu se od objekta koji se kotira
do kotne Hnije i strelica. Izmedu pomoćnih tinija i objekta obično postoji mali raz-
mak. Pomoc'ne linije vizuelno jasnije označavaju dimenzije objekta koji kotirate.
♦ Tekst kote (engl. d im e n s io n tex t ): saopštava numeričku vrednost veličine koti-
ranog objekta. On može biti prikazan kao decimalan broj, razlomak, u naučnom
formatu itd.
♦ Kotna linija (engl. d im e n s io n lin e )‘. proteže se od jedne do druge pomoćne
linije.
♦ Strelice (engl. a rro w h e a d š )\ označavaju presek kotne iinjje sa pomoćnim linijama.
Mogu se različito formatirati: kao kose crtice, kao otvorene strelice ili kao tačke.
♦ Definicione tačke (engl. d e fin itio n p o in tš)\ nevidljive tačke koje definišu koti-
rani objekat. Čim postavite prvu kotu na crtež, AutoCA.D će napraviti sloj Def-
points. Ovaj sloj se ne štampa. Definicione tačke postaju vidljive kada izaberete
kotu, jer se na njihovim mestima pojavljuju čvorovi.
P o m o ć n e ko tn e linije (na e n g le sk o m , b u kvaln o, „p ro d u žn e" linije) n e protežu se sa m o od
Napomena o b jekta do ko tne linije, v eć je i prelaze. Im a te m o g u ćn o st da d e fin iše te v e lid n u tog „viška". Isto
tako , kod arhitektonskog- kotiranja, kotna linija se širi i izvan p o m o ćn ih linija. I ovaj „višak"
\ m o že te da d efin išete.
Kote imaju dva zanimljiva svojstva koja morate razumeti pre nego što budete mogli
da ih uspešno primenite.
♦ Kote su blokovi objekata. Blokove sam i ranije pominjala, a detaljno o njima
govorim u poglavlju 18. Blokovi su grupe objekata sa kojima možete da radite kao
sa jednim objektom. Na taj način, ako izaberete kotu, biće izabrane sve njene
komponente.
♦ Kote su a s o c ija t iv n i (engl. a s s o c ia t iv e ) objekti. To znači da postoji veza između
kote i kotiranog objekta. Ovu vezu AutoCAD ostvaruje pomoću definicionih
tačaka. Kada promenite veličinu objekta, AutoCAD će joj odmah prilagoditi kotu.
Svaka komponenta kote može da se formatira nezavisno. Kotu ćete obično formati-
rati koristeći stil za kotjranje, koji predstavlja imenovani skup formata za kote - kao što
i stil za tekst predstavlja skup formata za tekst. Stilovi za kotiranje su predmet nared-
nog poglavlja.
Priprema za kotiranje crteža

Pre nego što počnete da kotirate crtež, trebalo bi da pripremite sledeće:
1. Napravite poseban sloj za kote. Važno je da se kote mogu lako razlikovati od obje-
kata na crtežu. Njjhova boja treba da se ističe u odnosu na boju objekata. Na pri-
mer, ako su objekti crni (a radite na beloj pozadini), kote bi mogle biti zelene,
ljubičaste (magenta) ili tirkiznoplave (cijan).
Ako pri radu često u k lju ču je te i isk lju ču je te slo je ve (ili ih za m rza va te i o d m rza v a te), o n d a bi
m o žd a bilo zg o d no da n apravite po je d a n sloj sa ko tam a za svaki sloj sa o b jek tim a. Na prim er,
ako treba da kotirate sloj sa električn im in sta la cija m a koji red o vn o isklju ču je te , o n d a m ožete
da nap ravite sp ecija ln i sloj k o tn i_e le k tr koji ć e te isključivati za je d n o sa slo je m koji nosi elek-
tričn e in sta la cije .
2. Napravite stil za tekst kota.

Ssvet Postavite v isin u slo va u stilu za tekst na n ulu. Na taj način je m o že te definisati o n d a kada
b u d e te pravili stil za kotiranje.
Poglavlje 14 ♦ Kotiranje 309
3. Iz menija odaberite stavku Tools O Drafting Settings, pritisnite jezičak kartice

Object Snap i po želji odaberite stalne OSNAP markere. OSNAP markeri krajnje
i presečne tačke su neophodni. Dodajte OSNAP markere centralne i kvadrantne
tačke ukoliko treba da kotirate lukove i krugove. Pritisnite dugme OSNAP na
statusnoj liniji da biste aktivirali istoimeni režim.
4. Napravite stil za kotiranje. O njima govorim u sledecem poglavlju.
5. Snimite u šablonu crteža sloj sa kotama, stil teksta za kote, kao i stil za kote.
Paleta alatki za kotiranje (Dimension) olakšava pronalaženje odgovarajudih
komandi, a meni Dimension nudi vecinu komandi koje možete da nađete i na paleti.
Da bi paleta za kotiranje bila vidljiva, pritisnite bilo koju paletu alatki desnim taste-
rom miša i sa spiska paleta odaberite paletu Dimension. Spisak ce se automatski zatvo-
riti. Paleta alatki za kotiramje prikazana je na slici 14-2.
Kotiranje Brzo Dugmeza

koordinata kotiranje Tolerancija ažuriranje
Linearno Kotiranje Kotiranje Dugme za
kotiranje prečnika u ntzu uređivanje kota Stil kotiranja
J _____ _____ 1
_____ 1
______l_____ 1
___________________ L
IjC'i uen:ion Ol
A & ■- T ^ m 1j [|xT, A j STANOARD j ..3*
" 1
Paralelno
T
Kotiranje Alatka idajuća lista
I ^
kotiranje ugla Quick Leader stilo’va za kotiranje
Kotiranje Kotiranje od Oznaka Dugme za
poluprečnika osnovne linije centra uređivanje teksta
Slika 14-2: Paleta alatki za ko tiran je (D im e n s io n ).
Paletu za ko tiran je m o ž e te da sm e stite uz je d n u od ivica e kran a ili da je postavite usred povr-

Referenca
šin e za crtan je. M o žete joj m en ja ti i o blik ra zv la če n je m ivica. U poglavlju 3 d etaljn ije su
o b ja šn je n e m o g u ćn o sti p o d e ša v a n ja p aleta alatki.
Imena komandi za kotiranje u načelu su dugačka. Na primer, da biste uneli linearnu

kotu, treba da upišete dimlinear J. Kao što je pomenuto u poglavlju 3, AutoCAD podr-
žava skrađenice za mnoge komande, uključujući i komande za kotiranje. One su saku-
pljene u datoteci acad.pgp. U poglavlju 29 opširno govorim o skraćenicama i načinu da
ih sami napravite.
Lin earn e (ortogonalne) kote

Kao što su linije najčešći objekti, tako se i linearne kote najčešće sreću.
Linearne kote ćete koristiti za linije, prave segmente polilinija ili prave segmente
blokova. Linearnim kotama možete da kotirate i lukove, odnosno krugove - dobićete
dužinu tetive luka (a ne dužinu njegovog obima), odnosno prečnik kruga.
Zadavanje objekta za kotiranje

[jJJ] Da biste kotirali liniju, pritisnite dugme za ortogonalno kotiranje (Linear Dimen-
sion) na paleti alatki za kotiranje (Dimension). AutoCAD će odgovoriti zahtevom
za unos Speci fy first extension line origin or <select object>: (Zadajte
početak prve pomočne linije ili odaberite opciju...). Imaćete mogućnost da izaberete
početke dve pomoćne linije ili da pritisnete taster Enter i izaberete objekat za kotiranje.
310 Deo li ♦ Crtanje u dve ditnenzije
N aviknite se na O S N A P m a rk ere ta ča k a o bjekata kao p o če tk e p o m o ćn ih linija. TaČka koju

Savet
izab e rete o d ređ u je d e fin icio n u tačku, koja direktno o d re đ u je v red n o st kote. Da bi kotiranje
bilo tačno, m ora i crtan je da b u d e tačn o , pa otud po treba za precizn im za d a v a n je m tačaka
koje ćete koristiti za kotiranje.
Ako kotirate više od jednog objekta, na primer, razdaljinu od krajnje tačke jedne linije
do krajnje tačke druge, izaberite početak prve pomođne linije. Na zahtev za unos Spe -
cify second extension line ori gi n : (Zadajte početak druge pomodne linije), izabe-
rite tačku kao početak druge pomodne linije. Ove dve tačke de odrediti dužinu kote.
Ako kotirate jedan objekat, na zahtev za unos Speci fy first extension line ori -
gin or <select object>: (Zadajte početak prve pomoćne linije ili...), pritisnite taster
Enter. AutoCAD de prikazati zahtev za unos Sel ect object. to dimensi on : (lzaberite
objekat za kotiranje). Izaberite objekat.
Na zahtev za unos Speci fy dimension line location or [Mtext/Text/Angle/
Hor i zontal / Verti ca 1/Rotated]: (Zadajte lokaciju kote ili odaberite opciju...), izabe-
rite tačku kroz koju želite da kotna linija prođe. Pri tome, dok pomerate miša, na ekranu
cete videti trenutni položaj kote, kao što je prikazano na slici 14-3. Ako želite neku
odredenu lokaciju za kotu, onda možete da upišete relativne koordinate. npr. @0.5, da
biste naznačili da kotna linija treba da bude 0.5 jedinica iznad objekta. Za precizno pozi-
cioniranje kotne linije možda možete da uključite i rezim kontrolisanog skoka kursora,
no to zavisi od okruženja crteža.
Slika 14-3: B ira n je položaja
kotne linije pri o rto g on aln om
kotiranju.
Trasiranje OSNAP markerima omoguduje da karakteristične tačke iskoristite kao

početne tačke pomoćnih linija. Na primer, ako kotirate kuću, možda ce početak prve
pomoćne linije biti spoljni ugao kuce, a početak druge pregradni zid. Na zahtev za unos
Specify first extension line origin or <select object>: (Zadajte početak prve
pomocne linije ili...), nadnesite kursor iznad krajnje tačke pregradnog zida da biste je
rezervisali. Vratite kursor na liniju koju kotirate i pritisnite taster miša kada na ekranu
ugledate podatke za karakterističnu tačku koju birate. AutoCAD ce kotu postaviti na
pravo mesto.
Crtež a bl4-a.dw gko\\ se koristi u sle d e ć o j vežbi o rto g o n aln o g kotiranja nalazi se na ko m pakt
Poglavije 14 ♦ Kotiranje 311
Vežba: crtanje ortogonalnih kota

1. Otvorite crtež a b l4 -a .d w g sa kompakt diska.
2. Snimite crtež u svoj direktorijum A u to C A D B iblija pod imenom a b J4 -J,d w g . On
predstavlja osnovu spavaće sobe (slika 14-4). Režimi ORTHO i OSNAP treba da
su aktivni. Za stalne OSNAP markere odaberite krajnje, središnje i presečne
tačke. Tekudi sloj treba da je Dim.
Slika T4-4: O sn ova sp a v a će
so b e .
3. Pritisnite desnim tasterom miša bilo koju paletu alatki i na listi paleta pritisnite
paletu Dimension. Otvoriče se paleta alatki za kotiranje. Ako želite, prevucite je
do gornje ili donje ivice ekrana dok se ne ukotvi.
4. Pritisnite dugme za ortogonalno kotiranje (Linear Dimension) na paleti alatki za
kotiranje (Dimension). Na zahtev za unos Spec 'fy first extension line ori-
gin or <select ob.ject>; (Zadajte početak prve pomoćne linije ili...), izaberite
tačku © prema slici 14-4. Na zahtev za unos Speci fy second extension line
ori gi n : (Zadajte početak druge pomoćne linije), izaberite tačku ©. Na zahtev za
unos$pecify dimension line location or [Mtext/Text/Angl e/Hori zontal /
Verti cal /Rotated]: (Zadajte lokaciju kote ili odaberite opciju...), pomerajte kur-
sor udesno sve dok ne budete imali dovoljno mesta za tekst kote, a onda priti-
snite taster miša.
5. Ponovite komandu DIMLINEAR. Na zahtev za unos Speci fy first extensi on
line origin or <select object> :, pritisnite taster Enter. Na zahtev za unos
Select object to di merisi on: (Zadajte objekat za kotiranje), odaberite ®
(prozor) prema slici 14-4. Na zahtev za unos Speci fy dimension line location
or [Mtext/Text /Angl e/Horizontal/Vertical/Rotated]:, pomerajte kursor
naniže sve dok ne budete imali dovoljno mesta za tekst kote, a zatim pritisnite
taster miša.
6. Snimite crtež. On bi trebalo da izgleda kao crtež na slici 14-5.
Opcije pri ortogonalnom kotiranju

Odgovarajući na zahtev za unos, možete da odaberete i neku od ponuđenih opcija, da
biste detaljnije definisali unetu kotu.
Mtext
Opcijom Mtext možete da zamenite tekst kote, odnosno njenu vrednost koju je Auto-
CAD izraćunao, ili da ispred, odnosno iza tog teksta nešto upišete. Kada na zahtev za
unosSpecify dimension line location or [Mtext/Text/Angle/Hori zontal/Verti-
cal /Rotated ]: odaberete opciju Mtext, AutoCAD ce otvoriti editor teksta u pasusima,
kao što je prikazano na slici 14-6.
I.VMulliline Teitt Editor no'

CHtfador j prop«twj LneSpaangl Friđ/ReDiece] or. |
: T«t (D-O3/1e^|J JBJ jfj J j JJ jB Er’-aver *jl.. Sjjnbol ▼ jj Cancel
ImpatlTojđ
'M o d fei p < o p w t !« ■UllCdr ■

W■
Slika 14-6: M e n ja n je teksta kote u ed ito ru teksta u p a su sim a .
Uglaste zagrade predstavljaju tekst kote koji AutoCAD automatski generiše. Najbolje
je kada opciju Mtext koristite da biste ispred ili iza automatski generisanog teksta nešto
dodali. Možete da dodate reč tip. (skraćeno od „tipično" - koristi se kada jedna kota
važi za više objekata) i)i reči tačna vrednost prema konačnoj odluci. Ako dodatni tekst
želite da unesete ispred automatski generisanog teksta, onda postavite kursor ispred
uglastih zagrada. Slično tome, ako vaš dodatak treba da sledi automatski generisan
tekst, postavite kursor iza uglastih zagrada. Upišite dodatni tekst i pritisnite dugme OK.
Ako tekst kote ne izgleda onako kako ste zamislili, onda u stilu za kotiranje treba da
izmenite specifikaciju za natpis. Tu možete da zadate i prefiks, odnosno sufiks (npr. mm')
za sve kote, što če biti objašnjeno u narednom poglavlju.
Uglaste zagrade možete i da izbrišete i umesto automatski generisanog, da upišete
spostveni tekst, ali na taj način kota gubi osobinu asocijativnosti - sposobnost da se
prilagodi promenama objekta za koji je vezana.
Text
1opcijom Text možete da izmenite tekst kote, ali se pri tome ne otvara editor za tekst
u pasusima. Nov tekst kote možete direktno da unesete u komandnu liniju.
Angle
Ugao nagiba teksta se zadaje u stilu za kotiranje. Ovu opciju, međutim, možete da isko-
ristite za neke specijalne slučajeve. Pritisnite desni taster miša i iz priručnog menija
odaberite opciju Angle. Pojaviće se zahtev za unos Speci fy angle of dimension
text: (Zadajte ugao nagiba teksta kote). Upišite vrednost ugla ili odaberite dve tačke
da biste tekst poravnali sa objektom.
H orizontal/Vertical
Kada izaberete horizontalan objekat ili dve definicione tačke na istoj horizontali,
komanda DIMLINEAR pretpostavlja da želite da nacrtate horizontalnu kotu. Isto važi i
za vertikalan pravac. Osim toga, kada želite da nacrtate vertikalnu kotu objekta koji je
pod nekim uglom, samo pri zadavanju pozicije kotne linije vucite kursor horizontalno
(slika 14-7). Ako iz nekog razloga želite da dobijete horizontalnu ili vertikalnu kotu, pri-
menite opciju Horizontal, odnosno Vertical.
Slika 14-7: V ertikaln u kotu nagnutog objekta m o žete

da d o b ije te ako pri o d ređ ivanju poloŽaja kotne linije
kursor v u če te ulevo. Vertikalna kota o d ređ u je prom enu
k o o rd in a te Y linije, a n e n jen u d u žin u .
Rotated
Ortogonalnu kotu ćete rotirati kada dužina koju želite da kotirate nije paralelna sa
početnim tačkama pomoćnih linija. Kao što vertikalna kota na slici 14-7 ne meri dužinu
linije od koje se protežu pomoćne linije, tako i rotirana ortogonalna kota ne meri
314 Deo fl 4 Crtanje u dve dimenzije
određeni objekat, vec dužinu imaginarne linjje paralelne kotnoj liniji. Rotiranje kota nije
baš uobičajeno, ali kada vam tako nešto zatreba, onda to možete postići samo na ovaj
način.
Da biste dobili rotiranu kotu, započnite najpre da crtate ortogonalnu kotu, izaberite
pomocne tačke za dve pomočne linije, a zatim odaberite opciju Rotated. Na zahtev za
unos Speci fy angle of dimension line <0> : (Zadajte ugao nagiba kotne linije), une-
site vrednost ugla ili izaberite dve tačke koje ce ga definisati. AutoCAD će nacrtati kotu
zakrenutu za zadati ugao.
Slika 14-8 prikazuje šestougaoni gazni kamen sa rotiranom ortogonalnom kotom.
Pomoćne linije se susreću sa linijom objekta pod uglom od 104.5 stepeni ali u ovom
slučaju je potrebno da izmerite dužinu pod uglom od 135 stepeni. AutoCAD je, umesto
strane šestougla, u stvari kotirao imaginarnu liniju paralelnu kotnoj liniji, koja je na
crtežu prikazana isprekidano.
S lik a 1 4 -8 : C rta n je rotirane o rto g o n a ln e
kote za še sto u g ao n i gazni k a m e n .
NaCD-jj^. C rtež ab 14-b,dwg koji se koristi u n ared n o j vežbi ko rišćen ja o pcija za o rto g o n aln o kotiranje
,. O nalazi se na k o m p a k t disku AutoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: ko rišćen je opcija za ortogonalno kotiranje

1. Otvorite crtež a b I4 -b .d w g sa kompakt diska.
2. Snimite crtež u svoj direktorijum A u to C A D B iblija pod imenom abl4-2.dw g . Na
njemu je deo plana zgrade sa neuobičajeno oblikovanim svodom (slika 14-9).
Uključite režim OSNAP. Za stalne OSNAP markere odaberite krajnje i presečne
tačke. Ako paleta alatki za kotiranje nije na ekranu. pritisnite desnim tasterom
miša bilo koju paletu alatki i iz priručnog menija izaberite paletu Dimension.
3. Na paleti alatki za kotiranje (Dimension) pritisnite dugme za ortogonalno koti-
ranje (Linear Dimension). Sledite zahteve 2 a unos:
Specify first extension line orioin or <select object>: (Zadajte
početnu tačku prve pomoćne linije ili...) J
Select object to dimension: (Izaberite objekat za kotiranje)
I z d b e r i t e © prema s h ' c i 14-9.
Specsfy dimension line location or [Mtext/Text/Angle/Horizontal/
Vertical/Rotated]: (Zadajte poziciju kotne linije ili odaberite
opciju...) P r i t i s rn' t e desni t a s t e r miša i odaberi t e o p c i j u Angle.
Specify angle of dimension text: (Zadajte ugao nagiba teksta kote)
I z a b e r i t e tačku @ prema s l i c i 14-9.
Specify secDnd point: (Zadajte drugu tačku) I z a b e r i t e tačku © preme
s l i c i 14-9.
Specify dimension line location or [Mtext/Text/Angle/Horizontal/
Vertica1/Rotated]: P o s t a v i t e kotnu l i n i j u iznad zida k o j i k o t i r a t e .
Slika 14-9: Plan zgrade

sa o sm o u g a o n im svo d o m .
Napomena A rh itekton ski crteŽ, u stvari, n e biste kotirali na ovaj n ačin.
4. Ponovo započnite komandu DfMLlNEAR. Sledite zahteve za unos:

Specify f i r s t extension l i ne origin or <select object>: J
Select object t.o dimertsion: I z a b e r i t e © p r e ma s l i c i 1 4 - 9 .
Specify dimension l i ne location or [Mtext/Text/Angle/Horizonta 1/
Vertical/Rotated]: P r i t i s n i t e d e s n i t a s t e r miša i o d a b e r i t e o p c i j u
M t e x t . U e d i t o r u za t e k s t u p a s u s i m a p o s t a v i t e kursor iza uglastih
z a g r a d a i u p i š i t e TYP. P r i r i s n i t e dugm e OK.
Specify đimension l i ne location or [Mtext/Text/Angle/Horizontal /
Ver t i ca 1/Rotated] : P o s t a v i t e k o t n u l i n i j u i z r / ad p r o z o r a k o j i
kotirate.
Obratite pažnju da je tekst kote sada vezan za pokazivač, jer zbog dužine ne
može da stane između pomočnih linija.
P ara le ln e kote
Kada želite da kotirate linearan objekat koji nije ortogonalan. onda upotrebite kote para-
lelne sa objektom. Kod paralelnih kota su kotne linije uvek paralelne sa objektom - za
razliku od rotiranih kota. Paralelna kota uvek meri stvarnu dužinu objekta, a ne dužinu
projekcije objekta na vertikalnu ili horizontalnu osu kao što se meri ortogonalnim
kotama. Zbog toga čete ortogonalne, rotirane ili paralelne kote upotrebiti u zavisnosti
od toga šta želite da izmerite.
Z ad avan je objekta za kotiranje

Kada želite da nacrtate paralelnu kotu, pritisnite dugme za paralelno kotiranje
“— (Aligned Dimension) na paleti alatki za kotiranje (Dimension). Time ćete započeti
komandu DIMALJGNED. AutoCAD će odgovoriti zahtevom za unos Speci fy f i rst
extension l i ne origin or <select object> : (Zadajte početak prve pomodne linije
ili...). Kao i pri ortogonalnom kotiranju, možete da izaberete dve tačke za početke pomo-
cnih kotnih linija ili da pritisnete taster Enter da biste izabrali objekat za kotiranje.
Slika 14-10: Kotirani

crtež.
Pošto slika 14-11 prikazuje poprečni presek, na njoj nema objekta koji biste mogli da
izaberete. Da biste nacrtali prikazane paralelne kote, moraćete da odaberete dve tačke
kao početke pomoćnih linjja.
AutoCAD će tada prikazati zahtev za unos Speci fy dimension l ine location or

[Mtext/T'ext/Angl e ] : (Zadajte položaj kotne linije ili odaberite opciju..,). Izaberite
tačku kroz koju želite da prođe kotna linija. Ako je potrebno da njen položaj tačno
Poglavije 14 ♦ Kotiranje 317
odredite, upišite relativne koordinate, npr. @2<45, da biste naznačili da kotna linija
treba da bude 2 jedinice udaljena u smeru ugla od 45 stepeni od početaka pomočnib
linija koje ste zadali.
Opcije pri paralelnom kotiranju

Pošto izaberete objekat za kotiranje, imate na raspoiaganju tri opcije - Mtext, Text i
Angle. Sve trj opcije su detaljno objašnjene u prethodnom odetjku.
Na CD-u C rtež a b !4 - b .d w g koji se koristi u n ared n o j vežbi crtanja p a ra leln ih kota nalazi se na kom pakt
o disku AutoCAD 2 0 0 0 Bibtija.
Vežba: crtanje paralelnih kota

1. Otvorite crtež a b ]4 -b .d w g sa kompakt diska.
2. Snimite crtež u svoj direktorijum A u to C A D Biblija pod imenom ab!4-3.dw g. To je
crtež koji ste koristili i u prethodnoj vežbi, a prikazan je na slici 14-12. Režim
OSNAP treba daje aktivan. Za stalne OSNAP markere izaberite krajnje i presečne
tačke. Ukoliko paJeta alatki za kotiranje nije na ekranu, otvorite listu paleta
komandom View O Toolbars i sa nje odaberite paletu Dimension. Pritisnite
dugme Close.
3. Na paleti alatki za kotiranje (Dimension) pritisnite dugme za paralelno kotiranje

(Aligned Dimension). Sledite zahteve za unos:
Specify first extension line origin or <select object>: (Zadajte
početak prve pomoćne linije ili...) I z a b e r i t e taćku ® prema s l i c i
14-12.
Specify second extension line origin: (Zadajte početak druge potrioćne
linije) I z a b e r i t e taćku ® prema s l i c i 14-12.
Specify dimension line location on [Mtext/Text/Angl e]: (Zadajte
položaj kotne linije ili odaberite opciju...) P r i t i s n i t e desni
t a s t e r miša i i z pr i r uč nog menija odaber i t e o p c i j u Mtext. U edi t or u
za t e k s t u pasusima p o s t a v i t e kur s or desno od u g l a s t i h zagrada i
u p i š i t e Typ. P r i t i s n i t e dugme OK.
Specify ditnension line location or [Mtext/Text/Angl e]: I z a b e r i t e
p o l o ž aj kotne l i n i j e .
4. Snimite crtež. On bi trebalo da odgovara slici 14-13.
318 Deo M♦ Crtanje u dve dimenzije
Slika 14-13: Osnova kuće

sa paralelnom kotom.
K o tiranje od o sn o vn e lin ije i kotiranje u nizu

Često će zatrebati da nacrtate seriju povezanih kota. U AutoCAD-u se to može izvesti na
dva načina - kotiranjem od osnovne linije i kotiranjem u nizu.
♦ Kote povučene od o s n o v n e lin ije (engl. baseline') predstavljaju serjju kota koje
sve počinju od jedinstvene pomoćne linije. Tu pomoćnu liniju nazivamo
osnovnom linijom. Druga kota u seriji obuhvata dužinu prve kote plus dodatnu
dužinu itd.
♦ Kote povučene u n iz u (engl. continueđ) takođe predstavljaju seriju kota koje se
nadovezuju jedna na drugu. Prva pomoćna linija druge kote je istovremeno druga
pomoćna linija prve kote itd. Svaka kota meri različitu dužinu ili objekat.
Slika 14-14 prikazuje obe vrste kota. Kote povučene od osnovne linije ili kote povu-
čene u nizu mogu istovremeno da budu pod uglom ili da budu koordinatne kote.
AutoCAD 2000 uvodi alatku za brzo kotiranje (Quick Dimension), o kojoj će biti reči
kasnije u ovom poglavlju, kojom se brzo mogu nacrtati ortogonalne kote počev od
osnovne linije ili u nizu. Na ovom mestu prikazujem uobičajen postupak.
Kotiranje od osnovne linije

Kada želite da kotirate počev od osnovne linije, najpre nacrtajte jednu ortogo-
--- nalnu, ugaonu ili koordinatnu kotu na uobičajen način. (0 ugaonim i koordinatnim
kotama govorim kasnije u ovom poglavlju.) Zatim na paleti alatki za kotiranje (Dimen-
sion) pritisnite dugme za kotiranje od osnovne linije (Baseline Dimension). AutoCAD će
odgovoriti zahtevom za unos Speci fy a seconci extension M ne oriam or [Undo/
Sel ect ] <Sel ect> : (Zadajte početak druge pomoćne linije ili odaberite opciju...).
Ako je prethodna kota bila ortogonalna, ugaona ili koordinatna. AutoCAD će upotre-
biti prvu pomoćnu kotnu liniju kao osnovnu, tj. kao početak za drugu kotu. Zadajte nov
početak druge pomoćne kotne linije i AutoCAD će nacrtati kotu koja počinje od iste
pomoćne linije kao i prvobitna kota, ali se proteže do druge pomoćne linije koju ste
upravo definisali,
Poglavtje 14 ♦ Kotiranje 319
Slika 14-14: O sn o v a ku će, kotirana na dva n a ć in a : od o sn o v n e linije i u nizu.
Ukoliko ne želite da radite sa prethodnom kotom na crtezu, pritisnite taster Enter.

AutoCAD đe odgovoriti zahtevom za unos Se 1ect base dimension: (Odaberite osnovnu
kotu). Pazite da kotu odberete bliže onoj njenoj pomodnoj liniji za koju želite da postane
osnovna. AutoCAD će tada tražiti da zadate početnu tačku druge pomočne linije. Pošto
to uradite, AutoCAD če nacrtati odgovarajuću kotu.
AutoCAD će nastaviti sa zahtevima da unesete početnu tačku druge (uvek nove)
pomoćne iinije, tako da brzo možete da nacrtate seriju kota koje sve počinju od iste
osnovne linije. Pri svakom zahtevu za unos možete da pritisnete desni taster miša i da
iz priručnog menija odaberete opciju Undo da biste poništili prethodnu kotu. Isto tako,
u svako doba možete da pritisnete taster Enter i da odaberete neku drugu kotu kao
osnovu za rad. Da biste završili komandu, pritisnite taster Esc (ili dvaput pritisnite
taster Enter).
Kotiranje u nizu
Jj^jj Kotiranje u nizu izvodi se slično kotiranju od osnovne linije. Da biste napravili više
kota u nizu, najpre nacrtajte jednu ortogonalnu, ugaonu ili koordinatnu kotu na
uobičajen način. Zatim na paleti alatki za kotiranje (Dimension) pritisnite dugme za
kotiranje u nizu (Continue Dimension). AutoCAD će odgovoriti zahtevom za unos Spe-
cit_y a second extension line origin or [ Undo/Se 1ect ] <Se 1ect> : (Zadajte
početak druge pomoćne kotne linije ili odaberite opciju...).
Ako je kota koju ste na početku nacrtali bila ortogonalna, ugaona ili koordinatna
kota, AutoCAD će iskoristiti njenu drugu pomoćnu kotnu liniju kao početak nove kote.
Zadajte nov početak druge pomoćne kotne linije i AutoCAD će nacrtati drugu kotu.
Ako kote ne želite da nižete od kote koju ste prethodno nacrtali, pritisnite taster
Enter. AutoCAD će odgovoriti zahtevom za unos Select continued dimension:
(Izaberite prvu kotu za niz). Pazite da kotu izaberete bliže onom njenom kraju od koga
ćete nizati druge kote. AutoCAD će tada zahtevati da zadate početak druge pomoćne
tinije. Pošto to uradite, on će nacrtati kotu.
AutoCAD će i dalje zahtevati da definišete nove početke pomoćnih kotnih linija, tako
da brzo možete da napravite čitav niz kota. Pri svakom zahtevu za unos pritisnite desni
taster miša i iz priručnog menija odaberite komandu Undo - da biste poništili prethodnu
kotu. Isto tako, uvek možete da pritisnete taster Enter i da izaberete neku drugu kotu od
koje ćete početi niz. Kada želite da završite komandu, pritisnite taster Esc (ili dvaput
pritisnite taster Enter).
Nacp*« C rtež a b l4 - b .d w g koji se koristi u n a re d n o j v ežb i kotiranja od o sn o v n e linije i kotiranja u nizu,

n alazi se na ko m pakt disku A utoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: kotiranje od osno vn e linije i kotiranje u nizu

1. Otvorite crtež a b !4 -b .d w g sa kompakt diska.
2. Snimite crtež u svoj direktorijum A u to C A D B iblija pod imenom a bl4-4.dw g. To je
isti crtež koji ste koristili u prethodne dve vežbe (slika 14-15). Režim OSNAP
treba da je aktivan, a za stalne OSNAP markere odaberite krajnje i presečne
tačke. Ukoliko paleta alatki za kotiranje nije vidljiva, pritisnite desnim tasterom
miša bilo koju paletu alatki i iz priručnog menija odaberite paletu Dimension.
3. Na statusnoj liniji pritisnite dugmad ORTHO i OTRACK.

ranje (Linear Dimension). Sledite zahteve za unos:
Specify first extension 1ine origin or <select object>: (Zadajte
početak prve pomoćne linije iii...) I z a b e r i t e k r a j n j u tačku © p r e m
s l i c i 14-15.
Specify second extension line origin: (Zadajte početak druge pomoćne
linije) P r e đ i t e kursorom iznad tačke @ da b i s t e j e r e z e r v i s a l i za
t r a s i r a n j e pomoču OSNAP markera. Pomerite k ur s or udesno da bude
v e r t i k a l n o ispod tačke ® i p r i t i s n i t e t a s t e r miša onda kada na
ekranu ugl edate podatke za k r a j n j u tačku: ] ' - 6" <0° .
Specify dimension line location or [Mtext/Text_./Angl e/Hori zonta 1/
Vertica1/Rotated]: (Zadajte položaj kotne linije ili odaberite
opci ju...)
I z a b e r i t e p o l o ž a j kotne l i n i j e udesno od modela.
5. Na paleti alatki za kotiranje (Dimension) pritisnite dugme za kotiranje u nizu
(Continue Dimension). Na zahtev za unos Speci fy a second extension line
origin or [Undo/Sel ect] <Se 1ect> : (Zadajte početak druge pomodne linije ili
odaberite opciju...), pređite kursorom iznad krajnje ili presečne tačke kod © da
biste je rezervisali za trasiranje pomoću OSNAP markera. Pomerite kursor ver-
tikalno naniže od tačke © i pritisnite taster miša kada ugledate podatke na
ekranu. AutoCAD đe postaviti kotu u nizu i pri tome če upotrebiti pokazivač za
tekst, jer za njega nema dovoljno mesta između pomočnih linija.
6. AutoCAD ce ponoviti zahtev za unos Speci fy a second extension line origin

or [Undo/Select] <Select>:. Izaberite krajnju tačku © prema slici 14-15.
AutoCAD će postaviti kotu. Pritisnite dvaput taster Enter da biste završili
komandu.
ranje (Linear Dimension). Sledite zahteve za unos:
Specify first extension line origin or <select object.>: I z a b e r i t e
05NAP marker k r a j n j e tđčke kod (D prema s l i c i 14-15.
Specify second extension lirie origin: P r e d i t e kursorom preko tačke
© de b i s t e j e r e z e r v i s a l i . Pomerite kur s or naniže. da bude na i s t o j
h o r i z o n t a J i kao i tačka ©. Kada na ekranu ugl edate podatke za
k r a j n j u tačku 4 'Q"<270\ p r i t i s n i t e t a s t e r miša.
Specify dimension line location or [Mtext/Text/Angle/Horizontal/
Vertical/Rotated]: I z a b e r i t e poJ ož aj kotne J i n i j e u b J i z i n i J i n i j e
koju k o t i r a t e , o s t a v J j a j u ć i pr os t nr a samo za t e k s t kote.
8. Na paleti alatki za kotiranje (Dimension) pritisnite dugme za kotiranje od
osnovne linije (Baseline Dimension). Na zahtev za unos Speci fy a second
extension line origin or [Undo/Sel ect] <Sel ect> : (Zadajte početak druge
pomođne linije ili odaberite opciju...), izaberite OSNAP marker krajnje ili pre-
sečne tačke kod © prema slici 14-15. Pritisnite dvaput taster Enter da biste
komandu završili.
9. Snimite crtez. On bi trebalo da izgleda kao onaj na slici 14-16.
S lik a 1 4 -1 6 : O sn o v a k u ce kotirana od o sn o v n e lin ije i u nizu.

K otiranje lukova i krugova

Kada kotirate IGk ili krug, vi merite njihov poluprečnik ili prečnik. Uobičajeno je,
takođe, da označite centar luka ili kruga, kako bi bijo jasnije šta merite. Kotiranje
lukova i krugova često se koristi u mašinskom crtanju. AutoCAD-ove kote za polu-
prečnik i prečnik veoma se lako koriste.
Označavanje centra luka i kruga

Centar iuka ili kruga često se označava na mašinskim crtežima zato što centar pred-
stavlja element koji definiše krug ili iuk, a nije uvek očigledan ukoliko se ne označi.
Veličinu i vrstu oznake za centar podešavate u sklopu stila kotiranja, kao što će biti
objašnjeno u sledečem poglavlju. Možete da upotrebite oznaku za centar (krstič) ili
osne linije, kao što je prikazano na slici 14-17.
n ri Sa palete alatki za kotiranje (Dimension) izaberite oznaku za centar (Center Mark).
Na zahtev za unos Sel ect arc or ci rcl e : (Izaberite luk ili krug), izaberite luk ili
krug čiji centar želite da označite. AutoCAD će nacrtati oznaku ili osne linije.
S lik a 1 4 -1 7 : Krugovi sa o zn a k o m za centar,
o d n o sn o sa o sn im linijam a u k ršten im u centru.
Kotiranje poluprečnika
i *71 Ako želite da kotirate poluprečnik kruga ili luka, na paleti alatki za kotiranje
(Dimension) pritisnite dugme za kotiranje poluprečnika (Radius Dimension).
AutoCAD će odgovoriti zahtevom za unos Sel ect arc or ci rcl e : (Izaberite luk ili
krug). Izaberite IGk ili krug. Na zahtev za unos Speci fy dimension iine location or
[Mtext/Text/Angl ej: (Zadajte položaj kotne linije ili odaberite opciju...), izaberite
mesto na ekranu gde želite da postavite kotnu liniju. AutoCAD će ispred teksta kote
automatski dodati R , da bi naznačio da je u pitanju poluprečnik (slika 14-18).
S lik a 1 4 -1 8 : Kota za p o lu p re čn ik koristi po ka zivač
(liniju i strelicu koja p o ka zu je o b jek at) izvan kruga,
je r je krug previše m ali da bi se kota sm e stila u
njega.
Imate na raspolaganju i opcije Mtext, Text i Angle, koje su opisane u odeljku „Line-
arne (ortogonalne) kote“, ranije u ovom poglavlju.
Kotiranje prečnika
| Ako želite da kotirate prečnik kruga ili luka, na paleti alatki za kotiranje (Dimen-
sion) pritisnite dugme za kotiranje prečnika (Diameter Dimension). AutoCAD će
odgovoriti zahtevom za unos Sel ect arc or ci rcl e : (Izaberite luk ili krug). izaberite
luk ili krug. Na zahtev za unos Speci fy dimension line location or [Mtext/Text/
Angl e] : (Zadajte položaj kotne linije iii odaberite opciju...), izaberite mesto na ekranu
gde želite da postavite kotnu liniju. AutoCAD će ispred teksta kote automatski dodati
simbol za prečnik (0), da bi naznačio da je u pitanju prečnik (siika 14-19).
Imate na raspolaganju i opcije Mtext, Text i Angle, koje su opisane u odeijku „Line-
arne (ortogonalne) kote') ranije u ovom poglavlju.
K o tiranje uglova
AutoCAD nudi više opcija za kotiranje uglova. Možda treba da kotirate ugao između dve
linije, ali se one seku negde po sredini ili se uopšte ne seku. U takvim slučajevima treba
vam mogućnost da zadate teme ugla koji želite da kotirate. Slika 14-20 prikazuje ugaonu
kotu koja je definisana sa dve tačke.
/k J Ako treba da kotirate ugao, na paleti aiatki za kotiranje (Dimension) pritisnite
--- dugme za kotiranje uglova (Angular Dimension). AutoCAD će prikazati zahtev za
unosSelect. arc, circle, line, or <specify vertex>: (izaberite luk, krug, liniju,
ili...) i odgovoriti različito, u zavisnosti od toga šta izaberete.
♦ Ako pritisnete taster Enter, AutoCAD će tražiti da naznačite teme ugia, prvu i
drugu krajnju tačku ugia. Ove tri tačke definišu ugao.
♦ Ako izaberete luk, AutoCAD će kotirati ceo luk, koristeći centar luka kao teme
ugla.
324 Deo Ii ♦ Crtanje u dve dimenzije
♦ Ako izaberete krug, AutoCAD de tačku izbora upotrebiti kao prvu krajnju tačku
ugla, a centar kruga kao njegovo teme, Zatim ce prikazati zahtev za unos Speci fy
second angle endpoint-, (Zadajte drugu krajnju tačku ugla). lzaberite drugu
tačku na krugu.
♦ Ako izaberete liniju, AutoCAD ce zahtevati da izaberete i drugu liniju. Zatim će
izmeriti ugao između linija. Ukoliko se linije ne seku, AutoCAD će za teme ugla
iskoristiti njihov zamišljeni presek.
Druga krajnja tačka ugla Prva krajnja tačka ugla
Slika 14-20: K o tiran je ugla.

Z a o v a j crte ž z a h v a lju je m M o ry R e d fe rn iz k o rp o ro c ije B e tle h e m , Isto n , P en silv a n ija .
Pošto definišete ugao, AutoCAD će odgovoriti zahtevom za unos Speci fy di mensi on

arc line location or [Mtext/Text/Angl e]: (Zadajte položaj kotnog luka ili odabe-
rite opciju...). Izaberite tačku kroz koju želite da prođe kotni Luk - koji je isto što i kotna
linija, samo što je pri kotiranju ugiova lučno savijena.
Imate na raspolaganju i opcije Mtext, Text i Angle, koje su opisane u odeljku „Linearne
(ortogonalne) kote“, ranije u ovom poglavlju.
U narednoj vežbi ćete kotirati poluprečnike, prečnike i uglove.
Na C D ^ Crtež ab 14-c.dwg koji se koristi u n a re d n o j vežbi kotiranja p o lu p re čn ika , p rečnika i uglova,
0 nalazi se na ko m pakt d isku A utoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: kotiranje poluprečnika, prečnika i uglova

1. Otvorite crtež abl4-c.du)g s a kompakt diska.
2. Snimite crtež u svoj direktorijum A u to C A D B iblija pod imenom abl4-5.dw g.
Na njemu je prikazano kućište ležaja jedne industrijske mašine za pranje veša
(s)ika 14-21). Uključite režim OSNAP. Za stalne OSNAP markere izaberite krajnje,
presečne i centralne tačke. Ukoliko paleta alatki za kotiranje nije vidljiva, pritj-
snite desni taster miša nad bilo kojom paletom alatki i iz priručnog menija odabe-
rite paletu Dimension.
3. Na paleti alatki za kotiranje (Dimension) pritisnite oznaku za centar (Center Mark).
Na zahtev za unos Select arc or ci rcle : (Izaberite luk ili krug), izaberite jedan
od Četiri mala kruga u uglovima modela. Ponovite komandu za svaki od tri preo-
stala kružića.
Slika 1 4 -2 1 : K u ćište ležaja

je d n e in d u strijske m a šin e
za p ran je veša.
K o tfra n je m a n jih , v e ć ih i s u p le m e n t a r n ih u g lo v a
Dve iinije, presecajući se, formiraju jedan m a n ji (engi. m inor) \ jedan veći (engl. majot) ugao. Ugao
manji od 180 stepeni naziva $e manjim. Veći ugao je uvek veći od 180 stepeni. AutoCAD omo-
gućuje da kotirate i su p iem en ta m i (engl, supplem entai) ugao, koji pređstavlja razliku između ugla
od 180 stepeni i manjeg ugla. Pomenuti uglovi su prikazani na sltci koja sledi.
Evo kako ćete svaki od njih kotirati. Započnite komandu DiMANGULAR. AutoCAD će odgovortti
zahtevom za unos Sel ect arc , ci r c1 e . 1 irte , o r <$peci fy vertex>: (Izaberite luk, krug,
lintju ilt...).
Ako žeiite da kotirate manji ugao, izaberite obe njegove linije. Zatim na zahtev za unos Speci fy
dimension arc line location or [Mtext/Text/Angl el : (Zadajte položaj kotnog luka iti
odaberite opctju...), postavite kotni luk unutar ugla, kao Što je prikazano na slici. (Možete i da priti-
snete taster Enter, da zadate teme ugla i dve linije, a zatim da kotni luk postavite unutar ugla.)
Ako želite da kotirate veći ugao, pritisnite taster Enter. (Ne birajte linije.) Na zahtev za unos
zadajte teme ugla tdve iinije. Zatim na zahtev za unos Spec ify di mensi on arc 1ine 1oca -
ti on or [Mtext/Text/Angl e 3:, postavite kotni luk izvan (manjeg) ugla, kao što je prikazano
na slict.
Kada treba da kotirate suplementarni ugao, izaberite obe linije. Zatim na zahtev za unos Spec ■
ify dimension arc line locatiori or [Mtext/Text/Angle]:, postavite kotni luk izvan
(osnovnog) ugla, kao što je prtkazano na slici.
Kao što vidite, za kotiranje uglova povezanih na ovaj naćtn, ključno je da kotni luk postavite na
pravo mesto.
■V 4. Na paleti alatki za kotiranje (Dimension) pritisnite dugme za kotiranje prečnika

(Diameter Dimension). Na zahtev za unos Sel ect arc or ci rcl e :, izaberite krug
© prema slici 14-21. Na zahtev za unos Speci fy dirnension arc 1ine location
or [Mtext/Text/Angle]: (Zadajte položaj kotnog luka ili odaberite opciju...),
izaberite položaj kotne linije.
5. Na paJeti alatki za kotiranje (Dimension) pritisnite dugme za kotiranje polupreč-
nika (Radius Dimension). Na zahtev za unos Sel ect arc or ci rcl e :, izaberite ©
prema slici 14-21. Na zahtev za unos Spec ify dimension arc line location or
[Mtext/Text/Ang 1e]:. izaberite položaj kotne linije. Linija može da se pojavi
levo od ugla; pomerajte kursor, sve dok se ne pojavi sa njegove desne strane.
6. Na paleti alatki za kotiranje (Dimension) pritisnite dugme za kotiranje uglova
(Angu)ar Dimension). Siedite zahteve za unos:
Select arc. circle. line or <specify vertex>: (Izaberite luk, krug,
1in iju i1i...) J
Specify angle vert.ex: (Zadajte teme ugla) I z d b e r i t e taćku © prema
$1 i c i 14 -21.
Specify first angle endpoint: (Zadajte prvu krajnju tačku ugla)
P r i t i s m ’ te k r a j n j u tdčku kod ® (Ako j e potrebno. p r i t i s k d j t e
uzastopno t a s t e r . T a b . sve dok na ekranu ne ugl edate pođatke za
k r a j n j u tačku. J
Specify second angle endpoint: (Zadajte drugu krajnju tačku ugla)
I z a b e r i t e k r a j n j u tačku k o d ® .
Specify dimension arc line location or [Mtext/Text/Angle]: (Zadajte
položaj kotnog luka ili odaberite opciju...) I z a b e r i t e p o l o ž a j za
kot ni luk.
7. Ponovite komandu DIMANGULAR. Na zahtev za unos Sel ect arc, circle, line
or <specify vertex> :, izaberite luk kod ©. Na zahtev za unos Speci fy dimen-
sion arc line location or [Mtext/Text/Angl e]:. postavite kolnl luk levo od
modela.
8. Ponovite komandu DIMANGULAR. Na zahtev za unos Sel ect arc. circle. line
or pres enter :, izaberite liniju ® prema slici 14-21. Na zahtev za unos Second
1ine :, izaberite liniju ©. Na zahtev za unos Speci fy dimension arc line loca-
tion or [Mtext/Text/Angl e] :, postavite kotni luk levo od modela.
9. Snimite crtež, koji bi sada trebalo da izgleda kao onaj na slici 14-22.
K oordinatne kote
Kotiranje koordinata (engl. ordinate dim ensioningj se koristi u mašinskim crtežima. Na
model se postavi koordinatni početak (0,0), a kote pojedinih tačaka predstavljaju vred-
nosti koordinata X i Y u odnosu na njega. Slika 14-23 prikazuje crtež sa nekoliko koordi-
natnih kota.
Koordinatni početak (0,0) postavljate na model komandom Tools O Move UCS. Na
zahtev za unos izaberite tačku na modelu, a za to, po potrebi, iskoristite OSNAP mar-
kere. Ako želite da proverite korisnički koordinatni sistem (UCS), odaberite komandu
View O Disp)ay O UCS Icon o Origin. Pazite da opcija On bude potvrdena. Sve dok bude
dovoljno prostora, ikonica UCS de, pri pomeranju crteža, uvek pratiti tačku 0,0.
7-Uj Kada treba da unesete koordinatne kote, na paleti alatki za kotiranje (Dimension)
~ pritisnite dugme za koordinatno kotiranje (Ordinate Dimension). Na zahtev za
unos Spec ify feature 1oca ti on :, izaberite deo modela koji želite da kotirate. To ćete
lakše uraditi služeći se OSNAP markerima - kada je aktivan režim OSNAP.
S lik a 1 4 -2 2 : K u ćište le žaja sa o zn a če n im cen tro m , kotiranim p o lu p re čn ik o m ,

p rečn iko m i uglovim a.
S lik a 1 4 -2 3 : K o tiran je ko o rd in ata na m a šin sk o m crtežu za te zn e ručice

ko m e rcija ln e su š n ic e .
Na zahtev za unos Specify leader enđpoint or [Xdatum/Ydatwn/Mtext/Text/

Angl e]: (Zadajte krajnju tačku pokaîvača ili odaberite opciju...). izaberite krajnju
tačku za pokazivaČ. U principu, AutoCAD će odlučiti da li da kotira koordinatu X (Xda-
tum) ili koordinatu Y (Ydatum), u zavisnosti od toga gde ste izabrali krajnju tačku poka-
zivača. Zbog toga krajnju tačku pokazivača birajte normalno na osu koju želite na koti
- da biste na kotu postavili vrednost koordinate X, pokazivač postavite iznad ili ispod
tačke koju kotirate. Slično tome, kada želite da kotirate Y koordinatu tačke, krajnju
tačku pokazivača postavite udesno ili ulevo od nje.
Kada crtate horizontale ili vertikale, obično to radite u ortogonalnom režimu. Ako
treba da nacrtate kosu liniju kako biste izbegli postojeće kote, onda ortogonalni režim
isključite. Kada odaberete krajnju tačku pokazivača pod kosim uglom u odnosu na
tačku koju kotirate, možda ćete morati da naterate AutoCAD da kotira onu koordinatu
koju vi želite. Tada iskoristite opcije Xdatum i Ydatum.
Opcijom Mtext otvarate editor za tekst u pasusima u kome možete da menjate tekst
kota. Opcijom Text možete da izmenite sav tekst iz komandne linije.
CĐ-.. C rtež a b l4 -d .d w g koji s e koristi u n ared n o j vežb i ko tiran je ko o rd in ata nalazi se na kom pakt
Vežba: kotiranje koordinata

1. Otvorite crtež a b l4 -d .d w g sa kompakt diska.
2. Snimite crtež u svoj direktorijum A u to C A D B iblija pod imenom abl4-6 .dw g. Na
njemu je jednostavan limeni šablon (slika 14-24). Uključite režim kontrole kre-
tanja kursora. Podesite veličinu skoka kursora na 0.25 jedinica. Pritisnite desnim
tasterom miša dugme SNAP na statusnoj linijj i proverite da li je aktivan režim
kretanja kursora po pomoćnoj mreži. Ukoliko paleta alatki za kotiranje nije
vidljiva, pritisnite desnim tasterom miša bilo koju paletu alatki i iz priručnog
menija odaberite paletu Dimension.
3. Iz menija odaberite komandu Tools O Move USC. Na zahtev za unos On' gi n

point <0.0,0>: (Koordinatni početak?...), izaberite tačku © prema slici 14-24.
4. Na paleti alatki za kotiranje (Dimension) pritisnite dugme za koordinatno koti-
ranje (Ordinate Dimension). Na zahtev za unos Speci fy feature 1ocati on :
(Zadajte područje), izaberite tačku © prema slici 14-24. Na zahtev za unos Spec-
i fy leader endpoint or [Xdatum/Ydatum/Mtext/Text/Angle]: (Zadajte krajnju
tačku pokazivača ili odaberite opciju...), izaberite tačku 0.5 jedinica ulevo od
tačke ©, prema slici 14-25. (S obzirom da je uključen režim SNAP, ovo je lako. Ako
je potrebno, pritiskajte taster F6 sve dok ne ugledate polarne koordinate u
donjem tevom uglu površine za crtanje.)
Slika 1 4 -2 5 : Kotirani
šab lo n .
5. Ponovite komandu DIMORDINATE. Na zahtev za unos Ori gi n poi nt <0.0.0> :,

izaberite tačku © prema slici 14-24. Na zahtev za unos Speci 1eader endpoi nt
or [Xdatum/Ydatum/Mtext/Text/Angle]:, izaberite tačku 0.5 jedinica ispod
tačke ©.
6. Nastavite da kotirate crtež, ugledajući se na sliku 14-25. (Savet: upišite multiple J
dimordinate J, pa će AutoCAD automatski ponavljati komandu. Kada budete
želeli da je završite, pritisnite taster Esc.)
7. Snimite crtež.
Crtanje p o k azivača
Pokazivači su linije koje ukazuju na objekte. Na kraj pokazivača možete da postavite
bilo kakav tekst. Pokazivače ćete upotrebiti da biste objekte označili ili pružili dodatna
obaveštenja onome ko gleda crtež. Pokazivači nisu asocijativni, što znači da AutoCAD
za njih ne generise automatski tekst. Slika 14-26 prikazuje ispravnu upotrebu poka-
zivača.
S lik a 1 4 -2 6 : K o rišće n je p o ka ziva ča za u kaziv a n je na o bjekat, kao i za d o d a tn o o b ja šn je n je .
U A u to C A D -u 2 0 0 0 se p o javlju je nova ko m a n d a Q L E A D E R , ko jo m se pokazivači m og u crtati

je d n o sta v n ije i u d o b n ije. N ov okvir za d ijalog L e a d e r Setting s o m o g u ć u je da po kazivačim a
zad ate želje n i izgled. O sim toga, i d a lje vam je u ko m a n d n o j liniji na ra sp o la g a n ju ranija
k o m a n d a LEA D ER .
Da biste nacrtali pokazivač, na paleti alatki za kotiranje (Dimension) odaberite

□ alatku Quick Leader. Na zahtev za unos Speci fy first leader point. or
[Setti ngs] <Sett ings> : (Zadajte prvu tačku pokazivača ili odaberite opciju...), uko-
liko želite da podesite izgled pokazivača, pritisnite desni taster miša iiz priručnog
menija odaberite opciju Settings. Otvoriće se okvir za dijalog Leader Settings.
Okvir za dijalog Leader Settings

Okvir za dijalog Leader Settings prikazan je na slici 14-27 sa karticom Annotation u
prednjem planu. Ovde podešavate ponašanje pokazivača. Kada ga kasnije budete posta-
vili na crtež, on će automatski izgledati onako kako ste želeli. Od parametara na kartici
zavisi koji će se zahtevi za unos pojavljivati nakon što zadate sve tačke pokazivača. Vre-
dnosti parametara uvek možete da izmenite pri prvom zahtevu za unos komande
QLEADER.
„ V Leader Seltings DD S lik a 1 4 -2 7 : Kartica

A nn o tatio n okvira za
Antwt#ion | Lead« tr«e J, Aitow | Attadvr»n» |
d ijalog Le a d e r Settings.
Annotalior, Type MTent opfions
f* MT9>* p ’ PiOrrgH for ^tdiK

; r rt Jeft jut>fy
£opj>an Object
C Totiance C pamet&A
gtock Re)««ice Armotaiiori Reuse
r yooe f1"tjone
< Reuse
P5 j Cancel j tielp
Kartica Annotation
Na ovoj kartici su i parametri koji određuju šta će se pojaviti na kraju pokazivača.
U odeljku Annotation Type možete da odaberete tip natpisa.
♦ Standardno je ponuđena opcija Mtext, kojom upisujete pasus teksta.
♦ Kada odaberete opciju Copy an Object, komanda QLEADER de ponudili da kopi-
rate neki postojeći objekat na crtežu - jednoredni tekst, pasus teksta, biok ili
toleranciju.
♦ Ukoliko odaberete opciju Tolerance, komanda QLEADER će otvoriti okvir za dija-
log Tolerance, tako da možete da napravite okvir za kontrolu tolerancije (Control
Frame). O kontrolnim okvirima govorim u narednom poglavlju.
♦ Kada odaberete opciju Block Reference, komanda QLEADER će ponuditi da za
natpis izaberete neki postojećt blok (grupu objekata koji se ponašaju kao jedan
objekat). Blok se, na primer, može sastojati od teksta i specijalnih simbola koje je
teško svaki put praviti iznova. Neki korisnici na kraj pokazivača postavljaju
pođatke o površinskoj obradi, toleranciji i slično.
♦ Kada odaberete opciju None, pokazivač će biti bez natpisa.
Ako odaberete opciju Mtext, onda mozete da dodatno podešavate način na koji će
ona raditi. Imate tri mogućnosti:
♦ Odaberite podopciju Prompt for vvidth, ukoliko želite da komanda QLEADER
ponudi da zadate okvir za pasus ili da mu odredite širinu u dužinskim jedinicama.
Prednost ove opcije, koja se inače standardno nudi, jeste to što komanda
QLEADER prelama tekst; ako ste previše opširni, tekst neće ispasti predugačak,
već će se smestiti u više redova.
♦ Odaberite podopciju Ahvays left justify, ukoliko ne želite da ograničavate širinu,
a istovremeno želite tekst poravnat po levoj ivici.
♦ Odaberite podopciju Frame text, ukoliko želite uokviren tekst.
Parametri u odeljku Annotation Reuse omogućuju da tekst pokazivača umnožavate.
Ako tekst koji upravo pravite nameravate ponovo da koristite, odaberite opcjju Reuse
Next. Komanda QLEADER će tekst automatski iskoristiti za naredne pokazivače. (Pošto
ovu opciju odaberete, AutoCAD će je automatski podesiti tako da se stalno koristi
tekući tekst - Reuse Current.)
K artica Lead er Line & Arrovv

Na ovoj kartici, prikazanoj na siici 14-28, možete da podesite izgled linije i strelice
pokazivača.
.ti'L ea d ei Seltings BE3: Slika 14-28: Kartica

Lead er Lin e & A rrow
Arrotattan Attachmerit |
okvira za dijalog
L e a d e r Settings.
- Leddar U » ; S
f7
||p Closed hlled d
SpBne
- Nuniiei of Pantt Ai*igfe Corsbam ti

r HoLtfmt Firet Segmert | Any angle J 'j
n ------ * i
i |J - 7! Mdsdfaum SecorxJSegm#rti- jAny angle jjj
OH | Cartcei | jjeip j
U odeljku Leader Line za pokazivač možete da odaberete ili pravu liniju, ili krivu
liniju. Od broja tačaka linije zavisi koliko će puta AutoCAD istaći zahtev za unos Speci f y
next poi nt: (Zadajte sledeću tačku). Zadajući maksimalan broj tačaka, ujednačavate
postupak crtanja pokazivača i izbegavate nezgrapne pokazivače sa mnogo segmenata.
Maksjmalan broj tačaka ne može biti manji od dva.
U odeljku Arrowhead otvorite padajuću listu sa stilovima strelica. Zgodno je što
pored imena stila postoji i sličica koja prikazuje odgovarajuću strelicu.
U odeljku Angle Constraints imate mogućnost da zadate ugao prvog i drugog seg-
menta pokazivača kako bi izgled pokazivača bio usaglašen sa standardima vaše delat-
nosti ili jednostavno zadovoljio vaš ukus.
Kartica Attachm ent

Na kartici Attachment (slika 14-29) možete da zadate način prikazivanja teksta u pasu-
sima uz pokazivač.
„ V Le a d e i S e llin g s S lik a 1 4 -2 9 : K artica

A tta ch m e n t okvira za
Araiotflikif. j Loddei Lr* lAmsw [i*5i59vrw?jj
d ijalog L ea d er Settings.
Mulh4in« Tex» ftiracfim *«
I exl on telt irie T tx> crt nghl side

r Topof iopine r
r M idiie d topkre t?
r Middle d muft trp^lesi r
r Middto oJ botrom ir» r
r f?'jttcm c if bolftjir. (bk? r
Ijndeullne bolhahfeir
or. Hslp
Kartica Attachment sadrži dva niza dugmadi za opcije. U levoj koloni se podešava
tzgled teksta uz pokazivače koje ste nacrtali zdesna ulevo. Strelica je na desnoj strani
pokazivača, pa je onda tekst na njegovoj levoj strani. Standardno je podešeno da poka-
zivač započinje od središta donjeg reda teksta - tj., od središta poslednjeg znaka u
tekstu.
U desnoj koloni se podešava izgled teksta uz pokazivače koje ste nacrtali sleva
udesno. Strelica je na levoj strani pokazivača, a tekst na desnoj. Standardno je podešeno
da pokazivač polazi od središta gornjeg reda teksta, tj. od središta prvog znaka teksta.
Evo šta možete da izaberete u jednoj, odnosno u drugoj koloni:
♦ Top of top line: pokaztvač polazi sa vrha gornjeg reda teksta. Tačnije, on polazi
sa gornje strane velikog slova.
♦ Middle of top line: pokazivač polazi iz središta gornjeg reda teksta, što je na pola
puta između osnove i vrha velikog slova.
♦ Middle of muitiline text: pokazivač polazi iz središta nevidljivog okvira koji obu-
hvata pasus teksta.
♦ Middle of bottom line: pokazivač polazi od središta donje linije teksta.
♦ Bottom of bottom line: pokazivač polazi sa osnovne linije donjeg reda teksta.
Pošto izvršite sva podešavanja u okviru za dijalog Leader Settings. pritisnite dugme
OK. AutoCAD če nastaviti sa komandom QLEADER.
Crtanje pokazivača
Kao što je več pomenuto, kada sa palete alatki za kotiranje (Dimension) odaberete alatku
Quick Leader, AutoCAD če prikazati zahtev za unos Speci first leader point, or
[Setti ngs]<Settings> : (Zadajte prvu tačku pokazivaca ili odaberite opciju...). Možete
odmah početi da crtate pokazivač, ili da odaberete opciju Settings. U ovom drugom slu-
čaju, nakon što zatvorite okvir za dijalog Leader Settings, AutoCAD de prikazati prvobitni
zahtev za unos. Tada možete da zadate prvu tačku pokazivača, obično na objektu koji
želite da označite ili objasnite, odnosno u njegovoj blizini. Početna tačka je obično ozna-
čena strelicom.
AutoCAD će nastaviti zahtevom za unos Speci fy next point: (Zadajte sledeću

tačku). Možete da nastavite da birate tačke sve do maksimalnog broja tačaka zadatog
na kartici Leader Line & Arrow okvira za dijalog Leader Settings. Obično ćete poslednju
tačku pokazivača izabrati pre nego što dostignete zadati maksimalni broj tačaka. Kada
žeiite da završite sa biranjem tačaka, pritisnite taster Enter.
Ako je na kartici Annotation okvira za dijalog Leader Settings bila odabrana opcija
Prompt for VVidth, komanda QLEADER će prikazati zahtev za unos Speci fy text wi dth
<0.0000> : (Zadajte širinu teksta...). Tu možete da izaberete i tačku na ekranu, a Auto-
CAD će širinu teksta prikazati isprekidanom linijom, kako biste mogli vizuelno da je
proverite. Sirinu možete da zadate i u jedinicama koje ćete upisati u komandnu liniju.
Kada se pojavi zahtev za unos Enter first line of annotation text <Mt.ext>:
(Unesite prvi red teksta natpisa...), imate dve mogućnosti:
♦ Ako želite ispis teksta tekućim stilom, onda prvi red teksta upišite u komandnu
liniju. Na kraju reda pritisnite taster Enter. Komanda QLEADER će istaći zahtev
Enter next line of annotation text: (Zadajte sledeći red teksta natpisa).
Na taj način možete nastaviti da unosite red za redom teksta. Kada poželite da
komandu završite, pritisnite taster Enter.
♦ Ako želite da otvorite editor za tekst u pasusima (Multiline Text Editor), samo
pritisnite taster Enter. Zatim u editoru unesite potpun tekst natpisa. Imate tu
prednost da tekst u toku rada možete da formatirate. Pritisnite dugme OK da
biste zatvorili editor i završili pokazivač.
C rtež a b l4 -e .d w g koji se koristi u n a re d n o j v e ib i crtan ja p o kazivača nalazi se na kom pakt
Vežba: crtanje pokazivača

1. Otvorite crtež a b l4 -e .d w g sa kompakt diska.
2. Snimite crtež u svoj direktorijum A u to C A D Biblija pod imenom a b M -7.d w g . On
predstavlja sklop kaišnika i prikazan je na slici 14-30. Ukoliko paleta alatki za koti-
ranje nije vidljiva, pritisnite desnim tasterom miša bilo koju paletu alatki i iz pri-
ručnog menija odaberite paletu Dimension. Režim OSNAP treba da je isključen.
TTl 3. Sa palete alatki za kotiranje (Dimension) odaberite alatku Quick Leader. Na
~J zahtev za unos Speci fy first leader point. or [Setti ngs]<Settings>:
(Zadajte prvu tačku pokazivača ili odaberite opciju...), pritisnite desni taster
miša i iz priručnog menija odaberite opciju Settings. Pritisnite jezičak kartice
Attachment i u obe kotone odaberite opciju Middle of multiline text. Pritisnite
dugme OK.
4. Sledite zahteve za unos:
Specify first leader point, or [Settings]<Settings>: I z d b e r i t e tđćku
© prema s l i c i 14-27 (u b l i z i n i , a l i ne na samom o bj ek t u) .
Specify next point: (Zadajte sledeću tačku) I z a b e r i t e tačku ©.
Specify next point: J
Specify text width <0>: (Zadajte širinu teksta) 2 J
Enter first line of anriotation text <Mtext.>: (Unesite prvi red
teksta natpisa) BREAK EDGES J
Enter next line of annotat’on text: (Unesite sledeći red teksta
natpisa) TYP (8) PLACES J
Enter next 1ine of annotat. ion text: J
AutoCAD će postaviti pokazivač.
S lik a 1 4 -3 0 : Sklop
kaišnika.
5. Ponovite komandu QLEADER. Izaberite tačke © i @prema slici 14-27. Pritisnite

desni taster miša ili pritisnite taster Enter. Na zahtev za unos Speci fy text
wi dth <2> :, pritisnite taster Enter da biste upotrebili prethodno korišćenu širinu
teksta. Na zahtev za unos Enter first line of annotation text <Mtext>:,
upišite DRILL ’F HOLE. Pritisnite dvaput taster Enter da biste završili komandu
i postavili pokazivać.
6. Snimite crtež. On bi trebalo da izgleda kao crtež na slici 14-31.
S lik a 1 4 -3 1 : Crtež
ka išn ika.
Potprogram Callout crta n u m e risa n e p o k a ziva če i p o se b n e okvire za tekst pokazivača

Na C D - r
(callo u ts). O vaj p o tp ro g ram isto tako u o kviru je p o sto jeći tekst. Potražite ga u direktorijum u
\Softw are\Chap 14\Callout.
A latka Q u ick D im en sio n

Alatka za brzo kotiranje (Quick Dimension) omogućuje da istovremeno kotirate više
objekata. Možete je koristiti za kotiranje od osnovne linije, za kotiranje u nizu i za koor-
dinatno kotiranje. Njome možete, takođe, da istovremeno kotirate više krugova i
lukova. U nastavku poglavlja đu objasniti kako ovu alatku možete da iskoristite i za ure-
đivanje kota.
* A latka Q u ick D im e n sio n se prvi put p o javlju je u A u to C A D -u 2 0 0 0 . lako m ožd a izgleda da će
MO ' uas ova alatka o slob o d iti svih n erviran ja oko kotiranja, ip ak ne m o ž e te uvek da je upotrebite.
M eđ u tim , u „serijsko j proizvodnji" o na radi o d lično .
Evo kako se koristi alatka za brzo kotiranje - u tri stupnja:

jM 1. Sa palete alatki za kotiranje (Dimension) izaberite alatku za brzo kotiranje (Quick
Dimension).
2. Na zahtev za unos Sel ect geometry to di mensi on : (Izaberite objekte za koti-
ranje), izaberite sve objekte koje želite da kotirate. Ne možete da koristite OSNAP
markere; objekte morate da izaberete. AJko neki objekat izaberete greškom,
upišite r J , a zatim taj objekat ponovo izaberite da biste njegov izbor poništili.
Zatim upišite a J, da biste nastavili da birate objekte.
3. Na zahtev za unos Speci fy dimension line position. or [Continuous/Stag-
gered/Baseline/Onjinate/Radius/Diameter/datumPoint/Edit]<Continuous>:
(Zadajte položaj kotne linije ili odaberite opciju...), pritisnite desni taster rniša i iz
priručnog menija odaberite vrstu kote. Slika 14-32 prikazuje par kota crtanih u
režimu ,,staggered“. Opcija datumPoint postavlja novu početnu tačku za koti-
ranje od osnovne linije i kotiranje koordinata. Možete samo da pritisnete taster
Enter i da upotrebite vrstu kote koju ste prethodno koristili, jer se u zahtevu za
unos ona smatra podrazumevanom. AutoCAD če odmah nacrtati kotu.
Slika 14-32: Par kota crtanih

u režim u „staggered".
NaCD-u^ C rtež a b !4 -f.d w g koji se koristi za n a re d n o u v ežb a v a n je rada sa alatko m Q u ick D im e n sio n
n alazi se na k o m p a k t disku A utoCAD 2 0 0 0 Biblija.
'^ k ..
Vežba: kotiranje pom oću alatke Q uick Dim ension
1. Otvorite crtež o b l4 -f.d w g sa kompakt diska.
2. Snimite crtež u svoj direktorijum A u lo C A D B iblija pod imenom abl4-8.dw g. To je
crtež koji ste koristili u prethodnoj vežbi, osim što su sa njega uklonjene neke
kote. Pogledajte sliku 14-33. Režim OSNAP bi trebalo da bude isključen. Ukoliko
ne vidite paletu za kotiranje, pritisnite desnim tasterom miša bilo koju paletu
alatki i iz priručnog menija odaberite paletu Dimension.
Slika 14-33: A latkom Q u ick D im e n sio n m o že te d a kotirate krugove, kao i da

kotirate u nizu.
'jMfl 3. Sa paiete alatki za kotiranje (Dimension) odaberite alatku za brzo kotiranje

(Quick Dimension). Sledite zahteve za unos:
Select geometry to dimension: (Izaberite objekte za kotiranje)
I z a b e r i t e k r u g k o d © pr e ma s l i c i 1 4 - 3 3 .
Select geometry to dimension: I z a b e r i t e k r u g k o d © p r e ma s l i c i
14-33.
Select geometry to dimension: J
Specify dimension line position, or [Continuous/Staggered/Baseline/
Ordinate/Radius/Diairieter/datumPoint/Edit]<Staggered>: (Zadajte
položaj kotne linije ili odaberite opciju...) P r i t i s n i t e c i e s n i
t a s t e r miša i odaberite opciju Radius.
Specify dimension line position. or [Continuous/Staggered/Baseline/
Ordinate/Radius/Diameter/datumPoint/Edit]<Radius>: I z a b e r i t e t a č k u
na p r v o m k r u g u u s m e r u u g l a od oko 80 s t e p e n i .
AutoCAD đe kotirati poluprečnike.
4. Ponovite komandu QDIM. Sledite zahteve za unos:
Select geometry to dimension: Izaberite lin iju kod (D p r e ma s l i c i
14-33.
Select geometry to dimension: Izaberite unutrašnju lin iju kod®.
Select geometry to dimension: Izaberite vertikalnu osnu l i n i j u kod
®.
Select geometry to dimension: I z a b e r i t e vertikalnu osnu liniju kod
©.
Select geometry to dimension: I z a b e r i t e lin iju kod ®.
Select geometry to dimension: J
Poglavlje 14 ♦ Kotiranje 3 37

0rdinate/Radius/Diamet.er7datumPoint/Edit]<Staggered>: P r i t i s n i t e
desni tdster miša i odaberite opciju Baseline.
Ordinate/Radius/Diameter/datumPoint/Edit]<Radius>: I z a b e r i t e t a č k u
is p o d modeia.
AutoCAD će postaviti kote počev od osnovne linije.
5. Snimite crtež. On bi približno trebalo da izgleda kao crtež na slici 14-34.
Slika 14-34: M odel sa d o d a tn o kotiranim p o lu p re čn icim a i ko tam a koje po laze od

o sn o v n e linije.
Uređivanje kota
Kote imaju više svojstava - veličinu teksta, veličinu strelice, položaj teksta itd. Većinu
ovih svojstava možete da promenite menjajudi odabrani stil, bilo globalno - menjajuči
sve kote napravljene tim stilom, bilo pojedinačno - primenjujući ga samo na odabrane
kote. 0 stilovima ko'tiranja govorim u narednom poglavlju, a ovde đu objasniti nekoliko
drugih načina kako da izmenite kote.
Komanda DIMEDIT
A Komandom DIMEDIT kote se mogu uredivati na četiri načina. Njena prednost je u
H-H
tome što istovremeno možete da uređujete više kota. Odaberite alatku za ure-
đivanje kota (Dimension Edit) sa palete alatki za kotiranje (Dimension). AutoCAD će
odmah prikazati zahtev za unos Enter type of dimension editing [Home/Mew/
Rotate/Obl ique] <Home> : (Odaberite način uređivanja kota...). Pritisnite desni taster
miša i odaberite jednu od opcija:
♦ Home: tekst kote se premešta u položaj koji standardno predviđa upotrebljeni
stil za kotiranje.
♦ New: možete da upisete novi tekst koji če zameniti stari. AutoCAD če otvoriti edi-
tor za tekst u pasusima (Multiline Text Editor) u kome če uglaste zagrađe 0 2 nača-
vati postoječi tekst. U editoru možete da dodate sufiks, npr. T Y P (tipično) za više
kota.
♦ Rotate: tekst kote se rotira. Radi isto kao rotiranje teksta.
♦ Oblique: pomočne linije kote se iscrtavaju pod uglom. Opcija je korisna onda
kada imate više bliskih kota koje jedna drugu ometaju. Treba da zadate konačan
(apsolutni) ugao pomoćnih linija, a ne ugao rotacije od tekućeg ugla.
Napomena Stavka O b liq u e iz m e n ija D im e n sio n p o kreće k o m a n d u D IM ED IT uz op ciju O b liq u e,
Pošto odaberete jednu od opcija, komanda DIMEDJT će zahtevati da izaberete

objekte. Možete da izaberete koliko god hoćete objekata.
Rad sa komandom DIMEDIT uvežbaćete nakon sledećeg odeljka.
Komanda DIMTEDIT
A'.] Komanda DIMTEDIT menja položaj teksta kote. Započinjete je tako što odaberete
^ alatku za uređivanje teksta kota (Dimension Text Edit) sa palete alatki za kotiranje
(Dimension). Njeno ime ostavlja lažan utisak da ovom komandom možete da menjate
sadržaj teksta. U stvari, možete da menjate samo njegov položaj. U jednom trenutku
možete da radite samo sajednom kotom.
AutoCAD će prikazati zahtev za unos Sel ect dimens ion : (Izaberite kotu). Postupite
tako i izaberite određenu kotu. U narednoj listi obratite pažnju na ograničenja u
pogledu vrsta kota koje možete da izaberete.
Na zahtev za unos Speci fy new iocation for dimension text or rteft/Right/
Cenlen/Home/Angle]: (Zadajte novo mesto za tekst kote ili odaberite opciju...), novo
mesto za tekst izaberite kursorom. Možete, isto tako, da pritisnete desni taster miša
i da iz priručnog menija odaberete odgovarajuču opciju.
♦ Left: tekst ortogonalnih kota, kota poluprečnika i prečnika poravnava ulevo.
♦ Rjght: tekst ortogonalnih kota, kota poluprečnika i prečnika poravnava udesno.
♦ Home: tekst kote vrača na mesto i zakreče za ugao, onako kako to podrazumeva
upotebljeni stil.
♦ Angle: rotira tekst kote. Ova opcija je ekvivalentna opciji Rotate komande
DIMEDIT.
C rtež ab 14-g.dwg koji se koristi u n ared n o j vežb i ko rišćen ja ko m a n d i D IM ED IT i DIM TEDIT,
n alazi se na ko m p ak t disku A u to C A D 2 0 0 0 B iblija.
Vežba: korišćenje kom andi DIM EDIT i DIM TEDIT za uređivanje kota
1. Otvorite crtež a bl4-g .dw g sa kompakt diska.
2. Snimite crtež u svoj direktorijum A u to C A D B iblija pod imenom ab!4-9 .dw g. To je
građevinski crtež Čije kote treba izmeniti. Prikazan je na slici 14-35. Ukoliko
paleta alatki za kotiranje nije vidljiva, pritisnite desnim tasterom miša bilo koju
paletu alatki i iz priručnog menija odaberite paletu Dimension.
3. Kota © na slici 14-35 nije u odgovarajućim jedinicama, jer je tekst unet doslovce
kao „14.41“. Da biste ovu grešku ispravili, odaberite alatku za uređivanje kota
(Dimension Edit) sa palete alatki za kotiranje (Dimension). Na zahtev za unos
f-.nter type of dimension editing [Home/New/Rotate/Obl ique ]<Home> :
(Odaberite način uređivanja kota...). pritisnite desni taster miša i iz priručnog
menija odaberite opciju New. Otvoriče se editor za tekst u pasusima (Multiline
Text Editor) i prikazati uglaste zagrade. Pošto želite prvobitan tekst (koji
AutoCAD unosi automatski), pritisnite dugme OK. Na zahtev za unos Select
objects : (Izaberite objekte), izaberite kotu ©. Pritisnite taster Enter da biste
završili sa biranjem objekata. (Na ovaj način možete da ispravite vjše kota.)
AutoCAD ispravlja kotu, automatski generišuđi tekst u tekučim jedinicama.
A J 4. Tekst kote ® na slici 14-35 nalazi se previše blizu vertikalnoj kotnoj liniji koja ga
preseca. Sa palete alatki za kotiranje (Dimension) odaberite alatku za uređivanje
kota (Dimension Text Edit). Na zahtev za unos Sel ect d imens ion : (lzaberite
kotu), izaberite kotu ©. Nazahtevzaunos Speci fy new location for dimension
text or [ Left/Ri ght/Center/Home/Angl e]: (Zadajte novo mesto za tekst kote
ili odaberite opciju...), pritisnite desni taster miša i iz priručnog menija odaberite
opciju Right. AutoCAD će tekst pomeriti udesno.
5. Snimite crtež.
[—b,—
0 l/e?*
Slika 14-35: Kotiran g rađevin ski crtež.
Komanda DDEDIT za uređivanje teksta kota

Tekst kote možete da uređujete kao i bilo koji drugi tekst u pasusima. Izaberite iz menija
komandu Modify O Text. Na zahtev za unos Sel ect an annotation object or [Undo]:
(Izaberite natpis ili opciju...), izaberite kotu. AutoCAD će otvoriti editor za tekst u pasu-
sima (Multiline Text Editor). Rad sa editorom teksta u pasusima već je objašnjen u ovom
poglavlju onda kada smo govorili o opciji Mtext komandi za kotiranje.
Uređivanje kota pomoću Object Property Managera

Kote možete da uređujete i pomoću Object Property Managera, poznatog i kao prozor
svojstava objekta (Properties), na isti način kao što možete da menjate svojstva bilo
kog drugog objekta. Na standardnoj paleti alatki pritisnite dugme Properties i izaberite
jednu ili više kota. Pojaviće se prozor Properties sa svojstvima kota koja možete da
menjate (slika 14-36).
R iopeities _________________ ______________ P1 Slika 14-36: Izgled prozora P ro p e rtie s

kada su iza b ra n e d ve kote.
|Rotated Dimension 3 v|
Alptmbetc Cs>.eQOn-ed j
H G eneral
Color □ ByLayer
L3yer DIM
Linetype ----------- 6yLayer
Lmetype scale 1.00
Plot style ByLayer
Lmeweiqht ----------- 8yLeyer
Hyperink
0 Misc
0 P rim a ry U nits
0 A lte rn a te U nits
0 Fit
|5|l_ines & Ar-rovvs I
Arrovr 1 P Closed filled
A rro^ 2 Closed filled
Arrow see lK '
Dim line. LW -------- — ByBlock
tx t hne LW ----------- ByBlock
Dim hne 1 on
Dsm line 2 On
Dim line color ■ ByB!ock
Dim hne e>:t 0"
£xt line 1 On
E*t Ine 2 On
—J
Ext iine color ■ 8yBlock
Ext Ime ext 1/41'
Ext line otfset 0"
0 Te«t 3
Pojedini delovi ovog prozora biće vam jasniji posto savladate stilove kotiranja,
o čemu govorim u narednom poglavlju. Na primer, Uste Primary Units, Alternate Units,
Fit, Lines & Arrows, Text i druge, sadrže stavke sa kartica okvira za dijalog New Dimen-
sion Style, odnosno Modify Dimension Style. Pritisnite stavku Misc da biste otvorili
stavku Dim style, gde možete da izaberete neki drugi sti) kotiranja. (Nov stil za kote
možete da odaberete i sa padajuće liste na paleti alatki za kotiranje.) Osim toga, možete
da promenite boju, sloj, vrstu i debljinu linija kota.
Uređivanje kota alatkom Quick Dimension

Za uređivanje kota možete da upotrebite i alatku za brzo kotiranje (Quick Dimension),
bez obzira da li su dotične kote napravljene komandom QDIM ili ne. Pošto odabrete
vrstu objekata i kote koje želite da uredujete, AutoCAD će uz svaku kotnu tačku koja se
može birati postaviti jedno ,,x“, kao što je pokazano na slici 14-37.
Slika 14-37: Kada kote u ređ u jete

a latko m Q D IM , A utoC A D će uz
0 ,2 5 0 0 ,2 5 0 svaku tačku koja se m o že birati
postaviti je d n o ,,x".
Alatkom QDIM možete da:

♦ spojite dve kote uklanjajući dodirnu tačku izmedu njih;
♦ izdelite jednu kotu na više kota umećući jednu ili više podeonih tačaka;
♦ premestite kotnu liniju;
♦ izmenite vrstu kote.
U red ivan je alatko m Q D IM n a jb o lje radi kada je g eo m etrija o b jek ata je d n o sta v n a . Ukoliko
Upozorenje n iste u stanju da iza b e rete sa m o g e o m e trijsk e o b like i kote sa kojim a želite da radite, d e siće
se da ćete m orati da m en jate kote koje n iste želeli. Z ap a m tite i to da alatka Q D IM n e radi sa
crtežim a iz ranijih verzija A u to C A D -a - n e ć e te videti ,,x"-ove na kotnim ta čk a m a .
Ako želite da uredite kote aiatkom QDIM, onda sledite korake:

1. Sa palete alatki za kotiranje (Dimension) odaberite alatku za brzo kotiranje
(Quick Dimension).
2. Na zahtev za unos Sel ect geometry to di'mensi on: (Izaberite vrstu objekata za
kotiranje), izaberite objekte i kote koje želite da uredujete.
3. Na zahtev za unos Speci fy dimension line position. or [Conti nuous/Stag-
gered/Baseline/Ordinate/Rad'us/Diameter/datumPoint/Edit] <Continu-
ous> : (Zadajte položaj kotne linije, ili odaberite opciju...), pritisnite desni taster
misa i odaberite opciju Edit. Ugledacete krstič na svakoj tački koja se može
uređivati.
4. Na zahtev za unos Indi cate d^'niensiori point to remove, or [Add/eXit]
<eXit>: (Označite kotnu tačku za uklanjanje ili odaberite opciju...), možete da:
• odaberete tačke kota koje želite da uklonite. Ako ugledate dve tačke koje se
mogu uređivati, a koje bi mogle određivati kotu koju želite da uklonite,
izaberite obe.
• pritisnete desni taster miša i odaberete opciju Add. Poslužite se OSNAP
markerima da biste dodali jednu ili više tačaka.
• pritisnete desni taster miša i da odaberete opciju Exit kako biste nastavili
sa komandom QDIM.
5. Na zahtev za unos Specify dimension line position. or [Continuous/Stag -
gered/Baseline/Ordinate/Radius/Diameter/datumPoint/Edit] <Continu-
ous>:, pritisnite desni taster miša i odaberite jednu opciju ukoliko želite da
promenite vrstu kote.
6. Zahtev za unos ce se ponoviti. Izaberite mesto za nov skup kota.

7. Pritisnite taster Enter da biste završili komandu.
AutoCAD ce ažurirati kote.
Uređivanje kota pomoću čvorova

Cvorovi su ideaino sredstvo za premeštanje kotnih linija i teksta. Čvorovi koji se poja-
vljuju na krajnjim tačkama kotne linije i u tački umetanja teksta sasvim dobro služe za
podešavanje kota.
Da biste kotnu liniju približili kotiranom objektu ili je udaljili od njega, izaberite kotu
kako bi se na njoj pojavili čvorovi. Izaberite čvor na jednoj od krajnjih tačaka kotne
linije kako biste ga istakli. Pojaviće se zahtev da odaberete jednu opciju <Stretch to
poi nt>/Ba5e poi nt/Copy/Undo/eXi t :. Prevucite kotnu liniju na Željenu lokaciju. Priti-
snite dvaput taster Esc da biste uklonili čvorove.
Ako želite da premestite tekst kote, izaberite kotu da bi se na njoj pojavili čvorovi.
Izaberite čvor na tekstu kote da biste ga istakli. Prevucite tekst kote na odgovarajuće
mesto.
Sawef N ajbo lje rezu ltate ćete postići ako to k o m p rev la če n ja kote ili n je n o g teksta b u d e aktivan
o rto g o n aln i režim .
i Stika 14-38 prikazuje postupak prevlačenja kote udesno.
Slika 14-38: K o rišće n je čvorova pri p o m e ra n ju ko tn e linije.

Z a o v a j c r t e i z a h v a l j u j e m B i l l u M a i d m e n t u i z f i r m e C a n t e c h I n c ., F e r f H d , A jo v a .
Istovremeno uređivanje objekata i kota

Do ovog trenutka još niste iskoristili osobinu asocijativnosti AutoCAD-ovih kota. Ona
omogućuje da vršite izmene na objektima, a da se njihove kote tim izmenama auto-
matski prilagođavaju.
Pogiavlje 14 ♦ Kotiranje 343
Da biste kote uređivali zajedno sa objektima, morate izabrati i objekte i njihove kote.
AutoCAD ume da podesi kote kada se promeni definiciona tačka, a komanda STRETCH
je obično najbolje sredstvo da se to izvede.
Da biste objekat i sa njim povezanu kotu rastegnuli, započnite komandu STRETCH.
Postavite prozor za izbor Crossing tako da odaberete i objekat i njegovu kotu. Zatim
izaberite polaznu i drugu tačku. lli drugačije, upišite pomak (bez znaka @) i pritisnite
taster Enter na zahtev za unos Speci fy second point of di spl acement; (Zadajte
drugu tačku za pomak). AutoCAD će odgovarajuće podesiti i objekat i kotu. Slika 14-39
prikazuje plan kuće pre i posle rastezanja koje je preduzeto radi pomeranja prozora za
šest inča ulevo. Prozor Crossing je obuhvatio ceo prozor, tako da je lako premešten.
Međutim, prozor Crossing je zahvatio i zidove na obe strane prozora, kao i njihove
kote, tako da su i ovi objekti rastegnuti za šest inča ulevo. Obratite pažnju na promenu
teksta kota koji posle rastezanja prikazuje nove mere.
Slika 14-39: R a ste za n je o b jek ata i kota je d n im p o tezo m .

Na C04. C rtež a b l4 -h .d w g ko ]\ se koristi u n a red n o j vežbi k o rišćen ja ko m a n d i D D ED IT, Q D IM , čvorova

i k o m a n d e STRETCH za u re đ ivan je kota, n alazi se na ko m p akt disku A utoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: korišćenje komandi DDEDIT, QDIM i STRETCH, kao i čvorova,

pri uređivanju kota
1. Otvorite crtež a b ]4 -h .d w g sa kompakt diska.
2. Snimite crtež u svoj direktorijum A u to C A D B ib lija pod imenom a b J4 -J0 .d w g . To
je poprečni presek elementa ventila (slika 14-40). Otvorite paletu alatki za koti-
ranje (Dimension), ukoliko već nije na ekranu.
Slika 14-40: Kotirani
p o p rečn i p resek
e le m e n ta ventila.
3. Da biste zamenili kotu označenu sa H t ., iz menija izaberite komandu Modify O

Text. Na zahtevza unos Select an annotation object or [Undo]: (Izaberite
natpis ili opciju...), izaberite kotu kod (i) prema slici 14-40. Otvoriče se editor za
tekst u pasusima (Multiline Text Editor), prikazujući tekst. lzbrišite sav tekst.
Pritisnite dugme OK. AutoCAD će automatski upisati stvarnu vrednost prvobitne
kote. Pritisnite taster Enter da biste završili komandu DDEDIT.
4 . Izaberite dve kote označene sa © prema slici 14-40. Izaberite, takođe, tirkiznoplavu
osnu liniju i dve zelene isprekidane linije. Sa palete alatki za kotiranje (Dimension)
odaberite alatku za brzo kotiranje (Quick Dimension). Na prvi zahtev za unos
pritisnite desni taster miša i odaberite opciju Edit. Na zahtev za unos Ind ica te
dimension point to remove, or [Add/'eXit] <eXi t>: (Naznačite kotnu tačku
za uklanjanje ili odaberite opciju...), izaberite dve tačke označene malim ,,x“ na
tirkiznoplavoj osnoj liniji. Pritisnite desni taster miša i odaberite opciju Exit.
Na zahtev za unosSpecify dimension line position, or [Continuous/
Staggered/Baseline/Ordinate/Radius/Diameter/datumPoint/Edit] <Conti-
nuous> : (Zadajte položaj kotne linije ili odaberite opciju...), postavite kotnu liniju
na prvobitno mesto. (Možete se orjjentisati prema spoljnim strelicama.)
5. Izaberite kotu kod ®. Pritisnite Čvor na tekstu da biste ga aktivirali. Povucite ga
malo ulevo da biste ga približili kotiranom objektu.
Poglavlje 14 ♦ Kotlranje 3 45
6. Sa palete alatki za obradu crteža (Modify) izaberite alatku za rastezanje

(Stretch). Sledite zahteve za unos:
Select objects: ( I z a b e r i t e objekte) I z a b e r i t e t a č k u k o d
Specify opposite corner: (Zadajte drogi ugao) I z s b e r i t e t a č k u k o d ® .
9 found (našao 9 objekata)
Select objects: J
Specify base point or displacement: (Zadajte polaznu tačku i l i
poma k) 0 ,- .2 5 J
Specify second point of displacement: (Zadajte drugu tačku pomaka) J
AutoCAD đe razvndi element ventila i prilagoditi kote koje određuju njegovu visinu.
Slika 14-41: Izm en jen i
e le m e n t ventila.
S ažetak
AutoCAD-ove mogudnosti kotiranja dopuštaju da kotirate gotovo sve. U ovom poglavlju
objašnjeno je ortogonalno kotiranje, kotiranje poluprečnika i prečnika, kotiranje uglova
i kotiranje koordinata. Nova alatka za brzo kotiranje, Quick Dimension, omogudava da
automatski i istovremeno napravite nekoliko kota. Možete da pravite i pokazivače za
označavanje i objasnjavanje objekata, koristeči novu alatku AutoCAD-a 2000, Quick
Leader.
Ovde ste naučili i nekoliko tehnika za menjanje geometrije kota i teksta.
U narednom poglavlju ču nastaviti da govorim o kotiranju, s tim što ću posebnu
pažnju obratiti na tehnike ovladavanja stilovima za kotiranje.
♦ ♦ ♦
POGLAVLJE
Stilovi kotiranja ,-1
i tolerancije
♦ ♦ ♦ ♦
poglavlju 14 nacrtali ste više kota služeci se AutoCAD-ovim
U standardnim stilom. Međutim, vi u velikoj meri možete da
utičete i na izgled kote. Pošto su vam sada kote poznate, vreme
U ovom poglavlju
0 stilovima kotiranja
je da naučite kako da ih prilagodite svojim željama.
Definisanje nove kote
O stilo vim a kotiranja
Stil kotiranja bi trebalo da olormite pre nego što počnete da Menjanje kota
crtate kote. Na nekim crtežima čete videti više stilova kota, ali
ako se sa brojem stilova pretera, crtež može da deluje pretrpano. Definisanje tolerancija
Kada napravite stil kotiranja, sačuvačete ga, po pravilu, u šablonu geometri/skih
crteža i dalje čete sa njim (nadajmo se) imati malo posla, osim u karakteristika
vanrednim situacijama - ako biste želeli da neku kotu posebno ♦ ♦ ♦ ♦
istaknete.
Različite delatnosti imaju svoje standarde i običaje u pogledu
kotiranja. AutoCAD-ovi stilovi kotiranja dovoljno su fleksibilni,
pa mogu da se prjlagode bilo kojoj vrsti prakse.
M Kada poželite da definišete stil kotiranja, odabraćete dugme
— Dimension Style sa palete alatki za kotiranje (Dimension).
Otvoriće se prozor Dimension Style Manager, koji je prikazan na
slici 15-1. Tekući stil kotiranja nosi ime STANDARD. To je
AutoCAD-ov podrazumevani stil kotiranja.
Dim etiffoft Slyle Mdnagei BC3

Cimsrt 5TAW>ARE)
gel Ciirrmt |
Hw* : [
avarkte . j
j
________ : DeKttMOV-
I* «•)<»« 3
STANDAftD
F\. ■
f 1 H'* f
Slika 15-1: Prozor D im e n sio n Style M anager.

D im e n sio n Style M a n a g e rje no vo st u A u to C A D -u 2 0 0 0 . O n p o tp u n o z a m e n ju je raniji o k v irz a

dijalog D im e n sio n Styles.
Prozor Dimension Style Manager predstavlja glavnu „komandnu tablu“ sa koje

upravljate kotiranjem. Na njoj pravite nove stilove kotiranja i menjate postojeće.
Podrazumevani AutoCAD-ov stil Standard najpogodniji je za mašinske crteže.
Međutim, kojom god oblašđu da se bavite, imaćete potrebe da podrazumevani stil
ponekad izmenite. Tada ćete napraviti nov stil. Prikaz kotiranja tekućim stilom možete
da vidite na desnoj strani prozora Dimension Style Manager.
Kada želite da definišete nov stil kotiranja, pritisnite dugme Nevv i otvoriće se okvir
za dijalog New Dimension Style (slika 15-2). Upišite ime novog stila u polje New Style
Name. Sa padajuće liste Start With odaberite neki od postojećih stilova kao osnovu za
formiranje novog stila. Ako ih na listi ima više, odaberite stil koji je najsličniji stilu koji
želite.
„n' New Dimension Style Slika 15-2: Okvir za dijalog

N e w D im e n sio n Style.
fCopy o i STANDARD
£Laff Wi(h STANDARD zJ

AJI dimenšons zi
Contimw j Lineat dimensions
Angular dimenjtons
Radius dimensions
Diameler dimenstons
Oidinate dimensions
Leadeis and Toleiances
Novo ' U A u t0 Â D ' u 2 0 0 0 p o m o ću p a d a ju ć e liste U se for napravite varijantu stila kotiranja za je d n u

u 2000 vrstu kota. Ovaj p o stu p a k z a m e n ju je ko te-p o to m ke iz ranijih verzija A u to C A D -a.
Padajuća lista Use for, koja je na slici 15-2 otvorena, omogućuje da odlučite da li da
stil primenite na sve kote ili samo na određenu vrstu kota. Obično čete odabrati da stil
primenite na sve vrste kota. Međutim, možete imati arhitektonski stil za kotiranje koji,
umesto strelica, na krajnjim tačkama kota ima kose crtice. U tom slučaju biće potrebno
da napravite nov stil za kotiranje uglova, kod koga će se krajevi kota završavati streli-
cama. Sa padajuće liste Start With odaberite pomenuti arhitektonski stil za kotiranje. Sa
padajuće liste Use for odaberite stavku Angular. Primetićete da posle toga polje New
Style Name nije više na raspolaganju - zbog toga što, u stvari, pravite varijantu postoje-
ćeg arhitektonskog stila. Zamenite arhitektonske oznake krajeva kota strelicama (kao
što će kasnije biti objašnjeno). Kada kasnije budete koristili pomenuti arhitektonski stil
za kotiranje uglova, AutoCAD će u toj situaciji, umesto kosim crticama, kote završavati
strelicama.
Pošto sve ovo obavite, pritisnite dugme Continue.
U prozoru Dimension Style Manager možete i da promenite ime stila. Pritisnite ime
stila da biste ga izabrali. Pritisnite ga još jednom i otvoriće se okvir za uređivanje.
Umesto postojećeg, upišite novo ime i pritisnite taster Enter.
D efin isan je nove kote

Kada pritisnete dugme Continue u okviru za dijalog New Dimension Style, AutoCAD će
otvoriti drugi okvir za dijalog New Dimension Style, prikazan na slici 15-3.
Poglavlje 15 ♦ Stilovi kotiranja i tolerancije 349
DimensionStple. Afch Slika 15-3: Okvir za dijalog

N e w D im e n sio n Style sa
karticom L in e s and Arrovvs
u p red n jem planu.
EKtarabnllne> Airo*hed8&_____-•
]■Bjfltock Ut \m nosedhlked
| Ccfe;.
“3 žr^J | K Closedfilieđ
LnewwaH (- BjBlock “3 teadet j mCbsedTiled"" "3'
10 1800 3
Eijtand baycnd đm bne?
" ii Arro* • jo 1 8 0 0 -~ j
0[fjrtliomongri jO. 0E25
-CenleiMafkttiKDtćloJ ■... ;
Supptev r £V<Lr<a1 P 14 l_r«;? Tjp*' jMak ~ ~ 3 Sge ]0MČD ~j
DK. | Cancd j H»lp
On sadrži više kartica:

♦ Lines and Arrows Na kartici su parametri koji odreduju kotne linije, pomoćne
linije, strelice i oznake za centar.
♦ Text Na kartici možete da podesite izgled, položaj i poravnanje teksta kota.
♦ Fit Tu su parametri koji odreduju kako se tekst i strelice smeštaju kada je pro-
stor nedovoljan, gde se u tom siučaju smešta tekst, kolika je razmera kompone-
nata kote, kao i to da li ce kotna linija biti smeštena unutar pomoćnih linija.
♦ Primary Units Parametri kojima se zadaje format i tačnost primarnih mernih
jedinica za ortogonalne i ugaone kote.
♦ Altemate Units Parametri kojima se zadaje format i tačnost sekundarnih mer-
nih jedinica, ukoliko su aktivirane - npr. metričkih (Metric) jedinica, ako su vaŠe
primarne jedinice anglosaksonske (Eng)ish).
♦ Tolerances Parametri za formatiranje tolerancija.
Podešavanje izgleda kotnih linija i strelica

U pogfavlju 14 (slika 14-1), prikazala sam šta sve sačinjava kotu. Ako je potrebno da se
podsetite, pogledajte tu sliku.
Kartica Lines and Arrows ima četiri odeljka: Dimension Lines (kotne linije), Exten-
sion Lines (pomočne kotne linije), Arrowheads (stre)ice) i Center Marks for Circles
(oznake centra krugova).
Kotne linije
Da biste kotnu liniju obojili drugačije od ostalih komponenata kote, pritisnite padajuću
listu boja (Color) i sa nje odaberite boju za kotnu liniju. Odaberite stavku Other da
biste otvorili okvir za dijalog Color, ukoliko želite da upotrebite nestandardnu boju.
Upamtite, kote predstavljaju blokove. Standardna boja je ByBlock tako da kote usvajaju
boju tekućeg sloja ili tekuće boje. U načelu, za dimenzije treba da predvidite poseban
sloj. Tada će svi elementi kote biti one boje koja je zadata za taj sloj. Parametar Color
ćete izmeniti samo onda kada budete želeli da kotne linije budu drugačije boje nego što
je boja zadata za sloj sa kotama. Strelice na krajevima kota ne mogu se nezavisno bojiti,
već usvajaju boju kotne linije.
Ako želite da promenite debljinu kotne linije, pritisnite padajuću listu linija različite
debljine (Lineweight) i sa nje odaberite debljinu kotnih linija. ByBlock je standardna
debljina linija koja odgovara debljini zadatoj za sloj sa kotama. Kada crtate, uvek želite
da se nacrtani objekti ističu, pa zato za kotne linije upotrebite iste ili tanje linije.
U polju Extend beyond ticks određujete ,,višak“ kotne linije koji prelazi pomoćne
kotne linije. Kada se kote završavaju strelicama, ova opcija je nedostupna. Međutim,
ako u odeljku sa strelicama (Arrowheads) odaberete arhitektonske crtice (Architec-
tural ticks) ili kose crtice (Oblique), opcija Extend beyond ticks biće na raspolaganju.
Ovakav način iscrtavanja kota uobičajen je na arhitektonskim crtežima. Slika 15-4 prika-
zuje kotu sa arhitektonskom crticom i ,,viškom“ od 0.1 dužinske jedinice.
Arhitektonska oznaka kraja kote
„Višak" kotne linije
S lik a 15-4 : Tipičn a a rh itek to n sk a kota sa teksto m izn ad ko tn e linije, a rh itek to n sk im kosim
crticam a na kraju kote i d u žin o m ko tn e linije koja m alo p relazi preko p o m o ćn ih kotnih linija.
U polju Baseline spacing zadajete rastojanje između susednih kota pri kotiranju od
osnovne linije. AutoCAD će vrednost ovog parametra iskoristiti da bi nacrtao ravno-
merno rasporedene kotne linije.
Kod nekih stilova za kotiranje, tekst kote deli kotnu liniju na dva dela (slika 15-5).
Time se dobijaju dve kotne linije. Možete da isključite pojavljivanje prve, odnosno druge
kotne linije ako potvrdite odgovarajuće polje. Prva kotna linija se nalazi bliže onom
kraju kotne linije gde ste zadali početnu tačku prve pomoćne linije. (Ukoliko ste, umesto
da zadajete početke pomoćnih linija, birali objekat, možda nećete moći da pogodite koja
je od dve kote prva. U tom slučaju morate da eksperimentišete.) Obično ćete želeti da
uklonite jednu od dve kotne linije ako njeno pojavljivanje ometa druge kote ili objekte na
crtežu.
Prva kotna linija Druga kotna linija
1 -8,227 \ .
Druga izabrana tačka
Prva izabrana taćka
S lik a 1 5 -5 : Tipičn a kota na m a šin sk im crtežim a čiju kotnu liniju d eli na dva dela kotni tekst.
Pom oćne kotne linije

Kao i kod kotnih linija, i za pomoćne kotne linije možete da odaberete boju koja se
razlikuje od boje ostalih elemenata kote. Odaberite boju sa padajuće liste boja (Co)or).
Pritisnite stavku Other i otvorite okvir za dijalog Color da biste mogli da odaberete
Pogtavlje 15 ♦ StHovi kotiranja i tolerancije 351
neku od nestandardnih boja. ByBlock je podrazumevana boja, tako da pomoćne linije

usvajaju boju tekućeg sloja ili tekuće boje.
Pomoćne linije najčešće prelaze malo iza kotne linije, kao što možete da vidite na
nekim slikama u ovom poglavlju. U polju Extend beyond dim lines možete da zadate
veličinu ovog ,.viška“ dužine pomoćnih linija.
Pomoćne linije po pravilu ne dodiruju kotirani objekat da bi se kota lakše raziikovala
od samog objekta. U polju Offset from Origin možete da zadate razdaljinu pomoćnih
linija od njihovih definicionih tačaka, koje se nalaze na kotiranom objektu.
Sa pomoćnim kotnim linijama radite kao i sa kotnim linijama. Da biste sprečili poja-
vljivanje prve, odnosno druge pomoćne kotne linije, unesite znak za potvrdu u odgova-
rajuće polje. (AutoCAD automatski sprečava pojavljivanje pomoćnih kotnih linija pri
kotiranju od osnovne linije i pri kotiranju u nizu.) Slika 15-6 prikazuje kotu bez prve
pomoćne kotne linije.
Slika 15-6: Kota kod koje je sp re c e n o pojavljiuanje
prve p o m o ć n e kotne linije. M o žete da vidite sam o
n jen u d e fin icio n u taČku.
Strelice
U orieljku Arrovvheads sakupljeni su parametri koji određuju izgled strelica na kraje-
vima kotne linije, Kao što ste videli na slici 15-4, za ovu svrhu uopšte ne morate da
koristite strelice. Isto tako, svaku od dve strelice jedne kote možete nezavisno da pode-
site. Međutim, kada izmenite prvu strelicu, izmeniće se i druga, jer AutoCAD pretpo-
stavlja da želite da oba kraja kotne linije izgledaju isto. Da bi strelice izgledale različito,
odaberite jednu od njih sa prve, a drugu sa druge padajuće liste.
Možete da napravite i sopstvenu strelicu, Nacrtajte je u veličini jedne dužinske jedi-
nice. Zatim je pretvorite u blok. U ovom bloku, izaberite tačku strelice koja će poslužiti
kao tačka umetanja i podesite je tako da pokazuje udesno. Možda ćete morati malo da
eksperimentišete sa desnom tačkom umetanja. Snimite blok. (Za uputstva pogledajte
poglavlje 18.) Sa prve i druge padajuće liste odaberite stavku User Arrow. Otvoriće se
okvir za dijalog Select Custom Arrow Block, prikazujući blokove koji postoje na crtežu
(slika 15-7). Odaberite odgovarajući blok i pritisnite dugme OK. Slika 15-8 prikazuje kotu
sa strelicama koje je nacrtao korisnik.
Siika 15-7: Okvir za dijalog
JV Select Custom A uow Block 9
S e le ct C u sto m Arrovv B lock.
Sekc* frofn Gbckv

myarro« 3
Slika 15-8: Kota sa

stre lica m a koje je
n acrtao korisnik.
Za p o ka ziva če m o že te da upo treb ite drugu vrstu strelice. R a nije ste m orali da n apravite pose-
Novo
u 2000 ban stil za ko tiran je, stil-p otom ak.
VeliČinu strelice podesite u polju Arrovv size. Kako ću objasniti u nastavku ovog
poglavlja, onda kada budem razmatrala razmeru, za veličinu strelice bi trebalo da
odaberete onu veličinu kakva treba da bude na odštampanom crtežu.
O zn ake za centar
Odeljak Center Marks for Circles u okviru za dijalog New Dimension Sty)e sadrži
parametre koji određuju oznake za centar krugova i lukova koje de biti unete u crtež
kada pritisnete dugme za označavanje centra (Center Mark) na paleti alatki za kotiranje
(Dimension). Pritiskom na pomenuto dugme u stvari izvršavate komandu DIMCENTER.
Sa padajuđe liste Type odaberite stavku Mark da biste centar označili krsticem, stavku
Line da bi u centru, pored krstida bile i četiri ukrštene linije, ili None, da ne označite
centar. (ako je na mašinskim crtežima uobičajeno da se centar označava ukrštenim
osnim linijama, za lukove se obično koriste krstici (slika 15-9).
Slika 15-9: Krug čiji je cen ta r o zn a če n p resek o m

o sn ih linija i luk sa cen tro m o zn a č e n im krstičem .
U polju Size možete da zadate veličinu oznake za centar. Za krstice, veličina pred-
stavlja rastojanje od tačke preseka dve linije do njihovih krajeva. Ako koristite ukrštene
osne linije, veličina određuje i rastojanje od kvadranta kruga do krajeva osnih linija.
Stil kotiranja Standard je najbliži standardima mašinskih crteža, pa dete u narednoj
vežbi (a i u ostalim vežbama iz ovog poglavlja) praviti stil za arhitektonsko kotiranje,
služedi se kao osnovom, stilom Standard. Da biste to obavili, moracete da napravite
više izmena, što de pomoci da dobro upamtite parametre stila za kotiranje. Sada dete
vežbati da menjate izgled kotnih linija i strelica.
Na C t K i\ C rtež a b l5 -a .d w g koji se koristi u n a red n o j v ežb i p o d e ša v a n ja kotnih linija i strelica nalazi se
na ko m p ak t d isku AutoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: p o d ešavan je kotnih linija i strelica

1. Otvorite crtež abl5-ct.dwg sa kompakt diska.
2. Snimite crtež u svoj direktorijum A u to C A D B ib lija , pod imenom a b J5 -l.d w g . Na
njemu je bočni izgied garaže (slika 15-10). Režimi ORTHO i OSNAP treba da su
aktivni. Za stalne OSNAP markere odaberite krajnje i presečne tačke. Tekuči sloj
je Dim. Ukoliko paleta alatki za kotiranje nije na ekranu, pritisnite bilo koju paletu
alatki desnim tasterom miša i iz priručnog menija odaberite paletu Dimension.
GAfiAGE SOLfTH E L D J 1 / 4 “ ■= t '- O "
3. Da biste videli kako izgleda stil za kotiranje Standard, na paieti alatki za kotiranje
(Dimension) pritisnite dugme za ortogonalno kotiranje (Linear Dimension). Na
zahtev za unosSpecify first extension line origin or <select object>:
(Zadajte početak prve pomočne linije ili...), izaberite tačku © prema slici 15-10.
Na zahtev za unos Speci fy second extension line origin: (Zadajte početnu
tačkudruge pomočne linije), izaberite tačku ©. Nazahtevza unos Speci fy dimen-
sion line location or [Mtext/Text/Angle/Horizonta1/Vertical/Rotated]:
(Zadajte položaj kotne linije ili odaberite opciju...), izaberite za kotnu liniju mesto
ispod linije koju kotirate. Strelice su tako male, a tekst kote je tako sitno ispisan, da
ih ne možete ni videti.
4. Posiužite se prozorom ZOOM da biste uvečali područje oko tačke ©i levog kraja
kote. Na standardnoj paleti alatki pritisnite dugme Zoom Previous. Otvorite nov
prozor ZOOM i uvečajte centralni deo kote sa tekstom. (Možda čete prozor
ZOOM morati da koristite dva puta.) Ponovo pritisnite dugme Zoom Previous.
Kao što i sami vidite, ovu kotu treba podesiti.
5. Na paleti alatki za kotiranje (Dimension) pritisnite dugme za podešavanje stila
kota (Dimension Style). Tekući stil za kotiranje trebalo bi da bude Standard.
Pritisnite dugme New. U polje New Style Name upišite Arch 48, a zatim pritisnite
dugme Continue.
6. Pritisnite jezičak kartice Lines and Arrovvs, ukoliko ona već nije u prednjem planu.
U odeljku Arrovvheads, sa padajuće liste odaberite stavku Oblique. Veličina bi tre-
balo da bude 3/L6". U odeljku Dimension Lines, u polje Extend beyond ticks upišite
3/32. Pritisnite dugme OK da biste se vratili u prozor Dimension Style Manager.
7. Zapazite da su u podrućju za prethodni prikaz (Previevv) prozora Dimension
Style Manager strelice zamenjene kosim crticama. Pritisnite dugme Set Current.
Pritisnite dugme Close.
8. Odaberite kotu koju ste napravili u koraku 3. Sa padajuće liste stilova za kotiranje
(Dim Style Control) koja se nalazi na paleti alatki za kotiranje (Dimension),
odaberite stil Arch 48. Kota sada treba da izgleda onako kako ste je upravo pode-
sili. Da biste to proverili, pomoću prozora ZOOM uvećajte levi kraj kote. Videćete
da je kosa crtica zamenila strelicu. Pritisnite dugme Zoom Previous.
9. Snimite crtež. Ostavite crtež na ekranu, ako nameravate malo kasnije da radite
sledeću vežbu.
Podešavanje kotnog teksta

U okviru za dijalog Nevv Dimension Style pritisnite jezičak kartice Text (sljka 15-11).
Na ovoj kartici su parametri odgovorni za izgled, položaj i poravnanje teksta.
W N e w D itn e n s io n E |y le A r c h ite c tu r a l Slika 1 5 -1 1 : Kartica Text okvira

za dijalog N ew D im en sio n Style.
L ( r « ii« K iA n ( W fi te « ! jf i | P jim « y lJ rn k | ii.iarA'm U n to ] T d t s a r t a i j
— 11 . 0 1 5 9 | —
jSTAMDARD
.... t ? 1
|> B y 9 !o c k t ; '
3 '
1 .1 9 5 5 ’ A
• 2 ,0 ^ 0 7
|ff-0 3 / 1 6 '^
— : ( + ) ' B
FisctKin h ag hl tc a te
!■
3 : d ...... \ ^
R O S iK S - Z ' '
P D r* n « o c n d toti
T«>!tfi6gnrri«nt
\£ettcal [Ceritered P H a o o n ta i
3
HoospnftJjh fcervtesecl iT id 'v s rjr fn *
C ffsei ftorrt đ n i Sn* jO'-O 1/16” ! r~ |$ u StantSistd
O k ......j Cancet
Izgled teksta
Nad izgledom kotnog teksta imate potpunu kontrolu, kao i nad izgledom bilo kog
drugog teksta na crtežu.
Sa padajuće liste Text style odaberite stil za tekst. Možda ćete poželeti da napravite
specijalan stil za tekst kota kako biste mogli da menjate tekst kota nezavisno od drugog
teksta na crtežu. Stil teksta za kote napravite pre stila za same kote.
O stilovim a za tekst o p širn o se govori u poglavlju 13.
Pogfavlje 15 ♦ Stilovi kotiranja i tolerancije 355
Sa padajuće liste Text color odaberite boju za tekst. Kao i kod kotnih linija, za tekst
kote možete da odaberete boju drugačiju od boje ostalih elemenata kote. Setite se, kote
su blokovi. Podrazumevana boja je ByBlock, tako da kote usvajaju boju tekućeg sloja ili
tekuću boju. U načelu bi za kote trebalo da predvidite poseban sloj. Tada će svi ele-
menti kote imati boju koja je zadata za sloj. Posebnu boju teksta odaberite samo onda
kada namerno želite da se on po boji razlikuje od ostalih elemenata kote. Ako želite da
upotrebite neku od nestandardnih boja, sa padajuće liste odaberite stavku Other i
zatim iz okvira za dijalog Select Color odaberite odgovarajuću boju.
Izaberite visinu teksta kote. Zgodno je ako u stilu za tekst postavite ovu visinu na
nulu, jer je zatim možete podesiti u ovom okviru za dijalog. Ukoliko je u stilu za tekst
zadata neka druga visina, ona će imati prednost. Mnogo je lakše kada sve izmene stila
za kotiranje izvodite na jednom mestu, nego ako biste morali da ih dodatno obavite
i u stilu za tekst.
Ako vrsta jedinica koju ste odabrali može da se ispisuje i u obliku razlomaka, u polje
Fraction height scale upišite relativnu visinu brojeva razlomka u odnosu na ostali tekst.
Ovu opciju ćete moći da koristite samo ako odabrana vrsta jedinica podržava razlomke.
Možda ćete želeti da brojevi razlomka budu ispisani sitnije od ostalog teksta. Razmera
visine 0.5 čini da brojevi u razlomku budu upola manji od celih brojeva. Ukupna visina
razlomka malo prelazi visinu celih brojeva u tekstu kote.
Položaj teksta
Stavke u padajućoj listi Vertical određuju poravnanje teksta u odnosu na kotnu liniju.
Kada menjate položaj teksta, uvek proveravajte rezultat u prozoru za prethodni prikaz,
kako biste postigli upravo ono što želite. U tabeli 15-L navedene su sve opcije.
Tabela 15-1 Opaje za vertikalno poravnanje kotnog teksta

Opcija Funkcija
Centered Postavlja tekst centralno na kotnu liniju, deleći je na dva dela. Ovaj način je uobičajen
u m ašinstvu. Primer m ožete da vid'rte na slici 15-5.
Above Postavlja tekst iznad kotrie linije, što je tipično za arhitektonske crteže. Jedan primer
ovakvog kotiranja m ožete da vidite na slici 15-4.
Outside Tekst postavlja na onu stranu kotne linije koja je dalja od kotiranog objekta.
JIS Postavlja kotni tekst u saglasnosii sa japanskim industrijskim standardima (JIS), koji
predviđaju različito mesto za tekst u zavisnosti od ugla kotne linije.
Opcije sa padajuće liste Horizontal utiču na položaj teksta izmedu pomoćnih kotnih
linija. 1ovde AutoCAJD obezbeđuje da odmah vidite ono što uradite. Mogućnosti
podešavanja su navedene u tabeli 15-2.
'febela 15-2 Opdje za horizontalno poravnanje kotnog teksta

Opcija F u n k d ja
Centered Ovo je podrazum evana opcija. Tekst je centriran između dve pom oćne linije.
At Ext Line 1 Postavlja tekst kote uz prvu pomoćnu liniju. Prva pomoćna linija je uvek ona čiju početnu
tačku zadajete odgovarajuči na zahtev za unos Speci f y f i r s t e x t e n s i o n l i n e
o r i g i n nr < s e l e c t ol ) j ec t> (Zadajte početnu tačku prve pomoćne linije ili...). Slika u
okviru za prethodni izgied i reči Horizontal Justification mogu da vam se učine besmislenim
kada podešavate vertikalnu kotu. Ako se ne driite sistema pri biranju kota, možete da
dobijete neobične rezultate. Slika 15-12 prrkazuje dve vertikalne kote i dve horizontalne
kote koje su sve podešene opcijom 1st Extension Line kod horizontalnog poravnanja
teksta. Zbog toga što su linije birane nesistematski, rezultati nisu zadovoljavajući.
Tabela 15-2 Opdje za horizontalno poravnanje kotnogteksta (nastavak)

Opcija Funkcija
At Ext Line 2 Postavlja tekst kote uz drugu pom oćnu liniju. Sve što je rečeno za prethodnu opciju,
primenljivo je i na ovu.
Over Ext Line 1 Postavlja tekst preko prve pom oćne kotne linije. N apom ene vezane za opciju At Ext Line
1r važe i ovde.
Over Ext Line 2 Postavlja tekst preko druge pom oćne kotne linije. N apom ene vezane za opciju At Ext
Line 1, važe i ovde.
Slika 15-12: Kad a za p o rav n an je kotnog teksta ne o d a b e re te o p ciju C en te red ,

rezultati m ogu d a b u d u n eo če kiv an i uko liko o b jek te niste birali siste m a tičn o .
U polju Offset from dim line možete da zadate rastojanje između kotnog teksta i
kotne linije. Ako je kotna linija tekstom podeljena na dva dela, ovo rastojanje je razmak
između teksta i svake od dve kotne linije. Ako je kotna linija neprekinuta, a tekst se
nalazi iznad nje, ovo je rastojanje između osnovne linije teksta i kotne linije. Ovo rasto-
janje, takođe, određuje razmak između okvira sa tolerancijama oblika i teksta u njima.
P o m en u ti razm ak se koristi i o n d a kada p o ku šava te d a tekst kote, lin ije i strelice u m e tn e te u
Savel
p rem ali prostor. A u to C A D tada, preko zad ato g razm aka, izraču n ava m in im a ln o slo b o d n o ras-
to ja n je sa svake stran e teksta. K ad a veličin u razm a k a sm a n jite , izm eđ u p o m o ćn ih linija m oći
će da sta n e više kotnih e le m e n a ta .
Fo ravn an je teksta u odnosu na kotnu liniju

Odeljak Alignment kartice Text sadrži parametre koji određuju poravnanje teksta u
odnosu na kotnu liniju:
♦ Potvrdite opciju Horizontal da bi tekst između pomocnih linija bio horizontalan,
bez obzira na ugao kotne linije (tipično za mašinske crteže).
♦ Potvrdite opciju Aligneđ with dimension line da bi tekst bio paralelan sa kot-
nom linijom (tipično za arhitektonske crteže).
♦ Potvrdite opciju 1SO Standard da biste koristili praviia ISO standarda, prema
kojima se tekst unutar pomodnih kotnih linija poravnava prema kotnoj liniji, ali se
ispisuje horizontalno, ako se nalazi izvan njih (Što je slučaj kada između pomođnih
linija nema dovoljno prostora).
AutoCAD če svaki vaš izbor prikazati u okviru za prethodni prikaz.
Na CO-a
C rtež a b l5 -l.d w g k o \\ se koristi u n a red n o j vežbi d e fin isa n ja kotnog teksta, nalazi se u direk-
c to rijum u R esu lts na ko m p ak t disku AutoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: d efin isan je kotnog teksta

1. Ukoliko je crtež a b l5 -1.d w g ostao na ekranu od prethodne vežbe, iskoristite ga i
za ovu vežbu. Ukoliko nije, otvorite crtež a b !5 -1.d w g iz direktorijuma Results na
kompakt diskuy4ufo C A D 2000 B ib lija . Režimi ORTHO i OSNAP treba da su aktivni.
Za staine OSNAP markere odaberite krajnje i presečne tačke. Tekući sioj je Dim.
Ukoliko paleta alatki za kotiranje nije na ekranu, pritisnite bilo koju paletu alatki
desnim tasterom miša i iz priručnog menija odaberite paletu Dimension.
2. Snimite crtež u svoj direktorijum A u lo C A D B ib lija , pod imenom abl5-2.dw g.
kota (Dimension Style). Trebalo bi da je tekuđi stil Arch 48. Pritisnite dugme
Modify da biste nastaviJj da radite sa stilom Arch 48. Pritisnite jezičak kartice
Text.
4. U odeljku Text Appearance, za stil teksta odaberite ROMANS.
5. U odeljku Text Placement, sa padajuće liste Vertical odaberite stavku Above.
6. U odeljku Text Alignment, odaberite opciju Aligned vvith dimension line. Mada su
na mašinskim crtežima kote obično sa horizontalnim tekstom, kod arhitekton-
skog kotiranja tekst treba da je paralelan sa kotnom linijom.
7. Pritisnite dugme OK, a zatim dugme Close. AutoCAD će automatski ažurirati kote
novim stilom, mada je tekst i dalje previše sitan da bi se jasno video.
8. Snimite crtež. Ostavite ga na ekranu ako imate nameru da ubrzo radite sledeću
vežbu.
P o d ešavan je kota kad a nem a dovoljno m esta

Kada nema dovoljno prostora za smeštanje strelica, kotne linije i teksta između pomoć-
nih linija, AutoCAD će neke elemente kote postaviti izvan njih. Kartica Fit (slika 15-13)
omogućuje da zadate način rešavanja ovakvih situacija.
f.* Nof* Dim eruion Sty|<- Copy of S IA N Đ A R D Slika 15-13: Kartica Fit okvira
za d ijalog N ew D im e n sio n Style.
tir«i ardAmo*« j r « ..] | | TtAamMiJ
t«OpiK«* ' " j..-■
■........ , .....
I.1 ■ocm'o pl&cmbot?i 1.0159 h—
4 rd « n )w a iiid ff .B )*arrtio nine 0-r ’r»{
I 'riri :hrt i«pt or Iho

(is brrt
. 1 .1 9 5 5
\ a.0£07
Atidlat +i 6 0 *
f' !«t
9o*ttwi »)=»*,' 50.8045 S '
e k«ee t»w *» hv»r
I- S u cpttu » tM K if Ite f <tont StJsd«
tt-* n ta n tn ti tn«r
& jf*:* ; [Foo -fj
T e tfP fc s c e ro e n t
When tw t * Mit « i» » d afo a ptsctrat p (st» t
iC1 O v« it» dftieiijKni Ire w*h aJ w d tt •

C.Plrc«tedipanurapHhtn:dntcriKnirtg
e O v« ttteđiM m oi.kna n.*ht)uljt>sada || r SuMjft diitw dre (n» b«twe*n <&> *•’* *
01 | OArcd j HOp j
358 Deo 1! ♦ Crtanje u dve ditnenzije
O pcije za po zicion iranje elem en ata kote

U odeljku Fit Options zadajete elemente kote koji se smestaju izvan pomodnih linija
-tekst, strelice, ili oboje - onda kada između njih nema dovoljno mesta. Ove opcije je
prilično teško razumeti, a ipak, one mogu znatno da utiču na izgled kota.
O p cije za p o zicio n iran je e le m e n a ta kote sad a o d ređ u ju e le m e n te koji se iscrtavaju izvan
Upororenje p o m o ćn ih kotnih linija. U pretho d n im v erzijam a prog ram a, p o m o ć u njih se određivalo šta će
izm eđ u p o m o ćn ih linija ostati. Po stu p ajte pažljivo - ili će rezultati biti supro tni vašim
o ćekivan jim a.
Evo koje su vaše mogućnosti:

♦ Either the text or the arrovvs, vvhichever fits best Ovom opcijom unutar pomoć-
nih linija smešta se ono što se bolje uklapa - ili tekst, ili strelice. U ograničeni pro-
stor možda mogu da stanu strelice, ali ne i tekst, ili obrnuto. Kada nijedan od
pomenutih elemenata ne može da se smesti, oba se iscrtavaju izvan pomoćnih
linija. Slika 15-14 prikazuje kotu nacrtanu uz ovu opciju.
Slika 15-14: Kratka kota, iscrtana uz
o pciju Eith er the text or th e arrovvs,
vvhichever fits best.
♦ Arrovvs Kada između pomoćnih linija nema dovoljno prostora i za tekst i za

strelice, onda tekst ostaje između njih, a strelice izlaze napolje. Slika 15-15 prika-
zuje kotu iscrtanu uz ovu opciju. Rezultat primene ove opcije izgleda isto kao na
slici 15-14, ali je dobijen drugačijim postupkom.
Slika 15-15: Kratka kota,

iscrtan a uz o pciju Arrovvs.
—lo.saj-
S .
♦ Text Kada između pomoćnih linija nema dovoljno prostora i za tekst i za

strelice, onda se tekst ispisuje izvan pomoćnih linija, a strelice ostaju između
njih. Slika 15-16 prikazuje kotu nacrtanu uz ovu opciju.
Slika 15-16: Kratka kota,
n a crtan a uz o p ciju Text.
Poglavlje 15 ♦ Stilovi kotiranja i toleranctje 359
♦ Both text and arrows Tekst i strelice drži na okupu - između pomoćnih linija,
ako ima dovoljno mesta, ili izvan njih, ako ga nema. Slika 15-17 prikazuje kotu
nacrtanu uz ovu opciju.
Slika 1 5 -1 7 : Kratka kota, nacrtana
1---------
uz o pciju Both text an d arro w s.
Ln
ro
---------O
V ;
♦ Always keep text between ext lines Ovom opcijom tekst se uvek ispisuje
između pomoćnih linija, Čak i kada ne može da stane. Slika 15-18 prikazuje kotu
nacrtanu uz ovu opciju.
Slika 15-18: Kratka kota, n acrtan a uz

o pciju A lw ays k e e p text b e tw e e n ext lines.
♦ Suppress arrows if they don’t fit inside the extension lines Potvrdite ovu
opciju da biste potpuno isključili prikazivanje strelica ukoliko one ne mogu da
stanu između pomocnih linija (umesto da ih iscrtavate spolja). Ova opcija se
koristi zajedno sa jednom od prethodnih opcija. Slika 15-19 prikazuje kotu nacr-
tanu uz ovu opciju i opciju Either the Text or the Arrows, Whichever Fits Best.
Slika 1 5 -1 9 : Kratka kota, n a crtan a uz opciju

S u p p re ss a rro w s if th ey don't fit in sid e the
e x te n sio n lin es i o pciju Eith e r th e Text or the
A rro w s, W h ich ev e r Fits Best.
Sm eštan je teksta
Odeljak Text Placement sadrži opcije koje određuju položaj teksta kote kada se on,
zbog nedovoljnog prostora, ne nalazi na svom standardnom mestu. Imate sledeće
mogućnosti:
♦ Beside the dimension line Tekst kote se smešta pored kotne linije, ali izvan
pomoćnih linija. Slika 15-20 prikazuje kotu nacrtanu uz ovu opciju i istu kotu
posle pomeranja teksta izvan područja modela. Tekst kote možete da pomerate
ulevo ili udesno, ali ne i naviše, odnosno naniže. O uređivanju kota ćemo govoriti
kasnije u nastavku ovog poglavlja.
360 Deo 11 ♦ Crtanje u dve ditnenzije
.52
't ' '
Slika 15-20: Tekst kote se sm e šta pored kotne linije kada n e m o že da sta n e izm eđ u
p o m o cn ih linija. Tekst m o že te da p o m e ra te sa je d n e stra n e na drugu. Na d e sn o j slici je
p rikazana ista kota, p o m e re n a m a lo u d e sn o , tako d a b u d e izvan po d ru čja m o d e la .
♦ Over the dimension line, with a leader Ovom opcijom se tekst postavlja iznad
kotne linije, u području između pomoćnih linija, ali iznad njih, sa pokazivačem
koji se pruža od kotne linije do teksta. Tekst možete da pomerate na bilo koju
stranu da biste zadovoljili svoje potrebe i eventualne konvencije pri kotiranju
(slika 15-21).
Slika 15-21: Tekst kote sa p o k a ziva če m po stavljen je izn ad ko tne linije. Na

d e sn o j slici se vidi da je te kst p o m e re n tako d a b u d e izvan p o d ru čja m o d e la .
♦ Over the dimension line, vvithont a leader Ovom opcijom tekst se postavlja
iznad kotne linije, u području između i iznad pomočnih linija, ali bez pokazivača
(slika 15-22). Tekst možete da pomerate na bilo koju stranu.
Slika 15-22: Tekst kote se postavlja

iznad kotne linije, ali bez po ka ziva ča.
Razm era elem en ata kote

U odeljku Scale for Dimension Features možete da zadate razmeru. Razmera podešava
veličinu teksta kota (osim ako za visinu teksta u tekučem stilu za tekst nije odabrana
vrednost različita od nule), strelica, razmaka itd. Ona ne utiče na sadržaj teksta kote - tj.,
ne menja vrednost kote. Stilovi zakotiranje sadrže tako mnogo veličina da biste mogli
provesti ceo dan množeći pojedine parametre razmerom, a potom, ako se ukaže potreba
Pogiavlje 15 ♦ Stilovi kotiranja i tolerancije 361
da promenite razmeru crteža, morali biste da preračunate sve specifikacije za veličine

elemenata kote. Pomoču parametra Overall Scale factor omogućujete AutoCAD-u da
automatski množi svaku upotrebljenu veličinu kote jedinstvenom razmerom.
[R e fe r e n c a \ 0 razm eri se govori d e taljn o u poglavlju 5. Po g led ajte i poglavlje 17 da biste sazn ali kako da
p o d e site veličin u kota u o kru že n ju za štam p an je.
N a C D -ti C rtež a b l5 -2 .d w g koji se koristi u n ared n o j vežb i crtanja kota kada je raspoloživi prostor pre-
više m ali, nalazi se u d irekto riju m u Results na ko m pakt disku AutoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: crtanje kota u previše m alom raspoloživom prostoru

1. Ako je crtež ab l5 -2.d w g ostao na ekranu od prethodne vežbe, iskoristite ga i za
ovu. Ukoiiko nije, onda ga otvorite iz direktorijuma Resulls na kompakt disku.
Režimi ORTHO i OSNAP treba da su aktivni. 2a stalne OSNAP markere odaberite
krajnje i presečne tačke. Tekuci sloj je Dim. Ukoliko paleta alatki za kotiranje nije
vidljiva, pritisnite bilo koju paletu alatki desnim tasterom miša i iz priručnog
2. Snimite crtež u svoj đirektorijum A u to C A D B ib lija , pod imenom ab!5-3.dw g.
kota (Dimension Style). Tekući stil za kotiranje trebalo bi da bude Arch 48. Priti-
snite dugme Modify da biste nastavili rad sa istim stilom.
4. Na kartici Fit, u odeljku Text Placement, odaberite opciju Over the Dimension
Line, with a Leader.
5. U odeljku Fine Tuning potvrdite opciju Always Draw Dim Line Between Ext Lines
(Uvek postavi kotnu liniju između pomoćnih linija). Kod arhitektonskog crtanja
kota se obično smešta između pomoćnih kotnih linija, čak i onda kada tekst u taj
prostor ne može da stane.
6. Pošto je razmera crteža 1/4" = l', ili 1=48, upišite 48 u polje Use overall scale of.
7. Pritisnite dugme OK. Pritisnite dugme Close da biste se vratili u crtež.
8. Snimite crtež. Konačno možete da vidite kotu! Ona treba da izgleda isto kao na slici
15-23. Ostavite crtež na ekranu ako imate nameru da uskoro radite narednu vežbu.
Slika 15-23: Pošto je prom e-
n je n a u k u p n a razm era, ko n a čn o
m o že te da pročitate kotu.
GĆP.ACE SCUTH €i€V 1/4" = !’-0‘

Fino p o dešavanje
Ako potvrdite opciju Place text manually when dimensioning (Ručno postavljanje tek-
sta kote), AutoCAD če zanemariti zadatu vrednost horizontalnog položaja teksta i tekst
postaviti od tačke koju izaberete odgovarajuči na zahtevza unos Speci' fy dimensi'on
line location or [Mtext/Text/Angle/Horizontal/Vertical/Rotated] : (Zadajte
položaj kotne linije ili odaberite opciju...)- Dok pokredete kursor duž kotne linije da
biste izabrali tačku, zapazićete kako se tekst krede za njim.
Potvrdite opciju A)ways Draw Dim Line Between Ext Lines (Uvek postavi kotnu liniju
između pomodnih linija) da biste prisilili kotu da se smesti između pomodnih linija, čak
i onda kada nema dovoljno mesta za tekst ili strelice (s)ika 15-24).
S lik a 1 5 -2 4 : Kota čija je kotna linija prisilno
sm e šte n a izm ed u p o m o ćn ih linija.
Definisanje primarnih jedinica

Pritisnite jezičak kartice Primary Units (slika 15-25) da biste na njoj podesili format i
tačnost dužinskih i ugaonih kota. Verovatno se sećate kako se jedinice podešavaju - o
tome sam govorila u poglavlju 5. Za kotiranje, međutim, morate posebno da ih podesite.
_a>New Dimension Style: Copy ol STANOARD
L*>»s arnj Tem | rPrin>aiy ijfiis j ASetiiateUmfs | Tctefaoces j

Uneat Oiipenstom
IJnž famal j DeCrrrial 1,0159
10.0000
FracSoo fcentar L.1955
2.0207
Đaginnaf teparoto!. j,., (Penod) /
60'
£oundeff* F /
R0.8045 ■
Pie% I
Suftin I ~ Angul« Dimerreons :
Unjts |DecimaiOegii 3
Scaigfactci j 1 00
1“ App(y to teyoui dteterisiorie pnfy PiecKten. 0 ~3
Zero Suppfessiori
: f* ■j, P iMjJing
r Ifdmg : r Treisig
0X Carcel
S lik a 1 5 -2 5 : K artica Prim ary U nits okvira za dijalog N e w D im e n sio n Style.

Poglavije 15 ♦ Stilovi kotiranja i tolerancije 3 63
D užinske kote
U odeijku Linear Dimension podešavate parametre dužinskih kota.
Najpre odaberite format sa padajuce liste Unit format. Na njoj su iste stavke kao i u
okviru za dijalog Drawing Units; Scientific (naučne), Decimal (decimaine), Engineering
(inženjerske), Architectural (arhitektonske) i Fractional (razlomijene) jedinice, uz
dodatnu stavku - Windows desktop Qedinice Windowsove radne površine).
Da biste videii koje su tekuče jedinice Windowsove radne površine, odaberite
komandu Start O Settings O Control Panel O Regional Settings. Pritisnite jezičak kartice
Number. Pri podešavanju jedinica Windowsovog radnog okruženja nemate toliko slo-
bode kao u AutoCAD-u. Međutim, ako je potrebno da vaš rad bude usaglašen sa drugim
Windowsovim aplikacijama, onda čete se verovatno opredeliti za ove jedinice.
Odaberite tačnost prikazivanja jedinica (broj decimalnih mesta ili imenilac razlomka)
sa padajuče liste Precision.
Odaberite format razlomaka sa padajuče liste Fraction format, Ova opcija če biti na
raspolaganju samo ako ste odabrali jedinice koje se mogu prikazivati razlomcima. For-
mat Horizontal umeče izmedu brojioca i imenioca horizontalnu razlomačku crtu, a kod
formata Diagonal horizontalna crta je zamenjena kosom. U formatu Not stacked koristi
se kosa crta između brojioca i imenioca koji se nalaze u istom redu. Efekat svake opcije
možete da vidite u okviru za prethodni prikaz kote.
Odaberite decimalni separator. Ova opcija je na raspolaganju samo onda kada se
odabrani format može prikazati kao decimalni broj. Izbor separatora je ograničen na
tačku, zarez i razmak,
U polju Round Off zadajete uslove zaokružavanja brojnih vrednosti dužinskib kota.
Na primer, možete ih zaokružavati na 0.1 jedinicu ili na V? inča.
U polja Prefix i Suffix možete da unesete prefiks ili sufiks koji če se pojavljivati
ispred. odnosno iza svake kote. Na primer, možda čete kao sufiks svih dužinskih kota
upisati m m , ukoliko su sve dužinske kote na crtežu u milimetrima, a klijent kome dajete
crtež je navikao da su kote merene u inčima.
U poiju Scale factor možete da zadate razmeru za sve dužinske kote, uključujuči i
kote poluprečnika, odnosno prečnika. Ova razmera menja veličinu postojećeg teksta
kota. Na primer, ako ste nacrtali liniju dugačku 2.5 jedinice i zadali linearnu razmeru od
0.5, AutoCAD će kotirati objekat sa 1.25 jedinica. Razmeru možete da postavite na 25.4
da biste koristili metričke jedinice (1 inč =25.4 mm - Prim. prev.) na crtežu koji ste
radili u anglosaksonskim jedinicama - možda planirate da isti crtež šaljete i naručio-
cima iz SAD, i naručiocima iz drugih delova sveta? Razmeru možete da koristite i u
alternativnim jedinicama, kao što ćete videti u narednom odeljku.
Linearnu razmeru možete da primenite i samo na kote u okruženju za štampanje
(opcija App)y to layout dimensions only).
U pododeljku Zero Suppression možete da sprečite pojavljivanje vodećih i dodatnih
nula kod decimalnih jedinica. Ako sprečite pojavljivanje vodećih nula, broj 0.375 će se
pojaviti kao .375. Kada sprečite pojavljivanje dodatnih nula, broj 3.7500 postaje 3.75.
Kod arhitektonskih jedinica možete da sprečite ispisivanje 0 stopa i 0 inča. Ako
sprečite ispisivanje 0 stopa, broj 0'-8" postaje samo 8". Ako sprečite ispisivanje 0 inča,
broj 6'-0" postaje samo 6‘.
364 Deo II ♦ Crtanje u dve dtmenzije {
Kote uglova
U odeljku Angular Dimensions kartice Primarv Units možete da formatirate mere
uglova. Na raspolaganju su vam formati: Decimal Degrees (decimalni stepeni), Degrees
Minutes Seconds (stepeni, minuti, sekunde), Gradians (gradusi) i Radians (radijani).
Tačnost prikazivanja uglova možete da odaberete sa padajuće liste Precision.
U pododeljku Zero Suppression mozete da isključite pojavljivanje vodećih i dodat-
nih nula kod kota uglova. Na primer, ugao od 37.0° postaje 37° kada isključite pojavlji-
vanje dodatnih nula.
Definisanje alternativnih jedinica

Ako želite, svaku kotu na crtežu možete da prikažete i u alternativnom skupu jedinica.
Ovo se najčešće koristi da biste istovremeno prikazali inče i milimetre. AutoCAD će
alternativne jedinice prikazati u uglastim zagradama. Da biste aktivirali prikaz alterna-
tivnih jedinica, pritisnite jezičak kartice Alternate Units okvira za dijalog New Dimen-
sion Styie (slika 15-26). Potvrdite opciju Display alternate units.
.VNe* Dimension Style Copy of STANDARD Q Š1

Lin« and | Text j Fe | Prto«iyU™ts Alerrntellnits |Toie<anc«j
Preft* j Pfacemertt
(• Afterprimaft1vaU»
Suffijf |
■C proati1votue
2 m i Supprevaron
r t.M'Sr’g p 4 .' Ff*
r Tiatrig
OT | Cance) j
S lik a 1 5 -2 6 : K artica A lternate Units.
Kao što vidite, ovaj okvir veoma liči na okvir za dijalog Primary Units, o kome sam
govorila u prethodnom odeljku. Obratite pažnju na vrednost od 25.40 u polju Multiplier
for alt units (Množilac za alternativne jedinice). U inču ima 25.4 mm. Ako su vaše pri-
marne jedinice milimetri, onda linearnu razmeru možete da postavite na vrednost
0.03937, koja predstavlja broj inča po mm (1/25.4). Naravno, ukoliko vaše primarne
jedinice nisu inči već metri, milje ili nešto drugo, razmeru ćete morati da proračunate.
Slika 15-27 prikazuje dve kote sa alternativnim jedinicama.
Alternativne jedinice možete da postavite, ne samo iza. već i ispred primarnih
jedinica.
Poglavije 15 ♦ Stilovi kotiranja i tolerancije 365
r— O 0,0<515
r 14 [35.53] isi
— — — — . — _
A — 11
3>
Slika 15-27: Kote u a n g lo sa k so n sk im i m etričk im je d in ic a m a .
Z a o v a j c r t e ž z a h v a l j o j e m J e r r y j u B o t t e n f i e l d u iz k o m p a n i j e C l o w V o lv e , O s k a l u s a , A jo v o .
C rtež ab 15-3.d w g koji se koristi u n ared n o j vežbi d e fin isa n ja p rim arnih je d in ica nalazi se u
direkto riju m u Results na k o m p a k t disku AutoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: definisanje primarnih jedinica

1. Ukoliko je crtež abl5-3.dw g ostao na ekranu od prethodne vežbe, iskoristite ga
i za ovu. Ukoliko nije, otvorite ga iz direktorijuma Results na kompakt disku.
Režimi ORTHO i OSNAP treba da su aktivni. Za stalne OSNAP markere odaberite
krajnje i presečne tačke. Tekuči sloj je Dim. Ukoliko paleta alatki za kotiranje nije
vidljiva, pritisnite bilo koju paletu alatki desnim tasterom miša i iz priručnog
2. Snimite crtež u svoj direktorijum A u to C A D B ib lija , pod imenom abl5-4.dw g.
kota (Dimension Style). Trebalo bi da je Arch 48 tekući stil. Pritisnite dugme
Modify da biste nastavili da radite sa ovim stilom za kotiranje. Pritisnite jezičak
kartice Primary Units.
4. Sa padajuđe liste Unit format odaberite arhitektonske jedinice (Architectural).
5. Na padajućoj listi Precision izmenite tačnost u O'-O 1/8”.
6. Sa padajuće iiste Fraction format odaberite kosu razlomačku crtu (Diagonal).
7. U odeljku Zero Suppression, uklonite potvrdu iz polja 0 Inches, jer se na arhitek-
tonskim crtežima ponekad vidi mera od 0 inča. Pritisnite dugme OK.
8. Pritisnite jezičak kartice Text. U polje Rraction Height Scale upišite .75.
9. Pritisnite dugme OK. U prozoru Dimension Style Manager pritisnite dugme Set
Current, a zatim pritisnite dugme Close da biste se vratili u crtež. Kote se auto-
matski ažuriraju i sada izgledaju onako kako zahteva jedan arhitektonski crtež.
366 Deo II ♦ Crtanje u dve diittenzije
10. Da biste videli kako izgledaju razlomci, nacrtajte horizontalnu kotu od tačke ®do
tačke ® prema slici 15-28. Ukoiiko je potrebno, uvečajte crtež da biste jasno
videli tekst kote.
S lik a 1 5 -2 8 : Stil za
ko tiran je je d o vršen .
11. Vratite se u prethodni izgled crteža, ako ste ga uvečavali. Snimite crtež. On bi tre-
balo da izgleda kao crtež na slici 15-28. Ako čete ubrzo nastaviti sa sledečom
vežbom, onda crtež ostavite na ekranu.
Form atiranje to leran cija

Tolerancije se koriste na mašinskim crtežima da bi se označilo dozvoljeno odstupanje
od tačne mere pri izradi modela. Oznaku tolerancije možete da formatirate na kartici
Tolerances okvira za dijalog New Dimension Sty)e. Kartica Tolerances je prikazana na
slici 15-29.
Dimenshon S lylc. Copj» of STAM DARD D EI S lik a 1 5 -2 9 : Kartica T o le ra n ce s okvira

za d ijalog N ew D im e n sio n Style.
LnexaadA’Toiw/] ] Fe ] F'i.Tar/Urvi| AfcfrHj-Vinrfj
vas
jNona Zl ; L£3£0:1
1 - T
1 3; t !
i^ 6' r30.a7i A f51.333
1 ! ij — (
+ ; » r--. \
iosfai valu« T IP20. +41-/
i l
1 d Atetnrf« ijn* T 'c»

T
j ...... ... i - 3
j Z«o SMnpMMn
r r s '• i r .... J7
r P T A ; r P f
1 QK - j Cm M ] :
Poglavije 15 ♦ Stilovi kotiranja i tolerancije 367
Format oznaka za toleranciju

U odeljku Tolerance Format možete da odredite kako će tolerancija biti prikazana.
AutoCAD na padajućoj listi Method nudi četiri metoda označavanja tolerancija:
♦ Symmetrical Vrednost tolerancije je u oba smera ista i prikazuje se iza znaka
plus/minus (slika 15-30). Kada odaberete ovaj metod, polje Upper value će biti
aktivno i u njega možete da unesete vrednost tolerancije.
© 0,0015
1
1i
. - _
__cJ 1 r i rk- ±0,010

J_1'T 01
1f
A —
-—
— ;■^jo+nfiin —
S lik a 1 5 -3 0 : S im e tričn e (Sym m etrica() to lera n cije .
♦ Deviation Tolerancije imaju različitu gornju i donju vrednost. Prikazuju se

posebno, iza znaka plus, odnosno minus (slika 15-31). Kada odaberete ovaj
metod označavanja tolerancija, aktiviraće se polja Upper value i Lower value
u koja možete da upišete gornju, odnosno donju vrednost tolerancije.
© 0,0015
ii
— _
r
J l.TOC - S 01
1'
A
—■
— -> a - i +0.010
S lik a 1 5 -3 1 : P o se b n o (D e viatio n ) izražen e to leran cije.

♦ Limils Gornja i donja vrednost tolerancije direktno se uključuju u vrednost kote

(slika 15-32). UpiŠite gornju i donju vrednost tolerancije u poija Upper value,
odnosno Lower value.
O (3,0015
—-
r 1,4
1,4 28 ^
1f
A —
—
P .5 5 ? '
2.53£
Slika 15-32: T o le ran cije izražen e kao g ran ičn e (Lim its) vred n o sti kote.
♦ Basic Kota se uokviruje (slika 15-33). Tolerancija se upisuje posebno pomoću

kontrolnog okvira za tolerancije oblika, o kome govorim u nastavku ovog
poglavlja.
Odaberite potrebnu tačnost sa padajuće liste Precision. Kao što je već pomenuto,
koristite polje Upper value kada želite da zadate vrednost za simetričnu toleranciju. Za
posebno izraiene (Deviation) i granične (Limits) tolerancije iskoristite oba polja:
Upper value, odnosno Lower value.
Poglavije 15 ♦ Stilovi kotiranja i toierancije 369
Polje Scaling for height omoguduje da podesite veličinu teksta tolerancije u odnosu
na tekst kote. Za tolerancije se obično koriste manja slova. Kada u ovo polje unesete
vrednost 1, tekst tolerancije če biti iste veličine kao i tekst kote. Pri vrednosti od 0.5
tekst tolerancije će biti upola manji od teksta kota.
Sa padajuće liste Vertical position odaberite poravnanje teksta tolerancije sa
glavnim tekstom kote. Ovaj parametar je najvazniji kod posebno izraženih tolerancija
(Deviation) koje se prikazuju u dva reda teksta.
♦ Top: tekst tolerancije se poravnava prema gornjoj liniji teksta kote.
♦ Middle: tekst tolerancije se poravnava prema srednjoj liniji teksta kote.
♦ Bottom: tekst tolerancije se poravnava prema osnovnoj liniji teksta kote.
Param etar Vertical p o sition utiče i na p rik azivan je razlo m ak a, o d n o sn o na njihovo po ravnan je
Napamena p rem a celim b ro je vim a u tekstu kote. Da biste ovaj p a ram eta r prim en ili na razlo m k e unutar
teksta kote, izaberite bilo koju vrstu to le ra n cije da bi o p cija Vertical position postala d o stu p n a.
\ O d a b e rite o d g o va raju ću o p ciju a zatim vrstu to le ra n cije vratite na v re d n o st N one.
U odeljku Zero Suppression možete da sprečite pojavljivanje vodećih ili dodatnih

nula, ili stopa i inča. Podrobnija objašnjenja ćete naći u prethodnom odeljku posveće-
nom kartici Primary Units.
Ako ste aktivirali alternativni skup jedinica, onda u polju Precision nezavisno
možete da podesite tačnost i mogućnost pojavljivanja nula za tolerancije izražene u
alternativnim jedinicama.
Pritisnite dugme OK a zatim dugme Close da biste se vratili u svoj crtež - sada ste
spremni da započnete kotiranje.
M en jan je kota
Kote na crtežu možete da izmenite na više načina: da odaberete nov stil za kotiranje,
da izmenite karakteristike upotebljenog stila za kotiranje, ili da za samo jednu posebnu
kotu pomoću različitih opcija za kotiranje poništite pravila upotrebljenog stila. Isto
tako možete da promenite tekuće kote. Neke od tehnika za uređivanje kota opisane su
u prethodnom poglavlju, a ovaj odeljak će se baviti promenama stila kotiranja.
Proglašavanje novog stila kotiranja tekućim stilom

Ako želite da počnete sa korišćenjem novog stila kotiranja, na paleti alatki za kotiranje
(Dimension) pritisnite padajuću listu sa stilovima kotiranja (Dim Style Control) i sa nje
odaberite stil.
Postojeće kote se neće menjati, ali svaka novostvorena kota će biti nacrtana novim
tekućim stilom.
Promena stila kojim je kota nacrtana

Stil kojim je kota nacrtana možete da izmenite. Pritisnite dugme Properties na paleti
svojstava objekta (Object Properties) i izaberite jednu ili više kota. U prozoru Proper-
ties pritisnite znak plus pored stavke Misc da biste prikazali stavku Dim style. Kada
odaberete stavku Dim style, otvoriće se padajuća Iista sa koje možete da odaberete nov
stil za izabranu kotu ili kote.
Da biste svojstva jedne kote preneli na drugu, upotrebite dugme za kopiranje svoj-
stava (Match Properties) na standardnoj paleti alatki. Uradite sledece:
1 . Pritisnite dugme za kopiranje svojstava (Match Properties).
2. Na zahtev za unos Sel ect source object:, odaberite kotu čija svojstva želite da
kopirate.
3. Na zahtev za unos Sel ect destination object(s) or [Settings]: (Odaberite
ciljni objekat, odnosno objekte ili opciju...), odaberite jednu ili više kota na koje
želite da kopirate svojstva. (Opciju Settings odaberite onda kada želite da kopi-
rate samo neka od svojstava.)
4. Pritisnite Enter da biste završili komandu.
Menjanje stila za kotiranje

Sti) kotiranja možete lako da izmenite. Prednost ovog postupka je u tome što će sve
kote nacrtane tim stilom automatski biti ažurirane čim izmenite sti). Evo postupka
izmene stila kotiranja:
kota (Dimension Style).
2. Sa liste stilova odaberite onaj koji želite da izmenite.
3. Pritisnite dugme Modify.
4. AutoCAD đe otvoriti okvir za dijalog Modify Dimension Sty)e koji potpuno liči na
okvir za dijalog New Dimension Style. Koristeči parametre na svim karticama
ovog okvira, izmenite ono što želite. Pritisnite dugme OK da biste zatvorili ovaj
okvir za dijalog i vratili se u prozor Dimension Style Maoager.
5. Pritisnite dugme Close.
AutoCAD đe automatski ažurirati sve kote nacrtane tim stilom.
Im ate m o g u ćn o st da uz p o m o ć prozora P ro p e rtie s od p o sto je će kote u ho d u n apravite nov stil
za kotiranje. N ajpre o d a b e rite kotu, a zatim pritisnite d u g m e P ro p erties na sta n d a rd n o j paleti
alatki. Pritisnite zn a k p lus pored svojstva ko je želite da izm en ite i u n e site izm en u . Pošto to
obavite, pritisnite d e sn im tastero m m iša p o d ru čje za crtan je i iz p riru čno g m en ija od aberite
k o m an d u D im Style O Save a s N e w Style. O tvoriće s e okvir za d ijalog N e w D im e n sio n Style
u ko m e m o že te da d ate im e n o vo m stilu. Pritisnite d u g m e O K.
Poništavanje efekta stila za kotiranje

Ponekad treba da napravite stilski izuzetak samo za jednu kotu. Dobar primer za to je
isključivanje pojavljivanja pomodne linije onda kada nema dovoljno prostora. Najčešće
se ne isplati da za takvu specifičnu situaciju pravite nov stil kotiranja. Da biste kotu
izmenili protivno pravilima primenjenog stila, jednostavno izmenite njena svojstva
služeci se prozorom Properties.
Možete da napravite i varijantu tekuđeg stila za kotiranje koja će nad njim imati
prednost. Varijanta koja im a prednost (e ngl. ouerridej je, u stvari, podskup parametara
određenog stila za kotiranje. Pošto je jednom napravite, sve nove kote koje tim stilom
crtate sađržaće i izmene naznačene u varijanti. Da biste kotiranje nastavili prvobitnim
stilom, morate da izbrišete varijantu koja ima prednost. Imate mogučnosti i da je ugra-
dite u prvobitni stil za kotiranje, odnosno da je snimite kao nov stil.
Da biste napravili varijantu stila za kotiranje koja ima prednost, uradile sledeće:
1 . Na paleti alatki za kotiranje (Dimension) pritisnite dugme za podešavanje stila
kota (Dimension Style).
2 . Odaberite stil za kotiranje čiju varijantu želite da napravite (ukoliko nije
odabran).
3. U prozoru Dimension Style Manager pritisnite dugme Override.
4. AutoCAD će otvoriti okvir za dijalog Override, koji potpuno liči na okvir za dija-
log Nevv (ili Modify) Dimension Style. Unesite izmene stila slobodno koristeći sve
kartice okvira. Pritisnite dugme OK.
5. U prozoru Dimension Style Manager videćete da je varijanta navedena ispod stila
od koga potiče. Pritisnite dugme Close.
Nove kote koje pravite prvobitno odabranim stilom imaće svojstva zadata u njego-
voj varijanti.
Kada želite da prekinete rad sa varijantom odabranog stila, otvorite prozor Dimen-
sion Style Manager, desnim tasterom miša pritisnite ime varijante da biste otvorili
priručni meni i odaberite jednu od stavki:
♦ Delete, da biste izbrisali varijantu;
♦ Save to Current Style, da biste svojstva zadata u varijanti ugradili u tekući stil
kotiranja;
♦ Rename, da biste od varijante stila napravili nov stil kotiranja. AutoCAD će oko
imena postaviti okvir za izbor. Upišite ime novog stila za kotiranje i pritisnite
dugme Bnter. AutoCAD će varijantu ukloniti sa spiska stilova i umesto nje na
spisak postaviti nov stil.
Ažuriranje stila kotiranja

'jjajl Paleta alatki za kotiranje (Dimension) sadrži i dugme za ažuriranje (Update). Ova
L— komanda ažurira odabrane kote tekućim stilom kotiranja, kao i parametrima
njegove varijante, koju ste upravo napravili. Upotrebite ovu komandu kada zaključite
da još neke postojeće kote treba da stilizujete pomenutom varijantom.
Izmene na kotama možete da izvedete i služeći se okvirom za dijalog Modify Dimen-
sion, ponavljajući ceo postupak pravljenja varijante stila; međutim, lakše je da izabe-
rete odgovarajuće kote i da samo pritisnete dugme Update.
Upoređivanje stilova kotiranja

Sa tekućim stilom možete da uporedite bilo koji drugi stil kotiranja. Uradite sledeće:
1 . Na paieti alatki za kotiranje (Dimension) pritisnite dugme za podešavanje stila
kota (Dimension Styles) i u prozoru Dimension Style Manager pritisnite dugme
Compare. AutoCAD će otvoriti okvir za dijalog Compare Dimension Styles
(slika 15-34).
2. Sa padajućih lista Compare i With odaberite dva stila kotiranja koje želite da
uporedite. AutoCAD će izlistati razlike izmedu njih služeći se sistemskim pro-
menljivama. Više detalja o sistemskim promenljivama koje se koriste kod koti-
ranja naći ćete u istaknutom tekstu „Sistemske promenljive koje se odnose na
kotiranje“.
3. Pritisnite dvaput dugme Close da biste se vratili u crtež.
^ *’ CnmpAre DimeniiOfl Slyles RE5i Slika 15-34: Okvir za d ijalog C o m p a re
E»np«e D im e n sio n Styles o m o g u ć u je da

|<£tj4i OvBrr»des> 3 J
I 3 u p o red ite svo jstva dva stila kotiranja.
AhđaCAiD tp u n i} 2 6 « r« m .
D e»a«tw rt 1 A BCH ...SS .........
V
1
t
Arrow DIM 8LK Oblicjue a O S E D flL L C D
Airow 1 OIM0LK1 C LO S C O n LLED Obtejue
Anow 2 0IM 6LK2 C LO SCD FILLED OM du'
Arrovv ftzc DIMASZ o ie o o 01075
C e r t a rMffc fizc DIMCEN 00300 G 0625
Dm hre t>i DIMOLE D00OD 01250
Om Irie lorced DlMTOPL Oh Off
E kI Ime exten»on DiME>£ O tE O t CHS75
FH IftnT movement DIMTMOVf 1 0
Le*d«f anow D IM LO R BIK C LO S ED FILLED Qb*que
Leflgtti irift« OIMLUNIT 4 2
Preosion OIM DEC 3 4
SetMiate 01MSAH Off On ^
T etd inside ekgn 01MTIH Off On
outvde afrgn d im t d h Off On
Te># pc* vert OIMTAD \ 0
O IM T K S IV POMANS STAN DARD
Tol precmori 01M T0EC 3 4
Tol lext tcale Is c t « OIMTFAC 0.7900 1 oooo
Zero supptessNbn DIM aM 3 0
»J .......................... M
1 !> w » .] r t
Pritisnite d u g m e C o p y na d e sn o j strani okvira za dijalog C o m p a re D im e n sio n Styles da biste

Savet
u p o re đ e n je stilova kopirali na C lip b o a rd . Zatim ovaj izveštaj m o že te da postavite u neki drugi
d o k u m en t. Na prim er, m o žd a ćete želeti da ga p o ša lje te klijentu e le k tro n sk o m poštom .
Korišđenje okvira za dijalog Compare Dimension Style ekvivalentno je korišćenju

komande D1MSTYLE. Kada ovu komandu upisujete u komandnu liniju, ispred njenog
imena stavite crticu.
Kopiranje stilova kotiranja iz drugih crteža

Uz odgovarajuće planiranje, stilovi umnogome olakšavaju kotiranje i omogućuju posti
zanje ujednačenijih rezultata. lako stilove za kotiranje možete da sačuvate u šablonima
ponekad će se ukazati potreba da radite na tuđem crtežu ili na nekom starijem crtežu
koji ne sadrži potrebne stilove zakotiranje. Kao Što je objašnjeno u poglavljima 11 i 13
pomoću AutoCAD-ovog centra za projektovanje možete u crtež da uvezete karakteri-
stike iz drugih crteža. Da biste uvezli stil za kotiranje, uradite sledeće:
1. Na standardnoj paleti alatki pritisnite dugme AutoCAD DesignCenter da biste
otvorili centar za projektovanje.
2 . U levom oknu pronađite crtež sa stiiom kotiranja kakav želite.
3. Pritisnite dvaput ikonicu crteža ili pritisnite znak plus pored njegovog imena.
4. Da biste videli stilove za kotiranje, pritisnite dvaput ikonicu stila za kotiranje,
bilo u levom, bilo u desnom oknu.
5. Pritisnite dvaput ikonicu odgovarajućeg stila za kotiranje da biste ga uvezli
u crtež.
6 . Pritisnite dugme za zatvaranje AutoCAD-ovog centra za projektovanje.
Sistem ske promenljive koje se odnose na kotiranje

Već sam objašnjavaia - najviše u pogiavfju 5 - da AutoCAD koristi sistemske promenijive za Čuvanje
vrednosti parametra, Sva podešavanja koja obavite u okvtru za dijalog Dimension Styles čuvaju se
kao vrednosti velikog broja sistemskih promenljivih namenjenih kotiranju.
Da biste videli spisak sistemskih promenljivih koje se odnose na kotiranje, odaberite komandu
Heip AutoCAD Help Topics, a zatim pritisnite jezičak kartice Contents. Pritisnite dvaput stavku
Command Reference i opet dvaput stavku System Variables. Pritisnite zatim dugme D. Sve sistem-
ske promenljive čije ime počinje slovima DIM odnose se na kotiranje.
Jedini način da upravljate sistemskim promenljivama ranije je bio da ih sve poznajete i da im
pojedinačno dodeljujete vrednosti. Đanas taj posao uveliko olakšava postojanje Dimension Style
Managera. Međutim, ako na kotiranje želite da utičete skriptovima ili potprogramtma pisanim u
AutoLISP-u, onda morate da razumete kako sistemske promenljive rader jer skriptovi i AutoLISP
potprogrami nemaju pristupa okvirima za dijalog.
Za određeni stil kotiranja možete da izlistate vrednosti svih sistemskih promenljtvih komandom
DIMSTYLE. U komandnu tiniju upišite -dimstyle. Na narednim slikama je listing jednog arhitekton-
skog stila za kotiranje, dobijen uz opciju STatus. O sistemskim promenljivama koje se odnose na
kotiranje možete mnogo da naučite ako ovakve listinge odštampate i na miru proučite.
CoAii«.nd
đ n e n s io n s t y l e ARCH
d is e n s io n s t v l e cvam des
DIHSDl On
DIKSD2 On
D is e n s io a S t y l e E d it (Save/R©«t©re"',,,S T*tus/,V a r ie b le ^ ''A p p ly / ? ) <Restoi-e»> st-
DIHAIT 01 f L l t e m a t e u n its s e lo c t e d
DtHilTD z A lt e r n a t e u n it decu a a i p ie o e *
DIHAL7F 2S 40 A l t e r n e t e urat s c e l e f s c t o r
DlHiLTTD 2 A lt e r n o t e t o le r e n c e d ec iT isl p le c e s
DIMiLTTZ 0 A 1 te in e t© t o le r d n c o z e r o svp p re s s io n
DIMALTU 2 A1 t e r n o t e u m t s
DIMALTZ Q A lt e T n a t « u ra t z e r o »u p p re s s io n
DIHAPOST P r e f i x and s u f f i x f o r e l t e r n A t c i e x t
ĐIMASO On C i e * t e f t s s o c i o t i v e d is e n s io n s
DIMAS2 1/4" A rrov s i z e
DIHAlfNIT U AngulAr u m t forn-at
DIHBLK A rro v blocJc name
DIM8LK1 arch tk k F i r s t a r r o v b lo c k name
DIMBLKi ARCHTICK Secortd a r r o v b lo e k nasc
DIMCEN 0’ C e n ter nerk, s i s e
DIMCLRD BYBL0CK D ia efisio n l i n e anđ le& đer c o lo x
DIMCUJE BVBLOCK E x ten sion l i u c c o l o r
DIMCLST BVBLOCK Dimension t e x t c o lo r
DIMDEC F D e c is a l p la c e s
P r e s s RETURH t o co n tin u e
DlMDLE 0' Dnsension l i n e e jtten sio n
DIMDLI 1/2* Dimeneion l i n e ftpecin g
d ik e k e \ / K m E sten sio n above d ia e n s io n l in e
DIKEXO 0“ £xtensxcn U n e o r i g i n o f l s e t
DIKFIT 1 F i t terxt
DIKCAF 0" Gap ir o a d is e n s io n l i n e t o te x t
DIKJUST 0 J u s t i f ic a t i o n o f texL on dim ftnsion liri&
DIHLFAC 1 00 L in e a r u m t s c a le fa c t o r
m.nriM O ff ... jp u m s ijen. _L.vtai.L.«
DIMLIM 011 G en era te d is e n s io n U s i t s

DlHPCrST P r e f i x and s u ffiM f o r dim ension t e x t
DIMRMD 0" Rounding v e iu e
DIHSAB On S e p a ra te a r r o v b lo c k s
DJHSCALE 46 00 O v e r a ll e c a le fd c t o r
DIKSDl On Suppress th e f i r s t dim ension 1 in e
DIH5Đ2 On Suppresa th e eecond d in e n s io n l in e
DIKSEl O ff Suppress th e f i r s t e x te n e io n it n e
DIHSE2 0££ S u p press the second e x te n s io n L in e
DlKSHO On Update diM ension s v h i l e d r a g g m g
DIHSOKD Of f Suppress o u t s iđ e d ia e n s io n l i n e s
DIKSTVLE AFCH C u rren t dj.metbsion e t y l e (r e a d - o n ly )
DIHTAD 1 P ia c e t e x t -above the d ir e n s io n l i n e
P r e s s RFTTjRN to o o n tin u e
DIHTĐEC 1 T o le ra p o e d ecim a l p ia c o s
DIMTFAC 0 7S T o le ra n c e t e x t h e ig h t s c a lin g Eactor
DIHTIH Of f T ex t in s id e e x le n s io n s i s h o r ir o n t a i
DIHTIX 01 £ P ia c e t e x t m si.d e e x t e n s io n s
DIHTK 0" Miclus to le r a n c e
D1HT0FL On F o rc e l i n e m s id e e x te n s io n l i n e s
DIMTOH O ff T ex t o u t s id e h o n ^ o n t a l
DIMTOL O tf T o le ra n c e d im en s ion m g
DIMTOLJ 0 T o ie ra n c e v e r t i c a l j u s t i f i c a t i c m
DIM7P O’ P lits t o le r a n c e
DIMTSZ 0' T ic k S iz e
DIMTYF Ci 00 T ex t v e r t i c a l p c s it io n
DTMTXSTY DIMTEXT T ex t s t y l e
d im t x t 1/ 4 ' T ex t h eigh t
DIMTZIN 0 T o le ra n c e z e r o su p p ressio n
DIMUHIT 6 tJn* t f o r » a t
DIMUFT Of f U ser p o s it io n e d t e x t
DIHZIH 3 Z e ro su p p ressio n
(nastavlja se)
Obratite pažnju da na početku listinga komanda DJMSTVLE navodi tekući stil za kotiranje,
zajedno sa njegovom varijantom. U ovom slučaju aktivne su obe promenljive DfMSDl i DIMSD2,
što znači da se isključuje pojavljivanje obe kotne linije (l i 2).
Ostafe opcije komande DIMSTVLE su:
Save Snima na disk stif kotiranja.

Restore čini stil kotiranja tekućim.
Variables Izlistava sistemske promenfjive koje se odnose na kottranje - sltčno opciji STatus
- ali prethodno omogućava da odaberete stil kotiranja čiji listing želite. Zgodno
je to 5to stil kotiranja možete da odaberete izborom određene kote na crtežu.
Appfy Ažurira kote prema tekućem stifu, ukijučujući i njegove varijante. Opcija je jed-
naka komandi Update koja se aktivfra prttiskom na istoimeno dugme na paleti
alatki za kotiranje (Dimension).
? Izlistava sve stilove kotiranja koji postoje na crtežu.
Varijante stila kotiranja možete da napravite i komandom ĐIMOVERRIDE, koju morate da upišete
u komandnu liniju. Morate da poznajete ime sistemske promenlj'tve i njenu vrednost koju žeiite da
podesite. AutoCAD će istaći zahtev za unos 0 i mens i on v a i i a b I e t o ov e r r i de ( o r r 1 ea f t o
retnove ove- r i c l e s i : (Unesite sistemsku promenljivu za varijantu (iii odaberite Clear da biste sve
varijante uklonili)). Da biste napravtli vartjantu, upišite odgovarajuću sistemsku promenljivu i njenu
željenu vređnost. Zatim izaberite kote na koje želite da primenite novu varijantu stila. Ako želite da
ukfonite sve varijante stila kotiranja, upišite c J. Zatim izaberite kote za koje će to važiti.
Crtež a b l5 - b .d w g koji se koristi u narednoj vežbi menjanja stilova kotiranja, nalazi se na

kompakt disku A utoC A D 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: m enjanje stilova kotiranja

1. Otvorite crtež abJ5-b.dw g sa kompakt diska.
2 . Snimite crtež u svoj direktorijum A u to C A D B ib lija , pod imenom ab!5-5.dw g. On
predstavlja zateznu ručicu komercijalne sušnice (slika 15-35). Režimi ORTHO i
OSNAP treba da su aktivni. Za stalne OSNAP markere odaberite krajnje, presečne
i centralne tačke. Tekući sloj je Dim. Ukoliko paleta alatki za kotiranje nije na
ekranu, pritisnite bilo koju paletu alatki desnim tasterom miša i iz priručnog
3. Tekući stil kotiranja je CIR. Sa padajuće liste stilova (Dim Style Control) na paleti
alatki za kotiranje (Dimension) odaberite sti) LIN.
4. Na paleti alatki za kotiranje (Dimension) pritisnite dugme za ortogonalno kotiranje
(Linear Dimension). Na zahtev za unos Speci fy f i r s t eztension line origin
or <se!ect object>: (Zadajte početakprve pomoćne linije ili...), izaberite krajnju
tačku kod © prema slici 15-35. Na zahtev za unos Speci fy second extensi on
1i ne ori gi n : (Zadajte početak druge pomoćne linije), izaberite presečnu tačku
kod ©. (Napomena: pošto je aktivan ortogonalni rezim, AutoCAD kotira horizon-
talnu liniju, bez obzira što dve izabrane tačke imaju različitu koordinatu Y.) Na
zahtev zaunos Specify dimension line location or [Mtext/Text/Ano1e/Hor-
i zontal /Verti ca 1/Rota t e d ] : (Zadajte položaj kotne linije ili odaberite opciju...),
odaberite odgovarajući položaj iznad prve donje kote.
5. Na paleti alatki za kotiranje pritisnite dugme za podešavanje stila kota (Dimension

Style). Pritisnite dugme Override, a zatim jezičak kartice Tolerances. Izmenite
način prikazivanja tolerancija (Tolerance Method) u None (bez tolerancija). Priti-
snite jezičak kartice Lines and Arrovvs. U odeljku Extension Lines potvrdite opciju
Suppress Ext Line 1 da biste sprečili pojavljivanje prve pomočne linije. Pritisnite
dugme OK pa dugme Close u prozoru Dimension Style Manager.
6 . Na paleti alatki za kotiranje (Dimension) pritisnite dugme za ortogonalno koti-
ranje (Linear Dimension). Na zahtev za unos Speci fy first extension line
origin or <select object> :, izaberite presečnu tačku kod © prema slici 15-35.
Na zahtev za unos Speci fy second extension line ori gi n :, izaberite presečnu
tačku kod (3). Na zahtev za unos Speci fy dimension line location or [Mtext/
Text./Angle/Horizontal/Vertical/Rotated]:, izaberite krajnju tačku na desnoj
strani prethodne kotne linije da biste poravnali dve kote.
7. Prva kota (ona koju ste napravili u koraku 4) treba da se ažurira da bi se uklonio
prikaz tolerancija. Na paleti alatki za kotiranje (Dimension) pritisnite dugme za
ažuriranje (Dimension Update). Na zahtev za unos Sel ect objects :, izaberite
prvu kotu. Pritisnite desni taster miša i prekinite biranje objekata. AutoCAD đe
ažurirati kotu.
8 . Da biste videli postoječe varijante promenljive stilova kotiranja, pritisnite dugme
za podešavanje stila kota (Dimension Style) na paleti alatki za kotiranje (Dimen-
sion). Pritisnite dugme Compare. U prozoru Compare Dimension Styles, varijante
stila (<style overrides>) trebalo bi da budu prikazane na padajućoj listi Compare,
a stil LIN na padajučoj iisti With. AutoCAD izlistava promenljive, koje predsta-
vljaju jedinu razliku između stilova. Pritisnite dugme Close.
9. Da biste uklonili varijante (bez tolerancija i sprečavanja pojavljivanja prve

pomočne linije), pritisnite desnim tasterom miša stavku <style overrides> u pro-
zoru Dimension Style Manager, a zatim iz priručnog menija odaberite stavku
Delete. AutoCAD če istaći poruku Are you sure you want to delete "<style
overri des>" ? (Jeste li sigurni da želite da uklonite varijante?). Odaberite Yes.
Pritisnite dugme Close da biste se vratili u crtež.
ranje (Linear Dimension). Na zahtev za unos Speci fy first extension line
or igin or <select object> izaberite preseČnu tačku kod ©prema slici 15-35.
Na zahtev za unos Speci fy second extension 1ine ori gi n :, izaberite presečnu
tačku kod ©. Na zahtev za unos Speci fy đimension line location or [Mtext/
Text/Angle/Horizantai/Vertical/Rotated]:, odaberite pogodan položaj sa
desne strane modela.
1 1 . Da biste uporedili stilove kotiranja CIR i LIN, pritisnite dugme za podešavanje stila
kota (Dimension Style) na paleti alatki za kotiranje (Dimension). Pritisnite dugme
Compare. Stil LIN treba da bude na padajućoj listi Compare. Odaberite stil CIR sa
padajuće liste With. AutoCAD će izlistati razlike između dva stiia (slika 15-36).
Pritisnite dvaput dugme Close da biste se vratili u crtež.
^^Com pîe Dimemton 5tylet E3D Slika 15-36: Listing predstavlja

rezultat p o ređ e n ja dva stila za
Cflmo« jLIN zl J kotiranje na o vo m crtežu.
E1
A uto C to to u iid ffd h fie r c e *
1 V a u tife 1 UN lc f f l 1
PVec^siorv DIMDEC 3 4
T*>i inscto DIMTEX 0n 01*
Terf o Hsb * DfMGAP 00939 0 0900
T exl D IM TX STY ROMANS STAN DABD
Tod dey DIMTM 0.0033 0 0313
Toi dev o p p a DIM TP 0CD39 0 0313
Tol dev»ation 0 IM T 0 L 0n OfP
T ol precitiori DIMTDF.C 3 4
n ^ r i r...
12. Snimite crtež. On bi trebalo da izgleda kao onaj na slici 15-37.
Definisanje tolerancija geometrijskih karakteristika

Ranije u ovom poglavlju objasniia sam kako da tolerancije formatirate pomoću stilova
kotiranja. AutoCAD nudi još jedan način za definisanje tolerancija - tolerancije geome-
trijskih karakteristika (engl. geom etric tolerances) - pomoću komande TOLERANCE. Ova
komanda pravi kontrolne okvire z a karakteristike (engl. feature control frames) koji defi-
nišu tolerancije. Taj postupak označavanja tolerancija izabran je zbog usaglašavanja sa
međunarodnim standardima kao što su ISO (International Standard Organisation),
ANSl (American National Standards Institute) ili JIS (Japanese Industrial Standards).
Slika 15-38 prikazuje crtež sa kontrolnim okvirima za karakteristike toierancija.
S lik a 1 5 -3 7 : C rtežu su d o d ate isp ravn e kote.
Simbol tolerancije za koncentrižnost
S lik a 1 5 -3 8 : P rim e r A u to C A D -o v o g ko n tro ln o g okvira za karakteristike to leran cija.

Z a o v a j c r t e ž z a h v o l j u j e m Je rry ju B u tte rfie ld u iz k o m p a n i j e C l o w V a lv e , O s k a l o o s o , A jo v a .
Započinjanje okvira sa tolerancijama

Da biste započeli okvir, izaberite dugme za tolerancije (Tolerance) na paleti alatki
“ — za kotiranje (Dimension), čime se otvara okvir za dijalog Geometric Tolerance,
G e o m e tiic T o le ra n c e DE3
Toteiance 1 -i Toterance? j Detijnl , Đa*utn2 D-star,i3
■i---- ■ bi--- ■ r~« r- ! 1 ■

■i— ■ ■!— ■;r~g r~« r ■
Hei^rL f Prcšoeled Toterancs Z o n e H
panjn, Iderrtilier. I
Carce) | He*P |
S lik a 1 5 -3 9 : Okvir za d ijalog C e o m e tric T o leran ce.

lskoristite ovaj okvir za dijalog da biste napravili kontrolni okvir. Okvir omogućuje
da napravite dva reda sa po dve tolerancije, tri reference (za do tri kote), kao i vrednost
projektovanog tolerancijskog polja i simbol, odnosno referencu. Retko dete doći u situ-
aciju da iskoristite sve mogućnosti okvira.
Da biste napravili kontrolni okvir, uradite sledeće:
1 . Pritisnite prvo polje Sym da biste otvorili okvir za dijalog Symbol (slika 15-40).
Svmbol S lik a 1 5 -4 0 : Iz okvira za dijalog Sym b ol

o d ab erite sim b o l g eo m e trijske
I@ karakteristike za koju želite da za d a te
to lera n ciju .
2. Odaberite simbol za geometrijsku karakteristiku čiju toleranciju zadajete. (Ovi

sjmboli su objašnjeni u tabeli 15-3.) Pritisnite dugme OK. Ako ne želite da odabe-
rete nijedan simbol, pritisnite prazno polje.
3. Da biste ispred prve tolerancije uneli simbo) prečnika, pritisnite polje Dia levo od
tekstualnog polja u odeljku Tolerance 1.
4. Upišite vrednost tolerancije u polje Value.
5. Ako Želite da zadate i uslove materijala, pritisnite polje MC desno od tekstualnog
polja. AutoCAD ce otvoriti okvir za dijalog Material Condition, prikazan na
slici 15-41. Odaberite potreban simbol i pritisnite dugme OK.
Matenal Condition S lik a 1 5 -4 1 : Okvir za dijafog

M aterial C o n d itio n .
6. Ako je potrebno, upotrebite i odeljak za drugu toleranciju.

7. Ako je potrebno, upišite referencu u polje Datum odeljka Datum 1. Njena oznaka
je obično A.
8 . Ako je potrebno, unesite uslove materijala, postupajući kao u koraku 5.
9. Ako je potrebno, upišite oznake referenci u odeljke Datum 2 i Datum 3, koje su
obično B i C, uz uslove materijala.
1 0 . Ako je potrebno da zadate projektovano tolerancijsko polje za upravrti deo,
upišite visinu (Height). Zatim pritisnite polje Projected Tolerance Zone da biste
uneli odgovarajući simbol.
11. Konačno, ako želite da unesete identifikator reference, upišite slovni identifika-
tor u polje Datum ldentifier.
1 2 . Pritisnite dugme OK da biste se vratili u crtež.
Ako ste već odabrali simbol za uslove materijala, a potom se predomislili, pritisnite
ponovo polje MC i izaberite prazno poije da biste simbol uktonili.
Unos položaja tolerancije

Nakon što dovršite kontrolni okvir, AutoCAD će vas vratiti u crtež i istaći zahtev za
unos Enter tolerance location: (Unesite položaj tolerancije). Zadajte tačku gde
želite da umetnete okvir.
Pogiavlje 15 ♦ Stiiovi kotiranja i tolerancije 379
Tabela 15-3 Simboli tolerandja

Simbol Im e Simbol Im e
Položaj € J Ravnost
o Koncentričnost
Simetričnost
O—
Kružnost
Pravost
// Paralelnost Površinski profil
_L
/
Upravnost
Ugao nagiba
o Linijski profil
Kružno ispunjenje
s
Cilindričnost Kružno tspunjenje
Savet O d g o v a raju ću o zn aku referen ce na m o d e lu m o žete d a n apravite kada form irate kontrolni
okvir za to lera n ciju , ali u njega n e ć e te uneti sim b o l, već sa m o slo vn u o zn a k u reference.
Menjanje parametara kontrolnog okvira za tolerancije

Kada želite da izmenite tolerancije geometrijskih karakteristika, iz menija odaberite
stavku Modify O Text, čime ćete pokrenuti komandu DDEDIT. Odaberite okvir sa tole-
rancijama. AutoCAD će otvoriti okvir za dijalog Geometric Tolerance u kome možete da
izvršite sve izmene. Kada to obavite, pritisnite dugme OK da biste se vratili u crtež.
Na CD'U C rtež ab 15-c.dwg koji se koristi u n ared n o j vežbi d e fin isa n ja to leran cija g eom etrijskih karak-
teristika nalazi se na ko m p ak t disku AutoCAD 2 0 0 0 Bibtija.
Vežba: definisanje tolerancija geometrijskih karakteristika

1. Otvorite crtež ab)5-c.dw g sa kompakt diska.
2 . Snimite crtež u svoj direktorijum A u to C A D B ib lija, pod imenom abI5-6.dw g. Na
njemu je nacrtan element menjača (s)ika 15-42). Tekući sloj je Dim. Ukoliko paleta
alatki za kotiranje nije vidljiva, pritisnite bilo koju paletu alatki desnim tasterom
miša i iz priručnog menija odaberite paletu Dimension.
S lik a 1 5 -4 2 : M ašin ski crtež koji sadrži to le ra n cije g eo m etrijskih karakteristika.

3. Na paleti alatki za kotiranje (Dimension) pritisnite dugme za tolerancije (Toler-

ance). U okviru za dijalog Geometric Tolerance pritisnite gornje levo polje Sym.
4 . AutoCAJD će otvoriti okvir za dijalog Svmbol. Odaberite gornji levi simbol
(za položaj).
5. U odeljku Tolerance 1 okvira za dijalog Geometric Tolerance, pritisnite polje Dia
da biste umetnuli simbol za prečnik. U polje Value upišite .004. Pritisnite polje
MC. U okviru za dijalog Material Condition odaberite prvu sličicu (za maksimalne
uslove materijala).
6 . U odeljku Datum 1, u polje Datum upišite B. Pritisnite OK.
7. Na zahtev za unos Enter tolerance location: (Zadajte položaj tolerancije),
odaberite tačku ® prema slici 15-42. AutoCAD će na crtež postaviti toleranciju.
8 . Snimite crtež. Trebalo bi da odgovara onom na slici 15^43.
S lik a 1 5 -4 3 : C rtež sa d o d atn im okvirom za to lera n cije g eo m etrijskih karakteristika.
Sažetak
U ovom poglavlju ste naučili da dobro organizujete kote primenjujući stilove kotiranja.
Pri pravljenju stilova kotiranja upotrebite nove kartice okvira za dijalog New Dimension
Style.
Imate mogućnost da izmenite stil pojedinačnih elemenata kote. Stilove kotiranja
možete da menjate, da u pojedinačnim slučajevima korigujete njihove efekte i da ih
uporedujete. Stilove kotiranja možete i da kopirate iz drugih crteža pomoću Auto-
CAD-ovog centra za projektovanje.
Mašinski crteži obično treba da imaju naznačene tolerancije, Možete da ih označite
kada ih definišete unutar stila kotiranja. Isto tako, tolerancije možete da postavite na
crtež unutar okvira sa tolerancijama koji odgovaraju međunarodnim standardima za
tehničko crtanje.
U narednom poglavlju ćemo obraditi crtanje složenih objekata.
♦ ♦ ♦
POGLAVLJE
Crtanje složenih /
objekata
♦ ♦ ♦ ♦
utoCAD podržava niz sioženih objekata koji omogućuju
A izradu preciznih, profesionalnih crteža. U tom smislu, poli-
linije su jedinstveni objekti u kojima mogu postojati kombinacije
U ovom poglavlju
Crtanje i uređivanje
pravolinijskih segmenata i lukova. Krive su geometrijski oblici polilinija
nastali na osnovu tačaka koje zadajete. Regioni i konture pred-
stavljaju siožene oblike nastale na osnovu postojeđih objekata. Crtanje i uređivanje
Srafiranjem objekte možete da ispunite bojom ili uzorkom. kržvih
Kombinovane linije su skupovi paralelnih linija. Skiciranje je
crtanje slobodnom rukom. Digitalizovanje pomoću grafičke table Pravljenje regiona
je postupak kojim se postojeći štampani crtež prevodi u elektron- i kontura
ski oblik. U ovom poglavlju predstavljam ove složene objekte i
objašnjavam kako da ih koristite. Korišćenje šrafure za
ispunjavanje objekata
bojom ili uzorcima
Crtanje i uređivanje polilinija
Polilinije su jeđinstveni objekti u kojima se kombinuju segmenti Crtanje i uređivanje
pravih linija i lukova. U izvesnim slučajevima mogućnost da ure- kombinovanih finija
đujete skup linija i lukova kao jedan objekat je dobrodošla.
Debljina polilinije varira od početne do krajnje tačke. Polilinija Komanda SKETCH
obezbeduje da jedno ograničeno područje bude zaista zatvoreno,
što je veoma važno kada želite da ga šrafirate. One su, isto tako, Digitalizovanje crteža
veoma korisne u 3D crtanju. Ukratko, polilinije su pogodan, čist komandom TABIET
način za iscrtavanje objekata. (Poliiinije se u tehničkom smislu ♦ ♦ ♦ ♦
ovde nazivaju prostim polilinijama, da bi se razlikovale od vrste
polilinija iz verzije 13 AutoCAD-a i ranijih.)
Poliiinije dobijate komandama RECTANG i POLVGON. Na slici
16-1 prikazano je nekoliko primera polilinija.
Slika 16-1: Polilinije.
Komanda PLINE
1 3 ] Kada želite da nacrtate poliliniju, sa palete alatkj za crtanje (Draw) odaberite odgo-
--- varajuću alatku (Polyline). Time đete započeti komandu PLINE. AutoCAD će istaći
zahtev za unos Speci fy start point: (Zadajte početnu tačku). Uradite tako. Na to će
AutoCAD istaći nov zahtev za unos Speci fy next point or [Arc/Cl ose/Hal fwi dth/
Length/Undo/Wi dth]: (Zadajte sledeću tačku ili odaberite opciju...). Opcije su stedeće:
♦ Arc: ova opcija omogućuje crtanje lukova i nudi niz odgovarajućih podopcija
(koje ću objasniti malo kasnije).
♦ Close: dovršava poliliniju, crtajući prav segment od krajnje tačke poslednjeg seg-
menta do početne tačke polilinije.
♦ Halfvvidth: definiše poludebljinu polilinije - rastojanje od ose linije do njene
ivice. AutoCAD će vas pitati za početnu i krajnju poludebljinu i omogućiti da nacr-
tate poliliniju koja progresivno menja debljinu.
♦ Length: određuje dužinu sledećeg linijskog segmenta. AutoCAD će nacrtati sle-
deći segment u smeru prethodnog ili u smeru tangente prethodnog luka.
♦ Undo: poništava prethodni segment.
♦ VVidth: definiše debljinu polilinije. AutoCAD će vas pitati za početnu i krajnju
debljinu.
♦ Specify next point: omogućuje da zadate naredni linijski segment. Ova opcija je
i standardno ponuđena.
Slično komandi LINE, i komanda PLINE neprekidno nudi da zadajete nove tačke,
ponavljajući isti zahtev za unos. Kada uradite sve Što ste želeli, pritisnite taster Enter
da biste komandu završili.
Ako odaberete opciju Arc, AutoCAD će odgovoriti zahtevom za unos Speci enct -
point of arc or [Ang 1e/CCnter /CLose/D irecti on/Ha 1fwi dth/ Li ne/ftadi us/Second
pt/Undo/Wi dt.h'J -. (Zadajte krajnju tačku luka ili odaberite opciju...). lako ovakva lepeza
mogućnosti može da vas prestravi, ipak je većina njih slična opcijama komande ARC.
Ako treba da se podsetite komande ARC, pogledajte poglavlje 7. Opcije koje se odnose
na luk su sledeće:
♦ Angle: zadavanje zahvaćenog ugla.
♦ CEnter: zadavanje centra luka.
♦ CLose: dovršava složenu liniju, iscrtavajući prav segment od krajnje tačke posled-
njeg luka do početne tačke složene linije.
♦ Direction: zadavanje smera luka u odnosu na početnu tačku.
♦ Halfwidth: definiše poludebljinu polilinije - rastojanje od ose linije do njene
jvice. AutoCAD će vas pitati za početnu i krajnju poludebljinu.
♦ Line: vraća glavni zahtev za unos komande PLINE i omogućuje da nastavite sa
dodavanjem pravolinijskih segmenata.
♦ Radius: zadavanje poluprečnika luka.
♦ Second pt: zadavanje druge tačke luka.
♦ Undo: poništava prethodni IGk.
Poglavlje 16 ♦ Crtanje složenih objekata 383
♦ Width: definise debljinu polilinije. AutoCAD ce vas pitati za početnu i krajnju

debljinu.
♦ Specify endpoint of arc: zadavanje krajnje tačke luka. Ova opcija se nudi stan-
dardno. AutoCAD đe nacrtati novi luk tangentno na prethodni )uk (koji se nasta-
vlja u istom smeru).
Komanda PLfNE če nastaviti da prikazuje podopcije za luk sve dok ne odaberete
podopciju Line i)i komandu završite pritiskom na taster Enter.
Generisanje različltih vrsta linija kod polilinija

Kada za polilintju iskoristite neku od isprekidanih linija, možda ćete utvrditi da rezuttat nije
zadovoljavajući. Segmenti poliltnije mogu da buđu prekratki da bi se na njima prikazao ceo uzorak
isprekidane linije - u tom slučaju polilinija može da izgleđa kao neprekidna. AutoCAD-u možete da
naložite da isprekidanu liniju generiše kontinualno, od samog poćetka, umesto da je definišete na
početku svakog segmenta. Rezultat će biti mnogo prihvatljvija isprekidana linija. Da biste ovo izveli,
potrebno je da aktivirate sistemsku promenljtvu PLINECEN. Ona je standardno neaktivna (vrednost
joj je 0). Da biste je aktivirali, upišite plinegen J , a zattm l *1.
Kao 5to objašnjavam u odeljku „Uređtvanje polilintja komandom PEDIT", kasnije u ovom
poglaviju, sistemskoj promenljrvoj PUNECEN možete da izmenite status i za postojeće složene linije.
Na CD"*,; C rtež ab 16-a.dwg koji se koristi u n a red n o j vežbi crtanja polilinija n alazi se na ko m pakt disku
© AutoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: crtanje polilinija

1. Otvorite crtež a b l6 -a .d w g sa kompakt diska.
2. Snimite crtež u svoj direktorijum A u to C A D B ib lija , pod imenom a b l6 -l.d w g . On
prikazuje detalj pogonskog bloka (slika 16-2). U ovoj vežbi treba da dovršite deo
crteža. Aktivirajte režime ORTHO i OSNAP. Za stalne OSNAP markere odaberite
krajnje, središnje i presečne tačke. Tekuči sloj treba da je Layer 3,
S li k a 1 6 - 2 : D etalj po g o n sko g bloka.

Z a o v a j crte ž z a h v a lju je m M a ry R e d fe rn a k o rp o ra c ije B e th le h e m , Iston, P en silv a n ija .
~~*sj 3. Sa palete alatki za crtanje (Dravv) odaberite alatku za crtanje polilinija (Polyline).
Sledite zahteve za unos:
From point: (Od tačke) Odaberite OSNAP marker From sa pot pal et e Object
Snap.
Base point: (Polazna tačka) Odaberite © prema s l i c i 16-2.
<0ffset>: (Pomak) @-1/2,0 J
Specify next point or [Arc/Close/Hal fwi dth/l.ength/Undo/Wi dth]:
(Zadajte sledeću tačku ili odaberite opciju...) Pomerite kursor
u smeru ugla od 90 s t epeni i u p i š i t e 3/32 J,
4. Upišite a J da biste nastavili sa lukom. (Pošto ste malopre uneli dužinu linije,
prsti su vam vec na tastaturi. Zato je lakše da na isti način upišete početno slovo
opcije, nego da pritiskate desni taster miša i da je birate iz priručnog menija.) Na
zahtev za unos Specify endpoint of arc or [Angle/CEnter/CLose/Direction/
Halfwidth/Line/Radius/Second pt/Undo/Width]: (Zadajte krajnju tačku luka ili
odaberite opciju...), upišite @3/16,3/16 J.
5. Upišite 1J, da biste složenu liniju nastavili pravolinijskim segmentom. Na zahtev
za unos Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]:
(Zadajte sledeću tačku ili odaberite opciju...), pomerite kursor u smeru od 0 ste-
peni i upišite 11/32 J.
6 . Upišite a J, da biste složenu liniju nastavili lukom. Na zahtev za unos, upišite
@3/16,3/16 J.
7. Upišite 1J, da biste složenu liniju nastavili pravolinijskim segmentom. Na zahtev
za unos, pomerite kursor u smeru ugla od 90 stepeni i upišite 6-3/32 J.
8 . Upišite a J, da biste složenu liniju nastavili lukom. Na zahtev za unos, upišite
@-5/16,5/16 J.
9. Da biste napravili poslednji luk, upišite r J. Sledite zahteve za unos:
Specify radius of arc: (Zadajte poluprečnik luka) 5-5/8 J
Specify endpoint of arc or [Angle]: (Zadajte krajnju tačku luka ili
odaberite opciju...) Odaberite OSNAP marker From sa po t pa l e t e Object
Snap.
Base point: (Polazna tačka) Odaberite tačku @ prema s l i c i 16-2.
<0ffset>: (Pomak) @0,7-1/4 J
10. Pritisnite taster Enter da biste završili komandu PLINE.
1 1 . Snimite crtež koji treba da izgleda kao onaj na slici 16-3.
Uređivanje poiilinija komandom PEDIT

Pošto polilinije mogu da budu veoma kompleksne, AutoCAD ima posebnu komandu za
njihovo uređivanje, komandu PEDIT. Da biste je započeli, iz menija odaberite stavku
Modify O Polyline. AutoCAD će zahtevati da izaberete poliliniju. Kada to uradite,
AutoCAD de istaći zahtev Enter an option [C1 ose/Joi n/Wi dth/Edi t vertex/Fit/
Spl ine/Decurve/Ltype gen/Undo]: (Odaberite opciju...). Evo šta opcije rade:
♦ Close: dovršava (zatvara) poliliniju. Ako je potrebno, dodaje pravolinijski seg-
ment koji spaja krajnju tačku polilinije sa početnom. Ako polilinija već gradi
zatvorenu konturu, pomenuti zahtev se menja u zahtev Open. Opcija Open pravi
prekid između prvog i poslednjeg segmenta polilinije, ali sama linija i dalje
izgleda zatvorena.
♦ Join: pripaja linije, lukove i druge polilinije koje dodiruju poliliniju.
♦ Width: omogućuje da zadate jedinstvenu debljinu za celu poliliniju.
♦ Edit Vertex: nudi više podopcija za uređivanje čvorova. Objasnićemo ih malo

kasnije.
♦ Fit: pretvara poliliniju u krivu koja prolazi kroz čvorove.
♦ Spline: pretvara poliliniju u krivu koristedi čvorove kao kontrolne tačke. Nova
kriva obično ne prolazi kroz čvorove. Ona matematički ne odgovara krivoj koja
se dobija komandom SPLINE (o kojoj demo govoriti u nastavku poglavlja).
♦ Decurve: vrada krive dobijene opcijama Fit ili Spline u prvobitni oblik.
♦ Ltype gen: aktivira/deaktivira sistemsku promenljivu PLINEGEN.
♦ Undo: poništava poslednju izmenu.
Svaku liniju ili lOk m o že te da pretvorite u poliliniju. Zap o čn ite k o m a n d u P ED IT i od aberite liniju
Savet
ili lOk. A u to C A D će odgovoriti: Object selected is rot a polyline. Do you want to
turn it into one? <Y> (lzabrani o b jek at nije polilinija. Želite Ir da ga pretvorite u polilin-
iju?...). Pritisnite taster En ter da biste prihvatili p o n u đ e n o . A utoC A D će pretvoriti objekat u
poliliniju. O vo m te h n ik o m m o že te niz p o vezan ih linija i lukova da pretvorite u poliliniju. Najpre
pretvorite je d a n od o bjekata u poliliniju na m alo p re prikazan način. Zatim upotreb ite opciju
Join i pripojite ostale o bjekte, birajući ih p o jed in a čn o ili p o m o ću prozora za izbor. Pošto
dovršite biran je o bjekata, A utoC A D će vas obavestiti koliko je o bjekata pripojio poliliniji. Ako
želite da poliliniju pravite na ovaj n ačin , o n d a krajevi p o jed in ačn ih linija i lukova m oraju pre-
cizn o da s e po klapaju.
Kadaodaberete opciju Edit Vertex, AutoCAD ce ponuditi novskup podopcija: Enter

a vertex editing option [Next/Previous/Break/Insert/Move/Regen/Straighten/
Tangent/Wi dth/eXi t] <N> : (Odaberite opciju za uređivanje čvorova...). Na jednom od
čvorova ugledaćete malo x . To je aktivan čvor, koji možete da uređujete. Podopcije
znače sledeće:
♦ Next: aktivira slededi čvor tako da ga možete uređivati.
♦ Previous: vraća vas na prethodni čvor.
♦ Break: omogueuje da prekinete poliliniju. Možete da odaberete podopciju Go i da

poliliniju prekinete na dve linije (mada necete videti prekid). Možete se prebaciti
na susedni čvor podopcijama Nexl ili Previous, a zatim odabrati podopciju Go.
AutoCAD će poliliniju prekinuti između prvobitnog čvora i čvora na koji ste se
prebacili. Podopcijom eXit vratičete se na prethodni zahtev za unos. (Možete
da upotrebite i komandu BREAK.)
♦ Insert: omogučuje da unesete dodatni čvor. AutoCAD če tražiti da odredite
njegov položaj.
♦ Move: omogućuje da premestite čvor. AutoCAD će tražiti da odredite njegov
položaj.
♦ Regen: regeneriše poliliniju.
♦ Straighten: uklanja čvorove. Ova opcija radi kao i opcija Break uz podopcije Next,
Previous, Go i eXit. Pošto se premestite na novi čvor, AutoCAD povlači pravu
liniju između njega i prvobitnog čvora. Ako ne pređete na novi ćvor, ova opcija će
se odraziti samo na luk, pretvarajući ga u pravolinijski segment.
♦ Tangent: određuje smer od datog čvora. AutoCAD će ovu opciju iskoristiti kada
odaberete opciju Fit.
♦ Width: omogućuje da zadate početnu i krajnju debljinu segmenta, počev od
tekućeg čvora.
♦ eXit: izlazak iz ove grupe podopcija.
Tokom rada sa k o m a n d o m PED IT m o že te da napravite više izm en a . Ako se tada vratite u
Upozorenje
k o m a n d n u liniju i u p išete k o m a n d u U N D O (ili sk ra će n o U), sv e što ste uradili biće po n išteno .
Ako želite da poništite sa m o o d ređ e n u fazu svog rada, za to u p o treb ite opciju U ndo ko m a n d e
PEDIT,
Polilinije možete da uređujete i aktiviranjem čvorova (Grips). Oni postoje u svakoj

početnoj i krajnjoj tački segmenata polilinije, zbog čega se ove tačke mogu lako
premeštati.
Uređivanje polilinija pomoću prozora Properties

Polilinije možete da uređujete i ako pritisnete dugme Properties na standardnoj paleti
alatki. Odaberite poliliniju i AutoCAD će otvoriti prozor sa svojstvima polilinija
(slika 16-4).
Obratite pažnju na to da u okviru za dijalog možete da izaberete svojstvo ,,čvor“
kada pritisnete stavku Vertex u odeljku Geometry. Na poliliniji će se pojaviti jednox
pokazujući koji je čvor odabran. Posle toga možete da izmenite koordinate Čvora tako
što ćete upisati nove vrednosti ili pritisnuti dugme Pick a Point koje će se pojaviti,
a zatim mišem odabrati tačku na crtežu. Možete da izmenite početnu i krajnju debljinu
polilinije i da zadate jedinstvenu debljinu cele polilinije.
Primetićete da u odeljku Misc možete da zatvarate i otvarate poliliniju. U istom
odeljku možete da aktivirate sistemsku promenljivu PLINEGEN kada odaberete stavku
Linetype i dodelite joj vrednost Enabled sa odgovarajuće padajuće liste. Naravno, u
ovom okviru za dijalog možete da izmenite i sloj, boju, vrstu i debljinu linija, kao i
razmeru isprekidanih linija.
Na COh & . Crtež a b l6 -b .d w g koji se koristi u sle d e ć o j vežbi u ređ ivan ja polilinija nalazi se na ko m pakt
*1 Slika 16-4: Prozor Pro p erties

u k o m e je kao o b jekat
fpoivšne" 3
o d a b ra n a polilinija.
Alphabetie Categorized
B General
Coloc ■ 6yLayer |i
Layer 0
Linetype ByLayer
Linetype scale 1,0000
Plot style ByLayer
Lineweicjht Bytayer
Hyperlmk
Thickness 0,0000
0 Geom etry
■Vert.ex 12 *1*1
Vefte* X 5.7443
Vertes V ■4.1354
Start segment width 0-0000
End segment wrdth 0.0000
Giohal ™dth 0,0000
Elevation 0,0000
Area ■
■
■■
!
0 Misc
Closed No
Linetype generetion Disabled
iSpecttes the tcrrent vert-en of the lsghtwelght

pofy&ne
Vežba: uređivanje slo žen ih linija

1. Otvorite crtež ab]6-b.dtvg sa kompakt điska.
2 . Snimite crtež u svoj direktorijum A u to C A D B ib lija , pod imenom abl6-2.dw g. Ovaj
topografski crtež prikazan je na slici 16-5. Izohipse na crtežu su predstavljene
polilinijama.
3. Iz menija odaberite komandu Modify <' Polyline da biste započeli komandu
PEDIT. Odaberite složenu liniju kod © prema slici 16-5.
4. Na zahtev za unos Enter an option [ c 1ose/Join/Width/Edit vertex/Fit/
Spl ine/Decurve/ Ltype gen/Undo]: (Odaberite opciju...), pritisnite desni taster
miša i iz prirucnog menijaodaberite opciju Width. Na zahtev za unos Speci fy new
width for all segments: (Zadajte novu debljinu svih segmenata), upišite .5 J.
5. Upišite e J da biste odabrali opciju Edit vertex. Na zahtev za unos tnter a ver-
tex editing option [Next/Previ ous/Break/Insert./Move/Regen/Stra ighten/
Tangent/Width/eXi t] <N>: (Odaberite opciju za uredivanje čvorova...), više
puta upišite n J, sve dok se oznaka x ne nađe u tački © na slici 16-5. (Izohipsa ima
mnogo čvorova - nije previše važno da birate tačno.)
6 . Upišite m da biste premestili čvor. Na zahtevza unos Spec ify new location for
marked vertex: (Zadajte nov položaj označenog čvora), izaberite tačku malo
iznad postoječeg čvora. Zatim upišite x J da biste napustili podmeni Edit vertex.
Slika 16-5: Izohipse na topografskom crtežu predstavljene su polilinijama.

Z a o v a j c r t e l z a h v a lju je m H e n ry ju O e a rb o rn u , AIA, Ferfild, A jova.
7. Na osnovni zahtev za unos komande PEDIT, upišite s J. AutoCAD de izgladiti

poliliniju.
8 . Pritisnite taster Enter da biste završili komandu PEDIT.
9. Snimite crtež.
Crtanje i uređivanje krivih

Komanđom SPLINE u stvari crtate NURBS. Ukoliko niste razumeli, NURBS je skracenica
od „neuniformna racionalna kriva tipa B“ (engl. nonuniform rational B-spline). Ako još
uvek ne razumete, onda znajte da je kriua (engl. spline), glatka kriva linija koja je
definisana nizom tačaka. Komandom SPLINE kriva linija se opisuje tačnije, nego opci-
jom Spline komande PLINE. Kriva, standardno, prolazi kroz svaku tačku koju definišete.
Slika 16-6 prikazuje modernu vrećastu naslonjaču, koja je nacrtana pomoću dve krive.
Kada izaberete pomenute krive i pritisnete taster Esc samo jednom, moći ćete da vidite
i naslonjaču i čvorove koji se nalaze na svim prvobitno zadatim tačkama.
S lik a 1 6 -6 : V rećasta n a slo n ja ča

n acrtan a p o m o ću dve krive linije.
Crtanje krivih
Kada želite da nacrtate krivu, odaberite stavku Spline iz menija Draw. AutoCAD će
1
— odgovoriti zahtevom Speci fy first point. or [Object ]: (Zadajte prvu tačku
ili...). (skoristite opciju Object da biste složenu liniju koju ste napravilj opcijom Spline
komande PEDIT pretvorili u krivu. (Njen izgled đe ostati isti, ali ce biti drugačije defi-
nisana.) U drugom slučaju, zadajte prvu tačku krive.
Ako izaberete tačku, AutoCAD če prikazati zahtev za unos Speci fy next poi nt:
(Zadajte sledeću tačku), tako da možete da odaberete drugu tačku. PoŠto i to uradite,
AutoCAD će odgovoriti zahtevom za unos Speci fy next point or [Close/Fit toler-
ance] <sta rt tangent>: (Zadajte sledeću tačku ili odaberite opciju...). Evo šta znače
ponuđene opcije:
♦ Close: zatvara krivu tako što njenu poslednju tačku spaja sa prvom na kontinu-
alan način (po tangenti). AutoCAD će tražiti da zadate smer tangente. Možete da
ga zadate biranjem tačke (posmatrajte kako se slika krive menja dok pomerate
kursor) ili tako što ćete pritisnuti taster Enter i prihvatiti ponuđeni smer.
♦ Fit Tolerance: zadaje se odstupanje krive od zadatih tačaka. Standardno odstu-
panje je 0, što znači da kriva prolazi tačno kroz zadate tačke. Ako želite krivoj da
date više slobode, npr. da od tačaka odstupa za do 0.5 jedinica, postavite ovu
toleranciju na vrednost 0.5.
♦ Specify next point: standardno ponuđena opcija je da nastavite sa biranjem
tačaka. Pritisnite taster Enter da biste završili biranje.
♦ Start tangent: pošto pritisnete taster Enter da biste prekinuli biranje taćaka,
AutoCAD će tražiti da unesete smer za početnu i krajnju tangentu. Na oba zahteva
za unos možete da pritisnete taster Enter i tako prihvatite ponudene vrednosti
smera, zasnovane na trenutnom izgledu krive. Efekat drugačijeg smera tangenti
možete da vidite ako posmatrate kako se slika menja dok pokrećete kursor.
MaCD-#i Crtež a b l6 -c .d w g koji se koristi u n a re d n o j vežbi crtanja krivih nalazi se na ko m p akt disku
0 AutoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: crtanje krivih linija

1. Otvorite crtež ab]6 -c.dw g sa kompakt diska.
2. Snimite crtež u direktorijum A u to C A D B ib lija , pod imenom ab!6-3.dw g. To je
topografska karta (slika 16-7). Režim OSNAP treba da je aktivan. Za stalne OSNAP
markere odaberite tačke umetanja (insertion).
3. Pomoću prozora ZOOM uvećajte područje oko početka severne ivice puta.
Sa palete alatki za crtanje (Draw) odaberite alatku za crtanje krivih (Spline).
4. Na zahtev za unos Spec ify first point or [Object]: (Zadajte prvu tačku ili
odaberite opciju...), poslužite se OSNAP markerom tačke umetanja da biste
odabrali krstić na početku severne ivice puta, prema slici 16-7. Nastavite da
birate krstiće sa oznakom N-EDGE-DR. Kada dostignete ivicu prikaza, upotrebite
alatku za pomeranje crteža (Pan) sa standardne palete alatki da biste crtež mogli
da pomerate dok radite. Pritisnite taster Esc. Nastavite sa biranjem tačaka sve
dok ne stignete do kraja severne ivice puta, prema slici 16-7. Pritisnite taster
Enter da biste završili sa biranjem tačaka.
5. Na zahteve za unos Spec ify start tangent: (Zadajte početnu tangentu)
i Speci fy end tangent: (Zadajte krajnju tangentu), pritisnite taster Enter.
Početak južne ivice puta Početak severne ivice puta
S lik a 1 6 -7 : Topografska karta. P o treb n o je da d o vršite put od tu can ik a na o snovu

g eo d etskih podataka.
6. Započnite ponovo komandu SPLINE i izaberite tačke duž južne ivice puta, od
naznačenog početka, pa do kraja puta, sve prema slici 16-7, Moračete da koristite
alatku za pomeranje crteža (Pan), Na kraju, pritiskom na taster Enter prihvatite
ponuđene smerove početne i krajnje tangente.
7. Ako želite, pritisnite više puta dugme Zoom Previous na standardnoj paleti alatki,
sve dok se ne vratite u prvobitni prikaz crteža. Snimite crtež.
Uređivanje krivih
Kao i polilinije, krive imaju sopstvene komande za uređivanje. Da biste shvatili kako da
menjate krivu, potrebno je da razumete kako ih AutoCAD čuva.
Kada birate tačke za krivu, AutoCAD ih pamti kao tačke uktapanja (engl. fit pointsj ili
kao tačke sa podacima. Ukoliko je tolerancija nula, krjva prolazi kroz tačke uklapanja.
Kada u komandnoj liniji izaberete krivu, na tačkama uklapanja če se pojaviti čvorovi.
Međutim, kada upotrebite komandu SPLINEDIT, da biste videli tačke uklapanja kao
Čvorove morate najpre da odaberete opciju Fit Data. Samo tada ćete moći nešto da
uradite sa tačkama uklapanja.
Na osnovu tačaka uklapanja AutoCAD proračunava kontrolne tačke (engl. control
pointsj. Kriva se tada izračunava preko kontrolnih tačaka, a ne preko tačaka uklapanja.
Većina kontrolnih tačaka se ne nalazi na krjvoj. Kada za uredivanje krive upotrebite
komandu SPLINEDIT, a zatim odaberete opciju Move vertex (opisanu kasnije), AutoCAD
će kontrolne tačke prikazati kao čvorove i na taj način vam omogućiti da ih premeštate.
Slika 16-8 prikazuje krivu crtanu biranjem postojećih tačkastih objekata označenih
krstićima, koji ujedno predstavljaju tačke uklapanja. Jasno se vidi da kriva prolazi kroz
sve tačke uklapanja.
S lik a 1 6 -8 : Tačkasti objekti

ko rišćen i su za iz b o rta č a k a krive.
To su tačke u klap an ja krive.
Slika 16-9 prikćizuje istu krivu odabranu u momentu kada nijedna komanda nije bila
aktivna. Primetićete da se čvorovi pojavljuju tačno na tačkama uklapanja.
S lik a 1 6 -9 : Ako o d ab e re te krivu
u trenutku kada n ijed n a ko m an d a
nije aktivna, na n jen im tačkam a
uklap an ja će se pojaviti čvorovi.
Pošto AutoCAD izračunava krivu na osnovu kontrolnih tačaka, za njeno generisanje

mu nisu potrebne tačke'uklapanja. U stvari, ukoliko odaberete opcije Move vertex ili
Refjne da biste premestili ili izmenili kontrolnu tačku, AutoCAD-u za generisanje krive
nede biti potrebno ništa osim kontrolnih tačaka, pa će ukloniti podatke o tačkama ukla-
panja tako da više nećete moći da ih menjate. Iz zahteva za unos će čak nestati i opcija
Fit Data.
Tačke uklapanja možete da menjate koristeći čvorove, kao što je prikazano na
slici 16-10.
S lik a 1 6 -1 0 : U ređivanje
ta ča k a u kla p a n ja krive
p o m o ć u Čvorova.
Kada poželite da uredujete krivu, iz menija odaberite komandu Modi(y O Spline,

čime ćete započeti komandu SPLINEDIT. Pošto odaberete krivu, AutoCAD će odgovoriti
zahtevom za unos Enter an option [Fit data/Close/Move vertex/Refine/rEverse/
Unđo]: (Odaberite opciju...). Evo kako se koriste navedene opcije:
♦ Fit Data: opcija se odnosi na uredivanje tačaka koje ste birali, njihovih tolerancija
i tangenti. Kod nje se pojavljuje poseban spisak podopcija koje ću objasniti malo
kasnije.
♦ Close/Open: ukoliko je kriva otvorena, ova opcija je zatvara kontinualnom (tangen-
tnom) krivom, počev od poslednje, pa do prve tačke. Ukoliko je kriva zatvorena,
umesto opcije Close pojavljuje se opcija Open. Ako je kriva prvobitno bila zatvo-
rena, pa upotrebite opciju Open, time ćete ukloniti spoj izmedu njene poslednje
i njene prve tačke, mada joj se time izgled neče promeniti. Ukoliko je kriva na
početku bila otvorena, a vi ste je zatvorili, pa onda upotrebili opciju Open, Auto-
CAD če ukloniti spojnu (tangentnu) krivu koja je krivoj dodata prilikom zatvaranja.
♦ Move Vertex: ova opcija radi slično opciji Edit vertex komande PEDIT, osim što
AutoCAD ovde prikazuje tačke kao čvorove i ističe ih. Možete da koristite podop-
cije Next 1Previous, da premestite bilo koju postojeću tačku i da odaberete nov
položaj za istaknuti čvor.
♦ Refine: ova opcija nudi tri načina za finije podešavanje krive:
• Dodavanje kontrolnih tačaka. Ovime nećete promeniti oblik krive linije, ali će
AutoCAD prilagoditi susedne kontrolne tačke novododatim tačkama.
• Povišenje reda krive, čime se kontrolne tačke dodaju duž cele krive. (Kada ovo
uradite, više nema povratka.)
• Promenu „težine" bilo koje kontrolne tačke. Kriva se ugiba pod težinom svojih
kontrolnih tačaka. Posmatrajte šta se događa kada izabranoj kontrolnoj tački
povećavate težinu.
♦ rEverse: menja smer krive, tako da prva tačka postaje poslednja, i obrnuto.
Kada pokrenete komandu SPLINEDIT i odaberete krivu, na njoj ćete videti kontrolne
tačke, a ne tačke uklapanja. Naslici 16-11, čvorovi predstavljaju kontrolne tačke.
Taćka uklapanja
Kontrolna taćka
Slika 16-11: Kad a p o kre n ete k o m a n d u S P L IN E D IT i o d a b e re te

krivu, čvorovi će o zn ačiti ko n tro ln e tačke, koje se u n a če lu ne
n a la ze na krivoj.
Kada odaberete opciju Fit Data, AutoCAD će odgovoriti zahtevom za unos Enter
a fit data option [Add/Close/De1ete/Move/Purge/Tangents/toLerance/eXit]
<eXi t>: (Odaberite podopciju opcije Fit Data...). Funkcija ovih podopcija opisana je niže:
♦ Add: dodaje krivoj tačke uklapanja. AutoCAD ce tražiti da izaberete tačku, zatim
automatski izabrati i sledeću tačku, i na njima istaći čvorove. AutoCAD će zatim
zahtevati da zadate novu tačku koja mora da bude smeštena između dve istak-
nute tačke. Zatim će na odgovarajući način prilagoditi oblik krive.
♦ Open/Close: otvara i zatvara krivu služeći se tačkama uklapanja.
♦ Delete: uklanja izabranu taćku uklapanja.
♦ Move: premešta tačku uklapanja. Možete da koristite podopcije Next i Previous
ili opciju Select point da biste odabrali tačke koje želite da premestite. Odabrane
tačke se pojavljuju kao istaknuti čvorovi. AutoCAD će vas pitati za nov položaj
tačke uklapanja. Tačke uklapanja možete da uređujete i služeći se čvorovima na
njima.
♦ Purge: briše podatke o tačkama uklapanja.
Slika 16-8: Tačkasti objekti

ko riščen i su za izbor tačaka krive.
To su tačke u k la p a n ja krive.
S)ika L6-9 prikazuje istu krivu odabranu u momentu kada nijedna komanda nije bila
aktivna. Primetiđete da se čvorovi pojavljuju tačno na tačkama uklapanja.
Slika 16-9: Ako o d ab e re te krivu
u trenutku kada n ijed n a k o m an d a
nije aktivna, na n jen im tačk am a
u klap an ja će se pojaviti čvorovi.
Pošto AutoCAD izračunava krivu na osnovu kontrolnih tačaka, za njeno generisanje

mu nisu potrebne tačke'uklapanja. U stvari, ukoliko odaberete opcije Move vertex ili
Refine da biste premestili ili izmenili kontrolnu tačku, AutoCAD-u za generisanje krive
neće biti potrebno ništa osim kontrolnih tačaka, pa če ukloniti podatke o tačkama ukla-
panja tako da više nećete moći da ih menjate. Iz zahteva za unos će čak nestati i opcija
Fit Data.
Tačke uklapanja možete da menjate koristeći čvorove, kao što je prikazano na
sLici 16-10.
Slika 16-10: U ređivanje
tačak a uklap an ja krive
p o m o ću ćvorova.
Kada poželite da uređujete krivu, iz menija odaberite komandu Modify o Spline,

čime ćete započeti komandu SPLINEDIT. Pošto odaberete krivu, AutoCAD će odgovoriti
zahtevom za unos Enter an option [Fit data/C1ose/Move vertex/Refine/rEverse/
Undo]: (Odaberite opciju,..). Evo kako se koriste navedene opcije:
♦ Fit Data: opcija se odnosi na uređivanje tačaka koje ste birali, njihovih tolerancija
i tangenti. Kod nje se pojavljuje poseban spisak podopcija koje ću objasniti malo
kasnije,
♦ Close/Open: ukoliko je kriva otvorena, ova opcija je zatvara kontinualnom (tangen-
tnom) krivom, počev od poslednje, pa do prve tačke. Ukoliko je kriva zatvorena,
umesto opcije Close pojavljuje se opcija Open. Ako je kriva prvobitno bila zatvo-
rena, pa upotrebite opciju Open, time ćete ukloniti spoj izmedu njene poslednje
i njene prve tačke, mada joj se time izgled neće promeniti. Ukoliko je kriva na
početku bila otvorena, a vi ste je zatvorili, pa onda upotrebili opciju Open, Auto-
CAD će ukloniti spojnu (tangentnu) krivu koja je krivoj dodata prilikom zatvaranja.
♦ Move Vertex: ova opcija radi slično opciji Edit vertex komande PEDIT, osim što
AutoCAD ovde prikazuje tačke kao čvorove i ističe ih. Možete da koristite podop-
cije Next i Previous, da premestite bilo koju postojecu tačku i da odaberete nov
položaj za istaknuti čvor.
♦ Refine: ova opcija nudi tri načina za finije podešavanje krive:
• Dodavanje kontrolnih tačaka. Ovime nečete promeniti oblik krive linije, aii če
AutoCAD prilagoditi susedne kontrolne tačke novododatim tačkama.
• Povišenje reda krive, čime se kontrolne tačke dodaju duž cele krive. (Kada ovo
uradite, više nema povratka.)
• Promenu ,,težine“ bilo koje kontrolne tačke. Kriva se ugiba pod težinom svojih
kontrolnih tačaka. Posmatrajte šta se događa kada izabranoj kontrolnoj tački
povečavate težinu.
♦ rEverse: menja smer krive, tako da prva tačka postaje poslednja, i obrnuto.
Kada pokrenete komandu SPLINEDIT i odaberete krivu, na njoj čete videti kontrolne
tačke, a ne tačke uklapanja. Na slici 16-11, čvorovi predstavljaju kontrolne tačke.
Tačka uklapsnja
Kontrolna tačka
Slika 16-11: K ad a p o kre n ete ko m an d u S P L IN ED IT i o d a b e re te

krivu, čvorovi će označiti ko n tro ln e tačke, ko je s e u n ačelu ne
n a la ze na krivoj.
Kada odaberete opciju Fit Data, AutoCAD če odgovoriti zahtevom za unos Enter
a fit data option [Add/Close/Oelete/Move/Purge/Tangents/toLerance/eXit]
<eXi t>: (Odaberite podopciju opcije Fit Data...). Funkcija ovih podopcija opisana je niže:
♦ Add: dodaje krivoj tačke uklapanja. AutoCAD će tražiti da izaberete tačku, zatim
automatski izabrati i sledeću tačku, i na njima istaći čvorove. AutoCAD će zatim
zahtevati da zadate novu tačku koja mora da bude smeštena između dve istak-
nute tačke. Zatim de na odgovarajući način prilagoditi oblik krive.
♦ Open/Close: otvara i zatvara krivu služeđi se tačkama uklapanja.
♦ Delete: uklanja izabranu tačku uklapanja.
♦ Move: premešta tačku uklapanja. Možete da koristite podopcije Next i Previous
ili opciju Select point da biste odabrali tačke koje želite da premestite. Odabrane
tačke se pojavljuju kao istaknuti čvorovi. AutoCAD će vas pitati za nov položaj
tačke uklapanja. Tačke uklapanja možete da uređujete i služeći se čvorovima na
njima.
♦ Purge: briše podatke o tačkama uklapanja.
Pogiavlje 16 ♦ Crtanje stoženih objekata 393
♦ Tangents: omogućava da zadate početnu i krajnju tangentu otvorene krive, ili

jednu tangentu zatvorene krive. Izračunavanje podrazumevane tangente možete
da prepustite i AutoCAD-u.
♦ toLerance: omogučava da zadate toleranciju koja određuje udaljenost prolaza
krive kroz tačke uklapanja.
♦ eXit: napuštanje menija podopcija.
K o m a n d o m S P L IN E D IT m o že te da u re đ u je te i tro d im e n zio n a ln e krive.
Kada započnete komandu SPLINEDIT i odaberete opciju Fit Data, na tačkama ukla-
panja se pojavljuju čvorovi (slika 16-12), tako da ih možete uređivati.
S lik a 1 6 -1 2 : K ad a o d ab e re te opciju
Fit Data k o m a n d e SPLIN ED IT, na
ta čk a m a uklap an ja se pojavljuju
čvorovi.
C rtež a b !6 -3 .d w g koji se koristi u n a re d n o j vežbi u ređ ivan ja krivih nalazi se u direktorijum u

Results na k o m p a k t disku AutoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: uređivanje krivih

1 . Otvorite crtež a bl6 -3 .dw g iz direktorijuma Results na kompakt disku. Ukoliko ste
radili prethodnu vežbu, možete ga otvoriti i iz svog direktorijuma A u to C A D
Biblija.
2. Snimite crtež u direktorijum A u to C A D B ib lija , pod imenom ab!6-4dw g.
3. Ako je potrebno, pomoću prozora ZOOM uvećajte područje prikazano na
slici 16-13.
S lik a 1 6 -1 5 : Topografska karta sa pu tem od tu ca n ik a n acrtan a k o m a n d o m SP LIN E.

4. Komandom MOVE pomerite malo oznaku „S-EDGE-DR“ naviše i nalevo. Uputno je

da isključite režim OSNAP.
5. Odaberite komandu Modify O Spline. Na zahtev za unos Sel ect spl ine :, izabe-
rite krivu koja predstavlja južnu ivicu puta. Primetićete da se kontrolne tačke na
kojima se pojavljuju čvorovi razlikuju od tačaka koje ste birali pri crtanju krive u
prethodnoj vežbi. Sledite zahteve za unos:
Enter an option [Fit data/Close/Move vertex/Refine/rEverse/Undo]:
(Odaberite opciju...) P r i t i s n i t e desni t a s t e r miša 1 iz pr i r učnog
meni j j oddber i t e o p c i j u F i t data da b i s t e u r e đ i v a l i tačke uklapanja.
Čvorovi p r e i a z e na tačke ukl apanj a.
Enter a fit data option [Add/Close/Delete/Move/Purge/Tangents/
tolerance/eXit] <eXit>: (Odaberite podopciju opcije Fit data...)
P r i t i s n i t e desni t a s t e r miša i iz pr i r uč nog menija odaber i t e npci j u
Move da b i s t e premesti 1 i tačku ukl apanj a.
Specify new location or [Next/Previous/Select poi nt/eXi t] <N>:
(Zadajte nov položaj ili odaberite opciju...) P r i t i s n i t e desni
t a s t e r misđ i i z pr i r uč nog menija odaber i t e n p c i j u S e l e c t Point da
b i s t e odabral i tačku.
Specify control point <exit>: (Zadajte kontrolnu tačku...) Odaberite
taćku u k l a p a n j a . r a j b l ižu oznaci S-EDGE-DR koju s t e pomeral i . AutoCAD
če i s t a ć i njen čvnr.
Speci f.y new location or [Next/Previ ous/Sel ect point/eXit] <N>:
Pomoču OSNAP markera za tačku umetanja odaber i t e oznaku S -EDGF■DR.
6. Pritisnite dvaput x J, a zatim pritisnite taster Enter da biste završili komandu
SPLINEDIT.
7. Snimite crtež.
Pravljenje regiona
Regioni su dvodimenzionalne površine. Oni liče na zatvorene polilinije, ali iz regiona
AutoCAD može da izvuče više podataka nego iz polilinija, npr. podatke o težištu,
momentima inercije i drugim svojstvima vezanim za masu. Kombinujuči, oduzimajući i
presecajući regione možete da dobijete složene oblike. lako se komande koje se odnose
na regione najčešče koriste za crtanje u prostoru, one se koriste i u ravni - u procesu
pripreme za crtanje trodimenzionalnih objekata. Regione formirate od postojecih obje-
kata. Za formiranje regiona možete da upotrebite polilinije, zatvorene krive, krugove,
elipse i kombinacije linija, lukova i eliptičnih lukova koje obrazuju zatvorene konture.
Kontura ne može da preseca samu sebe, kao na slici 8 .
Slika 16-4 prikazuje jedan složeni region. lako on izgleda kao krug koji u sebi sadrži
sedam manjih krugova, to je, u stvari, kružna površina sa sedam otvora. Kada je izabe-
rete, videćete da se ponaša kao jedinstven objekat. Uverićete se da je to tako kada ovaj
region pokušate da razvučete u težnji da od njega napravite trodimenzionalni objekat.
Tada ćete moći da ga pogledate pod uglom, bez zaklonjenih linija, sa jasno oivičenim
otvorima, kao na slici 16-15.
S lik a 1 6 -1 4 : SloŽeni region.
S lik a 1 6 -1 5 : R eg ion m o že te da pretvorite u slo že n tro d im e n zio n a ln i

objekat.
Ako želite da napravite region, odaberite odgovarajucu alatku (Region) sa palete

alatki za crtanje (Draw). AutoCAD će od vas tražiti da odaberete objekte. Odabe-
rite sve objekte i pritisnite taster Enter da biste sa biranjem završili. Ako odabrani
objekti obrazuju zatvorenu konturu koja ne preseca samu sebe, AutoCAD će vas o tome
izvestiti:
] loop extracted. (Izdvojena je 1 petlja)
1 Region created. (Obr'azovan je 1 region)
Prvobitno odabrani objekti biće izbrisani. Ukoliko odabrani objekti ne formiraju
zatvorenu konturu, AutoCAD će izvestiti:
0 loops extracted. (Izdvojerio je 0 petlji)
0 Regions created. (Obrazovano je 0 regiona)
Napornena Ako pri pravljen ju reg io n a želite da sa ču v a te prvobitne o bjekte, pre nego što zap o čn ete
ko m a n d u R EG IO N izm e n ite v re d n o st siste m sk o j p ro m en ljivo j D ELO B J na 0 (off).
Da bi vaši objekti koje želite da pretvorite u region predstavljali zatvorenu konturu,

setite se da pri njihovom crtanju iskoristite OSNAP markere za krajnje tačke objekata.
Isto tako, nemojte zaboraviti da liniju ili lGk možete da započnete u poslednjoj nacr-
tanoj tački ako na prvi zahtev za unos pritisnete taster Enter. Komandama TRIM i
EXTEND možete da uklonite one krajnje tačke objekata koje štrče. Komanda BOUND-
ARY (o kojoj govorim u narednom odeljku) omogućuje da napravite region i onda kada
objekti nisu nacrtani sasvim tačno.
Ukoiiko unutar objekata postoji šrafura, prilikom pretvaranja u region izgubiće se
njeno svojstvo asocijativnosti. Ako želite, region možete ponovo da šralirate. Kada
pravite region od objekata koji su šrafirani, AutoCAD će napraviti region bez problema,
ali neće znati šta da uradi sa šrafurom. Evo šta će, pri tome, izjaviti:
1 closed, degenerate or unsupported object rejected. (1 zatvoren,
degenerison ili nepodržan objekat odbačen.)
Kao što sam ranije pomenula, kombinovanjem, oduzimanjem i presecanjem regiona
u stanju ste da oformite složene objekte. To možete da ostvarite pomoću tri komande:
UNION, SUBTRACT j INTERSECT. O njima govorim u poglavlju 24, zato što se one naj-
češće koriste za crtanje u prostoru.
396 Deo li ♦ Crtanje u dve dimenzije f
Na^ Š K C rtež a b l6 -d .d w g koji se koristi u n a red n o j vežbi pravljenja reg io na nalazi se na kom pakt
Vežba: pravljenje regiona

1 . Otvorite crtež a b l6 -d.dw g sa kompakt diska.
2. Snimite crtež u direktorijum A u to C A D B ib lija , pod imenom abJ6-5.dw g.
■
jnJ 3. Sa palete alatki za crtanje (Dravv) odaberite alatku za pravljenje regiona (Region).
Na zahtev za unos Sel ect objects: (Odaberite objekte), pornodu prozora za
izbor odaberite ceo model koji je prikazan na slici 16-16. Pritisnite taster Enter
da biste završili biranje objekata. AutoCAD će odgovoriti porukom:
7 loops extracted. (Izdvojeno je 7 petlji.)
7 Regions created. (Obrazovano je 7 oblasti.)
S lik a 1 6 -1 6 : S p o ljn a kontura i še st krugova

m ogu se pretvoriti u reg io ne. Krugove tada
m o že te o d uzeti od sp o ljn e ko n tu re da biste
napravili površinu sa še st otvora.
Pravljenje kontura
Komanda BOUNDARY od obuhvaćenog područja pravi poliliniju ili region. Ova komanda
analizira odabrano područje i zanemaruje linije koje se seku, tako da ne dolazi do pro-
blema na koje nailazi komanda REGION. Međutim, nije dozvoljen nikakav razmak izmedu
objekata. Možda se sečate da sam pomenula u poglavlju 12 da komandu BOUNDARY
možete da iskoristite za izračunavanje površine zatvorenih kontura. Upotrebite ovu
komandu uvek kad treba da napravite zatvorenu složenu površinu. Da biste napravili
konturu, izaberite komandu Draw o Boundary, čime čete otvoriti okvir za dijalog
Boundary Creation, prikazan na slici 16-17. Ovaj okvir je srodan okviru za dijalog Bound-
ary Hatch, o kome govorim u nastavku ovog poglavlja. Većinu stavki u okviru za dijalog
nećete moći da koristite, osim ako ne pravite i šrafuru.
Sa padajuće liste Object Type odaberite stavku Region ili stavku Polyline. Zatim oda-
berite područje (Boundary set), koje će AutoCAD analizirati da bi ga ograničio. Obično
ćete kao područje moći da prihvatite standardno ponuđen tekući prikaz crteža (Current
Viewport). S druge strane. ako radite sa veoma složenim crtežom, izaberite stavku New
da biste se privremeno vratili u crtež. Zatim u njemu prozorom za izbor obuhvatite
područje koje želite da ograničite. AutoCAD če vas posle toga vratiti u okvir za dijalog.
Zatim pritisnite dugme Pick Points. AutoCAD će vas vratiti u crtež, ističući zahtev za
unos Sel ect internal poi nt: (Izaberite unutrašnju tačku). Izaberite bilo koju tačku
unutar područja koje želite da ograničite. AutoCAD će redom izbacivati poruke:
Selecting evervthing,.. (Biram sve) Selecting everything visible...
(Biram sve vidljivo) Analyzing the selected data... (Ana1iziram odabrane
podatke) Analyzing internal islands... (Analiziram unutrašnja „ostrva")
Poglavlje 16 4 Crtanje složenih objekata 397
Jif Boundarv Ciealion S lik a 1 6 -1 7 : O kvir za dijalog
. feivariced
! ;;>.rr ; : B ou n d ary C reation.
k *-r Poirtts
‘'Viđiiesz"
rv7\ 'd p r ''
'r .■
.; . ;. . r •:jjflfar
— J ; sru;
0b)ecnype — - ......— r ~ H , . ■-
..................................... _
(SEDSI3HHI
BDyr»daiy
jcurrerit viewporl “ 3 J it
i l'Uand detecHon mediod —
i Rood J i
! O Rajisajiino C .- r ! - !
I
II Carwd^J| jjelp ]
Zatim de zahtevati da izaberete drugu unutrašnju tačku. Ako želite da pravite još
kontura, onda nastavite da birate unutrašnje tačke. Pritisnite taster Enter da biste
završili biranje tačaka. AutoCAD če vas obavestiti koliko je regiona ili polilinija
napravio i završiti komandu.
K o m a n d a B O U N D A R Y je sta n d a rd n o p o d e še n a da otkriva „ostrva". O n a pronalazi zatvorena
Napomena p o d ru čja koja se u p o tp un o sti n alaze u nutar ko n tu re i od njih, tako đ e, pravi p olilinije ili
regione.
X Kada se region ili poiilinija prave komandom BOUNDARV, prvobitni objekti se ne
uklanjaju. Rezultat je region ili polilinija koji leže preko vaših prvobitnih objekata.
Na CD-u «
C rtež a b l6 -e .d w g koji se koristi u n a re d n o j v e ib i pravljenja kontura nalazi se na kom pakt
Vežba: pravljenje kontura

1.Otvorite crtež ab l6 -e.d w g sa kompakt diska.
2. Snimite crtež u direktorijum A u to C A D B ib lija , pod imenom abl6-6.dw g. On pred-
stavlja posteljicu ležišta (slika 16-18).
S lik a 1 6 -1 8 : P o steljica ležišta.

3. Iz menija odaberite komandu Draw O Boundary. U okviru za dijalog Boundary

Creation, sa padajuđe liste Object type odaberite stavku Region.
4. Pritisnite dugme Pick Points.
5. Na zahtev za unos Sel ect i nternat poi nt: (Zadajte unutrašnju tačku), odabe-
rite tačku © prema slici 16-18.
6 . Pritisnite taster Enter da biste završiii biranje unutrašnjih tačaka. AutoCAD če
izvestiti:
4 loops extracted. (lzdvojene 4 petlje.)
4 Regions created. (Napravljena 4 regiona.)
BOUNDARV created 4 regions (Komanda B0UNDARY je napravila 4 regiona)
7. Da biste videli novi region, započnite komandu MOVE. Na zahtev za unos Sel ect
objects: (Odaberite objekte), odaberite ©. Pomerite region udesno - tačna
razdaljina nije bitna. Ispod novostvorenog regiona otkriđete prvobitne objekte.
8 . Snimite crtež.
Korišćenje šrafure za ispunjavanje objekata bojom i uzorcima

Srafure su uzorci kojima ispunjavate neko područje. Šrafuru čete nači na večini crteža.
Na arbitektonskim crtežima šrafura se koristi za označavanje različitih materijala kao
što je, na primer, izolacija ili trava. U mašinstvu, šrafurom se obično označavaju skri-
vena područja ili izvesni materijali. AutoCAD sadrži niz uzoraka šrafura. Svaki od njih je
napravljen ponavljanjem odredenog linearnog uzorka. Počev od verzije 14, područja
možete da ispunjavate i bojom, na isti način kao i šrafurom.
fReferenca A U poglavlju 31 o b ja šn ja v a m kako da napravite s o p s tv e n e šrafure.
U—— Slika 16-19 prikazuje crtež koji sadrži jednostavan uzorak šrafure. Na poprečnom
preseku objekta je površina metala šrafirana da bi se razlikovala od područja otvora.
Slika 16-19: šrafu ro m m o ž e te ja sn ije da o značite različite materijale ili teksture.

Z a o v a j crte ž z o h v a tju je m Ie r r y ju B o tle n fie ld u iz k o m p a n ije C lo w Valve, O sk a lu sa , A jova.
Poglavije 16 ♦ Crtanje složenih objekata 399
O uzorcima šrafura
Uzorci šrafura imaju dve narocite osobine:
♦ Uzorci su, u stvari, blokovi. To znači da sve linije koje ispunjavaju određeno
područje predstavljaju jedan objekat. 0 blokovima govorim u poglavlju 18.
♦ Uzorci su asocijativni. Kada menjate oblik šrafiranog objekta, uzorak šrafure
se automatski prilagođava njegovom novom obliku.
Ove dve osobine čine da su uzorci šrafure slični kotama.
Postoji više načina za tačno zadavanje područja koje želite da šrafirate. Da bi
ispravno šrafirao područje, AutoCAD ce pokušati da pronađe zatvorene konture. Često
je za rezultat šrafiranja ključno to kako ste konstruisali područje koje želite da šrafirate.
U tu svrhu možete da upotrebite komande BOUNDARY i REGION (o kojima smo govorili
u prethodnim odeljcima) i da pomoću njih napravite složena zatvorena područja koja
AutoCAD može lako da pronađe i bez problema da popuni šrafurom.
Definicije uzoraka šrafure AutoCAD čuva u datoteci acad.pat. Kada pravite sop-
stvene uzorke, onda ih možete smestiti u posebnu datoteku čije ime treba da ima
nastavak pat.
Za uzorke šrafure napravite p o se b a n sloj. M ožda ćete u toku rada poželeti da isključite ili
Savet
zam rz n e te sloj sa šrafu ram a kako biste sm anjili gužvu na ekran u ili olakšali biranje objekata.
Šrafura o b ičn o ima boju različitu od bo je objek ata na koje se prim enjuje .
Definisanje šrafure
jpjs' Kada želite da primenite šrafuru, odaberite alatku za šrafiranje (Hatch) sa palete
alatki za crtanje (Draw). Time ćete započeti komandu BHATCH. AutoCAD će otvo-
riti okvir za dijalog Boundary Hatch, prikazan na slici 16-20.
Slika 16-20: Okvir za dijalog

B o u n d ary Hatch sa karticom
Q u ick u p red n jem planu.
U ovom okviru mozete da definišete šrafuru. Sa padajuđe liste Type odaberite jednu
od tri opcije:
♦ Predefined: omogucuje da odaberete jednu od unapred definisanih AutoCAD-
-ovih šrafura.
♦ User-defined: omogucuje da definišete sopstvenu šrafuru, birajući nagib i prored
tekuće vrste linija.
♦ Custom: omogućuje da izaberete uzorak šrafure koji ste sami napravili i sačuvali
u posebnoj .p a t datoteci.
Pritisnite padajuću listu Pattern i sa nje odaberite uzorak šrafure; ili, drugačije,
pritisnite dugme označeno sa tri tačke da biste otvorili paletu uzoraka (Hatch Pattern
Palette) sa koje uzorke možete da birate vizuelno (slika 16-21).
^VHatch Pattein Paletle {3 E3 Slika 16-21: Paleta uzoraka

šrafure sa karticom Other
P re d efin ed u p r e d n je m planu.
Or | Onrêl | tlo lp j
Pritiskajte kartice na paleti da biste videli različite vrste šrafura. Kada pronadete
onu koja vam odgovara, pritisnite sliku koja je predstavlja, a zatim dugme OK. Paleta je
samo još jedna mogućnost za biranje uzoraka šrafure - možete ih birati i sa padajuće
liste Pattern.
Uzorak na paleti pokazuje kako će šrafura izgledati.
Padajuću listu Custom Pattern moći ćete da koristite samo ako ste kao vrstu šrafure
odabrali Custom. Na toj listi ćete naći imena svojih uzoraka.
Iskoristite polje Angle da biste podesili nagib linija šrafure. Ugao nagiba možete da
upišete ili da ga odaberete sa liste. Obratite pažnju - mnoge šrafure su već definisane
pod određenim uglom. Šrafura na slici 16-22 je pod uglom od 0 stepeni, jer je uzorak
ANSI31 definisan na osnovu dijagonalnih linija. U polju Scale možete da definišete
razmeru šrafure. 1 razmeru možete da upišete ili da je odaberete sa padajuće liste.
AutoCAD uvećava šrafuru proporcionalno njenoj definiciji. Razmera 1 (standardna) pri-
kazuje šrafuru onako kako je definisana. Pri razmeri 0.5 ona će biti duplo gušća. Slika
16-22 prikazuje dve Šrafure zasnovane na uzorku ANSI31. Kod leve je upotrebljena
razmera 1, a kod desne 0.5. Ako ste napravili prikaz za štampanje, onda razmeru šrafure
možete da postavite relativno prema razmeri u okruženju za štampanje. (U poglavlju 17
ćete pronadi detaljnija obaveštenja o okruženju za štampanje.)
Slika 1 6 - 2 2 : R a zm e ru šrafure
m o ž e te da m e n ja te p rem a
svojim po trebam a.
Polje Spacing i polje za potvrdu Double modi dete da koristite samo ako za vrstu
šrafure odaberete opciju User-defined. Slika 16-23 prikazuje korisničku dvostruku
šrafuru izvedenu pod uglom od 45 stepeni, uz razmak od 0.1 jedinice.
Slika 16-23: Korisnička (U se r-de fine d)

šrafura zasniva se na tekudoj vrsti linija,
uz ugao i razm ak koje vi zadate.
Korisnička (User-defined) Šrafura pravi se slededim postupkom:

1. Sa palete alatki za crtanje (Draw) odaberite alatku za šrafiranje (Hatch), čime
cete otvoriti okvir za dijalog Boundary Hatch.
2 . Sa padajuće liste Type odaberite opciju User-defined.
3. U polje Angle upišite ugao nagiba linija ili taj ugao odaberite sa istoimene pada-
jude liste. Kada na ovaj način pravite Šrafuru, treba da unesete stvarni ugao koji
očekujete na crtežu.
4. U polje Spacing unesite prored izmedu pojedinih linija. Ako upisete .5, AutoCAD
đe napraviti uzorak šrafure sa linijama međusobno udaljenim 0.5 jedinica.
5. Ako želite ukrštenu šrafuru (paralelne linije presečene pod pravim uglom istim
brojem paralelnih linija), potvrdite opciju Double.
Polje ISO pen vvjdth je na raspolaganju samo za unapređ definisane ISO uzorke.
AutoCAD će podesiti razmeru šrafure prema debljini pera koju zadate. Kada sa pada-
juce liste odaberete debljinu pera, primeticete da će se automatski promeniti razmera
u polju Scale kako bi se prilagodila odabranoj debljini pera. Ako crtež iscrtavate na plo-
teru, vodite računa da debljinu pera plotera ipak morate nezavisno da podesite.
U sledećem odeljku objašnjavam kako da primenite šrafuru.
N a C D -u
Datoteka Cadhatch na ko m p ak t disku sadrži 13 uzoraka predivnih šrafura. P o traž iteje u direk-
torijumu \Softw are\Chap 16\Cadhatch.
Određivanje granice šrafure

Srafiranje je lakše definisati, nego ga primeniti. Najjednostavniji način primene Šrafure
jeste šrafiranje celog objekta. Medutim, područje koje želite da šrafirate obično je pri-
lično složenog oblika i AutoCAD treba da izvrši određene proračune da bi ga „shvatio".
Okvir za dijalog Boundary Hatch nudi dva načina za utvrđivanje granice šrafure
- možete da izaberete tačke unutar područja i da prepustite AutoCAD-u da sam pronađe
zatvorenu granicu ili možete sami da odaberete objekte. Ako želite šrafurom da pokri-
jete čitav objekat, onda pritisnite dugme Select Objects. AutoCAD će vas privremeno
vratiti u crtež. Odaberite sve objekte koje želite da šrafirate. Za to možete da upotrebite
bilo koju standardnu opciju biranja objekata. Opcije Remove i Add posebno su korisne.
Pošto to obavite, pritisnite taster Enter da biste završili sa biranjem objekata i vratite se
u okvir za dijalog.
Ako se područje koje želite da šrafirate ne uklapa tačno u jedan ili više objekata,
pritisnite dugme Pick Points. AutoCAD će posao obaviti kao što izvršava komandu
BOUNDARY, o čemu se takođe govori u ovom poglavlju. AutoCAD će vas privremeno
vratiti u crtež i prikazati sledeće poruke:
Select i'nterna'1 point: Selecting everythi ng... (Odaberite unutrašnju
tačku : B':ram sve...)
Selecting everything visible... (Biram sve vidljivo...)
Anaiyzing the selected data... (Analiziram odabrane podatke...)
Select 'nternal point: (Odaberite unutrašnju tačku)
AutoCAD pokušava da utvrdi granično područje (engl. boundary setj, koje u stvari
predstavlja sve što se vidi na ekranu. Na zahtev za unos Sel ect interna 1 po int:
(Odaberite unutrasnju tačku), izaberite tačku unutar područja koje želite da šrafirate.
Možete da nastavite sa biranjem unutrašnjih tačaka da biste šrafirali susedna područja.
AutoCAD će isticati granične oblasti onako kako ih pronalazi. Pritisnite taster Enter da
biste se vratili u okvir za dijalog.
Savet D ok *e crtez bez °b z ira da (i ste izabrali u n u trašn je ta č k e ili objekte, m o i e t e da priti-
sn e te d e sn i taster m iš a i da otvorite v e o m a koristan priručni m eni.
* fz priručnog menija odaberite jednu od sledečih opcija:

♦ Enter: vrača vas u okvir za dijalog.
♦ Undo Last Select/Pick: poništava prethodni izbor unutrašnje tačke ili objekta.
♦ Clear All: poništava izbor svih unutrašnjih tačaka ili/i objekata.
♦ Pick Intemal Point: prebacuje vas u režim biranja unutrašnjih tačaka.

♦ Select Objects: prebacuje vas u režim biranja objekata.
♦ IVormal Island Detection: uključuje normalan režim otkrivanja ostrva.
♦ Outer Island Detection: uključuje ,,spoljni“ režim otkrivanja ostrva.
♦ Ignore Island Detection: isključuje otkrivanje ostrva.
♦ Preview: prikazuje šrafuru.
Ovaj priručni meni omogućuje da podesite granicu šrafure na licu mesta - bez
vračanja u okvir za dijalog. Uvek je zgodno da šrafuru pre primene prethodno vidite.
Pritisnite dugme OK da biste dovršili šrafuru. AutoCAD iscrtava šrafuru i zatvara
okvir za dijalog.
Okvir za dijalog sadrži još nekoliko drugih opcija:
♦ Pritisnite dugme Previevv, ako šrafuru želite da isprobate pre nego što je pri-
menite na objekat.
♦ Pritisnite dugme Vievv Selection ako želite da se privremeno vratite u crtež da
biste proverjli koje ste objekte odabrali.
♦ Pritisnite dugme Inherit Properties da biste iskoristili vrstu šrafure, uzorak, ugao,
razmeru i/ili razmak šrafure postojećeg šrafiranog objekta. AutoCAD će vas pre-
baciti u crtež na kome možete da odaberete šrafirani uzorak, a zatim će vas
vratiti u okvir za dijalog Boundary Hatch.
♦ Odaberite opciju Nonassociative ako želite da šrafura koju pravite ne bude
vezana za objekat.
O opciji Remove lslands govoriću u narednom odeljku.
Ostrva
Ostrva predstavljaju zatvorene površine koje se u potpunosti nalaze unutar ograničene
oblasti šrafiranja. Postojanje ostrva otežava šrafiranje, jer ponekad ne želite da šrafi-
rate i njihovu unutrašnjost. Slika 16-24 prikazuje odozgo radnu navrtku od 3 inča, što je
dobar primer zatvorene površine područja koja sadrži ostrva.
Slika 16-24: M odel koji
sadrži ostrva predstavlja
izazov za šrafiranje.
Tekst se p o n aša kao ostrvo, što o m o g u ć u je da šrafirate po dru čje sa teksto m, a da šrafura ne
prelazi preko slova.
X
Postupak sa ostrvima kada birate objekte za šrafiranje

Kada ograničenu oblast za šrafiranje određujete biranjem objekata, onda morate da iza-
berete i ostrva. Ako celo područje možete da obuhvatite prozorom za izbor, unutrašnja
ostrva če automatski biti uključena. Ako, pak, objekte morate da birate posebno, onda
morate posebno da izaberete i svako ostrvo. Ako ostrvo kasnije uklonite, AutoCAD če
zbog asocijativnosti šrafiranja regenerisati šrafuru i njom prekriti celokupnu spoljnu
oblast.
Rezultujuća šrafura zavisi od stila ograničene oblasti. Da biste ovaj sti) podesili,
u okviru za dijalog Boundary Hatch pritisnite jezičak kartice Advanced (slika 16-25).
S lik a 1 6 -2 5 : Na kartici A dvan ce d m o ž e te detaljnije da po d e site p o stu p ak šrafiranja.

Z a o v a j c rte ž z a h v a lju je m Je rry ju B o tte n fie ld u iz k o m p a n ije C to w lfatve, O sk a lu sa . A jova.
Tri stila za definisanje oblasti utiču na nacin srafiranja ostrva:

♦ Normal: šrafiraju se naizmenični nivoi tako da je, na primer, spoljno područje šra-
firano, prvi nivo unutrašnjih ostrva nije, sledeći nivo unutrašnjih ostrva jeste itd.
♦ Outen Šrafira se samo spoljno područje. Sva ostrva ostaju netaknuta, bez obzira
na nivo.
♦ Ignore: postojanje ostrva se zanemaruje i šrafira se celokupna ograničena oblast.
Slika 16-26 prikazuje tri primerka navrtke šrafirane korišćenjem različitih stilova. Za
šrafiranje sam, pomoću prozora za izbor, odabrala ceo model - izuzev odvoda na donjoj
strani, a zatim sam pomoću opcije za biranje objekata Remove, uklonija dve horizon-
talne linije.
Postupak sa ostrvima pri biranju tačke unutar površine za šrafiranje
Kada birate tačke umesto objekata, onda ne morate da birate i ostrva. AutoCAD će auto-
matski pronaći ostrva. Pošto izaberete tačke, moći ćete da koristite dugme Remove
Islands da biste odabrali ostrva koja želite da AutoCAD ne razmatra. Na primer, ako na
taj način odaberete sva ostrva prikazana na slici 16-26, rezultat će biti isti kao da ste upo-
trebili stil Ignore - sve što se nalazi unutar ograničene oblasti biće šrafirano.
Slika 16-26: Šrafirartje

ostrva primenom tri stila
za definisanje oblasti.
Ako posie biranja tačaka ne želite da AutoCAD razmatra ostrva, pritisnite Advanced.
Na kartici Advanced u deiu Island Detection Sty)e, potvrdite Ignore.
Ostale opcije na kartici Advanced

Na kartici Advanced možete da zadate i ograničenu oblast (Boundary set) koja je manja
od onoga Što vidite na ekranu. Upotrebite ovu opciju samo onda kada oblast za šrafi-
ranje birate zadavanjem tačaka, a crtež je tako složen da bi AutoCAD-u trebalo dugo da
analizira vidljive objekte.
Kada birate tačke da biste odredili oblast za šrafiranje, AutoCAD koristi isti mehani-
zam kao kod komande BOUNDARY da bi napravio privremenu konturu za šrafiranje.
Potvrdite opciju Retain Boundaries na kartici Advanced ako želite da zadržite konturu
i opredelite se želite li da to bude region ili polilinija. Ako to ne učinite, AutoCAD če,
nakon što iscrta šrafuru, odbaciti konturu. O ovome možete detaijnije da se obavestite
ako pogledate objašnjenja data za komandu BOUNDARV ranije u ovom poglavlju.
Na ovoj kartici imate i priliku da odlučite želite ii da uključujete ostrva u konture
koje AutoCAD formira, tako što možete da odaberete postupak kojim AutoCAD traži
ostrva (lsland detection method). Postupkom Flood ostrva se uključuju kao objekti
kontura. Postupkom Ray casting ostrva se iz kontura iskijučuju kao objekti.
Uređivanje šrafure
Ako želite da nešto izmenite u postojeđoj šrafuri, odaberite komandu Modify O Hatch.
AutoCAD de tražiti da odaberete šrafirani objekat, a zatim otvoriti okvir za dijalog
Hatch Edit (slika 16-27).
Kao što vidite, ovaj okvir se ne razlikuje od okvira za dijalog Boundary Hatch, izuzev
što neke od opcija ne možete da koristite. U njemu, međutim, možete da izmenite sva
svojstva šrafure. Na kartici Advanced možete da izmenite i stil za definisanje oblasti
šrafiranja. Šrafuru možete prethodno i da pregledate, kao i da ukinete njeno svojstvo
asocijativnosti, tj. da je raščlanite. Raščlanjena (engl. exploded) šrafura ne predstavlja
blok - svaka njena linija postaje poseban objekat.
Kada unesete izmene, pritisnite dugme Apply i vratite se u crtež.
Pošto su šrafure asocijativne (ukoliko ih ne raščlanite), kada menjate konturu za
koju su vezane, one se prilagođavaju novom obliku. Međutim, ako nova kontura više
nije zatvorena, šrafura može da izgubi svoju asocijativnost. AutoCAD če vas na to upo-
zoriti porukom Hatch Boundary associ ati vi ty removec (Asocijativnost granice
šrafure uklonjena).
„'iZHatch Edit Slika 16-27: Okvir za dijalog

Hatch Edit.
Ouick | Advvtced|
Tjipo jPiedefined
Patleii'i A H S I3 1
J
m - Swatch iV / / / / / / 2 7 /
š,
3.
fšF U J
Angle- |G "3
r_l L, Scate' jlOOOD ^ V | {nhfflitProperhes
žiiia
ij&Dt'J. r jf- - m
w~-
-X;f*fl"'j '« J3
CompotStm
m -m - (• Astociative
C' tlcnesjociaiive
PtevnsH OA C a n c ri H<Hp
Da biste šrafuru premestili ili razvukli, možete je odabrati zajedno sa konturom za

koju je vezana. Pretpostavimo, međutim, da želite da promenite sloj konture. Biće vam
teško da odaberete konturu bez šrafure. naročito ako je šrafura gusta. Ako je tada
aktivan zabtev za unos Sel ect obj ects :, prozorom za izbor odaberite konturu zajedno
sa šrafurom, a zatim upotrebite opeiju za biranje objekata Remove da biste šrafuru
uklonili iz izbora. Drugi način je da isključite sloj na kome je šrafura. Konačno, šrafuru
možete da uvećate onoliko koliko je potrebno da vam linije šra/ure ne smetaju pri
biranju konture.
Kada pravite šrafuru - is punjavate područja b o jo m ili linijama - A u to C A D će je prikazati uko-
Napom ena liko je s iste m sk a prom enljiva FILL aktivna, što je p o d r a z u m e v a n o . Da biste promenljivu FILL
deaktivirali, upišite fill J, a zatim off J. Da biste videli efekat, m orate da regenerišete crtež.
X Možda ćete imati teškoća pri biranju područja ispunjenih bojom, U nekim slučaje-
vima to će vam uspeti, a u drugim ćete dobiti zahtev za unos Other corner: (Odaberite
drugi ugao), što znači da AutoCAD nije pronašao ništa. Pokušajte tada da upotrebite
prozor Crossing. Ako je potrebno, primenite ga na samu ivjcu popunjenog područja.
Ovim ćete uvek odabrati šrafuru ali i konturu za koju je vezana. Šrafure imaju čvor u
svom centru. Ako možete da pronađete čvor Lda ga obuhvatite prozorom, onda ćete
lako odabrati potpuno ispunjenu šrafuru.
Crtež ab16-f.dwg koji se koristi u n ared n o j vežbi pravljenja i uredivanja šrafura nalazi se na
‘ ko m pak t disku AutoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: pravljenje i uređivanje šrafura

1.
Otvorite crtež abl6 -f.d w g sa kompakt diska.
2. Snimite crtež u direktorijum A u to C A D B ib tija , pod imenom a b!6 -7.d w g .
jljl 3. Sa palete alatki za crtanje (Draw) odaberite alatku za šrafiranje (Hatch). Na kar-
tici Quick okvira za dijalog Boundary Hatch, sa padajuće liste Pattern odaberite
uzorak ANSI35. Sa padajuće Liste Scale odaberite razmeru 0.5. Pritisnite dugme
Select Objects.
4. AutoCAD će vas vratiti u crtež. Odaberite dva velika kruga prema slici 16-28. Pri-
tisnite desni taster miša i odaberite stavku Preview. Pritisnite taster Enter da
biste se vratiii u okvir za dijalog. Pritisnite dugme OK da biste napravili šraiuru
i završili komandu BHATCH.
S li k a 1 6 - 2 8 : Rezultat m e n ja n ja dve šrafure.
5. Odaberite ponovo alatku za šrafiranje (Hatch) sa palete aiatki zacrtanje (Draw).

Sa padajuće liste Type odaberite opciju User-defined. Podesite ugao šrafure na
135 stepeni, a razmak na 0.05 jedinica.
6 . Pritisnite dugme Pick Points. Na crtežu izaberite tačke ©, ©, ® i © prema slici
16-28. Pritisnite desni taster miša i iz priručnog menija odaberite stavku Preview.
Pritisnite ponovo desni taster miša da biste se vratiii u okvir za dijalog Boundary
Hatch. Pritisnite dugme OK da biste napravili šrafuru i završili komandu BHATCH.
7. Pritisnite obod velikog levog kruga. (Ako je potrebno, uvećajte ovaj detalj kako
biste prj biranju izbegli šrafuru.) Odaberite čvor na vrhu da biste ga aktivirali.
Na zahtev za unos Specify stretch point or [Base Point/Copy/Undo/eXit]:
(Zadajte tačku za razvlačenje ili odaberite opciju...), upišite @0,-.0667 J.
8 . Odaberite komandu Modify O Hatch. Na zahtev za unos Sel ect associ ati ve
hatch obj ect: (Odaberite asocijativan šrafirani objekat), odaberite jednu od
šrafura pri vrhu modela. Primetićete da će ih AutoCAD sve odabrati, jer su sve
napravljene jednom komandom. Promenite ugao šrafure na 90 stepeni, a prored
na 0.04. Pritisnite dugme OK. Vaš crtež bi trebalo da izgleda kao onaj na slici 16-28.
9. Snimite crtež.
Komanda SOLID
AutoCAD ima i komandu SOLID za popunjavanje objekata bojom. Ona nema nikakve
veze sa 3D telima (engl. solids ). U načelu, komanda BHATCH je sada mnogo fleksibilnija,
jer se popunjavanje objekata bojom može obaviti i pomoću nje. Međutim, mada je
komanda SOLID prvenstveno namenjena radu u dve dimenzije, ona se ponekad koristi
i za trodimenzionalne objekte. Kada napravite teio u ravni i dodelite mu debijinu, ona
stvara površine koje imaju gornju i donju stranu. Pogledajte u poglavlju 24 kako se
koristi komanda SOLID za pravljenje 3D modela.
Komanda SOLJD se koristi za pravljenje oblika pravih ivica. Ukoliko je sistemska

promenljiva FILL aktivna, AutoCAD ce oblik ispuniti bojom.
Da biste nacrtali oblik ispunjen bojom, u komandnu liniju upišite solid J. AutoCAD će
od vas tražiti da izaberete prvu, drugu, treću i četvrtu tačku. M orate ih odabrati cik-cak
redosledom, a ne oko periferije oblika. Posle četvrte tačke, AutoCAD će i dalje zahtevati
da unosite treću i četvrtu tačku, što možete da iskoristite da biste oblik proširivali.
Pravljenje i uređivanje kombinovanih linija

Kombinovane linije su skupovi paralelnih linija koje sve crtate jednom komandom.
Možete da zadate rastojanje između njih, a svaka pojedinačna linija može da bude
druge boje i vrste. Kombinovane linije su idealne za arhitektonske crteže kada treba da
nacrtate unutrašnji i spoljni zid. Kada želite da nacrtate kombinovanu liniju, onda je
najpre morate definisati, snimiti i učitati njen stil. Zatim taj stil možete da koristite za
crtanje kombinovanjh linija. Postoji posebna komanda za uređivanje kojom kombino-
vanu liniju možete da prekinete na presecima, na primer, na mestu vrata i prozora,
onda kada crtate osnovu neke zgrade. Slika 16-29 prikazuje osnovu jednoga stana.
nacrtanu pomoću kombinovanih linija.
S l i k a 1 6 - 2 9 : O s n o v a stana n acrtan a p o m o č u k o m b in o v a n ih linija.

Z a oi/oj crfež z a h v a lju je m B illu W yn nu iz N ju V m d zo ra , M e rile n d .
Definisanje stila za crtanje kombinovanih linija

Pre crtanja kombinovane linije morate definisati stil za nju. Odaberite iz menija stavku
Format C>Multiline Style da biste otvorili okvir za dijalog Multiline Styles, prikazan na
slici 16-30.
Kao i u slučaju stilova za tekst, odnosno stilova za kote, stilovi za crtanje kombino-
vanih linija okupljaju više svojstava pod jednim imenom. AutoCAD ima podrazumevani
stil kombinovanih linija, zvani Standard, koji definiše dve linije, međusobno udaljene
1jedinicu. Stitovi za crtanje kombinovanih linija sastoje se od dve grupe svojstava: svoj-
stava pojedinačnih linija (Element properties) i svojstava kombinovane linije (Multiline
Multiline Styles [3 S lik a 16 -3 0 : Okvir za dijalog

Multiline Styles.
, ,j,Currert |sTANDARD 3
Name ISTANDARD
Descriptoi:
Lo^d j Savift, Add Renarrie
Etement Properties
MultSne Properttei.
. Cancel [ jje lp j
properties). Svojstva pojedinačnih linija odnose se na svaki pojedinačni element kombi-

novane linije. Svojstva kombinovane linije se odnose na kombinovanu liniju kao celinu.
D efin isan je svojstava pojedinačnih linija

Definisanje stila za crtanje kombinovane linije počinjete upisivanjem imena novog stila
u polju Name, posle čega treba da pritisnete dugme Add. Zatim pritisnite dugme Ele-
ment Properties, čime čete otvoriti okvir za dijalog Element Properties, prikazan na
slici 16-31.
Element Properties [xj S li k a 16 -3 1 : Okvir za dijalog

Elemerts* Offiet Cotor E l e m e n t Properties.
Add j Deteie Oibtf (0 500

Cotor .
■ BYLAYER j
Lrietype.. | BYLAY£R
-r j Carrcel | Help
U poiju Elements svrstani su pojedini elementi kombinovane linije. Elementi nisu

ništa drugo do pojedinačne linije koje čine kombinovanu liniju. Pomak (offset) definiše
bočno rastojanje linije od početne tačke crtanja kombinovane linije. Nulti pomak znači
da linija polazi tačno iz početne tačke. Kao Što se vidi na slici 16-31, stil kombinovanih
linija Standard sadrži dva elementa, oba bočno udaljena 0.5 jedinica od početne tačke.
Na slici 16-32 prikazan je početak kombinovane linjje nacrtane stilom Standard, gde se
jasno vidi odnos između njenih elementarnih linija i zadate početne tačke,
Napam ena O d n o s iz m e đ u p o č e t n e tačke i e le m e n ta r n ih linija m o ž e te da p ro m e n ite opcijom Justification
u trenutku kada crtate k o m b in o v a n u finiju. 0 o v o m e će biti više reči kasnije, u odeljk u „Crtanje
ko m b in o v a n ih linija".
X
Prvi element S lik a 16 -3 2 : Stilom Standard

za crtanje k o m b ino v an ih linija
dve e le m e n ta r n e linije se
sm e šta ju sa o be ju strana
PoČetna tačka
-.5 jedinica po četne tačke.
Drugi element
Da biste definisali elementarne linije u stilu za crtanje kombinovane linije, uradite

sledeće:
1 . U polju Elements istaknite prvi element. lako ste u polje Name upisali ime novog
stila, u polju Elements i da)je su elementi tekuđeg stila kombinovanih linija.
Kada želite da definišete nov stil za crtanje k o m b in o v a n e linije. najpre pronađite stil koji mu
Savet
je najsličniji i pretvorite ga u tekući.
2. U polju Offset upišite pomak. On treba da bude nula, ako želite da linija polazi
tačno iz početne tačke, pozitivan broj (jedinica), ako želite da linija poiazi iznad
početne tačke, a negativan broj (jedinica), ako želite da linija počinje ispod oda-
brane polazne taćke. (Sve prethodno važi uz pretpostavku o nultom poravnanju,
o čemu če kasnije u poglavlju biti više govora.)
K ada defin išete e le m e n te stila ko m b in o v a n ih iinija, zam islite da s e ko m b in o v an a linija pro-
Savet
teže sleva u d e s n o , da bi izrazi iznad i isp o d imali sm isla.
3. Pritisnite dugme Color i odaberite boju elementarne linije.

4. Pritisnite dugme Linetype i odaberite vrstu elementarne linije.
5. Pritisnite dugme Add da biste dodali nov element ili dugme Delete da biste
element uklonili sa Jiste.
6 . Kada želite da definišete sledeći element, odaberite sledeći element u polju
Elements i ponovite korake od 2 do 4. Nastavite da definišete elemente po želji.
7. Pritisnite dugme OK da biste se vratili u okvir za dijalog Multiline Styles.
Stil za crtanje ko m b in o v a n ih linija m o ž e da ima do 16 e le m e n a ta . Na opisani način m o ž e te da
Napomena napravite vrlo s l o ž e n e i upotrebljive stilove ko m b in o v a n ih linija, koristeći različite vrste ele-
m en tarn ih linija. Svih 16 e le m e n a ta m oraju se nalaziti na istom sloju.
\
D efinisanje svojstava kom binovane linije
U okviru za dijalog Multiline Styles pritisnite dugme Multiline Properties da biste otvo-
rili okvir za dijalog Multiline Properties koji je prikazan na slici 16-33.
Upotrebite ovaj okvir za dijalog da podesite svojstva kombinovane linije kao celine.
Slika 16-34 prikazuje efekte svih mogućih opcija u ovom okviru.
Osim toga, u donjem delu okvira možete da aktivirate sistemsku promenljivu FILL
i da odaberete boju kojom ćete ispuniti kombinovanu liniju. Pošto podesite sve što
žetite, pritisnite dugme OK i vratite se u okvir za dijalog Multiline Styles.
Pogtavlje 16 ♦ Crtanje složenih objekata 409
Mullilme Sljles S li k a 16 -3 0 : Okvir za dijalog

M'JtifineStjile Multiline Styles.
CunertL jsTANDARD d
Name |STANDARD
DeKitiption. 1 1
| Laad... j Seve. Add ReniHrte
Elemeftt Propeifies.
Mijltiime Properiies
OK jj . Cancel ] jjeip |
properties). Svojstva pojedinačnih linija odnose se na svaki pojedinačni element kombi-

novane linije. Svojstva kombinovane linije se odnose na kombinovanu liniju kao celinu.
D efinisanje svojstava pojedinačnih linija

Definisanje stila za crtanje kombinovane linije počinjete upisivanjem imena novog stila
u polju Name, posle čega treba da pritisnete dugme Add. Zatim pritisnite dugme Ele-
ment Properties, čime ćete otvoriti okvir za dijalog Element Properties, prikazan na
slici 16-31.
Element Pioperties S lik a 16 -3 1 : Okvir za dijalog

Elements; Otfset Color Lljipe E le m e n t Properties.
R^SYLAVER
Add I DeW e Offset 0.500

i Colm.. ■ BVLAVER
Lmeljrpe . BMAVER
J
Caneet Htrfp
U polju Elements svrstani su pojedini elementi kombinovane linije. Elementi nisu

ništa drugo do pojedinačne linije koje čine kombinovanu liniju, Pomak (offset) definiše
bočno rastojanje linije od početne tačke crtanja kombinovane linije. Nulti pomak znači
da linija polazi tačno iz početne tačke. Kao što se vidi na slici 16-31, stil kombinovanih
linija Standard sadrži dva elementa, oba bočno udaljena 0.5 jedinica od početne tačke.
Na slici 16-32 prikazan je početak kombinovane linije nacrtane stilom Standard, gde se
jasno vidi odnos između njenih elementarnih linija i zadate početne tačke.
Napomena
O d n o s iz m e đ u p o č e t n e tačke i e le m e n ta rn ih linija m ože te da p ro m e n ite opcijo m Justification
u trenutku kada crtate k o m b in o v a n u liniju. O o v o m e će biti više reči kasnije, u odeljku „Crtanje
\ k o m b in o v a n ih linija"
410 Deo il ♦ Crtanje u dve dimenzije
Prvi element S li k a 1 6 - 3 2 : Stilom Standard

za crtanje ko m b in o v a n ih linija
dve e le m e n ta r n e linije se
sm e šta ju sa o b e ju strana
Početna tačka
- — .5 jedinica po četn e tačke.
Drugi element
Da biste definisali elementarne linije u stilu za crtanje kombinovane linije, uradite

sledeće:
1 . U polju Elements istaknite prvi element. lako ste u polje Name upisali ime novog
stila, u polju Elements i dalje su elementi tekudeg stila kombinovanih linija.
K ada želite da definišete nov stil za crtanje k o m b in o v a n e linije, n ajp re pronadite stil koji mu
Savet
je najsličniji i pretvorite ga u tekući.
2. U polju Offset upišite pomak. On treba da bude nula, ako želite da linija polazi
tačno iz početne tačke, pozitivan broj (jedinica), ako želite da linija polazi iznad
početne tačke, a negativan broj (jedinica), ako želite da linija počinje ispod oda-
brane polazne tačke. (Sve prethodno važi uz pretpostavku o nultom poravnanju,
o čemu če kasnije u poglavlju biti više govora.)
K ada defin išete e le m e n te stila ko m b in o v a n ih linija, zam islite da se ko m b in o v an a linija pro-
Savet
te ž e sleva u d e s n o , da bi izrazi iznad i isp o d imali sm isla.
% 3. Pritisnite dugme Color i odaberite boju elementarne linije.

4. Pritisnite dugme Linetype i odaberite vrstu elementarne linije.
5. Pritisnite dugme Add da biste dodali nov element ili dugme Delete da biste
element uklonili sa liste.
6 . Kada želite da definišete sledeći element, odaberite sledeči element u polju
Elements i ponovite korake od 2 do 4. Nastavite da definišete elemente po želji.
7. Pritisnite dugme OK da biste se vratili u okvir za dijalog Multiline Sty)es.
Stil za crtanje ko m b in o v a n ih linija m o ž e da im a do 16 e le m e n a ta . Na o pisan i naČin m o ž e te da
Napomena napravite vrlo slo ž e n e i upotrebljive stilove ko m b in o v a n ih linija, koristeći različite vrste ele-
m en tarn ih linija. Svih 16 e le m e n a ta m oraju se nalaziti na istom sloju.
\
D efinisanje svojstava kom binovane linije
U okviru za dijalog Multiline Styles pritisnite dugme Multiline Properties da biste otvo-
rili okvir za dijalog Multifine Properties koji je prikazan na slici 16-33.
Upotrebite ovaj okvir za dijatog da podesite svojstva kombinovane linije kao celine.
Slika 16-34 prikazuje efekte svih moguđih opcija u ovom okviru.
Osim toga, u donjem delu okvira možete da aktivirate sistemsku promenljivu FILL
i da odaberete boju kojom ćete ispuniti kombinovanu liniju. Pošto podesite sve što
želite, pritisnite dugme OK i vratite se u okvir za dijalog Multiline Styles.
Mullikne P io p e itte i Slika 16-33: Okvir za dijalog

r Dcplaiitomh Multiline Properties.
- Capi
Stetit Ertd ‘
L»ie r r
Outei atc r r
InnSf JffCJ r r
: Antfa jBO.OM 3 0 .0 0 0
F8
r 0n
■ u
D < jj C.jncel j H*fc |
Opcija Display joints (prikaži spojeve) Slika 16-34: O p cije u okviru

za dijalog Multiline Properties.
Opcija Line-90° (linija - 90°)
Opcija Line-45° (linija - 45°)
Opcija Outer arc (spoljm IGk)
Opcija Inner arc (unutrašnji luk)
Snimanje novog stila za crtanje kombinovane linije

Da bi mogao da se koristi, stil za crtanje kombinovane linije mora najpre da se nade na
disku. AutoCAD snima stilove kombinovanih linija u datoteku čije ime nosi nastavak
.m ln . Kada pritisnete dugme Save, AutoCAD ce otvoriti okvir za dijalog Save Multiline
Style, prikazan na slici 16-35.
S a v e Multilrne Stjple
ESl Slika 16-35: S n im a n je stila
za crtanje kom btnovanih
Save in: | ^ S u p p ctl “3 a ia ia i linija.
I Baichplt
_ILegacji
H acad.mln
. Fitejname: |
I Save a i tyi>E
3 Cancet
Svoje stilove za crtanje kombinovanih linija možete da snimite u standardnu

AutoCAD-ovu datoteku acad.m ln. Pritisnite dugme Save i vratite se u okvir za dijalog
Multiline Styles.
(Jčitavanje stila za crtanje kom binovanih linija

K.ao i vrste linija, i stilovi za crtanje kombinovanih linija moraju da se učitaju pre kori-
ščenja. Pritisnite dugme Load da biste otvorili okvir za dijalog Load Multiline Styles,
prikazan na slici 16-36. Sa liste odaberite stil koji ste napravili i pritisnite dugme OK.
Load Multitine Styles S l i k a 1 6 - 3 6 : Okvir za dijalog

Load Multiline Styles.
Filo j O VPiogtatn
STANOARO
A8
OK | Cnrscel h«!p
AutoCAD če vas vratiti u okvir za dijalog Multiline Styles. Sada je sve spremno za
koriščenje novog stila. Pritisnite dugme OK i vratite se u crtež.
U okviru za dijalog Multiline Stvles stilu za crtanje kombinovanih linija takode
možete da date drugo ime i da neki drugi stil pretvorite u tekući.
N b CD-u
o Crtež a b l6 -g .d w g koji se koristi u n aredn o j vežbi pravljenja stila za crtanje kom bino van ih
linija, nalazi se na ko m p ak t disku AutoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: d efin isan je stila za crtanje kom binovanih linija

1. Otvorite crtež ab!6-g .dw g sa kompakt diska.
2. Snimite crtež u direktorijum A u to C A D B ib tija , pod imenom abl6-8.dw g. On pred-
stavlja plan uređenja zemljišta (slika 16-37).
S lik a 16-37: P aralelne linije pri dnu plana u re đe n ja zem ljišta m ogu da se
nacrtaju kao k o m b in o v a n a linija. 3
3. Iz menija odaberite stavku Format O Multiline Style da biste otvorili okvir za dija-
log Multiline Styles. U polje Name upišite siteplan. Pritisnite dugme Add.
Poglavlje 16 ♦ Crtanje stoženih objekata 413
4. Pritisnite dugme Element Properties. Istaknite prvi element i postavite vrednost

pomaka (offset) na nulu, boju na crnu (na listi je to bela boja - ivhite ), a vrstu
linija na ,,crta-tačka“ - dashdot.
5. Istaknite drugi element na listi. Postavite pomak na vrednost -132 (11’ x 12"), boju
na Ijubičastu - m agenta, a vrstu linija na neprekidnu - continuous.
6 . Pritisnite dugme Add. Postavite vrednost pomaka na -180 (15' x 12"), boju na
crvenu - red, a vrstu linija na osnu - center.
7. Pritisnite dugme Add. Postavite vrednost pomaka na -228 (19' x 12"), boju na
Ijubičastu, a vrstu linija na neprekidnu.
8 . Pritisnite dugme Add. Postavite vrednost pomaka na -360 (30‘ x 12“), boju na
crnu, a vrstu linija na ,,crta-tačka“.
9. Pritisnite dugme Add. Postavite vrednost pomaka na-480 (40’ x 12"), boju na
crvenu, a vrstu linija na osnu.
Ako ne radite na sv o m računaru, zatražite od vlasnika dozvolu pre nego što snim ite stil
Upozofenje
k o m b in o v an ih linija u datoteku acad.mln. S n i m a n j e m stila ne m o ž e te ništa da oštetite, ali ga
vlasnik m o ž d a ne želi na računaru. Im e dato teke za sn im a n je stila m ože te da pro m en ite u
u moja^komb.mln.
polju File N a m e , na primer,
10. Pritisnite dugme OK. U okviru za dijalog Multiline Styles pritisnite dugme Save.
1 1 . U polju File Name okvira za dijalog Save Multiline Style treba da piše acad.m ln.
To ime možete i da izmenite, ali je nastavak mln obavezan. Pritisnite dugme Save.
12. U okviru za dijalog Multiline Styles pritisnite dugme Load. U okviru za dijalog
Load Multiline Styles istaknite stil kombinovanih linija SITEPLAN i dugme OK
pritisnite dva puta da biste se vratili u crtež.
13. Snimite crtež. Ako imate nameru odmah da radite narednu vežbu, ostavite crtež
na ekranu.
Crtanje kombinovanih linija

l^ l Definisanje stila za crtanje kombinovanih linija predstavlja teži deo posla. Kada
~ stil definišete, snimite, učitate i pretvorite ga u tekuci, možete da ga koristite za
crtanje. Možda čete utvrditi da vam treba malo vežbe sa kombinovanim linijama, jer
u stvari istovremeno crtate više linija. Da biste nacrtali kombinovanu liniju, odaberite
odgovarajuču alatku (Multiline) sa palete alatki za crtanje (Draw). Time čete započeti
komandu MLINE. AutoCAD če odgovoriti zahtevom za unos Speci fy start point or
[ Justi f i ca ti on/Scal e/5Ty) e]: (Zadajte početnu tačku ili odaberite opciju...). Takođe
če prikazati tekuče poravnanje i razmeru. Standardno se nudi da izabrete tačku. Nakon
toga čete dobiti zahtev za unos Speci fy next point or [Undo]: (Zadajte sledeču tačku
ili odaberite opciju...). Zapravo, taj zahtev čete dobiti posle prvog segmenta linije, a
posle drugog segmenta AutoCAD če istači zahtev za unos Speci fy next point or
[C1 ose/Undo]:. Evo šta znače ponuđene opcije:
♦ Justification (poravnanje): možete da odaberete vrednosti Zero (nulto), Top
(gornje) i Bottom (donje).
• Vrednost Ze ro postavlja element sa nultim pomakom u početnu tačku. Vaša
kombinovana linija ne mora da sadrži elementarnu liniju sa nultim pomakom,
kao što je slučaj kod stila Standard. Primer u vrhu slike 16-38 prikazuje
kombinovanu liniju iscrtanu stilom Standard sa nultim poravnanjem.
S li k a 1 6 - 3 8 : K o m b in o v a n a linija
iscrtana stilom S tan dard uz nulto,
x gornje i d o n je poravnanje.
• Vrednost Top u početnu tačku postavlja elementarnu liniju sa največim

pozitivnim pomakom. Primer u sredini slike 16-38 prikazuje kombinovanu liniju
iscrtanu stilom Standard sa gornjim poravnanjem.
• Vrednost B ottom u početnu tačku postavlja liniju sa najvećim negativnim
pomakom. Primer u dnu slike 16-38 prikazuje kombinovanu liniju iscrtanu
stilom Standard sa donjim poravnanjem.
♦ Scale (razmera): vrednosti pomaka u definiciji kombinovane linije množe se
razmerom. Normalno se stilom Standard iscrtavaju dve linije medusobno
udaljene 1 jedinicu. Razmera 6 bi povećala rastojanje među njima na 6 jedinica.
♦ Style (stil): omogućuje da zadate tekući stil za crtanje kombinovanih linija.
Upišite ? J da biste otvorili listu raspoloživih stilova.
Kada crtate kombinovanu liniju, AutoCAD će pri svakoj promeni pravca napraviti
čist ugao bez presecanja linija.
Vežba: crtanje kom binovanih linija

1. Nastavite sa crtežom iz prethodne vežbe. (Ukoliko prethodnu vežbu niste radili,
ipak je uradite da biste definisali stil za crtanje kombinovanih linija.) Za stalne
OSNAP markere odaberite presečne tačke.
2 . Sa palete aiatki za crtanje (Draw) odaberite atatku za crtanje kombinovanih linija
(Multiline). AutoCAD će prikazati poruku:
Justification = Top. Scale = 1.00. Style = SITEPLAN
3. Na zahtev za unos Speci fy start point or [Justi fica ti on/Sca 1e/ST.y 1e]:
(Zadajte početnu tačku ili odaberite opciju...), odaberite OSNAP marker From. Na
zahtev za unos froiri Base poi nt: (od početne tačke), odaberite © prema slici 16-
39. (Ukoliko je potrebno, pritiskajte taster Tab sve dok ne aktivirate OSNAP
marker presečne tačke.) Na zahtev za unos <0 ffset>: (Pomak), upišite @0,-10’ J.
4. Na zahtev za unos Speci fy next poi nt: (Zadajte sledeću tačku), pomerite kur-
sor udesno i upišite 255' J. Ako želite da eksperimentišete, nacrtajte još segme-
nata linije. Pritisnite taster Enter da biste završili komandu. Crtež bi trebalo da
odgovara slici 16-39.
5. Snimite crtež.
Uređivanje kombinovanih linija

Cela kombinovana linija - bez obzira koliko segmenata sadrži - predstavlja jedan
objekat. Mnoge komande za uređivanje ne rade sa kombinovanim linijama. U tabeli 16-1
nabrojane su komande za uređivanje, kao i to da li rade sa kombinovanim linijama.
Tabela 16-1 Mogučnost primene komandi za uređrvanje na kombinovane linije

Komanda M ogućnost primene Komanda Mogućnost primene
na kombinovane iinije na Ttombinovane finije
ARRAY da FiLLET ne
BREAK ne LECTHEN ne
CHAMFER ne MIRROR da
COPY da MOVE da
ERASE da ROTATE da
EXPLODE da SCALE da
EXTEND ne STRETCH da
Kombinovane linije možete da rastežete, premeštate, kopirate, simetrično preslika-

vate i da ih rotirate služeči se čvorovima.
AutoCAD ima specijalnu komandu za uređivanje kombinovanih linija, MLEDIT. Da
biste započeli komandu MLEDIT, odaberite iz menija stavku Modify Multiline, čime
čete otvoriti okvir za dijalog Multiline Edit Tools, prikazan na slici 16-40.
S lik a 1 6 - 4 0 : Okvir za dijalog
Multiline Edit Tools.
r 0>' il Cancel | tjUp j

Ovaj okvir za dijalog omogucava da uredite preseke i uglove kombinovanih linija. Isto
tako, pomoću njega u kombinovanu liniju možete da unesete teme ili da ga iz nje uklo-
nite. Kada pritisnete neku od sličica, njeno ime će se pojaviti pri dnu okvira za dijalog.
Prva kolona alatki u pomenutom okviru odnosi se na prave preseke dve kombino-
vane linije. Kada takav presek želite da uredite, izaberite jednu od sličica u prvoj koloni
i pritisnite dugme OK. AutoCAD će od vas zahtevati da odaberete prvu, a zatim drugu
kombinovanu liniju koje se seku. Komanda MLEDIT će uvek prekinuti prvu od dve
odabrane kombinovane linije. Druga linija će biti prekinuta, ukoliko je to predviđeno
vrstom uređivanja.
lako će A uto C A D zahtevati da o d a b e re te dve k o m b in o v a n e linije, o n e u stvari m ogu biti dva
Napomena dela iste k o m b in o v a n e linije, kao na slici 16-41. P o m e n u ta slika prikazuje rezultat p rim e n e tri
načina uređivanja pravog preseka dve k o m b in o v a n e linije.
S lik a 16-41: Zatvoren,

Prvobitrra kombinovana linija
otvoren i stopljen presek.
Druga odabrana linija
Prva odabrana linija
Zatvoren presek Otvoren presek Stopljen presek
U drugoj koloni su alatke za uređivanje T-preseka (susreta jedne kombinovane linije

sa drugom). Da biste uredili takav presek, odaberite jednu od alatki u drugoj koloni i
pritisnite dugme OK. AutoCAD će od vas zahtevati da odaberete prvu, a zatim drugu
kombinovanu liniju koje se susreću. Komanda MLEDIT će uvek prekinuti prvu od dve
odabrane kombinovane linije. Druga linija će biti prekinuta, ukoliko je to predviđeno
vrstom uredivanja, i u zavisnosti od oblika kombinovane linije. Slika 16-42 prikazuje
rezultat primene tri načina uređivanja T-preseka.
S lik a 1 6 - 4 2 : Zatvoren,
Druga
Prvobitna kombinovana linija otvoren i stopljen T-presek.
odabrana linija
Prva odabrana linija
Zatvoren T-presek Otvoren T-presek Stopljen T-presek

Poglavije 16 ♦ Crtanje složenih objekata 417
Treća kolona sadrži alatke za uredivanje uglova i temena. Gornja alatka pravi
uglove. Slika 16-43 prikazuje rezultat njene primene.
S l i k a 1 6 - 4 3 : C rtan je ugla.
Druga alatka dodaje teme kombinovanoj liniji, a treća ga sa nje uklanja. Odaberite
alatku koju želite i pritisnite dugme OK. AutoCAD će zahtevati da odaberete kombino-
vanu liniju. Postupajte oprezno - tačka koju izaberete biće mesto obrazovanja novog
temena ili uklanjanja postojećeg. Da biste videli postojeća temena odnosno čvorove
u njima, odaberite kombinovanu liniju kada nijedna komanda nije u toku. Slika 16-44
prikazuje rezultat dodavanja i uklanjanja temena. Čvorovi jasno prikazuju temena.
Slika 16-44: Rezultat d o dav an ja

i uklanjanja te m e n a . K o m b in o v a n a
linija sa do datim t e m e n o m je zatim
razv u čen a p o m o č u čvorova.
Dodavanje temena Uklanjanje temena
Poslednja kolona u okviru za dijalog sadrži alatke za prekidanje kombinovanih linija

i njihovo ponovno spajanje.
♦ Gornjom alatkom možete da prekinete samo jedan element kombinovane linije.
♦ Srednjom alatkom ćete prekinuti sve elemente kombinovane linije.
U oba slučaja, AutoCAD će zahtevati da odaberete kombinovanu liniju, a zatim
drugu tačku. Postupajte oprezno - tačka koju izaberete na kombinovanoj liniji
predstavlja prvu tačku preseka. Kod prekidanja samo jednog elementa kombi-
novane linije, tačka koju izaberete takode određuje element za prekidanje.
♦ Donjom alatkom uklanjate prekide linija. AutoCAD ovo naziva zauarioanje
(engl. ivelding).
Za svaku alatku koju odaberete, AutoCAD ce nastaviti sa zahtevom da odaberete

nove objekte za uređivanje. Pritisnite taster Enter da biste završili sa biranjem.
Temena možete da premeštate i pomoću čvorova, uz opciju Stretch.
Na CO-%^
Crtež ab 16-h.dw g koi\ se koristi u n aredn o j vežbi uređivanja ko m b in o v a n ih linija, nalazi s e na
^*7 ko m p ak t disku AutoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: uređivanje kom binovane linije

1. Otvorite crtež a b l6 -h .d w g sa kompakt diska.
2 . Snimite crtež u direktorijum A u to C A D B ib lija , pod imenom abl6-9.dw g. To je jed-
nostavna osnova dve prostorije iscrtana kombinovanom linijom uz stil Stanđard
(slika 16-45).
3. Izaberite iz menija stavku Modify o Multiline. U okviru za dijalog Multiline Edit

Tools odaberite alatku za uklanjanje temena (Delete Vertex) i pritisnite dugme OK.
4. Na zahtev za unos Sel ect ml ine: (Odaberite kombinovanu liniju), odaberite
kombinovanu liniju kod tačke © prema slici 16-45. Pritisnite taster Enter da biste
završili sa biranjem kombinovanih linija.
5. Odaberite ponovo kombinovanu liniju i pritisnite čvor kod tačke ©. Na zahtev za
unosSpecify stretch point or [Base poi nt/Copy/Undo/eXi t]: (Zadajte tačku
rastezanja i)i odaberite opciju...), pritisnite dugme ORTHO na statusnoj liniji i
pomerite kursor u smeru ugla od 90 stepeni, a zatim upišite 4' J.
6 . Odaberite kombinovanu liniju kod tačke ® i pritisnite čvor, takođe kod tačke ©,
prema slici 16-45. Na zahtev za unos Speci fy stretch point or [Base point/
Copy/Undo/eXi t]:, pomerite kursor u smeru ugla od 180 stepeni j upišite 4' J.
Pritisnite dvaput taster Esc da biste mogli da vidite ugao.
7. Iz menija odaberite stavku Modify o Multiline. U okviru za dijalog Multiline Edit
Tools odaberite alatku za crtanje uglova (Corner Joint) i pritisnite dugme OK. Na
zahtev za unos Se 1ect ml ine:, odaberite kombinovanu liniju kod tačaka © i (D,
prema slici 16-45. Pritisnite taster Enter da biste završili sa biranjem kombino-
vanih linija.
8. Iz menija odaberite stavku Modify o Multiline. U okviru za dijalog Multiline Edit

Tools odaberite alatku za prekidanje cele kombinovane linije (Cut All) i pritisnite
OK. Na zahtev za unos Sel ect ml ine:, odaberite kombinovanu liniju kod tačke ©.
(Nije važno da li ste tačno odabrali tačku.) Na zahtev za unos Sel ect second
poi nt: (Izaberite drugu tačku), upišite @3',0 J. Na zahtev za unos Sel ect ml ine
or LUndo]: (Odaberite kombinovanu liniju ili opciju...), odaberite kombinovanu
liniju kod tačke ®, prema slici 16-45. Na zahtev za unos Sel ect second point:,
upišite @0,-3' J. Pritisnite taster Enter da biste završili biranje kombinovanih linija.
9. Snimite crtež. On treba da izgleda kao onaj na slici 16-46.
S li k a 1 6 - 4 6 : U re đ e n e k o m b in o v a n e linije.
AutoCAJD ima i stariju komandu - TRACE, kojom možete da nacrtate linije različite
debljine. U načelu, pomoču polilinija možete da postignete isti efekat, kao i kombino-
vanim linijama.
Napomena Stilovi za crtanje ko m b in o v a n ih linija čuvaju se sa crtežom , tako da ih m o ž e te ažurirati i pre-
gledati čak i o n d a kada datoteka sa definicijam a stilova za crtanje k o m b in o v an ih linija nije na
raspolaganju.
K o rišće n je ko m an d e SKETCH
Komanda SKETCH omogucuje da u AutoCAD-u crtate slobodnom rukom. Na ovaj način
se u arhitekturi i građevinarstvu crtaju izohipse, a crtanje slobodnom rukom možete da
primenite i onda kada vas ponese nadahnuće. lako ćete možda bolje rezultate dobiti
upotrebom grafičke table i olovke, može se crtati i mišem, odnosno ploćicom. Na slici
16-47 prikazano je nekoliko izohipsi napravljenih komandom SKETCH.
Skiciranjem možete da napravite linije i polilinije. Sa polilinijama je verovatno lakše
raditi, ukoliko skicu treba kasnije da doterujete - tada možete da upotrebite komandu
PEDIT. Komanda SKETCH đe crtati linije ili polilinije u zavisnosti od vrednosti sistem-
ske promenljive SKPOLY. Ako je njena vrednost 0, dobijate linije. a ako je 1- polilinije.
Komandu SKETCH započinjete tako što u komandnu liniju upišete sketch J. Auto-
CAD će vas prebaciti u režim skiciranja i u komandnoj liniji istađi specijalan meni.
Record increment <0.1000>:
Sketch. Pen eXit Quit Record Erase Connect
Upišite korak koji predstavlja dužinu segmenta linije ili polilinije koju želite da nacr-
tate. Ako je korak prevelik, malo pokretanje miša uopšte nede stvoriti segment, a Jinija
neće biti glatka, vec iskrzana. Međutim, treba da uzmete u obzir i razmeru crteža,
odnosno faktor uvećanja. Režime 0RTH0 i SNAP treba da isključite.
Pritisak na levi taster miša (kojim obično birate objekte) u režimu skiciranja isto je
što i upisivanje slova p u komandnu liniju. Ovaj taster miša je, u stvari, prekidač kojim
pero „podižete" ili „spuŠtate" na „papir". Da biste započeli skicu, uradite sledeće:
1 . Postavite kursor u tačku od koje želite da započnete crtanje.
2. Pritisnite levi taster miša. AutoCAD će odgovoriti porukom <Pen down> (Pero
spušteno). Možete početi da crtate.
3. Bez pritiskanja tastera, pomerajte miša ili grafičku olovku i crtajte oblik kakav
želite. Komanda SKETCH privremeno će iscrtavati zelenu liniju.
4. Pošto dovršite oblik, pritisnite ponovo taster miša i ugledaćete poruku <Pen up>
(Pero podignuto).
5. Pomerite miša na početak sledeće linije/polilinije. Nastavite rad na opisan način,
sve dok ne završite ceo crtež.
6 . Upišite r da biste skicu snimili. AutoCAD će vam saopštiti šta ste napravili. Skica
menja boju u boju tekućeg sloja i više nije privremena. Evo primera AutoCAD-ove
poruke:
4 poly!ines with 233 edges recorded. (Snimljene su 4 siožene linije
sa 238 ivica.)
7. Upišite x da biste napustili režim skiciranja.
Evo šta znače ostale opcije:
♦ Quit: prekida režim skiciranja, ne snimajući skicu. Privremene linije nestaju.
♦ Erase: briše privremene linije pre snimanja.
♦ Connect: omogućuje da skiciranje nastavite od kraja prethodne skice. Upotrebite
ovu opciju kada je pero podignuto. Upišite c i premestite pero na krajnju tačku
prethodne privremene skice.
♦ . (Tačka): omogućuje da crtate pravolinijske segmente od krajnje tačke pret-
hodne skice. Dok je pero podignuto, upišite tačku da biste dodali pravolinijski
segment između prethodne krajnje tačke i trenutne pozicije kursora,
Na CD-h a
Crtež ab16-i.dw g koji se koristi u naredn o j vežbr skiciranja nalazi se na ko m p ak t disku
Vežba: skiciran je
1. Otvorite crtež ab16-i.dw g sa kompakt diska.
2. Snimite crtež u dh ektor\)u m A u to C A D B ib lija , pod imenom a b I6 -IO .d w g . Nanjemu
je prednja fasada jedne kuće. Unecete skiciranu stazu i konture terena, kako je
prikazano na siici 16-48.
3. Upišite skpoly J. Dodelite sistemskoj promenljivoj SKPOLY vrednost 1 i priti-
snite taster Enter.
4. Upišite sketch J. Na zahtev za unos Recorcl incremenl <0 '-0">: (Korak za
crtanje), upišite 1 J, da biste korak postavili na 1".
5. Na zahtev za unos .Sketch. Pen eXit Quit Record Erase Connect: (Odaberite
opciju...), pomerite kursor u tačku © prema slici 16-48. Pritisnite taster miša da
biste spustili pero i nacrtajte prvu liniju putanje. Pritisnite taster miša da biste
pero podigli.
6. Istom tehnikom nacrtajte i druge linije prema slici 16-48. Ako pogrešite, upisite
q J i započnite sve iznova.
7. Pošto sve dovršite, upišite r da biste snimili linije.
8 . Upišite x da biste završili komandu SKETCH.
9. Snimite crtež.
4
D ig italizo vanje crteža AutoCAD -ovom kom andom TABLET

U poglavlju 3 sam objasnita kako se koristi grafička tabla za izvršavanje AutoCAD-ovih
komandi. Važnu upotrebu grafička tabla nalazi pri kopiranju štampanih crteža u Auto-
-CAD. Mnoge firme su ovu tehniku koristile za kopiranje starih crteža crtanih rukom
kako bi mogle da ih uređuju pomoču AutoCAD-a. Digitalizovanjem se na crtež mogu
preneti umetnički detalji i logotipi.
Da biste crtež sa papira preneti u elektronski oblik, upotrebićete naročit režim za

digitalizovanje koji grafičku tablu pretvara u tablu za crtanje. Da biste započeli komandu
TABLET, iz menija odaberite stavku Tools O Tablet, a zatim odaberite jednu od opcija.
Ako ste grafičku tablu koristili za izvršavanje komandi, onda je morate ponovo kon-
figurisati da biste uklonili područje sa komandnom dugmadi, a proširili područje za
crtanje. Opcijom Configure komande TABLET podesite grafičku tablu tako da ima 0
menija. Redefinišite veličinu ekranskog područja tako da ono pokrije celo područje
za digitalizovanje grafičke table.
Štampani primerak crteža pričvrstite za grafičku tablu tako da se tokom rada ne
pomera.
Da biste podesili režim za digitalizovanje, započnite komandu TABLET i odaberite
opciju Calibrate. AutoCAD če zahtevati da izaberete dve tačke na štarnpanom crtežu i da
naznačite koje koordinate one predstavljaju. Zbog ovoga na štampanom crtežu treba da
označite dve tačke i da njihovo međusobno rastojanje izmerite lenjirom. Ako crtež, na
primer, ima blok zaglavlja, dva njegova ugla su dovoljno jasne tačke za premeravanje
udaljenosti. Ako je crtež napravljen u nekoj razmeri - a verovatno jeste - koordinate
koje upisujete treba da predstavljaju stvarnu razdaljinu, a ne onu sa crteža. Drugim
rečima, ako su dve tačke međusobno po horizontali udaljene l inč, a 1 inč na crtežu
predstavlja 48 inča u stvarnosti (razmera U48), onda za prvu tačku možete cla upišete
koordinate 0,0, a za drugu 48,0. Medutim, obično je korisnije da na crtežu izaberete veće
rastojanje. Ako želite, ovu kalibraciju možete da izvedete i pomoću više tačaka.
Ako je v aš crtež izobličen ili njegov izgled u perspektivi želite da ispravite, pri kalibraciji m ožete
Napomena da izaberete d o d a tn e tačke i da o d a b e re te opcije Affine, o d n o s n o Projective, da biste ga
korigovali. Za afinu (Affine) kalibraciju potrebne su b are m tri tačke, a razm e re o s e X i Y m eđu -
\ so b n o su n ezavisne. Za projektivnu (Projective) kalibraciju po trebn e su b arem četiri tačke,
a koordinate se rastežu da bi se prilagodile prikazu u perspektivi. Za kalibraciju m o ž e te da
zadate do 31 tačke.
Pošto zadate kaiibracione taćke i koordinate, pritisnite taster Enter. Od tog tre-
nutka, celu grafičku tablu moći ćete da koristite za biranje tačaka. Kada pritisnete
taster F 1 2 , moći ćete da koristite mem ili paletu alatki, a ponovni pritisak na taj taster
vraća vas u režim biranja tačaka. Komande možete da upisujete i u komandnu liniju.
Režim za digitalizovanje m ože te da u ključujete i isključujete tako što ćete pokrenuti k o m a n d u
N apom ena TABLET i birati opcije ON, o d n o s n o OFF. Vrednosti p aram eta ra grafičke table se n e čuvaju - pre
svake sesije crtanja m orate ih p o n o vo podesiti.
Započnite komandu i birajte tačke prema štampanom crtežu. Kada to obavite,

isključite režim za digitalizovanje i doterajte elektronski crtež.
U narednoj vežbi crtež treba da prevedete u njegov elektronski ekvivalent. Ukoliko
imate grafičku tablu, onda vežbu izvedite. U suprotnom, siobodno je preskočite.
Vežba: prevodenje crteža u elektron ski oblik

L ZapoČnite nov crtež na osnovu Šablona acad.dw t.
2 . Snimite crtež u direktorijum A u to C A D B ib lija , pod imenom a b )6 -ll.d w g . On pred-
stavlja limeni Šabion, prikazan na slici 16^19.
3. Fotokopirajte sliku 16-49 i kopiju pričvrstite na aktivno područje grafičke table.
4. Iz menija odaberite komandu Tools r>Tablet O Calibrate. Sledite zahteve za unos:

Digitize point #1: (Digi tal izujte tačku ifl) I z a b e r i t e tacku © prema
s l i c i 16-49.
Enter coordinates for point #1: (Unesite koordinate tačke #1) 0.0 J
Digitize point #2: I z a b e r i t e tačku ® prema s l i c i 16-49.
Enter coordinates for point #2: 7,5 J
Digitize point //3: (or RETURN Lo end)x (... ili pritisnite taster
Enter da biste završili rad) J
5. Upišite tablet J, a zatim on J.
6. Upišite line J.
7. Prema slici 16-49, izaberite pomoeu grafičke table tačku ©, zatim tačku ©, a zatim
redom svaku krajnju tačku linije obilazeći konturu u smeru suprotnom od
kazaljke na satu.
S tik a 1 6 -4 9 : Lim eni šablon.
8. Kada izaberete tacku ©, nemojte ponovo da birate tačku ©. Umesto toga, upišite
c J da biste konturu ispravno zatvorili.
9. Upišite tablet J. Upišite off J, da biste grafičku tablu vratili u režim rada sa
ekranom.
10 . Snimite crtež.
S aže tak
Postoji nekoliko vrsta složenib objekata koje u velikoj meri proširuju AutoCAD-ove
mogućnosti. Polilinije objedinjavaju linije, segmente i lukove bilo koje debljine u jedan
objekat. Krive linije se matematički uklapaju u tačke koje zadate. Regioni predstavljaju
dvodimenzionalne površine. Komanda BOUNDARY može da napravi regione ili polilinije
od područja komplikovanih oblika. Šrafiranjem popunjavate područje linijama ili bojom.
Kombinovane linije omogućuju da više složenih paralelnih linija iscrtavate istovremeno.
Pomoću komande SKETCH slobodnom rukom crtate linije ili polilinije. Kada neki
crtež sa papira treba da prenesete u AutoCAD, upotrebite AutoCAD-ov režim za digi-
talizovanje.
U narednom poglavlju objašnjavam kako da organizujete crtež za štampu i kako da
ga odštampate na ploteru.
♦ ♦ ♦
POGLAVLJE
Stampanje crteza
na štampaču i ploteru
♦ ♦ ♦ ♦
ećina crteža nije dovršena, ukoliko se konačni rezultat ne
V pojavi na papiru. Uobičajeno je da se crteži izvlače na plo-
teru, ali crtež možete da odštampate i na običnom računarskom
U ovom pogtavlju
Priprema crteža
štampaču. Mnogi štampači i ploteri nude veliki izbor veličina za štampanje
crteža i vrsta papira za štampanje. U ovom poglavlju objašnja-
vam postupak pripreme crteža za izvlačenje na ploteru, uključu- Raspored na listu
juci i njegovu pripremu u okruženju za štampanje. Na kraju čemo za štampanje
proći kroz stvarni postupak zadavanja parametara plotera.
Sa A u t o C A D - o m 2 0 0 0 uvodi se i nov po jam , raspored na listu za
Rad sa stilovima
Novo
u 2000
štampanja
štam panje (engl. layout)r koji se prim en ju je u o kruženju za štam -
panje. Za je d a n isti crtež m o ž e te imati više ovakvih listova - tzv.
višestruko o k ru že n je za š t a m p a n je . Do okru žen ja za št a m p a n je Iscrtavanje crteža
stižete pritiskom na je d a n od jezičaka layout u dnu područja za
na ploteru
crtanje.
Alatka za serijsko
Štampanje crteža
Priprem a crteža za štam p a n je - Batch Plot Utility
Kada dovršite crtež, obično se nade još nekoliko detalja koje
♦ ♦ ♦ ♦
biste želeli da doterate. Ukoliko crtež niste započeli blokom
zaglavlja, sada možda želite da ga unesete. Ako ste zaglavlje već
uneli, možda biste hteli da dopunite neki natpis u njemu - na
primer, datum završetka crteža. Ako crtež ima slojeve koje ne
želite na štampanom primerku, sada je trenutak da ih zamrznete,
isključite ili im onemogućite štampanje.
Mnogi arhitektonski i mašinski crteži sadrže više prikaza
istog modela. Sada je trenutak da proverite da li su svi prikazi
odgovarajuće razmešteni i da li između njih ima dovoljno mesta
za kote i natpise.
Probno štampanje
Možda ćete poželeti da odštampate probni primerak crteža, bilo
zato da biste proverili sam crtež, ili da biste videli da li se
ispravno štampa. lako prikaz za štampanje možete prethodno da
pregledate na ekranu, ponekad ono što vidite neće odgovarati
vašim željama, pa se isplati da crtež prethodno odštampate na
jeftinijem papiru a ne odmah na skupom pausu. Takvo probno
štampanje najčešće se može obaviti na štampaču. Neke firme
imaju ,,ink-jet“ štampače ili plotere za papir dimenzija 17“ x 22“,
koje koriste isključivo za probna štampanja. Čak i onda kada
konačnj crtež treba da bude u crno-beloj tehnici, za probno
štampanje je dobro izabrati štampače u boji jer pomoću njih
možete lako da razlikujete pojedine slojeve.
Štampanje crteža iz okruženja za modelovanje

O kru žen je z a m odelovanje (engl. m odel spacej odnosi se na režim u kome crtate i uređu-
jete svoj model. Do sada ste u ovoj knjizi sve vreme radili u okruženju za modelovanje.
U AutoCAD-u 2000 na površini za crtanje postoji jezičak Model koji vizuelno potvrđuje da
se nalazite u okruženju za modelovanje. Pošto crtež pripremite za štampanje, na način o
kome smo upravo govorili, možete da ga odštampate. Detaljnije o tome pročitajte u
nastavku ovog poglavlja.
R aspored na listu u o kru žen ju za štam p an je

Ukoliko na crtežu imate više prikaza modela, trebalo bi da razmislite o rasporedu na
listu u okruženju za štampanje. Iako je okru žen je z a štam panje (engl. p a p e r spacej
uglavnom predviđeno za crtanje 3D modela, ono se često koristi i za crtanje modela
u ravni. Na primer, ako želite da prikazi vašeg modela budu u različitim razmerama,
nećete moći da izbegnete korišćenje okruženja za štampanje. Okruženje za štampanje
je alatka, specijalno namenjena raspoređivanju više prikaza istog crteža. Može se reći
da okruženje za štampanje oponaša stvarnu veličinu lista papira za štampanje na kome
rasporedujete prikaze svog modela i to posredstvom plutajućih okvira sa prikazima.
erenca \ A u to C A D nudi i p o v e z a n e okvire sa prik azim a, o kojim a se govori u poglavlju 8.
Okruženje za štampanje omogućuje da sagledate kako će vaš crtež izgledati na

papiru. Ako napravite više ovakvih okruženja, moći ćete da odštampate isto toliko
varijanata svog crteža. Na primer, možete da napravite listove u različitim razmerama,
za štampanje na različitim formatima papira.
Pristupanje okruženju za štampanje

Dok crtate, vi ste u okruženju za modelovanje. Okruženje za štampanje se koristi za
organizovanje crteža. Kada se nađete u njemu, crtež ćete moći da posmatrate samo
kroz plutajuće okvire sa prikazima.
Da biste pristupili okruženju za štampanje, pritisnite jezičak lista Layout. AutoCAD
će standardno prikazati okvir za dijalog Page Setup, o kome će biti reči u nastavku ovog
poglavlja. Ako okvir za dijalog zatvorite, utvrdićete da je AutoCAD automatski napravio
jedan plutajući okvir kroz koji možete da posmatrate model. Takav primer je prikazan
na slici 17-1. Ikonica okruženja za štampanje potvrđuje da je pred vama plan organiza-
cije lista u okruženju za štampanje.
Kada poželite da se vratite u okruženje za modelovanje, pritisnite jezičak lista
Model.
Čarobnjak - Layout Wizard

Čarobnjak Layout Wizard olakšava posao organizovanja crteža u okruženju za štam-
panje. lako verovatno želite da crtež sami pripremite za štampu, ovaj čarobnjak ipak
olakšava rad u okruženju za štampanje.
Novo Layout Wizard se prvi put pojavljuje u A u to C A D -u 2 0 0 0 . Ranije je njegov p o sa o obavljala
uZ0W! k o m a n d a MVSETUP. Ova k o m a n d a postoji i dalje i koristi se za p o ravnavan je i rotiranje prikaza
u okvirima.
Poglavlje 17 ♦ Štampanje crteža na štampaču i ploteru 427
S li k a 17-1: Kada pritisnete jezičak iista Layout, A u to C A D ć e au to m atski napraviti plan

o rg anizacije lista sa je d n im plutajućim okvirom kroz koji m o ž e te da p o sm atrate čitav crtež.
Layout Wizard se koristi na sledeći način:

1. Iz menija odaberite stavku Tools o Wizards O Create Layout. Ugledaćete prozor
čarobnjaka (slika 17-20), u kome treba da navedete ime za novo okruženje za
štampanje. To ime če se pojavljivati na jezičku lista u dnu područja za crtanje.
Creale Lajiout - Begm

M
► Begn Tbfs Wizaid {Mos'nJes j the «biHty lo dengn a
Pirtttsi
Faf»ySiee 'fOV choose a plot device arnf piut setlmOi
IJ n e rta H o r*
insai a Mte btod'. jn d i vtewpoti « h ip
I i l! e E lo c > Wheo ycnj haw compteted Ihe wizaid Ihe idtmgs

trtlEf bs saved tj*e dl.sMng
Pefine Vieimfioiis
To rrrodlji S’reie iettirigs yo<j cat* u e the Page
Pick Lneatiori Setup tialos fioffi within the Isyout
Frtdi
Ente« a narpe ta the new toyoui you aie cieatmg
jL e t t e i s ize fo t p rm tc i
( Ment > j Cancal [ Help*2
S lik a 17-2: Prvi prozor č aro b n jak a ( l a y o u t Wizard).
2. Upišite ime okruženja za štampanje i pritisnite dugme Next.

3. U drugom prozoru ćarobnjaka treba da odaberete konfigurisani ploter. Tu su

pobrojani i štampači. Detalje o konfigurisanju plotera i štampača pronaći ćete
u dodatku A. Pošto odaberete odgovarajući uređaj, pritisnite dugme Next.
4. U trećem prozoru (sfika 17-3) navedite veličinu lista papira i jedinice za crtanje,
a zatim pritisnite dugme Next.
Create Lavoul - Paper S ize L*ij|

Segn ^ SeJect ft fi«a>r o ie lo be usad tor 'he laitnjl The pftpen
ftvftdfttrle ftre based on Ihe p!ot device you :ćtecled
Priiler
^ Pftper Letter (8 5 “ 11 m )
Onentai)«i
Tiis Bloci l 'i r A Ertt« the pap« urnti foi tas»ut "Lettftr for prmtef"
Defire Vierr&oti-t Dtawrig unitj Paper Aze m unrti'

Rct Locfttion r* MSLmeterj Width 11 £B3 rtchei
Fri'-.h & Inches
Hcmslv 8 50 irchej
r ...'j
Back | jjext > | j Cancel j Hulp
S lik a 17-3: Prozor čaro b n jaka za z a d a v a n je formata papira (P a p e r Size).
5. U sledećem prozoru odlučite da li ćete crtež štampati uspravno ili položeno. Pri
tome će čarobnjak rotirati slovo ,,A“ na listu papira, tako da možete da vidite kako
će biti odštampan tekst, a sa njim i ostatak crteža. Potom pritisnite dugme Next.
6 . U prozoru Title Biock (slika 17^4) odaberite blok zaglavlja, ukoliko ga uopšte
želite. Možete ga uneti u crtež kao blok (pogtavlje 18) ili kao spoljnu referencu,
tj. xref (poglavlje 19).
Ciedte Lajiout - T ille ftlock

[Šl
Bftgm Seiftd a SJe ttock to tstft r<* tbe foyoul Sdect Vfhftlh« thft tftlft fatock wil bft
rftoied as a bfodh or >sfiachftd ftj an 'vei Th# Mte btock vnS be pfoced at thć
Prmi« kmftf le» cotn « ot riie paper margpri
PftpetSifte P jtfr [ ) .W 0 6 H A M nLESSADLDMJtP.leiTiptftieV^JS! 8
OfleiVfttiftri Pinvtftvr ---- >
t
► TMe Bloćk
Dfthrsft VievrportS ANSI B liile block dvvg
ANSI C lille block.dvvg
Ptck Locftćon ANSI D tjlle bloc.k dwg
ANSI £ lllle block.dwg
F»wh
Arctiitectuial Title 8lock dwg
DIN ACI lille hlock dwg
OIN A1 lille block dwg
DIN A2 ttlle block dwg
Ty&« ------- : - : r ™
■ G 8teck t C
i
I
itftgk [ 1 Cfthcftl
S lik a 17-4: Prozor čaro b n jaka za biranje bloka zaglavlja (Title Block).
Ako želite da u crtež u n e se te blok zaglavlja koji ste sa m i napravili, o n d a ga u red ite kao crtež
Sam
i sn im ite u A u to C A D -o v d irekto rijum \Tem plates. P rim e tiće te da svi ša b lo n i iz tog direktori-
ju m a sa d rž e o d g o va ra ju će crteže koje koristi Layout W izard, Ako im ate šab lo n za blok
zaglavlja, na o sn o vu njega otvorite nov crtež i sn im ite ga kao c rte i u d irekto riju m \Templates,
upotrebivši za njeg o vo im e, im e ša b lo n a . (D ato teka crteža će, m eđ u tim , dobiti nastavak
.dwg.)
7. U prozoru Define Viewports (slika L7-5) treba da odaberete jednu od opcija

za podešavanje okvira za prikazivanje crteža:
C ieate Lavoul - D eline Viewpoits

ia
T<>odđ iievvpali fo iayotil :pecify ihe ieftip type,

icsle jr«d (if spptcabtei th« iowt coiumm « id vpscir>a
r'Viewpo(t j#tup Viewp«i $cale

C Ngtie (S E3
C
C Std jD £ngrie«frigViews
f* £srtp
Spacrig bctt^ccci iowr 01
Spactng bWrccc. cejumn*' jttT
' gack | N cxt > j C *K # 1
Slika T7-5: Prozor za d e fin isa n je okvira sa p rikazim a crteža (D e fin e Vievvports).
• Odaberite opciju None, ako hocete da napravite sopstvene plutajuće

okvire.
• Odaberite opciju Single, ako vam je potreban jedan okvir sa prikazom.
• Odaberite opciju Std. 3D Engineering Vievvs, ako želite seriju (2x2) okvira
sa gornjim, čeonim, bočnim i izometrijskim prikazom modela.
• Odaberite opciju Array da biste zadali određen broj okvira, u redovima
i kolonama.
Unesite i razmeru za okvire. Zatim pritisnite dugme Next.
8 . Potrebno je da u prozoru Pick Location naznačite dva ugla okvira odabrane kon-
figuracije, kako biste odredili njegovu veličinu. Ako ste odabrali više okvira za
prikaze crteža, ova dva ugla će definisati veličinu područja pokrivenog svim
povezanim okvirima, a ne veličinu posebnog okvira.
9. Pritisnite dugme Finish da bi čarobnjak završio svoj posao, a vi se vratili u svoj
crtež.
Na slici 17-6 prikazan je rezultat čarobnjakovog rada, kada se odabere opcija sa seri-
jom od 2x2 okvira za prikaze crteža. U svakom od okvira naknadno treba da pomerate
i/ili uvećavate crtež da biste dobili ono što želite.
U narednoj vežbi čarobnjak Layout će vam pomoći da napravite jedan raspored lista
u okruženju za štampanje.
Slika 17-6: Kad a č a ro b n ja k Layout završi p o sa o , prikazi m o d e la će biti u okvirim a

koje ste sam i o d abrali.
CD-u C rtež a b l 7-a.dwg koji se koristi u n a red n o j vežbi o rg an izo van ja lista u o kru žen ju za šta m p a n je
p o m o ću ča ro b n jaka , n alazi se na ko m pakt disku AutoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: organizovanje lista u okruženju za štam panje pom oću

čarob n jaka (Layout W izard)
1. Otvorite crtež a b !7-a .d w g sa kompakt diska.
2 . Snimite crtež u svoj direktorijum A u to C A D Biblija pod imenom a b \7-l.d w g .
3. Iz menija odaberite stavku Tools O Wizards o Create Layout.
4. U početnom prozoru čarobnjaka (Begin), kao ime novog okruženja za štampanje
upišite Double. Pritisnite dugme Next.
5. U prozoru za izbor uređaja za štampanje (Printer), odaberite odgovarajući štam-
pač ili ploter. Zatim pritisnite dugme Next.
6 . U prozoru za izbor formata papira (Paper Size), odaberite format koji imate,
a koji treba da odgovara prethodno odabranom štampaču ili ploteru. Jedinice
za crtanje treba da budu inči (ali, ako želite, možete da upotrebite i milimetre).
Pritisnite dugme Next.
7. U prozoru za zadavanje orijentacije crteža (Orientation), odaberite položenu
orijentaciju (Landscape). Ova opcija je i standardna. Pritisnite dugme Next.
8 . U prozoru zabiranje bloka zaglavija (Title Biock), odaberite blok A N S I A title
block.dw g. Takođe treba da bude odabrana i opcija Block. Pritisnite dugme Next.
9. U prozoru za definisanje okvira sa prikazima (Define Vievvports), odaberite opciju

Array. Broj redova (Rows) postavite na 1, a kolona (Columns) na 2. Razmeru
(Viewport Scale) ostavite na vrednosti Scaled to Fit kako bi se veličina prikaza
automatski prilagodila veličini okvira. Pritisnite dugme Next.
10. U prozoru za definisanje veličine okvira (Pick Location), pritisnite dugme Select
Location. Na crtežu izaberite tačku blizu vrha ivice sleva, i drugu na desnoj strani
ivice, neposredno iznad bloka zaglavlja. Ako je potrebno, isključite režim OSNAP.
1 1 . Pritisnite dugme Finish.
1 2 . Snimite crtež. Trebalo bi da izgleda kao crtež na slici 17-7.
Slika 17-7: U p o treb a ča ro b n ja k a (Layo u t VVizard) za o rg an izo v a n je lista sa

p lu ta ju ćim okvirim a u o k ru že n ju za šta m p a n je .
S a m o s t a ln o o r g a n iz o v a n je c rt e ž a u o k r u ž e n ju za š t a m p a n je
Sada, pošto ste jedanput organizovali list pomocu čarobnjaka, pokušajte da ga organi-
zujete i ručno. Čak i čarobnjak Layout pravi samo plutajuće okvire za prikazivanje
delova crteža, a vama ostavlja da prikaze uvecavate, pomerate i podešavate na drugi
način.
Rad sa listovima za štampanje

Okruženja za štampanje omogućuju da napravite koliko god želite listova za štampanje.
Da biste napravili novi list, pritisnite desnim tasterom miša jezičak okruženja sa posto-
jećim listom i otvoriće se priručni meni prikazan na slic) 17-8.
' 1 Slika 17-8: Za rad sa listovim a za šta m p a n je

; . u p o treb ite priručni m en i Layout.
! gerMime
; Mo««OrCcW >
S«lBCt£IL$WuU
0*^.
Sleđeće opcije iz priručnog menija olakšaće vaš rad sa listovima:

♦ Nevv layout: pravi novo okruženje za Štampanje.
♦ Frora template: otvara okvir za dijalog Select File iz koga možete da odaberete
datoteku sa nastavkom .dtvg ili .diot. Pritisnite dugme Open. Tada ćete moći da
odaberete jedan ili više organizovanih listova iz okvira za dijalog Insert Lay-
out(s). AutoCAD će uvesti sve što postoji na listu određenog okruženja za štam-
panje, uključujući okvire za prikaze, eventualno postojeći tekst, blok zaglavlja i
siično. (Pos)e toga, sa lista možete da izbacite ono što vam ne treba.)
R e fe re n c a \ Kada list za štampanje uvezete iz nekog crteža, AutoCAD će uvesti i slojeve, vrste linija itd.
* Oslobodite se svega nepotrebnog komandom PURGE. U poglavlju 11 pročitajte detalje o
„čišćenju" crteža. List za štampanje možete da uvezete i pomoću AutoCAD-ovog centra za pro-
jektovanje (DesignCenter). Detaljnije o tome pišem u poglavlju 26.
♦ Delete: briše odabrano okruženje za Štampanje. AutoCAD će vas upozoriti na
svoju akciju. Pritisnite dugme OK da biste odabrano okruženje izbrisali.
♦ Rename: otvara okvir za dijalog Rename Layout, gde okruženju za štampanje
možete da promenite ime. Pritisnite dugme OK.
♦ Move or Copy: otvara okvir za dijalog Move or Copy. Ako želite da premestite
odabrano okruženje za štampanje, istaknite naziv lista sa čije ieve strane želite da
se pojavi odabrano okruženje. Imate i mogućnost da okruženje premestite na
sam kraj spiska u dnu ekrana. Pritisnite dugme Create a copy i kopirajte odabrani
list. (Tada možete da mu promenite ime.) Kada sve obavite, pritisnite dugme OK.
♦ Select All Layouts: bira sva okruženja za štampanje koja možete izbrisati. Auto-
CAD će posle toga, ipak, zadržati okruženje za štampanje sa imenom Layoutl.
♦ Page Setup: otvara okvir za dijalog Page Setup, o kome će ubrzo biti reči.
♦ Plot: otvara okvir za dijalog Plot, o kome govorim u nastavku poglavlja.
Rad sa okvirom za dijalog Page Setup

Kada pritisnete jezičak novog (nekorišćenog) okruženja za štampanje, standardno će
se otvoriti okvir za dijalog Page Setup (slika 17-9). U njemu možete da uklonite potvrdu
iz polja Display when creating a new layout i okvir za dijalog Page Setup se neće auto-
matski pojavljivati svaki put kada otvarate novo okruženje za štampanje. Ako potom
poželite da ga prikažete, pritisnite desnim tasterom miša jezičak okruženja za štam-
panje i iz priručnog menija odaberite stavku Page Setup. Kartica Layout Settings okvira
za dijalog Page Setup sadrži većinu parametara koje sam pomenula uz objašnjenje rada
sa Čarobnjakom.
Ako želite, možete da podesite da se okvir za dijalog Page Setup pojavljuje onda
kada pritisnete jezičak novog okruženja za štampanje. Iz menija odaberite stavku Tools
O Options i pritisnite jezičak kartice Display. Na njoj ćete naći opciju Show Page Setup
dialog box for new layouts koju možete po želji da potvrdite.
Novo Okvir za dijalog Page Setup, koji bi trebalo da liči na istoimeni okvir za dijalog vašeg programa
u 2000 za obradu teksta u Windowsu, novost je koja se prvi put pojavljuje u AutoCAD-u 2000 i u
njemu je primenljiva samo na okruženja za štampanje. Pri štampanju crteža zadate parametre
možete da izmenite u ovom okviru za dijalog. Prednost korišćenja okvira za drjalog Page Setup
ogleda se u tome što se vrednosti parametara, koje u njemu zadate, vezuju za određeni list.
Kada imate više ovakvih listova, svaki sa drugačije podešenim parametrima strane, onda sa
jednog skupa parametara možete lako da prelazite na drugi tako što redom birate okruženja
za štampanje.
L & P a g e Setup - Layout2

Laycrt name Page aetîname
|Layout2 j<Selecl paae setup to apply> 3 fidd
Ptot Device La&tfJt Satangs |
- -
sca irrd paoer umts aiantation
PltS devtce HP D «kJt( 82(Cse Prrtei r Poftrat
□h
P»pei BiUUer 185 >: 11 m | (* o
PtmJablB ■ *»» 1011 OOmcli« inchat r ft»ii | J- Ptet upiida-tiowii
FW Pfc&scale j
t* LajJOul Scale rn--------------- -----------3

r Cuttom j1 ndiei ■ untls j
r Scaie (tfwwetghli.
r Di»piay
Pkst ofteet Plot oplioni
r 1-----------------3 r f? Plot w*h l»ieweighit
« jOOO P Rot plot :tylei

r ._
1t
■ Wmdow < 17 fHot papef.-pecs la*t
....... ..... ......................................... v jooo r Hide ofajeai
P OitplWwhencie«tyiganewlayoul F1w QK | Carcei a*ip
Siika 17-9: Kada pritisnete jezičak okruženja za štampanje, otvoriće se okvir za

dijalog Page Setup sa karticom Layout Settings na vrhu.
Evo kako se koriste parametri na kartici Layout Settings okvira za dijalog Page
Setup:
♦ Paper size and paper units (veličina papira i jedinice za crtanje): ploter je ovde
već odabran. Ako nije, uradite to na kartici Plot Device. Odaberite format papira
sa padajuće liste i jedinice postavite na inče ili milimetre.
♦ Drawing orientation (orijentacija crteža): odaberite uspravnu (Portrait) ili
položenu (Landscape) orijentaciju crteža. Crtež možete da okrenete i naglavce
(Plot upside-dovvn). TJpotrebite ove opcije da biste crtež rotirali pri štampanju.
♦ Plot area (područje za štampanje): standardno se štampa ceo list. Međutim,
možete da podesite da se štampa samo ono što je na ekranu. Kada prikaz na
ekranu uvećate, štampaće se samo to uvećano područje.
♦ Plot scale (razmera štampanja): izaberite razmeru sa padajuće liste. Možete je i
upisati u polja Custom. PoŠto razmeru modela podešavate u plutajućim okvirima,
obično ne treba da podešavate i razmeru lista. Zato se list u okruženju za štam-
panje uglavnom štampa u razmeri 1:1. Ako koristite različite debljine linija,
potvrdite opciju Scale lineweights da bi one bile korektno iscrtane na štampanom
primerku. Ovo ima smisla samo ukoliko Štampate u razmeri drugačijoj od 1:1.
♦ Plot offset (pomak pri štampanju): ukoliko ne želite da donji levi ugao crteža
bude u donjem levom uglu područja za štampanje, onda pomerite crtež unoseči
odgovarajuće vrednosti u polja X i Y. Na primer, ako u oba polja unesete vrednost
2 , crtež će na štampanom listu biti pomeren naviše i udesno za 2 inča.
434 Deo II ♦ Crtanje u dve dim em ije
♦ Plot options (opcije za štampanje): Iskijučite opciju Plot with Lineweights ukoliko
ste koristili linije rauzličite debljine, ali ne želite tako i da ih štampate. Isključite
opciju Plot with Plot Styles ukoliko ste dodelili stilove Štampanja slojevima ili
objektima, ali te stilove pri štampanju ne želite da koristite. (O stilovima štam-
panja govorim kasnije u ovom poglavlju.) Isključite opciju Plot Paper Space Last
da biste prvo štampali objekte nacrtane u okruženju za štampanje. Potvrdite
opciju Hide Objects da biste sakrili linije 3D objekata koje ste napravili u okruženju
z a štam panje. (Dalje u ovom poglavlju objasniđu kako da sakrijete linije 3D obje-
kata napravljenih u okruženju za modelovanje, što je češči slučaj.)
Kartica Plot Device omogućuje da odaberete ploter i tabelu stila štampanja. Ploter
i tabelu stila štampanja možete da odaberete i u okviru za đijalog Plot, koji izgleda
veoma slično. Pogledajte odeljak „Biranje plotera/štampača" kasnije u ovom poglavlju.
Biranje stila štampanja predstavlja temu odeljka „Rad sa stilovima štampanja11, takođe
kasnije u ovom poglavlju.
Možete direktno da štampate iz okvira za dijalog Page Setup. To biste verovatno i
učinili da ste prethodno već napravili okvire sa prikazima crteža, a onda otvorili okvir
za dijalog Page Setup. Ako ste, međutim, tek pritisnuli jezičak okruženja za štampanje
i podesili parametre u okviru za dijalog, onda pritisnite dugme OK da biste videli rezu)-
tate podešavanja na listu.-
Vređnosti parametara možete da sačuvate i da ih kasnije primenite na drugi list za
štampanje (ili na isti, pošto neke od parametara izmenite). Otvorite okvir za dijalog
Page Setup i sledite korake:
1 . Podesite parametre onako kako želite.
2 . Pritisnite dugme Add u gornjem desnom uglu okvira za dijaiog. AutoCAD će
otvoriti ok\nr za dijalog User Defined Page Setups.
3. U polje New page setup name upišite ime za nov skup parametara (konfiguraciju)
strane koji želite da sačuvate.
Da biste učitali snimljenu konfiguraciju strane, u komandnu liniju upišite komandu
PSETUPIN. AutoCAD će otvoriti okvir za dijaJog Select File iz koga možete da odaberete
crtež sa određenom konfiguracijom strane. Pritisnite miša i otvorite listu Import user
defined page setup(s). Odaberite konfiguraciju strane koju želite da primenite na tekući
list za štampanje i pritisnite dugme OK.
Možete takođe da uvezete konfiguracije strane sačuvane u PCP ili PC2 datotekama
iz prethodnih verzija AutoCAD-a. PCP i PC2 datoteke sađrže skupove parametara za
štampanje slične konfiguracijama koje pravite u okviru za dijalog Page Setup. Pritisnite
naziv okruženja za štampanje koje želite da upotrebite i upišite pcinwizard. U prozoru
čarobnjaka Import PCP/PC2 Settings Wizard pronađite PCP ili PC2 datoteku i pritisnite
dugme Import. Pritisnite dugme Page Setup da biste rezultat pregledali ili izmenili u
okviru za dijalog Page Setup. (Ako tako uradite, posle toga pritisnite dugme OK da biste
se vratili u prozor čarobnjaka.) Pritisnite dugme Finish da bi Čarobnjak završio posao.
Priprem anje slojeva

Ako je potrebno, slobodno napravite slojeve. Ukoliko želite da unesete blok zaglavlja,
napravite za njega poseban sloj. Okviri sa prikazima crteža takode treba da su na
posebnom sloju, jer je uobičajeno da se taj sloj zamrzava kako se ne bi videle ivice.
Čak i onda kada želite da štampate okvire, korisno je da se njihova boja razlikuje od
boje modela, kako bi se jasno razgraničilo šta je šta na crtežu.
Poglavlje 17 ♦ Štampanje crteža na stampaču i ploteru 435
U no šen je bloka zaglavlja

Unesite blok zaglavlja. Možete da imate datoteku koja sadrži samo blok zaglavlja.
Možete da upotrebite blok ili spoljnu referencu. Blok zaglavlja se uobičajeno nalazi na
listu za štampanje jer definiše ivicu papira, a sam ne predstavlja realan objekat. Ova
svojstva ga čine pogodnim u okruženju za štampanje, jer se zaglavlje odnosi na papir,
a ne na model iz realnog sveta koji je na crtežu.
Plutajući okviri sa prikazim a crteža

lmajte na umu da u okruženju za štampanje model možete da posmatrate samo kroz
plutajuće okvire. AutoCAD standardno pravi jedan plutajući okvir. Plutajući okviri sa
prikazima crteža imaju sledeća svojstva koja treba razumeti da bi se uspe.šno organi-
zovao list u okruženju za štampanje:
♦ Za razliku od povezanih okvira sa prikazima, plutajući okviri su zapravo objekti
koje možete da uklanjate, premeštate i rastežete. Oni mogu, a i treba, da budu na
posebnim slojevima, tako da po želji možete da isključite vidljivost ivica okvira.
Oni ne moraju da zauzmu ceo ekran, njihovu veličinu i položaj definišete bez
ograničenja.
♦ U okruženju za štampanje končanice se pojavljuju u svim okvirima sa prikazima
crteža.
♦ U svakom pojedinačnom plutajućem okviru možete da podesite vidljivost ikonice
korisničkog koordinatnog sistema, što je novost koja se po prvi put pojavljuje u
AutoCAD-u 2000.
♦ Možete da napravite koliko god želite okvira sa prikazima, ali je bolje da list ne
bude pretrpan.
♦ Sve što crtate u okruženju za štampanje nema nikakvog uticaja na model - ono
postoji samo u okruženju za štampanje i nestaje kada se vratite u okruženje za
modelovanje.
♦ Kada napravite plutajuće okvire za prikaze, možete da predete u okruženje za
modelovanje i da radite na mođelu, iako ste još uvek u okruženju za štampanje.
Ovo ćete uglavnom koristiti da bjste podesili prikaz modela u okviru. U režimu za
modelovanje plutajući okviri fiče na povezane okvire - samo jedan od njih može
da bude u jednom trenutku aktivan.
Kada želite da napravite plutajuće okvire, pređite u okruženje za štampanje i iz
menija odaberite stavku View o Viewports. U podmeniju ćete imati na raspolaganju
više mogućnosti:
♦ Named Vievvports (imenovani okviri): ako ste snimili konfiguraciju okvira sa
prikazima, odaberite ovu opciju da biste olvorili okvir za dijalog Viewports. Na
kartici Named Viewports odaberite sa liste odredenu konfiguraciju i pritisnite
dugme OK.
Referenca U pog lavlju 8 d etaljn o je o b ja šn je n p o stu p ak sn im a n ja konfiguracija okvira za prikaze crteža.
♦ New Viewport« (novi okviri): izborom ove opcije otvarate okvir za dijalog View-
ports, prikazan na slici 17-10. Odaberite jednu od standardnih konfiguracija.
AutoCAD će je prikazati u polju Preview. Kada pronađete konfiguraciju koju
želite, pritisnite dugme OK da bi je AutoCAD učitao.
L/or'V>ewpoiU
NwvV5ewptFls | N*fTiwJViewpcrtEj
Cjjmsnt 5nws Ttnee Fiight
StendflKliievvports Previ#w
"Active Modet Configuiation1

Single
I wjo Veiticef
II Two Korizontal "C u iie n t’
ir.rtaagiBi
Three: Left
T hiee Above
T h ie e Below "C unerit"
Three Veitical
Three Honzonta!
Foui Equal
“Current’'
Vwwport Spaarfg Sttiup : Chan^svtew>o,

f000 ^ j2Đ •*} '5 j‘Curre-rstK 3
il
0K | Cancel M*ip
S lik a 17 -1 0 : U okviru za d ijalog V ie w p o rts pro n ađ ite je d n u od sta n d a rd n ih

konfiguracija plutaju ćih okvira za prikaze.
• 1 Viewport (1 okvir): AutoCAD će u komartdnoj liniji prikazati zahtev za unos

$pecify corner of viewport or [ON/OFF/Fit/Hideplot/Lock/Object/
Polygonal/Restore/2/3/4] <Fit>: (Zadajte ugao okvira ili odaberite opciju...).
Možete da izaberete dva dijagonalna ugla okvira iii da upotrebite podopciju Fit
da bi okvir ispunio ceo ekran.
• 2 Viewports (2 okvira): AutoCAD će napraviti dva plutajuća okvjra. Možete da
birate između horizontalne i vertikalne konfiguracije. Možete da odaberete i
podopciju Fit da biste ih uklopili u ekran ili da birate dve dijagonalne tačke
područja koje obuhvata oba okvira.
• 3 Viewports (3 okvira): AutoCAD će napraviti tri plutajuća okvira. Možete da
birate između više konfiguracija. Možete da odaberete i podopciju Fit da biste
ih uklopili u ekran ili da birate dve dijagonalne tačke područja koje obuhvata
sva tri okvira.
• 4 Viewports (4 okvira): AutoCAD će napraviti ćetiri plutajuća okvira. Možete
da odaberete i podopciju Fit da biste ih uklopili u ekran ili da birate dve dijago-
nalne tačke područja koje obuhvata sva četiri okvira.
Novo 4 Poligonafni plutajući okviri p red stavljaju novost koja se po prvi put po javlju je u A utoC A D -u
u 2000 2000 .
♦ Polygonal Viewport (Poligonalni okvir): opcija omogućuje da napravite okvir od

kombinacije pravolinijskih i lučnih segmenata, a AutoCAD postavlja zahteve za
unos slične onima koji se pojavijuju kada pravite poliliniju, Na zahtev za unos
Specify start point: (Zadajte početnu tačku), izaberite tačku. Na zahtev za
unosSpecify next point or [Arc/Cl ose/Length/Undo]: (Zadajte sledeću
tačku ili odaberite opciju...), nastavite da birate tačke ili pritisnitc desni taster
miša i odaberite jednu od opcija. Ako odaberete opciju Arc, pojaviće se
podopcije koje odgovaraju crtanju luka kod polilinije. Pritisnite taster Enter da
biste opcijom Close dovršili okvir za prikaz crteža.
♦ Object (Objekat): odaberite postojeći objekat, na primer, elipsu. AutoCAD će je
pretvoriti u okvir za prikaz crteža.
Pošto ste napravili okvire, sada u okruženju za štampanje svoj crtež vidite u njima.
Okviri se nalaze na tekućem sloju.
Privrem eno vraćan je u okru žen je za m odelovanje iz okruženja za štam panje

Sledeći korak je da u svakom okviru podesite prikaz crteža. Da biste to učinili, potrebno
je da se iz okruženja za štampanje privremeno prebacite u okruženje za modelovanje
i da aktivirate odgovarajući okvir. Ovo možete da uradite na dva načina:
♦ Pritisnite na statusnoj liniji dugme PAPER (i natpis na njemu će se pretvoriti u
MODEL). Zatim pritisnite okvir sa prikazom koji želite da aktivirate.
♦ Pritisnite dvaput unutar okvira koji želite da aktivirate.
Sada možete da pristupite svojim modelima. Rad sa plutajućim okvirima u okru-
ženju za modelovanje potpuno liči na rad sa povezanim okvirima. Kada neki plutajući
okvir želite da aktivirate, samo ga pritisnite mišem. Njegova ivica će postati istaknuta.
Na CD-u Potprogram Cm m p re m e šta ili kopira o b jekte iz o k ru že n ja za m o d e lo v a n je u o kru že n je za
šta m p a n je i obratno. Potražite ga u d irekto riju m u \Softw are\Chap 17\Cm m .
Razm era prikaza u okviru

Verovatno ćete želeti da tačno podesite uvećanje prikaza crteža u svakom od okvira.
Za ovo imate dve mogućnosti:
♦ Iz okruženja za modelovanje, sa potpalete Zoom standardne palete alatki,
odaberite stavku Zoom Scale. Treba da upišete vrednost razmere uz opciju xp
komande ZOOM. Ako imate arhitektonski crtež u razmeri 1:48, upišite l/48xp J.
Svaki okvir sa prikazom crteža može imati drugačiju razmeru. AutoCAD če odgo-
varajuće uvećati model u aktivnom okviru.
♦ Ako ste još u okruženju za štampanje, sa standardne palete alatki odaberite
dugme Properties. Odaberite okvir sa prikazom pritiskajući njegovu ivicu. U pro-
zoru Properties proverite da li se odabrani okvir sa prikazom nalazi na padajućoj
listi objekata pri vrhu prozora. Pritisnite listu Standard scale i sa nje odaberite
jednu od standardnih razmera.
Ako se nalazite u okruženju za modelovanje, a okvjr sa prikazom je aktivan, dok
uvećavate ili smanjujete prikaz, vi, u stvari, menjate njegovu razmeru. Zbog toga, kada
podesite razmeru, možete da je blokirate kako biste ovakve probleme izbegli. Kada
želite da blokirate okvir sa prikazom (dok ste u okruženju za štampanje, a ne u okru-
ženju za modelovanje), pritisnite dugme Properties na paleti svojstava objekta (Object
Properties). U prozoru Properties odaberite opciju Display locked, a zatim sa padajuće
liste odaberite vrednost Yes. Posle toga, kada prikaz uvećavate ili smanjujete, to će uti-
cati samo na objekte u okruženju za štampanje.
D efin isan je prikaza crteža u okviru

Pošto ste podesili razmeru za svaki okvir sa prikazom, treba da se vratite i da crtež
pomerate sve dok u okviru ne ugledate deo koji želite. Ukoliko ne uspete da to uradite
sasvim tačno, nemojte brinuti - imate mogućnost da promenite i veličinu samog okvira.
Komandom MVSETUP možete da poravnate prikaze u plutajuđim okvirima. Da biste
pomeranjem poravnali crteže u okvirima, uradite sledece:
1. Upišite mvsetup J.
2 . Pritisnite desni taster miša i iz priručnog menija odaberite opciju Align.
3. Pritisnite desni taster miša i odaberite poravnanje: horizontalno (horizontal),
vertikalno (vertical) ili pod uglom (angied).
4. Na zahtev za unos Speci fy basepoi nt: (Zadajte referentnu taČku za poravna-
vanje), izaberite tačku prema kojoj želite da izvršite poravnavanje u okviru u
kome želite da prikaz ostane kakav je i bio. (Ako je potrebno, najpre pritisnite taj
okvir da biste ga aktivirali.)
5. Na zahtev za unos Speci fy point io viewport to be panred : (Zadajte tačku u
okviru koji če biti poravnat), odaberite bilo koju tačku u okviru u kome žeiite da
se prikaz crteža poravna kako biste ga naznačili, a zatim u njemu izaberite tačku
koju želite da poravnate sa ranije izabranom referentnom tačkom.
6 . Pritisnite desni taster miša i iz priručnog menija odaberite horizontalno, verti-
kalno ili poravnanje pod uglom. Za horizontalno i vertikalno poravnavanje treba
da izaberete tačku poravnavanja. Za poravnavanje pod uglom, treba da izaberete
razdaljinu i ugao u odnosu na referentnu tačku.
AutoCAD če poravnati prikaze crteža u okvirima.
Komandom MVSETUP prikaze crteža možete i da rotirate. Odaberite opciju Align,
a zatim opciju Rotate view. Izaberite centar rotacije, a zatim zadajte ugao rotacije.
Po dešavanje veličin e, poiožaja i prikazivanja okvira

Vratite se u okruženje za štampanje pritiskom na dugme MODEL na statusnoj liniji.
Modelima više nećete moći da pristupite, ali ćete moći da premeštate i da menjate
veličinu okvira za prikazivanje. To možete da radite i pomocu čvorova, odnosno
pomoču komandi STRETCH i MOVE.
K o m a n d a V P C LIP o m o g u ću je da red e fin iše te g ranicu p o sto je će g okvira sa prikazom . N jom e
Novo
o 2000 m o že te da izb rišete g ran icu o p se č e n o g okvira i da okvir p ro m e n ite u pravo ug ao ni ili da
napravite p o lig o n aln u g ran icu baš kao što biste pravili po lig o n aln i okvir za p rikazivan je crteža.
Da biste redefinisali granicu okvira sa prikazom, najpre se morate naći u okruženju

za štampanje. U komandnu liniju upišite vpclip. Iz okruženja za štampanje odaberite
granicu okvira. Na zahtev za unos Sel ect clipping object or [Polygonal /De 1ete]
<Polygonal >: (Odaberite objekat za opsecanje ili opciju...), mozete da odaberete neki
objekat kao novu granicu ili da pritisnete taster Enter da biste dobili iste zahteve za
unos kao pri pravljenju poligonalnog okvira za prikaz. Pritisnite desni taster miša i iz
priručnog menija odaberite opciju Delete da biste obrisali granicu opsečenog okvira
(napravljenog pomoću objekta za opsecanje ili pomoću opcije Polygonal).
Okvire sa prikazima možete da uključite, odnosno isključite. Kada je okvir sa prika-
zom isključen, u ajemu se ne prikazuje model. Okvire treba da isključite onda kada se
regeneracija crteža uspori zbog velikog broja okvira ili složenosti crteža. Da biste isklju-
čili okvir, najpre ga odaberite (u okruženju za štampanje), a zatim pritisnite dugme Pro-
perties na paleti svojstava objekta (Object Properties). U prozoru Properties odaberite
opciju On, a zatim sa padajuće liste odaberite stavku No.
P o d ešavanje vidljivosti slojeva unutar okvira za prikaz

Ako želite, u plutajućim okvirima možete pojedinačno da podesite vidljivost slojeva. Na
primer, možda na crtežu imate tekst ili kote koji se, silom prilika, pojavljuju u svim okvi-
rima, za šta nema stvarne potrebe. Ili možda ne želite da se u nekom od okvira pojavi
šrafura. Morate se nalaziti u okruženju za modelovanje. Da biste sloj u okviru zamrzli,
najpre pritisnite okvir da biste ga aktivirali. Na paleti sa svojstvima objekta (Object Pro-
perties) pritisnite padajuću listu Layer. U prozoru Layer Properties Manager pronađite
sloj koji želite da zamrznete u aktivnom okviru sa prikazom i pritisnite ikonicu u koloni
Acti ve VP Freeze. Pritisnite dugme OK. Taj sloj će nestati iz aktivnog okvira sa
prikazom.
Slojeve možete da zamrzavate/odmrzavate i u novim okvirima- tj. okvirima koje još
niste napravili. Pritisnite dugme Layers na paleti svojstava objekta (Object Properties)
da biste otvorili prozor Layer Properties Manager. U koloni New VP Freeze pritisnite
ikonicu određenog sloja, a zatim pritisnite dugme OK da biste zatvorili okvir za dijalog.
Ne zabo ravite da slo jevi im aju i novo sta n je (m og u s e / n e m ogu se štam p ati). Prem a to m e,
o d re đ e n im slo je vim a m o že te da p ro m e n ite stan je tako da se n e šta m p a ju sa o statkom crteža.
V iše o b a v e šte n ja o to m e naći će te u poglavlju 11.
AutoCAD 2000 nudi poboljšanu podršku za podešavanje rada plotera (engl. screen-
koja se odnosi na uštedu mastila pri štampanju određenog objekta. O ovoj
ing),
mogućnosti biće reči u nastavku poglavlja, u odeljku o stilovima štampanja.
P o d ešavanje vidljivosti skrivenih linija unutar okvira za prikaz

Ako imate 3D crtež i pri štampanju želite da sakrijete zaklonjene linije objekata u okviru
sa prikazom (slično upotrebi komande HIDE u okruženju za modelovanje), odaberite
odgovarajući okvir dok ste u okruženju za štampanje. Zatim pritisnite dugme Proper-
ties. U prozoru Properties izaberite opciju Hide plot, a sa padajuće liste odaberite vred-
nost Yes. Ovim postupkom sakrićete linije u jednom okviru, ali ne u ostalima.
D o davanje teksta listu u okruženju za štam panje

Tekst koji se direktno ođnosi na model po pravilu se upisuje u okruženju za modelovanje
- kote, pokazivači i slično. Međutim, tekst koji se odnosi na ceo crtež, kao što je blok zag-
lavlja, može da se unese, a najčešće se to i čini, u okruženju za štampanje. Pređite u sloj
sa tekstom i na uobičajen način upotrebite komandu TEXT ili komandu MTEXT.
Kote
Kotiranje se obično izvodi u okruženju za modelovanje, ali ga možete obaviti i u okru-
ženju za štampanje. To pruža više prednosti:
♦ Ne morate da razmišljate o veličini kota. Kada ih štampate iz okruženja za Štam-
panje, razmera je uvek 1 : 1 .
♦ Kote možete da postavite izvan ivice plutajućeg okvira, što će im možda obezbe-
diti bolje uklapanje.
♦ Lako možete da kotirate samo jedan prikaz crteža. Kada kotiranje vršite u okru-
ženju za modelovanje, kote će se videti u svim prikazima, osim ako u nekom od
okvira ne zamrznete odgovarajući sloj.
S druge strane, kote u okruženju za štampanje nisu asocijativne. Uz to, moraćete da
promenite razmeru (Linear Scale) da bi odgovarala razmeri okvira sa prikazom - inače
će brojevi kota na štampanom crtežu biti pogrešni zbog faktora uvećanja!
440 Oeo li ♦ Crtanje u dve dimenzije
Kada želite da objekte kotirate u okruženju za štampanje, uradite sledeće:

1 . Otvorite prozor Dimension Style Manager. Odaberite stil za kotiranje i pritisnite
dugme Modify. Na kartici Fit odaberite opciju Scale dimensions to layout (paper
space).
2 . Pritisnite jezičak kartice Primary Units. U odeljku Measurement Scale postavite
parametar Scale Factor na recipročnu vređnost razmere okvira za prikaz. Na pri-
mer, ako je u okviru za prikaz razmera 1/4XP, postavite parametar Linear Scale
na vrednost 4. Potvrdite opciju Apply to layout dimensions only. Pritisnite
dugme 0K.
3. Posle ovoga, u odabranom okviru sa prikazom crteža modi dete da kotirate
objekte.
Ako nameravate da crtež štampate u različitim razmerama, ne zaboravite da pri
definisanju stila kotiranja potvrdite opciju Scale dimensions to layout (paper space)
na kartici Fit prozora Dimension Style Manager. Ovime dete omoguciti AutoCAD-u da
automatski prilagodi veličinu kota (strelica, teksta itd.) razmeri svakog plutajudeg
okvira sa prikazom. Na štampanom crtežu svaka kota de biti iste veličine.
Sn im an je šab lo n a lista za štam p an je

Pošto obavite sve poslove u vezi sa organizovanjem lista za štampanje crteža, takav list
možete da snimite kao šablon i da ga kasnije koristite za druge crteže. Evo kako se to
radi:
1. Upišite u komandnu liniju layout J.
2 . Na zahtevza unos pritisnite desni taster miša i odaberite opciju Save as.
3. Na zahtev za unos Enter layout to save to template <Layout2> : (Unesite list
za snimanje u obliku šablona...), pritisnite taster Enter da biste snimili tekuće
okruženje za štampanje, čije se ime pojavljuje unutar zagrada ili upišite ime
nekog drugog okruženja sa pripremaljnim listom.
4. AutoCAD de otvoriti okvir za dijalog Create Dravving File u kome de biti aktivan
direktorijum Template. U polju za izbor vrste datoteke aktivna je datoteka
šablona - Dravving Template File (*.dwt). Upišite ime šablona crteža i pritisnite
dugme Save.
Kada poželite da iskoristite ovaj šablon, u btlo kom crtežu pritisnite jezičak lista Lay-
out desnim tasterom miša i iz priručnog menija odaberite opciju From template, kao
što je objašnjeno ranije u ovom poglavlju.
U narednoj vežbi cete organizovati crtež koji ste koristili u prethodnoj vežbi, u
okruženju za štampanje.
NaCD ^. C rtež a b l7-a .d w g ko \\ se koristi u n a re d n o j vežbi o rg an izo van ja crteža u o kru žen ju za štam -
O pan je, n alazi se na ko m p ak t disku A utoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: organizovanje crteža u okru žen ju za štam p an je

1. Otvorite crtež a b l7-a .d w g sa kompakt diska.
2 . Snimite crtež u svoj direktorijum A u to C A D B ibiija pod imenom a b l 7-2.dwg.
3. Pritisnite jezičak lista Layoutl. Otvoriče se okvir za dijalog Page Setup. (Ukoliko
se to ne dogodi, pritisnite list na ekranu desnim tasterom miša i odaberite stavku
Page Setup.)
Poglavije 17 ♦ Štampanje crteža na štampaču i ploteru 441
4. Na kartici Layout Settings za veličinu papira odaberite format Letter (8.5 x 11in.).
(To ce omogučiti da crtež odštampate na štampaču, ukoliko nemate ploter.)
Pritisnite dugme OK.
5. Ugledaćete jedan plutajući okvir sa crtežom u njemu. Pritisnite njegovu ivicu i sa
palete alatki za menjanje objekata (Modify) odaberite alatku za brisanje (Erase)
jer želite da napravite sopstvene okvire sa prikazima.
6 . Pritisnite strelicu padajuće liste sa slojevima (Layer). Za tekući sloj odaberite
sloj Titleblk.
7. Iz menija odaberite komandu Insert o Block da biste otvorili okvir za dijalog
Insert. Pritisnite dugme Browse. Na kompakt disku pronadite i izaberite crtež
aba-blk.dw g , a zatim pritisnite dugme Open. U odeljku Insertion Point okvira za
dijalog uklonite potvrdu opcije Specify On-Screen. Pritisnite dugme OK. AutoCAD
će umetnuti blok zaglavlja (slika 17-11).
8 . Pritisnite padajuću listu sa slojevima (Layer). Kao tekući sloj odaberite sloj np.
9. Iz menija odaberite stavku View Viewports O 1 Viewport. Na zahtev za unos
Specify corner of viewport or [ON/OFF/Fit/Hideplot/Lock/Object/Polygo-
na"1/Restore/2/3/4] <Fi t> : (Zadajte ugao okvira za prikaz ili odaberite
opciju...), izaberite tačku ® prema slici 17-11. Na zahtev za unos Spec ify oppo-
si te corner: (Zadajte suprotni ugao), izaberite tacku ®.
10. Pritisnite desni taster miša, a zatim iz priručnog menija odaberite stavku Repeat
1 Viewport. Na zahtev za unos odaberite tačku © prema slici 17-11. Na sledeći
zahtev za unos odaberite tačku © prema slici 17-11. Opet ponovite komandu i
kao odgovor na zahteve za unos odaberite tačke © i © prema slici 17-11. Sada
ćete crtež moći da vidite u tri okvira.
11. Sa palete svojstava objekta (Object Properties) odaberite alatku Properties.

Odaberite gornji levi okvir za prikaz. Iz prozora Properties odaberite opciju Cus-
tom scale. Upišite .4 J. Uradite isto za gornji desni okvir. Razmera okvira će se
promeniti.
1 2 . Odaberite donji okvir za prikaz. Iz prozora Properties odaberite opciju Standard
Scale. Odaberite razmeru 2:1.
13. Pritisnite dvaput sve okvire redom da biste se u svakom prebacili u okruženje za
modelovanje i pomerajte crtež sve dok ne postignete prikaz kao na slici 17-12. Ne
morate da postignete potpunu podudarnost. Ako mislite da velićinu okvira za pri-
kaze treba da doterate, uradite to sada.
14. Pritisnite dugme MODEL na statusnoj liniji da biste se vratili u okruženje za štam-
panje. Pritisnite strelicu padajuće liste za upravljanje slojevima (Layer Control).
Za tekući sloj odaberite sloj Text. Ponovo pritisnite istu padajuću listu. Pritisnite
ikonicu u drugoj koloni (Freeze or Thavv in ALL viewports) onog reda koji se
odnosi na sloj np. Pritisnite vrh ovog okvira da biste ga zatvorili.
15. Iz menija odaberite stavku Draw O Text O Single Line Text. Unesite tekst u blok
zaglavlja, koristeći standardnu visinu slova (slika 17-12).
S lik a 17-12: D o vršen list sa d a je sp re m a n za šta m p a n je .
. .,-■ *** 16. Snimite crtez.

M ap o m e n a S iste m sk a p ro m en ljiva PTLTSC A LE upravlja ra zm e ro m isp rekid an ih linija u okvirim a sa prika-
zim a crteža o k ru ie n ja za šta m p a n je . N jen a vre d n o st je sta n d a rd n o 1 tako da razm era
o kru že n ja za šta m p a n je upravlja ra zm e ro m svih vrsta isp rek id a n ih linija. To o m o g u ću je da u
okvirim a sa p rikazim a crteŽa u različitim ra zm e ra m a im ate id e n tičn e isp rek id an e linije. Kada
siste m sk o j p ro m en ljivo j PTLTSCA LE d o d e lite v re d n o st 0, ra zm e re isp rek id an ih linija će se zas-
nivati na je d in ic a m a crteža u k o m e su objekti n apravljen i (i u o kru že n ju za m o d e lo v a n je , i u
o k ru žen ju za šta m p a n je ). U v e ćan je isp rek id a n ih linija će i d a lje biti pod u ticajem faktora
Poglavtje 17 ♦ Štampanje crteža na štampaču i ploteru 443
LTSCALE. Bez obzira da li ćete p ro m en iti v re d n o st p ro m e n ljiv e PTLTSCA LE ili u v e ća n je u okviru

uz P S LT SC A LE = 1 , u oba slu ča ja treba d a re g e n erišete crtež d a biste ažurirali prikaz u svakom
okviru za prikaz crteža.
Rad sa stilo vim a štam p an ja

Stil štampanja je svojstvo objekta, kao i boja, vrsta linija. debljina linija ili sloj. Kao što
boju možete da dodelite objektu ili sloju, tako isto možete da im dođelite i sti) štam-
panja. Pošto stil štampanja odreduje način na koji će objekat biti odštampan na ploteru,
on po prirodi stvari ima prvenstvo nad prvobitnim svojstvima objekta. Stil štampanja je,
medutim, složenije svojstvo od boje ili vrste linija, jer sadrži niz svojstava, na primer ona
koja se odnose na boju, vrstu, debljinu i stil linija. Korišđenje stilova štampanja nipošto
nije obavezno. Kada ih nema, objekti se štampaju shodno sopstvenim svojstvima.
Novo Stilovi šta m p a n ja su n o v ko n cep t koji se po prvi put p o javlju je u A u to C A D -u 2 0 0 0 . Stilovi
u2<W0 Štam p a n ja o m o g u ć u ju da slo je v im a , o b jek tim a, listovim a za šta m p a n je ili okvirim a za prikaze
crteža, u cilju m a k s im a ln e fleksib iln osti, d o d e lite p a ra m etre koji se o d n o se na štam p an je.
P o m o ću stilova Štam p a n ja isti crtež ili list m o že te da o d šta m p a te na više različitih n ačin a.
Stilovi šta m p a n ja im aju i fu n kciju da bolje isko riste n ovije m o g u ćn o sti šta m p a ča ili plotera,
kao što su u šte d a to n era (eng l. screening) pri Štam p an ju i korekcija b o je (engl. dithering).
Stilovi štampanja se Čuvaju u tabelama sa stilovima štampanja - datotekama koje
možete sami da napravite i menjate. Korišćenje stilova štampanja podrazumeva
sledeće:
1 . Pravljenje tabele sa stilom Štampanja.
2 . Pridruživanje tabele sa stilom Štampanja okruženju za štarnpanje iii okviru sa
prikazom crteža.
3. Podešavanje svojstva stila štampanja za pojedine slojeve ili objekte.
4. Štampanje.
Vrste stilova štampanja

Postoje dve vrste stilova Štampanja: stilovi koji zavise orl boje objekta i imenovani
stilovi. Pre nego što počnete da primenjujete stilove, treba da se opredelite za jednu od
dve vrste.
♦ Color-dependent plot styles (stilovi koji zavise od boje objekta). To su podra-
zumevani stilovi; čuvaju se u tabelama za stilove koji zavise od boje objekta, u
datotekama čija se imena završavaju nastavkom ctb. Kao i u prethodnim verzi-
jama AutoCAD-a, objektu dodeljujete svojstva za štampanje na osnovu njegove
boje. Nedostatak ovih stilova je u tome što dva objekta iste boje moraju imat: isti
stil štampanja.
♦ Named plot styles (imenovani stilovi štampanja). Oni se čuvaju u tabelama sa
imenovanim stilovima štampanja, u datotekama čija se imena završavaju nastav-
kom ,slb. Imenovani stilovi štampanja omogućuji) da oljjektu dodelite bilo koja
svojstva za štampanje, bez obzira na njegovu boju. Zbog toga dva objekta iste
boje mogu da budu odštampana različito.
Pošto odlučite koju ćete vrstu stilova štampanja da koristite, to treba i da potvrdite
odgovarajućim podešavanjem parametara programa. Iz menija odaberite stavku Tools
•~b Options, j u okviru za dijalog Options pritisnite jezičak kartice Plotting (slika 17-13).
U odeljku Default plot style behavior for new drawings odaberite opciju Use color
dependent plot styles ili opciju Use named plot styles.
[^□pllDHC EJdi
CrjfrfT* p*tiik Eks* [^3 LumJUt iv g 1
plrt la rtfui ; C'bibuJ p f ,*tvb behavot fcv raj«

tl>f anJHsil oufflti ^ Ifo* Cotot-
J^H P Dm JObI 6£0Cm Pnnisi
C UiH latf pJo» ;ottris)i

jNone
tujđ'A |
■■ -
(Normd 3
chirînt} j jtorijbtoi 1
G £«cc Ihe pêt ,'se i ponžit« | |ByLayer ------------------- 3 j
C Ut. f*K dsvKa papei j
\ T«blM |
i > ■. .
; |Atoayi darl (*nd bg arors]
J U * P * P ietup to oHanse the plai »vb 'obk
. j nihecufrent dMmris
QL£pW(nx!ttf i : i
11ext (e g tejrt đocumefV]
r '
i EJ P 0LE .appicd** pMtrkg OtS
C>k | C*Kei | j iM ' | j
S lik a 17-13: Na kartici Plotting okvira za d ijalog O p tio n s birate stil

šta m p a n ja za nove crteže.
U istom odeljku možete da odaberete podrazumevani stil štampanja za nulti sloj

(Default plot style for layer 0), odnosno za objekte (Default plot style for objects). Stan-
dardno su ponuđeni stilovi Normal, odnosno ByLayer. Podrazumevani stil štampanja
za objekte je tekući stil štampanja za nove objekte, slično koncepciji tekuće boje, vrste
linija, debljine linija ili tekučeg sloja za nove objekte. Kada stil odaberete, pritisnite
dugme OK.
Zapamtite da promena vrste stila štampanja ne utiče na tekući crtež. Da biste kori-
stili nove parametre štampanja, morate da otvorite nov crtež ili crtež urađen u nekoj od
prethodnih verzija AutoCAD-a koji nije bio snimljen u formatu AutoCAD-a 2000.
Ako ste od lu čili da koristite stilove šta m p a n ja koji za vise od b o je objekta za p o sto je će crteže
Upožorenje iz ranijih verzija A u to C A D -a , a im e n o v a n e stilove plotera za n ove crteže (k o je n a m e ra v a te da
radite u A u to C A D -u 2 0 0 0 ), o n d a treba da izbeg avate o tvaranje p o m e n u tih po sto jećih crteža
do k su na sn a zi p aram etri im e n o v a n ih stilova šta m p a n ja . U takvim slu ča je v im a bilo bi uputno
da o d a b e re te stilove šta m p a n ja koji zavise od boje objekta, da n apravite skript za otvaranje
svih p o m e n u tih p o sto je ćih crteža i njiho vo sn im a n je u fo rm atu A u to C A D -a 2 0 0 0 , a zatim da
o d a b e re te im e n o v a n e stilove šta m p a n ja . Pravljen je skriptova o p isu je m u poglavlju 30.
Pravljenje tabele sa stilovima štampanja

Svaka tabela sa stilovima štampanja sadrži i standardni stil Normal. Standardno je
podešeno i da stil štampanja svakog sloja bude Normal. Slika 17-14 prikazuje stil Nor-
mal u tabeli sa stilovima štampanja, uporedo sa dva druga stila. Poljima za potvrdu
stila Normal ne možete menjati status.
U tabeli sa stilovima štampanja stilovi su prikazani jedan do drugog. Svaki stil sadrži
vrednosti različitih parametara upotrebljenih za njegovo definisanje.
Tabele sa stilovima štampanja čuvaju se u direktorijumu Acad200 0 \Plot styles.
Za pravljenje tabela sa stilovima štampanja možete da iskoristite i podatke iz konfi-
guracionih datoteka (PCP i PC2), kao i konfiguracionih datoteka iz verzije 14 AutoCAD-a
(a cad r!4.c fg). Možete da pravite i potpuno nove tabele sa stilovima štampanja.
ITTi Ptol Stjile Tdble Editoi - BLACK STB

S lik a 1 7 -1 4 : Stil
u m šta m p a n ja N orm al je
Geiieiel T Vies*; j FrumV»u j p o d razu m ev an i stil za
slo jeve.
Nam e H u tm a ) D ra ft B l» c k
O e s c rip to n P lots e v e ry th in g w ith Plets « '/e ry th in g in

0 linevvidth black
C p (w U se Ljtiiec.l col-71 U se o bje c t co lo r | B lsck
1? P 17
C o n v e it to g ra y a c a le r r r
U : e a s s lg n m t p e n J AfJtoiruatn: A utom atic A u to m a tic
V rrtu a l p e n t A 'jio m a t": A utom stic. A utom atic
100 100 100
U t e T vp e LU < c jtiftd A 1 ! U se o bje c t linetvpe U se c b je d line type
A d s p tlv e ajJîstm ent p F (v
L n e V V e tg llt o n v rt e- ----------- 0 .0 0 mm U se o h je d hnevveight
U rte B n u a v le U*** :7 U se c b je d encf s ty le U se o b je d e n d style
U rte Jo iri a v le 1l.i.i- L.ijf'.-.— Ji'.ir, U se o b ie d jo in s tv le U se o b je d p in sty1e
F t S t v le U t t n b ie c l li:l s fv1e U s e o b je d till s ty le U se o b je d fill style
m
A d d Styta j EBSIf! J a v ftA s
.M e
Save%Cte« Gdocel Helc
Pravljenje tabele sa im enovanim stilovim a štam panja

Za pravljenje tabele sa imenovanim stilovima štampanja koristićete čarobnjaka Add
Plot Style Table. Do njega možete da dođete na dva načina:
♦ Iz menija odaberite stavku File o Plot Style Manager da biste otvorili direktorijum
A C A D 2 0 0 0 \P lo t Styles. Zatim pritisnite dvaput ikonicu Čarobnjaka Add Plot Style
Table. U ovom direktorijumu su i tabele sa postojećim stilovima štampanja koje
možete da menjate.
♦ Iz menija odaberite stavku Tools O Wizards O Add Plot Sty)e Table.
Pošto sprovedete jedan od dva opisana postupka, čarobnjak će najpre istaći okvir
sa uputstvima za rad sa tabelama stilova štampanja. Uradite sledeće:
1 . Pritisnite dugme Next.
2 . U prozoru Begin, priksizanom na slici 17-15, naznačite kako želite da započnete
svoju novu tabelu sa stilovima štampanja. Možete da pravite potpuno novu
tabelu (Start from scratch) ili da upotrebite neku postojeću (Use an existing plot
style table). Odaberite opciju Use My R14 Plotter Configuration (CFG) da biste
iskoristili parametre pera iz datoteke acadr]4.cfg. Ako imate konfiguracione
datoteke PCP (iz verzija 12/13 AutoCAD-a) ili PC2 (iz verzije 14), možete ih isko-
ristiti da vrednosti parametara iz njih uvezete u tabelu stilova plotera (opcija Use
a PCP or PC2 file). Zatim pritisnite dugme Next.
3. Ako ste odlučili da za osnovu nove tabele sa stilovima štampanja upotrebite posto-
jeću datoteku, odaberite je u sledećem prozoru. Ako ste se opredelili za CFG dato-
teku, onda naznačite i ploter, jer CFG datoteka može da sadrži podatke za više
vrsta štampanja. Pritisnite dugme Next.
446 Deo II ♦ Crtanje u dve dimenztje
[3
!) * £*9*1 fT 'Slat
Talrfe Type Cteate a n*w0lo> style table from scratch
n
Fife name Ui t ari ptitiirtg tfct styte tabta
Cieale a new p!o> s’yle tabte based on an eri trng plot ?tyte
Fšra-.ri
table.
C Uve My R14 Ptolter Cortft^jralion [CFGJ

Impcut »he pen table piopeitj*; tiom a RI i CF& U»-
F* U#e a£CP « PC2 tfe

Import the pen tabte propmtnet Irom an esctjng PCP or PC2
hte.
čack | MgKt > j Cancel j
S lik a 17-15: U prozoru B egin čaro b n jaka A dd Plot Style Table n a zn a čite kako
treba da z a p o č n e te novu tab elu sa stilovim a Štam pan ja.
4. U prozoru File Narae upišite ime datoteke za tabelu sa stilovima štampanja.

Pritisnite dugrne Next.
5. Prozor Finish ima samo jednu opciju - Use this plot stvle table for new and pre-
-AutoCAD 2000 drawings (ovu tabelu sa stilovima štampanja primeni na sve nove
crteže AutoCAD-a 2000 i crteže iz ranijih verzija). Potvrdite ovu opciju ako želite
da svi novi crteži standardno imaju ove stilove za štampanje. Pomenute stilove
ne morate obavezno da koristite, ali đe oni biti tu kada vam zatrebaju. Naravno,
ako ne želite da svi novi crteži slandardno budu štampani pomenutim stilovima,
uklonite potvrdu ove opcije, U ovom prozoru je i dugme Plot Style Table Editor.
Kada ga pritisnete, otvoriće se editor u kome odmah možete da dodajete stilove.
Stilove štampanja, međutim, možete da menjate kad god poželite, o čemu će
odmah biti reči. Pritisnite dugme Finish.
Uredivanje tabele sa stilovim a štam panja

Kada napravite tabelu sa stilovima štampanja, možete je menjati dodajući u nju stilove,
menjajući im imena, brišući ih i, naravno, unoseći željene vrednosti parametara za
pojedine stilove. Editor tabele stilova štampanja (Plot Style Table Editor) možete da
otvorite na više načina:
♦ Kao što sam maločas objasnila, u završnom prozoru (Finish) čarobnjaka Add Plot
Styie Table možete da pritisnete dugme Plot Style Table Editor.
♦ tz menija odaberite stavku File o Plot Style Manager i dvaput pritisnite bilo koju
postojeću CTB ili STB datoteku.
♦ Na kartici Plot Device okvira za dijalog Page Setup (o kome sam govorila ranije u
ovom poglavlju) ili okvira za dijalog Plot (o kome će biti reči kasnije u ovom
poglavlju), sa odgovarajuće padajuće Uste odaberite tabelu sa stilovima štam-
panja koju želite da uredite i pritisnite dugme Edit.
Pravljenie tabele za stilove štampanja koji zavise

od boje objekta
U p reth o d n im u e n ija m a A u to C A D -a , šta m p a n je je bilo čvrsto p o v e z a n o sa b o jo m o b jekta. Na
prim er, kod plotera sa p e rim a o bjektu ste d o d eljivali pera p rem a boji objekta. Ako želite i d a lje da
se pri p o d e ša v a n ju p a ram eta ra v e z u je te za boju o bjekta, o n d a treba da napravite tab elu sa stilo-
v im a šta m p a n ja koji za vise od b o je o b jek ta. Nju pravite istim p o stu p ko m kao i ta b elu im e n o v a n ih
stilova šta m p a n ja . M e đ u tim , u p o ie tn o m pro zo ru ča ro b n ja k a (B eg in ) n e ć e te m oći da o d a b e re te
o p ciju U se an existing plot style tab le. U p rozoru P ick Plot Style T able o d a b e rite C o lo r-d e p e n d e n t
pio t style tab le, a zatim p ritisnite d u g m e N e x t Preostati d e o po stup ka je isti. A u to C A D ć e napraviti
C T B d ato tek u sa 2 5 5 stitova - po je d a n za sv ak u A u to C A D -o v u b o ju . O ve stilove n e m o že te doda-
vati i brisati iii im m e n ja ti im e , a li m o ž e te d a m e n ja te njiho va svojstva. Na prim er, m o ž e te d a pode-
site da s e o bjekti b o je 1 šta m p a ju b e z zad a te đ ebtjin e tinija ili b e z za d a te vrste linija. S a m o vodite
raču n a d a s e crteži sa stilo v im a šta m p a n ja koji za vise od b o je sp o rije reg en erišu .
U o vo m pogtavlju govorim u g lavn o m o im e n o v a n im stilo vim a šta m p a n ja , je r o n i pred stavljaju
no vo st. Stilovi š ta m p a n ja koji za v ise o d b o je o b jekata prave se n a sliča n način.
♦ U okviru za dijalog Select Plot Style (kome pristupate iz prozora Layer Properties
Manager kada pritisnete kolonu Plot Style) pritisnite dugme Editor.
♦ Iz menija odaberite stavku Tools Options, a zatim pritisnite jezičak kartice Plot-
ting. Pritisnite dugme Add or Edit Plot Sty)e Tables.
Kartica Table View okvira Plot Sty)e Table Editor prikazana je na slici 17-14. Kartica
Form View istog okvira prikazana je na slici 17-16. Stilove možete da uređujete na bilo
kojoj od ove dve kartice. Kartica Form View omoguđuje uređivanje jednog stila u jed-
nom trenutku i obezbeđuje bolji pregled nekih opcija. Kartica Table View omogucuje da
stil koji uređujete tokom rada poredite sa postojedim stilovima. Kada Želite da u tabelu
dodate stil, pritisnite dugme Add Sty)e. AutoCAD ce napraviti nov stil i dati mu ime
Style 1 (ili Style n, gde n predstavlja prvi sledeći neiskorišceni redni broj novog stila).
Pre nego što nastavite, trebalo bi stilu da date opisno ime.
Ne m o ž e te da p ro m e n ite im e stila šta m p a n ja koji je tre n u tn o d o d e lje n objektu ili sloju. Zato
je b o lje da m u o d g o va ra ju će im e date čim ga n apravite. Ne m o ie t e da m e n ja te im e n a stilova
šta m p a n ja u tabeli stilova koji zavise od boje o bjekta.
Za svaki stil štampanja predviđeno je i polje za opis koje možete da iskoristite i

detaljnije u njemu zabeležite sve što je za dati stil karakteristično. Na primer, stil
možete da opišete sledečim rečima: „crna boja; bez linija različite debljine*'.
Zatim krenite od jednog svojstva do drugog i unosite izmene. Kada ste na kartici
Table View, da bi se pojavila padajuća lista, morate da pritisnete svojstvo u koloni Plot
styles. Na raspolaganju su vam sledeđa svojstva:
♦ Color (boja): možete da zadate boju različitu od standardne, tj. boje Object Color:
na primer, možete da napravite stil koji de sve štampati crno ili crveno.
♦ Screening (ušteda tonera): određuje količinu tonera za datu boju. Moguče vred-
nosti ovog svojstva kređu se od 0 (bez mastila, tj. belo) do 100 (pun intenzitet
boje). Neki ploteri - na primer, ploteri s perima - ne podržavaju ovu opciju.
Možete da upotrebite 50-procentno „izbleđivanje" boje da biste smanjili istaknu-
tost pojedinih slojeva, na primer, slojeva sa predloženim izmenama.
[*Tt Plol Style Table Editor ■ gia yscale.itb

S lik a 17-16: Kartica
Form V ie w okvira
G*n*rai| TableV>w FoimVie« J za d ijalog Plot Style
ptoistjtej Fvopeittes Table Editor.
Noimal
wy>iw"'i
£cto» U3e obiec! cofor
JJithei On
u
3
Qteyscale |Dn 3
FVr> nutiira jAutomadc ^
V«tyaJ pert jAulomatic ^
SciMTfl'Pđ |l 00
3
Lum ^ » j“ Use objecl !tnety »
j o , : --------
Uhe£*;»gfr! | Us# obiect !rrteweigN »

OeKipEM
pori Linc erKi ilyle j __ Use obieol end style »
Lnejoiriiftvfc: j £ Use obpct pin styte ■»
£«3ty4e. j Use object fill style

j ;
AddStyte D<tWe Styte Ed( t*nw*«f9*’ N l Save A t
S «w s i C t»e
] Cancel
J
♦ Dithering (korekcija boje): ovo je metod kojim se naročitim raspoređivanjem

tačaka na štampanom primerku ostvaruju međutonovi. Ne podržavaju svi ploteri
ovakvu korekciju boje. Ona daje utisak da na crtežu ima više boja, ali tanke linije
i blede boje mogu biti nejasne.
♦ Grayscale (nijanse sive): boju objekata pretvara u nijanse sive boje, ukoliko to
ploter podržava. Ovu opciju možete da upotrebite da biste umanjili važnost poje-
dinih slojeva.
♦ Pen assignroent (dodeljivanje pera): može se primeniti samo na plotere s perima.
Njome se zadaje pero kojim če se iscrtavati objekti sa dodeljenim stilom štam-
panja. Ovu opciju nečete moći da koristite ukoliko ste za boju objekta odabrali
Object Color ili koristite tabelu stilova štampanja koji zavise od boje objekta.
♦ Linetype (vrsta linija): pri štampanju možete da zadate vrstu linija koja se razli-
kuje od standardne - Object Linetype. Možda vam je potrebna mogućnost da
odredene objekte, koji još nisu definitivno odobreni, odštampate isprekidanim ili
tačkastim linijama.
♦ Lineweight (debljina linija): pri štampanju možete da zadate debljinu linija dru-
gačiju od standardne - Object Linevveigbt. Na primer, ako je crtež napravljen
debelim linijama, možda ćete pri štampanju probnog crteža - radi uštede tonera
- poželeti da linije budu tanje.
♦ Line end $tyle (stil krajeva linija): kada koristite različite debljine linija, AutoCAD
mora da zna kako da završi linije. Možete da birate opcije: Butt (sasečeno),
Square (četvrtasto), Round (zaobljeno) i Diamond (špicasto). Podrazumevani stil
je Object End Style.
Poglavtje 17 ♦ Štampanje crteža na štampaču i ploteru 449
♦ Line join (spojevi linija): određuje kako će izgledati spojevi linija koje imaju
debljinu. Opcije su: miter (ugaoni spoj), bevel (zasečeni spoj), round (zaobljeni
spoj) i diamond (špicasti spoj). Standardni stil je Object Join Style.
♦ Line fill style (stil ispune linija): možete da birate jedan od sledećih stilova: solid
(puna Hnija), checkerboard (šahovsko polje), crosshatch (unakrsna šrafura), dia-
monds (rombovi), horizontal bars (horizontalne crtice), slant left (šratura nagnuta
ulevo), slant right (šrafura nagnuta udesno), square dots (četvrtaste tačke) i verti-
cal bars (vertikalne crtice). Standardni stil je Object Fil) Style.
Kada žeiite da izbrišete stil, samo ga odaberite i pritisnite dugme Delete Style. Na
kartici Table View, pritisnite sivo zaglavlje kolone sa stilom da biste ga izabrali.
Pošto sve obavite, pritisnite Save and Close.
Dodeljivanje tabele sa stilovima štampanja okruženju za štampanje

Pošto napravite tabelu sa stilovima štampanja po vašem ukusu, počnite da je koristite.
Prvi korak je da tabelu dodelite listu za štampanje (uključujuči i list Model - okruženje
za modelovanje).
Napormna Tabelu sa stilovim a šta m p a n ja m orate d a d o d elite listu za šta m p a n je pre n ego što je d o d elite
n ek o m slo ju ili o bjektu na n je m u . Sva ko m listu m o ž e da se d o d eli druga tab ela sa stilovim a
štampanja.
Da biste tabelu sa stilovima štampanja dodelili listu za Štampanje ili okruženju
Model, uradite sledeće:
1 . Odaberite list Model ili Layout.
2 . Pritisnite jezičak Hsta desnim tasterom miša i iz priručnog menija odaberite
stavku Page Setup.
3. Pritisnite jezičak kartice Plot Device.
4. Sa padajuće liste Plot style table odaberite tabelu sa stilovima štampanja.
5. Da biste videli rezultat primene odabranih stilova na svoj crtež, potvrđite opciju
Disp)ay plot styles.
6 . Pritisnite dugme OK.
Efekat primene stilova štampanja možete da vidite na đva načina:
♦ Da bi stilovi štampanja bili sve vreme vidljivi na crtežu, prikažite okruženje za
štampanje na kome želite da vidite stilove štampanja. Pritisnite desnim tasterom
miša jezičak lista za štampanje i iz priručnog menija odaberite stavku Page Setup.
Na kartici Plot Device okvira za dijalog Page Setup potvrdite opciju Display Plot
Styles u odeljku Plot style table. Pritisnite dugme OK. (Možda treba da upotrebite
komandu REGENALL da biste videli rezultat.)
♦ Efekat primene stilova štampanja možete da vidite i pregledajući crtež pre štam-
panja. Sa standardne palete alatki odaberite alatku Plot, a zatim pritisnite dugme
Full Preview.
Podešavanje svojstva stila štampanja za sloj ili objekat

Da biste koristili stil štampanja, morate ga najpre dodeliti sloju ili nekom objektu.
Stil štampanja se pri štampanju realizuje samo onda ako je definisan u tabeli stilova
Štampanja koju ste dodeiili okruženju za štampanje (ili okruženju Model).
Deo II ♦ Crtanje u dve dimenzije
Da biste stil štampanja dodeliii sloju, uradite sledeće:

1 . Proverite da li je aktivno okruženje koje želite da koristite.
2 . Na paleti svojstava objekta (Object Properties) pritisnite dugme Layers da biste
otvorili prozor Layer Properties Manager.
3. Odaberite sloj čiji stil štampanja želite da izmenite i pritisnite kolonu Plot Style.
4. Sa liste Active plot style table u dnu okvira za dijalog odaberite tabelu sa stilo-
vima štampanja.
5. lz okvira za dijalog Select Plot Style odaberite stil štampanja.
6 . Pritisnite dugme OK.
Ako ste potvrdili opciju Display plot styles u okviru za dijalog Page Setup, kao što je
objašnjeno u prethodnom odeljku, trebalo bi da ugledate rezultate primene odabranog
stila štampanja na crtežu. Ukoliko se to ne dogodi, upišite u komandnu liniju regenatl J.
Da biste stil štampanja dodelili objektu, odaberite objekat, a zatim sa palete svoj-
stava objekta (Object Properties) odaberite dugme Properties. U prozoru Properties
odaberite stavku Plot Style, a zatim sa padajuce liste odaberite i stil štampanja koji
želite da primenite na objekat.
Crtež ab 1 7-b.dwg koji se koristi u n ared n o j vežbi pravljenja i p rim en jiv an ja stilova šta m p a n ja,
nalazi se na ko m pakt d isku A utoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: pravljenje i prim enjivanje stila štam p anja

1. Uz bilo koji crtež na ekranu, iz menija odaberite stavku Tools O Options, a zatim
u prozoru Options pritisnite jezičak kartice Plotting. Zabeležite tekuču vrednost
opcije Default Plot Style Behavior for New Drawings. Po završetku vežbe ovu
vrednost ćete obnoviti.
2 . Pritisnite dugme opcije Use Named Plot Styles (ukoliko ova opcija već nije oda-
brana), a zatim pritisnite dugme OK.
3. Sa kompakt diska otvorite crtež a b l 7-b.duig , koji je urađen u AutoCAD-ovoj verziji
14.
4. Snimite crtež u direktorijum A u to C A D B ib lija , pod imenom a b l7-3 .d w g .
5. Iz menija odaberite stavku Tools O VVizards c'.>Add Plot Style Table. Pritisnite
dugme Next.
6 . U čarobnjakovom početnom prozoru (Begin) odaberite opciju Start from
Scratch, a zatim pritisnite dugme Next. U sledećem prozoru odaberite opciju
Named Plot Style Table (ona je verovatno već odabrana), a zatim pritisnite
dugme Next. U prozoru File Name, kao ime datoteke upišite abl7-3, a zatim priti-
snite dugme Next. U završnom čarobnjakovom prozoru (Finish), samo pritisnite
dugme Finish. (Ne potvrđujte opciju Use for new and pre-AutoCAD 2000 draw-
ings, jer je ovo što radite samo vežba.)
7. Iz menija odaberite stavku Fiie O Plot Style Manager. (Novu tabelu za stilove
štampanja mogli ste otvoriti i u jednom od prozora čarobnjaka, ali ćete to obično
činiti na ovaj način onda kada tabelu niste dovršili.) Pritisnite dvaput datoteku
ab!7-3 .stb.
8. U polje za opis stila na kartici General, upišite AutoCAD Bible Plot Style Table.
9. Pritisnite jezičak kartice Table. Pritisnite dugme Add Style. Ime Sty 1el če postati
istaknuto. Umesto njega, upišite novo ime - Black color i pritisnite taster Enter.
10. Pritisnite stavku Color u koloni Black color, a zatim sa padajuce tiste odaberite
Black. Pritisnite dugme Save and Close. Zatvorite prozor sa direktorijumom Plot
Styles.
1 1 . Pritisnite list Layoutl. Na kartici Plot Device okvira za dijalog PageSetup, sa
padajuće Jiste Plot style table odaberite a bJ7-3.stb . Potvrdite opcjju Display plot
stvles i pritisnite dugme OK. Time ste tabelu stilova štampanja dodelili okruženju
za štampanje Layoutl.
12. Sa palete svojstava objekta (Object Properties) odaberite alatku Layers. U pro-
zoru Layer Properties Manager, odaberite sloj A-DETL-PATT (sloj sa Ijubičastom
bojom). Pritisnite kolonu Plot styles toga sloja da biste otvorili okvir za dijalog
Select Plot Style, prikazan na slici 17-17. Odaberite stavku B1 ack col or i priti-
snite dugme OK. Stil plotera sloja A-DETL-PATT sada glasi B Iack col or. Pritisnite
dugme OK da biste zatvorili prozor Layer Properties Manager.
„a ’ Select Plol Stvle S lik a 17-17: Okvir za dijalog S elect Plot Style
o m o g u ć u je da za sloj o d a b e re te stil šta m p a n ja .
Ftot stjitoi
Ncifnal
ByLayet
Black colot
On^tal Nonusl
Naw Nctsnal
Aclw» plo! tly)e labie.
I ^ ^di1« j
Ansched lo Layoti1
13. Upišite regenall J. Objekti na sloju A-DETL-PATT (dijagonalne linije na ogledalu)

sada su crni i tako će i biti štampani.
14. Sa standardne palete alatki odaberite alatku Properties da biste otvorili prozor
Properties.
15. Na statusnoj liniji pritisnite dugme PAPER da biste se prebacili u okruženje za
modelovanje.
16. Odaberite horizontalnu liniju ormarića kod umivaonika.
17. U prozoru Properties pritisnite dugme Plot Style. Sa desne padajuće liste odabe-
rite stavku Black color.
18. Pritiskajte taster Esc sve dok objekat više ne bude istaknut. Videćete da je linija
sada crna.
19. Iz menija odaberite stavku Tools <> Options. Na kartici Plotting okvira za dijalog
Options vratite opciji Default Plot Style Behavior for new Drawings vrednost koju
je imala pre početka vežbe.
2 0 . Snimite crtež.
Stil šta m p a n ja koji ste napravili ( ab17-3.stb), nalazi se u d irekto riju m u Results na kom pakt
disku.
Štampanje crteža
Kada završite sa organizovanjem crteža i formiranjem lista za štampanje, spremni ste
da ga odštampate. Najpre proverite štampač iJi ploter - treba da su povezani sa vašim
računarom, da su uključeni i da imaju papir. Vaš crtež treba da bude na ekranu.
U do datku A ćete naći d etaljn a uputstva za ko n fig u risan je plotera.
Da biste počeli sa štampanjem, sa standardne palete alatki odaberite alatku Plot.

— AutoCAD če u posebnom prozoru (Fast Track to Plotting Help) ponuditi svoju
pomoč. Pritisnite dugme Yes, ako želite da pregledate posebnu AutoCAD-ovu zbrrku
tema koje se odnose na štampanje ili pritisnite dugme No, ako Želite da odmah predete
u okvir za dijalog Plot. Pošto nekoliko puta pregledate sadržaj AutoCAD-ovih tema za
pomoć pri štampanju, u prozoru Fast Track to Plotting Help možete da potvrdite opciju
Do not shovv this dialog again i AutoCAD vam pre štampanja više neće nuditi pomoć.
Ako vam pomoć ipak bude zatrebala, pomenuti prozor uvek možete otvoriti komandom
Help d>Fast Track to Plotting.
Okvir za dijalog Plot prikazan je na slici 17-18 sa karticom Plot Settings u prednjem
planu. Primetićete da je ova kartica gotovo ista kao i kartica Layout Settings okvira za
dijalog Page Setup.
Lîotfrtame P e g e s e ty p n .im e
Modei P Saê changet to lay«jl |< S e te c t p a g e setup to apptv> Add

" 3
P ap w w » APd P3PBT unlt Dtfttvilj) onentatiop

HP ĐajkJfit Pqh^»i
Papetiije |Letter (8.5 1

<11 m j J i Lac<kcape *—J
1 Pmfsbte ■ TO 41 5^8 f* ercL»r,- r mfii r * PtcJ upnde-dCHjrrr 1
Pk>tawra Pjptscefe
C Lirrfi “ Scate jScaled to Fit zl

Cus’ o t jl tnehes - |l7 24 u n ts
C
r '
r 1 [Jnplav
Pic*of(iat Ptot ctstioni
C (r£- ; ! | P £.p*r*ettbepiot P P1ot wih Inevvcujjhl'.

1 J
& *!' P* Plot wth plot i j
jo .00 tnchfti
r W i * j r ,c
Y [000 inches r~ Htde ob]ecti
I
FuSPtefviejf Peibai , j Uk j Caticel jCHp
S lik a 17-18: Kartica Plot S ettin g s okvira za dijalog Plot.
Ako ste list za štampanje već podesili na kartici Layout Settings okvira za dijalog
Page Setup i pritisnuli dugme OK, vrednosti ovih parametara su snimljene sa okruže-
njem koje je trenutno bilo aktivno. Obično ćete tada moći da u okviru za dijalog Plot
samo pritisnete dugme OK da biste crtež odstampali. U AutoCAD-u 2000 vrednosti
parametara za štampanje čuvaju se sa crtežom.
Ako ste snimili konfiguraciju strane, odaberite je sa padajuđe liste Page setup name,
Ako želite da izmenite samo jedan štampani primerak crteža, a nećete da ih snimite uz
list za štampanje, uklonite potvrdu opcije Save changes to layout. Kada sledeci put
budete štampali, parametri će imati svoje prvobitne vrednosti. Ako potvrdite pome-
nutu opciju, izmene će biti snimljene sa listom za štampanje. 0 detaljima parametara iz
ovog okvira za dijalog možete da se obavestite iz odeljka o podešavanjima u okviru za
dijalog Page Setup, ranije u ovora poglavlju.
Izbor plotera/štampača
Štampač ili ploter možete da izaberete na kartici Plot Device (slika 17-19).
Plot
Layout name Page
Ifttodel r Save changK tc tajicii J<3etecl page setup to applv> --------- 3 _ Add
Ptat Devica | Rot SeHjjpi j
f Ptotter conhsjjteftcr,
Name. | *. • HF 74?5Aprj n PiopgtiCT. j

Ptotta Hirt'j..
V/hoie.
Pb t stvle tatte (pen M îgrffnent*}........................ -
M*™ jNone ' 3 _ J . Hsw 1
S lik a 1 7 -1 9 : K artica Plot D evice okvira za d ijalog Plot.
Izaberite željeni štampač ili ploter sa padajuće liste i pritisnite dugme OK. Ploter
mora da bude Windowsov sistemski štampač ili konfigurisani ploter. Da biste spisku
dodali sistemski štampač, na liniji poslova pritisnite dugme Start, zatim odaberite
stavku Settings O Printers, a potom dvaput pritisnite stavku Add a Printer. Čarobnjak
Add Ploter pomoći će vam da spisku dodate konfigurisani ploter, zajedno sa upravlja-
čkim programom optimizovanim za taj štampač. (Odaberite iz menija stavku Tools O
Wizards O Add Plotter.)
Ako želite da koristite neku od tabela sa stilovima štampanja, proverite da li se ona
pojavljuje na padajućoj listi Plot Style Table.
A utoC A D 2 0 0 0 u vod i m o g u ćn o st zad avan ja broja prim eraka za šta m p a n je . Treba sam o
da za d ate broj prim eraka u polju N u m b e r of C o p ie s koje se n alazi u o d eljku W hat to Plot.
Ako žefite da crtež odštampate u datoteku, potvrdite opciju Plot to File. Polje File
Name postaće aktivno. AutoCAD će predložiti ime datoteke na osnovu imena datoteke
tekućeg crteža. Direktorijum za smeštaj datoteke možete da promenite ako pritisnete
dugme sa tri tačke koje se nalazi desno od polja Location. Samo polje Location pred-
stavlja padajuću listu nedavno korišćenih direktorijuma, sa koje možete da odaberete
mesto za novu datoteku.
Gde su nestali parametri konfiguracije plotera?

M nogi param etri koji su se n e k a d a n alazili u okviru za đijalog Plot, sad a su p re m e šte n i u editor kon-
figuracije p lo tera (P lo tter C o nfig u ration Ed ito r), p rikazan ovde.
V Plottei Conligoiation Ediloi - HP7475~1 PC3
| Pcxts Dcvicc and Docurmsnt |
M l Pen Configuialon 3
’ TT PhvsicalPenChaiacteiistics
3 iJjjj Ijraphics
^ Vedor Giaphics <Clrs' S [3-bitJcoloisxRes standatdj ■tDihi
Cuslom P:cpeit|ES
»da Initialuation Sliings
- Calibiahont Usei-Defined Peper Sizes
PMP File Neme <Nore>
J ? L Plottei Cafibjatbn
L& Custom Papei Sizes
L3 Modify Siandaid F’apei S i:e ;
Modifj' Standard Papat Sizei
J AHS! A [11.00 k B 50 In rh « :!
J ANSl e(11 00 K17 00 Inđies)
J IS 0 A 4 [297 00 X 210 00 MM]
Modify ji
J ISO A3 [297.00 x 420 00 MM]
Vidth 1T OT' Hetghl 8 50"

LR-.-0.421' 0 4 ? ’ Pnotabte Ansa l O t S ’ n 7 .B i7 '
Impod âveAt J O.cta'Jti
OK Concef Help
O sn o v n a z a m isa o je bila d a se iz okvira za d ijalog Plot koji sve v re m e koristite, u k lo n e param etri
ko n fig u racije plo tera koje u istin u retko m e n ja te . D a biste konfigurisali ploter, iz m en ija o d ab erite
stavku File Plotter M anager, č im e s e o tvara prozor A u to C A D -o v o g p o d d ire kto riju m a \Plotters. U
A u to C A D -u 2 0 0 0 ko nfig uracije p io tera se sm e šta ju u P C 3 d ato tek e. Pritisnite dvaput ikonicu PC 3
d a to te k e za ploter koji želite d a ko n fig u rišete d a b iste otvorifi Plotter C o nfig u ration Editor. Pritisnite
je z ič a k kartice D e vice a n d D o c u m e n t Setting s. U g o rnjem o d eljk u su p o p isa n e vrste p aram eta ra. D a
biste otvorili sp isa k za vrstu ko ja p o red im e n a im a z n a k p lu s, pritisnite zn a k p lu s i po javiće se pod-
vrste p aram eta ra . K ako koji p a ra m e ta r u g o rn jem o d e ljk u o d a b e re te , u d o n je m o d eljk u će s e poja-
viti lista n jeg o vih m o g u ćih vred n o sti. Na prim er, a k o za svak o pero piotera želite da za d a te boju,
brzinu i d e b ljin u , pritisnite p a ra m e ta r Ph ysical P e n C h a ra cte ristics (fizičke o so b in e p e ra ). Zatim u
d o n je m d e lu ed itora m o ž e te red o m d a b irate svak o p e ro iz o brtn o g n o sa ča i d a m u m e n ja te karak-
teristike. O d a b e rite p a ram eta r C u sto m P ap er S iz e s da biste d o d ali u o b ič a je n e fo rm ate papira - oni
će s e tad a pojaviti u okvirim a za d ijalog Page S etu p i Plot, ta k o d a ih pri Šta m p a n ju m o ie t e birati. U
sv ak o m p o je d in a č n o m sluČ aju, Plo tter C o n fig u ratio n Ed ito r će v a s voditi kroz sv e m o g u ćn o sti koje
treba da izab e rete d a biste konfig urisali ploter. D alja o b a v e šte n ja potražite u d o d atku A.
Poglavlj e 17 ♦ Štampanjje crteža na stampaču i ploteru 455
Prikaz crteža pre štampanja

Pre nego što crtež odštampate, trebalo bi da na ekranu pogledate kako ce on izgledati.
Pritisnite đugme Full Previevv da biste tačno videli kako ce crtež biti odštampan. Na
sljci 17-20 vidi se jedan takav prikaz.
S lik a 1 7 -2 0 : Po tp un a sim u lacija
o d šta m p a n o g crteža na ekranu.
Da biste videli uproscen prikaz odštampanog crteza (slika 17-21), mozete da priti-
snete i dugme Partial Previevv.
„ V P a itia l Plot PievieH S lik a 1 7 -2 1 : U p ro šćen i prikaz

o d šta m p a n o g crteža na e kran u .
Pđpetiue' i.*nOOttKSws.
Pimtabls Aiea. B.00 inches x 10.-42 irichei.
EffectiveAiea- S 32 itchet k 10 42 ncHes
'vifarOiri(ts 0
;_ ur. j
Područje ispunjeno bojom označava deo papira koji će pokriti crtež. Okvir iscrtan
isprekidanom linijom označava područje papira na kome se može štampati. lako za pot-
pun prikaz crteža pre štampanja treba više vremena, on je i mnogo korisniji.
Dugme Print Previevv na standardnoj paleti alatki obavlja istu funkciju kao i istoimeno
dugme u Windowsovom programu za obradu teksta. Kada ga pritisnete, ugledaćete na
ekranu simulaciju crteža odštampanog uz tekuće parametre za štampanje. Pritisnite
desni taster miša da biste otvorili priručni meni i2 koga možete da odaberete opcije za
štampanje, zumiranje, pomeranje crteža iii za izlazak iz režima prethodnog pregleda
crteža.
Savet Pregfed anje crteža na ekran u o b ja sn ila sam na kraju, zato što je to p o sled n ja faza rada pre
stvarnog Štam pan ja crteža. Pa ipak, to m o že da b u d e i prvi korak koji treba da vam po m og n e
i da o d red ite p o treb n e p aram etre.
Štampanje crteža
Da biste započeli štampanje crteža, samo pritisnite dugme OK u okviru za dijalog Plot.
Sdwet Potprogram Stm plot na crtež d o d aje n jegovo im e i lokaciju, v aše im e, datum i vrem e štam p anja,
a zatim zap o čin je k o m an d u PLOT. O n se nalazi u poddirektorijum u \Software\Chap 17\Stmplot.
S erijsko štam p a n je crteža

Uslužni program za serijsko štampanje crteža (Batch Plot Utility), koji ponekad skra-
ćeno zovem BPU, omogućuje da odaberete grupu crteža koje ćete štampati jedan za
drugim. Veoma je korisno kada možete da ostavite da se preko noći odštampa hrpa
probnih crteža.
Ovaj uslužni program morate da pokrenete dok ste izvan AutoCAD-a, jer on auto-
matski pokreće AutoCAD. Da biste pokrenuli BPU, zadajte komandu Start O Programs
O AutoCAD2000 C> Batch Plot Utility. Sačekajte da BPU pokrene AutoCAD i da otvori
okvir za dijalog AutoCAD Batch Plot Utility (slika 17-22).
% AutoCAD Batch Plot IJlilitj"

Fi# 0p'«r»- !i#lp
gf*l ul lr l *l. l I
Dw>wrigFile j Path [ ijy c «4 I PôSetu p 1 PMĐsvic.a
S lik a 1 7 -2 2 : O k v ir z a dijalog A u to C A D Batch Plot Utility.

Poglavije 17 ♦ štampanje crteža na štampaču i ploteru 457
Na paleti alatki ovog programa odaberite dugme Add Drawing i otvorice se okvir za
dijalog Add Drawing File. Odaberite bilo koji crtež i pritisnite dugme Open. Ponav-
ljajte ovaj postupak dok ne otvorite sve crteže koje želite da štampate u serijj. Crteže
koji su na spisku jedan do drugog možete da odaberete kada odaberete prvi od njih,
zatim pritisnete i držite taster Shift, a onda pritisnete poslednji crtež u grupi. Nesusedne
crteže možete redom da birate ako tokom biranja držite pritisnut taster Ctrl.
Da biste spisak prikazanih crteža snimili u datoteku sa listom crteža za serijsko
štampanje (čiji je nastavak imena .bp3 ), koju čete moči da koristite kasnije, sa
palete prozora BPU odaberite dugme Save List. Odaberite mesto i ime za datoteku sa
listom. (Dobar izbor je direktorijum A C A D 2 0 0 0 \S u p p o rt\B a tch p lt.) Pritisnite dugme OK.
Ako ste listu več snimili, odaberite dugme Open List da biste je otvorili.
L*J Ako želite da crtež uklonite sa spiska, odaberite ga i pritisnite dugme Remove.
Zadavanje načina štampanja

Za svaki crtež možete da zadate koji če njegov list biti štampan. Odaberite crtež i priti-
snite njegov skup parametara u koloni Layout da biste otvorili okvir za dijalog Layouts,
prikazan na slici 17-23. Najpre odlučite da li čete štampati sve listove crteža (Plot all
layouts) ili samo odabrane (Plot selected layouts). Pritisnite dugme Show all )ayouts da
biste prikazali sve postoječe listove za štampanje crteža - AutoCAD če otvoriti crtež da
bi učitavao ove listove.
I ^ L a p o u t s - ab1S 8 d « q Đ E3 ; S lik a 1 7 -2 3 : U okviru za d ijalog Layouts o d red ite koji će

listovi za šta m p a n je crteža biti šta m p a n i u seriji.
I C £fol « l
'Cunent T ab'
Model T ab
Last Active Layout Tab
Cancel
J ti<Hp j
U isto vreme možete da izaberete više crteža. BPU đe otvoriti isti okvir za dijalog
Layouts, ali de se u njegovoj naslovnoj liniji pojaviti reč „Multiple (više crteža)“. Kada
birate listove za štampanje istovremeno za više crteža, nečete moči da prikažete aktu-
elne listove.
Biranje konfiguracije strane

Za svaki crtež možete da zadate posebnu konfiguraciju štampane strane. Odaberite
crtež i pritisnite njegove parametre u koloni Page Setup da biste otvorili okvir za dijalog
Page Setups, prikazan na slici 17-24.
Sa liste Page Setups odaberite neku od ranije snimljenih konfiguracija strane. Ranije
u ovom poglavlju objasnila sam kako se konfiguracija strane može uvesti iz crteža ili
šablona. Možete isto da uradite i pomoču okvira za dijalog Page Setups. Pritisnite dugme
na kome su tri tačke da biste pronašli crtež i)i šablon, a zatim pritisnite dugme Open.
S lik a 1 7 -2 4 : U okviru za d ijalog Page

S e tu p s o d ab erite konfiguraciju strane
crteža za serijsko šta m p a n je .
Izbor plotera ili štampača

Za svaki crtež možete da zadate poseban ploter, odnosno štampač. Odaberite crtež, a
zatim pritisnite njegove parametre u koloni Plot Device da biste otvoriii okvir za dijalog
Plot Devices, prikazan na slici 17-25.
Možete da iskoristite parametre (konfiguracije plotera) sacuvane u .pc3 datoteci.
Pritisnite dugme Brovvse da biste pronašli ,pc3 datoteku, a zatim pritisnite dugme Open.
S lik a 1 7 -2 5 : U okviru za dijalog
^ Plot D evices
U2
Plot D e vices o d ab e rite šta m p a č ili
-.3«devt«:
beleuli ploter za serijski šta m p a n e crteže.
Phantom AuloCAD DLE/ADI Pnntei
HP DesfcJet 820Cse Pntiler
Miaosoft Fan
Bertdenrtg Subsvslem
Qutck Link II Fax
RapidComm
HP DeskJet 82DC Seiies v8 5
DWF Ctassic pc3
DWF ePlot pc3
2 J;
J7 plot descf^tion gtowis
Desc»ip!iori
Delđuft plo* conftguiation fa selected drawingf»)
i
j
j GIC
i Canc«!
J
Zadavanje parametara štampanja

R=*i| Za svaki crtež u seriji možete da zadate posebne parametre štampanja tako što
ćete na paleti alatki prozora BPU pritisnuti dugme Plot Settings. AutoCAD tada
može da otvori okvir za dijalog Page Setup. Pritisnite dugme Cancel da biste ga zatvo-
rili. Tada đe se pojaviti okvir za dijalog Plot Settings, prikazan na slici 17-26.
Poglavije 17 ♦ Štampanje crteža na štampaču i ploteru 459
S lik a 17-2 6 : U okviru za d ijalog Plot Setting s m o že te da p o d e site param etre

šta m p a n ja i slo je v e crteža n a m e n je n e se rijsk o m šta m p a n ju .
Kartica sa parametrima štampanja (Plot Settings) omogucuje da zadate područje za

štampanje, razmeru Štampanja i podatke za štampanje u datoteku. Ovi parametri su
vam poznati sa kartice Layout Settings okvira za dijalog Page Setup i iz okvira za dijalog
Piot. Ako odaberete samo jedan crtež, pored kartice Plot Settings biće tu i kartica Lay-
ers (slika 17-27) za podešavanje slojeva.
Plot Settings 105 3 d b a s e housing.dvtg RE3

PkwS«trtg» Ltât,*
| On/Ofr i
0 On
TU8E Olf
AM£ F R 2 Gn | j
TOP 0n ' Qn
8RACE On
---- *
SIDE-ANS On 7 = ----- = 1
CEN On , [ ._ . i
HID On
DEFPOINTS Off
PHAN On
*n i »nr Cl-.
or
S lik a 17-2 7 : Na kartici L ayers okvira za d ijalog Plot S ettin g s m o že te

da u k a u ču je te i isklju ču je te p o je d in e slo je ve crteža.
Ako ne želite da se sloj štampa, onda ga isključite. Odaberite ga i pritisnite dugme

Off. Kad budete želeli da ga ponovo uključite, odaberite ga ponovo i pritisnite dugme
On. Zatim pritisnite dugme OK. Kartici Layer možete da pristupite i ako odaberete crtež
pa na paleti alatki prozora BPU pritisnete dugme Layers.
Uslužni program za serijsko štampanje crteža ima dve opcije koje obezbeđuju
uspešno štampanje crteža jedan za drugim - proba štampanja (plot testing) i vođenje
dnevnika štampanja (logging).
460 Deo if ♦ Crtanje u dve dimenzije
Proba štampanja
•c I Pri ovoj proveri svaki crtež se učitava, ali se ne štampa. Proverava se da li su na
broju sve potrebne komponente, kao što su spoijne reference, rasterske slike i fon-
tovi. U ovoj fazi možete da ispravite nedostatke, tako da se naknadno serijsko štam-
panje obavi bez problema. Da biste izvršiii probno štampanje, na paieti alatki prozora
BPU pritisnite dugme Plot Test. Na kraju probnog štampanja, BPU đe prikazati rezultate
koje možete da pripojite dnevniku serijskog štampanja ili da ih snimite kao posebnu
datoteku. imajte na umu da poruka
WARNING; xref file <file name> not accessible, xref checking ignored
(UPOZORENJE: datoteka xref <ime datoteke> nije dostupna, provera xref
datoteke rije izvršena)
ne znači da postoji problem, ukoliko crtež nije imao spoljnih (xreQ referenci. Lično sam
nailazila i na upozorenja o fontovima kod crteža koji uopšte nisu imaii tekst. Medutim,
ukoliko proba štampanja ukaže na probleme, morate pokušati da ih otklonite pre nego
što započnete serijsko štampanje.
Vođenje dnevnika štampanja

j Tokom štampanja možete da uključite vođenje redovnog dnevnika, dnevnika gre-
j rg |
šaka ili i jednog i drugog. U redovni dnevnik se zapisuje ko je i kada odštampao

određeni crtež. U dnevniku grešaka se beleže greške koje su eventuaino nastale pri serij-
skom štampanju, tako da na osnovu njega možete da otkrijete problem. Pošto je serijsko
štampanje zamišijeno da se obavlja bez ijudske pomoci, zapravo i nemate drugog načina
da utvrdite šta se dogodilo u 2 izjutra, ako vam radno vreme počinje u 8 sati.
■Da biste uključili vođenje dnevnika, pritisnite dugme Logging na paleti alatki pro-
zora BPU. Otvoriće se okvir za dijalog Logging, prikazan na slici 17-28.
^ Logging SIIE3; S lik a 1 7 -2 8 : U okviru za d ijalog Logging

m o žete da u klju čite v o đ e n je d n evn ika za
; Rol ioufiial
i |7 âUe joun-iatlogjirig se rijsk o šta m p a n je crteža.
pfe rwiT4
' ; iD''l'PROGRAMFILES'>ACAD2QOOVSUPPORT £ » w a .. j
j I* Jpveminle
Hea^tc (
F;to» log
[ 7 £nabl* « t0 ( losging
! Faename:
i jDAPROGRAMFILESVACAD2000VSL)PPORT \ ■
.
(• Oiefvvnta
AfiRarri
Headei
Potvrdite opciju Enable journal logging pri vrhu okvira za dijalog da biste uključili
vođenje redovnog dnevnika. Standardno mesto i ime datoteke dnevnika je AC AD 20 00 -
\Support\B atchplt\B pjournl.log , ali vi možete da promenite i jedno i drugo. Da biste dato-
teku starog dnevnika zamenili novom, istog imena, odaberite opciju Overvvrite. Da biste
nove podatke nastavjli da pišete na kraju datoteke postojeceg dnevnika istog imena,
odaberite opciju Append. U polja Header (zaglavlje) i Comment (primedbe) možete da
unesete tekst koji če se pojavljivati u vrhu dnevnika. Ako nov dnevnik pripajate starom,
ovo zaglavlje đe vam pomoči da iakše pronađete mesto od koga počinju novj podaci.
Ako želite da uključite registrovanje grešaka pri štampanju, potvrdite opciju Enable
error logging u donjem delu okvira za dijalog. Standardno ime ovog dnevnika je Bper-
ro r. log. Opcije su iste kao i za redovni dnevnik, osim što ne postoji polje Comment.
Pošto sve obavite, pritisnite dugme OK.
Započinjanje serijskog štampanja

Sada je sve spremno za serijsko štampanje crteža. Proverite da )i su štampači/ploteri
koje ste odabrali za svoje crteže na mestu i uključeni. Započnite Štampanje pritiskom
na dugme Plot na paleti alatki prozora BPU. Kada odštampa crtež, BPU pored njegovog
imena stavlja znak potvrde. Ako iz nekog razloga BPU nije mogao da odštampa crtež,
pored njegovog imena stavlja znak X. Kada se serijsko štampanje završi, pritisnite
dugme Close u gornjem desnom uglu prozora BPU da biste ovaj prozor zatvorili.
AutoCAD če vam postaviti nekoliko pitanja, na primer: da li želite da završite rad sa
programom za serijsko štampanje i da li želite da snimite tekuču listu crteža. Pritisnite
dugme Yes ili dugme No, več prema potrebi.
Napomena Ako A uto C A istakne neku poruku, m o žd a ćete m orati da p o m erite prozor BPU da biste je
videli, ali ćete u svak o m slu ča ju , pri istican ju p o ru ke, čuti zvučni signal. D o g o d ilo mi se da se
tokom šta m p a n ja lista otvorio okvir za d ijalog Page S etu p i da je se rijsk o šta m p a n je bilo
blo kiran o sve dok ovaj okvir za dijalog n isam zatvo rila. Da se i v a m a ovo ne bi događalo,
m o že te da u klo nite potvrdu o p cije Shovv page se tu p dialog box for n ew layouts na kartici Dis-
play okvira za d ijalog O p tio n s (Tools O O p tio n s), pre nego što p o čn ete da šta m p a te list.
S aže tak
U ovom poglavlju ste naučili kako da organizujete crtež na listu za štampanje i kako da
ga odštampate. U rrmogim slučajevima crtež možete potpuno da organizujete i u
okruženju za modelovanje. Međutim, ako koristite različite prikaze crteža i različite
razmere, okruženje za štampanje pruža mnoge prednosti. Čarobnjak Layout Wizard če
vam pomoći da crtež organizujete u okruženju za štampanje, ali plutajuće okvire sa
prikazima crteža možete da napravite i sami.
Parametre crteža za štampanje podešavate u novom okviru za dijalog Page Setup.
Tu možete da zadate format i orijentaciju papira, područje za štampanje, razmeru
štampanja, pomak crteža u odnosu na početak papira i brojne druge parametre. Na kar-
tici Plot Device možete da odaberete ploter i tabelu sa stilovima štampanja.
Stilovi štampanja su novost, u AutoCAD-u 2000. Stil štampanja je skup parametara
koji se odnose na štampanje, a koje možete da pridružite listu za štampanje, a zatim i
sloju, odnosno objektu. Stilovi štampanja se čuvaju u tabelama sa stilovima štampanja,
koje su smeštene u datoteke sa oznakom tipa .ctb ili .stb. Morate da birate izmedu stilova
štampanja koji zavise od boje objekta i imenovanih stilova štampanja.
Crtež štampate iz okvira za dijalog Plot. U njemu možete da podesite iste parametre
kao u okviru za dijalog Page Setup, ali i da odredite da li će se štampati samo tekući list
ili svi listovi za štampanje. Možete da zadate i broj kopija koji žeiite da štampate. Pre
štampanja crtež možete da pregleđate u uprošćenom ili u potpunom prikazu.
Uslužni program za serijsko štampanje crteža (Batch Plot Uti)ity) omogućuje da
čitav niz crteža odštampate jedan za drugim. Za svaki crtež, pre štampanja, možete da
zadate parametre štampanja.
♦ ♦ ♦
DEO
Rad sa podacima
reći deo knjjge obraduje raziičite načine rada sa podacima iz

T crteža. Ovaj deo donosi nov nivo kvaliteta rada u smislu
automatizacije i povezivanja sa drugim crtežima i podacima.
♦ ♦
U ovom delu
♦ ♦
Poglavije 18 opisuje rad sa blokovima i atributima, što omogu-
cava da iste objekte i tekst koristite više puta. U poglavlju 19
objašnjava se povezivanje sa drugim crtežima, a u poglavlju 20 Poglavtje 18
kako povezati spoljne baze podataka sa objektima crteža. Rad sa blokovima
i atributima
Poglavlje 19
Veza sa drugim crtežima
Poglavlje 20
Rad sa spoljnim bazama
podataka
♦ ♦ ♦ ♦
POGLAVLJE
Rad sa blokovima r )
i atributima r }
♦ ♦ ♦ ♦
ostavljanje iste grupe objekata više puta na crtež jeste
P uobičajen postupak prilikom crtanja. Arhitekta mora više
puta da ucrta vrata i prozore u plan kuce. Elektroinženjer Često
U ovom poglavlju
Kombinovanje objekata
postavlja električne simbole na crtež. Mašinski crtež može da u blokove
sadrži bezbroj navrtki, zavrtnjeva, simbola završne obradepovr-
šina i sl. B lo ko vi su grupe objekata koje ste sačuvali i imenovali Snimanje blokova kao
tako da ih možete uneti u crtež kad god je to potrebno. Rlok pred- datoteka crteža
stavljajedan objekat nezavisno od broja pojedinačnih objekata
od kojih je formiran. PoŠto je to jedan objekat, možete ga lako Unošenje blokova
premeštati, kopirati, menjati mu razmeru ili ga rotirati. U svakom i datoteka u crteže
slučaju, ako je potrebno, možete da rastavite blok da dobijete
originalne pojedinačne objekte. Rad sa bibliotekama
Jedna od prednosti blokova je da oni smanjuju veličinu dato- blokova i delova
teke crteža. AutoCAD čuva sastav bloka samo jednom, zajedno sa
K oriSćenje
pojedinačnim vezama sa blokom svaki put kad je unet na crtež, a Windowsovih
ne svaki pojedinačni objekat svakog bloka u bazi podataka crteža. m o g u ćn o sti
Kad jednom imate biok na crtežu, možete da radite sa njim
kao sa bilo kojim drugim objektom. Možete da markirate karak- Rad sa atributima
teristične tačke pojedinih objekata u bloku. iako objekte ne
možete pojedinačno menjati. Na primer: možete da nacrtate ♦ ♦ ♦ ♦
liniju od središnje tačke neke druge linije u bloku.
U mnogim điseipiinama se koriste biblioteke delova koje
mogu da sadrže hiljade stavki. One se čuvaju i umeču kao blo-
kovi u crteže AutoCAD-a. Možete da sačuvate više blokova na
crtežu ili svaki kao posebnu datoteku i da ih unosite u bilo koji
drugi crtež.
AutoCAD omogucava dodavanje atributa blokovima. Atributi
su jednostavne oznake pridružene blokovima. Atributi imaju dve
osnovne narnene - označavanje objekata i formiranje jedno-
stavne baze podataka.
U ovom poglavlju objašnjavam kako što bolje iskoristiti
mogučnost rada sa blokovima i atributima.
Kombinovanje objekata u blokove

Svaki objekat ili skup objekata može da se sačuva kao biok. Lako
je napravitr blok, a)i raalo prethodnog planiranja umnogome
pojednostavljuje njegovu kasniju upotrebu. Pre formiranja bloka
potrebno je da razumete kako se blokovi umeću i kako koristiti
određeni blok koji formirate.
466 Deo III ♦ Rađ sa podacima
Bazna tačka i tačka unosa

Slika 18-1 pokazuje legendu crteža prevlake puta. Svaki simbol legende je blok unet u
crtež na potrebno mesto. lzabran je prvi simbol i možete viđeti da ima čvor na b a zn o j
tački. Bazna tačka je ona tačka koja se koristi za unošenje bloka. Svaki blok mora da ima
baznu tačku. Kada unosite blok, bazna tačka je smeštena na koordinate koje ste odre-
dili za unos bloka - tačka unosa. Svi objekti bloka su zatim uneti na odgovarajuće mesto
u odnosu na tačku unosa.
Blok Bazna taika
Dsîenđ:
------- ■ g o v e r n m e n t l a n d c o r n e r . . .
fo u n d or s e t
------- h i g h w a y R . 0 . W . ra i l
• ------- p o i n t s e t b y p r e v i o u s s u r v e y
------- s e t t e m p o r a r y p o i n t
O ------- s e t 1 / 2 ” r e b a r w i t h K A P # 1 0 5 6 8
£ ------- s e t - a s p h a l t nai l
I I ------- s e t r a i l r o a d s p i k e
□ — exi st i ng fe n ce c o rn e r post
------------ -//■— ------- e x i s t i n g f e n c e l i n e
Slika 18-1: Svaki sim b o l le g e n d e je blok. Svaki blok im a b azn u tačku.
Bazna tačka ne mora da bude na objektu, a)i treba da bude na mestu koje olaksava
unošenje bloka. Slika 18-2 pokazuje drugačiju vrstu bloka- zaglavlje crteža. (J ovom
slučaju, bazna tačka je obično uneta na koordinatama 0,0 crteža. Postavljanjem bazne
tačke u donji levi ugao okvira možete jednostavno uneti ovaj blok u bilo koji crtež.
Poglavije 18 ♦ Rad sa blokovima i atributima 467
Formiranje bloka
Da biste napravili blok, prvo nacrtajte objekte kao da želite da ih sačuvate. Možete
uneti druge biokove kao objekte u blok. (Blok unutar bloka zove se ugnežđen blok.)
Nakon formiranja objekata za blok, pratite sledeće korake:
q .1 I. Izaberite opciju Make Biock sa palete sa alatkama Dravv da biste pokrenuli
— komandu BLOCK i otvorili okvir za dijalog Block Definition, kako je prikazano
na slici 18-3. Okvir za dijalog vas vodi kroz proces definisanja bioka.
^.ir'Block Delinition Slika 18-3: Okvir za dijalog

B lo ck D efinition.
N jrT tf-
5*56 pCMFit ■
0b«c>.’ .......
’b j Psckpomt Setect ofctjdctc
X foooon C’
C to bioc.k
X jo 0000
i & Dttete
2 faoooG ffH No ab|#cts sdected
PfevBwici»j
(" Do oct 4fi tcoti -
f* O etRe jt-on tioi'fi bteck gecmetfy
!m*il urati Inches J

Dgtenplun J
J
OK Caneel J Hetp j
2. U polje Name unesite ime bloka (do 255 slovnih znakova, uključujući razmake).
3. Pritisnite Select Objects. AutoCAD vas privremeno vrača na crtež. Upotrebite
bilo koji način za izbor objekata koje želite u bloku. Pritisnite Lnter da biste
završili izbor i vratili se na okvir za dijalog Block Definition. (Ako ste izabrali
objekte pre zadate komande, preskočite ovaj korak. Okvir za dijalog beleži koliko
ste objekata izabrali.) Da biste izdvojili izabrane objekte, upotrebite Quick Select
(opisano u poglavlju 10 ).
4. Izaberite baznu tačku. Podrazumevana vrednost koordinata bazne tačke je 0,0
(ili 0,0,0 za 3D crteže). Da biste zadali drugu tačku, kao što je neka karakteristična
tačka objekta u bloku, pritisnite Pick Point. AutoCAD vas privremeno vraća na
crtež. Na zahtev za unos Speci fy insertion base poi n t : zadajte tačku.
AutoCAD vas onda vraća u okvir za dijalog.
Po treb n o je da uvek, zbog p recizn o sti, koristite k a rak terističn e tačke o b jekata kada o d ređ u jete
U pozorenje
b azn u tačku. Ako b azn a tačka koju želite da upo treb ite nije ni na je d n o m objektu, upotrebite
o pciju From o bject sn ap , tracking ili neki drugi način za z a d a v a n je precizn ih koordinata.
5. Ako želite da na crtežu zadržite objekte koje ste izabrali za formiranje bloka na
crtežu, potvrdite polje Retain. Ako ste na nekom drugom mestu napravili objekte
za unos i nisu vam potrebni originalni objekti, potvrdite polje Delete. Da biste
pretvorili objekte u blok, potvrdite polje Convert to block.
468 Deo 111 ♦ Rad sa podacima
6. Podrazumevanom opcijom AutoCAD formira ikonicu na osnovu bloka. Ako

kasnije upotrebite AutoCAD DesignCenter za unos bloka u drugi crtež, ova iko-
nica ce se pojaviti u okviru za prethodni prikaz da vam pomogne da izaberete
blok koji želite da unesete. Potvrdite polje Do Not Include an lcon ako to ne želite.
7. Potvrdite Insert Units za izbor merne jedinice koju želite da upotrebite pri defi-
nisanju bloka (možete da izaberete sve, od mikrona do parseka). Recimo da
radite sa kilometrima i da ste sačuvali blok sa mernom jedinicom kilometar. Kada
unesete blok, biće razmeravan u kilometrima, a ne u milimetrima ili inčima. Ako
vam merna jedinica unosa nije važna, možete zadati jedinicu unosa Unitless.
8 . Ako želite, unesite opis bloka. Kao i ikonica bloka opisana u koraku 6 , opis bloka
se koristi u radu sa AutoCAD DesignCenterom.
9. Pritisnite OK da biste se vratiii na crteŽ.
Nom ' Ikonice blokova, opisi i m e rn e je d in ic e su novi e le m e n ti u A u to C A D -u 2 0 0 0 .
li 2000
Definicija bloka je sada sačuvana u datoteci crteza, spremna za unos onoliko puta
koliko je to potrebno. Ako ste potvrdili Delete, objekti če nestati sa crteža. Možete ih
vratiti pomoću AutoCAD-ove smešne komande- OOPS. OOPS vraća poslednji obrisani
objekat ili grupu objekata - bilo da je obrisano komandom ERASE ili formiranjem bloka,
čak i ako ste upotrebili neku drugu komandu u međuvremenu.
Savet Ako ste fo rm irali više blokova koje na kraju n iste upotrebili u crtežu, izbrišite ih ko m an d o m
^ P U R C E . To sm a n ju je veličinu d ato tek e crteža.
Ponovno definisanje bloka

Predoost brisanja objekata je u tome što se njime potvrđuje da ste odabrali prave
objekte. Ako ste pogrešili, ili ako želite da blok promenite ua neki način, možete ponovo
da ga definišete. Ako ste upravo formirali blok, upotrebite komandu UNDO i unesite
potrebne izmene. Ako ste blok formirali ranije, unesite ga i rastavite na komponente.
(Rastavljanje je objašnjeno dalje u ovom poglavlju). Jednostavno ponovite postupak
definisanja bloka i upotrebite isto ime bioka. Kada završite ovaj proces, AutoCAD če
vas pitati da li želite da ponovo definišete blok. Pritisnite Yes. Ako ponovo definišete
blok koji je već unet u crtež, AutoCAD ažurira sve blokove. Ovo je moćna tehnika kon-
trole crteža. Ako su simboli više puta ponovijeni na crtežu, korisno je posebno formi-
rati njihove blokove, zbog naknadnih globalnih izmena.
iaca-»t , ab j8 -a .d w g k o ji se koristi u sle d e ćo j vežb i fo rm iran ja bloka nalazi se na kom pakt disku
Vežba: fortniranje bloka

1. Otvorite datoteku crteža a b l8 -a .d w g sa kompakt diska.
2 . Snimite datoteku u direktorijum A u to C A D B ib lija , pod imenom a b l8 -l.d w g . Ovo je
mali deo crteža električne šeme, kao što je prikazano na slici 18-4. OSNAP treba da
je uključen. Podesite stalne OSNAP markere na krajnju tačku, kvadrant i presek.
3. Da biste napravili blok koji sadrži osigurač od 1.5 ampera, odaberite Make Block
sa palete sa alatkama Draw.
4. U polje Name text okvira za dijalog Block Definition unesite 1*5 arap fuse.
Poglavlje 18 ♦ Rad sa blokovima i atributima 469
Odaberite ove objekte S lik a 1 8 -4 : D eo

ele ktričn e še m e .
5. Pritisnite Seiect Objects da se privremeno vratite na crtež.

6 . Odaberite uokvirene objekte prikazane na slici 18-4: dva reda teksta, dve
kružnice i dva kružna luka. Pritisnite Enter da završite izbor i vratite se u okvir za
dijalog. Ispod dugmeta Select Objects AutoCAD prikazuje 6 objects sel ected.
7. Pritisnite Pick Point u delu Base Point okvira za dijalog.
8 . Na crtežu, upotrebite Quadrant object snap da izaberete © na slici 18-4.
9. U okviru za dijaiog potvrdite opciju Delete. Treba da je potvrdena i opcija Create
Icon from Biock Geometry. Insert Units treba da je Unitless. Ostavite prazno polje
Description. Pritisnite OK za povratak na crtež. AutoCAD briše objekte od kojih je
formiran biok.
1 0 . Da biste pogledali da li je blok formiran, odaberite Make Block sa palete sa alat-
kama Dravv. Pritisnite strelicu padajuce iiste Name da biste videli biok, kao što je
prikazano na slici 18-5. Pritisnite Cancei.
11. Snimite crtež.
Definition I ? i x ii S lik a 1 8 -5 : Okvir za dijalog

i B lo ck D efinition p rikazuje listu
|l
fo rm iranih blokova.
, : nMrl 1 5 amp fuse____________________________ _________ f
'b I P*5k pori obtecls V | j..

----- » »
ii |o 0000 , i
Y. jo 0000 21 £®wel1 w bbck
; jbl?’ jjetete
- }a oroo
t j ,T\ Mo ctaect; setected
Pie'flevf tccrn
C Do £»t iridude iećn
Ciisate jcorHl om bk>ck geoineif
tmerlyn!ty Unitless
OesraipfiDrt: - i
-J
OK Cancel j |
Čuvanje blokova kao datoteka

Pre pojave AutoCAD-a 2000, da biste upotrebili blok u nekom drugom crtezu, bilo je
potrebno sačuvati ga kao posebnu datoteku crteza. Sada možete upotrebiti AutoCAD
DesignCenter za unos blokova iz bilo kog crteža. (pak, mnogi korisnici žele da organi-
zuju blokove u posebnim datotekama, tako da mogu lako da se Čuvaju i pronađu. Bibli-
oteke delova i simbola sastoje se od više pojedinačnih datoteka crteža, po jedna za
svaki deo ili simbol. Ovakve biblioteke su velika pomoč za efikasnije crtanje.
Da biste sačuvali blok kao datoteku, sledite naredne korake:
1 . Upišite wblock J. (WBLOCK znači: zapiši blok. Zapisati datoteku je drugi izraz za
sačuvati ili snimiti datoteku.)
2 . U okviru za dijalog Write Block, prikazanom na slici 18-6, odaberite mesto (disk i
direktorijum) za upis datoteke.
„ofVViile Block S lik a 1 8 -6 : U potrebite okvir za

d ijalog Write Block da saću vate
Sou«) blok kao p o se b n u datoteku
: r gbck | crteža.
r* £ntes d»awing
' <* 2 bj*cK
0M e poin*, O bjec«
; ^JpM&poirt j Q^;| Selectotnecu

£ |0 0000
C* gcnvEt to btock
X jo 0000
■ f ' PeWttlFomdrat»Kng
g_ JOOGGO
Oestinatiori - . . . . .. .... . . . . . .
rvame llM M M n i
LociSion. jo AProgram Files\AutoCAD T J

jlnches z
J
H*ip
3. U ode)jku Source, odaberite nacin formiranja datoteke crteza:

• Block - upotrebite ovu opciju kad već imate formiran blok i želite da ga
sačuvate kao datoteku crteža.
• Entire drawing - upotrebite ovu opciju da napravite kopiju crteža.
• Objects - upotrebite ovu opciju za početak definicije bloka kao da ga
definišete na crtežu. Postaju dostupne opcije Base Point i Objects.
4. U polje File Name unesite ime datoteke koju žefite da formirate. Ako ste već
formirali blok na crtežu, upotrebićete isto ime datoteke kao Što je ime bloka,
da biste izbeg)i zabunu. Naravno, možete koristiti posebna pravila imenovanja
za biblioteku blokova.
5. U polje Location unesite putanju do direktorijuma u kome zelite da sačuvate

datoteku crteža ili pritisnite dugme sa tri tačke za navođenje do direktorijuma.
6 . U padajućoj listi Insert Units odaberite mernu jedinicu bloka ili odaberite Unit-
less ako to ne želite.
7. Kad ste završili, pritisnite OK da biste formirali datoteku crteža.
K ada sn im a te dato teku crteža koju n a m e ra v a te da koristite kao blok, upo treb ite ko m an d u
Savet
B A SE za d efin iciju ta čk e u n o sa bloka. P o d ra zu m e v a n e ko o rd in ate b azn e tačke crteža su 0,0,0.
O d re đ iv a n je m n ek e drug e tačke na crtežu kao b azn e tačke, kao što je karakteristična tačka
o bjekta, m o ž e m o kontrolisati po ložaj u n o še n ja tog crteža.
Zamena postojeće datoteke

Ako ste pogrešili pri izboru objekata za upis u datoteku komandom WBLOCK, ili želite
da promenite objekte u datoteci, možete zameniti datoteku. Pokrenite WBLOCK i une-
site ime datoteke bloka koji želite da promenite. Pogledajte da li ste izabrali isto mesto
(putanju) gde se datoteka nalazi. Kad pritisnete OK, AutoCAD pita da li želite da zame-
nite postojeću datoteku. Pritisnite Yes.
Na CD-b .
C rtež a b !8 -b .d w g koji se koristi u sle d e ć o j vežbi sn im a n ja blo ka u datoteku nalazi se na
ko m p ak t d isku A utoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: sn im an je bloka u datoteku

1. Otvorite abJ8-b.dtvg sa kompakt diska.
2 . Snimite crtež u direktorijum A u to C A D B ib lija , pod imenom abJ8-2.dw g. Ovo je
blok sa velikim zaglavljem kao što je prikazano na slici 18-7. OSNAP treba da je
uključen. Izaberite tekuće OSNAP markere za krajnju tačku.
S lik a 1 8 -7 : B lo k zaglavlja m o ž e da b u d e saču v a n u d ato teci i p o sle unet

u bilo koji drugi crtež.
472 III ♦ Rad sa podacima
3. Upišite wblock J. U odeljku Source okvira za dijalog Write Block pritisnite Entire
dravving. Podesite okvir Location na direktorijum A u to C A D Biblija (bilo upisiva-
njem putanje, bilo pritiskom na dugme (...) i navođenjem putanje do tog direkto-
rijuma). U polje File name upišite tb-f. Pritisnite OK.
4 . Pritisnite Enter da biste ponovili komandu WBLOCK.
5. U delu Source okvira za dijalog izaberite Objects. U delu Objects pritisnite Select
Objects.
6 . Upotrebite Zoom Window da biste povećali tekst u donjem đesnom uglu bloka
zaglavlja. Na zahtev za unos Sel ect objects : odaberite sav tekst rotiran za 90’
u © na slici 18-7. Pritisnite J da biste završili izbor.
7. U odeljku Base Point pritisnite Pick Point. Upotrebite OSNAP marker na krajnju
tačku objekta da biste zadali donji levi ugao okvira koji sadrži odabrani tekst.
Upotreba ove bazne tačke omogućava jednostavan smeštaj teksta u okvir kad
god to poželite.
8 . U odeljku Object odaberite Delete from drawing.
9. U polje File name upišite notes-tol. Prozor Location bi trebalo da je već podešen
na direktorijum A u to C A D B ib lija . Pritisnite OK. AutoCAD čuva blok kao datoteku.
10. Upišite oops J da biste vratili tekst.
11. Odaberite Zoom Extents sa padajućeg menija Zoom na paleti sa alatkama Stan-
dard. Snimite crtež.
U nos blokova i datoteka u crteže

Blokovi definisani na ctežu i posebne datoteke crteža unose se na isti način. Kad odabe-
rete mesto, AutoCAD omogućava promenu razmere i rotaciju bloka. Ova mogućnost je
idealna za biblioteke delova. Delovi mogu da budu napravljeni u jednoj veličini mernih
jedinica pa zatim uvećani ili rotirani po potrebi. Slika 18-8 prikazuje blok prozora unet sa
različitim faktorima razmere i uglovima rotacije.
S lik a 1 8 -8 : Blok prozora unet
sa različitim u glovim a rotacije
i ra zm e ra m a.
Pogtavlje 1B ♦ Rad sa blokovima i atributima 473
Upotreba okvira za dijalog Insert

1 . Odaberite insert Block sa palete sa alatkama Dravv da pokrenete komandu
INSERT. AutoCAD prikazuje okvir za dijalog Insert, prikazan na slici 18-9.
S lik a 1 8 -9 : O kvir za d ijalog Insert.
2. Možete uneti blok ili datoteku.

• Da biste uneli blok sa crteža, pritisnite padajuću listu Name i odaberite
jedan od postojećih blokova.
• Da biste uneli datoteku pritisnite Brovvse. AutoCAD otvara okvir za dijalog
Select Dravving File. Odredite disk i direktorijum u kome se nalazi datoteka
i izaberite je. Sa desne strane se pojavljuje prikaz. Pritisnite Open. Okvir za
dijalog Insert prikazuje putanju do datoteke.
3. Isključite potvrdu poljaSpecify On-Screen u odeljcima Insertion point, Scale i
Rotation ako želite da te podatke zadate u okviru za dijalog. Zatim navedite
potrebne podatke u okviru za dijalog.
4. Potvrdite polje Explode ako želite da unesete blok kao skup pojedinačnih objekata
od kojih se sastoji, a ne kao jedan objekat.
5. Pritisnite OK da zatvorite okvir za dijalog Insert.
6 . Ako je neko od polja za potvrdu u Specify On-Screen bilo potvrđeno, AutoCAD će
zatražiti potrebnu informaciju:
• Na zahtev za unos Speci fy insertion poi nt: zadajte tačku unosa. Auto-
CAD prikazuje blok sa baznom tačkom na mestu kursora pa možete da vidite
kako izgleda.
• Na zahtev za unos Enter X scale factor or specify opposite corner
<1 >: pritisnite J da prihvatite podrazumevani faktor razmere 1 , ili zadajte
drugu vrednost. Opcija Specify Opposite Corner omogućava definisanje
četvrtastog okvira čije stranice određuju faktor razmere. Stranica veličine
1jedinice daje faktor razmere 1. Ako zadate faktor razmere X, AutoCAD će
zatražiti faktor razmere Y. Podrazumevana vrednost je ista kao za X, ali
možete zadati i drugu vrednost.
• Na zahtev za unos Speci fy rotation angle <0> : zadajte ugao rotacije.
Možete takođe zadati neku tačku i AutoCAD će upotrebiti ugao izmedu tačke
unosa i te tačke kao ugao rotacije. Ova tehnika je korisna za poravnavanje
bloka sa postojećim objektom.
474 Oeo III ♦ Rad sa podacima
Kada zadate sve potrebne podatke, AutoCAD unosi blok ili datoteku.
Negativni faktor razmere za bilo koju osu formira sliku bloka ili datoteke kao u
ogledalu. Kada zadate negativni faktor razmere po X osi, blok se okreće kao u ogledalu
oko Y ose. Kada zadate negativni faktor razmere po Y osi, blok se okrede kao u ogledalu
oko X ose. Slika 18-10 prikazuje blok vrata unet sa pozitivnim i negativnim faktorom
razmere. Ugao rotacije svih ovih blokova je 0 stepeni. Kombinovanjem negativnih i
pozitivnih faktora razmere sa uglovima rotacije možete dobiti bilo koju konfiguraciju
vrata. Ponekad je teško zamisliti rezultat kombinacije negativnog faktora razmere sa
uglom rotacije. Pogledajte odeljak „Podešavanje razmere i rotacije prj unosu b)oka“
da biste dobili rešenje.
X fakto r razmere=-1 X fa ktor razmere= l S lik a 1 8 -1 0 : Blok vrata u n et sa razlićitim
Y faktor razmere=-l Y faktor razmere=l pozitivnim i negativnim faktorim a razm ere,

kao u o g led alu, u raznim pravcim a.
Y faktor razmere=l Y faktor razmere=-1
Kada unosite datoteku crteža, objekti okruženja za štampanje nisu uključeni u defi-
niciju bloka formiranog na crtežu. Da biste uneli objekte okruženja za štampanje u
drugi crtež, otvorite originalni crtež i definišite objekte kao blok. Zatim upotrebite
AutoCAD DesignCenter da biste uneli taj blok u drugi crteŽ.
Upotreba AutoCAD-ovog DesignCentera

Kad želite da unesete blok iz drugog crteža, upotrebite AutoCAD DesignCenter. Odabe-
rite AutoCAD DesignCenter sa palete Standard. Na levoj strani nadite crtež koji sadrži
blok koji tražite. Dvaput pritisnite ime datoteke crteža i odaberite Blocks sa liste koja ce
se pojaviti. Na desnoj strani vidite listu blokova tog crteža. Pritisnite Preview da vidite
prikćLZ odabranog bloka. Pritisnite Description da biste videli opis bloka. (Opis se poja-
vljuje samo ako ste ga zadali pri formiranju bloka.) Postoje dva načina za unos bloka:
♦ Ako ste dvaput pritisnuli ikonicu bloka, AutoCAD otvara okvir za dijalog Insert za
precizno zadavanje unosa bloka, kao što je ranije opisano.
♦ Ako ste prevukli ikonicu bloka na površinu crteža, AutoCAD unosi blok na mesto
gde ste otpustili taster miša sa podrazumevanim faktorom razmere i uglom
rotacije.
Za unos kompletnog crteža možete da upotrebite AutoCAD-ov DesignCenter. Na
levoj strani nađite direktorijum koji sadrži željeni crtež. Crteži su izlistani na desnoj
strani. Odaberite datoteku crteža i prevucite je u prostor crteža. Videcete da AutoCAD
izvršava komandu -INSERT, što je verzija komande INSERT unesene sa komandne linije.
Možete jednostavno zadati tačku unosa, razmeru i rotaciju, ili upotrebiti opcije opisane
u odeljku „Podešavanje razmere i rotacije pri unosu bloka."
Poglavtje 18* Rad sa blokovima i atributima 475
Podešavanje razmere i rotacije pri unosu bloka

K ad a p revlačite blok n a e k ra n u d a biste o d ređ iii tačku u n o sa , bilo bi ko risn o da ga vidite u potreb-
n o j razm eri i uglu ro ta đ je , P ro b le m je što s e z a h te v za u n o s ra zm e re i rotacije javlja p o sle zahteva
za u n o s za tačku u n o s a . Ako u p o treb ite verziju k o m a n d e IN S ER T u p isu ju ći -insert, sa k o m a n d n e
lin ije m o ž e te p o d esiti razm e ru i rotaciju na zahtev za u n o s Spec i fy 1n s e r t ‘on poi nr.: upotre-
b o m o vd e p rik a zan ih o p cija , D a biste u po treb ili n e k u od o pcija pritisnite d e sn j taster m iša i odaber-
ite o p ciju iz priru čno g m e n ija za h te v a za u n o s Spec ify insertion point or [Sca1e/X/Y/Z/
Rotate/Pscal e/PX/PY/PZ/PRotčite]: . Svi zahtevi za u n o s po javlju ju se na ko m a n d n o j liniji,
u k lju č u ju d i za h te v za u n o s za im e blo ka ili d a to te k e ko ju želite d a u n e se te .
Opcija Upotreba
Scale Definiše faktor razmere
X Definrše X faktor razmere
V DefiniŠe Y faktor razmere
Z Definiše Z faktor razmere
Rotate Definiše ugao rotacije
PScale DefiniŠe preliminarni faktor razmere prikaza bloka dok ga prevlačite i ponovo vas pita za
razmeru da biste mogli da je promenite
PXScale Definiše preliminarni faktor razmere X prikaza bloka dok ga prevlačite i ponovo vas pita
za razmeru da bi$te mogli da je promenite
PYScale Definiše preliminarni faktor razm ere Y prikaza bloka dok ga prevlačite i ponovo vas pita
za razmeru da biste mogli da je promenite
PZScale Definiše preliminarni faktor razm ere Z prikaza bloka dok ga prevlačite i ponovo vas pita
za razmeru da biste mogli da je promenrte
PRotate Defmrše preliminarni ugao rotacije bloka dok ga prevlačite i ponovo vas pita za ugao da
biste mogli da ga promenite
N a C D -6
Crteži abl4~ b.dw g \ ab 18-c.dw g koji se koriste u sle d e ćo j vežbi u n o še n ja bloka n alaze se na
0 ko m pakt disku AutoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: unos blokova

1. Otvorite crtež a bl8 -c.dw g sa kompakt diska.
2 . Snimite datoteku u direktorijum A u to C A D Biblija, pod imenom ab!8-3.dw g . Ovo
je osnova prizemlja kuce, kao što je prikazano na slici 18-11. Potrebno je uneti
više vrata, kao i toalet. OSNAP treba da je uključen. Aktivirajte stalne OSNAP
markere za krajnju i središnju tačku objekta, Tekuči sloj je Door.
3. Upotrebite ZOOM Window da biste prikazali levu trečinu kuče.
<SI 4' Odaberite Insert Block sa palete Draw. U padajučoj listi Name okvira za dijalog
Insert odaberite DOOR (ako več nije odabran). Potvrdite sva tri polja Specify
On-Screen. Pritisnite OKda biste zatvorili okvir za dijalog lnsert.
A ko p o g rešite pri u n o su vrata, pritisnite < E s c > ako ste usred u n o sa . Ako ste završili ko m an du ,
pritisnite U n d o na paleti S tan d ard ili o brišite vrata i krenite od početka.
S lik a 1 8 -1 1 : U o sn o vi prizem lja ku će n ed o sta ju vrata i novi toalet.
5. Kako pomerate kursor, tako vidite sliku vrata. Slika vam pokazuje blok sa fak-
torima razmere X i Y podešenim na 1 i uglom rotacije 0 stepeni. Pratite sledeće
zahteve za unos:
Specify insertion point: Use the Endpoint o hj e c t snap to p i c k © in
Fi gure 18-11.
Enter X scale factor or specify opposite corner <1>: -1 J
Enter Y scale factor <use X scale factor>: 1 J
Specify rotation angle <0>: 270 J (You coul d al s o s p e c i f y -90
degrees. )
6. Ponovite komandu INSERT. Okvir za dijalog Insert već pokazuje blok DOOR.
Pritisnite OK. Pratite zahteve za unos. Verovatno ćete hteti da upotrebite
komandu ZOOM Window da biste povećali površinu @na crtezu 18-11.
Specify insertion point: Pick © in Figure 18-11.
Enter X scale factor or specify opposite corner <1>: 2/3 J
Enter Y scale factor <use X scale factor>: J
Specify rotation angle <0>: 180 J
7. Ako ste povećali prikaz dela crteža u prethodnom koraku, vratite se na prethodni
prikaz komandom ZOOM Previous. Povećajte oblast oko tačke ® na slici 18-11.
Odaberite Insert Block sa palete Draw. Pritisnite OK. Pratite zahteve za unos:
Specify insertion point: Pick ® in Fi gure 18-11.
Enter X scale factor or specify opposite corner <1>:-3/4 J
Enter Y scale factor <use X scale factor>: 3/4 J
8. EJpotrebite komandu ZOOM Dynamic da povećate oblast oko tačaka© i ©na stici
18-11. Odaberite Insert Block sa palete Draw. Pritisnite OK. Pratite zahteve za
unos:
Specify insertion point: Pick @ in Fi gure 18-11.
Enter X scale factor or specify opposite corner <1>: 1 J
Ente^ Y scale factor <use X scale factor>: J
9. Ponovite komandu INSERT i pritisnite OK. Pratite zahteve za unos:
Specify insertion point: Pick © in Fi gur e 18-11.
Enter X scale factor or specify opposite corner <1>: -1 J
Enter Y scale factor <use X scale factor>: 1 J
Specify rotation angie <0>: 90 J
Poglavtje 18 ♦ Rad sa blokovima i atributima 477
10. Upotrebite komandu ZOOM Dynamic da povećate oblast oko tacaka ©i ®na slici
18-11. Pokrenite komandu Insert i pritisnite OK. Pratite zahteve za unos:
Specify insertion point: Pi ck © in F i gur e 18-11.
Enter x scale factor or specify opposite corner <1>: -2/3 J
Enter Y scale factor <use X scale factor>: 2/3 J
Specify rotation angle: 270 J
11. Ponovite komandu INSERT i pritisnite OK. Pratite zahteve za unos:
Specify insertion point: Pick © in Fi gure 18~11
Enter X scale factor or specify opposite corner <1>: 2/3 J
Enter Y scale factor <use X scale factor>: J
Specify rotation angle: 90 J
12. Nešto niže od vrata koja ste upravo uneli nala2 i se WC sa kupatilom. Pomerite
crtež tako da se vidi taj deo. Obrišite simbo) za WC-šolju koji je, u stvari, blok.
Promenite tekuci sloj na FIXTURE.
13. Odaberite AutoCAD DesignCenter sa palete Standard. (Ako ne vidite dva okna,
pritisnite Tree VievvToggle na paleti DesignCenter.) U levom oknu zadajte
putanju do kompakt diska. (Možda ćete morati da upotrebite horizontalnu traku
za pomeranje ako se ne vidi leva strana liste diskova i direktorijuma.) Dvaput
pritisnite CD, a zatim dvaput pritisnite abl4-b.dw g. Pritisnite Blocks na listi
objekata. Sa desne strane ćete videti b)okove na crtežu.
14. Dvaput pritisnite TOILET2. Videćete prikaz na dnu okvira DesignCenter. (Ako ne,
pritisnite Preview na paleti DesignCenter.) AutoCAD otvara okvir za dijalog
Insert. Pošto vidite prikaz, znate da je ugao rotacije tačan i možete pretpostaviti
da je razmera tačna jer su toaleti približno iste veličine. Polje Insertion Point
Specify On-Screen treba da je potvrdeno. Ostala polja Specify On-Screen treba da
ostanu nepotvrđena. Pritisnite OK.
15. Prevucite simbol za WC-šolju u toalet i upotrebite OSNAP marker središnje tačke
objekta da biste ga smestili na sredinu dna zida kupatila. Ako želite, odaberite
dugme AutoCAD DesignCenter na paleti Standard da zatvorite DesignCenter
(ili pritisnite njegovo dugme Close).
16. Zadajte komandu ZOOM Extents i snimate crtež.
AutoCAD ima komandu MINSERT koja omogućava unos blokova preko pravougaone
matrice. Upišite rainsert J. MINSERT traži tačku unosa, faktor razmere i ugao rotacije na
isti način kao i komanda 1NSERT, bez okvira za dijalog. Zatim se pokreću zahtevi za unos
kao za komandu ARRAV koji traže broj redova i kolona i njihovo međusobno rastojanje.
Prednost komande MINSERT je u tome što se smanjuje veličina datoteke crteža jer
AutoCAD čuva matricu kao jedan objekat-blok. Nedostatak je u nemogućnosti izmene
pojedinačnih blokova u matrici, kao i cele matrice, na bilo koji način. Ako je potrebno da
nešto promenite, obrišite kompletnu matricu blokova, ponovo definišite osnovni blok,
ako je potrebno, i počnite od početka, ovog puta upotrebom posebno komande DD)N-
SERT i posebno ARRAY. Blok unet komandom MINSERT ne možete da rastavite.
R uko vanje blokovim a

Postoji nekoliko uslova o kojima je potrebno voditi računa pri radu sa blokovima.
Velike biblioteke blokova zahtevaju dobru organizaciju da biste mogli brzo da nađete
potreban blok.
478 Cte® 111 ♦ Rad sa podacima
Rad sa slojevima
Možete poželeti da unesete blok na tekući sloj ili da biok zadrži svoj originalni sloj.
AutoCAD omogućava rukovanje slojevima blokova, kao i njihovim bojama i karakteri-
stikama tipa linije da bi se dobio traženi rezultat. Blok može da bude definisan na četiri
načina da bi se zadale karakteristike sloja, boje, tipa linije i debljine linije pri unosu. kao
što je prikazano u tabeli 18-1. Svaki metod ima različit rezultat unosa bloka, iako su
neke razlike neznatne.
Kao što se vidi, bitno je pažljivo planiranje slojeva pri formiranju blokova. Tabela
I 8 -I razjašnjava da dva metoda (podešavanje objekata na ByBlock i formiranje na sloju
0 ) stvaraju kameleonske blokove koji preuzimaju karakteristike tekuceg sloja. Upotre-
bite preostala dva metoda kada želite da blok zadrži karakteristike nezavisne od teku-
ćeg sloja.
Formiranje blokova na sloju 0 je najjednostavnije. Ako želite da blokovi imaju
posebnu boju i tip linije, formirajte sloj za njih i prebacite se na taj sloj pre unosa blo-
kova. Takođe možete da promenite sloj bloka kad je već unet, na isti način kao što biste
promenili sloj bilo kog drugog objekta.
Tabela 18-1 Karakteristike sastavnih objekata bloka i rezultati unosa

Karakteristike sastavnih Rezultati unosa
objekata
Na bilo kom sloju (osim sloja 0), Blok zadržava svojstva sloja. Ako unesete blok u drugi crtež koji nem a taj
sa bojom, debljinom linije i tipom sloj, AutoCAD će napravitl sloj. Ako unesete blok u neki crtež koji ima taj
linije podešentm na ByLayer sloj, ali sa drugačije podešenom bojom i tipom linije, blok preuztma
svojstva sloja koja se razlikuju od onth na sloju na kom e ste formirali blok.
Ako unesete blok na različit sloj, blok zadržava svojstva sloja na kome je
foimiran ali okvir Properties izveštava da je blok na sloju na kom e je unet,
jer se podatak odnosi na sloj tačke unosa, a ne na objekte bloka.
Na bilo kom sloju (osim sloja 0), Blok zadržava boju, tip linije i debljinu linije koje su izričito zadate. Ako
sa bojom, debljinom linije i tipom unesete blok u neki drugi crtež, AutoCAD formira sloj na kome su
linije izričito podešenim napravljeni originalni objekti.
Na bilo kom sloju (osim sloja 0), Blok prihvata tekuči sloj, kao i njegova svojstva. Ako unesete blok u neki
sa bojom, debljinom linije i tipom drugi crtež, AutoCAD stvara sloj na kom e su bili formirani originalni
linije podešenim na ByBlock objekti. Napom ena: ako su boja, tip linije i debljina linije podešeni na
ByBlock, objekti su uvek prikazani kao crno-beli, sa kontinualnim tipom
linije i podrazum evanom debljinom linrje.
Na sloju 0 (sa bojom, tipom Blok prihvata tekući sloj na koji je unet, kao i njegova svojstva. Ako
i debljinom linije podešenom unosite blok u drugi crtež, nem a formiranja novih slojeva.
na ByBlock ilt ByLayer)
Na CD-u C rtež koji se koristi u sle d e ć o j vežbi rada sa blo ko vim a i slo je vim a , a b l8 -d .d w g , nalazi se na
© ko m pakt d isku AutoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: rad sa blokovim a i slojevim a

1. Otvorite a b!8 -d.dw g sa kompakt cliska.
2 . Snimite crtež u direktorijum A u to C A D B ib lija , pod imenom abl8^t.dw g. Ovo je
deo električne šeme, kao što je prikazano na slici 18-12. OSNAP treba da je uklju-
čen. Podesite stalne OSNAP markere na krajnju tačku, središnju, presečnu i
kvadrant.
Poglavtje 1S ♦ Rad sa blokovima i atributima 479
Slika 18-12: Električna še m a im a n ek o liko sim b o la koji bi bili korisni

i kao blokovi.
3. Odaberite Make Block sa palete Dravv. U polje Name okvira za dijalog Block Defi-
nition, upišite hl svvitch. Izaberite Select Objects. Upotrebite prozor za izbor da
odaberete kompletan prekidač (bez slovnih oznaka). Pritisnite desni taster miša
za kraj izbora. Odaberite Pick Point u odeljku Base Point okvira za dijalog. Upo-
trebite OSNAP marker kvadrantne tačke da biste odabrali levi kvadrant levog
kruga prekidača, u © na slici 18-12. Izaberite Retain u odeljku Objects. Pritisnite
OK. Objekti ovog bloka su bili formirani na sloju Object, crvene boje i sa kontinu-
alnim tipom linije. Boja, tip i debljina linije podešeni su na ByLayer.
4. Upotrebite prozor za izbor prekidača ventilatora. (Objekti su na sloju Object,
koji je podešen na crvenu boju i kontinualni tip linije.) Pritisnite okvir padajuče
liste Color Control i odaberite ByBlock. Učinite isto i sa padajućim listama Line-
type Control i Linevveight Control. Prekidač postaje crn (ili beo, ako koristite crni
ekran). Objekti su i dalje odabrani.
5. Odaberite opet Make Block sa palete Draw. U polju Name upišite ad sivitch.
Okvir za dijalog prikazuje 4 objects selected. Izaberite Pick Point. Upotrebite
OSNAP marker kvadrantne tačke da odaberete levi kvadrant levog kruga preki-
dača. Pritisnite OK.
6 . Upotrebite prozor za izbor da biste odabrali gornji simbol provodnika u tački ©
na slici 18-12 (to su četiri objekta). (On je na sloju Conduit podešenom na crnu
boju i tip linije Hidden2.) lz padajuće lisie Color Control izaberite zelenu boju.
U padajuđoj liste Linetype Control podesite tip linije na Hidden2. Odaberite Make
Block sa palete Draw. U polju Name upišite top co n d u it. Okvir za dijalog daje oba-
veštenje da ste odabrali četiri objekta. Odaberite Pick Point. Upotrebite OSNAP
marker presečne tačke da odaberete ®. Pritisnite OK. Provodnik postaje zelen
sa tipom linije Hidden2.
480 Deo III ♦ Rad sa podacima
7. Pomoću prozora 2 a izbor odaberite donji provodnik u tački (On je na sloju

Conduit podešenom na crnu boju i tip linije Hidden2.) Upotrebite padajuću listu
da podesite sloj na 0. Odaberite Make Block sa palete Draw. U polju Block Name
upišite bot conduit. U okviru za dijalog je obaveštenje da ste odabrali četiri
objekta. Odaberite Pick Point. Upotrebite OSNAP marker presečne tačke da
odaberete ®. Pritisnite OK. Provodnik postaje crn sa kontinualnim tipom linije.
8 . Snimite crtež. Odaberite New sa palete Standard. U okviru za dijalog Create New
Drawing odaberite Start from Scratch. Podrazumevana vrednost je English. Priti-
snite OK. AutoCAD otvara nov crtež. Ovaj crtež ima samo jedan sloj, sloj 0. (Priti-
snite padajucu listu Layer Control da biste pogledali, ako to želite.)
9. Odaberite AutoCAD DesignCenter sa palete Standard. U levom oknu zadajte
putanju do direktorijuma A u to C A D B ib lija , a onda pronađite datoteku crteža
abl8 -4.dw g. Dvaput pritisnite ime datoteke, zatim pritisnite Blocks. U desnom
oknu dvaput pritisnite hl swi tch. U okviru za dijalog Insert potvrdite po!jaSpecify
On-screen za tačku unosa i razmeru. Pritisnite OK. Pratite zahteve za unos da
biste uneli datoteku negde na crtež, sa faktorom razntere 3. Blok čiji su objekti bili
formirani na sloju Object zadržava svoju originalnu boju (crvenu), tip i debljinu
linjje ali se nalazi na sloju 0. Odaberite blok i pogledajte padajuću listu Layer da se
uverite.
10. Pogledajte paciajuđu listu Layer. Novi sloj Object je sloj 11a kome se nalaze origi-
nalni objekti.
1 1. U desnom oknu DesignCentera pritisnite dvaput top condoi t. Pritisnite OK u
okviru za dijalog lnsert. Pratite zahteve za unos da unesete datoteku negde na
crtež, sa faktorom razmere 3. Opet, objekti zadržavaju zelenu boju i tip linije
Hidden2, ali su definisani na sloju 0. Pritisnite padajuću listu Layer da vidite da
li je crtežu dodat sloj Conduit.
12. Odaberite Layers sa palete Object Properties i pritisnite New u Layer Properties
Manager. Imenujte novi sloj 4 i podesite mu boju na Cyan. Pritisnite Current.
Pritisnite OK.
13. U desnom oknu DesignCentera dvaput pritisnite ad swi tch. U okviru za dijalog
Insert pritisnite OK. Pratite zahteve za unos da unesete datoteku negde na crtež,
sa faktorom razmere 3. Blok (čiji su objekti bili formirani na sloju Object i čija su
svojstva podešena na ByBlock) ima svojstva sloja 4 i nalazi se na sloju 4.
14. Pritisnite dvaput bot condu 1 1. U okviru za dijalog Insert pritisnite OK. Pratite
zahteve za unos da biste uneli datoteku negde na crtež, sa faktorom razmere 3.
Blok čiji su originalni objekti bili na sloju 0 ima svojstva sloja 4 i nalazi se na sloju 4.
15. Pritisnite dugme Close da biste zatvorili DesignCenter. Nemojte čuvati ovaj novi
crtež.
Rastavljanje blokova
Biokove možete da rastavite na originalne objekte. To vam može biti potrebno da
biste izmenili blok, Ako želite, možete ponovo definisati blok kao što je objašnjeno
ranije u ovorn poglavlju. Da biste rastavili blok, odaberite F,xplode sa palete Modify.
(Možete odabrati objekte pre ili posle izbora komande.) Takođe možete rastaviti poli-
linije, kote, šrafure, regione, polilinije, kao i neke 3D objekte (geometrijska tela, 3D
mreže, 3D puna tela, poligonalne mrežice i mrežice sa više površina.) u jednostavnije
tipove objekata. (Crtanje u 3D je obradeno u delu IV). Kada rastavite blok koji u sebi
sadrži ugnežđene blokove, AutoCAD rastavlja samo prvi nivo bloka. Potrebno je da
opet upotrebite komandu EXPLODE da biste rastavili sledeće nivoe blokova.
Kad rastavite b)ok formiran na sloju 0 ili od objekata podešenih na BYBLOCK,
objekti vraćaju svoja originalna svojstva i postaju crno-beli sa kontinualnim tipom linije
i podrazumevanom debljinom linije.
Ako unesete blok sa različitim faktorom razmere za X i Y, AutoCAD čini najbolje što
može da formira objekte na osnovu njibovih novih oblika. Na primer, ako imate blok
koji sadrži krug i unesete ga sa faktorom razmere 1 za X a 2 za Y, videćete elipsu. Zato,
kada rastavite blok, AutoCAD formira elipsu od onog što je bilo krug.
Upotreba komande XPLODE

Komanda XPLODE je verzija komande EXPLODE koju možete upotrebiti da biste kon-
trolisali finalni sloj, boju i tip Hnije objekta. Ako odaberete više od jednog objekta,
možete odjednom podesiti svojstva svih objekata zajedno, znači giobolno , ili za svaki
objekat posebno.
Upišite xplode J. (XPLODE je, u stvari, program u jeziku AutoLISP.) Na zahtev za
unos Se I ect objects: odaberite jedan ili više blokova. Ako ste odabrali više od jednog
objekta, XPLODE prikazuje zahtev za unos Enter an option [Indi vidual 1y/6lu-
bal 1y] <G1 oba 11 y> :. Pritisnite desnim tasterom miša i odaberite lndividually da dobi-
jete zahteve za unos za svaki blok posebno. Pritisnite Enter ako želite da prihvatite
podrazumevanu opciju GIobally. Ako ste odabrali opciju IndividuaJJy, XPLODE ističe
svaki blok redom tako da znate na kom bloku radite dok odgovarate na zahteve za
unos.
Na zahtev za unos Fnter nri option [Al 1/Co Ior / .Ayer/U ype/Inher it from par-
ent bl ock/Expl odel <Explode>: odaberite po želji boju, sloj, tip linije ili sva tri svoj-
stva. Opcija Inherit from parent block radi samo sa blokovima formiranim na sloju 0
kojima su boja i tip linije takođe bili podešeni na BYBLOCK. Ovi objekti sa podešenim
opcijama BYBLOCK zadržavaju svoju boju i tip linije posle rastavljanja.
Komanda XPLODE ne može da rastavi blokove čije se apsolutne vrednosti faktora
razmere po X i Y razlikuju. To znači da su faktori razmere X=1 i Y=-I ispravni, ali ne i
X=2 i Y=-3.
Ma CD-u . Crtež koji se koristi u sledećoj vežbi rada sa rastavljanjem blokova, a b l8 -e .d w g nalazi se na
kompakt disku AutoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: rastavljan je blokova

1. Otvorite datoteku crteža abl8-e.du)g sa kompakt diska.
2 . Snimite crtež u direktorijum A u to C A D B ib lija , pod imenom abl8-5.dw g. Ovo je ista
električna šema iz prethodne vežbe, samo što sađa objekti predstavljaju unete
blokove. Sve je prikazano na slici 18-13. OSNAP treba da je uključen. Podesite
stalne OSNAP markere za krajnju, središnju, presečnu i kvadrantnu tačku. Radni
sloj je Object.
^r'-l 3. Odaberite Explode sa palete Modify. Na zahtev za unos Select objects odabe-
rite prekidač ventilatora u tački ffi na slici 18-13. Pritisnite Enter da biste završili
izbor. Prekidač postaje crn ili beo (suprotno od podešene boje ekrana) jer je bio
formiran od objekata čije su boje i tip linije bili podeseni na ByBlock.
4. Odaberite Undo sa palete Standard.
A IR DAMPER SVVITCH
n OCA.TED INS-IDF F A I j H O liS iN n l
■ .
B ftll
H I-J M IT JV V IT C H
.B U R M cR H 'SIJS lN C i
HRM V
(D ^ o r g / blk
J
S lik a 1 8 -1 3 : Elektrićna še m a im a n eko liko u n etih blokova.
5. Upišite xplode J. Na zahtev za unos Sel ect objects : odaberite opet prekidač
ventilatora. Pritisnite Enter da biste završili izbor. Na zahtev za unos Enter an
option [A11/Co1or/LAyer/LType/Inherit from parent b1ock/Explode]
<Expl ode> : pritisnite desni taster miša i odaberite Layer. Na zahtev za unos
Enter new layer name for exploded objects <08JECT>: pritisnite Enter da
biste prihvatili podrazumevanu vrednost OBJECT, tekuci sloj. AutoCAD vas
obaveštava Object explodeđ onto layer OBJECT.
6 . Odaberite prekidač u tački ®. Odaberite Explode sa palete Modify. AutoCAD ras-
tavlja blok na sloj Object jer su objekti bloka bili formirani na tom sloju sa bojom
1tipom linije podešenim na ByLayer.
7. Upišite xplode J. Gornji provodnik je bio formiran od objekata podešenih na
zelenu boju i tip linije hidden2. Donji provodnik je bio formiran od objekata
podešenih na sloj 0. Pratite zahteve za unos.
Select objects: Choose the condui ts at ® a n d ®. End s e l e c t i o n .
2 objects found.
Enter an optlon [Individua11y/G1oba11y] <Globally>: J to accept the
d&fau /1.
Enter an option [A11/Co1or/LAyer/LType/Inherit from parent block/
Explode] <Explode>: R i g h t - c l i c k and choose Al l .
Ent er new c o l o r f o r explođed o b j e c t s .
[Red/Ve',low/Green/Cyan/Blue/Magenta/Wnite/BVLayer/BYBlock]
<BYLAY ER>: J
Enter new linetype name for exploded objects <BYL.AYER>: J
Enter new lineweight. < BYLAYER >: J
Enter new layer name for exploded objects <0BJECT>: conduit J
Objects exploded with color of BYLAYER. 1inetype of BYLAYER. and
layer conduit.
8. Snimite crtež.
Uređivanje blokova
Več smo obradili načine za ponovno definisanje blokova. Evo još nekoliko dodatnih
tehnika koje vam mogu pomoći u radu sa blokovima.
Poglavlje 1B ♦ Rad sa blokovima i atributima 483
U ređivanje blokova pom oću ćvorova

Do izvesnog ntvoa možete koristiti uređivanje pomoću čvorova pri radu sa blokovima.
Kada odaberete biok, podrazumeva se da je prikazan samo jedan čvor - na baznoj
tački. Međutim, uvek možete podesiti prikaz čvorova svih objekata i2 borom Tools c
Options. Na kartici Selection odaberite Enable grips within blocks i pritisnite OK. Slika
18-14 prikazuje rezultate oba podešavanja.
Po pravilu, nije potreban prikaz svih čvorova blokova dok radite sa složenim blo-
kovima. Možete ih uključiti za rad sa komandama mirror, rotate, move ili scale block
kada želite da upotrebite čvor nekog objekta u bloku kao baznu tačku za uredivanje.
Slika 18-14: A u to C A D sta n d a rd n o prikazuje sa m o je d a n 6/or na m estu b azn e

tačke bloka. M o žete o d abrati i prikaz čvorova svih o b jekata bloka.
Z a o v a j c r t e l č e tv o ro ta k tn o g m o to ra z a h v a lju je m S id u H e r b a g e u iz M isiso d ža , O n la rio .
A žuriranje blokova
Kao što je pomenuto ranije u ovom poglavlju, kada ponovo definišete blok, svi njegovj
primerci na crtežu su automatski ažurirani. Ako ste uneli datoteku u crtež kao blok i
zatim promenili nesto u toj datoteci, AutoCAD nema načina da registruje promenu na
tom crtežu. (Upotrebite komandu External reference da biste rešili problem. Pogledajte
poglavlje 19.)
Da biste ažurirali blokove formirane od unetih datoteka, možete ponovo uneti dato-
teku. Pratite sledeče korake:
1 . Odaberite Insert Block.
2 . Pritisnite Browse.
3. Odaberite datoteku koju ste izmenili i pritisnite Open. (Potrebno je da zadate ime
aktuelne datoteke, a ne blok istog imena koji več postoji na crtežu.)
4. AutoCAD pita da li želite da ponovo definišete blok jer on već postoji na crtežu.
Odaberite Yes.
5. Pritisnite Esc da izbegnete unos nove kopije bioka.
AutoCAD ažurira sve primerke bloka novom datotekom. Možete, takođe, upotrebiti
DesignCenter za ažuriranje blokova, posebno onih na drugim crtežima.
Zamena blokova
Blok možete zameniti drugom datotekom. Postoje tri razloga za to;
♦ Ako imate mnoštvo složenih blokova primeticete da regenerisanje crteža na
ekranu traje dugo. Možete formirati jednostavan blok, upotrebiti komandu
WBLOCK i zameniti ga originalnim btokom pre štampanja. Ovo je slično upotrebi
QTEXT za zamenu teksta pravougaonicima (poglav)je 13).
♦ Druga prednost zamene je formiranje više od jedne verzije crteža; na primer,
prikaz kancelarije sa raznim vrstama stolova. Možete formirati crtež sa jednim
tipom stola unošenjem datoteka stolova. Zamenite datoteku drugog tipa stola
i imaćete nov prikaz kancelarije.
♦ Ako vaša firma prede na drugi standard delova - eto još jednog raztoga za
zamenu blokova.
Da biste zamenili btokove, pratite sledeće korake:
1 . Upišite -insert J na komandnoj liniji.
2 . Upišite blocknarne=filename gde je ,,blockname“ ime bloka a ,,filename“ ime
datoteke. (Ako se datoteka ne nalazi u direktorijumima koje AutoCAD stan-
dardno pretražuje, upišite celu putanju do datoteke.) Pritisnite Enter.
3. AutoCAD poručuje da blok tog imena već postoji i pita da li želite da ga ponovo
definišete. Upišite y J.
4. Pritisnite Esc da izbegnete unos nove kopije nove datoteke.
AutoCAD zamenjuje tekuće blokove datotekom koju ste uneli.
Kada unosite datoteku u crtež, imena bloka i datoteke obično su identična. Isto tako,
kada upotrebite komandu WBLOCK, po pravilu datoteci dajete isto ime kao i bloku.
Međutim, kada zamenjujete blok, on može da bude identičan datoteci sa drugim
imenom. Primer: ako na crtežu imate blok koji se zove srnaUdesk i zamenite ga
datotekom koja se zove bigdesk , dobićete blok sa imenom srnalldesk koji je isto što
i datoteka bigdesk. Ovo može da stvori zabunu, zato pažljivo koristite zamenu blokova.
Na CO-l* CD AutoCAD 2 0 0 0 Biblija sadržr program sclblock.lsp kojr m od ifiku je veličinu bilo kog broja
o d ab ra n ih blokova u o d n o su na njihove o d g o va ra ju će tačke u n o sa . Po gledajte u \Soft-
w are\Chap 18\Sclblock. Program Bnt m en ja p o d e ša v a n ja boje i tipa linije o bjekata prem a
objektu a ne p rem a sloju. M o žete ga naći u \Software\Chap 1Q\Bnt.
Organlzovanje blokova
Biblioteke delova ili simbola mogu da imaju dva oblika - pojedinačne datoteke za svaki
deo ili simbol, ili crteže koji sadrže više delova ili simbola. Već smo obradili blokove
kao pojedinačne datoteke u ovom poglavlju. Tehnika lormiranja blokova 1 x 1 -jedinica
dobra je u nekim primenama. U tom slučaju ih možete lako uneti sa bilo kojim faktorom
razmere po X i Y bez mnogo računanja.
Možete i formirati datoteke koje sadrže više delova ili simbola da biste smanjili broj
datoteka o kojima treba voditi računa. Svaki deo ili simbol treba sačuvati kao blok sa
prikazom i, možda, opisom. Jeđnostavnosti radi, možete da označite blokove i odštam-
pate crteže da biste ih koristili kao reference. Kad vam zatreba deo ili simbol, pratite
sledeće korake:
1. Odaberite AutoCAD DesignCenter sa palete Standard.
2. Dođite do datoteke sa delovima ili simbolima i dvaput pritisnite njeno ime.
3. Pritisnite Blocks.
4. U desnom oknu okvira DesignCenter dvaput pritisnite ime potrebnog bloka.

5. Upotrebite okvir za dijalog Insert da biste uneli blok.
Vodenje knjige blokova sa označenim i odštampanim svim datotekama blokova ili
biblioteka pojednostavljuje rukovanje blokovima. Tačke unosa moraju biti označene.
Ovo se postiže tako što se odabere vidljivi stil za crtanje tačke i zatim se ona postavi
u svaki blok pomođu OSNAP markera za tačkasti objekat (node).
Zbirke blokova na kompakt disku

K o m p a k t d isk AutoCAD 2 0 0 0 Biblija sad rži v iš e zbirki blo ko va ko je m og u biti ko risn e:
♦ Acadarch
♦ Acadart sad rži 87 crteža e le ktro n skih i e ie ktričn ih sim b o la za izrad u še m a , zatim neko liko
kvalitetnih izo m etrijsk ih crteža ko n ekto ra, za n im ljiv e m re že , kao i d ru g e sitn ice. Potražite ih u
d ire k to riju m u \Softw are\Chapl8\A cadđrt1.
♦ Disney
♦ Eiect-001 sad rži 3 9 crteža e le k tričn ih i e le k tro n sk ih sim b o la , kao što su ko n d enzato ri, kristali,
o tp o rn ici i slič n o , Potražite ih u d ire kto riju m u \S o ftw a re \C h a p l8 \E le c -0 0 l
♦ Elect-002 je drugt d e o brblioteke električn ih sim b o la , sa 21 crtežo m . Potražite ih u direktori-
ju m u \S o ttw a re \C h a p l8\Elec-002 .
♦ Elect-003 je treći đ e o i sad rži e le k tro n sk e k o m p o n e n te . Potražite ih u d irekto riju m u \Soft-
w a re\Ch a p 18\Elec-0Q3.
♦ Epdxf001 sad rži 4 8 d ato tek a DXF sa d e lo v im a za izrad u električn ih še m a . Da biste otvorili
d ato tek u sa n a sta v k o m DXF z a p o čn ite n o v crtež u A u to C A D -u , pritisnite O p e n n a paleti Stan-
dard, o d a b e rite D X F (*,dxf) sa p a d a ju ć e liste F ile s i o d a b e rite d ato teku koju želite d a otvorite.
Pritisnite O p e n . Potražite th u d irekto riju m u \Softw are\Chap W \Epdxf001.
♦ Furn2 sad rži 19 sim b o ta stolica i stolova u o sn o v i, p iu s je d n u biljku. Potražite ih u direktori-
ju m u \Softw are\Chap 18\Furn2.
♦ Libeltr je crtež koji sad rži b ib lio tek u e le ktričn ih i e le k tro n sk ih sim b o la . PotraŽite ih u direkto-
riju m u \Softw a re\C h a p l8\Lib eltr.
♦ Machsym je b ib lio tek a m a šin sk ih sim b o ta. Potražite ih u d irekto riju m u \Software\
Chap 18\M achsym .
♦ MPE-arch je bibtioteka m a šin sk ih , v o d o v o d n ih i električn ih sim b o la za a rh itek to n sk e crteže,
ka o i v e ć in e sv e tlo sn ih izvora i razn ih otvora. D ato teka Mpe.dvug sad rži sv e sim b o le i m o že se
u p o treb iti ka o teg en d a. Potražite ih u \Softw a re\C h a p l8 \M pe-a rch.
♦ Nuts je b ib lio te k a b lo ko va k o ja sad rži 97 crteža navrtki, zavrtn jeva, Čivija i p o d lo žak a raznih
v e lič in a i o blika, z a sn o v a n ih n a sta n d a rd n o j vo jn o j o p rem i. PotraŽite ih u d irekto riju m u \Soft -
w are\Chap l8\N uts.
♦ Pipesyml i Pipesym2 su d v e zbirke b lo ko va za izradu siste m a cevovoda. P ip e sy m 2 sadrži
ko ristan crtež Pleg.dvvg sa le g e n d o m sim b o la . PotraŽite ih u d irektorijum u \So ftw a re\
C h a p l8 \P ip e sy m 1 i Pipesym 2.
♦ Archsym je zbirka a rh itek to n sk ih sim b o la , u g lav n o m za izrad u o sn o v a. Sadrži o p re m u (su d o -
p ere, k a d e i s lič n o ), u re đ a je i d ru g e sim b o ie . Potražite ih u direktorrjum u \Software\
Chap 18\Arch-sym.
♦ Treeelvl sad rži 2 0 crteža v ertikaln e p ro je k cije drveća, PotraŽite ih u d irekto riju m u \Software\
C h a p l8 \T re e e lv l.
♦ Treeplal sad rži 11 crte ta h o rizo n ta ln e p ro je k cije d rveča. Potražite ih u d irekto riju m u \Soft-
w are\Chap 18\Treepla 1.
Bitna je dosledna šema imenovanja. Birajte prepoznatljiva i kratka imena. Organiza-

cija šeme direktorijuma za datoteke i biblioteke blokova je isto tako važna. Knjiga blo-
kova bi trebalo da sadrži putanju do datoteke svakog bloka ili biblioteke i kompletan
šematski prikaz direktorijuma. Ako koristite posebnu datoteku za svaki blok, možete
imati stotine, pa i hiljade datoteka o kojima treba voditi racuna. Nađite logičke katego-
rije za grupisanje sličnih blokova. Na kraju, ažurirajte knjigu blokova svaki put kad
dodate ili promenite neki blok ili biblioteku.
K o rišćen je W ind o w so vih m ogućnosti

Iz prethodnog izlaganja o bibliotekama delova i simbola možete da pomislite da su one
nešto poput datoteke gotovih sličica. Datoteke gotovih sličica sadrže više pojedinačnih
delova. ,,Ubacujete“ deo slika tako što ga odaberete, kopirate na Windowsov Clipboard,
vratite se u originalni dokument i prosledite sadržaj Clipboarda u dokument. Drugi
način je da podesite ekran tako da vidite i gotove sličice i dokument pa ih prevucete u
dokument. Isto možete uraditi i u AutoCAD-u. Ovaj metod možete ponekad da upotre-
bite umesto formiranja blokova.
Rukovanje objektima pomoću Windowsovog Clipboarda

Verovatno ste već dobro upuceni u tehnike prenošenja, kopiranja i ubacivanja poda-
taka u drugim programima pod Windowsom, bilo u okviru jedne datoteke, bilo iz jedne
u drugu. Tabela 18-2 poredi kopiranje upotrebom blokova i upotrebom Clipboarda
(CUTCLIP, COPVCLIP i PASTECLIP).
Tabela 18-2 Poređenje metoda premeštanjaAopiranja objekata

Meforf O sobine
MOVE/COPY Pređzno pozicioniranje objekata; radi sam o u okviru crteža.
BLOCK/VVBLOCK/INSERT Precizno pozicioniranje objekata; moguća promena veličine i rotacija;
formiranje definiđje bloka; moguć unos više puta, ćak i posle drugih
kom andi; moguć unos datoteka (drugih crteža) koje ste trajno sačuvali.
Pomoću DesignCentera m ožete uneti blokove iz drugih crteža.
CUTCLIP/COPYCLIP/PASTECU P Nema preciznog unosa objekata (koristi se donji levi ugao granica
objek(a)ta koje kopirate); formira bezimeni blok u datoteci sa imenom
kao što je A SCE314; m oguće razm eravanje i rotacija; m oguće je i pome-
ranje i kopiranje objekata; m oguć unos (proslečfivanje) više puta, ali
sam o dok ne kopirate nešto drugo na Clipboard; moguće kopiranje iz
jednog crteža u drugi ili u neki drugi W indowsov program.
Za jednokratno premeštanje ili kopiranje u okviru crteža koristite komande MOVE ili
COPY. Ako želite da kopirate objekat više puta tokom rada, koristite komandu BLOCK.
Upotrebite Clipboard kad želite da unesete objekte u neki drugi crtež jednom ili više
puta, a da ne sačuvate objekte. Clipboard je takođe neophodan za kopiranje objekata u
druge programe.
^ste smest^ objekte na Clipboard, prvo ih odaberite. Da biste ih pre-
—1 _ J —žJ mestih^ odaberite Cut to Clipboard na paleti Standard. Da biste ih kopirali,
odaberite Copy to Clipboard. Ako želite da ih prosledite u drugi crtež, otvorite ga.
Odaberite Paste from Clipboard sa palete Standard. AutoCAD traži tačku unosa.
Poglavlje 27 o b ra đ u je p re m e šta n je i k o p iran je o b jek ata u druge program e.
Tehnika prevlačenja mišem

Karakteristike Windowsove tehnike prevlačenja mišem (drag-and-drop ) omogucavaju
premeštanje druge datoteke crteža u tekući crtež. Pri tom AutoCAD prikazuje zahteve
za unos kao pri učitavanju datoteke upotrebom komande -INSERT. Potrebno je da
otvorite programe ili My Computer ili Windows ExpIorer. U narednim koracima koristi
se Windows Explorer.
Da biste uneli datoteku crteža upotrebom tehnike prevlačenja mišem, pratite sle-
deče korake:
1. Otvorite Windows Explorer (Start O Programs O Windows Explorer).
2. U okviru All Folders odaberite ime direktorijuma koji sadrži odgovarajuču
datoteku crteža.
3. Odredite mesto datoteke crteža.
• Ako je prozor AutoCAD-a vidljiv, prevucite datoteku crteža u okvir
AutoCAD-a.
• Ako prozor AutoCAD-a nije vidljiv, prevucite datoteku crteža na dugme
AutoCAD-a na paleti poslova, sačekajte da se otvori prozor AutoCAD-a
i spustite datoteku u njega.
4. Odgovorite na zahteve za unos komande -INSERT.
Slika 18-15 prikazuje prevlačenje datoteke ab-u)indow.dwg iz Windows Explorera
u otvoreni AutoCAD crtež.
glIM h* )£>** fspr* Q

p«h> i L#**** frto
| d &a * x >r ■ ■■■»* ■*. & ai <* 'OfO, jjjp u ' ?
1 F ------- 9 jX jp >« --------- 3
*'
f in la u * f l r \ A u l i7 A I) ffihlp
....................................................................................................... ................................... .......................... ................. .
« » C ‘ —
L ' £*• L& fio F rv to t lv>h dct
l s
r n
— ' '
---- .
C \ ± . L j X *• > ' 7
J j s*a Ut> TU C 4 (s Ppitn D«Md F^ hm v Vh n I
1
£> ; i A ® * * w ] . J E UuteCAD B4A* 3 1
E T - F< i0Pt * 1 * t o s __________
r’ \ J MoCAO 8bk lablSHj 1 .. « n ! 1 » f f "

£9tB AuioCAD Di**ng
" " J
ow?yz&M
6/20/8B511PM
.........
0' J
J Aj*A
*0
Au'eCAD Di*«r>g
J
J
ApcJl
A»D
Ifltul 2& B AuloCAD Diflrting
AutcCACi D i« w ig
AuloCAD D i« w g 7/V9S10J9AM
J Appt ^ Jito 2 / l* v g d«g AutoCAC OiflMfnj 77V901O V tM
_J cm i 1
J
J LKOi
ChOi
£ ]flto ? 8 1 d*rf
f aiiUI
flim
574C0
tSfc*
i>-%
MIC'Ctlofl H1Mk D nri#fi
A jJ d'ZAC1Clrtfv^THj
T * 4 Ocf-LrftflOl
7'6/W953AM
?7&f,9e9^ A M
V J V 9 7 1 1 JGAM
_ J CKW
l£j t"** 2r.B Mk ic W I HTML IfKsn V53297 11 20 AM
J CKf-
hidvto
_J D «
J (H 3 ?
J J C 3 1AdOfl^C-ndfi diflOđ b
|*i>.37Aj*Cpi^- Mlh tflHĆMt
SO
KB
AafiCAD W A S g u f i
A J ioCAD V9A 10/25/BB502FN
1 O /^ /90?*& PM
I i b V A d d C id i AmgCAD 'vBA $ o u ce 10/26'W 11 U A M

.J CM36
(•M-i' 6**j J?W.B A Jo C A D Diaw vg )2 / l7 / » 2 29PM
J
53t& A uI ol AD DrflHing 12/21/96 1231 PM
J OiiO
_ J O ill |flto£r-1 dwg ŽikS A J o l AD OrflM ng
A J đC a O rjrem rg
ia'M*si2»
9,d2/90 0 09 Fv.
_ J Cht2
J
J ChK
II*7-27*}dwg
25M)
A J o O D CTimng
Aut:CAD C'i’flMng
MV9B113P«
_)
J
Ch15
CM6
1*81
I * 3 2 đi*t
AutcCAD Ci’flnv^
AutoCAC D''4WnJ
1271&/3e?5?Pw
12/77/9S1 5 0 PM
JC M ?
I*9 F 6-jgCADD<ewng £/1& -*S75U PM
i
fljJgCADQj>a«iirg 1 /27fSS 1 22 FW
.d
“ijj
AutsCAP a«n u L L t i l i l i P « io a d e d
lutaCiD & tp r*** T o q j5 Xenu_ioad«i
~u
anci oftfcL- «uwiBS&tdtmali lwj.{38Sl
Prevucite odavde... ... na ovo mesto.
Slika 18-15: Da biste u neli je d a n crtež u drugi, u p o treb ite te h n ik u p rev lačen ja m iše m .
Datoteku crteža možete otvoriti dvostrukim pritiskom na njenu ikonicu u Internet

Exploreru.
488 Đčo 111 ♦ Rad sa podacima
Ako ne zn a te baš ta čn o gde se d ato tek a nalazi, ili niste sig u rn i kako se zove, upo treb ite opciju
Savet W in d o w s Find. O d a b e rite Start O Find O Files ili Fo ld ers. U okviru za d ijalog Find p o d e site kri-
v te riju m e za p retraživan je dato teka. Na prim er, m o že te tražiti sve crteže čije im e p o čin je slo-
* vom C u p isu ju ći c * .d w g u okviru N a m e. lz d o b ije n e liste o d a b e rite potreban crtež i prevucite
ga u tekući crtež prateći n a v e d e n e korake.
Tehnika prevlačenja se lako primenjuje i veoma je korisna ako niste sigurni gde se
nalazi datoteka koja vam je potrebna, jer je lakše pretraživati u IVindovvs Exploreru
nego u okviru za dijalog Select Drawing File.
N . A utoC A D 2 0 0 0 im a p o b o ljša n u po d ršku za tehn iku p revlačen ja m iše m koja o m o g u ćava kopi-
u 2000 ran je o b jekata sa je d n o g crteža na drugi.
Da biste prevukli objekat sa jednog crteža na drugi, otvorite oba crteža. Korisno je
videti istovremeno oba crteža. Odaberite Window Tile Vertically da biste ih videli
levo i desno na ekranu. Izaberite objekat ili objekte koje želite da kopirate. Pritisnite
opet odabrane objekte - i držite taster miša dok kursor ne prikaže mali pravougaonik.
Zatim prevucite objekte na drugi crtež.
Crteži koji se koriste u sled e ćo j vežbi rada sa W in d o w so vim C lip b o ard o m i teh n ik o m prevlačenja
m išem , a b l8 -f-l.d w g i ab!8-f-2.dwg, n a la ze se na kom pakt disku AutoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: upotreba W indow sovog Clipboarda i tehnike prevlačenja m išem

1. Otvorite a b l8 -f-l.d w g sa kompakt diska. Ovo je komplet kancelarijskog name-
štaja, kao što je prikazano na slici 18-16.
S lik a 1 8 -1 6 : K o m p let
k a n ce la rijsk o g n a m e šta ja .
2. Odaberite stolicu koja je, u stvari, blok i pritisnite Copy to Clipboard sa palete
Standard.
3. Odaberite Open sa palete Standard. AutoCAD otvara okvir za dijalog Select File.
Otvorite ab!8-f-2.divg sa kompakt diska. To je plan poslovne zgrade, kao što je
prikazano na slici 18-17.
4 . Snimite crtež u direktorijum A u to C A D B ib lija , pod imenom abl8-6.dw g.
ggj 5. Odaberite Paste from Clipboard sa palete Standard. Na zahtev za unos Speci fy
i nserti on poi nt:, zadajte mesto © na slici 18-17. AutoCAD unosi fotelju u hol,
sa podrazumevanim faktorom razmere i uglom rotacije.
6. Odaberite Window C>Tile Vertically. Sada možete da vidite istovremeno oba

crteža. Pritisnite crtež ab -f-l.d w g da biste ga aktivirali. Odaberite stolicu. Priti-
snite opet i zadržite levi taster miša na stolici dok se ne pojavi mali pravougaonik
na mestu kursora. Prevucite stolicu u ab!8-6.dw g i smestite je blizu prve stolice.
7. Pritisnite dugme Close crteža a b -fl.d w g . Pritisnite dugme za maksimiranje pro-
zora crteža abl8-6.dw g.
8 . Sa palete poslova odaberite Start O Programs o Windows Explorer. Nađite abl8 -
-f-l.d w g na kompakt disku. Ako je potrebno, promenite veličinu prozora Explor-
era da biste videli i deo prozora AutoCAD-a.
9. Prevucite a b l8 -f-l.d w g sa liste u Windows Exploreru na površinu za crtanje
AutoCAD-a i otpustite taster miša.
10. Upotrebite ZOOM Window da biste povečali prikaz oblasti oko tačke © na slici
18-17. Na zahtevu za unos odaberite ©.
11. Pritisnite Enter tri puta da biste prihvatili podrazumevane parametre. AutoCAD
unosi kompletan crtež.
12 . Odaberite ZOOM Previous sa palete Standard. Snimite crteŽ. Trebalo bi da
izgleda kao na slici 18-18.
Kao što možete da vidite, kopiranje na Clipboard je idealno kada želite da unesete
deo postojećeg crteža u drugi crtež. Prevlačenje mišem je takođe jednostavna tehnika
za unos jednog ili vtše objekata, ili kompletnog crteža.
490 Deo ni ♦ Rad sa podacima
S lik a 1 8 -1 8 : Plan ka n ce la rije sa d o d atim

sto lica m a i ka n ce larijsk im n a m e šta je m .
Rad sa atributim a
Crteži ne postoje u vakuumu. Objekti na crtežu predstavljaju realne objekte. Karakteri-
stike ovih objekata nije moguće vizuelno predstaviti na crtežu, na primer cenu, proizvo-
đača, datum kupovine itd. Upotrebom atributa možete dodati takve podatke blokovima
i posle ih izvući i uneti u program za rad sa bazama podataka ili tabelama za unakrsno
izračunavanje.
S p o ljn im b a zam a p o d ata ka m o že te d a pristupite i da ih p o v eže te i iz A u to C A D -a. Po gledajte
poglavlje 20 za više in form acija o sp o ljn im b a za m a po d ataka.
Atributi mogu da se upotrebe za postavljanje teksta koji se odnosi na blokove. Česta

je upotreba atributa za kompletiranje informacija u bloku zaglavlja crteža, kao što su
ime i broj crteža, datum, razmera, broj revizije, crtač itd. U ovom slučaju cilj uopšte nije
izvlačenje podataka - atribute koristite samo da vam pomognu da precizno postavite
tekst u blok zaglavlja.
Atributi imaju nekoliko ogranićenja. Mogu biti dodati samo blokovima. Možete da
formirate lažni blok koji sadrži samo atribute. fsto tako, proces izvlačenja podataka njje
baš praktičan. I pored toga, atributi su veoma korisni za jednostavne operacije sa
bazama podataka, kao i za postavljanje teksta na crtež.
Definisanje atributa, u stvari, formira šablon u kome možete da zadate vrednosti
kada unosite blok. Definiše se etiketa koja odgovara polju ili kategoriji u bazi podataka.
Kada unosite blok, AutoCAD postavlja zahtev za unos urednosti etikete. Na primer, ako
je etiketa COST, vrednost može da bude 865.79.
Definisanje atributa
Pri radu sa atributima prvo se nacrtaju pojedinačni objekti koji će ćiniti blok, osim kad
želite da definišete atribute a da ne napravite nijedan blok. Ovo možete da uradite da
biste izdvojili atribute koji ce se primeniti na ceo crtež.
Savet
Ako b lo k v e ć postoji, rastavite ga, pa o n d a d efin išite atribute.
'S Pošto definisete objekte, odaberite Dravv O Block O Define Attributes da biste
pokrenuli komandu ATTDEF. AutoCAD otvara okvir za dijaiog Attribute Definition,
prikazan naslici 18-19.
S lik a 1 8 -1 9 : O k v ir z a dijalog
A ttribute D efinition.
O d eljak M ode
U odeljku Mode okvira za dijalog podešavate svojstva atributa, kao što je prikazano
u tabeli 18-3
A tribute m o že te uneti preko okvira za d ijalog ili preko k o m a n d n e linije. P o d ra zu m ev a se u n os
Napomena preko k o m a n d n e iinije. D a biste koristili okvir za dijalog, p o d e site siste m sk u p ro m enljivu
ATTDIA na 1. K oristićete k o m a n d n u liniju da biste au to m atizo vali u n o s atributa kod A utoLISP
\ rutina, e le m e n a ta m en ija ili skript d ato teka. K ad a koristite okvir za dijalog, o p cije Verify i Preset
nisu d o stu p n e .
O deljak Attribute
U odeljku Attribute okvira za dijalog, zadajte Tag koji predstavlja ime atributa. Ovu
etiketu koristite kad izvlačite atribute. Etiketa odgovara polju u bazi podataka. Kada
uvozite podatke npr. u tabelu, etikete će biti zaglavlja kolona. Ime etikete ne može da
sadrži razmake ili znak uzvika (!) i pretvara se u velika slova.
Zahtev za unos je ,,jezička“ verzija etikete. AutoCAD koristi zahtev za unos da bi sa
komandne linije zatražio vrednost atributa. Na primer, ako je etiketa PUR_DATE,
možete definisati zahtev za unos kao Date Purchased (datum kupovine).
Polje Value se koristi za podešavanje podrazumevane vrednosti. Možete ga koristiti
ako je vrednost atributa obično ista.
V alu e m o ž e te upo treb iti za p o d e ša v a n je fo rm ata koji se m ora poštovati pri u n o su podataka.
Savet
Na prim er, p o d e site v red n o st d a tu m a na d d /m m /y y tako d a korisnik zna kako da form atira
'...V’i d atu m .
Tabda 18-3 Načini podešavanja atributa

Način O b ja šn jen je
Invisible Zadate vrednosti atributa nisu prikazane na ertežu. Upotrebite ga za atribute koje želite da
izvezete u bazu podataka ali da ih ne vidite na crtežu. Primeri za ovo mogu biti brojevi
modela, datumi kupovine, cene itd. Ako koristite atribute za postavljanje teksta na crtež,
naravno da treba da budu vidljivi.
Constant Postavlja konstantnu vrednost atributa. AutoCAD automatski unosi vrednost atributa koju ste
zadali (u odeljku Attribute okvira za dijalog) i ne postavlja zahtev za unos vrednosti. Ovo
m ožete da upotrebite za prve tri cifre brojeva telefona zaposlenih čije su prve tri cifre iste.
Konstantne vrednosti atributa ne m ožete da menjate.
Verify Kada unosite atribut, AutoCAD va$ pita za potvrdu vrednosti. Upotrebite ovu opciju kada je
prethodno podešena podrazum evana vrednost.
Preset AutoCAD automatski unosi podrazum evanu vrednost koju ste prethodno zadali. Na primer,
ako je najpoznatiji proizvođač nameštaja u SAD „American Office Furniture", možete uneti
njegovo im e kao prethodno zadatu vrednost. Pri unosu bloka, ova podrazumevana vrednost
se automatski unosi, pa je potrebno da upišete novu vrednost (im e) samo ako se raztikuje od
podrazum evane.
Odeljak Text Options

Upotrebite odeljakText Options za formatiranje teksta. Odaberite poravnanje i stil tek-
sta iz padajuče liste okvira za tekst. Kad zadajete visinu, vodite računa o faktoru
razmere. Takođe možete zadati ugao rotacije teksta.
Odeljak Insertion Point

U odeljku Insertion Point odaberite Pick Point da biste zadali mesto unosa atributa. Ako
koristite atribute za postavljanje teksta u tabele ili blok zaglavlja, obično je mesto unosa
veoma važno. Ako unosite nevidljive atribute, smestite ih negde blizu bloka. Ako defi-
nišete više od jednog atributa za blok, postavite atribute tako da ispod bude dovoljno
mesta za ostale atribute. Pošto ste pozicionirali atribut i uneli sve podatke u okvir za
dijalog, pritisnite OK da biste završili komandu ATTDEF.
Podrazumevana tačka unosa je 0,0. Upotrebite ovo za blokove zaglavlja (tabela)
koje želite da unesete u crtež.
Ako fo rm irate atribute n ek e ta b e le ili električn o g sim b o la , ne želite da tačka u n o sa b u d e 0,0
Upozorenje v e č j a b uc|e blizu bloka. Ako ste zaboravili da za d a te tačku i pritisnuli O K da biste zatvorili
okvir za dijalog, A u to C A D au to m a tsk i postavlja tačku u n o sa na 0 ,0 . Ako 0 ,0 nije vidljiva na
e k ran u , n e ć e te videti atribut - izgleda kao da je n estao ! M o žete odabrati U n d o sa palete Stan-
dard i form irati n o v atribut na pravom m estu ili prem estiti atribut, kao što je o b ja šn je n o u
o deljku o uređ ivan ju atributa d alje u ovom poglavlju.
Kada definišete jedan atribut, polje Place Below Previous Attribute postaje dostupno.
Izaberite ga ako želite da poravnate naredne atribute ispod prvog.
Sad je vreme da pogledate da li su atributi kakvi želite da budu. Atribute možete
da uređujete pre smeštanja u blok na dva načina:
♦ Odaberite Properties sa palete Standard, zatim jedan atribut pa uredite sva
njegova svojstva- etiketu (Tag), vrednost (Value), zahtev za unos (Prompt)
i način prikaza. Možete da promenite i svojstva kao što su sloj, stil teksta itd.
♦ Odaberite Modify O Text i promenite etiketu, zahtev za unos i podrazumevane
vrednosti (komanda DDEDIT).
Savet Ako d e fin iše te više blokova sa sličn im atribu tim a, kopirajte sa m o atribute, ured ite ih kako je
o p isa n o , sm e stite ih blizu drugih o b jek a ta i o n d a form irajte blokove. O vak o ne m orate da
A d e fin iše te sve atribute iz početka.
Formiranje bloka
K.ada napravite objekte i njihove atribute onda možete da formirate blok. Odaberite
Make Block sa palete Dravv, a zatim objekte i atribute koji će biti sadržani u bloku.
A ko je vaŽan re d o sle d zah teva za u n os atributa, n e koristite prozor za njihov izbor - o d aberite
ih po re d o sle d u po k o m e želite da se zahtevi za u n o s po javljuju. Zatim m ožete upotrebiti neku
p rečicu ili prozor za izbor o sta lih o b jek ata koji će biti sa d rža n i u bloku. R e d o sled zahteva za
u n o s atributa je v aža n ako p reu zim ate p o d atk e iz n ek e liste - na prim er, iz o d Štam p an e
tab ele. M nogo je la kše un ositi vred n o sti atributa ako zahtevi za u n o s prate red o sled sa štam -
p an o g d o k u m e n ta koji koristite.
Imenujte blok i definišite tačku unosa bloka kao i obično. Uobičajeno je da potvrdite
Delete From Dravving jer vam nije potreban blok sa etiketama atributa na crtežu.
Ne zaboravite da obratite pažnju na sloj atributa kao i na sloj objekata bloka. Koriste
se ista pravila za slojeve atributa kao i za blokove.
Postoji je d a n izu zetak za fo rm iran je bloka sa atribu tim a. A ko o b jekte i atribute želite da
u n e se te kao d ato tek e u m e sto kao b lo ko ve, n e m a po trebe da fo rm irate blok. Form irajte crtež
koji će sad ržati sa m o o b jekte i n jiho ve atribute. K o m a n d o m B A SE p ro m e n ite baznu tačku
crteža (koja je o b ičn o 0 ,0 ) u tačku u n o sa bloka koju želite. S n im ite crtež. Kada u n o site crtež,
A u to C A D p rik azu je u o b jč a je n e za h te v e za u n o s za atribute. Koristite ovu teh n ik u za rad sa
blo ko vim a i atribu tim a kad vam je p o tre b n o v iše crteža, kao što je npr. blok zaglavlja crteža.
Kad formirate blok, atribute ne možete da menjate birajući Properties sa palete

Standard. Druge tehnike za uredivanje atributa biće objašnjene kasnije u ovom
poglavlju.
C rtež koji se koristi u sle d e ć o j vežbi d e fin isa n ja atributa, ab18-g-l.dw g, nalazi se na ko m pakt
disku AutoCAD 2 0 0 0 BibHja.
Vežba: definisanje atributa

1. Otvorite obl8-g.dw g sa kompakt diska. To je osnova poslovne zgrade na kojoj je
prikaz jedne kancelarije. Uneta je datoteka koja sadrži komplet kancelarijskog
nameštaja, kao što je prikazano na slici 18-20.
2. Snimite crtež u direktorijum A u to C A D B ib lija , pod imenom ab l8 -7.d w g .
3. Odaberite Explode sa palete Modify, a zatim nameštaj u kancelariji i pritisnite
Enter. Ovaj blok ima ugneždene blokove. Odaberite stolicu i ponovo je rastavite
da dobijete njene sastavne objekte.
4. Odaberite Dravv O Block O Define Attributes. U okviru za dijalog Attribute Defini-
tion potvrdite Invisible u odeljku Mode.
5. U odeljku Attribute unesite sledeće:
Tag: mfr
Prompt: Manufacturer
Value: American Of f i c e Furni ture
6. Pritisnite Pick Point da se privremeno vratite na crtež. Odaberite tačku CDna slici
18-20. Ostavite opcije teksta kakve jesu. Pritisnite OK da završite komandu.
7. Ponovite komandu ATTDEF. Pritisnite Align Belovv Previous Attribute Definition.
Unesite sledeće:
Tag: pur_date
Prompt: datum kupovine
Value: 3/91
8. Pritisnite OK.
494 Deo lil ♦ Rad sa podacima
Slika 18-20: K an celarija

sa ko m p leto m kancela-
rijskog n a m e šta ja .
9. Odaberite Make Block sa palete Draw. U polje Name unesite armchair. Pritisnite
Select Objects. Odaberite celu stolicu i dva atributa. Završite izbor. U okviru za
dijalog, AutoCAD izveštava da je odabrano 18 objekata. Odaberite Pick Point.
Upotrebite OSNAP marker za krajnju tačku objekta da biste odabrali ©kao baznu
tačku. Potvrdite Delete. Pritisnite OK.
1 0 . AutoCAD pita da li želite da ponovo definišete blok jer na crtežu ved postoji blok
sa istim imenom. Odaberite Yes.
1 1 . Snimite crtež. Ako prelazite na sledeđu vežbu, ostavite otvoren crtež.
Unos blokova sa atributima

Pošto definišete blok sa atributima, unesite ga kao bilo koji drugi blok. AutoCAD auto-
matski registruje prisustvo atributa i zadaje zahteve za unos za njihove vrednosti.
Kao što je ranije pomenuto, podesite vrednost sistemske promenljive ATTDLA na 1
ako želite da unesete atribute preko okvira za dijalog.
Na CB*it C rtež koji se koristi u sle d e ć o j vežbi u n o še n ja blo ko va sa atrib u tim a, abl8 -7.d\A/g, nalazi se u
o direkto riju m u A utoCAD 2 0 0 0 Bibtija, ako ste uradili p reth o d n u vežb u . Ako niste, m o že te ga
naći u d irekto riju m u Results ko m pakt d iska AutoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: unos blokova sa atributima

1. Upotrebite crtež a b l8 -7.d w g ako je otvoren u prethodnoj vežbi. Ako nije, otvorite
ga iz direktorijuma/?esu/ts sa kompakt diska.
2 . Snimite crtež u direktorijum A u to C A D B ib lija , pod imenom abl8-8.dw g.
3. Otkucajte attdia J. Zadajte vrednost 1 ako je trenutno postavljena na 0.

4. Odaberite Insert Block sa palete Draw. Izaberite ARMCHAIR sa padajude liste
Name. Pogledajte da li je Specify On-Screen potvrđen samo za Insertion Point
i pritisnite OK.
5. Zadajte tačku ispred stola (isključite OSNAP ako je potrebno). AutoCAD unosi
stolicu i otvara okvir za dijalog Enter Attributes, kao što je prikazano na slici
18-21. Prikazane su vrednosti koje su unete prilikom definisanja atributa, ali ih
možete promeniti.
__ifEntei Attributes Slika 18-21: Okvir za

dijalog Enter Attributes.
Btock name AHMCHAIR
Marnjfaciue«
Date fM ch & ztć
' j------- --------------------

I---------- — —
I
OK | Cttnctl { ; ■ j ; j tjd p |
6, Razlog za podrazumevane vrednosti je u činjenici da je veđi deo nameštaja kupljen

u trenutku formiranja kancelarije. U svakom slučaju, pretpostavimo da je ova sto-
lica kupljena godinu dana kasnije. Promenite datum kupovine na 3/92. Pritisnite
OK. Pošto su atributi nevidljivi, možemo da vidimo samo stolicu, a podaci su sme-
Šteni u bazi crteža.
7. Snimite crtež.
Uređivanje atributa
Kao što je ranije pomenuto, možete uređivati svojstva elemenata atributa pre formiranja
bloka, pomodu okvira Properties ili komandom DDEDIT (izaberite Modify O Text). Kada
formirate blok, upotrebite jednu od dve komande za uređivanje atributa: ATTEDIT ili
ATTREDEF, opisane u ovom poglavlju.
Napomena
Ako rastavite blok sa v re d n o stim a atributa, izg u bićete ih.
Promena vrednosti atributa

Kada unesete blok i zadate vrednosti atributa, možete da ih promenite. Odaberite Mod-
ify o Attribute O Single da započnete komandu ATTEDIT. Čim odaberete blok koji sadrži
vrednosti atributa, AutoCAD otvara okvir za dijalog Edit Attributes da biste mogli da
promenite vrednosti, kao što je prikazano na slici 18-22.
496 £>eo 111♦ Rad sa podacima
„ V E d il Atlnbutei ĐE Slika 18-22: Okvir za dijalog

Edit A ttributes.
Bteck name ARMCHAiR
MeniacHjiei
Date purcbesed 13/92
OK | Carveel | |
Prikaz atributa i globalne izmene

Da biste promenili prikaz atributa i nešto globalno izmenili možete koristiti komandu
ATTEDIT preko komandne linije. Prikaz atributa promenite opcijom E d it attributes one
at a time. Prikaz atributa uključuje vrednost, položaj, visinu, ugao, stil teksta, sloj i boju.
Ako odgovorite No na opciju E d it attributes one at a tim e, možete globalno da izmenite
vrednosti atributa - na primer, sve stavke sa vrednošću A u nomenklaturi delova - u B.
Evo kako se koristi ATTEDIT za pojedinačno menjanje atributa.
1 . Odaberite Modify O Attribute O Global. (Za primenu preko komandne linije
upišite-atteditJ) AutoCAD odgovara zahtevom za unos Edi t attributes one at
a ti me?[Ves/No] <V>: Da biste pojedinačno menjali atribute, pritisnite Enter.
2. Na zahtev za unos Enter block name speci fica t.ion <*> : pritisnite Enter da
omogučite uređivanje bilo kog bloka ili unesite ime bloka čije atribute želite da
promenite.
3. Na zahtev za unos Enter attribute tag speci ficati on <*>: po pravilu se
pritisne Enter da bi se omogučilo menjanje svih etiketa atributa, ali može se
ograničiti na određenu etiketu.
4. Na zahtev za unos Enter attribute value speci ficati on<*> : obično se pri-
tisne Enter da bi se omogučilo menjanje svih vrednosti atributa, ali može se
ograničiti na određenu vrednost.
5. Na zahtev za unos Sel ect Attri butes : odaberite sve atribute koje želite da
promenite. Da biste upotrebili prozor, morate prvo upisati w J ili c J. Pritisnite
Enter da završite izbor. Ako ste uključili druge objekte i blokove koji ne odgo-
varaju imenu bloka, etiketi atributa ili vrednostima atributa koje ste zadali,
AutoCAD ih ne bira. AutoCAD izveštava o broju odabranih atributa.
6 . Na zahtev za unos Enter an option [Val ue/Posi ti on/Hei ght/Angl e/Styl e/
Layer/Col or/Next j<N> : pritisnite desni taster miša i odaberite iz priručnog
menija vrstu promene koju želite.
7. Ako ste odabrali Value, AutoCAD odgovara zahtevom za unos Enter type of
value modification [Change/Replace] <R>:. Odaberite Change ako želite da
izaberete znakovni niz (bilo koji tekst) koji treba urediti. AutoCAD zatim traži novi
Poglavlje 18 ♦ Rad sa biokovima i atributima 497
niz znakova. Na primer, ako želite da promenite sve pojave znakovnog niza Ltd.
u Co. u imenu dobavljača, upotrebite Change i izbegnite upisivanje kompletnog
imena dobavljača. Odaberite Replace kada treba da ponovo upišete ceo odgovor
na zahtev za unos.
8 . U svakom siučaju, pritisnite Enter na zahtev za unos Enter an option [Value/
Position/Height/Angie/Style/Layer/Color/Next] <N>: da biste prešli na sle-
deči atribut.
Ostale opcije zahteva za unos su direktne.
Upotreba komande ATTEDIT za izvršenje globalnih promena slična je upotrebi
opcije Change kad pojedinačno menjate vrednosti atributa (pog)edajte korak 7). Da
biste komandom ATTEDIT izvršili globalne promene, pratite sledeče korake:
1 . Odaberite Modify O Attribute O Global.
2 . Na zahtev za unos Edi t attributes one at đ time? <Y>: upišite n J.
3. Na zahtev za unos Edi t attributes visible on screen? [Yes/No]<Y>: odgovo-
rite y ili n J, po želji. Odgovorite sa n za menjanje nevidljivih atributa, a)i morate
znati sadržaj znakovnog niza atributa da biste ga promenili, jer je nevidljiv.
4. Na zahtev za unos Enter block name speci fi cati on<*> : možete upisati ime
bloka da biste ograničili izmene na samo jedan blok ili pritisnite Enter za izbor
bilo kog bloka.
5. Na zahtev za unos Enter attribute tag speci fi cati on<*>: možete upisati
etiketu da ograničite izmene na samo jednu etiketu ili pritisnite Enter za izbor
bilo koje etikete.
6 . Na zahtev za unos Enter att.ribute value speci f ica ti on<*> : možete upisati
vrednost da ograničite izmene na samo jednu vrednost iii pritisnite Enter za
izbor bilo koje vrednosti.
7. Ako odaberete menjanje samo onih atributa koji se vide na ekranu, AutoCAD
odgovara zahtevom za unos Sel ect Attri butes : (Ako ne. pređite na korak 8 .)
Odaberite sve atribute koje želite da izmenite. Da biste upotrebili prozor za
izbor, potrebno je da prvo upišete w ili c J. Pritisnite Enter da završite izbor. Ako
ste uključili druge objekte i blokove koji ne odgovaraju imenu bloka, etiketi atri-
buta ili vrednostima atributa koje ste zadali, AutoCAD ih ne bira. AutoCAD
izveštava o broju odabranih atributa.
8 . Na zahtev za unos Enter string to change : upišite znakovni niz (bilo koji tekst)
koji želite da zamenite.
9. Na zahtev za unos Enter new string: upišite znakovni niz koji če zameniti stari
niz.
Ako ste odabrali da izmenite nevidljive atribute, AutoCAD đe regenerisati crtež i
izlistati izvršene promene.
Ponovno definisanje atributa

Blok sa atributima možete ponovo definisati da biste dodali razne objekte i atribute upo-
trebom komande ATTREDEF. Ponovno definisanje bloka omogućava dodavanje ili bri-
sanje atributa ili ponovno definisanje bloka koji sadrži atribute. Pratite sledeće korake:
1 . Rastavite jedan od blokova sa atributima. Ako ima ugnežđenih blokova koje
želite da izmenite, rastavite i njih.
2 . Ako želite da dodate atribute, definišite ih i postavite gde želite. Obrišite nepo-
trebne atribute. Izvršite sve ostale potrebne izmene na objektima.
498 Deo 111 ♦ Kad sa podađma
3. Upišite attredef J.
4. Na zahtev za unos Enter naine of Block you wish to redefUie: upišiteime
bloka.
5. Na zahtev za unos Sel ect objects for new B1 ock. . . odaberite objekte i atri-
bute koje želite da budu sadržani u bloku. Nemojte dodavati postojeće atribute
koje želite da obrišete.
6 . Na zahtev za unos Speci fy insertion base point of new Block: zadajtebaznu
tačku bloka.
Evo kako AutoCAD postupa sa izmenama:
♦ Ako ste formirali nove atrjbute, AutoCAD ih smešta u sve postojeće blokove i
zadaje im podrazumevane vrednosti.
♦ Bilo koji neizmenjen atribut zadržava stare vrednosti u svim postojećim
biokovima.
♦ Bilo koji atribut koji niste uključili u definiciju novog bloka je obrisan iz posto-
jećih blokova.
Kontrola vidljivosti atributa

Kad formirate nevidljive atribute, ne možete ih menjati jer ne možete da ih odaberete.
Komanda ATTDISP kontroliše vidljivost atributa. Odaberite View O Display O Attribute
Display a zatim jednu od sledećih opcija. Aktivna opcija je potvrđena u meniju.
♦ Normal: atributi koji su (ormirani kao vidljivi ostaju vidljivi, a oni koji su formi-
rani kao nevidljivi takvi i ostaju. Ova opcija je podrazumevana.
♦ On: svi atributi su vidljivi.
♦ Off: svi atributi su nevidljivi.
AutoCAD regeneriše crtež posle promene aktivne opcije.
NaCD-ii C rtež koji se koristi u sle d e ć o j vežbi m e n ja n ja atributa, a b !8 -h .d w g nalazi se na kom pakt
c disku AutoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: menjanje atributa

1. Otvorite a b l8 -h .d w g sa kompakt diska.
2 . Snimite datoteku kao a b !8 -9 .d w g u direktorijumu A u to C A D 2000 B iblija. To je deo
osnove poslovne zgrade, prikazan na slici 18-23.
3. Odaberite Modify O Attribute ■ <>Single. Na zahtev za unos Se 1ect bl ock refer -
ence: odaberite stolicu u tački © na slici 18-2. U okviru za dijalog Edit Attributes
promenite datum kupovine na 4/97. Primetite da je proizvodaČ American Office
Furniture. Ovi atributi su nevidljivi i zato ne možete da vidite rezultat izmene na
crtežu. Pritisnite OK.
4. Da biste videli atribute, odaberite View O Display O Attribute Display O On. Sada
možete videti atribute stolice, kao i atribute susednog stola. Da biste isključili
prikaz atributa, ponovite proces, ovog puta birajući opciju Normal.
5. Odaberite Modify O Attribute O Global. Pratite zahteve za unos:
Edit attributes one at a time? [Ves/No] <Y>: n J
Perf'orniing global editing of attribute values.
Edit only attribut.es visible on screen? [Yes/No] <Y>: n J
Drawing must be regenerated afterwards.
Pogtavlje 18 ♦ Rad sa blokovima i atributima 499
Enter block name speci fi c a t ion <*>: armchair J

Enter at t r i but e tag s peci f i cat i on <*>: J
Enter at t r i but e value s peci f i cat i on <*>: J
6 a t t r i butes selected .
Enter st ri ng to change: American J
Enter new s t r i n g : Acme J ( Press F2 to hiđe the t e x t window.)
6. Odaberite Explode sa palete Modify i stolicu u tački © na slici 18-23. Atributi se
opet pojavijuju. Odaberite Draw o Block o Define Attributes. Formirajte nev-
idljivi atribut sa etiketom, zahtevom za unos Color i bojom Dusty Blue u polju
Value. Pritisnite Pick Point i zadajte tačku ispod druga dva atributa fotelje. (Nije
važan precizan izbor.) Odaberite OK.
7. Upišite attredef J. Pratite zahtev za unos:
Enter name of Block you wish to redefine: armchair J
Select objects for new B l o c k . . . Use a window to s e l e c t the c ha i r and
the three a t t r i b u t e s . Press Ent er to end s e l e c t i o n .
Specify i nserti on base point of new Block: Use an Endpoint obj e c t
snap to p i c k the endpoint at (D.
Blok fotelje nestaje.
8 . Odaberite Insert Block. U okviru za dijalog Insert odaberite armchair sa pada-
juče liste Name. U odeljku lnsertion Point potvrdite samo Specify On-Screen i
pritisnite OK. Unesite stolicu u (D. U okviru za dijalog Enter Attributes pritisnite
Ok da prihvatite vređnosti.
9. Da biste pogledali da li je AutoCAD ponovo definisao blok na drugom mestu, oda-
berite Modify O Attribute o Single. Izaberite blok u tački Obratite pažnju da je
dodata etiketa Color sa vrednošđu Dusty Blue. Pritisnite OK da biste prihvatili
vrednosti.
10. Upotrebite ZOOM Window da povečate oblast oko telefona u tački © na slici
18-23. Telefon ima vidljivi atribut telefonskog broja. Broj je tako mali da se
obično i ne vidi pa ne smeta na crtežu.
11. Odaberite Modify O Attribute O Global. Pratite zahteve za unos:

Edit at t r i but es one at 3 tiine? [Yes/No] <Y>: J
Enter block name s peci f i cat i on <*>: J
Enter at t r i but e tag s peci f i cat i on <*>: J
Enter at t r i but e value s peci f i cat i on <*>: J
Select At t r i but es : P i c k t h e a t t r i b u t e ( t h e f o u r ■d i g i t n u mb e r in the
rectangle).
Sel ect At t ri butes J
1 a t t r i butes s el ect ed.
Enter an option
[Val ue/Position/Height/Angle/Style/tayer/Color/Next] <N>: Right-
click and c h o o s e Position
Specify new t ext i nserti on point <no change>: P i c k a p o i n t i n t h e
m i d d l e o f t h e r e c t a n g l e t o move t h e a t t r i b u t e t o t h e r i g h t . ( J u r n
o f f OSNAP i f n e c e s s a r y . ) Au t o CAD mo v e s t h e a t t r i b u t e .
Enter an option
[Val ue/Position/Height/Angle/Style/Layer/Color/Next] <N>: Right-
click and c h o o s e Value.
Enter type of value modification [Change/Repl ace] <R>: R i g h t - c l ick
and c h o o s e R e p l a c e
Enter new at t ri but e value: 7925 J
Enter an option
[Value/Position/Height/Angle/Style/Layer/Col or/Next] <N>: J
AutoCAD zamenjuje atribute koristeći novi telefonski broj.
12. Odaberite Zoom Previous sa pafete Standard. Snimite crtež.
Formiranje baze podataka iz atributa

Pošto unesete sve blokove i atribute, možete izvuci podatke upotrebom komande
ATTEXT (skraćeno od Attribute Extraction). Prvo je potrebno da saopštite AutoCAD-u
koje podatke treba da izvadi i u kom formatu. To postižemo formiranjem datoteke tem-
plate , sa običnim ASCII tekstom, nekim programom za uređivanje teksta, kao Što je Win-
dows Notepad. AutoCAD koristi ovu datoteku obrasca da formira izla zn u datoteku koja
sadrži tražene podatke.
Sevet
Z a f o r m i r a n j e d a t o t e k e o b r a s c a m o ž e t e u p o t r e b it i g o t o v o s v a k i p r o g r a m z a u r e đ i v a n je t e k s t a
i s a č u v a t i g a s a o p c ij o m T e x t O n l y ili M S - D O S Text,
Datoteka obrasca
Datoteka obrasca sadrži dve kolone. Prva predstavlja ime etikete, drugasadrži kod for-
mata koji saopštava AutoCAD-u da li je podatak znak ili broj, koliko mesta da ostavi za
podatke i sa koliko decimala. Format koristi sledeću sintaksu:
IWWWPPP
gde je T tip podatka - N za broj, C za znak, WWW je širina sa zarezima i decimalnom
tačkom a PPP je preciznost. Za cele brojeve i znakovne podatke tačnost iznosi 000.
Na primer, upotrebidete N006002 za cenu koja može da bude do $999.99. N znači da
je podatak brojna vrednost, 006 znači da može imati do šest mesta uktjučujući deci-
malnu tačku, a 0 02 znači da je tačnost dve decimale.
Pored informacija iz atributa, AutoCAD dozvoljava izvlačenje standardnih polja iz
baze podataka crteža. Ovo može da poveća upotrebljivost konačnog izveštaja. Tabela
18-4 prikazuje ova polja. Sva polja počinju sa BL: praćeno imenom polja. Tabela takode
sadrži kod formata potreban za formiranje datoteke obrasca.
Mapomena N e m o jt e m e š a t i d a t o t e k u o b r a s c a ( tem plate file) u p o t r e b lj e n u z a i z v la č e n j e a t r ib u t a s a d a to -

te k o m š a b lo n a (s a n a s t a v k o m im e n a .dwt) k o ja s e k o r is t i k a o o s n o v a z a o t v a r a n je A u t o C A D -
\ -o v o g c rte ž a .
Broj bloka predstavlja broj dodeljen izabranim blokovima za izvlačenje podataka.

Identifikator bloka (handle) je jedinstven znakovni niz dodeljen svakom objektu na
crtežu. Da biste videli identifikator nekog bloka, odaberite List sa liste Inquiry palete
Standard i zatim blok. AutoCAD dodaje identifikator bloka u podatke LIST. Ovaj identi-
fikator se koristi za vezu sa objektima pri pisanju programa u AutoLISP-u ili drugoj pro-
gramerskoj aplikaciji. Podaci o istiskivanju (extrusion) se koriste u 3D crtežima
(poglavlje 24).
Tabeta 18-4 Standardna potja za izdvajanje podataka

Polje Format Objašnjenje
BL: L E V E L N W W W OO O N ivo u g n e ž đ a v a n ja b lo k a
BL: NAM E cwwwooo Im e b lo k a
BL: X N W W W PPP X k o o rd in a ta ta č k e u n o s a b lo k a
BL: Y N W W W PPP Y k o o rd in a ta ta č k e u n o s a b lo k a
BL: Z N W W W PPP Z k o o rd in a ta ta č k e u n o s a b lo k a
BL: N U M B E R N W W W 000 B ro jaČ b lo k a
BL: H AN D LE CW W W 000 Id e n tifik a to r b lo k a
B L : LA Y ER CW W W 000 Im e s lo ja za u n o s b loka
B L O R IE N T N W W W PPP U g a o ro ta c ije b lo k a
BL: X SC A LE N W W W PPP Fak to r r a z m e r e p o X
BL: YSCA LE N W W W PPP F a k to r r a z m e r e p o Y
B L: ZSCA LE N W W W PPP Fak to r r a z m e r e p o Z
BL: XEXTRU DE N W W W PPP X k o m p o n e n t a s m e r a izv la č e n ja b lo ka
BL: Y EX T R U D E N W W W PPP Y k o m p o n e n t a s m e ra izv la č e n ja b lo ka
B L :Z E X T R U D E N W W W PPP Z k o m p o n e n t a s m e r a izv la č e n ja b lo ka
Datoteke obrasca su veoma osetljive. Evo nekih pravila:

♦ Morate ubaciti najmanje jednu etiketu atributa u obrazac.
♦ Svaki red mora da bude jedinstven. Ne smete upotrebiti isti atribut više puta.
♦ Možete koristiti samo znakove razmaka za vertikalno poravnanje kolona - ne
tabulatore! (nema potrebe za vertikalnim poravnavanjem dve kolone; to samo
olakšava čitanje.)
♦ Završite svaki red sa J (Enter), uključujuči i poslednji.
♦ Nemojte stavljati dodatne razmake posle bilo kog reda teksta, kao ni dodatne
znake J posle poslednjeg znaka J (Enter) na kraju poslednjeg reda teksta.
Svaki red u datoteci obrasca postaje kolona u rezultujuđoj izlaznoj datoteci. Ako
odaberete neformatiran oblik izlazne datoteke, AutoCAD ne stavlja automatski znakove
razmaka između kolona tako da se izlazna datoteka teško čita. Ovo se posebno odnosi
na brojčane podatke gde zadajete samo broj znakova razmaka potrebnih za poravna-
vanje brojeva. Možete uneti lažne redove u datoteku obrasca da biste dobili razmake
u kolonama izlazne datoteke. Tipičan lažni red izgleda ovako:
DUMMY1 C002000
502 Deo ill ♦ Rad sa podadma
Svaki red mora da bude jedinstven i zato, ako je potreban još jedan lažni red, nazovite
ga DUMMY2. Ovaj red lormira praznu koionu u izlaznoj datoteci sa dva znaka razmaka.
Slika 18-24 prikazuje tipičnu datoteku obrasca. Ovde Facilities Manager koristi atri-
bute za praćenje podataka o odeljenju kompanije, kao i proizvođaču nameštaja, datumu
kupovine, ceni i boji.
3 furnilure.txt - Nulepad S lik a 1 8 -2 4 : D atoteka o b ra sca .

Fie £đ* SeafcFi jjjeip
B L : NAME cooieao
BL : X NO07002
DUMMV1 C002000
BL : V NDO7O02
DUMMV2 C00200O
D IU IS IO H C 015000
MFR C02a0BĐ
P U R D flT E C 0 08000
COST N007002
COLOR C 015000
Savet Ako ste zabo ravili tačn a im e n a etiketa, na blo ku u po treb ite k o m a n d u LIST. Posle prikaza infor-
m acija o bloku, ko m a n d a LIST prikazuje svojstva svih atributa, u klju ču ju ći i im e etikete.
'i
Vežba: formiranje datoteke obrasca za atribute
1. Sa Windowsove palete posiova odaberite Start o Programs O Accessories O
Notepad da pokrenete program Notepad.
2 . Upišite sledeče. Ne zaboravite da stavite J (bez znakova razmaka) posle svakog
reda, uključujući i poslednji. Ne koristite tabulatore već samo znakove razmaka
za poravnavanje kolona.
BL:NAME C010000 J
BL :X N007002 J
DUMMV1 C002000 J
BL: Y N007002 J
DUMMV ? C002000 J
BL:0RIENT N003000 J
DUMMY3 C002000 J
MFR C026000 J
PUR_DATE C008000 J
COLOR C015000 J
3. Odaberite File <4>Save. Snimite crtež u direktorijum A u to C A D B iblija, pod imenom
a b l8 -l.tx t. Trebalo bi da izgleda kao na slici 18-25. Zatvorite Notepad.
3 Ab1B-1.txt Nolepad
Slika 18-25: D ato teka o b rasca.
Fle £dft £eaich Heb
BL:NAME CO10000
BL: X N007002
DUMMV1 CO02OO0
BL: V N007002
DUMMV2 COO2OO0
B L : DRIENT NOO3000
DUMMV3 CO02OO0
MFR CH2600O
PUR DflTE C 008 00 0
CGLOR C 015000
Izdvajanje atributa
Kad ste formirali datoteku obrasca, možete izdvajati podatke. Upišite ddattext J.
AutoCAD otvara okvir za dijalog Attribute Extraction, prikazan na slici 18-26.
[^ t’ Atltibule Exliđction B E3| Slika 18-26: Okvir za dijalog

A ttribute Extraction.
II Ffc Format
i'l
f* Đctanited Fte [COF]
Spac« Ueiknited Fte ($DFj W ilg

e CKFFornnat ExtractFite[I>S<l
Sdeot Qbioc)r t
Upotrebite odeljak File Format okvira za dijalog da zadate format izlazne datoteke
koju ćete formirati. Imate tri opcije:
♦ Comma Delimited File (CDF) formira datoteku sa znakovima zareza između polja
(kolona).
♦ Space Delimited File (SDF) formira datoteku sa poljima (kolonama) fiksne širine.
♦ Drawing Interchange File (DXF) formira datoteku u obliku AutoCAD-ovog for-
mata DXF, ali samo sa podacima odabranih blokova. Nema potrebe za formira-
njem datoteke obrasca za ovaj format.
Po g led ajte po g lavlje 27 za d e ta lje o fo rm atu DXF.
Izbor formata zavisi od načina kako planirate da koristite izlaznu datoteku. Da li ćete
je uvesti u neku veliku bazu podataka ili u PC program za tabelarno izračunavanje?
Većina programa za rad sa bazama podataka, kao i većina programa za tabelarno
izračunavanje može da prihvati datoteke oba tipa, sa znakom zareza i sa znakom raz-
maka kao graničnicima polja. Obično se jedan od formata koristi lakše od ostalih.
Pogledajte u dokumentaciji programa sa kojim ćete raditi na izlaznoj datoteci da vidite
koje formate prihvata.
Odaberite Select Objects da zadate blokove koje želite da unesete u izlaznu dato-
teku. AutoCAD se privremeno vraća na crtež. Pritisnite Enter da završite izbor objekata
i vratite se u okvir za dijalog.
Odaberite Template File da biste zadate datoteku obrasca koju ste formirali. Ako
znate njeno ime i mesto, možete to da upišete u okvir.
Odaberite Output Fiie da biste formirali izlaznu datoteku. Ime izlazne datoteke treba
da se razlikuje od imena datoteke obrasca. Ako bi obe datoteke bile u istom direktori-
jumu i imale isto ime, izlazna datoteka bi prebrisala datoteku obrasca!
Pošto zadate format datoteke, odaberete objekte i definišete datoteku obrasca i
izlaznu datoteku, pritisnite OK da formirate izlaznu datoteku.
Ako ima bilo kakvih grešaka u datoteci obrasca, AutoCAD prikazuje odgovarajuću
poruku u komandnoj liniji. U većini takvih slučajeva, AutoCAD ne dovršava izlaznu
datoteku. Ako dobijete poruku **Fi el d overflow in record n, to znači da je atribut
bio predugačak za namenjenu kolonu. AutoCAD dovršava izlaznu datoteku ali skraćuje
vrednost atributa da bi datoteka stala u predviđeni format.
Crtež koji se koristi u sledećoj vežbi izdvajanja podataka atributa, a b l8 -i.d w g , nalazi se na
kompakt disku A utoC A D 2 0 0 0 Biblija. Takođe vam je potrebna datoteka a b l8 - l. t x t , koja se
nalazi u vašem direktorijumu A utoC A D 2 0 0 0 B ib lija ako ste završili prethodnu vežbu. U suprot-
nom, potražite je u direktorijumu R e s u lts n a kompakt disku.
Vežba: izdvajanje podataka atributa

1. Otvorite a b l8 -i.d u )g s a kompakt diska. To je ista osnova poslovne zgrade koju ste
koristili ranije u ovom poglavlju, prikazana na slici 18-27.
2 . Upišite attext J da biste otvorili okvir za dijalog Attribute Extraction.
3. Odaberite Space Delimited File (SDF).
4. Odaberite Select objects i stolice obeležene sa d) do ® na slici 18-27. Pritisnite
Enter za završetak izbora objekata.
5. Odaberite Template File. Odaberite a b l8 - l.t x t \z direktorijuma A u to C A D Biblija
ako ste završili prethodnu vežbu. U suprotnom, pronađite je u direktorijumu
Results na kompakt disku. Pritisnite Open.
Slika 18-27: Osnova poslovne zgrade sadrži nekoliko blokova

fotelja sa nevidljivim atributima.
6. Odaberite Output File. U okviru za dijalog Output File zadajte svoj direktorijum
A u to C A D B ib lija i datoteci zadajte ime abl8 -2.txt. Odaberite Save.
7. Pritisnite OK u okviru za đijalog Attribute Extraction. AutoCAD formira datoteku.
AutoCAD završava porukom 8 records in extract file .
8 . Da biste pregledali izlaznu datoteku odaberite sa Windowsove palete poslova
Start o Programs O Accessories O WordPad. (Notepad ne poravnava kolone.)
Odaberite File O Open i pronađite datoteku a b l8 -2.txt u direktorijumu A u to C A D
B iblija. (Promenite tip dokumenata padajuce liste Files na Text Documents.)
Pritisnite Open. Trebalo bi da izgleda kao na slici 18-28. Redovi će možda biti
drugačije poređani, u zavisnosti od redosleda izbora stolica.
Q o b lH 2 ix t W o iđ P ^ < i
£iic f^ rra f H rip
•d c » jy | a i a i *1 >1 ls± j M ~~
A.RHCHA.IR 3 6 ,3 0 3 9 7 .7 9 0 A m e r ic e n O ffic e F u r n it u r e 3 /9 1 B lu e
JlR H C H A IR 2 9 1 .3 4 4 9 1 .3 7 0 A cm e o j f i c e F u r n l t - u r e 3 /9 1 J b u a ty B lu e
A R H C H A IR 6 2 .9 1 4 7 S .5 7 0 A n te r i c a f t O t t i c e T u t L i i c u r e 3 /9 1 Biue
ARHCHAIR 3 1 .3 0 4 7 5 .3 5 0 A r o e r ic d n O f f i c e F u r n i t u r e 3 /9 1 D u 9 ty R ose
ARHCHJiIR 2 6 .7 6 S 0 0 .8 4 270 A r o e c ic a n O f flc e F u r n it u r e 3 /9 1 D u e ty B lu e
ARJTCHAIR 3 0 .3 9 5 2 2 .2 5 190 A m e r ic a n Offic e F u c n itu r e 3 /9 1 P u s t? P ose
A R M C H AIR 6 3 .0 8 5 2 3 . LS ie o A m e r lc a n O ft ic e F u r n lt u r e 3 /9 1 B Jue
A R H C H A IR 1 3 6 .1 5 6 3 0 .1 0 210 Azatt. i e t t t t Of fic e F u r n it u r e 3 /9 1 D u s ty B lu e
Slika 18-28: Izlazna datoteka kao rezultat izdvajanja atributa iz osnove poslovne zgrade.
Uvoz baze podataka atributa u tabelu

Nije moguće mnogo toga uraditi sa bazom podataka u WordPadu. Medutim, ako uvezete
podatke u odgovarajuđi program za rad sa bazama podataka ili tabelama, možete ib obra-
đivati. Ako podatke uvezete u program za obradu teksta, uključite ove podatke u neki
izveštaj. U ovom odeljku biće objašnjen primer kako se uvozi tekst u Microsoft Excel.
Da biste uvezli izlaznu datoteku u crtež, možete otvoriti Multiline Text Editor i pritisnuti Import
Napomena Text. Takođe možete otvoriti izlaznu datoteku, kopirati je na Clipboard i proslediti je na crtež.
N Metod lmportText omogućava formatiranje teksta kao i bilo kogteksta u pasusima, ali zahteva
\ malo eksperimentisanja oko podešavanja kolona. Nije moguće formatiranje teksta koji uba-
cite upotrebom metoda Clipboarda, ali je zato tekst lepo poravnat po kolonama,
Microsoft Excel koristi čarobnjaka za uvoz tekstualnih datoteka. Možete koristiti
datoteke sa znakom zareza ili znakom razmaka kao graničnikom polja.
NaCttlt Datoteka koja vam je potrebna za sledeću vežbu uvoženja izlaznih datoteka atributa u
; Microsoft Excel, ab l8 - 2 .tx t nalazi se u direktorijumu sa vašim rezultatima, ako ste završili pret-
hodnu vežbu. U suprotnom, potražite je u direktorijumu A utoC A D 2 0 0 0 B ib lija na pratećem
kompakt disku.
Vežba: uvoz datoteka sa izdvojenim atributima u Microsoft Excel

1. Pokrenite Microsoft Excel. Odaberite File o Open. U okviru za dijalog Open oda-
berite Text files sa padajuće liste za izbor vrste datoteke. Otvorite a bl8 -2.txt iz
direktorijuma A u to C A D B ib lija ako ste završili prethodnu vežbu. U suprotnom,
otvorite je iz direktorijuma Results na kompakt disku.
2 . Excel otvara čarobnjaka za uvoz teksta, kao što je prikazano na slici 18-29
i ispravno zaključuje da je datoteka fiksne širine. Pritisnite Next.
3. U sledećem prozoru čarobnjaka formatiraju se kolone. Upotrebite horizontalnu
traku za pomeranje dok ne vidite deo izveštaja prikazan na slici 18-30. Kao što se
vidi, Excel je postavio kolone usred kolone proizvođača i kolone boje. Dvaput
pritisnite dve pogrešne kolone u koloni proizvođaća i pogrešnu kolonu u koloni
boje da ih izbrišete. Pritisnite Next.
4. Treći prozor čarobnjaka podešava format podataka. Podrazumeva se da su
kolone podešene na format General, što pretvara brojčane vrednosti u brojeve,
vrednosti datuma u datume, a sve ostalo u tekst. Ovo odgovara veđini situacija.
Pritisnite Finish. Excel uvozi tekst. Slika 18-31 prikazuje rezultat posle dodavanja
zaglavlja i malo jednostavnog formatiranja.
5. Snimite Excelovu datoteku u direktorijum A u to C A D B ib lija, pod imenom abl8-2.xls.
Text Import W i;a rd - S lep 1 of 3 BE Slika 18-29: Excelo v

č a ro b n jak za uvoz teksta.
The Text Wija?d has determmed that your dat« ts Ft**d WicWi.
If Htts b corract, choose Meirt, or choose the dsta type best desenbos your date.
Origtfial data typ#
Choose thef4etype tbdt best descnbes yajr data;
f~ ^rimrtad - Chacacters such as commas or tabs separate each field.
(• f=iied g j5 fi | - Fields are afcy»d m columos » t h spacto betvreen eadi freld,
Start import at rprvi 3 Fite (jrt^rt, |WindowS (AMSl) _£]
Prevtevvof fte E:\AutoCAD6We\abl8*2.txt.

ilklOTCIUZK 291.34 491.33 0 A c *e O f t l c a J u r a it u r ! 3/31
ZVsMCHAJR 36-30 3 3 7 .79 0 ia e iric B ri O f l i c a F u r o lt u r t 3/31
IfeSHCHAnt 62. 91 47S.S7 0 l i u t i c t n O f f l c * T n r n it u r e 3/91
5JkftHCHAI6 S I . 30 475.36 l> Auecicatn Of tl c * Pum itur-u 3/91
ijUfH CH AIR 2 6 . 7S 500-94 270 A u e n c a n 01f i c e F u m u r n 3/91
Cancai Na:rt 13 ..... ggh J
|Text Impoit W i/aid - Step 2 of 3 Slika 18-30: S le d e ći okvir

prikazuje p rekid e kolona
Ttaj tcreaniatejrousetheld ie«dthv[cdlumnbreali]
koji se m ogu uređivati.
Urros wSth airowi sigrvfjt a oolumn btaak

To CREATE a break loe dtck a' ihe tiesied poatticn
To DELPT E a biealc. line. doubte d ck ort the frie.
i ToM O W abreak fcie click *idctagit.
DataPtevtm
♦
jo
7 0 .ce Furn l t u r e
A cn e O ft DustM B lu e
n 0 0{f ice F u r n i t u r e
A it e n c a n Du^tjj B iu e
5 0 American Of f ice F u r n i t u r e Dustyi Soae
4, 270 Of f ice F u rn i t u re
Am en ca n Dusty) B lu e
5 180 A nericaaOf £ice F u rn i t u re Dustjn Rose
s ied nmerican Q1 ti.C£. fyj:oiti3X. D.ust’vi Elus_____
ij
Cancef [ ; Igack i N<5*!> f Einijh |
- ab10'2.lxt
E3 Microsoft Excel
■>1
!-®EAb &fe 5t»"

1
!
i
I
:d S O l v ' * 9?>« «-• * ■ 4 * a il Si jU 100% . {?i „

' Al-Eđl * 1
0 - » / U i * i | » X , 'ii-5 W -A -.
111 »J «
| A 6 ć d e F G H
1 , B lo ck X Coord Y Coord R o talio n M anu factu rer Date P urch'd Co lor ]
2 (ARM CHAIR 291 34 491 37 0 Acm e Office Furnrture Mar-91 Dusty 8lue
3 (ARM CHAIR S30 397 73 0 Amerrcan Office Furmture Mar-91 Dusty Blue
"4 ARM CHAIR 62 31 475 57 D Am encan Office Furmture Mar-91 Dusty Blue
6 (ARM CHAIR 31 30 475.35 0 Amencan Office Fumiture Mai-91 Dusty Rose
6 JARM CHAIR 26 76 500 84 270 American Office Furmtufe Mar-91 Dusty 0lue
7 jA RM CH AIR 30.39 522 25 180 Am erican Offrce Furmture Mar-91 Dus1y Rose
■8 jARM CHA/R 63 08 523 15 180 Americarr Offtce Furnrture Mar-91 Dusty Blue
9 ARM CHAIR 136.15 830 10 210 American Office Furniture Mar-91 Dusty Blue
Lfili ___ I
Slika 18-31: R ezultat u vo žen ja po d ata ka atributa u Excel.
Poglavlje 18 ♦ Rad sa biokovima i atributima 507
Takode možete uvesti u Excel datoteke sa zarezom kao graničnikom polja - u stvari,
to je lakše od uvoženja podataka sa znakom razmaka kao graničnikom polja. U Lotusu
1-2-3 podaci sa zarezom kao graničnikom polja su gotovo neophodni. Pogledajte izdvo-
jen tekst „Kako uvesti datoteke sa izdvojenim atributima u Lotus 1-2-3.“
K ako uvesti d ato teke sa izd vo jenim atrib utim a u Lotus 1-2-3
A ko že lite da u v e z e te d ato teku u Lo tu s 1-2-3, p o tre b n o je d a izdvojite p o d a tk e u d ato teku s a zare-
zo m k a o g ran ičn ik o m polja. Zatim pratite s le d e č e ko rake:
1. O d a b e rite File O O p e n za prikaz okvira za dljafog O p e n .

2. U p a d a ju ćo j listi F iie s z a izbo r v rste d a to tek e, o đ a b e rite Text.
3. O d a b e rite izlazn u d ato tek u ko ju ste fo rm irali k o m a n d o m DDATTEXT i pritisnite O p e n . 1-2-3
p rik azu je okvir za d ijaiog File O p tio n s.
4. O d a b e rite prvu o p ciju (Start a n e w c o lu m n a t e a c h ) i o d a b e rite C o m m a sa p a d a ju će liste.
5. Prrtisnite O K . 1-2-3 fo rm ira novu rad n u sv e sk u s a p o d a cim a .
(Za o vaj p o stu p a k z a h v a iju je m D žo n u V o k e n b a h u (Jo h n W a lk e n b a c h ), stru čn jak u za pro g ram e

za u n a k rsn a izra ču n a v a n ja i au to ru bro jn ih knjiga o L o tu su 1-2-3 I Ex ce lu .)
S aže tak
U ovom poglavlju obrađeni su načini upotrebe blokova i atributa na crtežima. Objekte
možete kombinovati u blokove na crtežima da biste ih uređivali kao celine. Takođe ih
možete uneti sa bilo kojim faktorom razmere i uglom rotacije.
Da biste upotrebili blok na crtežu, snimite ga kao datoteku. Možete formirati
biblioteke simbola ili delova za upotrebu na svim crtežima.
Objekte možete kopirati i upotrebom Windowsovog Clipboarda. Ovaj metod je ide-
alan za kopiranje dela nekog drugog crteža i unos u tekuđi (aktivni) crtež. Možete
uvoziti datoteke upotrebom tehnike prevlačenja mišem. Koristite AutoCAD Design-
Center za uvoz blokova iz drugih crteža.
Atributi predstavljaju tekst dodat blokovima. Atributi imaju dve osnovne namene:
za smeštanje teksta na crtež i za formiranje jednostavnih baza podataka. Kad formirate
atribute, napravite blok koji sadrži i objekte i atribute. Zatim unesite blok na crtež.
AutoCAD traži da unesete vrednosti atributa. Neke komande omogučavaju menjanje
atributa i pre i posle njihovog dodavanja blokovima.
Kada unesete blokove i njihove atribute, možete ih izvesti u jednom od tri formata.
Ako želite da formirate datoteke sa zarezom ili razmakom kao graničnikom polja, morate
prvo da formirate datoteku obrasca. Zatim izdvajate podatke atributa. Pošto dobijete
izlaznu datoteku atributa, možete je uvesti u program za rad sa bazama podataka, pro-
gram za tabelarna izračunavanja, program za obradu teksta, ili je vratiti na crtež.
♦ ♦ ♦
POGLAVLJE
Veza sa drugim
crtežima
♦ ♦ ♦ ♦
AutoCAD-u je ponekad potrebno pozvati se na neki drugi
U crtež, a da se on ne unosi. Možda biste kao podlogu za
U ovotn poglavlju
tekuc'i crtež upotrebili deo nekog drugog crteža, ili biste hteli da R e fe ren ciran i c rte ii
vidite kako se model na crtežu uklapa sa modelima na drugim
crtežima. Pre nego što je AutoCAD ponudio mogućnost referen- D o d a v a n je
ciranja spoljnih crteža, bilo je potrebno odštampati drugi crtež referen ciran ih crteža
da bi mogao da se posmatra dok se radi na tekućem crtežu, ili čak
i oba crteža da bi se postavili jedan preko drugog radi poređenja. U ređ ivan je
referen ciran ih crteža
pri rad u na so p stv en o m
R eferen ciran i crteži crtežu
Spoljni referencirani crteži (xref) omogućavaju prikazivanje bilo
kog crteža kao referenciranog dok radite na tekućem crtežu. Kontrola prikaza
Spoljni referencirani crtež nije deo tekućeg crteža. Tekući crtež referen ciran ih crteža
pamti poziciju i ime referenciranog crteža tako da možete lako
opet uspostaviti vezu. Kao i kod blokova, moguć je skok na karak- Rad sa referen ciran im
teristićne tačke referenciranog crteža, tj. on se može upotrebiti crtežim a
kao referenca u procesu crtanja. Takođe je moguće podešavati
♦ ♦ ♦ ♦
vidljivost slojeva referenciranih crteža.
n ° vo ' R eferen ciran i crtež m o ž e da se izbledi kako bi s e la kše razliko vao od
u 2000 ,
glavno g crteza.
Spoljni referencirani crteži imaju nekoliko prednosti u

odnosu na blokove:
♦ Upotreba referenci čini crtež manjim nego upotreba blo-
kova. Referencirani crtež ne postaje deo tekućeg crteža.
Tekući crtež zadržava samo vezu (ime i mesto) sa drugim
crtežom.
♦ Uvek imate noviju verziju reference. Svaki put kad Auto-
CAD učita crtež, unosi se tekuća kopija referenciranog
crteža. Nasuprot tome, potrebno je ponovo uneti datoteku
bloka da bi se videla poslednja verzija.
♦ U nekom timskom projektu više Ijudi može da koristi isti
crtež kao referencu, svako sa pristupom najnovijim
izmenama.
♦ Možda ne želite da referenca bude deo crteža. Ako spoljni
crtež koristite samo kao referencu, vezu sa njim možete
raskinuti pre štampanja. Referencirani crteži mogu lako
da se povežu i razdvoje, čime se obezbeđuje maksimalna
fleksibilnost, a mogu i da se privremeno stave ispod
tekućeg crteža.
510 Deo El1♦ Rad sa podacima
Povezivanje referenciranih crteža

Prvi korak predstavlja povezivanje referenciranih crteža sa tekućim crtežom, što je
samo još jedan crtež. Pri radu sa referencama korisna je upotreba palete Reference.
Da biste otvorili paletu Reference, pritisnite desnim tasterom miša bilo koju paletu
i odaberite Reference.
Da biste dodali referencirani crtež, pratite siedeće korake:
I. Odaberite External Reference sa palete Reference. AutoCAD otvara Xref Manager,
prikazan na slici 19-1, vaš lokalni tržni centar spoljnih referenci. Ovaj okvir za dija-
log omogućava rad sa svim referencama na jednom mestu.
JVXrel Man.ifjci OE3 :

|W fej
Refocenc« | Slalus ( Stze \ | Dđte j $#uedPa#i AKoch 1
_______ _____ : _________________ i

AI
QK | Cđftcal | jjetp |
Slika 19-1: Xref M anager.
2. Ako se na crtežu ne koriste nikakve reference, okvir za dijalog External Reference

je prazan. Ako ih ima, ekran prikazuje tekuće spoljne reference. Da biste dodali
spoljnu referencu, odaberite Attach da biste otvorili okvir za dijalog Select Refe-
rence File. Odaberite datoteku koju želite da povežete i pritisnite Open. AutoCAD
otvara okvir za dijalog External Reference, prikazan na slici 19-2. Okvir za dijalog
prikazuje odabranu datoteku zajedno sa putanjom (mestom gde se nalazi).
IÊjdernal Reference mts\ Slika 19-2: Okvir za

dijalog External R eferen ce.
Tj S«.,_| 17 R«i«tigarfi
B.tOW
PatK £'AukCADBitJe\ab2-l dvtg
RafetehoeTyp«
žKachmont C Q-verfay
,-Scafe-- Flotaltori
15?SpedfiiOn-iaeeri ; r SpjfcjfvOrvscreen | ■ SpecityOrrJttasen
* |1 00 Angk jp
" 1
I- ' : f t JTočT
Z JTToo”
J A _____ L j
■W
OK | Cartcot | |
Pogtavlje 19 ♦ Veza sa drugim crtežima 511
3. Odaberite vrstu reference u odeljku Reference Type:

• Attachment: kad povezujete crtež pojavljuju se i sve njegove reference.
Drugim rečima, možete videti ugnežđene siojeve u referenciranom crtežu.
■ OverIay: kad preklapate crtež, drugi koji pozivaju vaš crtež vide samo
glavni crtež, bez preklopljenog. Drugim rečima, drugi ne mogu da vide
ugnežđene crteže.
Savet U p o trebite p re k la p a n je da biste izbegli k o m p lik a cije sa u g n ežđ e n im referen ciran im crtežo m ;
% in ače , u po treb ite po veztvanje.
S
^ 4. U donjem delu okvira za dijalog zadajte tačku unosa, X i Y faktor razmere, kao
i ugao rotacije u okviru za dijalog ili na ekranu. Ovo su identični zahtevi za unos
koji se koriste pri unosu bloka ili datoteke.
5. Potvrdite polje Retain Path ako želite da AutoCAD osim imena referenciranog
crteža sačuva i njegovo mesto (putanju). Potrebno je da sačuvate putanju ako
crtež nije u zadatoj listi direktorijuma koje AutoCAD pretražuje (Support Files ili
Project Files). Putanje za pretraživanje možete videti izborom Tools o Options o
Files.
6 . Pritisnite OK.
AutoCAD povezuje referencirani crtež. Ako u tekučem prikazu referencirani crtež
nije kompletan, izvršite komandu ZOOM Extents,
K o r is n ic i A u to C A D -a n a d e lu : u p o tre b a r e f e r e n c ir a n ih
c r t e ž a za p r o je k t o v a n je e le k t r o in s t a la c ija
Wing T. Duong radi za Pacific Engineering Associates, firmu za elektroinstalacije iz Ouklenda iz Kalt-
fornije. On uglavnom pravi planove razvoda električnih instalacija i elemenata rasvete.
Kad zapoćinje nov projekat i ako se dogovara sa novim arhitektom, on se obraća korisnicima
AutoCAD-a da bi se upoznao sa osnovnim podešavanjima koja koriste - imenima slojeva, fontovima,
bojama itd. - da se uveri da nema neusagiasenosti sa standardima. U proces su takođe uključeni
maSinski i građevinski inženjeri, kao i oni koji se bave statičkim proračunom konstrukcije. Zatim se
preuzima komplet crteža od arhitekte. Wing ih naziva arhitektonskim podlogama jer ih koristi kao
referencirane crteže u svojim crtežima. Ako se arhitektonski planovi promene, on preuzima nove
crteže od arhitekte, kopira te datoteke preko starih crteža, i tako njegovi crteži automatski prikazuju
512 Deo Nl ♦ Rad sa podacima
U tip ičn o m projektu W ingov ko m p tet crteža sad rži n a slo vn u stran u sa sp isk o m sim b o la,
sk ra C e n ica m a , o p štim n a p o m e n a m a i sp isk o m crteža. O n d o d a je plan gradili5ta koji p o k a zu je kon-
tu re i lo k a d je zgrad a, kao i oko lni p red eo sa p la n o m e le k trič n e m re že i rasvetn ih m e sta . U klju ču je i
je d a n d o dva lista sa p la n o m e le k tričn e m re ž e - m e sta svih e le ktričn ih u re đ a ja kao i g rana m reže
ta k o da ele ktro d istrib u cija z n a kako d a ih p o v e ž e ; isto važi i z a rasv etn a m e sta . P rikazan je primer.
Z a h v a lju je m W in g u D u o n g v iz P a d f ic E n g in e e r in g A s s o c ia te s , O u k fe n d , K a fifo m ija , z a o v a j crte ž.
O stali d e lići sla g a iic e sad rŽe sle d e ć e ; strantcu sa d e taljn im p rik a zim a u ređ aja i rasvetnih tela
(k ako izg led aju i ka ko s e m o n tira ju ), je d n o re d n i d ijag ram svth e le ktričn ih razvodnih p lo ča sa m eđ u -
so b n im v e z a m a , stran icu sa razv o d n im p lo ča m a koje sa d rž e p o d a tk e u v e z e n e iz tab ele za u n a krsn o
iz ra č u n a v a n je , k a o i o sta lo , Što zavisi o d projekta.
Svi ovi crteži su p rilo žen i v iše p u ta - za preg led id e jn o g p ro je kta , g rađ evin sku d o zvo lu, fin aln u
d o k u m e n ta d ju , kao i za a ž u rira n je p ro jekta pri iz m e n a m a (a uvek ih b u d e ). K ad je pro jekat
k o n a č n o gotov, form ira s e k o m p le t fin aln ih crteža koji s e zove original. N a slici je plan električn e
m re ž e sa arh ite k to n sk o m o sn o v o m koja s e vidi k a o referen ciran i crtež.
Poglavlje 19 ♦ Veza sa drugim crtežima 513
Pošto ubacite referencu na crtez, možete poceti sa radom. Referencirani crtež je

sličan bloku, ali ga ne možete rastaviti. Međutim, možete koristiti markiranje karakteri-
stičnih tačaka objekata u referenciranom crtežu, kao i u blokovima. Ovo omogućava
upotrebu referenciranih crteža kao podioge za vaše crteže.
Pregled odnosa referenciranih crteža

Da biste videli koji tip referenci imate na crtežu, odaberite External Reference sa palete
Reference. Spoljne reference su prikazane u Xref Manageru. Možete odabrati jedan od
dva načina:
List View lista sve referencirane crteže zajedno sa njihovim statusom, veličinom,
tipom, datumom i vremenom kad su sačuvani, kao i putanjom gde su sačuvani,
ako postoji.
♦ Tree View lista sve referencirane crteže u grafickom prikazu sa međusobnjm
vezama. Ovaj prikaz je izvrstan za razumevanje ugneždenih referenciranih crteža.
Savet Sirin u ko lo na u referenci List V ie w m o že te pro m en iti p o stavljaju ći kursor na liniju p o d e le
ko lo na d o k se n e p ro m e n i u d v o sm e rn u strelicu ; o n d a je povucite u sm e ru koji želite.
'i Pritisnite neku referencu i prozor Xref Found At će prikazati položaj reference.
Crteži koji se koriste u sle d e ć o j vežbi za d o d a v a n je referen ciran o g crteža, ab19-a,dwg i
a b l9 -b .d w g , n a la ze se na k o m p a k t d isku AutoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: dodavanje referenciranog crteža

1. Otvorite abI9-o.du>g sa kompakt diska. To je osnova sprata kuće. Ako paleta Refe-
rence nije prikazana, pritisnite desnim tasterom miša bilo koju paletu i odaberite
Reference.
2 . Pokrenite Windows Explorer (pritisnite desnim tasterom miša paletu poslova i
odaberite Explore). Kopirajte abl9 -b.dw g sa CD-a u direktorijum A u to C A D Biblija.
3. U AutoCAD-u odaberite Externa) Reference Attach sa palete Reference. U okviru
za dijalog Select Reference File odaberite a bl9 -b.dw g. Odaberite Open.
4. U okviru za dijalog External Reference videćete prikazana imena datoteka. Pogle-
dajte da nijedno polje za overu Specify On-screen nije potvrdeno i pritisnite OK.
AutoCAD prikazuje a b l9 -b .d w g , što je blok zaglavlja crteža ab!9-a.dw g.
5. Snimite crtež u direktorijum A u to C A D B ib lija , pod imenom a b l9 -l.d w g . Pritisnite
dugme za zatvaranje crteža.
6 . Započnite nov crtež koristeći acad.dw t kao šablon. Odaberite Format O Units
i zadajte Architectural. Kao mernu jedinicu u polju Drawing blokova Design-
Centera zadajte Inches. Odaberite OK. Snimite ga u direktorijum A u to C A D Biblija,
pod imenom a bl9 -2.dw g .
7. Odaberite External Reference Attach sa palete Reference. U okviru za dijalog
Select Reference File odaberite a b l9 -l.d w g koji ste upravo sačuvali u direktori-
jumu A u to C A D B ib lija . Odaberite Open.
8 . U okviru za dijalog External Reference vidite prikazano ime datoteke. Ostavite
podrazumevana podešavanja i pritisnite OK. Odaberite Zoom Extents sa pot-
palete Zoom na paleti Standard. AutoCAD u novom crtežu prikazuje a b l9 -J.d w g
koji sadrži blok zaglavlja i osnovu sprata kuće. Crtež bloka zaglavlja (a b l9 -b.dw g)
je ugnežđeni referencirani crtež u osnovi sprata (a b !9 -l.d w g j. AutoCAD prikazuje
sledeću poruku:
514 Deo "1 ♦ Rad sa podacima
Attach Xi"ef "abl9-l": C:\AutoCAD Bib 1ija\abl 9-1. dwg

”abl9-l" loaded.
Attach Xref "ab!9-b": C:\AutoCAD Biblija\abl9-b.dwg
"abl9-b" loaded.
9. Da biste lakše zamislili veze između ova tri crteža, ođaberite External Reference
sa palete Reference. Xref Manager izlistava oba crteža. Pritisnite Tree View na
vrhu okvira za dijalog. AutoCAD sada izlistava dva referencirana crteža u struk-
turi grananja, prikazujući jasnije njihove međusobne veze, kao što se vidi na slici
19-3. Pritisnite Cancel.
S lik a 1 9 -3 : Struktura g ran an ja ja sn ije p rikazuje u g n e ž đ e n e referen ciran e crteže.
1 0 . S n i m i t e c r t e ž . T r e b a l o b i d a iz g l e d a k a o n a s l i c i 19-4.
Slika 19-4: Tekući crtež je prazan ali p rik azu je referen ciran i crtež o sn o v e
sp rata u koji je u g n e žđ e n referen ciran i crtež bloka zaglavlja.
U ređ ivan je referenci unutar crteža

Dok radite na crtezu sa spoljnim referencama, možda đe biti potrebno da se reference
izmene. Isto se može dogoditi ako ste datoteku uneli kao blok. U AutoCAD-u 2000 možete
da izvrsite izmene u bloku ili referenciranom crtežu i sačuvate ih na originalnom crtežu,
a možete i da prenesete objekte sa crteža u referencirani crtež ili blok i obratno.
Novo \ U ređ ivan je referen ciran o g crteŽa ili bloka u n utar crteža je nova m o g u ćn o st u A u to C A D -u 2 0 0 0
u i naziva s e uređivanje na licu m esta.
Koraci za uređivanje referenciranog crteža ili bloka:

1 . Odaberite referencirani crtež ili blok na crtežu.
2 . Odaberite neki ugnežđen referencirani crtež.
3. Odaberite objekte koje želite da dodate kompletu objekata za uređivanje.
4. Uredite objekte.
5. Po želji, dodajte ili uklonite objekte iz radnog skupa objekata koje želite da uređu-
jete.
6 . Snimite izmene u referenciranom crtežu ili bloku.
Izbor reference ili bloka za uređivanje

Da biste započeli proces uređivanja na licu mesta, odaberite Modify o In-place Xref i
Block Edit O Edit Reference. Na zahtev za unos Sel ect ref erence: odaberite referencu
koju želite da uredite. AutoCAD otvara okvir za dijalog Reference Edit, prikazan na slici
19-5.
J b’ R eferen ce E dit
R e fe ren ce Edit o m o g u ća v a izbor
Befeiefv:« Prev«ew referen ce koju želite da uredite,
B E3 ~~ u klju ču ju ći u g n e žđ e n e referen ce.
B ® ab19-b
ab19-bm
J 21
Path E:\AUoCAD6ibte\ab19-1 .dwo ..
P Eriabla n r*jje and symt<ol riames
P gisptei' ettiibute defnifram fot
Concof Halp (
Kako pritisnete neku od raspoloživih referenci, prikazuje se njen prethodni izgled na

desnoj strani. Takođe možete pritisnuti Next da biste se naizmenično kretali između
pojedinih referenci.
Možete da podesite i sledeće opcije:
♦ Odaberite Enable Unique Layer And Symbol Names da biste videli imena slojeva
i drugih simbola sa prefiksom $#$, i lakše ih razlikovali od imena slojeva i drugih
simbola osnovnog crteža.
♦ Odaberite Display Attribute Definitions For Editing ako želite da uređujete
definicije atributa blokova koji ih sadrže. (Pogledajte poglavlje 18 za detalje
o atributima.)
Pritisnite OK da zatvorite okvir za dijalog Edit.
Napomena Ako veze potiču iz je d n e od p reth o d n ih verzija A u to C A D -a , A utoC A D u p o zo rava da će, ako
sa ču v a te p ro m e n e u referenci, to biti ažu riran o u crtež tipa A u to C A D 2 0 0 0 .
\ AutoCAD postavlja zahtev za uoos za izbor ugnežđenih objekata. Završite izbor obje-
kata da definišete radni komplet - objekte koje možete uređivati. Ostali objekti su upola
(50 procenata) bleđi (podrazumevana vrednost, zadata sistemskom promenljivom
XFADECTL).
AutoCAD prikazuje paletu Refedit, kao na slici 19-6, kao i poruku Use REFCLOSE or
the Refedit toolbar to end reference editing ses sion. Sada je moguće uredivanje
referenciranog crteža ili bloka.
Dodavanje objekata radnom kompletu Refedit
Slika 19-6: Paleta Refedit.
Odbacivanje izmena u referenciranom crtežu
\m m m m m
jilS -b Čuvanje izmena u referenciranom crtežu
Uklanjanje objekata iz radnog kompleta Refedit

Uredivanje bloka ili referenciranog crteža
Uređivanje referenciranog crteža

Postoji nekoliko načina uređivanja koje možete primeniti na radni kompiet objekata u
referenciranom crtežu ili bloku:
♦ Ako ste izmenili svojstva objekta, kao što je sloj, objekat će dobiti nova svojstva.
♦ Ako ste obrisali objekat, on je izbrisan iz referenciranog crteža ili bloka.
♦ Ako ste nacrtali nov objekat, on je dodat referenciranom crtežu ili bloku. Izuzetak
je ako ste formirali novi objekat uređivanjem objekata izvan radnog kompleta. Na
primer, ako ste rastavili liniju (ne u radnom kompletu) na dve, ništa nije dodato
radnom kompletu.
♦ Objekat sa osnovnog crteža možete preneti u referencirani crtež ili blok. Zadajte
objekat i odaberite Add Objects To The Refedit VVorking Set. Zapamtite da se
radni komplet sastoji od objekata iz referenciranog crteža ili bloka, pa ako dodate
objekte radnom kompletu oni postaju deo referenciranog crteža ili bloka.
♦ Objekat iz referenciranog crteža ili bloka možete preneti u osnovni crtež. Zadajte
objekat i odaberite Remove Objects From The Refedit Working Set. Zapamtite da
se radni komplet sastoji od objekata iz referenciranog crteža ili bioka, pa ako
uklonite objekte iz radnog kompleta, oni više neće biti deo referenciranog crteža
i)i bloka već postaju deo osnovnog crteža.
Pošto završite sa uređivanjem radnog kompleta, ako vam odgovara to što ste ura-
dili, odaberite Save Back Changes to Reference sa palete Refedit; ako ne, odaberite
Discard Changes to Reference.
Kad čuvate izmene bloka, njegova podešavanja su ponovo definisana. Regenerišu se
svi primerci tog bloka na crtežu, u skladu sa novom definicijom. Ako ste objektu refe-
renciranog crteža zadali osobine koje ne postoje u referenciranom crtežu, kao što je
sloj, AutoCAD kopira novu osobinu u referencirani crtež tako da objekat može da zadrži
tu osobinu.
Crteži koji se koriste u sle d e ćo j vežb i za u re đ iva n je referen ciran o g crteža na licu m esta,
a b l9 -a .d w g i a b l9 -b .d w g , n a la z e se na ko m pakt d isku AutoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Poglavlje 19 ♦ Veza sa drugim criezima 517
Vežba: uređivanje referenciranog crteža na licu mesta

1. Otvorite crtež a b l9 -a .d w g sa kompakt diska. Snimite ga u direktorijum A u to C A D
B ib lija , pod imenom abl9-3.dw g.
2. Otvorite crtež abJ9-b.dw g sa kompakt diska. Snimite ga u direktorijum A u to C A D
B ib lija , pod imenom a bl9 -4.dw g . Pritisnite dugme Close crteža abl9 -4.dw g da ga
zatvorite (ali ne i AutoCAD), ostavljajući ab!9-3.dw g na ekranu.
3. Odaberite Insert o External Reference i zadajte a b!9 -4.dw g iz direktorijuma
A u to C A D B ib lija . Pritisnite Open. U okviru za dijalog External Reference isključite
sve potvrde Specify On-screen i pritisnite OK. AutoCAD unosi referencu.
4. Odaberite Modify O In-place Xref i Block Edit O Edit Reference. Na zahtev za
unosSel ect reference: zadajte blok zaglavlja.
5. AutoCAD otvara okvir za dijalog Reference Edit sa odabranim ab-19^1, koji se vidi
u prozoru za prethodni prikaz. Pritisnite OK.
6 . Na zahtev za unos Sel ect nested ob.jects: zadajte blok zaglavlja koji ceo pred-
stavlja jedan objekat. Pritisnite Enter da završite izbor. AutoCAD otvara paletu
Refedit. Sada je moguće uređivanje reference. Ekran bi trebalo da izgleda kao na
slici 19-7.
7. Izaberite opet blok zaglavlja i pritisnite ExpIode.

8 . Odaberite Draw o Text O Single Line Text. Na zahtev za unos Speci fy start
point of text or [ J us t i fy/Styl e ] : zadajte © prema slici 19-7. Na zahtev za
unos Specify height<0’ -0 3/16">: otkucajte 10 J. Pritisnite opet Enter za
ugao rotacije.
9. Otkucajte Davis Floor Plan i dvaput pritisnite Enter da završite komandu.
10. Odaberite tekst (ime i adresa arhitekte) na dnu bloka zaglavlja i promenite mu
boju na crvenu da biste ga istakli.
11. Odaberite slovo „N“ i simbol strelice u tački d>na slici 19-7. Da biste preneli ove
objekte iz referenciranog crteža na crtež osnove sprata, odaberite Remove
(prenos) objekata iz radnog kompteta sa palete Refedit.
12 . Da biste snimili izmene, odaberite Save back changes to reference. Pritisnite
opet OK u okviru za dijalog koji vas obaveštava da đe sve izmene veza biti saču-
vane. AutoCAD prikazuje sledede informacije na komandnoj liniji:
The following symbols wi11 be permanently bound to the current
drawi ng:
Layers: $0$TITLEBLK
Text Sty1es : $0$STANDAR0, $0$R0MANS, $0$ROMAND
Blocks: $0$KNTITL
Regenerating model .
11 objects added to abl9-4
1 object removed from abl9-4
1 xref instance updated
abl9-4 redefined and reloaded.
13. Odaberite External reference sa palete Reference. U okviru za dijalog Xref Man-
ager odaberite ab-l9-4.divg i pritisnite Detach. (Prekidanje referenciranih veza je
objašnjeno kasnije u ovom poglavlju.) Pritisnite OK. Možete videti da abI9-3.divg
sada sadrži simbol sever (North) i slovo, jer su bili premešteni iz referenciranog
crteža.
14. Da biste videli rezultate uređivanja referenciranog crteža, otvorite ab!9-4.dw g.
Ugledaćete izmene u tekstu bloka zaglavlja kao i to da su simbol sever i slovo
nestali.
15. Zatvorite oba crteža i snimite izmene crteža ab!9-3.dw g.
Kontrola prikaza referen ciran o g crteža

Prikaz slojeva referenciranog crteža možete kontrolisati tako da vidite samo one slo-
jeve koji su vam potrebni. Postoji nekoliko svojstava koja omogućavaju kontrolu pro-
cesa prikaza referenciranog crteža: ona olakšavaju prikaz samo dela referenciranog
crteža i tako ubrzavaju prikaz veoma velikih crteža.
Reference i zavisni simboli

Dependent symbols su imenovani delovi na crtezu, kao što su slojevi, stilovi teksta,
stilovi kotiranja itd. Kada povezujete reference, ovi simboli se pojavljuju na crtežu.
Na primer, padajuđa lista Layer Control prikazuje slojeve referenciranog crteža.
Simboli referenci imaju oblik xref_name\symbo l_name. Sistem na taj način razlikuje
referencirane simbole od simbola na vašem crtežu i stara se da nema duplih simbola.
Reference i slojevi
Slojeve referenciranih crteža možete da uključite i isključite ili zamrznete i odmrznete.
Takođe možete da promenite osobine nekog sloja referenciranog crteža u okviru za
dijalog Layer Properties Manager. Podrazumeva se da su ove promene privremene.
Sledeći put kad otvorite crtež ili ponovo učitate referencirani crtež, vratiće se origi-
nalna podešavanja. Možete podesiti sistemsku promenljivu VISRETAIN na 1 da bi
promene bile sačuvane.
Objekti formirani na sloju 0 ne preuzimaju tipičan oblik imena sloja referenciranog
crteža, ali ostaju na sloju 0. Ako su boja i tip linije objekata reference na sloju 0 pode-
šeni na ByLayer, preuzeće osobine boje i tipa linije tekućeg sloja tekućeg crteža. Ako su
boja i tip linije podešeni na ByBlock, objekti preuzimaju tekuce osobine kad je priklju-
čen referencirani crtež. Ako izričito zadate boju i tip linije, objekti zadržavaju ta pode-
šavanja.
Komanda XBIND
Komandom XB1ND uvozite u tekuđi crtež samo one simbole koji su vam potrebni iz refe-
renciranog crteža. Ovo olakšava rad sa podudarnim simbolima u tekudem i referencira-
nom crtežu. Na primer, možete odabrati uvoz sloja titleblk i stila kotiranja dec. Otkucajte
xbind J na komandnoj liniji. AutoCAD otvara okvir za dijalog Xbind koji prikazuje sve
reference i njihove simbole na crtežu na način sličan Windows Exploreru, kao što je
Slika 19-8: U potreba
OeJinttorc Soflind k o m a n d e X BIN D za
uvoz sim b o la, kao što
&dd > AB19-1KNTITL su slojevi, stilovi
teksta itd.
<■
Barrove j
ffl A Te«t5tyle
0 AB19-B
jjj Block
f+l ^ DimstjtJo
or Concot
Pritisnite znak plus pored bilo kog tipa simbola da otvorite listu simbola. Pritisnite
odabrano ime i odaberite Add da ga dodate na listu Definitions to Bind. Pritisnite OK
kad završite izbor.
Kasnije u ovom poglavlju bide objašnjeno kako možete koristiti AutoCAD Design-
Center da premeštate reference i ostale zavisne simbole sa jednog crteža u drugi.
Kružne reference
Ako crtež o sadrži crtež b kao referencu, a crtež b sadrži crtež a kao referencu, imamo
kružnu referencu. Kružne reference mogu da postoje unutar tri ili više referenciranih
crteža kao da imate ugnežđene reference. AutoCAD prepoznaje kružne veze i učitava
koliko može. Ako pokušate učitavanje referenciranih crteža u ovakvoj situaciji, Auto-
CAD prikazuje sledeću poruku:
Warning: Circuiar reference from XREF to current drawing.
Circular referenceCs) have been found, Continue? <N> Type y to con-
tinue to load the xref.
Breaking circular reference from XREF to current drawing.
Prikazivanje dela referenciranog crteža

Ponekad je potrebno da vidite samo deo referenciranog crteža. Ova opcija je posebno
važna kada koristite veoma velike crteže sa referencama. Komanda XCLIP omogudava
formiranje granice u referenciranom crtežu i sakriva sve što je izvan toga.
"jg Da biste prikazali deo referenciranog crteža, odaberite Modify o Clip O Xref ili
^ odaberite External Reference Clip sa palete Reference. AutoCAD prikazuje zahtev
za unos za izbor objekata. Odaberite deo referenciranog crteža koji želite da prikažete.
Imajte u vidu da su svi ugnežđeni referencirani crteži prikazani zajedno sa osnovnim
referenciranim crtežom koji ste odabrali.
Tabela 19-1 objašnjava opcije ove komande.
Tabela 19-1 Opdje komanđe XCLIP

Opcija K ako se koristi
ON Uključuje prikaz konture odsecanja, prikazujući sam o deo referenciranog crteža unutar
kontura odsecanja. Podrazumeva se da je kontura odsecanja vrdljiva. Upotrebite je
posle isključenja da opet vidite sam o odsečeni deo.
OFF Isključuje konture odsecanja, prikazujući kom pletan referencirani crtež. Kontura
odsecanja i dalje postoji. Ovo je nalik isključenju sloja. Ponekad dete hteti da nakratko
vidite ceo referencirani crtež, npr. tokom ponovnog defmisanja konture. Kad vam
ponovo zatreba sam o prikaz jednog dela opet uključite prikaz konture (upotrebom
opcije ON).
Clipdepth Koristi se sam o u 3D crtežima. Posle zadavanja konture odsecanja, podesite prednju
i zadnju ravan paralelnu sa konturom. AutoCAD prikazuje sam o deo referenciranog
crteža unutar tog trodim enzionalnog prostora. Prednja i zadnja ravan se formiraju
zadavanjem rastojanja od konture odsecanja. Podopcija Remove uklanja ravni
odsecanja.
Delete Briše konturu odsecanja. Kontura više ne postoji na crtežu,
Generate Polyline Formira poliliniju od konture odsecanja, koristeći tekući sloj, boju i tip linije. Ako želite
da izmenite konturu odsecanja, uredite poliliniju kom andom PEDIT i ponovo definišite
konturu sa novom polilinijom.
New boundary Ovo je podrazum evana opcija. Pritisnite Enter za podopcije.
Select po!yline Om ogućava zadavanje kontura odsecanja izborom postojeće polilinije. AutoCAD
ispravlja zakrivljene delove polilinije ili lučne segm ente pri formiranju konture.
Polygonal Omogućava zadavanje poligonalne oblasti kao polilinije ravnih ivica. Sa svakim
biranjem tačke AutoCAD formira liniju poput lastiša i tako taj poligon drži zatvorenim.
Ovu opciju m ožete upotrebiti za formiranje nepravilnih oblasti koje sadrže sam o deo
referenciranog crteža koji želite da vidite.
Rectangular Om ogućava vam da izaberete dve tačke na dijagonalno suprotnim uglovima
pravougaonika, kao kada pravite prozor za izbor.
Savet B lo ko ve tak o đ e m o že te da o d se cate .
Da biste videli konturu odsecanja (ako niste upotrebili postojeću poliliniju za njeno
definisanje), promenite vrednost sistemske promenljive XCLIPFRAME na 1.
Slika 19-9 prikazuje deo referenciranog crteža koji je odsečen poligonalnom kon-
turom. Uporedite ovo sa slikom 19^ koja prikazuje kompletan referencirani crtež.
Slika 19-9: D eo re fe re n d ra n o g crteža koji je o d s e č e n p o lig o n a ln o m ko n tu ro m .

Pogfavlje 19 ♦ Veza sa drugim crtežima 521
Ubrzavanje prikaza velikih referenciranih crteža

Radi skracenja vremena potrebnog AutoCAD-u za prikaz velikih referenciranih crteža,
kao što su oni u GIS ili 3D crtežima, možete upotrebiti učitauanje po za h teou , koje omo-
gudava AutoCAD-u da učita samo objekte neophodne za prikaz referenci na crtežu. Uči-
tavanje po zahtevu radj zajedno sa prostornim indeksima i indeksima sloja.
♦ Prostorni indeks se formira pri snimanju datoteke crteža. AutoCAD koristi ovaj
indeks pri učitavanju po zahtevu i povezivanju dela referenciranog crteža saču-
vanog sa prostornim indeksom. AutoCAD koristi indeks za određivanje koliko od
referenciranog crteža treba učitati za prikaz na ekranu.
♦ Indeks sloja se takode formira pri snimanju datoteke crteža. AutoCAD koristi ovaj
indeks pri učitavanju po zahtevu i povezivanju referenciranog crteža sačuvanog
sa indeksom sloja i zamrznutim ili isključenim slojevima. AutoCAD koristi indeks
za određivanje koliko od referenciranog crteža treba učitati za prikaz na ekranu.
Evo šta je sve potrebno za primenu učitavanja po zahtevu:
♦ Učitavanje po zahtevu mora da bude omogudeno u tekućem crtežu.
♦ Referencirani crtež mora da bude sačuvan sa prostornim indeksom ili indeksom
sloja.
♦ Referencirani crtež mora da bude ili opsečen (za prostorni indeks) ili da ima
zamrznute ili isključene slojeve (za indeks sloja).
U čitavan je po zah tevu je sličn o d e lim ičn o m otvaranju ili učitavanju crteža koje je o b ja šn je n o
u poglavlju 8.
Učitavanje po zahtevu
Uključite učitavanje po zahtevu na svom crtežu. Odaberite Tools O Options O Open
and Save. U padajućoj listi Demand Load Xrefs odaberite Enabled. Drugi korisnici u
mreži ne mogu da menjaju originalni crtež dok ga koristite kao referencirani. Da biste
omogućili drugima da menjaju originalni crtež, odaberite Enabled with copy. AutoCAD
tada koristi kopiju povezanog crteža za referencirani crtež. Pritisnite OK. Možete
uključiti učitavanje po zahtevu neposredno pre dodavanja reference. Nije neophodno
stalno imati uključeno učitavanje po zahtevu.
Prostorni indeksi
Prostorni indeks se čuva za crteže koje ćete najverovatnije koristiti kao referencirane.
AutoCAD formira indeks svih objekata na crtežu. Proces snimanja može da potraje, ali
s druge strane, štedite vreme pri učitavanju dela referenciranog crteža ili kad prvi put
definišete deo referenciranog crteža. Za formiranje prostornog indeksa odaberite File
O Save As da otvorite okvir za dijalog Save Drawing As. Odaberite Options da otvorite
okvir za dijalog Saveas Options, prikazan na slici 19-10 sa karticom DWG Options na
vrhu.
Sa padajuće liste Index type odaberite Spatial ili Layer & Spatial. Pritisnite dvaput
OK.
Ako želite da fo rm irate in d e k s p o sto je će g crteža, pritisnite O K je d n o m da se vratite u okvir za
d ijalo g Save Dravving A s. Pritisnite C a n c e l. D rug im rečim a, n e m orate saču vati crtež da brste
p o d esili in d e ks, što se ko n tro liše siste m sk o m p ro m e n ljiv o m IN D EX CTL.
522 Deo IH ♦ Rad sa podadma
. b*Saveas Options RE Slika 1 9 -1 0 : K artica DW G O p tio n s

okvira za d ijalog S a v e a s O p tio n s.
DWG OplorK j Optiom j
17 SaveB«!m>*f)ageiotcii«Uimot!)ect»
Kada formirate prostorni indeks, svakj put kad snimite crtež AutoCAD prikazuje sle-
deđu poruku:
Updating Indexes for block *MODEL_SPACE
Da ne biste snimali indeks svaki put kad snimate crtež, odaberite File O Save As.
Odaberite Options. U okviru za dijalog £xport Options odaberite None sa padajuće liste
Index type. Pritisnite OK jednom, zatim Cancel.
Indeksi slojeva
Indeks slojeva se čuva za crteže koje ćete verovatno koristiti kao referencu. AutoCAD
formira indeks svih slojeva na crtežu. Kao i kod prostornog indeksa, proces snimanja
može da potraje, ali s druge strane, štedite vreme pri učitavanju dela referenciranog
crteža ili kad prvi put definišete deo referenciranog crteža. Za formiranje indeksa sloja
odaberite File O Save As da otvorite okvir za dijalog Save Dravving As. Odaberite
Options da otvorite okvir za dijalog Saveas Options, prikazan na slici 19-10.
Sa padajuće liste Index type odaberite Layer ili Layer &Spatial. Pritisnite OK a zatim
Cancel.
Kada formirate indeks slojeva, svaki put kad snimite crtež AutoCAD prikazuje sle-
deću poruku:
Updating Indexes for block *M0DEL_SPACE
Da ne biste snimali indeks svaki put kad snimate crtež, odaberite File O Save As.
Odaberite Options. U okviru za dijalog Saveas Options odaberite None sa padajuće liste
Index type. Pritisnite OK jednom, a zatim Cancel.
N aco ^ Crteži koji se koriste u sle d e ć o j vežbi za kontrolu prikaza referen ciran o g crteža, a bl9-a.dw g,
© : a b !9-b .d w g , a b l9 - l.d w g i a b l9 -2 .d w g , n a la ze se na k o m p a k t disku AutoCAD 2 0 0 0 Biblija.
■'A.
Vežba: kontrola prikaza referenciranog crteža
1. Otvorite a b J9 -L d w g iz direktorijumaAutoCAD B ib lija ako ste uradili prvi vežbu iz
ovog poglavlja.
Ako niste uradili prethodnu vežbu, prvo upotrebite Windows Explorer da
pronađete a bl9 -a .dw g i abJ9 -b.dw g u osnovnom direktorijumu kompakt diska, a
a b J9 -J.d w g i a bl9 -2.dw g u direktorijumu Results na kompakt disku. Kopirajte sve
četiri datoteke u direktorijum A u to C A D B ib lija . U Windows Expioreru pritisnite
desnim tasterom miša svaku datoteku i odaberite Properties. Isključite opciju
Read-only i pritisnite OK. Ako dobijete poruku da AutoCAD ne može da pronađe
referencirani crtež, odaberite Tools O Options i pritisnite Project Files Search

Path na kartici Files. Pritisnite Add i dodajte svoj direktorijum A u to C A D B iblija.
Možete pritisnuti Browse da odaberete direktorijum iz okvira za dijalog.
2 . Odaberite File O Save As. Odaberite Options. U padajućoj listi lndex Type okvira
za dijalog Saveas Options, odaberite Layer & Spatial. Pritisnite OK. (Možda je već
sve podešeno za ovaj indeks.) Pritisnite Cancel.
3. Odaberite Save sa palete Standard. Obratite pažnju na poruku komandne linije
da AutoCAD ažurira indekse.
4. Otvorite crtež abl9-2.du)g iz direktorijuma/4r/toC4/) B iblija. Ovaj crtež ima pove-
zan referencirani crtež osnove sprata i ugnežden referencirani crtež bloka zag-
lavlja, kao što je prikazano na slici 19-11.
Slika 19-11: Z a d a v a n je p o lig o n a ln e ko n tu re za prikaz d e la referen ciran o g crteža.
5. Snimite crtež pod imenom abl9 -5 .dw g u direktorijumu A u to C A D B iblija.

6 . Odaberite Tools O Options o Open and Save. U padajućoj listi Demand Load
Xrefs odaberite Enabled. (Možda je već podešeno na Enabled.) Pritisnite OK.
7. Pritisnite padajuću listu Layer Control. Pritisnite ikonicu On/Off pored sloja
Abl9-1 \notes da biste opet uključili sloj. Pritisnite vrh padajuće liste da biste je
zatvorili. AutoCAD će prikazati sloj sa napomenama.
8 . Odaberite External Reference Clip sa palete Reference ili odaberite Modify O Clip
O Xref da pokrenete komandu XCL1P. Sledite zahteve za unos:
Select objects; I z a b e r i t e o bj ek t e na x r e f sa s l i k e 19-11.
Select objects: J
Enter clipping option
[0N/0FF/C1ipdepth/Delete/generate Polyline/New boundary] <New>: J
Specify clipping boundary:
[Select polyline/Polygona1/Rectangul ar] <Rectangular>: P r i t i s n i t e
desni t a s t e r miša i i z pr i r uč nog menija odaberi te o p c i j u Pol ygonal .
Specify first point: I z a b e r i t e tacku © na s l i c i 9-11.
Specify next pointor [Undo]: Pick @.
Specify next pointor [Undo]: Pick @.
Specify next pointor [Undo]: Pick ©.
Speci f y next poi nt or [Undo]: Pick

Speci f y next poi nt or [tlndo]: Pi ck ©.
Speci f y next poi nt or [Undo]: Pi ck
Speci f y next poi nt or [linđo]: Pick (0.
Speci f y next poi nt or [Undo]: J
AutoCAC prikazuje deo referenciranog crteza
9. Ponovo isključite sloj Abl9-1 \notes.
10 . Snimite crtež. Trebalo bi da izgleda kao onaj na slici 19-12. Zadržite otvoren crtež
ako nastavljate sa sledecom vežbom.
Slika 1 9 -1 2 : D eo referertciranog crteža.
Rad sa referen ciran im crtežim a

Ako imate više referenci na crtežu, potreban vam je sistem praćenja njihovih veza na
crtežu. AutoCAD nudi nekoliko tehnika za rad sa referenciranim crtežima.
Sauet Prvi princip rada sa refe re n ca m a p o d ra zu m e v a n jih o vo što je d n o sta v n ije o d ržavan je. Previše
. slo že n e u g n e ž đ e n e konfig uracije su te šk e za rad, bez obzira č im e se bavili.
J
Xref Manager
AutoCAD-ov okvir za dijalog Xref Manager napravljen je tako da omoguci rad sa referen-
cama sa jednog mesta. Osobine Xref Managera objašnjene su u tabeli 19-2.
Tabda 19-2 Osobine okvira za dijalog Extemal Reference

Osobina Šta radi
Attach Otvara okvir za dijalog Attach Xref i omogućava izbor referenciranog crteža koji treba
povezati sa glavnim crtežom, kao što je objašnjeno ranije u ovom poglavlju.
Detach Oslobađa referencu. Referencirani crtež nije prikazan i njegova definicija više nije
sačuvana na crtežu.
Tabela 19-2 Osobine okvira za đijalog Extemal Reference (nastavak)

O sobina Šta ra d i
Reload Ponovo učitava referencirani crtež. AutoCAD automatski ponovo učitava referencirani
crtež kad otvorite glavni crtez ili ga štampate, Upotrebite ovo kad je referencirani crtež
prom enjen tokom rada (jer ga je možda neko drugi u mreži izmenio) ili posle
uklanjanja nekog referenđranog crteža. AutoCAD onda učitava najnoviju verziju
referenciranog crteža.
Unload Uklanja referenciram crtež i ne raskida vezu, Referencirani crtež nije prikazan, ali je
njegova definicija i dalje sačuvana na crtežu. Možete upotrebiti Reload da ponovo
prikažete referencirani crtež.
Bind M enja referencirani crtež u blok. Otvara okvir za dijalog Bind Xrefs, koji omogućava izbor
povezivanja ili unosa referenciranog crteža.
Bind Kad se formira blok od referenciranog crteža, ova osobina menja imenovane
slojeve, stilove teksta, kotiranja itd. (nazvani sim bolim a) iz formata xref_.
naine ! symbol _.name u d raw i ng._namel//isymbol ....name, gde # ima vrednost
nula ako ne postoji isto im e na crtežu, a 1 ako im e već postoji. U tom slučaju
AutoCAD proverava postojanje duplih imena simbola. Ovaj metod omogućava
praćenje podataka o poreklu simboia.
Insert Kad se formira blok od referenciranog crteža, ova osobina ukianja deo imena
simbola x ref_name j . Na primer, ako sloj sa nekim im enom već postoji na
crtežu, objekti na tom sloju preuzimaju svojstva tog sloja kako su definisane na
crtežu. Isto se odnosi i na stilove teksta kotiranja, itd. Ovaj metod otklanja
nagomilavanja koja nastaju im enovanjem ovih simbola preko reference.
Xref Found At Određuje gde je referencirani crtež zapravo pronađen, što može da se razlikuje od saču-
vane putanje. Zatim možete pritisnuti Save Path da snimite tekuću putanju. Ako je pro-
m enjeno mesto referenciranog crteža i više nije u podešenim putanjama pretraživanja
AutoCAD-a (Support Files i Project Files), AutoCAD prikazuje status takvih referenci kao
Not Found. Upotrebite dugme Brow se da pronadete i otvorite referencirani crtež i pritis-
nite Save Path. Pritrsnite OK i AutoCAD automatski ponovo učitava referencirani crtež.
O p cije bind i d e ta ch n e m og u da se p rim e n e na u g n e ž đ e n e referen ce,
AutoCAD DesignCenter
Kao što je objašnjeno u prethodnim poglavljima, možete upotrebiti DesignCenter za
premeštanje imenovanih objekata, uključujuđi reference, sa jednog crteža na drugi. Za
unos referenci iz nekog drugog crteža. odaberite AutoCAD DesignCeoter sa palete Stan-
dard. Dođite do crteža i dvaput pritisnite njegovo ime da otvorite listu imenovanih
objekata. Dvaput pritisnite Xref da biste videli listu referenci u desnom delu. Pritisnite
Preview da biste videli prikaz referenciranog crteža na dnu DesignCentera, kao što je
Dvaput pritisnite referencirani crtež koji želite da unesete. AutoCAD otvara okvir za
dijalog External Reference (slika 19-2) tako da možete da unesete referencirani crtež.
Datoteka dnevnika referenciranih crteža

Ako ste podesili sistemsku promenljivu XREFCTL na vrednost 1 (podrazumevana vred-
nost je 0), AutoCAD pravi kopiju svih aktivnosti referenciranog crteža u ASCll datoteci.
Tako na raspolaganju imate dnevnik da biste rešili probleme koji mogu da se pojave.
Slika 19-14 prikazuje deo dnevnika referenciranog crteža. AutoCAD smešta datoteku
dnevnika u isti direktorijum gde je i datoteka crteža i koristi ime crteža sa nastavkom
.xlg.
O va d ato teka m o že da p o sta n e o b im n a . Zato bi p o v re m e n o tre b alo da o brišete neki deo ili
celu datoteku.
526 Deo lil ♦ Rad sa podacima
AuloCAD DesigoCentei Slika 19-13: U po trebite D e sig n C e n te r

za u n o s referen ci na crtež.
iia E3 3 ' !%
■E 10 M
ablO-a dwg
ab1-1.dwg
abl 3-5 dwg
ab15 lesl dwg
! ab16-8 dwg
ab18-4.dwg
I ab19-1.dwg
I§1 Blocks
D imstyles
^ Lajieis
fSl Layouts
~ Linetypes
Textstyles
Oxt«f*
} ab19-2 dwg
iJjJ Blocks
Dimstvles
^ Layets
fEl Layouts
ŠS Linetypes
\ Textstyles
Q Xtels
ab19-3 dwg
ab19-4 dwg
ab19-a dwg
abl 9-b.dwg
ab20-1.dwg
j EAAufoCAD BfcJekabl 3-1dwg\Xrsfs (1 lt*m|s]|
§ ab19 3.x!g - Notepad

Slika 1 9 -1 4 : D ato teka d n evn ika
£tle £dit Seatch Help referen cira n o g crteža.
D r a u i n g : E :\ f l u t o C f lD B i b l e \ a b 1 9 - 3 .du g
D a te /T im e : 01/22/99 1 1 :5 0 :1 4
O p e ra tio n : ftttach X re f
D r a u i n g : E :\ f l u t o C f lD B i b l e \ a b 1 9 - 3 . d u g
D a te /T im e : 01/22/99 1 1 :5 0 :2 S
O p e r a t i o n : D e ta c h X r e f ( s )
R eferen ce t r e e fo r "a b l9 -b ":

"ab19-b"
Poglavlje 19 ♦ Veia sa drugim crtežima 527
C r t e ž k o ji s e k o r i s t i u s l e d e ć o j v e z b i z a r u k o v a n j e r e f e r e n c a m a , ab19-5.dw g, n a l a z i s e u d ir e k -
to riju m u Results k o m p a k t d i s k a AutoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: rukovanje referenciranim crtežima

1. Upotrebite a b l9 -5 .d w g \z direktorijuma AutoCAJD 2000 B iblija ako ste završili pret-
hodnu vežbu. Ako niste, otvorite crtež iz direktorijuma Results kompakt diska.
2 . Snimite crtež pod imenom ab !9 -6 .d w g u direktorijum A u to C A D 2000 Biblija.
3. Odaberite Modify o Clip O Xref. Na zahtev za unos Sel ect objects : pritisnite
bilo koji element crteža. Pritisnite Enter. Na zahtev za unos Enter cl ippi ng
option [ON/OFF/Clipdepth/Delete/generate Polyline/New boundary]<New>:
pritisnite desni taster miša i odaberite Delete. AutoCAD briše odsečak i vraća
kompletan izgled oba referencirana crteža.
4. Odaberite External Reference sa palete Reference. Pritisnite Tree Vievv, a zatim
ab!9-b. ugnežđeni referencirani crtež. Odaberite Unload i pritisnite OK. AutoCAD
prazni a b !9 -b i on nestaje.
5. Ponovite komandu XREF. Odaberite opet a b l9 -b , a zatim Reload i pritisnite OK.
AutoCAD ponovo učitava abl9 -b i crtež se opet pojavljuje.
6 . Ponovite komanduXREF. Odaberite a b l9 - l , a zatim Bind. U okviru za dijalog Bind
Xrefs odaberite Insert i pritisnite dvaput OK. AutoCAD unosi oba reierencirana
crteža (a b l9 -l i ab l9 -b ) kao blokove. (Pritisnite padajuću Jistu Layer Control da
vidite da nema slojeva sa imenom vezanim sa referenciranim crtežima.)
7. Snimite crtež.
Sažetak
U ovom poglavlju obradene su tehnike rada sa referenciranim crtežima. Referencirani
crteži su posebno korisni u timskom radu. Možete odabrati da povezujete ili da prekla-
pate referencirane crteže.
AutoCAD 2000 nudi novu opciju koja omogućava uređivanje referenciranih crteža i
blokova tokom rada na crtežu u kome se pojavljuju.
Možete opseći referencirani crtež tako da se vidi samo potreban deo. Možete takođe
podesiti prostorne indekse i indekse sloja da biste ubrzali prikaz velikih referenciranih
crteža.
Možete obrisati referencirani crtež. Ako poželite da ga opet vidite kasnije, privre-
meno ga uklonite i opet učitajte. Možete povezati referencirani crtež tako da postane
deo vašeg crteža.
U sledećem poglavlju biće obrađene mogućnosti povezivanja baza podataka, što
omogućava pristup spoljnim bazama podataka.
♦ ♦ ♦
P O G LA V LJE
Rad sa spoljnim
bazama podataka
♦ ♦ ♦ ♦
utoCAD-ova sposobnost povezivanja baza podataka omo-
A gucava komunikaciju sa spoljnom bazom podataka direk-
tno iz AutoCAD-a.
U ovom poglavlju
Povezivanje baza
To je modan način za povezivanje objekata crteža sa podacima podataka
i mnogo je fleksibilniji od upotrebe atributa blokova. Možete pove-
zati podatak iz spoljne baze podataka sa bilo kojim objektom na Priprema za
crtežu. U ovom poglavlju je objašnjeno kako povezivanje baza povezivanje baza
podataka ne mora da bude tako složeno kao što često izgleda. podataka
Mnogi korisnici AutoCAD-a održavaju baze podataka odvo-
jeno od crteža. Sada je moguč direktan rad sa podacima povezi- Povezivanje sa bazom
podataka
vanjem redova iz tabele baze podataka sa objektima crteža.
Objekti crteža tako postaju inteligentni i čuvaju te veze na
Povezivanje podataka
crtežu. Takođe možete izmeniti podatke, kao što su cena ili broj sa objektima crteža
dela, direktno iz AutoCAD-a, a ta izmena će automatski biti
primenjena i dostupna u svim objektima crteža koji su povezani Korišćenje oznaka
sa tim podatkom iz baze. Konačno, možete da na crtežu koristite
oznake koje potiču iz spoijnih baza podataka. Pretraživanje baze
podataka
Pristup spoljnoj bazi podataka
Povezivanje baza podataka sa crtežima AutoCAD-a naziva se pri- Rad sa datotekama
stup spoljnoj b a z i p o d a ta ka . Pristup spoijnoj bazi podataka upita
omogućava: ♦ ♦ ♦ ♦
♦ formiranje veza između objekata crteža AutoCAD-a
i spoljnih podataka;
♦ pregled podataka spoljnih baza podataka;
♦ uređivanje podataka u spoljnim bazama podataka;
♦ prikaz podataka iz spoljne baze podataka na crtežu.
Povezivanje iz AutoCAD-a moguće je sa sledećim bazama
podataka:
♦ Microsoft Access 2000, 97 i 95
♦ Visual dBASE 7.01
♦ dBASEIII
♦ Microsoft Excel 97 i 95
♦ Oracle 8.0 i 7.3
♦ Paradox 8.0 i 7.0
♦ Microsoft Visual FoxPro 6.0 i 5.0
♦ SQL Server 6.5
530 Deo ltl ♦ Rad sa podacfma
Čim formirate bazu podataka, kao što je objašnjeno kasnije u ovom poglavlju,
možete pristupiti podacima i ako nemate program kojim je baza podataka formirana.
Osnovni koncepti baze podataka

B a za p o d a ta ka je skup povezanih podataka sa kojima se radi u odgovarajućem pro-
gramu. Baza podataka se čuva u obliku tabele koja sadrži redove i kolone. Red (zapis)
sadrži jedan element podatka, na primer podatak o stolu. Kolona (polje) sadrži atribute
tog zapisa, naprimer cenu stola.
Tabela 20-1 prikazuje prva tri reda baze podataka koja se koristi kao primer u ovom
poglavlju.
Tabela 20*1 Jednostavna tabela baze podataka

B ro j dela Opis Form at crteža N apravljen/ M erna jed in ica
Kupljen
8665-023-012 Žica za varenje - 0.030 Nerđajuća B P FT
8665-023-013 Elektroda za varenje - 0.045 Prečnik B P FT
Nerđajući čelik
8665-023-014 Elektroda za varenje - 0.045 B P FT
Prečnik S.S.
Relaciona b a za p od a ta ka je tip baze podataka koja sadrži skup tabela. Svaka tabela
predstavlja skup podataka za definisanu upotrebu.
Programski jezik SQL (Structured Query Language) omogućava korisnicima rad
sa bazama podataka na različitim platformama i sa različitim programima za rad sa
bazama podataka.
Neki sistemi baza podataka koriste okruženja, kataloge, šeme i tabele za formiranje
hijerarhije objekata b a ze p od a ta ka . Objekat baze podataka je izraz kojim se definiše
neki od sledećih SQL2 objekata: okruženje (Environment), katalog (Catalog), šema
(Schema) ili tabela (Table).
♦ Okruženje podrazumeva kompletan sistem baze podataka - program za obradu,
dostupne baze podataka, korisnike i programe za pristup tim bazama podataka.
♦ KataJog predstavlja skup šema i ima isto ime kao i direktorijum gde se baza
nalazi.
♦ Šema predstavlja skup tabela i drugih komponenata baze podataka i ima isto ime
kao i poddirektorijum u kome su smeštene tabele baze podataka.
Nema potrebe da radite sa ovim konceptom ako vaš sistem baza podataka to ne
zahteva. AutoCAD može da se poveže sa pojedinačnom tabelom ili skupom tabela koje
su sadržane u okruženju, katalogu ili šemi.
Priprema za povezivanje baze podataka

Osnovni koraci za početak rada na povezivanju baze podataka su sledeći:
1 . Proverite da li ste instaliraii opciju Database u AutoCAD-u.
2 . Proverite da li imate Microsoftov program ODBC za rad sa bazama podataka.
3. Uredite datoteke baza podataka u kataloge (direktorijume) i šeme (poddirektori-
jume) pogodne za vaš program, ako je potrebno.
4. Konfigurišite odgovarajuće upravljačke programe upotrebom ODBC (Open Data-
base Connectivity) i OLE DB programa.
PogSavtje 20 ♦ Rad sa spoljnim bazama podataka 531
5. Konfigurišite izvor podataka direktno iz AutoCAD-a.

6 . Pokrenite komandu dbCONNECT.
7. Odredite ime korisnika i Šifru za pristup podacima, ako to sistem zahteva.
8 . Povežite se sa izvorom podataka.
9. Otvorite prozor Data Vievv sa potrebnom tabelom podataka.
1 0 . Izmenite podatke, ako je to potrebno.
1 1 . Povežite redove baze podataka sa objektima na crtežu.
1 2 . Formirajte oznake na crtežu na osnovu podataka, ako je to potrebno.
Instaliranje opcije AutoCAD-a za rad sa bazama podataka

Mogucnost povezivanja baza podataka nije podrazumevan deo instalacije AutoCAD-a.
Da biste imali i tu opciju, potrebno je instalirati potpunu verziju AutoCAD-a ili verziju
Custom. Ako želite verziju Custom, odaberite Database u okviru za dijalog Custom
Components.
Ako niste sigurni da ste instalirali tu opciju, otvorite meni Tools. Ako vidite stavku
dbConnect, znači da jeste.
Ako niste instalirali opciju za rad sa bazama podataka, a to želite, pratite sledeče
korake:
1 . Stavite kompakt disk A u to C A D B ib lija u CD jedinicu. Ako se kompakt disk ne
pokrene automatski, odaberite Start O Run i upišite slovnu oznaku kompakt
diska (npr. d) a zatim :\Setup.exe. Pritisnite OK.
2. Odaberite Next na prvom ekranu.
3. Odaberite Add na sledečem ekranu.
4. Potvrdite Database na sledećem ekranu i pritisnite Next.
5. Pratite dalja uputstva na ekranu za instalaciju podrške za rad sa bazama
podataka.
Organizacija strukture baze podataka

Da biste se povezali sa bazom podataka, potrebno je da znate tip sistema kojim je baza
formirana, kao i samu strukturu baze podataka, zajedno sa direktorijumima koji sadrže
tu strukturu.
U sledeđoj vežbi formiraćemo jednostavnu strukturu tabele baze podataka u
Microsoftovom Accessu.
U ovom poglavlju nećete moći da uradite sledeće vežbe ako niste završili pret-
hodne. Kasnije vežbe zavise od podešavanja koja ste primenili u ranijim vežbama. Zato
je potrebno da predvidite dovoljno vremena za završetak svih vežbi u ovom poglavlju u
jednom mahu - možda sat ili dva.
Na CD'ti D ato teka ab20-prt.m db koja s e koristi u sle d e ć o j vežb i fo rm iranja strukture b aze podataka
nalazi se na ko m pakt disku AutoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: formiranje strukture baze podataka

1, Pritisnite desnim tasterom miša paletu poslova. Odaberite Explore da biste
otvorili Windows Explorer.
2 . Ako vaš direktorijum A u to C A D B ib lija nije prikazan, pritisnite znak plus (+) pored
disk jedinice koja sadrži taj direktorijum.
532 Deo III ♦ Rad sa podactma
3. Pritisnite direktorijum A u to C A D B iblija i odaberite File O New O Folder u meniju

£xplorer. Pojaviće se nov direktorijum u desnom prozoru, nazvan N e w Folder.
Upišite Databases J da promenite ime direktorijuma.
4. Ako je potrebno, u prozoru Folders pritisnite znak plus da otvorite direktorijum
A u to C A D B ib lija . Trebalo bi da vidite novi direktorijum Dalabases. (Ako ne, priti-
snite F5 da osvežite sadržaj ekrana.)
5. Kopirajte ab20-prt.m db sa kompakt diska u direktorijum Databases koji ste upravo
formirali. Proverite da niste kopirali datoteku ab20-prt.xls već ab20-prt.m db. Dato-
teka sa nastavkom .m db je baza podataka delova. Slika 20-1 prikazuje kako ce
izgledati ova baza podataka kad se otvori u Microsoft Accessu. (Kompakt disk
takođe sadrži datoteku ab20-prt-2000.mdb koja predstavlja verziju za Access 2000
i koju možete upotrebiti ako to želite.)
Q MictosoH Accesi - [ab20-pit ; Table)
' n &te Ed# irsert fg'rriat Sscctds lools grndo«
;fci \a i&đi ti ^ ^ i0 4 -►* 5 )'
PART_K0 DESCRIPT DWG StZE | MA0E_PUR | UNfTS j
► WELDING WIRE - 030 STAINLESS 9 P FT
8665-023-013 WELD ROD - 045 0IA STAINLESS STEEL B P FT
8665-023-014 WELDING - ROD 045 DIA S.S B P FT
8665-023-015 WELDING ROD - 1/16 DIA TYPE 312 SS B P FT
6665-023-016 WELDING ROD B P FT
8865-023-017 WELD ROD - 052 MS (80# COIL) B P FT
8665-073-042 NIPPLE - 1 2 X 2 1/2 (NOT GALV) C P EACH
8885-079-000 TAPE A P IN
8685-092-000 TAPE ■TEFLON A P IN
8685-097-002 TAPE B P IN
8685-097-603 TAPE B P IN
8685-097-004 TAPE - STRAPPING B P IN
B665-117-001 TAPE P IN
8685-116-001 TAPE - DUCT A P FT
B685-119-001 TAPE - FOAM, DBL. SIDE ADHESIVE B P IN
B68B-003-000 PIN - D0WELL A P EACH
8697-003-000 GAUGE- PRESSURE A P EACH
8711-001-001 TRANSFORMER B P EACH
B711-002-001 TRANSFORMER- CONTROL C P EACH
8711-002-002 TRANSFORMER- CONTROL C P EACH
8711-003-001 TRANSFORMER c P EACH
8711-605-001 TRAN5FORMER - 0RY P EACH
8711-006-001 TRANSFORMER D P EACH
B711-007-001 TRANSFORMER - CONTROL C P EACH
_ 8711-008-001 TRANSFORMER - CONTROL C P EACH
8711-008-002 TRANSFORMER - CONTROL c P EACH
B903-001 -001 ADHESIVE - SPRAY A P EACH
9000-042-001 ADAPTER-6X6X8 D P EACH
9001-009-000 ARM - TRIP B PM EACH
9001-015-000 ARM - ROCKER C MP EACH
9001-022-000 ARM - ROCKER A MP EACH
9001-038-001 ARM A M EACH
qnn i-ru9-nn i ARM - TFMSIDM SH G R T R M FACH
fiacord: h | < j | 1 » i H i* «I of 157
| tMashe«^ Wew
Slika 20-1: Baza po dataka u A ccessu.

Z o h v o lju je m C a r y ju M o rrisu iz k o m p a n ije D exter, Fe rfild , A jo va , z a o v u b o z u p o d a ta k a .
Poglavlje 20 ♦ Rad sa spoijnim bazama podataka 533
6. Ova datoteka potiče sa kompakt diska i zato morate da joj promenite atribut
read-only. Dok ste još u Exploreru, pritisnite desnim tasterom miša ab20-prt.mdb
i odaberite Properties iz menija. Isključite Read-only i pritisnite OK.
7. Pritisnite dugme OK Explorera da ga zatvorite.
Konfigurisanje izvora podataka

Da biste započeli rad sa spoljnim bazama podataka, morate da saopštite AutoCAD-u
kako da se poveze sa bazama podataka koje se zovu izv o r p o d a ta k a , upotrebom OD8 C
ili OLE DB. AutoCAD ima u direktorijumu \Sam ple primer datoteke u Microsoftovom
Accessu db-sam ples.m db sa kojom možete da počnete.
Prvo morate da instalirate i podesite ODBC Data Source Administrator. Da biste
pogledali da li je instaliran na vašem računaru, otvorite Control Panei (Start O Settings
O Control Panel). Trebalo bi da ugledate ikonicu sa imenom ODBC Data Sources (32
bit) ili nešto slično.
Da biste proverili da li imate instalirane potrebne upravljačke programe, dvaput pri-
tisnite ikonicu ODBC. U okviru za dijalog ODBC Data Sources Administrator videđete
listu upravljačkih programa za rad sa bazama podataka. Pogledajte da )i se na listi
nalazi i vaš program. Upravljački program sadrži podatke o načinu povezivanja baze
podataka.
Ako nemate ODBC 32-bit Administrator, potrebno je da instalirate Microsolt ODBC
Driver Pack, verziju 3.0 ili noviju. On se besplatno preuzima sa Microsoftove Internet
adrese www.mi crosoft.com. Tamo odaberite Products i zatim ODBC.
Da biste instalirali datoteku ODBC, kopirajte je u nov direktorijum, recimo ODBC.
U Exploreru dvaput pritisnite ime datoteke da raspakujete sve sadržane komprimov-
ane datoteke. Sada imate ODBC Administrator.
Uputstva za podešavanje baze podataka se razlikuju, u zavisnosti od upotrebljenih
upravljačkih programa. AutoCAD-ova ugradena p o m o ć sadrži sve u vezi sa podržanim
bazama podataka. Pogledajte acad_asi.hlp za detaljnije informacije.
Da biste podesili bazu podataka upotrebom ODBC, pratite sledeće korake:
1 . Na Windowsovoj paleti poslova odaberite Start O Settings o Controf Pane).
2 . Dvaput pritisnite ikonicu ODBC Data Sources (32 bit). Windows otvara okvir za
dijalog ODBC Data Source Administrator, prikazan na slici 20-2.
3. lzaberite karticu User DSN ako već nije prikazana. Odaberite Add.
4. U okviru za dijalog Create New DataSource odaberite upravljački program koji
odgovara vašoj bazi podataka i pritisnite Finish.
5. U okviru za dijalog ODBC Setup, koji sada sadrži ime upravljačkog programa koji
ste odabrali, upišite ime datoteke izvora podataka u polju Data Source Name.
Možete da dodate i opis. Ovo ime po pravilu se vezuje za program za obradu
baza podataka, a ne za neku drugu bazu.
6 . Pritisnite Select i dođite do direktorijuma koji sadrži bazu podataka. Odaberite
datoteku baze podataka i pritisnite OK.
7. Pritisnite opet OK u rezultujućem okviru za dijalog.
8 . U okviru za dijalog ODBC Administrator izlistan je izvor podataka sa pripada-
jućim upravljačkim programom. Pritisnite OK. Zatvorite Control Panel.
(■ÔDBC O ala S ouiee Admimstratoi ĐD

U êt ĐSN | Sjijtefn DSN | Fie DSN [ Onvers j f radng j Co m ectio n Potrfng j AboU ]
Jiflr Data Souroei:
Name ____ Dtiv«________________________ Ajd . |
dBASE File: Miciosott dBase Drtver [' dbl]
Excel Fiies Microsoft Exce Drivet (“kIs] 0emove
F o k P io Files Microsoft FoxPio Dtiver (* dbf)
MS Access 37 Database Microsolt Access Dnvet (* mdb) torfigure
MS Access Database Microsoft Access Diiver (' mdb)
TeKl Files Microsoft Text Dnver |'t x t : * csv)
Visuat F ok P io Database Microsofi Visual FokP io Drivei
Visuai F o k P io Tables Microsott Visual FoxPro Driver
A» DD8C User data seurce storAs rrfotinatoo about toconrrect to

their>dicat««đdataprcrvkJer, Allser data jouice ts only vrsibtetoyo*j.
andcan ortlybeusedontbe cutrenl mochine
0< Canoel i - Hdp
S lik a 2 0 - 2 : Otvorite okvir za d ijalog O D B C D ata S o u rce

A d m inistrator, p o m o cu ik o n ice O D B C u W in d o w so v o m Control
P an e lu i o d ab erite upravljački program za p o v eziv a n je sa vašo m
bazo m pod ataka.
Sada ste spremni za konfigurisanje baze podataka direktno iz AutoCAD-a. Pratite sle-
deće korake:
1 . Odaberite Tools d>dbConnect da otvorite prozor dbConnect i prikažete odgo-
varajuci meni.
2 . Odaberite dbConnect o Data Sources O Configure. U okviru za dijalog Configure
a Data Source, upišite ime koje predstavlja vašu bazu podataka. Pritisnite OK.
3. Na kartici Provider okvira za dijalog Data Link Properties, odaberite Microsoft
OLE DB Provider for ODBC drivers. Pritisnite Next.
4. Sa padajuđe liste kartice Connection odaberite ime izvora podataka koje ste
naveli u okviru za dijalog ODBC Setup, kao što je prikazano na slici 20-3.
5. Unesite korisničko ime i šifru za serverske baze podataka.
6 . Pritisnite Test Connection. Trebalo bi da vidite poruku Test Connection Succe-
eded. (Ako ne, pogledajte podešavanja i da li ste pravilno uneli ime izvora poda-
taka.) Pritisnite OK.
7. Pritisnite OK u okviru za dijalog Data Link.
Sađa ste spremni da uspostavite vezu između baze podataka i crteža u AutoCAD-u.
N aCD^ C rtež ab20-a.dw g koji s e koristi u sle d e ć o j vežbi ko nfig urisanja b aze pod ataka u M icrosofto-
.© vom A cce ssu nalazi se na k o m p a k t disku AutoCAD 2 0 0 0 Biblija. Ova v ežb a zahteva završen u
p reth o d n u vežbu.
Vežba: konfigurisanje baze podataka u Microsoft Accessu

1. Odaberite Start o Settings O Control Panel na paleti poslova. Dvaput pritisnite
ikonicu ODBC Data Sources (32 bit). (Možda vaša ikonica ima drugačije ime.)
2 . Na kartici User DSN okvira za dijalog ODBC Data Source Administrator, odaberite
Add.
Poglavlje 20 ♦ Rad sa spoljnim bazama podataka 535
^5 Data Link Properlies S lik a 2 0 - 3 : K onfigurišite izvor

M
p o d ataka d irektn o iz A utoC A D -a
FHiDVKiw Cpnnection jAđvanced j A8 j
p o m o ću okvira za dijalog Data
Specity Ihe tdknvmg to connect to ODBC data Link Properties.
1 S p e c ijf Ihe stju ice of data
(• U«eâlatcsjrcerwwe
■•j Betieihj
O Use cjjmection nttmg
'.Jjjpa
2 Ente* iVormabon to log on to the ienv«
U sei riar«. |
Eemw«d [
r g(ankpa?swad i“
3 EntwtfieeWiatca»alOQlaufe
---- 3
lestConnectHjri
0K | l.'aneel Help
3. U okviru za dijalog Create New Data Source, odaberite Microsoft Access Driver.
Odaberite Finfsh.
4. U polje Data Source Name okvira za dijalog ODBC Microsoft Access Setup upišite
ab20-Access
5. Pritisnite Select i dođite do direktorijuma \ A u to C A D Biblija\Databases (koji ste
formirali u prethodnoj vežbi). Odaberite ab20-prt.m db i pritisnite OK.
6 . Još dvaput pritisnite OK da izađete iz ODBC Data Source Administratora.
7. Zatvorite Contro) Panel.
8 . Otvorite AutoCAD i ab20-a.dw g sa kompakt diska. Snimite ga pod imenom
a b 2 0 -l.d w g u direktorijum A u to C A D Biblija.
9. Odaberite Tools O dbConnect da otvorite prozor dbConnect i prikažete njegov
meni. Odaberite dbConnect O Data Sources O Configure. U okviru za dijalog Con-
figure a Data Source upišite ab20-prt. Pritisnite OK.
10. Na kartici Provider okvira za dijalog Data Link Properties (koji se automatski
otvara) odaberite Microsoft OLE DB Provider for ODBC Drivers. Pritisnite Next,
11. Sa gornje padajuće liste odaberite ab20-Access.
12. Pritisnite Test Connection. Videćete poruku Test Connection Succeeded. Priti-
snite OK.
13. Pritisnite OK u okviru za dijalog Data Link Properties.
14. Zadržite otvoren crtež a b20 -l.dw g za sledeću vežbu.
536 Deo III ♦ Rad sa podactma
P o v e z iv a n je s a E x c e lo v o m t a b e lo m
A ko im ate b azu p o đ a tak a u Ex ce lu t želite d a v e žb a te rad sa Ex ce lo m , u p o treb ite o d g o varaju ću bazu

s a ko m p ak t d isk a A utoCAO Biblija, Evo ka ko :
1 . P ratite k o ra ke v e ž b e form tranja stru ktu re b a z e p o d a ta ka. U ko raku 5 kopirajte datoteku

a b 20 -p rtxls u m e sto d ato tek e .dbf. IskljuČite opctju R e a d -o n ly kako je o p isa n o u koraku 6.
2. D vap u t pritisnite ik o n icu O D B C u C o n tro l P a n e lu d a otvorite okvir za d ija lo g O D B C D ata
S o u rc e A dm inistrator.
3. N a kartici U se r Đ S N okvira za d ijalo g O D B C D ata S o u rc e A d m in istrato r o d ab e rite Add.
4. U okviru za d ija lo g C re a te Nevv D ata S o u rc e , o d ab ertte u pavljački pro g ram za Excel a zatim
Fin ish .
5- U okviru za d ijalog za p o d e ša v a n je O D B C M icro so ft Ex ce l S e tu p upiSite ab Excel kao D ata
S o u rc e N am e. (A ko želite, m o ž e te đa u n e s e te i o p is.)
6. P ritisnite S e le c t W o rkbo o k. P o m o ć u o kvira za đijalog o d a b e rite radni list A utoCAD Bib -
lija\Databases\ab20-prt.xls. Pritisnite tri puta O K i zatvo rite C o n tro l Pan el.
7. O tvorite A u to C A D pa a b 20 -a .d w g sa k o m p a k t d iska. S n im ite ga po d im e n o m a b 2 0 -l.d w g
u d irekto riju m AutoCAD Bibiija. O d a b e rite T o o ls C d b C o n n e c t
8 . O d a b e rite d b C o n n e c t <> D ata S o u rc e s C C o nfig u re. U okvir za d ija lo g C o n fig u re a Data
S o u rc e u p išite ab Excel. Pritisnite O K .
#. N a kartici P ro vid e f okvira z a d ija lo g D ata Lin k P ro p e rtie s o d a b e rite M icrosoft O L E D B
P ro vid e r for O D B C drivers. P ritisnite Next.
1 0 . S a g o rn je p a d a ju ć e liste o d a b e rite a b Ex ceL
1 1 . Pritisnite Test C o n n e c tio n . P o sle p o ru k e Test C o n n e c tio n S u c c e e d e d , pritisnite OK.
1 2 . Pritisnite O K u o kviru za d ijalo g D a ta Lin k P ro p e rtie s.
O sta ta k v e ž b e m o ž e te d a završite n a isti n a ćin .

Ek viv ale n t E x ce lo v o j ta b e li pred stavlja im e n o v a n a oblast. P o tre b n o je d a otvorite rad ni list,
o d a b e re te sv e p o d a tk e i z a d a te im e o blasti u p o lju N a m e na le v o m kraju lin ije za fo rm u le.
P o vezivan je sa bazom p o d ataka

Pre povezivanja sa bazom podataka, potrebno je da razmislite o vezama između crteža
i baze podataka. Na primer, trebalo bi da odlučite:
♦ da li ce podaci biti u jednoj bazi sa više tabela ili u nekoliko odvojenih baza
podataka;
♦ koje podatke želite da povežete sa kojim objektima crteža;
♦ da li ce više objekata crteža biti povezano sa jednim redom ili samo jedan objekat
sa jednim redom;
♦ da li želite da objekat crteža bude povezan sa više redova baze;
♦ koje kolone će određivati jedinstvene zapise.
Nakon toga ste spremni za povezivanje baze podataka sa crtežom.
Povezivanje baze podataka sa crtežom

Upotrebite dbConnect Manager prikazan na slici 20-4 da biste obavili sve potrebne
operacije povezjvanja. Manager dbConnect ima sopstvenu paletu koja postaje aktivna
kad odaberete povezani izvor podataka. izlistani su svi konfigurisani izvori podataka.
S lik a 2 0 - 4 : d b C o n n e c t M anager.
S © Dala Souicej
(=(, |el_db5amp(es
(=), odbc_db*«Tp(es
ab20
abEKcel
Pwts
N ovost u A u to C A D -u 2 0 0 0 je d b C o n n e c t M a n a g e r koji z a m e n ju je sve k o m a n d e A SE iz verzije

14. U p o treb o m k o m a n d e D B C O N N E C T radite sa d b C o n n e c t M an ag ero m , prozorom Data
V iew , Q u e ry Ed ito ro m i o kviro m dijalog a Link Select, isto kao sa ostalim okvirim a dijaloga.
DbConnect Manager možete smestiti na ekran i skloniti kao i svaku paletu. Možete
mu promeniti veličinu poviačenjem desne granice levo ili desno. Kad otvorite Manager
dbConnect videćete listu otvorenih crteža i konfigurisanih izvora podataka.
Pritisnite C trl+ 6 da prikažete ili sakrijete d b C o n n e c t M anager.
Da biste spoljne baze podataka povezali sa crtežom pratite sledeće korake:

1 . Otvorite crtež koji želite da povežete sa bazom podataka.
2 . Odaberite Tools o dbConnect da biste otvorili dbConnect Manager.
3. Pritisnite desnim tasterom miša izvor sa kojim želite da se povežete. (Izlistana
imena potiču od imena koja ste uneli pri konfigurisanju izvora podataka u
AutoCAD-u.) Odaberite Connect.
AutoCAD daje pregled tabela baze podataka koja je povezana kao izvor podataka.
Povezana je kompletna struktura baze i možete da radite sa njom direktno iz Auto-
CAD-a. Ova vežba je vezana za prethodne dve vežbe.
Vežba: povezivanje baze podataka sa crtežom

1. Trebalo bi da imate otvoren crtež a b 20 -l.d w g iz prethodne vežbe.
2. Odaberite Tools O dbConnect da biste otvorili dbConnect Manager.
538 Deo I!) ♦ Rad sa podacima
3. Pritisnite desnim tasterom miša ab20-prt i odaberite Connect. dbConnect Mana-

ger prikazuje tabelu „PART NO‘‘ baze podataka.
4. Snimite crtež i neka ostane otvoren. Pređite na sa sledecu vežbu.
Otvaranje tabele sa podacima

Čim povežete bazu podataka, odaberite tabelu iz baze sa kojom želite da radite. Ako je
to potrebno, pritisnite znak plus pored izabrane baze da vidite dostupne datoteke.
Datoteka baze podataka takođe sadrži znak p)us. Ako je potrebno, pritisnite ga da
prikažete tabele sadržane u toj bazi podataka. (Datoteka baze podataka može da sadrži
više od jedne tabele.)
(J prozoru Data View možete da razgledate i uredujete tabelu:
♦ Razgledajte podatke ako nema potrebe da ih menjate. Pritisnite desnim tasterom
miša tabelu koju želite da pogledate i odaberite View Table.
♦ Uređujte podatke kad je potrebno da nešto menjate u bazi podataka direktno iz
AutoCAD-a. Pritisnite desnim tasterom miša ime tabele i odaberite Edit Table.
Takođe možete odabrati tabelu i zadati View Table ili odabrati View Table sa palete
dbConnect.
Slika 20-5 prikazuje Data View kad je odabran Edit Table. (Kada odaberete View
Table, vidite identičnu sliku aii su tada celije sa podacima sive.)
Zaglavlje kolone S lik a 2 0 - 5 : Prozor Data V iew

Zaglavlje zapisa
prikazuje podatke.
pZaglavlje mreže
Prozor Data View prikazuje podatke kao mrežu, sa svakim pojedinim podatkom u
posebnoj celiji, kao u unakrsnoj tabeli. Možete upotrebiti traku za pomeranje da biste
pregledali podatke. Levo od horizontalne trake za pomeranje nalaze se strelice za kre-
tanje iz jednog zapisa u drugi. Leva i desna strelica sa vertikalnom crticom pomeraju na
prvi jli poslednji zapis.
Način prikaza podataka možete privremeno da promenite. Ove promene se gube cim
zatvorite prozor Data Vievv i ne utiču na datoteku podataka u bazi. Opcije su sledeće:
♦ Resize a column: možda ne vidite sve kolone u prozoru. Pritisnite liniju mreže
bilo kog zaglavlja kolone i povucite je levo ili desno. Takođe možete promeniti
veličinu celog prozora Data Vievv povlačeći njegove granične linije.
♦ Move a column: promenite redosled kolona premeštanjem kolone na drugo
mesto. Pritisnite zaglavlje kolone đa biste odabirali kolonu. Zatim prevucite
kolonu na mesto koje želite. Crvena vertikalna linija pokazuje gde će se smestiti
kolona.
♦ Hide a column: sakrijte kolonu sa kojom ne želite da radite. Ovo je posebno
korisno kad imate više kolona pa ne možete da ih sve odjednom vidite na ekranu.
Pritisnite zaglavlje kolone da odaberete kolonu. Pritisnite desnim tasterom miša
zaglavlje i odaberite Hide. Da opet prikažete kolonu, pritisnite desnim tasterom
miša bilo koje zaglavlje kolone i odaberite Unhide All.
♦ Sort records: poređajte zapise po rastućem (od manjeg ka većem) ili opadajućem
(od većeg ka manjem) redosledu. Sortiranje pomaže da lakše nađete tražene
zapise. Pritisnite desnim tasterom miša zaglavlje bilo koje kolone i odaberile Sort
da otvorite okvir za dijalog Sort, prikazan na siici 20-6. U padajućoj listi Sort By
odaberite kolone po kojima prvo želite da sortirate. Zatim odaberite Ascending ili
Descending. Ove kolone mogu imati duple zapise. Ako je tako, možda želite da
odaberete neku drugu kolonu za sortiranje u padajućoj listi Then By. Odaberite
Ascending ili Descending za drugu kolonu. AutoCAD će tada sortirati prvo po prvoj
koloni, a zatim po drugoj. Možete odabrati do pet kolona za sortiranje.
Slika 20-6: U potrebite okvir

za dijalog Sort da privrem en o
£or» so rtirate podatke u prozoru
m B sm m ■■■ZJ i* /jicerKting r J£*scenc6ng
Data V iew .
Ihen
1----------------- 3 ■f* Ascenđing f' Sescending
T{)BnBy........
1 zi jijieending f ' Oejcending
TinsnBi>
i* il*ceridhg C* êsoendmg
1 ii
Th©cBy ■3“!--
1----------------- 3 T* Asceriding r JJescending
0K | Qewt J Camcel j H««p }
♦ Freeze one or more columns: zamrzavanje jedne ili više susednih kolona pomera
ih u levu kolonu. Odaberite kolone pritiskom na njihovo zaglavlje. (Pritisnite Ctrl
da odaberete dodatne kolone. Možete takođe odabrati jednu kolonu, pritisnuti
Shift i odabrati drugu kolonu da biste istakli sve kolone između.) Zatim pritisnite
desnim tasterom miša odabrane kolone i zadajte Freeze. Da biste vratili kolonu
na njeno početno mesto, pritisnite desni taster miša i odaberite Unfreeze All.
540 Deo III ♦ Rađ sa podadma
♦ Align text: poravnajte tekst u koloni ili kolonama. Podrazumevano podešavanje

je Standard, koje poravnava kolone brojeva po desnoj ivici, a sve ostalo po levoj
ivici. Odaberite kolonu ili kolone pritiskom na zaglavlje kolone, pritisnite desnim
tasterom miša bilo koje zaglavlje kolone i odaberite Align. Zatim odaberite Stan-
dard, Left, Center ili Right.
♦ Format text: zadajte font, stil, veličinu, efekte (precrtan ili podvučen) i boju tek-
sta u prozoru Data Vievv. Obratite pažnju da, za razliku od prethodno navedenih
promena, ove ostaju aktivne i pri sledeđem otvaranju prozora Data Vievv. Odabe-
rite Data Vievv O Format da otvorite okvir za dijalog Format. Podesite elemente
formata po želji i pritisnite OK.
Da u klo nite u stran u prozor D ata Vievv, m o že te ga usidriti. Pritisnite d e sn im tastero m m iša
paletu prozora Data V ie w i o d a b e rite A llo w D ocking. Zatim prevu cite prozor do d e sn e ivice
e kran a (p o d p retpo stavkom da se pro zo r d b C o n n e c t n alazi na levoj strani ekran a).
lako možete da se krečete po zapisima sa podacima, ako ih je više, to može da potraje.

Možete tražiti određeni zapis zadajuči potrebnu vrednost. Pratite sledeče korake:
1 . Odaberite bilo koju čeliju u koloni što sadrži zapis koji želite da pronađete. Ako
želite da pretražite celu kolonu, odaberite prvu ili poslednju čeliju u koloni.
2 . Odaberite Data Vievv O Find da otvorite okvir za dijalog Find, prikazan na slici
20-7. (Takođe možete pritisnuti desnim tasterom miša bilo koju dejiju kolone i
odabrati Find.)
|Fmd mm Slika 20-7: Okvir za d ijalog Find.
FgjdwM- |welding 1
Direc&d — — ;— j ■C«mce(
r M «tch£»rt
rr yp r jiovm \
3. U polju Find What upišite vrednost (znakovni niz, broj ili njihovu kombinaciju).
Odaberite pretraživanje Up (od odabrane ćelije ka prvom zapisu) ili Down (od
odabrane čelije do poslednjeg zapisa). Po želji zadajte Match case (razlikovanje
velikih i malih slova). Zatim pritisnite Find Next da pronađete sledeću pojavu
zadate vrednosti. Nastavite da pritiskate Find Next da biste prešli na slededi
odgovarajudi zapis.
Ako želite, možete da kopirate podešavanje, uključujuci sortiranje, na Clipboard
i prosledite u DBMS. Da biste to uradili, kopirajte zapise koje želite da izvezete. Da izve-
zete kompletnu bazu podataka, pritisnite zaglavlje mreže. Zatim pritisnite desnim taste-
rom miša bilo koju ćeliju i odaberite Copy. Otvorite DBMS i pritisnite Paste na paleti
Standard.
U sledećem zadatku, vežbacemo upotrebu prozora Data View.
Vežba: rad sa prozorom Data Vlew

1. Crtež ab 20 -l.d w g bi trebaio da je još uvek otvoren od prethodne vežbe. Ako
postoji znak pius pored ab20-prt, pritisnite ga da vidite tabelu „PART N0“. Prozor
dbConnect bi trebalo da izgleda kao na slici 20-8.
2 . Pritisnite desnim tasterom miša ikonicu tabele i odaberite Edit Table. Otvara se
prozor Data View. (Možda cete morati malo da sačekate.)
Poglavlje 20 ♦ Rad sa spoljnim bazatna podataka
.. . . ----- , A„,.
. . . . . »4 S lik a 2 0 - 8 : Prikaz tab ele b aze
p o d ataka u prozoru d b C o n n ect.
|
B © Data Sourc«
Č t let..dbsamples
§j, dbErrcel
9 0 ab20-prt
® 'PART W0"
3. Iz menija AutoCAD-a, odaberite Data Vievv O Format. (Pojavljuje se novi Data

View.) U okviru za dijalog Format odaberite font Arial i veličinu 10. Pritisnite OK.
4. Kolone su suviše široke pa ih nije moguće videti sve. Povucite liniju mreže desno
od kolone PART_NO ulevo tako da se širina kolone uklapa sa brojevima delova.
Uradite isto i sa ostalim kolonama. Da biste pristupili desnoj liniji mreže posle-
dnje kolone (UNITS), raširjte desnu stranu celog prozora. Zatim promenite
veličinu kolone UNITS i skupite prozor Data View tako da obuhvati sve kolone.
5. Pritisnite desnim tasterom miša zaglavlje kolone PART_NO i odaberite Align O
Right da poravnate prvu kolonu po desnoj ivici. Tabela Data View bi trebalo da
izgieda kao na slici 20-9.
Dd(a Vi«M - "PA RT MO" | EA ab20 1 dwq )
*€■i ‘ *=*3 ^ (*g1 i| Ne^Link Template - U| NewLabd T -U
PABT MO 1 DESCRIPTfON j DW G StZE I HADE'PUR I UNITS

■J BĐB5-D23-D12iVVELDING WIRE - 030 STAIMLE B p FT
B665-023-013 WELD ROD - 045 DIA STAINLE B p FT
8B65-023-014 WELDING - ROD 045 DIA S S B p FT
8665-023-015 WELDING ROD -1/16 DIA TYPE B p FT
6665-023-016 WELDING ROD B p FT
8665-023-017 WELD ROD - 052 MS (BOACOIL B P FT
B6S5-073-042 NIPPLE -12X2 1/2 (NOT GALV C p EACH
;; 8685-079-000 TAPE A p IN
8685-092-000 TAPE - TEFLON A p IN
8685-097-002 TAPE B p ,IN
8685-097-003 TAPE B p IN
8685-097-004 TAPE - STRAPPING B P IN
8605-117-001 TAPE p IN
J 8685-110-001 TAPE-DUCT A p FT
8685-119-001 TAPE-FOAM.DBL SIDE ADH B p IN
8680-OO3TEO PIN - D0WELL A p EACH
8697-003-000 GAUGE - PRESSURE A p EACH
8711-001-001 TRANSFORMER B p EACH
8711-002-001 TRANSFORMER - CONTROL C p EACH
8711-002-002 TRANSFORMER - CONTROL C p EACH
8711-003-001 TRANSFDRMER c p EACH
8711-003-002 TRANSFORMER c p EACH
i l i l |Recwd 1 T5|wf ■*! T " ~ IH
S lik a 2 0 - 9 : Tabela D ata V ie w p o sle m alo u ređivan ja.
6. Da biste vežbali kretanje po tabeii, pritisnite krajnju desnu strelicu (levo od hori-
zontalne trake za pomeranje) da biste prešli na poslednji zapis. Upotrebite verti-
kalnu traku za pomeranje da biste se kretali kroz bazu podataka i pregledali njen
sadržaj. Pritisnite bilo koju čeliju pa zaglavlje reda da izaberete ceo red. Priti-
snite zaglavlje kolone da izaberete celu kolonu.
542 111 ♦ Rad sa podacima
7. Da biste sortirali zapise po opisu i našli sve ugaone profile, pritisnite desnim
tasterom miša zaglavlje kolone DESCRIPTION i odaberite Sort. U okviru za dijalog
Sort odaberite DESCRIPTION sa padajuce liste polja Sort By j zatim pritisnite
Ascending (ako vec nije odabran). Zato što ima više dupliranih zapisa u koloni
DESCRIPTION, odaberite PART_NO u padajućoj listi prozora Then By, koja bi
takođe trebalo da bude sortirana po rastućem nizu. Pritisnite OK. AutoCAD
sortira podatke po opisu, a zatim po broju dela.
8 . Recimo da želite da pronadete broj dela 9003-242-001. Pritisnite desnim tasterom
miša ćeliju na vrhu kolone PART_NO. Odaberite Find. U okviru za dijalog Find
upišite 9003-242-001 i odaberite Down u delu Direction. Pritisnite Find Next.
AutoCAD ističe ćeliju koja sadrži ovaj broj dela.
9. Zatvorite okvir za dijalog Find i snimite crtež. Neka ostane otvoren za sledeću
vežbu.
Uređivanje podataka u prozoru Data View

Kada pristupite podacima, možete ih lako uređivati. Možete da promenite vrednost
bilo kog zapisa, da dodate ili izbrišete zapise u skladu sa novim ili obrisanim objektima
na crtežu. Izmena ćelije se svodi na njen izbor i unos nove vrednosti u ćeliju.
Da biste dodali nov zapis pritisnite desnim tasterom miša bilo koje zaglavlje zapisa
(reda) i odaberite Add New Record. AutoCAD otvara prostor za novi zapis na kraju liste
zapisa. Unesite podatke novog zapisa, preskačući sa kolone na kolonu. (Možete upotre-
biti taster sa strelicom udesno za pomeranje na sledeću kolonu.)
Da biste izbrisali zapis pritisnite zaglavlje zapisa koji želite da uklonite, označavajući
tako ceo zapis. Odaberite Delete record. Potrebno je da dvaput potvrdite brisanje u
okviru za dijalog koji će se pojaviti.
N e bi trebalo da koristite D B M S za m e n ja n je b a ze po d ataka d o k je p o v eza n a sa A utoC A D -o m .
Upožorenje
Ako m e n ja te tab elu b aze p o d ata ka izvan A u to C A D -a u to ku veze sa A u to C A D -o m , m o že doći
do pada siste m a ili g rešaka u p o d a cim a. A ko je p o treb n o da se b aze p o d ataka m en jaju
p o m o ću D B M S-a , prvo prekin ite vezu sa ta b e lo m u prozoru d b C o n n e ct.
AutoCAD ne čuva izmene dok mu ih ne prepustite. Da biste snimili izmene, pritisnite

desnim tasterom miša zaglavlje mreže - ćeliju u gornjem levom uglu prozora Data Table
- i odaberite Commit. Da biste poništili izmene odaberite Restore koji u bazu podataka
vraća originalne vrednosti, koje je sadržala kada ste otvorili prozor Data Table.
Vežba: uređivanje podataka

1. Crtež a b 20 -].d w g i prozor Data Table trebalo bi da su otvoreni još od prethodne
vežbe; broj dela koji ste našli u prethodnoj vežbi (9003-242-001) trebalo bi da je
još uvek istaknut. Ako nije, pronađite ga sledeći uputstva u koraku 8 prethodne
vežbe.
2. Obratite pažnju da kolona MADE/PUR pokazuje da je ovaj horizontalni ugaonik
kupljen. Recimo da je kompanija odlučila da proizvodi taj element. Pritisnite ,,P“
u koloni MADE/PUR zapisa 9003-242-001 i upišite M.
3. Da biste dodali zapis, pritisnite desnim tasterom miša bilo koje zaglavlje zapisa
(reda) i odaberite Add New Record. AutoCAD vas prebacuje na kraj tabele i
otvara prostor za novi zapis. Upišite sledeće, krećući se od jedne do druge
kolone pomoću tabulatora:
8665-023-018 WELDING R0D - .05 DIA S.S.B P FT
PoglavJje 20 ♦ Rad sa spoljnim bazama podataka 543
4. Ne preporučuje se čuvanje izmena u bazi podataka, tako da ovu vežbu možete

ponoviti kasnije, ako želite. Pritisnite desnim tasterom miša zaglavlje mreže
(gornji levi ugao prozora baze podataka) i odaberite Restore. AutoCAD zatvara
Data Tabie.
5. Zadržite crtež otvoren zbog sledeće vežbe.
P o vezivan je p o d ataka sa o b jektim a crteža

Osnovna svrha povezivanja baza podataka je povezivanje podataka sa objektima
crteža. Red podataka sadrži informacije o stvarnim objektima koje predstavljaju objekti
na crtežu. Povezivanjem reda podataka sa objektom ili objektima na crtežu možete:
♦ Razgledati informacije o stvarnom objektu dok radite na crtežu, kao što su cena,
poreklo, sledeći datum servisnog pregleda, itd.
♦ Ažurirati crtež na osnovu promena u bazi podataka i obratno da biste sinhronj-
zovali svoje crteže i baze podataka.
♦ Prikazati oznaku koja sadrži podatke pored objekta na crtežu.
Nowo * lzraz oznaka (eng l. label ) je nov u A u to C A D -u 2 0 0 0 . U verziji 14 je ko rišćen izraz d isp layab le
u zooo attribute (atribut koji se m o že prikazati).
Formiranje šablona veze

Kad AutoCAD formira vezu, objekat (ili objekti) vezuju se sa redovima u bazi podataka.
Da bi se to ostvarilo, AutoCAD-u je potrebno da zna u kom poiju (koloni) treba da traži.
Na primer, recimo da želite da povežete informaciju o ceni sa nekim objektima. U sva-
kom slučaju, više redova može da sadrži identične podatke o ceni. Ako obezbedite
polje koje ne sadrži duplirane podatke, AutoCAD uvek nalazi traženi red. Ako AutoCAD
pronađe dva reda sa identičnim podacima, pristupa prvom redu. Zato ima smisia biti
pažljiv i odabrati kolonu koja ne sadrži duplirane vrednosti. Ako podaci ne sadrže
takvu kolonu, većina DBMS može da formira polje indeksa koje obezbeđuje da svi
redovi budu jedinstveni.
Šablon v e ze određuje koja polja se povezuju vezom izmedu podatka i objekta crteža.
Šablon veze takode pronalazi vašu bazu podataka. Pošto formirate šablon veze, možete
pristupiti podacima direktno iz šablona, koji je naveden u prozoru dbConnect.
Ako želite da pridružite podatke iz više od jedne tabele baze podataka jednom
objektu, možda ćete morati da formirate više šablona veze za jedan objekat.
Da biste formirali šablon veze, pratite sledeće korake:
1 . Odaberite dbConnect O Templates d>New Link Template. (Ako je tabela već
otvorena, odaberite New Link Template u prozoru dbConnect.)
2 . Ako niste već otvorili tabeiu sa podacima, AutoCAD otvara okvir za dijalog Select
Data Object. Odaberite tabelu i pritisnite Continue.
3. U polje New Link Template Name okvira za dijalog New Link Template, prikaza-
nom na slici 20-10, upišite ime šablona veze. AutoCAD pridružuje automatsko
ime koristeći ime izvora podataka i znakovni niz Linkl, Link2 itd. MoŽete da
koristite ta iroena ili da zadate svoja. Ako imate prethodni šablon veze koji želite
da koristite kao osnovu za novi šablon, odaberite ga sa padajuće liste Start With
Template. Pritisnite Continue.
544 Deo U' ♦ Rad sa podacima
t.^ N e w Link Template E II3 S lik a 2 0 - 1 0 : O kvir za dijalog

N e w Link T em p late.
Setcra can estafcithMti betv«Wi tabie
iccorth andgtaphtcal objecis. yournuii liiit cieate
•CŽ^® a Sri( 'smptate. Lkik »en-platei tdentifvwh«t l»klt
tromatabte ars aitooated wth thelirk* that thate
tbat lemplate
y<wvtnk tempiatenaroe:
vnthtofrtpLste
■
■none - z\
Ccmtreje j Caocd j Hefp j
4. U okviru za dijalog Link Template potvrdite polje ključa. Ako polje ključa koje
ste odabrali sadrži duplirane redove, treba da odaberete drugo polje ključa.
5. Pritisnite OK. AutoCAD formira šablon veze, dodat u prozor dbConnect ispod
imena tekučeg crteža.
Sada ste spremni za povezivanje podataka sa objektima crteža.
Ako se struktura baze. podataka značajno promeni, biće potrebno da izmenite i
šablon veze. Na primer, polje koje nije sadržalo duplirane stavke, sada može da ih ima.
Druge promene koje zahtevaju promenu obrasca mogle bi da budu promena imena ili
dužine polja. Da biste izmenili šablon veze, prvo se povežite sa potrebnom tabelom baze
podataka. Zatim odaberite dbConnect O Templates O Edit Link Template. U okviru za
dijalog Select a Database Object, odaberite šablon veze. Pritisnite Continue. Potvrdite
jedno (ili više) polje ključa i pritisnite OK. Možete i da obrišete šablon veze biranjem
dbConnect o Templates o Delete Link Template.
Sledeća vežba zahteva da završite prethodne vežbe u ovom poglavlju.
Vežba: formiranje šablona veze

1. Nastavite sa radom na crtežu ab20-).duug iz prethodne vežbe. U prozoru dbCon-
nect pritisnite desnim tasterom miša „PART NO“ i odaberite Edit Table da otvo-
rite prozor Data Table.
2. Odaberite New Link Template sa palete prozora dbConnect.
3. U okviru za dijalog New Link Template upotrebite ime koje je predložio AutoCAD,
PART NO Linkl. Pritisnite Continue.
4. U okviru za dijalog Link Template, potvrdite PART_NO. Ova kolona ne sadrži
duple redove.
5. Pritisnite OK da se vratite crtežu. Vidite novi šablon veze sa ikonicom lančane
veze u prozoru dbConnect odmah ispod imena otvorenog crteža.
6 . Snimite crtež. Neka ostane otvoren za rad na sledećoj vežbi.
Sada ste spremni za povezivanje objekata crteža sa bazom podataka.
Formiranje veze
Objekat crteža možete povezati sa proizvoljnim brojem zapisa u bazi podataka kao i
jedan zapis baze podataka sa više objekata crteža. Na primer, možete da povežete zapis
koji sadrži informaciju o broju dela sa delom na crtežu. Deo može da sadrži više obje-
kata, kao što su linije, lukovi i krugovi. Možete povezati zapis sa svim objektima crteža
koji čine deo. S druge strane, ako imate ba2 Upodataka kancelarijske opreme, pridružite
red koji predstavlja telefonske brojeve i telefone objektu na crtežu koji predstavlja tele-
fon. Ali, ako neko ima telefon sa dve linije, potrebno je dodati dva reda tom jednom
objektu (telefonu) na crtežu.
Evo kako se uspostavlja veza:
1. Otvorite prozor Data Vievv sa definisanim obrascem veze i odaberite šablon veze
sa padajuce liste Select a Link Template na vrhu prozora.
2 . Odaberite jedan ili više zapisa koje želite da povežete sa crtežom.
3. Odaberite Data View h>Link and Label Settings o Create Links.
4. Odaberite Data View o Link!
5. AutoCAD vas vraća na crtež. Odaberite jedan ili više objekata i pritisnite Enter da
završite izbor objekata.
AutoCAD prikazuje poruku na ekranu npr. 1 Record(s) linked with 1 Object(s).
Sada imate vezu između podataka i crteža.
A ko ste fo rm irali vezu izm eđ u o b jek ta crteža i nekog reda, pa n ek o m drugom prilikom u
Upozofenje
A u to C A D -u iz m e n ite taj o b jekat bez p o vezivan ja sa ta b e lo m b aze po d ata ka, inform acija o vezi
m o ž e da b u d e p o g rešn a .
Vezu možete da obrišete biranjem povezanog objekta i pritiskom desnog tastera

miša na površini za crtanje. Iz priručnog menija odaberite Link O Delete Link.
Pregled povezanih objekata i redova

Kada formirate vezu, treba da vidite koji su redovi povezani sa kojim objektima pre
nego što donesete odluke o podacima ili objektima crteža. Vezu možete da pogledate
sa obe strane. To znači da možete da odaberete objekat i vidite koji red ili redovi su
povezani; ili možete odabrati red i prepustiti AutoCAD-u da izabere objekte sa kojima
su povezani. U oba slučaja je potrebno da tabela Data View bude prikazana.
♦ Da biste pronašli koji su redovi i objekti povezani, odaberite jedan ili više obje-
kata, a zatim Data View O View Linked Records. AutoCAD ističe red ili redove koji
su povezani sa odabranim skupom objekata. Kasnije u ovom poglavlju biće
objašnjeno kako se podešava prikaz reda ili redova.
♦ Da biste našli koji je objekat povezan sa kojim redom, odaberite jedan ili više
zapisa, a zatim Data View o View Linked Objects. AutoCAD premešta i povećava
oblast prikaza na ekranu, tako da možete da vidite objekte na sredini ekrana, i
odabira ih. Kasnije u ovom poglavlju biće objašnjeno kako se podešava preme-
štanje i povećavanje oblasti prikaza na ekranu.
Videćete da prozor Data View zatamnjuje crtež. Možete ga prevući na dno ekrana
ili mu promeniti veličinu.
K ada koristite V ie w Lin ked O b je cts, o d a b ra n i o bjekti form iraju skup. Zatim m o že te upotrebiti
Savet
rezultate u drugim k o m a n d a m a koje o m o g u ća v a ju p retho d n i izbor o bjekata. Za ko m a n d e
koje se m oraju izvršiti na o sn o v u p reth o d n o g izbora o b jek a ta , upišite pJ na za h te v za u n os
Sel e ct obj e c t s : da biste upo treb ili o pciju Previo us i p reu zeli sk u p preth o d n o o d ab ran ih
o bjekata.
Ako želite da se krečete od objekta ka objektu ili sa reda na red da biste videli veze
jednu za drugom, trebalo bi da koristite Auto-View. Opcija Auto-View automatski ističe
objekat kad odaberete red u prozoru Data View ili redove kada odaberete objekte na
crtežu. U svakom siučaju, možete raditi samo sa jedne strane jednačine - ili sa redo-
vima ili sa objektima - u jednom trenutku. Evo kako:
546 Deo lli ♦ Rad sa podacima
♦ Da biste automatski izabrali povezane objekte kada odaberete red, izaberite Data
View O AutoView Linked Objects (ili upotrebite dugme AutoView Linked Objects
in Drawing prozora Data View). Zatim odaberite zapis(e) pritiskom na zaglavlje
reda u prozoru Data View. AutoCAD ističe povezane objekte. Možete da nastavite
sa izborom različitih zapisa da biste istakli njihove povezane objekte. Odaberite
ponovo Auto-View linked Objects (ili pritisnite dugme) da isključite Auto-View.
♦ Da biste automatski izabrali povezane redove kada izaberete objekat, odaberite
Data View O AutoView Linked Records (ili upotrebite dugme AutoView Linked
Records in Data View prozora Data View). Zatim odaberite objekat (ili objekte).
AutoCAD ističe povezane redove. Možete nastaviti sa izborom razJičitih objekata
da biste istakli njihove povezane redove. Odaberite ponovo Auto-View Linked
Records (ili pritisnite dugme) da isključite Auto-View.
Kad je aktivan Auto-View, nije moguć izbor zapisa. Ako pritisnete zaglavlje reda
nekog drugog zapisa da (ormirate vezu, AutoCAD vas obaveštava 0 Object( s) found
matcbing 0 selected Record (s ). Zato obavezno isključite Auto-View kada prelazite na
drugi zadatak.
Možete promeniti način prikaza povezanih redova u AutoCAD-u, kao i način pre-
meštanja i povećanja oblasti prikaza odabranih objekata na ekranu (AutoPan i Auto-
Zoom). Odaberite Data IView O Options. U odeljku Record indication Settings okvira za
dijalog Data View i Query Options, odaberite Show Only Indicated Records ili Show All
Records. Odaberite Indicated Records (podrazumevana opcija). Takođe možete odab-
rati boju isticanja. Za podešavanje AutoPan i AutoZoom koristite odgovarajuće odeljke
istog okvira za dijalog. Isključite Automatically Pan Drawing j Automatically Zoom
Drawing ako vam te opcije nisu potrebne. Kad je uključena opcija Automatically Zoom
Drawing možete zadati procenat uvećanja. Izaberite od 20% do 90%. Podrazumevana
vrednost 50% znači da će visina (ili širina, ako je manja) granice prikaza iznositi 50%
veličine crteža. Pritisnite OK kad završite sa upotrebom okvira za dijalog.
Modifikovanje veza
Pošto formirate veze na crtežu, morate biti pažljivi pri menjanju baze podataka direktno
iz AutoCAD-a. Na primer, nećete hteti da slučajno obrišete zapis povezan sa objektom.
Može vam zatrebati da promenite vrednosti ključa đodeljenog objektu. Na primer,
vaša kompanija može da promeni način numerisanja delova ili pogrešan broj dela. Link
Manager omogućava menjanje vrednosti ključa povezanih objekata. Pratite sledeće
korake:
1. Odaberite dbConnect O Links O Link Manager da otvorite Link Manager, prika-
zan na slici 20-tl. Možete da odaberete povezan objekat, pritisnete desnim taste-
rom miša na površini za crtanje i odaberete Link o Link Manager.
2. Na zahtev za unos Sel ect one object: odaberite objekat.
3. U Link Manageru sa padajuće liste odaberite Link Template sa kojim želite da
radite.
4. U koloni Vatue, upišite novu vrednost, na primer novi broj nekog dela.
5. Pritisnite ok.
AutoCAD ažurira vezu.
Takođe možete pritisnuti dugme Delete da biste obrisali vezu objekta.
Poglavije 20 ♦ Rad sa spotjnim bazama podataka 547
JV Link Manager
S tik a 2 0 - 1 1 : Link M an ag er o m o g u ćava
da p ro m e n ite k lju čn e vred n o sti
Llpdsit the kejt value ol e krrk.. ot đelete a tek frorri an obiect
p o v e za n o g objekta.
ielect the fcik by Uie fcik templste naroe
Ltnk Templatei'
Qdete
Kav Viskie
PART NO
DK 3 1 Hefc j
Izvoz informacije o vezi

Možete izvesti spisak veza, kao i identifikatore pripadajućih objekata. Identifikator
(handle ) predstavlja jedinstveno ime koje AutoCAD daje svakom objektu na crtežu.
(Da biste to videfi, zadajte ga i odaberite List sa potpalete Inquiry palete Standard.)
Možete izvoziti izveštaje u istom formatu kao što je baza podataka (tzv. izvorni format)
ili sa znakom razmaka ili zarezom kao graničnicima. Ove formate možete koristiti za
praćenje broja objekata povezanih sa nekim redom jer izvezena informacija pokazuje
broj primeraka zapisa baze podataka koji crtež sadrži. Na primer, ako baza podataka
sadrži konfiguracije računara a svaki vaš računar je povezan sa odgovarajućim redom
u bazi podataka, lista će vam omogućiti da saznate koliko ljudi ima neku konfiguraciju.
Pratite sledeće korake za izvoz veza:
1. Odaberite dbConnect O Links O Export Links.
2 . Na zahtev za unos Sel ect objects: odaberite objekte čije veze želite da
izvezete. Kad završite sa izborom objekata, AutoCAD otvara okvir za dijalog
Export Links, prikazan na slici 20-12.
S lik a 2 0 - 1 2 : Okvir za d ijalog Export Links.
Savet Kada o d a b e re te ceo crtež A utoC A D će o d abrati sa m o p o v e za n e objekte.
3, U odeljku Include Fields odaberite polja koja želite da uključite.

4. U padajućoj listi Save In dodite do direktorijuma u kome želite da snimite
datoteku.
548 111 ♦ Rad sa podacima
5. U padajućoj listi prozora Save as Type odaberite jednu od tri opcije: format sa
zarezom kao graničnikom, sa znakom razmaka kao graničnikom ili izvorni format
baze podataka.
0 p re d n o stim a i n e d o sta c im a fo rm ata sa zn a k o m razm aka i za re zo m , po g led ajte o d eljak
„Izd vajanje atributa" u poglavlju 18.
6. U polju za unos teksta File Name zadajte ime datoteke.

7. Pritisnite Save.
AutoCAD formira datoteku koju čete upotrebiti da formirate tabelarni prikaz obje-
kata sa vezama, ati to zahteva nešto više rada. Format sa zarezom kao graničnikom
izgieda da funkcioniše bolje od formata sa znakom razmaka kao graničnikom. Vero-
vatno ćete želeti da uredite datoteku tako što ćete prvo ukloniti identifikatore ( hondle )
objekata. MoŽete pokrenuti Multiline Text Editor i pritisnuti Import Text da uvezete
izlaznu datoteku u crtež. Jzlaznu datoteku možete otvoriti, kopirati je na Clipboard i
proslediti na crtež. Metod Import Text omogućava uređivanje ovog teksta kao i bilo kog
drugog teksta u pasusima, ali zahteva malo eksperimentisanja oko podešavanja kolona.
Datoteku možete da unesete u tabelu i uredite je pre unosa u crtež. Ako ste upotrebili
izvorni format, otvorite je u programu za rad sa bazama podataka DBMS, izmenite
i uvezite u crtež. (Pogledajte poglavlje 27 za više detalja o uvozu datoteka.)
Vežba: formiranje i pregled veza

1. Trebalo bi da imate otvoren crtež ab20 -l.dw g iz prethodne vežbe. Prozor Data
Vievv je otvoren sa vidljivom bazom podataka. Šablon veze PART_NO_Linkl je
tekući (aktivan). Na slici 20-13 je ceo crtež.
S lik a 2 0 - 1 3 : Ovaj crtež sklo p a o sn o v e m a šin e za p ran je veša

im a o b jek te koji m ogu biti po vezan i sa b a zo m p o d ata ka d elo va.
Za h va l/u /em R o b e r tu M a c k u i i k o m p a n ije Detcter, Ferfild, A jo v a z o o v a j crte ž. 2
2. Da biste pronašli potreban zapis, pritisnite u prozoru Data View krajnju levu
strelicu blizu horizontalne trake za pomeranje da pređete na prvi zapis. Odabe-
rite Data View O Find. U okviru za dijalog Find unesite 9003-242-001. Smer treba
da opada. Pritisnite Find Next. AutoCAD nalazi zapis. Zatvorite okvir za dijalog
Find pritiskom na njegovo dugme Close.
Pogiavlje 20 ♦ Rad sa spoijnim bazama podataka 549
3. Pritisnite zaglavlje reda da odaberete ceo red.

4. Odaberite Data View O Link and Label Settings o Create Links. Možda je već
potvrđeno.
5. Odaberite Data View O Link!
6 . AutoCAD vas vraća na crtež. Upotrebite Zoom Window da povećate oblast
obeleženu sa © na slici 20-13.
7. Odaberite sve objekte koji čine ugaoni profil naznačen kružićem sa oznakom ©
na slici 20-14. Uvrstite i dve skrivene plave linije koje predstavljaju otvore, ali ne
i žutu osnu liniju. Nemojte odabrati vertikalnu liniju sa desne strane profita koja
pripada drugom delu. Pritisnite Enter da završite izbor. AutoCAD vas vraća na
tabelu Data View i prikazuje 1 Record(s) linked with 8 0bject(s ) na komand-
noj liniji.
8. Povezan red je još uvek istaknut žutom bojom. Pogledajte da li kursor u obliku
strelice pokazuje na istaknut red. (AutoCAD pomera kursor jedan red naniže tako
da možete da radite u sledećem redu.) Da biste videli objekte povezane sa redom,
odaberite Data View O View Linked Objects. Prevucite prozor Data View na dno
ekrana tako da možete da vidite crtež (ili ga usidrite). Istaknuti su objekti koje ste
zadali u koraku 6 .
9. Pritisnite dvaput Esc na crtežu da poništite izbor objekata i uklonite čvorove. Da
biste proverili vezu, pritisnite bilo koji drugi red u prozoru Data View da pomerite
kursor. (Pokušajte da smestite prozor Data View tako da istovremeno vidite red
na kome radite i objekte koje ste povezali.) Odaberite Data View O View Linked
Records. Na zahtev za unos Se 1ect objects : odaberite jedan od objekata uga-
onog profila i pritisnite Enter. AutoCAD ističe odgovarajući red u bazi podataka.
1 0 . Snimite crtež i neka ostane otvoren za sledeću vežbu.
550 &eo 1,1 ♦ Rad sa podacima
K o rišće n je oznaka
O zn a k a (engl. labe[) je vjšeredni tekst koji se pojavljuje na crtežu i prikazuje podatke iz
jednog reda baze podataka. Možete da birate koja će polja iz reda biti prikazana. Pos-
toje dve vrste oznaka:
♦ Pridružene oznake su dodate objektima i imaju pokazivač objekta. Na primer, ako
pomerite objekat, pomera se i oznaka. Upotrebite pridruženu oznaku kad se red
baze podataka primenjuje na jedan ili više odredenih objekata crteža.
♦ Samostalne oznake su nezavisne od bilo kog objekta. Upotrebicete ih kad se baza
podataka primenjuje na ceo crtež.
Formiranje šablona oznaka

Pre formiranja oznake, potrebno je da formirate šablon oznake (engl. label template ).
Šablon oznake određuje koja če polja biti uključena u oznaku kao i način uređenja tek-
sta. Evo kako treba formirati šablon oznake:
1 . Odaberite dbConnect Templates O New Label Template.
2 . U okviru za dijalog Select a Database Object, odaberite Šablon veze koji ćete upo-
trebiti sa šablonom oznake. Pritisnite Continue.
3. U okviru za dijalog New Labe) Template (slika 20-15), unesite ime šablona u polje
New Label Template Name. AutoCAD predlaže podrazumevano ime. Ako već
imate šablon koji biste želeli da upotrebite kao osnovu za novi šablon oznake,
odaberite ga sa padajuće liste Start with Template. Pritisnite Continue.
S lik a 2 0 -T 5 : Okvir za dijalog
j ^ N e « Ldbel Template c ia N e w Labe! Tem plate.
ln 0 d « te wotk labete, musl fifsl a
labcl teinpJate th-st detr*.' wfiat f«tđs Irom tte
datatease iabte ara d>s(>tayed tn ihe labd and how
the labd text is formatted
labfk) template nam«'
wSfh terriplatć'
[- none -- zl
Conbnue j Caricel ] Metp j
4. AutoCAD otvara okvir za dijalog Label Template, prikazan na slici 20-16, sa

aktivnom karticom Label Fields, koji izgleda kao Multiline Text Editor. Kao što
biste uradili sa editorom teksta u pasusima, upotrebite kartice Character i
Properties da formatirate tekst.
5. Na kartici Label Fields odaberite sa padajuće liste Field List polje koje želite da se
pojavi na oznaci. Zatim pritisnite Add. Nastavite sa dodavanjem polja po želji.
Možete dodati znakovni niz ovom polju; na primer, upišite Part No: pre polja
PART_NO.
Ako d o d a te tekst pre ili p o sle polja, n e zab o ra vite da d o d ate znak razm ak a izm eđ u teksta
i polja, tako d a rezultat b u d e Part No: 9 0 0 3 -2 4 2 -0 0 1 a n e npr. P a r tN o :9 0 0 3 -2 4 2 -0 0 1 .
[ J i Label Template - _PAR I_N O _Lm k1 Labell
O iaiaU « Ptopertiss j Fird/RepLace | LafodFtofcK j L-jbetOtfiet j | |
RomanS jl3/64 r| Jf ( | Jj J ■"">| | )■ Glue *| Sjimbol ▼ |j Cancei
impcrrtTeiri.
# ( P A R T _ N O )
HrMp
# ( D E S C R l P T l O N )
# ( M A D E / P U R )
cJvatacter pfopertiet: Ln 4 Col 1
S lik a 2 0 - 1 6 : U p o treb ite okvir za d ijalog Label Tem p late da fo rm atirate i d efin išete
o b ra sc e o zn ak a, p rik aza n e o vd e sa kartico m C haracter.
6. Pritisnite karticu Label Offset, prikazanu na slici 20-17. Ova kartica definiše polo-
žaj oznake i pokazivača koji povezuje oznaku i objekat. U padajućoj listi Start
odaberite poravnanje teksta. Ovo određuje gde đe AutoCAD na objektu postaviti
vrh pokazivača.
Slika 20-17: K artica Label O ffset okvira za d ijalog Lab el Tem plate.
7. U poljima Leader Offset zadajte X i Y rastojanja (u mernim jedinicama). Ova vred-

nost predstavlja rastojanje između vrha pokazivača i tačke unosa teksta. (Ako je
rastojanje premalo da stane strelica, ona se ne prikazuje.)
8 . U poljima za unos teksta Tip Offset zadajte X i Y rastojanja (u mernim jedini-
cama). Ovaj razmak predstavlja rastojanje između vrha vodeće strelice i objekta
na koji pokazuje. Podrazumevana vrednost je 0,0 tako da vrh strelice pokazivača
dodiruje objekat.
9. Pritisnite OK da zatvorite okvir za dijalog Label Template i postavite oznaku.
Čim formirate šablon oznake, možete da formirate pridružene i samostalne oznake.
Podešavanja na kartici Label Offset primenjuju se samo na pridružene oznake.
Da biste promenili uključena polja ili formatiranje modifikujte šablon oznake: odabe-
rite dbConnect O Templates O Edit Label Template. U Select a Database Object, istak-
nite šablon oznake koji želite da izmenite i pritisnite Continue. Pomoću okvira za
dijalog Label Template izmenite šablon oznake sledeći iste korake kao i za njegovo
formiranje. Na kraju pritisnite OK.
Formiranje pridruženih oznaka

Formiranje veze između reda i objekta i pridružene oznake obavlja se u isto vreme.
Potrebno je da imate otvorenu tabelu sa definisanim šablonima veze i oznake. Ako je
definisano više veza ili oznaka, odaberite odgovarajući sablon sa padajuđe liste na vrhu
prozora Data Vievv. Pratite sledeće korake:
1. Odaberite zapis koji želite da povežete pritiskom na zaglavlje reda u prozoru
Data Vievv.
2 . Odaberite Data Vievv o Link and Label Settings O Create Attached Labels što
definiše nacin rada za formiranje pridruženih oznaka i znači da od tog trenutka
formirane veze formiraju i oznake.
3. Odaberite Data Vievv o Link!
4 . Na zahtev za unos Sel ect objects : odaberite objekte koje želite da pridružite
oznakama. Završite izbor objekata.
5. AutoCAD automatski postavlja oznaku na osnovu šablona oznake. Ako ste oda-
brali više objekata, oznake su postavljene na svim objektima (što može da iza-
zove zabunu).
Razume se, posle možete da premestite oznake i pokazivače na pogodnije mesto.
Ako ste već formirali vezu sa objektom, sledite istu proceduru. Veza se ponovo
formira u skladu sa pridruženom oznakom.
Formiranje slobodnih oznaka

Da biste formirafi slobodnu oznaku, potrebno je da imate otvorenu tabelu sa najmanje
jednim šablonom veze i oznake. Ako je definisano više njih, odaberite koji ćete koristiti
sa padajuće liste na vrhu prozora Data View. Pratite sledeće korake:
1 . Odaberite zapis koji želite da povežete sa slobodnom oznakom.
2. Odaberite Data View O Link and Label Settings O Create Freestanding Labels.
3. Odaberite Data View O Link!
4 . Na zahtev za unos Speci fy point for 1 abel: zadajte tačku na crtežu. AutoCAD
postavlja slobodnu oznaku i prikazuje sledeću poruku na komandnoj liniji:
1 Record(s) linked with 1 Label(s).
Formirajući slobodnu oznaku povezujete red i oznaku. Ako odaberete red povezan sa
slobodnom oznakom a zatim Data View O View Linked Objects, AutoCAD bira oznaku.
Ako je podatak u bazi promenjen iz DBMS, oznake na crtežu mogu da zastare. Da
biste obezbedili da oznake budu uvek tačne, povremeno ih ažurirajte. Da biste ažurirali
oznake odaberite dbConnect O Labels O Reload Labels. U okviru za dijalog Select a
Database Object odaberite šablon oznake koji želite da upotrebite i pritisnite OK.
Vežba: formiranje šablona oznake i oznake

1. Nastavite sa radom na crtežu a b 20 -l.d ivg iz prethodne vežbe. Prozor Data View bi
trebalo da je još uvek otvoren. Pritisnite Esc da budete sigurni da nijedan objekat
nije ostao izabran.
2 . Odaberite dbConnect O Templates O New Labe) Template.
3. U okviru za dijalog Select a Database Object pritisnite Continue.
4 . U okviru za dijalog New Label Template pritisnite Continue za izbor podrazume-
vanog imena.
5. U okviru za dijalog Label Template pritisnite karticu Label Fields. Odaberite
PARTJMO sa padajuće liste Field. Pritisnite Add.
6 . Odaberite DESCRIPTION sa padajuće liste Field i pritisnite Add.
Poglavije 20 ♦ Rad sa spoljnim bazama podataka 553
7. Pritisnite karticu Label Olfset. U padajuđoj listi Start odaberite Top Left. Podesite
vrednosti rastojanja vodeće strelice X i Y na 2.
8 . Pritisnite karticu Character. Istaknite ceo tekst i promenite mu visinu na 5/16.
9. Pritisnite OK.
10. Odaberite Data View O Link and Label Settings O Create Attached Labels.
11 . Odaberite Data View O Link!
12. Na zahtev za unos Sel ect obj ects: odaberite horizontalnu liniju označenu na
vrhu ugaonog profila koji ste povezali u prethodnoj vežbi. Pritisnite Enter da
završite izbor objekata. AutoCAD automatski postavlja oznaku.
13. Oznaka pokriva postojeđe objekte. Odaberite tekst oznake a zatim pritisnite
njegov čvor. Pomerite tekst ulevo i odredite bolje mesto. Pokazivač automatski
menja smer i završava na levoj strani.
14. Snimite crtež i ostavite ga otvorenim za sledeću vežbu.
Z ad avan je upita pom oću Q uery Editora

Da biste sakupili više podataka o elementima na crtežu i datotekama baza podataka,
upotrebite SQL komande. SQL (Structured Query Language) je jezik koji koriste gotovo
svi sistemi za rad sa bazama podataka za obradu informacija koje dobijate iz njih.
AutoCAD koristi Query Editor da vam omogući izrađu upita. Na primer, možete da
uradite sledeće:
♦ Zadajete upit u vezi sa sadržajem baze podataka da biste dobili određene
podatke.
♦ Pregledate podskup zapisa koji pripadaju određenom intervalu vrednosti.
♦ Pristupite svim tabelama jednog izvora podataka nizom SQL komandi.
Osim toga, okvir za dijalog Link Select omogućava formiranje skupa odabranih
objekata kombinovanjem SQL upita i direktnog izbora objekata crteža.
Da otvorite Query Editor, pratite sledeće korake:
1. Odaberite dbConnect O Queries O New Query on a Link Template.
2 . U okviru za dijalog Select a Database Object odaberite Šablon veze koji želite da
upotrebite i pritisnite Continue.
3. U okviru za dijalog New Query (slika 20-18), zadajte ime novog upita ili prihvatite
ime koje AutoCAD nudi. Da biste zadali upit na postojećem primeru, odaberite ga
sa padajuće liste. Pritisnite Continue.
,V N e w Quepy t l Et S lik a 2 0 - 1 8 : Okvir za dijalog

N e w Q uery.
. _ . _ UsingthecCtuotjj Ecfta datog btw. you osrt appfc #
;O i' - to a 4alsb4*6 Jable thal f&lums * -s-iijset of
■.C.i i J tecoids based on jearcbcrteoa Ihrt you tootil
Queryfot lectnds in iafate "E AAirtoCAD Bibie'Cjata
New qo«ay name.
gjeutino quwy fiAiim,
1 ..........................................
Cortmue | Cancel j itelP 1

AutoCAD otvara Query Editor prikazan na slici 20-19.
J I? Q u e iy Edilor - _PAHT_MO.0ueiy1 S lik a 2 0 - 1 9 : Četiri kartice

Q u e ry Editora o m o g u ćavaju
Qu«y ftn rocotdt in tabte. "E VAuloCAD 8ibleVOa!at'as*8'iat>20 parU" TART NO"
z a d a v a n je upita za defini-
Quicii Oueuy j f;*r<ge Que»v | Query Buldei j SOl Quwy |

sa n je pretraživanja baze
Fieltf Eaecuie | po d ataka.
PAHT M0
DESCRIPTIGN
O jje fa te j - E q u d "3 1
DWG_SIZE
"MADE/PUR" tlefa )
UNITS
Look hp values
itore
I«? (fKSoate itHKiiđj m data iiew
R Irvicate Objecti irt djswig

flpbom,
Query Editor je formiran tako da obezbedi za svakog ponešto - bez obzira da li ste
početnik ili strucnjak za SQL.
U svakom trenutku možete da uklonite Query Editor da vratite originalni izgled pro-
zora Data View. Pritisnite jezičak Query Builder i desnim tasterom miša pritisnite bilo
koju upotrebljenu deJiju. Odaberite Clear Grid. Pritisnite Yes kao odgovor na upozo-
ravajudu poruku, a zatim Execute. Možete i da zatvorite prozor Data View i opet ga
otvorite iz prozora dbConnect.
Kartica Quick Query

Koristite jednostavne upite za jedno polje, logičku operaciju i jednu vrednost pomoču
kartice Quick Query. Na primer, možete da formirate upit koji nalazi sve zapise tekuće
tabele u kojima je polje ,,DWG_SIZE“ jednako ,,E.“ Takođe možete naći sve zapise gde
,,DWG_SIZE“ nije jednako ,,E.“
Prednost upotrebe kartice Quick Query u odnosu na okvir za dijalog Find, koji je
ranije opisan u ovom poglavlju, jeste u tome što Quick Query prikazuje sve zapise koji
zadovoljavaju zadati uslov, a sakrjva sve ostale. Nema potrebe da pritiskate Find Next
za prelaz sa zapisa na zapis.
U prozoru Field odaberite polje. U padajućoj listi Operator odaberite operator, kao
što je znak jednakosti (=) ili veće od (>). U okviru Value upišite vrednost polja. Ako
niste sigurni koje su vrednosti primenjive, pritisnite Look Up Values. (Ovo može da
bude sporo kod velikih baza podataka ili ako radite sa bazom podataka preko
opterećene mreže.)
Upiti razlikuju velika i m a la slo va. V red n o st ,,B" n ije isto što i ,,b". P o trebn o je da obratite pažnju
Upozorenje na razliku izm eđ u velikih i m alih slova u bazi p o d ata ka. N eke b aze p o d ata ka im aju sva slova
velika, što o lakšava za d a v a n je vred n o sti. Je d n o sta v n o uklju čite C A P S LO C K i nastavite sa
k u can je m .
Odaberite lndicate Records u prozoru Data View i/ili Indicate Objects u prozoru
Drawing. Podrazumeva se da su obe opcije potvrdene. Da biste snimili upit za buduću
upotrebu, pritisnite Store. Pritisnite Execute da vidite rezultate.
Da biste se vratili u Query Editor odaberite Return to Query na paleti prozora Data
View.
Tabela 20-2 prikazuje primenjive operatore.
Tabela 20-2 Operaton upita

O perator Opis
Equal (=) Zapisi koji taČno odgovaraju zadatoj vrednosti.
Not equal (0> ) Svi zapisi osim onih koji tačno odgovaraju zadatoj vrednosti.
Greather than (>) Zapisi veći od zadate vrednosti. Važi i za tekst. Na primer, ,,D" je veće od „B".
Less than (<) Zapisi manji od zadate vrednosti.
Greater than or equal (> = ) Zapisi koji su veći ili tačno odgovaraju zadatoj vrednosti.
Less than or equal (< = ) Zapisi koji su manji ili tačno odgovaraju zadatoj vrednosti.
Like Zapisi koji sadrže vrednost. Morate upotrebiti specijalni znak % (kao * u
W indowsu).
In Zapisi koji odgovaraju vrednostima koje ste zadali. Nabrajate vrednosti
razdvojene zarezom. Na primer, možete da pronađete za koje je polje
,,DWG_SIZE" jednako ,,B" ili ,,D" zadavanjem B,D u prozoru za unos vrednosti.
Is null Zapisi koji nem aju vrednost. Polje za unos vrednosti nije dostupno. Možete
ovo upotrebiti da pronađete nedostajuće podatke.
Is not null Zapisi koji imaju vrednost. Možete ovo upotrebiti da uklonite sa ekrana sve
zapise bez podataka.
Kartica Range Query

Kartica Range Query. prikazana na slici 20-20, omogucava pronalaienje zapisa zasno-
vanih na jednom polju i opsegu vrednosti. Na primer, možete naći sve zapise gde je polje
,,DWG_SIZE“ u intervalu od ,,B“ do ,,D“. Oblast može da bude tekstualna ili brojčana.
Da biste definisali upit po opsegu, odaberite polje sa liste Fields. Zatim zadajte
početnu vrednost intervala u polju From i krajnju vrednost intervala u polju Through.
U oba slučaja možete pritisnuti Look up values da odaberete vrednost sa liste.
Pritisnite Store da snimite upit a zatim Execute da ga izvršite.
^VO u e ii' E d ilo r -- P A R T _ N 0 _ Q u e iy 1 ĐE

dueiii fei recoftis »i lAte' "E VMoCAO peit«".'FART NQ"
Q uh A Q t w y R s » 'g e S u « y j Q y « y 8 u i k i a j S 8 L Q u w y ]
Ejiectie |
FbU
PAR T iJG
DESCRIPTION
F!O0 jfi6£5-023-011 |
DWG SIZE
"MADE/PUR"
loofc ,gp
He<F |
UNITS
j 8 6 6 5 -0 7 3-042
j U io k g g v - n lu e tjj
R InticAterecoMjshdaajeje«
P Indicate 0b(eat«i#ew!ng
S lik a 2 0 - 2 0 : U p o trebite karticu R ang e Q u e ry da p ro n a đ ete za p ise koji

zad o vo lja v a ju zadati inten/al vred n o sti.
556 Deo llt ♦ Rad sa podacima
Kartica Query Builder

Query Builder omogućava definisanje više uslova. Na primer, možete formirati upit koji
pronalazi zapise u kojima je polje ,,DWG_SIZE“ u intervalu od „B“ do ,,D“ i polje
,,PART_NO“ veće od „9029-072-001“. U tu svrhu koriste se logički operatori i grupisanje
za g ra d a m a . Ova kartica takode određuje koja će se polja pojaviti u prozoru Data View
i sortira zapise. Sve ove opcije nude veliku fleksibilnost pri formiranju složenih upita
a da se pri tom ne poznaje SQL. Evo kako se to radi:
♦ Operator And: prikazuje zapise koji zadovoljavaju oba uslova pre i posle opera-
tora And.
♦ Operator Or prikazuje zapise koji zadovoljavaju bar jedan uslov pre i posle ope-
ratora Or.
♦ Grupisanje u zagradaroa: omogućava grupisanje skupa uslova. Na primer, možete
grupisati dva uslova koji koriste operator And i drugu grupu od dva uslova koji
koriste operator And. Zatim možete postaviti operator Or izmedu te dve grupe.
Slika 20-21 prikazuje primer upita primenom sva tri elementa.
.cr’ Query Ediloi —_P A R T _N 0 _Q u e ry 1 KJEi

Qi«wj' fot reeordv m labls "E‘VVioCAD Bible\0atobaw;Vab20 pjifž" "PART NO"
Ouick Qu«y j Rang® Oumji Ctu«V Buider JSQL Quay |

Ewcuta
1 F | OpeM*c* f VdJue i | Loflical t
[ PART N0 And
DWG StZE
>
=
Gieoter than
Equal
9076-052-GC2
B ) □<
[
( PART NO < Less than 8665.092-000 And
DWG SIZE = Equal D n m
Hefr |
;wld! io tabfe Beiđi-

PART NO I PAF.T MO ▼ PARTJI0
OESCRIPTtDNI OTvTj SLE
0WG_S IZE Store
"MADE/PUR"
UNITS
F7 IrKicdte records n tfeta f ? Indrcate Qb*eUs Qp*«m
Slika 20-21: Kartica Query Builder se koristi za oblikovanje upita sa više uslova.
Formiranje upita sa više uslova

Za formiranje upita sa više uslova pratite sledeće korake:
1. U prvom redu odaberite polje iz kolone Field. (Kada pritisnete prvu ćeliju u koloni
Field pojaviće se strelica padajuće liste.)
2. Odaberite Operator iz koione Operator.
3. Zadajte vrednost u ćeliji Value. (Pojavljuje se dugme sa tri taćke i možete da birate
odgovarajuće vrednosti koje se nalaze u bćizi podataka.)
4. Pritisnite ćeliju Logical da unesete operator And. Ponovljeni pritisak menja
operator u Or.
5. Premestite se u sledeći red i definišite sledeći niz uslova. Nastavite dok ne zadate
sve potrebne uslove.
6. Dodajte grupisanje pomoću zagrada. Pritisnite levo od reda kolone Field da

unesete levu zagradu, i između kolona Value i Logical da unesete desnu zagradu.
Nastavite sa unosom svih potrebnih zagrada. Nije moguć unos zagrada ako
nemate dovoijno definisanih redova tako da zagrade imaju smisla.
7. Pritisnite Store da snimite upit, a zatim Execute da izvršite ispitivanje.
Zadavanje i sortiranje polja

Polja koja se pojavljuju u tabeli Data View možete da ograničite. Prvo definišite upit u
gornjoj polovini kartice koji ne treba da bude složen. Zatim odaberite prvo polje sa liste
Fields in table. Pritisnite Add iznad liste Show fields. Nastavite dok ne dobijete sva
potrebna polja. Podrazumeva se da su prikazana sva polja. Da biste započeli od prazne
tabele, pritisnite desnim tasterom miša polje Show fields i odaberite Clear All. Da biste
uklonili jedno polje, pritisnite ga desnim tasterom miša i odaberite Clear Field Name.
Da biste sortirali podatke, odaberite sa liste Show fields prvo polje po kome želite
da sortirate. (Možete da sortirate samo po vidljivim poljima.) Pritisnite Add iznad liste
Sort by. Podrazumeva se da AutoCAD sortira po rastućem redosledu. Za sortiranje po
opadajućem redosledu pritisnite dugme Ascending/Descending. Ako ga opet pritisnete
promenićete redosled opet u rastući. Možete da ponovite proces na drugim poljima.
Pritisnite Store da snimite upit pa Execute da izvršite ispitivanje.
Kartica SQL Query

Evo malo zabave. Pokušajte da formirate upit na jednoj od prve tri kartice a zatim
pritisnite karticu SQL Query. Dobili ste upit na jeziku SQL. Ovo je dobar način za učenje
jezika SQL. (Još uvek ne postoji opcija za snimanje makroa koja radi isto to na jeziku
VBA, kao ona u programskom paketu Microsoft Office.) Slika 20-22 prikazuje karticu
SQL Query za upit sa slike 20-21 .
S lik a 2 0 - 2 2 : K artica S Q L Q u e ry o m o g u ća v a fo rm iran je SQ L upita u slo b o d n o j form i

i p rik azu je upite fo rm iran e na d ru g im ka rticam a u SQ L-u.
A u to C A D 2 0 0 0 koristi sta n d ard SQ L 9 2 . Nisu baš svi D B M S p o tp u n o ko m patibiln i sa SQ L 92.

Napomena Zato je p o treb n o da p o g led a te u siste m sk o j d o k u m e n ta ciji koje k o m a n d e i sin taksa SQL-a
v aže za vašu bazu p o d ata ka.
X
Kartica SQL Query je jedina kartica koju možete da upotrebite za formiranje upita za
pretraživanje više tabela baze podataka. Odaberite tabelu u odeljku Table i pritisnite
Add. Možete definisati upite zadavanjem polja, operatora i vrednosti. Dok radite vidite
rezultate u gornjem prozoru, na jeziku SQL.
Dugme Prepare omogućava proveru upita SQL pre izvršenja. Pritisnite Store da
snimite upit a Execute da ga izvršite.
Iako potpuna sintaksa jezika SQL prevazilazi okvire ove knjige, evo nekoliko pravila
koja mogu biti od koristi.
♦ Tekstualni podaci se moraju nalaziti između polunavodnika
♦ fmena kolona ne razlikuju velika i mala slova, ali ih vrednosti kolona razlikuju.
♦ Ima nekoliko ključnih reči u jeziku SQL koje se koriste u programu. Ne možete ih
upotrebiti u tabeli ili imenima kolona. To su, na primer, reči CHAR, GROLIP, SQL,
TABLE, USER i CURRENT.
♦ U standardnoj sintaksi jezika SQL potrebno je da završite svaku komandu zna-
kom tačka i zarez (;) - ovo nije neophodno u AutoCAD-u.
♦ U vrednostima kolona ili imenima ne možete koristiti AutoCAD-ove ili DOS-ove
specijalne znake kao što su ? ili *.
♦ Da biste zadali imena za više specifikacija, razdvojite ih zarezima.
Iskaz SELECT je verovatno najčešći u jeziku SQL. Iskaz SELECT može da izdvoji skup
redova u jednoj ili više tabela, zatim podskup kolona u jednoj ili više tabela ili da
poveže redove iz dve ili više tabela i izdvoji zajedničke podatke u obe tabele.
. Sledi sintaksa SQL iskaza SELECT, uključujuči parametre koji precizno zadaju uput-
stvo DBMS-u koje redove treba da odaberu.
SELECT <se1ect li'st>
FROM <tabl e name> [ I , < t a bl e name>I. ..]
[WHERE <search condi ti on>]
[GROUP 8V <coiumn spe c>[ ( . <column s p e c > ) . . . ]
[HAV1N6 <search condi ti on>]
[ORDER BY <sort spec> [ ( , < s o r t s p e c > l . . . ]
U gornjoj sintaksi uglaste zagrade označavaju opcione elemente, tri tačke da
komanda može da se ponovi, a vitičaste zagrade znače da su elementi izlistani po redu.
Evo objašnjenja određenih funkcija iskaza:
♦ Komanda SELECT definiše koje kolone treba izdvojiti.
♦ Odrednica FROM definiše tabelu koja sadrži potrebne kolone.
♦ Odrednica WHERE definiše redove koje želite da izdvojite u tabelama.
♦ Odrednica GROUP BY deli tabele u grupe. Grupe su određene imenom kolone ili
rezultatima obrade kolona sa numeričkim podacima.
♦ Odrednica ORDER BY sortira rezultate u jednu ili više kolona po rastućem (ASC)
ifi opadajućem (DESC) redosledu.
Vežba: formiranje upita

1. Trebalo bi da još uvek imate otvoren crtež ab20 -h dw g i prozor PART_NO Data
View. Odaberite dbConnect d> Queries O New Query on a Link Template.
2. U okviru za dijalog Select a Database Object pritisnite Continue.
3. U okviru za dijalog New Query pritisnite Continue da otvorite Query Editor.
4. Cilj je odrediti broj dela ručice za transport koji se pojavljuje na crtežu formata B
koji ste otvorili, jer je broj dela zamazan na papirnoj verziji. Poznato vam je da
sve ručice imaju broj dela koji počinje sa 9001. Potrebno je da zadate opseg
brojeva kojoj pripadaju ovakvi delovi i zato pritisnite jezičak Range Query.
5. PART_NO je već odabran u prozoru Field. U polju From upisite 9001-000-000.
U polju Trough upišite 9001-999-999. Ovo đe uvrstiti sve brojeve delova koji
počinju sa 9001.
6 . Takođe je potrebno da zadate format crteža. Da biste dodali upitu ovaj uslov,
pritisnite jezičak Query Builder. Upit za opseg se već nalazi tamo. Mogli ste ga
zadati na kartici Query Builder, ali je to mnogo lakše upotrebom kartice Range
Query.
7. Pritisnite drugi red kolone Logical, na kraju poslednjeg postojećeg reda upita gde
AutoCAD postavlja operator And.
8 . Pritisnite treći red kolone Field da otvorite padajuću listu. Odaberite DWG_S1ZE.
9. Pritisnite treći red kolone Operator. AutoCAD standardno postavlja operator
Equal, što je upravo ono što želite.
10. Pritisnite treći red kolone Value. Upišite B. (Obavezno veliko slovo.)
1 1 . Pritisnite Execute'. Sada postoje samo četiri elementa tabele Data View i možete
lako naći broj dela ručice za transport.
Formiranje skupa izabranih objekata pomoću Link Select

Link Select, ekvivalent komande ASESELECT iz verzije 14, omogućava formiranje kom-
binovanih skupova izabranih objekata. Možete definisati skupove izabranih objekata
upotrebom Query Editora ili direktnim izborom objekata na crtežu, ili možete upotre-
biti kombinaciju ova dva metoda. Prvo definišite skup izabranih objekata sa imenom A.
Zatim definišite skup izabranih objekata sa imenom B. Zatim kombinujte oba skupa
upotrebom logičkih operatora.
Potrebno je da veze budu već definisane tako da AutoCAD zna odnos između zapisa
i objekata na crtežu.
U toku rada statusna linija na dnu okvira za dijalog prikazuje rezultate tekuće opera-
cije zadate veze, preko broja povezanih objekata i broja zapisa koji odgovaraju posta-
vljenim uslovima.
Tabela 20-3 prika2 uje način rada logičkih operatora.
Tabela 20-3 Logički operatori za skupove odabranih objekata u okviru za dijalog Link Select
Operotor Funkcija
Union Kombinuje oba skupa izabranih objekata.
Subtract A-B Oduzim a drugi skup odabranih objekata od prvog.
Subtract B-A Oduzim a prvi skup odabranih objekata od drugog.
Intersect Odabira sam o objekte koji su sadržani u oba skupa odabranih objekata.
Okvir za dijalog Link Select sadrži sopstvenu verziju Query Editora tako da mozete
da zadate upite a da ne napuštate okvir za dijalog.
560 Deo Itl ♦ Rad sa podacima
Da biste koristili LinkSelect, sledite ove korake:

1. Odaberite dbConnect O Links O Link Select da otvorite okvir za dijalog Link
Select, prikazan na slici 20-23.
Slika 20-23: Pomoću okvira za dijalog Link Select form irajte kom binovane
skupove odabranih objekata na osnovu upita i/ili direktnim izborom na crtežu.
2. U gornjem središnjem delu okvira za dijalog odaberite Use Query ili Select in
Dravving.
• Ako ste odabrali Use Query, odaberite karticu Query za zadavanje upita.
• Ako ste odabrali Select in Drawing, pritisnite Select (dugme Execute se
menja u dugme Select) da biste se vratili na crtež i odabrali objekte odgo-
vorom na zahtev za unos Sel ect obj ects :. Završite izbor objekata da biste
se vratili u okvir za dijalog Link Select.
3. Pritisnite Execute da dodate operaciji Link Select upit ili odabrane objekte na
crtežu.
4. Formirajte drugi skup odabranih objekata na isti način.
5. Sa padajuće liste Do odaberite jedan od logičkih operatora. Sada imate jedan
skup odabranih objekata od kombinovanih skupova izabranih objekata koje ste
zadali.
6 . Ako želite, sada možete da formirate dodatne skupove izabranih objekata i upo-
trebite neki operator da biste ih kombinovali sa prethodnim skupovima koje ste
formirali u koraku 5.
7. Odaberite Finish da dovršite proces.
Pogiavlje 20 ♦ Rad sa spoljnim bazama podataka 561
Rad sa d ato tekam a upita

Upite možete snimili, izmeniti, preimenovati i obrisati. Takode ih možete uvoziti i izvoziti
da bi drugi mogli da ih i koriste. Da biste koristili ASE veze, formirane u verzijama 13 ili
14, potrebno je da ih prevedete u format programa AutoCAD 2000.
Čuvanje upita
Kao što je ranije objašnjeno, možete snimiti upit ako pritisnete Store na bilo kojoj kar-
tici. Snimljeni upiti su prikazani ispod imena crteža u prozoru dbConnect. Da biste
izvršili snimnjeni upit, odaberite dbConnect <> Queries O Execute Query. Odaberite
upit koji želite da izvršite i pritisnite OK. Korisno je ako upiti imaju imena koja pod-
seđaju na primenu.
Upite možete i modifikovati. Odaberite dbConnect O Queries O Edit Query, zatim
upit i pritisnite Continue. U Editoru izvršite potrebne izmene i odaberite Store.
Da biste promenili ime upitu istaknite ga u prozoru dbConnect. Pritisnite opet ime
upita da prikažete polje za promenu imena. Sada možete da promenite ime upita.
Zapamtite da morate da zadate ime upita unapred. Ako niste sigurni o kakvom upitu je
reč, upotrebite podrazumevano ime, formirajte upit i zatim ga preimenujte u nešto
razumljivije.
Da biste obrisali upit, odaberite dbConnect O Queries O Delete Query, istaknite upit
i pritisnite OK.
Uvoženje i izvoženje upita

Da biste izvezli upit koji je bio snimnjen (pritiskom na Store u Query Editoru), odabe-
rite dbConnect O Queries O Export Query Set. U okviru za dijalog Export Query Set
dođite do potrebnog direktorijuma i odaberite ime. Pritisnite Save. Podrazumevano,
AutoCAD čuva upite u poddirektorijumu Data Links direktorijuma AutoCAD 2000. Upiti
imaju nastavak imena ,dbq.
Da biste uvezli upit koji je bio izvezen i imenovan, odaberite dbConnect o Queries O
Import Query Set. Potrebno je da znate ime i mesto ,dbq datoteke. U okviru za dijalog
Import Query Set pronađite datoteku i pritisnite Open. Ako crtež več ima upit sa istim
imenom, AutoCAD dođaje broj imenu upita tako da ime ostaje jedinstveno. Ovo se
često dešava jer AutoCAD dodeljuje upitima podrazumevana imena.
Pretvaranje veza iz prethodnih verzija u format AutoCAD 2000

AutoCAD koristi drugačiji format veze u odnosu na prethodne verzije; zato je potrebno
konvertovati stare veze da bi se mogle koristiti.
Prvo je potrebno da sakupite potrebne informacije. Pročitajte pojedine korake da
vidite šta če vam biti potrebno. Slika 20-24 prikazuje okvir za dijalog koji se pojavljuje
kad odaberete konvertovanje veza verzije R13/R14.
Pratite sledeče korake:
1 . Odaberite dbConnect <> Link Conversion.
2 . Odaberite format veze verzije R13/R14 ili R12.
3. Popunite gornji deo okvira za dijalog. Za verziju R13/R14 potrebni su okruženje,
katalog, šema, tabela i ime putanje veze. Za verziju R12 potrebni su DBMS, baza
podataka i tabela.
1Jtf L in fc C o n v e is io n H D l
Fo* e a c h >ha* iio v to u s « , supp Jv B ie d đ n k 6 ar»d !he n e w brk Link Conversion.
O k) L ifik Form ^
U k F rjn n tf
C R 12 ! f li'| 7R i 4!
£ n v« o n m e o t r
C a ta to fl i
S cb e m a r.........
Tefcto i
nam e i ...................................... ...................................................................................................
N ew L in k Foim a*
D a ta S o u ic e i............................................................
C a ta to fl 1 z\
ic tie m a 1 3
T a b te 1 zl
L in k T w n p Jate 1 - Z i
Or | C a ric e i j A p p ly j H e lp j
4. Popunite deo New Link Format - Data Source, Catalog, Scheme, Table i Link
Template. Ovaj deo nudi padajuće liste sa kojih mozete da odaberete podatke.
5. Pritisnite OK.
6 . U AutoCAD-u 2000 otvorite crtež koji sadrži ve 2e koje želite da konvertujete i
snimite ga.
S aže ta k
Upotreba spoljnih baza podataka za čuvanje podataka o objektima crteža može da
smanji veličinu crteža, pojednostavi razne izveštaje, svim korisnicima u mreži omogući
pristup podacima i uređivanje baze podataka direktno iz AutoCAD-a. Mogućnost pove-
zivanja baza podataka koju ima AutoCAD uključuje konfigurisanje izvora podataka,
povezivanje tabele sa crtežom i formiranje veza između objekata crteža i zapisa iz baze
podataka. Možete da formirate i oznake koje sadrže informacije iz baze podataka.
Moguće je formirati upite u programskom jeziku SQL i izabrati podatke koje želite da
vidite. Link Select omogućava upotrebu upita i direktan izbor objekata za formiranje
kombinovanih skupova odabranih objekata. Upite možete snimiti kao datoteke i staviti
ih drugima na raspolaganje. Ako imate veze iz prethodnih verzija, potrebno je da ih
pretvorite u format programa AutoCAD 2000.
Ovim poglavljem završava se treći deo knjige, Rad sa podacima. U Četvrtom delu
počinjemo sa crtanjem u tri dimenzije.
♦ ♦ ♦
DEO
Crtanje u tri dimenzije
etvrti deo knjige vas upoznaje sa trodimenzionalnim crta-
C njem. AutoCAD može da generiše tri tipa 3D objekata, tako-

zvanih modela: žičane modele, površine i puna tela (engl. solids).
Žičani modeli, kao što ime kaže, liče na modele napravljene od
♦ ♦
U ovom delu
♦ ♦
žice. Oni nemaju ni stvarnu površinu ni osobine čvrstih tela.

Međutim, veoma su korisni za formiranje oblika koje možete PoglavJje 21
pretvoriti u površine ili puna tela. Pouršine, za razliku od žičanih Zadavanje 3D
modela, mogu da sakriju objekte u pozadini. Posebno su korisne koordinata
za formiranje neobično oblikovanih objekata. Puna tela su oblici
koji svojom celom zapreminom zauzimaju prostor. Puna tela Poglavlje 22
možete dodati ili oduzeti jedno od drugog i formirati realistične Posmatranje 3D crteža
objekte.
U poglavlju 21 objašnjene su osnove crtanja u 3D, uključujuči Pogtavije 23
zadavanje 3D koordinata upotrebom User Coordinate System za Formiranje 3D površi
crtež u 3D i formiranje objekata i zadavanjem debljine i izdiza-
njem. Poglavlje 22 objašnjava tehnike posmatranja 3D objekata. Poglavlje 24
Poglavlja 23 i 24 obuhvataju površinske modele i puna tela. Formiranje punih tela
Poglavlje 25 objašnjava kako formirati fotorealistične prikaze 3D i dorada objekata u 3D
crteža.
Poglavlje 25
Rasterizacija 3D crteža
♦ ♦ ♦ ♦
POGLAVLJE
Zadavanje 3D
koordinata
♦ ♦ ♦ ♦
o sada smo radili sa dve ose, X i Y. Kada radimo sa tri ose,
D dodajemo osu Z. Crtež sa 3D objektima možemo da pos-

matramo iz bilo kog ugla. Prikaz koji koristimo u 2D crtežima je
U ovom pogtavlju
Upoznavanje 3D crteža
kao da kuću gledamo odozgo. Ono što arhitekta naziva p)anom
(ili osnovom), u AutoCAD-u se zove Plan Vievv, U ovom prikazu Rad sa 3D
i 3D crteži izgledaju dvodimenzionalno. Ali, ako posmatrate 3D koordinatama
crtež pod uglom, videćete da ima još toga što je moguće sagle-
dati. Slika 21-1 prikazuje plan poslovne zgrade, a slika 21-2 isti Upotreba fittara tačke,
crtež gledan iz pogleda spreda. OSNAP markera i
čvorova u 3D
izdizanja i zadavanje
debljine
Formiranje korisničkog
koordinatnog sistema
za 3D crteže
♦ ♦ ♦ ♦
Slika 21-1: Plan poslovne zgrade.

Z a h v a lju je m R o g e r u C u s s o n u iz In te rfa c e A rc h ite c tu ra l Softvvore,
M o n tre a l, K ve b e k , 20 o v a j crte i.
Ovaj crtež je složen, pa počnite rad sa jednostavnijim mode-

lima. Trodimenzionalni crteži nisu tako teški kao što to u početku
izgleda. U ovom poglavlju prvo ćemo objasniti kako se radi sa 3D
koordinatama. Takođe ćemo obuhvatiti žičane modele i 3D površi
formirane izdizanjem i zadavanjem debljine. Sve su to, uglavnom,
2D objekti smešteni u 3D prostor i zato predstavljaju dobru
osnovu za početak učenja o crtanju u 3D.
Rad sa 3D ko o rd inatam a
Svi 2D metodi zadavanja koordinata imaju svoje 3D ekvivalente.
Kao što crtate liniju zadavanjem koordinata početne tačke 3,4 i
krajnje tačke 5,7 isto tako možete da nacrtate 3D liniju zadava-
njem koordinata početne tačke 3,4,2 i krajnje tačke 5,7,6.
566 Deo IV ♦ Crtanje u tri dimenztje
Slika 21-2: Pogled na istu poslovnu zgradu sa prednje strane.
Apsolutne koordinate su iste u 3D - samo je dodata Z koordinata. Na isti način mogu se

zadati relativne koordinate. Na 3D crtežima mogu se upotrebiti dve nove vrste koordi-
nata koje odgovaraju poiarnim koordinatama - cilindrične i sferne. Slika 21-3 prikazuje
tri ose X, Y i Z. Streiice pokazuju pozitivan smer osa. Zapazite da je UCS podešen za
prikaz u koordinatnom početku.
Slika 21-3: Tri ose na 3D crtežu.
Rad sa korisničkim koordinatnim sistem om (UCS) je osnova rada u 3D. Ako ne poznajete
korisnički koordinatni sistem, pogledajte istoim eni odeljak u poglavlju 8.
Veđina 2D komandi prihvata 3D koordinate (što znači koordinate koje sadrže vred-
nost Z )( samo kod prve tačke. Posle toga morate izostaviti koordinatu Z jer AutoCAD
zahteva da bude ista kao kod prve tačke. Na primer, ako nacrtate pravougaonik,
možete zadati koordinate prve tačke 2,3,8 ali drugi ugao mora da bude zadat bez vred-
nosti Z, kao 6,7. Vrednost koordinate Z suprotnog ugla automatski se postavlja na 8 .
Komanda L!NE je izuzetak. To je prava 3D komanda i možete zadati X, Y i Z vrednosti
za sve tačke.
Poglavlje 21 ♦ Zadavanje 3D koordinata 567
Apsolutne i relativne Dekartove koordinate u 3D

Apsolutne koordinate se ne koriste u 3D više nego u 2D - možda i manje. Ali, razume-
vanje apsolutnih koordinata je važno za ovladavanje Dekartovim koordinatama koje
AutoCAD upotrebljava za određivanje svake tačke na crtežu. Slika 21-4 prikazuje žičani
model pravougaonika i trougla nacrtanih pomocu apsolutnih koordinata, gledano odo-
zgo i iz smera jugoistok (odozgo, zdesna i spreda). Pravougaonik je nacrtan u 2D - što
znači da su sve koordinate Z nule - i to će biti referentne tačke za vizuelizaciju 3D
tačaka trougla.
Relativne koordinate se mogu upotrebiti na isti način kada se uključe promene koor-
dinata. Na primer, da biste nacrtali liniju od (3,2,1) do (6,4,3), prikazanu na slici 214,
počnite sa apsolutnom koordinatom (3,2,1) i onda zadajte @3,2,2 jer je to razlika
između (6,4,3) i (3,2,1).
Slika 2 1 -4 : Pravougaonik i trougao posm atrani odozgo i iz smera

SE (jugoistok).
Cilindrične i sferne koordinate

Kao što su u 2D korisntje polarne koordinate od Dekartovih koordinata, cilindrične i
sferne koordinate su korisnije u 3D.
568 Deo IV ♦ Crtanje u tri dimenzije
Cilindricne koordinate imaju format (@) rastojdnje<ugao, rastojanje. Evo kako to

funkcioniše:
♦ Prvo rastojanje je broj jedinica u ravni XY od koordinatnog početka (za apsolutne
koordinate) ili poslednje zadate tačke (za relativne koordinate).
♦ Ugao je broj stepeni od ose X u ravni XY.
♦ Drugo rastojanje je broj jedinica duž ose Z.
Cilindrične koordinate mogu da budu apsolutne ili relativne. Dodajte @ za relativne
koordinate. Kad crtate liniju pomodu cilindričnih koordinata, nijedno zadato rastojanje
ne predstavija dužinu linije. U osnovi definišete dužine dve stranice trougla da biste nacr-
tali hipotenuzu. Slika 21-5 prikazuje primer linije nacrtane pomoču cilindričnih koordi-
nata. Linija je bila nacrtana od 0,0,0 do @5<30,3 što je dalo liniju dugačku 5.8310 jedinica.
(Znak @ nije bio neophodan jer je linija biia nacrtana od koordinatnog početka 0,0,0.)
Slika 21-5: Linija nacrtana pom oću

cilindričnih koordinata.
Dve stranice trougla su dugačke 5 i 3 jedinice. Da biste izračunaii dužinu hipotenuze,

upotrebite Pitagorinu teoremu, koja kaže da je a2+ b c^gde su a i b katete trougia, a c
hipotenuza. Odatle je hipotenuza kvadratni koren od 25+9 ili 34, što daje 5.8310.
Naravno, možete upotrebiti komande DIST jli LIST da to proverite.
Sferne koordinate imaju format (@)rastojanje<ugao<ugao. Evo kako to radi:
♦ Prvo rastojanje je ukupan broj jedinica od koordinatnog početka (za apsolutne
koordinate) ili poslednja zadata tačka (za relativne koordinate).
♦ Prvi ugao je broj stepeni od ose X u ravni XY.
♦ Drugi ugao je broj stepeni od ravni XY u pozitivnom smeru ose Z.
Sferne koordinate mogu da budu apsolutne ili relativne. Dodajte @ za relativne koor-
dinate. Kad crtate liniju pomoću sfernih koordinata, prvo rastojanje predstavlja dužinu
linije. Slika 21-6 prikazuje primer linije nacrtane pomoću sfernih koordinata. Linija je
bila nacrtana od 0,0,0 do @5<15<30.
Primena komandi za doradu na 3D žičane modele

Neke 2D komande za doradu rade dobro u 3D, neke imaju posebne 3D verzije. Žičani
modeli su 2D objekti smešteni u 3D prostor i možete ih dorađivati primenom poznatih
komandi za doradu. Na primer, da biste premestili objekat za 3 jedinice u pozitivnom
smeru ose Z, upišite 0,0,3 na zahtev za unos Speci fy base point or di spl acement:
i pritisnite dvaput Enter.
Poglavlje 21 ♦ Zadavanje 30 koordinata 569
Slika 21-6: Crtanje linije pomoću

sfernth koordinata.
Budite pažljivi pri izboru objekata za doradu! Na primer, ako nacrtate dva pravo-
ugaonika identičnih veiičina sa različitim koordinatama Z, videčete samo jedan pravo-
ugaonik kada ga gledate odozgo (plane uieuf). Kako čete znati koji ste pravougaonik
odabrali? Menjajuči ugao pod kojim gledate crtež (iscrpno objašnjeno u sledečem
poglavlju), videćete sve delove crteža i lako odabrati potrebne objekte.
Okviri za prikaz u kojim a posm atrate crtež iz razlicitih uglova veom a su korisni za crtanje u 3D.
Na primer, m ožete im ati pogled odozgo u jednom prikazu, a pogled iz pravca jugoistoka u
drugom . Okviri sa prikazim a crteža objašnjeni su u poglavlju 8.
U sledećoj vežbi nacrtaćete jednostavnu klupu i vežbati upotrebu 3D koordinata
u komandama za crtanje i doradu. Crtež ćete posmatrati iz dva različita ugla.
Crtež ab2 l-a.dwgko]i se koristi u sledećoj vežbi upotrebe 3D koordinata nalazi se na kom pakt
disku, u direktorijum u AutoCAD Biblija.
Vežba: upotreba 3D koordinata

1 . Otvorite crtež ab2]-a.dwg sa kompakt diska.
2. Snimite ga pod imenom ab21-l.dwg u direktorijum AutoCAD Biblija.
3. Odaberite Rectangle sa palete Dravv. Na zahtev za unos Speci fy fi rst corner
point or [Chamfer./El eveti on/Fi 11et/Thi ckness/Width]: upišite 0,0,19 J. Na
zahtev za unos Speci fy other corner: upišite 39,15 J . Ovim se formira pravou-
gaonik dužine 39 jedinica i širine 15 jedinica koji se nalazi 19 jedinica iznad ravni
koju čine ose X i Y. Obratite pažnju da ste ispustili koordinatu Z za drugi ugao.
4 . Pokrenite komandu COPY. Da biste kopirali pravougaonik 2 jedinice iznad origi-
nalnog pravougaonika, pratite zahteve za unos:
Select objects: I z a b e r i t e p r a v o u g a o n i k .
Select objects: J
Specify base point or displacement, or [M ul tip le]: 0.0,2 J
Specify second point of displacement or <use f i r s t point as
displacement>: J
Sada imamo dva pravougaonika, ali zato što ih gledamo odozgo, vidimo samo jedan.
5. Odaberite SE Isometric View sa potpalete View na paleti Standard. Sada vidite
— dva pravougaonika, kao Što je prikazano na slici 21-7.
570 Deo EV ♦ Crtanje u tri dimenzije
Slika 2 1 -7 : Dva pravougaonika u pogledu SE Isometric.
6 . Ako OSNAP nije uključen, pritisnite ga na statusnoj liniji. Aktivirajte stalni OSNAP
marker za krajnju tačku objekta.
7. Pokrenite komandu LINE. Pratite zahteve za unos:
$pecify f i r s t point: I z đ b e r i t e k r a j n j u t a č k u ® na s l i c i 2 1 - 7 .
Specify next point or [Undo]: 0 ,0 .0 J
Specify next point or [Undo]: 1,0.0 J
Specify next point or [Cl ose/Undo]: 1,0,21 J
Specify next point or [C1ose/Undo]: J
8 . Pokrenite komandu COPY. Nazahtevza unos Sel ect objects: odaberite tri linije
koje ste upravo nacrtali. Završite izbor objekata. Na zahtev za unos Speci fy
base point or di spl acement. or [Mul ti pl e ] : upišite 38,0,0 J. Na zahtev za
unos Specify second point of displacement or <use f i r s t point of dis-
pl acement>: pritisnite Enter. AutoCAD kopira tri linije. Klupa je dugačka 39 jedi-
nica, a nožice su široke po jednu jedinicu, kopiranje nožice 38 jedinica u pravcu X
ose postavlja kopiju na pravo mesto.
9. Zadajte ZOOM Extents da biste videli ceo crtež.
10. Ponovite komandu COPY. Upotrebite dva odvojena prozora Crossing da izabe-
rete prvu nožicu, zatim drugu. AutoCAD bi trebalo da svaki put nađe tri linije.
Završite izbor objekata. Na zahtev za unos Specify bose point or displa-
cement, or [M ul tip le]: upišite 0,15,0 J da biste kopirali nožicu 15 jedinica
u smeru ose Y. Na zahtev za unos Speci fy second point of displacement or
<use f i r s t point as d i spl acement> : pritisnite Enter. AutoCAD kopira nožice
na zadnju stranu klupe.
1 1 . Da biste nacrtali naslon klupe, zadajte komandu LINE. Započnite je od krajnje
tačke @ na slici 21-7. Na zahtev za unos Speci fy next point. or [Undo] : upišite
@15<90<45 J. Poznata vam je dužina linije jer je poklopac iste širine kao i klupa.
Na zahtev za unos Spec i fy next point or [Undo]: uključite ORTHO, pomerite
kursor paralelno sa dužinom klupe i upišite 39. Na zahtev za unos Speci fy next
point or [C1 ose/Undo] : upotrebite OSNAP marker za krajnju tačku objekta i
zadajte @. Završite komandu LINE. Povećajte i pomerite prikaz na ekranu tako da
možete da vidite celu klupu.
12. Da biste nacrtali nekoliko prečki unutar klupe, 2adajte opet komandu LINE. Na
zahtev za unos Speci fy f i rst poi n t : odaberite krajnju tačku kod ©. Na zahtev
za unos Speci fy next point or [Undo]: upišite @15<90,2 J. Završite komandu
LINE. Ovde su cilmdrične koordinate idealne jer nam nije poznata dužina linije.
Poznat nam je priraštaj koordinata X i Z (širina i visina tela klupe).
13. Sačuvajte crtež. Trebalo bi da izgleda kao na slici 21-8.
Slika 21-8: Završen

žičani m odel klupe.
Upotreba filtara tačaka, OSNAP markera i čvorova u 3D

Kao što je ranije pomenuto, često nije lako odrediti koja je tačka odabrana u 3D. Na
ravnom ekranu možete biti sigurni samo u dve dimenzije. Treča dimenzija, da tako
kažemo, ulazi ili izlazi iz ekrana - to može da bude X, Y ili Z, zavisno od ugla pod kojim
posmatramo crtež. To je upravo dimenzija koju je teško preuzeti sa ekrana. U AutoCAD-u
se koriste filtri tačaka, OSNAP markeri i čvorovi da biste bili sigurni da ste zadali pravu
tačku u 3D crtežu.
Filtri tačaka
U poglavlju 4 obradili smo filtre tačaka sa stanovišta 2D. Oni rade na isti način j u 3D. Fil-
tri tačaka obično se koriste zajedno sa OSNAP markerima. Na primer, za koordinatu X
možete zadati krajnju tačku linije. Često su filtri tačaka jedini način za definisanje 3D
tačke koja nije na postojećem objektu. Filtri tačaka za 3D crteže su .xy, ,xz i ,yz. Na pri-
mer, ako želite da zadate tačku tri jedinice u smeru Z ose od krajnje tačke postojeće
tinije, upotrebite .xy filtar da odaberete krajnju tačku linije. AutoCAD zatim pita za Z
koordinatu, koju možete zadati kao brojnu vrednost ili upotrebite OSNAP marker.
OSNAP markeri
OSNAP markeri su osnovni alat za Osnap rad u 3D. Uključite OSNAP i podesite stalne
OSNAP markere. OSNAP markeri omogućavaju zadavanje potrebne tačke. Ne zabora-
vite da u 3D crtežima možete da imate dve linije, jednu iznad druge. Koristite prikaz koji
vam omogućava da vidite dve odvojene linije i odaberete onu pravu. OSNAP marker
Apparent Intersection (zamišljeni presek) je posebno koristan za rad u 3D. Možete ga
upotrebiti za zadavanje tačaka koje izgledaju kao da su u nekom preseku iz vašeg
prikaza, iako u pravom 3D ne postoje presečne tačke.
Čvorovi
Čvorove možete upotrebiti za doradu 3D objekata. Opet je veoma važno da odaberete
prikaz u kome je dorada lakša. Poglavlje 24 detaljnije obraduje doradu u 3D.
NaCjHk Crtež koji se koristi u sledećoj vežbi upotrebe filtara tačaka i OSNAP m arkera u 3D žičanom
v,0 m odelu, ab21 -b.dvvg, nalazi se na kom pakt disku AutoCAD Biblija.
Vežba: upotreba filtara tačaka i OSNAP markera na objektima

3D žičanog modela
1 . Otvorite ab2I-b.divg sa kompakt diska.
2. Snimite crtež pod imenom ab21-2.du)g u direktorijum AutoCAD Biblija. OSNAP
treba da je uključen. Podesite stalne OSNAP markere na krajnju i središnju tačku
objekta. To je ista klupa nacrtana u prethodnoj vežbi, ali bez naslona. U ovoj
vežbi upotrebičemo klupu da formiramo stolicu.
3. Odaberite Stretch sa palete Modify. Upotrebite prozor Crossing da odaberete
desnu stranu klupe. AutoCAD treba da pronađe osam objekata. Završite izbor
objekata. Na zahtev za unos Speci fy base pomt or di spl acement : upotrebite
marker za krajnju tačku da biste zadali © na slici 21-9. Na zahtev zaunos Speci fy
second point of di spl acement ■. upišite @-15,0 J.
4 . Upotrebite Pan Realtime da premestite prikaz stolice na dno ekrana.
Slika 21 -9 : Klupa za klavir posle skupljanja kom andom 5TRETCH.
5. Zadajte komandu LINE. Pratite zahteve za unos:

Specify f i r s t point: I z a b e r i t e ® na slici 21-9.
Specify next point or [Undo]: . xy J
i 1 i i z a b e r i t e @.
( need Z): 45 J
Specify next point or [Undo]: .yz J
ili izaberite krajnju taćku lin ije koju s t e upravo n a c r t a l i .
(need X): I z a b e r i t e (D.
Specify next point or [C1 ose/Undo]: I z a b e r i t e ®.
6 . Ponovite komandu LINE. Nacrtajte liniju od sredine leve strane naslona stolice
do sredine desne strane.
7. Odaberite Fillet sa palete Modify. Na zahtev za unos Sel ect firs t. object or
[ Po 1y 1i ne/Rddi us/Trim]: pritisnite desnim tasterom miša i zadajte Radius.
Na zahtevza unos Speci fy f i l l e t radius <0. S000> upišite 1 J.
8 . Ponovite komandu FILLET. Na zahtev za unos Sei ect f i r s t object or [Poly-
I i ne/Radi us/Tri m]: zadajte © sa slike 21-10. Na zahtev za unos Sel ect second
object: izaberite ©.
9. Ponovite komandu FILLET i odaberite dve linije © i ®.
10 . Snimite crtež stolice.
*-©
ri
Slika 21-10: Žičani m odel stolice.
Crtanje 3D polilinija
Već smo crtali 3D linije zadajući 3D koordinate krajnjih tačaka. Komanda LINE je prava
3D komanda jer prihvata 3D koordinate. Međutim, mnoge komande ne prihvataju 3D
koordinate. Na primer, ne možete zadati centar kruga na jednoj koordinati Z ose a polu-
prečnik na nekoj drugoj. Ceo krug mora da bude u jednoj ravni XY. Kasnije u ovom
poglavlju detaljnije če biti objašnjeno kako se menja UCS da bi se izbeglo ovo
ograničenje.
To ne znači da ne možete koristiti krugove u radu sa 3D. Uvek možete formirati krug
u jednoj ravni XY i upotrebiti ga, na primer, kao osnovu valjka. Stvar je u tome da je
komanda CIRCLE samo 2D komanda.
PLINE je jedna od komandi koja ima analognu verziju u 3D - 3DPOLY. Komanda
3DPOLY je slična komandi PLINE, sa nekoliko razlika:
♦ Ne mogu se crtati lukovi.
♦ Ne može se zadati širina polilinije.
♦ Ne može se koristiti nekontinualni tip linije.
Komanda 3DPOLY može da prihvati sve 3D koordinate. Takođe je možete izmeniti
komandom PEDIT iako ima manje opcija.
,el Ako želite da od krivih linija form irate oblike u 3D prostoru, form irajte 2D polilinije zadate
širine i zatim dodajte debljinu i nivo izdizanja. Izdizanje i zadavanje debljine objašnjeno je u
J sledećem odeljku.
Izd izan je i za d a v a n je d eb ljin e

Žičani modeli imaju brojna ograničenja. Na slici 21-10 na stolici koju ste nacrtali u pre-
thodnoj vežbi, možete videti zadnju nožicu kroz sediste stolice. Formiranje detalja
realne stolice može da bude dosadno zbog brojnih pojedinačnih linija ili 3D polilinija.
Konačno, žičani modeli nemaju površinu ni svojstva punog tela. Nije ih moguće prikazati
ni u kakvom realističnom obliku ni izračunati svojstva kao što su površina, masa itd.
Formiranje površina zadavanjem debljine

Jednostavne površine možemo da formiramo dodavanjem debljine 2D objektima. Kad
dodajete debljinu 2D objektu, AutoCAD ga razvlači u treću dimenziju. Na primer, krug
postaje valjak, a pravougaonik postaje kvadar. Zapamtite da nećete videti debljinu ako
objekat posmatrate odozgo. Slika 21-11 prikazuje objekte formirane dodavanjem
debljine.
Slika 21-11: 3D površine

form irane dodavanjem debljine
2D objektim a.
Površine formirane dodavanjem debljine ponekad se nazivaju 2,5 dimenzionalne,

treća dimenzija može da bude samo normalna na bazu 2D objekta.
Paralelne linije vaijka zovu se izvodnice (engl. tessellation lines). AutoCAD ih koristi
da pomogne vizuelizaciju krivolinijskih površina. One nisu deo valjka - npr. ne možete
ih upotrebiti kao elemente za izbor karakterističnih tačaka.
Da biste dodaii debljinu postojećem 2D objektu, odaberite Properties sa palete Stan-
dard i zadajte objekat. (Možete i prvo odabrati objekat.) U prozoru Properties pritisnite
Thickness i promenite broj u polju Thickness. Pritisnite Enter.
Tekuću debljinu novih objekata takođe možete promeniti. Zadata vrednost debljine
utiče na nove objekte kako ih crtate, ali ne i na postojeće objekte. Postoje dva načina za
promenu tekuće debljine:
♦ Odaberite Properties sa palete Standard bez odabranih objekata. Pritisnite
svojstvo Thickness i zadajte vrednost u odgovarajućem polju. Pritisnite Enter.
♦ Upotrebite komandu ELEV (koja takođe menja i tekuću vrednost izdizanja
- objašnjeno je u odeljku lzdizanje objekata) upisujući njeno ime na komandnu
liniju. Komanda ELEV postavlja zahtev za unos vrednosti izdizanja i debljine.
Da biste promenili tekuću vrednost, zadajte novu i pritisnite Enter.
U većini slučajeva koriste se pozitivne vrednosti za razvlačenje objekta u pozitiv-

nom smeru ose Z. Upotrebite negativan broj za razvlačenje u negativnom smeru ose Z.
Kad promenite vrednost debljine, svi objekti koje budete nacrtali imaće zadatu
debljinu.
Zadata debljina m ože lako da se zaboravi, osim ako crtate više objekata iste debljine. Obično
je sigurnije crtati objekte bez zadate debljine i zatim je prom eniti. Ako prom enite zadatu
debljinu, ne zaboravite da je vratite na nulu kad završite sa form iranjem 3D objekata.
Upotreba komande HIDE

Objekti sa debljinom su u stvari površine, a ne žičani modeli, pa upotrebite komandu
HIDE da sakrijete linije koje bi normalno bile skrivene kada bi se posmatraie u stvar-
nosti. AutoCAD izračunava koje se linije nalaze iza nekib površina posmatrano iz zadate
tačke i sakriva ih. Slika 21-12 prikazuje iste objekte kao i slika 21-11 posle upotrebe
komande HIDE. Obratite pažnju na to da valjak ima gornju osnovu, dok je trouglasta
prizma i kvadar nemaju. Za dalje objašnjenje pogledajte sledeći odeljak ,,Da li objekti sa
zadatom debljinom imaju osnovu?“
Slika 2 1 -12: 3D površine posle

upotrebe kom ande HIDE.
D a li o b je k t i s a z a d a t o m d e b ljin o m im a ju o s n o v u ?
Ako pažtjivo pogledate sitku 21 -1 2 , videćete da vaijak im a gornju osnovu, a kvadar ne. AutoCAD
postavtja površine gornje i donje osnove na neke objekte sa zadatom debljinom , ali ne na sve.
Kad dodajete debtjtnu objektim a form iranim kom andom SOLID (2 D kom anda), krugovima i
poiilinijam a sa zadatom debijinom ,, AutoCAD ih tretira kao površine sa osnovam a.
Ako nacrtate zatvorenu polifiniju, na prim er upotrebom kom an de RECTANG ili POLYGON i
zadate joj debijinu, AutoCAD ne dodaje gornju i donju površinu. Isto važi za sve zatvorene konture
koje nacrtate ko m an d o m LINE.
Zato ako vam treba gornja ifi donja osnova, upotrebite kom andu SOLID, nacrtajte poliiiniju
deb ljin e veće od nule, iii nacrtajte krug. (R avnom em a popuna zatvorene konture nem a isti efekat
kao kom anda SOLfD.) Ovi objekti form iraju neprovidne horizontalne površine, M ožete videti razliku
ako upotrebite kom an du HIDE-
AutoCAD zanem aruje tekst pri izvršenju kom an de HIDE, osim ako tekstualnom objektu zadate
debfjinu. Ako želite da sakrijete tekst, zađajte m u veom a m alu debljinu, na prim er 0.01 jedinica.
Da biste se vratili prikazu žičanog modela, upotrebite komandu REGEN.

Izraz žičani model u AutoCAD-u se koristi na dva načina. Prvo, on podrazum eva 3D objekte
Napomena torm irane sam o upotrebom linija i 3D polilinija. Ovi objekti nem aju površinu ni zaprem inu.
Drugo, on podrazum eva površine i puna tela prikazana kao da su form irana od linija i 3D
X polilinija, kao m odeli na slici 21-11. Ovo m ože da dovede do zabune. U ovoj knjizi pravi se raz-
lika izm eđu žičanog m odela i prikaza žičane m reže. Kad je reč o povrsinama i punim telim a,
izraz žičani model se odnosi na prikaz žičane mreže.
Izdizanje objekata
Do sacia su se svi 3D objekti zasnivali na 2D objektima u ravni XY. Drugim rečima, njihova
koordinata Z bila je nula. Iako objekti uglavnom ne treba da febde u vazduhu, ponekad
ćete hteti da postavite jedan objekat iznad drugog. Da biste to uradili, zapocnite da
crtate objekat iznad ravni XY. (Objekte možete da smestite i ispod ravni XY.) Da biste
to uradiii, potrebno je da objektu zadate vrednost izdizanja, što predstavlja njegovu
koordinatu Z.
Da biste objektu zadali vrednost izdizanja, primenite jedan od dva načina:
♦ Za postoječe objekte, zadajte objekat i odaberite Properties sa palete Standard.
Pritisnite svojstvo Elevation, zadajte novu vrednost izdizanja u polju za unos tek-
sta i pritisnite Enter.
♦ Postojeće objekte premestite komandom MOVE u pravcu ose Z.
Za nove objekte, promenite tekuću vrednost izdizanja komandom ELEV kao što je
ranije objašnjeno u ovom poglavlju u delu o debljini objekata.
Napomena Za neke objekte m ožete da upotrebite prozor Properties da prom enite koordinatu Z. To je
m oguće za krugove, linije, lukove i elipse, ali ne i za polilinije. Da biste izdigli celu liniju,
X potrebno je da prom enite koordinatu Z početne i krajnje tačke. O daberite Properties sa palete
Standard da biste otvorili prozor Properties.
Kada promenite postojeću vrednost izdizanja, svi objekti koje formirate biće nacr-
tani sa tom vrednošću. Ne zaboravite da vratite vrednost izdizanja na nulu kad bude
potrebno da opet crtate u ravni XY.
Ako ste podesili OSNAP m arker na objekat sa različrtom vrednošću izdizanja (sa različitom
Upozorenje
koordinatom Z) koja se razlikuje od tekuće vrednosti, AutoCAD koristi vrednost izdizanja
izabrane tačke, a ne tekuću vrednost. M eđ utim , ako zadate prvu tačku u nekoj 2D kom andi,
kao što je polilinija, pri radnoj vrednosti izdizanja, m ožete upotrebiti OSNAP m arker za
naredne tačke sa različitom vrednošću izdizanja. Kom pletna polilinija mora da im a istu vred-
nost izdizanja, pa će sledeće tačke pratiti vrednost izdizanja prve tačke.
Vežba: izdizanje, promena debljine i komanda HIDE

1 . Započnite nov crtež upotrebom opcije Start from Scratch.
2. Snimite crtež u direktorijum AutoCAD Biblija, pod imenom ab21-3.du)g.
3. Zadajte komandu CIRCLE, koordinate centra 6,6 i poluprečnik 18.
4. Primenite Zoom Extents.
5. Odaberite Properties sa palete Standard. Označite krug. Pritisnite Thickness.
U polje za unos teksta Thickness upišite 3 J. Odaberite opet Properties da zatvo-
rite prozor Properties.
6. Upišite elev J. Na zahtev za unos Speci fy new default elevation <0.0000>:
upišite 3 J. Zato što ste upravo promenili postojeću debljinu kruga na 3, podesili
ste vrednost izdizanja 3 za smeštanje objekta iznad kruga. Na zahtev za unos
Specify new đefault thickness <0.0000>: upišite 24 J.
Poglavije 21 ♦ Zadavanje 3D koordinata 577
7. Zadajte opet komandu CIRCLE. Odaberite Center sa potpalete Object Snap palete
Standard da zadate centar postojedeg kruga kao centar novog kruga. Zadajte
poluprečnik 3.
8. Upišite elev J. Na zahtev za unos Speci fy new default elevation <3.0000>:
upišite 27 J. Na zahtev za unos Speci fy new default thickness <24.0000>:
upišite 3 J. Ovo smešta sve nove objekte iznad dva kruga koja ste upravo
nacrtali.
9. Pokrenite komandu CIRCLE. Zadajte koordinate centra 6,6 i poluprečnik 18. Niste
zadali koordinatu Z pa AutoCAD koristi tekuču vrednost izdizanja.
10. Odaberite SE Isometric View sa potpalete Viewpoint palete Standard. Sada
možete da vidite tri kruga.
11. Upišite hide J. Sada možete jasno videti kalem.
12 . Snimite crtež. Trebalo bi da izgleda kao na slici 21-13.
Slika 21-13: Kalem formiran

crtanjem 2D krugova i upotrebom
tehnike izdizanja i zadavanja debljine.
Na CEKjfe Flatten je program na kom paktd isku koji m enja koordinatu Z linija, polilinija, krugova, lukova,
teksta, blokova, tačaka i punih tela (form iranih kom andom SOLID) na nulu. Potražite ga u
direktorijum u \Software\Chap21\Flatten. Program 3dspiralform ira 2D i 3D spirale. M ožete ga
naći u direktorijum u \Software\Chap21\3dspiral.
Rad sa k o risn ičkim ko o rd inatnim sistem o m (UCS)

O korisničkom koordinatnom sistemu bilo je reči u poglavlju 8 . Ako niste sasvim sigurni
kako se on koristi, trebalo bi da pogledate ovo poglavlje. Ovde je dat pregled onih oso-
bina korisničkog koordinatnog sistema koje su posebno korisne za crtanje u 3D.
Osim za nekoliko pravih punih tela, rad u 3D većinom počinje nekim 2D oblikom.
Komandama za crtanje u 2D mogu se formirati objekti samo u ravni XY ili paralelno sa
njom. Kalem na slici 21-13, na primer, sastoji se od trj kruga paralelna sa ravni XY, Kako
da nacrtate krug ili bilo koji sličan objekat u 2D, koji nije paralelan sa ravni XY?
Odgovor glasi: promenite UCS, dakle promenite definiciju ravni XY. Možete preme-
stiti UCS bilo gde da definišete ravan XY kako želite. Kada to uradite, možete nacrtati
2D objekat pod bilo kojim uglom.
Upotreba ikonice UCS

lako možete da zakljueite da je dosadno raditi sa UCS ikonicom u 2D, pri radu u 3D
treba da je prikažete. U suprotnom, lako se gubi osecaj za smerove koordinatnih osa.
Možete odabrati i opciju Origin koja prikazuje UCS ikonicu, ako je to moguće, u koordi-
natnom početku. Odaberite Vievv O Display o UCS Icon O Origin.
UCS i tačke posmatranja

Pogled odozgo u globalnom koordinatnom sistemu (World UCS, standardna opcija)
razlikuje se od pogleda odozgo za UCS koji ste formirali rotacijom UCS oko ose X, na
primer. UCS definiše orijentaciju i početak osa X, Y i Z. Tačka posmatranja prikazuje
crtež pod drugačijim uglom bez promene orijentacije ili početka osa. Važno je razumeti
razliku i2 meću UCS i tačke posmatranja.
Slomljena olovka
Kad odaberete tačku posmatranja koja prikazuje crtež spreda, otpozadi ili sa bočne
strane, umesto odozgo ili pod uglom, gledate upravno na ravan XY. Ovo je nalik posma-
tranju stola (koji predstavlja ravan XY) iz klečećeg položaja, kada su oči u visini povr-
Šine stola. Iz ove perspektive nije moguće lako zadati objekte u ravni XY. Krug liči na
liniju. U takvoj situaciji, AutoCAD zamenjuje ikonicu UCS ikonicom slomljene olovke da
upozori da gledate ravan XY koja se nalazi na ivici tekućeg UCS-a.
Slika 21-14 prikazuje isti crtež iz tri perspektive: odozgo, SE izometrijski pogled (jedan
od AutoCAD-ovih prethodno definisanih pogleda) i spreda. U pogledu spreda, AutoCAD
prikazuje ikonicu slomljene olovke, Pogled odozgo prikazuje još manje detalja crteža i
takođe otežava izbor objekata. Srednja verzija koristi prethodno definisan pogled SE Iso-
metric, koji prikazuje crtež odozgo i sa jedne strane. Ovaj pogled jasnije prikazuje crtež.
Opcije UCS-a
Da biste promenili UCS, odaberite jedan od postojećih sa menija Tools. Opcije UCS-a
u podmeniju Tools o New UCS korisne su za crtanje u 3D.
Opcija Object
UCS možete poravnati sa bilo kojim postojećim objektom. AutoCAD različito orijentiše
UCS za različite objekte, pa ova opcija ponekad zbunjuje. Međutim, da biste izmenili
objekat, morate biti u njegovoj ravni XY - dobar razlog za upotrebu opcije Object. Opšti
princip je da AutoCAD ostavlja ravan XY za novi UCS paralelnu prethodnom UCS-u, osim
za 3D površine. Tabela 21-1 objašnjava kako AutoCAD orijentiše UCS za razne vrste
objekata.
Tabela 21-1 Orijentacija UCS-a za razne vrste objekata

Objekat Orijentacija UCS-a
Line Početak je najbtiža krajnja tačka objekta koju ste zadali. Linija leži na osi X.
2D Polyline Krajnja tačka polilinije koja je najbliža zadatoj predstavlja početak. Prvi segment polilinije
leži na osi X.
Dimension AutoCAD postavlja početak u sredinu teksta kote, Osa X je paralelna osi X koju ste upotrebiii
pri formiranju kote.
Text AutoCAD postavlja početak u tačku unosa i poravnava osu X sa uglom rotacije teksta. Isto
se odnosi i na atribute.
Block AutoCAD postavlja početak u tačku unosa i poravnava osu X sa uglom rotacije bloka.
Pogiavlje 21 ♦ Zadavanje 3D koordinata 579
Tabeia 21-1 Orijentadja UC5-a za razne vrste objekata (nastavak)

Objekat Orijentacija UCS-a
Cirde Početak je u centru kruga. Osa X je poravnata sa tačkom izbora.
Arc Početak je u centru kruga. Osa X je poravnata sa krajnjom tačkom najbližom tački izbora.
Point Početak je u tački. Osu X je teško odrediti unapred.
Solid AutoCAD koristi prvu tačku koju ste zadali kao početak, a prvu i drugu tačku za poravnavanje
ose X.
3Dface AutoCAD koristi prvu tačku za početak. Osa X je poravnata sa prve dve tačke. Osa Y je
poravnata sa prvom i četvrtom tačkom. Novi UCS ne mora da bude paralelan sa
prethodnim UCS-om.
Slika 21-14: Pogled na crtež iz različitih

tačaka posm atranja. Kada gledate stopljenu
ravan XY, AutoCAD prikazuje ikonicu
slom ljene olovke.
Opcija Face
Opcija Face poravnava UCS sa površinom punih tela. Na zahtev za unos Se 1ect f ace
of solid object: pritisnite konturu površine ili njenu ivicu. AutoCAD ističe površinu
i poravnava osu X od UCS sa najbližom ivicom prve površine koju nađe.
Novo Opcija Face kom ande UCS nova je u AutoCAD-u 2 0 0 0 .
u 2000
Na zahtev za unos Enter an option [Next/Xfl i p/Vfl 1p]<accept> : možete da
promenite definiciju UCS-a. Pritisnite desnim tasterom miša i odaberite Next da pre-
mestite UCS na susednu površinu ili zadnju površinu odabrane ivice. Pritisnite desnim
tasterom miša i odaberite Xflip da rotirate UCS za 180 stepeni oko ose X. Pritisnite
desnim tasterom miša i odaberite Yflip da rotirate UCS za 180 stepeni oko ose Y. Kada
dobijete potreban UCS, pritisnite Enter da prihvatite njegov trenutni položaj.
Opcija Vievv
Opcija View poravnava ose X i Y sa tekućim pogledom. AutoCAJD zadržava koordinatnj
početak. Opcija se najčešće koristi za tekst koji treba da bude ravan iz tekuče tačke
posmatranja 3D crteža.
Opcija Origin
Opcija Origin formira UCS paralelan sa tekućim UCS-om ali sa novim koordinatnim
početkom koji vi zadajete. Možete koristiti ovu opciju za rad sa novom vrednošču
izdizanja, umesto da menjate postojeću vrednost izdizanja.
Opcija Z Axis Vector

Opcija Z Axis Vector omogućava definisanje početka a zatim tačke na pozitivnoj strani
ose Z. Možete zadržati prethodni početak da biste rotirali UCS oko njegovog početka.
Opcija 3Point
Prva tačka koju zadate predstavlja početak, druga tačka pokazuje pozitivan smer oseX
i tređa tačka pokazuje pozitivan smer ose Y.
Opcija X
Opcija X zadržava tekući početak i rotira ose Y i Z oko tekuće ose X za zadati ugao.
Najčešće se koristi ugao od 90 stepeni ili umnožak od 90 stepeni, ali možete zadati bilo
koji ugao.
Opcija Y
Opcija Y zadržava tekući početak i rotira ose X i Z oko tekuće ose Y za zadati ugao.
Opcija Z
Opcija Z zadržava tekući početak i rotira ose X i Y oko tekuće ose Z za zadati ugao.
NaCCNi Crtež ab 2 1-cdwgVo\\ se koristi u siedećoj vežbi form iranja UCS-a nalazi se na kom pakt disku
AutoCAD Biblija.
Vežba: formiranje UCS-a

1 . Otvorite crtež ab21-c.dwg sa kompakt diska.
2 . Snimite crtež u dnektorijumAutoCADBiblija, pod imenom ab2l4.dwg. Ovaj crtež
sadrži nekoliko osnih linija na osnovu mera stolice. OSNAP treba da je uključen.
Podesite staine OSNAP markere za krajnju tačku, središnju tačku, centar i kvad-
rant. Ikonica UCS je podešena na prikaz u koordinatnom početku.
3. Odaberite Circle sa palete Draw. Upotrebite OSNAP From object da zadate centar
u ©2,0 od tačke ® na slici 21-15. Zadajte poluprečnik 0.5.
Slika 21-15: Osne linije koje predstavljaju osnovu za crtanje stolice.
4. Pritisnite Properties na paleti Standard i odaberite krug koji ste upravo nacrtali.
Promenite debljinu na 16. Pritisnite Enter. Zatvorite prozor Properties.
5. Pritisnite ORTHO na statusnoj liniji da ga uključite. Odaberite Mirror sa palete
Modify. Krug bi trebalo da je izabran (ako nije, odaberite ga). Zadajte krajnju
tačku kod @ kao prvu tačku ose simetrije. Zadajte bilo koju tačku vertikalno od ©
kao drugu tačku ose simetrije. Odaberite <N> da ne biste obrisali izvorni objekat
(krug).
6 . Ponovite komandu MIRROR. Odaberite dva kruga. Zadajte središnju tačku linije
kod © kao prvu tačku ose simetrije. Zadajte bilo koju tačku horizontalno od prve
tačke kao drugu tačku ose simetrije. Pritisnite Enter. Sada postoje četiri nožice.
Isključite ORTHO.
7. Upišite elev J. Zadajte vrednost izdizanja 16 i debljinu 1.
8 . Odaberite SE Isometric Vlevv sa potpalete Vievvpoint palete Standard.
9. Odaberite Polyline sa palete Dravv. Na zahtev za unos Speci fy s tart po i n t :
odaberite OSNAP From object. Izaberite centar na urhu kruga blizu © na slici
21-15 kao baznu tačku i rastojanje @-2,0. (Upotrebite taster Tab za prelaz na
OSNAP za centar objekta.) Nastavite zadavanje tačaka od <© do ®. Obratite
pažnju da AutoCAD prikazuje simbol OSNAP markera za krajnju tačku na visini
prve tačke. Zatim pritisnite desni taster miša i odaberite Close da zatvorite
poliliniju.
582 Deo IV ♦ Crtanje u tri đimenzije
10. Odaberite Modify o Polyline (ili upišite pedit J). Odaberite poliliniju. Na zahtev
za unos pritisnite desni taster miša i odaberite Fit da podesite poliliniju. Priti-
snite Enter da završite komandu.
1 1 . Da biste videli rezultat, upišite hide J. Zapamtite da polilinija nema gornju i
donju površinu. Zamislite vaš model kao stolicu sa staklenim dnom. Trebalo bi
da izgleda kao na slici 21-16.
Slika 21-16: Deo stolice u 3D.
12. Odaberite List sa potpalete Inquiry palete Standard. Istaknite prednju nožicu
u © na slici 21-16. Pritisnite Enter. Centar (kruga na dnu nožice) je X=3.5000;
Y=-7.0000; Z=0.0000,
13. Da biste videli uticaj različitib opcija UCS, odaberite Tools O Nevv UCS o X. Da
biste okrenuli UCS oko ose X, upišite 90 J. Opet odaberite List sa potpalete
Inquiry palete Standard i izaberite istu nožicu stolice. Sada je centar X=3.5000;
Y=-0.0000; Z=7.0000. Pogledajte ikonicu UCS-a (koja se nalazi u 0,0,0) i pokušajte
da zamislite zašto su koordinate baš onakve kako ih je AutoCAD izlistao.
14. Poznat nam je centar kruga prednje nožice pa možemo tamo da premestimo UCS.
Odaberite Tools O New UCS O Origin, Na zahtev za unos On' gi n poi n t < 0 , 0 , 0> :
upišite 3.5,0,7 J. Ovo postavlja osu X kroz centar kruga.
15. Odaberite Tools O New UCS o View. AutoCAD postavlja UCS paralelno sa teku-
dim pogledom. Odaberite Draw O Tex O Single-Line Text. Počnite tekst u tački ©
na crtežu 21-16. Podesite visinu 1.0 i ugao rotacije 0. Upišite A glass-bottomed
chair. Pritisnite dvaput Enter da završite komandu.
16. Odaberite Tools o New UCS o Object. Izaberite liniju u tački ©. Odaberite Tools
O New UCS O Origin. Upišite 0,0,17 kao početak za postavljanje UCS-a na vrh
sedišta.
17. Odaberite Tools O New UCS O X. Upišite -10 J da okrenete UCS oko ose X za -10
stepeni. Ovo omogucava formiranje naslona stolice pod uglom od 10 stepeni.
Upišite plan J i pritisnite Enter da biste prihvatili podrazumevane vrednosti.
(Ova komanda je objašnjena u sledeđem poglavlju.) Komanda omogučava pogled
na crtež odozgo, u ovom slučaju u odnosu na tekući UCS.
Savet lako to nije neophodno za ovu vežbu, bilo bi dobro da sačuvate UCS (odaberite Tools O
N am ed UCS i prom enite im e tekućeg UCS-a u Chair Back). Kad prođete kroz sve ove korake,
bilo bi šteta da m orate ponovo da form irate UCS.
18. Bez odabranih objekata, odaberite Properties sa palete Standard. Zadajte deb-
ljinu 16. (Vrednost izdizanja je nevažna jer dete upotrebiti OSNAP u sledećem
koraku.) Zatvorite prozor Properties.
19. Zadajte komandu CIRCLE. Odaberite centar donjeg kruga nožice gore levo (na)azi
se u sedištu stolice) za centar. Prihvatite podrazumevani poluprečnik 0.5. Upo-
trebite istu tehniku da nacrtate krug na odgovarajućem desnom krugu. Odabe-
rite SE Isometric sa potpalete View palete Standard da biste videli rezultat. Zatim
odaberite Zoom Previous sa palete Standard da biste se vratili na prethodni
prikaz.
20. Zadajte debljinu -5. Upišite hide J tako da možete jasnije videti krugove koje ste
upravo nacrtali.
21. Zadajte komandu ARC. Početna tačka treba da bude u levom kvadrantu levog
kruga koji ste upravo nacrtali. Druga tačka je presek između vertikalne ose sime-
trije i gornje horizontalne ose simetrije. (Tu postoji OSNAP marker za krajnju
tačku.) Krajnja tačka je desni kvadrant desnog kruga.
22. Odaberite Tools c> New UCS O World, a zatim SE Isometric View sa potpalete
Viewpoint palete Standard. Zatim upišite hide J da vidite konačne rezultate.
23. Snimite crtež. Stolica bi trebalo da izgleda kao na slici 21-17.
Slika 21-17: Završena stolica

sa providnim sedištem.
A glass-bottoned chQir
S a že ta k
Ovo poglavtje vas je upoznalo sa 3D crtanjem, uključujući žičane modele i površine koje
ste formirali zadajući vrednosti debljine i sizdizanja objekata. Obuhvaćene su 3D koor-
dinate i način upotrebe UCS komande u 3D.
U sledećem poglavlju objašnjen je rad sa tačkama posmatranja 3D crteža.
♦ ♦ ♦
POGLAVLJE
Posmatranje 3D crteža
ok radite u tri dimenzije, potrebno je da posmatrate crtež
D iz različitih uglova. Kombinovanjem različitih korisničkih

koordinatnih sistema (UCS) i različitih tačaka posmatranja
možete nacrtati bilo koji objekat u 3D.
♦ ♦ ♦
U ovom poglavlju
♦
Osnovna referentna tačka posmatranja je pogied odozgo u

globalnom koordinatnom sistemu (WCS). Ovo je način crtanja u Standardne tačke
2D, dakle poznat. Za zgradu se zna šta je odozgo. A koji je pogled posmatranja
odozgo za čauru? Siika 22-1 prikazuje 2D crtež čaure, a slika 22-2
Kom ande DDVPOINT
verziju u 3D. Leva projekcija na slici 22-1 je osnova gledana
i VPOINT
odozgo nadole. (lako AutoCAD ovo nazivap/on view, u inženjer-
skoj praksi ovo se naziva prednjom projekcijom.) Crtež je ovako
Pogled odozgo pomoću
formiran jer je lakše razvuči krug nego pretvoriti poligon u kom ande PLAN
kružni model.
Senćenje crteža
3D orbita
Formiranje prikaza
perspektive
Priprem a 3 D crteža
za štampu
♦ ♦ ♦ ♦
Slika 22-T: Leva projekcija predstavlja pogled odozgo.
Z a h v a lju je m R o b e r iu M a cku , iz k o m p a n ije D e xte r, Ferfild, A jo vo , z a o v a j crte i.
Slika 2 2 -2 : 3D prikaz čaure posle prim ene kom ande HIDE.

Pri radu u 3D za razgledanje crteža možete koristiti mnoge poznate 2D tehnike:

♦ Pomocu komande 200M Previous dobićete prethodni prikaz.
♦ Odredene prikaze možete sačuvati tako da se lako možete vratiti na njih.
♦ Povećavati i premeštati prikazane oblasti u realnom vremenu, i koristiti sve
druge opcije komande ZOOM.
Stan d ard n e ta čk e po sm atran ja

AutoCAD nudi deset standardnih tačaka posmatranja na potpaleti View palete Stan-
M. dard. Ove tačke posmatranja su korisne i lake za upotrebu jer se najčešće koriste.
Možete mnogo toga da uradite samo upotrebom ovih tačaka posmatranja. Standardne
0_ tačke posmatranja se prikazuju samo u odnosu na WCS, a ne i u odnosu na tekući UCS.
& Zato su najkorisnije kad ih koristite sa WCS-om.
Da biste upotrebili prethodno definisanu tačku posmatranja, odaberite je sa potpa-
M. lete View palete Standard. Takođe možete odabrati View O 3D Views, a zatim potrebnu
&
tačku posmatranja iz podmenija. Svaka od prethodno definisanih tačaka posmatranja
automatski izvršava komandu Zoom Extents.
±
Komanda VPOINT
$ Standardne tačke posmatranja sa potpalete View u stvari koriste komandu VPOINT sa
podešenim vektorima X, Y i Z. Komanda VPOINT je bila u početku vezana za zadavanje
tačke posmatranja sa komandne linije. Sada se uglavnom koristi za skrjpt datoteke i
rutine u AutoLISP-u kad je potrebno podešavanje tačke posmatranja sa komandne linije.
Komanda VPOINT definiše tačku posmatranja upotrebom vektora X, Y i Z. Vektori
standardnih tačaka posmatranja zasnovani su na maksimumu od jedne jedinice. Zami-
slite model sa tri koordinatne ose u prostoru. Vi ste Supermen i možete da letite oko
modela u svim pravcima. Kad ste iznad ose Z možete da definišete vektor Z od 0,0,0 do
vas kao 1. Ostali vektori su nule jer se nalazite iznad njih, tako 0,0,1 definiše pogled
odozgo. Dalje objašnjavamo ekvivalente vektora standardnih tačaka posmatranja da
biste stekli osećaj za sistem vektora.
Komanda VPOINT takođe ima opciju Rotate, što je verzija sa komandne linije koja
odgovara komandi DDVPOINT u okviru za dijalog Viewpoint Presets. Upotrebom ove
opcije definiše se tačka posmatranja pomoću ugla u odnosu na osu X u ravni XY i zatim
ugla u odnosu na ravan XY.
Posmatranje crteža iz standardnih tačaka posmatranja

Lakše je pokazati nego opisati tačke posmatranja. Ovde će biti prikazan jednostavan 3D
model kuće iz svih deset standardnih tačaka posmatranja.
Novo Nova sistemska prom enljiva UCSORTHO autom atski m enja UCS da ga prilagodi tački posma-
u 2000 tranja kada pređete na jednu od ortogonalnih (gore, dole, levo, desno, napred i nazad) tačaka
posm atranja. Da biste razlikovali taČke posm atranja i korisničke koordinatne sisteme,
UCSORTHO če biti isključen u sledećem odeljku.
Pogled odozgo (Top)

Pogled odozgo je isto što i prikaz osnove (engl. plan vieio). Gledate na model iz
ptičje perspektive. Ekvivalentna komanda VPOINT je 0,0,1. Slika 22-3 prikazuje
kuču gledanu odozgo.
Pogiavije 22 ♦ Posmatranje 3D crteža 587
Slika 22-3: 3D m odel kuće

gledan odozgo.
Ovaj prikaz možete dobiti i upisujuđi PLAN na komandnoj liniji. Obratite pažnju da
komanda PLAN ne menja UCS, čak i ako odaberete pogled odozgo različitog UCS-a. Ovo
čini stvari veoma fleksibilnim - možete videti kako crtež izgleda iz različitih UCS-a a da
ih ne menjate. Komanda PLAN je objašnjena dalje u ovom poglavlju.
Pogled odozdo (Bottom)

|lg[| Pogled odozdo je prikaz osnove „ispod temelja“ . Nije mnogo upotrebljiv za zgrade,
— ali je veoma koristan za 3D mašinske crteže. Ekvivalentna komanda VPOINT je
0,0,-1. Slika 22^4 prikazuje kuću gledanu odozdo. Obratite pažnju na smer ikonice UCS.
Takođe nedostaje kvadrat na ikonici što ukazuje da gledale iz negativnog smera ose Z.
Slika 22-4: 3D m odel kuće

gledan odozdo.
Pogled sleva (Left)

Pogled sleva prikazuje model sa leve strane. U arhitekturi to bi bio jedan od
0
prikaza fasade. Ekvivalentna komanda VPOINT j e -1,0,0. Slika 22-5 prikazuje kuču
gledanu sleva. Obratite pažnju na tekst u pozadini. Tekst je unet u pogled zdesna. Obra-
tite pažnju na ikonicu slomljene olovke. Ona vas podseća da zadavanje tačaka može da
proizvede neočekivane rezultate, osim ako koristite OSNAP markere ili direktno zada-
jete koordinate.
Pogled zdesna (Right)

42 ] Pogled zdesna prikazuje model gledan sa desne strane. Kao i pogJed sleva, pogled
zdesna predstavlja prjkaz fasade. Ekvivalentna komanda VPOINT je 1,0,0. Slika
22-6 prikazuje kuću zdesna. Obratite pažnju da se sada tekst pojavljuje ispravno, jer je
bio unet u ovom pogledir.
Pogled spreda (Front)

F^7 j| Frontalni pogled, još jedan prikaz fasade, prikazuje model sa prednje strane.
Ekvivalentna komanda VPOINT je 0,-1,0. Slika 22-7 prikazuje kuću gledanu sa pre-
dnje strane. Tekst koji saopštava da prednja strana kuće gleda na istok, ne predstavlja
nikakvo pravilo u AutoCAD-u. On pomaže da razlikujete pojedine fasade.
Pogled otpozadi (Back)

Pogled otpozadi, još jedan prikaz fasade, prikazuje model sa zadnje strane, kao što
se vidi na slici 22-8. Vidite tekst sa prednje strane kuće prikazan otpozadi. Ekviva-
lentna komanda VPOINT je 0,1,0.
Poglavlje 22 ♦ Posmatranje 3D crteia 589
Slika 22 -7 : 3D m odel
kuće gledan spreda.
Slika 2 2 -8 : 3D m odel
kuće gledan otpozadi.
Izometrijski prikaz SW
Izometrijski prikaz SW (southivest - jugozapad) prikazuje model iz dijagonalne
tačke posmatranja u sve tri dimenzije (slika 22-9). Obratite pažnju na to da vam je
jedan ugao kude najbliži (ugao između pogleda sleva i spreda), i vidite takode kudu iz
pogleda koji je na pola visine između pogleda odozgo i pogleda sa strane. Izometrjjski
prikćLZi su izvrsni za posmatranje 3D objekata na crtežu. Kao što vidite, vjdljivo je više
objekata nego pri pogledu odozgo ili bilo kom bočnom pogledu. Ekvivalentna komanda
VPOINT je-1,-1,1.
Slika 22-9: Izometrijski prikaz SW

(jugozapad) 3D m odela kuće.
Ne dajte da vas zbuni orijentacija kuće - prednja strana gleda na istok. Iz tačke
posmatranja AutoCAD-a istok je na nula stepeni gledano odozgo i nula stepeni gledano
zdesna.
Izometrijski prikaz SE
"gn Izometrijski prikaz SE (southeast - jugoistok) takođe prikazuje modei iz dijago-
— J nalne tačke posmatranja u sve trj dimenzije. Ovde posmatramo kuču iz ugla
između prikaza spreda i zdesna, kao i na pola visine između pogleda odozdo i pogleda
sa strane. Vidite iste objekte kao i pri SW izometrijskom prikazu. Kod crteža koji nisu
simetrični, kao što je ova kuća, jedan pogled može da dovede neke objekte u prvi plan
tako da ih možete odabrati. Ekvivalentna komanda VPOINT je 1,-1,I. Slika 22-10 prika-
zuje model kuće u izometrijskom SE prikazu.
Slika 2 2 -1 0 : izometrijski prikaz 5E

(jugoistok) 3D m odela kuće.
Izometrijski prikaz NE
& lzometrijski prikaz NE (northeast - severoistok) prikazuje model iz ugla između
pogleda zdesna i otpozadi, kao i na pola visine izmedu bočnog pogleda odozgo
i pogleda sa strane. Ekvivalentna komanda VPOINT je 1,1,1. Slika 22-11 prikazuje kuću
u izometrijskom NE pogledu.
Slika 22-11 : Izometrijski prikaz NE

(severoistok) 3D m odela kuće.
lzometrijski prikaza NW
Izometrijski prikaz NW (northwest - severozapad) prikazuje model iz ugla između
pogleda sleva i otpozadi kao i na pola visine između bočnog pogleda odozgo i
pogleda sa strane. Ekvivalentna komanda VPOINT je -1,1,1. Slika 22-12 prikazuje kuću
u izometrijskom NW prikazu.
Poglavlje 22 ♦ Posmatranje 3D crteža 591
Slika 22-12: Izometrijski prikaz NW

(severozapad) 3D m odela kuće.
K o m an d a DDVPOINT
Ako standardni prikazi nisu dovoljni za ono što vam je potrebno, komanda DDVPOINT
pruža fleksibilnost i preciznost. Da biste upotrebili ovu komandu, odaberite Vievv o 3D
Views O Viewpoint Presets da otvorite okvir za dijalog Viewpoint Presets, prikazan na
slici 22-13. Ovaj okvir za dijalog omogućava podešavanje pogleda sa visokim stepenom
tačnosti.
Vievfpoint Pte$et$ Slika 22-13: Okvir za dijalog

Viewir*gAngte,- Vievvpoint Presets.
(• Abrntê toWCS O R e U v « lo UCS
Fiornf X Aias 270 0 xv |gd.o~

Set to PLvi
Cartcel [ jjatp |
Leva strana okvira za dijalog definiše ugao u odnosu na osu X u ravni XY. Ovi uglovi
rade na slededi način:
270 Pogled spreda

0 Pogled zdesna
90 Pogled otpozadi
180 Pogled sleva
Ostali uglovi predstavljaju tačke posmatranja između navedenih. Na primer, ugao

od 315 stepeni omoguđava da posmatrate crtež iz pogleda koji je između pogleda
spreda i zdesna. Ako mislite da je to nešto slično izometrijskom prikazu SE, u pravu ste.
Desna strana okvira za dijalog određuje ugao u ravni XY u smeru ose Z. Ugao od nula
stepeni omogućava pogled sa prednje, zadnje ili jedne od bočnih strana (prikazi fasada)
- u zavisnosti od podešavanja na levoj strani okvira za dijaiog. Najčešče želite da gledate
crtež odozgo. Ugao od 90 stepeni prikazuje pogled odozgp. Ugao izmedu 0 i 90 stepeni
daje nagnut pogled odozgo - kao neki standardni izometrijski prikaz. (U stvari, izome-
trijski prikaz postavlja ugao u odnosu na ravan XY na 35.3 stepena.)
Savet Prava je um etnost podesiti potreban ugao posm atranja pom oću dva kružna birača. Ako priti-
snete unutar granične ivice nekog od njih, blizu indikatorske igle, AutoCAD postavlja ugao
^ tačno na mestu gde ste pritisnuli. Ovo daje decim alne stepene, npr. 47.6. Ako pritisnete izvan
granica birača, ili sam ih brojeva, AutoCAD zaokružuje ugao na vrednost segmenta.
Kad otvorite okvir za dijalog, crne igle pokazuju uglove tekučeg pogleda. Kad pro-
menite uglove, crne (ili bele) igle se pomeraju na nov ugao ali su zamenjene crvenim
iglama za prikaz tekućeg ugla. Ovo omogućava da stalno vidite tekuće uglove kao
referencu.
Jspod kružnih birača nalaze se polja sa tekstom koja prikazuju vaŠ izbor. Možete
uneti potreban ugao u odgovarajuće polje.
Postoji veoma praktično dugme Set to Plan Vievv na dnu okvira za dijalog. Ono omo-
gućava brz povratak na pogled odozgo kad dobijete malu vrtoglavicu od šetnje po
modelu,
Možete zadati uglove posmatranja zasnovane na WCS-u ili u odnosu na neki drugi
UCS koji koristite. MoŽe doći do zabune ako imate nekoliko različitih UCS-ova i počnete
da ih gledate iz nekoliko različitili tačaka. Podrazumeva se posmatranje crteža na
osnovu WCS-a. Ipak, ponekad je potrebno da vidite crtež u odnosu na UCS koji ste
definisali. U tu svrhu, pritisnite Relative to UCS.
Sawet Svedite broj UCS-ova na najm anji potreban i sačuvajte ih. Kada je to moguće, upotrebite novu
tačku posm atranja um esto da definišete nov UCS.
Pritisnite OK kad završite sa unošenjem izmena.
Na Crtež ab22-a.dwg koji se koristi u sledećoj vežbi upotrebe standardnih tačaka posmatranja
jO " i kom ande DDVPOINT, nalazi se na kom pakt disku AutoCAD Biblija.
Vežba: upotreba standardnih tačaka posmatranja i komande DDVPOINT

1 . Otvorite crtež ab22-a.dwg sa CD-a.
2. Sačuvajte ga kao ab22-Ldwg u direktorijumu AutoCAD Biblija. To je ista kuća,
upotrebljena na ranijim slikama u ovom poglavlju za izometrijski prikaz SE.
3. Upišite ucsortho J 0 J da isključite sistemsku promenljivu UCSORTHO. Isključi-
vanje UCSORTHO sprečava promenu UCS-a kad predete na jednu od šest ortogo-
nalnih tačaka posmatranja.
4. Odaberite Top Vievv sa potpalete Vievvpoint palete Stanđard.
uffl
m 5. Odaberite Bottom Vievv sa potpalete Vievvpoint palete Standard. Obratite pažnju
na izgled ikonice UCS.
6 . Odaberite Front Vievv sa potpalete Vievvpoint palete Standard. Vidite prednju
m
stranu kuće sa dva čudna grma.
m 7. Odaberite Right Vievv sa potpalete Vievvpoint palete Standard. Vidite tekst North
side.
8. Odaberite NW Isometric Vievv sa potpalete Vievvpoint palete Standard. Gledate

0 zadnju stranu kuce.
9. Odaberite SW Isometric View sa potpalete Vievvpoint palete Standard. Gledate
Ll prednju stranu kuće. Ako želite, isprobajte ostale standardne tačke posmatranja.
10. Odaberite View O 3D Viewpoint O Viewpoint Presets da otvorite okvir za dijalog
Viewpoint Presets. Podesite desni kružni birač (ugao u odnosu na osu X) na 315
stepeni pritiskom na broj 315. Podesite desni kružni birač (ugao od ravni XY) na
60 stepeni pritiskom na drugi segment odozgo označen brojem 60. Pritisnite OK.
Vidimo pogled nalik na izometrijski SE, ali sa mnogo veče visine.
1 1 . Ponovite komandu DDVPOINT. U polje X Axis upišite 240. U polje za XY Plane
upišite 5. Pritisnite OK. lmate pogled nešto iznad zemlje, onako kako biste mogli
videti dok prilazite kući.
12. Upišite hide J. Obratite pažnju da možete da vidite prozore na daljoj strani kroz
prozore na bližoj strani kuće.
13. Odaberite View O Named Views i na kartici Named Views pritisnite New. U okviru
za dijalog New View zadajte ime pogleda, na primer walk up. Pritisnite OK. Priti-
snite opet OK da se vratite na crtež. Trebalo bi da izgleda kao na slici 22-14.
Slika 22-14: Konačni

izgled kuće.
14. Ako radite na tuđem računaru ili zelite da UCSORTHO bude uključen, upišite
ucsortho J da biste ga opet uključili.
15. Snimite crtež.
Napomena Nije m oguće snimiti crtež sa opcijom sakrivene pozadine (hid e). Kada obnovite prikaz, vidite
ga kao žičani m odel. M eđ utim , od pogleda m ožete da napravite slajd. Slajdovi su objašnjeni
\ u poglavlju 30.
Rad sa tripodom i ko m p aso m

Možete odabrati još jedan metod za definisanje pogleda, upotrebom komande VPOINT.
Da biste pokrenuli ovu komandu, odaberite View O 3D Views O VPOINT. AutoCAD
prikazuje tripod i kompas, kao što je prikazano na slici 22-15.
Ako ste upisali komandu VPOINT ili pritisnuli Enter da ponovite komandu, pritisnite
Enter na zahtev za unos Current view directio n: VI EWDI R=- 1.0000 . -1.0000.
1.0000 Specify a view point or [Rotate] <display compass and tripod>: dabiste
videli kompas i tripod. (Brojevi prikazuju tekuću tačku posmatranja.)
594 Deo IV ♦ Crtanje u tri dtmenzije
Slika 22-15: Tripod i kompas komande

VPOINT upotrebljeni za definisanje
tačaka posmatranja u 3D.
7
Pomerite kursor i dve stvari se dogadaju: kursor se pomera u okviru kompasa i ose
dinamički menjaju položaj.
Zamislite da imate mandarinu i da ste napravili širok rez pri samom dnu. Zatim je
otvorite i izvadite kriške. Postavite kriške na sto: ovo liči na princip kompasa, osim što je
spoljna ivica kružna. (KriŠke mandarine če imati oblik preseka na spoljnoj ivici.) Centar
kompasa - ili krišaka mandarine - je kao Severni pol. Kad ste iznad Severnog pola, gle-
date pravo naniže na model - ili mandarinu. Ovo formira pogled odozgo. Unutrašnji krug
kompasa je tamo gde je bila sredina mandarine - na ekvatoru. Od ekvatora gledamo
bočne strane modela. Spoljni krug kompasa predstavlja južni pol. Sa južnog pola gledate
na dno modela - ili mandarine.
Sve ovo odgovara desnoj slici u okviru za dijalog Viewpoint Presets koji koristite sa
komandom DDVPOINT - ona određuje pogled u odnosu na ravan XY:
♦ U centru kompasa vi ste na vrhu i gledate naniže. Ovo je pogled odozgo.
♦ U unutrašnjem krugu vi ste sa strane i gledate bočnu ivicu ravni XY.
♦ U spoljašnjem krugu vi ste ispod ravni XY i gledate naviše.
Krstić koji se kreće po kompasu predstavlja ose X i Y. Ako postavite kursor na pozi-
tivnu (desnu) stranu ose X, gledate na mandarinu sa njene desne strane - ovo odgovara
pogledu zdesna. Položaj kursora u odnosu na ose X i Y odgovara levoj slici u okviru za
dijalog Viewpoint Presets koji koristite sa komandom DDVPOINT - ona određuje
pogled u odnosu na osu X u ravni XY. Da rezimiramo, idući u smeru kazaljke na satu:
♦ Pozitivan smer ose X daje pogled zdesna.
♦ Negativan smer ose Y jednak je pogledu spreda.
♦ Negativan smer ose X daje pogled sleva.
♦ Pozitivan smer ose Y daje pogled otpozadi.
Kad postavite kursor na odredeno mesto, pritisnite ga. AutoCAD prikazuje crtež sa
tačkom posmatranja koju ste zadali.
Na ovaj način nije moguće precizno zadati tačku posmatranja. Međutim, pojedini
korisnici nalaze da je ovaj način zadavanja tačke posmatranja intuitivniji. 1na tripodu
možete da posmatrate kako se ose okreću - ali budite pažljivi - ponekad je teško razli-
kovati da li se osa pomera ka vama ili od vas.
Sa tripodom i kompasom, AutoCAD uključuje i prikaz ikonice tekuceg UCS-a da

pomogne u odluci. Slika 22-16 prikazuje položaj kursora koji daje tačku posmatranja
prikazanu na slici 22-17. Ovo je veoma blizu izometrijske SE tačke posmatranja.
Slika 22-16: Ovaj položaj kursora daje

tačku posm atranja prikazanu na slici 22-17.
Slika 22-17: Ova tačka posma-

tranja proističe iz položaja kursora
na kom pasu koji je prikazan na
slici 22-16.
Korisnici AutoCAD-a na delu: rasterizacija zvuka

(Tim Garrison iz firme Michael Garrison Associates,
Fresno, Kalifornija)
Michael Garrison Associates dizajnira akustiku, zvuk, kućnu i scensku rasvetu i video sisteme
(povečanje slika). Dok većina arhitekata prave 3D prtkaze projekata ili animacije materijalizovanih
3D modela posle završenog razvoja §ema i idejnog projekta, Michael Garrison Associates formira
prikaze 3D mođela kao deo celovitog arhitektonskog reSenja.
Michael Garrison objašnjava:, ,,2a naše projekte Često pravimo 2D planove i deltmične preseke
prostora scene (obtčno crkve). Zaključtli smo da naši kupct - vlasnid projekta - žele da učestvuju u
odiukama o dizajnu ati imaju poteškoća sa vizuelizađjom u radu sa 2D arhitektonskim planovima.
Upotrebom materijalizovanih 3D prikaza, možemo da ponudimo takva rešenja da je vlasniku lako
da zamisli kako će izgiedatt finalni proizvod. Ovo je, takođe, važno i za naS ugled jer su oblici i dizajn
sa kojima radimo često nestandardni, pa prikaz samo sa 2D crtežima može da ostavi loš utisak i
uplaši Ijude" Ovde vidimo jedan od 2D crteža na kojima je radila firma Michael Garrison Associates,
Severoistočna hrišćanska crkva u Lutzvtlu, Kentaki.
„Veoma vodimo računa o vtzueinim i ambijentalnim zahtevima prostora, kao i o oblaganju povr-
3ina, Takođe koristimo druge programske pakete za 3P računarski dizajn akustike i zvučnih sistema,
kao §to su CADP2 od firme JBL Professional, Nortridž, Kalifornija (www.j bl pro. com). Večinu pro-
jekata smo započeli formiranjem 3D modela na osnovu informacija koje smo dobili od arhitekte."
Prikazan je primer zasnovan na 2D crtežu gore. Ovaj proces reSava nekoliko neusaglašenosti oko
poiožaja ozvučenja u okviru objekta, kao i rasvete scene. „Razradili smo reienja sistema zvuka i ras-
vete u 3D i onda brzo generisali 3D prikaze pomoću programa Accurenđer (Robert McNeel & Asso-
ciates, Seattle, Washington (www.mcrteel. com ) i predstaviii reienja pomoću A tli B formata kolor
fotografija tli datoteka sa računara. Ovakav postupak nas često postavlja u žtžu interesovanja na
skupovima gde smo u poziciji da usmeravamo projekat ka onom rešenju koje smatramo najboljim
za investitora koji nastoji da dobije najbolja rešenja i u oblikovanju prostora i u kvalitetu zvuka."
Pogiavlje 22 ♦ Posmatranje 3D crteža 597
Pogled Q u ick Plan

Komanda PLAN nudi brz način da se vratite prikazu odozgo. Upišite plan J. Ova
komanda ima tri opcije:
♦ ccurrent UCS>: podrazumevana opcija. Dobijate pogled odozgo tekudeg UCS-a.
♦ UCS: omoguđava izbor imenovanih UCS-a. Upišite ? J da dobijete listu imeno-
vanih UCS-ova. Inače, upišite ime UCS-a.
♦ World: prikazuje pogled odozgo sa WCS. Ako je tekudi UCS u stvari WCS, nema
razljke između ove opcije i opcije Current UCS.
Slika 22-18 prikazuje primer liste UCS-ova. Obratite pažnju na decimalni tip mernih
jedinica.
E n t e r n = i m e U C S o r [ ? ] 7
E n t e r U C S n a m e ( s ) t o l i s t < * > :
C u r r e n t u c s n a m e " F r a n t r n o l "
S a v e d c o o r d m a t e s y s t a n s :
" f r o n t "
O r r g i n - < 0 0 0 0 0 . - 1 7 3 2 1 . - 1 0 0 0 0 > . X A x i s = < 1 0 0 0 0 . 0 0 0 0 0 . 0 0 0 0 0 >
Y i m s = < 0 . 0 0 0 0 . 0 3 6 6 0 . 0 S 0 0 0 > . Z A k i s = < 0 0 0 0 0 . - 0 5 0 0 0 , 0 8 b 6 0 >
" F r o n t r o o f "
O r r g i n - < 0 . 0 0 0 0 . 0 . 0 0 0 0 . 0 . 0 0 0 0 > . X A s i s = < 1 0 0 0 0 . 0 . 0 0 0 0 . 0 . 0 0 0 0 >
Y A x i s = < 0 0 0 0 0 . 1 . 0 0 0 0 , 0 . 0 0 0 0 > , Z A x i s = < 0 0 0 0 0 0 . 0 0 0 0 . 1 . 0 0 0 0 >
O n g i n = < 0 . 0 0 0 0 . - 0 8 8 2 0 . - 2 4 7 2 4 > . X hx i s = < 0 0 0 0 0 . - 0 . 5 0 0 0 . 0 3 0 6 0 >

Y A x i s = < 0 0 0 0 0 . 0 . 3 6 6 0 0 5 0 0 0 > . Z A x i s = < - l 0 0 0 0 . 0 . 0 0 0 0 . 0 0 0 0 0 >
Slika 22-18: Lista sačuvanih UCS-ova.
CD-u Crtež ab22~b.c/tvgkoji se koristi u sledećoj vežbi upotrebe kompasa i tripoda i komande PLAN
nalazi se na kompakt disku AutoCAD Biblija.
Povratak na pogled odozgo pri promeni UCS-a

Ako vam ođgovaraju prikazi odozgo, onda će vam se svideti sistemska promenijtva UCSFOLLOW
koja saopštava AutoCAD-u da se vrati na pogled odozgo kad god promenite UCS. To je za one kori-
snike kojima odgovara orijentacija u prikazu odozgo pre nego što promene tačku posmatranja u
drugom UCS-u.
Većina 2D objekata koje koristite u 3D crtežima može da se nacrta i izmeni samo u prikazu
odozgo jer ne prikazuje koordinatu Z. Zato je povratak na pogled odozgo koristan u mnogim
situacijama.
Podrazumevana vrednost je nula (off), što značt da AutoCAD ne vraća pogled odozgo. Drugim
rečima, ekran ostaje nepromenjen kad promenite UCS. UpiSite ucsfollovv i promenite vrednost na
1 da uključite UCSFOLLOW. Od sada, AutoCAD će automatski prikazati pogled odozgo kad god
promenite UCS.
Vežba: upotreba kompasa i tripoda i komande PLAN

1. Otvorite crtež ab22-b.du)g sa prateđeg kompakt diska. To je ista kuca upotre-
bljena u prethodnoj vežbi.
2. Odaberite Vievv O 3D Vievvs O VPOINT. Zadajte tačku u © na slici 22-19. Vidite
rezultat na slici 22-20.
Slika 2 2 -1 9 : Zadavanje frontalnog

prikaza na kompasu.
Slika 22-20: Frontalni

prikaz. Obratite pažnju
da nije sasvim precizan.
3. Pritisnite dvaput Enter da ponovite komandu VPOINT i prikažete tripod i

kompas. Zadajte tačku označenu krsticem na slici 22-21. Upotrebite komandu
HIDE da jasno vidite rezultat, kao što je prikazano na slici 22-22.
Slika 22-21: Zadavanje zadnje leve tačke

posmatranja ispod osnove kuće.
Poglavlje 2 2 ♦ Posmatranje 3D crteža 599
Slika 22-22: Rezultujući

prikaz. Obratite pažnju
X da kuća nem a pod!
4. Upišite vpoint J. Pritisnite opet Enter. Zadajte tačku prikazanu na slici 22-23.
Primenite komandu HIDE da vidite rezultat. Ovaj put ste dobili nadzemni pogled
iz prednjeg levog ugla.
Slika 22-23: Zadata tačka za korak 4.
5. Upišite plan J. Pritisnite Enter da prihvatite podrazumevanu opciju. AutoCAD

prikazuje pogled odozgo.
6. Nemojte sačuvati ovaj crtež.
Senčenje crteža
Senčenje je jednostavnija verzija materijalizacije modela. Upotrebite senčenje za brzu
vizuelizaciju crteža. Senčenje počiva na jednom podrazumevanom izvoru svetlosti koji
AutoCAD automatski postavlja iza posmatrača i koji osvetljava mode).
>> Kom anda SHADEMODE unapređuje prethodnu kom andu SHADE. Ova nova kom anda nudi
5£o nekoliko poboljšanja. M ožete dorađivati osenčene objekte. Kada odaberete osenčene
objekte, pojavljuje se žičana m reža i čvorovi preko stike kao pom oć u radu. Objekti ostaju
osenčeni dok ne odlučite da uklonite senčenje, i u slučaju da regenerišete crtež ili ga zatvorite
i opet otvorite. M ožete prikazati različita senčenja u različitim projekcijam a. Senčenje sada
ostaje i prilikom uređivanja pa je prom enjeno iz jednostavnog oblika m aterijalizacije m odela
u način prikaza crteža dok radite.
Objekti u boji se bolje senče od crno-belih. Kao Što je objašnjeno u odeljku „Upotreba
materijala“ kasnije u ovom poglavlju, možete podesiti 3D grafički prikaz na ekranu tako
da prikaže pridružene materijale kad osenčite objekte. (Materijali su objašnjeni u
poglavlju 25.)
U potreba o p cija sen če n ja

Da biste osenčili objekte odaberite View O Shade ili upišite shademode J. Ovo su
opcije:
♦ 2D VVireframe: prikazuje objekte u poznatom žičanom modelu, bez senčenja.
Odaberite ovu opciju da se vratite na ,,normal“.
♦ 3D NVireframe: prikazuje objekte u žičanom modelu zajedno sa 3D ikonicom
UCS-a. Rasterizovani i OLE (umetnuti) objekti, tipovi i debljine linija nisu vidljivi.
600 0 6 0 IV ♦ Crtanje u tri dimenzije
♦ Hidden: upotrebljava se isto kao komanda HIDE.

♦ Flat Shaded: formira ravne blokove boje između svake poligonalne površine.
Nema stapanja izmedu pojedinih površina.
♦ Gouraud Shaded: formira glatko osenčenje između pojedinih površina, što daje
realniju sliku, posebno na ovalnim površinama.
♦ Flat Sbaded, Edges On: kombinacija ravnog osenčenja i prikaza Žičanog modela.
Korisno za uređivanje osenčenih objekata.
♦ Gouraud Shaded, Edges On: kombinacija glatkog osenčenja i prikaza žičanog
modela. Korisno za uređivanje osenčenih objekata.
Sistemske promenljive HIDEPRECISION i FACETRATIO utiču na sakrivanje, senčenje
i generisanje materijalizovanog prikaza modela. Sistemska promenljiva HIDEPRECISION
je podrazumevano postavljena na nulu, što proračunava skrivenost i osenčenost jed-
nostrukom preciznošču. Možete je postaviti na 1 da bi se proračuni vršili sa dvostru-
kom preciznošču, iako to zahteva više memorije i može da produži vreme potrebno
AutoCAD-u da završi skrivanje ili senčenje. Sistemska promenljiva FACETRATIO utiče
na gustinu mreže formirane za cilindrična i konusna tela. Podrazumevana vrednost je
nula, što formira normalnu gustinu mreže. Postavite je na 1 da povećate gustinu mreže.
To će povećati kvalitet osenčenih cilindričnih i konusnih punih tela.
Upotreba materijala
Materijali se koriste pri generisanju realističnog prikaza modela, Što je obradeno u
poglavlju 25. Podesite svojstva 3D grafičkog prikaza na ekranu da prikaže materijale
koje ste pridružili objektima. Tada osenčeni objekti prikazuju ove materijale, Razlika
u kvalitetu slike je bitno veća. Evo kako da podesite ekran:
1. Odaberite Tools C> Options i pritisnite karticu System.
2. U polju Current 3D Graphic Display odaberite grafički sistem (verovatno je već
odabran) i pritisnite Properties.
3. U odeljku Materials, odaberite Enable Materials. (Ako ne koristite sistem Heidi
koji se isporučuje uz AutoCAD, opcije mogu da se razlikuju.)
4. Pritisnite Apply & Close.
5. Pritisnite OK da zatvorite okvir za dijalog Options.
Kako ćete materijal pridružiti objektu, pogledajte u poglavlju 25. Obratite pažnju da
zadate mape sa ispupčenjima, teksture i refrakcija (prelamanje svetlosti), što su
osobine nekih materijala, nisu prikazane u osenčenom stanju. Slika 22-24 prikazuje
model sa pridruženim materijalom Brassy Valley, gledano sa glatkim tipom osenčenja.
NaCO ^ Crtež ab22-c,dwg koji se koristi u sledećoj vežbi senčenja crteža nalazi se na kom pakt disku
O AutoCAD Biblija.
Vežba: senčenje crteža

1. Otvorite crtrež ab22-c.dwg sa pratećeg CD-a.
2. Snimite ga u direktorijum AutoCAD Btblija, pod imenom ab22-2.dwg.
3. Odaberite Tools O Options i pritisnite karticu System.
4. U polju Current 3D Graphic Display, odaberite grafički sistem (verovatno je već
odabran) i pritisnite Properties.
PoglavJje 22 ♦ Posmatranje 3D crteža (5Q1
Slika 22-24: M odel sa glatkim tipom

senčenja (Gouraud) i pridruženim
m aterijalom Brassy Valley. (Izg)edalo
bi bolje da je u bojif)
5. U odeljku Materials potvrdite Enable Materials. (Ako ne koristite sistem Heidi

koji se isporučuje uz AutoCAD, opcije mogu da se razlikuju.)
6. Pritisnite App)y & Close. Pritisnite OK da zatvorite okvir za dijalog Options.
7. Odaberite View O Shade O Flat Shaded. Ovom modelu je pridružen materija)
nalik na mesing. .
8. Odaberite View O Shade O Gouraud Shaded.
9. Odaberite View o Shade O Gouraud Shaded, Edges On.
Slika 22-25: M odel osenčen sa glatkim tipom senčenja Gouraud

Shaded i opcijom Edges On.
Upotreba 3D orbite
3D orbita omogućava razgledanje 3D modela slobodnom promenom pogleda u realnom
vremenu. Upotreba 3D orbite podseća na kruženje oko Zemlje kako bi se videli bilo koji
kontinent ili okean. Kad aktivirate režim rada 3D orbite, nije moguće upotrebiti druge
komande. Zahvaljujući tome, 3D orbita liči na Realtime Pan i Realtime Zoom. Pritiskom
na Esc ili Enter izlazite iz režima 3D orbite.
Nije moguda upotreba drugih komandi dok ste u režimu 3D orbite pa do opcija pod-
menija dolazimo pritiskom desnog tastera miša na površini za crtanje. Možete zaključiti
da je paleta 3D Orbit veoma korisna pri radu sa 3D objektima. Paleta sadrži mnoge
opcije dostupne i sa priručnog menija 3D Orbit. Pritisnite desnim tasterom miša bilo
koju paletu i odaberite 3D Orbit da prikažete paietu.
3D orbita je nova tehnika u AutoCAD-u 2 0 0 0 i predstavlja potpuno nov način posmatranja 3D
crteža. M ožete lako povući m odel na bilo koje m esto, povećati ili prem estiti pogied na ekranu,
prikazati paralelni pogled ili pogled u perspektivi i zadati da se m odel konstantno okreće oko
neke ose. 3D orbita m ože da se upotrebi kao zam ena za kom andu DVIEW koja je objašnjena
kasnije u ovom poglavlju.
Pokretanje 3D orbite
□ Da biste pokrenuli 3D orbitu odaberite 3D Orbit sa palete Standard. AutoCAD vas
—1 postavlja u režim rada 3D orbite i prikazuje orbitalu (arcbail) oko objekata, kao što
je prikazano na slici 22-26.
3D UCS ikonica Orbitala Kursor u obliku kružne strelice
Sawet Za brži rad, odaberite sam o one objekte koje želite da vidite pom oću 3D orbite pre zadavanja
kom ande. Objekti koje niste odabrali nestaju đ o kste u tom režimu rada. Naravno, oni se opet
> pojavljuju čim napustite režim rada 3D orbite.
3D orbita ima četiri kursora koji utiču na način rotacije modela. Svaki kursor je zas-
novan na položaju u odnosu na orbitalu. Kako pomerate kursor na drugo mesto, tako se
automatski menja njegov oblik i vrsta rotacije.
Obrtanje modela kursorom u obiiku kružne strelice

Kad postavite kursor jzvan orbitale, on dobija oblik kružne strelice. Kako pritisnete
©
i povučete oko orbitale, model se okreće oko zamisljene ose kroz centar orbitale,
normalno na ekran - tj. usmeren ka vama. AutoCAD naziva ovaj tip rotacije obrtanjem
(engl. rolling). Slika 22-27 prikazuje model sa kursorom u obiiku kružne streiice koji je
postavljen na 0°, 90°, 180° i 270°. Model koristi sakriven prjkaz zbog jasnoće (upotreba
skrivenih i osenčenih prikaza sa 3D orbitom je objašnjena kasnije u ovom poglavlju).
Kad dođete do potrebnog prikaza, otpustite taster miša i AutoCAD regeneriše model
na ekranu u novom položaju.
Slika 22-27: U potreba kursora u obliku kružne strelice za rotaciju m odela oko ose.
Slobodna rotacija kursorom u obliku sfere i linija

Čim dovedete kursor unutar orbitale on dobija oblik koji AutoCAD naziva „mala
sfera okružena dvema iinijama.*' Kad pritisnete kursor i pokrečete ga unutar orbi-
tale, mode) se pomera oko centra orbitale u smeru u kome povlačite kursor. Zamislite da
je model umotan u providnu sferu. Dok povlačite kursor, rotirate sferu oko njenog cen-
tra. Ako povučete kursor sa jedne ivice orbitale na suprotnu ivicu, otpustite taster miša,
vratite se na poiaznu tačku i ponovo povucite u istom smeru. Kad to uradite nekoliko
puta, okrenučete mode) za 360°. Dobićete nabolje rezultate pravolinijskim povlačenjem
kursora u bilo kom smeru, umesto ukrug. Slika 22-28 prikazuje rotiran model upotrebom
sferičnog kursora. Za svaku projekciju slike, kursor je povučen od unutrašnjeg desnog
kruga orbitale do unutrašnjeg levog kruga na orbitali, tj. horizontalno.
Slika 22-28: Upotreba kursora u obliku sfere i linija za rotaciju m odela oko sopstvenog
centra.
Rotacija oko vertikalne ose kursorom u obliku horizontalne elipse

I A I Kad pomerate kursor preko levog ili desnog kvadrantnog kruga orbitale, on postaje
horizontatna elipsa. Kad povlačite iz bilo kog kvadranta, model rotira oko verti-
kalne ose orbitale koja se pruža od gornjeg ka donjem kvadrantu. Kad kursor uđe u
orbitalu zadržava oblik horizontalne elipse dok ne otpustite taster miša. Možete povuči
iz jednog kvadranta u suprotni, otpustiti taster miša, vratiti se na početnu tačku i zatim
opet povući u istom smeru. Kad to uradite nekoliko puta, okrenućete model za 360°.
Slika 22-29 prikazuje model rotiran upotrebom kursora u obliku horizontalne elipse.
Rotiranje oko horizontalne ose kursorom u obliku vertikalne elipse

Kad pomerate kursor preko gornjeg ili donjeg kvadrantnog kruga na orbitali, on
&
postaje vertikalna elipsa. Ako povučete iz bilo kog kvadranta, model rotira oko
horizontalne ose orbitale koja se proteže od levog kvadranta ka desnom. Možete povući
iz jednog kvadranta u suprotni, otpustiti taster miša, vratiti se na početno mesto i opet
povući u istom smeru. Kad to uradite više puta, okrenućete model za 360 stepeni. Slika
22-30 prikazuje model rotiran upotrebom kursora u obliku vertikalne elipse.
Pogiavlje 2 2 ♦ Posmatranje 3D crteža 005
Slika 22-29: Rotacija m odela oko vertikalne ose orbitale kursorom u obliku horizontalne elipse.
Slika 22-30: Rotacija m odela oko horizontalne ose orbitale kursorom u obliku vertikalne elipse.
Upotreba vizuelnih dodataka 3D orbiti

3D orbita sadrži tri vizuelna dodatka koji pomažu da se orjjentišete.
♦ Compass: prikazuje sferu u orbitali formiranu od tri isprekidane linije označene
osamaX, Y i Z. Linije čine da orbitala izgleda kao lopta za bezbo). Da biste prika-
zali kompas, pritisnite desni taster miša i odaberite Visual Aids O Compass iz
priručnog menija.
♦ Grid: prikazuje mrežu linija koje predstavljaju ravan XY. Koordinata Z ima vred-
nost sistemske promenljive ELEVATION, koja je podrazumevano podešena na
nulu. Može da bude nacrtano do 10 horizontalnih i vertikalnih linija između
glavnih, čije je međusobno rastojanje zadato vrednošću sistemske promenljive
GRIDUNIT. Možete podesiti ovu vrednost pomoču okvira za dijalog Drafting Set-
tings pre upotrebe ovog dodatka.
♦ 3D UCS icon: prikazuje osenčenu, trodimenzionalnu ikonicu 3D UCS. Osa X je
crvena, osa Y je zelena i osa Z je plava.
Slika 22-31 prikazuje jedan model sa mrežom i drugi sa kompasom. Oba modela
prikazuju ikonicu UCS. Retko čete koristiti sve tri opcije. Kompas i mreža mogu da
smetaju gledanju modela i trebalo bi ih koristiti privremeno, dok su potrebni.
Slika 22-31: Vizuelni dodaci 3 0 orbite - 3D ikonica UCS, mreža i kompas.
Da biste prikazali vizuelne dodatke, pritisnite desni taster miša dok ste u režimu rada
sa 3D orbitom i odaberite Visual Aids iz priručnog menija. Zatim odaberite dodatak sa
podmenija. Da biste isključili vizuelne dodatke, pratite istu proceduru - elementi pod-
menija menjaju stanje vizuelnih đodataka (uključeno - isključeno) kada ih pritisnete.
Ako odaberete režim rada sa osenčenim prikazom m odela (a ne podrazum evant režim
Mapomena žičanog m odela), vizuelni dodatak ostaje aktivan posle izlaska iz 3D orbite. M ožete preći na
osenčeni 2D prikaz žičanog m odela, kako je objašnjeno ranije u ovom poglavlju, ili ponovo
X aktivirati 3D orbitu i isključiti vizuelne dodatke.
Formiranje kontinualne orbite

Jedna od najboljih mogućnosti 3D orbite - i jedna od najboljih mogućnosti kompletnog
AutoCAD-a 2000 uopšte - jeste kontinualna orbita. Kontinualna orbita omogućava izbor
smera rotacije. 3D orbita automatski nastavlja rotaciju u istom smeru sve dok je ne
promenite ili zaustavite. Sa 3D orbitom, kome su, joŠ, potrebni programi za čuvanje
ekrana? Evo kako to radi:
Pogiavlje 22 ♦ Posmatranje 3D crteia 607
1. Sa aktivnom 3D orbitom pritisnite desni taster miša i odaberite More O Continu-

ous Orbit.
2. Povucite kursor u smeru rotacije koju želite da postignete.
3. Otpustite taster miša. Model nastavlja da se okređe u istom smeru. Sve što treba
da radite je da gledate.
Kontinualna orbita je idealan način za gledanje modela. Dok model rotira možete da
primetite neku grešku i zatim zaustavite kontinualnu rotaciju. Možete da promenite
smer kontinualne orbite u bilo kom trenutku pritiskanjem i povlačenjem kursora u
novom smeru a zatim otpuštanjem.
Da biste zaustavili kontinualnu orbitu, odaberite Pan, Zoom ili Orbit iz priručnog
menija. Komandom Zoom Previous se izlazi iz režima 3D orbite i vraća pogled koji je
bio aktivan pre aktiviranja orbite.
Vraćanje prethodnog prikaza

Možete završiti sa nekakvim čudnim prikazima mođela sa 3D orbitom. Imajući to na
umu, AutoCAD predviđa način za vraćanje prikaza na onaj koji je bio tekući kad ste prvi
put pokrenuli 3D orbitu. Sa aktivnom 3D orbitom, pritisnite desni taster miša i odabe-
rite Reset Vievv sa priručnog menija.
Podešavanje prikaza 3D orbite

3D orbita nudi mnoge opcije za podešavanje prikaza tako da možete da dobijete baš
onakav prikaz kakav želite. Možete pomerati, povećavati ili smanjivati prikaz na ekranu,
■podešavati udaljenost kamere, promeniti mesta kamere i cilja, lormirati paralelne i per-
spektivne poglede, podesiti ravni odsecanja, upotrebiti prethodno podešen pogled,
opcije senčenja i materijale koje ste pridružili objektima. (Pogledajte poglavlje 25 za više
detalja o materijalima.)
Kako u okviru 3D orbite ne možete da koristite druge komande, mnogima od navede-
nih opcija pristupate pritiskom na desni taster i pozivanjem priručnog menija 3D orbite.
Takođe možete da koristite paletu alatki 3D orbite za neke od opisanih opcija.
Premeštanje ekranskog prikaza u 3D orbiti

Pritisnite desni taster miša i odaberite Pan iz priručnog menija 3D orbite. Vidite poznat
kursor u obliku šake. Pritisnite levi taster i pomerajte kursor da biste premestili ekran-
ski prikaz, kao što inače radite u realnom vremenu. Da prekinete premeštanje, pritis-
nite desni taster miša i odaberite Orbit ili Zoom iz priručnog menija.
Možete premeštati ekranski prikaz sa aktivnim vizuelnim dodacima, načinima
senčenja i opcijama projekcija.
Promena veličine prikaza u 3D orbiti

Pritisnite desni taster miša i odaberite Zoom iz priručnog menija 3D orbite. Vidite poznat
kursor u obliku lupe sa znakovima plus (+) i minus (-). Pritisnite levi taster i povucite
kursor u smeru znaka plus (prema vrhu ekrana) da povećate prikaz; povucite kursor u
smeru znaka minus (prema dnu ekrana) da smanjite prikaz, baš kao što to radite pri nor-
malnom zumiranju u realnom vremenu. Da prekinete zumiranje, pritisnite desni taster
miša i odaberite Orbit ili Pan iz priručnog menija. Možete menjati veličinu ekranskog
prikaza sa aktivnim vizuelnim dodacima, načinima senčenja i opcijama projekcija.
Promena veličine ekranskog prikaza pomoću prozora i do granica crteža

u 3D orbiti
Da biste promenili veličinu ekranskog prikaza (zumirali) u 3D orbiti, pritisnite đesni
taster miša i odaberite More O Zoom Window iz priručnog menija. Kursor prikazuje
mali pravougaonik. Pritisnite levi taster i povucite kursor tako da zadate dva ugla
prozora.
Da biste povećali prikaz na veličinu granica modela u 3D orbiti, pritisnite desni
taster miša i odaberite More o Zoom Extents iz priručnog menija.
Podešavanje udaljenosti kamere

Možete podesiti rastojanje između posmatrača, nazvanog kamera, i fokusirane tačke,
Što je podrazumevano podešeno na centar 3D prikaza i može da se razlikuje od centra
modela. Promena ove udaljenosti kamere odgovara povećanju i smanjenju ekranskog
prikaza.
Za podešavanje rastojanja kamere u 3D orbiti, pritisnite desni taster miša i odabe-
rite More O Adjust Distance iz priručnog menjja. Kursor se menja u horizontalnu liniju
sa dvosmernom strelicom usmerenom gore i dole. Pritisnite levi taster i povucite kur-
sor ka vrhu ekrana da približite kameru objektima - slično povećanju ekranskog pri-
kaza zumiranjem. Povucite kursor ka dnu ekrana da udaljite kameru od objekata
- slično smanjenju ekranskog prikaza zumiranjem.
Promena položaja kamere i cilja

Možete promeniti fokus prikaza. 3D orbita koristi podrazumevani fokus, a to je centar
3D prikaza. Možete promeniti položaje kamere i cilja, ali pre pokretanja 3D orbite.
Da biste promenili položaj kamere i cilja upišite camera J na komandnoj liniji.
Komanda CAMERA je nova u AutoCAD 2000.
Na zahtev za unos S p e c i fy new camera p o s i t i o n <-41.0494,129.5726,56.643 7 >:
upotrebite bilo koji metod da zadate nove koordinate položaja kamere. Brojevi u
zagradama predstavljaju tekuća podešavanja. Na zahtev za unos Speci fy new camera
t a r g e t <20.8937 . 67 . 6295. - 5 . 2993> : upotrebite bilo koji metod da zadate nove koor-
đinate cilja'.
Savct Zadavanje potrebnih koardinata m ože da bude teško u 3D. Možda če biti korisno da postavite
, tačkasti objekat na dva potrebna mesta pre zadavanja kom ande. Onda m ožete upotrebiti
J OSNAP m arker za tačkasti objekat da zadate potreban položaj kam ere i fokusirane tačke (cilja).
Formiranje paralelnih prtkaza i prikaza u perspektivi

Podrazumeva se da 3D orbita (i sve trodimenzionalne tačke posmatranja) daju paralelni
prikaz. U paralelnom prikazu paralelne linije se nikad ne seku. Vrednost paralelnog
prikaza je u tome što osenčeni oblici nisu izobiičeni kad povecavate ekranski prikaz.
U prikazu u perspektivi paralelne linije se seku. Možda ste imali zadatak iz likovnog
obrazovanja (nekad davno) da nacrtate železničke šine koje se seku u daljini da bi se
dobio utisak prostora. Prikaz u perspektivi je realističniji jer stvarno izgleda kao da se
železničke šine seku u daljini. Međutim, kad povećate prikaz na ekranu, objekti izgledaju
deformisano. Upotrebite prikaz u perspektivi kad želite da prenesete realističan osećaj
dubine. Prikaz u perspektivi je najkorisniji u arhitektonskim projektima.
Da biste formirali prikaz u perspektivi u 3D orbiti, pritisnite desni taster miša i

odaberite Projection O Perspective. Da biste se vratili na paralelni prikaz, odaberite
Projection O Parallel. Za više informacija o prikazima u perspektivi, pogledajte odeljak
„Definisanje prikaza u perspektivi“ dalje u ovom poglavlju.
Ako ostavite 3D orbitu u prikazu u perspektivi, nije m oguće m enjanje, zadavanje tačaka,
Savet
zum iranje ili prem eštanje ekranskog prikaza. Za povratak na norm alni paralelni prikaz, ponovo
pokrenite 3D orbitu, pritisnite desni taster miša i odaberite Projection O Parallel. Zatim opet
izađite iz 3D orbite.
Upotreba prethodno definisanih prikaza

Pošto nekoliko puta upotrebite 3D orbitu, možete zaključiti da je model nakrivljen, a da
ne znate kako da se vratite u tačku posmatranja koju razumete. Pređite na bilo koji od
prethodno podešenih prikaza koji su razmatrani na početku ovog poglavlja. Iz 3D orbite,
pritisnite desni taster miša i odaberite Preset Views sa priručnog menija. Zatim odabe-
rite jednu od standardnih tačaka posmatranja sa podmenija.
Podešavanje presečnih ravni

Formirajte dve nevidljive ravni, prednju i zadnju presečnu ravan, koje blokiraju prikaz
na objekte izvan njih. Zadavanje presečnih ravni je dobar način da se sakriju objekti
koje ne želite da vidite jer su preblizu ili predaleko. Na primer, imate 3D model kuće sa
drveđem u pozadini i saobracajni znak u prednjem planu. Upotrebom presečnih ravni
blokirate prikazivanje drveća i saobraćajnog znaka i gledate samo kuću.
Novo AutoCAD 2 0 0 0 sadrži nov prozor Adjust Clipping Planes koji om ogućava da vizuelno pre-
u 2000 m eštate prednju i zadnju presečnu ravan u realnom vrem enu i odm ah vidite rezultat.
Presečne ravni su paralelne sa ekranom pa je potrcbno formirati pogled koji je
dovoljno precizan da presečne ravni seku mode) pod potrebnim uglom. Predlaže se
upotreba jednog od prethodno podešenih prikaza, kao što je ranije objašnjeno. Na
primer, ako gledate kudu i želite da odsečete prednji i zadnji trem, upotrebite pret-
hodno definisani prikaz Front da vidite kuću spreda. Tada ćete moći da formirate
potrebnu prednju i zadnju presečnu ravan. Kad podesite prikaz, pratite sledeće korake:
1. Iz 3D orbite, pritisnite desni taster miša i odaberite More O Adjust Ciipping
Planes. AutoCAD prikazuje prozor Adjust Clipping Planes, kao na slici 22-32.
2. U prozoru Adjust Clipping Planes mozete da uradite sledeće:
Adjust Front Clipping: pritisnite ovo dugme na paleti da pomerate prednju
presečnu ravan. Upotrebite kursor Adjust Clipping Planes da povučete
liniju koja predstavlja prednju presečnu ravan.
• Adjust Back Clipping: pritisnite ovo dugme na paleti da pomerate zadnju
presečnu ravan. Upotrebite kursor Adjust Clipping Planes da povučete
liniju koja predstavlja zadnju presečnu ravan.
• Create Slice: kada podesite prednju i zadnju presečnu ravan, upotrebite
ovo dugme da pomerate obe ravni istovremeno, nagore ili nadole. Njihovo
medusobno rastojanje ostaje nepromenjeno.
• Front Clipping On/Off: pritisnite ovo dugme da uključite ili isključite
prednju presečnu ravan.
• Back Clipping On/Off: pritisnite ovo dugme da ukijucite ili iskljucite zadnju
presečnu ravan.
Zadnja presečna ravan
Slika 22-32: Prozor Adjust Clipping Planes, prikazan sa m odelom na površini

za crtanje.34
3. Ako ne možete da vidite zadnju presečnu ravan, pritisnite Adjust Back Clipping i
nastavite da povlačite dok se ne pojave linije koje predstavljaju zadnju presećnu
ravan. Ako ne možete da vidite prednju presečnu ravan, pritisnite Adjust Front
Clipping i nastavite da povlačite dok se ne pojave linije koje predstavljaju
prednju presečnu ravan.
4. Pošto podesite presečne ravni na zadovoljavajuči način, pritisnite dugme za
zatvaranje prozora. Sada možete da rotirate model u bilo kom smeru i 3D orbita
trajno sakriva delove modela izvan presečnih ravni. Međutim, dok rotirate
model, delovi modela koji padaju izvan presečnih ravni menjaju se tako da
možete da vidite različite delove modela.
Za isključenje jedne ili obe presečne ravni, pritisnite desni taster miša i odaberite
More o Front Clipping On ili More O Back Clipping On. Obe opcije prikazuju znak
potvrde ako je odgovarajuća presečna ravan vidljiva. Ponovni izbor opcije isključuje
prikaz presečne ravni.
Slika 22-33 prikazuje kako kuća sa slike 22-30 izgleda posle podešavanja presečnih
ravni i neznatne promene rotacije. Prednji i zadnji zid su odsečeni.
Poglavije 2 2 ♦ Posmatranje 3D crteža 0] |
Siika 22-33: M odel kuće posle podešavanja presečnih ravni i upotrebe opcije Hide Shading.
Upotreba opcija senčenja

Opcije senčenja objašnjene su ranije u ovom poglavlju o 3D orbiti. Da biste odabrali
opciju senčenja, pritisnite desni taster miša i odaberite Shading Modes, zatim potvrdite
jednu od opcija sa priručnog menija. Ovi načini senčenja ostaju i posle napuštanja 3D
orbite. Za uklanjanje režima senčenja u 3D orbiti, pritisnite desni taster miša i odabe-
rite Shading Modes O Wireframe. Takode možete ukloniti režim senčenja i posle napu-
štanja 3D orbite, upotrebom menija View, kao što je objašnjeno ranije.
Crtež ab22-d.dwg koji se koristi u sledećoj vežbi rada sa 3D orbitom nalazi se na kom pakt
disku AutoCAD Biblija.
Vežba: rad sa 3D orbitom

1. Otvorite crtež ab22-d.dwg sa kompakt diska. To je 3D model stolice u NEW
(severozapadnom) izometrijskom prikazu.
2. Odaberite 3D orbitu sa palete Standard. AutoCAD prikazuje orbitalu.
3. Postavite kursor izvan orbitale tako da dobije oblik kružne strelice. Pritisnite levi
taster i povucite kursor 360° oko spoljašnjosti orbitale tako da stolica završi u
originainom položaju.
4. Postavite kursor unutar desnog malog kruga na orbitali tako da dobije oblik hori-
zontalne elipse. Pritisnite levi taster i povucite kursor do levog maiog kruga.
Povucite ponovo kursor od desnog do levog kruga tako da stolica dođe u pri-
bližno originalan položaj.
5. Postavite kursor unutar orbitale tako da dobije oblik mate sfere/dve iinije. Povla-
čite kursor uokolo, u nekoliko pravaca, dok ne osetite kako pomeranje kursora
pomera stolicu. Proverite da li možete da vratite stolicu u originalan položaj.
6. Pritisnite desni taster miša i odaberite Shading Modes d> Hidden.
612 Deo IV ♦ Crtatije u trt dimertzije
7. Pritisnite desni taster miša i odaberite More Continuous Orbit. Povucite

mišem malo zdesna nalevo. Ovo cete, možda, morati da ponovite više puta dok
ne dobijete željenu kontinualnu orbitu. Pokušajte sa povlačenjem kursora u
raznim pravcima da promenite smer kontinualne orbite.
8. Pritisnite desni taster miša i odaberite Orbit da zaustavite kontinualnu orbitu.
9. Pritisnite desni taster misa i odaberite Reset View da ponovo prikažete stolicu
u originalnom položaju.
10. Pritisnite desni taster miša i odaberite Pan. Pomerite prikaz stolice malo udesno.
11. Pritisnite desni taster miša i odaberite Zoom. Malo poveđajte prikaz stolice.
12. Pritisnite desni taster miša i odaberite Projection O Perspective. Vidite kako sto-
lica izgleda malo deformisano. Pritisnite desni taster miša i odaberite Projection
o Paralle).
13. Pritisnite desni taster miša i odaberite Preset Views O NW Isometric.
14. Pritisnite Esc da izađete iz režima rada 3D orbite.
Nemojte snimati crtež.
Upotreba okvira sa različitim prikazim a

Kao što ste videli u poglavlju 8, možete formirati više okvira za posmatranje crteža iz
različitih položaja i sa različitim povečanjima. Okviri sa prikazima veoma su korisni i u
3D crtežima. Mada možete, i trebalo bi, da sačuvate svoje UCS i prikaze, ako se krećete
napred i nazad izmedu dve i četiri tačke posmatranja, pokušajte da formirate dva do
četiri okvira sa različitim tačkama posmatranja i UCS u njima. Jedini nedostatak je taj
što ćete imati manje realističan prikaz na ekranu za svaku tačku posmatranja.
D efin isan je prikaza u perspektivi

DV1EW je bila AutoCAD-ova originalna komanda za definisanje prikaza u perspektivi iz
bilo kog ugla i razdaljine. Nova 3D orbita sada potiskuje DVIEW, ali ova komanda još
uvek može biti korisna zbog preci2 nosti definisanja prikaza.
Kao i 3D orbita, DVIEW koristi metaforu kamere. Postoji tačka kamere - gde stoji
posmatrač - i ciljna tačka - tamo gde gledate. Definisanjem ove dve tačke možete formi-
rati bliske ili udaljene prikaze, baš kao sa odgovarajućim zum i panoramskim objekti-
vima kamere.
Komanda DVIEW formira paralelne prikaze i prikaze u perspektivi. Slika 22-34 prika-
zuje paralelni prikaz. Obratite pažnju na bočne stranice. Na slici 22-35 vidi se prikaz u
perspektivi istog modela. Izgleda kao da se bočne stranice međusobno približavaju
kako se udaljuju od posmatrača.
Komanda DVIEW
Da biste formirali prikaz u perspektivi, upišite d v iew J na komandnoj liniji. Na zahtev
za u n o sS elect o b j e c t s or <use DVI EWBL0CK>: odaberite objekte koje želite da
uključite u proces definisanja prikaza u perspektivi.
Trebalo bi da odaberete nekoliko objekata koji su dovoljni da vizuelizujete konačan
rezultat, ako imate složen crtež. Ako želite da zadate ceo crtež, upišite all J i u slučaju
da tekući prikaz ne prikazuje ceo crtež.
Slika 22-34: Paralelni prikaz lorm iran kom andom DVIEW.

Z a h v a l j u j e m R o b e r t u M a c k u iz k o m p a n i j e D e x t e r , F e r f i l d , A jo v a , z a o v a j c r t e ž
o s n o v n o g k u ć iš t a in d u s t r ijs k e m a š in e z a p r a n je v e š a .
Slika 22-35: Prikaz istog

m odela u perspektivi.
Pritisnite Enter ako ne želite da odaberete nijedan objekat. AutoCAD objekte zame-
njuje blokom nazvanim dvievvblock, što je obična kuča. Možete da upotrebite ovu kuđu
za podešavanje prikaza u perspektvi.
Save< Ako želite, m ožete da napravite sopstveni blok i da ga nazovete dviewblock. Napravite ga sa X,
V i 2 dim enzijom 1. Kada budete pritisnuli Enterna zahtev Sel ect o b j e c t s or <use dvie-
> wbl ock>: AutoCAD će potražiti dviewblock i koristiti ga za podešavanje prikaza u perspektivi.
Opcije komande DVIEW

Čim odaberete objekte ili pritisnete Enter, videčete sledeći zahtev za unos:
E n t e r option [C a m e ra / T A rg e t/ D is t a n ce / P O i n t s / P A n / Z o o m / T W is t / C li p / H i d e /
Off/Undo]:
ove opcije se koriste za definisanje prikaza u perspektivi, kao što je objašnjeno u sle-
dećim odeljcima.
Opcija CAmera
Opeijom Camera zadajete ugao kamere, koji predstavlja mesto gde stojite. Potrebno je
da zadate ugao od ose X u ravni XY j ugao od ravni XY. Na sličan način se zadaje prikaz
upotrebom komande DDVPOINT (objašnjeno ranije u ovom poglavlju).
Kad odaberete ovu opciju, pritiskom na desni taster miša i izborom opcije Camera,
videćete sledeći zahtev za unos:
S p e c i f y camera l o c a t i o n or e n t e r angle from XV p la n e . or [Toggle (ang le
i n j ] <35.2644>:
Podrazumevani ugao se zasniva na tekućem prikazu kad pokrenete DV1EW. Ako znate
ugao iz raviu XY, samo ga zadajte. Takođe možete pomerati kursor vertikalno da dina-
mički vidite rezultate. Kako pomerate kursor, pogled se konstantno menja i pomera se
iznad objekata kada pomerate kursor naviše, ili naniže kada pomerate kursor naniže.
Pomerite kursor u bilo kom smeru i zadržite ga na sekund da biste videli pun efekat.
Horizontalno pokretanje kursora menja ugao od ose X u ravni XY. Može doći do
zabune ako se istovremeno menjaju oba ugla, tako da AutoCAD omogućava ograničenje
efekta pomeranja kursora na samo jedan ugao. To se postiže podopcijom Toggle.
Pritisnite desni taster miša i odaberite Toggle (angle in) da vidite sledeći zahtev za
unos opcije Camera:
S p e c i f y camera l o c a t i o n , or e n t er angle in XY plane from X a x i s . or
[Toggle (a n g l e froi n)] <66.1?857>:
Sada kursor utiče samo na ugao ose X. Pomerite kursor horizontalno da vidite
objekte kako rotiraju oko vas na konstantnoj visini. Pritisnite Enter kad vam se svidi
ono što vidite, ili upišite vrednost ugla.
Savet Ako želite da prvo zadate ugao u ravni XY i ograničite uticaj pom eranja kursora na tu prom enu,
potrebno je da upotrebite podopciju Toggle za prikaz zahteva za unos Ent er angle i n XY
> plane trom X axi s :. Kada podesite ugao u ravni XY, podopcija se završava. Pokrenite opet
podopciju Camera da zadate ugao u ravni XY.
Opcija TArget
Opcija Target (pritisnite desni taster miša i odaberite Target) radi isto kao i opcija Cam-
era osim što se definišu uglovj ciljne tačke gledanja - ono što vidite kroz objektiv
kamere. Međutim. ovi uglovi su povezani sa položajem kamere. Ako ste već podesili
uglove kamere. podrazumevani uglovi ciljne tačke formirani su crtanjem ravne linije od
kamere do koordinatnog početka 0,0,0. Kao i kod opcije Camera, upotrebite podopciju
Toggle za prelazak sa jednog na drugi ugao koji treba da podesite.
Opcija Distance
Opcija Distance je veoma važna jer njena upotreba uključuje prikaz u perspektivi. Pre
upotrebe ove opcije, prjkazi koje vidite su paralelni. Kad upotrebite opciju Distance,
videcete na vrhu ekrana kliznu traku, kao Što je prikazano na slici 23-36. AutoCAD
takode zamenjuje ikonicu UCS ikonicom za rad u perspektivi.
AutoCAD prikazuje zahtev za unos Speci fy new camera - t a r g e t d i s t a n c e
<3. GD00>:. Možete da upišete rastojanje od kamere do cilja ili upotrebite kliznu traku.
Pomerite kursor nadesno da smanjite prikaz na ekranu. Postavljanje kursora na oznaku
4x odgovara upotrebi komande 200M i zadavanju 4 x J. Postavite kursor levo od
oznake lx da povećate prikaz. Faktor povećanja prikaza je relativan u odnosu na tekuci
prikaz ekrana, tako da l x ostavlja nepromenjen prikaz.
Takođe možete uneti rastojanje u jedinicama koje su korišćene na crtežu.
Pogiavlje 22 ♦ Posmatranje 3D crteža 615
Slika 23-36: Upotreba opcije Distance uključuje rad u perspektivi i prikazuje

kliznu traku.
POints
Upotrebite opciju Points (pritisnite desni taster miša i odaberite Points) da biste
definisali kameru i ciljnu tačku. AutoCAD prikazuje zahtev za unos Speci fy ta rget
p o in t <0.3776, -0,1618, 1.0088> :. Podrazumevana ciljna tačka, različita za svaki
crtež, nalazi se u centru tekuđeg prikaza. AutoCAD postavlja ,,elastičnu“ liniju od ciljne
tačke, koju možete upotrebiti za orijentaciju pri izboru nove ciljne tačke. Možete i da
unesete koordinate.
Na zahtev za unos Speci fy camera point < -1 . 6628,0.9420.2.2 787 > : zadajte ili
upišite koordinate tačke. AutoCAD zadržava elastičnu liniju do cilja tako da možete de
vizuelizujete tačke kamere i cilja.
Teško je znati koju 3D tačku zadajete i zato bi trebalo cla koristite OSNAP markere
tačaka objekta ili filtre XYZ tačaka za zadavanje koordinata.
Dok je relativno lako zadati ciljnu tačku na jednom od objekata na crtežu, često je potrebno
Savet
da kam era bude postavijena u tački izvan objekata, tako da gledate objekte sa određene
udaljenosti i pod određenim uglom. Da biste zadali tačku kam ere, odaberite Format O Point
Style (pre zadavanja kom ande DVIEW ) a onda lako prepoznatljiv stil prikaza tačke. Zadajte
potreban nivo izdizanja elev J . Iz prikaza odozgo odaberite Point sa palete Draw i zadajte
tačku. Tačka je nacrtana na tekučem nivou izdizanja. Zatim upotrebite OSNAP marker za
tačkasti objekat (n o d e) da biste zadali tačku kam ere u opciji Points.
lako se opcijom Point mogu podesiti rastojanje i ugao kamere i ciljne tačke, još uvek
je potrebno da upotrebite opciju Distance da biste uključili perspektivni način prikaza,
Opcija PAn
U okviru komande DVIEW nije moguća upotreba uobičajenih komandi PAN i ZOOM.
Zato komanda DVIEW ima svoje sopstvene opcije Pan i Zoom. Na zahtev za unos Spec
ify di spl acement base poi n t : zadajte neku tačku. Na zahtev za unos Speci fy second
poi n t : zadajte tačku u koju želite da se premesti prikaz prve tacke. Prikaz modela se
premešta pod uglom i udaljenošću koju pokazuje zamišljena linija između osnovne i
druge tačke.
616 D@o IV t Crtsnjc u tri diitiGHZijfi
Opcija Zoom
Opcija Zoom prikazuje istu kliznu traku kao i opcija Distance, ranije objašnjena. Ako
perspektivni način prikaza nije uključen, videčete zahtev za unos Speci' fy zoom scal e
f a c t o r <1>: koji radi nalik na kliznu traku opcije Distance. Ako je uključen prikaz u per-
spektivi, videčete zahtev za unos Speci f y l e n s le ng ht < 5 0 .000rnm> : . Manja žižna
daljina, kao što je 35 mm, povečava prikaz ekrana, dajuči širi ugao gledanja. Veča žižna
daljina, kao što je 75 mm, smanjuje prikaz, dajuči uži ugao posmatranja.
Napomena igko kom andna linija pokazuje podrazum evanu vrednost 5 0 .0 0 0 m m , treba da unesete samo
broj. Izostavite m m .
N
Opcija TWist
Opcija Twist rotira objekte po krugu paralelnom sa tekučim prikazom koji ste zadali.
Podrazumevana vrednost je nula stepeni, što znači da nema okretanja. Ako tekuči
prikaz pokazuje objekte desno gore, za 180 stepeni okreče objekte gornjom stranom
nadole, kao da ste okrenuli kameru naopako. AutoCAD prikazuje elastičnu linjju od cen-
tra prikaza, koju možete koristiti da odaberete tačku okretanja, ili da unesete vrednost
ugla okretanja.
CLip
Opcija Clip omogućava formiranje prednje i zadnje ravni odsecanja prikaza. Objekti
ispred prednje ravni odsecanja ili iza zadnje ravni odsecanja nisu prikazani. Upotrebite
prednju ravan odsecanja i uklonite zid ispred kamere da bistc ,,videli“ kroz zid objekte
u pozadini - neka vrsta AutoCAD-ovog rendgena. Upotrebite zadnju ravan odsecanja
kad želite da isključite iz prikaza u perspektivi objekte u daljini. Ravni odsecanja su
uvek normalne na liniju prikaza, tako da je jedino potrebno zadati njihovu udaljenost
od ciljne tačke.
Uporedite slike 22-37 i 22-35. Na slici 22-37 prednji nosač i okviri su odsečeni tako da
ne zaklanjaju ostatak modela.
Slika 22-37: Na ovom m odelu

postavljena je prednja ravan
odsecanja koja sakriva frontalni
deo m odela. Uporedite ga sa
stikom 22-35.
Kad odaberete opciju Clip, videćete zahtev za unos B ac k/ F ro nt < O f f> :. Zadajte Back
ili Front da podesite zadnju ili prednju ravan odsecanja. Zadajte Off da isključite sve
ranije definisane ravni odsecanja.
Poglavlje 2 2 ♦ Posmatranje 3D crteža 0] 7
Napomena ^ acj koristite opciju Distance za form iranje prikaza u perspektivi, AutoCAD autom atski
■v uključuje pređnju ravan odsecanja u tački kam ere.
^ Kad zadate podopciju Front, AutoCAD odgovara zahtevom za unos Speci fy di s -
tance from t a r g e t or [s e t to E y e (c a m e r a ) ] <2.5682>:. Zadajte Eye da postavite
ravan odsecanja u tački kamere. Možete definisati ravan odsecanja zadavanjem rasto-
janja ili preko klizne trake koja se pojavljuje na vrhu ekrana. Dok pokređete kursor po
kliznoj traci, zaustavite ga na trenutak da se crtež ponovo iscrta na ekranu, tako da
možete da vidite rezultat.
Kad zadate podopciju Back, AutoCAD prikazuje zahtev za unos Speci fy di stance
from t a r g e t or [ O M/ O F F ] < - 5 .5826> :. Zadajte On ili Off da uključite ili isključite ravan
odsecanja, ili zadajte rastojanje kao i za prednju ravan odsecanja.
Opcija Hide
Opcija Hide sakriva baš kao komanda HIDE i dozvoljava da jasnije vidite rezultate
prikaza koji ste upravo formirali.
Opcija Off
Opcija Off isključuje perspektivu i vraća paralelni prikaz. Drugim rečima, kad napustite
komandu DVIEW posle aktiviranja prikaza u perspektivi, AutoCAD zadržava taj prikaz
sve dok ne promenite tačku posmatranja - na primer, komandom VPOiNT. Do tada ne
možete birati tačke na ekranu ili koristiti OSNAP markere, što je za vas neugodno. Ova
opcija omogućava da napustite komandu DV1EW u normalnom prikazu.
Opcija Undo
Opcija Undo poništava efekat poslednje opcije komande DVIEW. Redom možete
poništavati sve promene koje ste uradili u DVIEW.
Opcija eXit
Opcijom Exit završavate komandu DVIEW. Ako koristite prikaz u perspektivi, AutoCAD
ga zadržava sve dok ne promenite prikaz.
NaCO Crtež ab22-e,dtvgkoji se koristi u sledećoj vežbi form iranja prikaza u perspektivi nalazi se na
kom pakt disku AutoCAD 2000 Biblija.
Vežba: formiranje prikaza u perspektivi

1. Otvorite crtež ab22-e.dwg sa CD-a.
2. Snimite ga kao ab22-3.dwg u direktorijum AutoCAD Biblija, To je deo 3D modela
kude prikazane u osnovi, kao što se vidi na slici 22-38. Proverite da li je OSNAP
uključen. Zadajte OSNAP marker krajnje tačke objekta.
3. Treba da formirate prikaz u perspektivi iz približno tačke © prema tački ® na
slici 22-38. Možete videti da zid pored tačke © treba ukloniti iz prikaza. Za dobi-
janje rastojanja ravni odsecanja od cilja, odaberite Distance sa potpalete Inquiry
palete Standard i zadajte © i ©. Važan podatak je Di stance=l 2' - 5 9/16". Možda
ćete dobiti nešto drugačiju vrednost. Da biste videli podatak o rastojanju, priti-
snite F2 da otvorite AutoCAD-ov prozor sa tekstom.
Slika 2 2 -3 8 : 3D m odel kuce u osnovi.

Z a h v a lju je m A n d re w u W ilco xu iz k o m p o n ije V irtu o l H o m e s , Inc., H e m o n d z P le jn z. N o v a Š k o tsk a , K a n a d a , z o o v a j
crtež. U p o tre b lje n j e s a m o je d a n n je g o v d e o .
4. Odaberite NE Isometric View sa potpalete Viewpoint palete Standard. Rezultat je

prikazan na siici 22-39. Ovo je brza aproksimacija i pomaže u planiranju položaja
kamere i ciljne tačke. Za proveru krajnjih tačaka, zadajte komandu LINE. Posta-
vite kursor na © na slici 22-39. Pojavljuju se marker i natpis Endpoint SnapTip.
Postavite kursor na ©, završetak noge stola. Trebalo bi da vidite marker i End-
point SnapTip. Pritisnite Esc da prekinete komandu LINE, bez crtanja linije.
5. Upišite dvievv J. Na zahtev za unos Sel ect o b j e c t s or <use DVIEWBLOCK>:
Otkucajte all J. Pritisnite Enter da završite izbor objekata.
6. Na osnovni zahtev za unos komande DVIEW pritisnite desni taster miša i odabe-
rite Points. Na zahtev za unos Speci fy t a r g e t po in t <14 ' -5 15/16". 21' -9
3/8" ,6 ’ -1 1/4"> ; zadajte krajnju tačku u (?) na slici 22-39. Na zahtev za unos
$pecif.y cantera point < 14' -6 15/16" ,21 1 -10 3/8". 6' -2 1/4" > ■ . zadajte
krajnju tačku u ©.
7. Pritisnite desni taster miša i odaberite Distance. Na zahtev za unos Speci fy new
camera - t a r g e t d i s t a n c e <20'-10 15/16 " > : pomerite kursor do oznake 4x na
kliznoj traci. Otpustite taster miša da omogućite regeneraciju crteža i vidite
rezultat. Zadajte oznaku 4x. Obratite pažnju na ikonicu prikaza u perspektivi.
8. Da biste premestili tačku položaja kamere, pritisnite desni taster miša i odaberite
Camera. Na zahtev za unos Speci f y camera l o c a t i o n , or e n t e r angle from XY
p la n e . or [Togg le (ang le i n ) ]< 1 1 . 7 2 5 2 > : upišite 8 J da malo spustite tačku
kamere. Na zahtevza unos Speci f y camera l o c a t i o n . or e n t e r angle froim XY
plane in X a x i s . or [ f o g g l e (a n g le i n ) ]<11 . 72523> : pomerite kursor blizu
@ na slici 22-39 u odnosu na ekran, ne na model, i pritisnite.
Pogtavlje 22 ♦ Posmatranje 3D crteža 619
Slika 22-39: NE (severoistočni) izometrijski prikaz kuće.
9. Pritisnite desni taster miša i odaberite Zoom. Na zahtev za unos Specify lens
1ength <35 . 000mm> : upišite 60 J da malo poveđate prikaz na ekranu.
10. Pritisnite desni taster miša i odaberite Clip. Pritisnite desni taster miša i odabe-
rite Front da podesite prednju ravan odsecanja. Na zahtev za unos Spec i fy
d i s t a n c e from t a r g e t or [ s e t to Eye{ camera ) ]<83 ' - 7 1/2"> : upišite 13' J.
AutoCAD sakriva prednje zidove koji zakianjaju prikaz.
11. Pritisnite desni taster miša i odaberite Pan. Na 2ahtev za unos Speci fy di s -
placement base p o i n t : zadajte tačku u @ na slici 22-39 u odnosu na ekran, ne na
crtež. Na zahtev za unos Speci f y second poi n t : zadajte tačku u © u odnosu na
ekran. Ekranski prikaz se pomera naniže.
12. Pritisnite desni taster miša i odaberite Hide da sakrijete elemente crteža u poza-
dini. Crtež bi trebalo da izgleda približno kao na slici 22-40.
Slika 22-40: Konačan prikaz u perspektivi.

13. Pritisnite Enter da završite komandu DVIEW.

14. Posle sveg ovog rada, trebalo bi da sačuvate priku?. Odaberite View o Named
Views. Na kartici Named Views pritisnite New, U okviru za dijalog New View
upišite Perspective 1 u polju View Name. Pritisnite OK. Pritisnite OK da se vratite
na crtež.
15. Snimite crtež.
Priprem a 3D crteža za štam p an je

AutoCAD nudi tri rutine u AutoLISP-u koje pomažu pripremi 3D crteža u okruženju za
štampanje - SOLVIEW, SOLDRAW i SOLPROF. MoŽete ih nađi na paleti Solids.
Upotreba komande SOLVIEVV za pripremu prikaza

u okruženju za štampanje
Komanda SOLVIEW automatizuje proces formiranja plutajučih okvira sa prikazima
i ortogonalnih prikaza - prikaza koji su međusobno pod pravim uglom.
Da pokrenete komandu SOLVIEW, odaberite Setup View sa palete Solids. Komanda
SOLVIEW ima pet opcija:
♦ UCS omogućava fzbor radnog UCS-a, kao i razmere, centra i uglova kadriranja
plutajućih okvira za prikaz. Upotrebite prvo ovu opciju. Posle izbora UCS-a
zadajte faktor razmere. To možete promeniti kasnije, ako želite. Zatim vas
komanda SOLV!EW pita za položaj centra prikaza. Zadajte tačku i sačekajte dok
se 3D model regeneriše. Komanda S0LV1EW nastavlja sa zahtevom za unos za
centar okvira prikaza, omogudavajući zadavanje tačaka sve dok ne budete zado-
voljni onim što vidite. Pritisnite Enter za nastavak zahtev za unos. Uglovi odse-
canja predstavljaju uglove prikaza. Na zahtev za unos Enter view narne: zadajte
ime. Komanda S0LV1EW formira prvi okvir za prikaz.
Odaberite ime okvira koje opisuje prikaz, na primer: gore, bočno, istočna fasada.
Ovo pomaže početku formiranja ortogonalnih prikaza.
♦ Ortho formira ortogonalne prikaze. Na zahtev za unos Speci fy s id e of view-
port to p r o j e c t : zadajte jednu od ivica prvog okvira za prikaz . Opet odaberite
centar prikaza i uglove da formirate prikaz. Zadajte ime novom prikazu.
Ako ne vidite dobro model pri zadavanju centra prikaza, nastavite sa zahtevima
za unos, zadajuđi potrebne uglove kadriranja. Zatim zadajte'prikaz (u okruženju
za modelovanje, bez okvira sa prikazima) i izvršite komandu ZOOM Extents.
Zatim možete premeštati prikaz i menjati njegovu razmeru. Ovaj problem se
može pojaviti kad imate nekoliko razdvojenih 3D objekata na crtežu.
♦ Auxiliary formira nagnute prikaze. Na zahtev za unos Speci fy f i r s t point of
1ncl i ned pl a n e : zadajte tačku u nekom od prikaza. Na zahtev za unos Spec i fy
second p oi nt of i n c l i n e d pl ane ; zadajte još jednu tačku u istom prikazu. Dve
tačke su obično pod uglom pod kojim se formira nagnut prikaz. Na zahtev za unos
S p e c i f y s id e to view f rom: zadajte tačku. Zatim zadajte položaj centra prikaza,
uglova kadriranja i ime prikaza.
Pogiavlje 22 ♦ Posmatranje 3D crteža (521
♦ Section (ormira preseke. Na zahtev za unos sa komandne linije Speci fy f i r s t

poi'nt of c u t t i n g pl a n e : zadajte tačku u nekom prikazu. Na zahtev za unos sa
komandne linije Speci f y second point of c u t t i n g pl a n e : zadajte tačku na
suprotnoj strani prikaza, da formirate presek. Zatim zadajte stranu sa koje de se
gledati, unesite razmeru i centar prikaza, uglove kadriranja i ime prikaza.
♦ eXit završava komandu. Možete završiti komandu posle upotrebe neke opcije i
ponovo je zadati da biste upotrebili drugu opciju, ili možete upotrebiti sve opcije
i na kraju završiti komandu.
Sfika 22-4L prikazuje primer sa pogledom odozgo, ortogonalnim prikazom sa jedne
strane, nagnutim prikazom i presekom.
Slika 22-41: Prim er upotrebe kom ande SOLVIEVV.
Upotreba komande SOLDRAW za izradu skrivenih linija i šrafure

Komanda SOLDRAW koristi prikaze formirane komandom SOLVIEW i formira 2D kon-
ture koje sadrže puna tela i skrivene linije koje predstavljaju profile i šrafuru modela
u preseku. Morate upotrebiti komandu SOLVIEW pre komande SOLDRAW.
M Da biste upotrebili komandu SOLDRAW, odaberite Setup Dravving sa palete Solids.
L— 1 Komanda SOLDRAW vas prebacuje u prikaz lista za štampanje i traži izbor obje-
kata, što znači okvira za prikaz. Možete ih sve izabrati ako želite. Komanda SOLDRAW
zatim nastavlja automatsko formiranje prikaza profila. Stika 22-42 daje primer šrafure
formirane za prikaz preseka.
Slika 22-42: Rezultat upotrebe kom ande

SOLDRAW na prikazu preseka.
Komanda SOLDRAW koristi podrazumevani uzorak srafure. Ova podešavanja

možete promeniti komandom HATCHEDIT.
Kom anda SOLVIEVV formira ceo skup novih slojeva na crtežu; kom anda SOLDRAVV zamrzava
Napomena originalne slojeve, ostavljajući vidljive sam o one slojeve koji su neophodni za crtanje profila u
prikazu na listu za štam panje. Kom anda SOLVIEVVformira specijalni sloj koji m ožete upotrebiti
\ za kotiranje - po jedan za svaki prikaz koji form irate. Za prikaz sa im enom front, sloj se zove
front-dim . M ožete upotrebiti ove slojeve za kotiranje u okruženju lista za štam panje.
Upotreba komande SOLPROF za formiranje profila

Komanda SOLPROF formira profile kao i SOLDRAW, ali nema potrebe da se prvo
1— upotrebi komanda SOLVIEW. U stvari, komanda SOLPROF traži više podataka od
komande SOLDRAW. Da biste zadali komandu, odaberite Setup Profile sa palete Solids.
Komanda SOLPROF traži izbor objekata.
Pre nego što aktivirate kom andu SOLPROF, neophodno je da već postoji formrran okvir za
Napomana prikaz i da se nalazite u okruženju za m odelovanje.
Na zahtev za unos Di spl ay hidden p r o f i l e l i n e s on se p a ra t e l a y e r ? [Yes/
X No] <Y> : zadajte Y ili N. Zadavanjem Yes moci ćete da zamrzavate i isključujete sloj koji
sadrži skrivene delove modela. Takode možete sakriti druge 3D objekte iza onog koji
profilišete.
Na zahtev za unos P r o j e c t p r o f i l e l i n e s onto a plane? [Yes/No]<Y> : zadajte Y
ili N. Zadavanjem Yes, komanda SOLPROF formira 2D objekte. Ako odaberete No,
formiraju se 3D objekti.
■ Na zahtev za unos Del ete t a n g e n t i a l edges? [Yes/No]<Y>:zadajte Y ili N. Tan-
gentna ivica je sastav dve susedne površine. Večina grafičkih programa ne traži prikaz
tangentnih ivica.
Sfika 22-43 prikazuje rezultat komande SOLPROF posle zamrzavanja sloja koji sadrži
originalni objekat - komanda SOLPROF formira sopstvene slojeve za profil.
Slika 22-43: Profil form iran

pom oću kom ande SOLPROF.
Slika 22-44 prikazuje rezultat komande SOLPROF posle zamrzavanja sloja koji je
komanda takode formirala, a koji sadrži skrivene delove modela. U ovom slučaju, sloj je
dobio ime Ph-2d0. Slovo h se odnosi na pojam skriven ('hidden). Poslednji deo imena
sloja je oznaka objekta koji profilišete i koji se razlikuje za svaki objekat.
Prikaze formirane pomoću komande SOLPROF i prikaze formirane pomoću komandi
SOLVIEW i SOLDRAW možete kombinovati. Na primer, formirajte dva ortogonalna
prikaza pomoću komandi SOLVfEW i SOLDRAW i zatim dodaite prikaz i upotrebite
komandu SOLPROF da formirate drugi prikaz.
Slika 22-44: Profil form iran pomoću

kom ande SOLPROF posle zamrzavanja
sloja koji sadrži skrivene delove m odela
'ef Kada im ate poseban sloj za skriveni deo m odela, m ožete da izm enite osobine tog sloja, kao
što su boja, i/ili tip linije da biste prikazali skrivene linije sa kontrastnom bojom ili tipom linije,
>
S aže tak
U ovom poglavlju objašnjeni su svi načini posmatranja 3D crteža. Možete upotrebiti
standardne tačke posmatranja na potpaleti Viewpoint za brzo dobijanje prikaza,
komandu DDVPOINT za precizno zadavanje uglova, i tripod i kompas za slobodniji
izbor prikaza. Komanda PLAN brzo vraća na prikaz odozgo. Drugi način rada u 3D
podrazumeva podešavanje dva ili više okvira sa različitim prikazima.
Crtež možete da osenčite na nekoliko načina, Osenčeni prikazi ostaju na ekranu dok
ib ne isključite. Pomoću 3D orbite možete posmatrati model iz bilo kog položaja.
Možete da menjate položaj i razmeru prikaza na ekranu, formirate paralelne prikaze i
prikaze u perspektivi i podešava presečne ravni. Možete i da formirate putanju stalnog
obrtanja objekta.
Komanda DVIEW omogućava formiranje parafelnib prikaza i prikaza u perspektivi.
Korisnik određuje položaj kamere i ciljne tačke. Možete formirati prednju i zadnju pre-
sečnu ravan. Pošto formirate prikaz u perspektivi, trebalo bi da ga sačuvate.
AutoCAD sadrži tri komande - SOLVIEW, SOLDRAW i SOLPROF - koje olakšavaju
pripremu prikaza 3D crteža za štampanje.
U sledećem poglavlju biće objašnjeno kako se formiraju 3D površi.
♦ ♦ ♦
POGLAVUE
Formiranje 3D površi
ovom poglavlju ćete naučiti da formirate sve tipove površi,
U koje se nazivaju i mrežice (engl. meshes). PovrŠi imaju

veliku prednost nad 3D žičanim modelima jer u njima možete da
♦ ♦ ♦
U ovom poglavlju
♦
sakrijete zadnje površine i formirate osenčene slike za laksu
rasterizaciju modela. Površine takode omogucavaju formiranje
neuobičajenih oblika, na primer za topološke mape ili objekte Crtanje površi pomoću
slobodne forme. Slika 23-1 prikazuje iampu nacrtanu upotrebom komandi 3DFACE i
PFACE
površina.
Slika 23-1: Lampa nacrtana Formiranje 3D

poligonalnth mrežica
pom oću površina.
Crtanje standardnih
3D oblika
Crtanje obrtne površi
Formiranje istisnutih
površi, površi između
dva objekta i oivićenih
površi
♦ ♦ ♦ ♦
Podatke o fizičkim osobinama, kao što su masa, težište itd. ne

možete dobiti od površi - oni se dobijaju samo od 3D punih tela,
koja su obrađena u sledecem poglavlju.
AutoCAD aproksimira zakrivljene površi formiranjem mrežice
ravnih površi pod različitim uglovima. Vidite ravni jer ih AutoCAD
prikazuje pomoću mreže presečnih linija. AutoCAD definiše mre-
žicu preko njenih čvornih tačaka - gde se linije seku. Slika 23-2
prikazuje mrežicu sa čvornim tačkama.
Kad radite sa površima može vam zatrebati paleta Surfaces,
prikazana na slici 23-3. Pritisnite desnim tasterom miša bilo koju
paletu i odaberite Surfaces.
Piramida Obrtna površ
2D telo Lopta Ivica Površ izmedu dva objekta

Kvadar Polulopta Oivičena površ
3D površina Kupa Torus Istisnuta površ

Klin Kupola 3D mrežica
Slika 23-3: Paleta Surfaces.
Crtanje površi pom oću ko m an d e 3DFACE

Dvodimenzionalni objekti se često koriste za formiranje trodimenzionalnih modela.
U pogiavlju 21 objašnjeno je kako se koriste 2D tela (komanda SOLID), debele polilinjje
i krugovi za formiranje horizontalnih površina kad im dodate debljinu. Komanda SOLID
je tako korisna u 3D da možete naći njenu ikonicu na paleti Surfaces.
U 3D crtežima možete upotrebrti i regione. Bez obzira što su regioni 2D objekti i ne
mogu imati debljinu, kad upotrebite komandu HIDE, AutoCAD ih tretira kao površ. Kad
je crtež regenerisan da prjkaže žičani mode), regioni se vraćaju u žičanu mrežu, gubeći
osobine površi.
Druga mogućnost je upotreba komande 3DFACE, što je prava 3D komanda. Komanda
3DFACE formira trostrane ili četvorostrane površi koje mogu da budu u bilo kojoj ravni.
Kad postavite površi zajedno, dobijate višestraničnu površ. Kako AutoCAD crta linije
između ovih površina, ove linije možete da promenite u nevidljive da biste dobili efekat
površina bez spojeva. Površ je definisana zadatim tačkama koje čine uglove površi.
Rezultat je da 3D ravna površ ne može imati bilo kakve krive linije. 3DFACE samo formira
površi - nije moguće zadavati debljinu takvoj površi. Možete formirati 3D telo od 3D
ravne površi upotrebom komande EXTRUDE. 3D tela su obradena u sledećem poglavlju.
Upotreba komande 3DFACE

r ^ l Da biste formirali 3D ravnu površinu, oda’oerite 3D Face sa palete Surfaces.
AutoCAD postavlja zahtevza unos za zadavanje prve, druge, treće i četvrte tačke.
Poglavlje 23 ♦ Formiranje 3D površi 627
Morate zadavati tačke u smeru kazaljke na satu ili obratno, ali nikako u cik-cak kao što
zahteva komanda SOLID. Kad formirate 3D ravnu površinu:
♦ Pritisnite Enter na zahtev za unos Speci fy fourth point or [Invisible]
<create threesided face>: da formirate trostranu površ. Zatim opet pritisnite
Enter da završite komandu.
♦ Da formirate četvorostranu površ, zadajte četvrtu tačku. AutoCAD ponavlja
zahtev za unos Speci fy third point or [Invisible] <exi t> :. Opet pritisnite
Enter da završite komandu.
♦ Da biste formirali površi sa više od četiri stranice, nastavite sa zadavanjem
tačaka. AutoCAD ponavlja zahtev za trečom i četvrtom tačkom sve dok ne priti-
snete Enter - dvaput posle treće tačke ili jednom posle četvrte tačke.
Kako dodajete stranice, poslednja ivica koja je formirana putem treće i četvrte tačke
postaje prva ivica nove stranice tako da dodavanje stranice zahteva zadavanje samo
dve dodatne tačke.
Korisno je prip remati se za s lo ž e n u 3D površinu i formirati 2 D objekte za p o jed ine ili sve pov-
ršine. M o i e t e upotrebiti O S N A P m ark er za krajnju tačku za z a d av an je tačke 3D površine. Ove
2 D o b jek te postavite na p o se b a n sloj, npr. F r a m e s ili Const.
Skrivanje ivica 3D površina

Skrivanje ivica čini da niz 3D površina liči na jednu 3D površinu. Slika 23^1 prikazuje 3D
površine sa i bez unutrašnjih spojeva.
Sfika 23-4: P o desite da unutrašnje
ivice 3D površina budu nevidljive.
/ /i------------1
/
/ J____
Sve ivice su vidljive
Unutrašnje ivice su nevidljive
Postoji nekoliko načina kontrolisanja vidljivosti ivica 3D površine.
K ontrolisanje vidljivosti tokom form iranja 3D površine

Dok crtate 3D površinu, pritisnite desni taster miša i odaberite lnvisible pre svake ivice.
Zatim zadajte sledeču tačku. Ponekad je teško tačno predvideti gde treba pokazati nevid-
Ijivu ivicu. Ako su 3D površi složene, često je teško predvideti gde če biti ivica.
Upotreba kom ande EDGE

Posle formiranja cele 3D površine, upotrebite komandu EDGE. Jedina svrha komande
EDGE je da učini ivice 3D površina vidljivim i)i nevidjjivim - ovo je najverovatnije
najlakši način kontrole vidljivosti ivica 3D površina.
[fsl Odaberite Edge sa palete Surfaces. Na zahtev za unos Speci fy edge of 3dface to
toggle visibility or [Di spi ay j : odaberite vidljivu ivicu koju želite da izmenite
u nevidljivu, AutoCAD ponavlja zahetev za unos tako da možete datje da birate ivice.
Pritisnite Enter da izmenite ivice u nevidljive. Iako mogu da postoje dve vidljive ivice koje
pripadaju dvema različitim 3D površinama, komanda EDGE ih obe pretvara u nevidljive.
Da bi nevidljive ivice postale vidljive, pritisnite desni taster miša i odaberite opciju
Display. AutoCAD prikazuje isprekidanim linijama sve ivice i zahtev za unos Enter
selection method for display of hidden edges [Select/All] <A11> :. Pritisnite
Enter da prikažete sve ivice ili upotrebite opciju Select da odaberete 3D površine
(možete upotrebiti i prozor za izbor). Medutim, videcete ivice 3D površine koje želite
da promenite. AutoCAD zatim ponavlja zahtev za unos Speci fy edge of 3dface to
toggle visibility or [Di spl ay]:. Sada možete da odaberete ivicu koja treba da
bude viđljiva. Pritisnite Enter da završite komandu i da ivicu pretvorite u vidljivu.
Upotreba prozora Properties

Kada formirate jednu ili više 3D površina, odaberite Properties sa palete Standard i
zadajte jednu 3D površinu. (slika 23-5.) Možete odabrati i više 3D površina, ali rezultati
se tada teško mogu predvideti.
*! Slika 23-5: P o m o ć u prozora Properties

m e n ja se vidljivost ivica 3 D površine.
3 0 Face n v j
Afcj'iabefec C a te ^ jo rittri j ....i

[□ G e n e ra l |
Cdor ■ ByLayer 1
Layer 0
Lin e typ e ■0 y L a y e r
L in e typ e scafe 1 .0 0 0 0
Plot sty(e B yLsyer
Linew eigb t ■B y L a y e r
V ertes: 1
V e rte x X -5 .4 7 8 6
V erter: V 2 .1 8 4 4
Ver t e i; Z 0.0000
Edge t Visible
Edge 2 Vrsible
Edge 3 Visible
Edge 4 Hidden
Upotreba ovog prozora za promenu vidljivosti ivica 3D površine pravi dve pote-
škoće. Prvo, nema jednostavnog načina da razlikujete koja je koja ivica. Okvir za dijalog
ih jednostavno obeležava sa Edge 1, 2, 3, i 4. Drugo, dok komanđa EDGE čini obe ivice
susednih 3D površina vidljivim ili nevidljivim, prozor Properties to ne čini. Komandu
morate upotrebiti za svaku od susednih ivica. Najbolji način je da komandu EDGE kori-
stite za kontrolisanje vidljivosti ivica 3D površina.
K o m p a kt disk AutoCAD 2 0 0 0 Biblija sadrži program koji formira 3D m odel kuće na osnovu
vaših podataka. Pogledajte u \Softw a re\C h a p 2 3 \3 d ho u se3 .
Upotreba sistem sk e prom enljive SPLFR A M E

Zadavanjem vrednosti 1 sistemskoj promenljivoj SPLFRAME i ponovno generisanje
crteža nakon toga, čini sve ivice 3D površina vidljivim. (Sistemska promenljiva
SPLFRAME takođe utiče i na prjkaz (spline-fit) polilinija, odakle im ime.) Za povratak
ivica na originalne vrednostj, postavite SPLFRAME na 0 i izvršite komandu REGEN.
Crtež ab23-a.dw g koji se koristi u slede ćo j vežbi crtanja 3 D površina nalazi se na kom pakt
Vežba: crtanje 3D površina

1. Otvorite crtež ab23-o.dw g sa kompakt diska.
2 . Snimite gapod imenom a b 23 -l.d w g u direktorijum A u to C A D B iblija. Ovo je prazan
crtež sa arhitektonskim jedinicama. ORTHO je uključen. OSNAP treba da je uklju-
čen. Podesite OSNAP markere za krajnju i središnju tačku objekata. Ako paleta
Surfaces nije prikazana, pritisnite desnim tasterom miša bilo koju paletu i potvr-
dite Surfaces.
3. Odaberite 3D Face sa palete Surfaces. Pratite zahteve za unos:
Specify first point or [Invisible]: 6.6 J
Specify second point or [Invisible]: @20,0 J
Specify third point or [Invisible] <exit>: @0,2' J
Specify fourth point or [Invisible] <create three-sided face>:
@-20,0 J
Specify third point or [Invisible] <exit>: J
4. Zadajte komandu COPY. Pratite zahteve za unos:
Select objects: I z a b e r i t e 3D p o v r š i n u .
Select objects: J
Specify base point or displacement, or [Multiple]: P ritisnite desni
t a s t e r miša i izaberite M ultiple.
Specify base point: I z a b e r i t e b i l o
koju tačku.
Specify second point of displacement or <use first point. as
displacement>: @0,0.1.5' J
displacement>: @0,0,3’ J
Specify second point of di spl aceinent or <use first point as
di splacement>: J
Ne vidite nikakvu razliku jer gledate na tri 3D površine u prikazu u kome su one
jedna iznad druge.
5. Odaberite SE Isometric View sa potpalete Viewpoints palete Standard. Crtež bi
trebalo da izgleda kao na slici 23-6. Sada imate gornju, donju i srednju policu
ormana.
Slika 23-6:
Izometrijski prikaz
tri 3D površine.
6. Zadajte opet komandu 3DFACE. Pratite zahteve za unos:

Specify first point or [Invisible]: I z a b e r i t e t a č k u © na s l i c i 23-5.
Specify second point or [Invisible]: I z a b e r i t e t a č k u ©.
Specify third point or [Invisible] <exit>: I z a b e r i t e t a č k u ®.
I z a b e r i t e t a č k u ©.
Specify third point or [Invisible] <exit>: I z a b e r i t e t a č k u ©.
Specify fourth point or [Invisible] I z a b e r i t e t a č k u ©.
Specify third point or [Inv^sible] <exit>: I z a b e r i t e t a č k u ©.
Specif.y fourth point or [Invisible]: I z a b e r i t e t a č k u ® .
Specify third point or [inv’s-5bl e] <exit>: J
7. Da biste nacrtali vrata ormana, promenite tekuci sloj na CONST. Zadajte komandu
LINE i nacrtajte liniju od tačke @na slici 23-6 do @18<225. Završite komandu LINE.
Sada zadajte komandu COPY i kopirajte liniju od tacke ® do tačke ©. Ove dve kon-
struktivne linije čine okvir vrata.
8 . Da biste olakšali rad oko vrata, odaberite Tools O New UCS o 3 point. Pratite
zahteve za unos:
Specify new origin point <0,0,0>: Izaberiie levu krajnju t a č k u na
donjoj konstrukcionoj lin iji.
Specify point ori positive portion of X-axis < -0 *-5 3/4" ,-0" -6
3/4".0’ 0">: I z a b e r i t e t a č k u © na s l i c i 2 3 - 6 .
Specify point on positive-V portion of the UCS XY plane <-0' -7
7/16", -0 1-6", 0 1-" > : I z a b e r i t e l e v u k r a j n j u t a č k u na g o r n j o j
konstrukcionoj Jin iji.
9. Zadajte opet komandu LINE. Pratite zahteve za unos:
Specify first point: I z a b e r i t e OSNAP m a r k e r Fr nm.
Base point: I z a b e r i t e l e v u k r a j n j u t a č k u na g o r n j o j konstrukcionnj
1i n i j i .
<0ffset>: @3,-3 J
Specify next point or [Undo]: P o m e r i t e k u r s o r u ć e s n o i o t k u c đ j t e 12 J .
Specify next point or [Undo]: P o m e r i t e k u r s o r n a d o l e i o t k u c a j t e 30 J .
Specify next point or [C1 ose/Undo]: P o m e r i t e k u rso r nađole i
o t k u c a j t e 12 J .
Specify next point or [C1 ose/Undo] : c J
Crtež bi trebalo da izgleda kao na slici 23-7.
Slika 2 3 - 7 : D elim ičn o

završen orm an.
10. Promenite tekući sloj na 0. Odaberite 3D Face sa palete Surfaces. Pratite zahteve
za unos:
Specify first point or [Invisible]: I z a b e r i t e t a č k u © na s l i c i 2 3 - 7 .
Specify second point or [Invisible]: I z a b e r i t e t a č k u © na s l i c i 2 3 - 7 .
Specify third point or [Invisible] <exit>: I z a b e r i t e t a ć k u ®.
Specify fourt.h point or [Invisible] <create three-sided face>:
I z a b e r i t e t a ć k u © na s l i c i 2 3 - 7 . i a p a z i t e i v i č n e l i n i j e i z me đu
t a č a k a © i © i i z me đ u © i © .
$pecify third point or [Invisible] <exit>: P r i t i s n i t e ć e s n i t a s t e r
m i š a i i z a b e r i t e I n v i s i b l e . I z a b e r i t e t a č k u © na s l i c i 2 3 - 7 .
Specify fourth point or [Inv^sible] <create three-sided face>:
I z a b e r i t e t a č k u ©.
Specify third point or [Invisible] <exit>: P r i t i s n i t e d e s n i t a s t e r
m i š a i i z a b e r i t e I n v i s i b l e . I z a b e r i t e t a ć k u ®.
$pecify fourth point or [Invisible] <create three-sided face>:
Izaberite tačku ®.
Specify third point or [Invisible] <exit>: I z a b e r i t e t a c k u ®
na s / i c i 2 3 - 7 .
Izaberite taćku ®.
Specify third point or [Invisible] <exit>: J
11. Odaberite Edge sa palete Surfaces. Na zahtev za unos Di spl ay/<$el ect edge>:
zadajte ivicu između (Đ i © a zatim ivicu između ® i ©. (Pojavljuju se marker
središnje tačke i pripadajući natpis.) Pritisnite Enter i ivice nestaju.
1 2 . Odaberite Tools O New UCS O Wor)d.
13. Odaberite View O 3D Views O Viewpoint Presets da otvorite okvir za dijalog
Viewpoint Presets. Zadajte From: X Axis ugao 200 stepeni. Zadajte XY Plane ugao
35 stepeni. Odaberite OK.
14. Odaberite View O Hide da vidite rezultat. Možete jasno videti kroz prozor na vra-
tima ormana.
Slika 23-8: Završen kuhinjski
o rm an , uključujući prozor na
vratima.
Crtanje površi pomoću komande PFACE

Komandom POLYFACE crtamo površi zvane višestranične mrežice, a to je vrsta poli-
linije. Ipak, nije moguče njihovo menjanje pomoču komande PEDIT. Najbolji način za
njihovo dorađivanje je pomoču čvorova. AutoCAJD koristi komandu PFACE za formiranje
površi upotrebom AutoLISP rutine ili nekog drugog automatskog načina. Zato je
zadavanje vrednosti višestraničnih mrežica pomalo nezgrapno. Ipak, višestranične
mrežice imaju sledeče prednosti:
♦ Možete nacrtati površi sa proizvoljnim brojem stranica, za razliku od 3D površina
koje mogu da imaju samo tri ili četiri stranice.
♦ Cela površ je jedan objekat.
♦ Preseci u jednoj ravni nemaju prikazane ivice pa nema potrebe da se mučite oko
isključivanja prikaza ivica.
♦ Možete rastaviti višestranične mrežice u 3D površine.
♦ Ako ste formirali višestraničnu mrežicu u više od jedne ravni, svaka ravan može
da bude na različitom sloju ili da bude različite boje. Ovo je korisno kod pridruži-
vanja materijala za senčenje ili nekog drugog složenog procesa izbora.
Sa druge strane, višestranične mrežice se teško formiraju i modifikuju. Slika 23-9

prikazuje višestranične mrežice - jedna se nalazi u jednoj ravni, a druga u tri ravni.
Slika 23-9: V išestra nične m režice se m o g u formirati u je dn o j ravni ili u

nekoliko razliČitih ravni. Posle p rim e n e k o m a n d e H ID E viš estranična
m režica sakriva o b jek te u pozadini.
Zahtev za unos za komandu PFACE je podeljen u dva đela. Prvi deo traži čvorne
tačke. Drugi deo traži da zadate koje tačke definišu koju stranieu (i)i ravan). Drugi deo
je gotovo bez značaja za višestranične mrežice u jednoj ravni, ali svejedno morate da
zadate čvorne tačke. Evo kako se to radi:
1 . Upišite pface J .
2. Na zahtev za unos Speci fy "ocation for vertex 1: zadajte prvu čvornu tačku.
3. Nastavite sa zadavanjem čvorova na zahteve za unos Speci fy 1ocati on for
vertex 2 or <define faces>: ili Speci fy location for vertex 3 or <define
faces> : (i tako dalje). Pritisnite Enter kad završite.
4. Na zahtev za unos Face 1, vertex 1: Enter a vertex number or [Cotor/
Layer]: upišite koja čvorna tačka započinje prvu stranicu višestranične mrežice.
To je obično čvor 1, zato upišite 1 J .
5. Na zahtev za unos Facel, vertex 2: Enter a vertex number or [Color/
Layer] <next. f ace> : zadajte sledeću čvornu tačku na prvoj stranicL Nastavite
zadavanje čvorova prve stranice.
Ako crtate višestraničnu mrežicu u jednoj ravni, nastavite da birate sve čvorne
tačke redom i na kraju dva puta pritisnite Enter da završite komandu.
Ako crtate višestraničnu mrežu u više ravni, nastavite sa 2 adavanjem čvornih
tačaka prve stranice (a to je ravan) i pritisnite Enter. Na zahtev za unos Face 2 .
vertex 1: Enter a vertex number or [Co 1or/ Layer]: zadajte prvu čvornu
tačku druge stranice (ravni) i nastavite sa zadavanjem čvornih tačaka druge
stranice. Pritisnite Enter. Nastavite sa zadavanjem Čvornih tačaka za sve stra-
nice. Pritisnite dvaput Enter da završite komandu.
Da biste lakše nacrtali višestraničnu m režicu p o m o ć u k o m a n d e PFACE, nacrtajte 2D objekte
Savet
kao v o đ ice za z a d av an je čvornih tačaka. O n d a upotrebite O S N A P m ark ere za karakteristične
tačke objekata za z a d av an je čvornh tačaka. Za v išestra nične m re ž e koje leže u više od je d n e
ravni, nacrtajte dijagram koji n u m e r iš e čvorn e tačke. Ovo olakšava određivan/e koje čvorne
tačke definišu koju stranicu.
Tokom drugog dela zahteva za unos, kad komanda PFACE traži definiciju stranica,
pritisnite desni taster miša i odaberite Layer i)i Color da zadate sloj, odnosno boju.
Zatim zadajte čvorne tačke koje ce biti na izabranom sloju i imati izabranu boju.
U sledećoj vežbi nacrtaćete šestougaoni noćni stočić uz pomoć višestraničnih
mrežica.
, Crtež a b 2 3 - b .đ w g koji se koristi u s le d e ć o j vežbi crtanja višestraničnih mrežica, nalazi se na
ko m p ak t disku AutoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: crtanje višestran ičn ih m režica

1. Otvorite crtež ab23-b.dmg sa pratećeg kompakt diska.
2 . Snimite ga pod imenom ab23-2.dwg u direktorijum A u to C A D B ib lija , Šestougaonici
su nacrtani jedan iznad drugog na rastojanju od 24 inča, na sloju Const, kao što je
S li k a 2 3 - 1 0 : Dva šestouga-
onika predstavljaju o sn o v e
n o ćn o g stoćića.
3. Upišite pface J . Pratite zahtev za unos. Prvo zadajte sve čvorove. Zatim zadajte
gornji šestougaonik, pa pet bočnih stranica (prednja je otvorena) i na kraju donji
šestougaonik. Nažalost, ako pogrešite, morate sve iz početka.
Speci fy 1ocati on for vertex 1 : I z a b e r i t e (D na s i i c i 23-10.
Speci fy 1ocati on for vertex 2 or ćdefine faces>: I z s b e r i t e @
rtd s l i c 1 23-10.
Speci fy 1ocati on for vertex 3 or <define faces>: Odđberi te
Speci fy 1ocati on for vertex 4 or <define faces>: Odaberi te © .
Speci fy 1ocation for vertex 5 0 r" <define faces>: Odaberite © .
Speci fy 1ocati on for vertex 6 or <defi ne f aces>: Odđberite © .
Speci fy 1ocati on for vertex 7 or ćdefine faces>: Odaberite
Speci fy 1ocati on for vertex 8 or <define faces>: Odaber i t.e
Speci fy 1ocati on for vertex 9 or <define faces>: Odaberite
Speci fy 1 oca ti on for vertex 10 or <define faces> : Odaberite ©
Speci fy 1ocati on for ve rtex 11 or <define faces> : Odsberi te !,v
Speci fy 1ocati on for ve rtex 12 or <define faces> : Odaberite $
Speci fy 1ocat ion for vertex 13 or ćdefine faces> ■ J
Face 1. v e r t e x 1 ; Errter a v e r t e x number or [ C o l o r / L a y e r ] : 1 J

F ace 1, v e r t e x 2: E n t e r a v e r t e x n unibe r or [ C o l o r / L a y e r ] <next
face>: 2 J
Face 1. v e r t e x 3: E n t e r a v e r t e x number or [ C o l o r / L a y e r ] <next
f a c e >: 3 J
Face 1. v e r t e x 4 : E n t e r a ve r t e x n umbe r or [ C o l o r / L a y e r ] <next
f a c e >: 4 J
Face 1. v e r t e x 5: E n t e r a ve r t e x number o r [ C o l o r / l a y e r ] <next
f a c e >: 5 J
f a c e >: 6 J
Face 1. v e r t e x 7: En t e r a v e r t e x number or [ C o l o r / L a y e r l <ne x t
f ac e>: J
Face 2 . v e r t e x 1 : E n t e r a v e r t. e x number or [ C o l o r / L a y e r J : 12 J
Face 2. v e r t e x 2: E n t e r a v e r t ex number or [ C o l o r / L a y e r ] <next
f a c e >: 6 J
Face 2. v e r t e x 3: En te r a v e r t e x numbe r or [ C o l o r / L a y e r ] <nex L
face>: 5 J
Face 2. v e r t e x 4: E n t e r a v e r t e x number 0 r [ Co1o r / L a y e r ] <next
f ace>: 11 J
Face 2. v e r t e x 5: E nt e r a vertex number o r [ C o l o r / L a y e r ] <next
f ac e>: J
Face 3, v e r t e x 1 : F n t e r a v e r t e x number or [ C o l o r / L a y e r ] : : 5 J
Face 3 . v e r t e x 2: E n t e r a v e r t e x number or [ C o l o r / L a y e r ] <next
f a c e > : 11 J
Face 3. v e r t e x 3: E n t e r a v e r t e x number or [ C o l o r / L a y e r J <next
f a c e >: 10 J
Face 3. v e r t e x 4 : E n t e r a v e r t e x numbe r or [ C o 1o r / L a y e r ] <next
f a c e >: 4 J
Face 3, v e r t e x 5: E n t e r a v e r t e x number or [ C o l o r / L a y e r ] <next
face>: J
Face 4 , v e r t e x 1 : E n t e r a v e r t e x n umbe r or [ C o l o r / L a y e r ]:: 10 J
Face 4. v e r t e x 2: E n t e r a v e r t e x n umher or [ C o l o r / L a y e r ] <nexl
f ac e>: 4 J
Face 4, v e r t e x 3: E n t e r a ve r t e x number or [ C o l o r / L a y e r ] <next
f a c e >: 3 J
Face 4. v e r t e x 4 : E n t e r a ve r t e x number or [ C o l o r / L a y e r ] <next
f ace> : 9 J
Face 4 . v e r t e x S : E n t e r a v e r t e x number 0 r [ C o l o r / L a y e r j <next
f a c e >: J
Face 5. v e r t e x 1 : E n t e r a ver t ex number or [ C o l o r / L a y e r ] : 3 J
Face 5. v e r t e x 2: E n t e r 6 v e r t e x number or [ C o l o r / L a y e r ] <next
face>: 9 J
f ac e>: 8 J
Face 8, v e r t e x 4: En te r a v e r t e x n umbe r or [ C o l o r / L a y e r ] <next
face>: 2 J
Face 5. v e r t c x 5: Enter a v er tex number or [ C o l o r / L a y e r ] <next
f ac e>; J
Face 6. v e r t e x 1 : En t e r a v e r t e x number or [ Co">o r / L a y e r ] : 8 J
Face 6, v e r t e x 2: E nt e r a ve r t e x number or [ C o l o r / l a y e r ] <next
f ace>: 2 J
Face 6. v e r t e x 3: E nt e r a ve r t e x number or [ Co1o r / L a y e r ] <next
face> : 1 J
Face 6. v e r t e x 4 : E n t e r a v e r t e x number or [ C o l o r / L a y e r ] <next
f ac e>: 7 J
Face 6, v e r t e x 5: Enter a v e r t e x nurnber or [ C o l o r / L a y e r ] <next

f ace>: J
Face 7. vertex 1: E n t e r a ve r t e x number or [ C o l o r / L a y e r ] ;: 7 J
Face 7 , vertex 2: E n t e r a v e r t e x number or [ C o l o r / L a y e r ] <next
f ace>: 8 J
Face 7, vertex 3: Enter a v ertex n umbe r or [ Co1o r / L a y e r ] <nex t
f a c e >: 9 J
Face 7, vertex 4: Ent e r a ve r t e x number or [ C o l o r / L a y e r ] <next
f a c e >: 10 J
Face 7. vertex 5: E n t e r a v e r t e x number 0 r [ Col or / l . ayer ] <next
face>: 11 J
Face 7, vertex 6: E n t e r a v e r t e x number or [ C o l o r / L a y e r ] <next
f ace>: 12 J
Face 7. vertex 7: E n t e r a v e r t e x number or [ C o l o r / L a y e r ] <next
f a c e >: J
Face 8. vertex 1 : E nt. e r a v e r t e x number o r [ C o l o r / La y er 1 : J
4. Odaberite View o Hide da biste videli konačan rezultat.
S lik a 2 3 - 1 1 : Završen
šestougaoni noćni stočić.
Formiranje poligonalnih mrežica pomoću komande 3DMESH

Komanda 3DMESH formira poligonalne mrežice (ne treba ih mešati sa višestraničnim
mrežicama koje formira komanda PFACE). Komanda 3DMESH se koristi za formiranje
nepravilnih površi, čvor po čvor. Velika prednost poligonalnih mrežica je ta što ih
AutoCAD tretira kao polilinije i zato mogu da se dorađuju pomoču komande PEDIT
- mada ograničeno. Slika 23-12 prikazuje dve površi formirane pomoču komande
3DMESH. Površ na desnoj strani izglađena je pomoču komande PEDIT,
U>J Da biste upotrebili komandu 3DMESH, odaberite 3D Mesh sa palete Surfaces.
— AutoCAD onda postavlja zahtev za vrednosti M i N veličine mreže. M je broj
čvornih tačaka u prvom smeru. N je broj čvornih tačaka u drugom smeru. Slika 23-13
prikazuje 3D mrežu sa M=5 i N=3.
S li k a 2 3 - 1 2 : Dve površi form irane pom oću kom ande 3DMESH. Površ na
desnoj strani je izglađena upotrebom opcije Sm ooth kom ande PEDIT.
S lika 23 -1 3 : 3D mrežica sa
M = 5 i N = 3 i sa prikazanim
oznakam a čvornih tačaka.
Kada zadate dimenzije 3D mrežice, potrebno je da definišete svaku čvornu tačku.

Na primer, 3D mrežica na slici 23-13 ima 15 čvornih tačaka koje je potrebno definisati.
AutoCAD pita po redu za položaje svake čvorne tačke, počev od (0,0): tačka (0,1) je
druga čvorna tačka u prvoj koloni; tačka ( 1 ,0 ) je prva čvorna tačka u drugoj koloni,
počev odozdo. Pomalo zbunjuje to što AutoCAD počinje brojanje od nule, a ne od
jedan. Na 3D mrežici sa slike 23-13, poslednja čvorna tačka (4,2).
Napomena Na slici 23-13, 3D mrežica je široka pet čvornih tačaka i visoka tri čvorne tačke kad je gledate
u pogledu odozgo, Nije potrebno da zadajete čvorne tačke u istom smeru. Za 3D mrežicu na
\ slicr, početak je dole levo, nastavlja se sa (0 ,1 ) i (0 ,2 ), zatim udesno. M ožete početi i dole levo,
preći nadesno sa (0 ,1 ) i (0 ,2 ), pa se vratiti nalevo, ispod ili iznad (0 ,0 ) - što daje 3D mrežicu
koja je tri čvorne tačke široka i pet čvornih tačaka visoka gledano odozgo. Drugim rečima, M
i N mogu da budu u bilo kom smeru, što je pogodno za 3D površi.
3D mrežice su posebno pogodne za rutine u Auto LISP-u; u stvari, AutoCAD ih ima
nekoliko, One su objašnjene u sledečem odeljku.
Da biste izgladili poligonalnu mrežicu, zadajte komandu PEDIT i odaberite poligo-
nalnu mrežicu. AutoCAD odgovara zahtevom za unos E n t e r an opt i on [ E d i t v e r t e x /
Smooth s u r f a c e / De s moot h/ Mc l os e/ Nc l os e/ L l ndo] : . Tabela 23-1 objašnjava kako se
koriste ove opcije.
Tabeia 23-1 Opđje komande PEDIT za 3D poligonalne mrežice

Opcija Opis
Editvertex Prikazuje zahtev za unos C urre nt vert ex ( 0 , 0 ) . Enter an option [Next/
Prev i ous/1..ef t/'Ri giit/Up/Dotvn/Move/REgen/eKi t ] <N> Upotrebite podopcije Next,
Previous, Left, Right, Up, Down da premestite marker X koji pokazuje tekuću čvornu tačku.
Kad ste na čvoru koji želite da premestite, upotrebite podopciju Move, REgen regeneriSe
3D mrežicu. Upotrebite eXit da se vratite na originalni zahtev za unos.
Smooth surface Izglađuje površinu u skladu sa jednim od tri moguča skupa jednačina - Quadratic
(kvadratni), Cubic (kubni) ili Bezje. Bezje daje gladu površ. Upotrebite sistemsku
promenljivu SURFTYPE da zadatevrstu izglađivanja. Podesite SURFTYPE na 5 da formirate
kvadratnu b-sptine površ, 6 da formirate kubnu b-spline površ ili 7 za Bezjeovu površ.
Kubna (6) je podrazumevana. Da biste izgladili 3D mrežu moraju da postoje više od tri
čvorne tačke u oba smera, M i N.
Desmooth Uklanja izglađivanje površine 3D mrežice.
Mclose Zatvara površ u smeru M povezivanjem poslednje ivice sa prvom.
Nclose Zatvara površ u smeru N povezivanjem poslednje ivice sa pn/om.
Undo Poništava zadnju opciju.
Upotrebite komandu 3DMESH da biste formirali 3D topoioške površine. Možda su

vaši crteži označeni mernim tačkama. Otvorite novcrtež sa topološkim crtežom kao
referentnim. U pogledu odozgo formirajte poiigonalnu mrežicu. Za čvorove zadajte
merne tačke topološkog crteža. (Biče potrebno da ih prvo prebrojite da biste odredili
pravilne dimenzije M i N mrežice.) Zatim odaberite poligonalnu mrežicu da biste prika-
zali čvorne tačke. Odaberite svaki čvor ukrug i na zahtev za unos upišite (na primer)
@0,0,100.78 J gde je poslednja koordinata izmerena visina. Kad završite, pogledajte
površ iz tačke izvan ravni mreže da biste videli rezultat.
Crtanje standardnih 3D oblika

AutoCAD sadrži nekoliko AutoLISP rutina koje koriste komandu 3DMESH za formiranje
nekih standardnih oblika. Svi ovi oblici imaju ikonice na paleti Surfaces. Takođe možete
odabrati Draw Surfaces o 3D Surfaces da otvorite okvir za dijalog 3D Objects, kao što
je prikazano na slici 23-14.
Na komandnoj finiji upišite 3dJ i odaberite među opcijama komande oblikkoji želite
da nacrtate. Takođe možete upisati ai_ i ime oblika, na primer ai_box.
Kvadar (Box)
Stika 23-15 prikazuje kvadar u prikazu SE lsometric, posle upotrebe komande HIDE.
Izometrijski prikaz kvadra
S lik a 2 3 - 1 5 :
posle upotrebe kom ande HIDE.
Evo kako da nacrtate kvadar:

1. Odaberite Box sa palete Surfaces.
2. Na zahtev za unos Speci f y c or ne r p o i n t of b o x : zadajte donji levi ugao
osnove kvadra.
3. Na zahtev za unos Speci fy l enght of box : zadajte duzinu kvadra duž ose X.
4. Na zahtev za unos Speci fy wi dt h of box or ' CubeJ : zadajte širinu kvadra duž
ose Y. Ako odaberete opciju Cube, AutoCAD formira kocku širine i visine jednake
zadatoj dužini, pa nema zahteva za unos Height (visine).
5. Na zahtev za unos Speci f.y h e i g ht ot b o x : zadajte visinu kvadra duž ose Z.
6 . Na zahtev za unos Spec i f y r o t a t i o n angl e of box abcuit the Z a x i s or [ Ref -
e r e nc e ] : zadajte ugao. AutoCAD rotira kvadar u ravni XY, Ne postoji podrazume-
vana ili nulta vrednost, tako da morate da upišete 0 J i u slučaju da ne želite da
rotirate kvadar. Takode možete upotrebiti podopciju Reierence, koja radi kao i
opcija Reference u komandi ROTATE.
Kad definišete kvadar, AutoCAD iscrtava privremenu sliku žutom bojom da istakne
rezultate parametara koje ste zadali.
Klin (Wedge)
Slika 23-16 prikazuje klin. Zahtevi za unos su identicni kao i za kvadar, osim što nema
opcije Cube. Klin predstavlja polovinu kvadra.
Evo kako nacrtati klin:
j^ j 1 . Odaberite Wedge sa palete Surfaces.
2. Na zahtev za unos Speci f y r o r n e r p oi nt of wedge : zadajte donji levi ugao
osnove klina.
3. Na zahtev za unos Speci fy lenqht: of wedge : zadajte dužinu klina duž ose X.
4. Na zahtev za unos Spec.i fy wi dt h of wedge : zadajte širinu klina duž ose Y.
5. Na zahtev za unos Speci fy he i g ht of wedge: zadajte visinu klina duž ose Z.
Slika 2 3 -1 6 : Izometrijski prikaz

klina posle prim ene kom ande
HIDE.
6. Na zahtev za unos sa komandne linije Speci f y r o t a t i o n angl e ot' wedge about

the L a x i s : zadajte ugao obrtanja oko ose Z. AutoCAD rotira klin u ravni XY.
Ne postoji podrazumevana i)i nulta vrednost, tako da morate da upišete 0 J
i u slučaju da ne želite da rotirate klin.
Piramida (Pyramid)
Možete nacrtati piramidu sa trostranom ili četvorostranom osnovom. Piramida sa tro-
stranom osnovom predstavlja četvorostrani objekat ili tetraedar. Vrh trostrane pira-
mide može da bude tačka ili površina, a četvorostrane i ivica. Slika 23-17 prikazuje
razne vrste piramida koje možete da nacrtate.
Slika 2 3 - 1 7 : Sve ove
o b lik e p ira m id a m o i e t e
d a nacrtate.
Evo kako da nacrtate piramidu:

1 . Odaberite Pyramid sa palete Surfaces.
2. Na zahtev za unos Speci f y f i r s t c or ne r p o i n t f or base of pyram'd zađajte
prvu tačku (bilo koju) na osnovi piramide.
3. Na zahtevza unos Speci f y second c or ne r poi nt f or base of pyrainid zadajte
drugu taČku osnove.
Pogiavlje 23 ♦ Formiranje 3D površi 641
4. Na zahtev za unos Speci f y t h i r d c o r n e r poi nt f o r base of pyramid : zadajte

trecu tačku osnove.
5. Na zahtev za unos S p e c i f y f o u r t h c o r n e r p oi nt f o r base of pyramid or
[ T e t r a h e d r o n l : zadajte četvrtu tačku osnove ili odaberite opciju Tetrahedron
(formira piramidu sa trostranom osnovom).
Ako odaberete opciju Tetrahedron, na zahtev za unos Speci f y apex poi nt of t e t -
rahedron or [ T o p ] : zadajte vrh ili odaberite opciju Top. AutoCAD traži unos tri vršne
tačke.
Ako ste zadali četvrtu tačku osnove, na zahtev za unos Speci f y apex Doint of
pyramid or [ R i d g e / T o p ] : zadajte gornju tačku (vrh) ili odaberite opciju Ridge ili Top.
Ako odaberctc opciju Ridge, zadajte dve tačke za ivicu. Ako odaberete opciju Top,
zadajte četiri gornje tačke.
Zadavanje vršne tačke ili ivice može da bude maio komplikovano ako vam nisu
poznate apsolutne koordinate potrebnih tačaka. Nije moguče promeniti tačku prikaza
tokom izvršenja komande. Međutim, moguće je kasnije promeniti tačke pomoću čvo-
rova. Drugi trik je pokrenuti bilo koju komandu za crtanje, kao što je LINE, pre pokre-
tanja komande Pyramid, Na zahtev za unos Speci fy f i r s t p o i n t : zadajte tacku koju
želite da upotrebife za prvu tačku osnove piramide. Zatim pritisnite Esc da prekinete
komandu. Ovo ostavlja odabranu tačku kao poslednju zadatu. Sad definišite osnovu
piramide upotrebom prethodne tačke kao prve za osnovu. Kad je potrebno da zadate
vršnu tačku i)i ivicu, upotrebite relativne koordinate u odnosu na prvu tačku osnove.
Na primer, za formiranje vrha piramide dve jedinice direktno iznad prve tačke osnove,
zadajte @0,0,2. Kad koristite opciju Top, AutoCAD prikazuje elastičnu liniju od svakog
ugla osnove ukrug, dozvoljavajuči upotrebu relativnih koordinata u odnosu na uglove
osnove. Takode možete formirati privremene 2D objekte pre zadavanja komande Pyra-
mid da biste postavili ivicu ili vrh.
Kupa (Cone)
Možete formirati kupe ili zarubljene kupe. Slika 23-18 prikazuje oba fipa posle upotrebe
komande HIDE.
Slika 23-18: Kupa
i zarubljena kupa.
Evo kako đa nacrtate kupe:

1. Odaberite Cone sa palete Surfaces.
2. Na zahtev za unos Speci fy center point. for base of cone: zadajte centar
kruga koji čini osnovu kupe.
3. Na zahtev za unos Speci fy radius for base of cone or [Oi ameter]: zadajte
poluprečnik kruga baze ili odaberite opciju Diameter da zadate prečnik.
4. Na zahtev za unos Speci fy radius for top of cone or [Diameter] <0>:
zadajte poiuprečnik kruga gornje osnove ili odaberite opciju Diameter i zadajte
prečnik. Ako prihvatite podrazumevanu vrednost nula, dobičete kupu. Ako
zadate poluprečnik ili prečnik, dobičete zarubljenu kupu.
Napom ena M o žete zadati da veličina d o n je o sn o v e b u d e m an ja od v eličin e gornje o sn o v e, što daje obr-
nutu kupu.
5. Na zahtev za unos Speci fy height of cone: zadajte visinu.

6 . Na zabtev za unos Enter number of segments for surface of cone <16>:
zadajte broj segmenata mreže. Veči broj daje glađi prikaz kupe.
Lopta (Sphere)
Loptu čete veoma lako nacrtati - samo zadajte centar i radijus.
Slika 23-19 prikazuje loptu posle upotrebe komande HIDE.
Slika 2 3 - 1 9 : Lopta.
Evo kako se to radi:

1. Odaberite Sphere sa palete Surfaces.
2. Na zahtev za unos Speci fy center point of sphere: zadajte tačku.
3. Na zahtev za unos Speci fy radius of sphere or [Di ameter [: zadajte polu-
prečnik ili odaberite opciju Diameter i zadajte prečnik.
4. Na zahtev za unos f nter number of longitudinal segments for surface of
sphere <16> : upišite broj linija sever-jug. Vec'i broj daje giadu loptu.
5. Na zahte za unos Enler number of latitud'nal segments for surface of
sphere <16> : upišite broj linija istok-zapad. Veči broj daje glađu loptu.
Jedina kompiikacija sa loptom je ta da treba zapamtiti da je centralna tačka centar u
sve tri dimenzije. Ako želite da nacrtate loptu na stolu, lako je zadati centar na površini
stola - ali završičete sa loptom čija je polovina ispod stola. Zato planirajte unapred.
Poglavlje 23 ♦ Formiranje 3Đ površi 643
Kupola (Dome)
Kupola predstavlja gornju polovinu lopte, kao što je prikazano na slici 23-20. Zahtevi za
unos su veoma slični onima za loptu.
Evo kako da nacrtate kupolu:

itjj 1 . Odaberite Dome sa palete Surfaces.
2. Na zahtev za unos Speci fy center po’nt. of dorr.e ; zadajte tačku centra kruga
koji formira osnovu kupole.
3. Na zahtev za unos Speci fy radius of dome or [Di ameter ]; zadajte polu-
prečnik ili izaberite opciju Diameter da zadate prečnik.
4. Na zahtev za unos Enter number of longitudinal segments for surface of
dome <16>; upišite broj iinija sever-jug. Veci broj daje glađi izgled.
5. Na zahtev za unos Fnter number of latitudinal segments for surface of
dome <8> : upišite broj linija istok-zapad. Veći broj daje glađu kupolu.
Obratite pažnju da je podrazumevana vrednost 8 , a ne 16 kao za loptu, jer crtate
samo polovinu lopte.
Polulopta (Dish)
Polulopta je donji deo lopte, kao što je prikazano na slici 23-21.
644 Deo IV 4 Crtanje ti tri dimenzije
Evo kako nacrtati poluloptu:

1 . Odaberite Dish sa palete Surfaces.
2. Na zahtev za unos Spec ify center point of di sh : zadajte tačku centra kruga
koji formira osnovu polulopte.
3. Na zahtev za unos Speci fy radius of dish or [Di ameter]: zadajte polu-
prečnik ili izaberite opciju Diameter da zadate prečnik.
4. Na zahtev za unos Enter number of longitudinal segments for surface of
dish <16>: upišite broj linija sever-jug. Veči broj daje glađu poluloptu.
5. Na zahtev za unos Enter number of iatitudinal segments for surface of
di sh <8> : upišite broj linija istok-zapad. Veđi broj daje glađu poluloptu.
Kao i kod kupole, podrazumevana vrednost je 8 , a ne 16 kao za loptu, jer crtate samo
polovinu.
Kao i kod lopte, zapamtite da je središnja tačka u centru vrha poluiopte, a ne u dnu.
Torus
Torus je 3D telo prikazano na slici 23-22.
Pratite sledeče korake da nacrtate torus:

1 . Odaberite Torus sa palete Surfaces.
2. Na zahtev za unos Speci fy center point of torus : zadajte centar torusa.
3. Na zahtev za unos Speci fy radius of torus or [D’ameter]: zadajte potu-
prečnik torusa, kao što je prikazano na slici 23-22, ili odaberite opciju Diameter
da zadate prečnik.
4. Na zahtev za unos Speci fy radius of tube or [Di ameterl: zadajte poluprečnik
cevi, kao što je prikazano na slici 23-22, ili upotrebite opciju Diameter da zadate
prečnik.
5. Na zahtev za unos Enter number of segments around tube circumfe-rence

<16> : zadajte broj segmenata oko cevi, kao što je prikazano na slici 23-22.
6 . Na zahtev za unos Enter number of segments around torus circumference
<16> : zadajte broj segmenata oko torusa, kao što je prikazano na slici 23-22.
Kao i lopta, torus se nalazi pola iznad a pola ispod centralne tačke u smeru ose Z.
Mrežica (Mesh)
Komanda 3D ima opciju Mesh koja se ne pojavljuje na paleti Surfaces, ali možete upisati
3d J i odabrati opciju Mesh, ili je istaknite u okviru za dijalog 3D Objects (odaberite
Dravv O Surfaces O 3D Surfaces).
Opcija Mesh formira 3D mrežicu. Potrebno je samo da zadate četiri ugla i veličine
mrežice M i N. Naravno, ova opcija ne pruža fleksibilnost kao komanda 3DMESH, ali je
mnogo jednostavnija.
Zadajte četiri tačke uglova u smeru kazaljke na satu ili suprotnom. Zatim zadajte
veličjne mrežice M i N, Slika 23-23 prikazuje mrežicu sa M=8 i N=4.
NaCD-j^ Crtež a b 23-c.dw g koji se koristi u s le d e ć o j vežbi crtanja stan dardn ih 3D oblika nalazi se na
O k o m p a k t disku AutoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: crtanje standardnih 3D oblika

1. Otvorite crtež ab23-c.du)g sa kompakt diska.
2. Snimite ga kao ab23-3.dwg u direktorijum A u to C A D B ib lija . Crtež je sa arhitekton-
skim jedinicama. OSNAP treba da je uključen. Podesite OSNAP marker za krajnju
i središnju tačku objekta. Ako paleta Surfaces nije prikazana, pritisnite desnim
tasterom miša neku paletu i odaberite Surfaces.
j'gpj 3. Odaberite Box sa palete Surfaces. Pratite zahteve za unos da nacrtate tablu stola:
Specify corner point of box: 1,1,30 J
Specify length of box: 4T J
Specify width of box or [Cube]: 3' J
Specif.y height of box: 1 J
Specify rotation angle of box about the Z axis or [Reference]: 0 J
646 Deo l\/ 4 Crtsttjfi ti tri dirnfiitzijfi
4. Izvrsite komandu ZOOM Extents da vidite ceo objekat. Nalazite se u pogledu

odozgo, pa on izgleda kao pravougaonik.
5. Odaberite opet Box sa palete Surfaces. Pratite zahteve za unos da nacrtate nogu
stola:
Specify corner point of box: 1.1 J
Specify length of box: 1 J
Specify width of box or [CubeJ: 1 J
Specify height of box: 30 J
Specify rotation angle of box about the Z axis or [Reference]: 0 J
6. Kopirajte u ogledalu nogu stola, koja se pojavljuje kao mali kvadrat u donjem
levom uglu velikog pravougaonika, od središnje tačke jedne strane površi stola
do središnje tačke suprotne strane. Zatim na isti način kopirajte dve noge u
drugom smeru (preko druge dve središnje tačke) tako da dobijete četiri noge.
7. Odaberite Dish sa palete Surfaces. Pratite zahteve za unos da nacrtate poluloptu
na stolu.
Specify center point of dish: 2',2‘,35-l/2 J
Specify radius of dish or [Diameter]: d J
Speci fy cliameter of dish: 9 J
Enter number of -1ong itud ina 1 segments for surface of dish <16>: J
Enter number of latitudinal segments for surface of dish <8>: J
Prečnik polulopte je 9, tako da je njena visina polovina, odnosno 4-1/2. Centar
polulopte je na visini 35-1/2 jer je površina stola na 31 (31+4-1/2=35-1/2).
8 . Upišite elev J. Promenite izdizanje na 31. Ostavite vrednost debljine nula.
9. Odaberite Cone sa palete Surfaces. Pratite zahteve za unos da nacrtate slanik.
Specify center point for base of cone: 2' .116 J
Specify radius for base of cone or [Diameter]: 1 J
Specit"y radius for top of cone or [Diameter] <0>: .5 J
Specify height of cone: 4 J
Enter number of segments for surface of cone <16>: 8 J
Odaberite Sphere sa palete Surfaces. Pratite zahteve za unos da nacrtate pomo-
randžu u polulopti:
Specify center point of sphere: 2’.2',32-1/2 J
Specify radius of sphere nr [Diameter]: d J
Specify diameter of sphere: 3 J
Enter number of longitudinal segments for surface of sphere <L6>: 8 J
Ent.er number of latitudinal segments for surface of sphere <16>: 8 J
11. Odaberite Cone sa palete Surfaces. Pratite zahteve za unos da nacrtate tanjir.
(Možda ne izgleda logično upotrebiti kupu za crtanje tanjira ali uspeva zato što
možete da nacrtate zarubljenu kupu odozgo nadole i to veoma plitku. Ovo je neu-
običajena ali veoma korisna upotreba komande CONE.)
Specify center point for base of cone: l’.l’ J
Specify radius for base of cone or [DiameterJ: 2 J
Specify radius for top of cone or [Diameter] <0>: 5 J
Specify height of cone: 1/2 J
Enter number of segments for surface of cone <16>: J
12. Odaberite SE Isometric Vievv sa potpalete Viewpoints palete Standard da dobi-
jete pogled na ono što ste već nacrtali.
Poglavlje 23 ♦ Formiranje 3D površi 6 47
13. Odaberite Wedge sa palete Surtaces. Pratite zahteve za unos da nacrtate krišku
sira na tanjiru:
Specify corner point of wedge: 10.10 J
Specify iength of wedge: 5 J
Specify width of wedge: 2 J
Specify height of wedge: 2 J
Specify rotation angle of wedge about the Z axis: 30 J
14. Odaberite Pyramid sa palete Surfaces. Pratite zahteve za unos da nacrtate pira-
midalnu posudu za biber:
Specify t'irst corner point for base of p.yramid: 2 16.2 16 J
Specify second corner point for base of pyramid: @1,0 J
Specify third corner point for base of pyramid: @0,1 J
Specify fourtt1 corner po^nt for base of pyramid or [Tetrahedron]:
-1.0 J
Specify apex point of pyramid or [Ridge/Top]: t J
Specify first corner point for top ot pyramid: @1/4.1/4,3 J
$pecify second corner point for top of pyramid: @-1/4,1/4,3 J
Specify third corner point for top of pyramid: @-1/4,-1/4,3 J
Specify fourth corner point for top of pyramid: @1/4,-1/4,3 J
15. Odaberite View O.Hide. Sada možete bolje da sagledate crtež.
16. Snimite crtež. Trebalo bi da izgleda kao na slici 23-24. Ako pažljivo pogledate,
videćete da ivica kriške sira malo zadire u ivicu tanjira.
Slika 23-24: Sto sa tanjirom, kriškom sira, p o lu lo p to m , p o m o r a n d ž o m

i različitim p o s u d a m a za so i biber.
648 Deo (V ♦ Crtanje u tri dimenzije
Crtanje obrtne površi

Komanda REVSURF sadrži objekat koji definiše konturu profila - AutoCAD takođe to
naziva kriva putanje (engl. path curoej - i obrde je oko ose, formirajući 3D poligonalnu
mrežicu. Slika 23-25 prikazuje dva primera obrtnih površi.
Kontura profila mora da bude jedan objekat - linija, luk, krug, poiilinija, eiipsa ili luk
elipse. Može da bude otvorena, kao one na slici 23-25, ili zatvorena. Zatvorena kontura
formira model zatvoren u smeru N.
Savet Ako im ate nekoliko s u s e d n ih o b jek ata koje želite da u potrebite k a o j e d n u konturu, zapam tite
da m o ž e te upotrebiti k o m a n d u PED IT da pretvorite linije i lukove u poliliniju i m e đ u s o b n o ih
J spojite. Za više inform acija pogledajte poglavlje 16.
Zadavanje ugla rotacije

Možete zadati bilo koji položaj poćetka ugJa rotacije; nije neophodan početak u ravni
konture profila. Možete rotirati konturu za proizvoljni ugao. Naravmo, rotacija od 360
stepeni zatvara model (u smeru M mreže).
Kad rotirate konturu za ugao manji od 360 stepeni, potrebno je da znate smer rota-
cije. Možete zadati pozitivan (suprotno od smera kazaljke na satu) ili negativan (u smeru
kazaljke na satu) ugao.
Tačka u kojoj zadajete osu rotacije objekata utice na pozitivan smer rotacije. Koristi
se pravilo desne ruke za određivanje smera rotacije konture profila oko ose. Da biste to
uradili, postavite desni palac duž ose u suprotnom smeru od krajnje tačke najbliže
zadatoj tački. Smer u kome se povijaju ostali prsti predstavlja pozitivan smer rotacije.
Slika 23-26 prikazuje isti model rotiran u različitim smerovima. Na levom modelu linija
ose je zadata blizu donje krajnje tačke. Na desnom modelu, linija ose je zadata blizu
gornje krajnje tačke.
Poglavije 23 ♦ Formiranje 3D površi 649
Slika 23-26: Iz tačke p o sm atran ja p o sm a tr a č a , leva obrtna površ je rotirana u nazad

125 stepeni, a d e sn a obrtna površ je rotirana u n ap red 125 stepeni.
Zadavanje broja segmenata

2a definisanje načina na koji AutoCAD prikazuje mreže koriste se sistemske promenljive
SURFTABl i SURFTAB2. AutoCAD ovo naziva gustinom žičan e m reže (engl. ivireframe
density).
♦ SURFTABl utiče na prikaz M smera - smera obrtanja.
♦ SURFTAB2 utiče na prikaz N smera - konture profila.
Što veča vrednost - to više linija AutoCAD koristi za prikaz modela. Međutim, ako je
kontura polilinija sa ravnim segmentima, AutoCAD prikazuje samo jednu liniju za svaki
segment mreže.
Na slici 23-26, SURFTABl je 6 , a SURFTAB2 je 12. Slika 23-27 prikazuje iste modele sa
SURFTABU20 i SURFTAB2=5 da bi se video medusobni kontrast.
Da biste podesili ove sistemske promenljive, upišite ih na komandnoj liniji i zadajte
potrebnu vrednost.
Slika 23-27: M o del sa p reth o d n e slik e prikazan sa S U R F T A B l = 2 0 i S U R FT A B 2= 5 .

Upotreba komande REVSURF

Da biste formirali obrtnu površ, pratite sledeđe korake:
1. Prvo formirajte konturu profila, koja mora da bude jedan objekat.
2 . Zatim nacrtajte osu obrtanja, obično je to linija.
jSI 3. Odaberite Revolved Surface sa palete Surfaces.
4. Na zahtev za unos Sel ect object to revol ve: odaberite objekat konture
profila.
5. Na zahtev za unos Sel ect object that defines the axis of revolution:
zadajte objekat ose rotacije.
6 . Na zahtev za unos Speci fy sta rt angl e<0> : pritisnite Enter da prihvatite
podrazumevanu vrednost nula ili upišite vrednost početnog ugla.
7. Na zahtev za unos Speci fy included angle (+=ccw. =cw) <360 >: pritisnite
Enter da rotirate površ za 360 stepeni ili upišite pozitivan ili negativan ugao.
Možda če biti potrebno da formirate konturu profila i osu u razfičitoj ravni od one
koju koristite za njeno obrtanje. Možete nacrtati konturu i osu u jednom UCS-u i upotre-
biti komandu REVSURF u drugom. Ako se objekat ne pojavljuje u potrebnom smeru,
rotirajte ceo objekat kad.bude završen. Rotacija objekata u 3D obrađena je u sledečem
poglavlju.
Komanda REVSURF zadržava originalne objekte - konturu i osu. Preporučljivo je da
se one nacrtaju na različitim slojevima i u raziičitim bojama, tako da ih kasnije Jako
možete obrisati. Inače, njih je teško razlikovati od obrtne površi. Njihovo smeštanje na
razLičitom sloju takođe pomaže ako morate da primenite više puta komandu REVSURF
- lakše se izbegava njihovo brisanje pri uklanjanju obrtne površi koja ne odgovara, pa
ih možete opet upotrebiti.
N a C B -^ Crtež ab23-d .d w g koji se koristi u sle d e ć o j vežbi crtanja obrtnih površi nalazi se na kom pakt
■
Vežba: crtanje obrtnih površi

2 . Snimite ga pod imenom ab23~4.dwg u direktorijum A u to C A D B iblija. Kontura
profila i osa su već nacrtane u UCS koji je rotiran oko ose X globaLnog koordinat-
nog sistemaWCS (USS) za 90 stepeni.
3. Odaberite Revolved Surface sa palete Surfaces.
4. Na zahtev za unos Sel ect ob.ject to revol ve : zadajte poliliniju na desnoj
strani.
5. Na zahtev za unos Sel ect object that defines the axis of revolution:
zadajte liniju.
6 . Na zahtev za unos Speci fy start angle <0> : pritisnite Enter. Na zahtev za unos
Specity inciuded angle (+=ccw, -=cw) <36 0>: pritisnite Enter da rotirate pro-
fil konture za pun krug.
7. Odaberite Tools New UCS d>World da se vratite na WCS.
8 . Odaberite Top View sa potpalete View palete Standard da se vratite na pogled
odozgo u WCS-u.
9. Odaberite SE Isometric View sa potpalete View palete Standard.
Poglavije 23 ♦ Formiranje 3D površi @51
10. Odaberite View O Hide da jasnije vidite oblik.

1 1 . Snimite crtež. Trebalo bi da izgleda kao na slici 23-28.
S l i k a 2 3 - 2 8 : O brtna površ.
Crtanje istisnute površi

istisnuta (engt. extruded) površ znači ona koja je narasla iz postojećeg oblika. U Auto-
CAD-u to se odnosi na crtanje 3D objekata na osnovu 2D objekata. Komanda TABSURF
uzima konturu i)i profil (što se u AutoCAD-u zove path curoe - kriva putanje), i istiskuje je
duž vektora koji definiše smer i rastojanje istiskivanja. Komanda TABSURF formira 3D
polilinijsku mrežu. Slika 23-29 prikazuje dva primera istisnutih površi.
S lik a 2 3 - 2 9 : Dve istisnute

površi fo rm irane p o m o ć u
k o m a n d e TABSURF.
652 Oeo IV ♦ Crtanje u tri dimenzije
Za I-profil, možete zađati 2D polilinijskom profilu debljinu i dobiti sličan rezultat.

Medutim, istisnuta površ na levoj strani mogla je da bude formirana jedino pomoću
komande TABSURJF jer pravac istiskivanja nije normalan na ravan XY koja sadrži 2D
polilinijski profil. Komanda TABSURF može da istisne oblik u bilo kom smeru.
Kad odaberete vektorski objekat, tačka kojom ste ga odabrali određuje smer istiski-
vanja. AutoCAD počinje istiskivanje od kraja vektora najbližeg tački kojom je odabran.
Sistemska promenljiva SURFTABl koristi se za kontrolu broja linija koje AutoCAD
koristi da prikaže krivu. Ako je kriva formirana od polilinijskih segmenata, AutoCAD
prikazuje jednu liniju u svakom čvoru segmenta.
PogJedajte I-profil na slici 23-29. Obratite pažnju na dodatne linije koje se pojavljuju
duž srednjeg dela. Ima ih tri jer je I-profil formiran kopiranjem u ogledalu polovine oblika
I-profila i zatim razvučen da bi se promenile dimenzije. Zatim su zasebne polilinije sasta-
vljene. Međutim, ostali su posebni segmenti u definiciji polilinije. Ako želite čistiji izgled,
potrebno je da crtate čistije, bez suvišnih elemenata. U ovom slučaju, mogli ste da upo-
trebite originalni oblik kao osnovu za crtanje nove polilinije iznad postojeće i zatim da
obrišete originalnu. Komanda TABSURF bi zatim formirala I-profil bez dodatnih linija.
Trebalo bi da koristite prikaz koji nije u ravni objekata pri upotrebi k o m a n d e T A B S U R F da
Savel
pogledate da li ste p r e đ z n o zadali vektor istiskivanja u trećoj dimenziji. Koristan je bilo koji
^ u n a p r e d defin isan izometrijski prikaz.
Da nacrtate istisnutu površ, pratite sledeće korake:

1. Nacrtajte objekat koji željte da istisnete - liniju, luk, krug, poliliniju, elipsu ili luk
elipse. Ovo je kontura profila.
2. Nacrtajte vektor, obično je to linija. Ako koristite 2D ili 3D poliliniju, AutoCAD
upotrebljava zamjšljenu liniju od početne tačke do krajnje tačke za određivanje
vektora.
3. Odaberite Tabulated Surface sa palete Surface.
4. Na zahtev za unos Sel ect object for path curve : odaberite objekat konture
profila.
5. Na zahtev za unos Sel ect object for direction vector: odaberite liniju koju
koristite kao vektor.
N acoj CrteŽ a b 23-e.dw g koji s e koristi u sled e ć o j vežbi crtanja istisnutih površi nalazi se na kom pakt
O disku A utoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: crtanje istisnutih površi

1. Otvorite crtež ab23-e.dwg sa pratećeg kompakt diska.
2 . Snimite ga u direktorijum A u to C A D B ib lija , pod imenom ab23-5.dwg. Vidite ploču
stola nacrtanu na visini Z=30. Tekuće izdizanje je 30. Gledate na ploču iz SE Isomet-
ric pogleda. OSNAP treba da je ukjjučen. Podesite OSNAP markere za krajnju, sre-
dnju i centralnu tačku objekta. Tekući sloj je Const. Crtež je prikazan na slici 23-30.
3. Zadajte komandu CIRCLE. Pratite zahtev za unos:
Specify center point for circle or [3P/2P/Ttr (tan tan radius}]:
i z a b e r i t e msrker From.
„from Base point: I z a b e r i t e tačku © na s l i c i 23-30.
<0ffset>: @-1.3 J
Specify radius of circle or [Diameter]: .75 J
Poglavlje 23 ♦ Formiranje 3D povrsi 653
4. Pokrenite komandu LINE. Na zahtev za unos Speci fy first point: odaberite

centar kruga koji ste upravo nacrtali. Na zahtev za unos Speci fy next point or
[Undo]: upišite @3,-3,-30 J da nacrtate liniju koja se kređe iz kruga i ide do poda.
Završite komandu LINE.
[osl 5. Odaberite Tabulated Surface sa palete Surfaces. Na zahtev za unos Sel ect
object for path curve: zadajte krug. Na zahtev za unos Sel ect object for
d irecti on vector: zadajte liniju. (Vidite samo gornji deo linije, ali to je deo koji
treba da zadate). AutoCAD formira istisnutu površinu.
6 . Zadajte komandu MIRROR. Odaberite celu nogu. Zadajte središnju tačku donje
ivice obe duže stranice ploče stola za dve tačke ose kopiranja u ogledalu.
7. Ponovite komandu MIRROR i odaberite obe noge. Kopirajte ih upotrebom
središnjih tačaka donje ivice kraćih stranica ploče stola za dve tačke ose kopi-
ranja u ogledalu.
8 . Primenite komandu ZOOM Extents da vidite ceo sto.
Crtanje površi između dva objekta

Upotrebite komandu RULESURF da nacrtrate površ koja se proteže između dva objekta.
Objekti mogu da budu linije, polilinije (2D ili 3D), krugovi, elipse, lukovi elipse, krive ili
tačke. Oba objekata moraju da budu ili otvoreni ili zatvoreni, Samo jedan od njih može
da bude tačka.
Upotrebite sistemsku promenljivuSURFTABl da kontrolišete broj linija koje AutoCAD
koristi za prikaz površi. Slika 23-32 prikazuje neke od ovakvih površi.
Tačka kojom se zadaju dva objekata utiče na rezultujuću krivu. Ako ih obe zadate sa
iste strane, dobićete tip zakrivljene površi prikazan na slici 23-32. Ako ih zadate na sup-
rotnim stranama, zakrivljena površ seče sama sebe, kao što je prikazano na slici 23-33.
654 Deo IV ♦ Crtanje u tri cfimenzije
S lik a 2 3 - 3 1 : Završen sto.
S lik a 2 3 - 3 2 : Površi iz m e đ u dva objekta.
S li k a 2 3 - 3 3 : S a m o p r e s e c a ju ć a površ
iz m eđ u dva objekta.
Pratite sledeće korake za crtanje površi između dva objekta:

1. Nacrtajte dva objekta koji će definisati površ.
2. Odaberite Ruled Surface sa paiete Surfaces.
3. Na zahtev za unos Select. first defining curve: odaberite prvi objekat.
4. Na zahtev za unos Sel ect second defining curve : odaberite drugi objekat.
Na CD-f Crtež ab23-f.dw g koji se koristi u sle d e ć o j vežbi crtanja površi iz m eđ u dva objekta nalazi se na
ko m p ak t disku A utoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: crtanje površi izm eđu dva objekta

1.Otvorite crtež ab23-f.dwg sa kompakt diska.
2. Snimite ga pod imenom ab23-6.dwg u direktorijum A u to C A D B iblija. Vidite krivu
liniju, kao što je prikazano na slici 23-34. U ovoj vežbi upotrebićemo krive da
nacrtamo zavesu.
Slika 23-34: Kriva linija.
3. Primenite komandu Mirror na krivu liniju. Za osu simetričnog preslikavanja,

uključite ORTHO i upotrebite ©i © kao na slici 23-34. Nemojte obrisati originalnu
krivu.
4. Zadajte komandu COPY i odaberite obe krive. Na zahtev za unos Speci fy base
point or di spl acement. or [Mul ti pl e]: upišite 0,0,73 J da kopirate krive 73
jedinice u pozitivnom smeru ose Z. Na zahtev za unos Speci fy second point of
d ispl acemen t or <use tirst point as d ispl acement>: pritisnite Enter.
5. Odaberite prikaz SE Isometric sa potpalete Viewpoints palete Standard.
6. Odaberite Ruled Surface sa palete Surfaces. Na zahtev za unos Sel ect first
def ini ng curve : zadajte gornju desnu krivu blizu njenog desnog kraja. Na
zahtev za unos Sel ec t second defining curve: zadajte donju desnu krivu blizu
njenog desnog kraja.
7. Ponovite komandu RULESURF. Na zahtev zu unos Sel ect first def ini ng
curve : zadajte gornju levu krivu blizu njenog levog kraja. Na zahtev za unos
Select second defining curve: zadajte donju levu krivu blizu njenog levog
kraja.
8 . Snimite crtež. Trebalo bi da izgleda kao na slici 23-35.
Slika 23-35: D o vršen crtež zavese.
Crtanje oivičenih površi

Da biste nacrtali neobične površi ograničene sa četiri objekta koja se dodiruju, upotre-
bite komandu EDGESURF. Objekti mogu da budu linije, lukovi, krive linije ili polilinije,
(2D ili 3D). Komanda EDGESURF formira poligonalnu mrežu koja aproksimira Kunovu
mrežicu pojedinačnih površi - površ definisanu sa četiri ivice. Slika 23-36 prikazuje
takvu površ.
Slika 23-36: Oivičena

površ formirana po m o ću
k o m a n d e ED G E S U R F.
Upotrebite sistemske promenljive SURFTABl i SURFTAB2 da promenite broj prika-

zanih linija u svakom smeru.
Pratite sledece korake da formirate oivičenu površ:

1. Nacrtajte četiri objekta da formirate konturu površi. Ovi objekti moraju se dodi-
rivati, pa upotrebite OSNAP marker za krajnju tačku objekta za njihovo crtanje ifi
smeštanje na potrebno mesto.
2. Odaberite Edge Surface sa palete Surfaces.
3. AutoCAD traži unos ivica od prve do četvrte. Možete ih zadati bilo kojim
redosledom.
Formiranje četiri ivice uključuje kretanje sa jednog UCS-a na drugi, jer su svi u 3D.
Korisno je formiranje konturnog kvadra oko objekata pomoču komande AI_BOX. Zatim
je moguče upotrebiti uglove kvadra za definisanje UCS-a.
Ma C D i Crtež ab23-g,dw g koji se koristi u sledećo j vežbi crtanja oivičenih površi nalazi s e na kom pakt
Vežba: crtanje oivičenih površi

1. Otvorite crtež ab23-g.dwg sa kompakt diska.
2. Snimite ga pod imenom ab23-7.dw g u direktorijum A u to C A D B iblija. Vidite četiri
krive u konturnom kvadru, kao što je prikazano na slici 23-37. U ovoj vežbi koris-
tičete krive za crtanje đubrovnika.
Slika 23-37: četiri krive predstavljaju o sn o v u za crtanje oiv ičene površi.
3. Zamrznite sloj Const.

4. Odaberite Edge Surface sa palete Surfaces. Na zahtev za unos, zadajte tačke (D, ©,
® i ® na slici 23-37.
5. Odaberite View ^ Hide da vidite rezultat.
6. Snimite crtež. Trebalo bi da izgleda kao na slici 23-38. To moze da bude
đubrovnik ili svemirski brod - vaš izbor.
S li k a 2 3 - 3 8 : Završen
đubrovnik - ili svem irski brod.
Sažetak
U ovom poglavlju je obrađeno sve o 3D površima. AutoCAD nudi više načina za formi-
ranje površine, uključujući 3D površine, višestranične površine i 3D poligonalne
mrežice. AutoCAD ima rutine za crtanje osnovnih geometrijskih oblika: kvadra, ktina,
piramide, kupe, lopte, kupole, polulopte i torusa.
Možete napraviti složene površi i obrtanjem profila oko ose, istiskivanjem krive,
formiranjem površi između dve krive, kao i oivičene površi zatvorene izmedu četiri
krive.
U sledećem poglavlju je obrađeno formiranje pravih punih tela kao i dorada
objekata u 3D.
♦ ♦ ♦
POGLAVLJE
Crtanje punih tela

i dorada objekata u 3D
♦ ♦ ♦ ♦
ako mozete formirati izvanredne modele uz pomoc površi,
I ako želite stvarno realistične modele, potrebno je da formi-

rate puna tela. Razume se da u realnom Životu objekti imaju
masu. Čak i veoma tanki objekti, kao što su korpa za papirne
U ovom pogtavfju
Crtanje standardnih
oblika
otpatke ili zavesa, imaju debljinu. Puna tela omoguđavaju formi-
ranje realističnijih modela nego što to mogu površi. Takode Crtanje istisnutih tela
možete kombinovati ili oduzimati puna tela i dobiti informacije
o njihovim fizičkim osobinama. Slika 24-1 prikazuje složen model Crtanje obrtnih tela
napravljen upotrebom punih tela.
Formiranje složenih tela
Pravljenje preseka
i sečenje punih tela
Komande za doradu
objekata u 3D
Đorada punih tela

♦ ♦ ♦ ♦
Slika 24-1: Napravite složene i realistične m odele upotrebom punih tela.

Z a h v a lju je m H a n s -J o o c h im u F a c h u , B re m e n , N e m a č k a , z a o v a j crtež.
Da biste radili sa punim telima, prikažite paletu Solids priti-

skom desnim tasterom miša na bilo koju paletu i odaberite
Solids u okviru za dijalog Toolbars. Takođe možete pristupiti
svim komandama za rad sa punim telima zadavanjem Draw O
Solids i zatim biranjem potrebne komande sa podmenija koji se
pojavljuje.
660 Deo {V ♦ Crtanje u tri dimenzije
C rtanje stan d ard n ih oblika

Kao i kod površi, AutoCAD olaksava formiranje vecine standardnih geometrijskih oblika.
Zahtevi za unos su slični kao i kod komandi za rad sa površima, uz manje razlike.
Kontrolisanje prikaza punih tela

Ovalne površi su nacrtane upotrebom segmenata. Kad crtate loptu pomoću površi, AutoCAD prika-
zuje zahtev za unos broja linija koje treba nacrtati. Prikaz Žičanog modela svih ovalnih punih tela na
crtežu kontrolisan je sistemskom promenijivom ISOLINES. Podrazumevana vrednost 4 obezbeđuje
minimum krivih linija koji omogućava da vidite konture krive, kao i najbrži prikaz. Povećanjem vred-
nosti za ISOLINES poboljšava se vizuelni efekat, ali usporava prikaz crteŽa. Po pravilu, možete naći
optimalnu vrednost na osnovu veličine crteža, brzine računara i ličnih afiniteta. Sistemska promen-
Ijiva ISOLINES utiče samo na prikaz Žičanog modela - ona nema uticaj na primenu komandi HIDE ili
SHADEMODE. Slika 24-3 prikazuje efekat razli6tih podešavanja sistemske promenljive ISOLINES.
Kađ promenite vrednost za ISOLINES, izvršite komandu RECEN da vidite rezuitat na postojećim
objektima.
Sistemska promenljiva FACETRES je 3D verzija VIEVVRES i određuje prikaz ovalnih površi i punih
tela upotrebom komandi HIDE, SHADEMODE i RENDER, MoŽete podesiti vrednost za FACETRE5 od
0.01 do 10.0. Ovde vidite loptu sa opcijom Hide i podešavanjima za FACETRES 0.05 (tevo) i 5.0
(desno). Podrazumevana vrednost je 0.5 Što predstavlja najpovoljniju srednju vrednost,
Sistemska promenijiva DISPSILH određuje da li AutoCAD formira siluetu modela na osnovu

tekuće taćke posmatranja. Efekat je najvidljivijj posle primene opcije Hide. Model sa leve strane
prikazuje rezultat pođešavanja ĐISPSILH na 0 (podrazumevana vrednost) posle primene opcije
Hide. Mode! sa desne strane prikazuje rezultat podešavanja DISPSILH na 1 (uključeno) posle
primene opcije Hide. MoŽete da vidite da model na desnoj strani obezbeđuje veoma sređen prikaz.
Kad podesite DISPSILH na 1 u prikazu žičanog modela, AutoCAD dodaje linije siluete. Za složene
objekte možete da primetite da DISPSiLH usporava prikaz. Ovo je komplikovana materija za pro-
račun u AutoCAĐ-u. Vrednost sistemske promenljive DISPSILH možete da vratite na nulu posle
primene opcije Hide, zavisno od modela sa kojima radite.
Pogtavlje 24 ♦ Crtanje punih tela i dorada objekata u 3D 561
Crtanje kvadra
Slika 24-2 prikazuje kvadar nacrtan pomoću punih tela posle primene opcije Hide. Vizu-
elno, on izgleda isto kao da je formiran od površi.
Slika 24-2: Puno telo

u obliku kvadra.
Da biste nacrtaii kvadar, pratite sledeće korake:

21 '■ Odaberite Box sa palete Solids.
2. Na zahtev za unos Speci fy corn er of box or [ C E n t e r ] <0.0.0> : zadajte bilo
koji ugao kvadra ili pritisnite desni taster miša i odaberite Center da zadate 3D
centar kvadra.
3. Ako ste zadali ugao (što se podrazumeva), videćete zahtev za unos Speci fy cor-
ner or [ C u b e / L e n g t h ] :.
Podrazumeva se zadavanje suprotnog ugla u ravni XY. AutoCAD zatim zahteva
unos visine u smeru ose Z. Ovo dovršava kvadar.
Ako ste odabraii opciju Length u ravni XY, AutoCAD zahteva unos širine i visine.
Ako ste odabrali opciju Cube AutoCAD zahteva unos dužine i dovršava kocku.
4. Ako ste zadali centar, videćete zahtev za unos Speci f y corner or [Cube/
L e n g t h ] :.
Ako zadate ugao kvadra, AutoCAD završava kvadar proračunom dužine, širine
i visine na osnovu dve tačke - centra i ugla.
Ako ste zadali dužinu, AutoCAD zahteva unos širine i visine.
Ako ste odabrali opciju Cube (kocka), AutoCAD zahteva unos dužine i završava
kocku.
Možete zadati negativnu dužinu, širinu ili visinu da formirate kvadar u negativnom
smeru. Ako zadate centar kocke, ne zaboravite da se koordinate Z tačaka centra i ugla
razlikuju. AutoCAD uvek formira kvadar paralelan sa ravni XY.
Crtanje lopte
Slika 24-3 prikazuje dve lopte crtane pomoću punih tela. Lopta na levoj strani koristi
podrazumevano podešenu vrednost sistemske promenljive 1S0LINE=4. Lopta na desnoj
strani koristi vrednost za ISOLINE=8.
662 Deo IV ♦ Crtanje u tri ditnenzije
Slika 24-3: Dve lopte sa prom enljivom

ISOLINE podeŠenom na 4 (levo) i 8 (desno).
Da biste nacrtali loptu, pratite sledece korake:

1. Odaberite Sphere sa palete Solids.
2. Na zahtev za unos Speci center of sphere <0, 0 , 0> : zadajte centar lopte.
Ako želite da lopta leži na ravni XY, koordinata Z centra treba da je jednaka polu-
prečniku lopte.
3. Na zahtev za unos Speci f y radius of sphere or [Di aineter] : upišite polu-
prečnik ili pritisnite desni taster miša i odaberite Diameter da zadate prečnik.
Crtanje valjka
Slika 24-4 prikazuje valjak crtan pomoću punih tela. Mreža pomaže rasterizaciju ravni
XY. Možete nacrtati valjke sa kružnom ili eliptičnom osnovom. Posebnim zadavanjem
centra gornje osnove valjka, možete ih nacrtati pod uglom.
Slika 24-4: Nekoliko punih tela

valjkastog oblika.
Evo kako da nacrtate valjak:

1. Odaberite Cylinder sa palete Solids.
2. Na zahtev za unos Speci fy center point for base of cylinder or [ E l l i p t i -
ca 1] <0 ,0 .0> : zadajte tačku centra kružnog valjka ili odaberite opciju Ellipticai
da definišete elipsu kao osnovu.
Ako ste zadali tačku centra, na zahtev za unos Speci fy radius for base of
cylinder or [Diameterl : zadajte poluprečnik ili pritisnite desni taster miša j
odaberite Diameter da zadate prečnik.
Ako odaberete opciju ELliptical, upotrebite standardne zahteve za unos komande
ELLIPSE za definisanje elipticne osnove valjka.
3. Nazahtevzaunos Speci fy hei ght of cyl i nder or [Center of other end] : zadajte
visinu ili upotrebite opciju Center of other end da zadate centar vrha valjka.
Poglavlje 24 ♦ Crtanje punih tela i dorada objekata u 3D 663
Crtanje kupe
Mozete nacrtati kupu sa kružnom i sa eliptičnom osnovom. Zadavanjem negativne
visine možete formirati obrnutu kupu (kao kornet za sladoled). Zadavanjem koordinate
vrha možete nacrtati kupe pod uglom u odnosu na ravan XY. Slika 24-5 prikazuje neko-
liko kupa.
Slika 24-5: Kupe različitih

visina i osnova.
Pratite sledeće korake da biste nacrtali kupu:

1. Odaberite Cone sa palete Solids.
2. Na zahtev za unos Speci fy center point for base of cone or [E11ip tic a l ]
< 0 .0 .0> : zadajte koordinate centra baze ako želite kružnu kupu. U suprotnom,
upotrebite opciju Elliptical da definišete eliptičnu osnovu.
Ako zadate centralnu tačku, na zahtev za unos Speci fy radi us f or base of cone or
[Di ameter] : zadajte poluprečnik ili upotrebite opciju Diameter da zadate prečnik.
Ako odaberete opciju Elliptical, upotrebite standardne zahteve za unos komande
ELLIPSE da definišete eliptlčnu osnovu.
3. Nazahtev za unos Speci fy height of cone or [ApexJ : zadajte visinu ili upotre-
bite opciju Apex da zadate koordinate vrha kupe.
Crtanje klina
Klin je kvadar presečen napola po dijagonalama dve naspramne stranice. Zahtevi za
unos su potpuno isti kao i za komandu Box. Slika 24-6 prikazuje dva klina.
Slika 2 4 -6 : Dva kiina.

Da biste nacrtali klin pratite sledeće korake:

^ 1. Odaberite Wedge sa palete Solids.
2. Na zahtev za unos Speci fy f i r s t corner of wedge or [CEnter] <0.0.0>:
zadajte ugao klina ili upišite c Ji upotrebite opciju Center da zadate 3D centar
klina.
3. Ako ste zadali ugao (podrazumevana opcija) videčete zahtev za unos Speci fy
corner or [ Cube/ Length]:,
Podrazumevana opcija je zadavanje suprotnog ugia u ravni XY. AutoCAD zahteva
unos visine u smeru ose Z. Ovo dovršava klin.
Ako ste zadali dužinu u ravni XY, AutoCAD zahteva unos širine i visine.
Ako ste upotrebili opciju Cube, AutoCAD zahteva unos jedne dužine i dovršava
klin. Za pozitivne dužine, ugao klina opada u pozitivnom smeru ose X.
4. Ako ste zadali centar, videćete zahtev za unos Speci fy opposite corner or
[Cube/Length]:.
Ako ste zadali ugao klina, AutoCAD dovršava klin proračunavanjem dužine,
širine i visine klina na osnovu dve tačke - centra i ugia.
Ako ste zadali dužinu, AutoCAD zahteva unos širine i visine.
Ako ste odabrali opciju Cube, AutoCAD zahteva unos dužine i dovršava klin.
Crtanje torusa
Torus je 3D puno telo nalik na đevrek. Slika 24-7 prikazuje nekoliko primera. Možete
formirati neobične oblike promenama poluprečnika torusa i cevi. Ako je poluprečnik
torusa negativan a poluprečnik cevi veći od apsolutne vrednosti poluprečnika torusa
(na primer -2 i 3), dobićete oblik limuna ili lopte za ragbi. Ako je poluprečnik cevi veći
od poluprečnika torusa, dobićete oblik papirnog abažura (ili jabuke).
Poluprečniktorusa=3
Poluprečnik cevi=l
Poluprečnik torusa=l
Poluprečnik cevi=3
Poluprečnik torusa=-2
Poluprečnik cevi=3
Poluprečnik cevi
Slika 24-7: Primeri torusa.
Da biste nacrtali torus pratite sledeće korake:

1. Odaberite Torus sa palete Solids.
2. Na zahtev za unos Speci fy center of torus <0,0.0> : zadajte centar torusa
(centar otvora).
3. Na zahtev za unos Speci fy radius of torus or [Di ameter] : zadajte polu-
prečnik skupnog torusa ili upotrebite opciju Diameter da zadate prečnik.
4. Na zahtev za unos Speci fy radius of tube or [Di ameter] : zadajte polu-
prečnik cevi ili upotrebite opciju Diameter da zadate prečnik.
Vežba: crtanje standardnih 3D punih tela

1. Započnite nov crtež upotrebom šablona acad -named plot styles.divt.
2. Snimite crtež pod imenom ab24-l.dwg u direktorijum AutoCAD Biblija. Ako paleta
Solids nije prikazana, pritisnite desnim tasterom miša bilo koju paletu i odaberite
Solids. Uključite OSNAP i OTRACK. Podesite OSNAP markere za krajnju, središnju
i centralnu tačku objekta.
3. Odaberite Box sa palete Solids. Pratite zahteve za unos:
Specify corner of box or [CEnter] < 0 ,0 ,0>: 3,3 J
Specify corner or [ Cube/1.ength] : P r i t i s n i t e d o n j i tđster i izaberite
Length.
Speci fy 1ength : 3 J
Speci fy wi dth: 2 J
Speci fy hei ght : 1 J
4. Odaberite Cylinder sa palete Solids. Pratite zahteve za unos:
Specify center point for base of cylinder or [ E l l i p t i c a l ] <0,0,0>:
P r e v u c i t e k u r s o r o m p r e k o s r e d i š n j e t a ć k e d e s n e s t r a n e k v a d r a da
b i s t e j e i z a b r a l i . P o m e r i t e k u r s o r do s r e d i š n j e t a ć k e d o n j e s t r a n e
k v a d r a da b i s t e j e i z a b r a i i . P o m e r i t e k u r s o r na s r e d i n u g o r n j e
s t r a n e k v a d r a s v e d o k s e ne p o j a v i p o r u k a u k o j o j s u n a v e d e n e o b e
ta čke i p r i t i s n i t e t a s t e r miša.
Specify radius for base of cylind er or [Diameter]: .5 J
Specify height of cylinder or [Center of other end]: 1 J
5. Da biste videli rezultat, odaberite SE Isometric View sa potpalete View palete
Standard. Zatim odaberite Zoom Out sa potpalete Zoom.
6. Odaberite Cone sa palete Solids. Na zahtev za unos Speci fy center point for
base of cone or [ E l l i p t i c a l ] < 0 .0 .0>: upišite7,5 J . Na zahtev za unos Spec-
i fy radius for base of cone or [Di ameter] : upišite 1 J . Na zahtev za unos
Speci fy height of cone or [Apex] : upišite -4 J .
7. Odaberite Sphere sa palete Solids. Na zahtev za unos Spec i fy center of sphere
<0,0 ,0> : upotrebite OSNAP marker za centar objekta da zadate centar kupe.
Na zahtev za unos Speci fy radius of sphere or [Di ameter ]: upišite 1 J.
8. Upišite isolines J. Podesite novu vrednost na 8. lzvršite komandu REGEN da
vidite rezultat.
9. Odaberite Zoom Extents sa potpalete Zoom palete Standard.
10. Primenite komandu HIDE. Obratite pažnju da se objekti prikazuju realističnije,
nezavisno od podešavanja ISOLINES.
Crtanje istisnutih tela

Komanda EXTRUDE formira puna tela od zatvorenih 2D objekata. Rezultat je sličan
dodavanju debljine 2D objektima (što je objašnjeno u poglavlju 21) ili upotrebi komande
TABSURF (poglavlje 23), samo što se dobijaju puna tela umesto površinskih.
Možete istisnuti zatvorene 2D polilinije, krugove, elipse, zatvorene krive, prstenove
i regione. Upotrebite komandu REGION da formirate jedan objekat od više objekata za
ovu namenu. Možete odabrati nekoliko objekata i istisnuti ih odjednom. Slika 24-9
prikazuje nekoliko istisnutih punih tela.
Slika 24-9: Nekoliko

istisnutih punih tela.
/
\ i
/ \
i
j
X-
Sistemska promenljiva DELOBJ određuje da li se zadržavaju objekti koje upotrebljava komanda

EXTRUDE za formiranje drugih objekata. Podrazumeva se da su obrisani. Zato, kad koristite 2D
objekat za formiranje punih tela, taj objekat se briše. Ako ste pogrešili prilikom istiskivanja i to
primetrli kasnije - a bilo bi nepraktično poništiti dejstvo nekoliko narednih komandi koje biste
želeli da zadržite - kad obrišete puno telo, nema 2D objekta za ponovno formiranje punih tela.
(Možete postaviti takve objekte na sloj koji se može iskljudti, u slučaju da vam opet zatrebaju.)
Postavite DELOBJ na nula da biste zadržali objekte upotrebljene za formiranje drugih objekata.
S druge strane, ako ste sigurni šta radite, zadržavanjem vrednosti DELOBJ=l izbegavate bri-
sanje nepotrebnih 2D objekata na crtežu,
Pogiavlje 24 ♦ Crtanje punih tela i dorada objekata u 3D 667
Kad istisnete objekat, podrazumeva se da ga istiskujete normalno na objekat. Medu-

tim, možete istisnuti objekat i pod uglom, kao što je to učinjeno sa pravougaonikom na
slici 24-9. Ugao se tako meri da pozitivna vrednost sužava objekat ka vrhu. Negativna
vrednost ugla širi objekat kako se istiskuje.
Napomera Nemojte previše sužavati objekat. Ako ugao suženja daje objekat koji se sužava u tačku pre
dostizanja pune visine, AutoCAD ne može da formira puno telo.
\ Možete istisnuti objekat duž putanje. Putanja može da bude linija, krug, luk, elipsa,
luk elipse, polilinija ili kriva. Objekat putanje mora da bude u različitoj ravni od
osnovnog objekta. Slika 24-10 prikazuje krug istisnut duž luka.
Slika 24-10: Krug

istisnut duž luka.
Nisu sve putanje pogodne za istiskivanje objekata. Istiskivanje neđe delovati u sle-
deđim situacijama. Putanje ne treba da budu:
♦ previše blizu ravni originalnog objekta;
♦ previše složene;
♦ previše tesno savijene u odnosu na veličinu originalnog objekta.
Evo koraka za formiranje istisnutih tela:
1. Nacrtajte objekat koji želite da istisnete. Ako želite da istisnete objekat duž
putanje, nacrtajte objekat putanje.
■gf] 2. Odaberite Extrude sa palete Solids.
3. Odaberite objekat ili objekte za istiskivanje.
4. Na zahtev za unos Speci fy height of extrusion or [ Pa t h ] : zadajte visinu
istiskivanja ili upotrebite opciju Path da istiskujete duž objekta koji predstavlja
putanju.
Ako ste zadali visinu, nazahtev za unos Speci fy angle of taper for extrusion
<0> : pritisnite Enter za istiskivanje bez ugla sužavanja ili zadajte ugao sužavanja.
Ako ste odabrali opciju Path, na zahtev za unos Sel ect extrusion path: zadajte
objekat putanje.
Na C D ^ .
Crte! a b 2 4 -a .d w g koji se koristi u sledećoj veibi formiranja istisnutih tela nalazi se na
o kompakt disku A u to C A D 2 0 0 0 Biblija.
668 Deo IV 4 Crtanje u tri dimenzije
Vežba: formiranje istisnutih tela

1. Otvorite crtež ctb24-a.dwg sa prateceg kompakt diska.
2. Snimite crtež pod imenom ab24-2.dwg u d\rektori\umAutoCADBibiija. Ako paleta
Solids nije prikazana, pritisnite desnim tasterom miša bilo koju paletu i odaberite
Solids. OSNAP treba da je uključen. Podesite OSNAP marker za krajnju i središnju
tačku. Ovo je mali L-profib prikazan kao žičani model.
3. Profil je formiran od linija i lukova. Da biste ga istisnuli, potrebno je da ga trans-
formišete u pofiliniju ili region. Da biste ga pretvorili u poliliniju, odaberite
Modify O Polyline. Pratite zahteve za unos:
Select po lylin e: I z a b e r i t e o b j e k a t ( p o l i ) i n i j u ) .
Object selected i s not a polyline
Do you want to turn i t into one? <Y> P r i t i s n i t e d e s n i t a s t e r m i š a .
Enter an option [ C1ose/Join/Width/ Edit vertex/Fit/Spline/Decurve/
Ltype gen/Undo]: P r i t i s n i t e d e s n i t a s t e r m i š a i i z a b e r i t e J o i n .
Select objects: Pomoču p r o z o r a z a i z b o r o d a b e r i t e sim o b j e k t e
pol i 1i n i j e .
Select objects: P r i t i s n i t e d e s n i t a s t e r m i š a .
P o l i l i n i j i je dodato 6 segmenata.
Enter an opt’ion [ Open / Joi n / Wi dt h/ Ed i t vertex/Fi t/Spl i ne/Decurve/
Ltype gen/Undo]: P r i t i s n i t e d e s n i t a s t e r m i š a i i z a b e r i t e E n t e r .
4. Odaberite Extrude sa palete Solids. Zadajte L^profil i pritisnite desni taster miša
da završite izbor. Na zahtev za unos Speci fy height of extrusion or [Path]:
upišite 3 J. Na zahtev za unos Speci fy angle of taper for extrusion <0>:
pritisnite Enter da prihvatite podrazumevane vrednosti.
5. Odaberite SE Isometric View sa potpalete Viewpoints da vidite rezultat.
6. Primenite komandu HIDE.
Slika 24-11: Dovršen L-profil.
L-profil bi trebalo da ima dva otvora. Možete da formirate otvore komandom

SUBTRACT, koja je objašnjena kasnije u ovom poglavlju.
Crtanje obrtnih tela

Komanda REVOLVE formira puna tela od zatvorenih proiila. (Nasuprot tome, komanda
REVSURF, koja formira površi, obrce otvoren profil oko ose.) Možete obrtati zatvorene
2D polilinije, krugove, elipse, zatvorene krive i regione ali možete obrtati samo po jedan
objekat.
Sistemska promenljiva DELOBJ određuje da li će originalni objekti biti obrisani.
Podrazumevana vrednost je 1 (obrisati objekte). Podesite DELOBJ na nulu da zadržite
originaine objekte.
Slika 24-12 prikazuje puno telo formirano obrtanjem pravougaonika oko linije. Ovo
puno telo možete formirati crtanjem dva kruga i njihovim istiskivanjem, a zatim oduzi-
manjem manjeg kruga od veđeg - sve zavisi koju tehniku bolje poznajete.
Slika 24-12: Puno telo formirano

obrtanjem pravougaonika oko linije.
Za formiranje obrtnog teia pratite sledeće korake:

1. Odaberite Revolve sa palete Solids.
2. Na zahtev za unos Sel ect objects : odaberite zatvoren objekat.
3. Na zahtev za unos Speci fy s tart point. for axis of revolution or define
axis by [Object/X (axis) /V ( axi s ) ]: možete zadati dve tačke koje definišu
osu obrtanja. Takođe možete definisati objekat kao osu obrtanja, zadavanjem
linije ili jednog segmenta polilinije. Upotrebite opcije X i V da obrnete objekat
oko ose X ili Y.
4. Na zahtev za unos Speci fy angle of revolution <360>: pritisnite Enter da
obrnete objekat za 360 stepeni i)i upišite vrednost ugia, pozitivnu ili negativnu.
Kao i kod komande REVSURF, potrebno je da zadate pozitivan smer obrtanja ako je
ugao manji od 360 stepeni. (Naravno, možda je brže pokušati na jedan način a onda na
drugi, ako smer ne odgovara.) Evo kako se to radi:
1. Prvo zadajte pozitivan smer ose. Ako zadate početnu i krajnju tačku, onda poziti-
van smer ide od početne ka krajnjoj tački. Ako zadate objekat, pozitivan smer ose
ide od zadate tačke do suprotne krajnje tačke. Ako ste zadali osu X ili Y, pozitivan
smer je očigledan.
2. Postavite desni palac u pozitivnom smeru ose.

3. Pogledajte smer uvijanja ostalih prstiju desne ruke. To je pozitivan smer obrtanja.
Nb CDh^ Direktorijum 3 d tre e s , koji se nalazi u \software\Chap24\3dtrees, sadrži dopadljive crteže 3D
drveća.
Form iranje slo žen ih tela

Da biste formirali realistične objekte, obično je potrebno da modifikujete jednostavne
oblike, što je vec objasnjeno u ovom poglavlju. Formirajte složena puna tela dodava-
njem, oduzimanjem i presecanjem. Ovi procesi se nazivaju Bulovim operacijama, što u
ovom kontekstu znači upotrebu logičkih operatora kao što su dodavanje ili oduzimanje
objekata.
D odavanje punih tela

Za sabiranje dva teia koristimo komandu UNION. Ako se tela dodiruju, dobićete novo,
jedinstveno puno telo. Ako se puna tela ne dodiruju, odnosno potpuno su razdvojena,
rezultat upotrebe komande UNION liči na grupisanje objekata.
Komandu UNION možete primeniti na 2D regione, bilo za 2D crteže ili kao osnovu za 3D
model.
Slika 24-13 prikazuje zbir dva puna tela posle primene komande HIDE.
Slika 24-13: Rezultat primene komande

UNION na dva puna tela, prikazan posle
primene komande HIDE.
IqA1 Da biste pokrenuli komandu UNION, odaberite Modify d>Solids Editing O Union.
(Možete i otvoriti paletu Solids Editing i odabrati Union.) Na zahtev za unos
Select objects: odaberite objekte koje želite da saberete.
Kad formirate složena puna tela, originalna puna tela se ne zadržavaju. Postavljanje sistemske
U p o zo re n je promenljive DELOBJ=0 ne deluje jer su originalna puna tela izmenjena. Ako želite, možete
kopirati originalne objekte na drugo mesto na crtežu za slučaj da opet zatrebaju. Takode
možete upotrebiti komandu UNDO ako rezultat nije ono Što ste očekivaii.
O d uzim anje punih tela

Komanda SUBTRACT se koristi za oduzimanje jednog tela od drugog. Ova komanda se
najčešće koristi za formiranje otvora. Slika 24-14 prikazuje rezultat oduzimanja malog
valjka od većeg i primene komande HIDE.
Slika 24-14: Upotrebom komande

SUBTRACT formirate otvore.
alli'
1 "- -
\
\
\ \
\
\
\
\
\
\ \ \
. J.
Da biste oduzeli jedan objekat od drugog, pratite sledeće korake:

j. ,1 1. Odaberite Modify O Solids Editing O Subtract ili Subtract sa palete Solids
Editing.
2. Na sledeći zahtev Za unos odaberite puno telo (ili region) od koga želite da
oduzmete (ono koje želite da zadržite).
Select solids and regions to subtract fro m...
Select objects:
3. Na sledeći zahtev za unos odaberite puno telo (ili region) koji želite da oduzmete
(ono koga želite da se otarasite).
Select solids and regions to s u b t r a c t . . .
Select obj ects :
Formiranje tela od preseka dva puna tela

Puno telo možete formirati i od zajedničke zapremine dva puna tela. Ova zapremina
se naziva njihovim presekom. Slika 24-15 prikazuje dva puna tela pre i posle primene
komande INTERSECT. Puno telo na desnoj strani je prikazano posle primene komande
HIDE.
Slrka 24-15: Kvadar i lopta pre i posle primene komande INTERSECT.

Đeo IV ♦ Crtanje u tri dimenzije
Kao što možete da vidite, na ovaj način moguđe je formlranje veoma neobičnih
modela.
Da biste upotrebili komandu INTERSECT, upišite intersect J i)i odaberite Intersect
sa palete Solids Editing. Objekte odaberite proizvoljnim redosledom. AutoCAD
formira novo puno telo.
Formiranje punog tela komandom INTERFERE

Komanda INTERFERE je slična komandi INTERSECT osim što zadržava originalne
objekte. AutoCAD formira treče puno telo od zajedničke zapremine dva puna tela.
Komanda INTERFERE takođe može da se upotrebj za isticanje zajedničke zapremine
nekoliko parova punih tela. Slika 24-16 prikazuje puno telo formirano komandom INTER-
FERE, posle njegovog premeštanja sa originalne lokacije. Kao Što možete da vidite, origi-
nalni objekti ostaju nepromenjeni.
Slika 24-16: Posle primene

komande INTERFERE, originalni
objekti ostaju nepromenjeni.*1
Komanda INTERFERE je korisna kad imate više punih tela koja se seku. Komanda
omogučava podelu odabranih skupova punih tela u dva skupa tako da možete porediti
jedan sa drugim. Na primer, uporedite kvadar sa ostala tri puna tela smeštanjem kvadra
u jedan skup a ostala tri puna tela u drugi. Komanda INTERFERE ističe svaki par prese-
čenih punih tela redom tako da lako možete da vizuelizujete crtež.
Komanda INTERFERE može da se primeni na traženje greške i rasterizaciju složenog crteža. Na
primer, upotrebite komandu 1NTERFERE da odredite koja puna tela treba da oduzmete od
ostalih punih tela. Novi objekti će biti formirani na tekućem sloju. Promenite tekući sloj pre
primene komande INTERFERE da olakšate razlikovanje novoformiranog punog tela.
Da biste primenili komandu INTERFERE, pratite sledeče korake:
1. Odaberite Interfere sa palete Solids.
2. Na zahtev za unos Sel ect f i r s t sets of sol i ds : odaberite objekte. Ako želite
da uporedite samo dva objekta, oba stavite u prvi skup. Ili drugačije: odaberite
puna tela za prvi skup i pritisnite Enter da 2avrŠite izbor objekata.
3. Na zahtev za unos Sel ect second sets of sol i ds : odaberite drugi skup
objekata i pritisnite Enter da završite izbor objekata. Ako ne želite drugi skup,
pritisnite Enter. AutoCAD prikazuje broj punih tela i skupova, kao i broj pro-
nadenih parova koji se seku.
4. Na zahtev za unos Create interference solids? [Ves./No]? <N> : pritisnite
Enter ako ne želite da formirate novo puno telo, a zatim desni taster miša da
odaberete Yes ako to želite.
5. Na zahtev za unos Hi ghl i ght psirs of interfering solids [Yes/No] <N>:

pritisnite Enter ako nema potrebe da istaknete svaki par punih tela koji se seku.
Pritisnite desni taster miša i odaberite Yes ako želite da AutoCAD istakne parove.
Ako odaberete Yes, AutoCAD ističe prvi par punih tela koja se međusobno seku.
6. Na zahtev za unos Enter an option [Next pa ir/ e X it] <Next>: - koji se pojav-
ljuje samo ako postoji više parova koji se seku, pritisnite Enter da vidite istaknut
sledeći par. Nastavite da pritiskate Enter da biste kružili kroz parove koji se seku.
Pritisnite desni taster miša i odaberite Exit da završite komandu.
Crtež a b 2 4 -b .d w g koji se koristi u sledećoj vežbi formiranja složenih tela nalazi se na kompakt
disku A utoC A D 2 0 0 0 B iblija.
Vežba: formiranje složenih tela

1. Otvorite crtež ab24-b.dwg sa pratećeg kompakt diska.
2. Snimite crtež pod imenom ab24-3.dwg u direktorijum AutoCAD Biblija. OSNAP
treba da je uključen. Podesite OSNAP markere za krajnju, središnju i centralnu
tačku. Merna jedinica ovog crteža je milimetar. Puna tela su formirana crtanjem
krugova, upotrebom komande EXTRUDE i premeštanjem punih tela na odgovara-
juću koordinatu Z. Rezultat je prikazan na slici 24-17.3
4
Slika 24-17: Tela koja predstavljaju osnovu modela.
3. Prikažite paletu Solids Editing pritiskom desnog tastera miša na bilo koju paletu
i izborom Solids Editing.
4. Da biste formirali šest otvora raspoređenih oko centralne ploče, odaberite Sub-
tract sa palete Sofids Editing. Pratite zahteve za unos:
Select solids and regions to subtract from...
Select objects: I z a b e r i t e c e n t r a l n u p l o č u u t a č k i @ na s l i c i 24'17.
Select solids end regions to s u b t r a c t . . .
Select objects; P r i t i s n i t e š e s t k r u g o v a p o r e đ a n i h p o ploči.
P ri t i sn i te desni t a s t e r miša da b i s t e završili izbor.
674 Deo [V ♦ Crtanje tt tri dimenzije
5. Za formiranje centralne cevi, odaberite Subtract sa palete Solids Editing. Pratite

zahteve za unos:
Select solids and regions to subtract from...
Select objects: P r i t i s n i t e s p o l j n u c e v u t d č k i ® .
Select objects: P r i t . i s n i t e d e s n i t a s t e r m i š đ .
Select objects: I z a b e r i t e u n u t r a š n j u c e v u t a č k i ® . Pritisnite
desni taster m i š a da b i s t e završili izbor.
6. Da biste Jzdubili" centralni disk, odaberite Subtract sa palete Solids Editing.
Pratite zahteve za unos:
Select solids and regions to subtract fro m ...
Select objects: I z a b e r i t e s p o l j n i k r u g u t a č k i ® .
Select objects: P r i t i s n i t e u n u t r a š n j i k r u g u t a č k i ©. P ritisnite
desni taster m i š a da b i s t e završili izbor.
7. Primenite komandu HIDE da vidite rezultat. Ovo omogudava proveru efekata
operacije oduzimanja. Crtež bi trebalo da izgleda kao na slici 24-18.
8. Odaberite Union sa palete Solids Editing a zatim tri puna tela u tačkama ©, © i ®
na siici 24-18 i pritisnite desni taster miša da završite izbor.
9. Primenite komandu HIDE da vidite rezultat.
10. Snimite crtež. Trebalo bi da izgleda kao na slici 24-19. Ako nastavljate sa sle-
dećom vežbom, ostavite crtež otvoren.
Slika 24-19: Konačni izgled modela

posle primene komande UNION za
formiranje jednog objekta od tri
objekta.
PogiavEje 24 ♦ Crtanje punih tela i dorada objekata u 3D 675
P ravljen je p resek a i se če n je punih tela

Komande SECTION i SLICE se koriste za formiranje preseka 3D modela.
Komanda SECTION
Komanda SECTION formira 2D region od preseka 3D modela duž zadate ravni. Originalni
modeli ostaju nedirnuti. Slika 24-20 prikazuje region formiran komandom SECTION.
Slika 24-20: Region formiran

komandom SECTION prikazan
je isprekidanom linijom.
Sav^l Komanda SECTION formira region na tekućem sloju. Podesite da boja tekućeg sloja bude
različita od boje objekata na sloju tako da se region jasno vidi,
Da biste upotrebili komandu SECTION, odaberite Section sa palete Solids i objekat
koji želite da presečete. AutoCAD prikazuje zahtev za unos Speci fy f i rst poi nt
on Section plane by [Object/Zaxis/ View/XY/Y2/ZX/3points]<3points>;. Upotre-
bite ove opcije da definišete presečnu ravan. Tabela 24-1 objašnjava upotrebu ovih
opcija.
Tabela 24-1 Opdje komande SECTION

Opcija Opis
Object Omogućava izbor kruga, elipse, luka, krive ili 2D polilinije.
Zaxis Definiše ravni preko ose Z. Presečna ravan je ravan XY, normalna na zadatu osu Z. Definišete
osu Z prvo zadavanjem tačke na presečnoj ravni. Ova tačka predstavlja koordinatni početak
0,0,0 (privremeno, samo za ovu komandu) gde se susreću presečna ravan i osa Z. Zatim
zadajete tačku na osi Z.
View Definiše presečnu ravan paralelnu sa tekućim prikazomu preseku sa zadatom taćkom.
XY Definiše presečnu ravan paralelnu sa ravni XY u preseku sa zadatom tačkom.
YZ Definiše presečnu ravan paralelnu sa ravniYZ u preseku sa zadatom tačkom.
ZX Definiše presečnu ravan paralelnu sa ravni ZX u preseku sa zadatom tačkom.
ipoints Podrazumevana opcija. Zadajte tri taČke koje definišu presečnu ravan. Dobro je koristiti OSNAP
marker karakteristične tacke objekta.
Mozete premestiti region koji ste formirali i posebno ga pregledati da uočite eventu-
alne greške na modelu.
Komanda SLICE
Komanda SLICE seče puno telo na dva dela duž ravni. Originalna puna tela su izmenjena
ali se mogu ponovo sastaviti komandom UNION. Možete obrisati jedan deo ili oba zadr-
žati. Slika 24-21 prikazuje rezultat sečenja modela nakon brisanja polovine modela. Ovo
olakšava utvrđivanje problema u konstrukciji modela. Na primer, ovaj presek otkriva
grešku u modelu - ravan disk se proteže kroz centralnu cev - što nije željen rezultat.
Slika 24-21: Rezultat sečenja punih tela i

zadržavanja jednog od rezultujućih delova.
Da biste upotrebili komandu SLICE, odaberite Slice sa palete Solids, a zatim

objekat koji želite da sečete. AutoCAD prikazuje zahtev za unos Speci fy f i rst
point on s li c i n g plane b.y [Object/Zaxi s/Vi ew/XY/YZ/ZX/3poi nts] <3points>:.
Upotrebite ove opcije da definisete presečnu ravan. Tabela 24-2 objašnjava upotrebu
ovih opcija.
Tabela 24-2 Opdje komanđe SUCE

Opcija Opis
Object Omogućava izbor kruga, elipse, luka, krive ili 2D polilinije.
Zaxis Omogućava definidju ravni preko ose Z. Presečna ravan je XY, normalna na zadatu osu Z.
Definišete osu Z prvo zadavanjem tačke na presečnoj ravni. Ova tačka predstavlja koordinatni
početak 0,0,0 (privremeno, samo za ovu komandu) gde se susreću presećna ravan i osa Z.
Zatim zadajete tačku na osi Z.
View Definiše presečnu ravan paralelnusatekućim prikazom u preseku sa zadatom tačkom.
XY Definiše presečnu ravan paralelnusaravni XY u preseku sa zadatom tačkom.
YZ Definiše presečnu ravan paralelnusaravni YZ u preseku sa zadatom tačkom.
ZX Definiše presečnu ravan paralelnusaravni ZX u preseku sa zadatom tačkom.
3points Podrazumevana opcija. Zadajte tri tačke koje definišu presečnu ravan. Dobro je koristiti
OSNAP marker karakteristične tačke objekta.
NaCO-« Crtež a b 2 4 -3 . dwg koji se koristi u sledećoj vežbi sečenja punih tela nalazi se u direktorijumu
Results na kompakt disku A utoC A D 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: sečenje punih tela

1. Ako je crtež ab24-3.dwg ostao otvoren posle prethodne vežbe, upotrebite ga. Pri-
menite komandu REGEN da uklonite prikaz objekta bez skrivenih linija. Ako crtež
nije otvoren, otvorite ga iz vašeg direktorijuma AutoCAD Biblija ili iz direktori-
juma R e s u lts sa pratečeg kompakt diska. OSNAP treba da je uključen. Podesite
OSNAP markere za krajnju, središnju, centralnu tačku i na kvadrant. Proverite da
li su obe palete Solids i Solids Editing otvorene. Crtež je prikazan na slici 24-22.
2. Snimite crtež pod imenom ab24-4.dwg u direktorijum AutoCAD Biblija.
3. Odaberite Slice sa palete Soliđs. Pratite zahteve za unos;

Select objects: I z a b e r i t e m o d e l p u n o g t e l a .
Select objects: P r i t i s n i t e d e s n i t a s t e r m i š đ .
Specify f i r s t point on s l i c i n g plane by [Object/Zaxis/View/XY/YZ/ZX/
3po i n t s ]
<3points>: I z a b e r i t e k v a d r a n t u t a č k i ® na s J i c i 2 4 - 2 2 ,
Specify second point on plane: I z a b e r i t e k v a d r a n t u t a č k i ® .
Specify third point on plane: I z a b e r i t e k v a d r a n t u t a č k i ®,
Specify a point on desired side of the plane or [keep Both sides ]:
I z a b e r i t e m o d e l u t a č k i ©,
4. Kao što je pomenuto ranije, sečenje otkriva grešku - disk zadire u centralnu cev,
kao što je prikazano na slici 24-23. Da biste sada ispravili grešku, odaberite Zoom
Realtime sa palete Standard i povedajte prikaz tako da model zauzima celu povr-
šinu ekrana.
5. Primenite komandu CIRCLE. Na zahtev za unos Speci fy center point for cir-
cle or [3P/2P/Ttr (tan tan radi us ) ]: zadajte središnju tacku kod © na slici
24-23. Na zahtev za unos Speci fy radius of c i r c l e or [Oi ameter] : zadajte
krajnju tačku kod ©.
Slika 24-23: Puno telo posle sečenja

i brisanja jedne njegove polovine.
6. Odaberite Extrude sa palete Solids. Odaberite nov krug. Zadajte visinu istiskivanja
16 i prihvatite podrazumevani ugao sužavanja (nula).
678 Deo IV ♦ Crtanje u tri dtmenzije
7. Odaberite Subtract sa patete Solids Editing. Na zahtev za unos Sel ect sol i ds
and regions to subtract from. . . Select obj ects : odaberite veliki objekat i
pritisnite desni taster miša da završite izbor. Na zahtev za unos Sel ect sol i ds
and regions t.o s u o t r a c t . . . Select objects odaberite nov istisnut krug koji
ste upravo nacrtali i pritisnite desni taster miša. AutoCAD oduzima istisnut krug
od veceg modela.
8. Primenite komandu HIDE. Crtež bi trebalo da izgleda kao na slici 24-24.
Slika 24-24: Model posle oduzimanja

istisnutog kruga i primene komande HIDE.
9. Snimite crtež. Ako nastavljate sa sledećom vežbom, ostavite crtez otvoren.

Creška se može izbed oduzimanjem unutrašnje cevi od spoljašnje kao poslednji korak umesto
Napomena da se to uradi ranije. Ako hoćete da ispravite ceo model, oduzmite krug baš kao u prethodnoj
vežbi, simetrično preslikajte model i primenite komandu UNION da sjedinite obe polovine.
X Kopiranje kao u ogiedalu u 3D obrađeno je u sledećem odeljku. Mogli ste i da poništite
komandu SLICE čim ste primetili grešku r da popravite ceo model.
U potreba kom andi za doradu o b jekata u 3D

Više komandi za oblikovanje i doradu u 3D svojstvene su samo 3D-u ili imaju posebne
opcije za 3D. U ovom odeljku su objašnjene ove specijaine komande i njihove opcije.
*, AutoCAD 2000 uvodi mogućnost direktne dorade 3D punih tela. Možete oblikovati stranice i
Joo ivice punih tela, utisnuti 2D objekat na površinu punih tela, rastaviti složeno 3D puno telo na
pojedinačna puna tela, izdubiti ga (iznutra) i očistiti ga (ukloniti suvišne površi).
Tabela 24-3 prikazuje listu većine regularnih komandi za doradu i načine njihove
primene u 3D crtežima.
U 3D objektima možete upotrebiti čvorove, iako je ponekad teško zamisliti u kojoj
ravni pomerate ili razvlačite objekat. Nije moguće razvlačenje punib tela, ali možete
razvlačiti površi i žičane modele. (Ako pokušate da razvlačite puno telo, AutoCAD če ga
samo premestiti.)
Simetrično preslikavanje u 3D
Ako osa kopiranja leži u ravni XY, svaki 3D objekat možete simetrično preslikati regu-
larnom komandom MIRROR. Ako želite simetrično preslikavanje u bilo kojoj drugoj
ravni, upotrebite komandu MIRROR3D.
Da biste upotrebili komandu MIRROR3D, pratite sledeđe korake:

1. Odaberite Modify O 3D Operation O Mirror 3D.
2. Odaberite objekat ili objekte koje želite da simetrično preslikate.
3. Nazahtev 2a unos Specify f i r s t point of mirror plane (3 points) or
[0bject/Last/Zaxis/View/XV/YZ/ZX/3points] <3points>: odaberitejednu od
opcija da definišete ravan za simetrično preslikavanje. To su iste opcije opisane
u tabelama 24-1 i 24-2 za komande SECTION i SLICE. Jedina nova opcija je Last
koja koristi poslednju definisanu ravan za simetrično preslikavanje.
Tabela 24-3 Komande za doradu objekaia u 3D

Komanda Upotreba na 3 0 crtežima
ERASE Isto kao za 2D.
COPY Isto kao za 2D.
MIRROR Može da se upotrebi na 3D objektima sve dok je osa preslikavanja u ravni XY.
U suprotnom, upotrebite komandu MIRR0R3D.
OFFSET Može da se upotrebi u 3D prostoru, ali samo na 2 0 objektima.
ARRAY Može da se upotrebi na objektima u ravni XY. U suprotnom, upotrebite komandu
ARRAY3D.
MOVE Isto kao za 2D.
ROTATE Može da se upotrebi na objektima u ravni XY. U suprotnom, upotrebite komandu
ROTATE3D.
SCALE Može da se upotrebi na 3D objektima. Razmerava sve tri dimenzije.
STRETCH Može da se upotrebi u 3D prostoru, ali samo na 2D objektima, žičanim modelima
i površima. Rezultat ne mora da bude ono što očekujete jer je teŠko zamisliti smer
razvlačenja.
LENCTHEN Može da se upotrebi u 3D prostoru, ali samo na 2D objektima.
TRtM Ima posebne opcije za 3D ali radi samo sa 2D objektima, na primer sa linijama.
EXTEND Ima posebne opcije za 3D ali radi samo sa 2D objektima, na primer sa linijama.
BREAK Može da se upotrebi u 3D prostoru, ali samo na 2D objektima.
CHAMFER Ima posebne opcije za 3D.
FILLET Ima posebne opcije za 3D.
EXPLODE Radi sa 3D objektima - puna tela rastavlja na površi, a površi na žičane modele. Takođe
možete rastaviti blokove koje sadrie 3D objekte.
ALICN Radi sa 3D objektima.
Crtež ab24-4.dwgkoji se koristi u sledećoj vežbi sim etričnog preslikavanja punih tela nalazi se
u direktorijum u Results n a k o m p a k td is k u AutoCAD 2000 Biblija.
Vežba: simetrično preslikavanje u 3D

1. Ako je crtež ab24~4.dwg ostao otvoren posle prethodne vežbe, upotrebite ga.
Primenite komandu REGEN da uklonite prikaz bez skrtvenih linija. Ako nije
otvoren, otvorite ga iz vašeg direktorijuma AutoCAD Biblija ili iz direktorijuma
Results sa pratečeg kompakt diska. OSNAP treba da je uključen. Podesite OSNAP
marker za krajnju tačku. Ako paleta Solid Editing nije otvorena, pritisnite desnim
tasterom miša bilo koju paletu i odaberite Solids Editing sa liste paleta. Crtež je
Slika 24-25: Ovaj 3D m odel je

presečen i sada m ože da bude
sim etrično preslikan.
2. Snimite crtež pod imenom ab24-5.duog u direktorijum AutoCAD Biblija.

3. Odaberite Modify O 3D Operation O Mirror 3D. Pratite zahteve za unos:
Select objects: Izsberite telo. P ritisnite desni t a s t e r mi š a ds
završite izbor. .
Specify f i r s t point of mirror plane (3 points) or
[Object/Last/Zaxis/View/XY/YZ/ZX/3points] <3points>: O d a b e r i t e t a č k u
© na s l i c i 24 - 25 .
Specif.y second point on mi rror plane: I z a b e r i t e ®.
Specify third point on mirror plane: I z a b e r i t e ®,
Delete source objects? [Yes/No] <N>: P r i t i s n i t e d e s n i t a s t e r m i š a
i izaberite Enter.
4. Odaberite Union sa palete Solids Editing i oba puna tela. Pritisnite desni taster
miša da završite izbor objekata. AutoCAD ih sjedinjuje.
5. Snimite crtež.
Serije (matrice) objekata u 3D

Komandom ARRAY možete napraviti serije objekata sve dok je oblast matrice defini-
sana u tekućoj ravni XY. Komanda 3DARRAY omogućava formiranje matrice objekata
sa normalnim redovima i kolonama uz dodavanje nivoa u smeru ose Z. Za 3D serije
definiše se osa rotacije umesto 2D tačke koja se koristi u komandi ARRAY.
Formiranje 3D pravougaonih serija

Da biste formirali 3D pravougaonu seriju, pratite sledeće korake:
1. Odaberite Modify O 3D Operation O 3D Array da zadate komandu 3DARRAY
2. Odaberite objekte od kojih želite da napravite seriju.
3. Na zahtev za unos Enter the type of array [ Rectangul ar/Pol ar] <R> : pr'iti-
snite desni taster miša i odaberite Rectangular.
4. Na zahtev za unos Enter the number of rows ( — ) <1> : upišite ukupan broj
potrebnih redova. Redovi su paralelni sa osom X.
5. Na zahtev za unos Enter the number of columns ( I I I ) <1> : upišite ukupan
broj potrebnih kolona. Kolone su paralelne sa osom Y.
6. Na zahtev za unos Enter the number of levels ( . . . ) <1 >: upišite ukupan broj
potrebnih nivoa. Nivoi su paralelni sa osom Z.
7. Na zahtev za unos Speci fy the distance between rows ( — ): upišite vred-
nost rastojanja ili zadajte dve tačke.
8. Na zahtev za unos Speci fy the distance between columns ( 111): upišite vred-
9. Na zahtev za unos Speci fy the distance between levels ( . . . ) : upišite vred-
Crtež a b 2 4 -c ,d w g koji se koristi u sledećoj vežbi formiranja pravougaone matrice u 3D nalazi
se na kompakt disku A u to C A D 2 0 0 0 B iblija.
Vežba: formiranje pravougaone serije u 3D

1. Otvorite crtež ab24<.du)g sa prateđeg kompakt diska.
2. Snimite crtež pod imenom ab24-6.dwg u direktorijum,4ufoC4£) Bibiija. Crtež
pokazuje loptu, oblik nalik na jednu iz niske perli koji se ponekad koristi za noge
stola. U ovoj vežbi formiraćete 3D pravougaonu seriju da definišete četiri noge
stola.
3. Odaberite Modify o 3D Operation o 3D Array. Pratite zahteve za unos:
Select objects: Izaberite perlu. P ritisnite desni t a s t e r mišđ ds
biste zđvršili izbor objekta.
Enter the type of arr<3y [ Rectangul a r / Pol a r ] <R>: Pritisnite desni
t a s t e r miša i iz p riru ć n o g menija i izaber i te R e c ta n g u la r.
Enter the number of rows ( — ) <1>: 2 J
Enter the number of columns ( | , | ) <1>: 2 J
Enter the number of leve ls ( . . . ) <1>: 20 J (PerJa je visoka 1.5
inća, a noga treba da b u d e visoka 30 inča.)
Specify the distance between rows ( — ): 26 J ( Ov o j e najmanje
rastojanje između n o g u . J
Specify the distance between columns ( | | | ) : 36 J ( Ovo j e najveće
rastojanje i z me đ u n o g u . )
Specify the distance between leve ls ( . . . ) : 1. 5 J ( ž e l i t e da s e p e r l e
duž noge d o d i r u j u . )
4. Primenite komandu ZOOM Extents da vidite rezultat. (Sada čete formirati ploču
stola).
a Slika 24-26: Četiri noge stola,

formirane korišćenjem 3D
pravougaone serije.
Formiranje 3D polarne (kružne) serije

Da biste formirali 3D polarnu seriju objekata, pratite sledeđe korake:
1. Odaberite Modify O 3D Operation O 3D Array da zadate komandu 3DARRAY.
2. Odaberite objekte od kojih želite da napravite seriju.
3. Na zahtev za unos Enter the type of array [Rectangul ar/Pol ar] <R> : priti-
snite desni taster miša i odaberite Polar.
4. Na zahtev za unos Enter the number of items in the array: upišite ukupan
broj potrebnih elemenata.
5. Na zahtev za unos Speci fy the angle to f i l l (+=ccw. -=cwi <360> : pritisnite
Enter da rasporedite objekte po punom krugu ili upišite manji ugao.
6. Na zahtev za unos Rotate arrayed objects? [Yes/No] <Y> : pritisnite Enter da
prihvatite podrazumevanu opciju ili upišite n J ako ne želite da objekti budu roti-
rani pri kopiranju.
7. Na zahtev za unos Speci fy center point of a r ray : zadajte centar kružnog
rasporeda. Ovo je takođe prva tačka ose rotacije.
8. Na zahtev za unos Speci fy second point. on axis of rotati on : zadajte drugu
tačku ose rotacije..
Ako je potreban raspored po đelu kruga, zadajte pozitivan smer rotacije. Pozitivan
smer rotacije ide od prve zadate tačke (centra rotacije) do druge tačke. Postavite desni
palac u pozitivnom smeru ose rotacije i pratite smer ostalih prstiju te ruke. To je pozi-
tivan smer rotacije.
Crtež a b 2 4 -d .d w g koji se koristi u sledećoj veibi formiranja 3D polarne serije nalazi se na
Vr kompakt disku A u to C A D 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: formiranje 3D polarnih serija

1. Otvorite crtež ab24-d.dwg sa prateđeg kompakt diska.
2. Snimite crtež pod imenom ab24-7.dwg u direktorijum AutoCAD Biblija. Vidite deo
lampe, kao što je prikazano na slici 24-27. OSNAP treba da je uključen. Podesite
OSNAP marker za krajnju tačku objekta.
Slika 24-27: Delimično završena lampa.

3. Da biste kopirali držač abažura lampe u polarnoj seriji, odaberite Modify d> 3D
Operation O 3D Array. Pratite zahteve za unos:
Select objects: I z a b e r i t e d r ž a č u t a č k i © na s l i c i 2 4 - 2 7 .
Enter the type of array [Rectangular/Polar] <R>: P r i t i s n i t e desni
taster miša i izaberite Polar.
Enter the number of ilems in the array : 3 J
Specify the angle to f i i l (+=ccw, =cw) <360>: J
Rotate drrayed objects? [Yes/No] <Y>: J
Specify center point of array: I z a b e r i t e k r a j n j u t a č k u © .
Specify second point on axis of rotation: I z a b e r i t e k r a j n j u tačku
4. Jedan od tri nosača ne može da se vidi u ovom prikazu. Da biste videli sva tri,
odaberite 3D Orbit sa palete Standard. Krenite iz unutrasnjosti orbitale pa prevu-
cite kursor malo naniže dok ne vidite sva tri nosača.
5. Odaberite Top View sa potpalete Viewpoint palete Standard da se vratite na
pogled odozgo i snimite crtež.
Rotiranje u 3D
Možete rotirati 3D objekte u ravni XY komandom ROTATE. Upotrebite komandu
ROTATE3D ako je potrebna rotacija u nekoj drugoj ravni. Opcije komande ROTATE3D
prikazane su u tabeli 24-4.
Tabela 24-4 Opdje komande ROTATE3D

Opcija Opis
Object Omogućava izbor linije, kruga, luka, krive ili 2D polilinije. Ako odaberete krug i!i luk, AutoCAD
rotira oko linije koja počinje u centru objekta i proteže se normalno na objekat.
Last Koristi poslednju definisanu osu rotacije.
View Definiše osu rotacije paraletnu sa tekučim pogledom u preseku sa zadatom tačkom.
Xaxis Osa rotacije je paralelna sa osomX iprolazi kroz zadatu tačku.
Yaxis Osa rotacije je paralelna sa osomY iprolazi kroz zadatu tačku.
Zaxis Osa rotacije je paralelna sa osomZ i prolazi kroz zadatu tačku.
2points Podrazumevana opcija. Zadajte dve tačke da definišete osu. Dobro je koristiti OSNAP marker
karakteristične tačke objekta.*1
Savet Ponekad je lakše formirati objekat u ravni XY i kasnije ga rotirati. Drugim rečima, možete da
formirate objekat u pogrešnoj ravni za neku namenu i posle upotrebite komandu R0TATE3D
> da ga pravilno postavite.
Da biste primenili komandu R0TATE3D, pratite sledeče korake:
1. Odaberite Modify O 3D Operations O Rotate 3D.
2. Odaberite objekat ili objekte koje želite da rotirate.
3. Na zabtev za unos Speci fy f i r s t point on axis or define axis by [Object/
Last/View/Xaxis/Yaxis/Zaxis/2points]: odaberite jednu od opcija objašnje-
nih u tabeli 24-4 i definišite osu u skladu sa zahtevima za unos opcije.
4. Na zahtev za unos Speci fy rotation angle or [ Ref erence] : zadajte pozitivan
ili negativan ugao rotacije ili odaberite opciju Reference. (Opcija Reference radi
kao i reference za komandu ROTATE; pogledajte poglavlje 9.)
Potrebno je da zadate pozitivan smer rotacije. Postavite palac desne ruke u pozi-
tivnom smeru ose i pratite smer ostalih prstiju te ruke. AJko ste zadali dve tačke, poziti-
van smer ose ide od prve ka drugoj zadatoj tački.
Crtež a b 2 4 -e .d w g koji se koristi u sledećoj vežbi rotacije u 3D nalazi se na kompakt disku
A u to C A D 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: rotiranje u 3D
1. Otvorite crtež ab24-e.dwg sa prateceg kompakt diska.
2. Snimite crtež pod imenom ab24-8.dwg u direktorijum AutoCAD Biblija. Videčete
istu lampu iz prethodne vežbe, ali sada potpuno završenu, kao što je prikazano
na slici 24-28.
3. Da biste uneli lampu u crtež osnove kuće, potrebno je da je vidite u pogledu

odozgo u globalnom koordinatnom sistemu. Da biste to uradili, rotirajte lampu
oko ose X. Da biste to shvatili, pogledajte ikonicu UCS i zamislite rotaciju vrha
lampe ka sebi oko horizontalne ose (X). Odaberite Modity O 3D Operation O
Rotate 3D da rotirate lampu. Pratite zahteve za unos:
Select objects: Pomoću p r o z o r a i z a b e r i t e c e l u l ampu.
Other corrter: I z a b e r i t e d r u g i u g a o p r o z o r a .
Specify f i r s t point on axis or define axis by tObject/Last/View/
X axis /Y ax is/Zax is /2 p oints ] : P r i t i s n i t e d e s n i t a s t e r m i š a i i z a b e r i t e
Xax i s .
Specify a point on the X axis <0 .0 ,0>: P r i t i s n i t e d e s n i t a s t e r m i š a .
Specify rotation angle or [Reference]: 90 J
4. Odaberite Zoom Extents sa potpalete Zoom palete Standard da vidite celu lampu.
Lampa je sada rotirana za 90 stepeni oko ose X u odnosu na UCS, i gledate je
odozgo.
5. Da biste dobili bolji prikaz, odaberite SE Isometric View sa potpalete Viewpoints
palete Standard. Zatim primenite komandu HIDE. Trebalo bi da izgleda kao na
slici 24-29. Naravno, pogled na lampu iz druge tačke posmatranja ne menja
orijentaciju lampe u odnosu na UCS.
6. Snimite crtež.
Poglavlje 24 ♦ Crtanje punih teta i dorada objekata u 3D 685
Slika 24-29: Lampa spremna

za unos u 3D crtež kuće.
Poravnavanje u 3D
Komanda ALIGN je već obrađena u poglavlju LO. Kad radite u 3D, možete je primeniti za
premeštanje, rotaciju u 'ravni XY i rotaciju u smeru Z - sve u jednoj komandi.
Na CDu Crtež ab24-f.dswg koji se koristi u sledećoj vežbi poravnavanja u 3D nalazi se na kompakt disku
o A utoC A D 2 0 0 0 Bibtija.
Vežba: poravnavanje u 3D
1. Otvorite crtež ab24-f.dwg sa pratedeg kompakt diska.
2. Snimite crtež pod imenom ab24-9.du)g u direktorijum AutoCAD Biblija. Vidite deo
sklopa osnove industrijskog nosača, kao što je prikazano na slici 24-30. Jedna
izdvojena greda treba da se premesti i rotira da bi došla na svoje mesto. OSNAP
treba da je uključen. Podesite OSNAP marker za krajnju tačku objekta.
Slika 24-30: Deo sklopa osnove industrijskog nosača sa izdvojenom

gredom koju je potrebno premestiti i rotirati da bi došla na svoje mesto.
Z o h v o l j u j e m R o b e r t u M o c k u i i k o m p a r t i j e D e x t e r , F e r f i l d , A jo v a z a o v o j c r t e ž .
686 Deo tV ♦ Crtanje u tri dlmenzije
3. Obratite pažnju da je tesko reći sa koje strane posmatramo gredu jer je prikazana
kao žičani model. Primenite komandu HIDE. Sada se vidi đa se oblast © na slici
24-30 nalazi dalje od vas. Primenite komandu REGEN.
4. Potrebno je da znate širinu grede (najmanju dimenziju) tako da možete odrediti
njen položaj. Odaberite Distance sa potpalete Inquiry palete Standard. Na zahtev
za unos Speci fy f i r s t poi n t : zadajte krajnju tačku u ®. Na zahtev za unos
Specify second point: zadajte krajnju tačku u Možda će biti potrebno da
povećate ekranski prikaz. AutoCAD vam saopštava da je rastojanje 0.3750. Ova
informacija je upotrebljena u sledećem koraku.
5. Odaberite Modify O 3D Operation o Align.
Select objects: I z a b e r i t e i z d v o j e n u g r e d u .
Specify f i r s t source point: I z a b e r i t e ® na s l i c i 2 4 - 3 0 .
Specif.y f ' i r s t destination point: I z a b e r i t e ® .
Specify second sourxe po'; nt: I z a b e r i t e ® .
Specify second destination point: I z a b e r i t e ® .
Specify third source point or <continue>: I z a b e r i t e
Specif.y third destination point: I z a b e r i t e m a r k e r F r o m s a potpalete
Object S n a p na p . a l e t i S t a n d a r d .
_from base point: I z a b e r i t e ®.
<0ffset>: @0,.3750. Ovde g o v o r i t e A u t o C A D - u da p o s t a v i t a č k u © na
r a s t o j a n j e . 3 7 5 0 p o o s i Y o d u g l a ©. Ti me s e g r e d a r o t i r a i p o d i ž e
u p r a v n o sa o s n o v e .
6. AutoCAD poravnava gredu. Snimite crtež. Trebalo bi da izgleda kao na slici 24-31.
Slika 24-31: Greda je poravnata

sa ostatkom modela.
Ssvet
Trik sa poravnavanjem u 3D je pravilna rasterizacija delova. Korisno je da se prvo prrmeni
komanda HIDE, kao što ste uradili u vežbi. Odvojite vreme da nađete UCS i tačku posmatranja
koja omogućava lako prepoznavanje i izbortačaka. Na kraju, ne morate baš precizno da birate
treću odredišnu tačku - svaka tačka u ispravnom smeru rotiraće objekat.
Poglavlje 24 ♦ Crtanje punih tela i dorada objekata u 30 687
Skraćivanje i produžavanje u 3D
Komande TRJM i EXTEND su objašnjene u poglavlju 10; prelistajte ga još jednom, ako je
potrebno. Evo kako se koriste u 3D.
Primenite komande TRIM i EXTEND da skratite ili produžite 2D objekte u 3D pro-
storu. AutoCAD ima opciju Project za rad u 3D prostoru. Opcija Project ima tri
podopcije:
♦ None: AutoCAD samo skraćuje ili produžava objekte koji se medusobno seku ili
mogu da se seku u 3D prostoru.
♦ UCS: Podrazumevana opcija. AutoCAD projektuje objekte na ravan XY tekućeg
UCS. Zato, ako se dve linije nalaze na različitim koordinatama Z, možete skratiti ili
produžiti jednu od njih u odnosu na drugu, čak i ako se one ne seku niti mogu da
se seku u 3D prostoru.
♦ Vievv: Projektuje objekte paralelno sa tekućim pogledom. Objekti su skraćeni ili
produženi na osnovu toga kako izgledaju na ekranu. Nije neophodno (a obično
i neće) da se seku u 3D prostoru.
Da biste skratili ili produžili objekte do podrazumevanih preseka možete upotrebiti
i opciju Extend, kao što je objašnjeno u poglavlju 10. U sledećoj vežbi radićete na
produžavanju objekata ti 3D; skraćivanje radi na isti način.
Crtež a b 2 4 -g .d w g koji se koristi u sledećoj vežbi produžavanja objekata u 3D nalazi se na
kompakt disku A u to C A D 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: produžavanje objekata u 3D

1. Otvorite crtež ab24-g.du)g sa pratećeg kompakt diska.
2. Snimite crtež pod imenom ab24-J0.dwg u direktorijum AutoCAD Biblija. Vidite
čauru u 2D i 3D, kao što je prikazano na slici 24-32. Čaura u 3D je rastavljena na
jednostavne geometrijske elemente - inače ne biste mogli da je upotrebite za
produžavanje 2D linija.
Slika 24-32: Čaura u 2D i 3D.

Čaura u 3D je rastavljena ali i
dalje isto izgleda. Sada može da
se upotrebi za produžavanje linija.3
3. Da biste isključili sistemsku promenljivu UCSORTHO, upišite ucsortho J 0 J.

(Ako je njena tekuća vrednost 0, samo pritisnite Enter na zahtev za unos Enter
new value for UCS0RTH0 <0>:.
688 Deo IV ♦ Crtanje u tri dimenzlje
4. Odaberite Extend sa palete Mođify. Pratite zahteve za unos:

Select boundary edges...
Select ob.jects: I z a b e r i t e 3 0 č a u r u u t a č k i © na slici 24-32.
Select object to extend or [Project/Edge/Undo]: Pritisnite desni
t a s t e r miša i izaberite Project.
Enter a projection option [None/Ucs/View] <Ucs>: Pritisnite desni
t a s t e r miša i izaberite View.
Select object to extend or [ Project/Edge/Undo]: Pritisnite 2D č a u r u
u t a č k i <©.
Select object to extend or [Project/Edge/Undo]: P ritisnite desni
t a s t e r miša i izaberite Enter.
5. Zadajte Top Vievv sa potpalete Vievvpoint palete Standard. Sada možete da vidite
da 2D linija, u stvari, ne preseca 3D čauru. Upotrebom opcije Vievv produžavate
liniju samo u tom prikazu.
6. Odaberite Zoom Previous sa palete Standard.
7. Opet, odaberite Extend sa palete Modify. Pratite zahteve za unos:
Select objects: P r i t i s n i t e d o n j u i v i c u 3 0 č a u r e u tački ®.
Select object to extend or [Project/Edge/undo]: Pritisnite desni
Enter a projection option [ None/Ucs/ View]: <View>: P ritisnite desni
taster miša i izaberite None.
Select object to extend or [ Project/Edge/Undo]: Izaberite lin iju
koju s te o d a b r a l i i u k o r a k u 3. aii biiže 3 0 č a u r i . na n o v o j i i n i j i
koju s te d o b i i i produžavanjem.
Select object to extend or [Project/Edge/Undo]: Pritisnite desni
t a s t e r miša i izaberite Enter.
8. Odaberite Top Vievv sa potpalete Vievvpoint palete Standard. Sada možete videti
da 2D linija stvarno preseca 3D čauru.
9. Pritisnite dvaput Undo na paleti Standard da poništite promenu tačke posma-
tranja i operaciju produžavanja.
10. Odaberite Move sa palete Modify. Odaberite celu 3D čauru. Na zahtev za unos
Specify base point or di spl acement : upišite 0,0,2 J. Pritisnite opet Enter da
završite komandu. Ako ste izostavili neke objekte, odaberite ih i premestite. Ovo
premešta celu 3D čauru za dve jedinice u smeru ose Z.
11. Odaberite Extend sa palete Modify. Pratite zahteve za unos:
Select objects: I z a b e r i t e 3 0 č a u r u u t a č k i ® ( d o n j i p r s t e n ) .
Select object to extend or [Project/Edge/Undo]: P r i t i s n i t e d e s n i
Enter a projection option [None/Ucs/View]<View>: Pritisnite desni
t a s t e r miša i izaberite Ucs.
Select object to extend or [ Project/Edge/Undo]: Izaberite istu
l i n i j u k o j u s t e r a n i j e p r o d u ž i / i , b l i ž e ka l e v o j k ra jn jo j tački.
Select object to extend or [Project/Edge/Undo]: P r i t i s n i t e desni
taster miša i izaberite Enter.
12. Odaberite Top View sa potpalete Viewpoint palete Standard. Izgleda kao da se 2D
linija seče sa 3D čaurom.
13. Odaberite Front View sa potpalete Viewpoint palete Standard. (UCSORTHO je
isključen, pa se UCS ne menja.) Sada možete videti da se 2D linija, u stvari, ne
seče sa 3D Čaurom.
14. Upišite ucsortho J 1 J da vratite vrednost sistemske promenljive UCSORTHO na
prethodnu vrednost, ako ste je promenili u koraku 3.
Slika 24-33: Upotrebom

opcije UCS, linije izgledaju
kao da dodiruju graničnu
ivicu gledano odozgo, ali
mogu imati različite Z
koordinate.
Zaobljavanje u 3D
Puna tela mogu da se zaobljavaju, ali ne i žičani modeli ili površine. Slika 24-34 prikazuje
3D masinski crtež sa nekoliko zaobljenih ivica.
Slika 24-34: Zaobljene ivice su

česte na mašinskim crtežima.
Evo kako se koristi komanda FILLET sa punim telima:

1. Odaberite Fillet sa palete Modify.
2. Na zahtev za unos Sel ect f i r s t object or [Polyl i ne/Radi us/Trim] : odabe-
rite ivicu punog tela koju želite da zaoblite. Ne možete da poništite izbor ove
ivice, morate da odaberete pravilnu ivicu punih tela. Zanemarite ostale opcije.
3. AutoCAD registruje da ste odabrali puno telo i odgovara zahtevom za unos Enter
f i 11et radi us <0.5000>:. Pritisnite Enter da prihvatite podrazumevanu vred-
nost 0.5 ili upišite novi poluprečnik.
4. Na zahtev za unos Sel ect an edge or [Chain/Radi us]: pritisnite Enter ako
želite da zaoblite samo jednu ivicu koju ste zadali. Takođe možete odabrati druge
ivice istog punog tela. Pritisnite Enter da završite izbor ivica. AutoCAD zaobljava
ivicu ili ivice koje ste zadali. Na ovom zahtevu za unos možete promeniti i polu-
prečnik.
5. Upotrebite opciju Cbain da zaoblite skup pridruženih ivica. AutoCAD odgovara
zahtevom za unos Select an edge chain or [ Edge/Radi us] : . Nastavite sa
zadavanjem ivica koje su pridružene prethodno zadatoj ivici. Pritisnite Enter da
završite izbor ivica. AutoCAD zaobljava ukupan lanac ivica.
Za različite ivice možete zadati različite poluprečnike. Na prvi zahtev za unos Enter
radi us <0.5000> : zadajte poluprečnik za upravo odabranu ivicu. Posle toga upotre-
bite opciju Radius da podesite poluprečnik pre izbora ivice.
Ma CD-f,
Crtež a b 2 4 -h .d w g koji se koristi u sledecoj vežbi zaobljavanja punih tela nalazi se na kompakt
*t fc©
. disku A utoC A D 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: zaobljavanje punih tela

1. Otvorite crtež ab24-h.dwg sa pratečeg kompakt diska.
2. Snimite crtež pod imenom ab24-l I,dwg u direktorijum AutoCAD Biblija. Ovo je
model punog montažnog Dprofila, kao što je prikazano na slici 24-35. Potrebno je
da bude zaobtjen.
Slika 24-35: Montažni L-profil

kome nedostaje zaobljenje.
3. Odaberite Fillet sa palete Modify.

4. Na zahtev za unos Sel ect f i r s t object or [ Pol yl i ne/Radi us/Tri m]: zadajte
ivicu u © na slici 24-35.
5. Na zahtev za unos Enter f i l l e t rađius <0.5000> upišite .25 J.
6. Na zahtev za unos Sel ect an edge or [Chai n/Rađi us ]: zadajte ©.
7. Na zahtev za unos Sel ect an edge or [Chai n/Radi u s ] : zadajte ©. Pritisnite
Enter da završite komandu. AutoCAD zaobljava sve tri ivice.
Slika 24-36: M o n tažn i L-profil

sa z a o b lje n im ivicam a.
Zarubljivanje ivica u 3D
MoŽete da oborite (zarubite) ivice punog tela, ali ne i žičanih modela i površi. Slika
24-37 prikazuje puno telo sa oborenim ivicama. (Ovo puno te)o, kao deo točka, prikazan
je na slici 24-1.)
Slika 24-37: Pu n o telo

sa o b o re n im ivicam a.
Da biste oborili ivice punog tela, pratite sledeče korake:

1. Odaberite Chamfer sa palete Modify.
2. Na zahtev za u nos S e l e c t f i r s t l i n e or [ P o l y l i n e / D i s t a n c e / A n g l e / T r i m /
Me t h o d ] : odaberite ivicu koju želite da oborite. Ivica je prikazana kao linija
izmedu dve površine. AutoCAD ističe jednu od površina koja dodiruje odabranu
ivicu.
3. Na zahtev za unos Base s u r f a c e sel e c t i on . . . E n t e r s u r f a c e s e l e c t ' o n
opt i on [Mext/0K ( c u r r e n t ) ] <0K> : pritisnite Enter da prihvatite istaknutu
površ kao osnovnu. Potrebno je da definišete osnovnu površ u slučaju da se dve
dimenzije za obaranje ivice razlikuju ili ako želite da obarate sve ivice redom, što
predstavlja celu površ osnove. (Postoje samo dve površi koje dodiruju odabranu
ivicu.) Pritisnite Enter kad je istaknuta potrebna površ.
4. Na zahtev za unos Speci f y base s u r f a c e chamfer d i s t a n c e <0.S000>: unesite
rastojanje oborene ivice za prvu površ. Ovo predstavlja veličinu koju želite da
odsečete sa te površi. (Podrazumevana vrednost je poslednje rastojanje koje ste
zadali.)
5. Na zahtev za unos Sel e c t an edge or [ L o o p ] : odaberite ivicu koju želite da
oborite. Ovo može da izgleda suvišno, ali je potrebno da se uradi. Takođe možete
upotrebiti opciju Loop. AutoCAD tada postavlja zahtev za izbor ivica koje ograni-
čavaju jednu površ. Odaberite površinu i AutoCAD zaobijava sve ivice te površine.
6. AutoCAD nastavlja sa zahtevima za izbor ivica ili površi čije će se ivice obarati.
Na kraju pritisnite Enter da završite izbor.
NaCIH)b
C rtež ab24~i.dwg koji se koristi u sle d e ć o j vežbi o b a ran ja ivica pu n ih tela nalazi se na kom pakt
. O ' disku A utoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: ob aranje ivica punih tela

1. Otvorite crtež ab24-i.dwg sa pratećeg kompakt diska.
2. Snimite crtež pod imenom ab24-12.dwg u direktorijum AutoCAD Biblija. To je kva-
dar dimenzija 233x102x12 mm, kao što je prikazano na slici 24-38.
Slika 24-38: O vom

p u n o m telu m o že te da
o b o rite ivice kako biste
fo rm irali nov oblrk.
3. Odaberite Chamfer sa palete Modify. Pratite zahteve za unos:

Select f i r s t 1i ne or [ P o l y l i n e / D i s t a n c e / A n g l e / 1r i m/ Met hod] :
Iz a b e rite ivicu u t d č k i © nd s l i c i 2 4 - 3 8 .
Base s u r f a c e s e l e c t i o n . . .
E n t e r s u r f a c e s e l e c t i o n opt i on [ Ne x t / 0K ( c u r r e n t ) ] <0K>: J
S p e c i f y base s u r f a c e chamf er d i s t a n c e <0. S000>: 30 J
S p e c i f y o t h e r s u r f a c e chamf er d i s t a n c e <0. 5000>: 30 J
S e l e c t an edge or [ L o o p ] : I z a b e r i t e ©.
S e ] e c t an edge or [ L o o p ] : J
Zbog tačke posmatranja ne možete pravilno da vidite oborenu ivicu. Promenicete
tačku posmatranja na kraju vežbe.
4. Ponovite komandu CHAMFER. Učinite isto što i u koraku samo izaberite ®.
5. Ponovite komandu CHAMFER. Pratite zahteve za unos:
Select f i r s t l i n e or [ P o l y 1i n e / D i s t a n c e / A n g l e / T r i m / M e t h o d ] :
Iz a b e rite iv ic u u tački ® .
Base s u r f a c e s e l e c t i o n . . .
E n t e r s u r f a c e s e l e c t i o n op t i o n [ Ne x t / 0K ( c u r r e n t ) ] <0K>: J P ro ve rite
da l i j e i s t a k n u t a p o v r š o z n a č e n a s a ©. A k o n i j e , o tku ca jte n J.
Zatim ponovo p r i t i s n i te Pnter.
Specify base s u^f ace chamf er d i s t a n c e <30. 0000>: 233 J
Specify ot he r s u r f a c e chamfer d i s t a n c e <30. 0000>: 40 J
Select an edge or [ L o o p ] : I z a b e r i t e ®.
Select an edge or [ L o o p ] : J
6. Odaberite Top Vievv sa potpalete Vievvpoints palete Standard i prikazače se profil
oblika.
7. Snimite crtez. Trebalo bi da izgleda kao na slici 24-39.
SEika 24-39: D o vršen o

puno telo. U p o red ite ga
sa m o d e lo m na slici 24-37.
Rastavljanje 3D objekata
Komanda EXPLODE ima poseban efekat koji zavisi od tipa 3D objekta. Tabela 24-5 prika-
zuje listu efekata rastavljanja 3D objekata.
Tabela 24-5 Primena komande Explode na 3D objekte

Objekat Rezultat
Puna tela (Solids) Ravne površine postaju regioni. Ovalne površine
postaju kom binovana tela.
Kombinovana tela (Bodies) Ovalne površtne postaju kombinovana tela sa jednom
površinom. Ravna tela postaju regioni ili krive linije.
Višestranične m režice (Polyface M eshes) 3D površine
Poligonalne mrežice (Polygon M eshes) 3D površine
Polilinije sa debljinom (Po!ylines vvith thickness) Linije
Napomena
K o m b in o v a n o telo je p u n o telo slo b o d n o g oblika. K o m b in o v a n o telo ne m o žete direktno da
fo rm irate. A utoC A D koristi k o m b in o v a n a tela kad 3D m o d e l ne m o že da se uklopi ni u je d a n
drugi tip objekta.
\
ACIS i stereolitografija (.sf/) su dva formata datoteka koja su posebno primenljiva na
3D modele. Poglavlje 27 objašnjava izvoz crteža u ovim formatima.
Dorada punih tela

Pre AutoCAD-a 2000, direktna dorada punih tela bila je veoma ograničena. Mogli ste
zaobliti i oboriti ivice. preseči ili rastaviti puno telo. Takođe ste mogli da upotrebite
komande UNION, SUBTRACT i INTERSECT. Ostale komande za doradu nisu mogle da
se primene na puno teio.
A utoC A D 2 0 0 0 uvodi novu k o m a n d u , S O LID E D IT , kojom se d irektn o d o rađ u ju puna tela. Ova
jDo "1 ko m a n d a im a to liko o pcija koliko v iše drugih k o m a n d i zaje d n o . D o ra đ ivan je pu n ih tela je
glavno p o b o ljša n je A u to C A D -o vih m o g u ćn o sti 3D projektovanja.
Komanda SOLIDEDIT nudi tri glavna nacina dorade punih tela:

♦ F a c e s : Brojne opcije omoguđavaju uređivanje površina punih tela. Možete istis-
nuti, premestiti, rotirati, kopirati na zadatom rastojanju, suziti, obrisati, kopirati
površine i obojiti ih (dodati im boju).
♦ Edges: Možete obojiti i kopirati ivice.
♦ Bodies: Možete označiti, razdvojiti, izdubiti, pročistiti i proveriti puna tela. Lakše
je ove opcije primeniti nego ih opisati.
Najlakše je upotrebiti komandu SOLIDEDIT pomoču palete Edit Solids, prikazane na
slici 24-40.
Slika 24-40: U po trebite paletu Edit S o lid s

d a d o rad ite puna tela u m e sto da koristite
Sabiranje (Union)
ko m p liko v an u k o m a n d n u liniju.
< a* Oduzimanje (Subtract)
Presek (Interseđ)
Istiskivanje površina (Extrude Faces)
đ * Premeštanje površina (Move Faces)

Q* — Kopiranje površina na datom rastojanju (Offset Faces)
Brisanje površina (Delete Faces)
& Rotiranje površina (Rotate Faces)
Sužavanje površina (Taper Faces)
Kopiranje površina (Copy Faces)
t S h — Bojenje površina (Color Faces)
rs> Kopiranje ivica (Copy Edges)

i 3 * — Bojenje ivica (Color Edges)
' S * - Utiskivanje (lmprint)

.p — Pročišćavanje (Clean)
$0' Razdvajanje (Separate)
Dubljenje (Shell)
Provera (Check)
Sledeča tri odeljka objasnjavaju doradu površina, ivica i kombinovanih tela.
Dorada površina
Površina je stranica na punom telu. Stranica može da bude ravna ili zakrivljena. Na
primer, otvor u bloku predstavlja površinu i mnoge od operacija za doradu stranica
dobro rade pri doradi otvora. Isto tako možete da uređujete spoljnu stranu površine.
Komanda SOLIDEDIT podržava nekoliko metoda izbora jedne ili više stranica.
Navnkli ste (do sada) da zadajete puno telo izborom jedne od njegovih ivica. Međutim,
ivica predstavlja granicu između dve stranice i kad zadate ivicu, AutoCAD ističe obe
pridružene stranice, kao što je prikazano na slici 24-41.
Poglavlje 24 ♦ Crtanje punih teia i dorada objekata u 3D 695
Zadajte tačku na ivici Slika 24-41: Kad za d a te ivicu,

A u to C A D bira dve p rid ru žen e stran ice.
Zadavanje površine na ivici ponekad uspeva, na primer, kad želite da zadate celu
stranicu koja predstavlja otvor.
U drugim situacijama, da biste mogli da zadate samo jednu stranicu, upotrebite skup
kontura zadavanjem tačke unutar zatvorene konture stranice. Takođe možete upotre-
biti presečni prozor, presečni poligon ili ogradu za izbor stranice. Za ove tri poslednje
metode potrebno je da upišete c, cp, odnosno f i zatim pritisnete Enter.
Izbor prave stranice može u prvom pokušaju da bude težak, posebno na složenim
telima i zato komanda SOLIDEDIT nudi više načina za ispravku. Posle izbora vrste
dorade punog tela, AutoCAD prikazuje zahtev za unos Sel e c t f a c e s or [Undo/
Remove] :. Pritisnite desni taster miša i odaberite Undo da poništite poslednju opera-
ciju izbora. Pritisnite desni taster miša i odaberite Remove da odaberete stranicu koju
želite da uklonite iz skupa izabranih. Zahtev za unos nudi opciju Add koju možete upo-
trebiti da opet pokrenete dodavanje stranica. Možda će biti potrebno da u više navrata
uklonite i dodate stranice dok ne postignete odgovarajući rezultat. Zatim pritisnite
Enter da završite izbor stranica.
Možda će biti potrebno da izvršite više od jedne operacije na stranici. Kad završite
operaciju, pritisnite desni taster miša da otvorite priručni meni i odaberete drugu ope-
raciju. Da biste napustili komandu, pritisnite desni taster miša i dvaput odaberite Exit.
Istiskivanje površina
lstiskivanje stranice je kao istiskivanje 2D objekta. Ako vam je poznat rad sa komandom
EXTRUDE, lako ćete istisnuti površine. Da istisnete stranicu, pratite sledeće korake:
1. Odaberite Extrude Faces sa palete Solids Editing. AutoCAD pokreće komandu
SOLIDEDIT i automatski unosi podatke za njena prva dva zahteva za unos.
2. Na zahtev za unos Sel e c t f a c e s or [ Undo/Remove] : odaberite stranicu ili stra-
nice koje želite da istisnete, koristeći ranije objašnjene metode. Na kraju priti-
snite Enter da završite izbor stranica.
3. Na zahtev za unos Speci fy he i g ht of e x t r u s i o n or [ P a t h ] : upišite visinu
ili pritisnite desni taster miša i odaberite Path da zadate putanju istiskivanja.
696 Deo (V ♦ Crtanje u tri dimenzije
4. Ako ste zadali visinu, nazahtev 2 a unos Speci f y angl e of t a p e r f o r e x t r u s i o n

<0> : zadajte ugao. (Kao i kod komande EXTRUDE, pozitivan ugao sužava presek
sa porastom visine.) Ako ste odabrali opciju Path, na zahtev za unos Sel ect
ezt ûs i on path : odaberite objekat, obično je to linija ili luk, duž koga ćete ga
istisnuti.
5. Da se ispetljate iz komande, pritisnite desni taster miša i odaberite dvaput Exit.
AutoCAD istiskuje stranicu. Kad napustite komandu, AutoCAD proverava puno telo
da bi bio siguran da je sve u redu, ako je vrednost sistemske promenljive SOLIDCHECK,
nova u AutoCAD-u 2000, postavljena na L (uključeno), Podrazumevana vrednost je 1
(uk)jučeno) pa se tela automatski proveravaju pri njihovom dorađivanju.
Premeštanje površina
Možete premestiti stranicu kad je puno telo dovoljno složen da ima barem dva posebna
elementa, na primer, pločicu sa otvorom. Možete premeštati otvor okolo, po želji.
Pogledajte montažni L-profil na slici 24-36, ranije u ovom poglavlju. Mogii ste da pre-
mestite otvor sa leve na desnu stranicu upotrebom komande SOLIDEDIT. Da biste pre-
mestili stranicu, pratite sledeđe korake:
1. Odaberite Move Faces sa palete Solids Editing. AutoCAD pokreće komandu
SOLIDEDIT i automatski unosi podatke na njena prva dva zahteva za unos.
2. Odaberite stranicu ili stranice koje želite da premestite, metodima izbora koji su
ranije objašnjeni. Pritisnite Enter da završite izbor stranica.
3. Na zahtev za unos Speci f y a base p o i n t of di spl acement : zadajte polaznu
tačku ako želite da definišete dve tačke, ili zadajte rastojanje, kao što biste uradili
u komandi MOVE.
4. Na zahtev za unos Speci f y a second poi nt of di spl acement : zadajte krajnju
tačku premeštanja ako ste definisali polaznu tačku. U suprotnom, pritisnite
Enter.
5. Pritisnite desni taster miša i odaberite dvaput Exit da napustite komandu.
Ako ste odabrali stranicu koja ne može da se premesti, AutoCAD prikazuje poruku
Model ing Oper a t i on E r r o r :
No s o l u t i o n f o r an edge.
Paralelno preslikavanje površina

Paralelno preslikavanje stranice možete da primenite kad puno telo ima dva odvojena
elementa, na primer zid sa prosečenim prozorom. Veličinu prozora možete promeniti
primenom ove tehnike. Komanda povećava ravnomerno sve delove stranlce prema
zadatom rastojanju.
Kada povećavate zapreminu punog tela upotrebite pozitivnu vrednost za paralelno
preslikavanje. Ako je stranica punog tela osovina u sredini diska, na primer, i primenite
paralelno preslikavanje sa pozitivnom vrednošću rastojanja, osovina se povećava.
Medutim, ako je stranica otvor u sredini diska, pozitivna vrednost rastojanja za para-
lelno preslikavanje smanjuje otvor što daje veće rezultujuće puno telo.
Kada smanjujete zapreminu punogtela upotrebite negativnu vrednost za paralelno
preslikavanje. Na istom primeru, negativna vrednost za paralelno preslikavanje daće
manju osovinu, ali veći otvor.
Da primenite paralelno preslikavanje stranice, pratite sledeće korake:

1. Odaberite Offset Faces sa palete Solids Editing.
2. Odaberite stranicu ili stranice na koje želite da primenite paralelno preslikavanje
i pritisnite Enter da završite izbor stranica.
3. Na zahtev za unos 5pec i f y the o f f s e t di s t a n c e : upišite pozitivnu ili negativnu
vrednost rastojanja. Takođe možete zadati dve tačke da definišete pozitivnu
vrednost za paralelno preslikavanje.
4. Pritisnite desni taster miša i odaberite dvaput Exit da izađete iz komande.
AutoCAD primenjuje komandu Offset na zadatu stranicu. Ako nema prostora za pri-
menu komande, AutoCAD na komandnoj liniji prikazuje poruku o grešci Model i ng
Oper at i on E r r o r .
Brisanje površina
Stranicu punog tela možete obrjsati, što je dobar način da se brzo oslobodite otvora,
osovine ili prozora u punom telu. Možete obrisati stranice da poništite dejstva komandi
UNION i SUBTRACT. Takođe možete ukloniti zaobljene stranice kao i one sa oborenim
ivicama. AutoCAD neće obrisati baš svaku stranicu; na primer, ne možete pretvoriti
kvadar u tetraedar brišući gornju stranicu kvadra. U svakom slučaju, mogućnost
brisanja stranica je veoma mocna alatka za doradu punih tela.
Da biste obrisali stranicu ili stranice, odaberite Delete Faces sa palete Solids Edit-
&
ing. Istaknite stranicu ili stranice i pritisnite Enter. AutoCAD uklanja odabrane ele-
mente. Ako stranica ili stranice ne mogu da budu ukJonjene, videćete poruku Model i ng
Oper at i on E r r o r na komandnoj liniji.
Rotiranje površina
Možete rotirati stranicu kad je model dovoljno složen i ima najmanje dva posebna ele-
menta, na primer kvadar sa otvorom. Zahtevi za unos za rotaciju su veoma slični onima
za komandu ROTATE3D, objašnjenim ranije u ovom poglavlju. Da biste rotirali stranicu,
pratite sledeđe korake:
1. Odaberite Rotate Faces sa palete Solids Editing. AutoCAD pokreće komandu
&
SOLIDEDIT i automatski unosi vrednosti za njena prva dva zahteva za unos.
2. Odaberite stranicu ili stranice koje želite da premestite, na neki od načina za
izbor koji su ranije opisani. Pritisnite Enter da završite izbor stranica.
3. Na zahtev za unos Speci f y an a x i s p o i n t or [ A x i s by o b j e c t / V i e w / X a x i s/
Y a x i s / Z a x i s ] <2poi nt s >: zadajte prvu tačku ose rotacije ili upotrebite jednu od
opcija da definjšete osu rotacije.
4. Ako ste zadali prvu tačku, na zahtev za unos Speci f y the second poi nt on the
r o t a t i o n a x i s : zadajte drugu tačku.
5. Na zahtev za unos Speci fy a r o t a t i o n angl e or [ R e f e r e n c e ] : zadajte ugao
rotacije (za određivanje smera rotacije koristi se pravilo desne ruke) ili upotrebite
opciju Reference da zadate referentni (početni) ugao, a zatim završni ugao.
6. Pritisnite desni taster miša i odaberite dvaput Exit da napustite komandu.
AutoCAD rotira stranicu. Ako ste odabrali stranicu koja ne može da se rotira, ili ako
nema dovoljno prostora za rotaciju unutar punog tela, AutoCAD to saopštava porukom
Model ing Oper a t i on E r r o r na komandnoj liniji.
Sužavanje površina
Jednostavno puno te)o, na primer kvadar, možete ceo suziti ili možete da suzite stranicu
koja predstavlja element složenog punog teia, kao što su otvor ili osovina, Sužavanje
naginje ivice stranice. Da odredite smer sužavanja, a to znači koji kraj se sužava, defini-
šite baznu tačku i drugu tačku. fvica punog tela na kojoj se nalazi bazna tačka se ne
sužava i AutoCAD sužava stranicu u smeru od bazne tačke ka drugoj tački. Takođe je
potrebno da zadate ugao sužavanja. Pozitivna vrednost ugla sužava stranicu ka unutra;
otvor se sužava ka spolja. Slika 24-42 prikazuje kvadar pre i posle sužavanja pod uglom
od 15 stepeni, kao i baznu i drugu tačku koje su upotrebljene. Bile su zadate sve stranice
osim donje.
Druga taćka
Bazna tačka
Slika 24-42: K vadar pre i p o sle su ža v a n ja pod uglom od 15 step en i.
Po pravilu, upotrebljavajte male uglove sužavanja. Ako stranica treba da se suzi

u tačku pre dostizanja postoječe visine, AutoCAD ne može da završi komandu.
Da biste suzili stranicu, pratite sledeče korake:
1. Odaberite Taper Faces sa palete Solids Editing.
2. Odaberite stranicu ili stranice koje želite da suzite. Pritisnite Enter da završite
izbor stranica.
Poglavlje 24 ♦ Crtanje punih teia i dorada objekata u 3D 699
3. Na zahtev za unos Speci fy the base poi n t : zadajte baznu tačku smera suža-
vanja. Dobro je koristiti OSNAP marker za specifičnu tačku objekta.
4. Na zahtev za unos S p e c i f y anot her pos nt along the a x i s of t a p e r i n g :
zadajte drugu tačku da naznačite smer sužavanja. Opet upotrebite OSNAP
marker za specifičnu tačku objekta.
5. Na zahtev za unos Speci f y the t a p e r angl e : zadajte ugao između-90 i +90
stepeni.
6. Pritisnite desni taster miša i odaberite dvaput Exit da završite komandu.
AutoCAD sužava stranicu. Ako AutoCAD ne može da suzi stranicu, videdete poruku
Mođel ing Oper a t i on Errorna komandnoj liniji.
Kopiranje površina
Možete kopirati bilo koju stranicu, uključujući i otvor. AutoCAD formira regione ili tela
od stranica. Zatim možete upotrebiti komandu EXTRUDE da istisnete jedan region.
Međutim, ako kopirate složenu stranicu, kao što je otvor sa nekoliko regiona, ne
možete da se vratite ponovo na puno telo.
Da biste kopirali stranicu, pratite sledeće korake:
1. Odaberite Copy Faces sa palete Solids Editing.
2. Odaberite stranicu ili stranice koje želite da kopirate. Pritisnite Enter da završite
izbor stranica.
3. Na zahtev za unos Spec i f y a base point. or di spl acement : zadajte baznu
tačku. Od pomoći je OSNAP marker za karakterističnu tačku objekta.
4. Na zahtev za unos Speci fy a second poi nt of di spl acement : zadajte drugu
tačku da naznačite smer i rastojanje za kopiranje.
AutoCAD kopira stranicu.
Bojenje površina
Stranici objekta možete pridružiti boju. Tako đete lakše razlikovati stranice. Takođe
možete da obojite stranicu ako joj pridružite materijal (ili materijale, prema boji) zbog
rasterizacije. Boja je prioritetna u odnosu na onu koja je definisana slojem na kome je
puno telo.
Kad je o bjektu p rid ru žen o više m aterijala, prioritet se o d re đ u je p rem a o bjektu , zatim prem a
boji i na kraju p rem a slo ju . A ko ste p u n o m telu pridružili m aterijal p rem a slo ju , a zatim je d n o j
od njegovih stran ica (koju ste obojili) p rem a boji, i p u n o telo i stran ica će prikazati svoje
m aterijale. Za v iše in form acija po g led ajte p o g lavlje 25.
Da biste obojili stranicu, pratite sledeće korake:

1. Odaberite Color Faces sa palete Solids Editing.
2. Odaberite stranicu ili stranice koje želite da obojite. Pritisnite Enter da završite
izbor stranice.
3. AutoCAD otvara okvir za dijalog Select Color. Odaberite boju i pritisnite OK.
4. Pritisnite desni taster miša i dvaput odaberite Exit da završite komandu.
AutoCAD boji stranicu.
Na C IH .
C rtež a b 2 4 -l l.d vvg koji s e koristi u sle d e ć o j vežbi d o ra d e stra n ica p u n o g te la nalazi se u direk-
to riju m u Results na ko m p ak t d isku AutoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: dorada površina punog tela

1. Otvorite crtež ab24-U dwg iz direktorijuma Results prateđeg kompakt diska. Ako
ste uradili vežbu zaobljavanja punog tela, otvorite crtež 12 svog direktorijuma
AutoCAD Biblija.
3. Ako paleta Solids Editing nije prikazana, pritisnite desnim tasterom miša bilo
koju paletu i odaberite Soiids Editing. Ovo je montažni L-profil, prikazan na sJici
24-43. Obratite pažnju na ikonicu UCS, koja se nalazi na 0,0,0.
4. OSNAP treba da je uključen. Podesite OSNAP marker za središnju tačku objekta.

5. Odaberite Offset Faces sa paiete Solids Editing.
6. Na zahtev za unos Sel e c t f a c e s or [ Undo/Remove] : odaberite prorez na mon-
tažnom Uprofiiu. Prorez gotovo sigurno morate nekoliko puta da birate kako biste
bili sigurni da su svi njegovi delovi istaknuti i da su uklonjene sve neželjene istak-
nute stranice profila. Da biste ukionili neku stranicu, pritisnite desni taster miša
i odaberite Remove. Zatim zadajte ivicu stranice. Da biste opet dodali stranice,
pritisnite desni taster miša i odaberite Add. Kad završite, pritisnite Enter (ili priti-
snite desni taster miša i odaberite Enter) da završite biranje stranice.
7. Na zahtev za unos Speci fy the o f f s e t d i s t a n c e : upišite .1 J. AutoCAD pravi
manji prorez.
8. Još uvek je aktivna komanda SOLIDEDIT. Pritisnite desni taster miša i odaberite
Taper. Pri sledećem zahtevu za unos odaberite prorez i pritisnite Enter kad
završite sa izborom.
9. Na zahtev za unos Speci fy the base poi n t: zadajte središnju tačku u ©.
10. Na zahtev za unos Speci f y anot her poi nt along the a x i s of t a p e r i n g :

zadajte središnju tačku u ©.
11. Na zahtev za unos Speci fy the t a p e r angl e : upišite 10 J. AutoCAD je proširio
prorez.
12. Pritisnite desni taster miša i odaberite Delete. Na sledeći zahtev za unos, odabe-
rite zaobljenu stranicu kod ®. Pritisnite desni taster miša i odaberite Enter.
AutoCAD uklanja zaobljenje.
13. Pritisnite desni taster miša i odaberite Extrude. Na sledeći zahtev za unos odabe-
rite stranicu u © pritiskom unutar stranice. Pritisnite desni taster miša i odabe-
rite Enter.
14. Na zahtev za unos Speci f y he i ght of e x t r u s i o n or [ P a t h ] : upišite .2 J.
15. Na zahtev za unos Speci f y angl e of t a pe r f o r e x t r u s i o n <0> : upišite 10 J .
AutoCAD istiskuje stranicu.
Slika 24-44: D o rad a m o n ta žn o g L-profila.
Dorada ivica
Ivica je presečna linija dve ravni ili dve stranice tela. Na ivice možete da primenite
samo dve komande - da ih kopirate ili obojite.
Kopiranje ivica
Kad kopirate ivicu, zadajete liniju, luk, krug, elipsu ili krivu, u zavisnosti od obiika ivice
punog tela. Da biste kopirali ivicu, pratite sledeće korake:
^ 1. Odaberite Copy Edges sa palete Solids Editing.
2. Odaberite ivicu ili ivice koje želite da kopirate.
3. Na zahtev za unos Speci f y a base poi nt of di spl acement: zadajte baznu
tačku, najbolje upotrebom OSNAP markera za neku karakterističnu tačku objekta
ili zadavanjem rastojanja.
4. Na zahtev za unos Speci f y a second poi nt of di spl acement : zadajte drugu
tačku ili pritisnite Enter ako ste zadali rastojanje u koraku 2.
AutoCAD kopira ivicu ili ivice.
B o jen je ivica
Ivicu možete da obojite da bi bila uočljivija. Boja je prioritetna u odnosu na podeša-
vanje boje sloja na kome se nalazi puno telo. Da biste obojili ivicu, pratite sledeće
korake:
1. Odaberite Color Edges sa palete Solids Editing.
2. Odaberite ivicu ili ivice koje želite da obojite. Pritisnite Enter da završite izbor
ivica.
3. AutoCAD otvara okvir za dijalog Select Color. Odaberite boju i pritisnite OK.
AutoCAD boji ivicu.
Dorada kombinovanih tela

Nekoliko opcija komande SOLIDEDIT primenjivo je na puna tela u celini. Dostupne
operacije su utiskivanje, razdvajanje, dubljenje, procišćavanje i proveravanje. Svaka
operacija je objašnjena u sledećim odeljcima.
U tiskivanje u puna tela

U puna te!a možete utisnuti luk, krug, liniju, 2D ili 3D poliliniju, elipsu, krivu, region,
kombinovano telo ili 3D puno telo. Objekat koji utiskujete mora da se seče sa stranicom
na punom telu. Oblik nastao presecanjem objekta ostaje na punom telu, kao da ste
stavili mastilo na ivice objekta i odštampali ga na punom telu. Slika 24-45 prikazuje
primer utiskivanja.
Slika 24-45: Elipsa je n acrtan a na vrhu p u n o g tela. P o sle u tiskivanja i uklan jan ja
e lip se , oblik p o lo v in e e lip se o sta je na p u n o m telu.
Da biste utisnuli neki objekat u puno telo, pratite sledeće korake:

1. Prvo formirajte jedan ili više prethodno nabrojanih objekata tako da se seku sa
punim telom. Ako crtate u pogledu odozgo (Top), proverite u izometrijskom
prikazu da li je presek tamo gde želite da bude.
-j. 2. Odaberite Imprint sa palete Solids Editing.

3. Na zahtev za unos Sel e c t a 3D sol i d : odaberite puno telo. Možete odabrati
samo jedan.
4. Na zahtev za unos Sel e c t an o b j e c t to impri n t : odaberite objekat koji želite
da utisnete.
5. Na zahtev za unos Del ete the s our ce o b j e c t <N> : upišite y J. ))i pritisnite
Enter da naznačite No.
6. AutoCAD ponavlja zahtev za unos Sel ect an o b j e c t to impr i n t :. Nastavite da
izvršavate komandu na isti način ili pritisnite Enter ako ste završili.
AutoCAD utiskuje objekat u puno telo. Ako niste obrisali izvorni objekat, morate da
ga premestite da biste videli rezultat.
P ročišćavanje punog tela

Kad završite sa dorađivanjem, možete da napravite neobična puna tela. Pročiščavanjem
punih tela uklanjaju se utiskivanja kao i dodatne stranice koje se nalaze na istoj površini.
Da biste pročistili puno telo, odaberite Clean sa palete Solids Editing. Na zahtev za
HP
u nosSelect a 3D sol i d : odaberite puno telo. AutoCAD ga pročišćava.
R azd vajanje punog tela

Možete razdvojiti puno telo koje se sastoji od više potpuno zasebnih delova. Takvo
puno telo se uglavnom formira od razdvojenih punih tela, koja se međusobno ne
dodiruju, komandom UNION. Opcija Separate poništava rezultat komande UNION tako
da se puna tela ponovo razdvajaju. Uporedite ovu operaciju sa grupisanjem i rast-
avljanjem grupa objekata (poglavlje 18).
Da biste razdvojili puno telo, odaberite Separate sa palete Edit Solids. Na zahtev za
u nosS elect a 3D sol i d : zadajte puno telo pritiskom na bilo koji njegov deo.
AutoCAD razdvaja puna tela.
Ako se delovi punih tela ravnomerno dodiruju, dobićete jednu od zabavnijih Auto-
CAD-ovih poruka: The s e l e c t e d s o l i d does not. have m u l t i p l e 1 umps. (Odabrano
puno telo nema više delova.)
D ub ljenje punog tela

Kad dubite puno telo, vadite njegovu unutrašnjost i ostavljate tanak zid. Zamislite da
pravite čašu za vodu od zarubljene kupe (ili suženog valjka) ili sobu od kvadra. Dubljenje
je uobičajen proces u svim vrhunskim programima za 3D modelovanje. Da biste izdubili
puno telo, pratite sledeće korake:
1. Odaberite Shell sa palete Solids Editing.
2. Odaberite puno telo.
3. Na zahtev za unos Remove f aces or [ Undo/Add/ALL] : uklonite sve stranice koje
ne želite da budu izdubljene. Na primer, ako pravite čašu od zarubljene kupe,
potrebno je da uklonite veću (donju) osnovu kupe tako da čaša ostane otvorena.
U protivnom, dobićete zatvoreno puno telo koje je iznutra šuplje. Kad završite sa
uklanjanjem stranica, pritisnite Enter. (Komandna linija potvrduje 1 face found .
1 removeđ (1 stranica nađena, 1 uklonjena), ali nema očigledne informacije da je
AutoCAD uklonio pravu stranicu.)
4. Na zahtev za unos Ent e r the s h e l l o f f s e t di s t a n c e : unesite vrednost debljine

zida koji želite da formirate. Pozitivna vrednost daće zid unutar tekuceg punog
tela, negativna vrednost daće zid izvan tekućeg punog tela (na spoljnu stranu).
AutoCAD izdubljuje puno telo.
Proveravanje punog tela

Proveravanjem se osigurava da li je puno telo ispravan 3D objekat tako da možete da ga
dorađujete a da ne dobijete ACIS poruku o grešci. Ovo može da bude korisno u pro-
gramu pisanom u AutoLISP-u ili VBA, da budete sigurni da program neće zatajiti zbog
neispravnih punih tela.
I j f j Da biste proverili puno telo, odaberite Check sa palete Solids Editing. Na zahtev za
u nosSelect a 3D sol id : odaberite puno telo. Obično AutoCAD odgovara
porukom lhis o b j e c t i s a v a l i d ACIS s o l i d .
N a C D -|||
C rtež ab24-j.dw g koji se koristi u sle d e ć o j vežb i d o rad e slo že n ih tela nalazi se na kom pakt
:
Vežba: dorada kom binovanih tela
1. Otvorite crtez ab24-j.dwg sa pratećeg kompakt diska.
2. Snimite crtež pod imenom ab24-J4.dwg u direktorijum AutoCAD Biblija. Ovo je
jednostavno puno telo - kvadar sa elipsom nacrtanom na delu njegove gornje
stranice.
3. Odaberite Imprint sa palete Solids Editing. Pratite zahteve za unos:
S e l e c t d 3D s o l i d : I z d b e r i t e k v a d a r .
S e l e c t an o b j e c t to i m p r i n t : I z a b e r i t e e l i p s u .
D e l e t e the s o u r c e o b j e c t <N>: y J.
S e l e c t an o b j e c t to i m p r i n t : P r i t i s n i t e d e s n i t a s t e r m i š a .
4. Pritisnite desni taster miša i odaberite Clean. Na zahtev za unos Sel e c t a 3D
sol i d odaberite kvadar.
5. Pritisnite desni taster miša i odaberite Shell, Pratite zahteve za unos:
S e l e c t a 3D S o l i d : I z a b e r i t e k v a d a r .
Remove f a c e s or [ U n d o / Ad d / AL L ] : P r i t i s n i t e b i l o g d e u n u t a r gornje
s tra n ic e .
Remove f a c e s or [ U n d o / Ad d / AL L ] : P r it is n it e desni ta s te r miša i
iz a b e rite Enter.
E n t e r the s h e l l o f f s e t di'stance: A J
6. Pritisnite dvaput Enter da završite komandu.
7. Odaberite View O Hide. Videćete rezultat operacije izdubljivanja.
8. Snimite crtež.
Pregled svojstava punih tela

Komanda MASSPROP daje podatke o regionima i punim telima, što je korisno za inže-
njersku praksu. Konturni kvadar, na primer, jeste zamišljen kvadar koji obuhvata puno
telo. Proračuni su zasnovani na vezi punog tela sa UCS-om. Ako rotirate puno telo ili
promenite UCS, dobićete različite rezultate. Na primer, komandom MASSPROP prona-
dete težište i ose modela, premestite UCS u određeno težište i opet primenite komandu
MASSPROP da nađete momente inercije.
Za 2D regione moment inercije koji komanda MASSPROP izračunava. može da se upo-

trebi za dinamičke proračune savijanja i uvijanja. Možete da formirate 2D region modela
punog tela pomocu komande SECTION, zatim upotrebite komandu UCS sa opcijom
OBJECT da postavite UCS u ravan paralelnu sa regionom. Komanda MASSPROP će dati
momente inercije.
AutoCAD podrazumeva gustinu I za sva puna tela. Možete da pomnožite dobijene
vrednosti sa faktorom gustine materijala. Slika 24-46 prjkazuje rezultate primene
komande MASSPROP na puno telo.
r - — ■ ---------------------- ■ ........ ........ - - - 1 ------ -- »

l i S AuioCAD 1 ext W m dow - D iam ngl dwg
e*t
' C o m m a n d _ n a s s p r o p
S e l e c t o b j e c t s 1 f o u n d
S e l e c t o b ] e c t s
c-r«T t n c
M a s s 4 . 4 1 9 4
V o l u m e 4 4 1 9 4
B o u n d i n g b o K . X 5 . 4 2 4 0 — 8 3 2 7 2
Y 3 B 9 1 7 — 5 . 9 0 3 8
z 0 0 0 0 0 — 2 0 0 0 0
C e n t r o i d X ■ 8 8 7 5 6
Y 4 8 9 7 7
Z : 0 8 3 5 6
M o n e n t s o f l n e r U a X . 1 1 3 2 0 6 8
\7 2 1 8 . 1 5 3 1
z-3 2 1 7 1 0 7
P r o d u c t s o f i n e r t i a . X Y 1 4 8 . 3 2 0 8
Y Z 1 3 .0 9 7 2
ZX 2 5 .3 9 1 2
R a d n o f g y r a t i o n : X 5 0 6 1 2
Y 7 0 2 6 0
Z 8 5 3 2 1
| j P n n . c i p a l j n o m e n t s a n d X - Y — Z d i r e c t i c i r i s a b o u t ic e n t r o i d
I 4 1 0 9 7 a l o n g ( 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 )
J . 6 1 5 4 2 a l o n g [ 0 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 ]
K 6 7 8 1 7 a l o n g [ 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0 0 ]
H P r e s s E N T E R t o c o n t i n u e
T J i ^ i t e č v n a l y s i s t o a f i l e ? ( Y e s / M o ] < H >
C o ic tifta n d 1
S lik a 2 4 - 4 6 : R ezu ltat p rim e n e k o m a n d e M A SSPR O P.
lagl Da biste dobili listu svojstava punog tela, odaberite Mass Properties sa potpalete
Inquiry palete Standard. Odaberite objekat čija svojstva želite da izlistate.
AutoCAD otvara prozor Text za prikaz proračuna. Na zahtev za unos Wri te a n a l y s i s
to d f i l e ? [ Yes /No] <N> : pritisnite Enter da prihvatite podrazumevanu opciju No
ili pritisnite desni taster miša i odaberite Yes. AutoCAD zahteva unos imena datoteke
i kopira podatke u tu datoteku.
S aže tak
U ovom poglavlju ste naučili kako da crtate i dorađujete puna tela. AutoCAD ima neko-
liko standardnih oblika koji se brzo crtaju. Možete da formirate istisnuta i obrtna puna
tela i od 2D profila. Za formiranje složenijih oblika, upotrebite komande UNION, SUB-
TRACT i INTERSECT. Komandom INTERFERE možete da vidite zajedničku zapreminu
dva puna tela. Da olakšate rasterizaciju punog tela upotrebite komande SECTION i
SLICE.
Ovo poglavlje takođe obuhvata doradu objekata u 3D. Posebne komande za doradu
u 3D su MIRROR3D, 3DARRAY i ROTATE3D. Komande TRIM, EXTEND, BLLET i CHAM-
FER imaju specijalne opcije za doradu u 3D. Možete rastaviti puna tela na površine a
površine na 2D objekte.
Nova komanda SOLIDEDIT omogucava uređivanje stranica, ivica i kombinovanih
tela svih punih tela i pruža mnoge nove mogućnosti.
AutoCAD može da proračuna mnoge inženjerske funkcije punih tela komandom
MASSPROP.
U slededem poglavlju obradena je rasterizacija 3D modela.
♦ ♦ ♦
POGLAVLJE
Rasterizacija 3D crteža
D crteži su realističniji od onih rasterizovanih u 2D koji

3 deluju prilično izveštačeno - boje, senke i osvetljenje nisu
realni, na primer. Rasterizacija (engl. rendering) omogućava reali-
♦ ♦ ♦ ♦
stičniji prikaz 3D crteža. Naprednije funkcije omogućavaju formi- U ovom pogiavlju

ranje senki, providnih objekata, dodavanje pozadine i mapiranje
2D slika na površinu 3D modela. Moguće je senčenje i rasteriza- Šta je to rasterizacija
cija 3D površina i punih tela. Slika 25-1 prikazuje fantastičnu raste^
rizaciju koja koristi senke i pozadinu. Fo rm iran je svetla
i sc e n a
Rad sa m aterijalim a
U p o treb a pozadtne
R a sterizacija crteža
♦ 4 ♦ ♦
S lik a 2 5 - 1 : Z u pČ an ik rasterizo van p rim e n o m k o m a n d e

R en d er, sa se n k a m a i o b la cim a u p o zad in i.
fR efere n ca \ S e n č e n je je o b ra đ e n o u poglavlju 2 2 . A u to C A D o m o g u ća v a rad sa

^ o se n č e n im o b jek tim a, tako da je se n č e n je p o stalo n ačin po sm a-
tranja crteža, a n e sa m o je d n o sta v n iji n ačin rasterizacije.
Šta je to ra sterizacija
Rasterizacija je mnogo kvalitetniji način prikaza crteža od
senčenja. Od verzije 14, rasterizacija je bila uključena u Auto-
Vision, čineći je upotrebljivijom nego pre - ali zato kompliko-
vanijom. AutoCAD sada nudi tri vrste rasterizacije - Render,
Photo Real i Photo Raytrace.
♦ Render je originalna AutoCAD-ova alatka za rasterizaciju.
Pruža najmanje opcija, ali daje najbrže rezultate.
♦ Photo Real formira slike liniju po liniju, prikazuje bitmapi-
rane slike, formira providne materijale i daje bačene i
mapirane senke.
♦ Photo Raytrace prati zrake svetla da formira odsjaje i
prelamanja svetlosti, kao i precizne senke.
708 Deo IV ♦ Crtanje u tri ditnenzije
Učenje koraka
Rasterizacija je proces od više koraka. U suštini, zahteva se veliki broj pokušaja i
grešaka da bi se dobili željeni rezultati.
1. Prvo probajte rasterizaciju upotrebom podrazumevanih parametara. Rezultati
đe pokazati koje parametre treba promeniti.
2. Definišite svetla. AutoCAD ima četiri tipa svetala: ambijentalno, udaljeno,
tačkasto i usmereno. Sva su objašnjena kasnije u ovom poglavlju u odeljku
o svetlima.
3. Formirajte scene. Scene su prikazi sa svetlima.
4. Učitajte materijale iz biblioteke materijala. Možete formirati sopstvene materi-
jale. Materijali predstavljaju osobine površina koje uključuju boju i/ili uzorak,
ambijentalno svetlo, odsjaje, hrapavost, providnost, prelamanje i preslikanu bit-
mapiranu sliku. Ove karakteristike su objašnjene kasnije u ovom poglavlju u
odeljku o materijaiima.
5. Pridružite materijale objektima na crtežu. Možete pridružiti materijale prema
objektu, boji ili sloju.
6. Dodajte pozadinu ili efekat magle.
7. Podesite opcije komande Render, ako želite.
8. Primenite komandu Render.
Redosled koraka nije strogo definisan. Na primer, možete formirati scene posle pri-
druživanja materijala. Takođe, posle rasterizacije, verovatno če se pojaviti potreba za
poboljšanjima, pa se možete vratiti i izmeniti svetla, scene i/ili materijale.
Komanda Render sa podrazumevanim parametrima

Često je korisna rasterizacija sa podrazumevanim parametrima. Rezultati pomažu u
odluci koje materijale i svetla treba formirati i otkrivaju bilo kakve probleme sa samim
modelima. Kad želite da primenite komandu Render, treba da otvorite paletu Render
koja sadrži većinu potrebnih alatki. Pritisnite desnim tasterom miša bilo koju paletu
i odaberite Render. Slika 25-2 prikazuje paletu Render.
Mapiranje
Materijali
Scene Uređivanje prikaza okoline
Sakrivanje Parametri komande Render
Render
Statistika
♦ ž ' i t d ®
T
Komanda Render Pozadina Biblioteka okolina
Svetla Nova okolina
Biblioteka materijala
S lik a 2 5 - 2 : Paleta Rend er.
Za rasterizaciju crteža sa podrazumevanim parametrima, odaberite alatku Ren-

der sa istoimene palete Render da otvorite okvir za dijalog Render, prikazan na
slici 25-3.
Poglavlje 25 ♦ Rasterizacija 3D crteža 709
Render Slika 25-3: Okvir za dijalog Render.
Bm tenm o T > w . jRendet
S c e n a tD R e n d « flandatmgProcadi»a 5 m - m
ci.nt'-nt viert' f" fot Selectiorii
I- Ctop W inckiw
r SJiip Rendet Dialog
L g M lcon Scate: rn
Sm ocdhra- Annt«
- !<« - ,i1
Rendw jrio Oplfort* Om liDatK*’! Su b Sampiirtg
I ? SmciOth St-iade jview pott j H IB e d }
; f ? fippflt MaietiaSs
'r ■<& Height 373 gadtgioundl. |
r Rertdai £ a c b e
Mote Ophom . __U j .j i a g s g „ 1 fag.'D e ciH Cv |
... ..j i.
______________--.l r'sr>vr;
[ R er^ et l ] Carfegj | tjelp [
Detalji ovog okvira za dijalog objašnjeni su kasnije u ovom poglavlju, ali ima neko-
liko stvari koje možete uraditi kad pokušavate da izvršite brzu rasterizaciju.
Možete uštedeti vreme primenom komande Render samo na neke objekte prikaza.
Da biste to uradili, upotrebite opcije iz odeljka Rendering Procedure okvira za dijalog
Render.
♦ Potvrdite polje Query for Selection da bi AutoCAD prikazao zahtev za unos
Sel e c t o b j e c t s : pre rasterizacije. AutoCAD primenjuje Render samo na odab-
rane objekte, a ne na ceo crtež i tako štedi vreme.
♦ Potvrdite polje Crop Window da bi AutoCAD zatražio zadavanje prozora pre ras-
terizacije. AutoCAD primenjuje Render samo na deo crteža i tako štedi vreme.
♦ Potvrdite polje Render Cache u odeljku Rendering Options ako želite da raste-
rizujete istu scenu više puta, što je čest slučaj pri rasterizaciji. AutoCAD čuva
podatke u datoteci i koristi ih za uzastopne rasterizacije - štedeči potrebno
vreme da program svaki put analizira crtež.
Pritisnite Render da rasterizujete crtež.
C rtež ab25-a.dw g koji se koristi u sle d e ć o j vežbi p o d ra zu m e v a n e rasterizacije nalazi se na
ko m p ak t disku A utoCA D 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: rasterizacija sa podrazum evanim param etrim a

1. Otvorite crtež ab25-a.dwg sa CD-a.
2. Snimite datoteku pod imenom ab25-l.dwg u direktorijum AutoCAD Biblija. Ako
paieta Render nije prikazana, pritisnite desnim tasterom miša bilo koju paletu
i odaberite Render.
3. Odaberite Render sa palete Render. U odeijku Rendering Procedures potvrdite
Crop Winđow. U odeljku Rendering Options potvrdite Render Cache.
4. Pritisnite Render.
5. Na zahtev za unos Pi ck crop window to r e n d e r : zadajte okvir sličan onom na

slici 25-4. Sačekajte da AutoCAD završi rasterizaciju.
6. Snimite crtež. Trebalo bi da izgieda kao na slici 25-4. Kao što možete da vidite,
slika je suviše tamna i objektima su potrebni realističniji materijali.
S lik a 2 5 -4 : Početna
rasterizacija sa p rim en o m
p o d razu m ev a n ih o pcija i
prozorom o d se ca n ja .
Form iranje svetala

Kad primenjujete rasterizaciju sa podrazumevanim parametrima, AutoCAD koristi
jedan izvor svetia iza posmatrača, koje pada na objekte u prikazu. Često to nije ni
dovoljno ni realistično. AutoCAD nudi četiri tipa svetala da bi obezbedio fleksibilnost
formiranja realistične scene. Ako pfanirate da prikažete senke, pravilan raspored sve-
tala je najvažniji.
Da biste formiraii svetla, odaberite Lights sa palete Render da biste otvorili okvir
za dijalog Lights, prikazan na slici 25-5.
S lik a 2 5 - 5 : Okvir za
Ambfent Ught d ijalog Lights.
J Jnienrtv 0.30
J J
J Cotet
l»l
J gmen 1.00 | J M ■
filue- 100 j - li M
T j SHect CiBtomCol«
Sriect tromjiCI
Ngrth
_0K. J Cancet j detjj |
Pridruživanje boje svetlu

Proces pridruživanja boje svetlu primenjuje se na sve tipove svetala. Boje svetla
se pomalo razlikuju od boja pigmenata, koje su poznatije. Poznato je da postoje tri
osnovne boje - crvena, žuta i plava - i poznato je koje se boje dobijaju njihovim
mešanjem. Tri osnovne boje svetla su crvena, zelena i plava. Tako se razlikuju i njihove
mešavine - na primer, crvena i zelena daju žutu. Belo svetlo predstavija zbir svih boja
svetla. Crna predstavlja odsustvo bilo koje boje svetla.
Pored RGB sistema boja svetla, postoji i sistem HLS (Hue-Lightness-Saturation boja-
svetloća-zasićenost). Umesto mešanja osnovnih boja, bira se boja i zatim menja svet-
loća i zasićenje.
Postoje tri opcije za izbor boje svetla:
♦ RGB: Sistem RGB omogućava definiciju boja učešćem svake od osnovnih boja.
Možete upotrebiti klizne trake ili upisati broj od 0 do 1. Kad su sve tri boje
podešene na 1, svetlo je belo, što predstavlja podrazumevano podešavanje.
♦ Windows: Odaberite Select Custom Color da otvorite okvir za dijalog Windows
Color koji omogućava podešavanje boje u sistemu RGB ili HLS. Sistem HLS odre-
đuje boje podešavanjem boje, svetloće i zasićenja. Hue je boja; lightness - ili
brightness - je količina bele koju sadrži boja. Saturation je količina crne koju boja
sadrži.
♦ ACI: Odaberite Select from ACI da upotrebite AutoCAD-ov sistem indeksiranja
boje. AutoCAD otvara okvir za dijalog Select Color u kome možete odabrati boju.
Savei U v e d n i slu ča je v a o d govara belo svetlo. M o žete dobiti n eo č e k iv a n e rezultate p rim en o m
o b o je n ih sv e ta la na o b o je n e o b jekte.
Podešavanje položaja severa

Pritisnite North Location da zadate u kom smeru je sever, Podešavanje položaja sever
je važno ako želite da upotrebite Sun Angle Calculator da formirate udaljen izvor svetla
i odgovarajuće senke. Podrazumevana opcija je sever u pozitivnom smeru ose Y u WCS
(globalnom koordinatnom sistemu). Da biste to promenili, upišite novu vrednost ugla
u okvir Angle, upotrebite kliznu traku ili pritisnite „brojčanik sata“ da zadate nov ugao.
Pozitivan smer ose Y se nalazi na 0 stepeni, pozitivan smer ose X je na 90 stepeni i tako
dalje u smeru kazaljke na satu.
Ako ste sačuvali UCS, možete ga odabrati sa liste na desnoj strani. AutoCAD koristi
osu Y u tom UCS-u kao podrazumevani smer severa.
Podešavanje ambijentalnog svetia

Ambijentalno svetlo je pozadinsko svetlo koje nema izvor j fokusiranu tačku. Ono ravno-
merno osvetljava sve površine na crtežu. Može imati boju. Podrazumevana vrednost je
0.30. Upotrebite kliznu traku Intensity da promenite jačinu ili upišite broj između 0 i 1.
Ako podesimo suviše veliku vrednost ambijentalnog osvetljenja dobićemo rasterizaciju
koja će izgledati kao preosvetljena fotografija. Upotrebite manje vrednosti ambijental-
nog osvetljenja za noćne scene.
Formiranje tačkastog izvora svetla

Tačkasti izvor svetla odgovara tipičnoj sijalici ili sveći. Dolazi sa određenog mesta i
zrači u svim pravcima. Tačkasti izvor svetla slabi, što znači da jačina opada kako se
rastojanje od izvora povećava.
Za formiranje novog tačkastog izvora svetlosti, odaberite Point Light sa padajuće
liste pored dugmeta New. Zatim pritisnite New da otvorite okvir za dijalog New Point
Light, prikazan na slici 25-6.
712 Deo IV ♦ Crtanje iu tri dimenzije
N ew Point Light X| S lik a 2 5 - 6 : Okvir za dijalog

■: AJtenuatiai N e w Point Light.
Ughttiame
-------j ; C ' Nane
lnlensitv 244.33
±1 J jJ l iw « « e p f w »
Posihon ; O Invefie Sflu«#
j j . Shedowj.
Col« P ShattojaOn
Shedotv Ogticrn
1.00 J±i-
fireen 100 ] I *1
l.OC I b\
Seted Cue»om Ctto*.
Select fiorn fiD
1 OK | Cancd j Help j
Ime
U polje Light Name upišite ime svetla koje nije duže od 8 znakova.
Savet U p o trebite im e koje u kazu je da je to tačkasti izvor. Trudite se da im e b u d e što kraće. Jednosta-
van naziv kao što je P l , P2 često je sa sv im d o vo ljan . M o žete upo treb iti i druga sličn a i
p riklad n a im e n a kao P-preko ili P-vrata.
Slab ljenje
Podesite slabljenje, odnosno način na koji svetlo gubi jačinu sa povečavanjem rasto-
janja od izvora. Postoje tri izbora:
♦ None: svetlo ne gubi jačinu.
♦ Inverse Linear: svetlo gubi jačinu u zavisnosti od linearne udaljenosti izvora,
tako da je na 2 jedinice od izvora svetlo dvaput slabije, a na četiri jedinice svetlo
ima četvrtinu jačine. Ovo je podrazumevana opcija.
♦ Inverse Square: svetlo gubi jačinu sa kvadratom udaljenosti, tako da na 2 jedinice
udaljenosti od izvora svetlo ima četvrtinu jačine, a na četiri jedinice svetlo ima
šesnaestinu jačine. Primena ove opcije znači da jačina svetla veoma brzo opada.
lačin a
Podesite jačinu svetla u polju Intensity ili upotrebite kiiznu traku. AutoCAD postavlja
maksimalnu jačinu na osnovu slabljenja svetla i granica crteža.
♦ Ako odaberete inverzno linearno slabljenje, maksimalna jaćina je dvostruka
dužina od donjeg levog ugla do gornjeg desnog ugla crteža. Podrazumevana
veličina je polovina maksimuma.
♦ Ako odaberete inverzno kvadratno slabljenje, maksimalna jačina je dvostruka
vrednost kvadrata rastojanja od donjeg levog ugla do gornjeg desnog ugla crteža.
♦ Ako ne zadate slabljenje, maksimalna jačina svetla je 1.
P o d e site ja čin u na n ulu ako želite da isklju čite svetlo. Ovu te h n ik u m o že te upotrebiti da
Savet
p ro m e n ite prikaz s c e n e sa d n ev n im svetlo m na n o ćn i prikaz ili za e k sp e rim e n tisa n je sa raznim
svetlim a , a da ih pri to m ne o b rišete.
Položaj
Položaj svetla je veoma značajan, posebno ako odlučite da formirate senke. Ako zadate
koordinate XY u ortogonainoj projekciji, obavezno pogledajte da li ste zadali i odgova-
rajuču koordinatu Z. Na arhitektonskom crtežu svetlo ne treba da dolazi sa poda! Na
mašinskom crtežu može odgovarati osvetljenje modela iz bilo kog ugla.
Upozorenje Pro vid n o st m aterijala m o že te po d esiti. U po treb ite pro vid n o st za prozore, na prim er. Ako
fo rm irate n ep ro vid n i a b a žu r la m p e i p o stavite u nutra izvor svetla, o n o će se širiti sa m o gore i
do le.
Odaberite Show da biste videli tekudi položaj i usmerenost svetla. Istaknite Modify
da biste se privremeno vratili na crtež i zadali položaj.
Upotrebite OSNAP markere ili filtre tačaka da zadate položaj svetla. Ako nema dos-
tupnih objekata, unapred odredite položaje i tu postavite lako uočljive tačke. Tada
možete zadati položaje tih tačaka upotrebom OSNAP markera za tačkasti objekat.
Možete da unesete i apsolutne koordinate.
Boja
Podesite boju svetla. Podešavanje boje svetla već je razmatrano u odeljku „Pridruži-
vanje boje svetlu“.
Senke
Senke su detaljno objašnjene u posebnom odeljku na kraju dela o svetlima. Potvrdite
Shadow On ako želite da formirate senke. Odaberite Shadow Options da podesite tip
senke koju želite i podesite Shadow Map Size i Softness (mekoću). Formiranje senki
znatno produžava vreme rasterizacije.
Kad završite sa formiranjem tačkastog izvora svetla, pritisnite OK.
Formiranje usmerenog izvora svetla

Usmereni izvor svetla se razlikuje od tačkastog po tome što ima smer; stoga je potrebno
zadati ne samo koordinate položaja, već i fokusirane tačke - dakle, dve koordinate ume-
sto jedne. Osim toga, usmereni izvor svetla ima svetliji centar nazvan hotspot. Oko svet-
log centra nalazi se prsten manje osvetljenosti, falloff. Slika 25-7 prikazuje istu scenu
upotrebljenu ranije u ovom poglavlju, ali sa jednim izvorom svetla usmerenim odozgo,
S lik a 2 5 - 7 : Rasterizacija
sa je d n im izvorom svetla
u sm e re n im odozgo.
Da biste formirali nov usmereni izvor svetia, odaberite Spotlight sa padajuće liste
pored dugmeta New u okviru za dijalog Lights. Zatim pritisnite New da otvorite okvir za
dijalog New Spotlight, prikazan na slici 25-8.
N e w S p o t lig h l S lik a 2 5 -8 : Okvir za dijalog

N e w Spotlight.
Lighl Name: 1 Hc^spoL |44QQ
irS«rsty. 0 50 ~| J J
J J j J Frfc«- [4500
PosSlon J J J
Atteffuaton
tdodfv i
C Ngne
Colgf
1.00 J JJ C lnvetset,rear
C lnvr»f«e SgiMte
Gieen 1 oo“ | J JJ
Sh«towrj;
6luc: 1.00 J JJ P ShadpiaOn
Setect £u«tam C<4a. .
Shadow O&iorti
Setect from^Ci -
GK | Csmcd | H elp j
Ime
U polje Light Name upišite ime.
Kao što je napomenuto ranije za tačkaste izvore svetla, upotrebite imena koja
označavaju tip svetla. Zadajte što krača imena. Cesto je dovoljan jednostavan naziv S1,
S2, itd. Isto tako možete upotrebiti i imena kao što su S-krov ili S-vrata i)i nešto slično.
hotspot i falloff
Podesite uglove oblasti hotspot i falloff. Ovi uglovi se javljaju u smeru fokusirane tačke
usmerenog izvora svetla. Maksimalna vrednost za oba ugla iznosi 160 stepeni. Ako su
oba ugla jednaka, onda nema efekta - kompletna osvetljena oblast je svetla. Podrazume-
vana vrednost je 44 stepena za hotspot i 45 stepeni za falloff. Ovo ne ostavlja baš mnogo
prostora za oblast falloff. Možete eksperimentisati dok ne dobijete željeni rezultat.
Da biste podesili uglove za hotspot i falloff, unesite vrednosti u odgovarajuča polja
ili upotrebite klizne trake.
Ostatak opcija za usmerene izvore svetla isti je kao i za tačkaste izvore. Podesite
slabljenje, jačinu, položaj, boju i senke. Kad završite, pritisnite OK.
Formiranje udaljenog izvora svetla

Udaljen izvor svetla odgovara Suncu. Njegovi zraci dolaze iz takve daljine da su za sve
praktične upotrebe paralelni. Udaljen izvor svetla ne slabi (osim ako crtate model na
Plutonu!).
Za formiranje novog udaljenog izvora svetla, odaberite Distant Light sa padajuće
liste pored dugmeta New u okviru za dijalog Lights. Zatim pritisnite New da otvorite
okvir za dijalog New Distant Light, prikazan na slici 25-9.
Im e
U polje Light Name, upišite ime svetla. Kao što je ranije napomenuto za tačkaste i usme-
rene izvore svetla, upotrebite ime koje olakšava identifikaciju tipa svetla. Neka imena
budu što krada.
Slika 2 5 - 9 : O kvir za dijalog N e w D istant Light.
Jačina
Podesite jačinu svetla ili osvetljenost u polju Intensity ili upotrebite kliznu traku. Jaćina
može da bude u intervalu od 0 do 1.
Savet Da biste isključili u d a lje n izvor svetla, p o d e site ja čin u na n ulu. Ovu tehn iku m o že te upotrebiti
i da p ro m e n ite prikaz s c e n e sa d n e v n o g svetla na n o ćn o ili za e k sp e rim e n tisa n je sa različitim
svetlim a , a da ih pri tom n e obrišete.
Položaj
Položaj svetla je veoma važan, posebno ako odlučite da formirate senke. Kad podeša-
vate koordinate XY u ortogonalnom prikazu, obavezno podesite i odgovarajuću koordi-
natu Z. Udaljen izvor svetla po pravilu se postavlja na granice crteža.
Postoje tri načina za zadavanje položaja udaljenog izvora svetla.
Azimut i altituda
Azimut je ugao u ravni XY - sever se nalazi na 0 stepeni. Zadajte pozitivnu vrednost ugla
za kretanje u pravcu kazaljke na satu u odnosu na sever, a negativnu vrednost za supro-
tan smer. Vrednosti mogu da se kreću od -180 do 180. (Obe vrednosti i -180 i 180 pred-
stavljaju jug.) Altituda je ugao u odnosu na ravan XY. Klizna traka omogućava zadavanje
ugla od 0 do 90 ili možete uneti vrednost od -90 do 90. (Altituda od -90 znači da se svet-
losni izvor nalazi ispod modela.)
Vektor svetlosnog izvora

Pritisnite Modify da se privremeno vratite na crtež. AutoCAD prikazuje zahtev za unos
položaja izvora i fokusirane tačke svetla. Ovo jedino podešava smer svetla. AutoCAD
smešta izvor svetla izvan modela.
Proračun ugla Sunca

Pritisnite Sun Angle Calculator da otvorite okvir za dijalog, prikazan na slici 25-10.
716 Deo IV ♦ Crtanje u tri diftienzije
Sun Angle Cđlculalor

m
Gater 9?2l | J J J \
; Azfmtth -121 t
Qfock Twte 15:00 j J J J:
|PST r DaySght Savngs
d
Latitude. 37.E2 ] J J J U i :A
Lflngttude 122.37 | Jj J J ■
\ l___
|Noith J |West d
Sđar Tirne 14 5?
SecStaphe Localoa.
L..QK.,„ ij Cancfll j J
S lik a 2 5 - 1 0 : O kvir za d ijalog S u n A ngle C aicu la to r,
Upotrebite Sun Ajrgle Calculator kad koristite udaljen izvor svetla da simulirate
Sunce. Funkcija definiše položaj Sunca na osnovu uglova geografske širine i dužine
lokacije modela i trenutnog dnevnog vremena. Naravno, ovo dete koristiti kod arhitek-
tonskih ili geodetskih crteža.
Upotrebite levu stranu okvira za dijalog da zadate podatke potrebne komandi Ren-
der za proračun položaja Sunca. Pratite sledeće korake za popunjavanje okvira
za dijalog:
1. Unesite datum ili upotrebite kliznu traku.
2. Unesite vreme koristeći 24-ćasovni format ili upotrebite kliznu traku.
3. Odaberite vremensku zonu sa padajuće liste. Potvrdite Daylight Savings ako je
primenljivo.
4. Zadajte uglove geografske širine i dužine kucanjem ili pomoću klizne trake. Ugao
geografske širine se kreće od 0 stepeni (ekvator) do 90 stepeni (severni ili južni
pol). Ugao geografske dužine se kreće od 0 stepeni - po Griniču, Engleska - do
180 stepeni na suprotnoj strani Zemlje.
5. Zadajte hemisferu - severnu ili južnu i istočnu ili zapadnu.
6. Ako vam nisu poznate vrednosti uglova geografske širine i/ili geografske dužine,
pritisnite Geographic Location da otvorite okvir za dijalog Geographic Location,
prikćizan na slici 25-11.
Odaberite kontinent sa padajuće liste iznad mape. Pojavljuje se odgovarajuća
mapa. (Pokušajte da birate različite kontinente.)
Potvrdite Nearest Big City ako se model nalazi u velikom gradu. Zatim pritisnite
mapu. Plava končanica skače na najbliži veliki grad. Takođe možete birati sa liste
gradova City i tada če plava končanica da se pomeri na odgovarajuću lokaciju na
mapi.
Kad završite, pritisnite OK.
7. U okviru za dijalog Sun Angle Calculator pritisnite OK da se vratite u okvir za dija-
log Nevv Distant Light.
Napomena Ako ste zabo ravili da zad ate p o ložaj sever, o d ab e rite sad a North Lo catio n . N ijedan od pro-
raču n a p o lo žaja S u n ca n e ć e raditi d o b ro ako sever n ije pravilno d e fin isa n . Po g led ajte o d eljak
„ P o d e ša v a n je p o ložaja se v era" ranije u ovom poglavlju.
Geogiaphic Ucolion
OK ~1 Cancel j jjelp j
S lik a 2 5 - 1 1 : U po treb ite okvir za dijalog G e o g ra p h ic Location da

zad ate g eog rafske širin e i d u žin e p o trebn ih lo kacija.
Boja
Podesite boju svetla. Podešavanje boje svetla je ved razmatrano u odeljku „Pridruži-
vanje boje svetlu“.
Senke
Potvrdite Shadow On ako želite da formirate senke. Odaberite Shadow Options da
podesite vrstu senke koju želite i podesite Shadow Map Size i Softness. Senke su
obrađene u sledecem odeljku.
Kad završite sa definisanjem udaljenog izvora svetla, pritisnite OK da se vratite
u okvir za đijalog Lights.
Formiranje senki
Senke veoma doprinose realističnosti vizuelizovane slike. Takođe mnogo povečavaju
količinu vremena potrebnu za rasterizaciju.
Savei Dok vežb a te rasterizaciju isklju čite se n k e pri d e fin isa n ju svetla i m aterijala u okviru za dijalog
R en der. S e n k e zn a ča jn o p ro d u žavaju v re m e ra ste riza cije pa ćete m orati m nog o da čekate. Kad
b u d e te za d o vo ljn i o sta lim p o d e ša v a n jim a , u klju čite prikaz sen ki.
Vrste senki
AutoCAD formira tri različita tipa senki. Tabela 25-1 upoređuje ova tri tipa senki.
Tabela 2S-l Osobine senki

Tip K oju rasteriza- Opis O sobine
ciju upotrebiti
Volumetric Photo Real ili Zavise od zaprem ine prostora Oštre ivice, konture su približne, zavise od
Photo Raytrace koji formira senke objekta. boje providnih objekata.
Maps Photo Real ili Zavise od zadate veličine Meke ivice koje možete podesiti, ne zavise
Photo Raytrace mape. od boje providnih objekata.
Raytraced Photo Raytrace Proračunato praćenjem OŠtre ivice, precizne konture, zavise od
putanje svetlosnog zraka. boje providnih objekata.
Odaberite tip senke na osnovu njenih osobina i vaših potreba.

Podešavanje sen ke
Da biste formirali senke, potrebno je da uključite prikaz senki na dva mesta. Kad defi-
nišete novo svetlo, potvrdite polje Shađovv On u odgovarajucem okviru za dijalog. Osim
toga, potrebno je da potvrdite Shadovvs u odeljku Rendering Options okvira za dijalog
Render. Opcija prikaza senke je dostupna samo ako odaberete rasterizaciju Photo Real
i Photo Raytrace u okviru za dijalog Render.
Karakteristike senke se podešavaju pri formiranju ili menjanju izvora svetla. Pritisnite
Shadovv Options da otvorite okvir za dijalog Shadovv Options, prikazan na slici 25-12.
Shadow Options f*l S lik a 2 5 - 1 2 : Okvir za dijalog Shadovv O p tio n s
r VbkirrtetTB o
Shadow fi20
Shadgw Strftnesr. |3 I ___I jJ

Shadovu gourvSng Otpcts t
OK j Canccl j H«lp
Potvrdite polje Shadovv Volumes/Raytrace Shadovvs da formirate volumetrijske

senke sa rasterizacijom Photo Real i senke preciznih kontura sa rasterizacijom Photo
Raytrace. Podešavanja mapiranja senke su onemogućena.
Ako isključite polje Shadovv Volumes/Raytrace Shadovvs, možete formirati mapu
senke.
Veličinu mape senke možete podesiti od 64 do 4096 piksela. Veće mape su preciznije
ali traže više vremena za generisanje slike.
Podesite mekoću senke od 1 do 10 piksela. Ovo određuje broj piksela na ivici senke
koja se stapa sa ostatkom slike, dajući efekat mekoće. AutoCAD preporučuje podeša-
vanje od 2 do 4.
Odaberite Shadovv Bounding Objects da se privremeno vratite crtežu i zadate
objekte koji će formirati granice koje AutoCAD koristi za odsecanje mape senke.
Na C rtež a b 2 5 -a .d w g koji se koristi u sle d e ć o j vežbi fo rm iran ja svetla i se n k i n alazi se na kom pakt
d isku AutoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: form iranje svetala i se n k e

1. Otvorite crtež ab25-a.dwg sa CD-a. OSNAP treba da je uključen. Podesite stalni
OSNAP marker za krajnju tačku objekta.
2. Snimite crtež kao ab25-2.dwg u direktorijum AutoCAD Biblija. Ako paleta Render
nije prikazana, pritisnite desnim tasterom miša bilo koju paletu i odaberite
Render.
3. Odaberite Lights sa palete Render. Odaberite Point Light sa padajuće liste pored
dugmeta Nevv. Pritisnite Nevv da otvorite okvir za dijalog Nevv Point Light.
4. Upišite P1 u polje za unos teksta Light Name. Pritisnite Modify. AutoCAD vas
vraća na crtež. Pritisnite Pan Realtime i prevucite prikaz udesno nekoliko puta
dok ne vidite stojeću lampu, kao što je prikazano na slici 25-13. Pritisnite Esc da
izadete iz režima prikaza Pan. Na zahtev za unos Ent e r l i g h t l o c a t i o n <cur-
rent> : izaberite krajnju tačku prikazanu na slici 25-13. AutoCAD vas vraća na
okvir za dijalog New Point Light.
5. Podesite Intensity na 250. U odeljku Color pritisnite Select Custom Color i

odaberite žuti kvadratić u prvom redu. Obratite pažnju da AutoCAD prilagođava
RGB podešavanja. Pritisnite OK.
6. Pritisnite Shadow On. Pritisnite OK da se vratite na okvir za dijalog Lights.
7. Odaberite Spotlight iz padajuće liste i pritisnite New. Upišite S l u polju za unos
teksta Light Name. Podesite Intensity na 250. Pritisnite Modify. Na zahtev za unos
E n t e r l i g h t t a r g e t <cur rent > : zadajte krajnju tačku vrha kugle na stolu. Na
zahtev za unos E n t e r l i g h t l o c a t i o n <c ur r e nt >: upišite @ 0,0,5' J da smestite
izvor svetla direktno iznad stola kao svetlo koje visi sa tavanice.
8. Podesite Falloff na 55.00 i pritisnite Shadow On. Pritisnite OK da se vratite na
okvir za dijalog Lights.
9. Odaberite Distant Light sa padajuće liste i pritisnite New. Upišite D1 u polje Light
Name. Pritisnite Shadow On.
10. Pritisnite Sun Angle Calculator. Podesite datum na 9/1. Podesite vreme na 8:00
pre podne. Podesite vremensku zonu na CST. Pritisnite Daylight Savings. Pode-
site ugao geografske širine na 41.00 i geografske dužine na 91.57. Dve padajuće
liste ispod treba da pokazuju North i West. Pritisnite Geographic Locator da
vidite gde ste završili. (Ako ste uneli prave veličine uglova geografske širine i
dužine, plava končanica bi trebalo da bude na području severoistoka države
Ajova.) Pritiskajte OK dok se ne vratite na okvir za dijalog Lights.
11. U okviru za dijalog Lights, pritisnite North. Upišite 90 stepeni u polje za unos
teksta. Pritisnite dvaput OK da se vratite na crtež.
12. Odaberite Named Views sa potpalete View palete Standard a zatim Renderl,
pritisnite Set Current, a onda OK.
13. Odaberite Render sa palete Render. Crop Window ne treba da je potvrđen. Prome-
nite Light Icon Scale na 24 tako da možete da vidite ikonicu koju AutoCAD formira
na mestima gde se nalaze izvori svetla. (Trebalo bi da koristite faktor razmere
crteža.) Na padajućoj listi Rendering Type odaberite Photo Real. Opcija Shadows
ne treba đa bude potvrđena. Pritisnite Render. Rasterizacija bi trebalo da potraje

manje od minuta. Trebalo bi da izgleda kao na slici 25-14. Ovog puta ima sasvim
dovoljno svetla. Obratite pažnju na efekat žutog tačkastog izvora svetla.
14. Odaberite opet Render. Potvrdite opciju Shadovvs u odeljku Rendering Options.
Pritisnite Render. Obratite pažnju da generisanje slike traje mnogo duže. Eto -
mnogo senki. Ova rasterizacija takođe razjašnjava da nikakvo svetlo ne dolazi
kroz prozore. U sledećem odeljku pokazaćemo kako materijali postaju providni.
Prikaz treba da izgleda kao na slici 25-15.
15. Snimite crtež. Ako nastavljate sa sledećom vežbom, ostavite crtež otvoren.
S lik a 2 5 - 1 5 : Ista rasterizacija uz p rim en u sen ki.

Fo rm iranje sce n a
Scene pomažu u radu sa svetlima i prikazima. Na primer, možete formirati dve scene:
jednu sa udaljenim izvorom svetla radi imitacije efekta prirodnog svetla, i drugu bez
udaljenog izvora svetla ali sa tačkastim i reflektorskim (usmerenim) izvorima za posti-
zanje efekta noćne rasvete. Takođe možete promeniti prikaz tako da posmatrate obje-
kte iz raznih važnih tačaka.
r*n Da formirate scenu, odaberite Scenes sa palete Render i otvorite okvir za dijalog
Scenes, prikazan na slici 25-16.
Ovaj okvir za dijalog daje pregied scena i omogućava formiranje, menjanje i
uklanjanje scena.
S lik a 2 5 - 1 6 : Okvir za d ijalog S c e n e s .
Cancsl
□ O išek
Da biste formirali novu scenu, sledite sledeće korake:

1. Pritisnite New da otvorite okvir za dijalog New Scene, prikazan na slici 25-17.
Okvir za dijalog New Scene daje spisak svih sačuvanih prikaza i svih formiranih
svetala.
Nevw S ce n e m S lik a 2 5 -1 7 : Okvir za dijalog N e w S ce n e .
ScerietJwiw:
V<ew.t L<eW*
'CURBEMr- Ei
ALL Dl
APDJVIEW Pt
RENDER1 S1
Cancel | Heî j
2. Upišite ime u polje teksta Scene Name.

3. Odaberite prikaz. Možete odabrati samo jedan.
4. Odaberite potrebna svetla. Pritisnite Ctrl za izbor više svetala. Pritisnite Shift
da odaberete skup svetala. Takođe možete odabrati *ALL* da brzo izaberete sva
svetla u sceni.
5. Pritisnite OK.
Scena je sad na spisku u okviru za dijalog Scenes. Pritisnite opet OK da se vratite
na crtež. Kad vizuelizujete crtež, odaberite ovu scenu u okviru za dijalog Render.
N aCN ^ C rtež a b25-2.dw g koji se koristi u sle d e ć o j vežbi fo rm iranja s c e n e nalazi se u direktorijum u
.o Resuits na ko m p akt disku AutoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: form iranje scen e

1. Ako već imate otvoren crtez ab25-2.dwg, upotrebite ga. U suprotnom, otvorite ga iz
direktorijuma Results sa pratećeg CD-a ili iz vašeg direktorijumaAu/oCAD Biblija.
2. Snimite datoteku pod imenom ab25-3.dwg u direktorijum AutoCAD Biblija. Ako
paleta Render nije prikazana, pritisnite desnim tasterom miša bilo koju paletu
i odaberite Render.
3. Odaberite Scenes sa palete Render. Pritisnite New u okviru za dijalog Scenes
da otvorite okvir za dijalog New Scene.
4. Upišite raorning u polje Scene Name.
5. Odaberite Renderl sa liste Views.
6. Odaberite D1 i P1 sa liste Lights, upotrebom tastera Ctrl za pojedinačni izbor.
7. Pritisnite dvaput OK da se vratite na crtež.
8. Snimite crtež. Ako nastavljate sa sledećom vežbom, ostavite crtež otvoren.
Rad sa m aterijalim a
Rad sa materijalima uključuje dva koraka - njihovo dodavanje crtežu i pridruživanje
objektima. Dizajniranje odgovarajućih materijala predstavlja važan deo procesa raste-
rizacije i izrazito utiče na rezultate. Materijali su povezani sa svetlima. Na primer, sjajni
materijali drugačije odbijaju svetlo od mat materijala jer formiraju istaknute površine.
Boja objekta takođe utiče na to kako se svetlo pojavljuje na njemu.
Dodavanje materijala
AutoCAD sadrži veliki izbor materijala. Možete ih modifikovati da biste dobili sop-
m
stvene, nove materijale. Da biste dodali materijale crtežu, odaberite Materials
Library sa palete Render da otvorite okvir za đijalog Materials Library, prikazan na slici
25-18.
Rad sa listam a m aterijala

Materijali su sačuvani u datoteci sa nastavkom .mli (materials library). Podrazumevana
biblioteka materijala je render.mli. Leva strana okvira za dijalog predstavlja materijale
tekućeg crteža. Desna strana okvira za dijalog predstavlja kompletnu listu materijala
koju obezbeduje AutoCAD.
U odeljku Current Drawing možete:
♦ pritisnuti Save As da sačuvate listu materijala tekućeg crteža u datoteci sa
nastavkom MLI;
♦ pritisnuti Purge da uklonite sve materijale sa liste na crtežu.
U odeljku Current Library možete:
♦ pritisnuti Save da sačuvate promene na listi cele biblioteke u datoteci sa nastav-
kom MLI u tekućem direktorijumu;
♦ pritisnuti Save As da sačuvate tekuću listu cele biblioteke u novoj datoteci sa
nastavkom MLl na bilo kojoj lokaciji;
♦ pritisnuti Open da otvorite listu druge biblioteke i upotrebite njene materijale.
Malenals Libtaiy m
Ctmenl Drawtrtfl Cwren(Lbfa(j<
~3
3DCELTEXMAP
4WAYBAR PATTERN
AMOEBA PATTERN
APE
APEBUMP
AQUA GLA2E
grevteiv BEIGE MATTE
BEIGE PATTERN
fŠphete ^3 BEIGE PLASTIC
BLACK MATTE
8LACK PLASTIC
BLUE GLASS
OK Ceneei Ic m j I
Slika 25-18: O kvir za d ijalog M aterials Library.
Uvoz i prethodni prikaz m aterijala

D a b is t e c r t e ž u d o d a li p o s t o je ć e m a t e r ija le , p r a t it e s le d e ć e k o ra k e :
1. O d a b e r i t e m a t e r i j a l s a li s t e C u r r e n t L i b r a r y n a d e s n o j s t r a n i o k v i r a z a d ija lo g .
2. P r it is n it e Im p o rt.
3 . O d a b e r i t e m a t e r i j a l s a li s t e C u r r e n t D r a w in g .
4 . S a p a d a j u ć e l i s t e P r e v ie v v o d a b e r i t e t ip p r e t h o d n o g p r i k a z a , C u b e iii S p h e r e , n a
o s n o v u i z g l e d a o b j e k t a n a k o m e ž e l i t e d a p r i m e n i t e m a t e r ija l, tj. d a li j e r a v a n ili
z a k r iv lje n .
5 . P r it is n it e P r e v ie w d a v id it e u z o r a k m a t e r ija la .
6 . P o n o v i t e k o r a k e o d 1 d o 5 d o k n e d o b i j e t e s v e p o t r e b n e m a t e r ija le .
7. P r it is n it e O K .
A ko n e n a đ e te m aterijal koji vam je p o tre b an , za d a jte n ajp ribližniji koji m o že te. Zatim formi-
rajte nov m aterijal na o sn o v u tog p o sto je će g . S le d e ć i o d eljak o b ja šn ja v a kako da u ređu jete
p o sto je će m aterijale.
V i š e m a t e r i j a l a m o ž e t e o d a b r a t i u i s t o v r e m e d r ž e ć i p r i t i s n u t t a s t e r S h if t i p r i t i s k o m
n a p r v i i p o s l e d n j i p o t r e b a n m a t e r i j a l n a l i s t i . M o ž e t e o d a b r a t i b ilo k o ji m a t e r ija l p r e m a
p r o i z v o l j n o m r e d o s l e d u d r ž e ć i p r i t i s n u t t a s t e r C t r l i p r i t i s k o m n a p o j e d i n e m a t e r ija le .
A k o v a m n e o d g o v a r a u v e z e n m a t e r i j a l , o z n a č i t e g a i p r i t i s n i t e D e le t e . U p o t r e b it e
o p c i j u E x p o r t d a s a č u v a t e m a t e r i j a l e f o r m ir a n e u d a t o t e c i b ib l io t e k e m a t e r ija la . K a d
p r i t i s n e t e O K d a z a t v o r i t e o k v i r z a d i ja lo g M a t e r i a l s L i b r a r y , A u t o C A D p it a d a li ž e lit e d a
s a č u v a t e p r o m e n e b i b l i o t e k e m a t e r i j a l a u d a t o t e c i. Č u v a n j e p r o m e n a a ž u r i r a d a t o t e k u .
C rtež ab 25-3.d w g ko\\ se koristi u sle d e ć o j vežbi u v o že n ja m aterijala nalazi se u d irektorijum u

Results na ko m p ak t d isku AutoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: uvoženje m aterijala

1. A k o im a t e o t v o r e n c r t e ž ab25-3.dwg iz p r e t h o d n e v e ž b e , n a s t a v i t e r a d n a n je m u .
U s u p r o t n o m , o t v o r i t e g a iz v a š e g d i r e k t o r i j u m a AuloCAD Biblija ( a k o s t e u r a d ili
v e ž b u ) ili iz d i r e k t o r i j u m a Results s a p r a t e ć e g k o m p a k t d is k a .
2 . S n i m i t e d a t o t e k u p o d im e n o m ab254.dwg u d ir e k t o r iju m AutoCAD Biblija. A ko

p a l e t a R e n d e r n ije p r i k a z a n a , p r i t i s n i t e d e s n i m t a s t e r o m m i š a b ilo k o ju p a l e t u i
o d a b e r it e R e n d e r .
3. O d a b e r it e M a t e r ia ls L ib r a r y s a p a le t e R e n d e r . D r ž it e p r it is n u t t a s t e r C trl i p o m e -
r i t e p r i k a z lis t e d o k n e v i d i t e i o d a b e r e t e m a t e r i j a l e B e ig e P l a s t i c , G r e e n G l a s s ,
L ig h t W o o d T i l e , P in k M a r b l e , S t i t c h e d P a t t e r n , W h i t e M a t t e , W o o d M e d . A s h ,
W o o d W h it e A s h i Y e llo w P ia s t ic . P r it is n it e Im p o rt.
4 . S a l e v e l i s t e o d a b e r i t e P i n k M a r b l e . O d a b e r i t e C u b e s a p a d a j u ć e li s t e P r e v i e w i
p r it is n it e P r e v ie w d a v id it e r e z u lt a t . U r a d it e is t o s a m a t e r ija lo m S t it c h e d P a tte rn .
5 . P o d e s it e P r e v ie w m a t e r ija la G r e e n G la s s n a S p h e r e .
6 . P r it is n it e O K . S n im it e c r t e ž . A k o n a s t a v lja t e s a s le d e ć o m v e ž b o m , o s t a v it e
o tv o re n c rte ž .
Form iranje sopstvenih m aterijala

K a d u v e z e t e m a t e r i j a l e iz b i b l i o t e k e m a t e r i j a l a , m o ž e t e ih m o d i f ik o v a t i d a d o b i j e t e
s o p s t v e n e m a t e r ija le . O d a b e r it e M a t e r ia ls s a p a le t e R e n d e r d a o t v o r it e o k v ir z a
d i ja lo g M a t e r i a l s , p r i k a z a n n a s l i c i 2 5 -1 9 .
Malerialt E3 Slika 25-19: Okvir za

Matafiah____________ dijalog M aterials.
tdo<Sy.
'GLOSAL"
BEIGE RLASTIC
GREEN GLASS OarticM«.
UGHT W 00 0 TILE
PINK MARBLE
STITCHED PATTERI
WHITE MATTE
WOOD • MED. ASH
J
WOOD -WHITE ASh jsiandaid 3
VELL0W PLASTIC ' ________ greview________1
■ Isphere *, | 68«eh<
C®tacTx
Meterid* {At&v..
ByA£i'.
$dec* <
Lavei..
j, Ok ~j Canod | Heip |
O b r a t i t e p a ž n j u , u o v o m o k v i r u z a d i ja lo g m o ž e t e p r i t i s n u t i M a t e r i a l s L i b r a r y d a
o t v o r i t e o k v i r z a d i ja lo g M a t e r i a l s L i b r a r y . N a ta j n a č i n k o r i s t i t e o k v i r z a d i ja lo g M a t e r i-
a l s z a r u k o v a n j e c e l i m p r o c e s o m u v o ž e n j a , f o r m i r a n j a i p r i d r u ž i v a n j a m a t e r i j a l a . Is t o
t a k o u o v o m o k v j r u z a d i ja lo g m o ž e t e v i d e t i p r e t h o d n i p r i k a z u v e z e n i h m a t e r ija la .
K a d f o r m ir a t e n o v m a t e r ija l, im a t e tri m o g u ć n o s t i. M o ž e t e d a :
♦ m o d if ik u je t e p o s t o je ć i m a t e r ija l;
♦ d u p l i r a t e p o s t o j e ć i m a t e r i j a l i z a t im m o d i f ik u je t e k o p ij u , n e d i r a j u ć i o r ig in a ln i
m a t e r ija l;
♦ p o č n e t e o d p o č e t k a i f o r m ir a t e p o t p u n o n o v m a t e r ija l.
O k v i r z a d i ja lo g k o ji A u to C A J D o t v a r a k a d a o d a b e r e t e j e d n u o d p r e t h o d n i h o p c i j a
z a v is i o d iz b o r a s a p a d a ju ć e lis t e is p o d d u g m e ta N e w . Im a te č e t ir i o p c ije : s t a n d a r d ,
m e r m e r , g r a n it i d r v o .
♦ Standard f o r m i r a s t a n d a r d n i m a t e r ija l.
♦ Marble f o r m i r a m a t e r i j a l k o ji l ič i n a m e r m e r . U o v o m o k v i r u z a d i ja lo g z a d a j e t e
k r iv u d a v o s t i o š t r in u m e r m e r n ih ž ilic a , r a z m e r u ž ilic a u s t r u k t u r i u o d n o s u n a
c e o m e r m e r n i o b je k a t .
♦ Granite f o r m ir a m a t e r i j a l k o ji l i č i n a g r a n it . U o v o m o k v i r u z a d i ja lo g z a d a j e t e d o
č e t i r i b o je i n j i h o v u o š t r i n u ( i z r a ž a j n o s t ) , k a o i r a z m e r u s t r u k t u r e u o d n o s u n a
c e o g r a n it n i o b je k a t .
♦ VVood f o r m i r a m a t e r i j a l k o ji l ič i n a d r v o . U o v o m o k v ir u z a d i ja lo g z a d a j e t e
s v e t l o / t a m n i o d n o s v l a k a n a , g u s t in u i š i r i n u g o d o v a , k a o i r a z m e r u g o d o v a u
o d n o s u n a c e o d r v e n i o b je k a t .
K a d o d a b e r e t e n a č i n f o r m i r a n j a n o v o g m a t e r i j a l a , p r o m e n o m , d u p l i r a n j e m iii o d
p o č e t k a , A u t o C A D o t v a r a o k v i r z a d i ja lo g k o ji o d g o v a r a o d a b r a n o m m a t e r i j a l u . S lik a
2 5 -2 0 p r i k a z u j e o k v i r z a d i ja io g N e w S t a n d a r d M a t e r ia ) .
Slika 25-20: O kvir za d ijalog ISIevv Stan d ard M aterial.
O s i m a k o n e i z m e n i t e p o s t o j e ć i m a t e r i j a l , p o t r e b n o je d a p r v o z a d a t e im e u p o lju
M a t e r ia l N a m e .
O v a j o k v i r s e k o r i s t i i z b o r o m a t r i b u t a i z l i s t a n i h n a ie v o j s t r a n i , je d a n p o j e d a n i
z a t im z a d a v a n je m v r e d n o s t i s v a k o g a t r ib u t a iz b o r o m s a d e s n e s t r a n e .
726 Deo fV ♦ Crtanje u tri dimenzije
Atribut Color/Pattern
P o ja m boja p r e d s t a v l j a o s n o v n u b o ju o b je k t a . O d b i j a n j e b o je s a o b je k t a ( t a k o z v a n a
difuzna refleksija) o d r e đ e n o je o v o m b o jo m . B o j a s e p o d e š a v a u o d e ljk u C o l o r o k v i r a
z a d ija lo g , n a j e d a n o d č e t i r i n a č i n a :
♦ O d a b e r it e B y A C I (A u to C A D C o lo r In d e x ) . O v a o p c ija o m o g u č a v a p o d e š a v a n je
b o je p r e m a b o ji o b j e k t a n a c r t e ž u . M o r a t e i s k l j u č i t i o v u o p c i j u a k o ž e lit e d a
o d a b e r e t e n e k u o d p r e o s t a l e tr i o p c i j e .
♦ O d a b e r i t e R G B s a p a d a j u č e l i s t e C o l o r S y s t e m d a z a d a t e b o ju u s i s t e m u c r v e n a -
- z e l e n a - p la v a . O v o s u t r i o s n o v n e b o je s v e t l a . Z a s v a k u b o ju m o ž e t e u n e t i v r e d -
n o s t o d 0 d o l ili u p o t r e b i t i k l i z n e t r a k e . K a d s u s v e t r i p o d e š e n e n a 1, d o b ija s e
b e la s v e t l o s t .
♦ O d a b e r i t e H L S s a p a d a j u č e l i s t e C o l o r S y s t e m d a z a d a t e b o ju u s i s t e m u H u e ,
L i g h t n e s s , S a t u r a t i o n . H u e o z n a č a v a b o ju . L i g h t n e s s o z n a č a v a s v e t l o č u tj. k o li-
č i n u b e le k o ju b o ja s a d r ž i , a S a t u r a t i o n o z n a č a v a z a s i č e n j e tj. k o l i č i n u c r n e k o ju
b o ja s a d r ž i .
♦ P r i t i s n i t e u z o r a k b o j e d a o t v o r i t e o k v ir z a d i ja lo g W i n d o w s C o l o r k o ji o m o g u č a v a
z a d a v a n j e b o je u p o t r e b o m s i s t e m a R G B ili H L S .
P o r e d b o je , p o d e š a v a j u s e i v r e d n o s t i . V r e d n o s t u t i č e n a k v a lit e t p o v r š i n e i u v e z i je
s a v r e d n o š č u R e f l e c t i o n . N a p r i m e r , A u t o C A D p r e p o r u č u j e u p o t r e b u v r e d n o s t i b o je 0 .7
i v r e d n o s t i r e f l e k s i j e 0 .3 z a m a t p o v r š i n e i o b r n u t e v r e d n o s t i z a s j a j n e p o v r š i n e . M o ž e t e
u p i s a t i v r e d n o s t i ili u p o t r e b i t i k l i z n u t r a k u . A k o o d a b e r e t e b i t m a p i r a n u d a t o t e k u ( r a s -
t e r s k u s l i k u ) , b o ja p o s t a j e u z o r a k . P o g le d a jt e o d e l j a k ,,M a p i r a n j e “ .
Atribut Ambient
A m b i j e n t a l n a b o ja i i n t e n z it e t u t i č u n a b o ju o d b ije n u p o d u t i c a j e m a m b i je n t a ln o g s v e t la .
P r i s e t i t e s e d a s t e p o d e s i l i k o l i č i n u a m b i j e n t a l n o g s v e t l a k a d s t e d e f i n i s a l i s v e t lo . M o ž e t e
p r i t i s n u t i L o c k u o d e l j k u C o l o r o k v i r a z a d i ja lo g d a z a t v o r i t e a m b i j e n t a l n u i b o ju o d b ije -
n o g s v e t l a u o s n o v n u b o ju . ( N e m o ž e t e k o r i s t i t i L o c k a k o s t e p o t v r d il i B y A C l k a o b o ju .)
Atribut Reflection
P o d e š a v a n j a o d b i j a n j a s v e t l a u t i č u n a is t a k n u t e o b l a s t i k o je f o r m ir a s v e t l o k o je o b a -
s j a v a o b je k a t . D a f o r m i r a t e s j a j a n o b je k a t , m o ž e t e u p o t r e b i t i v r e d n o s t r e f l e k s i j e 0 .7 s a
v r e d n o š ć u b o je 0 .3 . S ja jn i o b je k t i č e s t o f o r m i r a j u b e le o b l a s t i - z a o v a j e f e k a t p o d e s i t e
b o ju n a b e lu p o s t a v l j a n j e m v r e d n o s t i z a c r v e n u , z e l e n u i p l a v u n a 1. T a k o đ e m o ž e t e
o d a b r a t i b i t m a p i r a n u d a t o t e k u d a f o r m i r a t e m a p u r e f l e k s i j e . P o g le d a jt e o d e l j a k „ M a p i-
r a n j e “.
Atribut Roughness
H r a p a v o s t n e m a p a r a m e t a r z a b o ju - p o d e š a v a s e s a m o v r e d n o s t . N e r a v n a p o v r š i n a
p r o i z v o d i m a n j e i s t a k n u t e o b l a s t i . U p o t r e b i t e m a n ju v r e d n o s t d a f o r m i r a t e m a n je is t a k -
n u t e o b l a s t i . A k o z a d a t e v r e d n o s t n u l a z a r e f l e k s i j u , p o d e š a v a n j e R o u g h n e s s n e ć e b iti
p r im e n je n o .
Atribut Transparency
P o d e š a v a n j e p r o v i d n o s t i o m o g u ć a v a f o r m i r a n j e p r o v i d n i h ili p o l u p r o v i d n i h m a t e r i j a l a .
V r e d n o s t s e p o d e š a v a u o b l a s t i o d 0 d o 1. V e ć e v r e d n o s t i z n a č e v e ć u p r o v i d n o s t . U p o -
t r e b a p r o v i d n o s t i p o v e ć a v a v r e m e r a s t e r i z a c i j e . M o ž e t e o d a b r a t i b it m a p u z a f o r m i-
r a n j e m a p e p r o v i d n o s t i . P o g l e d a j t e o d e l j a k „ M a p ir a n je " .
V š
Atribut Refraction
P r e l a m a n j e s e p r i m e n j u j e s a m o u r e ž i m u P h o t o R a y t r a c e , k a d im a t e p r o v i d n e ili p o lu -
p r o v id n e m a t e r ija le . P r e la m a n je p r e d s t a v lja o d s t u p a n je s v e t lo s n o g t a la s a k a d p r e la z i
s a o b je k t a n a o b je k a t s a r a z l i č i t i m g u s t i n a m a . V e č a v r e d n o s t p o v e ć a v a p r e la m a n je .
Atribut Bump Map

O v a o p c i j a d a je e f e k a t r a z l i č i t i h i s p u p č e n j a n a p o v r š i n i o b je k t a - d r u g im r e č i m a , n e r a v -
n in e . K o r i s t e s e d o n j i d e o o k v i r a z a d i ja lo g z a i z b o r m a p e i o d g o v a r a j u ć a p o d e š a v a n j a .
P o g l e d a j t e o d e l j a k , , M a p i r a n j e “ z a v i š e d e t a l j a o o v im m a p a m a .
K a d z a v r š i t e p o p u n j a v a n j e o k v i r a z a d ija lo g , p r i t i s n i t e P r e v i e w d a v i d i t e r e z u lt a t k a o
k u g lu ili k o c k u u b ilo k o m t r e n u t k u . K a d b u d e t e z a d o v o l j n i r e z u l t a t o m k o ji v i d i t e u p o lju
P r e v ie w , p r it is n it e O K .
C rtež a b 25-4.d w g koji se koristi u sle d e ć o j vežbi fo rm iranja m aterijala n alazi se u direktori-
ju m u Results na k o m p a k t disku A utoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: formiranje materijala

1. A k o im a t e o t v o r e n c r t e ž ab25-4.dwg iz p r e t h o d n e v e ž b e , n a s t a v i t e r a d n a n je m u .
U s u p r o t n o m , o t v o r i t e g a iz v a š e g d i r e k t o r i j u m a AutoCAD Biblija ( a k o s t e u r a d ili
v e ž b u ) ili iz d i r e k t o r i j u m a Results s a p r a t e ć e g C D -a.
2. S n im it e d a t o t e k u p o d im e n o m ab25-5.dwg u d ir e k t o r iju m AutoCAD Biblija. A ko

p a l e t a R e n d e r n ije p r i k a z a n a , p r i t i s n i t e d e s n i m t a s t e r o m m iš a b ilo k o ju p a l e t u i
o d a b e r it e R e n d e r .
3 . O d a b e r it e M a t e r ia ls s a p a le t e R e n d e r . M a t e r ija li u v e z e n i u p r e t h o d n o j v e ž b i
i z l i s t a n i s u n a le v o j s t r a n i . O d a b e r i t e m a t e r i j a l Y e l l o w P l a s t i c i p r i t i s n i t e D u p li-
ca te .
4 . U p o l j e M a t e r i a l N a m e o k v i r a z a d i ja lo g N e w S t a n d a r d M a t e r ia l, u p i š i t e Yellow
Cheese ( ž u t i s ir ).
5 . S a o d a b r a n i m a t r i b u t o m C o l o r / P a t t e r n u o d e ljk u A t t r i b u t e s o k v i r a z a d ija lo g ,
p r i t i s n i t e u z o r a k b o j e d e s n o o d p a d a j u ć e i i s t e C o l o r S y s t e m . U o k v i r u z a d ija lo g
C o l o r z a d a j t e ž u t i k v a d r a t i ć u g o r n je m r e d u . P r i t i s n i t e O K .
6 . O d a b e r i t e A m b i e n t u o d e ljk u A t t r i b u t e s . P r i t i s n i t e L o c k u o d e ljk u C o l o r . B o j a s e
m e n j a u i s t u ž u t u k a o š t o je u C o l o r / P a t t e r n .
7 . O d a b e r i t e R e f le c t io n . P r o m e n i t e v r e d n o s t n a 0 .1 0 j e r s i r n ije b a š s j a j a n . I o v d e
p r it is n it e L o c k .
8 . O d a b e r i t e R o u g h n e s s . P r o m e n i t e v r e d n o s t n a 0 .7 5 .
9 . M o ž e t e d a p r e s k o č i t e p r o v i d n o s t , j e r je p o d r a z u m e v a n a v r e d n o s t n u la . R e f le k s ij a
je n e v a ž n a k a d a s e p r o v i d n o s t n e p o d e š a v a .
P r e s k o č i t e o v a j i s l e d e ć i k o r a k a k o n e m a t e p o t p u n u i n s t a l a c i j u k o ja u k lju Č u je tek-
s t u r e . P o g le d a jt e u p r e t h o d n o m p r i k a z u s i r n a u z o r k u k o c k e . O d a b e r i t e B u m p
M a p u o d e l j k u A t t r i b u t e s a z a t im F in d F ile , d o l e d e s n o u o k v ir u z a d ija lo g . U o k v ir u
z a d i ja lo g B i t m a p F i l e n a đ i t e d i r e k t o r i j u m Textures u n u t a r o s n o v n o g d i r e k t o r iju m a
A u t o C A D - a i d v a p u t p r i t i s n i t e . P r o m e n i t e F ile s o f T y p e n a p a d a j u ć o j lis t i n a *.tga.
O d a b e r it e bmps.tga i p r it is n it e O p e n . P r o m e n it e B it m a p B le n d n a 30. P r it is n it e
o p e t P r e v i e w d a v i d i t e r a z iik u . O b r a t i t e p a ž n ju d a s u n e r a v n i n e s u v i š e v e lik e .
10. P r i t i s n i t e A d j u s t B i t m a p . U o k v i r u z a d i ja lo g A d j u s t B i t m a p M a t e r ia l P la c e m e n t
p o t v r d i t e M a in t a in A s p e c t R a t i o . P r o m e n i t e r a z m e r u n a 2 i p r i t i s n i t e P r e v i e w s a
u p o t r e b o m k o c k e . N e r a v n i n e s u s a d a m a n je . P r i t i s n i t e t r ip u t O K d a s e v r a t i t e n a
crte ž.
11. S n i m i t e c r t e ž .
Mapiranje
AutoCAD omogućava projektovanje 2D slike na površinu 3D objekta. To se zove mapiranje (pres-
likavanje). Da biste koristili opciju mapiranja morate upotrebiti režim rasterizacije Photo Real ili
Photo Raytrace. 2D slike pređstavljaju bttmapirane (rasterske) datoteke koje mogu biti u više for-
mata, kao TGA, BMP, TIF i JPEG. AutoCAD ima veliki broj TGA datoteka u poddirektorijumu \Textti-
res. Napomena: potrebno je da potpuno instaltrate AutoCAD da biste dobili sve mape tekstura.
Možete postaviti do četiri bit mape na objekat. Kad formirate materijal, dodajte bit mape osobi-
nama materijala Color/Pattern, Reflection, Transparency t Bump Map.
Postoje četiri vrste mapa:
♦ Texture maps postavijaju uzorak boja na objekat. Kad uključite bit mapu u definiciju Color/
Pattem, pretvarate ravnomernu boju u uzorak (šaru),
♦ Reflection maps postavlja scenu na površinu reflektujučeg objekta onako kako vidite svoj
odraz u vodi. Đodajte bit mapu definictjl Reflectjon.
♦ Opacity maps oponaša oblasti providnosti. Dodajte bit mapu definiciji Transparency.
♦ Bump maps formira efekat raziičitih ispupčenja. Odaberite Bump Maps i bitmapiranu
datoteku.
AutoCAD ima brojne matertjale koji sadrie mape. U okviru za dijalog Materials Library potvrdite
materijale: kamen Bumpywhite i tekstura Checker, na primer. Kako 5to njihovo ime kaže, prvt pred-
stavlja mapu ispupčenja, a drugt mapu teskture, Uvezite ih i pogledajte kako izgledaju. Upotreba
ovih materijala Štedi vreme oko zadavanja bitmapirane đatoteke.
Bitmap Blend određuje upotrebijivost bit mape. Vrednost se kreće u intervalu od 0 do 1. Na
primer, vrednost 1.0 za mapu ispupčenja daje punu vrednost neravnina. Manja vrednost formira
manje neravntne.
Odaberite Adjust Brtmap da biste otvoriit okvir za dijalog Adjust Material Bitmap Placement.
Ovde se podešava rastojanje od zadatog početka bit mape, kao i razmera. Razmera predstavlja broj
pojavljivanja bit mape na površini obfekta. Ako bit mape ne poznajete dobro, moraćete da eksperi-
mentišete. Probajte razne opcije i pritisnite Previevv da vtđite rezultat Bitmapiranje koristi ose U i V
koje liče na ose X i Y ali mogu imati bilo koji smer t početak. Pritisnke Maintain Aspect Ratio da
zadržrte jednake razmere po osama U i V.
Podrazumevano podešavanje je da se bit mape ponavljaju, što znači da, ako je faktor razmere
manji od 1, AutoCAD ponavlja uzorak dok ne pokrije ceo objekat. Bit mapu možete i opseći, što
stvara efekat nalepntce - uzorak je samo jednom smešten na objekat.
Pridruživanje materijala
Č im s t e u v e z l i , l o r m i r a l i ili p r o m e n i l i p o t r e b n e m a t e r i j a l e , m o ž e t e ih p r i d r u ž i t i o b je k -
t im a . A u t o C A D o m o g u ć a v a p r i d r u ž i v a n j e m a t e r i j a l a p r e m a o b je k t im a , s l o j e v i m a ili b o ji.
D a b is t e p r id r u ž ili m a t e r ija l, p r a t it e s le d e ć e k o ra k e :
1. O d a b e r i t e M a t e r i a l s s a p a l e t e R e n d e r .
2. O d a b e r it e m a t e r ija l s a lis t e m a t e r ija la .

3. U p o t r e b it e je d a n o d s le d e ć ih n a c in a d a p r id r u z it e m a t e r ija l:
• P r i t i s n i t e A t t a c h d a p r i d r u ž i t e m a t e r i j a l i z b o r o m o b je k t a ili o b je k a t a .
A u t o C A D v a s p r i v r e m e n o v r a ć a n a c r t e ž i t r a ž i d a i z b e r e t e o b je k a t .
• P r i t i s n i t e B y A C I ( A u t o C A D C o l o r I n d e x ) d a p r i d r u ž i t e m a t e r ija l p r e m a
n je g o v o j b o ji n a c r t e ž u . A u t o C A D o t v a r a o k v i r z a d i ja lo g A t t a c h b y
A u t o C A D C o l o r In d e x , š t o o m o g u ć a v a i z b o r b o ja p r e m a n j i h o v i m
b r o je v im a .
• P r i t i s n i t e B y L a y e r d a p r i d r u ž i t e m a t e r i j a l p r e m a s l o j u . A u t o C 'A D o t v a r a
o k v i r z a d i ja lo g A t t a c h b y L a y e r , š t o o m o g u ć a v a i z b o r s l o j a ili s lo j e v a .
Savat Prid ru živan je m aterijala p rem a slo ju m o že da b u d e v e o m a efikasn o . Potrebno je m alo plani-
rati u n a p re d . Na prim er, ako im ate blok koji sad rži stolicu i form irali ste je tako da su noge na
> je d n o m slo ju a se d iš te i n aslo n na d ru g om slo ju , m o že te lako pridružiti m aterijal nalik na drvo
n o g a m a i neki lep uzorak se d ištu i n aslo n u .
M a t e r i j a l ir io ž e t e d a p r i d r u ž i t e o b je k t u , n je g o v o m s l o j u i n je g o v o j b o ji, š t o z n a č i d a
o b j e k t i im a j u t r i m a t e r i j a l a . A u t o C A D d a j e p r e d n o s t d i r e k t n o m p r i d r u ž i v a n j u p r e m a
o b je k t u , z a t i m p r e m a b o ji i n a k r a j u p r e m a s lo j u .
N aco ^ C rtež ab25-b.dw g koji se koristi u sle d e ć o j vežb i p rid ru živan ja m aterijala nalazi se na kom pakt
O d isku AutoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: pridruživanje materijala

1. O t v o r i t e c r t e ž ab25-b.dwg s a p r a t e ć e g C D -a.
2. S n im it e d a t o t e k u p o d im e n o m ab25-6.dwg u d ir e k t o r iju m AuloCAD Biblija. A ko

p a l e t a R e n d e r n ije p r i k a z a n a , p r i t i s n i t e d e s n i m t a s t e r o m m i š a b ilo k o ju p a l e t u i
o d a b e r i t e R e n d e r . O v o je is t i c r t e ž r a n i j e u p o t r e b l j e n u o v o m p o g la v lju , a li s u s v i
m a t e r i j a l i u v e z e n i i i z m e n j e n i , a n e k i s u p r i d r u ž e n i o b je k t im a . S to i s t o l i c e s u
t a k o d e r a z d v o je n i u o d g o v a r a ju ć e s lo je v e .
3 . O d a b e r i t e M a t e r i a l s s a p a l e t e R e n d e r . P r i t i s n i t e B y L a y e r . U o k v i r u z a d i ja lo g
A t t a c h b y la y e r o d a b e r it e PINK MARBLE s a l i s t e S e l e c t a M a t e r ia l i o d a b e r i t e
TABL£_T0P s a l i s t e S e l e c t L a y e r . P r i t i s n i t e A t t a c h . M a t e r ija l P I NK MARBLE s e p o ja -
v lju je p o re d s lo ja TABLE_T0P.
4. O d a b e r i t e STITCHED PATTERN s a le v e l i s t e i CUSHIONS s a d e s n e lis t e i p r i t i s n i t e
A t t a c h . N a i s t i n a č i n p r i d r u ž i t e W00D-WHITE ASH s l o j u LEGS. P r i t i s n i t e O K .
5. U o k v i r u z a d i ja lo g M a t e r i a l s o d a b e r i t e GREEN GLASS i p r i t i s n i t e A t t a c h . A u t o C A D
n a la z i č i n i j u , k o ja je v e ć p r i d r u ž e n a m a t e r i j a l u GREEN GLASS i p r i k a z u j e z a h t e v z a
u n o s Gathering objects... 1 found. Select objects to attach "GREEN
GLASS" to:. O d a b e r i t e p o v r š i n u s t o l a i p r i t i s n i t e E n t e r d a s e v r a t i t e u o k v i r z a
d ija lo g .
6. P r it is n it e O K d a s e v r a t it e n a c r t e ž .
7 . S n im it e c r t e ž . N e k a o s t a n e o t v o r e n a k o n a s t a v l j a t e s a s l e d e ć o m v e ž b o m .
Upotreba pozadine
A u t o C A D n u d i n e k e u s a v r š e n e m o g u ć n o s t i z a d o d a v a n je p o z a d in e r a s t e r iz o v a n o m
c r t e ž u . N a p r i m e r , m o ž e t e p o s t a v i t i s l i k u n e b a u p o z a d i n i , d o d a t i e l e m e n t e o k o lin e k a o
š t o s u d r v e ć e i g r m lje . O v a j o d e l j a k o b u h v a t a o s n o v e o k o r i š ć e n j u p o z a d in a . P o s t o j e
č e t ir i t ip a p o z a d in e :
♦ Solid p o s t a v l j a p u n u b o ju n a p o z a d i n u . M o ž e t e u p o t r e b i t i p o t p u n o c r n u b o ju z a
n o ćn u scen u .
♦ Gradient f o r m i r a p o z a d i n u s a n a j v i š e tr i b o je k o je p o s t e p e n o p r e l a z e j e d n a u
d ru g u .
♦ Image p o s t a v l j a s l i k u u p o z a d i n u ( n a p r i m e r s l i k u n e b a ) .
♦ Merge d o z v o l j a v a k o m b i n a c i j u r a s t e r i z o v a n o g c r t e ž a i s l i k e k o ju t r e n u t n o im a t e
na e k ra n u .
D a b i s t e f o r m i r a l i p o z a d i n u , o d a b e r i t e B a c k g r o u n d s a p a l e t e R e n d e r d a o t v o r it e
o k v i r z a d i j a l o g B a c k g r o u n d , p r i k a z a n n a s l i c i 2 5 -2 1 .
Slika 25-21: O kvir za d ijalog B ack g ro u n d .
A k o s t e o d a b r a l i S o lid , u p o t r e b i t e A u t o C A D - o v u t e k u đ u p o z a d in u ( o b i č n o b e lu ili
c r n u ) ili d e f in iš it e b o ju p o m o c u o n ih k o n t r o l a b o je k o je s t e u p o t r e b il i z a s v e t l a i m a t e r i-
ja le ( o b j a š n j e n o r a n i je u o v o m p o g la v lju ) . A k o o d a b e r e t e G r a d ie n t , p o d e š a v a t e p o s e b n o
g o r n ju , s r e d n j u i d o n j u b o ju . P r i t i s n i t e u z o r a k b o je s a k o jo m ž e lit e d a r a d it e d a b is t e je
z a d a l i. Z a t im u p o t r e b it e p o d e š a v a n j e h o r i z o n t a d a o d r e d i t e c e n t a r p r e l i v a n j a b o ja . P a r a -
m e t a r H e ig h t o d r e đ u j e , u p r o c e n t u a l n o m o b lik u , g d e p o č i n j e d r u g a b o ja . N a p r im e r , 33
p r o c e n t a č e f o r m ir a t i tr i je d n a k a n iv o a b o je . A k o ž e lit e s a m o d v e b o je , p o đ e s it e H e ig h t n a
n u lu . U p o t r e b it e R o t a t io n d a r o t i r a t e p r e liv .
A k o o d a b e r e t e t m a g e , u p o t r e b i t e o d e l j a k I m a g e d a z a d a t e d a t o t e k u . A k o s t e u p o t-
p u n o s t i i n s t a l i r a l i p r o g r a m 14 ( ili s t e s a m i o d a b r a l i i n s t a l a d j u , u k lju č u ju đ i i t e k s t u r e ) ,
n a r a s p o l a g a n j u v a m je v e lik i b r o j d a t o t e k a s a n a s t a v k o m .tga u p o d d ir e k t o r iju m u
\Textures o s n o v n o g d ir e k t o r iju m a A u t o C A D - a . N a r a v n o , m o ž e te u p o t r e b it i i s v o je
d a t o t e k e k a o i s l e d e ć e t ip o v e d a t o t e k a :
BM P JP G TGA
G IF PCX T IF
M e r g e k o r i s t i t e k u ć u p o z a d i n u A u t o C A D - a ( o b i č n o p o t p u n o c r n a ili b e l a ) k a o p o z a -
d i n u z a r a s t e r i z a c i j u . N ije p o t r e b n o b i l o k a k v o p o d e š a v a n j e .
M o ž e t e o d a b r a t i d o d a t n u d a t o t e k u u o d e ljk u E n v i r o n m e n t ( n a d n u o k v ir a z a d ija lo g )
d a f o r m i r a t e e f e k t e o d b i j a n j a i p r e l a m a n j a s v e t l o s t i . M o ž e t e u p o t r e b it i i s t e t ip o v e d a to -
t e k a z a o k r u ž e n j e k a o i z a s lik e . A u t o C A D m a p i r a s lik u n a s f e r u k o ja o k r u ž u j e s c e n u .
Predeli u magli
Ove komande omogućavaju formiranje i menjanje pejzaia. AutoCAD sadrži malu biblioteku drveća,
grmlja, Ijudskih figura \ saobraćajni znak DO NOT ENTER. Odaberite Landscape New sa palete Ren-
der, označite predmet i pogledajte ga u prethodnom prikazu. Kad nađete ono što vam je potrebno,
podesite geometriju. Opdja Singie Face daje bržu rasterizaciju od opcije Crossing Faces ali je manje
realistićna. Odaberite View Aligned ako želite da objekat uvek bude okrenut ka posmatraču, npr.
drvo. Za ovo možete isključiti potvrdu za saobraćajni znak - nema potrebe da znak bude okrenut ka
posmatraču u oba smera. Podesite visinu i pritisnite Position da objekat postavite na crtež.
Napomena: Kad postavljate objekat u pejzaž, on se pojavljuje kao trougao ili kao pravougaonik.
Ne vidite objekat dok ne vizuelizujete pogled. Odaberite Landscape Edit da uredite osobine
postojećeg objekta pejzaža, a zatim Lanđscape Library da uredite, uklonite i dodate objekte pejzaža.
Magla je još jedna nova osobina. Odaberite Fog sa palete Renđer da otvorite okvir za dijalog
Fog/Depth Cue. Maglom se postiže osećaj prostora (daljine), jer se udaljeni objekti Često ne vide
tako jasno kao oni bliži. Odaberite Enable Fog da uključite prikaz efekta magle. Podesite boju,
manju i veću udaljenost (odakle magla počinje i gdese završava), kao i procenat bliže i udaljenije
magle (koliko će je biti na manjim i većim udaljenostima).
NaCD*^. C rtež a b 2 5 -6 .d w g koji s e koristi u sle d e ć o j vežbi d o d a v an ja p o z a d in e nalazi se u direktorijum u

v Results na ko m p ak t disku AutoCAD 2 0 0 0 Biblija. CrafiČka d ato teka, sky.gif, koja vam m o ž e ali
"'A i n e m ora biti po treb n a, nalazi se u k o re n o m d irekto riju m u ko m p akt diska. Po g led ajte uput-
stva u okviru v ežb e.
Vežba: dodavanje pozadine

1. A k o i m a t e o t v o r e n c r t e ž ab25-6.dwg iz p r e t h o d n e v e ž b e , n a s t a v i t e r a d n a n je m u .
v e ž b u ) , ili iz d i r e k t o r i j u m a Results s a p r a t e ć e g C D - a .
2 . S n i m i t e d a t o t e k u p o d im e n o m ab25-7.dwg u d ir e k t o r iju m AutoCAD Biblija.

3. A k o s t e in s t a lir a li c e lu v e r z iju A u t o C A D - a s a t e k s t u r a m a ( u z o r c im a ) , o d a b e r it e
B a c k g r o u n d s a p a l e t e R e n d e r . A k o n i s t e , n a đ it e d a t o t e k u sby.gif na C D - u i k o p i-
r a j t e je u A u t o C A D - o v p o d d i r e k t o r i j u m \Support. O n d a o d a b e r it e B a c k g ro u n d s a
p a le te R e n d e r.
4 . O d a b e r i t e lm a g e n a v r h u o k v i r a z a d i ja lo g B a c k g r o u n d .
5 . U o d e l j k u Im a g e o d a b e r i t e F i n d F ile .
6. O t v o r it e p o d d ir e k t o r iju m \Textures i o d a b e r it e sky.tga ( p o g le d a j t e d a li o k v ir

p a d a ju č e lis t e F ile s of T y p e p r ik a z u je *.tga) ili z a d a j t e sky.gif \z A u t o C A D - o v o g
p o d d ir e k t o r iju m a \Support. P r it is n it e O p e n .
7. P r i t i s n i t e P r e v ie v v . A u t o C A D p r i k a z u j e d a t o t e k u .
8 . P r i t i s n i t e O K . N e č e t e v i d e t i r e z u lt a t p r e r a s t e r i z a c i j e c r t e ž a .
9 . S n im it e c r t e ž . A k o n a s t a v lja t e r a d s a s le d e ć o m v e ž b o m , o s t a v it e c r t e ž o tv o re n .
Finalna rasterizacija
rjgf] K o n a č n o s t e s p r e m n i z a r a s t e r i z a c i j u . P r i p r e m a z a to m o ž e d a b u d e d u g a č a k
'— * p r o c e s . A k o ž e lit e , o d a b e r i t e R e n d e r P r e f e r e n c e s s a p a l e t e R e n d e r d a o t v o r it e
o d g o v a r a j u ć i o k v i r z a d i ja lo g . O v a j o k v i r z a d i ja lo g je i d e n t i č n a k o p i j a o k v i r a z a d ija lo g
R e n d e r i o m o g u ć a v a p r e t h o d n a p o d e š a v a n j a k o m a n d e R e n d e r . M e d u t im , s v a p o d e š a -
v a n j a m o ž e t e z a d a t i i u o k v i r u z a d i ja lo g R e n d e r .
D a b i s t e r a s t e r i z o v a l i s c e n u , o d a b e r i t e R e n d e r s a p a l e t e R e n d e r i o t v o r i ć e s e o k v ir
z a d i ja io g R e n d e r , p r i k a z a n n a s l i c i 2 5 -2 2 .
Bendetng T;^pt jRertdei ~3

S t c n ? to Bonder Bervdeiing Pfocedute
'tucrarV vieiv r Q u « y (m Sote-t-fiorti
1“ Cio p V/cxk'V'i'
f ” Sjsip Render D ialcg
L ig fi lcon Scate
SmocriiriflArigle, [45~
Rendoitng Opliooj OeStPalion S y b Sam pSng

f7 Sfflooth Shode
jviewport “3 : TT[iešt)
f ~3
f7 Applv Miteiiair
W K#h 663
T ' H eighl 405 gackgioiffid .
r Rend« Cache ColotS 32-bntr;
Mwe Opiiom
J Fog/D epth Cu e
' Rendei J Cancet j
S lik a 2 5 - 2 2 : O kvir za d ijalog Render.
O k v i r z a d i ja lo g R e n d e r s a d r ž i s l e d e ć e k o m p o n e n t e :
♦ S a p a d a j u ć e l i s t e R e n d e r i n g T y p e o d a b e r i t e t ip r a s t e r i z a c i j e .
♦ U o k v ir u S c e n e to R e n d e r o d a b e r it e s c e n u .
♦ U o d e ljk u R e n d e r i n g P r o c e d u r e , p o t v r d i t e j e d n u o d o p c i j a . Q u e r y f o r S e l e c t i o n s
z n a č i d a A u t o C A D t r a ž i d a o d a b e r e t e o b je k t e . P o s t u p i t e p o t o m e d a p o g le d a t e
r a s t e r i z a c i j u n a j e d n o m ili v i š e o b j e k a t a . O d a b e r i t e C r o p W in d o w d a z a d a t e s a d r -
ž a j p r o z o r a z a r a s t e r i z a c i j u . O d a b e r i t e S k ip R e n d e r D ia lo g d a o d m a h i z v r š i t e
k o m a n d u R e n d e r , b e z o t v a r a n j a o k v i r a z a d i ja lo g ( s l e d e ć i p u t ) .
♦ P o d e s it e r a z m e r u p r ik a z a ik o n ic e s v e t la . U p o t r e b it e fa k t o r r a z m e r e c r t e ž a .
♦ P o d e s i t e u g a o z a g l a đ i v a n j a . U g a o z a g l a đ i v a n j a o d r e đ u j e u g a o p o d k o jim
A u t o C A D t r e t i r a n e k u r a v n u i v i c u k a o g la t k u k r iv u . P o d r a z u m e v a n a v r e d n o s t je
4 5 s t e p e n i . M a n ji u g a o d a j e v i š e i v i c a .
♦ U o d e ljk u R e n d e r in g O p t io n s p o t v r d it e S m o o th S h a d e d a z a g la d it e v iš e iv ič n i
o b je k a t . A u t o C A D s t a p a b o j e p r e k o s u s e d n i h s t r a n i c a .
♦ P o t v r d i t e A p p l y M a t e r i a l s d a u p o t r e b i t e u v e z e n e i p r i d r u ž e n e m a t e r ija le .
♦ P o t v r d i t e S h a d o w s d a p r i m e n i t e s e n k e . M o ž e t e f o r m ir a t i s e n k e s a m o u r a s t e r i z a -
c iji P h o t o R e a l i P h o t o R a y t r a c e . Z a p a m t it e d a u p o t r e b a s e n k i v e o m a p o v e ć a v a
v r e m e r a s t e r iz a c ije .
♦ P o t v r d it e R e n d e r C a c h e d a s a č u v a t e p o d a t k e o r a s t e r iz a c iji u d a t o t e c i. A u t o C A D
m o ž e d a p o n o v o u p o t r e b i o v u in f o r m a c iju z a u z a s t o p n e r a s t e r iz a c ije , š t e d e ć i
v re m e .
♦ P r i t i s n i t e M o r e O p t i o n s d a o t v o r i t e o k v i r z a d i ja lo g k o ji z a v i s i o d t ip a r a s t e r i z a -
c i je . O b i č n o , m o ž e t e u p o t r e b i t i p o d r a z u m e v a n a p o d e š a v a n j a ili p r i t i s n u t i H e lp d a
d o b ije t e o b ja š n je n je z a s v a k i d e o .
Poglavije 25 ♦ Rasterizacija 3D crteža 733
♦ U o d e ljk u D e s t i n a t i o n o d a b e r i t e g d e ž e l i t e d a s e r a s t e r i z o v a n c r t e ž p o ja v i. P o d r a -
z u m e v a n o m e s t o j e t e k u ć i p r i k a z . A k o i m a t e s a m o je d a n p r i k a z , r a s t e r i z a c i j a
p o k r iv a c e o p r o s t o r c r t e ž a . A k o k o r is t it e v iš e o k v ir a z a p r ik a z , r a s t e r iz o v a n c r t e ž
s e p o ja v lju je u a k t iv n o m o k v ir u z a p r ik a z . R a s t e r iz a c iju m o ž e te u p u titi i u od g o -
v a r a j u ć i p r o z o r . P r o z o r r a s t e r i z a c i j e je r e g u l a r n i V V in đ o v v s o v p r o z o r k o ji o m o -
g u ć a v a k o p i r a n j e s a d r ž a j a n a C J i p b o a r d ili č u v a n j e r a s t e r i z o v a n o g c r t e ž a u
fo rm a tu b it m a p ir a n e d a to te k e Q.bmp). N a k r a ju , m o ž e t e d a s n i m i t e r a s t e r i z o v a n
c r t e ž d ire k tn o u d a to te k u .
♦ U p o t r e b i t e p a d a j u ć i o k v i r S u b S a m p l i n g o k v i r d a p o d e s i t e p r i k a z i v a n j e p ik s e ia
k o je A u t o C A D r a s t e r i z u j e . P o d r a z u m e v a n a v r e d n o s t je 1:1, š t o z n a č i d a s u s v j p ik -
s e li r a s t e r iz o v a n i. M o ž e te u b rz a t i r a s t e r iz a c iju z a d a v a n je m d ru g o g p re n o s n o g
o dn o sa.
♦ O k v i r z a d i ja lo g R e n d e r im a d u g m a d k o ja v o d e k a p r o z o r i m a B a c k g r o u n d i F o g /
D e p t h C u e a k o u p o s l e d n j e m t r e n u t k u o d l u č i t e d a u p o t r e b i t e o v e m o g u ć n o s t i.
K a d z a v r š it e s a p o d e š a v a n jim a , p r it is n it e R e n d e r d a r a t e r iz u je t e c r te ž .
C rtež a b 2 5 -7.dw g koji se koristi u sle d e ć o j vežbi fin aln e rasterizacije nalazi se u d irektorijum u
Results na ko m pakt disku A utoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: finalna rasterizacija

1. A k o i m a t e o t v o r e n c r t e ž ab25-7.dwg iz p r e t h o d n e v e ž b e , n a s t a v i t e r a d n a n je m u .
v e ž b u ) ili iz d i r e k t o r i j u m a Results s a p r a t e ć e g C D -a.
2. S n i m i t e d a t o t e k u p o d im e n o m ab25-8.dwg u d ir e k t o r iju m AutoCAD Biblija.

3 . O d a b e r i t e L i g h t s s a p a l e t e R e n d e r . U o k v i r u L i g h t s i s t a k n i t e P1 i p r i t i s n i t e M o d -
ify . P r o m e n i t e j a č i n u n a 2 0 0 i p r i t i s n i t e d v a p u t O K d a s e v r a t i t e n a c r t e ž . O v o je
t ip p o d e š a v a n j a k o ji s e č e s t o p r i m e n j u j e k o d f in a ln e r a s t e r i z a c i j e .
4. O d a b e r it e R e n d e r s a p a le te R e n d e r.
5 . P o g t e d a jt e d a li je R e n d e r i n g T y p e p o s t a v l j e n n a P h o t o R e a l.
6 . P o d e s i t e S c e n e to R e n d e r n a MORNING. P o t v r d i t e p o lje S h a d o v v s .
7 . P r i t i s n i t e R e n d e r . S a č e k a j t e d o k A u t o C A D z a v r š i r a s t e r i z a c i j u . P o g le d a jt e t e s e n k e !
P o g le d a jt e p r o v i d n u z e le n u č i n i j u s a p o m o r a n d ž o m u n u t r a . O b r a t i t e p a ž n ju n a
s lik u n e b a k o ja s e v id i k r o z p r o z o r . D o b r o , r u ž i č a s t m e r m e r je p o m a lo n a p a d a n .
8 . D a b is t e s e o t a r a s ili r u ž n e ik o n ic e U C S , o d a b e r it e V ie w O D is p la y <> U C S Ic o n O
O ff.
9 . R a s t e r i z o v a n i c r t e z b i t r e b a t o d a iz g l e d a k a o n a s l i c i 2 5 -2 3 , s a m o m n o g o b o lje , je r
je v i d i t e u b o ji n a e k r a n u . S n im it e c r t e ž .
Z a p a m t i t e d a j e r a s t e r i z a c i j a p r o c e s t ip a p o k u š a ja - i- g r e š k e . N e o č e k u j t e p r a v i r e z u l-
t a t iz p r v o g p o k u š a j a . V e r o v a t n o ć e t e u o č it i n e k o lik o s t v a r i k o je z a h t e v a j u p o b o lj š a n je .
N a o v o m m e s t u t r e b a d a s e v r a t i t e i z a t a m n i t e s v e t t a , m a t e r i j a l e i t a k o d a lj e d o k n e
b u d e t e z a d o v o ljn i.
Statistika
O d a b e r i t e S t a t i s t i c s s a p a le t e R e n d e r d a o t v o r i t e p r o z o r k o ji d a je p r e g le d s t a t i s t i č k i h
p o d a t a k a k o ji s e o d n o s e n a r a s t e r i z o v a n j e . M o ž e t e g a s a č u v a t i k a o d a t o t e k u . O v j p o d a -
t a k j e v e o m a k o r i s t a n a k o n e m o ž e t e d a z a p a m t i t e k o ji t ip r a s t e r i z a c i j e je u p o t r e b lj e n ili
a k o ž e lit e d a u p o r e d i t e v r e m e r a s t e r i z o v a n j a s a r a z n im o p c i j a m a . S lik a 2 5-24 p r ik a z u je
p r im e r .
Stika 25-23: Finalna rasterizacija sa senkama, providntm

objektima i pozadinom.
Z a h v a lju je m A u to d e sk u 2 0 d a to te k u sky.gif. O v a j m o te rija l je p r e š t a m p o n sa d o z v o lo m
i p o d z a štilo m firm e A u to d e sk , In c
Statishcs n Stika 25-24: Statistička lista

Rendering T yoe Photo R eal rasterizovanja.
Scene Nefne. MORNING
T ctal T inne. 3 Minutes 48 Seconds
Shadcv* Map T ime. 17 Seconds

Initializebon T ime 1 Second
T raversal T ime' 12 Secands
Render * Displav Time 3 Minutes 18 Seconds
Cleanup T ime' 0 Seconds
T otal Faces: 1559

Tolal T riangles' 2374
Widlh' 663
Height' 405
Colori. 32-bits ▼
r Statisles >aFle | | Fnd f-« . .
r | Caricel | Hetp |
Snimanje rasterizovanih slika

R a s t e r i z o v a n e s l i k e m o ž e t e s n i m i t i i p o n o v o ih p r i k a z a t i d r u g i p u t . T a k o đ e ih m o ž e t e
u p o t r e b i t i u d r u g i m p r o g r a m i m a i š t a m p a t i iz t ih p r o g r a m a . P o s l e r a s t e r i z a c i j e u o k v ir u
s a p r i k a z o m , o d a b e r i t e T o o l s O D i s p l a y Im a g e O S a v e . U o k v i r u z a d i ja lo g S a v e Im a g e
z a d a j t e t ip d a t o t e k e .bmp, tga ili .tif.
A k o ž e lit e , p r o m e n i t e v e l i č i n u i m e s t o ( r a s t o j a n j e ) s l i k e ili p r i h v a t i t e p o d r a z u m e v a n e
v r e d n o s t i, P r it is n it e OK. A u t o C A D o t v a r a o k v i r z a d i ja lo g Im a g e F ile t a k o d a m o ž e t e d a
z a d a t e im e d a t o t e k e . P o s l e i z b o r a d a t o t e k e , p r i t i s n i t e o p e t OK. P o s le r a s t e r iz a c ije u
o d g o v a r a j u ć e m p r o z o r u , o d a b e r i t e F ile O S a v e iz m e n ija to g p r o z o r a i z a d a j t e im e d a to -
te k e . P r it is n it e OK. A u t o C A D č u v a s lik u k a o .bmp (b it m a p ) d a to te k u .
D a b i s t e p o n o v o p r i k a z a l i r a s t e r i z o v a n u s l i k u , o d a b e r i t e T o o l s O D i s p l a y Im a g e O
V i e w . O z n a č i t e d a t o t e k u i p r i t i s n i t e O p e n u o k v i r u z a d i ja lo g R e p la y . I m a t e m o g u c n o s t
d a o p s e č e t e s l i k u ili d a p r i h v a t i t e o r i g i n a l n u v e l i č i n u . A u t o C A D p r i k a z u j e s lik u . Z a d a j t e
k o m a n d u R e g e n d a s e v r a t i t e n a r e g u l a r n i e k r a n s k i p r ik a z .
Pogtavlje 25 ♦ Rasteriiacija 3D crteŽa 735
S a č u v a n e r a s t e r i z o v a n e s l i k e m o ž e t e u v e s t i n a t r a g n a c r t e ž . N a s l i c i 2 5 -2 5 s e v i d e tri
o k v i r a z a p r i k a z , J e d a n o d o k v i r a p r i k a z u j e r a s t e r i z o v a n u s lik u .
Slika 2 5 - 2 5 : R a ste rizo v a n e slik e m o že te da u klju čite u crteže.
jReferenca Po g led ajte u poglavlju 27 d etaljn a u putstva za uvoz slika.
Isključivanje aplikacije Render

D a b i s t e R e n d e r u k lo n ili iz m e m o r i j e , p r a t i t e s l e d e ć e k o r a k e :
1. O d a b e r i t e T o o l s O L o a d A p p l i c a t i o n d a o t v o r i t e o k v i r z a d i ja lo g L o a d / U n lo a d
A p p lic a t io n s .
2 . N a d n u o k v i r a z a d i ja lo g v i d e ć e t e l i s t u u č i t a n i h a p l i k a c i j a , n a k a r t ic i L o a d e d
A p p lic a t io n s . O d a b e r it e A C R e n d e r .
3 . P r i t i s n i t e U n lo a d .
4 . P r i t i s n i t e C i o s e d a z a t v o r i t e o k v i r z a d ija lo g .
O v o o s lo b a đ a m e m o r iju z a d r u g e p o s lo v e .
S aže ta k
U o v o m p o g l a v l j u o b u h v a ć e n je v e l i k i d e o p o s l a u v e z i s a r a s t e r i z a c i j o m , u k l j u č u j u ć j
f o r m ir a n je s v e t a la , s c e n a , u v o z , f o r m ir a n je i p r id r u ž iv a n je m a t e r ija la , u p o t r e b u p o z a -
d in e , k a o i s a m p r o c e s r a s t e r iz a c ije .
O v im p o g l a v l j e m z a v r š a v a s e č e t v r t i d e o k n jig e „ C r t a n j e u tr i d i m e n z i j e ' 1. U p e t o m
d e lu , „ O r g a n i z o v a n j e c r t e ž a i r a d s a n j i m a “ , o b j a š n j a v a s e k a k o s e r a d i s a c r t e ž i m a ,
d r u g im a p lik a c ija m a i t ip o v im a d a t o t e k a , k a o i k a k o s e A u t o C A D k o r is t i n a In t e r n e t u .
♦ ♦ ♦
D EO
i rad sa njima i*
♦ ♦ ♦ ♦
D
e o V s e u c e l o s t i o d n o s i n a r a d s a c r t e ž i m a . U p o g la v lju 2 6
U ovom delu
o b ja š n ja v a m k a k o s e r a d i s a c r t e ž im a p o m o ć u A u to C A D -
-o v o g D e s ig n C e n t e r a , k a k o s e z a d a ju s t a n d a r d i z a c r t e ž e , k o n -
t r o l i š e p r i s t u p n e k o j m r e ž i, r a d i s a r a n i jim v e r z i j a m a A u t o C A D - a
Pogfavije 26
i o p o r a v l j a o d g r e š a k a i k r a h o v a . P o g la v lje 2 7 o p i s u j e k a k o s e r a d i
Rad sa crtežima
s a d r u g i m p r o g r a m i m a i f o r m a t i m a d a t o t e k a . I n a k r a ju , p o g la v lje
2 8 o b j a š n j a v a k a k o d a c r t e ž e p r i k a ž e t e n a In t e r n e t u .
Poglavlje 27
Saradnja sa drugim
programima
Poglavtje 28
Izlazak na intemet
♦ ♦ ♦ ♦
POGLAVLJE
Rad sa crtežima
a d a c r t a t e u A u t o C A D - u , v i s t v a r a t e k a k o r a z l i č i t e o b je k t e
K t a k o i s l o ž e n u s t r u k t u r u k o j a p o d r ž a v a t e o b je k t e . D a b i s t e
d e f i n i s a l i o b je k t e , p r a v i t e i i m e n u j e t e b io k o v e , f o r m i r a t e s l o j e v e ,
lis t o v e p r ip r e m lje n e z a š t a m p u , s t ilo v e t e k s t a i k o ta , i t ip o v e
♦ ♦ ♦
U ovom poglavlju
♦
l in ij a . N a t o s t e d o s a d u t r o š i l i p r i l i č n o v r e m e n a !
Rad sa crtežima
pomoću novog
Pristup d elovim a crteža pom oću AutoCAD-ovog AutoCAD-ovog
D esignCentera DesignCentera
„ D e sig n C e n te r je novina A u to C A D -a 2 0 0 0 . Po prvi put m o že te jedno-
t stavn o da prevu čete im e n o v a n e k o m p o n e n te iz je d n o g crteža u
UspostavJjanje
drugi. Ovaj sadržaj crteža m o žete da pokup ite sa svog diska,
standarđa za nove
m režn o g d iska ifi sa Interneta. Nikad više n e će te m orati da ih iznova
crteže
pravite. A u to d e sk (p ro izvođ ač A u to C A D -a ) o vo naziva pretraživanje
sop stvenog projekta. Č a k i rastersk e siike m o že te direktno da pre- čuvanje i pronalaženje
v u če te u crtež.
crteŽa i njihovih deiova
V i š e p u t a s a m u o v o j k n jiz i s p o m e n u l a A u t o C A D - o v D e s ig n -
Korišćenje AutoCAD-a
C e n t e r , n a p r i m e r u p o g la v lju 18 o b l o k o v i m a i p o g la v lju 11 d o k na računarskoj mreži
s a m g o v o r i i a o s l o j e v i m a . U o v o m p o g la v lju d e t a ljn o c'u o b ja s n it i
D e s ig n C e n t e r . P o m o ć u D e s ig n C e n t e r a m o ž e te d a u r a d it e s ie d e č e : Rad sa crtežima iz
♦ P r e lis t a v a t e i u m e ć e t e im e n o v a n e k o m p o n e n t e c r t e ž a , k a o ranijih verzija
š t o s u b lo k o v i. s p o l j n e r e f e r e n c e , s lo j e v i , s t i l o v i t e k s t a i
AutoCAD-a
k o ta , t ip o v i lin ija i o r g a n iz a c ija lis t o v a z a š t a m p a n je .
D o s t u p n i s u v a m t a k o đ e i s v i n a m e n s k i o b je k t i n a p r a v l j e n i
Oporavak od grešaka
i krahova
p o m o ć u d r u g ih p r o g r a m a k o ji m o g u d a s a r a đ u j u s a
A u to C A D -o m . ♦ ♦ ♦ ♦
♦ N a p r a v i t e p r e č i c e d o c r t e ž a i l o k a c i j a k o je n a j č e š ć e
k o r is t it e .
♦ P r o n a đ e t e c r t e ž e i n j i h o v e im e n o v a n e k o m p o n e n t e .
♦ O t v o r it e c r t e ž e p r e v la č e n je m n a p o v r š in u z a c r t a n je .
♦ P r e g le d a t e i u m e t n e t e r a s t e r s k e s lik e p r e v la č e n je m n a
p o v r š in u z a c r t a n je .
Kretanje pomoću DesignCentera

D a b is t e o t v o r iii A u t o C A D - o v D e s ig n C e n t e r ( s k r a ć e n o A D C ) ,
IšUi
p r i t i s n i t e A D C n a s t a n d a r d n o j p a l e t i a la t k i ili i z a b e r i t e T o o l s
<’ A u t o C A D D e s i g n C e n t e r . P r e č i c a s t a s t a t u r e j e Ctrl-t-6. P o d r a z u -
m e v a n i iz g J e d D e s i g n C e n t e r a p r i k a z a n je n a s l i c i 2 6 -1 .
O k n o z a n a v i g a c i j u p r i k a z u j e s t a b l o b ilo k o je l o k a c i j e ( d ir e k -
t o r i j u m a ) - n a v a š e m d i s k u , m r e ž n o m d i s k u ili I n t e r n e t u - k o ja
v a m je d o s t u p n a . O v a j p r i k a z s t a b l a m n o g o l ič i n a W i n d o w s
740 Deo V ♦ Organizovanje crteža i rad sa njima
Preklopnik za prikaz stabla (Treeview Toggle)

Istorija (History) često korišćene datoteke (Favorites)
Otvaranje crteža (Open Drawing) Ućitavanje (Load)
Radna površina (Desktop) Traženje (Find)
Jedan nivo nagore (Up)
-51
i'f
đ CJ
Fleiulls
Soltware
*• I t^Blocks
'Sfel
(£1 Dinn-;tvle s
4 Prikazi (Views)
Opis (Description)
ab10-a dwg : Layef- Prethodni prikaz (Preview)
ab10-b dwg Lavouts
ab10-c dwg riir Lineiypes
ablO-d dwg
ablO-e dwg
g jX t e f s
ab10-f dwg
ab10-g .v-g
ablO'h dtwg
ab10-idwg
ab10-|di*.‘g
ablO-k dwg Okno/paleta sadržaja
abl 1-a dwg
abl 1-b dwg
ab11-c.dwg
ab11-d.dwg
abl 1-o dwg
ab11-f dwg
ab12-a dwg
ab13-a dwg
ab13-b dwg
abl 3-c dwg
abl 3-đ dwg Okno za navigaciju
ab14-e d«g
ab14-b. dwg
ab14-c dwg
ab14-d dwg
ab14-c dwg
abl 4-f. dwg Okno za prethodni pregled
ab14-g dwg
L ii" ______ ____

H.VablO'h dwg [7
S lik a 2 6 - 1 : P o d ra zu m ev a n i izgled D e sig n C e n te ra .
E x p l o r e r . P r i t i s n i t e z n a k + p o r e d ir n e n a d i s k a ili d i r e k t o r i j u m a u s t a b l u d a b i s t e p r ik a -
z a li n je g o v s a d r ž a j . D o b ilo k o je l o k a c i j e d o đ it e v e r t i k a l n o m t r a k o m z a p o m e r a n je .
K a o š t o p r i k a z u j e s l i k a 2 6 -1 , i z b o r o m n e k o g c r t e ž a p r i k a z a ć e t e n je g o v e im e n o v a n e
k o m p o n e n t e u o k n u s a d r ž a j a , z v a n o m p a l e t a . M o ž e t e i d a p r i t i s n e t e z n a k + p o r e d im e n a
d i s k a ili d i r e k t o r i j u m a u s t a b l u , d a b i s t e u s a m o m s t a b l u p r i k a z a l i n je g o v e i m e n o v a n e
k o m p o n e n t e . Z a t im p r i t i s n i t e n e k i t ip k o m p o n e n t e , n p r . ) a y e r s ( s ) o j e v i ) d a b i s t e v i d e l i
s p i s a k s l o j e v a c r t e ž a , k a o n a s l i c i 2 6 -2 . A k o s t e p r e t h o d n o p r i t i s n u l i d u g m e P r e v ie v v n a
p a l e t i s a a l a t k a m a D e s i g n C e n t e r a , u o k n u z a p r e t h o d n i p r i k a z v i d e ć e t e i z a b r a n l b lo k ,
c r t e ž ili r a s t e r s k u s lik u .
fp i P o š t o p r o n a đ e t e o n o š t o v a m t r e b a , m o ž e t e d a u k lo n it e o k n o z a n a v ig a c iju s a sta -
1 b lo m p r i t i s k o m n a d u g m e T r e e v ie v v T o g g le . T o je k o r i s n o k a d a p r e g le d a t e d ir e k t o -
r iju m s a m n o g o c r t e ž a k o ji s e t e š k o v i d e u m a lo m o k n u s a d r ž a j a . P r i t i s n i t e d i r e k t o r iju m
k o ji ž e lit e u s t a b l u , i k a d a s e u o k n u s a d r ž a j a p o ja v i s p i s a k c r t e ž a , p r i t i s n i t e d u g m e T r e e -
v i e w T o g g le . U š t e d e c e t e v r e m e p o t r e b n o z a k r e t a n j e k r o z s p i s a k c r t e ž a . P o š t o p r o n a -
đ e t e c r t e ž k o ji v a m t r e b a , d v a p u t g a p r i t i s n i t e d a b i s t e v i d e l i n je g o v e i m e n o v a n e
k o m p o n e n te .
Poglavije 26 ♦ Rad sa crtežima 741
S lik a 2 6 - 2 : Prikazivan je im e n o v a n ih
k o m p o n e n a ta crteža.
■El
_ J Results
S) CJ Softwaie ^G LD G
L+l M ab10-a dwg ^D E F P O IN T S
it; ablG-b.dvvg ^ D E T A IL S
iii ^ ab1G-c.dwg S D IM
a • 5 ablO-d dwg Ê LE V
51 ^ ab10-e ckvg ^S C A LE
3 S abl 0-1 dwg ^ S IT E D IM
■M ab10-g.dwg
3 abl 0-h.dwg
B1ock.s
fcj^l Dimstyles
^ Lajw*
[El Laycuts
Linetjipes
/ \ Textstyles
® Xrefs
•& E9 ablO-i dwg
:s - P : ab10-| dwg
3 9 t ab10-kdwg
fti- ab11-adwg
!±) 9 t ab11-b dwg
S " 9 : ab11-c.dwg
SB 9 : ab11-d dwg
3 - 9 - abl 1 ''■ dwg
3 9 : abl 1 -1 dwg
3 - 9? ab12-a. dwg
Ltl ab13-a dwg
[+] 9 ab13-b dwg
ai 9 : ab13-c dwg
3 9š ab13 d.dwg
l l
HAablO-h {8 Hemf+jj
P o d r a z u m e v a n i s a d r ž a j p r i k a z a n u o k n u z a n a v ig a c iju j e s t e v a š a r a d n a p o v r š i n a
( d e s k t o p ) . š to z n a č i d a s u p r ik a z a n e d a t o t e k e i d ir e k t o r iju m i n a v a š e m d is k u i v a š o j
lo k a ln o j m r e ž i. N a r a s p o l a g a n j u s u v a m j o š d v e o p c i j e z a s u ž a v a n j e o b im a p r e t r a ž i v a n ja :
Opeo Dravvings p r i k a z u j e tre n u tn o o tv o re n e c rte ž e .
History p r i k a z u j e s p i s a k c r t e ž a k o ji s u p o s l e d n j i o t v a r a n i .
0
Pro n alažen je im enovanih kom ponenata i crteža

Š t a d a r a d it e a k o n e z n a t e g d e je c r t e ž k o ji v a m t r e b a ? P r e t p o s t a v i m o d a z n a t e im e s lo ja ,
a li s e n e s e č a t e u k o m c r t e ž u b e š e ta j s lo j . D e s i g n C e n t e r im a m o g u c n o s t p r e t r a ž i v a n j a
k o ja p o m a ž e u t a k v o j s i t u a c i j i .
P r i t i s n i t e d u g m e F in d n a p a l e t i s a a l a t k a m a D e s i g n C e n t e r a d a b i s t e o t v o r il i o k v ir
z a d i ja lo g F in d , k o ji p r i k a z u j e s l i k a 2 6 -3 .
E v o k a k o s e k o r i s t i o k v i r z a d i ja lo g F in d :
♦ P r i t i s n i t e p a d a j u ć u l i s t u L o o k f o r d a b i s t e o d a b r a l i z a č i m č e t e t r a g a t i. M o ž e t e d a
t r a ž i t e b lo k o v e , s t i l o v e k o t a , c r t e ž e , c r t e ž e s a b l o k o v i m a , s l o j e v e , o r g a n i z o v a n e
l i s t o v e z a š t a m p a n j e , t i p o v e l in ij a , s t i i o v e t e k s t a i s p o l j n e r e f e r e n c e .
♦ P r i t i s n i t e p a d a j u ć u l i s t u In d a b i s t e o d a b r a l i d i s k k o ji ć e t e p r e t r a ž i v a t i . P o lje
S e a r c h s u b f o ld e r s je p o d r a z u m e v a n o p o t v r d e n o , ta k o d a A u t o C A D p r e t r a ž u je s v e
d ir e k t o r iju m e i p o d d ir e k t o r iju m e n a o d a b r a n o m d is k u .
Slika 2 6 -3 : P ro n ađ ite im e n o v a n e k o m p o n e n te i crteže p o m o ću

okvira za d ijalog Find.
♦ Im e k o m p o n e n t e k o ju t r a ž i t e z a d a j t e u d e lu o k v i r a z a d i j a l o g g d e s u k a r t i c e . Im e
i s a d r ž a j k a r t i c a s e m e n ja u z a v i s n o s t i o d v a š e g i z b o r a iz p a d a j u ć e l i s t e L o o k lo r .
N a p r i m e r , a k o s t e t a m o i z a b r a l i L a y e r s ( s l o j e v i ) , k a r t i c a đ e s e z v a t i L a y e r s i u n ju
u p i s u j e t e o n a j d e o i m e n a s l o j a k o ji s t e z a p a m t i l i . A k o t r a ž i t e c r t e ž , n a r a s p o la -
g a n ju s u v a m t r i k a r t i c e :
• K a r t ic a Dravvings n u d i m o g u ć n o s t t r a ž e n j a c r t e ž a p o m o ć u n je g o v o g im e n a
( p o d r a z u m e v a n o ) , n a s l o v a , t e m e c r t e ž a , im e n a a u t o r a c r t e ž a ili k l j u ć n i h r e č i.
l z a b e r i t e n e k u o d o v i h o p c i j a iz p a d a j u ć e l i s t e In t h e f i e l d ( s ) . Z a t im u p o lje
S e a r c h f o r t h e W o r d ( s ) u p i š i t e ( d e o ) t e k s t a k o ji t r e b a p r o n a ć i . U p o t r e b it e
d ž o k e r e * ( u m e s t o v i š e z n a k o v a k o jih s e n e s e ć a t e ) i ? ( u m e s t o je d n o g z n a k a
k o g s e n e s e ć a t e ) . Z a d a v a n j e n a s l o v a , t e m e i k l j u č n i h r e č i c r t e ž a o b j a š n j e n o je
k a s n i j e u o v o m p o g la v lju .
• K a r t ic a Date Modified o m o g u ć a v a d a z a d a t e d a t u m p o s l e d n j e p r o m e n e ili s n i-

m a n ja d a t o t e k e . M o ž e t e z a d a t i v r e m e n s k i i n t e r v a l ili p r e t r a ž i t i x p o s le d n jih
d a n a ili m e s e c i .
• K a r t ic a A d v a n c e đ p r u ž a m o g u ć n o s t p r e t r a ž iv a n ja te k s ta u o p is im a c r te ž a ,
i m e n im a b l o k o v a , n a z i v i m a a t r i b u t a i n j i h o v i m v r e d n o s t i m a . T a m o m o ž e t e
d a z a d a t e i p r e t r a ž iv a n je p o v e lič in i c r t e ž a .
♦ K a d a z a v r š i t e s a z a d a v a n j e m u s l o v a p r e t r a ž i v a n j a , p r i t i s n i t e d u g m e F in d Novv.
Podatke o pravljenju o p isa bloka prilikom n jegovog fo rm iran ja po g led ajte u poglavlju 18.
G lavni razlog za p ravljen je o p isa bloka je ste m o g u ćn o st njeg o vo g prikaza u D esig n C e n teru
i pretraživan ja po n je g o vo m sa d rža ju p o m o ću kartice A d va n ce d , kako je upravo o p isan o .
Poglavlje 26 ♦ Rad sa crtežima 743
K o rišćen je direktorijum a Favorites

D ir e k t o r iju m Favorites je W i n d o w s o v a p o g o d n o s t k o ja o l a k š a v a n a l a ž e n j e č e s t o k o r i-
š ć e n i h d a t o t e k a . O v a j d i r e k t o r i j u m s a d r ž i prečice d o d a t o t e k a . D a t o t e k e n a k o je p r e č i c e
p o k a z u j u n e m e n j a j u s v o j e m e s t o . B i r a n j e d a t o t e k e iz d i r e k t o r i j u m a F a v o r i t e s d a je is t i
r e z u l t a t k a o i b i r a n j e te d a t o t e k e u n je n o m i z v o r n o m d i r e k t o r i j u m u .
A u t o C A D 2 0 0 0 p r a v i p o d d ir e k t o r iju m Autodesk u d ir e k t o r )ju m u F a y o r i/ e s , g d e m o ž e te
d a u b a c i t e p r e č i c e k o je p o k a z u j u n a c r t e ž e i o s t a l e d a t o t e k e k o je č e s t o k o r is t it e . T a d a je
la k o o t v o r it i d i r e k t o r i j u m Favorites i n a ć i te d a t o t e k e . D i r e k t o r i j u m Favorites je o d lič n o
m e s t o z a č u v a n j e c r t e ž a k o ji s a d r ž e b ib l io t e k e b lo k o v a .
D a b is t e d o d a li p r e č ic u u d ir e k t o r iju m Favorites, p r i t i s n i t e c r t e ž ( ili n e k u d r u g u
d a t o t e k u ) u D e s i g n C e n t e r u d e s n i m t a s t e r o m m i š a i o d a b e r i t e A d d to F a v o r i t e s .
Ako p ritisn ete d e sn i taster m iša u o kn u sa d ržaja i o d a b e re te Add to Favorites, A utoC A D će

Upozarenje
napraviti p re čice do sad ržaja celo g p rik azan o g d irekto riju m a. To je zgodno za isto vrem en o
p rav ljen je svih tih prečica, ali ako to urad ite n e n a m e rn o , p o sled ica bi m ogla biti m no g o sm e ča
u d ire kto riju m u Favorites. Da biste napravili prečicu do sa m o je d n e stavke, u p am tite da prvo
m o rate da je izab erete.
D a b is t e p r is t u p ili c r t e ž im a u d ir e k t o r iju m u Favorites, p r it is n it e d u g m e F a v o r it e s

n a p a l e t i s a a l a t k a m a D e s i g n C e n t e r . M o ž e t e t a k o d e d a p r i t i s n e t e d e s n i t a s t e r m iš a
u o k n u s a d r ž a ja i o d a b e r e t e F a v o r it e s . A u t o C A D ć e p r ik a z a t i d ir e k t o r iju m F a v o r it e s u
o k n u s a d r ž a ja .
Z a p r e m e š t a n j e , k o p i r a n j e i b r i s a n j e p r e č i c a iz d i r e k t o r i j u m a F a v o r i t e s , u p o t r e b it e
W in d o w s E x p lo r e r . P u t a n ja d o n jih je o b ič n o C:\Windows\Favorites\Autodesk.
Pristupanje imenovanim komponentama crteža

P o š t o p r o n a đ e t e p o t r e b n u k o m p o n e n t u u o k n u s a d r ž a j a , m o r a t e je u m e t n u t i u c r t e ž .
A k o s t e je p r o n a š l i p o m o ć u o k v i r a z a d i ja lo g F in d , m o ž e t e d a je u m e t n e t e n e p o s r e d n o iz
n je g a , b ilo p r e v l a č e n j e m n a p o v r š i n u z a c r t a n j e , b ilo p r i t i s k o m d e s n i m t a s t e r o m m iš a n a
p o t r e b n u k o m p o n e n t u i b i r a n j e m n e k e o p c i j e . P o n e k a d o v a d v a m e t o d a d a ju n e z n a t n o
r a z l i č i t e r e z u l t a t e , š t o ć u o b j a s n i t i u s l e d e ć e m o d e ljk u .
U m etanje crteža
J e d a n c e o c r t e ž m o ž e t e d a u m e t n e t e u d r u g i. D i r e k t o r i j u m c r t e ž a z a u m e t a n je o d a b e -
r it e u o k n u z a n a v i g a c i j u , p a ć e s e c r t e ž p o j a v i t i u p a n o u s a đ r ž a j a . P r e v u c i t e ik o n i c u
c r t e ž a n a p o v r š i n u z a c r t a n j e . A u t o C A D ć e v a s p it a t i, p o m o ć u n a r e d b e - I N S E R T n a
k o m a n d n o j l i n ij i, g d e d a g a u m e t n e ( insertion point) , k a o i o r a z m e r i i u g lu r o t a c i j e k o je
t r e b a d a p r im e n i n a c r t e ž p r i l i k o m u m e t a n ja .
A k o c r t e ž p r i t i s n e t e d e s n i m t a s t e r o m m i š a , m o ž e t e d a b i r a t e iz m e d u u m e t a n ja
c r t e ž a k a o b lo k a i m o g u ć n o s ti d a g a p r id r u ž it e k a o s p o ljn u r e fe r e n c u .
O tvaranje crteža
P o m o c u D e s ig n C e n t e r a m o ž e t e d a o t v o r it e c r t e ž . P r ik a ž it e ga u o k n u s a d r ž a ja i o d a b e -
r i t e O p e n in W in d o w . A u t o C A D ć e g a o t v o r i t i , o s t a v l j a j u ć i i v a š t e k u ć i c r t e ž o t v o r e n .
U m etanje blokova
U p o g l a v l j u 5 s a m o b j a s n i l a k a k o p o m o ć u o k v i r a z a d i ja lo g U n i t s ( F o r m a t U n it s )
m o ž e t e d a z a d a t e j e d i n i c u m e r e , n p r . in č , z a a u t o m a t s k o s k a l i r a n j e c r t e ž a p r jlik o m
u m e t a n ja p o m o ć u D e s ig n C e n t e r a .
B lo k o v e m o z e t e d a u m e t n e t e n a d v a n a c in a :
A k o i k o n i c u b lo k a p r e v u č e t e n a p o v r š i n u z a c r t a n j e , A u t o C A D ć e u p o t r e b i t i A u t o -
s c a l i n g , k o ji ć e u p o r e d i t i j e d i n i c e n a c r t e ž u i o n e n a b lo k u , te p r o m e n i t i j e d i n i c u b lo k a
p r e m a o n o j k o ja je z a d a t a u o k v i r u z a d i j a l o g U n i t s . D a k le , A u t o C A D ć e u p o t r e b it i
p o d r a z u m e v a n u je d in ic u m e re i u g a o r o t a c ije .
A k o d v a p u t p r i t i s n e t e i k o n i c u b lo k a ( ili je p r i t i s n e t e d e s n i m t a s t e r o m m i š a i iz a b e -
r e t e I n s e r t ) , A u t o C A D ć e o t v o r i t i o k v i r z a d i ja lo g I n s e r t g d e m o ž e t e d a z a d a t e t a č k u
u m e t a n ja , r a z m e r u i u g a o r o t a c i j e .
U m etanje rasterskih slika

R a s t e r s k a s l i k a je g r a f ič k a d a t o t e k a k o ja s v a k u t a č k u s l i k e o p i s u j e p o m o ć u o d r e đ e n o g
b r o j a b i t o v a ( e n g l. bitmap) . T a k v e s lik e m o ž e t e d ir e k t n o d a u m e t n e t e u c r t e ž - n e
m o r a ju p r e t h o d n o d a b u d u d e o A u to C A D -o v o g c r t e ž a .
U poglavlju 27 po g led ajte d e taljn ije o b ja šn je n je rasterskih slika, koje o bu hvata tipove
d ato teka koje m o že te uvesti u A u to C A D , p rid ru živan je slika, o p se c a n je slika i o d ređ iva nje
n ačin a njiho vog prikaza.
D a b i s t e p r i d r u ž i l i r a s t e r s k u s l i k u , p r e v u c i t e n je n u ik o n i c u n a p r o s t o r z a c r t a n j e .
A u t o C A D ć e v a s n a k o m a n d n o j lin iji p it a t i z a t a č k u u m e t a n ja , r a z m e r u i u g a o r o t a c i j e
s lik e .
Č e sto je te šk o znati o d g o va raju ću razm eru za sliku pre n je n o g u m e ta n ja. Kada d o ved ete kur-
so r do zah teva za u n o s Speci fy scale factor or [Uni t] < !> :, v id e ć e te okvir koji će vam
p o m o ći da se b i p red o čite rezu ltu ju ću veličin u slike.
Pridruživanje sp o ljn e reference

D a b i s t e p r i d r u ž i l i (e n g ) . attach) s p o l j n u r e f e r e n c u ili n jo m p r e k r i l i ( e n g l. overlay) crte ž,
p r i t i s n i t e n je n u i k o n i c u d e s n i m t a s t e r o m m i š a i o d a b e r i t e A t t a c h X r e f d a b i s t e o t v o r i l i
o k v i r z a d i ja lo g E x t e r n a l R e f e r e n c e . U o d e i j k u R e f e r e n c e T y p e i z a b e r i t e A t t a c h m e n t ili
O v e r l a y . Z a d a j t e t a č k u u m e t a n j a , r a z m e r u i u g a o r o t a c i j e ( i li o d a b e r i t e m o g u ć n o s t d a ih
z a d a te n a s a m o m c r t e ž u ) i p r it is n it e d u g m e O K .
A k o s p o ljn u r e f e r e n c u p r e v u č e t e d o p r o s t o r a z a c r t a n je , A u t o C A D ć e v a m n a
k o m a n d n o j l in ij i p o s t a v i t i i s t e z a h t e v e z a u n o s k a o k o d n a r e d b e -1 N S E R T .
U m etanje slo jeva

D a b i s t e u m e t n u li s l o j u c r t e ž , p r e v u c i t e n je g o v u i k o n i c u n a p o v r š i n u z a c r t a n j e . Is t o -
v r e m e n o m o ž e t e d a p r e v u č e t e v i š e s l o j e v a . D a b i s t e i z a b r a l i d e o s p i s k a s io j e v a , p r it i-
s n i t e p r v i s l o j , z a t im p r i t i s n i t e i n e p u š t a j t e t a s t e r S h if t , p a p r i t i s n i t e p o s l e d n j i s lo j k o ji
t r e b a d a p r i p a d n e g r u p i. D a b i s t e i z a b r a l i v i š e p o j e d i n a č n i h s lo j e v a , p r i t i s n i t e p r v i s lo j
k o ji ž e iit e , ^ a tim p r i t i s n i t e i n e p u š t a j t e t a s t e r C t r ) , p a p r i t i s n i t e o s t a i e s l o j e v e k o ji s u
v a m p o t r e b n i . S lo j m o ž e t e d a u m e t n e t e i k a d a g a d v a p u t p r i t i s n e t e .
A u t o C A D n e p r o v e r a v a im a ju li m o ž d a d v a s l o j a is t o im e . A k o p o k u š a t e d a u m e t n e t e
s lo j is t o g i m e n a k a o š t o g a v e ć im a n e k i s l o j u t e k u ć e m c r t e ž u , v i d e ć e t e s l e d e ć u p o r u k u :
Layer(s) added. Duplicate definitions wi 11 be ignored. S t o g a bi t r e b a lo , p re u m e-
t a n ja s l o j a p o m o ć u D e s i g n C e n t e r a , d a p r o v e r i t e d a li j e n je g o v o im e v e ć d a t o n e k o m
s l o j u n a c r t e ž u u k o ji n a m e r a v a t e d a g a u m e t n e t e .
Upravljanje prikazom DesignCentera

D e s i g n C e n t e r im a n e k o l i k o k o n t r o la z a u p r a v l j a n j e n je g o v i m p r ik a z o m .
V e l i k a p o g o d n o s t D e s i g n C e n t e r a j e n je g o v o o k n o z a p r e t h o d n i p r i k a z . P r i t i s n i t e
S l
d u g m e P r e v ie v v d a b i s t e o t v o r i l i to o k n o . O n d a i z a b e r i t e s t a v k u z a p r i k a z u o k n u
s a d r ž a j a . M o ž d a n e đ e t e v i d e t i p r e t h o d n i p r i k a z b lo k a . ( N o v i o k v i r z a d i ja lo g B l o c k D efi-
n it io n p r u ž a p o s e b n u m o g u c n o s t p r a v l j e n j a i k o n i c e p r e t h o d n o g p r i k a z a . ) O b ič n o ć e t e
v id e t i p r e t h o d n i p r i k a z c r t e ž a i r a s t e r s k i h s l i k a . N e m o ž e t e v i d e t i p r e t h o d n i p r ik a z
s l o j e v a , t i p o v a lin ij a , s t i l o v a t e k s t a it d .
A k o s t e u z b lo k s n i m i l i i n je g o v o p i s , i z a b e r i t e ta j b lo k u o k n u s a d r ž a j a i p r i t i s n i t e
d u g m e D e s c r i p t i o n n a p a l e t i s a a la t k a m a D e s i g n C e n t e r a d a b is t e v i d e l i n je g o v o p is .
A k o s t e u z n e k i c r t e ž s n i m i l i n je g o v s a ž e t a k , ta j s a ž e t a k ć e s e p o ja v it i k a o n je g o v o p is .
D a b i s t e z a d a l i p r i k a z , p r i t i s n i t e d u g m e V i e w s n a p a l e t i s a a la t k a m a D e s ig n -
C e n t e r a . lz p a d a j u ć e l i s t e m o ž e t e d a i z a b e r e t e č e t i r i v r s t e p r i k a z a : v e l i k e ik o n ic e ,
m a le i k o n i c e , s p i s a k , i s p i s a k s a d e t a l j i m a . ,,D e t a lji“ s u v e l i ć i n a i v r s t a d a t o t e k e k o je
A u t o C A D p r ik a z u je s a m o z a c r t e ž e i d r u g e d a to te k e .
A k o p r o m e n i t e s t r u k t u r u n e k o g d i r e k t o r i j u m a d o k je D e s i g n C e n t e r o t v o r e n , n a
p r im e r b r is a n je m n e k o g c r t e ž a p o m o ć u W in d o w s £ x p lo r e r a , d e s n im t a s t e ro m m iš a
p r i t i s n i t e o k n o s a d r ž a j a ili o k n o z a n a v i g a c i j u i i z a b e r i t e R e f r e s h . A u t o C A D ć e p o n o v o
p r o č it a t i p o d a t k e d ir e k t o r iju m a i o s v e ž it i p r ik a z .
N b CD-0
Crteži ab26-a.dw g i ab26-b .d w g koji se koriste u sle d e ć o j vežbi ko rišćen ja A utoC A D -o vo g
. .)
D e sig n C e n te ra n a la ze se na ko m pakt disku AutoCAD 2 0 0 0 Biblija ,
Vežba: k o n šće n je AutoCAD-ovog D esignCentera

1. O t v o r i t e c r t e ž ab26-o.dwg s a C D -a .
2. S n i m i t e g a p o d im e n o m ab26-].du)g u d ir e k t o r iju m AutoCAD Biblija. Na ovom

c r t e ž u je p o t r e b n o a ž u r i r a t i s k u p s l o j e v a i n a s l o v n i b lo k . P r i k a z a n je n a s l i c i 26-4.
S lik a 2 6 - 4 : Na o vom crtežu je p o treb n o ažurirati sku p slo je va i n aslo vn i blok.

2 a o v a j c rte i, k o ji p rik a z u je o b rtn i s k io p z a d o v o đ e n je u lja u o d m o ia t u h la d n o j v a ljo o n id m e to ln ih traka,
z a h v a lju je m V lo d im iru S e v a s tja n o v u iz U k ra jin e .
746 Deo V ♦ Organizovanje crteža i rad $a njima
3 . P r i t i s n i t e d u g m e A u t o C A D D e s i g n C e n t e r n a s t a n d a r d n o j p a t e t i s a a la t k a m a . A k o
s e n e v i d i o k n o z a n a v i g a c i j u , p r i t i s n i t e d u g m e T r e e v i e w T o g g l e n a p a le t i s a a la t-
k a m a D e s ig n C e n t e r a .
4 . P r o n a đ it e n a o k n u z a n a v ig a c iju ab26-b.dwg s a C D - a . P r i t i s n i t e n je g o v z n a k +.
5 . I z a b e r i t e B l o c k s . P o j a v i c e s e b lo k a n s i _ d u o k n u s a d r ž a j a . D v a p u t p r i t i s n i t e
a n s i _ d . U k l o n i t e p o t v r d u iz s v i h p o t ja S p e c i t y O n s c r e e n i p r i t i s n i t e O K .
6 . U p o t r e b it e Z o o m E x t e n t s .
7. P r it is n it e L a y e r s z a ab26-b.dwg u o k n u z a n a v ig a c iju .
8 . U o k n u s a d r ž a j a p r i t i s n i t e p r v i s l o j , z a t im p r i t i s n i t e i n e p u š t a j t e t a s t e r S h if t , p a
p r i t i s n i t e p o s l e d n j i s l o j d a b i s t e i z a b r a l i s v e s l o j e v e , S v e ih p r e v u c i t e n a p o v r š in u
z a c r t a n j e . A u t o C A D c e u v e s t i te s l o j e v e u c r t e ž .
9 . S n im it e c r t e ž .
U sp o stavljan je stan d ard a za crteže

J e d n a o s o b a r e t k o k o n t r o l i š e c r t e ž u c e i o s t i . Ili s e v i v e ž e t e s p o l j n i m r e f e r e n c a m a n a
d r u g e c r t e ž e , ili s e d r u g i v e ž u s p o l j n i m r e f e r e n c a m a n a v a š c r t e ž . P o n e k a d n e k o lik o
I ju d i r a d i n a i s t o m c r t e ž u . M o ž d a š a l j e t e c r t e ž e n a r u č i o c u k o ji ć e i s a m n a n jim a d a r a d i.
R a d u A u t o C A D - u s v e v i š e p o s t a j e t im s k i, p a b i m o g a o d a s e o t r g n e k o n t r o li.
J e d a n n a č in p r e u z im a n ja k o n t r o le je o b ja v ljiv a n je s t a n d a r d a z a c r t e ž e , ta k o d a b u d u
d o s t u p n i s v im z a in t e r e s o v a n im . A k o p r e t h o d n o n e u t v r d it e s t a n d a r d e , n e s a m o d a
g u b it e v r e m e m e n j a j u ć i s l o j e v e , s t i l o v e t e k s t a it d ., n e g o v a š c r t e ž p o s t a j e ja k o k o m p li-
k o v a n . T r e b a lo bi d a p o s t a v it e s t a n d a r d e za :
♦ im e n a c r t e ž a i p r e g le d s v o j s t a v a ;
♦ b lo k o v e , š t o o b u h v a t a im e n a , s l o j e v e i t a č k e u m e t a n ja ;
♦ s l o j e v e , š t o o b u h v a t a u p o t r e b u , im e n a , b o je , t i p o v e i d e b l j i n e lin ija ;
♦ s t ilo v e t e k s t a , š t o o b u h v a t a u p o t r e b u , im e n a i s v o js t v a ;
♦ s t ilo v e k o ta i n jih o v e t o le r a n c ije (a k o p o s t o je ) ;
♦ s t i l o v e k o m b i n o v a n i h lin ij a ;
♦ p o d e š a v a n je je d in ic a ;
♦ iz g le d e l i s t o v a z a š t a m p a n j e .
U n e k im s l u č a j e v i m a s t a n d a r d i s u s p o l j a z a d a t i . N a p r i m e r , A m e r i č k i in s t it u t a r h it e -
k a t a ( A I A ) i I n s t it u t g r a đ e v i n s k i h s t a n d a r d a ( C S I ) z a s v o j e č l a n o v e i z d a j u s t a n d a r d e z a
s lo je v e .
M o r a t e r a z m i s l i t i o t o m e k o ć e k o r i s t i t i v a š e c r t e ž e . N a p r i m e r , a k o v a š i k lije n t i
n e m a j u W i n d o w s ili W i n d o w s N T , a o t v a r a ć e e l e k t r o n s k u v e r z i j u v a š i h c r t e ž a , m o ž d a
ć e t e m o r a t i cla im e n a c r t e ž a o g r a n i č i t e n a o s a m z n a k o v a . A k o k o r i s t i t e k o d i r a n a im e n a ,
k a o š t o je 97GRJ34.dwg, t r e b a l o b i d a č u v a t e s p i s a k im e n a c r t e ž a s a o p is o m c r t e ž a k o ji
im o d g o v a r a j u .
Č uvanje i p ro n a la že n je crteža i njihovih delova

N e k i b ir o i č u v a j u h i l j a d e c r t e ž a . M o r a t e ih n e s a m o Č u v a t i, n e g o i p r o n a ć i u g o m ili k a d
za tre b a !
Poglavije 26 ♦ Rad sa crtežima 747
Arhiviranje crteža
T r e b a l o b i d a k o r i s t i t e A u t o C A D - o v u m o g u c n o s t a u t o m a t s k o g s n i m a n j a (e n g ). Autosave)
z a s n i m a n j e r e z e r v n e k o p i j e ( e n g l. backup) c r t e ž a n a d i s k s v a k i h 15 d o 2 0 m in u t a . P o d r a -
z u m e v a n a v r e d n o s t je 1 2 0 m in u t a , š t o je s m e š n o . I z a b e r i t e T o o l s <> O p t io n s o O pen i
k a r t i c u S a v e , p a i z m e n it e p o d e š e n u v r e d n o s t u p o lju A u t o m a t i c S a v e . P r i t i s n i t e O K .
S n i m a n j e r e z e r v n e k o p i j e n a d i s k n ije d o v o l j n o o b e z b e đ e n j e , j e r s e d i s k o v i k v a r e .
S v a k i p u t k a d i z l a z i t e iz A u t o C A D - a t r e b a l o b i d a s n i m i t e r e z e r v n e k o p ije s v i h c r t e ž a n a
k o jim a s t e r a d ili n a s p o ljn i m e d iju m z a s k la d iš t e n je p o d a t a k a . T a k v o s n im a n je c r t e ž a se
zo ve arhiviranje.
Na CD-u Na C D -u im a te program savea.tsp (u je zik u A u to LIS P ) koji sn im a na disketu (disk a :\ ) ne
p rek id a ju ći v a š rad na crtežu. Tako se rezervna kopija pravi u isto vrem e dok vi crtate. Program
je u d ire kto riju m u So ftw are\Chap01\Savea na C D -u.
N e k i c r t e ž i s u p r e v e l i k i d a b i m o g li d a s t a n u n a d i s k e t u , a i b r o j d i s k e t a k o je s u v a m
p o tre b n e 2a s n i m a n j e s v i h c r t e ž a m o g a o b i d a b u d e p r e v e l i k . V e r o v a t n o đ e t e k u p it i n e k i
o d m n o g ih p r e n o s i v i h u r e d a j a z a a r h i v i r a n j e . P o s t o j e č e t i r i g l a v n e v r s t e t ih u r e đ a ja :
♦ Trake - u g r a đ e n e ili s p o l j a š n j e - je f t in e s u i p o g o d n e z a k o p i r a n j e c e lo g d i s k a .
♦ Kartridž diskete la k e s u z a p r e n o š e n j e k a o o b i č n e d i s k e t e , a li im a ju m n o g o v e ć i
k a p a c ite t.
♦ CD-ovi na koje se može višekratno upisivati o m o g u č a v a j u u p is n a C D k a o d a je

u p it a n ju o b ič n a d is k e t a .
♦ Optički diskovi im a j u n a j d u ž i ž i v o t n i v e k ( n a j m a n j e 30 g o d in a ) i n e m o ž e t e ih
s lu č a jn o o b r is a t i.
A ko su vam c rte ž i zaista v a ž n i , n a p r a v i t e d v a k o m p le t a r e z e r v n i h k o p ij a , a je d a n od

n jih s k l o n i t e v a n r a d n o g m e s t a . T a k o n e ć e t e iz g u b it i s v e a k o s e b ir o z a p a li. P o s t o j e i
k o m e r c i j a l n e i n s t i t u c i j e k o j e p r u ž a j u m o g u ć n o s t a r h i v i r a n j a , a d a t o t e k a m a k o je o n e
č u v a j u m o ž e t e p r i s t u p i t i p u t e m m o d e m a ili ln t e r n e t a .
T a j n a u p r a v l j e n j u r e z e r v n i h k o p i j a je p r i d r ž a v a n j e n a p r a v l j e n o g r a s p o r e d a . N a
p r i m e r , r e 2e r v n u k o p i j u c e lo g d i s k a b i s t e m o g li d a r a d i t e je d n o m n e d e l j n o , a r e z e r v n e
k o p ije c r t e ž a n a k r a ju s v a k o g r a d n o g d a n a . O k o l n o s t i s e r a z l i k u j u , p a o d v o j i t e v r e m e d a
r a z m i s l i t e o s v o j i m p o t r e b a m a , n a p r a v i t e r a s p o r e d i o n je m u o b a v e s t i t e s v e o s t a le .
O n d a ga s e p r id r ž a v a jt e .
Pronalaženje crteža
R e c i m o d a v a s je n a z v a o k lije n t i r e k a o : „ H t e o b ih d a p o g le d a m s t a m b e n u z g r a d u u to j i
to j u l i c i k o ju s t e p r o j e k t o v a l i p r e t r i g o d in e ." K a k o ć e t e n a ć i te c r t e ž e , p o g o t o v o a k o s t e
t a d a r a d ili n a D O S r a č u n a r u , a im e n a c r t e ž a s u k r a t k a i n e r a z u m ljiv a ?
J e d n o s t a v a n n a č i n b i b io č u v a n j e r e g i s t r a s a A 4 k o p i j a m a s v i h c r t e ž a . P o m o ć u
A u t o C A D - o v e m o g u ć n o s t i B a t c h P lo t U t i l i t y m o ž e t e p r e k o n o ć i d a i s c r t a t e c r t e ž e k o je
s t e r a d ili n e d e lju d a n a i s t a v it e u r e g is t r a t o r . Z a č u d o , n e t r e b a ta k o m n o g o v r e m e n a d a
s e p r e l i s t a č a k i n e k o lik o s t o t i n a s t r a n i c a ( o b i č n o s e b a r e m p r ib liž n o p r i s e ć a t e k a d a s t e
r a d i l i te c r t e ž e ) .
Im e crteža i kru p n o isp isa n d atu m crtanja stavite na p o se b a n sloj crteža. P ara m eta r Plot tog
Savet
slo ja za d a jte tako da se on n e štam p a (eng l. n ot plottable) u toku rada i p o jed in a čn o g iscr-
tav an ja . Za g ru pn o šta m p a n je (engl. Batch Plot) zad ajte p a ram eta r tako da se i taj sloj štam p a
(engl. plottable). Tako ć e te znati im e crteža i kada b u d e te gledali njegovu u m a n je n u verziju
s m e šte n u u registrator.
N a t r ž i š t u im a n e k o lik o p r o g r a m a z a r a d s a c r t e ž i m a . N e k i o d n jih p r u ž a ju m o g u đ n o s t
p r i k a z i v a n j a c r t e ž a i r u k o v a n j a c r t e ž i m a n a s t a l i m i u d r u g i m C A D p r o g r a m im a . N e k i č a k
o m o g u d a v a ju u s m e r a v a n j e c r t e ž a ( s l a n j e n a n iz s u k c e s i v n i h a d r e s a ) č l a n o v i m a p r o je k -
t a n t s k o g t im a . E v o n e k o lic in e :
♦ A u to ED M S
♦ D ra v v in g F ile M a n a g e r
♦ M a n ta
♦ V V o rk C e n te r ( A u t o d e s k o v p r o iz v o d )
P r e n e g o š t o n a p r a v i t e r e z e r v n u k o p ij u c r t e ž a , o č i s t i t e g a o d n e i s k o r i š ć e n i h s l o j e v a ,
b lo k o v a , s t i l o v a t e k s t a it d . O d v e r z i j e 14 A u t o C A D - o v a n a r e d b a P U R G E o m o g u ć a v a d a
t a k o o č i s t i t e c r t e ž b e z p o t r e b e d a o d o b r i t e s v a k u p o je d in u o p e r a c i j u . N a z a h t e v z a
u n o s V e r if y each name to be purged? <V> o d g o v o r i t e sa n J , p a ć e A u t o C A D o č is t it i
c r t e ž b e z d a l j i h p it a n ja .
Na C D * Pu rg ea lll4 je b e sp la ta n program koji n a re d b o m P U R G E A L L a u to m a tsk i čisti sve im e n o v an e
Q sim b o le koji se m og u očistiti. Naći ćete ga u d irekto riju m u \Softw are\C hap26\Purgealll4.
Pronalaženje crteža pomoću AutoCAD-a

A k o z n a t e d a je n e k i c r t e ž n a d i s k u , m o ž e t e d a u p o t r e b i t e f u n k c i j e B r o v v s e ili S e a r c h .
P r i t i s n i t e d u g m e O p e n n a s t a n d a r d n o j p a l e t i s a a l a t k a m a . U o k v i r u z a d i ja lo g S e l e c t F ile
p r o n a đ i t e d i r e k t o r i j u m k o ji v a m t r e b a . P r i t i s n i t e F in d F ile . K a r t i c a B r o v v s e o k v i r a z a
d ija lo g B r o v v s e / S e a rc h ć e p r ik a z a t i s lik e s v ih c r t e ž a u iz a b r a n o m d ir e k t o r iju m u , k a o n a
s l i c i 2 6-5 . M o ž e t e d a u p o t r e b i t e i k a r t i c u S e a r c h z a z a d a v a n j e u s l o v a z a p r o n a l a ž e n j e
d a t o t e k a , s l i č n o o k v i r u z a d i ja lo g F in d u D e s i g n C e n t e r u k o ji j e o p i s a n r a n i j e u o v o m
p o g la v lju .
BioHse/Search
m
S lik a 2 6 - 5 : Okvir za d ijalog B ro vvse/S earch m o ž e te upotrebiti za pregled

crteža i za z a d a v a n je uslova za p ro n a la ž e n je crteža.
Zadavanje svojstava crteža

S a d a m o ž e t e d a z a d a t e s v o j s t v a c r t e ž a , s l i č n o s v o j s t v i m a d o k u m e n a t a u M ic r o s o f t O ffi-
c e u . O v a s v o j s t v a m o ž e t e d a k o r i s t i t e n e s a m o u D e s i g n C e n t e r u , n e g o i u W in d o w s
E x p ) o r e r u . T a k o s u t a s v o j s t v a d o s t u p n a i o n i m a k o ji n e m a j u A u t o C A D , a t r e b a d a im a ju
p r is t u p v a š im c r t e ž im a .
Svojstva crteža su n o vina A u to C A D -a 2 0 0 0 . M o žete zadati nasiov, te m u , im e autora i ktjučne

reči ko je o p isu ju crtež. M o žete ta k o đ e da n a p iše te i ko m en tar. Na d n u ovog okvira za dijalog
m o že te da zad ate o sn o v u za relativn e h ip erveze u crtežu. Na prim er, m ogii biste da upo tebite
w w w .im efirm e.com kao o sn o v u . Tako bi A u to C A D d o d a v a o ovu o sn o v u na po ćetak svih hiper-
veza u crtežu.
D a b i s t e z a d a i i s v o j s t v a c r t e ž a , i z a b e r i t e F i l e O D r a w in g P r o p e r t i e s d a b is t e o t v o r il i
o k v i r z a d i ja lo g P r o p e r t i e s , p r i k a z a n n a s l i c i 2 6 -6 .
Dryei L-331 Propeitrei E

S lik a 2 6 - 6 : Kartica S u m m a ry
okvira za d ijalog Properties.
B «rr«d Surnmsrjr j Statisfic* | Crjrfem j
_ 1
IM f. jjlndustrial Dryer L 331
Subtect jL-331
Aulticir |jEllen Firkelstern
jdryef L391 cairvopeiateđ âtrt1es$|
Idvpefknk I
base 1
I.................................................
OIC | | Ndp |
O b i č n o č e v a m k a r t i c a S u m m a r y b it i n a j k o r i s n i j a . M e đ u t im , m o ž e t e d a i s k o r i s t i t e
i k a r t ic u C u s t o m z a d e f in is a n je n a m e n s k ih s v o js t a v a i z a d a v a n je n jih o v ih v r e d n o s t i.
N a ta j n a č i n č e t e n a p r a v i t i j e d n o s t a v n u b a 2 u p o d a t a k a v a š i h c r t e ž a , k o ju m o ž e t e d a
p r e t r a ž u j e t e p o m o č u D e s i g n C e n t e r o v o g o k v i r a z a d i j a l o g F in d .
D a b is t e p r is t u p ili s v o js t v im a c r t e ž a u W in d o w s E x p lo r e r u , p r o n a đ it e ga n a d is k u
i p r i t i s n i t e g a d e s n i m t a s t e r o m m iš a . Iz p r i r u č n o g m e n i j a i z a b e r i t e P r o p e r t i e s .
K o rišće n je AutoCAD -a na raču n arsko j m reži

Ia k o je d u b l j a a n a l i z a r a č u n a r s k i h m r e ž a iz v a n o p s e g a o v e k n jig e , n e k o lik o s m e r n i c a bi
m o g lo b it i k o r i s n o .
P o s t o je d v e v r s t e m r e ž a - k lije n t / s e r v e r i m r e ž e r a v n o p r a v n ih č v o r o v a .
M r e ž e k l i j e n t / s e r v e r k o r i s t e j e d a n .s e r n e r - m o ć a n r a č u n a r k o ji d r ž i p r o g r a m e i
d a t o t e k e p o d a t a k a z a s v e k o r is n ik e . K o r is n ic i r a d e n a o b ič n im k a n c e la r ijs k im ra č u n a -
r i m a k o ji s u klijenti - im a ju p r i s t u p d o p r o g r a m a i p o d a t a k a k o je d o b ija ju o d s e r v e r a .
M r e ž e r a v n o p r a v n ib č v o r o v a p o v e z u ju r a č u n a r e is t o g s t a t u s a . I d a lje m o ž e te d a
u p o t r e b i t e j e d a n o d t ih r a č u n a r a z a č u v a n j e z a j e d n i č k i h d a t o t e k a k a o š t o s u o n e u
d ir e k t o r iju m u Support. T o o l a k š a v a a ž u r i r a n j e i k o n t r o l u d a t o t e k a k o je s v i k o r is t e .
* A u to C A D 2 0 0 0 pod ržava m režn a o kru že n ja B an y an , Novell i TCP/IP, kao i m ešo vite m reže.
oo Podrška m ešo v itim m re ža m a je n aročito v a žn a za sk ra će n je v re m e n a p o treb n o g za instalaciju
A utoC A D -a.
A u t o C A D v i š e n e s a d r ž i m e h a n i z m e z a z a k l j u č a v a n j e d a t o t e k a r a d i k o n t r o le p r i s t u p a
c r t e ž i m a . U m e s t o n je g a , s a d a W i n d o w s z a k l j u č a v a d a t o t e k e .
M r e ž e im a ju administratora sistema k o ji je o d g o v o r a n z a :
♦ o d r e d i v a n j e g d e đe s e n a l a z i t i d i r e k t o r i j u m i Support, Sample i o s t a li z a j e d n i č k i
d i r e k t o r i j u m i , k a o š t o s u b i b l i o t e k e b l o k o v a i n a m e n s k i f o n t o v i;
♦ k o n t r o lis a n je p r is t u p a c r t e ž im a ;
♦ r u k o v a n j e r a z l i č i t i m r a č u n a r s k i m k o n f i g u r a c i j a m a p r i s u t n i m u m r e ž i;
♦ o d r ž a v a n j e m r e ž n o g s i s t e m a z a p r a v l j e n j e r e z e r v n i h k o p ija .
A k o r a d i t e n a r a č u n a r s k o j m r e ž i , č e s t o s e n e i s p l a t i k u p o v i n a p o je d n o g p r i m e r k a
( e n g l. seatj A u to C A D -a za sv a k i ra č u n a r. M o ž d a se n e ra d i u A u to C A D -u p o ce o d an na
s v a k o m u m r e ž e n o m r a č u n a r u . K u p o v i n a m r e ž n e v e r z i j e A u t o C A D - a ( e n g l. site ticensej
je p r i l a g o d l j i v i j a i o m o g u ć a v a d a i z v e s t a n b r o j l j u d i o t v o r i A u t o C A D , b e z o b z i r a z a k o ji
r .a č u n a r n a m r e ž i s e d n u .
A u t o C A D - o v s is t e m m r e ž n o g lic e n c ir a n ja s e z o v e A u t o d e s k L ic e n s e M a n a g e r. E v o
n je g o v i h p r e d n o s t i :
♦ B i lo k o ji k o r i s n i k m r e ž e m o ž e d a o t v o r i A u t o C A D , s v e d o k s e n e d o s t ig n e u k u p a n
b r o j k o r i s n i k a z a k o ji m r e ž n a l i c e n c a v r e d i . P o je d in i k o r i s n i c i m o g u d a o t v o r e
v iš e s e s ija A u to C A D -a n a s v o jim r a č u n a r im a .
♦ U k u p a n b r o j k o r i s n i k a z a k o ji v a ž i m r e ž n a i i c e n c a m o ž e d a s e p r o š i r i u p i s i v a n j e m
n o vo g ko d a o v e re .
♦ Z a i n s t a l a c i j u n ije p o t r e b a n h a r d v e r s k i k l j u č .
♦ P o v e ć a n a je p r i l a g o d l j i v o s t r a z l i č i t i m r a č u n a r s k i m k o n f i g u r a c i j a m a i in s t a la -
c ijs k im o p c ija m a .
A u t o C A D m o ž e t e d a k o n f i g u r i š e t e t a k o d a d i r e k t n o c r t a n a z a j e d n i č k o m p lo t e r u .
p u t e m m r e ž n o g p r i j e m a z a d a t a k a z a š t a m p a n j e ( e n g l. network print queuej.
K o rišće n je višed o ku m en tn o g o kru žen ja

K a o š t o je u p r e t h o d n i m p o g la v ljim a o b j a š n j e n o , s a d a u A u t o C A D - u m o ž e t e d a o t v o r it e
v iš e c r te ž a . A k o s te s t a r i k o r is n ik A u to C A D -a , m o ž d a ć e v a m tre b a ti n e k o v r e m e d a s e u
p o t p u n o s t i n a v i k n e t e n a o v u m o g u ć n o s t . U p a m t it e d a la k o m o ž e t e d a p r e v l a č i t e o b je k t e
iz j e d n o g c r t e ž a u d r u g i. T a k o đ e m o ž e t e d a i s e c a t e ili k o p ir a t e d e lo v e j e d n o g o t v o r e n o g
c r t e ž a i p r e n o s i t e ih u d r u g i. ( P o g l e d a jt e d e t a l j n i j e o b j a š n j e n j e u p o g la v lju 1 8 .) I z a b e r it e
W in d o w o T i l e H o r i z o n t a l l y i)i T i l e V e r t i c a l l y d a b is t e is t o v r e m e n o v i d e l i v i š e p r o z o r a ,
š to o la k š a v a s im u lt a n i ra d n a v iš e c r t e ž a .
Pogiavlje 26 ♦ Rad sa crtežima 751
* P o se b n a m o g u ćn o st koju pruža im p le m e n ta cija v iše d o k u m e n tn o g o kru žen ja u A utoC A D -u

Novo , 2 0 0 0 je s te k o rišće n je p reslikača svojstava (eng l. Property Painter) je d n o g crteža na drugi.
u Prikažite na ekran u dva crteža i pritisnite o b jek a t čija svojstva h o će te da kopirate. Pritisnite
d u g m e M atch P ro p e rtie s na sta n d a rd n o j paleti sa ala tka m a . O n d a pritisnite bilo gde u drugom
crtežu da biste ga aktivirali. S ad a k u rso ro m u o bliku četke pritisnite onaj o b jek at na koji hoćete
da p re n e se te ko p iran a svojstva. M o žete i da n astavite sa pritiskan jem drugih o bjekata. Presli-
kavan je svo jstava p rek id a te pritiskom na taster Enter. M o žete da p reslikate boju, sloj, tip linije,
razm e ru tipa linije, širin u linije, d e b ljin u linije i stil crtanja. Takođe m o že te da preslikate kote,
tekst i stilove šrafure.
O p o ravak od g re šak a i krahova

la k o je A u t o C A D 2 0 0 0 s t a b i l a n , a p o s l e d n j e v e r z i j e V V in d o v v s a ( p o s e b n o W i n d o w s a
2 0 0 0 ) s t a b iln ije o d p r e t h o d n ih , n e m o g u ć e je iz b e c i p o v r e m e n k ra h p ro g ra m a .
Rukovanje Windowsovom datotekom za razmenu

V e r o v a t n o j e n e d o s t a t a k R A M m e m o r i j e n a j č e s đ i u z r o k k r a h o v a . U o č i t e d a W in d o w s
9 5 / 9 8 i N T k o r i s t e d a t o t e k u z a r a z m e n u ( e n g l. swap file ) p r o m e n l j i v e v e l i č i n e , k o ja u p o -
t r e b l j a v a s l o b o d a n p r o s t o r n a d i s k u k a d p o n e s t a n e m e m o r i j e . S t o g a je v a ž n o o s t a v it i
d o v o l j n o s l o b o d n o g p r o s t o r a n a d i s k u d a b i d a t o t e k a z a r a z m e n u i m a la g d e d a s e š i r i .
A k o im a t e d i s k p o d e l j e n u p a r t i c i j e ili v i š e d i s k o v a , k o r i s t i č e v a m a k o p r e m e s t i t e
d a t o t e k u z a r a z m e n u n a b r ž i d i s k ili d i s k s a v i š e s l o b o d n o g p r o s t o r a . E v o k a k o s e p re -
m e š t a d a t o t e k a z a r a z m e n u u W in d o w s u 9 5:
1. P r e n e g o š t o p o č n e t e , z a t v o r i t e s v e a p l i k a c i j e .
2. P r it is n it e d u g m e S ta rt.
3 . I z a b e r i t e S e t t in g s .
4 . I z a b e r i t e C o n t r o l P a n e l.
5 . D v a p u t p r i t i s n i t e i k o n i c u S y s t e m d a b i s t e o t v o r il i o k v i r z a d i ja lo g S y s t e m
P r o p e r t ie s .
6. P r it is n it e k a r t ic u P e r f o r m a n c e .
7 . P r i t i s n i t e d u g m e V i r t u a l M e m o r y d a b i s t e o t v o r i l i o k v i r z a d i ja lo g V i r t u a l M e m -
o r y , p r i k a z a n n a s l i c i 2 6 -7 . U z o v a j p r o z o r d o l a z j u p o z o r e n j e d a b i p a r a m e t r e tre -
b a lo d a m e n ja s a m o is k u s a n k o r is n ik . P o d r a z u m e v a n i iz b o r je s t e d a p r e p u s t it e
W in d o w s u d a u p r a v lja v ir t u e ln o m m e m o r ijo m .
V u lu a l Hemcuv fx | S lik a 2 6 - 7 : Okvir za dijalog

Virtual M em ory.
Thete can etfecl spstem peiloimarKe ard should
be *t$usisd by advaneed usets arrf system admrHitfatois only
Virtuai rrternoty ■ - •
C' Ld Wrrk)ws m&nagt my v«tua( »tttrigs ftecofntnended]
^ |.^ w _jp*cjhyrriy ovrn settings
HatdjfsK' je V 17M8 Free “ "

13
Mnimum'I TZI
-j3
1? »1
I- Dijabts vrtual mmt&v jnot tecortimentted).
QK CanceJ
8 . P r i t i s n i t e d u g m e L e t m e s p e c i f y m y o w n v ir t u a ) m e m o r y s e t t in g s . P o s t o j e ć a
p o d e š e n j a ć e p o s i v e t i i m o ž e t e d a v i d i t e n a k o m d i s k u je d a t o t e k a z a r a z m e n u
i k o lik o s l o b o d n o g p r o s t o r a jo j je n a r a s p o l a g a n j u . ( M o g li b i s t e i d a u k in e t e v ir -
t u e ln u m e m o r i j u - š t o s e n e p r e p o r u č u j e ! )
9 . P r i t i s n i t e p a d a j u ć u l i s t u H a r d d is k . P r i k a z a ć e s e s p i s a k v a š i h d i s k o v a i k o l i č i n a
s lo b o d n o g p r o s t o r a n a s v a k o m .
10. I z a b e r i t e n o v đ is k , n a j b o l j e o n a j k o ji je b r ž i ili im a v i š e s l o b o d n o g p r o s t o r a .
P r i t i s n i t e O K . P o j a v i ć e s e p o r u k a s a u p o z o r e n j e m d a )i s t e s i g u r n i u to Š to r a d it e .
11. A k o j e s t e s i g u r n i , p r i t i s n i t e O K .
12. P r it is n it e O K d a b is t e z a t v o r ili p r o z o r S y s t e m P e r f o r m a n c e i d u g m e C lo s e d a
b is t e z a t v o r ili C o n t r o l P a n e ).
Pobrinite se za privremene datoteke

A u t o C A D n o r m a l n o o t v a r a j e d n u ili v i š e p r i v r e m e n i h d a t o t e k a k a d je p o k r e n u t . U o č it e
s l e d e ć e d v e s t v a r i u v e z i s n jim a ;
♦ Z a n jih t r e b a d a o s t a v i t e s l o b o d a n p r o s t o r n a d i s k u - 5 0 M B je d o s t a z a p o č e t a k .
♦ N ik a d n e m o j t e b r i s a t i t e k u ć e p r i v r e m e n e d a t o t e k e a k o r a d i t e n a m r e ž i, je r ih
m o ž d a u to m t r e n u t k u n e k o d r u g i k o r i s t i .
Nikad n e m o jte brisati p riv rem en e d ato teke (im a ju n astavak .ac$) d o k je A utoC A D pokrenut.
Upoiorenje
N eke se au to m a tsk i brišu kada zatvorite crtež. D rug e se brišu kada zatvorite A utoCA D .
M e đ u t i m , a k o A u t o C A D ili c e o r a č u n a r k r a h i r a , v e r o v a t n o ć e t e o s t a t i s a n e k o f ik o
,dc$ d a t o t e k a . N jih b i t r e b a l o d a o b r i š e t e . S lik a 2 6 -8 p r i k a z u j e n e k e p r i v r e m e n e
A u t o C A D d a t o t e k e ( s k u p a s a d r u g im d a t o t e k a m a ) u W in d o w s E x p lo r e r u . D o b r o p r a v ilo
z a b r is a n je q c $ d a t o t e k a j e s t e d a b r i š e t e s a m o j u č e r a š n j e i)i o n e k o je s u n a s t a l e jo š
r a n i j e . D a n a Š n je o s t a v i t e n a m ir u .
to rtfn tj n) V ‘■ .VM KTEM P' S lik a 2 6 - 8 : A u to C A D -o v e

N*me 1 SsK ll 1;VĐ* . ------ ± lM M .
A
i o stale p riv rem en e d ato tek e.
*3 "'J22c0 tmp OSCB TMP Fie 5Z1B/372D2P
£] "cteC323Ump CKB TMP Pie 5/187971 06 P
Inrtp 0KB TM PFie 5/1B/371 06 P
3 ' t f 7264 tmp 0KB TM PFis 5/10/371 K P .
V] ” [#7202 tmp 29KB TMPFlp 5/10/37 1 05 P
£j 90c? tmp 0KE TM PFic 5/18/37 2-D9P
(jflj] "ttSD cl tmp 0KB TMP Fle 5/1S/97 2'09Pi
|W] "dfeOSO tmp 0KB TM PFte 5/1B/97 10 26.
[*J "dfe0f2 tmp 0KB TMP Fie 5/18/971D26.
[* ] "Je 0 3 6 rmp 0KB TM PFte 5/18/9712 30
g)AaÊF7B vA 6KB AutoCAĐ T«mpofđfy Fite 5/16/971020.
■j^]A03DEf& s c t 2KB AutoCAO Temporaf^1Filc 5/16/37 10.30r
^3 AOGeDBapt 6KB AutoCAD T«mpOf«y Fte 5/12/97 11 09.
§5 AC17BĐED ac t 2KB AutoCAD 1empoiafy Ftte VIG/97 1048
aAOB535AacS 0KB AutcCAD TemporaryFife 5/13/97 1018.
M ACIS act 6KB AulcCAD T«mpoiaf>i Fte 5/13/971016.
aiM atitol bak 3T3KĐ AulcCAD Backtfi Dra 5/13/97 1 3DPi
® BUtO? 230ICB Au*oCAO Autosavfl Dr.. 5/16/97 2 34 P-
fii UNDDact 0KB AuoCAD T etmporarv Fie 5/1B/57 2 04
*
* } _________________ _____ s T
Savet
Ako u Explo reru n e vidite d atu m i v re m e n astan ka d ato teka, izab erite Vievv O D etails.
V M o ž e t e d a z a d a t e i g d e ć e A u t o C A i ) d a s m e s t i p r i v r e m e n e d a t o t e k e . M o g li b is t e ih
s m e s t i t i n a d i s k s a v i š e s l o b o d n o g p r o s t o r a . A k o r a d i t e n a m r e ž i , b ilo b i d o b r o d a ih
s m e s t it e n a d is k s v o g r a č u n a r a i ta k o s m a n jit e p ro to k p o d a ta k a ta m o -a m o , š to će
d o n e t i i u b r z a n j e r a d a . A k o n e z a d a t e l o k a c i j u p r i v r e m e n i h d a t o t e k a , A u t o C A D đ e ih
s m e s t it i u W in d o w s o v p r iv r e m e n i d ir e k t o r iju m (v e r o v a t n o c:\windows\temp), Evo kako
s e m e n ja t a i o k a c i j a :
1. U A u t o C A D - u i z a b e r i t e T o o l s O O p t i o n s . K a r t i c a F i l e s b i t r e b a lo d a b u d e u p r v o m
p la n u .
2 . P r i t i s n i t e z n a k + p o r e d i k o n i c e T e m p o r a r y D ra v v in g F ile L o c a t i o n d a b i s t e o t v o r iii
t e k u c u l o k a c i j u , k a o š t o p r i k a z u j e s l i k a 2 6-9.
UIM S lik a 2 6 - 9 : Kartica Files

0 C n rm r Dr***»eJ okvira za dijalog O ptions.
F'fci JDcpbi»j Op«ejrtd$M| Cwtwrj tiwPnjtwtrc*s( Drtflmgl S«Uc<nn| PrNk |
&ft4 , Sf-rm tn . fi* toc*or*H.
•*• Iq Weiffr.,ing£i4*siSrtF‘<* SiSSC*tP*ih aJ
T D«wceDfv«f Fi*$ « fch P « » h
4 (Q Prc*>cf Seatci)P«th
4 Q Menu.Het1. andM«eceilanooiJ« Fiie NaFftes
■f |Q Terf Edtor. Dctiorw»y andFori File N a n «
'+ Q F*trt Fikr. Spooiei. andPrc4og$ection
i4 G Prrief Supoon F ila P « *
3-' Sodtcb PetH ro* ObiîAHX Ac(dc*tioni
i4 Autonatc S*ve File Loution
[+1 DaJ*$ouice» Loeattan
if l Draiw g T empiđie File Locatian
>: Lo o fte Lo cato t
& j* i— — IM IM
-r C\twidow*VTEMPV
irP TempoMfvEKterTMJRetererce FteLccation J
mtovmv' |J AblarA*frtiyi4bi!ii*(itk-tttw^lh*WrdW'
% 'benfKMy Aeisfiitv
•f~~W 1 c«^ |____ j 3-»
3 . P r i t i s n i t e t e k u c u l o k a c i j u , p a z a t im d u g m e B r o v v s e .
4 . U p o lju B r o v v s e f o r F o l d e r i z a b e r i t e d i r e k t o r i j u m k o ji Ž e lit e i p r i t i s n i t e O K .
5 . P r i t i s n i t e O K d a b i s t e z a t v o r i l i o k v i r z a d ija lo g O p t io n s .
Popravljanje oštećenih datoteka crteža

N a j č e š ć i u z r o k o š t e đ e n j a d a t o t e k a c r t e ž a j e s t e k r a h A u t o C A D - a , a li u z r o c i m o g u b iti i
k r a t k o t r a j n i p a d o v i n a p o n a ( d u ž i o d 8 m i l i s e k u n d i , š t o s e p r i l i č n o č e s t o d e š a v a ) i k ra -
h o v i o p e r a t i v n o g s i s t e m a (V V in d o v v s a ) . A k o A u t o C A D p r o n a đ e g r e š k u u d a t o t e c i t o k o m
u č i t a v a n j a , p o k u š a ć e d a je a u t o m a t s k i o t k lo n i. U v e ć i n i s l u č a j e v a u s p e v a u t o m e .
A k o n e u s p e , m o ž e t e s a m i d a p o k u š a t e p o m o ć u A u t o C A D - o v ih n a r e d a b a A U D I T ili
R E C O V E R . O v e n a r e d b e t r a ž e g r e š k e u b a z i p o d a t a k a , k o je o n d a p o k u š a v a j u d a o t k lo n e .
A k o n e k u g r e š k u n e m o g u d a o t k lo n e , j e d n o s t a v n o id u d a l j e d a b i s t e s p a s l i b a r d e o te
d a to te k e .
A k o im a t e o t v o r e n c r t e ž , a d o b ili s t e p o r u k u o g r e š c i d a A u t o C A D n e m o ž e d a
p r o č i t a tu d a t o t e k u ili n e k i n je n d e o , s l e d i t e o v e k o r a k e :
1. I z a b e r i t e F ile O D ra v v in g U t i l i t i e s O A u d it .
2. N a z a h t e v z a u n o s Fi x any errors detected? [Yes/No] <N>, u p i š i t e y J d a b is t e

s a o p š t i l i A u t o C A D - u d a p o p r a v i s v e g r e š k e k o je p r o n a đ e .
3. P r a t it e p o r u k e o g r e š k a m a n a e k r a n u .
R E C O V E R u p o t r e b it e o n d a k a d u o p š t e n e m o ž e te d a u č it a t e c r t e ž . S le d it e o v e ■
k o ra k e :
1. O t v o r i t e n o v c r t e ž .
2. I z a b e r i t e F ile O D r a w i n g U t il it ie s O R e c o v e r .
3 . U o k v i r u z a d i ja lo g R e c o v e r S e l e c t F ile i z a b e r i t e d a t o t e k u o š t e ć e n o g c r t e ž a i p ri-
t i s n i t e O p e n . A u t o C A D c e o t p o č e t i s o p o r a v k o m i p r i k a z a t i r e z u l t a t e u p o lju z a
te k st.
Upotreba rezervnih kopija crteža

A k o n e m o ž e t e d a p o p r a v i t e o š t e ć e n c r t e ž , n a d a j t e s e d a n e g d e i m a t e a r h i v s k u k o p iju
t o g c r t e ž a k o ju m o ž e t e u p o t r e b i t i . A k o n e m a t e , A u t o C A D a u t o m a t s k i p r a v i r e z e r v n e
k o p ij e c r t e ž a k o je im a ju i s t a i m e n a , a li s a n a s t a v k o m .bak. P r o m e n i t e n a s t a v a k te
d a to te k e u .dwg i o t v o r it e c r t e ž . M o ž d a ć e t e p r o n a ć i i n e k i ,ac$ c r t e ž . 1 n je m u b is t e
m o g li d a p r o m e n i t e n a s t a v a k u ,dwg.
A k o ž e lit e d a p r o n a đ e t e u z r o k u p o r n o g k r a h i r a n j a , p o k u š a j t e s u k l j u č e n j e m d n e v n i-
č k e d a t o t e k e ( e n g l. log file). I z a b e r i t e T o o l s o P r e f e r e n c e s i p r i t i s n i t e k a r t i c u G e n e r a l.
P o t v r d i t e k v a d r a t n o p o lje M a in t a in a lo g file . O v a j d n e v n i k p i š e s v e v a š e a k t iv n o s t i i
m o ž e b it i u p o t r e b l j e n p ri. p o k u š a j u o t k r i v a n j a a k c i j e k o ja i z a z i v a k r a h . L o k a c i j u d n e v n i-
č k e d a t o t e k e m o ž e t e t a k o đ e d a p r o m e n i t e n a k a r t i c i F i l e s o k v i r a z a d i j a l o g O p t io n s .
Pobrinite se za disk nakon kraha

N a k o n k r a h a d is k a t r e b a lo bi p o k r e n u t i S c a n D is k , Iz a b e r it e S t a rt O P r o g r a m s O A c c e s -
s o r i e s o S c a n D i s k . T a j p r o g r a m ć e p r o n a ć i iz g u b l j e n e n i z o v e i k l a s t e r e , o d n o s n o
iz g u b l j e n e d e l o v e p o d a t a k a i z v a n b ilo k o je d a t o t e k e .
T a k o đ e je d o b r o p e r i o d i č n o d e f r a g m e n t i r a t i d i s k . D a t o t e k e s e t o k o m r a d a u s it n ja -
v a ju (fragmentiraju), Š to z n a č i d a s e n j i h o v i d e l o v i s k l a d i Š t e n a n e s u s e d n a m e s t a n a
d i s k u . T o u s p o r a v a č i t a n j e t ih d a t o t e k a s d i s k a . I z a b e r i t e S t a r t O P r o g r a m s o A c c e s s o -
r ie s o D is k D e fra g m e n te r.
R uko vanje crtežim a iz ran ijih verzija A utoCA D -a

R a n ije v e r z ije A u to C A D -a n e m o g u d a č it a ju c r t e ž e A u to C A D -a 2 00 0. A u to C A D 200 0
m o ž e d a č i t a c r t e ž e v e r z i j e 14 i j o š s t a r i j i h v e r z i j a .
M e đ u t im , la k o m o ž e t e d a s n i m i t e c r t e ž A u t o C A D - a 2 0 0 0 u f o r m a t u v e r z i j e 13 ili 14.
C r t e ž e u D X F f o r m a t u m o ž e t e d a s n i m i t e u f o r m a t u v e r z i j e 12. ( D X F f o r m a t je b o lje
o b j a š n j e n u s l e d e ć e m p o g l a v l j u . ) J e d n o s t a v n o i z a b e r i t e F ile O S a v e A s i iz p a d a j u ć e
lis t e S a v e a s T y p e iz a b e r it e ž e lje n i fo rm a t c r t e ž a .
S a žetak
U o v o m p o g la v lju o b j a š n j e n i s u r a z n i n a č i n i r u k o v a n j a c r t e ž i m a . J e d n a o d n a j v a ž n i j i h
n o v i h m o g u ć n o s t i A u t o C A D - a 2 0 0 0 j e s t e A u t o C A D D e s i g n C e n t e r . O p i s a n e s u t e h n ik e
u s p o s t a v lja n ja s t a n d a r d a , a r h iv ir a n ja i p r o n a la ž e n ja c r t e ž a . K a d a s t v a r i k re n u n a o p a k o ,
i m a t e n e k o lik o m o g u ć n o s t i . T a k o đ e je o b j a š n j e n o k a k o s e A u t o C A D k o r i s t i u r a č u n a r -
s k o j m r e ž i. K o n a č n o , d a t e s u n e k e s m e r n i c e z a r a d s a s t a r i j i m v e r z i j a m a A u t o C A D - a .
U s l e d e ć e m p o g l a v i j u o b j a s n i ć u k a k o s e A u t o C A D k o r i s t i s a d r u g im p r o g r a m im a .
♦ ♦ ♦
POGLAVLJE
Saradnja sa drugim
programima
♦ ♦ ♦ ♦
u t o C A D n ije s v e t z a s e b e . M n o g o p u t a ć e t e m o r a t i d a r a d it e
A s a d a t o t e k a m a i p o d a c i m a iz d r u g i h p r o g r a m a . E v o n e k ih
m o g u đ ih s i t u a c i j a :
U ovom pogfavfju
S ara đ n ja A utoC A D -a sa
♦ r a d z a k l i j e n t a k o ji k o r i s t i d r u g i C A D p r o g r a m ; d ru g jm program tm a
♦ s m e š t a n j e lo g o t ip a u n a s l o v n i b lo k ;
Uvoz i izvoz dato teka
♦ u m e t a n je A u t o C A D - o v o g c r t e ž a u iz v e š t a j;
d ru g ih form ata
♦ u m e t a n je r a č u n s k e t a b e le u A u t o C A D - o v c r t e ž ;
♦ k o r i š ć e n j e s a t e l i t s k o g s n i m k a k a o p o d lo g e z a i z r a d u k a r t e , Rad sa rasterskim
slik am a
Im a n e k o lik o n a č i n a r a d a s a d r u g i m p r o g r a m im a :
♦ m o ž e te u v e s ti d a to te k u d ru g o g fo rm a ta ta k o d a d a to te k a ,
P re n o še n je ,
k ao c e lin a b u d e u v e z e n a u A u to C A D ;
p o vezivan je i
♦ m o ž e te iz v e s t i d a to te k u u d ru g o m fo rm a tu ta k o d a c r t e ž u g rađ ivan je objekata
k ao c e lin a b u d e u v e z e n u d ru g i p ro g ra m ;
♦ ♦ ♦ ♦
♦ rastersku s l i k u ( b i t m a p u ) m o ž e t e u v e s t i b e z p r o m e n e fo r-
m a ta . R a s t e r s k a s lik a s e s a s t o ji od ta č a k a - piksela, za
r a z l j k u o d v e k t o r a . A u t o C A D j e p r o g r a m k o ji s l i k e o p i s u j e
v e k t o r im a ;
♦ m o ž e t e u v e s t i i iz v e s t i D X F d a t o t e k u , š t o je n a č i n z a
r a z m e n u c r t e ž a iz m e đ u A u t o C A D - a i d r u g ih C A D p ro g r a m a .
K a o š t o p r e t p o s t a v l j a t e , m o g u c n o s t i s u b e z g r a n ič n e . O v o p o g -
la v lje o b j a š n j a v a k a k o A u t o C A D s a r a đ u j e s a d r u g im p r o g r a m im a .
Uvoz i izvoz datoteka drugih form ata

A u t o C A D m o ž e d a iz v e z e c r t e ž u n e k o lik o r a z lič it ih fo r m a t a . T o
z n a č i d a c r t e ž s n im a t e u d ru g o m fo rm a tu . M o ž e te i d a u v e z e te
c r t e ž u n e k o l i k o r a z l i č i t i h f o r m a t a . U o v o m o d e ljk u je o b j a š n j e n o
k a k o s e r a d i i je d n o i d ru g o .
Izvoz u drugim formatima

T a b e l a 27-1 p r i k a z u j e f o r m a t e c r t e ž a k o je A u t o C A D m o ž e d a
n a p r a v i . U k o lik o n ije c l r u g a č ije n a v e d e n o , m o r a ć e t e d a i z a b e r e t e
o b j e k t e k o je h o ć e t e d a iz v e z e t e .
Form at DW F je o p isan u s le d e ć e m poglavlju.

Tabela 27-1 Formati za izvoz datoteka

Format Opis
WMF W indowsov Metafile Format - vektorski format W indowsa.
ACIS Format za modeliranje punih tela koji daje .saf datoteke u tekstualnom (ASCII) obliku.
STL Izvozi crtež jednog punog tela u formatu korisnom u stereoiitografiji,
BMP Windowsova bit mapa - format rasterske slike.
EPS Encapsulated PostScript - format koji koriste neki Štampači za izradu visokokvalitetnog
teksta i slika. Svi objekti se mogu tako izvesti.
DXX Extrad Tekstualna datoteka koja sadrži sam o atribute blokova. To je varijacija DXF formata koja se
upotebljava za izvlačenje atributa.
3DS Format koji koristi Autodeskov program 3D Studio.
DXF Drawing Interchange Format - tekstualni format za CAD crteže koji prihvata većina CAD
programa. Postoji i DXB format koji daje binarnu (a ne tekstualnu) datoteku i ređe se koristi.
Možete da birate između DXF formata AutoCAD-ovih verzija 12, 13 i 14. Izvozi ceo crtež.
DWF Drawing W eb Format - format za objavljivanje crteža na Webu.
S l i k a 27-1 p r i k a z u j e o n a j d e o D X F d a t o t e k e k o ji d e f i n i š e j e d n u lin iju . U to j d a t o t e c i

n i s u d e f i n i s a n i s a m o o b j e k t i , n e g o i s v i s l o j e v i , t ip o v i l i n i j a i o s t a l a p o d e š a v a n j a . N a k o n
p o d a t a k a o s a m o m c r t e ž u , A u t o C A D u d a t o t e k u s m e š t a k o d o v e k o ji o p i s u j u n a š t a s e
p o d a c i o d n o s e . P o š t o v e c in a C A D p ro g ra m a p r ih v a t a o v a j fo rm a t, m o ž e te iz v e s t i c r te ž
u D X F fo rm a tu i p o s la t i ga n e k o m e k o ć e g a u v e s t i u d ru g i C A D p ro g ra m .
S lik a 2 7 -1 : Fo rm at crteža DXF

prihvata v e ćin a C A D program a.
Objekat
X koordinata početne taćke
Y koordinata poćetne tačke
X koordinata krajnje tačke
Y koordinata krajnje tačke

Poglavlje 27 ♦ Saradnja sa drugim programima 757
Da biste napravlli DXF datoteku, izaberite Fi)e o Save As. U padajućoj listi Save as
Type izaberite neki od formata DXF. Možete snimiti crtež u DXF formatima AutoCAD-
ovih verzija 12 do 14, kao i u formatu DXF AutoCAD-a 2000. Zatim pritisnite dugme Save.
Nspomena Jedini način da snim ite crtež AutoCAD-a 2 0 0 0 u form atu verzije 12 jeste da ga snim ite u for-
m atu DXF 12. Nije m oguće direktno snim anje crteža AutoCAD-a 2 0 0 0 u form atu verzije 12.
\ Da biste izvezli crtež u drugom formatu, sledite ove korake:
1 . Izaberite File o Export da biste otvorili okvir za dijalog Export Data, prikazan na
slici 27-2.
E Kporl Data
S fli'ft rn [ iH l A u loC A D B ib le
3 e ) d| Bffll altalai
_)App* 0ChO2 LJChOB
_1AppB CjCh03 Lil Ch03
—JAppC >CJCh0H -JChlO
-JAppD _]Ch05 LJ Ch11
_J AppE ČJChOS LJCh12
_JCh01 iLj ChO? l_l Ch13
2J
Frie oame: DXF test wmf
Ssve «s Metatile Caocri __j

ADS (■ sat]
Lithography (“,s-tt)
EncapsaJated PS (’ .eps)
DXX Entiact (“,dxx) I
Bitmap (".bmp)
30 Studio (" 3ds)
B bck [".dwal
Slika 27-2: Okvir za dijalog Export Data.
2. U padajućoj listi Save as Type izaberite format koji želite.

3. Pronađite direktorijum pomoću padajuće liste Save in i polja Folder.
4. Ako je dugme Options dostupno, pritisnite ga da biste izabrali neku od opcija
onog formata u kome izvozite. Te opcije se razlikuju za svaki format. Zadajte
opcije koje želite i pritisnite OK.
5. Pritisnite Save.
Na CD-j Crtež ab27-a.dwg, koji se koristi u sledećoj vežbi izvoza crteža u form atu W M F nalazi se na
0 kom pakt disku AutoCAD 2000 Biblija.
Vežba: izvoz crteža u form atu W M F

1. Otvorite ab27-a.dw g sa CD-a.
2 . Snimite ga pod imenom a b 2 7-l.d w g u vaš direktorijum A u to C A D Biblija.
3. Izaberite File O Export, U padajućoj listi Save as Type bi trebalo da piše Metaf i 1e
(*. wmf). Ime datoteke je automatski postalo a b 2 7-l.w m f.
4. Ako treba, pronađite svoj direktorijum A u lo C A D B iblija. Pritisnite Save.
5. Nazahtev zaunos Sel ect objects: napravite prozor okocrvenog pravougaonika
da biste obuhvatili sva tri objekta. Prekinite odabir objekata da biste okončali tu
naredbu.
6 . Snimite crtež. Napravili ste WMF datoteku.
758 Deo V 4 Organizovanje crteža i rad sa njima
Uvoz crteža drugih formata

2a većinu formata treba izabrati Insert iz menija, a zatim format datoteke koju želite da
uvezete. Pronađite tu datoteku u okviru za dijalog i pritisnite Open. AutoCAD će vas
pitati za tačku umetanja, faktore skaliranja po X i po Y osi i ugao rotacije, isto kao pri
umetanju bloka.
Svaki okvir za dijalog Import je pomalo različit od drugih, u zavisnosti od formata
datoteke koju uvozite. Većina formata ima dugme Options u tom okviru za dijalog,
pomoću kog možete da prilagodite način na koji će AutoCAD uvesti datoteku.
AutoCAD nema format DXF u meniju lnsert. Da biste uvezli crtež snimljen u DXF for-
matu, morate upotrebiti naredbu OPEN za otvaranje novog crteža, zatim izaberite DXF
iz padajuće liste Files of type i konačno izaberite sam DXF crtež. Ako želite da umetnete
DXF datoteku u postojeći crtež, prvo otvorite DXF crtež kao novi, snimite ga i zatim
umetnite u postojeći crtež.
Da biste uvezli DXF datoteku, sledite ove korake:
1 . Izaberite Open sa standardne palete alatki.
2 . U okviru zadijalog Select File izaberite DXF iz padajuće liste Files of type.
3. Pronađite i izaberite DXF datoteku.
4. Pritisnite Open, AutbCAD će pretvoriti DXF datoteku u svoj crtež .
Ma CO-B Crtež ab27-l,wmf, u direktorijum u Results, koji se koristi u sledećoj vežbi uvoza crteža u for-
G m atu W M F nalazi se na kom pakt disku AutoCAD 2000 Biblija. Ako ste radili prethodnu vežbu,
naći ćete taj crtež i u svom direktorijum u AutoCAD Biblija.
Vežba: uvoz crteža u W M F form atu

1. Otvorite nov crtež pomoću šablona acad.dw t.
2. Snimite ga pod imenom ab27-2.du)g u direktorijum A u to C A D Biblija.
3. Izaberite Insert O Windows Metafile.
4. Ako ste radili prethodnu vežbu, pronađite direktorijum A u to C A D Biblija u okviru
za dijalog lmport WMF. Izaberite a b 2 7-l.w m (. Ako niste radili prethodnu vežbu,
pronađite a b 2 7 -l.w m f u direktorijumu Results na CD-u. Pritisnite dugme Options.
Potvrdite Wire Frames (No Fills), ako treba uklonite potvrdu iz polja Wide Lines
i pritisnite dugme OK. Pritisnite dugme Open.
5. Na zahtev za unos I nserti on poi nt: odaberite bilo koju tačku pri vrhu ekrana.
Uočite da je tačka umetanja u gornjem levom uglu crteža.
6 . Pritisnite Enter da biste prihvatili podrazumevane vrednosti za X i Y faktor
razmere i ugao rotacije. Uočite da se izgubila ispuna u logotipu. Crveni pravou-
gaonik je lepo prošao. AutoCAD je takođe dodao pravougaonik oko dela slike koji
je postojao pre umetanja WMF datoteke.
7. Pritisnite sliku. Uočite kako je AutoCAD sve izabrao, uz jedan čvor (engl. gripj na
tački umetanja. Izaberite Exp!ode sa palete alatki Modify.
8 . Izaberite List sa potpalete Inquiry na standardnoj paleti sa alatkama, pa pritisnite
bilo koji deo logotipa. Pritisnite Enter. Uočite iz ispisa da je AutoCAD pretvorio
logotip u polilinije. Ponovite naredbu LIST primenjujući je na tekst. Sada je on pre-
tvoren u objekat TEXT. PoŠto AutoCAD pretvara WMF datoteke u AutoCAD-ove
objekte, možete da ih uredujete; ali, možda će trebati mnogo čišćenja dok se ne
dobije zadovoljavajući rezultat.
Poglavije 21 ♦ Saradnja sa drugim programima 759
9. Izaberite Insert o Windows Metafile, a zatim a b 2 7-l.w m f. Pritisnite dugme

Options da biste otvorili okvir za dijalog Import Options (WMF fn), prikazan na
slici 27-3. Ovog puta potvrdite polje Wide Lines, uklonite potvrdu iz polja Wire
Frame i pritisnite OK. U okviru za dijalog Import WMF pritisnite dugme Open da
biste uvezli datoteku. Pritisnite na drugom mestu u crtežu i prihvatite podrazu-
mevane vrednosti. Uočite da logotip sada ima ispunu.
IfTipoil Oplions Siika 27-3: Okvir za dijalog

Im port Options (W M F ln).
WMF!n
r Wre£fčirTtajNoF®sj
f~
OK | Canad Help
10. Rastavite umetnutu sliku na komponenete. (Možda ćete morati da pritisnete

njenu ivicu.) Obrišite pravougaonik i liniju zdesna koja je preostala. Sada imate
sliku vrlo sličnu originalu. Tekst je prikazan fontom Bookman Old Styte (ili fon-
tom koji ste vi koristili - istim koji je u originalu), mada razmaci nisu sasvim jed-
naki. Takođe, logotip sada ima ispunu.
1 1 . Snimite crtež. Trebalo bi da liči na sliku 27^4.
Slika 27-4: Uvezena W M F datoteka.
Kasnije u ovom poglavlju pokazaču kako da napravite WMF datoteku iz gotovo bilo
koje slike putem kopiranja na Windowsov Clipboard. Pošto AutoCAD pretvara ove
datoteke u AutoCAD-ove objekte, nakon uvoza slike u AutoCAD, imate bezmalo neo-
graničene mogućnosti.
Rad sa rasterskim slikama

Skenirane slike i digitalne fotografije sada možete lako da uvezete u crtež. Rezultujući
crtež je kombinacija rasterske i vektorske datoteke. Iako su rasterske slike obično
ntnogo veće datoteke od vektorskih crteža, AutoCAD omogućava brzo zumiranje slike
i pomeranje prikaza na ekranu (engl. pan). Ove rasterske slike obično možete i da iscr-
tate na ploteru. Tabela 27-2 prikazuje rasterske formate koje podržava AutoCAD 2000.
i
Novo Verzija 2 0 0 0 sada podržava 24-bitni opis boje (True Color) za rasterizovane slike (engl. ren-
u2w® dered) i bit m ape, Što daje kvalitetniji prikaz i na ekranu i na odštam panoj kopiji. Boje na
slikama bi trebalo da budu vernije originalu.
760 Deo V ♦ Organizovanje crteža i racf sa njima
Tabela 27-2 Rasterski formati koje podržava AutoCAD 2000

Tip datoteke Oznaka tipa datoteke Komentar
BMP .bmp, ,dib, .rle Bit mape Windowsa i OS/2
CALS-I .gp4, ,mil, .rst, .cg4, .cal Mil-R-Raster 1
GIF Format za razmenu grafika CompuServea
JFIFili JPEG ■ipgr -jpeg Joint Photographics Expert Group
FLIC .flc, .fli Autodeskov Animator FLIC
PCX .pcx Paintbrush
PfCT .pct Macintosheva slika
PNG ■png Portable Netvvork Graphic
TARGA ■tga True Vision Raster-Based Data Format
TIF/LZV ,tif, .tiff Tagged Image File Format
Umetanje slika
Da biste umetnuli sliku, izaberite Insert O Raster Image da otvorite okvjr za dijalog
Select Image File, prikazan na sliei 27-5.
S e le ct lm aqe Fde
Lool' r j Work f i n [E 1
“3M £ l JIpd HsievcrtM J
to m * f » 1 Tupe ______ f Modilmć * \ Pmy>ew
U Rainbow Resources F ie Foldei 4/25/99 7 03
i _ J Tdegroup FJe Fokler 3/12 /993 17
5H.B GIF fmege 0/2S/9S 2 1 3
woiid_pora7n J tre 301KB JP E G Image 11/6/99 7 31
210KB JP E G Imege 11/6/93 7 21 _
L j________________ ± r
Flecom e jW ort!_po09l1 ).pg Qf*n |

Fip t of ‘yr.o jAJI irmoge (iles 3 Ctncol |
Sltka 27-5: Okvir za drjalog Select Im age File.
Pronađite sliku koju želite da umetnete i pritisnite dugme Open. AutoCAD će otvoriti
okvir za dijatog Image, prikazan na slici 27-6, pomoću kog zadajete kako će slika biti
umetnuta. Tačku umetanja, razmeru i ugao rotacije možete da zadate u ovom okviru za
dijalog ili direktno na ekranu. On mnogo lići na okvir za dijalog Insert, kojim se služite
pri umetanju crteža i blokova.
Slika 27-6: Okvir za dijalog Image.
H*me
P « fr f. \W oH(LuaJSSil | m
Inmiflonport S o ie Fsofaton
F? Jprsofu (»i-icsoen f ? jp 9c:fy f" Spefrtii on-tcnon
x- I--------- j : ' Angto jo
v r ...............
Caltol D«tais>r
T a čk a u m e t a n ja je u d o n j e m le v o m u g lu slik e . A k o n e n a m e r a v a t e d a p r e m e š t a t e lo k a c iju
Napomena
d a t o t e k e s l i k e i u k o l i k o ta d a t o t e k a n i j e u A u t o C A D - o v i m p u t a n j a m a p r e t r a ž i v a n j a Support ili
Project, p o tv rd ite p o lje R e ta in Path . P u t a n je p re tra živ a n ja Support i Project z a d a j u s e n a k a rt ic i
F ile s p o š t o iz a b e r e t e T o o ls O O p tio n s.
Pritisnite dugme Details da biste prikazali donji deo ovog okvira za dijalog, prikazan
na slici 27-7.
-■ imaga Irtfamalon — - ■
Slika 27-7: O k v i r za d i j a l o g
A ttach im a g e sa p rik a za n im
: Fiomlutoti CufieniAutolAD unt>
o d e l j k o m D e ta ils.
! HoniDrtJt !57S OOperAutoCST'ij'tf lfiche»
V-itral 1576.00 Be AifoCAI' urt
Imaoo B f i m pixe0
Vidik 1576 Wtc#h 1
HiSgU. 3ZB
Ovde AutoCAD ispisuje rezoluciju (broj piksela) po jedinici duzine i veličinu crteža
u pikselima, kao i veličinu u jedinicama dužine. Stavka Current AutoCAD Unit sadrži
jedinicu dužine zadatu u' okviru za dijalog Units. (Detaljnije objašnjenje ćete naći u
_ poglaviju 5.) Ovi podaci mnogo pomažu prilikom odlučivanja koliko da se slika uveča.
N apom ena R a s t e r s k e s l i k e s e o b i č n o n e u v e l i č a v a j u d o b r o . A k o ih p r e v i š e u v e l i č a t e , t a č k i c e o d k o j i h j e
s l i k a s a s t a v l j e n a s e s u v i š e r a z m a k n u i s l i k a i z g l e d a z r n a s t o . M e đ u t i m , š t o j e r e z o l u c i j a v e č a , to
\ ć e s lik a b o lje izg le d a ti u v e ć a n a .
Pritisnite OK da biste umetnuli sliku.

2a umetanje rasterskih slika koristite i DesignCenter, kako je objašnjeno u poglavlju 26.
Rad sa slikama
Izaberite Insert O Insert Manager da biste otvorili Image Manager, prikazan na slici
27-8, pomocu kog možete da radite sa slikama u crtežu. lz ovog okvira za dijalog takođe
možete da umećete slike.
B*lmage Managei E3E3!
ImaoeName l j Size J Type i Oafe ] SavedPath ž«a cK ,

3 Uoaded 4kB GIF 08,70/98 EAtey 3gif
Loaded ZOBkB JFIF 1V0E/98. E tWorld_pol3B[ CetacK
Heio4d
Untead
------- r .. Đet*K
<] ■ - i r . ,
m
- Imagefourtid
jE VWorfd_pol98[1) [pg giovvse | S ive PilFi j
------------------ - .. .. . ..
: Q|Š- | Cartcel | ddp
/ - 'A I -
Slika 27-8: Im a g e M an ag er.

762 Deo V ♦ Organizovanje crteža i rad sa nftma
Pomodu dugmadi List vievv i Tree vievv na vrhu okvira za dijalog, možete da pregle-
date slike prikazane u običnom spisku datoteka, odnosno u hijerarhijskom stablu. Evo
ostalih opcija:
♦ Attach umede sliku, otvarajudi okvir za dijalog Imagevprt'Tkazan na slici 27-6.
♦ Detach briše sliku iz crteža i sve relerence na njivh bazi podataka crteža.
♦ Reload ponovo prikazuje sliku kada je uklonite jz crteža.
♦ Unload uklanja sliku iz crteža ali zadržava referencu na nju. Kasnije možete
ponovo da prikažete istu sliku opcijom Reload.
♦ Details nudi prethodni prikaz slike, kao i podatke o njoj, njenoj veličini i putanjj
do nje.
♦ Okvir Image Found At prikazuje lokaciju slike na disku. Ako prilikom dodavanja
(engt. attach) slike niste snimili njenu putanju, uradite to dugmetom Save Path.
Ako u polju Status za neku sliku piše Not Found, pronadite je pritiskom na dugme
Brovvse. To de se desiti ako premestite sliku na drugu lokaciju pošto ste je dodali
crtežu.
Savet
Generisane siike koje ste snimili kao TIF, TGA ili BMP datoteke m ožete da dodate. To ćete
najbolje da uradite ako napravite slobodan okvir za prikaz (engl. floating viewport) za
^ osenčenu sliku u režimu rada Paper Space, čim e om ogućavate klijentim a da vide ne samo
običan crtež, nego i njegovu osenčenu verziju na istom listu papira. Tako je napravljena slika
2 5 -2 5 u poglavlju 25.
Opsecanje slike
Značajna mogucnost AutoCAD-a je opsecanje slika, isto kao što se opsecaju spoljne
reference. Velike slike usporavaju iscrtavanje crteža na ekranu. Isto tako, nepotrebni
delovi slike mogu da odvlače pažnju. Na primer, ako dodate avionski snimak gradske
četvrti, a treba vam samo jedna kuda, veoma je zgodno ako možete da opsečete sliku
oko potrebne kuce i tako ne prikažete ostatak slike.
Da biste opsekii sliku, sledite ove korake:
1. Umetnite sliku,
2. Izaberite Modifv O Clip O Image.
3. Na zahtev za unos Sel ect image to cl i p : izaberite sliku koju želite. Pritisnite
njenu ivicu.
4. Na pitanje da li prihvatate podrazumevano pravljenje nove konture oko slike
nakon opsecanja, pritisnite Enter.
5. Na zahtev za unos tnter c l i D p i r g t.ype [ Pol ygon;i 1/ Rectamjul a r]<Rectangu
ar >:, pritisnite Enter ako želite da napravite pravougaonu sliku, iii pritisnite
desni taster miša i izaberite Polygonal da biste napravili sliku u obliku mno-
gougia.
• Za pravougaonu sliku, pritisnite tačku prvog ugla okvira, a zatim tačku dijago-
nalno naspramnog ugla; ovim ste definisali okvir.
• Za sliku u obliku mnogougla, pritisnite tačku prvog ugla, a zatim nakon zahteva
za unos Speci fy next point or [ c T ose/Undo] : ostale tačke, dok ne završite
ceo okvir. Upotrebite opciju Undo za poništavanje poslednje tačke ili Close da
zatvorite konačan okvir oko slike. Dok vi birate tačke, AutoCAD pravi rastegljiv
okvir oko slike tako da vidite rezultat. Kada završite, pritisnite Enter.
Poglavlje 27 ♦ Saradnja sa drugim programima 7 63
Na zahtev 2 a unos Enter itnage clipping option [ ON/ 0 FF 1ete/New bounđ-

ary ] <New> :, možete da upotrebite i sledeđe opcije: /
♦ izaberite ON da biste uključili okvir koji ste prethodno isključili.
♦ lzaberite OFF da biste isključili okvir i ponovo prikazali celu sliku.
♦ Izaberite Delete da biste obrisali okvir oko opsečene slike.
Napamena Slike su 2D objekti. Okvir opsećene slike mora da bude paraleian sa ravni slike. Smeštanje
slika na 3D objekte obrađeno je u odeljku „M apiranje" u poglavlju 25.
Podešavanje prikaza slike

Pomoču naredaba opisanih u ovom odeljku, možete da podesite nekoliko vidova
prikaza slike.
Prikaz slike
Izaberite Modify o Object F>Image o Adjust da biste pokrenuli naredbu IMAGEADJUST
i otvorili okvir za dijalog Image Adjust, prikazan na slici 27-9.
Image Adju*) Slika 27-9: Okvir za dijalog

nm
Image Adjust.
0ngHrtej’. SAVED.RENDEREDJMAGE
D «k ......... ' s......... LtslbE [50

J
CimErail
Low > ■ ■ ■ ■ |v' High |50“
J..........
Fadp
Miii ^ ......... 1 Men

J
g i« e l | OK j |T t a n c d /j ) Help |
Ovaj okvir za dijalog omogučava da dinamički menjate svetloču (engl. brightness),

kontrast i izbledivanje (engl. fade) slike, koristeči klizače ili polja za unos teksta. Rezultat
vidite odmah u okviru za prjkaz. Pritisnite dugme Reset da biste sliku vratili u početno
stanje.
Kvalitet slike
Izaberite Modify O Object O Image F> Quality da biste pokrenuli naredbu 1MAGEQUAD
ITY. AutoCAD če prikazati zahtev za unos Enter image quality setting [High/
Draft ]<Hi gh> :. Izaberite High ili Draft. Ova naredba utiče na prikaz svih slika u tom
crtežu. Upotrebite je onda kad visokokvalitetna slika usporava rad računara. Nakon
promene ovog parametra, regeneracija slike nije nužna. Uvek se štampa crtež visokog
kvaliteta.
Providnost slike
Ako format slike koju umečete podržava providne piksele, možete upotrebiti novu
naredbu TRANSPAR£NCY da biste napravili providnu pozadinu za sliku. Ovo radi 2 a
duotonske slike i za slike u sivim tonovima. (Duotonske slike imaju samo dve boje -
jednu za prednji plan, drugu za pozadinu.) Podrazumeva se da je providnost isključena.
Da biste uključili providnost, izaberite Modify O Object O Image O Transparency i

zatim sliku/slike koje hoćete da izmenite. Na zahtev za unos Enter transparency mode
[ON/OFF]<OFF> :, upišite on J i regenerišite sliku. Kroz pozadinu ove slike provideće se
drugi objekti.
Okvir slike
Naredba IMAGEFRAME ukida okvir koji postoji oko svfh slika u črtežu. Izaberite Modify
O Object O Image O Frame. Ukidanje okvira često poboljšava izgled slike. Medutim,
slika se bira pritiskom na okvir. Stoga ukidanje okvira znači da više ne možete da
izaberete tu sliku, osim korišcenjem posebnih naredaba za slike, kao što su TRANSPA-
RENCY, IMAGEADJUST i IMAGECLIP.
Ssvet Ne isključujte okvir sve dok ne završite uređivanje slike. Rasterske slike m ožete da izaberete i
pom oću Quick Selecta. Pošto se smatra da su rasterske slike na sloju koji je aktivan kada se
slika um eće, upotrebite Quick Select da biste ih izabrali pom oću sloja.
Kada slika ima okvir, on pokazuje svojstva sloja koji je tekući dok se slika umeće.
N aC Bnr Crtež ab27-b.dwg, koji se koristi u sledećoj vežbi rada sa rasterskim slikama, i slike ab27-b.tif
i ab27-b.bmp nalaze se na kom pakt disku AutoCAD 2000 Biblija.
Vežba: rad sa rasterskim slikam a

1. Otvorite ab27-b.dw g sa CD-a.
2 . Snimite tu datoteku pod imenom ab27-3.dw g u direktorijum A u to C A D Biblija.
3. Sa standardne palete alatki iz potpalete Vievvpoint izaberite Top View.
A. Izaberite Insert o Raster Image.
5. U okviru za dijalog Select Image File izaberite a b 2 7-b .tif s a CD-a. Pritisnite dugme
Open, pa dugme Details. Uočite da je veličina slike 1 x 0.61 jedinica. Upoređena
sa kućom, ona je majuŠna.
6 . U okviru za dijalog Image uklonite potvrdu iz polja Specify on-screen koje pri-
pada stavci Scale i upišite 5 za faktor razmere. Pritisnite OK.
7. Na zahtev za unos Inserti on poi nt <0.0>: pritisnite bilo koju tačku na levoj
strani ekrana. Slika je još malecna, ali ne smeta. Sa standardne palete alatki iz
potpalete Zoom izaberite Zoom Window, da biste izrazito zumirali sliku.
8 . Izaberite Modify O Object o Image č> Adjust. Na zahtev za unos Sel ect image to
ad j us t izaberite sliku pritiskom na njen okvir. Pritisnite Enter. U okviru za dija-
log Image Adjust izmenite Contrast na 60 i Brightness na 40. Izaberite OK.
9. Izaberite Modify O Clip O Image. Na zahtev za unos Sel ect image to c l i p :
ponovo izaberite sliku, prikazanu na slici 27-10. Sledite zahteve za unos:
tnter image clipp-'ng option [ON/OFF/Oel ete/New boundary]<New>: J
Enter clipping type [Polygonal/Rectangular]<Rectangular>: J
Specify f i r s t corner point: Ak o j e OSNAP u k l j u č e n , i s k 1j u č i t e g a .
P r i t i s n i t e © na s l i c i 2 7 - 1 0 .
Specify opposite corner point: P r i t i s n i t e ©.
10. Pomodu alatke Zoom Realtime umanjite sliku da biste imali mesta za umetanje
sledeće. Izaberite Insert o Raster Image i dodajte siiku a b 2 7-b J.b m p (sa CD-a)
uz faktor razmere 5. Umetnite je ispod prve slike.
j
Slika 27 -1 0 : Opsecanje rasterske slike.
(D
11. Pritisnite karticu Layoutl da biste ušli u okruženje Paper Space koji ima tri slo-
bodna okvira za prikaz. Pritisnite PAPER da biste ušli u okruženje Model Space.
Pritisnite okvir dole levo. Iz potpalete Vievvpoints izaberite Top View. Sada bi
slike trebalo da izgledaju kao malatačka levo od kuđe. Upotrebite Zoom Window
da biste uvećali osenčeni sto. Vaš ekran bi trebalo da liči na sliku 27-11.
Slika 27-1 1: Crtež sa osenčenom slikom u jednom okviru za prikaz.
12. Pritisnite desni okvir za prikaz. Ako treba, pomerajte udesno crtež kuče sve dok
ne ugleđate dve slike koje ste dodali. Prebacite sliku Cottonmill Houses na © na
slici 27-11. Uveđajte je, koristeći donji levi ugao kao baznu tačku i faktor razmere
25. Pomerajte je dok se lepo ne uklopi u gornji desni ugao osnove. Pomerite tačku
posmatranja tako da središte kuće dode u centar tog okvira za prikaz. (Ako kuća
nestane, uradite Zoom Extents.)
13. Izaberite Modify O Object o Image O Frame. Pritisnite desni taster miša i izabe-
rite Off. AutoCAD će ukloniti okvire sa obe slike.
14. Snimite crtež.
Naredba DRAVVORDER m enja redosled prikazivanja objekata, uključujući rasterske i OLE

Sawet objekte (OLE je objašnjen kasnije u ovom poglavlju). Ova naredba je veom a korisna pri radu
sa rasterskim i OLE objektim a, kada hoćete ili nećete da sakrijete ostale objekte na crtežu.
^ M ožete prem estiti neki objekat u prednji ili u zadnji plan, ili prom eniti njegov redosled prika-
zivanja u odnosu na neki drugi objekat - ispred ili iza njega. Da biste prom enili redosled prika-
zivanja objekta, izaberite Tools ri> Display Order i neku od opcija podm enija. Onda će vas
AutoCAD pozvati da izaberete objekte.
Prenošenje, povezivanje i ugrađivanje objekata

Za prenošenje poclataka iz jednog programa u drugi možete da upotrebite VVindovvsov
Clipboard.
Referenca , U poglavlju 18 objasnila sam kako se koristi W indowsov Clipboard za kopiranje i prem eštanje
m aterijala iz jednog crteža u drugi. Poglavlje 13 obuhvata razm atranje nekoliko tehnika za
uvoženje teksta u crtež.
Postoje tri načina za uvoženje podataka (teksta ili slika), napravljenih pomoću
drugih programa, u AutoCAD-ov crtež:
♦ Ugradnja (engl. embecf) objekta, da biste zadržali mogućnost vraćanja u izvorni
program radi uređivanja tog objekta. Kada dvaput pritisnete taj objekat, otvara
se izvorni program u kome možete da uredite objekat.
♦ Prenošenje (engl. paste ) objekta, kada vam nije potrebna veza sa izvornim pro-
gramom - možda hoćete da uređujete i taj objekat pomoću AutoCAD-a ili želite
samo da ga prikažete.
♦ Povezivanje (engl. link') objekta, kada želite da zadržite trajnu vezu sa izvornom
datotekom; kada se izvorna datoteka izmeni, ta promena se prenosi i u vašu
AutoCAD-ovu datoteku.
U ovom poglavlju objašnjavam kako da upotrebite Clipboard za prenošenje materi-
jala iz jednog programa u drugi, koristeći posebne opcije za prenošenje, povezivanje i
ugrađivanje podataka. Povezivanje i ugradivanje se Često zovu O L E - Object Linking
and Embedding. Možete da koristite i prevlačenje (engl. drag-and-drop) iz prozora jed-
nog programa u prozor drugog.
Uputstva u ovom odeljku zasnovana su na pretpostavci da je izvorni program - onaj
koji sadrži podatke koje hočete da umetnete u AutoCAD-ov crtež - takode aplikacija
Windowsa i)j Windowsa NT.
Ugrađivanje objekata u AutoCAD

Postoje tri načina za ugradnju podataka iz drugih programa. Svaki način itna svoje
prednosti i nedostatke.
Prvi način:
1 . U AutoCAD-u izaberite Insert o OLE Object da biste otvorili okvir za dijalog
Insert Object, prikazan na slici 27-12. Time pokrečete naredbu INSERTOBJ.
Ako u drugom programu hočete da otvorite novu datoteku, izaberite Crate New.
lz spiska Object Type izaberite program koji hoćete da upotrebite i pritisnite OK,
Otvoriče se program koji ste odabrali, pa u njemu možete da napravite novi
materijal. Kada završite, izaberite File o Update iz menija drugog programa.
Pritisnite dugme Close u gornjem desnom uglu programa da biste ga zatvorili
i vratili se u AutoCAD. Nova datoteka je umetnuta.
Poglavlje 27 ♦ Saradnja sa drugitn programima 767
Slika 2 7 -12: Okvir za dijalog Insert Object.
Ako u drugom programu hoćete da otvorite postojeđu datoteku, izaberite Create

From File. Pritisnite dugme Browse da biste je pronašli. Pritisnite Insert. Vraćate
se u okvir Insert Object gde možete da izaberete Link da biste povezali umetnutu
datoteku sa izvornom (što je opisa.no u sledećem odeljku). Pritisnite OK. AutoCAD
smešta umetnutu'datoteku u gornji levi ugao ekrana, sa ručicama koje možete
upotrebiti za premeštanje i/ili promenu veličine objekta.
Drugi način:
1 . Otvorite izvorni program, izaberite materijal i kopirajte ga na Clipboard. (Priti-
snite Copy na standardnoj paleti sa alatkama ili izaberite Edit c- Copy.) Izvorni
program ostavite otvoren.
2 . Ako je AutoCAD otvoren, pređite u njega pritiskom na njegovo dugme na paleti
poslova (engl. taskbar ) u dnu ekrana. U suprotnom, otvorite ga.
3. U crtežu izaberite Edit C Paste Special.
4. U okviru za dijalog Paste Special izaberite prvu opciju, koja omogućava da
objekat ugradite kao objekat izvornog programa. Pritisnite OK.
5. Sada možete da zatvorite drugi program.
Treći način umetanja podataka je prevlačenje:
1. Ako AutoCAD nije otvoren, otvorite ga. U njemu otvorite crtež u koji želite da
ugradite eksterne podatke.
2 . Otvorite izvorni program i izaberite podatke.
3. Pritisnite Ctrl i ponovo pritisnite izabrane podatke, ne puštajući taster miša.
4. Prevucite podatke do AutoCAD-ovog dugmeta na Windowsovoj paleti poslova,
i ne puštajte taster miša sve dok se ne pojavi AutoCAD-ov prozor.
5. Prevucite podatke na određeno mesto u crtežu.
Upotreba naredbe INSERTOBJ pruža mogućnost pravljenja nove datoteke kada
otvorite drugi program. Kada se vratite u AutoCAD, više ne morate da držite drugi pro-
gram otvoren. Uočite da ne možete napraviti vezu sa drugom datotekom ako je pravite
od nule.
Pomoću Clipboarda možete da umetnete deo datotekc - na primer, deo računske
tabele - što može da bude značajna pogodnost. Drugi program morate da držite
otvoren sve dok ne prenesete podatke u AutoCAD.
768 Deo V ♦ Organizovanje crteža i rad sa njima \
i
OLE objekti imaju nekoliko ograničenja u AutoCAD-u:

♦ Ako su sadržani u bloku ili spoljnoj referenci, ne mogu se ni prikazati niti
odštampati.
♦ U nekim slučajevima, OLE objekti mogu biti odštampani samo na Windowsovom
sistemskom štampaču. Obično možete da konfigurišete svoj štampač tako da
postane sistemski štampaČ.
♦ OLE objekti se ne obrču zajedno sa crtežom kada upotrebite PLOT rotaciju.
Umesto toga biste mogli da iskoristite pejzažnu orijentaciju papira sistemskog
štampača.
♦ Velike računske tabele iz Exce)a mogu biti odsečene. Pokušajte da smanjite visinu
redova i širinu kolona ili upotrebite manji font.
t Ako vam ne smeta nekoiiko dodatnih koraka, ponekad m ožete postići dobre rezultate uvozeći
velike Excelove računske tabele preko Microsoftovog W orda, ovako: u Excelu upotrebite
y naredbu Save As da biste snimili tabelu u tekstualnom form atu (sa razm acim a izm eđu kolona
naznačenim tabulatorim a). U m etnite tu datoteku u Word (izaberite Text Files u padajuću listu
Files of Type okvira za dijalog O pen). Izaberite celu datoteku i naredbu Table O Convert Text
to Table iz m enija. Izm enite param etre okvira za dijalog Page Setup da bi velika računska
tabela stala, koristeći nam ensku (engl. custom), dakle nestandardnu veličinu papira. Ako
želite, form atirajte tabelu. Kopirajte je na Clipboard. U AutoCAD-u pritisnite dugm e Paste na
standardnoj paleti sa alatkam a.
Kada umetnete OLE objekat, AutoCAD otvara okvir za dijalog OLE Properties, prika-
zan na slici 27-13.
.«* OLE Pioperties Slika 27-13: Okvir za dijalog

Size OLE Properties.
Heajhr [ll^PŽl WhSh JTgTgT
Revet j
Scale
Hetghr fl OOŽ *5^ Wdth {100 >.
P iocktepectRelb
T ejtt
i-------------- □ r u - r
0L£ plot fiuaiSv j Text (e g tert docurnert) _ »j
!7 diaJctj) when parfng nem OLO objecti
QiC | Cancel j
Upotrebite ovaj okvir za dijalog za zadavanje visine ili skaliranje OLE objekta. Ako je
OLE objekat tekstualni dokument, veličinu teksta možete da zadate u tačkama ili
AutoCAD-ovim jedinicama.
U odeljku kvaliteta iscrtavanja OLE objekta, izaberite tip datoteke koju umećete.
Imate opcije Line Art (kao što je računska tabela), Text, Graphics (kao što je dijagram),
Photograph i High-Quality Photograph. Pritisnite OK da biste umetnuli OLE objekat.
Ako pokušate da upotrebite HIDE na 3D m odelu koji sadrži OLE objekte, oni će nestati! To
ćete rešiti tako što ćete ih um etnuti u okruženju Paper Space. Tada ćete moći da sakrijete
nevidljive linije sa 3D m odela u jednom okviru za prrkaz i prikažete OLE objekat u drugom.
'i
i
i
Korišćenje naredbe Paste Special

Kada kopirate podatke na Clipboard, u zavisnosti od tipa podataka oni se čuvaju u
različitim formatima. Naredbom PASTESPEC možete da izaberete format koji želite da
upotrebite pri prenošenju na crtež. Izbor pravog formata je značajan jer omogućava
menjanje podataka kada su u crtežu.
P renošenje podataka u AutoCAD

Da biste preneli podatke pomoču naredbe PASTESPEC, otvorite izvorni program,
izaberite podatke i kopirajte ih na Clipboard. (Pritisnite dugme Copy na standardnoj
paleti sa alatkama ili izaberite naredbu Edit O Copy.) Izvorni program ostavite otvoren.
Ako je AutoCAD otvoren, pritisnite njegovo dugme na paleti poslova. Ako nije,
otvorite ga.
U crtežu izaberite Edit O Paste Specia). Time ćete otvoriti okvir za dijalog Paste Spe-
cial, prikazan na slici 27-14. Na ovoj slici vidite one opcije koje su dostupne kada
prenosite niz ćelija iz računske tabele.
P a ite Special Slika 27-14: O kvirza dijalog Paste

Special nakon kopiranja podataka
Soute9 a & ^ R IC l R?2C4 OK
iz računske tabele na Clipboard.
Cancal
& P<wte MK’fOv olt EKC-d Wo«!.J icrt

Picture (Melatib)
Silmap
P «ts l.rik AuloCAD Enlilies l~ £>nplavA» lcon
Irnage Entity
Tent
RttsuK
trss«lt the cortsntv of ths clipboard inio youe
, d o c « n a ^ s o S w t iio ijm « g ia c h y j# e ^ u !r v g
Microsoft Excd
Izbor mogućnosti prikazan u polju As, okvira za dijalog Paste Special, zavisi od tipa
podataka koji ste koptrali. U većini slučajeva možete da prenesete podatke kao objekat
izvornog programa, kao sliku (metafile), kao bit mapu i kao tekst. Tabela 27-3 opisuje
karakteristike šest mogućnosti koje su prikazane na slici 27-14.
Tabela 27-3 Tipovi podataka u naredbi Paste Specia!

7/p podataka Karakteristike
Objekat izvornog AutoCAD smešta objekat u gornji levi ugao crteža. Ne možete da rastavite objekat na
programa komponente, ali možete da ga izaberete i onda ga premestite ili mu promenite
veličinu koristed ručice. To je ugrađeni objekat - ako ga dvaput pritisnete, otvoriće se
izvorni program, pružajući mogućnost modifikovanja objekta pomoću alatki izvornog
programa.
Picture (Metafile) AutoCAD smešta objekat u gornji levi ugao crteža. Ne možete da rastavite objekat na
komponente, ali možete da ga izaberete i onda ga premestite ili mu promenite
veličinu koristeći ručice. Ne možete da modifikujete objekat pomoću izvornog
programa (niti pomoću AutoCAD-a). Slika će izgledati dobro i nakon uvećanja.
Bitmap AutoCAD smešta objekat u gornji levi ugao crteža. Ne možete da rastavite objekat na
komponente, ali možete da ga izaberete i onda ga premestite ili mu promenite
veličinu koristeći ručice. Ne možete da modifikujete objekat pomoću izvornog
programa (niti pomoću AutoCAD-a).
AutoCAD Entity AutoCAD traži od vas tačku umetanja, faktor razmere i ugao rotacije. Možete da
rastavite objekat na AutoCAD-ove komponente. (U AutoCAD-u objekti su se nekada
zvali entiteti.) Tekstualni objekti zadržavaju svoj originalni font i formatiranje.
Tabela 27-3 Tipovt podataka u naredbi Paste Spedal (nastavak)

Tip podataka Karakteristike
Image Entity AutoCAD traži od vas tačku umetanja, faktor razmere i ugao rotacije. Objekat se
umeće kao kvadrat veličine 1 x 1 jedinica - približno. To je neka vrsta bit mape.
Možete da je rastavite na komponente ali onda ćete izgubiti sliku!
Tekst AutoCAD smešta objekat u gornji levi ugao crteža. Mozete da ga rastavite na
komponente, aii onda tekst gubi originalno formatiranje i font.
Najbolji izbor zavisi od tipa podataka koje prenosite. Za računsku tabelu nisu
korisne opcije Picture, Bitmap i Image Entity, ali za prenošenje slike bile bi vrlo
prikladne.
K onvertovanje objekata
Neki preneseni objekti mogu da se pretvore u objekte drugih tipova. Pokušajte da pri-
tisnete desni taster miša bilo gde u prenesenom objektu. Ako dobijete meni, izaberite
Convert Picture Object da biste otvorili okvir za dijalog Convert, prikazan na slici 27-15.
Ponekad nema drugog izbora osim trenutnog tipa slike. Slika 27-15 prikazuje kako
možete da izaberete pretvaranje objekta Picture u sliku programa Paintbrush.
Conveil Slika 27- 1S: Ponekad m ožete da

pretvorite objekat jednog tipa u drugi
Current Type: P k .(le« [O evce 1ndejserrtJent Bkmapi QK
pom oću okvira za dijalog Convert.
Cartcei
{• Ccmvert tp‘
r £lsplay A? lccifi
HeiUt ................ —
The idected Picfue E'evioe inctependwit Binvip)
cfcjed wtfl not bs conveitad
P ren o šen je AutoCAD-ovih objekata u druge program e

Možete da kopirate i AutoCAD-ove objekte na Clipboard i prenesete ib u datoteku
drugog programa, kao što je tekstualni dokument, računska tabela ili prezentacija. Slika
27-16 prikazuje PowerPointov slajd koji sadrži model iz AutoCAD-ovog crteža. Da biste
preneli AutoCAD-ov objekat u drugi program, izaberite objekat koji želite da kopirate.
Pritisnite dugme Copy na standardnoj paleti sa alatkama. Pokrenite drugi program
(u ovom slučaju PowerPoint), napravite dokument i)i datoteku (u ovom slučaju slajd)
i pritisnite dugme Paste sa standardne palete sa alatkama.
Na 3D prikazu m ožete da sakrijete nevidljive linije i kopirate i prenesete ga u drugi program.
Savet
M eđutim , ne m ožete da kopirate i prenesete rasterizovani prikaz. Da biste rasterizovani prikaz
preneli u drugi prikaz, snim ite ga kao sliku i uvezite. Snim anje rasterizovanih slika je objašnjeno
u poglavlju 25. M ožete da zam rznete sve slojeve koje ne želite da uključite, kao npr. slojeve
kota i teksta. Podrška prevlačenju, što je novina AutoCAD-a 200 0, pruža mogućnost prevla-
čenja objekata u druge programe.
Our Inđustrial Washer Line
B ase A ssem b ly Frame

- 95°£>nianufaaijrcd by
us
- U sed in all our
indusbiai washers
Slika 27-1 6 : Sm eštanje dela AutoCAD-ovog crteža na PovverPointov slajd.
Povezivanje podataka
Možete da umetnete podatke iz računske tabeie ili tekstualnog dokumenta i zadržite
vezu sa originalnom datotekom, tako da se u slucaju promene originalne datoteke ažu-
riraju i umetnuti podaci, vrlo slično spoljnim referencama. Ovu mogučnost biste mogli
da iskoristite za smeštanje rasporeda vrata i prozora u arhitektonski crtež ili specifi-
kacije materijala u mašinski crtež, na primer. Dva su načina za povezivanje podataka.
Podatke možete da povežete naredbom INSERTOBJ kako je opisano ranije u ovom
poglavlju. Možete i da upotrebite Clipboard, sledeći ove korake:
1 . Otvorite izvorni program, izaberite podatke i kopirajte ih na Clipboard. (Priti-
snite Copy na standardnoj paleti sa alatkama ili izaberite Edit d>Copy.)
2. Ako je AutoCAD otvoren, pritisnite njegovo dugme na paleti poslova. Ako nije,
otvorite ga.
3. Na crtežu izaberite Edit O Paste Special.
4. U okviru za dijalog Paste Special, izaberite Paste Link, kao što prikazuje slika
27-17. Pritisnite OK.
Paste Special Slika 27-17: Definisanje

veze pomoću okvira za
S«j(ce. ab27tRin-R22C< ar
dijalog Paste Special.
&s
r Mici 0: Ol 1E :< ?-l V/c( I ' hrt-i
& Paitoljnk i~ Oispi^' As lco*i
Roaiit
Inreii; a pšliBtof Ihe clipbcus«d corttenls irio ynui
document Tt>e pesse is knk.ed lo tho souice file
0 -3 *0 Ihat changos tu llre Ifc wil be leHected n ycsjt
docoment
772 Deo V ♦ Organizovanje crteia i rad sa njima
Kada napravite vezu, nemate na raspolaganju sve opcije kao kad jednostavno
prenosite podatke. Vezu možete da napravite jedino u formatu izvornog programa.
Kada otvorite AutoCAD-ov crtež koji sadrži vezu, AutoCAD ce vas pitati želite li da
ažurirate vezane podatke. Na taj način veze možete da ažurirate pri svakom otvaranju
crteža koji ih sadrži. Za rad sa vezama možete da upotrebite okvir za dijalog Links,
B J3
lirkv T ff « Updflta
□
27-.s >:lJ sb:?1R1C1 R22C4 \>'o*
ypdar*Ncjw
flpefi Soutce
Somce
greak L k i
Sourcr S<xrce ctawinsiis4t(2/-a xl-'sbETtRICI R22C4

T>ipe McrosoS Excal Workth«et
Update T*" C Manuat
Slika 27-18: Za rad sa vezam a upotrebite okvir za dijalog Links.
Okvir za dijalog Links (izaberite Edit O OLE Links) pruža mogućnost ručnog ažuri-
ranja veza bilo kada, pritiskom na dugme Update Now. To biste mogli da uradite ako
znate da je neko izmenio izvorne podatke tokom tekuće sesije crtanja. U ovom okviru
za dijalog možete i da prekinete vezu, otvorite izvorne podatke, ili promenite izvor na
koji veza upućuje.
Upamtite da, ukoliko nekom dajete crtež, morate da uključite i sve dodate ili ugra-
đene objekte. Ako ta osoba nema program koji je izvor ugrađenog objekta, prenesite taj
objekat kao sliku.
NaCD-u^ Crtež ab27-c.dwg i datoteka ab27-c.xls, koji se koriste u sledećoj vežbi prenošenja, povezi-
O vanja i ugrađivanja objekata nalaze se na kom pakt disku AutoCAD 2000 Biblija.
Za sledeću vežbu trebaće vam program za tabelarno izračunavanje. Ja u vežbi kori-
stim Microsoftov Excel, ali vi možete isto tako da upotrebite Lotus 1-2-3 ili Quattro Pro.
V eib a: preno šenje, po vezivanje i ugrađivanje ob jekata

1. Otvorite crtež ab27-c.dw g sa CD-a.
2. Snimite ga pod imenom ab27^f.dw g u direktorijum A u to C A D Biblija.
3. Izaberite Insert O OLE Object i Create New i iz spiska odaberite program za
tabelarno izračunavanje. Pritisnite OK. Otvoriće se program za tabelarno
izračunavanje.
4. Napravite računsku tabelu prema slici 27-19. Prilagodite širinu kolona tako da
podaci budu vidijivi.
5. U programu za tabelarno izračunavanje izaberite File o Update, a zatim File O
Exit. Računska tabela će se pojaviti u AutoCAD-ovom crtežu, kao Što prikazuje
slika 27-20.
6 . U okviru za dijalog OLE Properties iz padajuće liste OLE Ptot Quality izaberite
Line Art i pritisnite OK.
5JW o(ksheet in ab ?7 4.dwg
A B C D
1 Tag P a rtN o D escnption
2 11 9076-052-002 Collar-Shaft
3 17 9029-072-001 B racket-Tube Assem bly
4 19 9081-114-001 C hannel-M otorM tg Rod
6
S lika 27 -1 9 : Napravite ovu računsku tabelu da biste je

um etnuli u AutoCAD-ov crtež.
Slika 27 -2 0 : Izgled računske tabele

um etnute u crtež.
7. Dovedite kursor u objekat racunske tabele i odvucite ga naniže tako da bude

neposredno iznad nacrtanog modela. Pritisnite Esc da biste uklonili ručice.
8 . Otvorite program za tabelarno izračunavanje i otvorite ab27-c.xls sa CD-a. Izabe-
rite tri poslednje kolone, kao što prikazuje slika 27-21. Pritisnite dugme Copy na
standadnoj paleti sa alatkama programa za tabelarno izračunavanje.
A I B I C I P ___ E H
Qty. Tag PartNo. Description Dwg. PuriMade Units
2 19 9081-114-001 CHANNEL-MOTOR MTG ROD F' EACH
2 17 9029-072-001 BRACKET-TUBE ASSY M EACH
2 11 9076-052-002 COLLAR-SHAFT f..l F mCH
Slika 2 7 -2 1 : Biranje dela datoteke koji treba um etnuti u AutoCAD.
9. Ostavite program za tabelarno izračunavanje otvoren i pritisnite dugme Auto-

CAD-a na Windowsovoj paleti poslova. Izaberite Edit O Paste Special. lako biste vi
ovo verovatno umetnuli kao Excelovu računsku tabelu (odnosno objekat vašeg
programa za tabelarno izračunavanje), izaberite AutoCAD Entities i pritisnite OK
da bismo isprobali drugi način. Pritisnite tačku umetanja blizu gornjeg desnog
ugla postojećeg OLE objekta.
10. Izaberite List sa potpalete Inquiry na standarđnoj paleti sa alatkama, a zatim bilo
koji od novih tekstualnih objekata. Primer je prikazan na slici 27-22. Uočite da je
AutoCAD napravio novi sti) teksta koji umnogome liči na originalni tekst u račun-
skoj tabeli.
Com.7narid. lis t
S e le c t o b ^ e c ts' t ound
S e l e ’C t o b ]e c ts
TEXT Layer "0 "
S p a c e 1 M odel sp a c e
C o lo r 7 (v h it.e ) Lm etype "B Y LA Y E R "
L itie U e i g h t D 00 inin
H a n d l e ■ 438
S ty le= " UMF - A r i a l O "
Typef jc e = A r ia 1
sta ir t p o m t X= 39 31 98 Y= 41 2164 Z= 0 0000
h e ig h t 0 b 555
t e x t Dttg 5 ise
r o t a t io n a n g le 0
w id th sc e ile E a c to r 1 0000
o b liq u in g a n g le 0
g e n e r a t ro n norm čd
Slika 27-22: Spisak karakteristika jednog od novih tekstualnih objekata.
11. Vratite se u program za tabelarno izračunavanje i ponovo izaberite Edit O Copy.

(AutoCAD dopušta samo jedno prenošenja sa svim opcijama.) Vratite se u
AutoCAD i izaberite Edit •T Paste Special. Izaberite Paste Link. Sada možete da
prenosite samo u formatu vašeg programa za tabelarno izračunavanje. Pritisnite
OK. AutoCAD če umetnuti računsku tabelu u gornji levi ugao ekrana.
1 2 . Vratite se u program za tabelarno izračunavanje i izmenite čeliju F2 (u kojoj sada
piše P) u M i pritisnite Enter. Vratite se u AutoCAD i gledajte kako se P menja u M.
Sve izmene sprovedene u toj računskoj tabeli automatski se prenose u Auto-
CAD-ov crtež.
13. Snimite crteŽ.
S aže tak
U ovom poglavlju ste naučili kako da uvozite i izvozite datoteke drugih formata, uklju-
čujuči i vektorske crteže i rasterske slike (bit mape). Takode ste naučili da radite sa
DXF datotekama. Objašnjeno je i rukovanje slikama i upravljanje njihovim prikazom.
Opisano je prenošenje, povezivanje i ugrađivanje objekata u AutoCAD.
Sledeče poglavlje opisuje kako se AutoCAD uključuje u Internet.
♦ ♦ ♦
POGLAVLJE
Izlazak na Internet r)
r )
utoCAD 2000 pruža više načina za uključivanje crteža na

A Internet. Možete da otvorite AutoCAD-ove crteže koje
nađete na nekom Web lokaciji, napravite hiperveze objekata sa
♦ ♦ ♦
U ovom poglavlju
♦
bilo kojom tačkom Weba i izložite crteže na Webu. Kada pristu-
pite nekoj lokaciji na Webu ili intranetu (lokalnoj mreži) vašeg
preduzeča, na njemu možete da pronađete blokove ili druge Slanje crteža faksom i
elektronskom poštom
podatke i prevučete ih u svoj crtež. Ovo poglavlje opisuje ovaj
novi naČin rada sa AutoCAD-om.
Otvaranje crteža sa
Weba
S lan je crteža fakso m i elektro n sko m poštom
AutoCAD-ove crteže možete začas da pošaljete čianovima tima Pravljenje hiperveza
iii kiijentima - faksom ili elektronskom poštom (engi. e-mail) - objekata
isto kao što šaljete bilo koji drugi dokument. Crtež šaijite faksom
ako kiijent nema AutoCAD, a hoče brzo da vidi crtež na papiru. Objavljivanje crteža na
Šaljite crtež elektronskom poštom ako klijent ima AutoCAD i želi World Wide Webu
da uredi crtež po svom. - elektronsko
štampanje
Slanje crteža faksom iz AutoCAD-a ♦ ♦ ♦ ♦

Ako imate instaliran program za sianje putem faksa koji koristite
za sianje datoteka sa računara faksom, možete na isti način da
pošaljete crtež. Sledite ove korake:
1 . Otvorite crtež koji želite da pošaljete faksom.
2 . Izaberite File O Plot. Na kartici Piot Device okvira za dijalog
Plot izaberite upravljački program za štampač (engl. driver )
sadržan u vašem programu za slanje faksom. Upotrebite
opciju Scaled to Fit sa kartice Plot Settings da bi crtež stao
na format faks papira primaoca. Pritisnite OK.
3. Program za slanje faksom će otvoriti okvir za dijalog da
biste upisali ime primaoca, izabrali slanje naslovnog lista
itd. Izaberite Send ili Send Fax iz okvira za dijalog da biste
poslali faks.
Slanje crteža elektronskom poštom

Crtež možete da pošaljete elektronskom poštom iz programa za
elektronsku poštu. U većini slučajeva kada crtež šaljete elektron-
skom poštom, napišete i tekst poruke, a crtež uključite kao pri-
log ili dodatak poruci (engl. attachm enf). Međutim, svi podaci
koji putuju kroz Internet moraju biti u formatu običnog teksta
(ASCU). Kada otvorite prilog, on je bio pretvoren iz binarnog u
tekstualni format, pa ponovo u binarni.
776 Deo V ♦ Organizovanje crteža i rađ sa njima
Veđiria programa za elektronsku postu automatski kodira i dekodira priloge elektron-

skih poruka. Možda dete morati da uključite ovu opciju u svom programu za elektronsku
postu: da biste mogli da šaljete crteže kao priloge elektronskim porukama. Tako de vaš
program prevesti crtež u ASCII format pri slanju i ponovo u binarni format prilikom pri-
manja elektronske pošte. Držite se svog uobičajenog postupka za slanje elektronske
pošte i dodavanje priloga, kako to zahteva vaš program za elektronsku poštu.
O tvaranje crteža sa W eba

Možete da otvorite crtež direktno sa Weba pomodu dugmeta Search the Web
okvira za dijalog Select File. Ako imate aktivnu vezu sa Internetom, AutoCAD de
otvoriti okvir za dijalog Browse the Web - Open, prikazan na slici 28-1. Ovaj okvir za
dijalog radi kao okvir za dijalog Open koji poznaje Web, nudeci mogudnost pristupa
crtežima i drugim datotekama na Internetu.
B r o H je t h e W e b Open BE3
^ 0 ^ a
This Drawing is dcsigned with Medhanical Desktop 3.0 and Genius

Desktop 3.0
_ ____ ____ ____ ___ _ ____ ____ jd
UEI________________________________________________ I jJ
Fite ftame.
Cancel
Slika 2 8 -1 : Okvir za dijalog Browse the W eb - Open.

■--Tž
l£kl
. K t\ hi_ iti Poglavlje 28 ♦ Izlazak na Internet 777
Zamislite te mogućnosti - pristup crtežima, blokovima itd. sa Interneta isto kao što
im sada pristupate na svom disku ili mreži! Korišćenje slika sa drugog kraja sveta sada
je lako kao otvaranje crteža sa vlastitog diska.
Mogućnosti AutoCAD-a 2 0 0 0 za izlazak na Internet dostupne su sam o ukoliko ste pri njegovoj
N apom ena instalaciji izabrali Full Install. M ožete i da ponovite instalađju i instalirate samo internet Tools.
Ako im ate Microsoftov Internet Explorer verziju 4.0 ili noviju, moći ćete da otvarate crteže sa
X W eba.
Izaberite Open sa standardne palete sa alatkama, kao da otvarate crtež sa svog diska.
U okviru za dijalog Select File izaberite Search the Web. U okviru za dijalog Browse the
Web - Open upotrebite tekstualno polje Look in isto kao adresno polje vašeg čitača
Weba. Možete da pritisnete strelicu naniže sa desne strane i dobićete istu listu pos-
lednje korišćenih Web adresa (URL-ova) koje vidite u svom čitaču Weba. Kada stignete
do Web stranice koja vam treba, možete da pritisnete bilo crtež bilo njegovu hipervezu
(engl. lin k, hyperlink ), da biste ime crteža smestili u tekstualno polje File name na dnu
okvira za dijalog. Takode možete u to polje direktno da upišete URL i ime crteža, npr
h ttp: / /www. ra i nbow. com/ff ai rport/hanga r -a , dwg. (Ovaj URL ne postoji - to je samo
primer.)
Kada pronadete željeni crtež, pritisnite dugme Open. AutoCAD će otvoriti datoteku
crteža.
Isto možete da uradite sa rasterskim slikama i sa spoljnim referencama. Uz odgo-
varajuće dozvole, svoje crteže možete da snimate na neku URL adresu na Webu.
P ravljen je hip erveza o b jekata

Možete da umetnete hiperveze izmedu objekata crteža i datoteka ili Web lokacije koje
se mogu nalaziti bilo gde na Internetu, privatnim računarskim mrežama ili vašem disku.
Hiperveza stvara trajnu vezu između crteža i drugih datoteka, koje pružaju dokumenta-
ciju za podršku ili dodatne informacije.
Kada pritisnete hipervezu, otvoriće se odgovarajući program sa ođređenom dato-
tekom. Na primer, čitač Weba će otvoriti neku Web adresu, a program za obradu teksta
će otvoriti tekstualni dokument.
Pravljenje hiperveze
Dobro je snimiti crtež pre pravljenja hiperveze. Ako to ne uradite, AutoCAD će vas pod-
setiti da ga snimite kada pokušate da napravite hipervezu.
Evo kako se pravi hiperveza:
1 . Izaberite jedan ili više objekata u crtežu. Hiperveza će biti pridružena tim
objektima.
2 . Izaberite Choose O Hyperlink da biste otvorili okvir za dijalog Insert Hyperlink,
3. U polje Link to file or URL: upišite URL (Internet adresu) ili ime datoteke koje
sadrži i putanju (na primer, disk i direktorijum). Možete da pritisnete dugme
Browse da biste pronašli datoteku i onda pritisnuli Open.
4. U polje Named location in file možete opciono da dodate neku lokaciju u toj dato-
teci, npr. izgled lista za štampanje, imenovani prikaz ili obeleživač u tekstu (engl.
boo km a rk). Možete da upotrebite i ime jedne (npr. D7) ili niza ćelija u računskoj
tabeli.
L;«f Inseil Hypeiltnk D E Slika 28-2: Okvir za dijalog

Insert Hyperlink dodaje
Lmk to fie w URL'
hipervezu objektim a na
jj T] |
crtežu.
ErKet ot fccate !be path to (he documetit w*nt to Iftk to. This cttfi be
an intetnot adtkess (UflL), a docurrten! on ytsja haid tkive, c* a ctocLtfi>ertl
'•L—J on your company'-t nehvork
Rath i
8ase. jE*SAutcCAD BKsV
Named tocatiori in Se (otfcnall
(f you wartf to tump toa tpectfic locaHonvrfthin tlta document, lu ch a ta

C M named vteur 0} a (ayoUt, entei 01 locate that irtFoimsiian above.
Hyp«ink tjesctipJion (opbcnaH:
I
17 Use leLstive pafh hypertmk 1 object satectsd
0 tia (K ts with
OK | Cancel I |
5. U polje Hyperlink description upišite kratak opis hiperveze. Ako to ne uradite. u

natpisu koji će se pojaviti pri prelasku kursora preko hiperveze videće se URL ili
ime datoteke na koje hiperveza pokazuje. Ako URL, odnosno ime datoteke zbu-
njuje, umesto njega napišite opis. Taj opis će se pojaviti u natpisu.
6 . Ako želite da koristite celu putanju koju ste upisali u polje Link to file or URL:,
uklonite potvrdu iz polja Use relative path for hyperlink. Relativna putanja koristi
osnovnu putanju (upisanu u polje Base) kao zadatu i samo se na nju nastavija.
Ako radite na intranetu preduzeća gde svi URL-ovi imaju isti početak, na primer,
koristite relativne putanje.
7. Pritisnite OK. AutoCAD će napraviti hipervezu.
k Osnovnu putanju zadajete sistemskom prom enljivom HYPERLINKBASE, što je novina u
AutoCAD-u 200 0. Podrazum evana vrednost osnovne putanje je direktorijum tekućeg crteža i
vidi se u polju Base okvira za dijalog Insert Hyperlink.
Pogledajte hipervezu dovođenjem kursora iznad objekta kome ste dodali tu hiper-
vezu. Videćete novi Web kursor, prikazan na slici 28-3.
Slika 28-3: W eb kursor se pojavljuje kada pređete
kursorom preko objekta sa hipervezom .
P< &
Evcel data
Korišćenje hiperveze
Pošto ste napravili hipervezu, možete da je koristite bilo kada za otvaranje pridružene
datoteke. Ako na Internet izlazile preko telefonske linije (engl. dial-up connection ) i
otvarate crtež koji sadrži hiperveze iako trenutno niste povezani sa Internetom, AutoCAD
će tražiti da se povežete, tako da bude u mogućnosti da nađe URUove na Internetu.
Pogiavlje 28 ♦ Izlazak na Internet 779
Da biste otvorili datoteku pridruženu hipervezi, izaberite bilo koji objekat kome je
pridružena hiperveza. Onda pritisnite desni taster miša bilo gde na površini za crtanje
i izaberite Hyperlink <A> Open iz priručnog menija.
AutoCAD 2 0 0 0 uvodi novu paletu sa alatkam a za W eb, prikazanu na slici 28-4, koja vam om o-
gućuje da krstarite napred-nazad po ranije posećenim W eb prezentacijam a, crtežima, Wor-
dovim dokum entim a, Excelovim računskim tabelam a, kao i ostalim datotekam a.
Slika 28-4: Nova paleta sa alatkam a za Web.

Potraži na Webu
Prekini trenutno učitavanje

Pređi na sledeću adresu
Vrati se na prethodnu adresu
Izmena hiperveze
Da biste izmenili bilo koji detalj hiperveze, izaberite hipervezani objekat i iz menija
izaberite Insert O Hyperlink. Takođe možete da pritisnete desni taster miša dok je kur-
sor iznad objekta i da izaberete Hyperlink O Edit Hyperlink. AutoCAJD de otvoriti okvir
za dijalog Edit Hyperlink. Ovaj okvir za dijalog je isti kao okvir za dijalog Insert Hvper-
link i omogučava izmenu hiperveze. Pritisnite OK kada završite s izmenom.
Datoteke ab28-a.dwg, ab28-a.txt i ab28-b.dwf, koje se koriste u sledećoj vežbi pravljenja
hiperveza nalaze se na kom pakt disku AutoCAD 2000 Biblija.
Vežba: pravljenje hiperveza

1. Otvorite crtež ab28-a.dw g sa CD-a.
2. Snimite ga pod imenom ab28-l.dw g u direktorijum A u to C A D Biblija. To je 3D crtež
donjeg montažnog okvira industrijske veš-mašine, prikazan na slici 28-5.
3. Kopirajte ab28-a.txt i ab28-b.dw f sa CD-a u vaš direktorijum A u to C A D Biblija.
(Možete upotrebiti Windows Explorer za lakše prevlačenje datoteka.)
4. Izaberite Insert <T>Hyperlink. Na zahtev za unos Sel ect objects :, pritisnite ele-
mente © i @prema slici 28-5. AutoCAD če otvoriti okvir za dijalog Insert Hyperlink.
5. Pritisnite dugme Browse. Izaberite ab28-a.txt u direktorijumu A u to C A D Biblija.
Pritisnite dugme Open. Pritisnite OK u okviru za dijalog Edit Hyperlink.
6 . Ponovite naredbu HYPERLINK. Ovog puta pridružite datoteci ab28-b.dw f u direk-
torijumu A u to C A D B iblija elemente © i © prema slici 28-5. Pritisnite OK da biste
zatvorili taj okvir za dijalog.
7. Pređite kursorom preko sva četiri objekta da biste pogledali hiperveze.
8 . Snimite crtež. Ako nastavljate sa idućom vežbom, ostavite crtež otvoren.
780 Deo V ♦ Organizovanje crteža j rad sa njima
Slika 2 8 -5 : Donji m ontažni bkvir.

Z a h v a lju je m R o b e r tu M a c k u iz k o m p a n ije D e xte r, F e r f ild A jo v a , n o o v o m c rte iu .
Izlaganje crteža na W orld W ide W ebu

AutoCAD 2000 omogucava snimanje crteža u formatu DWF (Drawing Web Format). DWF
crtež možete da smestite na Web tako da i drugi mogu da ga vide. Oni mogu da zumi-
raju crtež, premeštaju tačku posmatranja crteža i da ga odštampaju. U crtež možete da
stavite hiperveze tako da posetioci mogu da skoče na podatke za podršku, na druge
DWF crteže ili na druge Web adrese.
» U AutoCAD-u 2 0 0 0 stvaranje DWF datoteke zove se i elektronsko crtanje ili ePlot. Rezultat
m * ePlota je DWF datoteka. Pomoću ePlota m ožete da zadajete izbor pera, rotaciju, veličinu papira
itd., kao što radite pri crtanju na papiru, da biste mogli da kontrolišete izgled DWF datoteke,
Šta su DVA/F datoteke

Većina grafika koje vidite na Webu jesu bit mape, često u formatu GIF i)i JPEG. To nije
naročito pogodno za tehničke crteže, gde posmatrači moraju imati mogučnost da
zumiraju deo crteža da bi videli detalje. Od uvećane bit mape vide se samo pojedinačne
tačke.
Format DWF ima nekoliko prednosti:
♦ To je vektorski format. Posetioci mogu znatno da uvećaju prikaz i da jasno vide
detalje.
♦ Datoteke DWF su 2D predstave slične kopiji na papiru. Stvarni objekti nisu
dostupni posetiocima. Oni ne mogu da menjaju crtež ili da pristupe podacima
crteža kao što su slojevi, koordinate objekata itd. Tako se obezbeđuje autor
crteža.
♦ Datoteke DWF se komprimuju prilikom slanja da bi se smanjilo vreme potrebno
da se učitaju s Weba i da se prikažu.
Pogtavlje 28 ♦ Izlazak na Internet 781
♦ Datoteke DWF omoguđavaju kontroiu prikaza slojeva. Takođe možete da napra-

vite imenovane prikaze koje posetiod mogu brzo da otvore.
♦ Datoteke DWF podržavaju URL hiperveze sa drugim crtežima, podacima ili
datotekama tako da posetiocu možete da ponudite pregled dokumentacije za
podršku itd.
Pravljenje DWF datoteka

Kada napravite crtež koji hoćete da objavite na Webu, pravijenje DWF datoteke je
slično štampanju crteža na papiru. Pri tome za slanje crteža u DWF datoteku koristite
poseban uređaj za ePlot štampanje, kojim upravlja konfiguracijska datoteka PC3 plo-
tera. AutoCAD 2000 ima veđ instaiiran ePiot ploter.
Da biste štampali DWF datoteku, sledite ove korake:
1. Pritisnite dugme Plot sa standardne palete sa alatkama.
2 . Na kartici Plot Device okvira za dijalog Plot izaberite ploter ePlot iz padajućeg
spiska Name. Standardni ploter se zove DWT ePl ot. pc3.
3. U odeljak Plot to File upišite ime za ovo ePlot iscrtavanje. Podrazumevano ime
koje AutoCAD koristi je ime vašeg crteža, kome dodaje karticu aktivnog okru-
ženja (modela iii Dsta za štampanje) i nastavak DWF.
4. Upišite disk i direktorijum u koji treba snimiti ovu datoteku. Možete upotrebiti
dugme sa tri tačke da biste pronašli žeijenu lokaciju.
5. Pritisnite OK. AutoCAD će napraviti DWF datoteku.
Možete da prilagodite nekoliko parametara DWF datoteke, kao što su rezolucija,
boja pozadine, te da li treba iscrtati okvir na svakom listu. Možete da napravite i vla-
stitu konfiguracijsku datoteku za ePlot crtanje. Detaljnije objašnjenje pročitajte u
odeljku „Definisanje uređaja zaePlot štampanje i prilagođavanje DWF parametara“.
Datoteka ab28-l.dw g u direktorijum u Results koja se koristi u sledećoj vežbi pravljenja DWF
datoteke nalazi se na kom pakt disku AutoCAD 2000 Biblija.
Vežba: pravljenje DWF datoteke

1. Ako ste radili prethodnu vežbu, upotrebite ab28-l.du)g. Ako niste, otvorite tu
datoteku iz direktorijuma Results sa CD-a A u to C A D 2000 Bible i snimite ga u svoj
direktorijum A u to C A D B iblija.
2. Pritisnite dugme Plot sa standardne palete sa alatkama.
3. Na kartici Plot Device pritisnite strelicu naniže na desnom kraju padajuće liste
Name i izaberite DVJF ePlot.pc3.
4. Pritisnite OK. AutoCAD će napraviti ePlot. Ako nastavljate sa sledećom vežbom,
ostavite ovaj crtež otvoren.
Prikazivanje DWF crteža

Završni korak je prikazivanje crteža. Za prikazivanje DWF crteža treba vam Autodeskov
program WHIP!, Verzija 4.0 ili novija. Taj program je besplatan i isporučuje se uz Auto-
CAD. WH1P! omogućava pomeranje prikaza DWF crteža, zumiranje, štampanje i upo-
trebu hiperveza.
782 Deo V ♦ Organizovanje crfceža i rad sa njiiria
Definisanje uređaja za ePlot štampanje i prilagođavanje

DWF parametara
M ožete da napravite vlastiti ePlot pioter. Tako biste m ogli da zadate param etre kao 5to su kom pre-
sija, rezolucija i da li su podaci o slojevima i razm eri uključeni ili ne. Evo kako:
1. Izaberite File C- Plotter Manager.
2. U prozoru Plotters videćete postojeće ePlot uređaje kao PC3 datoteke. Dvaput pritisnite
ikonicu čarobnjaka Add-a-Plotter.
3 . Pritisnite dugm e Next.
4 . Izaberite M y C om puter i pritisnite Next.
5. Na ekranu Plotter M odel izaberite Autodesk ePlot (DW F) u prozoru Manufacturers, i DWF
ePlot u prozoru M odels. Pritisnite Next.
6 . Na sledećem ekranu izaberite konfiguracijsku datoteku DWF ePlot Form at H D I - by
Autodesk, Inc., ili neku drugu ako želite. D vaput pritisnite Next.
7. Izaberite Plot to File. Pritisnite Next.
8. U polje Plotter N am e upišite opisno im e za ovaj ePlot ploter. Pritisnite Next.
9 . Ako želite, m ožete izabrati Edit Plotter Configuration da biste izm enili podrazum evane para-
m etre ovog ePlot plotera. M ožete da m enjate rezoluciju, kom presiju i param etre slojeva i
razm ere,
10. Pritisnite Finish.
Konfiguracijsku datoteku ePlot plotera m ožete da izm enite bilo kada da biste prilagodili njene
DW F param etre. Pritisnite dugm e Plot sa standardne palete sa alatkam a i izaberite konfiguracijsku
datoteku ePlot plotera koji želite iz padajuće liste N am e na kartici Plot Device. O nda pritisnite
dugm e Properties. U okviru za dtjalog Plotter Configuration Editor izaberite karticu Device and Doc-
u m en t Settings i iz gornjeg dela okvira izaberite Custom Properties. Na dnu okvira pritisnite dugm e
Custom Properties. Ovde m ožete da izm enite rezoluciju i form at. M ožete da zadate i boju pozadine
za DWF datoteke, da li se crta okvir kao što je onaj na kartici sloja, da li treba uključiti i podatke o
sloju, razm eri i m em o j jedinici, kao i treba li prom eniti DW G nastavke hiperveza u DWF. (U radite to
ako ste DWF datoteke napravili iz crteža na koje hiperveze ukazuju, i sada želite da hiperveze uka-
zuju na te DWF đatoteke, a ne na originalne crteže.)
Pritisnite OK da biste zatvorili okvir za dtjalog Plotter Confjguration Editor. AutoCAD će vas pitati
da li izm ene želite da prim enite sam o na tekuće iscrtavanje tli ih treba snimiti u konfiguracijsku
(.pc3) datoteku. Izaberite jedno od toga i prittsnite OK.
WHIP! se isporučuje u dve verzije:

♦ Ako koristite Netscapeov Navigator kao ćitač Weba, uzmite WHIP! kao njegov
dodatni model (engl. plug-in).
♦ Ako koristite Microsoftov Internet Explorer kao čitač Weba, uzmite WHIP! kao
ActiveX kontrolu.
Ako ste instalirali AutoCAD-ove funkcije za rad na Internetu, možete automatski da
gleđate DWF datoteke. Kada posetite Web stranu sa DWF crtežom, on će se regenerisati
pred vašim očima. Slika 28-6 prikazuje DWF crtež na Webu.
Da biste videli koju verziju W HIP!-a im ate, pokrenite Čitač W eba i idite do neke DWF datoteke.
Pritisnite desni taster miša i izaberite About W HIP! Čućete W HiP!-ov fijuk biča i videti prozor
koji kazuje koju verziju W HIP!-a koristite.
WH)P!-ovim funkcijama pristupate tako što pritisnete desni taster miša bilo gde na
DWF slici da biste otvorili priručni meni prikazan na slici 28-7.
Pogtavlje 28 ♦ Izlazak na Internet 783
Esck
'
i-v ...
©
Siop
0
H tftt*
t£ <3t a -
Home Se-ircti Fevijfite* P tti
M
wc« M*i
j' , //m w i (3ynarrv5tMJSj . rO>Hhfjn
DYNAMAC
tM vttait U viiA'vti# StfVlCti K
DWF u t
p o\v erfui đt>sigti LooJ
which pjomjfles to
enhaAc« oi*r tbttkty
to proviđe ihe
qutJj,ly 9«rvice
you dcTniriii
E M l/R F l
/V Ltp hm-.Siui^
/%•
C o ftJl0 C & O fT
/**FitjU'Ito«Sheii
/»•gEL£tt£flsid
S lika 2 8 -6 : DWF crtež na W ebu.
Z a b v a lju je m n a o v o m c rte žu k o rp o ra c iji D y n a m a c iz V u d D e jla , llinois.
w> Pan l«fc w k*ysl Slika 2 8 -7 : W HIP!-ov m eni

Zoorn PageUpj'Pn
flpctangle
Fpi to Window Horne
Layieii...
Njimeđ Vtews
Locahon.
::
Copy Ctd+C
Pmit. CtiHP
SaveAs.
Abo^WHlP!
Fww«d
B#ck
Mada se pojmovi donekle razlikuju od onih na koje ste navikli, brzo ćete shvatiti
kako se zumira i pomera DWF crtež.
♦ Pan radi isto kao i uobičajeno pomeranje prikaza. Pritisnite miša i pomerajte ga
u smeru u kome želite da se crtez pomeri (ne puštajući taster miša).
♦ Zoom radi isto kao i uobičajeno zumiranje u realnom vremenu. Pritisnite miša i
pomerajte ga naviše da biste uvećali s)iku, ili naniže da biste je umanjili (ne pušta-
jući taster miša).
♦ Zoom to Rectangle radi kao ZOOM Window, ali umesto da pritisnete dva ugla
prozora, morate da držite pritisnut taster miša i da vučete prozor.
♦ Fit to VVindovv radi kao ZOOM Extents. Vraća prikaz na njegov prethodni izgled.
♦ Layers omogućava uključenje i isključenje popisanih siojeva.
784 Deo V ♦ Organizovanje crteža f rad sa njima
♦ Named Views pruža listu imenovanih prikaza koje možete da izaberete.

♦ Full View radi kao ZOOM ALL. Ova stavka nije uvek dostupna.
Osim zumiranja i pomeranja prikaza, sliku možete i da kopirate na Clipboard
(izaberite Copy) iti da odštampate trenutno vidljivi prikaz na sistemskom štampaču
(izaberite Print iz menija).
Možete čak i da kopirate DWF datoteku na disk u jednom od dva rasterska iormata.
Sledite ove korake:
1. Izaberite Save As da biste kopirali DWF datoteku na disk.
2. U okviru za dijalog Save WMF File As izaberite ime i direktorijum za datoteku.
3. U padajućoj listi Save as Type izaberite WMF ili BMP (da biste sliku snimili kao
bit mapu).
4 . Pritisnite dugme Save.
Ako DWF datoteka ima hiperveze, meni će sadržati i naredbu Highlight URLs. Ako je
izaberete, pojaviće se pravougaonici koji pokazuju gde su URL-ovi. Verovatno ćete
ponovo izabrati tu naredbu i ukloniti pravougaonike, jer odvlače pažnju.
Kad pređete kursorom preko URL-a, kursor se menja u šaku koja pokazuje, prika-
zanu na slici 28-S. Verovatno vam je ovaj kursor poznat sa Weba, jer se svuda upotre-
bljava za označavainje hiperveze. Pokazani URL se pri tom ispisuje u donjem levom uglu
ekrana. Uvek pogledajte ispisani URL, pošto se područja raznih URL-ova na crtežu
možda preklapaju, naročito ako su bliski objekti kojima su pridruženi URLôvi.
Slika 2 8 -8 : Prelazak preko URL-a u DWF crtežu.
Da biste skočili na neku URL adresu, pritisnite je. WHIP! će vas prebaciti na novu
lokaciju.
Poglavlje 28 ♦ Izlazak tia Internet 785
Meni ima i stavke Back i Forward, koje rade isto što i dugmad Back i Forward čitača
Weba. Na primer, pošto ste pritisnuli URL i videli tamošnju sliku, izaberite Back da
biste se vratili na prethodni DWF crtež.
U sledećoj vežbi koristim malo poznatu mogućnost čitača Weba - oni mogu da pre-
tražuju i vaš disk, isto kao Internet. Stoga ćete moći da radite ovu vežbu i ako nemate
pristup Jnternetu, jer ćemo koristiti samo CD A u to C A D 2000 B ib lija , čitač Weba i WH1P!
Datoteke ab28-l.dwf, ab28-a.txt i ab28-b.dwf koje se koriste u sledećoj vežbi prikazivanja
DWF crteža nalaze se na kom pakt disku AutoCAD 2000 Biblija.
Vežba: prikazivanje DWF crteža

1. Pokrenite čitač Weba bez povezivanja s Internetom. (Ovaj postupak se razlikuje
u zavisnosti od računara. Na svom računaru ja pokrenem čitač Weba i pritisnem
Cancel na zahtev za unos da se povežem. Možda ćete morati i da otkaiete pove-
zivanje sa podrazumevanom početnom Web stranom, pritiskom na dugme Stop
na paleti sa alatkama čitača Weba.)
2 . Upišite c:\AutoCAD Biblija\ab28-l.dwf (odnosno, putanju koja odgovara vašem
računaru) na mesto gde inače pišete adrese Web prezentacija.
Pokušajte da upišete samo c: i pritisnete Enter. Možda ćete moći da nadete dato-
teku nadisku. Trebalo bi davidite DWF datoteku napravljenu u prethodnoj vežbi,
prikazanu na slici 28-9. Svaki put kada pokažete objekat kome je pridružen URL,
u donjem levom uglu slike pojavljuje se ispis tog URL-a.
Slika 28-9: DWF datoteka prikazana u Microsoftovom Internet Exploreru.
3. Pritisnite (D na slici 28-9. Videćete tekst prikazan na slici 28-10. Tekst potiče od
Excelove računske tabele snimljene u tekstualnom formatu. (Čitači Weba mogu
da prikažu samo tekst i grafiku.) Pritisnite dugme Back u čitaču Weba da biste se
vratili na polaznu DWF datoteku.
786 Deo V ♦ Organiiovanje crteža i rad sa njima
4. Pritisnite desni taster miša na crtežu da biste otvoriii WHIP!-ov meni. Izaberite
Zoom. Povucite kursor naviše da biste uveličali prikaz. Izaberite Pan iz menija i
pomerite prikaz ulevo. Izaberite Zoom to Rectangle i odredite dijagonaiu malog
prozora da biste što više uveličali prikaz. Izaberite Fit to Window da biste se vra-
tili na prvobitni prikaz. (Ako želite, pritisnite Print da biste odštampali crtež na
sistemskom štampaču.)
5. Pritisnite © na slici 28-9. Videčete horizontalni ugaonik.
6 . Zatvorite čitač Weba.
:: <h
eacJt
O 0 ■ta
S«4rcfi
lArtdranaJFVAutnOĐ Bfcil0\EwcjSS Sour« dr*vng*\ab2Bsj Pxt
#
FMr#
m
Fdnt
.
MBt H
...
Citt TAO N0 FAPT MO t-eSCfttprtCK »VO S I I E fJAJ>E,’PUR 'JNIT3

1 ji 95.3©’-l?I"OU2 SPACIfr-StTPPOPT b F EJLOH
ap V Z L i'lm ftOiD- £t p r i
z CBUMBL-KOTCp HTS POB 8 r EACR
AR is c t s s - o z i- o :: KlfiE - .030 3TAIKLISS £ * TT
i BtUCKET-TUBE A*SY •L » ik h
l ■L* 33 7-001 B K l t - F.t*.F E tl EACH
4 1% *PLATE-SWFCFT, 3KL {UFRJ ■ D n EACH
'c H 9452^-87-801 ■PLtT£-3UFF08T. LFS (0T*8f" I 21 EACH
i 13 S'iSS-rS&S-OOi " f l i t e - htd , erft trać” D A tAC H
4 12 "AHGL £ -SlFf'P V'OT1' B r. EAClf
Z n 9076'-0*2 *OGu OOLLAP-SffAFT B n EfcCG
1 SO D l-irB—003 "JUKJLE-KiBPTl, SDFP.,I'T’, tt (I tA C ti
2 3 0003-’ « -003 "iSC tE-B 'SFIT, trU', 4 FfiiP " h H EACB
2 9003-23&-DG3 ’ UTOLr.-SOTPORT, B U.JCiMAl. h H EAOH
1 1 ''»BPPOHT-PL.fcTE, RTO (S9C HSP3j ** B H EACH
4 4 ■*ANGLS-SOT>p o f t , SPPEABtft" h (I EACB
3 5 90 02-2 J 3--001 RIHG J Č & r" B Jf, Ilt'H
t 4 r»c*rr* B R EACH
* 3 94 SE o 4 6-001 ■'FLATE-BJUEEi 8.UPP09T1* h n fjtc n
l 2 9Q09-?42-001 "AHGLE-HOItlE* FH 1 LH" 11 M UCH
1 1 90D3-2I2-VC11 "AHGLE-KCttTl, FPT" £1 H TA'.'H
_____. . —
____ -*i
S lika 2 8 -1 0 : Tekstualna baza podataka za crtež.
S aže tak
U ovom poglavlju naučili ste da radite sa AutoCAD-om na lnternetu. Pored slanja crteža
(aksom i elektronskom poštom, možete da ih otvorite sa bilo kog mesta na Internetu.
Hiperveze na crtežu omogučavaju skok na druge datoteke na vašem disku, mreži ili
Internetu. Crteže u formatu DWF možete da objavite na Internetu (u AutoCAD-u
poznato kao elektronsko štampanje ili ePlot). Posetioci mogu da gledaju te DWF
datoteke pomoču svojih čitača Weba.
Ovim poglavljem završava se peti deo, „Organizovanje crteža i rad sa njima". Šesti
deo, „Prilagođavanje AutoCAD-a“, otkriva unutrašnje mehanizme AutoCAD-a da biste
mogli da ga prilagodite kako vam odgovara. U poglavlju 29 objašnjava se kako se prave
namenske prečice za naredbe i palete sa alatkama.
♦ ♦ ♦
D EO
Prilagođavanje
AutoCAD-a
♦ ♦ ♦ ♦
šestom delu naučićete kako da postignete da AutoCAD radi
U na vaš način. Prilagođavanje AutoCAD-a može da ubrza i
olakša vaš rad, ustanovi standarde za sve crteže na vašem rad-
U ovom delu
nom mestu i automatizuje česte ili dosadne poslove. Možete da Poglavlje 29

prilagodite postupak izdavanja komandi (poglavlje 29), pravite Prilagođavanje komandi
i paieta sa alatkama
makroe i puštate serije slajdova pomoću skript datoteka (pogla-
vlje 30), pravite posebne tipove linija i šrafura (poglavlje 31), svoje
PogLavlje 30
fontove i druge oblike (poglavlje 32) i prilagodite AutoCAD-ove
Izrada makroa i
menije (poglavlje 33). prikazivanje slajdova
pomoču skript datoteka
Poglavlje 31
Izrada posebnih tipova
linija i šrafura
Poglavlje 32
Izrada oblika i fontova
Poglavlje 33
Prilagođavanje menija
♦ ♦ ♦ ♦
POGLAVLJE
Prilagođavanje
komandi i paleta
sa alatkama
♦ ♦ ♦ ♦
U ovom poglavlju
re nego što počnete s prilagođavanjem, treba da naučite Osnove prilagođavanja
P neke osnove koje važe gotovo uvek pri prjlagođavanju

AutoCAD-a. Kada shvatite te osnove, postupak je mnogo lakši.
AutoCAD-a
Definisanje skraćenica
za zadavanje komandi
Rad sa prilagodljivim datotekama sa tastature
Mogućnost prilagođavanja AutoCAD-a zasnovana je na njegovoj
čuvenoj otvorenoj arhitekturi, što znači da su većina datoteka Prilagođavanje paleta
podrške AutoCAD-a zapravo tekstualne datoteke koje možete sa alatkama
sami da preuredite. Tabela 29-1 prikazuje najvažnije od tih ♦ ♦ ♦ ♦
datoteka i njihove funkcije.
Na slici 29-1 je deo jedne od tih datoteka, acad.pgp, koji prika-
zuje skraćenice za komande.
Uređivanje prilagodljivih datoteka

Da biste prilagodili AutoCAD, morate da izmenite odgovarajuće
prilagodljive datoteke. Ove datoteke su u ASCII formatu (čisti
tekst). Da biste ih preuredili, treba vam editor teksta, koji liči na
program za obradu teksta, ali u datoteku ne umeće nikakve
kodove. Za većinu datoteka možete da upotrebite Notepad, pro-
gram koji se isporučuje zajedno sa VVindovvsom. Međutim, dato-
teke menija su preduge za Notepad. Umesto njega možete da
koristite WordPad, koji se takođe isporučuje zajedno sa Window-
som. Kada koristite WordPad, pazite da pri snimanju dokumenta
upotrebite padjuću listu Save as Type okvira za dijalog Save As, i
da u njemu odaberete format Text Document. Svi giavni programi
za obradu teksta imaju mogućnost snimanja dokumenata u for-
matu čistog teksta - vi samo pazite da ne pritisnete dugme Save
pre nego što zadate potreban format datoteke.
790 Deo VI ♦ Prilagođavanje AutoCAD-a
§ acad.pgp - Notepad Slika 29-1: A cad.pgp, jedna od

Efe S «ach jjjdp AutoCAD-ovih prilagodljivih datoteka.
fi. »flRC
ADC, »ADCENTER
flfl. »AREfl
flL , » A LIC N
f iP . »flPPLOflO
f iR . »AftRflV
flTT , »flTTDEF
-flTT , » -A T T D E F
flT E , » f lT T E D IT
-A TE, » - f lT T E D I T
flT T E , » - f lT T E D I T
B. »BLOCK
'8 . »BLO CK
BH, »BHflTCH
BO. »BOONDAftV
-BO , »-BOUNĐftRV
Bft, »BftEftK
c, » C lf iC L E
CH, » P R O P E R T IE S
-CH, »CHANGE
CHfl, »CHftMFER
C OL, »COLOR
COLOUR, •COLOR
CO, •COPV
D. »DIMSTVLE
DflL , »DIMALIGNED
DflN, •DIMANGOLflft
OBfl, »DIM BASELIN E
OBC, •DBCONNECT
DCE, •OIMCENTER
oco, •DtMCONTIHUE
ĐDI , •DIMDIflMETER
Tabela 29-1 PrilagodljTive datoteke

Ime datoteke Funkdja
*.cus Datoteke namenskih rečnika. Možete da dodajete reči u namenski rečnik koji koristi
komanda SPELL
acad.pgp Datoteka parametara AutoCAD-a. Ova datoteka se obično koristi za definisanje
skraćenica s tastature (zvanih i nadimci ili alijasi) za komande.
acad.m nu AutoCAD-ova datoteka šablona menija. Možete da napravite svoje datoteke šablona
menija.
acad.m nd Datoteka makroa za menije.
acad.m nl AutoUSP rutine koje koristi glavni meni AutoCAD-a. Ako napravite sopstvene menije,
možete imati jednu *,mnl datoteku sa istim imenom kao vaš meni za AutoLISP rutine.
acad.m ns Izvorna datoteka AutoCAD-ovog menija dobijena iz .m nu datoteke Šablona. Možete da
napravite svoje izvorne datoteke menija iz prilagođenih datoteka Šablona.
acad.hlp Datoteke ugrađene pomoći u AutoCAD-u.
acad.cfg AutoCAD-ova konfiguracijska datoteka za čuvanje parametara grafičke table i plotera.
Obično te parametre birate u okviru za dijalog Options, umesto da ručno uređujete ovu
datoteku. Međutim, upamtite da je to tekstualna datoteka koju možete da prilagodite.
acad.dcl AutoCAD-ova datoteka jezika Dialog Control Language (DCL). Ova datoteka opisuje
standardne AutoCAD-ove okvire za dijalog. Možete da napravite svoje DCL datoteke
koje će opisati okvire za dijalog vaših AutoLISP rutina.
acad.lin AutoCAD-ova datoteka definicija tipova linija. Možete da napravite svoje datoteke
definicija tipova linija (*.lin ), ili da dodate svoje definicije u postojeći acad.lin.
Poglavtje 29 ♦ Prilagođavanje komandi i paleta sa alatkama 791
Tabela 29-1 Prilagodljive datoteke (nastavak)

tme datoteke Funkcija
acad.lsp AutoCAD-ova datoteka AutoLISP-a, Možete da napravite ovu datoteku od nule. Ako ona
već postoji, možete da je izmenite ili joj nešto dodate, da br se AutoLISP-ove rutine
automatski učitale.
acad.m ln AutoCAD-ova datoteka biblioteke kombinovanih linija.
acad.pat AutoCAD-ova datoteka uzoraka šrafura. Možete da napravite svoju.
acad.pc3 AutoCAD-ova datoteka konfiguracije štampanja na ploteru. Svaka PC3 datoteka sadrli
sve parametre nekog plotera, Ove datoteke možete da upotrebite sa programom Batch
Plotting Utility za štampanje niza crteža.
fontm ap.ps AutoCAD-ova datoteka kataloga fontova PostScipt. Ovu datoteku koristi P5IN jer ona
sadrži listu svih fontova dostupnih u AutoCAD-u.
acad.fm p AutoCAD-ova datoteka zamene fontova. Upotrebite ovu datoteku za zadavanje
zamenskih fontova, bez obzira jesu li originalni fontovi dostupni na vašem računaru.
acad.psf AutoCAD-ova datoteka za podršku PostScipta. Koristi se za komande PSOUT i PSFILL.
acad.slb AutoCAD-ova datoteka biblioteke slajdova, korišćena u primerima uzoraka za šrafiranje
u menijima. Možete da koristite ovu datoteku ili da napravite svoju.
*s c r Skript datoteka koju sami pravite i imenujete. Skript datoteke su makroi komandi
i opcija koji se automatski izvršavaju.
*.shp Datoteka oblika koju sami pišete i imenujete. Datoteke oblika obično sadrže fontove,
ali mogu da sadrže i druge oblike. Datoteka oblika se zatim prevodi u datoteku sa
nastavkom imena .s/urradi efikasnijeg korišćenja.
acad.rx Lista ARX programa koji se automatski učitavaju.
m textm ap.ini Mapiranje fontova za prikaz teksta u MTEXT editoru.
acad.unt Datoteka koja definiše svaku mernu jedinicu koja se može koristiti.
*.rp f Uzorci za rasterske popune.
Rezervne kopije prilagodljivih datoteka

Pre no Što promenite bilo koju prilagodljivu AutoCAD-ovu datoteku, napravite njenu
rezervnu kopiju. Neke od tih datoteka su ključne za rad AutoCAD-a, naročito one za
menije. Rezervne kopije pravite u dva koraka:
♦ Napravite rezervnu kopiju originalne datoteke, onakvu kakva je bila nakon insta-
lacije. Čuvajte jedan disk sa svim prilagodljivim AutoCAD-ovim datotekama koje
ćete ikad menjati, u originalnom stanju.
♦ Kada izmenite neku od datoteka, napravite njenu rezervnu kopiju pre svakog
bududeg menjanja. Tako ćete uvek imati poslednju verziju svoje datoteke. Ako
pogrešite pri unošenju izmena, lako ćete kopirati ispravnu rezervnu kopiju preko
one najnovije pogrešne i tako sve srediti.
U nekim slučajevima bezbednije je praviti svoju datoteku, nego menjati originalnu
AutoCAD-ovu. Na primer, kada prilagođavate AutoCAD-ove menije, možete da kopirate
acad.mnu u datoteku koja se zove mojmeni.mnu, izmenite mojmeni.mnu. i onda učitate
svoj novi meni umesto AutoCAD-ovog standardnog.
To znači da treba da imate dve diskete, jednu sa originalnim prilagodljivim datote-
kama i drugu sa svojim najnovijim verzijama tih prilagodljivib datoteka. Ove diskete bi
trebalo da sadrže barem sledece datoteke:
♦ acad.lin
♦ acad.lsp
♦ acad.mln
♦ acad.mnl
♦ acad.mns
♦ acad.mnu
♦ acad.pat
♦ acad.pgp
Naravno, mogli biste da napravite rezervne kopije šablona koje ste sami napravili.
Koristiđete ove diskete ne samo u slućaju greške pri pravljenju nove verzije tih
datoteka, nego i svaki put kada budete reinstalirali AutoCAD - bez obzira radi li se o
otkazivanju diska, virusu koji je zarazio računar, zameni starog računara novim itd.
I kada budete prelazili na novu verziju AutoCAD-a, (najčešće) možete da nastavite da
koristite svoje poznate prilagođene datoteke.
Korišćenje komandi sa komandne linije

Za mnoga prilagođavanja trebače vam komande. Kada napišete skript datoteku, koja je
samo niz komandi, ili kada izmenite datoteku menija, morate da ispišete komande koje
hoćete da se izvrše. U tim slučajevima, AutoCAD-ove prilagodljive datoteke mogu da
sadrže samo komande u obliku u kom se one pojavljuju na komandnoj liniji. U skript
datoteci ili datoteci menija nemate mogućnost unošenja vrednosti u okvir za dijalog.
Posiedica toga jeste da morate da naučite potpuno nov način rada u AutoCAD-u - staro-
modan način - upisivanjem komandi na komandnu liniju.
Ako niste sigurni kako se neka kom anda zove, ali znate koja je to kom anda iz m enija ili sa
Savel
palete alatki, pokrenite je iz m enija ili sa palete alatki i onda pritisnite taster Esc. AutoCAD će
pokazati njeno im e u kom andnom prozoru.
Više komandi ima i verziju bez okvira za dijalog. Izvođenje nekoliko komandi u ver-
ziji za komandnu liniju može da se pokrene i stavijanjem crtice (-) pre imena komande.
Za pojedine komande koje nemaju verziju za komandnu liniju, isti efekat se postiže
pomoću sistemskih promenijivih. Tabela 29-2 prikazuje te komande.
Tabeia 29-2 Verzije komandi za komanđnu liniju

Komanda Verzija za komandnu finiju
ATTDEF -ATTDEF
ATTEDIT -ATTEDIT
ATTEXT -ATTEXT
BHATCH -BHATCH
BLOCK -BLOCK
BOUNDARY -BOUNDARY
DDPTYPE PDMODE, PDSTYLE
DDVPOINT VPOINT
DSETTINGS ORTHO, SNAP, GRID, ISOPLANE, AUTOSNAP, SNAPTYPE
EXPORT DXFOUT, STLOUT, BMPOUT, PSOUT, ACISOUT, 3DSOUT, VVMFOUT
GROUP -GROUP
HATCHEDIT -HATCHEDIT
IMAGE -IMAGE
INSERT -INSERT
Pogtavlje 29 ♦ Prilagođavanje komandi i paieta sa afatkama 793
Tabela 29-2 Vferzije komandt za komandnu liniju (nastavak)

Komanda Verzija za komandnu iiniju
LAYER -LAYER
LINETVPE -LINETYPE
MTEXT -MTEXT
OSNAP -OSNAP
PLOT -PLOT
PROPERTIES CHANGE, CHPROP, COLOR, -LAYER, -LINETYPE, -LTSCALE, CELTYPE, CELTSCALE
RENAME -RENAME
STYLE -STYLE
TOOLBAR -TOOLBAR
UNITS -UNITS
VIEW -VIEW
WBLOCK -WBL0CK
XREF -XREF
Uz to, umesto komande D1MSTYLE koja otvara okvir za dijalog Dimension Sty)e
Manager, za formatiranje kota možete da koristite i promenljive za kotiranje.
Sistemska promenljiva FILEDIA određuje da )i de AutoCAD prikazati okvir za dijalog
za komande kao što su SAVEAS ili XATTACH, kojima je potrebno neko ime datoteke.
Ako je promenljivoj FILEDIA dodeljena podrazumevana vrednost 1 AutoCAD prikazuje
okvir za dijalog.
v U AutoCAD-u 2 0 0 0 , čak i ako je Fl LEDIA postavljena na 1, AutoCAD će prikazati zahtev za unos
* um esto okvira za dijalog, ukoliko je aktivan AutoLISP/ObjectARX program ili skript datoteka. I
dalje m ožete da dodelite 0 sistemskoj prom enljivoj FILEDIA, no pobrinite se da je na kraju
skripta ili program a vratite na 1.
Dokumentovanje datoteka
Uobičajena praksa je da se pišu komentari u namenskim datotekama, koji opisuju način
prilagođavanja. Mada u času pisanja to izgleda očigledno, kada se kasnije vratite na
neku datoteku možda neđete razumeti ono što ste nekad pokušali da postignete. Vaše
objašnjenje će dobro doci i drugima.
Komentar u prilagodljivoj datoteci piše se iza tačke i zareza (;) kao prvog znaka u
redu. AutoCAD ovakve redove ne uzima u obzir. Samo u menijima, komentari se pišu
iza / ili // kao prvog znaka u redu.
Sada, kad znate osnove prilagođavanja AutoCAD-ovih datoteka, prelazimo na
pravljenje skračenica sa tastature i prilagodavanje paleta sa alatkama.
D efin isan je sk ra će n ica sa tastatu re za ko m an d e

Datoteku acad.pgp možete da upotrebite za dve namene:
♦ za pravljenje prečica za Windowsove programe;
♦ za pravljenje skraćenica s tastature za AutoCAD-ove komande.
Datoteku acad.pgp možete da upotrebite i za definisanje skraćenica za DOS-ove
komande.
Pravljenje prečica za Windowsove programe

Datoteka acad.pgp uključuje sledeće tri prečice za Windowsove programe:
EXPL0RER, START EXPL0RER, 1
NOTEPAD, START NOTEPAD, 1
PBRUSH. START PBRUSH. 1
Prvi stubac je ime komande koje upišete na komandnu liniju AutoCAD-a. Drugi stu-
bac predstavlja komandu koju Windows treba da izvrsi. Komanda 1 govori AutoCAD-u
da pokrene taj program, ali da ne čeka da završite sa njegovim korišđenjem. Stoga
možete da se vratite AutoCAD-u kad god poželite. Posle te 1. možete da završite sa dva
zareza. Međutim, uočite da stavka Notepada ima * F i 1e t o e d i t : pre poslednjeg zareza.
To je poruka koju vidite u AutoCAD-ovoj komandnoj liniji. Upišite ime datoteke koju
hočete da preuredite i Windows će je otvoriti u Notepadu. (Morate upisati celu putanju
do datoteke.) Da biste otvorili Notepad bez datoteke, na zahtevza unos * r i 1e to edi t :
pritisnite Enter.
Definisanje skraćenica sa tastature za komande

Veći deo datoteke acad.pgp sadrži nadimke ili skraćenice sa tastature za uobičajene
AutoCAD-ove komande. Možete da izmenite postojeće ili dodate nove. Kad se na njih
naviknete, uvidećete da je često brže upisati skraćenicu u komandnu liniju nego mišem
pritiskati dugme na paleti sa alatkama i)i stavku u meniju, naročito ako su vam ruke već
na tastaturi. U datoteku acad.pgp ne možete upisivati opcije za komande. Da biste to
uradili, treba da napravite stavku u meniju, dugme na paleti sa alatkama ili AutoLISP
rutinu.
Format za definisanje skraćenice je sledeći:
S h o r t c u t . * F u l 1 command name
Pogledajte na slici 29-1 primere skraćenica. Uočite da razmak izmedu stubaca nije
nužan, samo poboljšava čitljivost.
Možete da koristite skraćenice transparentno (u toku neke druge komande) ukoliko
je sama komanda transparentna. Skraćenice se ne mogu koristiti u skript datotekama ili
menijima. Uočite da u .pgp datoteci ne možete da koristite funkcijske tastere niti tastere
Contro) (Ctrl).
Savet
O dštam pajte acad.pgp i prilepite ga na zid tam o gde radite.
*
Ako radite na tuđem računaru, sledeću vežbu nem ojte da radite bez dozvole vlasnika. Nije
Upozorenje |e p0 m enjajj datoteke tuđeg AutoCAD-a bez pitanja.
Vežba: prilagođavanje datoteke A cad .pg p

2. Stavite praznu disketu u disketnu jedinicu. Upišite explorer J. Posle otvaranja
pripremnog prozora, AutoCAD će otvoriti Windows Explorer, koristeći skraće-
nicu u datoteci acad.pgp.
3. Pronađite direktorijum Acad'2000 i otvorite ga (pritisnite znak + levo od njega).
Pritisnite direktorijum Support. Pronadite acad.pgp, pritisnite i prevucite na
ikonicu disketne jedinice (u prozoru Folders) u kojoj je vaša disketa. Windows će
kopirati acad.pgp na disketu. Ako dosad niste napravili rezervne kopije ostalih
prilagodljivih datoteka, kopirajte na disketu i acad.lin, acad.lsp, acad.mln,
acad.mnl, acad.mnu i acad.pat. Izvadite disketu i na njenoj nalepnici napišite
„AutoCAD-ove prilagodljive datoteke - original“.
4. Dok je Explorer otvoren, dvaput pritisnite acad.pgp. VVindovvs će otvoriti tu

datoteku u Notepadu. (Ako Windows otvori okvir za dijalog Open With. izaberite
Notepad sa liste. Proverite da li je potvrdena opcija Always Use This Program To
Open This File i pritisnite OK. Od sada đe Windows automatski otvarati acad.pgp
pomoću Notepada.)
5. Pomerajte se naniže otprilike dva ekrana, sve dok ne ugledate tri Windowsove
komande prikazane na slici 29-2. Dovedite kursor na kraj reda sa komandom
PBRUSH i pritisnite Enter.
; E x a m p l e s o f e x t e r n a l commands F o r Windows
; See a l s o t h e S lflR T fiP P f l u t o L I S P f u n c t i o n f o r an a l t e r n a t i u e m eth o d .
EKPLORER, STflRT E X P L 0 R E R . 1 , ,
NOTEPftD, STflRT NOTEPflD, 1,* F ile to e d i t : .
P8RUSH, STflRT PBRUSH, 1. ,
Slika 29-2: Windowsove komande u datoteci acad.pgp.
6. Upišite sledeće i pritisnite Enter (velika slova i razmaci nisu nužni, ali odgovaraju
formatu ostatka datoteke):
W0RDPAD, START W0RDPAD. 1. .
7. Pogledajte sledeći odeljak datoteke acad.pgp. ProČitajte AutoCAD-ovo uputstvo
za pravljenje skraćenica.
8. Pomerajte se naniže otprilike jedan ekran, sve dok ne ugledate sledeća dva reda:
CH, *PR0PE RTI ES
- CH, *CHAMGE
Skraćenica za komandu CHANGE sledi uputstvo da se crtica koristi za izdvajanje
verzije komande za komandnu liniju. Pretpostavimo da ne možete brzo da prona-
đete tu crticu (umesto toga ste konačno upisali ~ch). Hoćete da promenite
skraćenicu na cg (bez crtice).
9. Radi dodatnog obezbeđenja, dodaćete novu skraćenicu umesto da menjate posto-
jeću (na koju je neko možda već navikao). Postavite kursor iza reči *CHANGE i
pritisnite Enter. Upišite sledeće i pritisnite Enter (ne morate da pogodite tačan
razmak - ja sam ga prilagodila postojećem razmaku u datoteci acad.pgp):
CG.-CHANGb
10. Izaberite File o Save. Odeljak datoteke acad.pgp na kome ste radili trebalo bi da
liči na sliku 29-3.1
c. *C I R C L E Slika 29-3: Odeljak

CH , *P RD P ER TIES datoteke acad.pgp.
-CH, *CHflNGE
CG, -»CHftNGE
CHA , »CHftNFER
11. Zatvorite Notepad. AutoCAD obično čita acad.pgp samo pri uČitavanju novog ili
postojećeg crteža. Međutim, bilo kada možete da upotrebite komandu REINIT za
ponovno učitavanje te datoteke. Upišite reinit J. AutoCAD će otvoriti okvir za
dijalog Re-initialization, prikazan na slici 29-4.
Re-initialization Slika 29-4: Okvir za dijalog

1/0 Pott inihaliiation Re-initialization.
r
Device andFite Irnhateation
r w-
r POPEtte
L 'fljC .1 Caneei |
12. Potvrdite polje PGP File i pritisnite OK. Nacrtajte bilo kakvu liniju u svom crtezu.
13. Upišite cg J. AutoCAD će pokrenuti komandu CHANGE. Izaberite onu liniju, priti-
snite desni taster miša da biste završili biranje i odaberite mesto za novu krajnju
tačku. AutoCAD će promeniti tačku te linije.
NaCO-^ Izmenjena datoteka a cad.pg p nalazi se na CD-u u direktorijumu R esults. lako ste napravili
O samo dve izmene, možete, ako žeiite, da kopirate datoteku a cad.pg p sa CD-a preko vaše origi-
nalne acad.pgp. Naravno, možete napraviti i dodatne izmene prema potebama,
Prilagođavanje paleta sa alatkama

U Windowsovom okruženju često ćete zateći sebe kako koristite dugmad na paleti
aiatki za mnoge poslove. Pa ipak, koliko ste puta otkucali komandu jer niste mogli brzo
da nadete odgovarajuće dugme na paleti sa alatkama, ili se ono nalazi na potpaleti koja
je previše nepoznata da biste se njom bavili? Setite se koliko puta ste započeli komandu
dugmetom sa palete alatki, da biste opet na tastaturi morali da upišete neku jedno-
stavnu opciju.
Možete da prilagodite AutoCAD-ove palete sa alatkama da biste olakšaii i ubrzali
svoj rad. Možete da pravite nove palete sa alatkama ili da preuredujete postojeće. Čak
možete da pravite i svoju dugmad za palete sa alatkama. Kada napravite dugme za
paletu sa alatkama, možete mu pridružiti proizvoljnu sekvencu komandi - složen
makro ili čak izraz AutoLlSP-a.
Korišćenje okvira za dijalog Toolbars

Okvir za dijalog Toolbars (izaberite View O Toolbars), prikazan na slici 29-5, sadrži sve
alatke potrebne za rukovanje paletama alatki.1
Toolbdrs Slika 29-5: Okvir za dijalog Toolbars.

lodturs j. 1
Qlnqut(y ~3
0
[ J LayDuts
J
1X1 Modtfy
1 I Modify II fiatete
Object Ptopetlies
Group Ptopetftfi
|a c a d 13 Heip
J
P J,»geSirttom I? ghow 1uulT tp;

Poglavlje 29 ♦ Prilagođavanje komandi I paleta sa alatkama 797
Okvir za đijalogToolbars nije neophodan za prikazivanje paiete sa alatkama. Možete

i da pritisnete bilo koju paletu sa alatkama desnim tasterom miša i iz liste odaberete
paletu koju želite. I iz okvira za dijalog Toolbars možete da prikažete palete alatki:
prosto potvrdite onu paletu alatki koju hođete da vidite. Obe liste obuhvataju i pot-
palete. Zato je vrlo lako pretvoriti potpaletu u paletu alatki, ako to Želite. Samo priti-
snite neku potpaletu - na primer, Vievvpoints ili Zoom - i ona će se pojaviti kao obična
paleta sa alatkama.
Koristite okvir za dijalog Toolbars i za pravljenje novih paleta sa alatkama, brisanje
starih i prilagođavanje postojećih. Ako napravite svoje menije, i oni mngu da imaju
svoje palete sa alatkama. Tada ćete moći da birate palete sa alatkama iz svojih menija,
pomoću padajuće liste Menu Group.
Pravljenje nove palete sa alatkama

Da biste napravili novu paletu sa alatkama, izaberite Nevv u okviru za dijalog Toolbars.
U okviru za dijalog New Toolbar, prikazanom na slici 29-6, dajte ime paleti (i grupi menija
- Menu Group - ako ste je napravili) i pritisnite OK. Vaša paleta sada stoji u listi Toolbars
okvira za dijalog Toolbars, a na ekranu se pojavila nova mala paleta, kao što je prikazano
na slici 29-7.
1New T oolbaf
New Toolbar.
T o d b « Harne* j
OK 1
II
Cancei I
£rj#nu SrcMP \■
MHp j
—
Slika 29-7: Nova paleta alatki prikazana

I ooH
miv
u listi Toolbars i na ekranu.
Pose
I 1Rdedi "3
I I R e fe ie n c e
[ I Render
□ Shade
I I S d id s Eetfie
[~ | S olid s Ed iim g
13 CaVortae.
MersuStonp Propertios.
|acad 3
fi7:SbowTocffps
Crupe menija ćete koristiti kad počnete da pravite svoje menije. Više o grupama i prifago-
đavanju menija pogledajte u poglavlju 33.
Nova paleta alatki je sasvim mala, ali će automatski rasti kako joj budete dodavali
dugmad.
Važan deo rada sa paletama alatki je pronalaženje mesta za njih tako da ne zauzimaju drago-
cenu površinu ekrana. Možete da napravite nekoliko malih paleta alatki i uklopite ih u prazna
mesta do postojećih paleta.
798 Deo V! ♦ Prilagođavanje AutoCAD-a
Uklanjanje dugmadi
Ako ste paletu sa alatkama otvorili potvrđivanjem palete alatki ili potpalete u okviru za
dijalog Toolbars, možete je prilagođiti uklanjanjem one dugmadi koju retko koristite.
Da biste uklonili dugmad sa palete alatki, sledite ove korake:
1. Otvorite okvir za dijalog Toolbars ako vec nije otvoren.
2. lzaberite Customize da biste otvorili okvir za dijalog Customize Toolbars, prika-
zan na slici 29-8. Ako treba, sklonite ga u stranu da biste mogli da pristupite
paleti sa alatkama kojoj treba skinuti neko dugme.
3. Odvucite dugme koje uklanjate sa palete na ekran i otpustite miša.
fCustomize Toolbars n c
Cjgegaie*. !
Customize Toolbars.
gtotB 1
■iDraiv
Help j
/ / / -3 & & 'rs' —
r c r c. r n
r. r >. r o o o
rv n i.^> < ri •— > j ' 2 .
Devcrjjtiofi -
Lako se zaboravi da okvir za dijalog Customize Toolbars mora da bude otvoren da biste skidali
Napomena dugmad, pošto ne postoji direktna veza između odvlačenja dugmeta sa palete i ovog okvira
za dijalog - ali ne možete da odvučete dugme sa palete alatki ako ovaj okvir za dijalog nije
\ otvoren. Lako je i odvući neko dugme iz okvira za dijalog Customize Toolbars - ako to uradite,
nehotice ste napravili novu paletu alatki.
Dodavanje dugmadi
Ako ste napravili novu paletu alatki, treba da joj dodate dugmad. Ima nekoliko načina
za to:
♦ Dodajte dugme iz okvira za dijalog Customize Toolbars. Otvorite okvir za dija-
log Customize Toolbars i izaberite neku od kategorija. AutoCAD nudi više gotove
dugmadj u svakoj kategoriji (uključujući i dugmad sa potpaieta iz verzije 13).
Pritisnite dugme da biste videli njegov opis na dnu okvira za dijalog. Kada
pronađete dugme koje vam treba, odvucite ga na novu paletu.
♦ Prebacite dugme sa druge palete alatki. Uz otvoren okvir za dijalog Customize
Toolbars, prevucite dugme sa neke od prikazanih paleta na novu paletu alatki.
Time ste premestili dugme i uklonili ga sa originalne palete alatki.
♦ Kopirajte dugme sa druge palete aJatki. Ako ne želite da menjate originalnu
paletu alatki, radite isto što i prilikom prebacivanja dugmeta, ali tokom prevla-
čenja sa neke od prikazanih paleta na novu paletu, držite taster Ctrl pritisnut.
Time ćete dugme kopirati.
Poglavlje 29 ♦ Prilagođavanje komandi i paleta sa alatkama 799
Pravljenje nove definicije dugmeta

Mozete da napravite i potpuno novu definiciju dugmeta. Sledite ove korake:
1. Uz otvoren okvir za dijaJog Customize Toolbars, izaberite Custom iz liste Catego-
ries. Pojaviće se dva prazna dugmeta: obično dugme palete sa alatkama i dugme
potpalete sa malim crnim trouglom. Pošto ta dugmad nemaju okvir, ne izdvajaju
se od pozadine dok ih ne pritisnete.
2. Odvucite dugme koje želite na paletu sa aJatkama.
3. Desnim tasterom miša pritisnite prazno dugme da biste otvorilj okvir za dijalog
Button Properties, prikazan na slici 29-9.
Button P topeilies Siika 29-9: Okvtr za dijalog

Mame |
Button Properties.
Nelp- | ttelp
lluUon lciiri
(sjacio’
''C'C *
&
l § U
4. Upišite ime dugmeta. To ime će se pojavljivati u pomoćnom natpisu (ToolTip),

pa nemojte da bude predugo.
5. U polje Help upišite opis koji će pomoći pri korišćenju. Taj opis će se pojaviti
na statusnoj liniji i dodatno objasniti funkciju dugmeta.
6. Napišite makro. AutoCAD je u to polje stavio ACAC umesto vas. Time se otkazuje
svaka druga komanda koja može biti aktivna u trenutku kad pritisnete ovo
dugme. U makro mozete staviti bilo kakav valjani niz komandi, onako kako biste
ih upisali u komandnu liniju ili čak i AutoUSP-ov izraz.
U makrou treba da poštujete sintaksu menija. Detalje o nizovima komandi objasnila sam u
poglavlju 33, u komeje opisano prilagođavanje menija.
7. Izaberite ikonicu za dugme iz liste Button Icon, ili izaberite Edit da biste napravili
svoju. To je objašnjeno u sledećem odeljku.
8. Pritisnite dugme Apply, pa dugme za zatvaranje okvira za dijalog Button Pro-
perties. Zatvorite i sve ostale otvorene okvire za dijalog.
AutoCAD će ažurirati menije, pokazujući nastavak svog rada na statusnoj liniji.
Korišćenje Button Editora

Button Editor, prikazan na slici 29-10, omogućava pravljenje ikonica za dugmad. Možete
da izaberete neko od postojeće dugmadi i izmenite ga - što preporučujem - ili da
počnete od nule ako imate umetničkih sklonosti.
Button Editor m Slika 29-10: Button Editor.
H N o j< s >
r
Oear [
gpert |
Savg&t.. j S-avfc 1 ' £bJC td^tp
U središtu prostora za uredtvanje prikazano je uvećano dugme. Stvarnu veličinu dug-

meta vidite u gornjem levom uglu okvira za dijalog. Potvrdite polje Grid da biste prika-
zali mrežu piksela i lakše se snašli. lzaberite boju sa palete boja, a onda izaberite jednu
od četiri alatke sa vrha okvira za dijalog:
♦ Alatka Penci) može da nacrta bilo koji oblik. Crtate povlačenjem ove olovke preko
prostora za uređivanje.
♦ Pritisnite i povucite alatku Line da biste nacrtali pravu liniju.
♦ Alatka Circle crta krugove i elipse. Treba pritisnuti centar kruga i povući miša
u stranu do kružnice odgovarajuće veličine da biste zadali poluprečnik.
♦ Alatka Erase briše. Pritiskom brišete piksel po piksel, a povlačenjem niz piksela.
Evo i ostalih mogućnosti Button Editora:
♦ Pritisnite dugme Clear da biste obrisali prostor za uredivanje i počeli od nule.
♦ Pritisnite dugme Open da biste otvorili neko od postojeće dugmadi za uređivanje.
Ikonice dugmadi se snimaju kao .bmp datoteke.
♦ Pritisnite dugme Undo da biste poništili svoju poslednju akciju.
♦ Pritisnite dugme Save da biste snimili ikonicu dugmeta kao .bmp datoteku. Podra-
zumevano ime datoteke je JC0N.bmp.
♦ Pritisnite dugme Save As da biste postojeću .bmp datoteku snimili pod drugim
imenom.
♦ Pritisnite dugme Close da biste zatvorili Button Editor.
Pravljenje potpaleta
I potpalete možete da pravite ili da koristite neku od namenskih potpaleta. Namenske
potpalete koristite tako što otvorite okvir za dijalog Customize Toolbars i izaberete
Custom Flyouts. Ako vam se te potpalete učine poznate, to je zato što su one iz verzije
13, nestale u verziji 14. Evo ih opet! Možete i da prevučete neku od njih na jednu od
paleta sa alatkama.
Poglavlje 29 ♦ Prilagođavanje komandi i paleta sa alatkama S01
Da biste napravili svoju potpaletu, sledite ove korake;

1. Otvorite okvir za dijatog Customize Toolbars.
2. Izaberite Custom iz padajuće liste Categories i odvucite prazno dugme potpalete
(ono sa malim crnim trouglom) na paletu sa alatkama.
3. Desnim tasterom miša pritisnite novo dugme potpalete da biste otvorili okvir za
dijalog Flyout Properties, prikazan na slici 29-11.
F'lyout Pioperties ts\ Slika 29-11: Okvir za dijalog

Flyout Properties.
4. Kao i u okviru za dijalog Button Properties, upišite neko ime i pomodni opis.
5. Umesto da upišete makro kao za obično dugme, izaberite neku paletu sa alat-
kama. Sa ove palete alatki će se spuštati dodata potpaleta. AutoCAD nudi
mnoštvo prethodno definisanih potpaleta, no u listi će biti i sve palete alatki koje
ste sami napravili, pa za svoju potpaletu možete da izaberete i neku od
prilagođenih paleta sa alatkama.
6. Izaberite dugme za potpaletu. Možete da ga izmenite pomoću Button Editora.
7. Ako želite da se dugme koje ste izabrali uvek vidi, potvrdite polje Show This But-
ton’s Icon. U suprotnom, videće se ono dugme koje je poslednje korišćeno iz
potpalete.
8. Pritisnite dugme Apply i zatvorite okvir za dijalog.
U sledećoj vežbi ćete izmeniti datoteke menija. Posle vežbe objasniću kako da poni-
štite te izmene ako želite. Ako radite na tuđem računaru, nemojte da radite ovu vežbu
bez dozvoie vlasnika. Kao što sam ranije napomenula, nije lepo bez pitanja menjati
datoteke tuđeg AutoCAD-a.
Vežba: prilagođavanje paleta sa alatkama

1. Otvorite Windows Explorer i na disketu kopirajte acad.mnu, acad.mnc i acad.mns
iz direktorijuma Acad2000\Support. Označite disketu natepnicom sa datumom.
2. Otvorite nov crtež pomoću opcije Start from Scratch. Snimite ga pod imenom
ab29-Ldwg u direktorijum AutoCAD Biblija.
3. Izaberite View d> Toolbars. Pomerite se naniže u listi Toolbars da biste našli
paletu sa alatkama Zoom i potvrdite je. Kada se ona pojavi, odvucite je od okvira
za dijalog Toolbars ako treba.
4. Izaberite Customize da biste otvorili okvir za dijalog Customize Toolbars. Sada
možete da skidate dugmad sa palete sa alatkama Zoom.
5. Skinite sa te palete dugmad Zoom Center i Zoom All (ili sami izaberite dva dug-
meta koja najređe koristite i njih odvucite). Pojavice se mali razmak između
poslednjeg dugmeta (Zoom Extents) i ostale dugmadi. Odvucite dugme Zoom
Extents malo ulevo da biste uklonili taj razmak.
6. Odvucite paletu sa alatkama na prostor udesno od standardne palete sa alat-
kama i tamo je usidrite. (Ako ne može da stane tamo, skinite joŠ koje dugme sa
nje ili je smestite na desnoj strani ekrana.)
7. Zatvorite okvir za dijalog Customize Toolbars i izaberite New u okviru za dijalog
Tooibars. U okviru za dijalog New Toolbars upišite Special u polje Toolbar Name
i pritisnite OK. Na ekranu de se pojaviti jedna mala paleta sa alatkama.
8. Pritisnite Customize. Iz liste Categories izaberite Draw. Nađite dugme Donut
i odvucite ga na novu paletu sa alatkama. Kursor u obliku velikog I na paleti sa
alatkama pokazuje mesto gde de dugme stajati. Izaberite kategoriju Modify i
pronađite dugme Align (šesto dugme u drugom redu). Odvucite ga na novu
paletu. Odvucite i dugme Edit PoIyline (trece dugme u pretposlednjem redu).
Izaberite kategoriju Render i odvucite dugme Hide (prvo u prvom redu) na
paletu. (Neki sistemi prikazuju dugmad na drugim mestima.)
9. Izaberite kategorijn Custom i odvucite prazno dugme za paletu sa alatkama
(u gornjem levom uglu, bez trougla) na novu paletu. Pritisnite to prazno dugme
desnim tasterom miša da biste otvorili okvir za dijalog Button Properties.
10. Popunite okvir za dijalog prikazan na slici 29-12. Iza već upisanog ACAC upišite
makro koji sleđi, pazeći da upišete i razmake:
p e d i t \w .1 ;
11. lzaberite dugme Polyline Edit iz liste Button lcon (otprilike četvrtinu puta
naniže), koje je prikazano na slici 29-12. Odaberite Edit da biste otvorili Button
Editor.
Slika 29-12: Popunjeni okvir

za dijalog Button Properties,
12. Hočete da izmenite to dugme tako da liči na poliliniju nulte širine koja se pre-
tvara u nešto širu, jer makro upravo to radi. Pritisnite crvenu boju. Izaberite
alatku olovku (podrazumevana izabrana alatka je upravo ta). Pritisnite dugme
Grid da bi vam rad bio lakši. U svakoj kućici pritisnite ili prevucite vrh olovke,
koristeći sliku 29-13 kao vodič (slika 29-13 prikazuje dugme crno-belo). Kada
završite, izaberite Save i zatvorite okvir za dijalog.
Slika 29-13: Nove

palete sa alatkama.
o M Jl'S U I
Ako pogrešite, lako ćete ispraviti grešku. Ako stavite crveni piksel iznad postojećeg crnog,
izaberite crnu boju i ponovo nacrtajte crni piksel. Ako ste crveni piksel stavili na pogrešno
mesto, izaberite alatku Erase (brisanje) i pritisnite pogrešan piksel.
13. U okviru za dijalog Button Properties pritisnite dugme Apply. Novo dugme đe se
pojaviti na paleti sa alatkama. Pritisnite dugme Close da biste zatvorili okvir za
dijalog Button Properties; zatvorite i preostala dva okvira za dijalog, AutoCAD će
snimiti izmene u vašu izvornu datoteku menija (.mns).
14. Odvucite novu paletu sa alatkama ispod palete Zoom koju ste izmenili. (Ako
tamo ne može da stane, usidrite je na desnoj strani ekrana.)
15. Pritisnite dugme Polyline sa palete alatki Dravv i nacrtajte bilo kakav niz segme-
nata polilinije. Pritisnite dugme Plines .1 wide sa nove palete sa alatkama. Na
zahtev za unos Sel e c t p ol y l i ne : izaberite poliliniju. AutoCAD će promeniti
njenu širinu na 0.1. (Ako to ne uspe, proverite makro. Dugme Plines .1 wide priti-
snite desnim tasterom miša, izaberite Customize i ponovo pritisnite isto dugme
desnim tasterom miša da biste otvorili okvir za dijalog Button Properties.)
16. Snimite crtež.
Ako kasnije prilagodite AutoCAD-ov meni uređivanjem datoteke acad.mnu, biće izbrisane
vaše promene paleta sa alatkama! U poglavlju 33, gde opisujem prilagođavanje AutoCAD-ovih
menija, objasniću kako da izbegnete ovaj problem.
Evo kako radi makro ped i t:
pedi t \w . 1 ;
1. Ped i t izdaje komandu PEDIT. Razmak posle ped i t jednak je pritisku na Enter
nakon upisivanja komande u komandnu liniju. PEDIT zatim prikazuje zahtev za
unos S e l e c t p o l y l i ne :.
2. Obrnuta kosa crta (\) je poseban znak koji zaustavlja makro u očekivanju vašeg
unosa. Kada izaberete poliliniju, makro nastavlja sa radom, prikazujući zahtev za
unos E n t e r an opt i on [ C 1 o s e / J o i n / W i d t h / E d i t v e r t e x / F i t / S p l i n e / D e c u r v e /
Ltype g en/ Undo] :.
3. Slovo vv zadaje opciju Width (širina). Razmak posle njega jednak je pritisku na
Enter. PEDIT zatim prikazuje zahtev za unos Speci f y new wi dt h f o r a l l seg-
me n t s : (zadajte novu širinu svih segmenata).
4. Makro zatim zadaje 0.1 kao novu širinu. Razmak posle njega jednak je ponovnom
pritisku na Enter. PEDIT zatim prikazuje zahtev za unos F n t e r an opti on
[C1 o s e / J o i n/ Wi dt h/ Edi t v e r t e x / F i t / S p l i n e / De c u r v e / L t y p e gen/IJndo]:
5. Makro sada prelazi na znak tačka i zarez, koji se koristi za zadavanje pritiska na
Enter na kraju makroa za meni, Time se komanda završava.
Poništavanje izmena na paletama alatki

Da biste poništili izmene na paletama alatki, morate ponovo da ućitate meni Sablona, a c a d .m n u
Time ćete preko novih datoteka presnimiti izvome datoteke menija koje ne sadrže izmene na pale-
tama aiatki. Postupak je objašnjen u sledećim koracima. Ali prvo proverite imate li rezervne kopije
datoteka a ca d .m n u , a c a d .m n c i a ca d .m n s iz direktorijuma A u toC A D 2 0 0 0 \5 u p p o rt.
1. Izaberite Tools Customize Menus. Kartica Menu Groups trebalo bi da je na vrhu. U polju
Menu Groups trebalo bi da je istaknut AutoCAD, kao na ovoj slici.
2. U donjem deiu okvira za dijalog potvrdite polje Repiace All, tako da AutoCAD ućita sve va$e
datoteke menija na liniju menija. U polje File Name upišite acad.mnu i pritrsnite dugme
Load. Kada učitate datoteku a ca d .m n u ; AutoCAĐ će vas upozoriti da ćete izgubiti sva
prilagođavanja paleta sa alatkama, kao što je prikazano na sledećoj slici. Pritisnite dugme
Yes, jer želite da poništite sva prilagođavanja paleta sa alatkama.
LoatSng ot a l«ripiwa memufte SMMU rte] ov«wnrs- and

Ihe vcMce fte (MMS tte|. levtfls trt the
lo-.J or env lodbar cuitoiTuation changet thdl have besn raade
Conhrua loadrrtg MhU lte?
let 1
3. AutoCAD će ućrtati meni i prikazati poruku Menu loaded successf ul . MENUGROUP:

ACAO. Pritisnite dugme za zatvaranje okvira za dijalog. Nestaće vaša nova dugmad i palete sa
alatkama.
Datoteke menija su detaljnije objašnjene u pogiavlju 33.
Sažetak
U ovom poglavlju objasnila sam osnove prilagođavanja AutoCAD-a. Počeli ste da prila-
gođavate AutoCAD pravljenjem skraćeniea za komande (alijasa) u datoteci acad.pgp.
Naučili ste i da pravite svoje palete sa alatkama, koje mogu da sadrže bilo kakve nizove
komandi koje su vam potrebne.
U sledećem poglavlju naučićete kako da pravite makroe pomoću skript datoteka.
♦ ♦ ♦
POGLAVLJE
Izrada makroa
i prikazivanje slajdova
pomoću skript datoteka
♦ ♦ ♦ ♦
U ovovn poglavlju
kript datoteke liče na makroe koje pravite u programima za Automatizovanje
S obradu teksta ili za tabelarno izračunavanje. One automatski

izvršavaju niz komandi. Možete da upotrebjte skript datoteke za
komandi pomoću skript
datoteka
automatizovanje crtanja na ploteru, postavljanje početnih para-
Izrada i puštanje serije
metara crteža, brisanje svega sa crteža, izradu slajdova ili bilo slajdova
koji drugi posao u kome se neka operacija ponavlja.
Izrada biblioteka
Izrada m akro a pom oću skript datoteka siajdova za
Skript datoteke imaju sledeče osobine: prilagođavanje menija
♦ Nastavak imena datoteke mora biti scr. ♦ ♦ ♦ ♦
♦ To su tekstualne datoteke (ASCII).
♦ Isključivo moraju da se pridržavaju sintakse komandne
linije.
Jedna od najčešćih upotreba skript datoteka pre verzije 14 bilo je
Napomena automatizovanje štampanja niza crteža na ploteru. Usluini program
v Batch Plot Utility, uveden u verziji 14, može da obavi mnoge poslove
>■ vezane sa štampanje serije crteža.
Izrada skript datoteka

Skript datoteke možete da napišete pomoću editora teksta kakav
je Notepad. Za početak pišite svaku komandu u svom redu. Raz-
mak je jednak pritisku na Enter (osim unutar jednog reda teksta
koji pišete). Svaki red završite pritiskom na Enter, bez dodatnih
razmaka. Ako vam na kraju reda trebaju dva uzastopna povratka
na početak reda, upotrebite prazan red kao drugi povratak. Svaki
razmak je važan - brojanje razmaka i praznih redova verovatno
je najteži deo pisanja skript datoteke. Jedan od načina pisanja
skript datoteke je rad u programu za obradu teksta koji može da
prikaže znakove koji se ne štampaju (npr. razmake i prazne
redove) simbolima na ekranu. Takvu datoteku možete da snimite
u tekstualnom formatu ili da je kopirate u Notepad.
Slede saveti za pisanje dobre skript datoteke uz minimum poteškoda:

♦ Pre nego što počnete da pišete skript datoteku, prođite jednom kroz sve njene
korake i to isključivo pišući komande u komandnoj liniji.
♦ Ako nameravate da koristite neki okvir za dijalog koji zahteva datoteke, zadajte
sistemskoj promenljivoj FILEDLA vrednost nula (isključeno) pre nego Što počnete
eksperimentisanje s komandama koje dete upotrebiti u skript datoteci. To vam
omogudava da provežbate poteban unos s tastature bez otvaranja okvira za dija-
log.
Novo
AutoCAD 2000 automatski izvršava skript datoteke kao da je FILEDIA isključena, Čak i ako je
u 2000 postavljena u 1 (uključeno).
♦ Dodajte u skript datoteku komentare koji objašnjavaju šta ste uradili. Komentar
je svaki red koji počinje tačkom i zarezom.
♦ Držite Notepad otvoren dok radite. Kada završite unos s tastature, otvorite
AutoCAD-ov prozor za tekst (pritisnite F2), označite niz komandi, pritisnite desni
taster miša, izaberite Copy, vratite se u Notepad i prenesite (Paste) kopirano u
njega. Onda izbacite sve zahteve za unos, ostavljajuci samo unos s tastature.
Verovatno cete morati da prebrojite razmake između reči.
♦ Možete da pritisnete taster End da biste pogledali koliko ima razmaka na kraju
reda. Pritisak na Ctrl+End premešta kursor na kraj dokumenta - korisno za pro-
veru razmaka i praznih redova na kraju dokumenta.
Upamtite da možete da otvorite Notepad iz AutoCAD-a upisivanjem reči Notepad
u.komandnu liniju. Na zahtev za unos Fi 1e to open :, pritisnite Enter da biste otvoriii
novu datoteku. Datoteka acad.pgp sadrži ovu NVindovvsovu komandu kao podrazume-
vanu vrednost. Pogledajte poglavlje 29 za detalje o datoteci acad.pgp.
Druga mogućnost je da zapišete na papir ono što upisujete u komandnu liniju. Raz-
make zapisujte podvlakom (_). Veoma je teško zapamtiti da ste ostavili tri razmaka
između dve reči ako ne vidite tri podvlake. Naravno, tokom pravljenja skript datoteke,
zamenite podvlake razmacima.
Kada završite sa pisanjem skript datoteke, snimite je pod bilo kojim imenom koje
vam nešto znači, uz nastavak .scr.
Evo primera skript datoteke koja crta niz kružnica.
ci r c l e 2 . 2 1. 5
c i r c i e 5 . 2 1. 5
c i r c l e 10, 2 1. 5
c i r c l e 14, 2 1. 5
Ova skript datoteka pokreće komandu CIRCLE, zadaje centar i poluprečnik, i sve to
četiri puta. Rezultat je prikazan na slici 30-1.
Slika 30-1: Ovaj crtež je nastao izvršavanjem skript datoteke.

Pogiavlje 30 ♦ Izrada makroa i prikazivanje slajdova pomoću... 307
Izvršavanje skript datoteka

Skript datoteku mozete da pokrenete iz crteža. Uradite tako kada želite da primenite
skript datoteku samo na taj crtež. Skript datoteku možete da pokrenete i prilikom uči-
tavanja AutoCAD-a. Uradite tako kada skript želite da primenite na više crteža. Na
primer, skript datoteke biste mogli da upotrebite u sledeđim priiikama:
♦ Hocete da skript datoteka postavi početne parametre svakog crteža koji otvorite.
lako se skript datoteka u svakom trenutku primenjuje samo na jednu datoteku, vi
je svaki put upotrebljavate za drugi crtež.
♦ Hodete da skript datoteka uredi niz crteža u jednoj grupi, npr. da odmrzne sve
slojeve svjh crteža u jednom direktorijumu.
Pokretanje skript datoteke iz crteža

Da biste pokrenuli skript datoteku iz crteža, sledite ove korake:
1. Izaberite Tools O Run Script. To de otvoriti okvir za dijalog Select Script File,
Slika 30-2: Okvir za dijalog Select Script File.
2. Izaberite skript datoteku koju treba pokrenuti.

3. Pritisnite dugme Open. AutoCAD de pokrenuti skript datoteku.
Pokretanje skript datoteke pri učitavanju AutoCAD-a

Pri učitavanju AutoCAD-a možete da pokrenete skript datoteku kada izmenite izraz koji
Windows koristi za pokretanje AutoCAD-a. To dete najlakše učiniti ako napravite
prečicu za AutoCAD na radnoj površini ekrana (Desktop) i u njoj izmenite taj izraz.
(Izradu prečice na radnoj površini ekrana objasnila sam u poglavlju 1.)
Desnim tasterom miša pritisnite AutoCAD-ovu prečicu i izaberite Properties. Priti-
snite karticu Shortcut, prikazanu na slici 30-3.
Tekstualno polje Target prikazuje izraz koji Windows koristi za pokretanje Auto-
CAD-a. Nemojte da menjate postojedi izraz - samo mu dodajte nešto. Format za pokre-
tanje skript datoteke glasi:
d i s i c \ p u t a n j a \ a c a d . e x e di s k : \ p u t a n j a \ i mecr t eža . dwg /b s k r i pt _ da t ot ek a
AutoCAD 2000 P iop ertiei Slika 30-3: Kartica Shortcut okvira

za dijalog AutoCAD 2000 Properties.
Geperai ShortcJ [
A k T' A nlo CA D 2COO

1F£
T arget typ* ApplicatiOfi
T a g e t Ic c « icwy ACAD2000
X «3 »l
itat n. ["DAProgram FilesSACAD 2000"
ShortCut tey jNorre
Eu«v Nolrnal w ndow 13
Frrd T arget Cbange lcorr
OK Carvcat
Na primer, ako sada u tom polju piše C:\Program Files\ACAD2000\acad.exe, a vi

hocete da otvorite crtež ba-349.dwg u direktorijumu c:\crtezi i izvršite skript pre-
-plot.scr, izraz u polju Target treba da glasi:
C: VProgram F i l e s \ A C A D2 0 0 0 \ a c a d . e x e c : \ c r t e z i \ b a - 3 4 9 . d w g /b p r e - p l o t
Iza imena skript datoteke ne morate da dodajete nastavak ,scr. Dugačka imena
datoteka koja sadrže razmake moraju biti zatvorena u navodnike - i u tom izrazu i u
samoj skript datoteci. Za crtež morate da upišete celu putanju. Ako skript datoteka nije
u AutoCAD-ovoj putanji pretraživanja pomoćnih datoteka, i za nju upišite celu putanju.
Na primer:
C: \ Pr ogr am F i l e s \ AC AD2 0 0 0 \ a c a d . e x e " c : \ a e c \ d r c \ S t a mb e n a zgrada. dwg" /b
c : \ a e c \ d r c \ c l eanup
Ako hoćete da se novi crtež automatski otvara, mogli biste da zadate Šablon. U pret-
hodnom formatu zamenite ime datoteke AutoCAD-ovog crteža sa:
/ t i me_šabl ona
Kada završite sa unošenjem dodataka u polje Target, pritisnite dugme OK. Kada,
zatim, pokrenete AutoCAD, otvoriće se crtež ili šabfon i pokrenuće se skript datoteka.
Iz skript datoteke možete da otvorite i zatvorite druge crteže. Na taj način možete da
izvršite skript na bilo kom broju crteža. Slika 3(M prikazuje skript datoteku multi-
cleanup.scr koja se koristi pri pokretanju AutoCAD-a. Izraz koji AutoCAD koristi za
otvaranje, prethodno otvara Apt lA.dwg.
Ne zaboravite da sada možete istovremeno da otvorite više crteža u istoj sesiji
AutoCAD-a. Ako nameravate da koristite stare skript datoteke, možda ćete morati
novoj sistemskoj promenljivoj SDI (single document interface, interfejs za samo jedan
dokument) da zadate vrednost 1. U suprotnom, upotrebite novu komandu CLOSE za
zatvaranje svakog crteža pošto vaša skript datoteka završi s njegovom obradom. Bez
Pogtavlje 30 ♦ Urada makroa i prikazivanje slajdova pomoću... 809
§ (nulti'dečtnup.cct - Notepad Slika 30-4: Skript datoteka

Filc £dit ^ttaich He(p koja pročišćava tri crteža.
ctip ro p a l l c b y la y e r
- la t,ie r F n o - p lo t
q s au e
cio se
open ' ' f : \ a e c \ f i p t 1B”
chprnp a l l c b y la y e r
-la y e r f n o - p lo t
qsaue
c lo se
open " f : \ a e c \ f i p t 1C”
chprop a l l c b y la y e r
- la y e r f n o - p lo t
q sau e
upotrebe jednog od ova.dva metoda, mogli biste da završite sa 100 istovremeno

otvorenih crteža - i verovatno velikim krahom računara!
Evo kako radi multi-cleanup.scr :
1. Komanda CHPROP odabira sve objekte i zadaje vrednost BYLAYER za njihovu
boju.
2. Komanda LAYER je upotrebljena sa minusom ispred svog naziva, tako da ne
otvara okvir za dijalog. Ona, zatim, zamrzava sloj pod imenom „no-plot“ .
3. Skript snima crtež.
4. Skript zatvara crtež i otvara sledeđi.
5. Postupak se ponavlja dok se ne uredi i snimi i poslednji crtež. Poslednji crtež
se ostavlja otvoren.
Savet
Dobro je ostaviti poslednji crtež otvoren, da biste se pri pregledu razultata skript datoteke uve-
rili da je na poslednjem crtežu sve dobro urađeno. Onda možete biti prilično sigurni da su i svi
prethodni crteži isto tako uređeni.
Uočite navodnike oko imena datoteka u skript datoteci. Neophodni su pošto imena
datoteka sadrže i razmake.
U sledečoj vežbi proči čete kroz izradu i koriščenje skript datoteke koja je slična
onoj iz prethodne vežbe, ali za samo jedan crtež.
Na CDiu Crtež a b 3 0 -a .d w g koji se koristi u sledećoj vežbi pravljenja i korišćenja skript datoteke nalazi
se na kompakt disku A utoC A D 2 0 0 0 B ib lija .
Vežba: izrada i korišćenje skript datoteke

1. Otvorite ab30-a.dwg sa CD-a.
2. Snimite crtež pod imenom ab30-l.dwg u direktorijum AutoCAD Biblija.
3. Upišite notepad J . Na zahtev za unos f i 1e to edi t : pritisnite Enter da biste
otvorili novu datoteku.
4. Upišite ovo što sledi. zamenjujući podvlake razmacima. Uocite da u prvom redu
između „all“ i ,.c“ moraju l'Jiti dva razmaka. Posle reda sa qsave pritisnite Enter.
c h p r o p _ a l 1__ c _ b y l a y e r
- 1a y e r _ f _ n o - p l o t
qsa ve
5. Snimite datoteku pod imenom cleanup.scr u svoj direktorijum AuloCAD Biblija.
Zatvorite Notepad.
6. Skript datoteka menja svojstvo boja svih objekata na vrednost Bylayer i zamr-
zava sloj no-plot. Uočite da crtež ima neki tekst koji je bio plave boje (možda radi
bolje čitljivosti). Naslovni blok je na sloju no-plot. Izaberite Tools O Run Script.
7. U okviru za dijalog Select Script File pronađite cleanup.scr u direktorijumu
AuloCAD Biblija i pritisnite dugme Open. AutoCAD ce izvršiti skript, promeniti
boju teksta na ByLayer (zelenu), zamrznuti sloj no-plot i snimiće crtež na kraju.
Ako skript ne radi, pritisnite F2 da biste otvorili tekstualni prozor i videli gde je
zapelo. To će vam pomoći da shvatite gde treba popraviti skript datoteku.
Ponovo je otvorite (na Windowsovoj paleti poslova pritisnite Start d Documents
i iz spiska izaberite cleanup.scrj i popravite. Snimite je, zatvorite i ponovo
isprobajte.
8. Snimite crtež.
P rikazivan je slajd o va
Skript datoteke se često upotrebljavaju za prikazivanje slajdova. AutoCAD omogućava
da snimite prikaz crteža kao slajd. Potom možete da napravite biblioteku tih slajdova i
prikazujete ih automatski jedan za drugim.
Svaki crtež možete da snimite kao .tif, .bmp ili .wmf datoteku i uvezete ga u program za
prezentacije koji automatski prikazuje nizove slajdova. Takvi programi su Microsoftov Power-
^ Point, Lotusov Freelance Graphics ili Corelov program Presentations. U njima se slajdovima
može dodati tekst, specijalni efekti i još mnogo toga da bi se dobio profesionalni niz slajdova
za prezentaciju.
Izrada slajdova
Slajd je ono što biste videli skidanjem slike sa ekrana. AutoCAD pravi rastersku sliku od
tekuceg prikaza u okruženju Model Space ili od svih okvira za prikaz u okruženju Paper
Space. Možete da napravite slajd i od žičanog prikaza (Luireframe) ili od prikaza sa
skrivenim linijama ( hicldenj. Nažalost, ne možete da napravite slajd od osenčenih
(shadedj i rasterizovanih (renderedj prikaza.
Da biste napravili slajd, sledite ove korake:
1. Prikažite crtež u onom prikazu koji želite da snimite kao slajd.
2. Upišite mslide J.
3. U okviru za dijalog Create Slide File izaberite mesto i ime za ovaj slajd. Nastavak
imena mu je automatski .sld.
4. Pritisnite dugme Save.
Poglavlje 30 ♦ Izrada makroa i prtkazivanje slajdova pomoću... 811
Skript datoteka do maksimuma

Šta ako požeiite da skript datoteku za višestruko čišćenje primenite na 200 crteža? Upisivanje svih
tih imena bi toliko trajaio, da biste se zapitaii da li skriptom stvarno štedite vreme.
Možete da uštedtte vreme. Prvo, morate da nađete eđitor teksta ili program za obradu teksta
koji može da napravi vertikalne blokove teksta. To bi značilo da možete da birate stupce, a ne
redove teksta. U Microsoftovom Wordu to radtte držećr taster Alt dok prevlačite tekst Zatim, morate
da formatirate skript tako da svaka komanda cela stane u jedan red, kao na donjoj stici. U Microsof-
tovom Wordu možete pomoću okvira za dijalog Page Setup da zadate položenu (Landscape) orijen-
taciju i onoliku širinu papira, kolika je potrebna da se tekst pojedinih komandi ne bi prelamao na
kraju reda. (Razume se, red koji se u skript datoteci ponavlja otkucaćete samo jednom, potom ćete
ga kopirati i ubaciti onoliko puta koliko je potrebno.) Sve ovo radite da bi sva imena datoteka bila u
jednom stupcu. Vtdite na slici da na kraju svakog reda nije ime datoteke, nego samo putanja. Ime
datoteke će biti umetnuto iza navodnika na kraju svakog reda.
ctip ro p a l l c b y la y e r - la y e r f n o -p lo t q s a u e c l o s e open ' ' f : \ a e c \ flp t 1 8 "

cb p ro p a l l c b y la y e r - la y e r f n o -p lo t q s a o e c l o s e open “ f : \ a e c \ flp t 1C”
cb p ro p a l l c b y la y e r - la y e r f n o -p lo t qsaoe
Sada otvorite DOS-ov prozor, (Na Windowsovoj paleti poslova pritisnite Start '-0 Programs O
MS-DOS Prompt.) Pomoću DOS-ove komande cd prokrstarite do direktorijuma gde su svi vaši
crteži. (Svi crteži bi trebalo da su u jednom direktorijumu.) UpiŠite dir *.dwg /b >dwglst.txt i priti*
snite Enter. Time ćete napraviti listu svih datoteka u tom direktorijumu i smestiti ga u tekstualnu
datoteku dwglst.txt. Parametar /b određuje da će se stvoriti datoteka koja sadrži samo imena
crteža.
Otvorite tu datoteku u editoru teksta ili programu za obradu teksta koji može da napravi ver-
tikalne blokove teksta. Napravite vertikalni blok od svih imena crteža i kopirajte ga na Clipboard.
Otvorite skript datoteku u istom editoru teksta rli programu za obradu teksta, dovedite kursor na
gomji levi ugao budućeg vertikalnog bloka (iza navodnika na kraju prvog reda) i ubacite kopirano.
Trebalo bi da dobijete sva imena crteža umetnuta na pravo mesto, kao što je dole prikazano za dva
crteža. Ako ste u programu za obradu teksta, ne zaboravite da snimite datoteku u tekstualnom for-
matu (Text Only).
chpKop a l l c b y la y e r - la y e r f n o -p lo t qs ave c l o s e open ‘ ' f : \ a e c \ flpt 1 8 "

ch p r o p a l l c b y la y e r - la y e r f n o -p lo t q sau e c l o s e open " f : \ a e c \ flpt 1C"
ch p ro p a l l c b y la y e r -la y e r f n o -p lo t q5aue
Ovako upotrebljene, skript datoteke mogu da budu rzuzetno moćna alatka za uređivanje velikog
broja crteža odjednom.
Gledanje slajdova
Da biste pogledali neki slajd, sledite ove korake:
1. Upišite vslide J.
2. U okviru za dijalog Select Slide File i2aberite slajd koji želite da gledate.
3. Pritisnrte dugme Open. AutoCAD će prikazati slajd.
Da biste se vratili u svoj crtež, izvršite komandu Redravv. Slajd ne možete ni da
menjate, niti da crtate u njemu.
NaCD-tg> Crtež a b 3 0 -b .d w g koji se koristi u sledećoj vežbi izrade i gledanja slajdova nalazi se na
9 kompakt disku A utoC A D 2 0 0 0 B ib tija .
812 Deo VI ♦ Prilagođavanje AutoCAD>a
Vežba: izrada i gledanje slajdova

1. Otvorite crtež ab30-b.divg sa CD-a.
3. Upišite hide J. AutoCAD će sakriti nevidljive linije.
4. Upišite mslide J. U okviru za dijalog Create Slide File otvorite padajuču listu Save
in i izaberite direktorijum AutoCAD Biblija, ako nije već izabran. U tekstualnom
polju File name, izmenite ime od podrazumevanog ab30-2.sld na ab30-2a.sld.
Pritisnite dugme Save.
5. Izaberite 3D Orbit sa standardne palete sa alatkama. Pritisnite kružnicu desnog
kvadranta orbitale i povucite malo ulevo. Pritisnite taster Esc.
6. Ponovo zadajte komandu MSLIDE i snimite slajd pod imenom ab30-2b.sld.
7. Izaberite 3D Orbit sa standardne palete sa alatkama. Ponovo pritisnite i prevu-
cite kružnicu desnog kvadranta orbitale malo ulevo. Pritisnite taster Esc.
8. Ponovo zadajte komandu MSLIDE i snimite slajd pod imenom ab30-2c.sld.
9. Pritiskajte dugme Zoom Previous sa standardne palete sa alatkama dok ne ugle-
date poruku No p r e v i o u s vi ew saved.
10. Upišite vslide J. U okviru za dijalog Select Slide File izaberite prvi slajd,
ab30-2a.sld. Pritisnite dugme Open. AutoCAD će prikazati slajd.
11. Ponovite komandu VSLIDE i prikažite ab30-2b.sld. Ponovite isto i sa ab30-2c.sld.
12. Pritisnite dugme Redravv All sa standardne palete sa alatkama.
13. Snimite crtež.
Izrada skript datoteke za prikazivanje serije slajdova

Možete da napišete skript datoteku koja će prikazivati slajdove jedan za drugim, u nizu.
AutoCAD nudi tri posebne komande za skript datoteke za ovu namenu:
♦ DELAY nnnn zaustavlja skript zadati broj milisekundi. Na primer, DELAY 3000
zaustavlja skript na 3 sekunde.
♦ RSCRIPT ponavlja skript od početka. Upotrebite ovu komandu za izradu skript
datoteke koja se neprekidno vrti. Da biste zaustavili skript datoteku (ponavija-
juću ili neponavljajuću), pritisnite taster Esc, ili Backspace, ili otvorite bilo koji
meni.
♦ RESUME ponovo pokreće zaustavljenu skript datoteku.
Komanda VSLIDE koja prikazuje slajd, može i da učita sledeći slajd u memoriju raču-
nara. Upotrebite ovu komandu za učitavanje slajda u memoriju dok posmatrači gledaju
prethodni slajd. Tako ćete skratiti Čekanje između slajdova. Da biste upotrebili ovu
mogućnost, pre imena slajda u komandi VSLIDE stavite zvezdicu (*). Sledeća komanda
VSLIDE će otkriti da je neki slajd već učitan i prikazaće ga ne tražeći ime slajda. Evo kako
se to radi:
v s l i de a b3 0 - 2a
v s l i d e *ab30-2b
d e l a y 300C
v s l i de
v s l i de * a b 3 0 - 2c
d e l a y 3000
v s 1i de
r s c r i pt
Poglavlje 30 ♦ izrada makroa i prikazivanje siajdova pomoću~. 313
Ova skript datoteka radi sledece:

1. Prika2 uje ab30-2a,sld.
2. Učitava ab30-2b.sld.
3. Čeka 3 sekunde prikazujuci ab30-2a.sld.
4. Prikazuje ab30-2b.sld.
5. Učitava ab30-2c.sld.
6. Čeka 3 sekunde prikazujući ab30-2b.sld.
7. Prikazuje ab30-2c.sld.
8. Ponavlja skript od početka.
Vežba: prikazivanje serije slajdova

1. Otvorite Notepad i upišite sledeći skript:
v s l i d e ab30-2a
v s l i de *ab30-2b
d e l a y 3000
v s 1i de
v s l i de * a b 3 0 - 2c
d e l a y 3000
v s l i de
d e l a y 3000
r s c r i pt
2. Setite se da pritisnete Enter na kraju poslednjeg reda. Snimite datoteku pod
imenom ab30-2.scr u direktorijum AutoCAD Biblija. Zatvorite Notepad.
3. Da bi AutoCAD mogao da pronađe datoteke slajdova, stavite direktorijum
AutoCAD Biblija u AutoCAD-ovu putanju pretraživanja pomoćnih datoteka.
Izaberite Tools o Options i pritisnite karticu Files. Pritisnite Support File Search
Path i dugme Add. Pritisnite dugme Browse i pronađite direktorijum AutoCAD
Biblija. Dvaput pritisnite OK.
4. U bilo kom AutoCAD-ovom crtežu izaberite Tools O Run Script. Pronađite ab30-
-2.scr u direktorijumu AutoCAD Biblija i pritisnite dugme Open. AutoCAD đe prika-
zati niz slajdova. Uočite da se na poslednji slajd ipak malo čeka pre prikazivanja.
5. Pustite da se niz slajdova odvrti dvaput. Drugi put se na poslednji slajd nešto
manje čeka. Pritisnite taster Esc da biste prekinuli niz slajdova.
6. Nemojte da snimite crtež.
Kada prikazujete niz slajdova, možete da maksimirate površinu ekrana smanjenjem prostora
za menije i komandnu liniju. Meni možete da izbacite iz memorije i tako se na brzinu rešite
paleta alatki sa ekrana. Upotrebite Tools O Options O Display da biste smanjili broj redova
komandnog prozora na 1. Zapamtite, kada meni izbacite iz memorije, svi meniji su postali
nedostupni. Možete ponovo da učitate meni - uputstvo za učitavanje i izbacivanje menija iz
memorije je u poglavlju 33.
Izrada biblio teke slajd o va

Slajdove možete da organizujete u biblioteke. Biblioteke slajdova imaju nastavak imena
.slb. Jedan od razloga za izradu biblioteke slajdova je stvaranje ilustracija tokom prilago-
đavanja menija. Da biste videli primer menija sa ilustracijama, izaberite Draw O Surfaces
O 3D Surfaces. Ove ilustracije prave se od slajdova organizovanih u biblioteke.
Da biste videli slajd iz biblioteke, koristite sledeći format komande:

bi b1i n t e k a ( i mes1a j d a )
Uzmimo da ste tri slajda korišćena u prethodnoj vežbi smestili u biblioteku
3dmodel.slb. Tada biste za učitavanje drugog slajda upotrebili sledeću komandu u
skript datoteci (drugi red skripta):
v s l i d e *3dmodel ( a b30 - ? . b )
2a izradu biblioteke slajdova trebaće vam DOS-ov prozor. (Možda će jednog dana za
to postojati poseban okvir za dijalog!) Za izradu biblioteke slajdova AutoCAD nudi
uslužni program SLIDELIB u svom direktorijumu acad2000\support.
Da biste dobili DOS-ov prozor, izaberite Start O Programs o MS-DOS Prompt.
Da biste napravili biblioteku slajdova, sledite ove korake:
1. Napišite tekstualnu datoteku (recimo pomoću Notepada) koja sadrži imena slaj-
dova. Ako se slajdovi ne nalaze u AutoCAD-ovoj putanji pretraživanja pomoćnih
datoteka, u tu tekstualnu datoteku upišite i putanje datoteka slajdova. Ime sva-
kog slajda stavite u novi red.
Savet
Program SLIDELIB može da pročita listu koji daje DOS-ova komanda d i r sa parametrom /b,
što daje jednostavanu listu koja sadrži samo imena datoteka. Stoga možete da smestite sve
slajdove u jedan direktorijum i da preusmerite izlaz komande d i r u neku datoteku. Na primer,
možete da napravite listu a b 3 0 s ld .Is t unosom sledeće komande u DOS-ovom prozoru:
di r * . s l d /b >ab30s1d . 1 s t
Tako ćete napraviti listu u istom direktorijumu u kome su slajdovi.
2. Uz pretpostavku da ste još uvek u istom direktorijumu gde ste napravili listu
slajdova i da hoćete da napravite biblioteku slajdova ab30sld.stb u istom direk-
torijumu, u DOS-ov prozor upišite sledeće:
" c : \ p r o g r a m f i 1e s \ a c a d ? 0 0 0 \ s u p p o r t \ s l i d e l i b " ab30 s 1d < a b 3 G s l d . l s t
Napomena SLIDELIB ne prihvata imena datoteka koja sadrže razmake, ali može da obradi dugačka imena
datoteka (preko 8 znakova), ukoliko u njima budete pisali npr. podvlake tamo gde obično
stavljate razmake.
X
S aže tak
Možete da napišete skript datoteke da biste automatski izvršili komande koje se često
ponavljaju. Skript datoteke su tekstualne datoteke koje sadrže komande, opcije i vred-
nosti u formatu komandne linije. Možete da ih izvršavate iz crteža ili pri učitavanju
AutoCAD-a.
Možete da napravite slajd - rastersku sliku - od tekućeg prikaza na ekranu. Zatim
možete da napišete skript koji će prikazati seriju slajdova. Slajdove možete da organi-
zujete u biblioteke.
U sledećem poglavlju naučićete da pravite sopstvene tipove linija i uzorke šrafura.
♦ ♦ ♦
POGLAVLJE

linija i šrafura
♦ ♦ ♦ ♦
ao što znate, AutoCAD se isporučuje sa više tipova linija.
K Međutim, ponekad nijedan od tih tipova linija ne odgovara

vašim potrebama. Stoga možete da izradite posebne tipove linija
i upotrebljavate ih kao i one AutoCAD-ove. Razni tipovi linija su
U ovotn poglavlju

linija
korisni kad god ne želite kontinualnu liniju. Primenjuju se ne
samo na obične, nego i na polilinjje, lukove, elipse, žičane modele Izrada uzoraka šrafura
i na puna tela - u stvari, na većinu objekata AutoCAD-a.
♦ ♦ ♦ ♦
Izrada p o seb n ih tipova linija
Postoje dve grupe tipova linija: jednostavni i složeni. Jedno-
stavni tip linija sadrži samo tačke i crte. Složeni tip linija obično
ima i tačke i/ili crte, ati osim njih sadrži tekst i/ili druge oblike.
Podrazumevana datoteka tipova linija je acad.lin. Definicije
svojih tipova linija možete dodati ovoj datoteci, ili možete da ih
smestite u posebnu datoteku. Datoteke tipova linija su tekstu-
alne datoteke i moraju imati nastavak imena Jin. Naravno, pre
bilo kakve izmene datoteke acad.lin napravite njenu kopiju.
Izrada jednostavnih tipova linija

Sintaksa za izradu jednostavnih tipova linija je jednostavna.
Svaki tip linije definisan je pomođu dva reda teksta. Prvi red
sadrži ime tipa i opcioni opis, ovako formatiran:
* 1i netype i me [ , opi s ]
Evo šta teba zapamtiti:
♦ Definicije uvek otpočnite zvezdicom.
♦ Definicija ne sme biti duža od 47 znakova.
♦ Ako dodate i opis, pre njega stavite zarez.
Od verzije 14, AutoCAD prikazuje realistične uzorke tipova
linija. Pre toga, bilo je uobičajeno da se deo definicije za opis tipa
upotrebi za približan opis tipa tekstom, npr. — ..— .. za tip koji se
sastoji od crte posle koje slede dve tačke. Tako nešto više nije
potrebno. Umesto toga u opisu objasnite upotrebu tog tipa linije,
npr. Buduće mesto ž i v i c e . U AutoCAD-u 2000 uzorci tipova
linija se pojavljuju u stupcu Appearance okvira za dijalog Select
Linetype. Taj uzorak se pojavljuje svaki put kad počnete da
menjate tip linije na sloju. Uzorak se pojavljuje i u padajučoj listi
Linetype Control na paleti sa alatkama Object Properties.
Po sintaksi, drugi red sadrži samu definiciju tipa. Kod jednostavnih tipova linija
ograničeni ste na crte, tačke i razmake, zadate svojom dužinom u mernim jedinicama
i ovako prikazane:
♦ Crtu predstavlja pozitivan broj.
♦ Tačku predstavlja nula.
♦ Razmak predstavlja negativan broj.
♦ Svaka stavka je razdvojena zarezima, nema razmaka, maksimalna dužina reda je
80 znakova.
♦ Svaki red mora početi slovom A.
Sledi đefinicija linije koja ima dve crte dužine 0.25 mernih jedinica, zatim dve tačke,
sve razdvojeno razmacima dužine 0.1 mernih jedinica.
* v i d i m d u p l o . Buduće mesto ž i v i c e
A. . 2 5 . - . 1 . . 2 5 . - . 1 , 0 . - . 1 . 0 . - . 1
Rezultat je prikazan na slici 31-1.
Slika 31-1: Tip linije „vidimduplo".
Ako ste sasvim sigurni u sebe, možete da izradite novi tip linije i u letu, pomoeu
komande LINETYPE u obliku za komandnu liniju. Upišite linetype J i upotrebite opciju
Create. Ako pri tom pogrešite, moračete da otvorite datoteku tipova linija u editoru tek-
sta da biste ispravili pogreške.
Savei vaša definicija treba da sadrži i crte i tačke, bolje je početi definiciju tipa crtom. Možda je
to stvar ukusa, ali na ostale linije bolje se nadovezuje ona linija čija definicija tipa počinje
crtom.
Vežba: izrada jednostavnog tipa linije

1. Otvorite crtež koristeci opciju Start from Scratch.
2. Snimite crtež pod imenom ab31-J.dwg u svoj direktorijum AutoCAD Biblija.
3. Upišite notepad J i pritisnite Enter na zahtev za unos f i 1e to open :, da otvorite
novu datoteku u Notepadu.
4. Upišite sledeče:
* 3 t a c k e i c r t a , pr i vr emena ograda
A. . 5 . - . 2 5 , 0 . - . 1 . 0 . - . 1 , 0 . - . 2 5
5. Pritisnite Enter posle poslednjeg reda. Snimite datoteku pod imenom ab31-l lin
u direktorijum AutoCAD Biblija i zatvorite Notepad.
6. Na crtežu izaberite Layers sa palete sa alatkama Object Properties i pritisnite
dugme New. Novom sloju dajte ime prograda. Zadajte crvenu boju za nju.
7. U stupcu Linetype pritisnite Continuous da biste otvorili okvir za dijaiog Select
Linetype. Pritisnite dugme Load.
8. U okviru za dijalog Load or Reload Linetypes pritisnite dugme File. U okviru za
dijalog Seiect Linetype File pronađite datoteku ab31-l.lin u direktorijumu
AutoCAD Biblija i pritisnite dugme Open.
9. Ponovo u okviru za dijalog Load or Reload Linetypes, izaberite 3 t a c k e i c r t a i
pritisnite OK.
Poglavlje 31 ♦ Izrada posebnih tipova linija i šrafura 817
10. Ponovo u okviru za dijalog Select Linetype File, izaberite 3tackei crta i pritisnite
OK. Sloj „prograda“ je sada nacrtan ovim tipom linije. Pritisnite dugme Current,
a zatim dugme OK.
11. Pokrenite komandu LINE i uključite ORTHO. Nacrtajte neku liniju samo da biste
videli ovaj tip linije. Snimite crtež. Tip linije bi trebalo da liči na sliku 31-2.
Siika 3 1 -2 : Tip linije ,,3tačkeicrta"
Izrada složenih tipova linija

Složeni tip linije sadrži oblike ili tekst. Slika 31-3 prikazuje po jedan primer od obe vrste.
TEMPFENCE ------ TEMPFENCE -------- TEMPFENCE
---------- rt ■-— ■ ft -------- tt ■ ft -------- ft ------
Slika 31 -3 : Složeni tipovi linija sadrže oblike ili tekst.

Definicije složenih tipova linija liče na one za jednostavne tipove, osim što imaju
i definiciju oblika ili teksta.
Oblici su objašnjeni u stedećem poglaviju - za sada treba da znate samo da su
sadržani u datotekama sa nastavkom imena .shx.
Prvi red definicije složenog tipa isti je kao kod jednostavnih tipova. Drugi red može
da sadrži isto što i odgovarajuci kod jednostavnih tipova. Medutim, u uglastim zagra-
dama treba dodati posebnu definiciju oblika ili teksta:
♦ Sintaksa zaoblike: [i meobl i ka , i medat ot ekes hx . d e t a l j i ]
♦ Sintaksa za tekst: [ " t e k s t u a l ni ni z " , s t i 1 t e k s t a , det al j i ]
Detalji se odnose na opcioni niz specifikacija rotacije, razmere i paralelnog preslika-
vanja ( offset) koje možete da dodate definiciji. Te specifikacije su opisane nešto kasnije
u tabeli 31-1.
Sledeća definicija složenog tipa linije koristi jedan oblik i nema detalja:
*PR0GRADA. OBLIK OGRADE I CRTA
A , . 5 , - . 2 5 , [OGRADA,"C: \AUT0CAD BIBLI JAVOGRADA. SHX"] . - . 5
Uočite da je specifikacija oblika deo definicije, koja sadrži jednu crtu i razmake pre i
posle oblika. Specifikacija oblika je zatvorena i zarezima i uglastim zagradama. Prvi deo
definicije oblika je ime oblika (kako je definisano u definicionoj datoteci tog oblika),
a drugi deo je ime datoteke tog oblika. U ovom slučaju definicija oblika nije u Auto-
CAD-ovoj putanji pretraživanja pomoćnih datoteka, pa sam u specifikaciji morala da
napišem celokupnu putanju. Ne zaboravite da stavite navodnike (ne polunavodnike)
oko putanje datoteke oblika, ako imena direktorijuma ili datoteke sadrže razmake.
UoČite da je razmak posle oblika (zadat kodom -.5) veći od razmaka pre oblika (zadatog sa
Savet -.25). Morate uzeti u obzir prostor koji zauzima sam oblik. To se uglavnom radi metodom
pokušaja i pogreške, ali ako dobro poznajete definiciju oblika, možete tačnije da procenite.
4 Kada se vratite i promenite definiciju tipa linije (ako je prvi pokušaj bio pogrešan), ne zabo-
ravite da ponovo učitate novi tip linije (pomoću opcije Load).
Sledeca definicija složenog tipa linije koristi tekst i nema detalje;
*P0GRADA, CRTA & TEKST
A, . 5 . ■. 2 5 . [ " PRIV OGRADA" . OGRADA]. - 1 . 5
I ponovo je specifikacija teksta deo definicije tipa, koja sadrži jednu crtu i razmake.
Prvi deo definicije teksta je tekstualni niz koji mora biti zatvoren izmedu navodnika.
Drugi deo definicije je stil teksta. Opet je razmak posle tekstualnog niza veđi nego raz-
mak pre niza, da bi tekst imao dovoljno prostora.
Stil teksta morate da definišete u crtežu pre učitavanja ovakvog tipa linije.
Tabela 31-1 prikazuje detalje koje možete da dodate i delu za oblik i delu za tekst
definicije složenog oblika.
Tabela 31-1 Opdoni detalji za oblike i tekst u definiđjama sioženih tipova linija
D e ta lj S in ta k s a O pis
Relativna rotacija R=## Rotira oblik ili tekst u odnosu na ugao linije koju crtate. To je broj
stepeni, ukoliko ne stavite g (za graduse) ili r (za radijane) iza njega.
Apsolutna rotacija A=## Rotira oblik ili tekst u odnosu na globalni koordinatni sistem (WCS), bez
obzira na ugao linije koju crtate. Pošto je podrazumevana vrednost
relativna rotacija za nula stepeni, apsolutnu rotaciju možete da
iskoristite da bi tekst stajao uspravno, bez obzira na smer linije. Toje broj
stepeni, ukoliko ne stavite g (za graduse) ili r (za radijane) iza njega.
Razmera S=## Skalira tekst ili oblik. Ovaj faktor razmere množi faktor sadržan u
definiciji oblika ili visinu u definiciji stila teksta. Ako koristite stil teksta
visine nula, ova razmera definiše visinu tog teksta.
X pomak X=## Pozitivan broj pomera oblik ili tekst prema krajnjoj tački linije. Negativan
broj pomera oblik ili tekst prema početnoj tački linije. X pomak možete
da upotrebite za smeštanje oblika ili teksta duž neprekidnog tipa linije.
Ovaj pomak možete da upotrebite i za promenu razmaka između oblika
ili teksta i crta, umesto da menjate razmake pre i posle crta.
Y pomak Y=## Pomera oblik ili tekst upravno na smer linije. Pozitivan broj pomera oblik
ili tekst naviše ukoliko je linija nacrtana sleva nadesno. Upotrebite Y
pomak za centriranje oblika ili teksta duž tipa linije.
Evo jedne definicije koja sadrži oblik, sa razmerom i Y pomakom;

*PR0GRADA. OBLIK OGRADE I CRTA
A , . 5 , - . 2 5 , [OGRADA, " C ; \AUT0CAD BIBLIJANOGRADA. SHX" , S=. 0 2 5 . Y=- . 0 7 ] . - . 5
Ova definicija oblika skalira oblik na 0.025 njegove originalne veličine. To daje tip
linije prikazan na slici 31-4. Naravno, da biste skalirali oblik, morate da znate njegovu
originalnu veličinu. Možete da upotrebite komandu SHAPE za umetanje oblika i da biste
videli kako izgleda. U ovom slučaju, originalna definicija oblika je prevelika za ovaj tip
linije i mora se umanjiti.
nr Tnf -------- in r n?
Slika 31-4: Tip linije PROGRADA.
Definicija oblika takođe pomera oblik u minus Y smeru za 0.07 mernih jedinica. Time
je oblik lepo centriran u ovom tipu linije.
Kad izrađujete crtež pomoću oblika ili posebnih fontova, kao 5to je to slučaj kod složenih
Upoiorenje tipova linija, uključite i datoteke oblika ili fontova prilikom davanja crteža drugima.
Ako u složen tip linije uključite više oblika bez mnogo dodataka, možete da izradite
tip linije koji je praktično samo niz oblika prikazanih jedan za drugim. Na taj način
možete da postignete zanimljive efekte.
AutoCAD sadrži nekoliko složenih tipova linija koje se nafaze na kraju datoteke \sup-
port\acad.lin. Pogledajte njihove definicije i isprobajte ih da biste dobili inspiraciju za
sopstvene složene linije.
NbCDhi Crtež a b 3 1 -a .d w g koji se koristi u sledećoj vežbi izrade složenog tipa linije nalazi se na
O kompakt disku A utoC A D 2 0 0 0 B ib lija .
Vežba: izrada složenog tipa linije

1. Otvorite crtež ab3I-a.dwg sa CD-a.
2. Snimite ga pod imenom ab3J-2.dwg u direktorijum AutoCAD Biblija. Ovaj crtež je
jednostavan plan parkinga za prikolice.
3. Izaberite Format r> Text Style. Pritisnite dugme New i upišite TVKABL kao ime
stila. Pritisnite OK. U padajučem spisku Font name izaberite Arial Narrow. Priti-
snite dugme Apply, a zatim Close.
4. Upišite Notepad J i pritisnite Enter na zahtev za iinos Fi 1e to edi t :. AutoCAD
če otvoriti Notepad. Upišite sledeče:
* T V. Podzemni t e l e v i z i j s k i kabl
A . . 5 . - . 5 . [" TV",TV KA BL.Š=.3,X= -. 1 . Y=-. 1 5 ] . - . 7 5
5. Izaberite File Save i snimite ga u direktorijum AutoCAD Biblija pod imenom
ab31-2.lin.
6. Izaberite Layers sa palete alatki Object Properties. Izaberite Buri ed_cabl e i
pritisnite njegov tip linije Continuous u koloni Linetype. U okviru za dijalog Select
Linetype izaberite Load. Pritisnite dugme File. Pronađite datoteku ab31-2.lin u
direktorijumu AutoCAD Biblija, izaberite je i pritisnite dugme Open.
7. U okviru za dijalog Load or Reload Linetypes izaberite Tv i pritisnite OK. Uradite
isto u okviru za dijalog Select Linetypes. Pritisnite Current.
8. Pritisnite Linetype Control sa palete alatki Object Properties i izaberite Other.
U Linetype Manageru pritisnite Show Details da biste prikazali odeljak Details.
Promenite Global Scale Factor na 192. Pritisnite OK.
9. Nacrtajte nekoliko linija. Uvećajte prikaz da biste bolje videli tip linije. Dobijeni
tip linije prikazuje slika 31-5.
10. Snimite crtež.
Izrada uzo raka šrafu ra

Uzorci šrafura (engl. hatch patterns) su skupovi uzoraka paralelnih linija koji se koriste
za popunu zatvorenih površi. Iako je deo definicije uzorka šrafure koji se odnosi na
pojedinačnu liniju donekle sličan definiciji tipa linije, za uzorke šrafure potrebna je i
specifikacija ugla i razmaka linija. U uzorke šrafura ne možete da stavljate ni tekst niti
oblike.
Uzorci šrafura se snimaju u datoteke sa nastavkom imena .pat. U datoteci acad.pat

AutoCAD nudi više uzoraka šrafura. Ovu datoteku možete da izmenite, da joj dodate
svoje uzorke ili da ih smestite u posebnu pat datoteku. Kao i uvek, ne zaboravite da
kopirate acad.pat pre nego što je izmenite. Zapamtite sledeće priiikom izrade svoje .pat
datoteke:
♦ Ako ne dodajete uzorke datoteci acadpat, u posebnu .pat datoteku možete da
dodate samo jedan uzorak šrafure. Imena te datoteke i uzorka moraju biti ista.
♦ U .pat datoteku možete da ubacite komentare posle znaka tačka i zarez.
♦ Na kraju poslednjeg reda definicije šrafure morate da pritisnete Enter.
Evo sintakse za uzorke šrafure:
*imeuzorkaL, opi s]
ugao, x - koordinatnipočetak , y - koordi natni početak. d e l t a - x , del t a-y
[ . crta 1. crta2, . . . J
Evo nekih opštih napomena za definicije uzoraka šrafura:
♦ ime uzorka ne sme da sadrži razmake;
♦ opis je opcioni;
♦ specifikaciju crta dodajte samo za isprekidane linije;
♦ definicija može da sadrži više od jednog reda (to je drugi red u prethodnom pri-
meru), izrađujuči skupove definicija šrafura čija kombinacija daje uzorak šrafure;
♦ svaki red definicije može imati najviše 80 znakova;
♦ možete uključiti najviše šest specifikacija crta (koje uključuju razmake j tačke);
♦ u definicione redove možete dodati razmake radi bolje čitljivosti.
Mogućnosti definicije uzorka šrafure opisuje tabela 31-2.
Tabela 31-2 Defmidje uzoraka šrafura

Specifikacija Objašnjenje
Ugao Definiše ugao iinija u uzorku šrafure. Ako ugao zadate i u okviru za dijalog
Boundary Hatch, iznosi oba ugla se sabiraju. Na primer, ako uzorak Šrafure
definiše ugao od 105 stepeni, a vi zadate ugao šrafure cd 30 stepeni, dobićete
linije pod uglom od 135 stepeni.
X-koordinatni početak Zadaje X koordinatu bazne tačke uzorka šrafure. lako vaša šrafura verovatno
neće prolazrti tačkom 0,0, AutoCAD koristi tu tačku za raspoređrvanje grupa
linija u uzorku šrafure, kao i rasporedrvanje uzoraka šrafure na različrtim
površima. Pošto se svi uzorci šrafura raspoređuju u odnosu na istu baznu tačku,
linije Šrafura su uvek paralelne, bez obzira gde se zapravo pojavljuju na crtežu.
Y- koordinatni početak Zadaje Y koordinatu bazne tačke uzorka Šrafure.
Delta-x Zadaje razm ak susednih crta. Ovo vredi samo za isprekidane linije i meri se d u l
pravca linije. Zadavanje vrednosti deltax-a pomera susednu crtu u susednoj liniji
za zadati iznos, tako da crte m eđusobno nisu poravnate.
De!ta-y Zadaje razmak između linija, mereno upravno na sm er linija. Ovo vredi i za
neprekidne i za isprekiđane linije.
Crta Definiše isprekidanu liniju na isti način kao u definiciji tipa linije: pozitivan broj
za crtu, negativan za razmak i nula za tačku.
Uzorak šrafure prikazan na slici 31-6 je najprostiji oblik šrafure.
Slika 31-6: U zorak šra fu re bprikolica

sa n e p re k id n im lin ija m a .
lako bi ova jednostavna šrafura mogla da se definiše u okviru za dijalog Boundary

Hatch pomođu korisnički zadatog ugla i razmaka, nama će poslužiti za razumevanje sin-
takse. Linije su pod uglom od 105 stepeni, uzorak pocinje u tački 0,0 i razmak izmedu
linija je 0.5 mernib jedinica. Linije su neprekidne.
* b p r i k o l i c a , pr edl og budući h p r i k o l i c a
105. 0 , 0 0 . 0 . 5
Povećaćemo složenost definisanjem linija šrafure kao isprekidanih, ovako:
* b p r i k o l i c a , pr edl og budući h p r i k o l i c a
105, 0 , 0 0 , 0 . 5 . 5 . - . 2 5 . 0 . . 1 . 0 . - . 25
Uočite da ta definicija koristi maksimalnih šest specifikacija crta (crta, razmak,
tačka, razmak, tačka i razmak).
Taj uzorak šrafure prikazan je uvećano na slici 31-7.
Ako još dodate delta-x od 0.25, linije uzorka će se medusobno pomeriti za 0.25 jedi-
nica duž pravca linija, kao što prikazuje ovaj kod i slika 31-8:
* b p r i k o l i c a , p r e dl og budući h p r i k o l i c a
105. 0 , 0 0 . 2 5 , 0 . 5 . 5 , ■. 2 5 , 0 , - . 1 . 0 , - , 2 5
822 Deo Vt ♦ Prilagođavanje AutoCAD-a
Slika 31-7: U zo rak šrafure

b p riko lica sa crtom i dve tačke.
Slika 31-8: Uzorak šrafure bprikolica

sa dodatnom vrednošcu delta-x.
Možda se pitate zašto je uzorak pomeren naniže kada smo zadali pozitivan deita-x.
Odgovor glasi: smer linija (u ovom slučaju 105 stepeni) postaje X osa za ovaj proračun.
Slrka 31-9 prikazuje uvečan prikaz tog uzorka šrafure oko tačke 0,0 koja je bazna. Šrafura
se generiše naviše i ulevo od bazne tačke. Prva linija počinje u 0,0, a druga 0.5 jedinica
ulevo (delta-y) i 0.25 jedinica naviše (delta-x), kao što pokazuju kote.
Slika 31-9: P ro ra ču n uticaja vred nosti
delta-x i d elta-y na u zorak šrafure.
Na kraju, možete da dodate još linija. Jedna bi trebalo da otpočne u 0,0, ali ostale
mogu da otpočnu bilo gde. Evo definicije uzorka sa slike 31-10, koji liči na oblik priko-
lice. lako vidite pravougaoni oblik, uzorak je napravijen od četiri posebne linije, dve
pod uglom od 0 stepeni i dve pod uglom od 90 stepeni. Uočite da su dve iinije pod
Poglavlje 31 ♦ Izrada posebnih tipova tinija i šrafura 823
uglom od 0 stepeni istovetne, osim što počinju u različitim baznim tačkama. Isto vredi
i za dve linije pod uglom od 90 stepeni.
*prikol, cele prikolice-predlog
0 , 0,0 0 .2 . .5,-1
90. 0 , 0 , 0 . 1 . 5 , , 5 . - . 2 5 , 0 , - . 2 5 , . 5 . - . 5
90, . 5 , 0 , 0 . 1 . 5 , . 5 , - . 2 5 , 0 , - . 2 5 , . 5, - , 5
0. 0. 1 . 5 . 0 . 2 , . 5 , - 1
1 J i____i ~ T J ~ ■____|
u i____ i l,___ ! - n— Slika 31-10: U zo rak šrafure
J n n fj n n n i 1 n prikol lid na prikolicu.
1 i i u u __ u u u LJ
1 n n n n n n n n
J u u u u u u u Ll
J n n n n n n n n
J u u u u u u u ij
J n n fj n n n n
n
_ l ____ i i -i 1 i i i i 1 i i i i i i
Vežba: izrada i ko rišćen je uzorka šrafure

1. Otvorite crtež koristeči opciju Start from Scratch.
2 . Snimite crtež pod imenom ab31-3.dw g u svoj direktorijum A u in C A D Biblija.
3. Upišite notepad J i pritisnite Enter na zahtev za unos Fi 1e to oper :.
4. Upišite sledeće:
*munj e , u p le t en e munj e
90, 0 . 0 , 0, , 5. . 5
0. - . 2 5 , . 5, 0, . 75 . . 2 5 . . 25
90, - . 2 5 . . 5, . 0, . 5 , . 5 , - . 25
5. Na kraju poslednjeg reda pritisnite Enter. Snimite datoteku pod imenom
m u nje.p at u direktorijum A u to C A D B ib lija . Zatvorite Notepad.
6 . Ako to niste već ranije uradili, treba da dodate direktorijum A u to C A D Biblija
u AutoCAD-ovu putanju pretraživanja pomoćnih datoteka. Izaberite Tools o
Options i pritisnite karticu Files. Pritisnite znak +levo od polja Support File
Search Path. Izaberite Add, pa Browse. Pronađite direktorijum A u to C A D Biblija
i pritisnite OK. Pritisnite OK.
7. Izaberite Rectangle sa palete alatki Draw. Na prvi zahtev za unos upišite 0,0 J.
Na zahtev za unos Speci fy other corner poi nt:, upišite 10,6 J.
8 . Izaberite Hatch sa palete alatki Draw. U padajuc'oj listi Type izaberite Custom.
9. Pritisnite tri tačke desno od polja Custom Pattern. Izaberite datoteku m unja.pat
koju ste upravo napravili. Pritisnite OK.
10. Izaberite Select Objects. pa pravougaonik na crtežu. Pritisnite Enter. Pritisnite
OK. AutoCAD će ispuniti pravougaonik šrafurom munje, prikazanom na
slici 31-11.
824 Deo VI ♦ Prifagođavanje AutoCAD-a
Slika 31-11: U z o ra k š r a fu re m u n ja .
Pregledajte AutoCAD-ovu datoteku a c ad.p at da biste stekli predstavu kako da

napravite sopstvene definicije uzoraka šrafura.
Sažetak
U ovom poglavlju naučili ste kako da napravite sopstvene tipove linija i uzorke šrafura.
Možete da napravite jednostavne tipove linija koji sadrže samo crte, tačke i razmake, ili
složene tipove linija koji sadrže oblike i tekst.
Možete da definišete sopstvene uzorke šrafura koji sadrže skupove paralelnih linija.
U sledećem poglavlju naučićete kako se prave oblici i fontovi.
♦ ♦ ♦
POGLAVLJE
Izrada oblika i fontova

v
blici su slični blokovima. Njih napravite, snimite i umet-

O nete. Međutim, ima i nekoliko razlika:
♦ oblike je mnogo teže napraviti;
♦ ♦ ♦ ♦
U ovom poglavlju
♦ oblici se prevode u format koji štedi prostor na disku,
memoriju i vreme potrebno za regenerisanje; Izrada o b lika
♦ pomoću oblika možete da izradite fontove;
♦ datoteke fontova i oblika su pomočne datoteke - ako Izrada fontova
nekome date crtež, setite se da mu date i datoteke fontova ♦ ♦ ♦ ♦
i oblika koji su upotrebijeni u crtežu.
Oblici se koriste za jednostavne forme koje treba brzo da
umetnete više puta. Primer za to su oblici koji se umedu u
siožene tipove linija i znakove fonta.
Izrada oblika
Datoteke obiika se koriste i za oblike i za fontove. Pravite ih u
editoru teksta i snimate uz nastavak imena .shp. Zatim koristite
komandu COMPILE (pišući je u komandnoj liniji), koja otvara
okvir za dijalog Select Shape or Font File, prikazan na siici 32-1.
S e fc c l Shape 01 Fonl File
Lcck r> ‘ if Suppoil " 3 3,

.B atchpd
__I Legacv
gd( shp
j«S] l(ypejhp-5hp
J
Fioi c*ivpe ■shp 3 C aicaf
L c c jfe j Find fte,

1
Slika 32-1: O k v ir z a d ija lo g S e l e c t S h a p e o r F o n t F ile .
lzaberite.s/?p datoteku i pritisnite dugme Open. AutoCAD de

automatski prevesti datoteku u istoimenu novu, aii sa nastav-
kom imena ,s h x i prikazaće poruku u komandnoj liniji da je pre-
vodenje uspelo.
M o ž e t e d a p r e v e d e t e i P o s t S c r i p t o v e f o n t o v e tip a 1, k o ji i m a ju n a s -
ta v a k im e n a .pfb. O v i f o n t o v i m o g u d a s e k o r is t e i n e p r e v e d e n i , a li
s e b r ž e u č it a v a ju k a d s u p r e v e d e n i .
Korišćenje datoteka oblika

Kada imate prevedenu datoteku oblika, pre nego što je smestite u crtež, morate da je
učitate pomocu komande Load. AutoCAD će otvoriti okvir za dijalog Select Shape File.
Izaberite .sh x datoteku i pritisnite dugme Open. Datoteke fontova ne moraju da se
posebno učitavaju.
Da biste umetnuli oblik, ovako odgovorite na zahteve za unos komande SHAPE:
1. Shape name (or ?): Upišite ime oblika, ili ? J da biste dobili spisak učitanih
oblika.
2 . Starting point: Izaberite neku tačku na ekranu. AutoCAD će vući oblik tragom
vašeg kursora.
3. Hei ght <1. 0000> : Ovo je faktor razmere. Na primer, upisite .5 J da biste umet-
nuli taj oblik u veličini upola manjoj od originalne.
4. Rotation angle <0>: Upišite ugao rotacije.
Izrada datoteka oblika

Datoteke oblika i fontova su, u suštini, jednake. U ovom odeljku objasniću kako se
prave oblici. Na kraju poglavlja istaći ću nekoliko razlika pri izradi datoteke fonta.
Kao kod svih prilagodljivih datoteka, upotrebite editor teksta za pisanje datoteke
oblika. Komentare upisujete iza znaka tačka i zarez.
Definicija oblika ima sledeću sintaksu:
*brojoblika,f/specifikacija,ldEOBLlKA
specl . spec2..........0
Definicija mora otpočeti zvezdicom. U svakom redu sme biti najviše 128 znakova.
fabela 32-1 objašnjava svaki deo ove definicije oblika.
Tabefa 32-1 Delovi definidje oblika

Stavka Objašnjenje
brojoblixa U p o tre b ite btlo ko ji broj o d 1 d o 2 5 5 . S v a k i o b lik u je d n o j d a to te ci m o ra
d a im a je d in s tv e n broj.
#specifi kaci ja O v o je broj s p e c ifik a c ija u d ru g o m re d u d e ftn icije , u k lju č u ju ć i i o b a v e z n u

n u lu n a kraju .
IMEOBL. IKA Im e o b lik a p išite v e ltk im s lo v im a . To im e ć e t e koristiti u k o m a n d i S H A P E .
specl... O v o je k 6 d koji d e f in iš e o b lik . S v a k i ko d s p e c ifik a c ije d e ftn iš e d e o o b lika,

n a p rim e r d e o lin ije ili lu k a . S v e sp e c ifik a c ije z a je d n o o d re đ u ju o b lik.
0 D e fin ic ija m o ra d a s e za v rši n u lo m .
Kodovi za dužinu i smer

Za definisanje oblika možete da upotrebite dva skupa kodova. Kodovi prvog skupa, oni
za dužinu i smer, omogućavaju crtanje samo segmenata pravih linija. Ovaj sistem ćete
koristiti za izradu specifikacija u heksadecimalnom formatu sa tri slovna mesta.
Prvi znak je nula, što kazuje AutoCAD-u da su sledeća dva znaka heksadecimalni
brojevi.
Drugi znak je dužina u mernim jedinicama. Maksimum iznosi 15 jedinica. Brojeve od
0 do 9 zadajete ciframa, a one od 10 do 15 slovima od A do F. Medutim, dužina se meri
duž najbliže X ili Y ose. Stoga dijagonalne udaljenosti ne predstavljaju stvarne dužine.
Treći znak je kod smera. Slika 32-2 prikazuje kako ovaj kod radi. Upotrebite onaj kod
koji predstavlja smer linije koji je potreban od početne tačke.
Poglavlje 32 ♦ Izrada oblika i fontova 827
S lik a 3 2 - 2 : K od ovi sm e ra.

6 5 4 3 2
7 ■ ■ 1
8 ■ ■ 0
' X
9 ■ Početna tačka ■ F
A B C D E
Evo koda za oblik prikazan na slici 32-3:

*2.4.ZASTAVICA
044,02F,0?9.0
S lik a 3 2 - 3 : O b lik ZASTAVICA.
Evo šta znače pojedini delovi delinicije:

♦ 2 je jedinstven broj tog oblika.
♦ 4 je broj bajtova (specifikacija) u drugom redu definicije.
♦ ZASTAVICA je ime tog oblika.
♦ 044 crta štap zastavice, liniju dugu 4 jedinice u vertikalnom smeru.
♦ 02F crta gornju liniju zastavice, koja je duga otprilike 2 jedinice u smeru F.
(Pogledajte donju napomenu.)
♦ 029 crta donju liniju zastavice, koja je duga otprilike 2 jedinice u smeru 9.
(Pogledajte donju napomenu.)
Nspomena lako je d u zin a d veju d ijag o n aln ih linija zad ata kao 2, o n e su , zapravo, d ug e oko 2 ,2 2 je d in ice ,
pošto su krajnje ta ćk e linija p ro d u že n e do n a jb liže tačke z a m išlje n e m re žice (engl. grid).
\
Dodatni kodovi
Kodovi za dužinu i smer imaju nekoliko ograničenja:
♦ možete da crtate u samo 16 smerova;
♦ največa dužina linije je 15 jedinica;
♦ možete da crtate samo segmente pravih linija;
♦ oblik mora da bude neprekidan - ne možete da podignete ,,pero“ i nastavite
crtanje od novog mesta,
Drugi skup kodova, dodatni kodovi, donosi oblicima veđu Ueksibiloost (i složenost).
Tabela 32-2 prikazuje te kodove koji mogu biti u decimalnom ili u heksadecimalnom
formatu.
828 Deo Vt ♦ Prilagođavanje AutoCAD-a
Tabela 32-2 Dodatni kodovi oblika

H eksadeci- Decim afni O b ja šn jen je
m alni k o d kod
000 0 Označava kraj deftnicije oblika.
001 1 Započinje režim crtanja (spuSta „pero").
002 2 Prekida režim crtanja (podiže „pero"), da biste mogli da pređete na drugo
mesto.
003 3 Deli dužine vektora sledećom specifikacijom, npr. 3,5 deii dužine sa 5. Tako
se oblik umanjuje. Na kraju oblika trebalo bi da uradite suprotno pomoću
koda 4.
004 4 Množi dužine vektora sledećom specifikacijom, npr. 4,2 množi dužine sa
dva. Tako se oblik uvećava. Na kraju oblika trebalo bi da uradite suprotno
pom oću koda 3.
005 5 Snim a tekuću poziciju da biste mogli da se vratite na nju kasnije u definiciji
tog oblika. Morate da upotrebite (vratite se na) svaku poziciju koju snimite
(najviše četiri).
006 6 Vraća se na poslednju snim ljenu poziciju.
007 7 Crta novi oblik definisan u istoj datoteci oblika, čiji broj sledi. Na primer,
upotrebite 7,230 za crtanje oblika 230. Kada završr sa novim oblikom,
AutoCAD sevraća na tekuću definiciju oblika.
008 8 Crta liniju zadatu X i V pom acim a koji slede. Na prrmer, 8,(8,-12) crta liniju
čija krajnja tačka leži 8 jedinica udesno i 12 jedinica nadole od tekuće
koordinate. (Možete da dodate zagrade kodovima oblika radi bolje
čitljivosti.)
009 9 Crta više X,Y pomaka, Ovaj kod završavate sa pom akom 0,0, Na primer,
9,(8,-12),(1,0 ),(0,12),(-8,0),(0,0) crta četiri X,Y pomaka. (Možete da dodate
zagrade kodovima oblika radi bolje čitljivosti.)
00A 10 Crta luk po oktantima, zadat poiuprečnikom (od 1 do 255), i još jednim
kodom u sintaksi (-)OSC, gde m inus opciono označava luk u smeru
kazaljke na satu, nula je obavezna, S zadaje početni oktant, a C zadaje broj
oktanata koje luk pokriva. Oktant je osm ina kruga. Slika 32-4 prikazuje
kodove za početni oktant. Na primer, 10,(2,014) označava luk poluprečnika
2, koji se crta u sm eru suprotnom obrtanju kazaljke na satu i pokriva 4
oktanta (završavajući s oktantom 5). To čini polukrug.
00B 11 Crta luk koji ne mora da pokriva ceo broj oktanata, zadat sa pet kodova u
sledećoj sintaksi: pomak početka , pomak_kra ja , vel i ki polu-
prećnik, pol uprečni k . ( - )QSC . Pomak početka zadaje pomeraj
početka luka u odnosu na početak oktanta i ovako se računa: (broj stepeni
ugla početka luka - broj stepeni ugla početka oktanta)*256/45. Pomak
kraja zadaje koliko kraj luka prelazi kraj poslednjeg u celini pokrivenog
oktanta i ovako se računa: (broj stepeni ugla kraja luka - broj stepeni ugla
kraja poslednjeg pokrivenog o ktan ta)*2 5 6 /4 5 .1 za početak i za kraj luka,
poslednji pređeni oktant se zadaje u stepenim a, a ne pomoću rednih
brojeva oktanata sa slike 32-4, i taj broj stepeni je uvek um nožak od 45.
Veliki poluprečnik je nula ako iznos poluprečnika ne prelazi 255. Ako je
poluprečnik veći od 255, veliki poluprečnik je broj 256-ica u poluprečniku
(npr. 2 za poluprečnik 6 0 0 ). Razlika (poluprečnik m inus 256 pomnoženo
iznosom veltkog poluprečnika, npr. za poluprečnik 600 ta razlika je 88)
se sm ešta u specifikaciju poluprečnika. Ako je poluprečnik manji od 255,
u specifikaciju poluprečnika se jednostavno upisuje vrednost sam og polu-
prečnika. Deo specifikacije (-)0SC isti je kao u kodu 10, osim što za 5 upisu-
jete broj oktanta u kome luk počinje, a zatim za C izračunate broj oktanata
koje luk pokriva.
Tabela 32-2 Dodatni kodovi obfika (nastavak)

H eksadeci- D ecim aini O b ja šn jenje
m alni k o d kod
ooc 12 Crta luk zadat X,Y koordinatama i otvorom luka, zadatim u sintaksi: X
k o o r d i rtola , Y k o o r r j i na t a , ot. v u r 1n k a . Ove tri spectfikadje moraju
biti u opsegu od -127 do +127. X i Y koordinate opisuju krajnju tačku luka.
Otvor luka iznosi C(2*H/D)*127), gde je D dužina tetive (udaljenost između
poČetne i krajnje tačke luka), a H visina luka m erena od sredine tetive do
iuka. Ako luk treba crtati u sm eru kazaljke na satu, dodajte opsegu znak
m inus (-).
000 13 Crta nekoliko lukova zadatih X,Y koordinatama i otvorima lukova. Posle
poslednjeg luka stavite (0,0). Zadajte nulu za otvor luka da biste dobili
odsečak prave, sm ešten u sredini nekoliko lukova.
OOE 14 Ovaj kod se koristi sam o za one tekstuaine fontove koji se mogu upotreb-
Ijavati u vertikainoj orijentaciji (svako stovo se crta ispod prethodnog). Kada
izaberete vertikalnu orijentacrju, koriste se specifikacije koje slede iza ovog
koda. Upotrebite ovu specifikaciju da biste početnu i krajnju tačku slova
doveli na tačku odgovarajuću za vertikalnu orijentaciju, dakle iznad ili ispod
nekog slova. Za više informacija pogledajte odeljak „Izrada fontova" kasnije
u ovom poglavlju.
S lik a 3 2 - 4 : Kodovi za o ktante kruga i njihove lukove.
Svi ovi kodovi izgledaju prilično nesavladivo. Oblici se najčešće upotrebljavaju za

fontove. Evo nekoliko primera:
*3,22.ALEF
010,07E.010.2.8.(-6.5).1.8.(-2.-4),01C,2.8,(5.2). 1.8. (2,4).014.0
To je uglasto alef, prvo slovo hebrejskog alfabeta, prikazano na slici 32-5. Oblici se
često koriste za prikazivanje nelatiničnih fontova.
S lik a 3 2 - 5 : U glasto alef.
Skoro da je neophodno planirati unapred, crtanjem oblika unutar crteža sa mreži-

com čiji je razmak 1 merna jedinica. U kodovima oblika možete da koristite samo cele
brojeve, pa često morate da uvedavate oblik tako da najmanji segment linije bude duga-
čak jednu mernu jedinicu.
Evo kako radi kod za alef:
♦ Ovaj oblik počinje u gornjem levom uglu. Kod 010 je heksadecimalna specifikaeija
dužine i smera i zadaje liniju dužine 1 jedinica u smeru 0 stepeni.
♦ Drugi kod, 07 E, takođe je heksadecimalna specifikacija dužine i smera. Zadaje
liniju dužine 7 jedinica u smeru E (315 stepeni). Linija nije stvarno dugačka 7
jedinica, ali njenaX (a u ovom slučaju i Y) projekcija jeste dugačka 7 jedinica.
♦ Treci kod, 0 1 0 , isti je kao prvi i završava prvi skup linijskih odsečaka.
♦ Četvrti kod, 2 , podiže pero da biste prešli na počefak nove linije.
♦ Peti kod, 8 , pokazuje da če dva sledeća koda biti X, Y pomak.
♦ Šesti i sedmi kod (-6,5) smešteni su u zagrade radi bolje čitljrvosti. Oni pome-
raju pero (dok je joŠ podignuto) za -6 u smeru X i +5 u smeru Y, od kraja poslednje
linije do početka nove linije. (Prebrojte tačkice na mrežici da biste našli to
mesto.)
♦ Osmi kod, 1 , spušta pero da biste mogli da crtate.
♦ Deveti kod, 8 , isti je kao peti.
♦ Deseti i jedanaesti kod (-2,-4) crtaju prvi odsečak druge linije, čija je krajnja
tačka -2 jedinice u X smeru i -4 jedinice u Y smeru udaljena od početne tačke.
♦ Dvanaesti kod, 01C, predstavlja heksadecimalni kod koji nastavlja drugu liniju
odsečkom dužine 1 u smeru C (270 stepeni).
♦ Trinaesti kod, 2, ponovo podiže pero.
♦ Četrnaesti kod, 8 , isti je kao peti.
♦ Petnaesti i šesnaesti kod (5.2) pomeraju (podignuto) pero za +5 u smeru X i +2
u smeru Y.
♦ Sedamnaesti kod, 1 , ponovo spušta pero.
♦ Osamnaesti kod, 8 , isti je kao peti.
♦ Devetnaesti i dvadeseti kod (2.4) crtaju liniju čija je krajnja tačka +2 jedinice u X
smeru i +4 jedinice u Y smeru udaljena od poćetne tačke.
♦ Dvadeset prvi kod, 014, jeste heksadecimalni kod dužine i smera koji nastavlja
liniju odsečkom dužine 1 u smeru 4 (90 stepeni).
♦ Dvadeset drugi kod, 0, završava definiciju ovog oblika.
Evo drugog primera, pisanog slova alef, prikazanog na slici 32-6:
*4,10,S-ALEF
060.2,8.(6.5),1.10,(3,016) . 0
Evo objašnjenja koda za pisani alef:
♦ Prvi kod, 06C, crta vertikalnu liniju sleva dugu 6 jedinica, počevši od vrha.
♦ Drugi kod, 2 , podiže pero.
♦ Tredi kod, 8 , označava X,Y pomeraj, u ovom slučaju s podignutim perom.
♦ Četvrti i peti kod, (6,5), pomera pero 6 jedinica udesno i 5 jedinica naviše,
na početak luka.
♦ Šesti kod, 1 0 , označava kruŽni oktantni luk.
S lik a 3 2 - 6 : P isa n o alef.
♦ Sedmi i osmi kod (3,016) zadaje luk poluprečnika 3 koji počinje u oktantu 1 i
pokriva 6 oktanata (do oktanta 7). (Pogledajte kodove oktanata na slici 32-4.)
♦ Poslednji kod, 0, završava definiciju.
Na C0~n C rtež ab32-a.dw g koji se koristi u sle d e ć o j vežbi izrad e o blika nalazi se na ko m p ak t disku
Vežba: izrada jednog oblika

1. Otvorite crtez ab32-a.dw g sa CD-a.
2 . Snimite crtež pod imenom a b 3 l-l.d w g u svoj direktorijum A u to C A D B iblija. Ovaj
crtež prikazuje veliko P, sa isprekidanim linijama koje označavaju prostor pre i
posle slova, kao što prikazuje slika 32-7.
S lik a 3 2 - 7 : Veliko P.
3. Upisite notepad J u komandnu iiniju i pritisnite Enter na zahtev za unos za

otvaranje nove datoteke Fi 1e to edit:.
4. U Notepadu upišite sledeče:
*80,15.UCP
2,030,1.054.020.12.(0.-8, 127 ) , 0 2 8 , 2 . 8 . ( 9 . - 6 ) , 0
5. Na kraju poslednjeg reda pritisnite Enter. U Notepadu izaberite File O Save i sni-
mite datoteku u direktorijum A u to C A D B iblija pod imenom ab32-l.shp. Zatvorite
Notepad.
6 . U AutoCAD-u upišite compile J. Dvaput pritisnite a b 3 1-l.s h p . AutoCAD če pre-
vesti .shp datoteku i u komandnoj liniji potvrditi da je prevodenje uspelo. (Ako
treba, pritisnite F2 da biste otvorili tekstualni prozor.)
7. Upisite load J i izaberite ab32-l.shx. Pritisnite Open. Upišite shape J. Da biste

umetnuli taj oblik, sledite ove pozive:
Sliape name (or ?): ucp J
Starting point: I z a b e r i t e b i l o koj u taćku.
Hei ght <1.00Q0>: J
Rotation angle <0>: J
8. Snimite crtež. Trebalo bi da liči na sliku 32-8.
S lik a 3 2 -8 : Slika i oblik slova P.
lzmena datoteka oblika

Oblici retko uspevaju otprve. Rezultat se ne vidi sve dok ne prevedete, ne učitate i ne
umetnete oblik. Izmena datoteke oblika postiže se sledečim koracima:
1 . Obrišite sve kopije tog oblika.
2 . Obrišite .shx datoteku pomoću opcije SH u komandi PURGE. (Možda ćete pone-
kad morati ponovo da brišete.) Ako zaboravite ovaj korak, AutoCAD će upotre-
biti staru definiciju kada pokušate da umetnete popravljeni oblik!
3. lzmenite datoteku .shp. Ne zaboravite da promenite vrednost //ofspec u prvom
redu, ako treba. Snimite datoteku.
4. Ponovo prevedite datoteku .shp.
5. Učitajte novu datoteku .shx.
6 . Ponovo umetnite taj oblik pomoću komande SHAPE.
Izrada fontova
AutoCAD-ova podrška TrueType fontovima učinila je dostupnim toliko fontova, da je
potreba za izradom vlastitih fontova svakako manja nego u ranijim verzijama Auto-
CAD-a. Međutim, možda ćete postojećim fontovima dodavati specijalne simbole, pogo-
tovo ako ih često koristite u tekstovima.
Datoteke fontova koriste iste kodove za definiciju znakova kao datoteke oblika. Sle-
deće osobine su im jedinstvene:
♦ Deo definicije shapenumber mora da odgovara vrednosti ASCII koda za znak koji
definišete. Dodatak A ugrađene pomoći za prilagođavanje „AutoCAD Customiza-
tion Guide“ (izaberite Help O AutoCAD Help O Contents O Customization Guide
O Appendix A) sadrži sve ASCII kodove u oktalnom, decimalnom i heksadecimal-
nom formatu. Fontovi najčešće koriste heksadecimalni ili decimalni format.
♦ Deo definicije shapename piše se malim siovima i obično se koristi za imenovanje

znaka - na primer, ucp je veliko siovo p (engl, uppercase p), a lcr malo slovo r
(engl. lOLuercase r).
♦ Datoteka mora da sadrži poseban oblik čiji je redni broj 0 , a koji definiše ceo font
pomoču sledeče sintakse:
*0,4,ime-fonta
iznad ,ispod.orijentacije.O
Vrednost iznad zadaje visinu velikih slova iznad osnovne linije. Vrednost ispod
zadaje visinu malih slova, kao što su p ili q, ispod osnovne linije. Ove dve vred-
nosti zajedno definišu visinu teksta u fontu. Orijentacije treba da su 0 za horizon-
talne i 2 za fontove koji mogu biti i horizontalni i vertikalni.
♦ Morate da definišete novi red (eng). line feed , LF), koji prelazi u sledeči red naniže
bez crtanja, tako da redovi teksta mogu biti smešteni jedan ispod drugog. ASCII
kod za novi red je broj 1 0 .
♦ Početnu tačku svakog slova treba da dostignete, a krajnju da napustite s podig-
nutim perom, da bi između slova postojao razmak. Pogledajte primer za to u pret-
hodnoj vežbi.
Na primer, zaglavlje za font ,,arch“ s velikim slovima visine 21 jedinicu i malim slo-
vima koja se protežu 7 jedinica ispod osnovne linije, moglo bi da bude:
+0.4,arch21,7,0,0
Kao kod svih oblika, verovatno čete upotrebiti AutoCAD za crtanje svih znakova na
mrežici razmaka 1. Odlučite kolika će biti visina slova i držite se toga.
Veliki fontovi i Unicode fontovi

Ja p a n sk o 1 k in e sk o p ism o ko riste fo n to v e sa h ilja d a m a zn a ko v a, p o što svaki zn a k pred stavlja po
je d n u reč. A u to C A D koristi v e iik e fo n to ve za p o d ršk u tim je z iđ m a . D etalji o izradi tih fontova ne
sp a d a ju u ovu knjigu, n o kratko o b ja žn je n je bi m o g lo d a b u d e ko risn o . D ato te ke velikih fontova
ko riste p o se b n e k o d o v e koji o m o g u ć u ju d e fin iciju v elik o g b ro ja o biika. Veiiki fontovi d o p u šta ju do
6 5 5 3 5 b ro jeva o b lika . U n tco d e fo nto vi $e p rid ržavaju sta n d a rd a 1 5 0 1 0 6 4 6 , koji koristi 16-bitno
k o d ira n je za p o d ršk u m n o g tm je zictm a u d a to te d je d n o g fonta. A ko otvorite je d n u od .shp
dato tek a, v iđ e ć e te z n a k o v e za sv a slo va s a fran cu sk im , Šp a n sk im i drugim a k ce n tim a . S a d a s e svi
fontovi u A u to C A D -u prid ržavaju o vog sta n d a rd a .
P re d n o st U n ic o d e fo n to va je u to m e d a z n a k a v i k o je p iše te izg ied aju je d n a k o u svtm z e m lja m a
i n a sv im ra ču n a rim a . To je v a žn o a k o ra zm e n ju je te c rte že sa kltjentim a ili k o le g a m a u drugim
z e m lja m a . U n ic o d e fontovt im a ju p o se b n o za g ia v lje k o je sad rži d va d o d a tn a ko d a.
P o se b n i zn a ko v i U n ic o d e fo n to va m o g u d a s e u m e tn u u p isiv a n je m \u+ t h e k sa d e c im a ln e Uni-
c o d e v re d n o sti u d ato tek u fo n ta. (Žbo g toga d a to te k e U n tco d e fo n to va ko riste h e k s a d e c im a ln e
b ro je v e o b lik a .) N a prim er, h e k s a d e c im a in i k 6 d za z n a k p lu s / m in u s j e O O B l. A ko u p iše te \u+00bl
i p ritisn ete En te r (k o riste ći DTEXT u o v o m p rim e ru ), d o b iće te zn a k p lu s / m in u s . (O v o radi i u slu ča ju
te k sta n a p isa n o g k o m b in o v a n o m lin ijo m .)
A ko v a m n e tre b a ju d o đ a tn e m o g u ć n o sti velikth i U n ic o d e fontova, m oŽete d a napravite fontove
i b e z njih.
834 Deo V) ♦ Pniagođavanje AutoCAD-a
Sažetak
U ovom poglavlju ste naučili kako da izradite datoteke oblika i fontova. Datoteke oblika
se koriste kao blokovi, kada treba neki oblik da umetnete više puta koristeđi što je
moguče manje prostora na disku. Dva uobičajena primera su oblici u složenim tipovima
linija i u fontovima. Fontovi se izrađuju pomoču datoteka oblika, uz nekoliko posebnih
kodova koji definišu i font kao celinu i svaki njegov znak.
♦ ♦ ♦
POGLAVLJE
Prilagođavanje menija ) )
erovatno stalno upotrebljavate AutoCAD-ove menije. (Ako to

V ne radite, možete da preskočite ovo poglavlje.) AutoCAD-ovi
meniji su napravljeni tako da budu korisni većini ljudi, no prila-
♦ ♦ ♦ ♦
gođavanje i postoji zato što svakome treba nešto drugo. Crtaćete U ovom poglavlju
mnogo lakše i brže ako prilagodite menije svojim potrebama. Ne
samo da možete da dodate komande meniju, nego možete da Šta su d ato teke m en ija
t kako s e radi s n jim a
dodate i stavke koje se sastoje od nizova komandi koji se izvša-
vaju poput makroa. Čak možete menijima da dodate i rutine
U Ćitavanje ce lo k u p n ih
(potprograme) AutoUSP-a. Pri tom možete da izmenite postojeće
i d e lim ičn ih m en ija
AutoCAD-ove menije ili da napravite nove. Mogli biste da napra-
vite specijalizovane menije koji se koriste za samo jedan crtež - Izrada ko m andt
na primer, meni koji pomaže klijentima pri gledanju nekog crteža. i m a k ro a za m en ije
Ograničeni ste samo onim koliko možete da zamislite - i vreme-
nom koje možete da odvojite za prilagođavanje. ♦ ♦ ♦ ♦
Rad sa datotekama menija

Nekada su datoteke menija bile jednostavne. Pod Winđowsom su
datoteke menija izrazito složene. Stoga treba da razumete šta su
datoteke menija i njihove međusobne uticaje, pre nego što
počnete da ih menjate.
Ni ne po m išljajte na prilagođavanje m en ija d o k ne napravite rezervnu
Upozorenje kopiju bar d ato teke acad.m nu. Još bo lje bi bilo da napravite rezervne
kopije svih datoteka m en ija (sp isa k je u tabeli 33-1).
836 Deo Vi ♦ Prilagođavanje AutoCAD-a
Šta su datoteke menija

Tabela 33-1 prikazuje sve vrste datoteka menija sa njihovim funkcijama.
Tabela 33-1 Datoteke menija i njihove funkdje

Datoteka F u n k d ja
mnu Šablonska datoteka m enija. AutoCAD ima acad.mnuveć pri isporuci. To je ASCll datoteka
koju m ožete da m enjate. Kad AutoCAD vidi da ste promenili ovu datoteku, automatski stvara
nove datoteke .mns i .m nc
.mns Izvorna datoteka menija koju AutoCAD stvara na osnovu datoteke ,mnu. 1 ovo je A5CII
datoteka. Kada prilagodite palete sa alatkama na način opisan u poglavlju 29, urađene
izm ene AutoCAD sm ešta u ovu datoteku. Da biste zadržali svoje prilagođene palete sa
alatkama, možete da preuredite ovu datoteku, um esto datoteke .mnu.
.mnc Prevedena binarna datoteka koju AutoCAD zapravo koristi kada izaberete neku stavku
menija. AutoCAD prevodi datoteke m enija radi bržeg rada s njima. Kad AutoCAD vidi da ste
promenili datoteke .mnu ili .mns, ponovo ih prevodi u novu .mnc datoteku.
.mnr Binarna datoteka koja sadrži bit m ape koje meniji koriste, kao što su slajdovi za ilustrovane
menije. Izaberite Draw O Surfaces O 3D Surfaces da biste videli primer datoteke ilustro-
vanih menija.
.mni ASCll datoteka koja sadrži AutoLISP-ove rutine koje koriste meniji. Kad AutoCAD učita
datoteku menija, automatski učitava i ovu datoteku ukoliko ima rsto ime. AutoCAD ima
nekoliko kom andi koje su, zapravo, AutoLI5P-ove rutine - one se nalaze u acad.mni.
Ove vrste datoteka čine porodicu sa više datoteka. Na primer, AutoCAD se isporu-
čuje sa datotekama a c a d .m n u , acad.m ns, acad.m nc, a ca d.m n r i acad.m nl. Ako napravite
svoj meni, time ste stvorili npr. datoteku m ojm en i.m n u . Od te datoteke če AutoCAD
napraviti barem m ojm eni.m ns i m ojm eni.m nr. Mogli biste da smestite i AutoLISP-ove
rutine u datoteku m ojm en i.m n l, koja če biti automatski učitana kad god se m ojm eni.m nc
učita. Ako vaš meni ima bit mape, AutoCAD će napraviti i m ojm eni.m nr. Prilagođene
menjje možete da smestite u bilo koji direktorijum koji je u AutoCAD-ovoj putanji pre-
traživanja pomoćnih datoteka (S u p p o rtj.
Napomena U p am tite da m o že te da p ro širu jete pu tan ju pretraživanja p o m o ćn ih d ato teka, ako izaberete
Tools O O p tio n s i karticu Files, zatim S u p p o rt Files S e a rch Path i pritisnete d u g m e Add.
\
Učitavanje datoteka menija u memoriju i izbacivanje iz nje
AutoCAD podržava dve vrste menija - celokupne i delimične. Delimični meni obično
ima samo jedan ili dva padajuća menija (U' palete sa alatkama). Takav delimični meni
možete da učitate u uobičajeni osnovni meni. Ako se vaše prilagođenje sastoji samo od
nekoliko dodatnih stavki menija, jednostavno napravite delimičan meni i dodajte ga
svom trenutnom meniju.
Međutim, mogli biste poželeti alternativan celokupan meni. Možda dve osobe
različitih potreba koriste isti računar. Ili vama može koristiti da imate jedan meni za
arhitektonske crteže, drugi za mašinske, a treći za električne šeme.
U čitavanje celokupnog m enija

Da biste učitali celokupan meni, upotrebite komandu MENU u komandnoj liniji. Auto-
CAD će otvoriti okvir za dijalog Select Menu File, prikazan na slici 33-1.
AutoCAD pretpostavlja da želita da učitate .m nc ili.mns datoteku menija. Međutim,
u padajućem spisku Files of Type možete da izaberete i šablonsku .m nu datoteku.
To ćete učiniti onda kad prilagođavate neki meni pa hoćete da ponovo prevedete sve
Poglavlje 33 ♦ Prilagođavanje menija 837
Gelect Menu File Slika 33-1 : Okvir za

d ijalog S e le c t M enu File.
Look #1. I L- J Suppcnt
__ 1Batchplt
Legecv
»■) scadntric
acad.mns
NsD«(t» Qf*en
FjIm of type j M eriu Files ('‘.m nc/.m rrs) ”3 Cartcel
J,oeate £ W F fle .
datoteke koje potiču od .m nu datoteke. Ako učitavate drugi meni koji vam treba za
tekući rad, učitajte bilo .m nc bilo .m ns datoteku. Izaberite datoteku i pritisnite dugme
Open da biste učitali meni.
Pri pokretanju AutoCAD-a učitava se poslednji korjšđenl meni, zapamćen u Win-
dowsovom registru. AutoCAD ne učitava automatski menije pri učitavanju novog
crteža. Ako želite nov meni dok ste u AutoCAD-u, učitajte ga.
Kad učitate .m nu d ato teku, A utoC A D će v a s upozoriti da će to u čitavan je obrisati sve izm en e
UpoJorenje
ko je ste uradili na p a le ta m a alatki. Da biste izbegli taj p ro b lem , ili prilagodite .mns datoteku
m en ija, ili sle d ite p o stu p a k koji je o b ja šn je n u nastavku.
Ako ste prilagodili meni pomocu .m nu datoteke, evo kako da sačuvate izmene na
paletama alatki tokom korišćenja prilagođenog menija:
1 . Izmenite palete sa alatkama prema potrebi.
2. Otvorite .m ns datoteku menija koji koristite. Za to možete da upotrebjte Word-
Pad.
3. Izaberite ceo odeljak o paletama alatki koji počinje sa ***T00LBARS. Kopirajte ga
na Clipboard.
4. Zatvorite .mns datoteku.
5. Otvorite .m nu datoteku istog menija. (Ima isto ime. )
6 . Izaberite ceo odeljak o paletama alatki.
7. izaberite Paste sa standardne palete sa alatkama. WordPad (ili vaš editor teksta)
će zameniti ceo odeljak o paletama alatki novim takvim odeljkom iz .mns
datoteke.
8 . Snimite .m nu datoteku i zatvorite je.
Sada su vaše prilagodene palete sa alatkama uključene u vašu šablonsku .mnu
datoteku. Prilagođavajte tu datoteku koliko god hoćete i ne obazirite se na upozorenja
o mogućem brisanju prilagođenih paleta sa alatkama.
Naravno, ako pogrešite, imaćete rezervne kopije svojih ,m n u t .m ns i .m nc datoteka,
pa ih je lako presnimiti preko postojećih na disku.
U čitavanje delim ičnog m enija u m em oriju i iib a civ a n je iz nje

Da biste učitali delimičan meni, izaberite Tools Customize Menus da pokrenete
komandu MENULOAD. AutoCAD če otvoriti okvir za dijalog Menu Customization, prika-
zan na slici 33-2,
M enu Custom Ualion S lik a 3 3 - 2 : Okt/ir za dijalog

M enu C u sto m iza tio n .
M em) G ioubs j M enu Sat j
Mfjfuj (jrtjupS
ACAD U ntoad j
f" BeplaceAS ifrf*

£feName
Cliwe j Heip
Karticu Menu Groups upotrebite za učitavanje delimičnog menija u memoriju i izba-

civanje iz nje. Svaki meni, i delimičan i celokupan, nosi ime grupe menija. Ime grupe
menija onog menija koji dolazi sa AutoCAD-om jeste ACAD. Kada napravite svoje menije,
dajte im ime grupe koje ne mora biti, mada najčešće jeste i ime datoteke. Na primer,
datoteke grupe ACAD su a cad.m nu , acad.m ns, acad.m nc itd.
Da biste izbacili delimičan meni iz memorije, izaberite ga i pritisnite dugme Unload.
Da biste učjtali delimičan meni, upišite ime te datoteke u tekstualno polje File Name ili
pritisnile dugme Brovvse i pronađite datoteku. Zatim pritisnite dugme Load. AutoCAD
če odmah učitati meni. Ako izmenite neki meni, morate prvo da ga izbacite iz memorije,
a zatim da ga ponovo učitate.
Karticu Menu Bar, prikazanu na slici 33-3, upotrebite za prikazivanje, sakrivanje, ili
promenu redosleda padajučih menija. Prvo odaberite željenu grupu menija u padajućoj
listi Menu Group. U listi Menus (levo) prikazani su svi raspoloživi padajući meniji.
Spisak Menu Bar (desno) prikazuje tekući redosled na liniji menija, sleva nadesno.
Da biste uklonili padajući meni, izaberite ga u listi Menu Bar i pritisnite dugme
Remove. Ako pritisnete dugme Remove All, uklonićete sve padajuće menije odjednom.
Da biste umetnuli padajući meni, sledite ove korake:
1. U padajućoj listi Menu Bar izaberite onaj meni sa čije leve strane želite da stoji
novi meni. Na primer, da biste umetnuli meni Modify sleva od menija Dimension,
izaberite Dimension.
2 . Zatim izaberite meni koji želite da umetnete - npr. meni Modify.
3. Pritisnite dugme Insert.
Možete da premeštate menije tako da ih prvo uklonite, a zatim ponovo umetnete na
novo mesto. Kada završite s korišćenjem ovog okvira za dijalog, pritisnite dugme Close.
JV Menu Cuttomization S lik a 3 3 - 3 : Kartica M en u Bar okvira

m za d ijalog M enu C u sto m izatio n .
Meftu Groupj
Met)U Gfout*
|ACAD ~3
Menjjs M enuBet
I3!M BIH
Edii Edd
Vi View
Insert Insert
Formal Fotmat
Toots Tools
Draw Draw
DimansiGn
' B&move
DtmensM
jn
Mod:*v Modify
Wmdow R jniove A l
Wrndow
Helc H eb
£l°te | Hdp
Prilagođavanje menija
Datoteke menija su dugačke i složene. Međutim, često ne morate da menjate sve delove
datoteke menija. A čak i jednostavne izmene mogu biti vrlo korisne. Počnite od jedno-
stavnih izmena i odatle krenite dalje.
Datoteke menija imaju osam odeljaka, od kojih svaki definiše različitu vrstu menija:
♦ Meniji tastera (engl. buttons) kontrolisu tastere na misu ili pločici.
♦ IskaČući (engl. p o p ) meniji su padajuđi meniji na vrhu ekrana. U ovom odeljku
možete da napravite i pomočne menije.
♦ Meniji paleta sa alatkama (engl. toolbars ) daju palete sa alatkama.
♦ Itustrovani meniji (engl. image m enus) daju okvire za dijalog sa slikama, kao što je
onaj koji se vidi kad izaberete Draw O Surfaces <' 3D Surfaces.
♦ Ekranski (engl. screen) meni je prvobitni AutoCAD-ov meni, onaj koji se poja-
vljivao na desnoj strani ekrana. Taj meni se sada podrazumevano ne prikazuje,
mada i dalje postoji u datoteci menija. Možete da ga prikažete ako izaberete
Tools 1C Options i pritisnete karticu Display.
♦ Meniji grafičke table (eng). tablet) kontrolišu onaj meni kojim može da se prekrije
tabla za digitalizaciju.
♦ Pomocni tekstovi (engl. helpstrings) daju kratke opise svake komande, koji se
pojavljuju na statusnoj liniji kada dovedete kursor na neku stavku palete sa alat-
kama ili menija.
♦ Ubrzivači (eng). accelerators) su prečice sa tastature. Ctrl+C je prečica za
komandu COPYCLIP.
AutoCAD-ove datoteke menija acad.mnu i acad.mns sadrže odeljke za sve ove vrste
menija. Svaki odeljak počinje sa tri zvezdice - na primer, ***T00LBARS. Vecina odeljaka
ima i pododeljke koji počinju sa dve zvezdice. Ne treba da prilagodavate sve vrste
menija. Možda čete prilagoditi samo padajuće menije. Ako koristite tablu za digitaliza-
ciju, biće vam potrebno da prilagodite menije table. Možete da prilagodite svaki meni
koji želite.
840 Deo VI ♦ Prilagođavanje AutoCAD~a
Jedan pogled na datoteku a ca d .m n s

Najbolji početak priiagođavanja menija jeste razgledanje AutoCAD-ove datoteke
acod.m ns da bi vam poslužila kao vodič. Svaka vrsta menija ima svoje osobenosti, no
ponešto je zajedničko za većinu, ako ne i za sve menije.
K ada n apravite novu d ato teku celo k u p n o g m en ija na o sn o v u acad.mns ili acad.mnu, ne zabo-
Napomeita ravite da A utoC A D za m n o g e k o m a n d e koristi rutine A utoLISP-a iz d ato tek e acad.mnl. Stoga
bi treb alo da nap ravite kopiju acad.mnl, kojoj ćete dati im e va še g m e n ija . Na prim er, ako ste
\ napravili m en i mech.mnu od acad.mnu, ko pirajte acad.mnl i kopiji d ajte im e mech.mnl.
Evo početka padajućeg menija Format:
***P0P5
**F0RMAT
ID_Mn Format [F&ormat]
ID_Layer [&Layer ...]‘_1 ayer-
ID_Ddcolor [&Color...]’_color
ID_Li netype [Li &netype...]’_1i netype
ID_Li newt [Line&weight...]'_lweight
[-]
ID_Sty1e [Text &Style...]‘_style
ID_Ddi m [&Di mensi on Style...]’_d imsty1e
ID_P1otStyle [$(if,$(eq,$(getvar,pstyleTnode),l),)Plot
St&yl e...]ACAC. .plot5tyl e
ID_Ddptype [SPoint Style...]'_ddptype
ID_M1 sty 1 e [&Mul ti 1ine Sty 1e ...]ACAC_tril styl e
[--]
ID_Uni ts [&Uni ts...]’_uni ts
ID_Thi ckness [&Thickness]’_thickness
ID_Li mi ts [Dr&awing Limits]’_liimts
[ -- ]
ID_Dd rename [&Rename.,.]ACAC_rename
Uočite da svaki meni ima tri dela:
♦ Prvi deo je etiketa (engl. tag) imena. Svaka etiketa mora biti jedinstvena. Etikete se
najčešće koriste za povezivanje stavki padajućih menija i dugmadi sa paleta alatki,
sa pomoćnim opisima u statusnoj liniji. Etiketu možete da upotrebite i za povezi-
vanje stavke menija sa prečicom s tastature. Etikete se koriste samo u odeljcima
datoteke POP i Toolbar (padajućih menija i paleta sa alatkama). Ne smeju biti duže
od 12 znakova, niti smeju da sadrže razmake - u suprotnom će biti ignorisane.
♦ Drugi deo u uglastim zagradama je natpis. Taj natpis stvarno vidite u meniju.
Uočite tri tačke (...) iza natpisa onih stavki rnenija koje otvaraju okvire za dijalog.
Ampersand (&) podvlači sledeće slovo natpisa. Pritiskom na podvučeno slovo
aktivirate komandu, kao da ste je pritisnuli mišem. Meniji Buttons, Aux i Tablet ne
prikazuju natpise niti im oni trebaju, ali vi možete da stavite natpis kao svoju
napomenu. Meniji prečica takođe ne prikazuju natpise, ali morate da ih upišete
u datoteku.
♦ Treći deo je stvarna komanda, zvana makro menija. To može da bude jedno-
stavna komanda, bilo kakva grupa komandi, ili izraz AutoLISP-a. Zapamtite sle-
deće konvencije:
• Transparentne komande (one koje se mogu izvršiti u toku neke druge
komande) počinju apostrofom (’).
Poglavtje 33 ♦ Prilagođavanje menija 841
• Sve ostale komande počinju sa ACAC( Što odgovara pritiskanju tastera Esc
dvaput. Time se prekida svaka komanda koja je možda aktivna. Obično je
dovoljno pritisnuti Esc jednom, no ponekad se mora i dvaput.
• Pre svake komande dolazi podvlaka. To govori AutoCAD-u da automatski
prevede komandu na jezičku verziju AutoCAD-a koja je trenutno aktivna.
U Francuskoj se meniji automatski prevode na francuski!
Slika 33-4 prikazuje meni Format. Uporedite je sa tekstom datoteke menija.
"Cimrijt Slika 33-4: M eni Fo rm at prikazuje

kww... n a tp ise p o k a za n e u d a to te đ m en ija.
&£*...
T ;.
Jhicknen
B*nane.. .
P isan je m akroa za m en ije

Makro menija je srce menija. Da biste mogli da pišete makroe, morate poznavati neko-
liko posebnih znakova i konvencija. Tabela 33-2 prikazuje one koji su najčešći.
Tabeia 33-2 Posebni znakovi za maktoe menija

Znak Opis
; Ekvivalent za pritisak na taster Enter. Kraj reda makroa m enija takođe odgovara pritisku na
taster Enter. Ako na kraju reda treba dva puta da se vratite na početak reda, upotrebite tačku i
zarez. I neke kom ande, npr. DTE)CT/TEXT, zahtevaju vraćanje na početak reda da bi se izvršile.
Razm ak Odgovara prrtisku na taster Enter. Upotrebite ga između kom ande i njenih opdja. Uočrte da
razmak m ožete da koristite i u kom andnoj liniji, za vednu komandi.
\ Zaustavtja izvršavanje u očekivanju korisnikovog unosa, kao Što su izbor tačke ili upisivanje
vrednosti.
+ Upotrebljava se na kraju reda onda kad makro treba da se nastavi i u sledećem .
Pošto o b rn uta kosa crta zau stavlja izvršavan je u o ček iv a n ju korisnikovog u n o sa , ne m o žete je
Napomena upotrebiti u p u ta n ja m a kao što je c:\Program Files\ACAD 2 0 0 0 \Su p p ort. U m e sto nje, u
p u ta n ja m a u p o treb ite o b ičn u kosu crtu (/).
Evo jednog reda iz AutoCAD-ovog padajućeg menija Draw, gde se koriste obrnuta
kosa crta i razmak:
ID_ArcStCeAn [S&tart, Center, Angle]ACAC_arc \_c \_a
Evo kako ta komanda radi:
ACAC Prekida svaku prethodnu komandu.
arc Pokreče komandu ARC, omogućavajući pri tom prevod na drugu jezičku
verziju AutoCAD-a.
842 Oeo VI ♦ Prilagođavanje AutoCAD-a
Razmak Odgovara pritisku na taster Enter posle upisa arc u komandnu finiju.
AutoCAD će prikazati zabtev za unos Speci fy start point of arc or
TCEnter]:.
\ Omogućava korisniku da zada početnu tačku.
\_c Bira opciju Center omogućavajući pri tom prevod na drugu jezičku ver-
ziju AutoCAD-a.
Razmak Odgovara pritisku na taster Enter posle upisa c u komandnu liniju
(za opciju Center). AutoCAD će prikazati zahtev za unos Speci fy center
poi nt of arc:,
\ Omogućava korisniku da zada centar luka.
\_a Bira opciju Angle. Pošto se nalazi na kraju komande, ne morate posebno
da zadajete čekanje na korisnikov unos. Korisnik će zadati ugao luka i
pritisnuti Enter, završavajući komandu. AutoCAD će nacrtati luk.
Obrnuta kosa crta dozvoljava samo jedan korisnikov unos, osim kada se koristi
sa komandom SELECT. Zato u makroima menija koristite komandu SELECT, za priku-
pljanje nekoliko korisnikovib unosa odjednom na koje će delovati sledeća komanda
sa opcijom Previous. Na primer:
ID_MoveRight [Move .1 Rightjselect \move previous ;.1.0 :
Makro pokreće komandu SELECT i omogućava korisniku da izabere koliko god hoće
objekata. Pritisak na Enter završava izbor objekata. Tada makro automatski pomera te
objekte udesno za 0.1 jedinicu.
Evo još nekoiiko primera makroa iz prethodnih poglavlja,
Ovaj makro biste mogli da stavite u padajući meni da bi izabranu složenu liniju
pretvorio u 0.1 jedinicu široku:
pedi t \w .1 ;
Sledeći makro biste upotrebili za automatsko crtanje Četiri kruga sa zadatim cen-
trima i poluprečnicima. Pri kraju ima znak plus jer je predug za jedan red.
circle 2,2 1.5 circle 6 ,2 1.5 circle 10.2 1.5 circle +
14,2 1.5
Sledeđi makro biste mogli da upotrebite za čišćenje crteža. On koristi CHPROP da
izabere sve objekte nekog crteža i opciju Color za promenu njihove boje u ByLayer.
Zatim koristi komandu LAYER za zamrzavanje sioja pod imenom ,,no-plot“ i snima
crtež.
chprop all c bylayer -layer f no-plot qsave
Uočite da je upotreba opcije All drugi način za izbor više objekata u makrou menija.
Zamena menija
Ovo je AutoCAD-ov meni Buttons2.1 meni Aux2 je potpuno isti. Ti meniji su objašnjeni
u sledećem odeljku.
** *BUTT0NS2
//Shift + button
$P0=SNAP $p0=*
Ovaj meni uvodi neke nove posebne znakove koji se koriste u AutoCAD-ovim
menijima. Ponekad želite da jedna stavka menija poziva drugu. To se zove za m e n a
rnenija. Pošto ne možete da prilagođavate onaj taster miša kojim birate, gornji opis se
odnosi na drugi taster. U ovom slučaju, pritisak na Shiit i na drugi taster (desni taster
na mišu sa dva tastera) otvara meni Object Snap (kao što verovatno znate). Međutim,
meni Object Snap se nalazi na sasvim drugom mestu u datoteci menija. On se zapravo
nalazi u deiu padajućih menija POPO. Ova stavka menija vas zato prebacuje na padajući
meni POPO i prikazuje ga.
Specijalna sintaksa je ova:
Sodeljak=grupamenija.imemenija $odeljak= grupamenija .*
Ako novi meni pripada istoj grupi menija kojoj i trenutni meni u kom je makro
smešten, možete da ga izostavite. Različiti odeljci datoteke menija ili tipovi menija
imaju svoje posebne skraćenice za zamenu menija, priknzane u tabeli 33-3.
Tabela 33-3 Skraoena imena odeljaka đatoteke menija za zamenu menija

Skračenica O deljak datoteke m enija
A1-A4 AUX - pomoćni m eniji od 1 do 4
B1-B4 BUTTONS - meniji tastera od l do 4
P0-P999 PO P - padajući i iskačući meniji. 1-499 su za padajuće m enije;
0 i 500-999 su za m enije prečica.
1 IMAGE - ilustrovani meni
S SCREEN - ekranski meni
T1-T4 TABLET - meni grafičke tabele od 1 do 4
Evo još iednog primera iz padajućeg menija Dravv. Prva stavka pokazuje stavku Sur-
faces u meniju Dravv. Sledeće tri stavke pripadaju podmeniju Surfaces. Poslednja stavka
skače na pododeljak odeljka IMAGE zvani i mage.„3dobjects (njime zamenjuje trenutni
meni), koji i prikazuje,
ID_MnSurface[->Sur&faces]
ID_ 5oli d[&2D Solid]ACAC_solid
ID_3dface[3D &Face]ACAC_3dface
!D_3dsurface[&3D Surfaces...] $1=ACAD.image_3dobjects$I=ACAD.+
U odeljku „Ilustrovani meniji“ kasnije u ovom poglavlju, pokazaću deo menija koji
sadrži slike na koji pokazuje ova stavka menija 3D Surfaces.
Drugim rečima, kada izaberete Dravv O Surfaces O 3D Surfaces, dobićete okvir za
dijalog koji prikazuje slike svih objekata 3D površina koje možete da nacrtate.
Na ovaj n ačin m o že te da napravite m en i koji se au to m a tsk i za m e n ju je n ekim m e n ije m sa sli-
kam a, koji u m e ć e često k o rišće n e blokove.
Rad sa odeljcima menija

Tabela 3 3 A prikazuje odeljke datoteka acad.m nu i acad.m ns. Za jedan tip menija može
postojati nekoliko odeljaka; na primer, ima nekoliko odeljaka u meniju tastera (but-
tons). 1vi možete da dodajete odeljke. Na primer, korisniei često dodaju padajući meni.
Međutim, kod padajućih menija ograničeni ste raspoloživim prostorom na vrhu ekrana.
Ne morate da stavljate sve ove odeljke u svoj meni. Pošto napravite rezervne kopije
datoteka menjja, možete da obrišete delove za tastere (ako koristite samo sistemskog
miša), za ekranski meni i za menije table za digitalizaciju (ako nemate ovaj uređaj).
844 Deo VI ♦ Prilagodavanje Auto€AD~a
Tabeia 33-4 Odeljd menija gaipe Acad

Odeljak Funkcija
***BUTT0NS1 Ovaj m eni definiše šta se događa kada pritisnete neki taster na pločici grafičke table
ili na nekom drugom ulaznom uređaju (ali ne na sistem skom mišu). Prvi taster (za
izbor) ne m ože da se prilagodi, a jedan taster je obično rezervisan za otvaranje
priručnih menija, tako da ovaj m eni najčešče prilagođavate sam o ako imate tri ili
više tastera na sistem skom mišu.
***BUTT0NS2 Ovaj meni definiše šta se događa kada, držeći taster Shift, pritisnete neki taster na
pločici grafičke table ili na nekom drugom ulaznom uređaju (ali ne na sistemskom
mišu).
***BUTT0NS3 Ovaj m eni definiše šta se događa kada, držeći taster Control, pritisnete neki taster na
pločici grafičke table ili na nekom drugom ulaznom uredaju (ali ne na sistem skom
mišu).
***BUTT0WS4 Ovaj m eni definiše šta se događa kada, držeći tastere Control i Shift, pritisnete neki
taster na pločici grafičke table ili na nekom drugom ulaznom uredaju (ali ne na
sistem skom mišu).
*+*AUX1 Pomoćni meni tastera koji definiše šta se događa kada pritisnete neki taster na
sistem skom mišu. Prvi taster (za izbor) ne m ože da se prilagodi, a jedan taster je
obično rezervisan za otvaranje priručnih menija, tako da Aux m eni najčešće
prilagođavate sam o ako im ate tri ili više tastera na sistem skom mišu.
***AUX2 Pomoćni m eni tastera koji definiše šta se događa kada, držeći taster Shift, pritisnete
neki taster na sistem skom mišu.
***AUX3 Pom oćni m eni tastera koji definiše šta se događa kada, držeći taster Control,
pritisnete neki taster na sistem skom mišu.
***AUX4 Pomoćni meni tastera koji definiše šta se događa kada, držeći tastere Control i Shift,
pritisnete neki taster na sistem skom mišu.
*-*popo Prvi padajući meni. lako ga m ožete prikazati na meniju, nam enjen je priručnom
m eniju i obično prikazuje OSMAP markere.
***P0P1 Drugi padajući meni. Obično prikazuje kom ande m enija File.
***P0P2 Treći padajući m eni. Obično prikazuje kom ande m enija Edit.
***P0P3 Četvrti padajući meni. Obično prikazuje kom ande menija View.
***P0P4 Peti padajući meni. Obično prikazuje kom ande m enija Insert.
***P0P5 Šesti padajući meni. Obično prikazuje kom ande m enija Format.
*** P0P6 Sedm i padajući meni. Obično prikazuje kom ande m enija Tools.
***P0P7 Osm i padajući meni. Obično prikazuje kom ande menija Draw.
***P0P8 Deveti padajući meni. Obično prikazuje kom ande mentja Dimension,
***P0P9 Deseti padajući meni. Obično prikazuje kom ande menija Modify.
*** POPl0 Jedanaesti padajući meni. Obično prikazuje kom ande m enija Window.
***P0P11 Dvanaesti padajući meni. Obično prikazuje kom ande m enija Help,
***POP500 Priručni m eni koji prikazuje kom ande m enija Grips, koje se pojavljuju na mestu
kursora kada desnim tasterom m iša pritisnete aktivan čvor.
***P0P501 Podrazumevani priručni meni koji se pojavljuje kada desnim tasterom miša
pritisnete površinu za crtanje.
***P0P502 Podrazumevani priručni m eni koji se pojavljuje kada izaberete neki objekat i desnim
tasterom miša pritisnete površinu za crtanje.
***P0P5O3 Ovo je priručni meni koji se pojavljuje kada ste usred neke komande, a desntm
*** P0P504 Priručni m eni koji se pojavijuje kada izaberete kotni objekat i desnim tasterom miša
pritisnete površinu za crtanje.
***POP505 Priručni menr koji se pojavljuje kada izaberete neki objekat u okviru za prikaz
(viewport) i desni taster miša pritisnete površinu za crtanje.
Tabela 33-4 Odeljd menija grupe Acad (nastavak)

Odeljak Funkcija
***POP505 Priručni m eni koji se pojavljuje kada izaberete neku spoljnu referencu i desnim
***POP507 Priručni m eni koji se pojavljuje kada izaberete neki Mtext objekat i desnim tasterom
miša pritisnete površinu za crtanje.
***P0P508 Priručni m eni koji se pojavljuje kada izaberete neki tekstualni objekat i desnim
*** POP509 Priručni m eni koji se pojavljuje kada izaberete neki šrafirani objekat i desnim
*** P0P510 Priručni m eni koji se pojavljuje kada izaberete neku poliliniju i desnim tasterom
***P0P511 PriruČni m eni koji se pojavljuje kada izaberete neku krivu (spline) i desntm tasterom
***T00LBARS Ovaj odeljak definiše sve palete sa alatkama. Dodajte onoliko novih paleta koliko
hoćete. Možete rh definisati pom oću acad.mns ili pomoću svog menija, no lakše
ćete to uraditi u AutoCAD-u, kao što je objašnjeno u poglavlju 29.
** *IMAGE Ovaj odeljak definiše ilustracije u posebnim poljima koje se povremeno pojavljuju u
okvtrima za dtjalog.
***SCREEN Ovaj odefjak definiše ekranski meni.
***TABLET1 Meni Tablet podeljen je na ćetiri oblasti. Svaka od tih oblasti predstavlja neki deo
površine za menije na grafičkoj tabli (tabli za digitalizaciju). Delovi površine za
m enije podeljeni su na m ale kvadrate; svaki kvadrat može da sadrži neku stavku
menija. Ovaj prvi deo je ostavljen prazan, kako biste mogli da ga konfigurišete. Slika
33-5 prikazuje AutoCAD-ovu tablu za digitalizaciju i njena četiri dela za menije.
***TABLET2 Druga oblast menija table za digitalizaciju.
***TABLET3 Treća oblast menija table za digitalizaciju.
***TABLET4 Četvrta oblast menija table za digitalizaciju.
***H ELPSTRINGS Ovaj odeljak izrađuje opise stavki u m enijim a i paletama sa alatkama, koji se
pojavljuju na statusnoj liniji kada istaknete neku stavku menija ili dovedete kursor
tznad nekog dugmeta na paleti sa alatkama.
***ACCELERATORS Ovaj odeljak definiše prečice s tastature. Ne bi trebaio da menjate uobičajene
W indowsove prečice, kao Što su Ctrl+C, Ctrl+V ili Ctrl+X.
Meniji Buttons i Aux

Prva stavka u meniju Buttons, BUTTONSl opisuje drugi taster pošto taster za biranje
ne možete da prilagođavate. Možete da dodate onoliko stavki menija koliko vaš ulazni
uređaj ima tastera. Evo AutoCAD-ovog menija BUTTONSl. Isti takav je i meni AUX1.
***BUTT0NS1
$M=$(if,$(eq,$(substr,$(get\/ar)cmdnames),l,5),GRIP„)I$P0=ACAD.
GRIPS $P0=*);
$P0=SNAP $p0=*
ACAC
AB
A0
AG
AD
AE
AT
846 Deo Vf ♦ Prilagođavanje AutoCAD~a
O A a t p G A I? SAutoded', G
Prva oblast menija
LJfJ'J Oblast ekrana
Treda oblast menija
i * ' k ns
L L -L
X, q
x l ¥ S' o'T6 ]
IBK'
£ T T T
1 J i r . U , * —- t-S r\r Kib
m
[ V o rs fs r
r 7 *7 l
IEIc
s n
Četvrta oblast menija
Druga oblast menija
S lik a 3 3 -5 : A u to C A D -o v m e n i sta n d a rd n e tab le za d ig italizaciju

i njeg o ve četiri o blasti, koje o d g o varaju o d e ljc im a d ato tek e m en ija .
Prvi deo menija sadrži izraz u programskom jeziku DIESEL, koji ne spada u teme ove
knjige. Međutim, njegova namena je da prikaže priručni meni Grips. Evo šta rade ostaii
tasteri:
♦ Drugi taster obično radi kao taster Enter sa tastature (tačka i zarez na kraju reda
predstavlja povratak na početak reda). Priručni meni Grips pojavljuje se samo
ako u crtežu imate aktivan čvor.
♦ Treči taster, ukoliko ga imate, prikazuje meni Object Snap. Izmenite ga kako god
hodete.
♦ Četvrti taster, ACAC, ekvivalentan je pritisku na taster Esc dvaput.
♦ Peti taster, AB, ekvivalentan je pritisku na Ctrl+B, što uključuje i isključuje Snap.
♦ Šesti taster, A0 , ekvivalentan je pritisku na Ctrl+O, što uključuje i isključuje Ortho.
♦ Sedmi taster, AG, ekvivalentan je pritisku na Ctrl+G, što uktjučuje i isključuje
mrežu pomodnih tačaka.
♦ Osmi taster, A0 , ekvivalentan je pritisku na Ctrl+D, Što menja način prikaza
koordinata.
♦ Deveti taster, AE, ekvivalentan je pritisku na Ctrl+E, što prebacuje na sledeću
izometrijsku ravan.
♦ Deseti taster, AT, ekvivalentan je pritisku na Ctrl+T, što uključuje i isključuje tablu
za digitalizaciju.
Ako imate nekoliko tastera na uredaju za pokazivanje, možete da ostavite ove
makroe onakve kakvi jesu ili da ih izmenite kako vam odgovara.
Poglavtje 33 ♦ Prilagođavanje menija 847
* Pošto A u to C A D 2 0 0 0 podržava p o m e ra n je prikaza i zu m ira n je p o m o ću Intellim o u sea, nova

Novo ,
u 2000 siste m sk a p ro m en ljiva M B U TTO N PA N kontroliše treći taster, o d n o sn o točkić uređaja za poka-
zivanje. N jen a p o d ra zu m e v a n a v re d n o st je 1, što o m o g u ćava p o m era n je prikaza i zum iran je.
Zad ajte joj vre d n o st 0 da biste n a čin p o m e ra n ja prikaza i zu m iran ja definisali u datoteci .m nu.
Sledeđa vežba pokazuje kako se prilagođava uređaj za pokazivanje sa samo dva

tastera. Pošto možda radite na tuđem racunaru, na kraju vežbe se prilagođavanje
poništava.
Vežba: prilagođavanje m enija Buttons

1. Kopirajte acad.m n u , acad.m ns , acad.m nc, a c a d .m n ri acad.m nl na disketu.
Upozorenje Ne n astavljajte s v e žb o m d o k n e završite korak 1. Ako radite na tu đ em račun aru , pitajte vla-
sn ika za do zvo lu pre n eg o što p o čn e te ovu vežb u .
2. Da biste napravili duplikat datoteke acad.m ns, pritisnite je desnim tasterom miša
u Windows Exploreru (datoteka se nalazi u direktorijumu Acad2000\Supporf) i
izaberite Copy iz priručnog menija. Ponovo pritisnite desni taster miša i izaberite
Paste. Windows ce kopiju acad.m ns smestiti u isti direktorijum, pod imenom
C opy o f acad.m ns.
3. Pritisnite kopiranu datoteku i preimenujte je u a b l.m n s (to je broj jedan, a ne
slovo Pritisnite Enter.
4. Ponovite isto sa a c ad.m n l i njenu kopiju nazovite a b J.m n l.
5. Otvorite WordPad. (Izaberite Start O Run. Upišite WordPad i pritisnite dugme
Run.) Otvorite a b J.m n s . (Da biste je pronašli, morađete da promenite padajuću
listu Files of Type tako da pokazuje All Documents.)
6 . Pronađite ***MENUGROUP=ACAD. Izmenite ACAD u ABl.
7. Ako koristite tablu za digitalizaciju ili drugi nesistemski ulazni uređaj, pomerite
se naniže do odeljaka ***BUTT0MS3 i * **BUTT0NS4. Ako koristite sistemskog miša,
pomerite se do odeljaka ***AUX3 i ***AUX4. Izmenite zatečene makroe, ako
uopšte postoje, tako da glase ovako:
***BUTTQNS3
// Control + button
AB
***BUTT0NS4
// Control + shift + button
AF
***AUX3
// Control + button
AB
***AUX4
// Control + shift + button
AF
Time ćete omogućiti uključivanje i isključivanje Snapa pomoću tastera Ctrl i
desnog tastera uređaja za pokazivanje, a i uključivanje i isključivanje OSNAP-a
pomoču kombinacije tastera Ctrl+Shift+desni taster.
8 . Snimite datoteku kao običan tekst i zatvorite WordPad.
9. Pokrenite AutoCAD ako nije več otvoren. Otvorite novi crtež opcijom Start from
Scratch.
10. Upišite menu J. Izaberite a b l.m n s i pritisnite dugme Open. AutoCAD će odgovo-
riti porukom Menu loaded successfully. MENUGROUP:ABl u komandnoj liniji.
848 Deo VI ♦ Prifagođavanje AutoCAD-a
11. Pritisnite desni taster miša držeći taster Ctrl. Dugme SNAP na statusnoj liniji
sada izgleda pritisnuto. Pomerajte kursor naokolo da biste proverili da je uklju-
čen Snap. (Ako kursor ne preskače, onda je uključen polarni Snap. Pritisnite
SNAP desnim tasterom miša i izaberite Grid Snap On.)
12 . Pritisnite desni taster miša držeći tastere Ctrl-t-Shift. OSNAP se uključuje ako je
bio isključen ili isključuje ako je bio uključen.
13. Ponovo pritisnite desni taster miša držeći tastere CtrDShift. OSNAP ponovo
menja stanje.
14. Da biste vratili svoj prvobitni meni, upišite menu J. Uočite da je AutoCAD dodao
prevedeni meni a b l.m n c . Izaberite acad.m nc i pritisnite dugme Open. AutoCAD
će učitati acad.m nc.
15. Pokušajte ponovo da upotrebite Ctrl+desni taster miša i Ctrl+Shift+desni taster
miša. Taj taster ne radi više kao pre. Sada otvara priručni meni OSNAP.
16. Nemojte da snimite crtež.
Padajući (POP) meniji

POP meniji kontrolišu padajuće i priručne menije. Padajući meniji su onj duž vrha
ekrana. Priručni meniji se pojavljuju na mestu gde je kursor. Osim menija Snap, koji se
pojavljuje kad, držeći taster Shift pritisnete desni taster miša, i menija Grips, koji se
pojavljuje kad pritisnete desni taster miša, a postoji aktivan čvor, AutoCAD 2000 ima
nekoliko novih priručnih menija čiji sadržaj zavisi od konteksta.
Padajući m eniji
Znak ampersand (&) se upotrebljava samo u natpisu koji se nalazi u padajućem meniju.
Kao što je ranije objašnjeno, time se ispod sledećeg slova stavlja podvlaka i omogućava
da tu stavku menija izaberete i pritiskom na to slovo na tastaturi, a ne samo mišem. Na
nekoliko mesta vidi se [ - - Time se u padajući meni dodaje razdvojna linija, čime se
meni organizuje u logične celine.
Ovo je početak AutoCAD-ovog menija POP2:
** * P 0 P ?
** EDIT
ID.MnEdi t [&Edi t]
ID_U [&Undo Ctrl+Z]ACAC_u
ID_Redo [&Redo Ctrl+Y]ACAC_redo
[- ■]
ID .Cutc11 p [Cu&t Ctr1+X]ACAC_cutclip
ID_Copycli p [&Copy Ctrl+C]ACAC_copycli p
ID_Copybase [Copy wi t h &Base Point] ACAC_copybase
ID_Copylink [Copy &Li nk]ACAC_copyli nk
ID_ Pastec1ip [&Paste Ctr1+V]ACAC .pasteclip
ID„Pastebloc [Paste as B1oc&k]ACAC_pasteblock
ID_Pastehlnk [Paste as &Hyperli nk]ACAC_pasteashyper1ink
ID_Pa$ teori g [Paste to Original Coor&dinates]ACAC_pasteorig
ID_Pastesp [Paste &Speci al..,]ACAC_pastespec
ID_Erase [Cle&ar Del]ACAC_erase
[--]
ID_Li nks [&0LE Links...]ACAC_oleli nks
[--]
ID_TfextFind [&Find...]ACAC_find
Poglavlje 33 ♦ Prilagođavanje m enija 849
Slika 33-6 prikazuje AutoCAD-ov rneni Edit.
S lik a 3 3 - 6 : M eni Edit. U p o red ite izgied m en ija

i^ndo C trU Z sa n jegovim ko d o m i potražite razd vo jn e linije
3edo CrrftV i p o d v u če n a slova.
OJt C trf*X
£kt>v Ctit*C
Cop>’ Po*i>
Paste C lrf*V
P *s te a i Bkjcfc
Pailffipecisl
Cteflt Dei
POP meniji mogu da imaju podmenije. Da biste započeli i završili podmeni, upotre-
bite siedeće kodove:
-> PoČinje podmeni

<- Završava podmeni
<-<- Završava podmeni podmenija
Evo primera sa kraja menija Dravv. Uočite da podmenije imaju i stavka Surfaces i
stavka Solids. Na kraju podmenija Solids, stavka Setup ima (svoj) podmeni drugog
nivoa. Zato je pre stavke Profile umetnuto <-<-.
lD_MnSurface [->Su r&faces ]
ID_S o1id [&2D Soli d]ACAC_soli d
ID_3dface [3D &Face]ACAC_3dface
ID_3dsurface [&3D Surfaces...]$I=ACAD.image_3dobjects $I=ACAD.*
[--]
ID_Edge [&Edge]ACAC_edge
ID_3dmesh [3D &Mesh]ACAC_3dmesh
[--]
ID_Revsurf [Revolved &Surface]ACAC_revsurf
ID_Tabsurf [&Tabulated Surface]ACAC_tabsurf
ID_Rulesurf [&Ruled Surface]ACAC_rulesurf
ID_Edgesurf [<-E&dge Surface]ACAC„edgesurf
ID_MnSoli ds [->Sol&i ds]
ID_Box [&Box]ACAC_box
ID_Sphere [&Sphere]ACAC_sphere
ID_Cyli nder [&Cyl inder] ACAC_cyl irider
ID_Cone [C&one]ACAC_cone
ID_Wedge [&Wedge]ACAC_wedge
ID_To r U S [&Torus]ACAC_torus
[■ -]
ID_Extrude [E&xtrude]ACAC_extrude
ID_Revolve [&Revolve]ACAC_revolve
[- -]
ID_S1 i ce [S&li ce]ACAC_sli ce
850 Deo VI ♦ Prilagođavanje AutoCAD~a
ID_Secti on [S&ection]ACAC_secti on
ID_Interfere [&Interferpnce]ACAC_interfere
[--J
ID_MnSetup [->Set&up]
ID_Soldraw [&Drawing]ACAC_soldraw
I D_Solvi ew [&View]ACAC_solvi ew
ID_Solprof [<-<-&Profi Ie]ACAC_solprof
Slika 33-7 prikazuje kako taj kod izgleda na AutoCAJD-ovom meniju Dravv.
S lik a 3 3 - 7 : M eni D ra w sa p o d m e n ijim a

pne S o lid s i Setup.
Bajf
Coftslruction Une
Miiiii'te
PoMtnft
30
Foiltgon
flectande
fitc ♦
C«de
fiOJ!
Dorajt
fiphere
Spihe
Elipse ►
Csne
fib c ii i
Pfiint ► I m cj
H a tch .
goundeiv : Revt4v«
Pegjon
Sfce
► Section
irt« fe te rre e
SL»{aces i
Solid'.
m S eljjp ►] Ijia v jin g
V 'tv.
Profike
N a slo v p a d aju ćeg P O P m en ija p o javlju je se kao n aslo v m en ija na ekran u. Stoga n asto jte da
Savet
n aslo vi budu kratki, da se n e bi n astavljali je d a n na drugi. Ne stavljajte ra zm a k e u te n aslo ve
- biće te šk o razlikovati gde se je d a n m en i završava, a gd e drugi p o čin je.
>
Vežba: izrada delim ičnog padajućeg m enija
1. Ako to niste ved ranije uradili, kopirajte acad.m nu, acad.m ns, acad.m nc, acad.m nr
i acad.m n l na disketu.
Ne nastavljajte s v e žb o m dok n e završite korak 1. Ako radite na tu đ em račun aru , pitajte vla-
llpozorenje
sn ik a za d o zvo lu pre n eg o što p o ć n e te ovu vežbu.
2. Otvorite Notepad. (lzaberite Start O Run. Upišite notepad i pritisnite dugme OK.)
3. Da biste uneli ime grupe menija, napravili padajući meni i dali mu ime (koje će se
pojaviti u liniji menija), upišite sledeće:
***MENUGR0UP=AB2
* ** POP1
Pogiavlje 33 ♦ Prilagođavanje mentja 851
4. Da biste izradiii prvu stavku menija sa podmenijem, u sledećih nekoliko redova

upišite sledeće:
ID_SpecEdits [->&Special Edits]
ID_MoveRight [&Move ,1 Right]ACAC_select \_move +_previous;.1.0 :
ID_Plinewdth [<-&Pedit .1]ACAC_pedit \_w .1 :
Pazite da razmake stavite kao što su pokazani.
5. Da biste izradili nekoliko sledećih stavki menija, počevši sa razdvojnom linijom,
upišite sledeće. Komanda ALIGN se ovde nalazi jer je na dnu tekućeg podmenija
- možete tu da je stavite da bi bila pristupačnija.
[-■]
ID_4circles [&4 circ1es]_circ1e 2,2 1.5 _circle 6,2 +
1,5 _circle 10,2 1.5 _circle 14,2 1.5
ID_Cleanup [&Clean up]ACAC_chprop _all :_c _bylayer : +
-layer _f no-plot :_qsave
ID_Align [&A1ign]ACAC_a1ign
6. Završite datoteku menija povratkom na početak reda. Snimite datoteku pod ime-
nom a b2.m nu u direktorijum Acad2000\Support ili bilo koji drugi koji ste stavili u
AutoCAD-ovu putanju pretraživanja pomoćnih datoteka. Zatvorite Notepad.
7. Otvorite ab33-a.dw g sa CD-a. Snimite je u direktorijum A u to C A D Biblija pod
imenom ab33-l.du)g . Isključite OSNAP.
8 . Izaberite Tools O Customize Menus. Na kartici Menu Groups okvira za dijalog
Menu Customization pritisnite dugme Browse. U padajućoj listi Files of Type
izaberite Menu Template (*.mnu). Pronađite i izaberite ab2.m nu i pritisnite
dugme Open. Pritisnite dugme Load. Pritisnite dugme Yes na AutoCAD-ovu upo-
zoravajuću poruku da ćete izbrisati promene na paletama sa alatkama (pošto
ovaj mali meni nema palete sa alatkama).
9. Izaberite karticu Menu Bar. Izaberite AB2 u padajućem spisku Menu Group. U
spisku Menu Bar izaberite Window, pa će vaš meni biti umetnut neposredno pre
menija Window. fzaberite Insert. AutoCAD će umetnuti meni. Izaberite Close.
Meni bi trebalo da izgleda kao slika 33-8. Uočite podmeni i razdvojnu liniju.
S lik a 3 3 - 8 : M eni A B 2 i njegov p o d m en i.
Move 1 Rtght
4 c#dei
Deanup
10. Da biste isprobali meni, izaberite AB2 O Special Edits O Move .lRight. Na poziv
Sel ect objects :, izaberite vertikalnu crvenu liniju, pa pritisnite desni taster
miša da biste završili biranje objekata. Makro menija će pomeriti tu liniju 0.1
jedinicu udesno.
11. Izaberite AB2 O Special Edits o Pedit .1. Na zahtev za unos Sel ect objects :
izaberite zelenu poliiiniju. AutoCAD će je pretvoriti u 0.1 jedinicu široku.
12. Izaberite AB2 o Clean up. AutoCAD će boje svih objekata izmeniti na ByLayer
i zamrznuti sloj no-plot.
13. Izaberite Tols O Customize Menus i izbacite AB2 iz memorije.
14. Snimite crtež.
852 Deo VI ♦ Priiagođavanje AutoCAD-a
Mapamena Ako ste pogrešili i n ek e stavke n e rade kako treba, p re u re d ite i p o n o vo sn im ite ab2.m nu.
O n d a izab erite Tools O M enu C u sto m iza tio n , izbacite A B 2 iz m e m o rije , p o n o vo ga učitajte,
\ i p o n o vo ga u m etn ite.
Zamena delimičnih menija

K ad a z a m e n ju je te d e lim ič n e m e n ije , p o stu p a k izb a civa n ja iz m e m o rije , p o n o vn o g u čitavan ja, i
u m e ta n ja p o staje p riličn o z a m o ra n . Evo rutin e koju m o ž e te d a stavite u svo j d e lim ičn i m en i. Prvi
put n e ć e te m o ći d a je isko ristite (p o što s e v a š d e lim ičn i m e n j jo š n e natazi na liniji m e n ija ), ali
p o sle toga m o ž e te d a je iskoristite d a biste brzo z a m e n ili stari d e lim iča n m en i no vim . O va rutina
isk lju č u je siste m sk u p ro m e n ijiv u FILED IA , tako d a u cita v a n je i izb a civa n je d e lim ičn ih m en ija m o že te
da o b avite u k o m a n d n o j liniji, a zatim iz b a cu je i u čitava m en i. P o to m koristi je d n o sta v a n izraz
A u to U S P -a da bi sm e stila m e n i g d e želite.
ID_Menuload C&Reload Sb2 menu]_filedria 0 +

_rneriuunload ab2 menuloa-d ab2.mnu (nteruicmd +
*'PlD*+ab2.popl"; _filedia 1
Prva je o zn a k a s im e n o m , k o je m o ž e biti kakvo god h o ć e te . Zatim sled i n atpis koji vidite u
m e n iju . I on m o ž e biti k akav god h o će te. O n d a d o lazi m a kro m en ija . O v d e sa m u p o treb ila im e
g ru p e m e n ija a b 2 i im e d a to te k e m e n ija ab2.m nu. Z a m e n ite o va rm en a sv o jim im e n im a grupe
m e n ija i d a to te k e m e n ija , S in ta k sa A u to U S P -o v o g tzraza je
(meruemd ',Pn=+menugroup, secti on”}■

g d e je n broj o n o g P O P m e n ija d e sn o od kog želite d a u m e tn e te svo j d e lim tčn i m en i (P 1 0 je običrto
m e n i H e lp ), m en u g ro u p je im e g ru p e m e n ija , a s e c t h n je im e o d e ljk a u d ato teci m e n ija (o b ičn o
P O P l ako d e lim ičn i m e n i im a sa m o je đ a n p a d a ju ć i m e n i).
A ko d e lim ičn i m e n i im a v iše o d je d n o g p a d a ju ć e g m e n ija , sv a k i od P O P o d elja k a m o rate da
isp iše te isto m sin ta k so m .
Priručni m eniji
Priručne menije otvarate tasterima svog miša ili pločice. Stoga se njima pristupa iz
menija Buttons (tasteri) zaraenom, kao što je ranije objašnjeno.
Evo menija POPO, koji se pojavljuje kad pritisnete desni taster miša držeči taster
Shift.
*+*POPO
**SNAP
t&Object Snap Cursor Menu]
1D_T rac king [Temporary trac&k point]_tt
ID.^From [&From]_from
ID_MnPointFi [->Poin&t Filters]
1D_Poi ntFi1x [.XI .X
ID_Poi ntFi1y C.Y] .V
ID_Poi ntFi1z 1. 11. 2
[--]
ID_Poi ntFixy [.XY].XY
ID_Poi ntFixz [,XZ],xz
ID_PointFiyz [<- .Y Z ] .YZ
[-]
ID_OsnapEndp [&Endpoi nt]_endp
ID .OsnapMi dp [&Midpoint]_mid
ID_Osnaplnte [& 1ntersecti on]_i nt
ID_OsnapAppa [&Apparent Intersect]_appint

ID_0snapExte [E&xtensi on]_ext
[■ -]
ID_OsnapCent [&Center]_cen
ID_OsnapQuad [&Quadrant]_qua
ID_OsnapTang [Tan&gent]_tan
[--]
ID_OsnapPenp [&Perpendicu1an]_per
ID_0snapPa ra [Para&l1el]_pa r
ID_0snapNode [No&de]_nod
ID_0$napInse [In&sert]_in s
ID_0snapNear [Nea&rest] nea
ID .OsnapNone [&None]_non
[--]
ID_0snap [&0snap Sett1ngs...]'_+dsettings 2
Uočite da se naslov - u ovom slucaju S na p - ne pojavljuje na vrhu priručnog menija,
za razliku od običnog padajućeg menija. Medutim, u datoteci je naslov obavezan.
A utoC A D 2 0 0 0 pruža novu p o d ršk u za p riru čn e m e n ije sp ecifiČ n e za p o jed in u k o m a n d u ili
Novo
u2000 * izabrani o b jekat. Na prim er, ako p ritisn ete d e sn i taster m iša kad je izab ran a polilinija, priručni
m en i će sad ržavati i stavku Po lyline Edit. M eđu tim , ako pritisn ete d e sn i taster m iša kad je
izab ran a kriva (eng l. spline), priručni m en i če u m e sto te sad ržavati stavku Sp lin e Edit. PriruČni
m en jji se zovu i ko n tekstn i zato što se m e n ja ju zavisn o od ko nteksta, tj. od situ acije u trenutku
otvaranja. M o žete da nap ravite svo je k o n tekstn e m en ije.
Za izradu priručnog menija koristite odeljke od ***POP5QO do ***P0P999. Odeljci od

***POP500 do ***P0P511 definišu postojeće priručne menije koji zavise od konteksta, u
acad.m ns.
lako prim eri koji su o v d e p o ka za n i koriste i p o četn u podvlaku da bi o m o g u ćili p revo đ en je i
Savet
a m p e rsa n d da bi o m o g u ćili p o kretan je s tastatu re, vi ne m orate da ih koristite ako ne želite.
Kada ste p o sled n ji put s t a s t a t u r e izabrali stavku u priru čno m m en iju ?
MoŽete da napravite dve vrste kontekstnih menija - menije objekata i menije

komandi.
Meni objekta
Ako pritisnete desni taster miša u prostoru za crtanje kad su izabrani jedan ili više
objekata. ali nema aktivne komande, pojaviće se priručni meni režima Edit, prikazan
na slici 33-9.
R epeal O c te S lik a 3 3 - 9 : Priručni m en i režim a Edit.
Cu
£opy
Copy v rfti g a se P o r i
E«<*
■■ffl
E1^
Merrt
C opjrSeteU ion
Scale
Rptat*
Q u ick Setect
Fmd
Ptcrpertif;
854 Deo VI ♦ Priiagođavanje AutoCAD-a
Možete da napravite objektn e m en ije specifične za pojedine vrste objekata. U njih se

obično stavljaju one komande koje se često koriste sa tom vrstom objekata. Komande
koje stavite u meni objekta dodaju se priručnom meniju režima Edit, tako da je rezultat
priručni meni režima Edit uz komande koje ste sami dodali baš za tu vrstu objekata.
Da biste napravili meni objekta, morate ga imenovati OBJECT_imeobjekta, što se
koristi kada je izabran jedan objekat te vrste, ili OBJECTSJmeobjekta, što se koristi
kada je izabrano više objekata te vrste. Ime objekta koje treba staviti je njegovo DXF
ime. (Postoje dva izuzetka - za umetnuti blok upotrebite BLOCKREF, a za spoljnu rete-
rencu XR£F.) Da biste saznali ime nekog objekta, upišite sledece u komandnu liniju;
(cdr (assoc 0 (entget (car (entsel ))))) J
Na kraju ima pet zatvorenih zagrada. AutoCAD de vas pozvati da izaberete objekat.
Kada to učinite, videćete njegovo ime u komandnoj liniji.
Za o b ja šn je n je tog A u to LIS P -o vo g izraza p o g led ajte p o glavlja 34 i 3 5, gde su o p isan i A u to LIS P
Referenca
i V isual LISP, kao i sve u p o tre b lje n e fu n k c ije .
Na primer, da biste napravili objektni meni koji se pojavljuje onda kada se izaberu
jedan ili više krugova, napravite objektni meni OBJECTS_cirde. Primere koji če vam
pomoči prj izradi menija potražite u acad.m ns. Ovde ćete videti * * * P O P 5 0 9 , objektni
meni šrafure (engl. hatch ):
* * * P0P509
* * 0 B J ECT_HATCH
[K o n tekstn i meni za objekat HATCH]
1D _ H a tc h e d i t [&Hatch E d i t . . . ] /' C A C _ h a t . c h e d i t.
■Slika 33-10 prikazuje kako izgleda taj meni kada izaberete objekat šrafure. Kao što
vidite, u meni je dodata samo jedna stavka koja izvršava komandu HATCHEDIT.
Repeaf Hatch Slika 33-10: Priručni m e n i šra fu re .
HarchEd!.
m
Copji ralh Sase Pnarit

Paile
Copn Setecliofi
Scaje
Rsfate
D e s e te e l A l
£md
ProperNej
Meni komande
Ako pritisnete desni taster miša na površini za crtanje kad je aktivna neka komanda,
pojaviće se priručni meni režima Command. Možete da napravite kom andne m enije
specifične za pojedine komande. Komande koje stavite u komandni meni dodaju se
priručnom meniju režima Command, tako da je rezultat priručni meni režima Com-
mand uz komande koje ste sami dodah toj komandi. AutoCAD nema ugrađene
komandne menije.
Poglavtje 33 ♦ Priiagođavanje menija 855
Da biste napravili komandni meni, morate ga imenovati COMMANDjmekomande,

gde imekomande može biti svaka valjana AutoCAD-ova komanda, uključujući i prila-
gođene komande i komande nezavisnih proizvodača. Kada ste dali ime meniju, možete
da mu dodate komande koje biste želeli da imate na raspolaganju tokom izvođenja te
komande, ako pritisnete desni taster miša. Evo nekih mogućnosti:
♦ Priručnom meniju komande LINE možete da dodate komandu PL.INE, tako da
usred komande možete da se predomislite i umesto neke linije napravite složenu
liniju. Komandu PLINE možete da izvršite birajući je iz menija Draw, ali priručni
meni je bliže.
♦ Priručnom meniju komande COPY možete da dodate neke OSNAP izmene i da ih
upotrebite neprimetno usred komande. Na primer, mogli biste da isključite
OSNAP ili da zadate krajnju tačku tog objekta.
Slika 33-11 prikazuje mogući komandni meni, koji omogućuje isključenje tekućeg
OSNAP-a i zadavanje krajnje tačke OSNAP-a pomoću sistemske promenljive OSMODE.
Slika 33-11: N a m e n sk i k o m a n d n i m e n i koji se p o javlju je

kada p ritisn e te d esn i taste r m iša tokom k o m a n d e COPY.
Žoom
O S N A P O tf
O S N A P Enc^tMni
Evo koda u datoteci tog menija:

***P0P514
**COMMAND_CQPY
[P r ir u č n i meni za komandu C0PY]
ID_Osmode [OSNAP O ffj'osm ode 0
ID_OsmodeEnd [OSNAP E n d p o i n t ] ' osmode 1
Uočite da ne možete napraviti sličan meni za komandu MOVE, pošto ona nema
opcija. Stoga ne možete otvarati njen priručni meni pritiskom na desni taster miša.
Vežba: izrada priručnog menija objekta

1. Ako ste radili vežbu prilagođavanja menija Buttons, pokrenite WordPad. (Izabe-
rite Start o Run. Upišite vvordpad i pritisnite dugme OK.) Otvorite abJ.mns iz
direktorijuma \Acad2000\Support. Izaberite File o Save As i snimite je pod
imenom ab2.mns. Da biste našli datoteku abJ.mnl u direktorijumu Acad2000\
Support, upotrebite Windows Explorer. Pritisnite tu datoteku i preimenujte je
u ab2.mnl. Onda predite na korak 3.
N e n a sta vljajte s ve žb o m d o k ne završite ko rak 1. Ako rad ite na tu d e m ra ču n aru , pitajte vla-
Upozorenje
sn ik a za do zvo lu pre nego što po čnete ovu ve žb u .
2. Ako niste radili vežbu prilagođavanja menija Buttons, kopirajte acad.mnu,

acad.mns, acad.mnc, acad.mnr i acad.mnl na disketu. Desnim tasterom miša
pritisnite acad mns (koji je u direktorijumu \Acad2000\Support) u Windows
Exploreru i izaberite Copy iz priručnog menija. Ponovo pritisnite desni taster
miša i izaberite Paste. Windows če kopiju acad.mns smestiti u isti direktorijum,
pod imenom Copy of acad.mns. Pritisnite tu datoteku i upišite ab2.mns J.
Pronađite a c a d .m n l i preimenujte je u a b ž .m n l. Pokrenite WordPad. (Izaberite

Start O Run. Upišite vvordpad i pritisnite dugme OK.) Otvorite a b 2 .m n s.
3. Pronađite ***MENUGROUP=. Reč posle znaka jednakosti izmenite u AB2.
4. Pritiskajte taster PageDovvn dok ne ugledate * * * P 0 P 5 1 1, a zatim * * 0 B J E C T
_ S P L I N E . Stavite kursor iza menija P 0 P 5 1 1, a pre odeljka * * * T 0 0 L B A R S i pritisnite
Enter nekoliko puta. Smestite kursor tako da postoji jedan red između prethodnog
menija i sledećeg odeljka. Upišite sledede:
***P 0 P 5 1 2
**0BJECT_3D S0LID
[P r ir u č n i meni za o b jekat 3DS0LID]
ID _ H i de [ & H i d e ] A C AC _ h i d e
ID _V pointSE [SE &V i e w p o i n t ] A C A C _ v p o i n t
ID _V pointTop [Top V i e & w p o i n t ] A C AC _ v p o i n t 0 ,0 .1
5. izaberite File O Save. Snimite a b 2 .m n s u formatu Text Document i zatvorite

WordPad.
6. Pokrenite AutoCAD ako nije ved otvoren. Otvorite nov crtež opcijom Start from
Scratch.
7. Izaberite Draw O Solids O Box i, sledeci pozive, nacrtajte kvadar bilo kojih
dimenzija.
8. Upišite m e n u J . Izaberite a b Ž .m n s i pritisnite dugme Open. AutoCAD će prevesti
datoteku i odgovoriti porukom M e n u l o a d e d s u c c e s s f u l l y . M E N U G R O U P : A B ? u
komandnoj liniji.
P re k E o p n ic i u p a d a ju ć im m e n ijim a
Ispitivanjem đatoteke acad.m nu možete da postignete neke zanimljive efekte, iako ne razumete
sam k6d. Možda ste primetili da kad je ikonica UCS prtkazana, stavka menija View < Display O
UCS lcon On ima znak za potvrdu. Ako ovu stavku ponovo izaberete, ne samo da če nestati iko-
nica UCS nego i znak za potvrdu, To se zove promena stanja ili preklopnik (engl. toggle) i postiže se
pomoću programskog jezika DIESEL, koji omogućava prilagođavanje komandne linije i radi samo sa
tekstualnim nizovima. Međutim, možete t vi da ga upotrebite za svoje menije iako ne znate DIESEL
- jednostavno pregledajte k6d t pametno nagađajte. Ovo je taj k6d:
! Đ_UcsiconOn [ $ ( i f .$ (nnd.$ (g e tv a r. upsi conJ, 1 ) , ! . j&0n] +
$M=$(i f , $ ( a n d . $ ( g e t v a r . u c s i c o n } . 1 } . ACAC_ucs1con +
o * f . ACAC_ucsicon _on)
Prvo vidite sistemsku promenljtvu UCSICON, koja je spomenuta u izrazu (getvar . ucsicon).
Zatim vidite izraz &0n. Sada već znate da je to natpis u meniju. Konačno, vidite dve komande na
kraju koje pozivaju sistemsku promenljivu UCSICON i tsključuju je i uključuju.
Možda biste mogli da upotrebite siičan izraz u svom meniju. Na primer, tokom priiagođavanja
AutoCAD-a često morate da isključujete i uključujete sistemsku promenljivu FILEDIA. Možda vam je
teško da zapamtite da li se radi o FILEDIA ili DIAFILE, pa to uvek morate da proveravate i hteli biste
da to stavite u meni. Evo šta bi trebalo da uradite:
iĐ 1edi a [$(1 f , ${ anđ, i ( get va r, f i 1edi s ). 1 ) . ! .
&Fi 1e Di al ogs 0n]$M=$ ( i f , $( anti ,$( g e tv a r, f i ) edi a ). 1;,+
ACAC _ f i l e d i a 0 , *CAC f i l e d i a i)
Samo ste zamenili FILEDIA sa UCSICON na dva mesta, stavili ste i 1e Đi al ogs On umesto
&0n, i novu komandu na kraju (za FILEDIA se koristi 0 (nula) i 1 umesto off i on). Nije važno što ne
razumete taj k6d; važno je da on radt!
9. Izaberite kvadar. Pritisnite desni taster miša i iz priručnog menija izaberite SE

Viewpoint. AutoCAD đe promeniti tačku gledišta.
10. Ponovo izaberite kvadar. Pritisnite desni taster miša i iz priručnog menija izabe-
rite Hide. AutoCAD če sakriti nevidljive tinije na kvadru.
11. Ponovo izaberite kvadar. Pritisnite desni taster miša i iz priručnog menija izabe-
rite Top Viewpoint. AutoCAD će promeniti prikaz.
12. Da biste vratili svoj prvobitni meni, upišite menu J. Izaberite acad.m nc i priti-
snite dugme Open. AutoCAD će učitati acad.m nc.
13. Ponovo izaberite kvadar i pritisnite desni taster miša. Vaših namenskih opcija
više nema. Pritisnite Esc. Nemojte snimati crtež.
Prilagodavanje paleta sa alatkama iz datoteke menija

Mada je mnogo lakše direktno prilagoditi palete sa alatkama, kao što je objašnjeno u
poglavlju 29, možete da ib prilagodavate i iz datoteke menija. Sledi odeljak koda stan-
dardne palete sa alatkama iz acad.m m r.
**TB_STANQARD
* * T B _ S T A N D A R D _ T 00 LBAR
ID _TbStandar [_ T o o lb a r ( "Standard T o o lb a r", _Top, _Show. 0, 0 ,1 ) ]
ID_New [_B u tton ("N ew ", " IC0N_16_NEW". "1C0N_16_NEW" ) ] ACAC_new
ID_0pen [_Button( "Open". " IC0N_16_0PEM".
" I C 0 N _ 1 6 _ 0 P F N" ) ] AC nC _o p e n
ID_Save [_ B u tto n (" S a v e " , " IC 0 N _1 6 _S A V E ",
" I C 0 N _ 1 6 „ S A V E " ) ] AC AC _ q s a v e
[- - ]
ID _Pr i nt [ _ B u t t o n ( " P lo t " . " IC0N _16_PRIN T“ .
" I C0N _16_PR INT" ) ] C AC _ p l o t
ID _P review [_ B u tto n ( " P rin t P re vie w ". " IC0N _16_PREVIEW ".
" I C 0 M _ 1 6 _ P R E V I E W " ) ] A C AC _ p r e v i ew
ID _T extFin d [_ B u t t o n ( " Eind and R ep lace ". " I C 0 N_ 1 6 _ T E X T F I M D " ,
" I C 0 N _ 1 6 _ T E X T F I N D " } ] AC AC _ f i n d
[- - ]
ID_C ut c 1 i p L „B u tto n ( "Cut to C lip b o a rd ", " IC0N_16_CUT",
" I C 0 N _ 1 6 _ C U T " ) ] AC AC _ c u t c l ip
lD _C o p yclip [_B u tto n ("C o p y to C lip b o a rd ", " IC0N _16_C0PV",
" I C 0 N _ 1 6 _ C 0 P Y " ) ] AC AC _ c o p y c l ip
ID _ P a s te c lip [_ B u tto n ( " Paste from C lip b o a rd ", " IC0N _16_PA STE",
" I C 0 N _ 1 6 __P A S T E " ) ] A C A C _ p a s t e c 1 i p
ID_M atchprop [ _ B u t t o n ( " Match P ro p e rtie s " . " I C 0 N _ 1 6 ^MATCH" .
" IC0N_16_M ATCH" ) ] ’jm atch p ro p
[ - - ]
ID_U [_ B u tto n ( "Undo". " IC0N _16_U N D 0". " I C 0 N _ 1 6 _ U N D 0 " ) ] rtC A C . u
ID_Redo [_ B u tto n (" R e d o " , " IC0N _16_RED 0",
" IC Q N _1 6 _ R E D 0 " ) ] AC AC _ r e d o
[ - ' ]
1D _ H y p e r l i nk [_ B u t t o n (" In s e rt H y p e rlin k ", " IC0N _16_U RL".
" I C 0 N _ 1 6 _ U R L " ) 1 AC A C _ h y p e r 1 i n k
[- - ]
1D _Tb0snap [_ F ly o u t(" O b je c t Snap", IC0N_16_0SNAP. IC0N _16_0SN AP,
„O th e rlc o n , ACAD. TB_0BJEC T_SN A P)]
ID_TbUcs [_ F ly o u t {" U C S " , IC0N _16_U CS, IC0N _16_UCS. _0 th e rlc o n ,
ACAD. TB_U CS)]
ID _T b In q u iry [ _ F 1y o u t ( " I n q u i r y " . IC 0 N _1 6 _L IS T . IC 0 N _1 6 _L IS T .
_0 th e rIc o n , ACAD. TB _IN Q U IR Y )]
[--]
Prvi red ispod zaglavlja definiše celinu palete sa alatkama. Kodovi se odnose na
stanje prikaza palete (pokaži/sakrij, engl. s h o u ) /h id e ) , oblik. da li je plutajuća ili usi-
drena itd. Pošto te stvari rutinski menjate u AutoCAD-u, one nisu od suštinskog
značaja.
Napamena Upamtite da AutoCAD u .m n s datoteku snima izmene na paletama alatki koje uradite direktno
u AutoCAD-u,
\ Nekoliko sledećih redova definiše dugmad. Prvi deo svakog reda je oznaka s ime-
nom. U zagradama određujete bit mapu koja se prikazuje kao dugme. Zatim zadajete
makro.
Uočite da tri posiednje stavke definišu potpalete. Kod Other I con znači da na vrhu
ostaje dugme koje je poslednje upotrebljavano. Ako ovde, gde je potpaleta definisana
zadate Own I con, tu ikonicu ćete uvek zadržati na vrhu. Poslednji deo se odnosi na deo
palete sa alatkama koji stvara potpaletu. Tu makroi nisu popisani, pošto se nalaze u
referenciranim odeljcima palete sa alatkama.
Pošto Windows dopušta prikazivanje dugmadi na paleti sa alatkama i u velikom
i u malom formatu, svako dugme, zapravo, ima dve bit mape.
Program K eypad stvara paletu sa alatkama koja sadrži tastaturu sa brojevima i drugim često
korišćenim simbolima, kao što su @ i <. Potražite ga u \S o ftw a re \C h a p 3 3 \K e y p a d .
Ilustrovani meniji
Ilustrovani meniji se prave od slajdova. Sličica u odgovarajućem polju prikazuje sadržaj
slajda.
Prvi red posie zaglavlja odeljka ili pododeljka prikazuje se na vrhu ilustrovanog
menija. (Pogledajte primer posle tabele 33-3 ranije u ovom poglavlju.)
Ilustrovani meniji imaju i okvir sa spiskom komandi i po jednu sličicu za svaku
stavku. Natpisi u meniju koriste poseban format koji se sastoji od imena biblioteke
kojoj slajd pripada, imena samog slajda i natpisa za okvir sa spiskom komandi. Imate
sledeće opcije:
♦ [imesl a.jda] stavlja ime slajda u okvir sa spiskom komandi i prikazuje sličicu.
♦ [bi bl i otekasl ajdova Ci mesl ajd a ) ] radi isto što i prva opcija, i određuje bib-
lioteku slajdova koja sadrži taj slajd.
♦ [ i mesl ajda . tekstnatpi sa] stavlja tekst natpisa u okvir sa spiskom komandi
i prikazuje sličicu.
♦ [bibliotekasl aj dovaCi mesl aj da.tekstnatpi sa) ] radi isto što i treća opcija,
i određuje biblioteku slajdova koja sadrži taj slajd.
Slajdovi i njihove biblioteke objašnjeni su u poglavlju 30.
Ilustrovani meniji ne mogu da sadrže oznake imena (etikete). Ovo je pododeljak
i mage_3Dobj ects odeljka IMAGE datoteke a c a d .m n u '.
* * * IMAGE**i mage_3D0bjects
[ 3D Objects]
[ a c a d C B o x 3 d , B o x 3 d ) ] AC AC ai_box
[ a c a d CP y r a m i d , P y r a m i d ) ] AC A C _ a i _ p . y r a m i d
[ a c a d C W e d g e , W e d g e ) ] AC AC _ a i _ w e d g e
[ a c a d ( Dom e, Dome) ] AC AC_a i_d o m e
[ a c a d ( S p h e r e . S p h e r e ) ] AC AC_a i _ s p h e r e
[ a c a d ( C o n e , C o n e ) ] AC AC _ a i _ c o n e
[ a c a d ( T o r u s , T o r u s ) ] AC A C _ a i _ t o r u s
[ a c a d ( D i s h , D i s h ) ] AC AC_a i _ d i sh
[ a c a d ( M e s h . M e s h ) ] AC AC _ a i _m esh
Slika 33-12 prikazuje dobijeni okvir za dijalog.

3D Objects je napravljen u
pododeljku ilustrovanog
menija Image.
Kao što je ranije objašnjeno u odeljku o zameni menija, ilustrovani meni prikazujete
iz drugog menija. Na primer, da bi prikazao meni 3D Objects, AutoCAD koristi sledeći
kod u padajućem meniju Draw:
ID _3d su rface F&3D S u r f a c e s . . . ] $ I= AC A D . im age 3dobjects
$ I=ACAD.*
Time se tekući meni zamenjuje ilustrovanim menijem 3D Objects, koji se prikazuje.

AutoCAD automatski stvara taj okvir za dijalog. Ako okvir ima više od 20 stavki,
AutoCAD pravi i okvire Previous (prethodni) i Next (sledeći).
Da biste napravili svoje ilustrovane menije, trebaju vam slajdovi. Da bi se slajdovi
kako treba uklopili u predvideni prostor, napravite okvir za prikaz ( uieivport ) visine 2,
a širine 3 jedinice, centrirajte crtež tako da zauzme veći deo okvira i od njega napravite
slajd.
Datoteke ab33-b.d w g, a b 3.m nu, crteži a b 3 3 -b 0 1 .d w g d o a b 3 3 -b 17.dwg, i slajdovi a b 3 3 -b 0 l.s ld
do a b 3 3 -b !7 .s ld kojr se koriste u sledećoj vežbi izrade ilustrovanog menija, nalaze se na
kompakt disku AutoC A D 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: izrada ilustrovanog menija

1. Ako to niste već ranije učinili, kopirajte acad.m nu, acad.m ns, acad.m nc, acad.m nr
i a cad.m n l na disketu.
Ne nastavljajte s vežbom dok ne završite korak 1. Ako radite na tuđem računaru, pitajte vla-
snika za dozvolu pre nego što počnete ovu vežbu.
2. Otvorite datoteku ab3.m nu sa CD-a u Notepadu. Ona sadrži meni AB2 iz pretho-
dne vežbe, jedan ilustrovani meni i jednu novu stavku u meniju POPl koja poziva
taj ilustrovani meni, prikazan na slici 33-13. Uočite da makroi u tom ilustrovanom
meniju koriste komandu -INSERT (verziju komande 1NSERT za komandni prozor)
za umetanje datoteka. Pročitajte ab3.m nu da biste razumeli kako je stvorena nova
mogućnost prikaza slika u odgovarajućem polju. Zatvorite ab3.mnu.
***H£NUGflOUP*ftBG
w «P flP 1
Slika 33-13: Meni AB3.
[A B 3 ] Format natpisa u ilustrova-
* D _ S p e c E d its [- > R S p e c ia l f d i t s )
IO _H o u eR ig h t [RHoue .1
R ig h t T',C"kC _ s e le c t \_n o u e ^ p re o lo u 'J . l,D ; nom meniju je [ i m e s l a j -
[0 _ P lin e w o tn [< -fcP e d it . 1 J^c C _ p e d it \_ w .1 ;
f—) d a . tek stn a tp i s a ].
r o _ u c ir c le s [feU c i r e l e s | J‘ CAC _ c l r c l e 2>2 1 .5 _ c i r c l e 6>2 *
1-5 _ c i r c l e 1fl»2 1 .5 j c i r c l e 1 U .2 1 .5
[D _C le a n u p [fcC lean u p J“‘ C*rC _chp rop _ a l l _ c _ b y ia y e r ;*
- l a y e r _ f n o - p lo t _q sa u e
IO A lig n ( 6 A l I g n ] " c An _ a lig n
f” )
tO _A E C _syn [ f t r c h l t e c t u r a l C E le c t S y m b o ls ]$ l= ftB 3 . A EC _syn •
$ l= ft8 3 .x
- - - rnftGE
■--AEC_Syn
[ f t r c h i t e c t u r a l E l e c t r i c a l S g n u o ls ]
[a b 3 3 -b 0 1 ,O u p le x R e c e p t a c le O u t l r t ) X ~ C _ i n s e r t a o 3 3 - b 0 i;\ ;
( a b 3 3 -b 0 2 ,O ry e r O u l l e t ) AC“ C _ in s e r t a 0 3 3 - b 0 2 ;\ ;
[a b 3 3 - D 0 3 ,S u rE a c e nounted L i g b t ] -KCAC _ i n s e r t a b 9 3 - b B 3 ;\ ;
[ab 3 3 b U U 'flete s5e d t i g h t ] AC'-C _ in s e r t ab 3 3 -b U U :\ ;
[a b 3 3 - b 0 5 ,W a ll M asher L ig h t )* C * C _ in - 5 * r t a b 3 3 - b 0 5 ;\ ;
[ ab33-b06 .fle c e s s e d Eye B a l l l ig n t ] " C * C _ i n E ;e r t a b 3 3 - b 0 6 ;\ ;
[ ab 3 3 -D 0 7 .P e n d a n t L ig n t ) ^ C * C _ in s e r t a b 3 3 -b 0 7 ;V ;
[a b 3 3 - b 0 8 ,U a ll Hounted l ignt ] “ C " C _ in s e r t an 3 3-D O 0 ;\ ;
[a b 3 3 - b 0 9 .S c o n c e ]* C * C _ in 5 e r t a b 3 3 - b fly ;\ ;
[ab 3 3 b lB .F lo o d L i g h t s ] * C " C _ ln s e r t a b 3 3 - m n ;\ ;
[a b 3 3 'b 1 1 , T h e rr a o s t a t ]AC ~ C _ in s e r t a b 3 3 - b i1 ;\ ;
[a b 3 3 - 0 1 2 .S in g le P o le S w t t c h J AC " C _ in s e r t a b 3 3 - b i2 ;\ ;
[a b 3 3 - 6 1 3 , Three-W ay S w itc h 1 * C AC _ in s e r t a b 3 3 - b 1 3 ;\ ;
[a b a a -b lU ^ M a ste r S w it c h ] "C ^ C ^ in s e rt a b 3 3 - M U ;\ ;
fa b 3 3 - 0 1 5 ,E x h a u s t F a n ]ACAC _ in s e r t a b 3 3 - b i5 ;\ :
[ a b 3 3 - b l6 .S n o k e D e t e c t o r } ACAC _ in s e r t a b 3 3 - b 1 6 ;\ ;
[a b 3 3 -b 1 7 ,U h o le House F a n J ^ C ^ Č in s e r t a b 3 3 - b 1 7 ;\ ;
3. Za ovu vežbu potrebno je da kopirate ab3.mnu i sve crteže korišćene u datoteci

ab3.mnu sa CD-a u neki direktorijum u AutoCAD-ovoj putanji pretraživanja
pomoćnih datoteka. Možete da ih kopirate u \Acad 2000\Support, ali pošto ih ima
tako mnogo (datoteka menija plus 17 crteža i 17 slajdova), verovatno je bolje
napraviti novi direktorijum i dodati ga AutoCAD-ovoj putanji pretraživanja
pomoćnih datoteka. Možete da ib kopirate u svoj direktorijum AutoCAD Biblija i
dodate njega AutoCAD-ovoj putanji pretraživanja pomocnih datoteka. Tada kopi-
rajte ab3.mnu, ab33-b01.dwg do ab33-bl 7.dwg. i ab33-b01.sld do ab33-bl 7.sld u taj
direktorijum.
Napomena Upamtite da možete da proširujete putanju pretrazivanja pomoćnih datoteka ako izaberete
Tools O Options i karticu Files, zatim Support File Search Path i pritisnete dugme Add.
X 4. Otvorite ab33-b dwg sa CD-a. Taj crtež prikazuje pravougaonik dužine 40 stopa
i širine 30 stopa, koji može da predstavlja bilo koju zgradu.
5. Snimite ga u svoj direktorijum AutoCAD Biblija pod imenom ab33-2.dwg.
6. Izaberite Tools O Customize Menus. Na kartici Menu Groups okvira za dijalog
Menu Customization, u polje File Name upišite ab3.mnu i pritisnite dugme Load.
Ukoliko je ta datoteka menija u AutoCAD-ovoj putanji pretraživanja pomoćnih
datoteka, AutoCAD će je pronaći. Pritisnite dugme Yes na AutoCAD-ovu upozo-
ravajuću poruku da ćete tako izbrisati promene na paletama alatki.
7. Izaberite karticu Menu Bar. U padajućem spisku Menu Group trebalo bj da je
prikazan AB3. U spisku Menu Bar izaberite Window i pritisnite Insert. AutoCAD
će umetnuti meni AB3 pre menija Window. Pritisnite Close.
8. Pritisnite meni AB3. U njemu je sada nova stavka „Architectural Elect Symbols“.
Izaberite je. Otvoriće se okvir za dijalog Architectural Electrical Symbols prika-
zan na slici 33-14, koji je stvoren u odeljku Image Tile datoteke tog menija.
A ic h ite c tu ra l E le c tr ic a l Svm b ols E3 Slika 33-14: Okvir za

dijalog Architectural
Dicrles Beceptacle Outli
■ \
tv- :■ i
Dryer Outlet
SurJece McLnted Light \ i Electrical Symbols,
Recessed Light napravljen u odeljku
Wall W asher Light
Recessed Eye Bell Light
Image Tile datoteke
Pendant Light
V/all Mounted Lighl ■;'e menija AB3.
Stonce
Rood Lights
T hermostet
Single Pole Switch
T hiee-V/av Sratch
Master Switch
Exheust Fan
Smoke Detectot
li J
Whole House Fan
' i ■> : IV .
...f ».
OK Cencd
9. Pregledajte okvir sa spiskom komandi na levoj strani slike i uporedite ga sa

pododeljkom * * A E C _ s y m , prikazanim na slici 33-13. Vidite da su svi natpisi u
okviru sa spiskom napravljeni pomoću sintakse tekstnatpi sa u definiciji slajda.
Sličice u pravougaonim poljima izrađuju se od siajdova.
10. Izaberite bilo koju sličicu. Automatski je izabrana i odgovarajuča stavka u spisku.
Pritisnite OK. Makro iz odeljka ilustrovanog menija umetnuće izabrani crtež.
11. Ponovo izaberite meni AB3 O Architectural Elect Symbols. Izaberite bilo koju
stavku iz liste. Automatski je izabrana i odgovarajuća sličica. Pritisnite OK. Oda-

berite bilo koju tačku u pravougaoniku da biste umetnuli izabrani crtež. Nasta-
vite sa umetanjem električarskih simbola dokle god hoćete.
12. Izaberite Tools O Customize Menus i izbacite meni AB3. Snimite crtez.
Meniji grafičke table

Meniji grafičke table su prilično jednostavni. Mogli biste da odštampate standardni
AutoCAD-ov crtež table, A ca d 2 0 0 0 \Sa m p le\T a b let2 0 0 0 .d w g i uporedite ga sa odeljkom
TABLE1" datoteke acad.m nu. Ceo prvi odeljak je prazan, prepušten vama da ga konfigu-
rišete. Taj odeljak menija sadrži 9 redova i 25 kolona. Ako ovu oblast meoija konfiguri-
šete (pomođu komande TABLET) tako da ima 9 redova i 25 kolona, u svaku od tih ćelija
možete da stavite svoj makro.
(nformacije o digitalizovanju crteža i kalibraciji grafičke table potražite u poglavlju 16.
Ovo je početak odeljka TABLETl datoteke acad.mnu'.
***TABLET1
**TABLET1STD
CA-1 ] \
[ A -2] \
[ A - 3 ] \
[ A -4 ] \
[A-5]\
[ A- 6] \
[ A- 7 1\
[A -8 ]\
[ A- 9 ] \
[ A -10 ] \
Taj odeljak pokriva opseg [1-25].

Odeljak T A B L E T 2 počinje ovako:
// TABLET2 menu
// Rows: J to R (9)
// Colum ns: 11
//
***TABLET2
**TABLET2STD
// Row J View
ACAC_regen
'_zoom e
' zoom _a
’ _zoom _w
'_zoom _p
[Draw ]\
AC A C _ b o x
AC A C _ m t e x t
AC AC _ c i r c l e
AC AC _ 1 i ne
AC AC
Kao što vidite, meni sadrži komande koje pomažu pri konfigurisanju table. Pri tome
treba da zadate broj redova i kolona, pa vam meni kazuje da odeljak T A B L E T 2 ima 9
redova i 11 kolona. Sintaksa menija Tablet je veoma jednostavna; nisu potrebne oznake
imena ni natpisi, nego samo makro menija.
Ako izmenite meni Tablet, ne zaboravite da otvorite T a b le t2 0 0 0 d w g u direktorijumu
Napomena A c a d 2 0 0 0 \S a m p le \, unesete odgovarajuće izmene i odštampate crtež kako biste njime
prekrili svoju grafičku tablu, a na tom crtežu videli odraz stvarnog menija.
Rad sa ekranskim menijem

Neču ovde da trošim mnogo vremena na ekranski meni, pošto se on više toliko ne
koristi. Ako vas zanima njegovo prilagođavanje, pogledajte komentare neposredno
iznad odeljka * * * S C R E E N datoteke acad.m nu.
Savet
Odeljak Screen je veoma dug. Ako ne upotrebljavate ekranski meni, možete da ga obrišete u
datoteci acad.m ns, odnosno .m n s datoteci onog menija koji koristite, Ne zaboravite da pret-
hodno napravite rezervnu kopiju te m n s datoteke.
Izrada pomoćnih opisa na statusnoj liniji

Odeljak * * * H E L P S T R 1 N G S datoteke menija definiše pomocne opise na statusnoj liniji,
za stavke u padajučim menijima i na paletama alatki. U tom odeljku upotrebljavaju se
oznake imena za stavke u menijima. Sledi odeljak H E L P S T R I N G S datoteke a c a d .m n s :
*** H E LPST RINGS
I0_3DDISTANC [Pokreće komandu 3D0RBIT i č in i da o b je k ti iz g le d a ju
b1i ž i i 1i d a 1 j i : 3DD T S T A N C E ]
ID_3D0RB1T [U p ra v lja in te ra k tiv n im pregledom o bjekata u 3D;
3D0R8IT]
IJ_ARC3P01NT [C rta luk pomoću tri tačke: ARC]
ID_ARCCESTEN [C rta luk pomoću c e n tra . početne i k ra jn je ta čk e : ARC]
ID_ARCSTCELE [C rta luk pomoću c e n tra , početne tačke i dužine te tiv e :
ARC]
ID_BREAK [B r iš e d elove objekata i l i d e li o b jekat nadvoje: BREAK]
ID_CANCEL [P o n išta v a komandu]
Pogiavlje 33 ♦ Prilagođavanje menija 863
ID..DDRENAME [M enja imena im enovanih o b je ka ta : RENAME]

ID_DIM TXTM 0VE0 [Pomera kotni te k st sa kotnom lin ijo m : AIDIMTEXTM0VE 0]
I D __D I M R A D I U S [N a lazi v e lič in u po lu p rečn ika krugova i lukova:
DIMRADIUS]
Tekstovi u uglastim zagradama u datoteci acad.m ns su stvarni tekstovi pomocnih

opisa koji se pojavljuju na statusnoj liniji, posle kojih dolaze dvotačka, dva razmaka i
ime komande. Možete da se držite ove konvencije radi jednoobraznosti - međutim,
možda ce neki vaši makroi koristiti više od jedne komande, pa ta konvencija neđe uvek
biti prikladna. Razmak između opisa i imena komande se stavlja samo radi bolje čitlji-
vosti.
NaCO-^. Na CD-u A u to C A D 2 0 0 0 B ib lija imate datoteku a b 3 .m n u , upotrebljenu u sledećoj vežbi izrade
. O pomoćnih opisa.
Vežba: izrada pomoćnih opisa

1. Ako to niste več ranije učinili, kopirajte acad.m nu, a ca d .m n s , acad.m nc, acad.m nr
i a ca d .m n l na disketu.
Upozorenje Ne nastavljajte s vežbom dok ne završite korak 1. Ako radite na tuđem računaru, pitajte vla-
snika za dozvolu pre nego što počnete ovu vežbu.
2. Otvorite datoteku ab3.mnu sa CD-a u Notepadu. Ako ste radili prethodnu vežbu
i kopirali ab3.mnu na disketu, otvorite je odatle.
3. Dodajte sledeće redove na kraj datoteke i pritisnite Enter. Oznake s imenima
potiču iz prvog dela ab3.mnu, bez prve stavke koja samo otvara podmeni.
* +*HE LP ST R lN G S
I D_M oveRi g h t [ Poinera izab rane o b je kte .1 je d in ic u udesno]
ID_P] i n e w d t h [ J e d n u p o l i l i n i j u p re tva ra u .1 širo k u ]
ID _ 4 c ir c le s [C r t a 4 kruga u jednom redu sa poluprečnikom 1 .5 ]
ID _C1eanup[M enja boju svih o bjekata u BYLAYER, zamrzava s lo j no-plot
i snirrsa c rte ž ]
ID _A1ign[Pom era i obrće o b jekte da bi se p o ra vn a li sa drugim
o b je k tim a : a 11gn]
ID_AEC_sym [Um eće AEC el e k t r i č a r s k e sim bole k o r is te ć i o k v ir za
di j a l o g ]
4. Ako ste radili prethodnu vežbu, snimite datoteku pod imenom ab4.mnu u isti
direktorijum gde i ab3.mnu. Ako ste ab3.mnu otvorili sa CD-a, snimite ga pod
imenom aM.mnu u direktorijum \Acad 2000\Support, ili u bilo koji direktorijum
koji je u AutoCAD-ovoj putanji pretraživanja pomočnih datoteka. Uočite da ta
datoteka i dalje pripada grupi menija AB3. Minimizujte Notepad.
5. Pokrenite AutoCAD bilo kojim crtežom. Izaberite Tools o Customize Menus. Na
kartici Menu Groups okvira za dijalog Menu Customization, u polje File Name
upišite ab4.nonu i pritisnite dugme Load. Pritisnite dugme Yes na AutoCAD-ovu
upozoravajuču poruku da čete tako izbrisati promene na paletama alatki.
6. Izaberite karticu Menu Bar. U spisku Menu Bar izaberite Window i pritisnite
Insert. AutoCAD če umetnuti ovaj delimični meni levo od menija Window. Priti-
snite Close.
7. Otvorite meni AB3 i prelazite kursorom iznad svake stavke, uključujuči i stavke
podmenija. Pomoćni opisi će se pojavljivatj na statusnoj linijj.
8. Izbacite delimičan meni AB3 iz memorije. Nemojte da snimate crtež.
864 Deo VI ♦ Prifagođavartje AutoCAD-a
Izrada prečica sa tastature

Odeljak ***ACCELERATORS definiše prečice sa tastature. Evo tog odeljka datoteke
acad.mns.
***ACCELERATORS
I D _ H y p e r l i nk [C0N TR0L+ "K"]
[ C O N T R O L + " L " ] A0
[ CONTRO L + " R " ] A V
1D_Cop.ycl i p [C0N TR0L+“ C "]
ID _N ew [C0N TR0L+"N "]
ID_0pen [ CONTRO L + " 0 " ]
1D P rin t [ C0NTR0 L + " P " ]
ID Save [ C0NTR0 L + " S "]
ID _P astecl i p [ C0NTR0L+"V"]
ID _C u tc li p [C0N TR0L+"X"]
ID_Redo [ C0NTR0 L+ " V "]
I D_U [C0N TR0L+"Z"j
ID_Modi fy [C 0 N T R 0L+ "!"]
ID_Content [ C0NTR0 L + "2 " ]
ID _dbConnect [ C0NTR0 L+ "6" ]
ID_VBARun [A LT+ "F8 "]
ID_VBAIDE [ ■ A L T + ’T l l . " ]
Prečice sa tastature mozete da definišete na dva načina:

♦ Upotrebite etiketu sa imenom, na primer I D _ S p e 1 1 , praćenu natpisom u zagra-
dama koji sadrži prečicu sa tastature. Kada upotrebite prečicu, AutoCAD traži tu
etiketu u ostatku datoteke menija i izvršava komandu zakačenu za nju.
♦ Započnite natpisom koji sadrži prečicu, na primer [ C G N T R 0 L + " ! " ] i dodajte mu
makro menija koji prečica treba da izvrši. Upotrebite ovaj metod da biste izradili
prečice za makroe koji ne postoje drugde u meniju.
Tabela 33-5 prikazuje izraze koje treba da koristite za sve tastere koje možete da
upotrebite za izradu prečica. Kada pre tastera upišete CONTROL+, morate ga pritisnuti
dok držite taster Ctrl pritisnut. Možete da upotrebite i SHIFT+ za taster Shift.
Po pravilu, novim definicijama ne bi trebalo da menjate standardne Windowsove prečice, kao
Upozortifije
što su Ctrl+C (za kopiranje podataka na Clipboard), Ctrl+V (za prenošenje podataka sa Clip-
boarda) itd.
fcbela 33-5 Izrazi za tastere u odeljku Accelerators datoteke menija

Taster Izraz
F1-F12 "F1","F2", itd., osim F10 koji je rezervisan za Windows
Insert "INSERT'
Delete "DELETE"
Tasteri sa strelicama "UP","DOWN","LEFT","RIGHT"- moraju da se koriste sa tasterom Ctrl
Numerička tastatura "NUMPADO'7'NUMPAOI", i tako do "NUMPAD9"
U p o zo ren je Datoteka a b 4 .m n u u direktorijumu Results, koja se koristi u sledećoj vežbi izrade prečica s
tastature nalazi se na kompakt disku A utoC A D 2 0 0 0 Biblija.
Poglavije 33 ♦ Prilagođavanje menija 865
Vežba: izrada prečica sa tastature

1. Ako to niste već ranije učinili, kopirajte acad.mnu, acad.mns. acad.mnc, acad.mnr
i acad.mnl na disketu.
Ne nastavljajte s vežbom dok ne završite korak 1. Ako radite na tuđem računaru, pitajte vla-
llpozorenje snika za dozvolu pre nego što počnete ovu vežbu.
2. Otvorite datoteku ab4.mnu iz direktorijuma Results sa CD-a u Notepadu. Ako ste
radili prethodnu vežbu i kopiraii abd.mnu na disketu, otvorite je odatte.
3. Dodajte sledeće redove na kraj datoteke i onda pritisnite Enter:
***A C C E LERATORS
[C 0 N T R 0 L + " E “ ] ’ osmode 1
[ C 0 N T R 0 L+ "3 " ] ' osmode 7
[ CONTROL"up" ] ' snap 1
[ C0NTR0L"down"] ' snap .25
osmode zadaje OSNAP marker krajnje tačke.

1 osmode 7 zadaje stalne OSNAP
markere u krajnjoj, srednjoj i centralnoj tački.
4. Ako ste radiii prethodnu vežbu, snimite datoteku pod imenom ab5.mnu u isti
direktorijum gde i abd.mnu. Ako ste ab4.mnu otvorili sa CD-a, snimite ga pod
imenom ab5.mnu u direktorijum \Acad 2000\Support ili u bilo koji direktorijum
koji je u AutoCAD-ovoj putanji pretraživanja pomoćnih datoteka. Uočite da ta
datoteka i dalje pripada grupi menija AB3. Minimizujte Notepad.
5. Pokrenite AutoCAD bilo kojim crtežom. Izaberite Tools O Customize Menus. Na
kartici Menu Groups okvira za dijalog Menu Customization, u polje File Name
upišite ab5.ranu i pritisnite dugme Load. Pritisnite dugme Yes na AutoCAD-ovu
upozoravajuću poruku da ćete tako izbrisati promene na paletama alatki.
6. Izaberite karticu Menu Bar. U spisku Menu Bar izaberite Window i pritisnite
Insert. AutoCAD će umetnuti ovaj delimični meni levo od menija Window. Priti-
snite Close.
7. Pritisnite Ctrl+strelicu naviše (strelicu naviše na numeričkoj tastaturi). AutoCAD
će postaviti skok kursora na 1. Pritisnite Ctrl+strelicu naniže. AutoCAD će posta-
viti skok kursora na 0.25. (Ako se kursor ne kreće zadatim koracima, uključen je
polarni skok kursora. Pritisnite desnim tasterom mišaSNAP u statusnoj liniji i
izaberite Grid Snap On).
8. Pritisnite OSNAP desnim tasterom miša i izaberite Settings. U okviru za dijalog
Drafting Settings isključite sve OSNAP markere objekata i pritisnite OK.
9. Nacrtajte jednu liniju i jedan krug. Pokrenite komandu LINE. Na zahtev za unos
Speci fy fi rs t p o i n t :, pritisnite Ctrl+e. Pritisnite krajnju tačku bilo kog pos-
tojeceg objekta. Na zahtev za unos S p e c i f y n e x t p o i n t o r [ U n d o ] pokažite

onaj krug i uverite se da ne možete da pronađete njegov OSNAP marker centra.
10. Pritisnite Ctrl+3 (na tastaturi). Sada izaberite centar kruga pomoću OSNAP mar-
kera i završite komandu LINE.
11. Izbacite grupu menija AB3 iz memorije. Nemojte da snimate crtež.
S aže tak
U ovom poglavlju naučili ste kako da prilagodite meni svojim potrebama i ubrzate sva-
kodnevni rad. Prilagođavanje menija je izuzetno moćno. Kad počnete da prilagođavate
menije, iznenada čete se zateči kako smišljate nove načine iskoriščenja te mogućnosti.
Posledica će biti veliko poboljšanje usluga koje vam AutoCAD pruža.
Ovim poglavljem završava se šesti deo knjige, „Prilagođavanje AutoCAD-a“. Sedmi
deo vas poziva na sledeći korak u prilagodavanju AutoCAD-a - u programiranje u
AutoLJSP-u i jeziku Visual Basic for Applications.
♦ ♦ ♦
D EO
Programiranje u
AutoCAD-u
♦ ♦ ♦ ♦
eo VII vas poziva da završite ovo putovanje programiranjem
D u AutoCAD-u pomoću AutoLISP-a, Visual LlSP-a i jezika

Visual Basic ior Applications (VBA). AutoLISP je moćan progra-
U ovom delu
Poglavlje 34
mski jezik koji omogućava brzu i laku izradu vama prilagođenih
komandi i rutina. Visual LISP tome dodaje grafički interfejs koji se Osnove AutoLISP-a
i Visual USP-a
lako koristi.
VBA je programski jezik kojim su napravljeni mnogi programi
Poglavlje 35
za rad pod Windowsom. Pomoću VBA možete da napravite pro-
Dalje istraživanje
grame i okvire za dijalog u AutoCAD-u. Pomoću ActiveX-a, koji
AutoLISP-a
omogućava pristup drugim Windowsovim aplikacijama, možete
da napišete programe koji će povezati AutoCAD sa drugim
Poglavlje 36
aplikacijama.
Istraživanje složenih
tema AutoUSP-a
Pogfavlje 37
Programiranje na jeziku
Visual Basic for
Applications
♦ ♦ ♦ ♦
POGLAVLJ E
Osnove AutoLISP-a
i Visual LlSP-a
♦ ♦ ♦ ♦
utoLISP je programski jezik koji može značajno da poveđa
A vašu produktivnost automatizovanjem onih poslova koji se

često ponavljaju. AutoLISP otkriva unutrašnjost AutoCAD-a i
može da posluži kao izvanredan oslonac za učenje naprednijih
U ovom pogiavlju
Osnove programiranja
u AutoLISP-u i Visual
metoda automatizacije kao što je ObjectARX. Priroda AutoLISP- LISP-ovo okruženje
-ove rutine daje vam potpunu kontrolu nad njenom interakcijom
sa korisnikom i nad onim što ona čini kad se učita u memoriju. Rad u okruženju Visual
Izrazi AutoLISP-a mogu biti upisani u komandnu liniju kao LlSP-a
odgovor na zahteve za unos, ili snimljeni u datoteku i iskorišceni
kasnije. AutoLISP pruža mnoge i raznovrsne mogucnosti Ugradena pomoć u
pravljenja prečica - najbolje u svemu jeste da AutoLISP može da Visual LISP-u
bude prilagođen do bilo kog nivoa složenosti.
Izrada AutoUSP izraza
AutoLISP plaši mnoge korisnike AutoCAD-a, no taj strah nije
opravdan. Mnoge prednosti AutoLISP-a više nego opravdavaju
Upotreba AutoLISP-a
vreme koje cete na početku uložiti u učenje ovog bogatog i pot-
u komandnoj liniji
punog programskog jezika.
Novo , U AutoCAD-u 2000 postoji nov interfejs za rad sa AutoLISP-om, Izrada AutoLISP-ovih
u2M0 zvani Visual LISP. Visual LISP nudi mnoge mogućnosti koje se lako datoteka
koriste, a takođe dodaje AutoLISP-u nove funkcije.
♦ ♦ ♦ ♦
Broj AutoLISP-ovih rutina dostupnih korisniku je ogroman.
Svaki projektni biro sa više od nekoliko radnih stanica AutoCAD-a
verovatno je napravio barem jednu AutoLISP-ovu rutinu da bi
ubrzao neki uobičajeni posao.
Mnoge komande koje koristite u AutoCAD-u zapravo su rutine
(potprogrami) AutoLlSP-a, uključujući i 3DARRAY, MVSETUP,
AI_B0X, DDINSERT i druge. Korisnici AutoLISP-a često uzimaju
ove primene kao primere obrade složenih problema.
LISP je skrađenica od U S t P ro cessin g i, kao što čete videti u
sledečem poglavlju, shvatanje lista je ključno za upotrebu
AutoLISP-a.
Većina AutoLISP-ovih rutina definiše ime komande, koje zatim
upisujete u komandnu liniju da biste pokrenuli tu rutinu. Neke
rutine sadrže i okvir za dijalog da bi olakšale izbor opcija i
specifikacija.
870 Deo VII ♦ Programiranje u AutoCAD-u
P red stavljam o vam V isual LISP

Visual LISP (VLISP) je integrisano razvojno okruženje (IDE) koje pruža lako upotrebljiv
grafički interfejs za izradu koda, otklanjanje grešaka i testiranje programa.
Neke od korisnih mogućnosti Visual LlSP-a jesu:
♦ provera sintakse i isticanje pronađenih grešaka;
♦ prevodenje programa radi bržeg i sigurnijeg izvrsavanjn;
♦ program za otklanjanje grešaka (engl. d e b u g g e r ), koji podržava prolaženje kroz
izvorni kdd, komandu po komandu (engl. s te p p in g ), radi lakšeg pronalaženja
grešaka;
♦ prozori Inspect i Watch za izradu upita za neku vrednost ili ispitivanje vrednosti
neke promenljive tokom izvršavanja;
♦ kontekstna pomoc';
♦ upravljanje aplikacijama sa više datoteka iz prozora projekta;
♦ istovremeno korišđenje više prevedenih projekata, kao i drugih datoteka,
pomoću čarobnjaka aplikacije;
♦ čuvanje istorije prozora konzole, što omogućava pregled prethodno unetih
podataka.
Pokretanje Visual LlSP-a

Da biste pokrenuli Visual LISP, upišite Vlide J u komandnu liniju AutoCAD-a ili izaberite
Tools O AutoLISP O Visual LISP Editor. U svako doba možete da se prebacite u Visual
LISP pomoću jednog od ovih metoda. Slika 34-1 prikazuje ekran posle otvaranja Visual
LlSP-a.
Visual LISP se razmatra u poglavljima 34, 35 i 36. Mada ova knjiga ne pruža potpun
opis AutoLlSP-a i Visual LlSP-a, mnoge od njihovih glavnih mogućnosti su objašnjene
u ova tri poglavlja.
Otvaranje i učitavanje datoteke AutoLISP-a pomoću Visual LlSP-a

Kad radite u Visual LISP-u, možete da napravite novu AutoLISP-ovu datoteku ili da
otvorite postojeću.
Da biste uredili ili prikazali datoteku u editoru teksta VisuaS LlSP-a, sledite ove
korake:
1. Izaberite File O Open File iz menija Visual LlSP-a.
2. U okviru za dijalog Open File to Edit/Vievv pronađite i izaberite datoteku koju
želite da otvorite.
3. Pritisnite dugme Open. Visual LISP će otvoriti datoteku u svom prozoru, prikaza-
nom na slici 34-2.
Kada otvorite datoteku, naslovna linija njenog prozora prikazuje ikonicu praznog
lista papira, da bi pokazala da datoteka nije bila izmenjena. Ako bilo šta izmenite, Visual
LISP će slici papira dodati olovku kao znak unesenih promena.
Možete da otvorite neograničen broj datoteka.
Pogiavlje 34 ♦ Osnove AutoLISP-a i Visual LlSP-a 871
Paleta sa alatkama Paleta sa alatkama

za otklanjanje grešaka za prikaz
Standardna paleta sa alatkama
Paleta sa alatkama
za pretraživanje Paleta sa alatkama Tools
Prozor konzole
Slika 34-1: Prozor Visual LlSP-a.
^ V iiu a l LISP toi AulpCAD <0 Slika 34-2: Datoteka

flb E « S««<* ^ 8«bu(f jj*
AutoLISP-a otvorena u
■ij l ž h a t ® - - M p *3 #4 >
svom prozoru unutar
«*•{■) '..k 4 0 - -Ei.gr.
prozora Visual LlSP-a.
Ltilu r " le il"
!4efun c :c rig c o )u r ( / s r le c t c d
it c r p r ii
s p lc c te d ! e n ts e l ' a *.-. i- )i
2 0
f chg r e se lected >
L4U _
I.Jolx!
; z fof'irft loonod f r on tt<pditor- “ H: /a b 3 ii-d . lsp ">
J
$
_S
E« nr»M l U SPI L OOCW C 0 W K

872 Deo VI! ♦ Programiranje u AutoCAD-u
Učitavanje AutoLISP-ove datoteke u memoriju

Da biste mogli da upotrebite AutoLISP-ov program u AutoCAD-u, morate da ga učitate u
memoriju. Učitavanje možete da obavite iz Visual LlSP-a ili iz AutoCAD-a.
Ako je tekst programa prikazan u Visual LISP-u, učitajte ga biranjem Tools c- Load
Text in Editor ili pritisnite dugme Load Active Edit Window sa palete alatki Tools.
Ako ste u AutoCAD-u, AutoLISP-ove datoteke možete da učitate na dva načina. Jedan
način je upis u komandnu liniju. Da biste učitali 3DARRAY iz komandne linije, upišite
(load ,,3darray“) J. Zagrade su obavezne i pokazuju da ste upisali AutoLISP-ov izraz.
AutoLISP-u su potrebni navodnici pošto ste upisali ime datoteke. AutoCAD će ođgovo-
riti porukom 3 D A R R A Y 1 o a d e d .
Kada unesete komandu za učitavanje 3DARRAY-a, AutoCAD će datoteku 3darray.lsp
potražiti na svim putanjama pomoćnih datoteka. Tokom instalacije. AutoCAD auto-
matski konfiguriše putanju pretraživanja pomoćnih datoteka tako da sadrži
\A cad2000\Support.
Napomena Sve AutoLISP-ove datoteke moraju imati nastavak imena Jsp. Međutim, radi sigurnijeg i bržeg
rada, AutoUSP-ove rutine možete da prevedete kao .fas ili .v/rdatoteke projektnih aplikacija.
\ AutoCAD prvo učitava datoteke .vlx, zatim .fas i na kraju .tsp. Na primer, ako imate datoteke
red tin e .vlx i redline.lsp, AutoCAD će učitati datoteku redline.vtx. Međutim, ako je .Isp datoteka
novija od .fas datoteke, AutoCAD če učitati datoteku .Isp.
Ako datoteka nije na putanji pretrazivanja pomoćnih datoteka, morate upisati njenu
celokupnu putanju u komandnu liniju. Uobičajeni način za to je:
(load "c:/Program Fi'les/Acad 2 0 0 0 /S u p p o rt/3 d a rra y ")J
a neuobičajeni:
(load "c:\\P ro g ram F ile s\\A c a d 2000\\S u p p o rt\\3 d a rra y " ) J
Obrnuta kosa crta (\) u AutoLISP-u ima posebno značenje, stoga morate da stavite
dve obrnute kose crte ili jednu običnu kosu crtu (/) kada zadajete putanju. (Obrnuta
kosa crta kazuje AutoLlSP-u da sledeći znak protumači doslovno. Na primer, da biste u
AutoLlSP-ovom izrazu upotrebili navodnike, pre njih stavite jednu obrnutu kosu crtu.)
AutoLISP-ove rutine možete da učitate i pomoću komande APPLOAD birajući Tools
o Load Application ili upisujući appload J u komandnu liniju. AutoCAD će otvoriti
okvir za dijalog Load/Unload Applications, prikazan na slici 34-3.
Upotrebite ovaj okvir za dijalog za učitavanje ,fax, .vlx i .Isp datoteka. Ako potvrdite
polje Add to History, AutoCAD će prikazati spisak prethodno učitanih aplikacija u tom
okviru za dijalog - samo pritisnite karticu History List. Pronađite i izaberite datoteku
koju treba učitati i pritisnite dugme Load.
Upotreba AutoLlSP-ove rutine u AutoCAD-u

Kada ste učitali AutoLISP-ovu rutinu, možete da je iskoristite. Način korišćenja zavisi
od same rutine. Ako program ostvaruje neku funkciju, možete da upišete njeno ime u
komandnu liniju, kao svaku drugu komandu AutoCAD-a. Većina rutina vas usmerava
upitima tokom svog korišćenja.
AutoLISP-ova datoteka circte3.!sp koja se koristi u sledećoj vežbi učitavanja i korišćenja
AutoLISP-ove rutine nalazi se na kompakt disku A u to C A D 2 0 0 0 Biblija.
Poglavlje 34 ♦ Osnove AutoLISP-a i Visual USP-a 073
Lodd/Unload Applicalions B Ei
Look in Support z j
_ l8 a ( c h p l| ^ acadZOOO.fas inil aLufis las ^ddvpoinU<|

_ J Legacji (E^ acad2000 Isp i aijjM s.lsp |Erl ddvpoinl Ie)
w | 3d fas fftl] acad2000doc fas attredel fas edge fas
H 3d Isp H5 aead2D00doc.lsp artiedef.lsp edge Isp
3darray fas !E1 acadinfo.lsp j S ddptype.fas jmi] filet.fas
[uilj 3darray Isp :»I| acettest fas § dđptjipe Isp (U fitet Isp
J j _____________ _ | JLl
j.oad |
Ftes ot lyp<? |AiioCAD App$ (âiH^lfp^.dvbj^dbn;11v1j< " 3
LoadodAppioatotis ] HitfotylS | r Addl<iHrrfofi*

Fte 1 Path *
ac.3d.lSF" O.'.PROGRAM RLtSAACADOODO'.
v a d r.inl P LPrporarfl F fe:l,ACAC,3000'.»--'ipoi
acad2!.XX) FAS 0 Fiiei'lACAD2000V«Lippo.
a c sdCOCOdo 0 -ProararTi Fires'ACAD20O3\si/ppo
■■'.AC'aPF-A \3 vrF-iCHjÂM R L L . \h C£,0200G\
ACDIM ARX D \PR0GRAM FILESVtCAOŽOOOV i
Arcoi riTv n - u ? D n r:p A u
yi
j;
Slika 34-3: Okvir za đijalog Load/Unload Applications.
Vežba: učitavanje i korišćenje AutoLISP-ove rutine

1. Upotrebite Windows Explorer za kopiranje datoteke circle3 .lsp sa CD-a u direk-
torijum A utoC AD R 1 5 \su p p o rt\ ili u neki drugi direktorijum koji ste dodali putanji
pretraživanja pomodnih datoteka.
2. Otvorite nov crtež pomocu opcije Start from Scratch.
3. Izaberite Tools O AutoLISP O Visual LISP Editor. Otvoride se Visual LlSP-ovo
razvojno okruženje.
4. Ako ima AutoLlSP-ovih datoteka prikazanih u glavnom prozoru, pozatvarajte ih
pritiskom na njihovu dugmad Close.
5. Pritisnite dugme Open na standardnoj paleti sa alatkama Visual LlSP-a. U okviru
za dijalog Open potražite direktorijum u kome je circle3 .lsp i dvaput ga pritisnite.
On ce se pojaviti u prozoru Visual LlSP-a.
6. lzaberite Load Active Edit Window sa Visual LlSP-ove palete Tools. U konzolnom
prozoru Visual LlSP-a videćete potvrdu da je circle3 .tsp učitan.
7. Pritisnite dugme Activate AutoCAD sa Visual LlSP-ove palete alatki View. Visual
LISP će vas vratiti u AutoCAD.
8. PoŠto je ci rcl e 3 .1sp učitan, upišite circle3 J u komandnu liniju.
9. Na zahtev za unos P 1 ease click a poi n t :, izaberite bilo koju tačku na ekranu.
Videdete krug poluprečnika 3 jedinice, sa centrom u izabranoj tački, kao što
prikazuje slika 34-4.
10. Snimite crtež pod imenom ab 3 4-l.dw g u direktorijum A l//oC4£) B ib lija .
Slika 34-4: Krug nacrtan pomoću

AutoLlSP-ove rutine c i r c l e 3 .
\
\
II
I
Pregled AutoLISP-ove rutine

Da biste pogledali sadržaj datoteke c irc le 3 .lsp , otVorite je u Visual LlSP-ovom editoru.
Slika 34-5 prikazuje rutinu c i r c 1 e 3 . Za sada se ne obazirite na formatiranje bojom, koje
će biti razmotreno kasnije u toku poglavlja.
Slika 34-5: AutoLISP-ova rutina circle3.
Ova slika ilustruje nekoliko osobina AutoLISP-ovih rutina:

♦ Kao i u mnogim drugim programskim jezicima, i u AutoLlSP-u se za olakšano
čitanje koda koristi uvlačenje redova teksta. Na izvršavanje rutine ono nema
uticaja.
♦ Prelazak u novi red takođe služi lakšem čitanju i boljem shvatanju koda. Svih pet
redova je moglo biti smešteno u isti red, bez uticaja na rad programa.
♦ Sve komande se stavljaju u zagrade. Stoga morate da zatvorite svaku zagradu
koju otvorite. Svaka rutina AutoLISP-a mora imati isti broj otvorenih i zatvorenih
zagrada. Gde đete staviti zatvorenu zagradu, nije važno - možete je staviti u novi
red ili na nekoliko razmaka posle otvorene zagrade. U oba slučaja par zagrada se
jednako tumači.
♦ AutoLISP se interpretira počev od najugnežđenijeg para zagrada. Na primer, u
trećem redu koda na slici 34-5 prvo se izračuna ( g e t p o i n t ), pa se taj rezultat
ubaci u izraz ( s e t q p t ( g e t p o i n t ) ) . To liči na matematiku, gde se, npr. u izrazu
(3+ (5x4)) prvo izračuna 5x4, pa se taj rezultat doda broju 3.
♦ Na kraju prvog reda je komentar ; C r e a t e s a c i r c l e o t r a d i u s 3 . AutoLlSP uvek
ignoriše tekst ispred koga je znak tačka i zarez. Zato stavite objašnjenja u svoje
rutine, da biste pomogli sebi i drugima da shvate šta rutina radi.
Sledi objašnjenje rutine sa slike 34-5, red po red:
♦ Prvi red počinje otvorenom zagradom, čiji je par u petom redu. Taj par zagrada
omeduje telo funkcije. Ono počinje sa d e f u n , što znači D E F in e F U N c d o n (definiši
funkciju), i ta funkcija je nazvana c : c i r c l e 3 . Naziv je mogao biti i samo c. i r c l e 3 ,
ali onda biste morali da upisujete u komandnu liniju (circle3) da biste upotrebili tu
rutinu. Ako stavite c: pre imena funkcije, moći čete da je koristite u AutoCAD-u upi-
sivanjem samo circle3 u komandnu liniju, isto kao svaku drugu AutoCAD-ovu
Poglavlje 34 ♦ Osnove AutoLISP-a i Visual LlSP-a 375
komandu (c: potiče od reči command (komanda) i nema nikakve veze sa diskom
koji se obično isto zove c:). Poslednja stavka u prvom redu je ( , / p t ). pt posle kose
crte znači da je pt lokalna p ro m en ljiv a . Promenljiva čuva neku vrednost za kasniju
upotrebu u rutini. Lokalna promenljiva se koristi samo u svojoj rutini; njen sadržaj
se ne čuva za upotrebu u drugim rutinama. Ako zamenite ( /p t ) sa (), promenljiva
pt će postati dostupna i drugim rutinama AutoLISP-a.
♦ Drugi red je najjednostavniji u celoj rutini - on štampa P1 e a s e c l i c k a p o i n t :
u komandnoj liniji. Sve što posle komande p r i n c stoji unutar navodnika, biće
odštampano u AutoCAD-ovoj komandnoj liniji. U ovom slučaju to je poziv kori-
sniku da odabere tačku.
♦ Treći red je tipičan za AutoLISP, u kome ugnežđene zagrade mogu da vas izlude.
Biće vam lakše ako upamtite da čitate od najugneždenijeg para zagrada prema
napolje. Dakle, čitajući od naiugnežđenijeg para zagrada, prvo imamo ( getpoi n t ).
To znači dobiti neku tačku. Svi metodi unosa AutoCAD-a mogu biti upotebljeni -
pritisak miša negde na ekranu, upis koordinata tačke ili korišćenje OSNAP mar-
kera. Čitajući dalje (prema napolje) imamo ( s e t q p t ( g e t p o i n t ) j . Iskaz s e t q (od
sel q u a n t it y , zadaj vrednost) znači da se promenljivoj pt pridružuje vrednost koju
vrati g e t p o i n t . Ako unesete koordinate 2,2 upisivanjem ili biranjem na ekranu,
promenljiva pt biće jednaka 2,2.
♦ Četvrti red glasi ( c o m m a n d " _ c i r c l e " pt . " 3 " ) . Funkcija Command u AutoLISP-u
jedna je od lakših za razumevanje. Ona izvršava svaku AutoCAD-ovu komandu
koja sledi u navodnicima, koristeći sve argumente koji su navedeni iza nje. Kada
se u AutoCAD-u pozove komanda CIRCLE, ona prvo pita za centar, a zatim za
poluprečnik. Četvrti red pokreće komandu CIRCLE, koristeći za centar ono što je
pridruženo promenljivoj pt, i zadajući poluprečnik od 3 jedinice.
Mapomena Podvlaka prethodi komandi CIRCLE da bi ona mogla biti prevedena u druge jezićke verzije
AutoCAD-a.
X
Korišćenje Visual LlSP-ovog interfejsa
Prozor Visual LlSP-a sadrži nekoliko alatki koje programerima lakšavaju život. Ove
alatke predstavljaju razliku između starog načina pisanja AutoLISP-ovog koda - pisanje
teksta u nekom editoru - i novog vizuelnog načina, sa alatkama koje pomažu u formati-
ranju i dopunjavanju koda. Neke od najkorisnijih alatki su i ove:
Format Edit Window: pritisnite dugme Format Edit Window sa palete alatki
Tools (ili izaberite Tools 0 Eormat Code in Editor) da biste uvukli tekst koda
(i komentara) i učinili da postane čitljiviji. Uvlačenje teksta koda od margine
pomaže u shvatanju nivoa ugnežđenih zagrada. Naravno, možete i ručno da
uvučete tekst od margine, no automatsko uvlačenje je blagodat za sve progra-
mere koji koriste AutoLISP.
Format Selection: izaberite kod koji želite da formatirate. Zatim pritisnite dugme
Format Selection sa palete Tools (ili izaberite Tools O Format Code in Selection)
da biste samo izabrani tekst uvukli od margine.
Check Edit Window: pritisnite dugme Check Edit Window sa palete alatki Tools
(ili izaberite Tools O Check Text in Editor) da biste obavili prethodnu proveru
koda, pre učitavanja datoteke u Visual LISP. Ova provera pronalazi nezatvorene
zagrade, loše formatirane definicije funkcija (pokušaj da se promeni definicija
ugrađene ili zaštićene funkcije) i mnoge druge uobičajene greške. Visual LISP će
otvoriti prozor Build Output i u njemu prikazati rezultate provere.
876 Deo VI t♦ Programiranje u AutoCAD-u
^ ♦ Check Selection: izaberite kod koji želite da proverite. Pritisnite dugme Check
—^ Selection sa palete alatki Tools (ili izaberite Tools O Check Selection) da biste
obavili prethodnu proveru koda. Visual LISP će otvoriti prozor Build Output i u
njemu prikazati rezultate provere.
♦ Parentheses Matching: najčešća greška programera AutoLISP-a je neupareni broj
zagrada. Visual LISP omogućava skakanje od jedne do druge uparene zagrade i
brzu proveru trenutnog nivoa ugnežđenja tokom razvijanja aplikacije. Mada
možete da koristite stavke u meniju (Edit O Parentheses Matching O Match For-
ward i Match Backward), videćete da vam prečice s tastature manje odvlače
pažnju od koda u koji gledate. Da biste pronašli uparenu zatvorenu zagradu,
pritisnite Ctrl+j. Da biste pronašli uparenu otvorenu zagradu, pritisnite Ctrl+[.
Sauet Možete da istaknete ceo k6d između uparenih zagrada. Da biste istakli sleva nadesno,
dovedite kursor ispred otvorene zagrade i pritisnite Ctrl+Shift-t-], ili samo dvaput pritisnite
} miša. Da biste istakli zdesna ulevo (unatrag), dovedite kursor iza zatvorene zagrade i pritisnite
Ctrl+Shift+[, ili dvaput pritisnite miša.
Load Selection: već ste videli kako se učitava kod u aktivni prozor. Možete da uči-
tate i izabrani kod. Izaberite kod koji želite da učitate i pritisnite dugme Load
Selection sa palete.Tools (ili izaberite Tools O Load Selection iz menija).
Comment Block: na slici 34-5 videli ste primer komentara. Visual LISP podržava
nekotiko stilova komentara. Oni su opisani u poglavlju 35. Visual LISP je pojed-
nostavio dodavanje komentara od tri tačke i zareza. Da biste napisali komentar
od tri tačke i zareza, istaknite tekst koji želite da pretvorite u komentar i pritisnite
dugme Comment Block sa palete alatki Tools. Za više informacija o izradi komen-
tara pogledajte poglavlje 35.
♦ Uncomment Block: da biste uklonili komentar od tri tačke i zareza, pritisnite
dugme Uncomment Block sa palete alatki Tools.
Druga osobina Visual LlSP-a je konzoJni prozor (Console). Konzolni prozor obično
počiva na dnu Visual USP-ovog prozora i liči na komandnu liniju AutoCAD-a. Kao što
u komandnu liniju AutoCAD-a možete da unesete izraze AutoLISP-a, što je objašnjeno
kasnije u ovom poglavlju, izraze AutoLlSP-a možete da unesete i u konzolni prozor i
tamo vidite rezultate. Svaki red počinje sa _$.
Lepa osobina konzolnog prozora jeste da Visual LISP pamti sve što ste tu uneli.
Pritisnite taster Tab da biste izlistavali istoriju rada unapred ili Shift+Tab za istoriju
rada unazad.
Zatvaranje datoteke i Visual LlSP-a

Da biste zatvorili datoteku u Visual LISP-u, pritisnite njeno dugme za zatvaranje u
gornjem desnom uglu prozora. (Možete da pritisnete i kombinaciju tastera Ctrl+F4.)
Da biste izašli iz Visual LlSP-a, pritisnite njegovo dugme za zatvaranje ili kombinaciju
tastera Alt+F4. Kao i AutoCAD, i Visual LISP će vas pre zatvaranja upozoriti ako niste
snimili izmenjenu datoteku.
NaCO^ Datoteka a b 3 4 -a .lsp koja se koristi u sledecoj vežbi korišćenja t/isual LlSP-ovog interfejsa
© ~ nalazi se na kompakt disku A u to C A D 2 0 0 0 Biblija.
Pogjavlje 34 ♦ Osnove AutoLISP-a i Visual LfSP-a 877
Vežba: korišćenje Visual LlSP-ovog interfejsa

1. Iz AutoCAD-a izaberite Tools O AutoLISP O Visual LISP Editor da biste otvorili
Visual LISP.
2. Pritisnite dugme Open File na standardnoj paleti sa alatkama Visual LlSP-a i otvo-
rite ab34-a.lsp sa CD-a. Snimite tu datoteku pod imenom ab34-I.lsp u direktorijum
AutoCAD Biblija.
3. Pritisnite dugme Format Edit Window na paleti Tools Visual LlSP-a. AutoCAD ce
automatski formatirati kod.
4. Izaberite red pri kraju koda koji glasi:
(command " _ c ir c le " pt "3")
5. Pritisnite dugme Comment Blocksa palete Tools. AutoCAD de dodati tri tačke
i zareza pre izabranog teksta i istaknuti ga. Pritisnite dugme Uncomment Block.
AutoCAD vraća kodu prethodni izgled.
6. Pritisnite dugme Check Edit Window sa palete Tools. AutoCAD će otvoriti prozor
Build output i u njemu prikazati poruku C h e c k d o n e (provera urađena).
7. Pritisnite miša bilo gde u prozoru za uređivanje da biste ga aktivirali. Pritisnite
dugme Load Active Edit Window sa palete Tools. AutoCAD će učitati tu rutinu.
8. Upišite (c:circle3) u konzolni prozor Visual LlSP-a i pritisnite taster Enter. Visual
LISP će vas vratiti u AutoCAD i pokrenuti taj program. Izaberite neku tačku. Kada
se sve završi, automatski se vraćate u prozor Visual LlSP-a.
9. Pritisnite mišem u prozoru za uređivanje i izaberite Save File. Pritisnite dugme
u desnom gornjem uglu prozora za uređivanje teksta da biste zatvorili rutinu.
10. Pritisnite dugme u desnom gornjem uglu ekrana da biste zatvorili Visual LISP.
D o b ijan je pom oći u V isual LISP-u

Visual LISP nudi dve mogućnosti dobijanja pomoći tokom pisanja AutoLISP-ovog koda
- kontekstualnu pomoć za svaku stavku koju izaberete i opštu pomoć.
Da biste dobili pomoć za bilo koju funkciju AutoLISP-a u kodu, izaberite tu funkciju
(u prozoru za uređivanje ili u konzolnom prozoru) i pritisnite dugme Help sa palete
Tools. Slika 34-6 prikazuje ekran koji će se pojaviti kad izaberete funkciju s e t q i priti-
snete dugme Help. Uočite i hipervezu na dnu ekrana koja vas upućuje na dodatne infor-
macije.
Da biste otvorili ceo sistem pomoći Visual LlSP-a i ActiveX-a, na liniji menija Visual
LlSP-a izaberite Help O Visual LISP Help Topics ili pritisnite Fl. Visual LISP će prikazati
ekran sa slike 34-7. Kao što vidite, možete da izaberete običnu AutoCAD-ovu pomoć,
kao i razne vrste sistema pomoći AutoLISP-a, Visual LlSP-a, ActiveX-a, i VBA-a.
Sva ova pomoć može da vas zbuni; međutim, za AutoLISP i Visual LISP imate, u
osnovi, tri mogućnosti:
♦ AutoLISP Reference: ovaj vodič je isto što i Command Reference u sistemu
pomoći AutoCAD-a. Tu ćete naći abecedni spisak svih AutoLISP-ovih funkcija.
♦ Visual LISP Developer’s Guide: ovaj vodič je isto što i AutoCAD-ov User’s Guide.
Sadrži sve što, u osnovi, treba da znate da biste programirali u Visual LISP-u.
♦ Visual LISP Tutorial: ako se sećate udžbenika Garden Path za AutoLISP, koji se
koristi dugi niz godina, prepoznaćete ga u ovom priručniku, ponovo napisanom
za Visual LISP.
^ Autol.ISPRefeienfe BR(3
f>* E* Sa-jto«* Ct**» fe*)C*b IJ*P
' #*tk ) if 1 e... J .
AidoLiSPft«r*T*t)ce
U>atq
SetsiKoy«tuscfatjtnboJof tjM
nboUtoastocialiM]enprtrttions
( ■ e t q iy «r »< p ' . . )
Thnrt Ihifbatc asiisvvnarr functjoneiAuioLISP fundiori c « i siagn rnullipk iymbd* in on? cjfl [of+ic fimcfion
Argt»wtfi
sym
4 tj'JObol Thit *fgL/m*ni u nof evaloatcd
rnpi
6n 9!<f*ession
R«ij«n V s*j c i
The nesi* of fhe l«*f »jtfi'ev*krtJed
CiarrpleT
The idowstg funcfiori -roh e«( vaitablc * to 5 0
C o u iA d . («e t q * V 4)
1. 0
VjVienevof e-t evalueLwt. it returro che isfll numb«i 5 0
The fotowmgcomPMnd ietsi«ra varublef.b andc
C g u u id ' U «tQ b m ć f 1)
♦ .7
rmi<3 rc^tjni v«k,jQ of the loll vûble SOt
ln ihe rcJVmnng e:-:.smf*e, a n set to a Hring
C oaund (n t q i "tt")
“i t “
The TokHnmg e*ample K t a / s a W to a
Couird (a «(q x '1*10 1
W5)
' Fmi&USf’ lftrttp iei /# V(«U4i K S P EfeuetoDer'e GuMio.
Slika 34-6: Kada izaberete bilo koju AutollSP-ovu funkciju u kodu i pritisnete
dugme Help, V/isual USP će otvoriti stranicu pomoćnih objašnjenja za izabranu funkciju,
Help Topics AutoCAD Visual U S P anđ A c liv e X Help H B i1
&*T*ente | Tt'wfcrr< T Fit*d j
Cick a bcok and Ihen dtcl< Open Or dick anoth« tiab, suoh as Imte«
( jjiljs in g AutoCAD Help

AutoCAD Uset Documentalion
AutoU&P Reteierici
V iu a l LISP Developet's Guide
^ Visual U S P Tutonal
Aciivek andVBA Developei's Guide
^ ActiveX and VBA fiefeience
DXF Refetence
AutoCAD Datebase Connectivity Refetenee
Qbw 1 grint Cartcd
Slika 34-7: Početna stranica u sistemu pomoći Visual USP-a.

Poglavlje 34 ♦ Osnove AutoLISP-a \ Visual LlSP-a 879
Rad sa izrazim a A uto LISP -a

Kao i svaki programski jezik, i AutoLISP ima svoje funkcije i sintaksu. Ovaj odeljak
objašnjava kako da započnete s pisanjem AutoLISP-ovog koda.
Velika prednost AutoLISP-a je mogudnost neposrednog testiranja koda. Kod kompaj-
liranih jezika (za razliku od interpretiranih), međutim, potrebni su još neki koraci: svaki
put kad se kod izmeni, pre pregleda promena u AutoCAD-u on mora biti ponovo
preveden i povezan. To je slučaj sa ObjectARX-om, na primer.
Sintaksa AutoLISP-a
Operator u AutoL[SP-u uvek dolazi na prvo mesto, a operandi posle njega. Operator
zamislite kao funkciju koja nešto radi, a operande kao ono na čem u operator radi.
lzmeđu svih komponenata iskaza stavite zareze.
Rad sa brojevima i tekstom

Tabela 34-1 prikazuje osnovne aritmetičke funkcije. Njih možete da upotrebite na bilo
čemu što ima brojnu vrednost. Na primer, ako napravite promenljivu vrednosti 2, nju
možete da koristite kao operand aritmetičkih funkcija.
Tabeia 34-1 Osnovne aritmetičke funka]e

F unkcija O pis
+ Sabiranje
- Oduzimanje
/ Deljenje
* Množenje
SQRT Kvadratni koren
Tabela 34-1 prikazuje samo osnovne aritmetičke operatore (ili funkcije). Progra-
meru AutoLISP-a dostupni su mnogi operatori, koje čete nači u dodatku A Visual LISP
Developer’s Guidea, pod naslovom Arithmetic Functions.
Osnovne aritmetičke operacije če vam pružiti osečaj za osnovno. Ako upišete sle-
deče u AutoCAD-ovu komandnu liniju (pazeći na razmak između znaka + i broja 2),
(+ 2 3) J
AutoLlSP će odgovoriti sa 5. Ovakva sintaksa gde operator (znak plus) dolazi pre
operanada (2 i 3) veoma se razlikuje od one u mnogim drugim jezicima, i važno je
naučiti je u AutoLISP-u.
Da biste ugnezdiii izraze, dodajte novi par zagrada koje će zatvoriti ugnežđeni izraz.
Na primer, kad upišete (* 5 (+ 2 3)), AutoCAD će odgovoriti sa 25.
Ugnežđeni izraz se izračunava počev od najugneždenijeg para zagrada: prvo se
saberu 2 i 3, onda se zbir pomnoži sa 5. To je osnova AutoLISP-a.
Sa brojevima sa pokretnom decimalnom tačkom (engl. f lo a t in g p o in f ) , đakle deci-
malnim brojevima, radite lako kao i sa celim brojevima. Ako upišete (J 7.3 5.84) J,
AutoLlSP će odgovoriti sa 1.25.
Rad sa tekstom je lak kao i rad sa brojevima, ali operacije kao sabiranje, oduzimanje,
deljenje i množenje nemaju smisla kad deluju na tekst. Z n u koon i n iz (engl. string ) u
AutoLISP-u je tekst, dakle niz slova, cifara i znakova interpunkcije. Tabela 34-2 prikazuje
neke uobičajene funkcije za nizove.
880 Deo Vii ♦ Programiranje u AutoCAD-u
Tabela 34-2 Osnovne funkaje nizova

F u n k d ja Op/s
S T R C A T Dodaje jedan niz drugom.
S U B S T R Vraća (pruža vam) podniz, deo niza. Prvi argument je niz, drugi je redni broj prvog znaka
koji treba vratiti, a treći (opcioni) argument je broj znakova koje treba vratiti.
S T R L E N Vraća broj znakova u nizu, uključujući razmake.
Evo dvaju primera:

( s tr c a t "Today i s " "a good day" " . " )
"Today i s a good d a y . "
(s u b s tr "Today is a good d ay." 12 4)
"good"
s t r c a t je skracenica od S T R in g con C A Ten ate (povezi nizove u lanac) i dodaje jedan
niz drugom. Posle te funkcije može doći proizvoljan broj nizova. (U primeru su tri niza
zatvorena između navodnika.)
s u b s t r je skrađenica od SUBSTRing (podniz) i u primeru vrađa četiri znaka počev od
dvanaestog (,,good“).
Prvi znak u nizu ima redni broj 1 za funkciju S U B S T R . Međutim, druge funkcije koje obrađuju
Napomena delove nekog spiska (kao što su N T H i S S N A M E ) smatraju da pn/i znak ima redni broj 0.
Tabela 34-3 nudi još nekoliko funkcija koje rade sa brojevima i sa nizovima.
X
Tabela 34-3 AutoUSP-ove funkđje za brojeve i nizove
F u n k d ja Opis *I
AB S Vraća apsolutnu vrednost argumenta. ( A B S -76) vraća 76.
ASC 11 Vraća ASCIt kod zadatog znaka. ( A S C 1 I "B") vraća 66.
C H R Vraća tekstualni niz koji odgovara zadatom ASCII kodu. ( C H R "66") vraća "B".
A T 0 1 Pretvara niz u ceo broj. ( A T 0 1 "2.7") vraća 2.
A T Q F Pretvara niz u realan broj. ( A T O F "7.6") vraća 7.6.
I T Q A Pretvara ceo broj u tekstualni niz. ( I T O A 76) vraća "76".
RTOS Pretvara realan broj u tekstualni niz. Možete da dodate način rada (!=naučni, 2=decimalni,
3=inženjerski, 4=arhitektonski, 5=razlomaČki) i tačnost Ako to ne uradrte, R T O S će upotrebiti
zatečene parametre. ( R T O S 87.3 2 2) vraća 87.30.
Jednako je. Vraća T za true (istina) ako su svi argumenti brojno jednaki. (= 3 3.0) vraća T. Ako
argumenti nisu brojno jednaki, vraća nil.
/= Nlje jednako. Vraća T ako svi argumenti nisu brojno jednaki. (/= 5 6) vraća T. Ako su argumenti
brojno jednaki, vraća nit.
< Manje od. Vraća T ako je svaki argument brojno manji od sledećeg. U suprotnom vraća nil.
> Veće od. Vraća T ako je svaki argument brojno veći od sledećeg. U suprotnom vraća nil.
>= Veće od ili jednako. Vraća T ako je svaki argument brojno veći od sledećeg ili jednak njemu.
U suprotnom vraća nil.
<= Manje od ili jednako. Vraća T ako je svaki argument brojno manji od sledećeg ili jednak njemu.
U suprotnom vraća nil.
Poglavlje 34 ♦ Osnove AutoLISP-a i Visuai LlSP-a 881
K o rišće n je A uto LISP -a u ko m an d n o j liniji

AutoLISP može odmah da se koristi u AutoCAD-u, pošto je to interpretiran jezik (a ne
kompajliran). Upisivanjem izraza u komandnu liniju odmah dobijate rezultat. Interpre-
tiran jezik je onaj u kome se svaki uneseni iskaz izvornog koda prevodi na mašinski
jezik, odmah izvršava i prelazi na sledeci iskaz izvornog koda sa kojim postupak
ponavlja. To omogucava interaktivan unos AutoLISP-ovog koda u AutoCAD.
Izlaz AutoLISP-ovog izraza može biti upotrebljen i kao odgovor na AutoCAD-ove
zahteve za unos. Na primer, možete da upišete (+ 1 7) na poziv komande CIRCLE D i ann -
e t e r / < R a d i i u s > ; , da biste dobili krug poluprečnika osam jedinica.
Ta mogucnost smeštanja AutoLISP-ovth izraza u komande AutoCAD-a veoma je
značajna.
AutoCAD omogućava menjanje izraza u komandnoj liniji, što je veoma korisno kad
eksperimentišete sa AutoLISP-ovim izrazima. Možete da koristite tastere sa strelicama
nalevo i nadesno, kao i tastere Delete i Backspace. Takođe možete da otvorite tekstu-
alni prozor (pritisnite F2), izaberete bilo koji pređašnji red, pritisnete desni taster miša
i izaberete Paste to CmdLine. Tako ćete kopirati taj red u tekuću komandnu liniju, pa
možete da pritisnete Enter da biste ga izvršili, ili da ga prethodno preuredite. Takođe,
svaki ranije upotrebljeni red može biti smešten u komandnu liniju sa nekoliko uzastop-
nih pritisaka na taster sa strelicom naviše.
Ako izostavite zatvorenu zagradu (koja treba da zatvori neku koja je otvorena),
AutoCAD će odgovoriti sa (_> kada pritisnete Enter. To vam govori da jedna otvorena
zagrada nije zatvorena. Ako su nezatvorene ostale dve zagrade, AutoCAD će odgovoriti
sa ((_> . Upišite tačan broj zagrada u komandnu liniju i pritisnite Enter. AutoCAD će pri-
hvatiti izraz.
Vežba: rad sa brojevima i tekstom u komandnoj liniji

1. Otvorite nov crtež pomoću opcije Start'from Scratch.
2. Upišite circle J. Sledite zahteve za unos:
S p e cify cen ter point for c i r c le or [3 P /2 P /Ttr (tan tan ra d iu s }]: Izaber-
ite bilo koju tačku.
S p ecify rad iu s of c ir c le or [D iam eter] < 1.0000> : (- 5 3) J
AutoCAD će nacrtati krug poluprečnika 2.

3. Upišite (strcat „This is an example of “ „regular text.“) J. Ne zaboravite razmak
između ,,of“ i navodnika. Kada se ta dva izraza spoje, daće razmak između ,,of“
i ,,regular“. AutoCAD će vratiti tekst „ T h i s i s a n e x a m p l e o f r e g u l a r t e x t . “
4. Pritisnite taster sa strelicom naviše. AutoCAD će ponoviti poslednji red. Priti-
snite taster sa strelicom nalevo da biste došli desno od poslednjeg slova r u
„regular" i pritisnite Backspace da biste obrisali reČ ,,regular“. Upišite italic J.
AutoCAD će vratiti novi povezani niz.
5. Snimite crtež u direktorijum A utoC A D B ib lija pod imenom ab34-2.dwg.
Napomena Kada napišete AutoLISP-ov izraz u komandnoj liniji ili konzolnom prozoru, on se ne snima
^ zajedno sa crtežom. Ti izrazi imaju isti status kao i sve Što upisujete u komandnu liniju.
V
882 Deo Vlt ♦ Programiranje u AutoCAD-u
Izrada A utoLISP-ovih datoteka

Ako nameravate da upotrebite izraze AutoLlSP-a više puta, trebalo bi da ih snimite u
datoteku. Napravite rutinu u Visual LISP-u i izaberite Save File.
Savet Uobičajena praksa je da se sve AutoLlSP-ove rutine objedine u jednom direktorijumu radi
lakše upotrebe. Da biste to uradili, napravite poddirektorijum LISP u direktorijumu AutoCAD.
> Zatim izaberite Tools O Options. Na kartici Files proširite Support File Search Path i pritisnite
dugme Add. Putanju \A c a d 2 0 0 0 \L lS P dodajte direktnim upisivanjem u polje ili idite dodirek-
torijuma /JSPpošto pritisnete dugme Brovvse.
Pošto sada AutoCAD može da otvori više crteža istovremeno (Multjple Drawing
Interface ili MDI), treba da organizujete AutoLISP rutine prema tome želite li da se one
primenjuju na sve crteže, ili samo na prvi crtež koji otvorite.
AutoCAD nudi dve datoteke koje možete da upotrebite za svoje rutine AutoLISP-a:
♦ A c a d . l s p : ovu datoteku upotrebite za one rutine koje prilagodavaju inicijalizaciju
AutoCAD-a. A c a d .lsp se ne učitava pri otvaranju svakog sledećeg crteža. Na pri-
mer, ako želite da učitate poseban meni samo za određeni crtež, tu rutinu biste
mogli da stavite u aca d .lsp .
♦ A c a d d o c . l s p : ovu datoteku upotrebite za one rutine koje prilagodavaju inicijali-
zaciju pojedinačnih crteža. Ta datoteka se učitava svaki put kad se otvori crtež.
Ako imate meni sa AutoLISP-ovim makroima, koji sadrže promenljive koje želite
da budu dostupne svim crtežima, stavite rutine AutoLJSP-a koje taj meni koristi u
acadd oc.lsp .
Zbog novog AutoCAD-ovog višedokumentnog interfejsa (MDI), svaki crtež sadrži
vlastito okruženje AutoLISP-a. Datoteke AutoLISP-a koje učitate u jednom crtežu - i
njihove promenljive - nisu dostupne drugim crtežima. Da biste mogli da koristite te
funkcije u raznim crtežima, upotrebite ( v l -1 o a d - a l 1 “ i m e u a t o t e k e " ) umesto ( 1 o a d
" i m e d a t o t e k e " ) ; tako đete te funkcije ,,naseliti“ u sve trenutno otvorene crteže i u sve
one koje čete tek izraditi. Funkcija v t l o a d a l l je jednaka smeštanju AutoLlSP-ove
rutine u a ca d d o c.lsp .
Izrada nove Visual LlSP-ove datoteke

Da biste napravili novu Visual LISP-ovu datoteku, otvorite Visual LlSP-ov editor
(Tools o AutoLISP O Visual LISP Editor) i izaberite File O New file ili pritisnite
dugme New File sa standardne patete sa alatkama. Visua! LISP će otvoriti dokument bez
naslova, kao što prikazuje slika 34-8. Sad možete da počnete sa upisivanjem koda u novi
dokument. Čim počnete sa upisivanjem, primetićete da kod izgleda drukčije nego da
ste ga pisali u običnom editoru teksta - prikazan je u boji! Visual LISP može da razlikuje
neke osobine kodnog teksta i da ga prema tome boji raznim bojama. Tabela 34-4 prika-
zuje te boje i njihovo značenje.
Tabela 34-4 Sistem boja Vtsual USP-ovog edttora

B o ja E le m e n t s in ta k s e A u to U S P -a
Plava Ugrađene funkcije i zaštićeni simboli
Magenta (Ijubičasta) Tekstualni nizovi
Zelena Celi brojevi
Plavozelena Realni brojevi
Roglavlje 34 ♦ Osnove AutoLISP-a i Visual LlSP-a 883
Tabela 34-4 Sistem boja Visual LJSP-ovog editora (nastavak)

B o ja E ie m e n t s in ta k s e A utoLIS P -a
Magenta na sivoj pozadini Komentari
Crvena Zagrade
Crna Nepoznate stavke, npr. promenljive koje sami definišete
^ V »u < il 11*1P loi Autol'AT) <:DiMini]J BRO Slika 34-8: Novi Visual
tb L* [ i „• " • ;;; ;
ii) Q i i <$■R ■■r- * ’ ; j | M* ;- f^ 3 *1 i
LISP-ov dokument u Visual
■
:■, - ■»■fe-i'i (>gi;#4. *f» »:Q| ■
» 2 ia LISP Editoru.
u>J»'w.miww LMi
s
>
Ako želite, možete da izmenite ove boje. lzaberite Tools o Window Attributes o
Configure Current iz menija Visual LlSP-a. U okviru za dijalog Window Attributes izabe-
rite element iz padajuće liste, i njegovu boju sa palete. U ovom okviru za dijalog možete
da izmenite i levu marginu i širinu tabulatora.
Vežba: izrada nove Visual LlSP-ove datoteke

1. Otvorite nov crtež pomoću opcije Start from Scratch. Nijedan drugi crtež ne bi
trebalo da bude otvoren.
2. Izaberite Tools O AutoLISP o Visual LISP Editor.
3. Pritisnite dugme New File sa standardne palete sa alatkama Visual LlSP-a.
4. Upišite sledeće:
crta h o r i z o n t a t nu lin i.iu dugaćku 3 je d in ic e
( defun c : 1 ine3 (/ p t )
(p rin c "M olim iz a b e rite taćku: ")

(setq pt (g e tp o in t))
(command " _ lin e " pt " @ 3 , 0 ..............)
)
5. Izaberite prvj red teksta i pritisnite dugme Comment Block sa palete Tools.
6. Pritisnite dugme Format Edit Window sa palete Tools da biste formatirali kod.
7. Pritisnite dugme Check Edit W\ndow i pogledajte rezultat u prozoru Build
Output,
8. Pritisnite prozor Visual LISP Editora da biste ga ponovo aktivirali.
884 Oeo VII ♦ Programiranje u AutoCAD-u
9. Pritisnite dugme Load Active Edit Window da biste učitali ovn rutinu u memoriju.
10. Pritisnite dugme Activate AutoCAD sa palete sa alatkama View.
11. Upišite line3 J u komandnu liniju.
12. Na zahtev za unos M o l i m i z a b e r i t e t a č k u : , zadajte tačku na bilo koji način.
AutoCAD de nacrtati horizontalnu liniju dugu 3 jedinice.
13. Upotrebite Windowsovu paletu poslova da biste se vratili u prozor Visual LlSP-a.
14. Pritisnite prozor Visual LISP Editora da biste ga ponovo aktivirali. Pritisnite
dugme Save file sa standardne palete sa alatkama Visual LlSP-a. Snimite rutinu
pod imenom ab34-2.lsp u direktorijum AutoCAD Bibtija.
15. Zatvorite prozor Visual LlSP-a. Nemojte da snimate crtež.
S aže ta k
U ovom poglavlju objašnjene su osnove programiranja u AutoLISP-u u okruženju Visual
LISP. Naučili ste kako da otvorite interlejs Visual LlSP-a i kako da učitate i upotrebite
datoteke AutoLlSP-a. Koristili ste AutoLISP u komandnoj liniji. Imali ste priliku i da
pogledate jednu AutoLISP-ovu rutinu, koja je objašnjena red po red. Videli ste kako se
dobija ugrađena pomoč Visual LlSP-a. Uz mocnu alatku koja vam stoji na raspolaganju
kao programeru u AutoLISP-u, objašnjene su osnove sintakse AutoLISP-a, kao i način
rada sa brojevima i tekstom.
U sledećem poglavlju istražujemo kako se definišu promenljive, kako se radi sa Auto-
CAD-ovim komandama i sistemskim promenljivama, kako se modifikuju AutoCAD-ovi
objekti (ili entiteti, kao što se često još uvek nazivaju u AutoLISP-u) i kako se radi sa
osnovnim jeđinicama AutoLISP-a poznatim kao liste.
Za prvo izdanje ove knjige ovo poglavlje je bio napisao Jerry Coley. Ja sam ga za ovo
izdanje preradila, da bih uključila Visual LISP. Uz to, ovo poglavlje sadrži i nešto novog
materijala koji su ponudili članovi razvojnog tima kompanije Perceptual Engineering. Per-
ceptual Engineering je več dugo Autodeskovo registrovano preduzeće za razvoj, specijali-
zovano u sledeća tri područja.
♦ Projektovanje i razvoj programa za inženjering i automatizaciju projektovanja,
EDM/PDM integraciju i integraciju inženjering/proizvodnja.
♦ Integracija inženjeringa preduzeća kroz zajedničke modele procesa i podataka,
objedinjavanje računarskih programa i objektno zasnovanu arhitekturu sistema.
♦ Nadgiedanje tehnologija i metodologija koje omogućavaju organizacijama koje se
bave inženjeringom da usvoje objektno orijentisanu arhitekturu sistema i računar-
skih programa.
Članovi tima su Stephen S. Green, potpredsednik i tvorac tehnologije, Esteni R. Gime-
nez, tvorac softvera, i William McArthur, pisac tehničke dokumentacije i urednik. Percep-
tual Engineeringu možete da pišete na adresu i n f o @ p e r c e p t u a 1 e n g . c o m ili da se
povežete preko Web adrese www.perceptual-eng.com.
♦ ♦ ♦
POGLAVLJE
Dalje istraživanje
AutoLISP-a
♦ ♦ ♦ ♦
vecini programskih jezika veoma koristan element je pro-
U m enljiua. Promenljiva je simboličko ime s kojim program

U ovom pogtavlju
zna da radi. Za upotrebu promenljivih je vazno to što možete da Definisanje
im pridružujete različite vrednosti. promenljivih i funkcija
D e fin isa n je prom enljivih Rad sa AutoCAD-ovim

U sledečem primeru promenljivoj radius je pridružena vrednost 3. komandama
i sistemskim
(setq rad iu s 3)
promenljivama
3
Primer možete da isprobate u konzolnom prozoru Visual Rad sa listama

LlSP-a. Ako hoćete da upotrebite ovu promenljivu u AutoCAD-
-ovoj komandnoj liniji, stavite pre nje uzvičnik (!). Na primer, Zadavanje uslova
Command: ! rad i us i izrada petlji
3
Uzvičnik pre promenljive izračunava vrednost pridruženu Rukovanje objektima

promenljivoj i dostavlja je komandnoj liniji. Kad u konzolnom na crtežu
prozoru koristite promenljivu kojoj ste vec pridružili neku vred-
nost, uzvičnik vam ne treba. Konzola pretpostavlja da je sve što Dobijanje korisnikovog
tamo upisujete izraz AutoLISP-a. unosa
Pridruživanje tekstualnog niza promenljivoj nije teže od pri- ♦ ♦ ♦ ♦
druživanja brojnih vrednosti;
( setq name " c r vend ać“ )
"crvend ać"
Izraze AutoLISP-a možete i da ugnežđujete - stavljate jedne

unutar drugih.
(setq rad iu s (-'- Z 1))
3
Kao Što je objašnjeno u prethodnom poglavlju, AutoLISP izra-

čunava izraze počev od najugnežđenijeg para zagrada. AutoLlSP
prvo izračunava (+ 2 1), a zatim taj rezultat pridružuje promen-
Ijivoj radius.
Vežba: korišćenje AutoLISP-ovih promenljivih iz

AutoCAD-a
1. Otvorite nov crtež pomoću opcije Start from Scratch.
2. Upišite (setq radius (+ 2 1)) J. AutoLISP će vratiti broj 3.
886 Deo Vlt ♦ Programiranje u AutoCAD-u
3. Pokrenite komandu CIRCLE. Izaberite bilo koju tačku za centar. Na zahtev za

unos S p e c i fy r a d i u s o f c i r c l e c m [ D i a m e t e r ] :, upišite Iradius J. AutoCAD de
nacrtati kružnicu poluprečnika 3.
4. Upišite (setq color "green") J. AutoLISP će vratiti ,,green“.
5. Upišite -color J. Na poziv Enter d e fa u lt object co lo r <BYLAYER>:, upišite
Icolor J.
6. Nacrtajte kružnicu. Biče zelena, jer je to sada podrazumevana boja svih objekata.
7. Snimite crtež u direktorijum A utoC AD B ib lija pod imenom ab35-!.divg.
Rad sa A utoCAD -ovim ko m an d am a

Moćan način automatizacjje često korišćenih funkcija je pozivanje AutoCAD-ovih
komandi iz AutoLlSP-a. Dobićete mnogo na fleksibilnosti kombinujući taj pristup
komandama iz AutoLISP-a sa promenljivama, kao Što je opisano u prethodnom odeljku.
Pristup AutoCAD ovim komandama

Kad ste u prethodnom poglavlju razgledali AutoLISP-ovu rutinu (slika 34-5), videli ste
primer funkcije c o m m a n d . T u funkciju koristite u AutoLISP u da biste izvršili neku
AutoCAD-ovu komandu. Funkcija c o m m a n d prima sve sledeće operande kao da su inter-
aktivno upisani u komandnu liniju. Pri upotebi funkcije c o m m a n d u AutoLISP-u, ponovite
tačno sve što biste uradili u komandnoj liniji. Na primer, da biste nacrtali liniju, sledite
korake navedene u sledećoj tabeli. Druga kolona pokazuje kako da istu stvar postignete
u AutoLISP-ovoj rutini.
Upišite line u komandnu liniju '' 1 i ne" (ili "_1 i ne").

Pritisnite Enter Upotrebite razmak koji predstavlja pritisak na
Enter posle izdavanja komande.
Zadajte početnu tačku linije Upotrebite neku promenljivu, stvarne koordi-
nate, ili sačekajte korisnikov unos.
Zadajte krajnju tačku Upotrebite neku promenljivu, stvarne koordi-
nate, ili sačekajte korisnikov unos.
Pritisnite Enter da biste okončali Upotrebite prazan par navodnika, što predsta-
komandu LINE vlja pritisak na Enter unutar komande ili
okončavanje komande.
Na primer, ako koristite promenljive s t a r t p t za početnu i e n d p t za krajnju tačku

linije, evo kako biste uneli komandu LINE u izraz AutoLISP-a:
(command “_ 1 in e " s ta r t p t endpt "")
Definisanje funkcija
Upotreba funkcija uvek počinje operatorom d e f un. Možete da definišete tri glavne vrste
funkcija:
♦ Vrsta koju ste dosad koristili pre imenakomande koje definiše d e f u n mora da ima
c :, što AutoCAD prihvata kao komandu i omogućava njeno pozivanje u komand-
noj liniji AutoCAD-a po tom imenu. Te funkcije su upotrebljive jednako kao i sve
druge AutoCAD-ove komande.
Poglavlje 35 ♦ Dalje istraživanje AutoLISP-a 8 87
♦ Takođe možete da definišete funkciju i bez stavljanja c : pre imena. Ova vrsta je
najkorisnija kad je pozivaju druge AutoLlSP-ove operacije. Ako treba da \h upo-
trebite u komandnoj Hniji, ime funkcije morate da zatvorite u zagrade. Po istom
principu, funkcije ispred kojih stoji c : možete da upotrebite u izrazu AutoLISP-a
ako ih zatvorite u zagrade, npr. (c:circle3).
♦ Treća vrsta je s : : s t a r t u p . Definišući funkciju (obično u datoteci a c a d d o c .ls p ,
koja se učitava u svaki crtež) pod imenom s : : sta rtup, svaka funkcija AutoLlSP-a
u rutini će se automatski izvršiti posle potpune inicijalizacije crteža.
Kad napravite jednu s : : s t a r t u p funkciju. treba da odlučite gde ćete je staviti.
Razlika između datoteka a c a d .ls p i a c a d d o c .ls p ukratko je objašnjena u poglavlju 34.
Potreba za dvema datotekama pojavila se pošto AutoCAD 2000 sadrži MDI, koji vam
omogućava da otvorite više crteža istovremeno. Za više informacija pogledajte odeljak
„Automatsko učitavanje A sp datoteka". Upotrebom s :: s t a r t u p mnogo ćete povećati
produktivnost. Na taj način možete da automalizujete sve opšte operacije, koje obično
radite na početku crtaćke sesije ili za svaki crtež koji otvorite.
Automatsko učitavanje Jsp datoteka

A u to C A D a u to m atsk i učitava četiri d ato tek e A utoLISP-a. D ve od njih, acad2000.lsp
i aca d 2 0 0 0d o c.isp , sp ecifičn e su za A utoC A D 2 0 0 0 . A utoC A D p rep o ru ču je da njih prepustite
A u to d e sk u . A ca d 2 0 0 0 .lsp s e učitava sa m o je d n o m za svaku se siju A u to C A D -a i to kod pokretanja
A u to C A D -a, dok s e a ca d 2 0 0 0 d o c.isp učitava n a početku se sije , a zatim i svaki put kad otvorite neki
crtež.
O sta le dve a u to m atsk i u č ita n e d a to te k e A utoLISP -a rezen /isan e su za vas, korisnika. To su
acad.isp, ko ja s e u čitava je d n o m p o se siji A u to C A D -a , i acaddocAsp, ko ja se učitava si'aki put kad
o tvorite n eki c rte i. To zn a či d a m o ž e te d a sm e stite razltčite in tcijalizacijske rutine u svaku od njih -
je d n u za tn icijalizaciju A u to C A D -a ( acadAsp ) i d ru g u za in icijaln i crtež kao i sve sle d e ć e crteže.
Fu n kciju s *.rsiaruip m o ž e te đa stavite t u a ca d .isp i u acaddocAsp. M eđutim , vod ite ra ču n a da
stavlja n je različitih s-::sLarLup fu n kcija u o b e ove d ato tek e e fektivn o o n e m o g u č a v a funkciju
s :: sta rtu p d e fin isa n u u d a to te đ acad.lsp.
M o rate d a napravite i acadAsp i acaddocAsp. M eđ u tim , k a d napravite bito koju rutinu AutoLISP-a
i sn im ite je p o d bilo ko jim od ta đva im e n a , m o ž e te d a joj d o d a je te rutin e. A u to C A D 2 0 0 0
au to m atsk i učitava te d ato tek e, a k o po sto je.
R e d o sle d u čita v an ja ovrh d ato tek a za in icija lizaciju je :
1. Acad2OQ0.isp\ uČttava je A u to C A D 2 0 0 0 .
2. A cad.lsp: ko risn ički d e fm isa n a in icija liza cijsk a d a to tek a koja s e učitava je d n o m , n ako n učita-
v a n ja A u to C A Đ -a 2 0 0 0 .
3. A ca d 2 0 0 0 d o c.isp : in id ja liz a c ijsk a đ a to tek a crteža, koju učitava A u to C A D 2 0 0 0 .
4. A ca d d ocA sp : k o risn ičk i d e fin isa n a in icija lizacijsk a d ato tek a crteža.
Evo jedne rutine AutoLISP-a koja koristi i defun i commond:

(defuri c :crveria 1ini ja (/ startpt endpt)
(terpri)
(setq startpt (getpoint. "Izaberite početnu tačku crvene linije;"))
(terpri }
(setq endpt (getpoint "Izaberite krajnju taćku crvene linije:"))
(command " .line" startpt endpt "")
(command " chprop" "_iast....._color" "red... )
)
888 Deo VII ♦ Programiranje u AutoCAD u
Evo objašnjenja te rutine:

♦ Prvi red definiše funkciju c r v e n a l i n i j a . Pošto pre c r v e n a 1 i n i j a stoji c :, unutar
AutoCAD-a možete da pišete jednostavno crvenalinija u komandnu liniju. Kao što
se možda secate iz objašnjenja rutine circte3, izraz (/ s t a r t p t e n d p t ) znači da
crvenalinija ima dve lokalne promenljive koje samo ona može da koristi. Te
promenljive se koriste u sledeća dva reda.
♦ Nova komanda u drugom i četvrtom redu, t e r p r i , kazuje AutoCAD-u da odštampa
prazan red u komandnoj liniji. To se čini radi bolje ćitljivosti zahteva za unos,
inače bi dva ili više poziva bila odštampana u istom redu.
♦ Čitajući treći red od najugnežđenijeg para zagrada, na poziv I z a b e r i t e p o č e t n u
tačku crvene l i n i j e : AutoCAD od korisnika dobija početnu tačku crvenelinije i
promenljivoj s t a r t p t pridružuje tu vrednost početne tačke. Slično tome, peti red
dobija krajnju tačku crvenelinije i promenljivoj e n d p t pridružuje tu vrednost.
♦ Šesti red koristi AutoLISP-ovu funkciju c o m m a n d . On zadaje komandu LINE, defi-
niše početnu i krajnju tačku, i pomoču para praznih navodnika postiže isto Što
i pritisak na Enter, završava komandu LINE.
♦ Sedmi red na sličan način koristi istu sintaksu za komandu CHPROP. On zadaje
komandu CHPROP, pomoću opcije Last selection bira liniju koju ste upravo kori-
stili, završava odabir objekata pomoću para praznih navodnika, zadaje opciju
Color i prebacuje boju na crveno. Novi par praznih navodnika završava i tu
komandu.
♦ Osmi red završava rutinu c r v e n a l i n i j a zatvorenom zagradom.
Da biste iskoristili opisanu rutinu, sledite ove korake:

1 . Otvorite Visual LISP i u njemu novu datoteku.
2 . Upišite tekst rutine.
3. Snimite rutinu pod imenom crvenatinija.lsp u AutoCAD-ov direktorijum Support ,
ili u bilo koji drugi direktorijum koji ste napravili za rutine AutoLISP-a i dodali
putanji pretraživanja pomoćnih datoteka.
4. Učitajte rutinu u memoriju.
6 . U komandnu liniju upišite crvenalinija J .
7. Kao odgovor na zahteve za zadavanje početne i krajnje tačke, izaberite bilo koje
dve tačke na ekranu. AutoCAD ce nacrtati crvenu liniju između tih tačaka.
Na CO-t D ato teka redline.lsp nalazi se na ko m p ak t d isku AutoCAD 2000 Biblija. M o žete da je kopirate
na disk i poigrate se n jo m . Na prim er, m ogli biste da n acrtate crven u kružnicu, koristeći zn a n je
o ru t in i circle3 k o ja je o b j a š n j e n a u p o g la v lju 34 .
Evo još jednog primera AutoLISP-ove rutine koja pravi funkciju s : : s t a r t u p . U njoj je
upotrebljeno nekoliko mogučnosti koje sam spomenula u ovom pogJavlju.
( defun s : : sta rtup ()
(cominand "_re c ta n g ” "_w idth" "0 .1 " ” 0.0 " "1 0 ,1 0 ")
(command "_te x t" "8 ,1 " " 0 .2 ” "0" "name")
( command " _ t e x t " " 8 ,0 .7 ” "0 .2 " "0" " d a t e " )
(comtnand " _ te x t" " 8 ,0 .4 " "0 .2 " "0" " r e v is io n " )
(command "_zoom" " _ e x te n ts " )
Pogiavije 35 ♦ Dalje istraživanje AutoLISP-a 889
Ta rutina crta jednostavan blok naslova i okvir za svaki novi crtež koji otvorite, kao
što prikazuje s)ika 35-1.
S lik a 3 5 -1 : Rezultat
rutine s::startu p.
n&ne
r evislcn
Da biste mog)i da upotrebite ovu rutinu - i)i neku svoju - dodajte je na kraj datoteke
acaddoc.lsp. AutoCAD 2000 se ne isporučuje sa tom datotekom, pa morate da je napra-
vite sami pre prvog korišdenja.
Pre u p o treb e fu n k cije proverite da li o na v e ć postoji u d ato teci. M ožda drugi program i, koje
Upozarenje
ste kupili ili učitali s W eb a, im aju svo ju s : : s t a r t u p dato teku. D o d a v a n je druge funkcije
s : ; s t a r t u p m og lo bi da utiče na rad tih p ro g ra m a. U N o tep ad u izaberite S earch O Find i u
p o lje Find W hat upišite s : : s t a r t u p . Pritisnite d u g m e Find Next. Ako v e ć postoji neka
s : :sta rtu p rutina, d o d ajte telo svo je fu n kcije (o sim prvog reda koji već po sto ji) na kraj
p o sto je će s : : s t a r t u p rutine i sn im ite n o vo d o b ije n u datoteku.
Definisanje funkcija s argumentima

MoŽete da napravite funkcije koje primaju argumente. Arg um en t je vrednost koja se
mora zadati funkciji. Funkcija zatjm koristi vrednost tog argumenta u svom radu.
Ranije u ovom poglavlju objašnjeno je da se lokalne promenljive stavljaju u zagrade
iza kose crte. Argumenti dolaze u iste zagrade, ali pre kose crte. Ako nema lokalnih
promenljivih, kosa crta nije potrebna. Evo primera funkcije sa jednim argumentom,
(defun chg2red ( se l e c t e d _ o b j e c t )
)
Pri upotrebi te rutine u AutoCAD-u ili unutar druge AutoLISP-ove rutine, koristite
format (chg2red selected_object). Argument se šalje rutini chg2red dodavanjem argu-
menta iza imena funkcije, sve zatvoreno u zagrade.
Kad god budete koristili funkciju c h g 2 r e d unutar neke rutine, iza nje morate da sta-
vite njen argument. Argument dobijate koristeći promenljivu čiju ste vrednost zadali
u rutini, korisničkim unosom ili upisivanjem odredenih vrednosti pri upotrebi funkcije.
Sledeća vežba koristi funkciju koja se poziva iz rutine.
NeCD~u D ato teka abZ5-a.!sp, koja se koristi u sle d e ćo j vežbi ko rišćen ja A utoLlSP -o vih funkcija i
k o m a n d i n alazi se na ko m p akt d isku AutoCAD 2 0 0 0 Biblija.
890 Deo V)I ♦ Programiranje u AutoCAD-u
Vežba: korišćenje AutoLISP-ovih funkcija i komandi

1. Otvorite nov crtež pomocu opcije Start from Scratch.
2 . Upotrebite Windows Exp)orer za kopiranje datoteke ob35-a.lsp sa CD-a u Auto-
CAD-ov direktorijum \Support, ili neki drugi direktorijum koji ste napravili za
rutine AutoLISP-a i dodali putanji pretraživanja pomoćnih datoteka. Ta datoteka
je prikazana na slici 35-2.
[ + <sb35-<i Isp
f đ f F im C h g 2 re d ( s e le c te d _ o t> j e c t }
'co n n a n d s p ie c t e đ j> o je c t ' t f)
t
id e f im c :c h q c o lo r ;/ s e l e c t e d ;
te rp ri
(S P h ] s e le c t e đ r e n t s e l u y = s it ji
ch g 2 re d s e le c t e d )
j U ________________________________________________________________________ 2 ^
S lik a 3 5 - 2 : Rutina A utoLISP -a za p ro m e n u bo je objekta u crvenu.
3. lzaberite Tools O AutoLlSP O Visual LISP Editor. U Visual LISP-u otvorite

ab35-a.lsp. Rutina će se pojaviti u prozoru Edit, prikazanom na slici 35-2.
4. Pritisnite dugme Load Active Edit Window.
5. Pritisnite dugme Activate AutoCAD.
6 . Nacrtajte bilo šta.
7. Upišite chgcolor J u komandnu liniju.
8 . Na zahtev za unos Sel ect an object to change Lo red :, izaberite objekat koji
ste nacrtali u koraku 6 . Boja će mu se promeniti u crvenu.
Nemojte snimati ni rutinu niti crtež.
Evo kako ta rutina radi:
♦ Rutina definiše jednu funkciju, chg2red, ispred čijeg imena ne stoji c :. Ona ima
samo jedan argument, sel ected object.
♦ Kad ste upisali chgcolor u koraku 7, AutoLISP je zapravo pokrenuo lunkciju
c : chgcol or iz četvrtog reda rutine. U poslednjem iskazu AutoLISP-a u toj funkciji
- ( chg2red sel ected) - promenljiva sel ected je dobijena iz prethodnog koraka
kao rezultat operacije entsel (ENTity SELect).
♦ Promenljiva sel ected je argument koji se prenosi funkciji chg2red. Sada ta
funkcija zna na čemu da radi.
♦ chg2red zatim koristi komandu CHPROP da bi izmenio boju objekta u crvenu.
Da biste tu funkciju po zvali iz k o m a n d n e linije, tre b alo bi d a p iše te (c h g 2 re d arg ), gde je arg
Napomena neki a rg u m e n t (u ovom slu ča ju to m ora biti im e en titeta). lm e n a entiteta su o b ja šn je n a
k a sn ije u ovom poglavlju.
X
Rad sa sistemskim promenljivama
AutoCAD ima mnoštvo sistemskih promenljivih za upravljanje crtačkim okruženjem.
Na sreču, stvaraoci AutoLlSP-a su omogućili programeru AutoLlSP-a cla automatizuje
pridruživanje vrednosti i pozivanje AutoCAD-ovih sistemskih promenljivih.
Ne mešajte pojmove prom enljioa i sistemska p ro m e n ljiva . Promenljiva je vrednost
smeštena u memorjju da bi bila iskoriščena u nekoj rutini. Sistemska promenljiva je
AutoCAD-ov parametar koji definiše način rada AutoCAD-a.
Pogiavtje 35 ♦ Dalje istraživanje AutoLlSP-a 891
Da biste zadali ili pročitali vrednost AutoCAD-ovih sistemskih promenljivih, upotre-

bite operatore setvar igetvar koji mogu biti upotrebljeni za sve AutoCAD-ove sistem-
ske promenljive. Evo kako rade:
♦ setvar dolazi od S E T V A R ia ble. setva r se koristi za promenu vrednosti bilo koje
sistemske promentjive. Sistemsku promenljivu stavite u navodnike. pa posle toga
novu vrednost, npr. ( setvar "cmdecho" 0).
♦ getvar dolazi od G E T V A R ia ble. getvar se koristi za očitavanje vrednosti bilo
koje sistemske promenljive. Nakon očitavanja, tu vrednost možete da pridružite
promenljivoj. To se često radi da biste mogli da je vratite na njenu staru vred-
nost, ako ste je menjali tokom rutine. lza funkcije getvat ime sistemske
promenljive stavite u navodnike, npr. (getvar "cmdecho"}.
Mada setvar i getva r možete da koristite sa bilo kojom sistemskom promenljivom,
evo dveju sistemskih promenljivib koje se često menjaju u rutini AutoLISP-a:
♦ U svim do sada izrađenim rutinama AutoLISP-a, AutoCAD-ovi odgovori na
komande su se videli na komandnoj liniji. Sistemska promenljiva CMDECHO
određuje da li se vide zahtevi za unos i uneta vrednost tokom izvršavanja
AutoLISP-ove funkcije command. Podrazumevana vrednost te promenljive je 1 , što
znači da je prikaz na komandnoj liniji (tzv. odjek, eho) uključen. Ako joj zadate
vrednost nula, neđete videti zahteve za unos i unetu vrednost, a rad AutoLISP-ove
rutine izgleda čistije i biče malo brži.
♦ Sistemska promenljiva FILEDIA uključuje i isključuje prikaz okvira za dijalog koji
omogučavaju biranje datoteka. Isključivanje te promenljive omogućava da u
AutoLISP-ovjm rutinama sa datotekama radite sa komandne linije.
Na CD-u Datoteka ab35-a.lsp, koja se koristi u sledećoj vežbi nalazi se na kompakt disku AutoCAD
2 0 0 0 Biblija.
Vežba: korišćenje AutoLISP-a u radu sa sistemskim promenljivama

1. Ako ste radili prethodnu vežbu i kopirali datoteku ab35-a.lsp u AutoCAD-ov direk-
torijurn \Support (ili u bilo koji drugi direktorijum koji ste napravili za rutine
AutoLISP-a i dodali putanji pretraživanja pomoćnih datoteka), otvorite je odatle.
Ako niste radili prethodnu vežbu, prekopirajte ab35-a.lsp sa CD-a u AutoCAD-ov
direktorijum \Supporl ili neki drugi direktorijum u AutoCAD-ovoj putanji pretra-
živanja pomoćnih datoteka.
2. Otvorite nov crtež pomoću opcije Start from Scratch. Da biste otvorili Visual
LISP, izaberite Tools O AutoLISP o Visual LISP Editor. Pritisnite dugme Open
i otvorite ab.35 a.lsp. Preuredite je da izgleda ovako:
(defun chgžred ( selec ted_o bjec t)
(command "_chprop” selected_object ........ _color" "red.........j
)
(defun c:chgcolor (/ selected ol d_c.mdecho)
(setq old_cmaecho (getvar "cmdecho"))
(setvar "cmdecho" 0)
( terpr i }
(setq selected (entsel "Select an object to change to r e d :" } )
( chgčred se le cte d )
(setvar "cmdecho" ol d_cmdec:ho)
)
3. Snimite datoteku u isti direktorijum pod imenom ab35-J.lsp.
4. Pritisnite dugme Load Active Edit Window.
5. Nacrtajte bilo šta.

6 . Upišite chgeolor J u komandnu liniju.
7. Na zahtev za unos Sel ect an object to change to red: izaberite objekat koji
ste nacrtali u koraku 5. Više neđete videti kako promiču zahtevi za unos. Boja
objekta koji ste izabrali promeniće se u crvenu i AutoCAD đe odmah zatim prika-
zati zahtev za unos komande.
Evo kako ta rutina radi. Pretpostavljam da ste pročitali opis prethodne rutine, koja
je bila veoma slična.
♦ Prvo ste novu promenljivu oi đ_cmdecho dodali funkciji chgcol or.
♦ U sledečem redu ovoj promenljivoj ste pridružili tekuću vrednost sistemske
promenljive CMDECHO. Tu tekuću vrednost ste dobili pomoću funkcije getvar.
♦ Zatim ste pomoću funkcije setvar zadali sistemskoj promenljivoj CMDECHO
vrednost nula.
♦ Tokom otklanjanja grešaka može vam zatrebati da vidite ,,odjek“ komandi u
komandnom prozoru, pa bi bilo najbolje da se CMDECHO vrati na onu vrednost
koju je imala pre početka ove rutine. Zato u poslednjem redu ponovo upotreblja-
vate setva r za pridruživanje vrednosti promenljive ol d_echo sistemskoj promen-
fjivoj CMDECHO, čiju originalnu vrednost je old_ecbo zapamtila.
Zbog ovih izmena program CHGCOLOR uvek vraća sistemsku promenljivu
CMDECHO na vrednost koju je imaia pre svog pokretanja.
Rad sa listama
Liste su osnovne strukture sa kojima radite dok programirate u AutoLISP-u. Tokom
ovog poglavlja počećete da shvatate upotrebu lista za modifikovanje objekata (pozna-
tih i kao entiteti) u AutoCAD-ovoj bazi podataka i u mnogim drugim kontekstima u
kojima se pojavljuje AutoLISP. AutoCAD stavlja sve podatke o objektima u listu koja
sadrži više manjih lista, ali te liste se zapanjujuće jednostavno koriste.
Upotreba lista za koordinate

Lista je uvek zatvorena u zagradama, sa razmacima izmedu elemenata liste. Lista se
često upotrebljava za koordinate, kao što pokazuje sledeči primer:
(1.0 3.5 2.0)
Ova lista predstavlja X, Y, Z koordinate 1.0, 3.5, 2.0. Često treba izvući iz liste jedan
ili više elemenata. Tabela 35-1 prikazuje uobičajene funkcije za izvlačenje na primeru
liste (1.0 3.5 2.0).
Tabela 35-1 Osrtovrte funkcije za izviačenje elemenata iz liste

Funkcija Izgovor Rezuftat u prim eru Opis
car "ka:r" 1 .0 Vraća prvi elem ent liste
cdr "kud-er" (3.5 2.0) Uklanja pn/i elem ent liste
cadr "ked-er" 3.5 Vraća drugi elem ent liste
caddr "ke-did-er" 2.0 Vraća treći elem ent liste

Poglavlje 35 ♦ Dalje istraživanje AutoLISP-a 393
Više fleksibilnosti pruža funkcija nth. Pomoću te funkcije pristupate svakom ele-
mentu liste prenošenjem dva argumenta, koji određuju redni broj elementa (brojanje
počinje od nule) i listu koja je potrebna.
Ime liste je obično promenljiva koju zadajete funkcijom setq:
(setq corner (list 1.0 3.5 2.0))
U ovom primeru (nth 0 corner) vrača 1.0, pošto je 1.0 prva stavka u listi corner.
Funkcija 1ist formira listu. Ako su sve stavke u listi konstantne (a ne promenljive),
za izradu liste možete da upotrebite funkciju quote. Kao prečicu za funkciju quote
možete da upotrebite apostrof ('). Sledeče dve funkcije su jednake:
(setq corner (list 1.0 3.5 2.0))
(setq corner ’(1.0 3.5 2.0))
Mnoge druge AutoLISP-ove funkcije za izvlačenje elemenata iz liste su opisane u
dodatku A ugrađene pomoći Visual LISP Developer’s Guide. Potražite ih u odeljku Basic
Functions, pododeijak List Manipulation Functions. Mnogo će vam i koristiti ako
zapamtite samo funkcije nabrojane ovde.
Form iranje tačkasto g para

Tačkasti par je posebna vrsta liste koja sadrži samo dva elementa. Neke AutoLlSP-ove
funkcije ne prihvataju tačkasti par kao argument, ali on se upotrebljava za predstavljanje
objekata u bazi podataka AutoCAD-a. Za izradu tačkastog para upotrebite funkciju cons.
(cons 2.1 4.5)
Rezultat ovog primera je (2.1 . 4.5). Ova vrsta liste se naziva tačkasti par (engl. dotted
p a ir )
pošto se sastoji od tačno dva elementa razdvojena tačkom.
Vežba: rad sa AutoLlSP-ovim listama

2 . Izaberite Tools <>AutoLISP O Visual LISP Editor da biste otvorili Visual LISP.
3. U konzolni prozor Visual LlSP-a upišite (setq endpt '(3.5 2.0 1.4)) J. AutoLISP će
vratiti vrednost (3.5 2.0.1.4).
4. Nastavite rad u konzoli Visual LlSP-a. Upišite (car endpt) J. AutoLISP će vratiti 3.5.
5. Upišite (cadr endpt) J. AutoLISP će vratiti 2.0.
6 . Upišite (cdrendpt) J. AutoLlSP će vratiti (2.0 1.4).
7. Upišite (nth 1 endpt) J. AutoLISP će vratiti 2.0.
Nemojte da snimate crtež.
Zadavanje uslova
Često procedura treba da se izvrši samo ako je ispunjen neki uslov. Jedan način da se
to uradi je putem komande if, koja radi jedno ako je neki iskaz tačan i drugo ako je
netačan. Drugim rečima, rad je uslovljen tačnošću iskaza.
Kruženje kroz petlje je važan deo programiranja. Neretko treba izvršavati proce-
duru iznova i iznova, sve dok rutina ne obradi sve ciljne objekte ili stavke. Za petlje
morate zadati uslov koji određuje kada operacija počinje, broj objekata koje rutina
treba da obradi, te kada se operacija završava.
894 Deo VI1♦ Programiranje u AutoCAD-u
U slovne strukture
Uslovne strukture omogucuju da na tok programa utiče ishod zadatog ispitivanja. Ta
ispitivanja rezultuju vraćanjem istine (engl. true ). čiji je simbol T, ili neistine (engl.
false ), čiji je simbol nil. Da biste isprobali sledeće iskaze, upišite ih u konzolni prozor
Visual LlSP-a.
(< 3 5)
T
AutoLISP vraća T, jer je tvrdnja da je 3 manje od 5 istinita. Za iskaz
(> 3 5)
rr 1
AutoLISP vraća nil, jer je tvrdnja da je 3 veće od 5 neistinita. Za iskaz
(= 3 5)
ni1
AutoLlSP vraća nil, jer je tvrdnja da je 3 jednako 5 neistinita.
Pošto ovi iskazi vraćaju T, odnosno nil, možete da ih upotrebite u naredbi if. Opšta
sintaksa naredbeif je (it provera-us Iova ako-uslov-jeste-ispunjen ako-uslov-
-ni ie-ispunjen).
Recimo da želite da nadete krugove čiji su poluprečnici manji od 0.25. Evo ogledne
naredbe if. U ovom primeru radius je promenljiva kojoj je ranije pridružena vrednost.
(if (< raclius .25)
(princ "Poluprečnik je manji od .25")
(princ "Poluprečnik nije manji od .25")
)
Provera uslova je (< radius .25). Uslov if-true je (pri nc "Pol uprečni k je manji od
. 25"). Uslov if-false je (princ " Poluprečnik nije manji od . 25"). Ova naredba if
se rečima može izraziti ovako: „Ako je poluprečnik manji od .25, odštampaj ’Polu-
prečnik je manji od .25', ali ako nije, onda odštampaj ’Poluprečnik nije manji od .25'".
Iskaz if-false možete i da izostavite. AutoLISP če tada izvršiti naredbu if-true ukoliko
je tvrdnja sadržana u uslovm istinita, a neće učiniti ništa ukoliko ta tvrdnja nije istinita,
i nastaviče sa daljim izvršavanjem programa. U sledečoj vežbi videćete oba tipa iskaza
i f, jedan ugnežden u drugom.
Vežba: korišćenje uslova if

1 . Otvorite nov crtež pomoću opcije Start from Scratch.
2 . Otvorite Visual LISP, napravite novu datoteku i upišite sledeće:
(defun c:uporedisatri (/ entered_num)
(setq entered_num (getint "\nUpišite ceo broj: "))
f i f (< entered_num 3 )
(princ "\nUpisani broj je manji od 3.")
(if (= entered_num 3)
(princ "\nUpisani broj je jednak broju 3.")
(princ "\nUpisani broj je veći od 3.")
)
)
(pri nc)
)
Funkcija geti nt dobija ceo broj od korisnika, što je objašnjeno kasnije u ovom
poglavlju. \n pre zahteva za unos Upi ši te ceo broj : započinje novi red. Upotreba
(princ) na kraju rutine takođe je objašnjena kasnije u ovom poglavlju.
3. Pritisnite dugme Check Edit Window. Ako u prozoru Build Output ugledate bilo
kakvu poruku o grešci, ispravite sve što treba i pokušajte ponovo.
4. Snimite datoteku pod imenom ab35-2.lsp u neki direktorijum koji je u putanji pre-
traživanja pomodnih datoteka, ili u Acad2000\Support.
5. Pritisnite dugme Load Active Edit Window, zatim dugme Activate AutoCAD.
6 . Da biste isprobali naredbu if, upišite uporedisatri J. Na zahtev za unos Upi ši te
ceo b r o j upišite 5 J. AutoCAD ce ispisati: Upi sani broj je več^ od 3.
7. Ponovite komandu UPOREDISATRI. Nazahtev za unos Upišite ceo b r o j :,
upišite 3 J. AutoCAD de ispisati: Upi sani broj je jednak broju 3.
8 . Ponovite komandu UPOREDISATRI. Na zahtev za unos Jpi ši te ceo broj : ,
upišite 2 J. AutoCAD de ispisati: Upisarii broj je manji od 3.
Strukture petlji
Petlje pružaju mogućnost izvršenja jednog ili više koraka odredeni broj puta, na
osnovu proračuna u programu. Jedan od načina kruženja je funkcija whi le.
Format funkcije whi 1e je:
(while provera-uslova ako-uslov-jeste-ispunjen
onda-izvršavaj-blok-koda-koji-sledi-sve-dok
us1ov ■v i š e -n i j e- i s pun j en)
Jedan od načina koji su korisni za obavljanje while provere-uslova-ako-jeste-ispu-
njen jeste uključivanje brojača u uslov whi 1e. Brojač broji koliko puta je neka operacija
izvršena. Stoga možete da prekinete izvršavanje operacije kada brojač dostigne odre-
đeni broj. Da biste napravili brojač, pridružite nekoj promentjivoj (recimo, zvanoj bro-
jač) broj od koga želite da počnete. Zatim napišite kod za jedan prolaz kroz operaciju.
Potom povečajte brojač na sledecu vrednost pomoću izraza kao što je:
(setq brojač (+ 1 brojač))
Rutina će kružiti kroz operaciju dok brojač ne dostigne zadati broj.
Evo jednostavnog primera:
(defun crobrada (/ brojač))
( setq brojač 1)
( whi1e (< brajač 6)
(princ "Obrađujerr Ijroj ” )
( pri mc broj aČ)
( t e r pr i }
(setq brojač (+ 1 brojač))
}
%
j
U ovom primeru, funkcija obrada počinje zadajuci promenljivoj brojač vrednost 1.

Sledi uslov wh 1 1e, gde ste zadali da brojač mora biti manji od 6. Unutar komande whi 1e
štampa se tekst „Obrađujem broj" i trenutna vrednost brojačke promenljive. lzraz (ter-
pri) se koristi da bi svaki ispis počeo u novom redu. Zatim povećavate brojač na slededu
veću vrednost. Pri svakom prolazu kroz petlju whi 1e vrednost brojača se povećava za 1 .
Bez iskaza za povedanje vrednosti brojača, treći red bi uvek dao tačan rezultat pri pro-
veri uslova, i program nikada ne bi izašao iz petlje whi i e, jer bi brojač uvek imao vred-
nost 1 .
Ako slučajno napravite takvu beskonačnu petiju, možete da prekinete izvodenje

AutoLISP-ove rutine pritiskanjem tastera Esc, kombinacije Ctrl+Break, ili biranjem
Debug o Abort Evaluation iz Visual LlSP-ovog menija.
U prethodnom primeru petlja whi 1e se izvršava sve dok je brojač manji od 6 . Kada
brojač dostigne 6 , rutina se zaustavlja. Iskaz wh i 1 e vrada poslednju vrednost rutine, pa
AutoCAD u poslednjem redu štampa 6 . Slika 35-3 pokazuje rezultat.
S lik a 3 5 - 3 : Rezultat fu n kcije obrada.

C o m m a n d : o h r a d a
O h r a d u j e m h r o j 1
6
Koristeci whi 1e možete da kombinujete nekoliko operacija pod istim uslovom.

Funkcija i f normalno izračunava jedan izraz then, ukoliko je provera istinitosti uslova
dala rezultat ,,tačno“ (T). Pretpostavimo da hocete izraz i f koji radi razne poslove ako je
uslov provere ispunjen. Izraz i f obrađuje jedan izraz ,,ako-uslov-jeste-ispunjen“ i jedan
izraz ,,ako-uslov-nije-ispunjen“. Zato, da biste obradiii više od jednog izraza ,,ako-uslov-
jeste-ispunjen“, treba da razdvojite procese „ako-uslov-jeste-ispunjen" od procesa ,,ako-
uslov-nije-ispunjen“. To đete postiči komandom progn koja izvršava sve naredbe u svom
paru zagrada i vraća poslednji rezultat kao da je u pitanju jedna naredba, što se vidi u
sledećem primeru.
U narednom primeru videćete iste uslove korišćene u ranijem primeru. Međutim,
posle drugog uslova if rutina treba da štampa dva reda, ukoliko je upisani broj jednak
broju tri. To ćete postići zatvaranjem ta dva reda (plus još jedan za terpri) unutar jedne
komande progn.
(defun c : uporedisatri (/ entered_num)
(setq entered_nuin (getint "\nUpiŠite ceo broj: ") )
( i f (< entered_num 3)
(princ " \nUpi sani broj je manji od 3. " )
( i f (= entered_num 3)
( progn
(princ "\nUpisani broj je jednak broju 3. " )
( terp ri)
(princ "\nOvo je onaj koji smo t r a ž i l i . " )
)
(pr'nc "\nUpisani broj je veći od 3. " )
)
)
( pr i nc )
)
Na CĐ*« ■ D ato teka ab35-b.lsp, koja s e koristi □ sle d e ć o j vežbi ko rišćen ja ko m an d i WHI _E, IF, PROGN,
i bro jača nalazi se na ko m p akt disku AutoCAD 2 0 0 0 Biblija.
Vežba: korišćenje uslova w h i 1 e , i f , p r o g n i brojača

1. Otvorite AutoCAD sa novim crtežom.
2 . Otvorite Visual LISP.
3. Pritisnite dugme Open File sa standardne palete sa alatkama Visua) LlSP-a
i otvorite datoteku ab35-b.lsp sa CD-a A u to C A D 2000 Biblija.
4. Snimite tu datoteku pod imenom ab35-3.lsp u svoj direktorijum A u to C A D

R 15 \S u p p o rt\ ili u neki drugi direktorijum koji ste dodali putanji pretrazivanja
pomoc'nih datoteka. Slika 35-4 prikazuje tu rutinu.
ab35 3 l'.p
(đefun cT pt'int0to10 ( / counter halfway)
( setq counter U ; i-i.rt ujinr u
halFuaj/ S ■; nn*ti -i o .r m
i
(terpri) _ __ _____________
(w h ile c o u n t e r 11 (< ) . ■i *
cif (- counter oaifwa^)
(progn » r * r. *
iprinc Mi e h a l f t i j i j »ark i ■-: ')
(princ halfuay)
{te rp ri}
(p ro y n |u%1 1"._ t ' i’ * t iir

( p r i n c " H u U o o n T rr uailon *« ;: “>
( pr i nc count er )
(t p r p r i)
)
)
( s et q count er (* count er 1) > ^ r
>
S lik a 3 5 - 4 : Rutina p rin tO to lO ("štam p aj od 0 d o 10").
5. Učitajte ab35-3.lsp. Vratite se u AutoCAD.

6 . Upišite printOtolO J. Pritisnite F2 da biste otvorili AutoCAD-ov tekstualni prozor
i videli rezultat, prikazan na slici 35-5.
S lik a 3 5 -5 : R ezultat fu n kcije printO tolO .

C o r e m a n d : p r i n t O t o l O
T h e C o u n t e r v a l u e 1S 0
T h e C o a n t e r v a l u e is. 1
T h e C o u n t e r v a l u e i s 4
H e y T h e h a l f v a y m a r k i s S
T h e C o u n t e r v a 1 u e is . 6
T h e C o u n t e r v a l u e i s 1 0
1 1
Nemojte snimati crtez.
Rad sa objektima na crtežu

Prava snaga AutoLISP-a leži u rukovanju nacrtanim objektima. Ovaj odeljak otkriva
kako mnoge AutoLISP-ove rutine izvode svoje trikove.
Dobijanje podataka o objektu

Svaki objekat u AutoCAD-ovoj bazi podataka ima svoje ime. To ime omogućava da refe-
rencirate upravo objekat koji tražite bilo gde u programu AutoLISP-a. Da biste videli
primer imena objekta (entiteta), upišite sledeće pošto započnete nov crtež:
(command "_line" "3.3" "5,5.......)
(entlast)
AutoLISP će odgovoriti imenom entiteta, npr.: <En t ■
>ty name : 2ed0520>.
Brojevi u imenu koje vidite na svom računaru verovatno se razlikuju, ali podaci koje
en 11ast vraća omogućavaju da programski očitate ili zadate mnoštvo opcija za
određeni objekat u bazi podataka, jednostavnim navođenjem njegovog imena.
Funkcija entget (E N T it y G E T ) je ključna za unošenje izmena u bazu podataka crteža,
Jedini argument funkcije entget je ime entiteta. Pošto nacrtate liniju u pretbodnim
koracima, upišite sledeće;
(set,q mojalinija (entget (entlast)))
AutoLISP će odgovoriti sa:
((-1 . <Entity name: 15ac558>) (0 . “LINE") (330 . <Entity
name: 15ac4f8>)(5 . ”?B") (100 . "AcDbEntity") (67 . 0)
(410 . "Mode1" ) (8 . "0")(100 . "AcDbLine") (10 3.0 3.0 0.0)
(11 5.0 5.0 0.0) (210 0.0 0.0 1.0))
Tako je predstavljena linija u AutoCAD-ovoj bazi podataka. AutoLISP je odgovorio
jednom velikom listom koja sadrži 12 manjih. Svaka od manjih lista zove se grupa, i
indeksirana je svojim prvim elementom. Ime entiteta je u grupi -1. Svaki od početnih
brojeva u malim listama predstavlja drugu osobinu Hnije. Ti brojevi se zovu kodovi
grupa objekata. Najčešće korišćene kodove grupa objekata prikazuje tabela 35-2.
Tabela 35-2 Najčešće korišćeni kodovi grupa objekata u AutoCAD-u

K o d grupe Opis
-1 Ime entiteta
0 Tip entiteta
1 Tekst
8 Sioj
10 Početna tačka (ili centar)
11 Krajnja tačka (ili tačka poravnanja)
38 Izdiianje
39 Debljina
40 Poluprečnik (ili visina teksta)
62 Boja
67 Indikator okruženja Paper Space
Za ispitivanje AutoCAD-ovog objekta možete da upotrebite i Visual LISP. PoČnite

biranjem View V Browse drawing database < Browse Selection. Tada će Visual LISP
prikazati kursor za izbor objekata (kvadratić), da biste mogli da izaberete objekat.
Kada završite sa izborom, vraćate se u Visual LISP gde vas čeka okvir za dijalog
Inspect. Izaberite ime entiteta i pritisnite desni taster miša dok je kursor iznad izabra-
nog teksta. Da biste videli podatke objekta izaberite Inspect. Slika 35-6 prikazuje
podatke o jednoj liniji.
iftACAD LtNE S lik a 3 5 - 6 : Prib avljan je p o d ata ka o

M n a crta n o m objektu iz V isual U SP -a.
(handle) "2F" .... .. _
■.Avrn"f .........
je n trijsio n đirechon} 10 0 0 0 1 0}
istari porntl ( 3 0 5 0 0 0)
(end point} ( 6 0 8 0 0 01
Poglavije 35 ♦ Dalje istraživanje AutoUSP-a 899
Linija koju ste sami naertali nema sve ove kodove grupa. Na primer, u listi koju je
AutoLISP vratio nema grupe 62 (boja). Boju ne zadajete izričito svaki put kad nacrtate
liniju. Posledica toga je da se boja podrazumeva. Na taj način, AutoCAD ne zadaje
izričito svaki atribut svake grupe. U ovom slučaju boja je ByLayer, a trenutni sloj je 0.
AutoLISP je vratio ( 8 . ”0") u prethodnoj listi da bi označio da je linija na sloju 0.
Osim onih koji su navedeni u tabeli 35-2, ima još mnogo drugih kodova grupa; sve ih
možete naći u meniju Help Visual LlSP-a. U Visual LISP-u izaberite Help O Visual LISP
Help Topics. Na kartici Contents (sadržaj) dvaput pritisnite DXF Reference. (Pošto se
kodovi grupa koriste i za DXF datoteke, oni se nalaze u odrednici DXF Reference.)
Dvaput pritisnite odeljak ENTITIES u Chapter 6 . Moći ćete da izaberete Common Group
Codes for Entities (najčešće korišćeni kodovi grupa objekata) ili određeni entitet. U
mnogim slučajevima, isti kod grupe ima različita značenja, u zavisnosti od entiteta u
kome se nalazi. Na primer, u listi koja predstavlja liniju što ste nacrtali. grupu 10 pred-
stavlja (10 3.0 3.0 0.0), što znači da je početak linije na X=3.0, Y=3.0, Z=0.0. Da je grupom
0 (tip entiteta) definisana kružnica, koordinate grupe 10 zadavale bi centar kružnice.
Za promenu određenog atributa objekta važne su dve funkcije, assoc i subst:
♦ assoc vraća listu koja pronalazi vrednost pridruženu stavci u listi. Trebaju joj
dva argumenta, stavka u listi i sama lista. Na primer, ako zadate kod grupe (npr.
10 ) kao prvi argument, vratiće sadržaj te grupe (što bi bila početna tačka linije).
Ako lista mojobjekat sadrži tri grupe, npr. ( ( 0 . "group 0 ") (11.0 2.0) (3 4 .2
1.5 6 . 7 b j ) , onda bi ( assoc 1 mojohjekat) vratilo ( 1 1 . 0 2.0).
♦ subst zamenjuje svaku pojavu neke vrednosti u listi. Funkcija subst prima tri
argumenta. Prvi argument zadaje ono čime se zamenjuje, drugi argument zadaje
ono šta treba zameniti, a treći listu u kojoj treba zameniti vrednost.
Da bi se promenila početna tačka linije, prvo treba očitati tekuću početnu tačku:
(setq potčk (assoc 10 mojalinija))
AutoLISP će odgovoriti sa : ( 10 3.0 3.0 0.0).
Da biste promenili početnu tačku, upotrebite sledeće:
(setq nova potčk '(10 6.5 1.0 0.0))
(setq mojalinija (subst nova_potčk potčk moja1inija))
AutoLlSP će odgovoriti sa :
((-1 . <Entity name: 15ac558>) (0 . "LINE”) (330 . <Entity
name: 15ac4f8>)(S . "2B") (100 . "AcDbEntity") (67 .0)
(410 . "Model") (8 . "0")(100 . "AcDbLine") (10 6.5 1.0 0.0)
(11 5.0 5.0 0.0) (210 0.0 0.0 1.0))
U ovom slučaju nova_potčk zamenjuje postojeću potČk u objektu mojalinija. Na liniji
se još ne vide nikakve promene. Da biste sproveli izmene, treba vam funkcija entmod.
Modifikovanje objekata
Ključna funkcija za modifikovanje objekata je entmod (E N T ity M O D ify ). Lista koju vrati
AutoLlSP može da bude izmenjena i zatim prenesena funkciji entmod kao argument, da
bi ona ažurirala bazu podataka AutoCAD-a. Nastavljajući s prethodnim primerom, ako
upišete:
(entmod mojalinija)
AutoLISP će odgovoriti sa:
((-1 . <Entity name: 15ac558>) (0 . "LINE") (33G . <Entit.y
name: 15ac4f8>)(5 . "2B") (100 . "AcDbEntity") (67 .0)
(410 . "Model") (8 . "0")(100 . "AcDbLine") (10 6.5 1.0 0.0)
(11 5.0 5.0 0.0) (210 0.0 0.0 1.0))
Baza podataka AutoCAD-a takođe je izmenjena i početna tačka linije sada je X=6.5,
Y=1.0, Z=0.0.
Formiranje skupova izabranih objekata

Skup izabranih objekata se pravi funkcijom ssget (Selection Set G E T ) . Ona poziva kori-
snika pozrvatim zahtevom za unos Sel ect objects :. Tabela 35-3 prikazuje često kori-
ščene funkcije za skup izabranih objekata.
Tabda 3(5-3 Često korišćene funkdje za skup izabranih objekata

Funktija Opis
ssget Dobija skup izabranih objekata od korisnika.
sslength Vraća broj objekata u skupu izabranih objekata. Prima jedan argument, skup izabranih
objekata.
ssname V/raća ime entiteta određenog objekta u skupu izabranth objekata. Prima dva argumenta:
skup izabranih objekata i broj objekta u skupu izabranih objekata.
Možete da koristite najviše 256 skupova izabranih objekata odjednom. Da biste vra-
tili skup izabranih objekata AutoLISP-u, tako da kasnije ponovo možete da ga koristite,
pridružite mu vrednost nil - na primer, ( setq ss nil).
Mogli biste da unesete sledeće u nov crtež:
(command "_circle" "3,3" "2")
ni 1
(command "_circle" "4.4" "3")
ni 1
(command "_fine” "7,2" "6.6" "3.4" "5.5...)
ni 1
(setq mojskupizo (ssget))
Select obj ects: a l 1 J
5 found
Select objects: J
<Selecti on set 1>
Sada je promenljivoj mojskupizo pridružen skup izabranih objekata određen sa all
(svi), što obuhvata tri segmenta linije i dva kruga. Da biste videli šta imate u skupu iza-
branih objekata, u komandnu liniju ili u konzolni prozor Visual LlSP-a upišite:
(sslength mojskupizo)
5
Sada znate da imate pet objekata u skupu izabranih objekata. Prvi objekat ima redni
broj 0, a peti redni broj 4. Da biste videli šta je prvi objekat, upišite sledeće:
(ssname mojskupizo C)
<Entity name: 3fe0550>
Da biste dobili podatke o ovom objektu, upišite sledeće:
(entget (ssname mojskupizo 0))
Visua) LISP će odgovoriti:
((-1 . <Entity name: 1601580>) (0 . "LINE") (330 . < Entity
name: 16014 f8>)(5 . "30") (100 . "AcDbEntity") (67 . 0)
(410 . "Model") (8 . "0")(100 . "AcDbLine") (10 3.0 4.0 0.0)
(11 5.0 5.0 0.0) (210 0.0 0.0 1.0))
Prolaskom kroz sva imena entiteta koja je vratila funkcija ssname saargumentima od
0 do 4, možete da menjate svaki objekat u skupu izabranih objekata.
Poglavije 35 ♦ Dalje istraživanje AutoUSP-a 901
Q u ick lsp je referentni p o d se tn ik A u to L lS P fu n kcija koji bi m og a o d a vam koristi. Potražite ga

u \Softw a re\C h a p 35\Q uicklsp .
Vežba: izrada skupova izabranih objekata

1 . Otvorite nov crtež pomoću opcije Start from Scratch i upišite sledeće u novu
datoteku u prozoru za uredivanje Visual LlSP-a. Snimite tu datoteku pod imenom
ob3 5 4Asp u direktorijum Acad2000\Support, ili u neki drugi direktorijum u putanji
pretraživanja pomoćnih datoteka.
(defun c:listsset (/ mojskupizo brojač)
(setq mojskupizo (ssget))
(setq brojač 0)
(while (< brojač (sslength mojskupizo))
(terpri)
(princ (cdr (assoc 0 (entget (ssname mojskupizo brojač)))))
(setq brojač (+ brojač 1))
)
(pri nc)
j
2. Učitajte datoteku ab35~4.lsp.

3. Aktivirajte AutoCAD i nacrtajte nekoliko objekata na ekranu - barem dve različite
vrste objekata.
4. Upišite listsset J. AutoCAD će vas pozvati da izaberete objekte (zbog funkcije
ssget.)
5. Izaberite sve objekte na crtežu. Ova rutina će odštampati tip svih izabranih
objekata. (Pritisnite F2 da biste otvorili AutoCAD-ov tekstualni prozor i videli
celokupne rezultate.) Slika 35-7 prikazuje rezultate. Naravno, vaši rezultati će biti
različiti, pošto ste verovatno nacrtali druge vrste objekata.
S lik a 3 5 - 7 : Je d an od m og u ćih
C o r a in a n d : 1 i s t s s e t
rezultata rutine listsset.
Select o b je c t s: all
5 found
Selec t obj e c t S :
L W P O L Y L I H E
C I R C L E
T E X T
L I H E
L I N E

♦ 1 . red definiše funkciju i deklariše dve promenljive, mojskupizo i brojač.
♦ 2 .red pridružuje promenljivoj mojskupizo skup izabranih objekata koji definiše
korisnik pomoču funkcije ssget.
♦ 3. red pridružuje promenljivoj brojača nulu.
♦ 4. red započinje petlju wh i1e. Počevši od najugnežđenijeg para zagrada, prvo
pomoću ssl ength pribavljate broj objekata u skupu izabranih objekata moj-
skupizo. Zatim zadajete da će whi 1e petlja raditi sve dok je iznos brojača manji
od broja objekata u skupu izabranih objekata mojskupizo. Drugim rečima, kad
rutina prođe kroz sve objekte u skupu izabranih objekata, zaustaviće se.
902 Deo Vfl ♦ Programiranje u AutoCAD-u
♦ 5. redkoristi terpr i za prelazak u novi red pre štampanja liste objekata.

♦ 6. red štampa tu listu. Počevši od najugnežđenijeg para zagrada, rutina prvo pri-
bavlja ime objekta u skupu izabranih objekata mojskupizo čiji broj je jednak
iznosu promenljive brojač. Zatim rutina dobija taj objekat pomodu en tget. Potom
rutina dobija ime tog objekta koristeći funkciju assoc sa kodom grupe 0 . Rezultat
je lista tačkastih parova, čija je druga stavka ime objekta. Funkcija cd r uklanja
prvu stavku iz liste tačkastih parova, ostavljajući samo ime tog objekta, što je baš
ono što vam treba. Rutina zatim štampa rezultat.
♦ 7. red povećeva brojač za jedan da bi se petlja whi 1e ponovila za sleđeći objekat.
♦ 8. red zatvara petlju whi Ie.
♦ 9. red tiho izlazi iz rutine. Tihe izlaske ću objasniti kasnije u poglavlju.
♦ 10. red završava celu funkciju.
Dobijanje korisnikovog unosa

Tok rutina AutoLlSP-a često zavisi od korisnikovog unosa. U tu svrhu AutoCAD ima
porodicu funkcija sa prefiksom "get”. Već ste videli funkciju za pribavljanje podataka
o sistemskim promenljivama. Tabeia 35-4 pokazuje neke druge korisne get funkcije.
Tabela 35-4 Osnovne funkdje za dobijanje korisnikovog unosa

Funkdja Opis
getdi st Vraća udaljenost između dveju tačaka
geti nt Vraća ceo broj
get.rea 1 Vraća realan broj (koji rnože biti negativan, imati decim ale itd.)
getstri ng Vraća tekstualni niz
Unutar funkcije command možete da upotrebite funkciju pause da biste zaustavili rad
rutine i omogućili dobijanje korisnikovog unosa npr. izbor tačke ili upis vrednosti. Na
primer, izraz (command „circle" pause ,,3“) zaustavlja rad da bi korisnik mogao da zada
tačku centra i onda crta kružnicu poluprečnika 3.
Uočite novu funkciju entse" u sledećoj vežbi. To je skračena zamena za ssget. Upo-
trebite je kada hoćete da ograničite korisnikov izbor na samo jedan objekat. F.NTSEL
vraća ime entiteta i koordinate izabrane tačke u listi tačkastih parova. Zato možete da
upotrebite car pre entsel da biste dobili ime entiteta za entget.
Postoji i nov argument, T, za funkciju getstring. Ako upotrebite taj argument i on nije
nil, korisnik može da upisuje razmake tokom unosa. Upolreba tog argumenta omo-
gućava korisnicima da unesu tekst koji sadrži više od jedne reči.
Vežba: dobijanje korisnikovog unosa

2 . Pokrenite Visual LISP, otvorite novu datoteku i upišite sledeću rutinu. Snimite je
pod imenom ab35-5.lsp u direktorijum Acad2000\Support ili neki drugi koji ste
dodali putanji pretraživanja pomoćnih datoteka.
(defun c : i zmoj teks t (/ izv_objekat riova_vis novi_tekst)
Cse tq izv_objekat (entget (car (entsel))))
(setq nova_vis (getreal "\nKoliku visinu teksta želite? "))
(setq novi tekst (getstring T "Vupišite novi tekst. "))
(setq izv_objekat
(subst (cons 40 nova vis) (assoc 40 izv_objekat ) izv_objekdt)
)
Poglavfje 35 ♦ Oalje istraživanje AutoLISP~a 903
(setq izv_objekat
(subst (cons 1 novi_tekst) (assoc 1 izv_objekat ) izv_objekat)
)
(entmod izv_obj eka t)
(princ)
)
3. Pritisnite dugme Format Edit Windows sa palete alatki Table.
4. Ueitajte datoteku ab35-5.lsp.
5. Napišite neki tekst pomoću komandi DTEXT iii TEXT i primenite izmojtekst na
njega. AutoCAD će izmeniti visinu i sadržaj tekstualnog objekta preina vredno-
stima koje upišete kao odgovor na zahteve za unos.
♦ 1. red definiše funkciju i deklariše tri promenljive.
♦ 2. red koristi entsel da bi omogućio korisniku da izabere jedan objekat. Kao što
je ranije objašnjeno, ca^ omogućava da izdvojite samo ime entiteta. entget pri-
bavlja to ime, da biste mogli da izmenite taj objekat. Konačno, ovaj red
promenljivoj izv_objekat pridružuje dobijeno ime entiteta.
♦ 3. red poziva korisnika da zada novu visinu teksta i upisani broj pridružuje
promenljivoj nova_vis.
♦ 4. red poziva korisnika da zada novi tekst (znakovni niz) i upisani tekst pridru-
žuje promenljivoj novi_tekst.
♦ 5. red otpočinje postupak zamene starih vrednosti novim. Tu rutina počinje pri-
druživanje nove vrednosti promenljivoj izv_objekat.
♦ 6 . red u promenljivoj izv_objekat pomoću funkcije subst zamenjuje staru visinu
teksta novom. (Kod grupe 40 označava visinu teksta.)
♦ 7. red zatvara funkciju setq.
♦ 8 , red je jednak 5. redu. Ponovićete postupak od 5. do 7. reda za novi tekst (zna-
kovni niz).
♦ 9. red koristi subst da bi zamenio stari tekst novim, (Kod grupe 1 označava
sadržaj teksta.)
♦ 1 0 . red zavrsava funkciju SETQ.
♦ 1 1 . red koristi entmod na promenljivoj izv_objekat da bi sproveo izmene u bazi
podataka crteža.
♦ 12. red tiho izlazi.
♦ 13. red završava celu funkciju.
Završno doterivanje
Ima joŠ ponečeg što treba dodati rutini pre nego što može da se proglasi završenom.
Primetili ste funkciju pri nc na kraju nekoliko rutina. PRINC obezbeduje da se nepo-
vezani rezultati obrade ne pojavljuju u komandnoj liniji. Takva upotreba funkcije pr i nc
zove se čist izla za k ili tihi izla za k iz rutine.
Večina AutoLISP programa koji su do sada obradeni nemaju neko posebno označa-
vanje grešaka. U završnoj rutini sledeće vežbe biće u 4. redu upotrebljena nova funkcija
equa l. Funkcija equal se razlikuje od =, jer equal vraća rezultat T (istina) samo ako su
oba izraza jednaka (pre same provere izračunava se vrednost oba objekta čija se
jednakost proverava). Jednostavno pravilo za rad jeste da equal upotrebljavate za

poredenje lista, a =za poređenje brojeva.
Ako u rutini sledeće vežbe izaberete objekat koji nije tekstuaini, program skace na
18. red i štampa ovu poruku o grešci: You must select a text object (Morate da
izaberete tekstualni objekat).
Slično označavanje grešaka se postiže zatvaranjem izbora objekata u funkciju i f . Da
bi funkcija i f uradila bilo šta, ona prethodno mora da proveri ispunjenost svog uslova.
Dakle, ako korisnik ne izabere pogodan objekat, uslov neće biti ispunjen, i da biste kon-
statovali greške ove vrste, poruku o grešci možete da smestite u deo funkcije if ako-
-uslov-nije-ispunjen.
Takvo označavanje grešaka je od suštinskog značaja za programe AutoLISP-a (i sva-
kog drugog programskog jezika) - bez njega program nije završen i ne radi kako treba.
Dodavanje komentara je drugi posao koji se mora obaviti pre završetka programa.
Počnite od komentara na početku programa, koji će opisati namenu i funkcjju rutine. To
će pomoći drugima da shvate šta rutina radi, a može i vama da pomogne kad za nekoliko
meseci ponovo pogledate tu rutinu! Pre komentara se stavlja znak tačka i zarez.
Nastavite da komentarišete ceo tok koda. Neđostatakkomentara može i najbolji kod
da učini beskorisnim. Većina profesionalnih programera u celosti komentariše namenu
i ponašanje funkcije, umetanjem komentara u telo koda.
Visual LISP podržava nekoliko stilova komentarisanja. Kada pritisnete Format Edit
Window na paleti sa alatkama Tools, Visual LISP pomoću tih stilova automatski forma-
tira kod. Evo opisa tih stilova:
♦ ;;; - trostruki znak tačka i zarez: kada napišete komentar sa tri tačke i zarez,
Visual LISP će ga smestiti uz levu marginu. Takav komentar je dobar na poČetku
rutine, za opšti opis njene namene i načina rada.
♦ - dvostruki znak tačka i zarez: Visual LISP uvlači komentare sa dve tačke
i zarez na tekućem nivou ugnežđenja, tako da budu poravnati sa sledećim
nivoom zagrada. Upotrebite takve komentare za objašnjenja sledećeg reda,
odnosno redova koda.
♦ ; - jednostruki znak tačka i zarez: Visual LISP podrazumevano uvlači komentar sa
jednom tačkom i zarezom za 40 razmaka. Ta vrednost se menja u okviru za dijalog
Format Options, koji je prikazan na slici 35-8, a dobijate ga biranjem Tools O Envi-
ronment Options O Visual LISP Format Options. Upotrebite ovakve komentare za
smeštanje komentara desno od koda. Pošto su uvučeni od leve margine, izdvajaju
se od teksta koda.
♦ ; I ; I - komentar usred reda: stavite ovakav komentar usred bilo kog reda koda,
tako da kod bude sa obe strane komentara. Evo formata komentara usred reda:
:| Ovo je komentar | ;, Vertikalna crta (engl. pipe sym bo[) se na tastaturi obično
nalazi iznad obrnute kose crte i mora stajati uz znak tačka i zarez. Takav komen-
tar upotrebite za objašnjavanje malog dela koda unutar jednog reda.
Nekoliko primera različitih stilova komentarisanja pogledajte u odeljku „Upotreba
AutoLISP-a za preslikavanje svojstava“.
Vežba: završno doterivanje

1. Učitajte program napisan u prethodnoj vežbi. Ako niste radili prethodnu vežbu,
prepišite ga iz te vežbe u prozor za uređivanje Visual LlSP-a i snimite pod ime-
nom ab35-5Asp u direktorijum Acad2000\Support ili neki drugi koji ste dodali
putanji pretraživanja pomoćnih datoteka. Zatim ga učitajte sa bilo kojim otvo-
renim crtežom u AutoCAD-u.
Poglavlje 35 ♦ Dalje istraživanje AutoUSP-a 905
I ^ F o u n a t o p liu n s | S lik a 3 5 - 8 : U potrebite okvir za dijalog

Fo rm at O p tio n s za fo rm atiran je m arg ina
fiig h l m o rg »n |s i u v la čen ja u editoru V isual LlSP-a.
f it ttt M r d e r tt d tlo r t |2
M s u r r n t n »u tiB C U I to n g l'i |9
S m g l*- « W B ic ( jlc n M m m a r t |40
Cfcunfl paren iljte ‘
Ckwa w'Hs »amAfn*
C C!o« ina witttv\r*n r«tenUtcn
I
I (* C5o« atih»n!>wln*v(iho«l*t md«ni8titjn
P Im atijtu
f~ S sv8 lonnarting optcru tn tourc« Ma
r Irnw t torm-cicB-ng commart
Fomvdotmg pittu jend o<
2. Sada pokrenite program izmojtekst i na zahtev za unos Sel ect obj e c t : odabe-
rite objekat koji nije tekstualni (npr. kružnicu). Odgovorite na zahteve za upis
nove visine teksta i novog teksta.
Ako ste to uradili sa izabranom kružnicom, videđete kako joj se poluprečnik
menja da bi odgovarao iznosu koji ste zadali kao novu visinu teksta. To sigurno
nije bila vaša namera kada ste pisali taj program.
3. Izmenite program tako da ovako glasi i snimite ga pod imenom ab35-6.lsp:
menja vi s i nu i sadržaj teksta
(defun c : i z moj t eks t (/ i zv_ obj ekat nova_vi s novi _t ekst )
(t e r p r i )
(setq i zv_obj ekat (entget (car ( e n t s e l ) ) ) )
( i f (equal (assoc 0 i zv_ obj ekat ) '(0 . "TEXT"))
( progn
( pri nc "Koliku vi si nu t eksta ž e l i t e ? ")
(setq nova_vi s ( get r e a l ) )
( pri nc "Upi ši t e novi t eks t . ")
(setq novi _ t ekst ( get s t r i ng) )
(setq i zv_obj ekat
(subst (cons 40 nova_vi s) (assoc 40 i zv_obj ekat )
i zv_obj eka t )
)
(setq i zv_ obj ekat
(subst (cons 1 novi _ t eks t ) (assoc 1 i zv_obj ekat )
i zv_obj eka t )
)
(entmod i zv_ obj ekat )
)
( pri nc "Horate da i zaberet e tekst ual ni obj ekat . ")
)
( pri nc )
)
4. Učitajte ab35-6.lsp. Pokrenite program izmojtekst i ponovo isprobajte rutinu sa
kružnicom ili bilo kojim netekstualnim objektom.
Upotreba AutoLISP-a za preslikavanje svojstava

O va rutina m o d ifik u je sloj o b jek ata tako da p reslika svo jstva slo ja neko g drugog o bjekta. Ta m o ćn a
rutina bila je u zd a n ica m n o g ih ko risn ika A u to C A D -a pre p o jave k o m a n d e M A TCH PR O P u verziji 14
A u to C A D -a. O p šta m e to d a ko ja je o vd e u p o tre b lje n a za p re slik a v a n je svo jstava slo jeva, m o ž e biti
isk o rišće n a za iz m e n u bilo kog svo jstva bilo kog o b jek ta A u to C A D -a .
;:;Presli kava sloj jeđnog izabranog objekta iizvora) na rmoiz v o l j a n broj

odredišm'h objekata.
tdefun c:presloj (/ izv„objeka t, izv„slo.j mojskupizo brojač
tren„ent sloj_enta)
(princ izaberite izvorni objekat koji treba prpslikat'
zahtevaj od korisnika
(if i'setG izv_objekat (car (entsel))) : izaber; objekat
(progn
(setq izv_sioj (assoc 8 (entget izv_objekat))) : pribavi sloj
objekta
zahtevajj od korisnika
(princ "\n*** Izaberite odredišne objekte na koje treba preslikati
izvorni sloj ***“)
:: prikupi objekte pomoću funkcije ssget
(if (setq ‘nojskupi zo (ssget)) ; proveri da 1" je korisn;k nešto
izabrao
(progn; ako je korisnik nešto izabrao. urudi :-ledeče
(setq brojač 0)
£wlv'le (< brDjač (sslength mojskupizo))
(set.q tren_ent (entget (ssnane mo.jskup;zn brojačj))

(set n s1oj_ent a (as$oc. 8 tr en_ent))
(entmod Csubst izv_s]o.j r.ren_ent sloj_enta))
(setg brojač £+ b.ro.iač 1))
j
)
(princ "\nNis.te ništ.a izabrali") : zahtevaj ođ kO'iS'";ka
) : kraj provei'e uslova if
) : kraj komande pragn za izbor objekta za p'esliâvanje
pozovi korisnika poSto nije izabrao izvoriv ob'iekal
(princ "VnŽali'm, nis.te izabrali objekat")
) ; kraj naredbe if
(princ)
); ■raj fnnkcije c:presloj
O va rutina prvo pribavlja im e izab ran o g o b jek ta p o m o ću (car (e n tse l)), U tvrđuje n jegov sloj
pom r ću entget sa im e n o m o b jek ta i koristeći assoc sa k o d o m g ru pe 8. Zatim pribavlja sku p
izab ran ih o d re d išn ih o b jek ata. D efin iŠe petlju ko ja k ru ii po tim o b jek tim a , sn im a n jih o ve slo je ve
(p ro m e n ljiv a sio j_ e n ta ) i p o m o ć u entmod i šubst m e n ja teku ći slo j o b jek ta p rem a slo ju izvornog
o bjekta.
Svako b ira n je o b jekata (izvo rn o g o bjekta i o d re d išn ih o b je k a ta ) zatvo ren o je u svo ju fu n kciju IF,
ćiji iskaz a k o -u slo v -n ije -isp u n je n šta m p a poruku o g rešci, koja govori korisniku d a nije izabrao
o b jek at (ili o b jek te).
Sažetak
U ovom poglavlju ste aaučili kako da definišete promenljive, funkcije AutoLlSP-a i kako
da radite sa AutoCAD-ovim komandama i sistemskim promenljivama. Proširili ste moć
AutoLISP-a koristedi liste i petlje. Saznali ste kako se pribavljaju i menjaju podaci o
nacrtanim objektima. Takode ste naučili da formirate skupove izabranih objekata.
Pomoću tih tehnika i korisnikovog unosa, možete prema potrebi da automatizujete
modifikovanje objekata na crtežu.
Rutinu AutoLISP-a uvek bi trebalo da završite dodajući označavanje grešaka i
korisne komentare o funkciji programa, kao i da se postarate da se rutina ,,tiho“ završi.
U sledećem poglavlju upoznaćete neke složenije mogućnosti Visual LlSP-a.
Z a p rvo izdanje oue knjige ouo poglaulje je bio napisao Je rry Coley. Ja sam ga z a ouo
izdunje preradila, da bih uključila Visual LiS P. U z to, ouo poglaulje s a d rži i nešto nouog
m aterijala ko ji su p on u dili članoui ra zu o jn o g tim a kom panije Perceptual Engineering. Per-
ceptual Engineering je ueć dugo Autodeskouo registrouano preduzeće z a razuoj, specijali-
zo u a n o u sledeća tri područja:
♦ Projektouanje i ra zu o j program a z a inženjering i autom atizaciju projektouanja,
E D M / P D M integraciju i integraciju inženjering/proizuodnja.
♦ Jntegracija inženjeringa p reduzeća k ro z zajedn ičke m odele procesa i podataka,
objedinjauanje računarskih program a i objektno zasn ouan u arhitekturu sistema.
♦ Nadgtedanje tehnologija i m etodologija koje om ogućauaju organizacijam a koje se
baue inženjeringom da usuoje objektno orijentisanu arhitekturu sisterna i računar-
skih program a.
Članoui tim a su Stephen S. Green, potpredsednik i tuorac tehnoiogije, Esteni R. Gime-
n e z, tuorac softvera, i W iiliam M cArthur, pisac tehničke dokum entacije i urednik. Percep-
tual Engineeringu m ožete da pišete na adresu info@perceptuai -eng . com ili da se
pouežete p re ko Web adrese w w w .perceptual-eng.com .
♦ ♦ ♦
POGLAVLJE
Istraživanje složetiih ) /
tema AutoLISP-a r
♦ ♦ ♦ ♦
ovom poglavlju predstavljeno je nekoliko korisnih slože-
U nih tema AutoLISP-a, kao što su lokalne i globalne pro-
menljive, ActiveX i otklanjanje grešaka.
U ovom poglavlju
Razlika između lokalnih

i globalnih promenljivih
Razlika između lokalnih i globalnih promenljivih
U ovom odeljku naueićete kako se lokalnim i globainim promen- Rad sa ActiveX
Ijivama pristupa unutar funkcije, kao i nešto opšte sintakse. funkcijama
Visual USP-a
Videćete i šta se događa kad globalne promenljive nisu doku-
mentovane kako treba.
Otklanjanje grešaka
U poglaviju 35 objašnjeno je da je prom enljioa simboličko ime u kodu
sa kojim neki program zna da radi. Važan deo rada sa promenlji-
vama je moguđnost da im pridružujete razne vrednosti. Postoje Upotreba prozora
dve vrste promenljivih - lokalne i globalne. Error Trace
Globalna promenljiva je otkrive na , ili dostupna, svim funkci-
jama AutoLlSP-a koje ste učitali u crtež. Ona zadržava svoju vred- Upotreba
nost i nakon završetka programa u kome je bila definisana. prozora Watch
Globalnu promenljivu koristite onda kada želite da njena vred-
nost bude na raspolaganju celom projektu, a ne samo jednoj ♦ ♦ ♦ ♦
funkciji u projektu; kada želite da ona zadrži zadatu vrednost
koju mogu da koriste i zadaju razne funkcije, ili kada otklanjate
greške u programu. Svaka promenljiva koju izričito ne proglasite
lokalnom jeste globalna promenljiva.
Lokalna promenljiva dobija privremeno pridruženu vrednost
tokom izvršavanja neke funkcije. Kada ta funkcija završi izvo-
đenje, lokalna promenljiva se odbacuje. AutoLISP posle toga
može da koristi onaj deo memorije koji je ta lokalna promenljiva
zauzimala. Lokalnu promenljivu koristite kada želite da budete
sigurni da promenljive iz raznih funkcija nekontrolisano ne plu-
taju od jedne do druge funkcije i da ne utiču nekontrolisano na
izračunate vrednosti. Takode je lakše otklanjati greške u lokalnim
promenljivama, pošto one utiču samo na kod unutar svojih
funkcija. Većina vaših promenljivih trebalo bi da su lokalne.
Lokalnu promenljivu stvarate i deklarišeteu komandi d e f u n posle
kose crte i razmaka, kao u ovom primeru:
(defun objekti_liste
( / brojač skup_izabranih_objekata)...
910 Deo VM ♦ Programiranje u AutoCAD-u
G lo b a ln e p ro m e n ljiv e znaju da prevare. Lako u zrokuju g rešk e pošto se n jih o v e vred n o sti ne
Upozorenje gube, a te g reške s e te šk o otkrivaju je r je te šk o p ro n aći te vred n o sti. Im en a globalnih
pro m en ljivih o b icn o se pišu sa zve d ico m ispred i iza im e n a , npr.: ’ g lo b aln a*. Tako ćete lako
uočiti g lo b a ln e p ro m e n ljiv e u kodu. Koristite g lo b aln e p ro m e n ljiv e što je m a n je m o g u će i
pažljivo d o k u m e n tu jte o n e koje ip ak u p o treb ite. N e u sv a ja n je ovih p rep oru ka m o že da d o ved e
do n ep o že ljn ih g rešaka ko je se te šk o otkrivaju.
Vežba: korišćenje lokalnih i globalnih promenljivih

1. Otvorite novi crtež pomoću opcije Start from Scratch. Ne bi trebalo da ijedan
drugi crtež bude otvoren.
2. Otvorite Visual LISP Editor.
3. Upišite sledeđi red u konzolni prozor i pritisnite Ctrl+Enter. Ta kombinacija
tastera se u konzolnom prozoru koristi za unošenje više od jednog reda. Ovaj red
deklariše jednu lokalnu promenljivu.
(defun 1okaln a -promenljiva (/ promlj
4. Upišite sledeće u drugi red u konzolnom prozoru:
(setq proml "Ja sam lokalna")) J
Time ste upisani znakovni niz pridružili toj lokainoj promenljivoj. Konzola će
odgovoriti imenom funkcije.
LOKA LNA-PROHEN LJIVA
5. Pre nego što proverite ovu funkciju, možete da proverite trenutnu vrednost
lokalne promenljive p ro m J. U konzolu Visual LlSP-a upišite sledeće.
proml J
Konzola će odgovoriti sa
ni 1
Kao što vidite, njena vrednost je nil.
6 . Proverite funkciju lokalna-promenljiva, da biste videli koju vrednost pridružuje
promenljivoj proml. U konzolu upišite (lokalna-pronjenljiva) J. Ona će odgovo-
riti sa:
"Ja sant lokalna"
Sada pouzdano znate da funkcija lokalna-promenljiva pridružuje promenljivoj
proml vrednost „Ja sam lokalna'*.
7. Da biste napravili globalnu promenljivu, upišite sledeće u konzolu.
(setq proml "Ja sam globalna”) J
Konzoia će odgovoriti sa"Ja sam globalna", tako da znate da je vrednost proml
sada ,,Ja sam globalna“.
8 . Ponovo proverite vrednost lokalne promenljive upisujući (tokaina-promenljiva)
u konzolu. Konzola će odgovoriti sa ,,Ja sam lokalna“ pošto izvršava funkciju
lokalna-promenlj iva.
9. Ponovo proverite tekuću vrednost promenljive proml. U konzolu upišite proml J.
Konzola će odgovoriti sa ,Ja sam globalna". Lokalna promenljiva nije ostala saču-
vana onda kad je njena funkdja upotrebila tu promenljivu, pošto je ta promenljiva
iokalna za tu funkciju. Međutim, vrednost globalne promenljive je bila sačuvana.
Poglavlje 36 ♦ Istražfvanje složenih tema AutoLISP-a 911
Rad sa ActiveX funkcijama Visual LlSP-a

ActiveXje interfejs koji otkriva objekte, i to korisniku programeru ili programu. Auto-
LISP podržava ActiveX, čime vam daje više informacija i fleksibilnosti tokom rada na
crtežima. ActiveX možete da upotrebite i za rad sa objektima u drugim Windowsovim
programima koji podržavaju ActiveX. ActiveX je interfejs z a program iranje koji se kori-
sti iz programskog jezika koji ga podržava. Na primer, ActiveX možete da koristite i iz
jezika Visual Basic for Applications (pogledajte to u sledečem poglavlju) i C++.
Reference \ U ActiveX-u objekti su hijerarhijski ra sp o ređ en i. Pre ozbiljnog rada u ActiveX-u m orate da shva-
^ —* tite tu strukturu. O na je d e ta ljn ije o b ja šn je n a u poglavlju 37, koje o p isu je Visual B a sic for Appli-
catio n s (V BA ).
ActiveX omogućava dobijanje podataka o objektima (funkcije gef) i njihovo

menjanje (funkcije p u f). Sledeči odeljak prvo opisuje kako da u AutoLISP-u napravite
ove dve funkcije.
Pregled pribavljanja i menjanja podataka o objektima u AutoLISP-u

U ovom odeljku razvičete malu rutinu u AutoLISP-u koja podražava ActiveX-ova svojstva
i metode. To će vam pomoći u poređenju AutoLISP-ovog i ActiveX-ovog načina rada.
Da biste razumeli Visual LlSP-ove moguđnosti ActiveX-a, treba da znate kako
AutoCAD u AutoLISP-u otkriva svojstva objekata. Primeri koji slede rade sa linijom
dugom 10 jedinica, napravljenom sledećom AutoLISP-ovom funkcijom:
Ova funkcija crta jednu "iniju pomoću
;;; AutoLISP-ove funkcije command i vraća ni1.
(defun nacrtaj-Liniju ()
(command "_li'ne" "5,5" "15.5" "")
’t
J
Napomena Velika slo va su uočljivija pa se la kše čitaju, ali m o že te da p išete sa m o m alim slo vim a ako vam
je tako lakše.
\ Nakon učitavanja možete da upotrebite ovu funkciju (dakle da nacrtate liniju) upi-
sivanjem sledećeg u konzolu Visual LlSP-a:
(nacrtaj-Liniju)
Kao što je objašnjeno u poglavlju 35, za pribavljanje poslednjeg nacrtanog objekta
(linije) upotrebite ent 1ast, kao što pokazuje sledeći odlomak koda. Taj izraz pridružuje
ime poslednjeg napravljenog entiteta promenljivoj EntitetLinija. Da biste to isprobali,
upišite u konzolu sledeći kod.
(setq EntitetLinija (entlast)) J
Visual LISP će odgovoriti imenom tog entiteta. Kada imate ime entiteta, možete da
pribavite listu svojstava tog objekta pomoću funkcije entget kojoj ste dali ime entiteta.
Sledeći odlomak koda smešta listu svojstava u promenljivu ListaSvojstavaLinije. Ako u
konzolu upišite sledeće, Visual LISP će odgovoriti listom svojstava.
(set,q Li staSvojstavaLi ni je (entget Enti tetLi ni ja )) J
Evo jednog primera liste svojstava, formatirane radi bolje čitljivosti.
((-1 . <Entity name: 1455d50>)
(0 . "Line")
(330 . <Entity name: 1456cf8>)
(5 . "2C")
(100 . "AcDbEnti ty")
(67 . 0)
(410 . "Model")
(8 . " 0 ")
(100 . "AcDbLi ne")
(10 5.0 5.0 0.0)
(11 15.0 5.0 0.0)
(210 0.0 0.0 1 .0 ))
Kao što vidite, ertget vrađa svojstva entiteta kao zbirku lista, od kojih svaka na
svom prvom mestu ima različit broj. Ti kodovi grupa (poznati i kao DXF polja, pošto ih
možete naći i u DXF datotekama) bili su popisani u poglavlju 35. Za ovu vežbu važno je
samo da zapamtite da je kod grupe 10 povezan sa početnom taekom linije.
Kada imate listu nekog entiteta i znate koju biste vrednost da pribavite iz nje,
možete da upotrebite AutoLISP-ovu funkciju assoc, koja iz liste uzima vrednost pove-
zanu sa kodom grupe koji je primila kao argument.
Da biste pribavili početnu tačku linije, upotrebite sledeči kod koji možete da upišete
u konzolu:
(setq Li staPočetka Li'ni je (assoc 10 Li staSvojsta va Li ni je)) J
Konzola će vratiti listu povezanu s kodom grupe 10, obuhvatajući kod grupe i
koordinate:
(10 5.0 5.0 0.0)
PoŠto vam treba samo početna tačka linije, upotrebite funkciju CDR za uklanjanje
prvog elementa liste, kao što prikazuje sledeći kod.
(setq PočetakLinije (cdr (assoc 10 ListaSvojstavaLinije))) J
Taj kod vraća samo koordinate početne tačke:
(5.0 5.0 0,0)
Pošto ste ponovili kako se pribavlja pojedina vrednost nekog objekta AutoCAD-a,
vidite da je pribavljanje podataka iz povezanih lista jednostavno. Ali, kako stvar stoji sa
pribavljanjem više svojstava odjednom? Kao što vidite iz prethodnog primera, za to
biste morali više puta da ponovite isti kod. Stoga predlažem pisanje funkcije interfejsa ,
obuhvatajući sve upravo objašnjene korake za pribavljanje bilo koje grupe objekta, ne
samo grupe 1 0 .
Napomena Fu n kcija in terfejsa je funkcija koja skriva slo že n o p o n a ša n je od korisnika. Korisnik treba da
pruži sa m o o sn o v n e po d atke, ko je fu n kcija koristi u n ek o liko koraka da bi d obiia o čekivan i
X rezultat.
Primer jedne funkcije interfejsa dat je u sleđećim redovima:

vraća sadržaj bilo koje grupe koja postoji u entitetu
;;; potrebni parametri su ime entiteta i kčd grupe.
(defun Pribavi-Sadržaj-Grupe (ImeEntiteta)
(cdr (assoc KSdGrupe (entget ImeEntiteta)))
)
Kada napišete ovu funkciju i učitate je u memoriju, možete ovako da je isprobate u
konzoli, koristeći ranije definisanu promenljivu EntitetLinija:
(Pribavi-Sadržaj-Grupe EntitetLinija 10) J
(5.0 5.0 0.0)
Kao što vidite, funkcija vraća samo sadržaj grupe 10.
Poglavlje 36 ♦ Istraživanje složenih tema AutoLISP-a 913
Ovaj mali interfejs možete da doterate definišući posebnu funkciju samo za grupu
10, kao što je ova koja sledi. Jedini potreban parametar je ime entiteta. Kod grupe je
uključen u poziv funkcije Pribavi-SadrŽaj-Grupe. Mogli biste da napišete nešto slično
i za 1 1 . grupu, ako hočete.
(defun Pribavi-Sadržaj-Grupe-10 (ImeNekogEntiteta)
(Pribavi-Sadržaj-Grupe ImeNekogEntiteta 10)
)
Posle učitavanja ovako isprobajte funkciju:
(Pribavi-Sadržaj-Grupe-10 Ent itet L1'ni ja) J
Visual LISP će vratiti početnu tačku linije.
(5.0 5.0 0.0)
Ovi primeri sažeto prikazuju kako da napravite jednostavnu funkciju za pribavljanje
početne tačke neke linije pomocu AutoLISP-a. Šta, ako morate da izmenite neko svoj-
stvo objekta? To ćete postići pomoću funkcija cons, subst i entmod, koje su opisane
u poglavlju 35.
Funkcija cons konstruiše listu. Upotrebite je onda kada želite da nekoj grupi u listi
entiteta pridružite nove vrednosti, kao u sledecem primeru koji možete da upišete u
konzolni prozor:
(setq NovaPočetnaTačka (cons 10 '(0 0 0 ))) J
Visual LISP će vratiti sledeće:
(10 0 0 0 )
Pomoću promenljive NovaPoćetnaTaČka i ListeSvojstavaLinije sada možete da
zamenite novi kod za grupu 10. To ćete učiniti pomoću funkcije subst opisane u
poglavlju 35. Sledeći kod će novim kodom za grupu 10, koji predstavlja promenljiva
NovaPočetnaTačka, zameniti vezu (engl. association ) grupe 10 u ListiSvojstavaLinije.
(Setq AcadListaSvojstavaLinije
(subst NovaPočetnaTačka (assoc 10 AcadListaSvojstavaLinije)
AcadListaSvojstavaLinije)
)
Da biste ovo isprobali, upišite prethodni kod u konzolni prozor. Da biste videli novu
početnu tačku, treba da se pomerite sasvim udesno. Lista (lepo formatirana) sada ima
novi sadržaj grupe 10 (početnu tačku), pokazanu u trećem redu od kraja u sledećem:
((-1 . <Entity name: 1456d60>)
(0 . "Line")
(330 . <Entity name: 1456cf8>)
(5 . "2C")
(100 . "AcDbEnti ty")
(67 . 0)
(410 . "Model")
(8 . "0 ” )
(100 . "AcDbLine")
(10 0.0 0.0 0 .0 )
(11 15.0 5.0 0.0)
(210 0.0 0.0 1.0))
Da biste preneli ovu izmenu u AutoCAD, kao što je objašnjeno u poglavlju 35, možete
upisom u konzolu da upotrebite funkciju entmod koja sledi. Tako ćete stvarno prome-
niti početnu tačku linije. (Možete da se vratite u AutoCAD i to proverite.)
(entmod ListaSvojstavaLinije) J
914 Oeo Vtl ♦ Programiranje u AutoCAD-u
Kao što vidite u ovom primeru. pribavljanje i izmena svojstava objekta može da
bude zamorna i dugotrajna. U sledecem primeru pisete funkciju interfejsa, koja menja
bilo koju grupu bilo kog objekta.
(defun Umetni te-Vrednost-Grupe (ImeErititeta KfidGrupe Vrednost /lista-
Svojstava )
(setq ListaSvojstava (entget ImeEntiteta))
(setq ListaSvojstava
(subst
(cons KodGrupe Vrednost)
(assoc KbdGrupe ListaSvojstava )
L istaSvojstava
)
)
(entmod ListaSvojstava)
)
Ta funkcija objedinjuje sve predašnje korake u jednu funkciju. Evo kako radi:
♦ 1. red definiše funkciju s tri argumenta, imenom entiteta, kodom grupe i novom
vrednošću za tu grupu. On takođe deklariše jednu lokalnu promenljivu, Lista-
Svojstava, što je lista svojstava objekta.
♦ 2 . red izjednačava listu svojstava sa rezultatom funkcije entget koja je dobila ime
entiteta.
♦ 3. red otpoćinje postupak pridruživanja nove vrednosti toj listi svojstava,
♦ Od 4. do 7. reda izvršava se zamena. Zamenjuje se tekuća vrednost grupe, pri-
bavljena funkcijom assoc u listi svojstava koja se zove ListaSvojstava, novom
vrednošću grupe koju pravi izraz (cons KodGrupe Vrednost).
♦ 8 . red zatvara funkciju subst.
♦ 9. red zatvara drugu funkciju setq.
♦ 10. red menja bazu podataka crteža funkcijom entmod.
♦ 11. red zatvara funkciju defun.
Prethodna funkcija pruža mnogo jednostavniji interfejs za izmenu bilo koje grupe
svojstava. Sada ćete upotrebiti funkciju Umetnite-Vrednost-Grupe za izmenu grupe 10
svoje linije.
Pošto upišete i učitate prethodnu funkciju, možete da je isprobate upisivanjem
sledećeg u Visual LISP-u:
(Umetnite-Vrednost-Grupe EntitetLinija 10 ' ( 5 5 0)) J
Ta funkcija menja početnu tačku linije na 5, 5, 0.
Koristeći istu logiku za pisanje funkcija get, možete da napišete posebnu funkciju
za izmenu grupe 10. Isto možete da učinite i za bilo koju drugu grupu.
(defun Umetnite-Vrednost-Grupe-10 (ImeEntiteta Vrednost)
(Umetnite-Vrednost-Grupe ImeEntiteta 10 Vrednost)
)
Pošto upišete i učitate tu funkciju, upišite u konzolu sledeće da biste promenili
početnu tačku linije na 15, -5, 0.
( Umetnite-Vrednost-Grupe-1 0 Enti tetL i nija ' ( 1 5 - 5 0 }) J
Aktivirajte AutoCAD da biste se uverili da je linija izmenjena.
Poglavlje 36 ♦ Istraživanje složenih tema AutoUSP-a 915
Korišćenje ActiveX-a sa Visual LlSP-om

Upravo ste videli kako se pribavljaju i menjaju podaci objekta pisanjem malih get i put
interfejs funkcija u AutoLISP-u. ActiveX omogućava pribavljanje i preinačenje objekata
na sličan način, ali uz nešto pripreme. U sledećem odeljku upoznačete neke ActiveX
funkcije za izradu, pribavljanje i izmenu objekata.
Pribavljanje i menjanje podataka objekta pomoću ActiveX-a

Visual LISP omogucava pribavljanje i menjanje bilo kog AutoCAD-ovog objekta pomoću
AutoCAD-ovog ActiveX interfejsa. Dakle, AutoCAD otkriva sve svoje objekte programima
koji podržavaju ActiveX. To uključuje i Visua) LISP kao ActiveX-ove objekte, koji svi
otkrivaju svoja svojstva, obuhvatajući i funkcije put (za izmenu) i get (za pribavljanje).
Korišćenje Visual LlSP-a za komunikaciju sa AutoCAD-om 2000 je jednostavno. Prvo
morate da učitate sve ActiveX-ove funkcije pomodu funkcije v I -1 oad -com iz Visual
LlSP-a. Time otkrivate (engl. expose ) sve ActiveX-ove funkcije interfejsa. Funkciju
v1-1 oad -com treba učitavati samo jednom pri otvaranju AutoCAD-a, pošto ona učitava
ActiveX-ove funkcije za celu tekuću sesiju crtanja.
(v1 1oad-com) J
Kad je ActiveX-ov interfejs učitan, ispitajte prethodnu liniju, ali prvo morate da
pretvorite ime entiteta u vla-objekat. Vla-objekat se ne razlikuje od imena entiteta, osim
što ActiveX-ov objekat otkriva neka svojstva koja odgovarajući objekat AutoLiSP-a ne
otkriva. Da biste pretvorili ime entiteta u vla-objekat, upotrebite funkciju vl ax-ename-
>v1a object kao što je ovde pokazano:
(setq vla-line (vlax-ename->vla-object (entlast))) J
Visual LISP će odgovoriti sa:
f'/<VLA -OBJ ECT lAcadline 03612b I4>
Kao što vidite po vraćenoj vrednosti vl ax-ename->vl a -object, vrednost promen-
Ijive vla-line sadrži jedan vl a-objeka t. U ovom trenutku možete vizuelno da pregledate
tu promenljivu, kada je istaknete i odaberete Vievv d>Inspect. lako vidite svojstva te lin-
ije u okviru za dijalog, možete i da ,,istovarite“ (eng). dum p) njena svojstva i vrednosti
na konzolu, pomoću Visual LlSP-ove funkcije vl ax -dump -object, ovako:
(vlax-dump-object vla-line) J
Time čete dobiti:
;IAcadLine: AutoCAD Line Interface
:Property va1ues
; Angle (R0) = 5.49779
: Application (R0) = /KVLA-06JECT lAcadAppl icati on 00e2*~13c>
; Color = 256
; Delta (R0) = (10.0 -10.0.0.0)
; Document (R0) = #<VLA-0BJECT IAcadDocument 022b2f84>
; EndPoint = (15.0 -5.0.0.0)
: Handle (RO) = "2C"
; HasExtensionDictionary (RO) = 0
; Hyperlinks (R0) = //<VLA -0B JECTS IAca dHy per 1inks 03513c34>
; Layer - ”0"
; length (R0) = 14 .1421
: linetype = "ByLayer"
; Li netypeScale = 1.0
: Lineweight = -1
; N o rin a l = ( 0 . 0 . 0 . 0 . 1 . 0 )
: ObjectlD (RO) = 21327200
: ObjectName (R0) = "AcDbLine”
; OwnerID (R0) = 21327096
: P1otStyleName = "ByLayer"
; StartPoint = (5.0 5.0 0.0)
; Thi ckness = 0.0
; Visib1e = -1
T
Verovatno ćete morati da promenite veUčinu prozora da biste videli sva ta svojstva.
Uočite sličnost između ,,imenovanih“ svojstava koja su ovde prikazana, npr. EndPoint
i StartPoint i kodova grupa linije koje dobijate pomoću AutoLlSP-a. Kao što možete da
vidite, jedna od prednosli korišćenja ActiveX-ovih objekata jeste otkrivanje programeru
mnogih podataka koje standardni AutoLISP skriva. Jedna od prednosti korišćenja
ActiveX-a je njegov interfejs. Ranije ste pribavljali i menjali početnu i krajnju tačku linije
(tj. nekog objekta Line) pomoću kodova grupa 10 i 11. Pomoću ActiveX-a to je mnogo
lakše. Medutim, ActiveX vraća te podatke u formatu zvanom uariant, koji morate da pret-
varate u uobičajeni format koordinata.
Da biste pribavili početnu tačku objekta, upotrebite funkciju vl a-get- startpoi nt.
U tekućem primeru, linija je pretvorena u vla-liniju, pa bi trebalo upisati sledeći izraz.
(setq Poćetna (vla-get■startpoint vla-line)) J
Visual LISP će odgovoriti ovako:
#<va riant 819? ...>
Da biste početnu tačku pretvorili iz varianta u upotrebljiv format koordinata, upišite
sledeće.
(sa fea r»ây ■val ue (vl ax-vari ant -val ue PoĆetna)) J
Kao što vidite, Visual LISP odgovara sa koordinatom.
(5.0 5.0 0.0)
Da biste promenili svojstvo StartPoint neke linije na (0,0,0), upišite sledeći izraz.
(v1a-put-startpoint vla-line (vlax-3đ-point ' (0 0 0 ))) J
Možete da se vratite u AutoCAD da biste proverili izgled linije. Isto to možete da ura-
dite i pomoću funkcije v1a-get- sta rtpoi nt.
(safearnay-va1ue (vlax-variant-value (vla-get-StartPoint vla-line))) J
Visual LISP će vratiti početnu tačku linije:
(0.0 0.0 0.0)
Kao što vidite, to veoma nalikuje na malu rutinu razvijenu u AutoLISP-u ranije u
ovom poglavlju.
Vežba: pribavljanje i menjanje podataka objekata pomoću ActiveX-a

1 . Da biste otvorili novu sesiju crtanja, zatvorite AutoCAD ukoliko je otvoren.
Otvorite AutoCAD.
3. Nacrtajte liniju tako da ni početna ni krajnja tačka ne budu 0,0,0.
4. Izaberite Tools O AutoLISP O Visual LISP Editor.
5. Upišite (vl-load-com) J u konzotni prozor, da biste učitali ActiveX-ove funkcije.
Poglavlje 36 ♦ Istražžvanje složenih tema AutoLI SP-a 917
6. Da biste pretvorili ime entiteta u vla-objekat, upisite (setq vla-line (vlax-ename-

>vla-object (entlast))) J.
7. Da biste pogledali svojstva te linije, upišite (vlax-dump-object vla-line) J.
8 . Da biste pribavili početnu tačku linije, upišite (setq Početna (vla-get-startpoint
vla-line))J.
9. Da biste pretvorili početnu tačku iz tipa variant u koordinatni format, upišite
(safearray-value (vlax-variant-value Početna)) J.
10. Da biste izmenili početnu tačku u 0,0,0, upišite (vla-put-startpoint vla-line (vlax-
3d-point ' (0 0 0 ))) J.
11. Pritisnite dugme Activate AutoCAD naVisual LlSP-ovoj paleti sa alatkama View,
da biste pogledali liniju. Njena početna tačka je sada 0,0,0.
Izrada objekata u ActiveX-u

U ovom odeijku razmatram funkcije za izradu objekata.
U radu sa ActiveX-om morate da pribavljate objekte po njihovom hijerarhijskom
redosledu. Ta hijerarhija se detaljnije razmatra u sledeđem poglavlju. Što se tiče ovog
poglavlja, morate da znate da pre pribavljanja objekta treba da pribavite:
♦ Acad-object: predstavlja program AutoCAD;
♦ ActiveDocument: predstavlja vaš crtež;
♦ ModelSpace: predstavlja vrstu prikaza koji želite da koristite u AutoCAD-u.
U AutoLISP-u prvo pribavljate prikaz (model space), zatim vaš crtež i na kraju pro-
gram AutoCAD. Sada ćete pomoću ActiveX-a preoblikovati jednostavnu komandu za
crtanje linije koju smo koristili ranije u ovom poglavlju:
Ova funkcija crta liniju pomoću Visual LlSP-ovog ActiveX-a i vraća
;;; objekat Line kao vla objekat.
(defun ax-crta-1iniju ()
(v1a -Addli ne
(vla-get-ModelSpace ; pribavi objekat model space
(vla-get-ActiveDocument ; pribavi aktivni dokument
(vlax-get-acad-object) : pribavi objekat acad

)
)
(v1ax -3d-poi nt "( 5 5 0 )) ; početna tačka
(vlax-3d-point ’(15 5 0)) ; krajnja tačka
)
)
Upišite ovaj kod u Visua) LISP Editor i učitajte ga u memoriju. Da biste ga isprobali,
upišite sledeće u konzolu:
(ax -crta -1ini ju) J
#<VLA-0BJECT IAcadLine 03614934>
Ovo možda izgleda nespretno - mnogo posla da bi se nacrtala jedna linija - ali,
pošteno govoreći, nije. Zapravo je sasvim fleksibilno.
918 Deo VI1♦ Programiranje u AutoCAD-u
Da biste pronašli ostale ActiveX-ove funkcije koje izrađuju objekte, pogtedajte

AutoCAD-ovu ActiveX and VBA Reference. U Visual LISP-u izaberite Help, pa Visual LISP
Help Topics. Na kartici Contents dvaput pritisnite ActiveX and VBA Reference, potom
Methods. Odmah cete ugledati abecedni spisak sa prikazanim rečima na slovo A. Tu su
svi VBA metodi koji dodaju objekte na crtež. Da biste napravili funkciju Visual LlSP-a,
dodajte v l a- ispred imena metoda. Na primer, da biste dodali krug, upotrebite
vl a-AddCircle.
Otklanjanje grešaka u kodu

Pošto malo Ijudi otprve može da piše kod bez grešaka, uvek treba otklanjati greške.
Otklanjanje grešaka (engl. debugging ) je postupak pronalaženja i ispravljanja grešaka.
U ovom odeljku videđete nekoliko jednostavnih primera, gde se upotrebljavaju alatke
za otklanjanje grešaka koje pruža Visual LISP.
U prvom primeru definisaćete funkciju koja sigurno ne valja. UpiŠite sledeće u editor
Visual LlSP-a i učitajte to u memoriju:
;;; Ova funkcija će pôizvesti grešku
;;; pošto strcat povezuje nizove.
Cdefun Pogresan-kod()fstrcat "Ovo nema da odštainpa broj : “ 1)
)
Pre nastavka treba da izaberete Debug o Break on Error. Tako će vam Visual LISP
omoguditi automatski skok na grešku u kodu.
Upoteba funkcije Pogresan-kod izaziva grešku pošto komanda strcat povezuje zna-
kovne nizove (engl. strings), kao što će biti pokazano. Upišite sledeće u konzolu:
(Pogresan-kod) J
: error; bad argument type: stringp 1
Kada dobijete poruku o grešci, pritisnite dugme Last Break na paleti sa alatkama
f*)
Debug. Visual LISP će vas prebaciti u onaj red koda gde je došlo do greške.
Kako da pronađete uzrok greške u nekoj rutini? Da biste odgovorili na to pitanje,
morate malo da istražujete. Visual LISP pruža brojne alatke za otklanjanje grešaka koje
možete da upotrebite kada se sretnete sa neplaniranim ,,poboljšanjem“ ili greškom.
Vežba: pronalaženje greške u kodu

2 . Pokrenite Visua) LISP i otvorite novu datoteku.
3. U Visual LlSP-ovom editoru upišite sledeće:
;;; Funkcija saberi-3-broja neće izazvati grešku
::: nkoliko dobije samo brojeve kao argumente.
(defun saberi-3-broja fbrojl broj? broj3)
(+ brojl broj3 broj3)
)
4. Pritisnite dugme Load Active Edit Window na paleti Tools.
5. U prozor konzole upišite sledeće:
(saberi-3-broja 1 2 3) J
Visual LISP će vratiti 6 .
6. Međutim, ako kao jedan od argumenata upišete znakovni niz, izazvađete grešku.
U prozor konzole upišite sledeće:
(saberi-3-broja 1 "a" 3) J
Visual LISP će vratiti siedeće:
error: bad argument type: numberp: "a"
7. Tzaberite Debug O Break on Error. Proverite da li je potvrdeno polje Break on
Error.
8 . Pritisnite dugme Last Break na paleti sa alatkama Debug. Visual LISP će vas
odvesti u funkciju saberi-3-broja, uz r brojl broj2 broj3 kao uzrok greške.
Upotreba prozora Error Trace

Svaki put kada dode do greške, uz poslednju grešku (Last Break) možete da vidite i
spisak grešaka uVisual LlSP-ovom prozoru Error Trace. Da biste prikazali prozor Error
Trace, izaberite View O Error Trace i videćete spisak gresaka, kao što prikazuje
slika 36-1.
Enoi trace S lik a 3 6 - 1 : Da bi p o m o g a o u o tk lan jan ju grešaka,

prozor Error Trace p rikazuje svaki poziv funkcije
:<1> ERROR-BREAK ___ pre g reške, kao i m esto gde je d o šlo d o greške.
[2 j[+ 1 "a" 3]
[3] (AD0-3-NUMBERS 1 "a " 3)
i
[4] (#< U SUBR @025bba1 -top-> ]
<5> .USER-INPUT (add-3-riumbers 1 "a" 3
<6> EREAK-POINT
[7] (LIST-BEAUTIFY-WITH-BUG (1 2 3 4 5
(8] (tt<USUBR @025bb9d3 -top->)
<S> USER1NPUT [list-be«jtily-™ib-bug '(1
<10> .ERROR-BREAK,
J11] (LIST .BEAUTIFY-WITH-BUGj
[12] («<USUBR ®Q25bb9Sc ■iop->]
<13> IJSER-INPUT (list-beautifv-vrith-bug!
<14> CALLBACK-ENTRY
[15] fC.VUDE]
<16> CALLBACK-ENTRV
<17> ARQ-S U6 R -CALLBACK
Stavka broj <5> na slici 36-1 predstavlja ono što ste upisali u konzolu.
Stavka sa natpisom [ 2 ] (+ 1 " o" 3) je mesto gde je došlo do greške, dok
<1> :ERROR-BREAK označava okončanje funkcije zbog greške.
Visual LISP omogučava pronalaženje onog reda u kodu koji je prouzrokovao gresku
(source position ) i mesto u kodu odakle je pozvana funkcija koja je izazvala grešku (call
source p o in t). Da biste ih pronašli, pritisnite desnim tasterom miša treču stavku. Iz pri-
ručnog menija možete da izaberete Source Position ili Call Source Point, Tokom otkJa-
njanje gresaka u velikom programu posebno je korisna mogučnost skoka na mesto
odakle je pozvana funkcija koja ie izazvala grešku.
Rad sa tačkama zaustavljanja

Ponekad, kada izaberete Last Break da biste istakli grešku, biva istaknut veliki deo
koda, što ne pomaže mnogo u otkrivanju greške. Tada dobro đođu tačke zaustavljanja
(engl. break p oints). Tačke za usta vija n ja su mesta u kodu koja zadajete a na kojima
Visual LISP zastaje i čeka na vaše dalje komande. Dakle, Visual LISP izvršava kod sve
920 Oeo VII ♦ Programirartje u AutoCAD-u
dok ne naiđe na tačku zaustavljanja, kada stane i Čeka dalje komande od vas. Tačke
zaustavljanja omogudavaju da razdelite kod na više malih komada i da puštate komad
po komad, tako da lakše nađete grešku.
Da biste zadali tačku zaustavljanja, smestite kursor desno od zatvorene zagrade
i pritisnite F9. Visual LISP će staviti crvenu oznaku na to mesto u kodu. Ne brinite,
crvene oznake se ne snimaju zajedno sa datotekom.
Pošto zadate tačke zaustavljanja, ponovo treba da učitate kod da biste saopštili
Visual LISP-u gde su tačke zaustavljanja. 2atim ponovo pokrenite izvršavanje funkcije.
UoČite da je paleta sa alatkama Debug postala dostupna. Visual LISP će izvršavati kod
sve do prve tačke zaustavljanja.
Sada možete da upotrebite paletu sa alatkama Debug kako biste olakšali pronala-
ženje greške. Prva tri dugmeta omogućavaju tri različita načina kretanja kroz kod:
♦ Step ln: upotrebite ovo dugme da biste se pomerali jedan po jedan izraz, od
najugnežđenijeg para zagrada prema napolje.
♦ Step Over. upotrebite ovo dugme da biste ignorisali ugnežđene izraze; dakle, da
biste preskočili istaknuti izraz.
♦ Step Out: upotrebite ovo dugme da biste skočili na kraj funkcije. To uradite onda
kad u toku otklanjanja grešaka možete da preskočite celu funkciju.
Da biste izbacili tačke zaustavljanja, izaberite Debug O Breakpoints Window da bi se
otvorio okvir za dijalog Breakpoints, prikazan na slici 36-2.
' J i B re a k p o in ti Slika 36-2: Okvir za dijalog Breakpoints upotrebite

za uklanjanje, prikazivanje, ili onem ogućavanje
+ab36-2.LSAfŽ2S]
♦dt3S-2 LSP|275] taćaka zaustavljanja.
+ab36 2 LSP| 705]
i
I
£ b ta
U okviru za dijalog Breakpoints možete da uradite sledeće:

♦ Da biste uklonili sve tačke zaustavljanja, pritisnite dugme Delete All.
♦ Da biste uklonili jednu tačku zaustavljanja, izaberite je i pritisnite dugme Delete.
♦ Da biste skočili na tačku zaustavljanja, izaberite je i pritisnite dugme Show. Visual
LISP će na mesto tačke zaustavljanja smestiti trepćući kursor.
♦ Da biste promenili status tačke zaustavljanja, izaberite je i pritisnite dugme Edit.
Visual LISP će dopustiti onemogućavanje (ili uklanjanje ili prikazivanje) te tačke
zaustavljanja.
Crtež ab36-a.lsp koji se koristi u sledećoj vežbi rada sa tačkam a zaustavljanja, nalazi se na
kom pakt disku AutoCAD 2000 Bibtija.
Poglavlje 36 ♦ Istraživaiije stoženih tema AutoLISP-a 921
Vežba: rad sa tačkama zaustavljanja

1. Otvorite AutoCAD sa novim crtežom pomoću opcije Start from Scratch.
2 . Pokrenite editor Visual LlSP-a. Otvorite datoteku ab36-a.lsp sa CD-a A u to C A D
2000 B iblija. Izaberite File O Save As i snimite je pod imenom ab36-J.lsp u direk-
torijum \Acad2000XSupport, ili u neki drugi direktorijum koji ste dodali putanji
pretraživanja pomodnih datoteka.
3. Pritisnite dugme Load Active Edit Window sa palete sa alatkama Tools.
4. Pročitajte kod. Ta rutina izrađuje vertikalni spisak brojeva. Nova funkcija
foreach prolazi redom kroz sve stavke u spisku. Komentari objašnjavaju gde je
greška.
5. Ako niste radili prethodnu vežbu, izaberite Debug O Break on Error. (Ako je
stavka vec potvrđena, ne radite ništa.)
6 . U konzolni prozor upišite sledede:
(1 i st-beauti fy-wi th-bug ' ( 1 2 3 4 5 ))
Konzola ce odgovoriti sa:
(1
: e rro r: bad argument t.ype: FILE 1
7. Pritisnite dugme Last Break na paleti sa alatkama Debug da biste skočili na
grešku u izvornom kodu.
8 . Da biste smestili tačku zaustavljanja u kod, dovedite kursor iza (pri nc (chr 40)).
Pritisnite F9. Visual LISP de označiti tačku zaustavljanja crvenim poljem.
9. Stavite novu tačku zaustavljanja iza ( pri nc ( ca r a Li s t ) ) . Konačno, tredu tačku
zaustavljanja stavite iza zatvorene zagrade u red koji sledi posle ( pri nc i tem 1 ).
Vaš kod bi trebalo da liči na sliku 36-3.
^ ab36-1 Itp
\ | jj i f t r - lu . * H « n 4 lx i u » t ir •ift« p rU ..' ttw
\ 1 *♦ t f |!« zihii , f j
< d rfu n l i s t - b c a u t i f y - v lt h - t i u q ( a L is t )
f rr
t ( p r in c (c b r r *;i# n ^ . • p - j'r p o t f - • ■ ___
| ( p r i n c ( c a r a L i s t j jj J * *A rv * n ia * h v i T ^ t
i ( fu r p a c h it p n ( c d r a L is t)
( t* r p r l)
j
;
tn** c i ib e l i * * .
( ilč ir • * f t r t
- • 4<V ). 3
( p r in c ) ? j r Hf *
( p r i n c it e r » i j ; -nd t v i n t U ie m ! ’■ v t.
; i •. fau(jyt?d :>i >l a u 'ji' j i n . .................. i I ' " ,,t 4 __
; -«s * 3 1 # ; b f c k fv * * 1 v-;' • • I , r ;n . r. r . th ' ; . 1
; ‘ t- pr i<iL i t t t l» r f ln t o t l • i' r - i ' • - =( ’ * T ’
* 1 •>'? | th r" :***.'•■ i
f5
( I p r p r ij
( p r in c (c h r M l l S ' C C T a '! ■,
I T e r p i'* 1 i ■■ *<■•- 1 ;i.J
i t iiS fe iJ r
j
.* 1 4
Slika 36-3: Vaš kod posle um etanja tri tačke zaustavljanja.
10. Pošto kod izazove grešku, treba da ponovo pokrenete Visual LISP. Pritisnite
dugme Reset na paleti sa alatkama Debug.
1 1 . Pritisnite prozor Visual LISP Editora i ponovo učitajte istu funkciju u Visual LISP.
(Pritisnite dugme Load Active Edit Window sa palete Tools.)
12. Upišite isti izraz koji je izazvao grešku u konzolnom prozoru:

( 1 i st-beautify-with-bug ’ (1 2 3 4 5 )) J
13. Visual USP će istaknuti izraz ( pri nc ( chr 4 0 )). Pritisnite dugme Step Into na
paleti sa aJatkama Debug. Visual LISP de istaknuti izraz (princ (car a L i s t ) ) .
14. Pritisnite dugme Step In. Sada je istaknut samo izraz ( car a Li s t )).
15. Pritiskajte dugme Step Into dok ne dođete do greške iprinc i tem 1).
16. Preuredite ( pr i nc i tem 1) tako da glasi ( pri nc item).
17. Ponovo pritisnite dugme Reset.
18. Izaberite Debug O Clear All breakpoints. Pritisnite dugme Yes da biste to
potvrdili.
19. Aktivirajte prozor editora i ponovo učitajte funkciju.
20. Upišite u konzolu (List-Beaiitify-YVith-Biig ' (1 2 3 4 5)) J.
2 1 . Aktivirajte prozor editora i snimite datoteku.
Na C D -8. Ako budete imali teškoća u otklanjanju ove greške, „popravljenu" verziju m ožete naći u direk-
torijum u \Results na CD-u AutoCAD 2000 Biblija pod im en o m list-beautify-without-bug.lsp.
Upotreba prozora Watch

Prozor Watch omogucava prikaz vrednosti izraza i promenljivih u trenutku dok se
izračunavaju. Da biste nadzirali izraz ili promenljivu, izaberite je u kodu i pritisnite
kombinaciju Ctrl+W, ili izaberite Debug O Add Watch.Visual LISP če otvoriti okvir za
dijalog Add Watch i u njemu prikazati taj izraz ili promenljivu. Pritisnite dugme OK.
Potom će se automatski otvoriti prozor Watch sa tim izrazom iii promenljivom, čiju
vređnost prikazuje iza znaka jednakosti. Na primer, ako dodate nadzor nad izrazom
iprinc ( chr 40 )), prozor Watch če prikazati ( PRl N C (CHR40)) - ” ( ”, pošto je ( pri nc
( chr 40)) drugi način kazivanja AutoLlSP-u da štampa otvorenu zagradu.
Kada je prozor Watch otvoren, možete da mu dodajete izraze i promenljive kada ih
izaberete i pritisnete dugme Add Watch na paleti sa alatkama prozora Watcb.
Otvoriče se okvir za dijalog Add Watch. Pritisnite dugme OK.
Ako imate rutinu u radu sa argumentima, u prozoru Watch možete da vidite rezul-
tate nadziranih izraza i promenljivih dok izvrsavate funkciju sa različitim vrednostima
argumenata.
Uz to, u prozoru Watch možete da menjate vrednost svih promenljivih tokom
otklanjanja grešaka, a možete i neposredno u njega da đodate bilo koji izraz.
fia CD-a Crtež ab36-l.I$p koji se koristi u sledećoj vežbi rada sa prozorom Watch, nalazi se na kom pakt
disku AutoCAD 2000 Biblija. Pogledajte u \Results.
Vežba: rad sa prozorom Watch

1. Otvorite AutoCAD sa novim crtežom pomođu opcije Start from Scratch.
2 . Pokrenite Visual LISP Editor. Otvorite datoteku ab36-I.lsp iz direktorijuma
\Results sa CD-a A u to C A D 2000 Biblija. Ako ste radili prethodnu vežbu, možete da
je otvorite i sa diska, iz direktorijunia A u to C A D B ib lija.
3. izaberite izraz iprinc ( chr 40)) a zatim Debug’C Add Watch. U okviru za dijalog
Add Watch pritisnite dugme OK. Visual LISP ce otvoriti prozor Watch i u njemu
prikazati kako sam izraz, tako i njegovu vrednost.
4. Da biste dodali promenljivu u prozor Watch, izaberite item desno od funkcije

f oreach i pritisnite dugme Add Watch u prozoru Watch. Pritisnite dugme OK.
Prozor Watch bi trebalo da liči na sliku 36-4.
k4 Watch Slika 36-4: Prozor Watch prikazuje jedan izraz

i jednu prom enljivu i njihove vrednosti.
IT E M = nil
[PRIN Č(ĆH R 40)) - "|
5. Dodajte tačku zaustavljanja posle (pr i nc i tem), dovodeči tamo kursor i priti-
snite F9.
6 . Pritisnite dugme Load Active Edit Window sa palete sa alatkama Tools.
7. Da biste videli prikaz prozora Watch tokom izračunavanja funkcije, u konzolu
Visual LlSP-a upišite sledeće:
(1 ist-beautify-with-bug ' (1 2 3 4 5 )) J
8. fzraz ( pri nc i tem) bi trebalo da bude istaknut. Pritisnite dugme Step fnto na
paleti sa alatkama Debug. Promenljiva i tem u prozoru Watch bi trebalo da prika-
zuje svoju tekuću vrednost. Nastavite da pritiskate dugme Step lnto, gledajući u
prozoru Watch kako vrednost promenljive i tem raste svaki put kada prođete
kroz jedan ciklus.
9. U konzoli Visual LlSP-a upišite aList J nakon poslednjeg zahteva za unos
komande. To je promenljivi argument koji koristi funkcija list-beautify-with-bug.
Konzola će odgovoriti sa :
(12345)
Kao što vidite, tokom otklanjanja grešaka možete da ispitujete vrednost bilo koje
promenljive.
10. Da biste dodali nov izraz u prozor Watch, izaberite promenljivu aList i pritisnite
Ctrl+W.
11. Da biste izmenili vrednost a List, vratite se u prozor konzole i upišite sledeće:
( setq a lis t (1i s t 6 7 8 9 10))
Konzola će odgovoriti sa:
( 6 7 8 9 10)
Uočite promenu u prozoru Watch.
1 2 . Nastavite s pritiskanjem dugmeta Step Into dok se funkcija ne završi.
13. Da biste uklonili tačku zaustavljanja, izaberite View o Breakpoints Window, što
otvara okvir za dijalog Breakpoints. Pritisnite dugme Delete All da biste uklonili
tačku zaustavljanja. Visual LISP će automatski zatvoriti okvir za dijalog.
14. Pritisnite dugme Reset na paleti sa alatkama Debug.
15. Zatvorite razvojno okruženje Visual LlSP-a bez snimanja datoteke.
Kao što vidite, Visual LISP nije samo editor; to je kompletno razvojno okruženje za
AutoLISP.
Sažetak
U ovom poglavlju ste ispitali neke složenije mogućnosti AutoLISP-a i Visual LlSP-a.
Upoznali ste i neke mogućnosti ActiveX-a. Objašnjeno je i korišćenje nekih mogućnosti
Visual LlSP-a za otklanjanje grešaka, uključujući tu i prozor Error Trace, tačke zausta-
vljanja i prozor Watch.
U sledećem poglavlju naučićete osnove jezika Visual Basic for Applications, još jed-
nog programskog jezika koji možete da koristite sa AutoCAD-om.
Z o p rvo izdanje ove knjige o vo p oglavlje je bio napisao Je rry Coley. Ja sam ga z a ooo
izd a n je preradila, da bih uključila Visual LIS P. U z to, ovo poglavlje s a d rži i nešto novog
m aterijala ko ji su p on u dili članovi ra zvo jn o g lim a kom panije Perceptual Engineering. Per-
ceptual Engineering je već d u g o A u to d e sko vo registrovano preduzeće z a ra zvo j, specijali-
zo v a n o u sledeća tri područja.
♦ Projektovanje i ra z v o j program a z a inženjering i au tom atizaciju projektovanja,
E D M / P D M integraciju i integraciju inžen jerin g /p roizvo dn ja .
♦ Integracija inženjeringa preduzeća k r o z zajedničke m odele procesa i podataka,
objedinjavanje računarskih program a i objektno za s n o va n u arhitekturu sistema.
♦ Nadgledanje tehnologija i m etodologija koje om ogućavaju organizacijam a koje se
bave inženjeringom da usvoje objektno orijentisanu arhitekturu sistema i računar-
skih program a.
Č la n o vi tim a su Stephen S. Green, potpredsednik i tvorac tehnologije, Esteni R. Gime-
n e z, tvorac softvera, i W illiam M cArthur, pisac tehničke dokum entacije i urednik. Percep-
tual Engineeringu m ožete da pišete na adresu i nfo@perceptual -eng.com ili da se
p o ve že te preko Web adrese w w w .perceptual-eng.com .
♦ ♦ ♦
POGLAVLJE
Programiranje na jeziku )
Visual Basic for

Applications
♦ ♦ ♦ ♦
U ovom poglavfju
isual Basic for Applications (VBA) je programski jezik i pro- Odnos VBA
V gramsko okruženje koje sadrže mnogi Microsoftovi pro-

grami - kao što su Word, Excel, PowerPoint i Access. AutoCAD
i AutoCAD-a
Pisanje VBA koda

ga takođe sadrži od verzije 14. VBAje idealan u situacijama kada
treba da radite sa više programa istovremeno. ActiveX, koji je
D obijanje korisnikovog
razmotren u prošlom poglavlju u vezi sa Visual LlSP-om, omo unosa
gucava pristup objektima u drugim programima. Medutim, za
programiranje AutoCAĐ-a možete da koristite i samo VBA. Ovo Izrada okvira za dijalog
poglavlje ce predstaviti VBA i pokaâti kako da počnete da ga
koristite za prilagođavanje AutoCAD-a. Modifikacija objekata
Visual Basic for Applications je jedna varijanta Visual Basica.
Visual Basic nije vezan ni sa jednim određenim programom. O tkianjanje i
Njegov kod se prevodi u samostalnu izvršnu datoteku, nevezanu označavanje grešaka
ni sa jednim određenim dokumentom. S druge strane, VBA je
vezan za svoj program i za dokument u kome ste napisali kod. ♦ ♦ ♦ ♦
VBA pruža jedndstavan način za prilagođavanje AutoCAD-a,
automatizaciju poslova i programiranje aplikacija iz neke
aplikacije.
VBA u AutoCAD-u radi nešto drukčije nego u većini drugih
aplikacija, utoliko što se VBA projekti snimaju u posebnu dato-
teku sa nastavkom jmena .d v b , ali mogu da budu snimljeni i unu-
tar datoteke crteža.
P o četak rada sa VBA

Kada odlučite da programirate AutoCAD, prvi korak je da izabe-
rete programski jezik koji cete upotrebiti za to.
VBA ima sledece prednosti:
♦ Brži je od AutoLISP-a čak i kada je odgovarajuči program
AutoLISP preveden (kompajliran).
♦ VBA je prisutan u mnogim drugim programima. Ako ste
ranije koristili VBA, lako ćete primeniti to znanje tokom
upotrebe VBA u AutoCAD-u. Takođe je verovatnije da ćete
naci druge programere koji znaju VBA, ali ne i AutoLISP.
♦ Obično je lakše naučiti VBA nego AutoLISP, zbog lakše
sintakse.
S druge strane, AutoLISP ima prednost kompatibilnosti sa prethodnim verzijama

AutoCAD-a. Naravno, ukoliko znate AutoLISP a ne znate VBA, teško je nadmašiti lakocu
rada sa jezikom koji veđ znate i upotrebljavate.
VBA programi se snimaju u projektim a. Projekat sadrži sve Što je potrebno za
izvršavanje programa. 2a pregled VBA projekata možete da upotrebite VBA Manager.
VBA Manager takođe omoguđava učitavanje u memoriju, izbacivanje iz nje, snimanje i
izradu VBA projekata. Da biste otvorili VBA Manager, izaberite Tools o Macro 1 VBA
Manager.
Otvaranje VBA okruženja

Da biste počeli da radite sa VBA, morate da otvorite VBA okruženje. VBA ima svoj inter-
fejs, kao i Visual LISP. Da biste otvorili VBA u AutoCAD-u, izaberite Tools O Macro O
Visual Basic Editor (ili upišite vbaide J). IDE je skraćenica od integrated development
environment (objedinjeno razvojno okruŽenje). AutoCAD će prikazati prozor VBA
okruženja.
VBA projekti sadrže m odule. Modul je samostalan deo programskog koda. VBA pro-
jekat može da sadrži jedan ili više modula.
■ ~ 1 Da biste otvorili neki modul, i2 aberite Insert O Module ili pritisnite strelicu za
L— 1 otvaranje padajuće liste, desno od drugog dugmeta na standardnoj paleti sa alat-
kama razvojnog okruženja VBA, i iz liste izaberite Module. AutoCAD će otvoriti prozor
za uređivanje teksta modula, da biste mogli da počnete sa upisivanjem koda. U prozoru
Project, VBA će spisku modula dodati novi modul. Podrazumevano ime prvog modula
je Modulel. Slika 37-1 prikazuje razvojno okruženje VBA sa editorom teksta.
Veličinu prozora editora teksta m odula m ožete da prom enite, kao i svakog drugog prozora.
Savet
Kako budete dodavali kod u tom editoru, videćete da je lakše raditi sa većim prozorom . Zato
pritisnite dugm e M axim ize da biste povećali taj prozor do m aksim alne veličine.
>
AutoCAD i dalje radi u pozadini. Možete da mu se vratite u svako doba pritiskom
&
na njegovo dugme na Windowsovoj paleti poslova, ili pritiskom na dugme View
AutoCAD sa standarđne palete sa alatkama razvojnog okruženja VBA.
Upoznavanje sa VBA
VBA omogućava lako pribavljanje, izradu i rukovanje objektima. Da biste dobili
spisak objekata, otvorite Object Browser (čitač objekata) pritiskom na dugme
Object Browser na paleti sa alatkama, ili izaberite View o Object Browser. Objekti su
organizovani u biblioteke. Svi objekti sa kojima radite u AutoCAD-u su u biblioteci
AutoCAD.
Da biste videli spisak objekata AutoCAD-a, pritisnite padajući spisak <A11 Libraries>
i izaberite AutoCAD. Rezuitat vidite na slici 37-2.
M ožete da m enjate relativnu veličinu ova dva okna. Dovedite pokazivač miša na razdvojnu
Savet
liniju tako da se kursor prom eni u dvostranu strelicu, i vucite je levo ili desno.
>
Objekti i kolekcije objekata
U levom oknu s naslovom Classes vidite spisak objekata. U VBA možete da imate i poje-
dinačne objekte i kolekcije objekata. Na primer, AcadLayer je objekat sloja, a AcadLay-
ers kolekcija slojeva. Namena kolekcija jeste da omoguće rad sa grupom objekata. Na
primer, da biste dodali jedan sloj, dodajete ga kolekciji slojeva, pošto novi sloj nema
veze ni sa jednim postojećim slojem.
Poglavlje 37 ♦ Programiranje na jeziku Visuat Basic for Applications 927
Paleta
sa alatkama Meni Naslovna linija
O lrh e ll fModutct |C o4 p LI
1______
tH
|(Čjm
ŠČbif) 1"»f Bi<gr*i>' T
0 Thćior«i«v>a
Prozor projekta
m ia a i
(nio*>V1 “3
Edrtor teksta mođula
Prozor svojstava
3a_tL
Slika 3 7 -1 : Prozor VBA okruženja.
Metodi i svojstva
Šta se može uraditi sa objektima u VBA? Prvo, objekti mogu imati svojstva. Na primer,
za elipsu možete da zadate crvenu boju, pošto je boja jedno od svojstava objekta
elipsa. (Naravno, svi objekti na crtežu imaju boju kao jedno od svojstava.)
Drugo, objekti imaju metode. Metod je svaka akcija koju možete dasprovedete sa
objektom. Na primer, elipsu možete da obrišete, zato Što je brisanje jedan metod
objekta elipsa (kao i svih drugih objekata na crtežu).
Desno okno u Object Brovvseru, s naslovom Members (članovi), prikazuje spisak
svih svojstava i metoda objekta izabranog u oknu Classes.
Istraživanje hijerarhijskog modela

Iako biste mogli da pomislite da je objekat u VBA jednak objektu u AutoCAD-ovom
crtežu, to još nije kraj priče. Sve je objekat u VBA. Na primer, AutoCAD kao program je
objekat. 1vaš trenutni crtež je objekat. Načini prikaza Model Space i Paper Space su
takođe objekti. Stoga je za određivanje objekta u crtežu potrebno odrediti program,
crtež i, na kraju, objekat u crtežu. Zato VBA radi sa hijerarhijom objekata, Hijerarhija
omogučava razlikovanje objekta u crtežu od objekta u Excelovoj računskoj tabeli, na
primer.
Objekti se određuju od opšteg ka posebnom, sa tačkom između svih delova defini-
cije. Potom dodajete određeni metod ili svojstva posle još jedne tačke. Na primer, sle-
deđi kod možete da upotrebite za dodavanje jednog kruga.
AppHcation.Acti veDocument. Model Space.AddCircie(center, radius)
928 Deo VII ♦ Programlranje u AutoCAD-u
l*u,nCAD z i *1 1 -'*1 Jtl

i .............." 3 i HL.rJ
Ci«swf »»rntiflr, tjfXfA9Ciff!<
9 Nglobafs* ■ f Applitjtion
Ac3DPoh>1i,n*7Ype 9 Area
& AcActiveSpacfl ♦ ArravPoiar
sp ACAD COLOR 4 Arravnsctarrguiar
aPACAD_LWE(OHT 9 Cantor
& Acad3DFace 9 Cifcumterence
AcadOOPoMme 9 Coior
45 ACad3DSC'lld ♦ Copy
đ1AcadAppiicafion ODeidtg
9 AcadAtr fS Dfamster
9 AtiaAItnbule & Oocumerrl
0 AcađAItntrutePeferenrd %CeiSoundirtgBox
9 AtadBiotk » GetEitsnsiooDittonflrv
51 AcadBicckftefererice ^ GetXDats
9 AtadBiotira Handle
• m H ' 0 HasEvten&lonDictlonarv
9 AiSdDJtabiiB ^ HiBhligh-i
4$ AcadDatAb*EePre!f?renc£- fS Hjrperlinks
9 AtsaDicoonariij ^ lniarsBcWnh
9 AcsttDictitjfiaiv 9 Layer
9 AcBđDlm3PomtAnguiBr ^ Lmetype
A AcadDimAJigned LmfitjrpeScale
9 AtatJDrmAraulsr £9 Lin«weigM
45 AcadDimOiametnc •<♦ Minor
43 AcadDfmenelon HlrrorSD
45 AcadDimOrdmate 9 Mddlfied
9 AtadDimRadis «Mo>e
43 AcadDimRot8t9d 9 rjtnmal
41 A£adDimStyle 9 OttjactlD
43 AcađDimSVi'?? Sff ObjectNsrng
45JAcadDocument ♦ Offset
45 AradDocumants 9 CormeriD
C'fl« to»*ClicJe ■1 :•*
HterrMfot M*CM
luodMngrotiKl
...... —*
Slika 37-2: 2a pregledanje AutoCAD-ove biblioteke objekata m ožete
da upotrebite Object Brovvser.
Prečica za Application.ActiveDocument je ThisDrawing, pa možete da upotrebite i:

ThisDrawing.ModelSpace.AddCirc'te(center, radius)
Da biste radili sa bilo kojim objektom, morate znati njegovo mesto u hijerarhiji.
Najbrži način da prikažete hijerarhijsku strukturu iz razvojnog okruženja VBA
jeste da odaberete bilo koji metod ili svojstvo u Object Browseru i pritisnite Help na
paleti sa alatkama Object Browsera. Zatim izaberite Objects o Objects Model i videćete
ispis kao na slici 37-3.
Iz modela objekta vidite da je:
♦ linija član kolekcije ModelSpaceEntities;
♦ kolekcija ModelSpaceEntities član objekta Document;
♦ objekat Document član objekta AutoCAD Application.
Možete i da izaberete Objects O List of Objects u Object Browserovom sistemu za
pomoč, da biste izabrali bilo koji objekat i dobili podatke o njemu i njegovim metodima
i svojstvima.
U AutoCAD-u izaberite Help O AutoCAD Help O Contents, zatim dvaput pritisnite VBA and
Napomena ActiveX Autom ation, a potom dvaput pritisnite Shortcut to AutoCAD VBA and ActiveX Help.
Tim e ste prešli u drugi sistem ugrađene pom oći. Na kartici Contents dvaput pritisnite
\ AutoCAD ActiveX and VBA Reference. Dvaput pritisnite Object M odel da biste videli hijerar-
hijski m odel prikazan na slici 37-3, ili dvaput pritisnite Objects da biste prikazali abecedni
spisak objekata.
Poglavlje 37 ♦ Programiranje na jeziku Visual Basic for Applications 929
Slika 37 -3 : M odel objekata pokazuje hijerarhiju svih VBA objekata

da biste mogli da radite sa njim a.
Koraci: upoznavanje sa VBA okruženjem

1. Uz bilo koji crtež otvoren u AutoCAD-u, izaberite Tools O Macro O Visual Basic
Editor. AutoCAD đe otvoriti standardne palete sa alatkama razvojnog okruženja
VBA.
2. Izaberite Insert O Module iz menija. Razvojno okruženje VBA ce otvoriti prozor
editora teksta modula.
3. Pređite na Windowsovu paletu poslova i pritisnite dugme AutoCAD-a, da biste se
vratili u AutoCAD. Sada pritisnite dugme Microsoft Visual Basic da biste se vratili
u razvojno okruženje VBA.
■ys. 4. Pritisnite dugme Object Brovvser na standardnoj paleti sa alatkama razvojnog
okruženja VBA. Pritisnite padajucu listu cAU Libraries> i izaberite AutoCAD. Ako
treba, maksimirajte prozor pritiskom na srednje dugme u gornjem desnom uglu
prozora.
5. U oknu Classes pritisnite AcadLine. Odgovarajude rnetode i svojstva vidite u des-
nom oknu.
6 . U desnom oknu (Members of AcadLine) pritisnite stavku Delete. Videdete
sledece na dnu prozora:
Sub Oelete( )
Member of AutoCAD. AcadLine
Deletes a specified object.
Sub označava početak VBA potprograma. Tako se prikazuju metodi.
930 Deo VII ♦ Programiranje u Auto€AD~u
7. Pritisnite Layer u desnom oknu. Videcete sledeće na dnu prozora:

Property Layer As String
Member of AutoCAD.AcadLine
Specifies the current layer of the object.
To oznaćava da je Layer svojstvo objekta AcadLine. String (znakovni niz) odnosi
se na tip podataka koji je objašnjen kasnije u ovom poglavlju.
8 . Pritisnite dugme Help u prozoru Object Brovvser. Pritisnite dugme Objects na
vrhu, a zatim Object Model da biste videli hijerarhijski mode).
9. Ponovo pritisnite dugme Objects, ali ovog puta izaberite List of Objects. Priti-
snite dugme ,,L“ i izaberite Line. Videćete spisak svih svojstava i metoda koji pri-
padaju objektu Line.
10. U drugom pasusu opisa, reč AddLine je podvučena zelenom linijom kao hiper-
tekst. Pritisnite je da biste videli opis metoda AddLine.
1 1 . Pritisnite Example (takođe podvučen kao hipertekst). Videćete primer VBA koda
za crtanje linije.
1 2 . Zatvorite sve otvorene prozore pritiskom na dugme Oose u gornjem desnom
uglu svakog prozora. Ako nastavljate sa sledećom vežbom, ostavite otvoren pro-
zor razvojnog okruženja VBA.
Dobijanje ugrađene pomoći

VBA pruža nekoliko mogućnosti u svojoj ugrađenoj pomoći. Već ste videli Object
Brovvser (čitač objekata), koji daje spisak objekata i njihovih metod i svojstava.
Da biste dobili pomoć za neki objekat, izaberite ga u Object Brovvseru i pritisnite
dugme Help. Isto možete da učinite i za metod ili svojstvo, kao što prikazuje slika 37-4.
Pomoć za AutoCAD ActiveX and VBA možete da otvorite i pritiskom na desni taster
miša u oknu Classes ili u oknu Members, kao i biranjem sistema ugrađene pomoći. VBA
će otvoriti stranicu ugrađene pomoći za izabrani objekat, metod ili svojstvo. Odatle
možete da pritisnete Object, Methods ili Properties da biste dobili pomoć.
A uloLA O A c liv e X -and VHA H e le itn c e MEmSD

Fih OiJUsmHaip
Hglpliipic« n : fjbierti
Cantet Property
S p c c tfie * ttm c e n te r o f an e rc . c irtle .. e O ip ie , view ^ or vit»w po il
S ig n a tu re
obpect )ig&. \
T he obiecl ot objects ihii prop«ty epples to
Center Varient Ithree-eternent ot doubbr] re4d-write
The 3D coordinefe repfeserting ttie center of the obpect
The đefaut oenter«(0.0,0]
Vfavitport, V > tw T he c en t« for ti'te v « w p crt and view objects ts e 2D coordtnete
A e n a ik i
o l an afc
Slika 37-4: Stranica ugrađene pom oći za svojstvo Center.

PoglavJje 37 ♦ Programiranje na jeziku Visual Basic for Applications 931
Kada otvorite stranicu ugrađene pomođi, pritisnite hipertekst Example da biste

videli primer ispravnog korišćenja. Ti primeri su odličan način za učenje VBA. lz njih
možete da kopirate delić VBA koda i prenesete ga u svoju rutinu i tamo preuredite kako
god hoćete.
Uopšteniju pomoć AutoCAD nudi u dva sistema:
♦ ActiveX and VBA Reference je abecedni spisak objekata, metoda, svojstava,
i događaja.
♦ ActiveX and VBA Developer’s Guide (vodič za razvijanje aplikacija) objašnjava
pojmove i tehnike ActiveX automatizacije.
Da biste pristupili ovim dokumentima, pritisnite desni taster miša u bilo kom oknu i
izaberite Help. VBA će otvoriti stranicu pomoći za izabrani objekat, metod, ili svojstvo.
Zatim izaberite Help Topics da biste pristupili raznim temama ugradene pomoći.
Pomoć za Microsoftov Visual Basic for Applications pruža opšte podatke o okru-
ženju VBA. Pritisnite dugme Help na paleti sa alatkama Menu Bar razvojnog okruženja
VBA, ili izaberite Help o Microsoft Visual Basic Help. Tu ćete naći pomoć za ostale pro-
grame koji podržavaju VBA, a vi ih možda imate. Iskoristite tu mogućnost onda kad
počnete da pišete VBA kod koji objedinjuje više aplikacija.
Kad počnete sa programiranjem, možete da dobijete pomoć za bilo koji izraz ako
dovedete kursor u njega i pritisnete Fl. Na primer, možete da upišete AddLine i priti-
snete F1 da biste dobili pomoć za izradu linije.
P isa n je VBA koda

Sada kad poznajete strukturu VBA objekata, metode i svojstava, spremni ste da
počnete sa pisanjem koda. Kao i u svakom programskom jeziku, morate da naučite sin-
taksu, šta su promenljive i kako da ih upotrebite. Na sreću, AutoCAD-ova pomoć za VBA
sadrži mnogo primera koji će vas voditi tokom programiranja.
Kada napišete neki kod, možete da ga koristite u AutoCAD-u.
Tabela 37-1 prikazuje razne komponente VBA koda. U tabeli su definisani razni poj-
movi koji se često koriste u radu sa VBA.
Tabela 37-1 Komponente VBA koda

Pojam Definidja
Procedure Kod koji nešto radi i ima neko ime. Procedura može da bude potprogram, funkcija ili
svojstvo.
Project Skup obrazaca i modula.
Module Skup potprograma, funkcija i deklaracija koje su obično povezane i sačinjavaju celinu
unutar projekta.
Form Obrazac koji sadrži vizuelne komponente, kao što su dugmad i polja za tekst, u okviru za
dijalog koji izrađujete za VBA projekat.
Subroutine Potprogram. Procedura napisana u VBA kodu koja ne vraća vrednost pošto završi s radom.
Function Funkcija. Procedura napisana u VBA kodu koja vraća vrednost poŠto završi s radom.
Property Svojstvo. Procedura napisana u VBA kodu koja određuje neku vrednost (svojstvo objekta).
Declaration Jedan iii više iskaza koji se ne izvršavaju nego imenuju konstante ili promenljive t definišu
njihove atribute (npr. tip podatka).
Macro Makro. Javni potprogram koji korisnik može direktno da pokrene.
932 Deo VII ♦ Pfogramiranje u AutoCAD-u
Kada počnete s pisanjem koda, VBA moze umesto vas da napravi osnovnu strukturu
svake procedure. Izaberite Insert O Procedure (Object Browser mora biti zatvoren) da
biste otvorili okvir za dijalog prikazan na slici 37-5.
Add P iocedu ie Slika 37-5: Okvir za dijalog Add Procedure.
p ~ OK
Type
Cance!
. & S*
C Proparty
Scope
& Pufctic
P fjll lo<al vartib!*? as S a o cj
U polje Name upišite ime nove procedure. Izaberite vrstu procedure koju želite da
izradite. Zatim odaberite želite li da opseg procedure bude javni ili privatni. (Ti poj-
movi su objašnjeni kasnije u ovom poglavlju.) Potom pritisnite OK.
Modul može da sadrži 0 ili više procedura (potprograma i funkcija). Ako je neki pot-
program deklarisan kao javni (Public), onda je vidljiv (može biti pozvan) iz drugih
modula ili iz AutoCAD-ovog okvira za dijalog vbarun. Potprogram deklarisan kao pri-
vatan (Private) vidljiv je samo unutar svog modula.
Napomena
Ako potvrdite polje All Local Variables as Statics, vaše prom enljive će zadržavati svoje vred-
nosti u vrem enu dok se ne koriste.
Pregled sintakse jezika VBA

Da biste počeli da programirate, morate znati od čega se sastoji VBA rutina. Sledi celo-
kupna VBA rutina za crtanje 3D kvadra.
' Umetni pun 3D kvadar
Sub kvadarC)
' d e k l a r iš i ulazne pnomenljive za AddBox()
Dim dOrigin (0 To 2) As Double ‘ koordinate poČetka ( x . y , z )
5 u. niz brojeva tipa double
Dim dLength As Double' dužina

Dim dWidth As Double' š ir i n a
Dim dHeight As Double' visin a
Dim mojKvadar As Acad3DSolid' za čuvanje onog što vrati AddBox()
dOrigin(O) = 0//' zadaj početak u ( 0 ,0 ,0 )

dO ri gin(l ) = Oii
dOr i gi n (2) = Oii
dLength = 5#' nactaj kocku 5 sa 5 sa 5

dWidth = 5ii
dHeight = 5#
Pogtavlje 37 ♦ Programiranje na je iik u Visual Basic for Applications 933
' nacrtaj kocku u okruženju modelspace tekućeg crteža

Set mojKvadar = Thi sDrawi ng . Model Space. AddBox(dOri gi n , dl.ength,
dViidth, dHeight)
' promeni tačku posmatranja tako da se kvadar bolje vidi
ThisDrawing. SendCommand ("VPOINT 1 , 1 , 1 ")
End Sub
Evo šta taj kod znači:
♦ 1. red: Svaki tekst koji počinje apostrofom Q je komentar. Stavljanje komentara
u programe pomaže i vama i ostalima da shvate šta program radi.
♦ 2. red: Sub označava početak procedure, dakle imenovane celine koda. U VBA
projektu možete imati više procedura. Projekat je datoteka koju na kraju snimate,
sa nastavkom imena .d vb . Svaki projekat sadrži komponente vaših potprograma,
okvira za dijaloge itd. Sledeča reč je ime potprograma. Ako argumenti postoje,
možete ih staviti u zagrade. Upotrebite prazan par zagrada ako argumenata
nema. Deklarisanje promenljivih je objašnjeno kasnije u ovom poglavlju.
♦ 3. red: Još jedan komentar koji opisuje nekoliko sledećih redova koda. Uvek je
dobro komentarisati kod, ukazati na ono šta se dešava, čak i sebi napisati
napomenu koja će vas podsetiti na vašu nameru.
♦ 4. red: Promenljive možete da deklarišete i pomoću komande Dim. Tu se dOrigin
koristi kao promenljiva koja čuva koordinate središta kvadra. (0 To 2) znači da će
koordinate središta imatj tri dela, naime X, Y, Z. Double je tip promenljive pogo-
dan za veđinu koordinata. Više o tipovima podataka kasnije.
♦ 5-7. red: Tu se deklarišu promenljive dLength, dWidth i dHeight koje će čuvati
podatke o dužini, širini i visini kvadra. One su deklarisane kao tip Double, što je
pokazano i prefiksom ,,du u njihovim imenima. To nije obavezno, ali nije ni loše.
♦ 8. red: Ovde se deklariše promenljiva mojkvadar kao Acad3DSolid koja će sadrža-
vati novi kvadar koji treba napraviti. Acad3DSo)id je tip podataka specifičan za
AutoCAD, pogodan za (pogodili ste) označavanje trodimenzionalnog punog tela na
crtežu. Ostale tipove podataka AutoCAD-a možete da pronađete u Object Browseru
ili pregledom Object Modela, kao što je objašnjeno ranije u ovom poglavlju.
♦ 9-11. red: Tu se zadaju X, Y, Z koordinate početka kvadra. Te vrednosti se pridru-
žuju promenljivoj dOrigin. Znak za funtu (#) se koristi za označavanje podatka tipa
realan broj dvostruke preciznosti sa pomičnim zarezom. Njegova upotreba ovde
nije obavezna, ali jasnije pokazuje nameru. Ponekad pri pridruživanju brojevajed-
nog tipa promenljivama drugog tipa dolazi do grešaka u zaokruživanju, npr. pri
pridruživanju celih brojeva realnim brojevima dvostruke preciznosti i obrnuto.
♦ 12-14. red: Zadaju dužinu, Širinu i visinu kvadra od 5 jedinica.
♦ 15. red: Još jedan komentar.
♦ 16. red: Konačno ste spremni da nešto uradite. Komanda Set se upotrebljava za
zadavanje vrednosti promenljive. Ovde zadajete promenljivoj mojKvadar vrednost
tipa Acad3DSolid koja je određena izrazom AddBox(dOrigin, dLength, dWidth,
dHeight). Metod AddBox izraduje nov 3D kvadar. Treba mu zadati početak, dužinu,
širinu i visinu pomoću prethodno definisanih promenljivih. Metod AddBox je član
objekta ModelSpace, koji je član objekta ThisDrawing. U VBA se ThisDrawing kori-
sti za pristup tekućem crtežu. Pošto je VBA u AutoCAD-u automatski povezan sa
AutoCAD-om, ne morate izričito da zadajete aplikaciju (AutoCAD).
♦ 17. red: Nije valjda opet komentar! Upitajte se: ,,Da li bi mi bez komentara bilo
teže da shvatim ovaj kod? Šta ako kod ima grešku i ja zatražim od drugog pro-
gramera da je otkloni? Šta ako sam taj drugi programer ja?“
♦ 18. red: Ovde šaljemo komandu VPOiNT da izmeni tačku posmatranja. U suprot-
nom bi ovaj kvadar izgledao kao kvadrat posmatran odozgo. Razmak posle bro-
jeva 1,1,1 a pre znaka navoda je važan. On označava kraj te komande, kao da ste
pritisnuli Enter.
♦ 19. red: Komanda End Sub završava ovaj potprogram.
Kada želite da pogledate sintaksu neke komande, potražite je u VBA Helpu, kao što
je objašnjeno ranije u ovom poglavlju. Reeimo da u gornjoj VBA rutini Želite pomoč za
komandu AddBox - izaberite AddBox i pritisnite F1. Dobičete njenu sintaksu i elemente
potrebne za izradu kvadra. Zatim pritisnite hipertekst Example (pri vrhu okvira) da
biste videli dobar primer upotrebe te komande.
Snimanje VBA rutine

Kao što sam ranije spomenula, AutoCAD-ova verzija VBA snima VBA projekte kao
posebne datoteke sa nastavkom imena .dvb. Međutim, kada pokrenete neku rutinu,
AutoCAD ga ispisuje u formatu ModuleName:Procedure Name. Ako projekat ima samo
jedan modul, i modulu i proceduri možete da date isto ime. Međutim, večina VBA rutina
ima nekoliko modula, gde jedan modu) kontroliše ostale. Pokretanjem kontrolnog
modula pokrećete celu rutinu.
Da biste dali ime modulu, pogledajte donji levi ugao prozora Properties u razvojnom
okruženju VBA. Kađa napravite modul, VBA prikazuje njegovo svojstvo Name (ime), kao
Examplel. Dvaput pritisnite Examplel i upišite novo ime, Uočite da će ime tog modula
u prozoru Project biti automatski promenjeno.
Napomena
Im e m odula m ože biti do 4 0 znakova dugačko i mora početi slovom. U im enu su dozvoljeni
sam o slova, brojke i podvlaka.
g Da biste snimili neki projekat, što obuhvata sve module, pritisnite dugme Save sa
1standardne palete sa alatkama razvojnog okruženja VBA. VBA će vas vratiti u
AutoCAD i otvoriti okvir za dijalog Save VBA Project As. Upišite ime svog projekta,
izaberite mesto za njega i pritisnite dugme Save.
Projekte možete da snimate u poddirektorijum \S a m p le \V B A direktorijuma
\Acad2000 ili u neki drugi direktorijum koji ste dodali putanji pretraživanja pomoćnih
datoteka.
Učitavanje VBA rutine

Pre pokretanja neke VBA rutine, ona mora biti učitana u memoriju. Ako radite na rutini
i treba da je pokrenete da biste videli kako radi - što će često zatrebati- ne morate da
je učitavate. Međutim, ako hoćete da pokrenete rutinu koja nije otvorena, morate da upo-
trebite komandu VBALOAD. Izaberite Tools O Load Application (ili upišite vbaload J)
i AutoCAD će otvoriti okvir za dijalog Load/Unload Application. Prokrstarite do
određenog projekta, izaberite ga i pritisnite dugme Load. Zatim pritisnite dugme Close
da biste zatvorili okvir za dijalog. Projekat je sada učitan.
Poglavije 37 ♦ Programlranje na jeziku Visual Basic for Applications 935
Izvršavanje VBA rutine

Kada završite neki potprogram, možete da ga izvršavate u AutoCAD-u. Konačno, to je
i raziog za pisanje VBA koda. Da biste pokrenuli VBA rutinu, izaberite Tools ■T Macro
O Macros (ili upisite v b a r u n J). U okviru za dijalog Macros, prikazanom na slici 37-6,
izaberite modul koji treba pokrenuti i pritisnite dugme Run. AutoCAD će pokrenuti taj
modul i druge module koje pokrenuti modul kontroiiše (poziva).
J w M a c io s Slika 37-6: Za pokretanje

VBA rutine upotrebite okvir
MaciorMnj? za dijalog Macros.
Korišćenje Visual Basic Editora

Kada počnete da pišete kod u Visual Basic Editoru, odmah ćete primetiti da Visuai
Basic bojom kodira vaš tekst. NajčeŠće boje su:
Običan tekst Crno

Sintaksno pogrešan tekst Crveno
Komentari Zeleno
Stužbene (ključne) reči Plavo
Službene (ključne) reči obuhvataju tipove promenljivih i druge reči poznate Visuat
Basicu, kao što su Dim i Sub.
Boju m ožete da izm enite ako izaberete Tools Options iz Visual Basicovog m enija, potom
Savet
karticu Editor Format. Izaberite vrstu teksta i boju koju želite. Pritisnite dugm e OK.
v Čim počnete da pišete službenu (ključnu) reč koju Visual Basic poznaje, često će
iskočiti okvir koji nudi biranje iz spiska ili pomoč da završite reč. Editor takode dodaje
ili uklanja razmake i piše neke reči velikim slovima čime popravlja sintaksu. Ako
pogrešite u sintaksi, često će se pojaviti mala poruka o grešci. Tako Visual Basic
pomaže da pišete tačan kdd.
936 Deo Vil 4Prograiniranje u AutoCAD-u
Koraci: izrada, snimanje i pokretanje VBA programa

1. Otvorite AutoCAD sa novim crtežom pomođu opcije Start from Scratch. Izaberite
Tools o Macro O Visual Basic Editor.
2 . Izaberite Insert O Module. VBA de otvoriti editor teksta modula. (Ako ste ranije
otvorili neki modul, Visual Basic će se možda otvoriti sa praznim, vec otvorenim
modulom. U tom slučaju preskočite ovaj korak.)
3. Izaberite Insert 0 Procedure. U tekstualno polje Name upišite CrtaTorus. Tebalo
bi da tip bude Sub, a opseg javni (public). Pritisnite dugme OK.
4. Upišite sledeći kod:
' umetni torus
Public Sub CrtaTorus()
' d e klar ac ija promenljivih
Dim dCenter(0 To 2) As Double
Dim dRadiusl As Double
Dim dRadius2 As Double
Dim mojTorus As Acad3DSolid
' zadaj 0 ,0 ,0 za s redište torusa

dCenter(O) = 0/f
dCenter(l) = 0//
dCenter(2) = 0#
dRadiusl = 10# 'poluprečnik torusa

dRadius2 = 2# 'poluprečnik cevi
' umetni torus

Set mojTorus = ThisDrawing, ModelSpace. AddTorus( dCenter, dRadiusl.
dRadi us2)
' zadaj tačku posmatranja i osenči prikaz

ThisDrawing. SendCommand ("VP0IMT 1,1.1 SHADEMODE G0URAUD ")
End Sub
5. U prozoru Properties izmenite naslov modula u CrtaTorus.
6 . Pošto je ova rutina aktivna, ne treba da je učitavate u memoriju. Pritisnite dugme
Save sa standardne palete sa alatkama razvojnog okruženja VBA. Snimite je pod
imenom a b 3 7 -l.d v b u djrektorijum A u to C A D Biblija.
7. Vratite se u svoj crtež pomoću Windowsove palete poslova. Izaberite Tools O
Macro o Macros. U okviru za dijalog Macros izaberite CrtaTorus i pritisnite
dugme Run. VBA će nacrtati i obojiti torus.
Evo objašnjenja rutine koju ste upravo napisali i upotrebili. Uočite da su prazni
redovi zanemareni.
♦ 1. red: Komentar koji opisuje rutinu.
♦ 2, red: Ovo je javni potprogram, naziva CrtaTorus koji ne prima parametre.
♦ 3. red: Komentar koji ukazuje na sledeče deklaracije promenljivih.
♦ 4. red: Deklariše niz koji će sadržavati X, Y, Z koordinate centra torusa.
♦ 5. red: DekJariše promenljivu koja de sadržavati poluprečnik torusa.
♦ 6 . red: Deklariše promenljivu koja de sadržavati poluprečnik cevi.
♦ 7. red: Deklariše promenljivu koja će sadržavati napravljeni 3D objekat.
♦ 8.red: Komentar.
♦ 9-11. red: Zadaje 0,0,0 za središte torusa.
♦ 12. red: Zadaje 10 za poluprečnik torusa.
♦ 13. red: Zadaje 2 za poluprečnik cevi.
♦ 14. red: Komentar.
♦ 15. red: Stvara torus.
♦ 16. red: Komentar.
♦ 17. red: Šalje komandu AutoCAD-u da promeni tačku posmatranja i oboji torus da
bi se bolje video.
♦ 18. red: Kraj potprograma.
Šta su promenljive
Kao što sam ranjje objasnila, promenljiva čuva vrednost za kasniju upotrebu u pro-
gramu. (Pogledajte poglavlje 35 gde se govori o promenljivama u Visual LISP-u.)
U VBA ne morate unapred da deklarišete promenljive (uko)iko ne uključite iskaz
Option Explicit, koji je kasnije opisan). Kao u slededem primeru, možete da upotrebite
komandu Set i da napravite promenljivu i da joj zadate vrednost. Sledi komanda koja
pravi promenljivu cir i pridružuje joj krug koju ce napraviti metod AddCircle.
Set c i r = Thi sDrawi ng .Model Space . AddCi rcl e Ccen , radiLis)
Kada tako napravite promenljivu, VBA joj pridružuje podrazumevani tip oariant. Tip
podataka variant (promenljivi) može da sadrži brojeve, datume ili nizove znakova, tj.
tekst.
Medutim, deklarisanje promenljivih unapred ima sledeće prednosti:
♦ Možete da zadate tip promenljive koji obično zauzima manje memorije od podra-
zumevanog tipa variant.
♦ Kako dalje budete pisali kod, VBA ce stalno proveravati tačnost pisanja imena
deklarisane promenljive, što umanjuje mogudnost greške.
Promenljive se deklarišu komandom Dim. Evo primera:
Dim rad i us As Double
Možete da definišete tri različita nivoa promenljivih:
♦ Javnu (public) promenljivu, koja je dostupna svim procedurama u projektu.
Primer je:
Public dRadius As Double
♦ Promenljivu na nivou modula, koja je doslupna svim procedurama u svom
modulu koda. Promenljivu na nivou modula pravite tako što njenu deklaraciju
(komandu Dim) stavite na vrh modula, u odeljak Declarations. Komanda Private
predstavlja drugi način da napravite promenljivu na nivou modula. Primeri su:
Dim cNum3 as Doubie
Private dNum2 as Double
♦ Promenljivu na nivou procedure koja se koristi samo unutar te procedure.
Možete da je smestite bilo gde u proceduru, uz uslov da je prethodno deklarišete.
Ako iskaz Opti on Exp I i c : t stavite u odeljak Declarations, time ste odredili da se
sve promenljive deklarišu pre upotrebe. Tako sebe prisiljavate da kod pišete pažljivije.
Medu deklarisanim promenljivama je lakše naći grešku, jer ih je lakše pronaći.
Tabela 37-2 prikazuje sve vrste promenljivih koje možete da dekiarišete.
Tabeia 37-2 Tipovi promenijrvih u VBA

Promenljiva Opis
Boolean Za promenljive koje mogu imati samo dve vrednosti - True (istinito) ili False (neistinito).
Byte Pozitivni celi brojevi od 0 do 255.
Integer Celi brojevi od -32768 do +32768.
Long Celi brojevi od -2,147,483,648 do +2,147,483,648.
Currency Vrednosti od -922,337,203,685,477.5808 do +922,337,203,685,477.5808.
Single Realni brojevi obične preciznosti s pokretnim zarezom. Takvi brojevi troše manje
memorije nego realni brojevi dvostruke preciznosti, ali su i njihove vrednosti ograničene.
Double Realni brojevi dvostruke preciznosti s pokretnim zarezom. Takvi brojevi su mnogo
precizniji nego realni brojevi jednostruke preciznosti. Većina koordinata koristi ovaj tip
promenljrvih. Tri promenljive dvostruke preciznosti čuvaju koordinate X, Y, Z.
Date Sadrži datume i vreme sačuvane u obliku realnih brojeva. Broj levo od decimalne tačke je
zapis datuma, a broj desno od decimalne tačke je zapis vremena.
String Tekstualni nizovi fiksne ili promenljive dužrne, uključujući slova, brojke, razmake i znakove
interpunkcije.
Object Objekti kao što su aplikacija, crtež ili objekat na crtežu.
Variant Sadrži brojeve, datume ili nizove, Kada ne deklarišete tip promenljive, VBA podrazumeva
da hoćete baš ovaj tip.
Evo primera koji koristi tip promenijive Date i prikazuje ga u okviru s porukom:
Sub Datumski DerrioC )
Dim dt As Date
Dim dbl As Double
dt = Now ’ pridruži protneni j i voj dt trenutni datum i vreme
dbl = dt 'dodeli i s t u datumsku vrednost promenljivoj dvostruke
preci znosti
MsqBox "Verzija s uobičajenim datumom: " & dt & " Verzija dvostruke
preci z n o s t i : " & dbl
End Sub
Izvršenje potprograma DatumskogDemo (pritiskom na F5) prikazalo bi nešto slično
ovome:
3/24/99 10:31:34 PM
36243.938587963
Definisanje VBA iskaza

lako potpuna rasprava o tome kako treba pisati VBA kod prevazilazi opseg ove knjige,
navođenje nekih opštih principa bice korisno.
Iskaz je u VBA osnovna jedinica koda. On sadrži celokupnu komandu. Postoje tri
vrste iskaza:
♦ Deklaracija koja imenuje promenljivu, konstantu ili proceduru, kao u siedećem
primeru.
Di m dOri gi n as Doub1e
♦ Pridruženje dodeljuje vrednost promenljivoj ili konstanti. Primer:
dOrigin = 0#
♦ Izvršni iskaz obavlja akciju. Na primer, on može da izvrši metod ili funkciju,
napravi petlju ili grananje koje deluje na ceo blok koda, kao što je ovde prikazano:
5et myBox = ThisDrawing. Modei5pace. AddBox( dOrigin, dLength. dWidth.
dHei ght)
Pogiavlje 37 ♦ Programiranje na jeziku Visual Basic for Applications 939
VBA ima mnogo službenih reči, funkcija i drugih komponenata koje koristite tokom
pisanja koda. Spisak svih njih prevazilazi opseg ovog pogiavlja. Da biste dobili pomoć
za osnovne komponente jezika VBA, izaberite Help O Microsoft Visual Basic Help. Na
kartici Contents dvaput pritisnite Visual Basic Language Reference, što će ispisati poj-
move koji su osnova VBA. Evo nekih primera:
♦ Constants: konstante možete da upotebljavate bilo gde u kodu kao imenovanu
vrednost. Na primer, VBA pruža konstante boja i datuma koje možete da koristite
za zadavanje boja i datuma.
♦ Functions: VBA uključuje više funkcija koje će vam biti poznate ako ste radili u
AutoLfSP-u. Na primer, funkcija ABS vraća apsolutnu vrednost (bez predznaka
plus ili minus) bilo kog broja. Funkcija DATE vraća trenutni sistemski datum.
♦ Keywords: službene (ključne) reči su one reči koje u VBA imaju posebno zna-
čenje. Često se koriste kao deiovi VBA komandi. Na primer, Else se koristi u
naredbi I f ..T h e n .. .Else . Već ste upoznali službenu reč Set koja se koristi u naredbi
Set.
♦ Operators: VBA obuhvata sve uobićajene aritmetičke operatore, kao +, -, *, / i A.
Možete da koristite i & za povezivanje tekstualnih nizova. Postoji i nekoliko
logičkih operatora.-kao and, not i or.
♦ Statements: naredbe pomažu u oblikovanju toka koda. Već poznajete komandu
Set. Druge naredbe su F o r E a c h ...N e x t i J f .. Then. ..Els e . One pružaju mogućnost
kruženja u VBA.
Upamtite da spisak objekata i njihovih metoda i svojstava možete da dobijete i u
Object Brovvseru (čitaču objekata), kao što je objasnjeno ranije u ovom poglavlju.
D o b ijan je ko risniko vo g unosa

Primeri u ovom poglavlju nisu bili veoma korisni, delom i zato što te rutine nisu pružale
mogućnost za dobijanje korisnikovog unosa za svojstva objekata koje korisnik pomoću
njih crta. Postoje dva glavna načina za dobijanje korisnikovog unosa - unos na koman-
dnoj liniji i u okvjru za dijalog. U ovom odeljku objasniću kako se dobija korisnikov
unos na komandnoj linijj.
2 a dobijanje korisnikovog unosa morate da upotrebite nešto što se zove objekat
Utility (uslužni). Objekat Utility upravlja metodima dobijanja korisnikovog unosa i pri-
pada objektu Document. Možete da koristite i objekat ThisDravving, kao u sledećem
primeru.
Dim iReturri as Integer
iReturn = ThisDrawinq. ULi1i t y . GetInteger( "Upišite jedan ceo b r o j : ")
Tu se promenljivoj iReturn pridružuje ceo broj koji korisnik upiše na komandnu
liniju. Zahtev za unos komande je „Upišite jedan ceo broj:“.
Ovakav korisnikov unos možete da koristite za izbor tačaka, dobijanje brojeva (npr.
iznos poluprečnika kruga), tekstualnog niza, ili objekta. Upotrebite taj metod kad je
unos kratak i jasan.
Da biste izbegli pojavljivanje nekoliko zahteva za unos na istoj komandnoj liniji, na
početku zahteva za unos upotrebite vbCrLf, konstantu za vraćanje na početak reda
(carriage return ) i prelazak u novi red (Jine feed ), kao u sledećem primeru:
pozivl = vbCrLt & "Zadajte tačku s re d iš ta: "
Evo primera kako se dobija korisnikov unos na komandnoj liniji:

Sub AddCi r c l e C )
Oim tačkasred As Variant
Dim poluprečnik As Double
Dim mojKrug As AcadCircTe
tačkasred = ThisDrawing. U t i 1i t y . GetPointC . vbCrlf & "Unesite tačku

s redi šta : ” )
poluprečnik = ThisDrawing. U t i 1i t y . GetRea1 ( " Unesite poluprečnik: ")
Set mojKrug = ThisDrawing. ModelSpace. AddCircle(tačkasred, polu-
prećni k )
End Sub
Tabela 37-3 prikazuje uobičajene metode za dobijanje korisnikovog unosa. Ako
poznajete GET funkcije u AutoLISP-u, bide vam poznati i ovi metodi.
Tabela 37-3 Uobičajeni metodi za dobijanje korisnikovog unosa

Metod Sintaksa Opis
CetEntity object.CetEntity Object, Korisnik pritisne i tako odabere objekat (entitet). Metod vraća taj
IzabranaTaćka, Zahtev objekat kao prvr parametar, a izabranu tačku kao drugi parametar.
za unos Zahtev za unos je opcion. Primer: ThisDrawing.utility.GetEntity
dajObj, baznaTčk, "Izaberite objekat" gde je dajObj ranije
deklarisana kao promenljiva tipa Object.
Cetlnteger RetVal — Getlnteger Prihvatljiv je svaki broj izmedu -32768 i +32767. Zahtev za unos je
(Zahtev za unos) opcioni. Primer: dajCeo = ThisDrawing.utility.Getlnteger("Upi$ite
ceo broj:")
CetPoint RetVai = GetPoint Vraća jedan variant (koji sadrži niz od tri elementa dvostruke
(Tačka, Zahtev za unos) preciznosti). Korisnik može da izabere tačku rli upiše njene
koordinate. Ako je (opciono) stavljen parametar Tačka, AutoCAD
će prikazati rastegljivu liniju od izabrane tačke do trenutne pozicije
kursora. Zahtev za unos je takođe opcion. Primer: dajTačku =
ThisDrawing.utility.CetPoint(, "Zadajte tačku:")
CetReal RetVal = CetReal Prihvatljiv je svaki realan broj (pozitivan ili negativan). Zahtev za
(Zahtev za unos) unos je opcioni. Primer: dajRealca =
ThisDrawing,utility.GetReal("Upišite realan broj:")
GetString RetVai = GetString Parametar ImaRazmake određuje može li niz da sadrži razmake.
(ImaRazmake, Zahtev Ako parametar ImaRazmake ima vrednost TRUE (istina), niz m oie
za unos) da sadrži razmake, a korisnik mora da pritisne Enter da bi završio
unos. Ako parametar ImaRazmake ima vrednost FALSE (neistina),
unošenje razmaka ili pritisak na taster Enter završava unos. Zahtev
za unos je opcion. Primer: dajNiz = ThisDrawing.utility.GetString
(False, "Upišite tekst (razmak ili <enter> završava unos):’1)
Koraci: izrada VBA programa koji traži korisnikov unos

1. Otvorite nov crtež u AutoCAD-u pomocu opcije Start from Scratch.
2. Da biste otvorili nov projekat, izaberite Tools o Macro O VBA Manager. Priti-
snite dugme New. Zatim pritisnite Visual Basic Editor.
3. lzaberite Insert O Module, zatim Insert O Procedure. Dajte mu ime Nasmejano-
Lice i pritisnite dugme OK.
4. Upišite sledede na tekudem mestu kursora:
Dim poziv As Strin g. poziv2 As String
Dim cen As Variant
Dim rad As Doubie
Di m krug As AcadCi rcle
Pogtavlje 37 ♦ Programiranje na jeziku Visual Basic for Applications 941
Dim luk As AcadArc

Dim pi As Double
Dim dPočug As Double' početni ugao
Dim dZavug As Double' završni ugao
pi = 3.1415
poziv = vbCrLf & "Zadajte centar: "
poziv2 = vbCrLf & "Zadajte poluprečnik: "
’ pribavi centar od korisnika

cen = ThisDrawing. U t i 1i t y , GetPoint( , poziv)
rad = ThisDrawing. U t i 1i t y . GetDistance(cen, poziv2)
' nacrtaj glavu

Set krug = ThisDrawing. ModelSpace. AddCircle(cen. rad)
' nacrtaj osmeh
dPočug = 225 * pi / 180 'pi / 180 pretvara ugao u radijane
dZavug = 315 * pi / 180
Set luk = ThisDrawing. ModelSpace, AddArc( cen. rad / 2. dPočug,
dZavug)
' nacrtaj oči
cen(0) = cen(0) - rad / 4
cen(1) = cen(1) + rad / 4
Set krug = ThisDrawing. ModelSpace. AddCircle(cen, rad / 8)
cen(0) = cen(0) + rad / 2
Set krug = ThisDrawing. ModelSpace. AddCirclefcen, rad / 8)
5. Izmenite ime ovog mođula u NasmejanoLice.
6 . Pritisnite dugme Save sa standardne palete sa alatkama razvojnog okruženja
VBA i snimite ovaj VBA projekat pod imenom a b 3 7 -2 .d u b u svoj direktorijum
A u to C A D B ib lija .
7. Vratite se u crtež i izaberite Tools o Macro o Macros. U okviru za dijalog Macros
izaberite NasmejanoLice i pritisnite dugme Run.
8 . Odgovorite na zahteve za unos sa komandne linije. NasmejanoLice će nacrtati
krug čiji centar i poluprečnik vi zadajete.
Ne morate da snimate ovaj crtež.
U gornjem primeru je umesto funkcije GetRea), upotrebljena GetDistance, da bi
korisnik mogao mišem da zada poluprečnik kružnice. Centar koji ste prethodno odab-
rali predaje se funkciji GetDistance. Stepeni se pretvaraju u radijane. Mesto i veličina
očiju i usta zavise od zadatog centra i poluprečnika.
Izrada okvira za dijalog

Jedno od glavnih obeležja VBA je lakoća izrade okvira za dijalog za dobijanje korisniko-
vog unosa. Kad god vam zatreba unos složeniji od onog koji se može dobiti metodima
Get, treba da upotrebite okvir za dijalog. Okvir za dijalog možete da napravite i radi
lakšeg korišćenja ili profesionalnijeg izgleda.
Kada pravite okvir za dijalog, obično se prvo crta okvir za dijalog, a potom piše kod
za dugmad u okviru za dijalog. Onda se drugi modul upotrebi za prikazivanje tog okvira
za dijalog. Izvršavanje drugog modula upravlja celom rutinom.
Okvir za dijalog se u VBA zove u s e r fo rm (korisnički obrazac). Da biste napravili
korisnički obrazac, izaberite lnsert o UserForm. VBA će izraditi prazan korisnički
obrazac koji ce postati vaš okvir za dijalog. Istovremeno de se pojaviti paleta sa alat-
kama Toolbox. Ako paleta prekriva nešto značajno, prevucite je do ivice ekrana. Vaš
ekran bi trebalo da liči na sliku 37-7.
Slika 37-7: Razvojno okruženje VBA sa praznim korisničkim obrascem i paletom alatki Toolbox.
Paleta sa alatkama Toolbox

Paleta sa alatkama Toolbox sadrži alatke potrebne za izradu okvira za dijalog. To su
uobičajene kontrole koje često viđate u okvirima za dijalog koje stalno upotrebljavate,
kao što su tekstualna polja, okviri s listama, polja za potvrdu itd. Slika 37-8 prikazuje
dugmad na paleti sa alatkama Toolbox.
Izbor objekata (Seleđ Objects) Slika 37-8: Za izradu

Polje za tekst (Text Box) okvira za dijalog
upotrebite dugm ad
Opdono dugme (Option Button)
na paleti sa alatkam a
Polje za listu Jezičak kartice (Tab Strip) Toolbox.
(list Box) Okvir (Frame) Traka za pomeranje (Scroll Bar)
1T o o lb o K 131
il 1 ir i 1
> a a ra J J Slika (Image)
1 t f = 1= J
Oznaka (Label) Polje za potvrdu Dugme brojača (Spin Button)
(Check Box) Više kartica (Multi Page)
Kombinovana lista Komandno dugme (Command Button)
(Combo Box) Preklopnik (Toggle Button)
Poglavtje 37 ♦ Programiranje na jeziku Visual Basic for Applications 943
Tabe)a 37-4 objasnjava dugmad na paleti sa alatkama Too)box.
Tafoela 37-4 Dugmad na paleti sa alatkama Toolbox

Dugme Opis
Select Objects Omogućava korisniku da izabere objekte.
Label Izrađuje natpis u okviru za dijalog.
TextBox Omogućava korisniku da upiše tekst u okvir.
ComboBox Kombinuje mogućnosti okvira za tekst i okvira s listom.
ListBox Omogućava korisniku tzbor iz llste.
CheckBox Izrađuje polje za potvrdu koje može biti potvrđeno ili nepotvrđeno.
OptionButton Omogućava korisniku da odabere jednu od nekoliko mogućnosti (poznato i kao
radio dugme).
ToggleButton Izrađuje prekidač uključeno/isključeno.
Frame Izrađuje okvir oko dela okvira za dijalog.
CommandButton Izrađuje dugme koje izvršava neku komandu, kao što su dugmad OK i Cancel.
TabStrip Izrađuje oznake kartica (jezičke) duž vrha okvira za dijalog.
MultiPage Izrađuje više kartica.
ScrollBar lzra'đuje traku za pomeranje.
SpinButton Omogućava korisniku da zada broj.
Image Umeće sliku.
Ovo nije sve: ako ste sumnjali u mogućnosti palete sa alatkam a Toolbox, pritisnite je desnim
Savet
tasterom miša i izaberite Additional Controls. U okvrru za dijalog Additional Controls moći ćete
da birate iz daleko veće ponude kontrolnih objekata.
Izmena svojstava okvira za dijalog

Kada umetnete korisnički obrazac, treba i da ga imenujete. Pronadite svojstvo Name u
prozoru Properties i izmenite ga od UserForml (ponuđeno ime) u bilo kakvo korrsno
ime koje požeiite. Možda će biti korisno da u imenu bude i reć ,,obrazac“. Na primer,
korisnički obrazac u rutini za crtanje kruga mogli biste da nazovete ,,obrKruga“.
Slika 37-9 prjkazuje okvir svojstava kada umetnete korisnički obrazac. Svojstva
okvira za dijalog možete lako da izmenite u okviru svojstava.
Caption (naslov) okvira za dijalog je svojstvo koje ćete uvek menjati. Okvir za dija-
log trebalo bi da ima naslov koji nagoveštava njegovu namenu. Naslov okvira za dijalog
će se izmeniti čim upišete novi naslov u okvir svojstava.
Dodavanje kontrola okviru za dijalog

K o m a n d n o dugme je medu najčešće korišćenim kontrolama. To je dugme koje pritiskate
u okviru za dijalog da bi se izvršila neka akcija. Najpoznatija komandna dugmad su OK
i Cancel.
Dodavanje komandnog dugmeta

Da biste dodali komandno dugme, pritisnite alatku CommandButton na paleti sa alat-
kama Toolbox. Dovedite kursor iznad okvira za dijalog i formirajte konturu određenog
dugmeta levim tasterom miša. Slika 37-10 prikazuje okvir za dijalog sa novim komand-
nim dugmetom. Poseban oblik ivice i karakteristične taČke na njoj pokazuju da je to
dugme izabrani objekat. PrevlaČenjem ćete pomeriti dugme. Povlačenjem neke od
Properties • UserFoffnl E? Slika 37 -9 : Kada um etnete korisnićki obrazac

jlJ se rF o rm l UsecFcjrm (okvir za dijalog), prozor Properties će
|Cflf.egorized j prikazati sva njegova svojstva.
(Narn-i- ■ §UserForrril
SackCobr □ &HBOOOOOOF&
BorderCobr ■ &HBOOOOD12&
BorderSty!e 0 - fmflorderStyleNone
Captron IJserForrr.l
Cyde 0 - frriCycteAIIFonns
Draêuffer 32000
Enabled True
Font Tahoma
ForeColor ■ &H80000012&
Height 180
HetpConte^tlO 0
KeepScrollBat'sVisible .3 * fFnScrollBarsBoth 1!
Left 0
Mouselcon (None)
MousePOinter 0 - FmMousePointerDefault
Picture (None)
Picturefllignment 2 - fmPicturefllignmentCenter
PictureS«eMode 0 ■ fmPictureSizeMođeClip
PictureTdirig False
ScroJBari 0 - FmScrdlBarsNone
ScroSHeight 0
ScroJLeft 0
ScroHTop 0
ScrolWidth 0
SpecialEffect 0 ■ fmSpecialEffectFlat
StartUpPosition 1 - CenterCwner
Tag
Top 0
UrhatsThisButton Fabe
WhatsThrsHelp False
Width 240
Zoorni 100
karakterističnih tačaka promenićete mu veličinu. Dodajte koliko god je potrebno dug-

madi. Ne zaboravite da stavite bar dugme Cancel. Mnogi okviri za dijalog imaju i dugme
OK. Ako unapred znate sve kontrole koje ce vam biti potrebne, dodajte ih sve odjednom.
UserForml Slika 37-10: Okvir za dijalog sa

izabranim kom andnim dugm etom .
. C>J
issT' ‘ |r 1 1 ' -LnrTfi* - - ^ ‘-1-1 t
i:
CcenmjnđButton 1 ^
^Trl>WinW|l®ltRP!OinP5JSlrwrt^nF.a<*»fij'
Treba veštine za izradu preglednog okvira za dijalog. Naučićete i to posle nekog vrem ena.
Savet
O bratite pažnju na okvire za dijalog koje svakog dana koristite da biste usvojili neke smernice
za oblikovanje.
Poglavije 37 ♦ Programiranje na jeziku Visual Basic for Appiications 945
Kao što okvir za dijalog ima svojstva, tako ih ima i svaka njegova kontroia. Kada se
izabere jedna kontroia, npr. komandno dugme, njegova svojstva se vide u prozoru
svojstava. Obično se menjaju barem naslov i ime komandnog dugmeta. Dobro je davati
smisaona imena, umesto zadržavanja ponuđenih imena. Na primer, umesto Command-
Buttonl upotrebite nešto kao cmdCrtaKutiju ili cmdOk.
Pisanje VBA koda za komandno dugme

Kada napravite komandno dugme, možete da mu pridružite VBA kod. Da biste pridružili
VBA kod nekoj kontroli, dvaput pritisnite tu kontrolu. Otvoriće se editor teksta sa već
upisanim komandamaSub i End Sub. Tu upišite kdd koji želite da pridružite dugmetu.
Okviri za dijalog VBA su podrazumevano modalni, što znači da moraju biti zatvoreni
da bi AutoCAD mogao bilo Šta dalje da radi. Da bi se okvir za dijalog zatvorio posle
izvršenja odgovarajućeg VBA koda, upotrebite komandu Unl oad Me na kraju rutine.
Da bi se pokrenuo VBA kdd pridružen nekom okviru za dijalog, morate da prikažete
taj okvir za dijalog da biste mogli da ga koristite - pritisnete komandno dugme, upišete
tekst itd. Razvojno okruženje VBA izrađuje privatni potprogram za svaku kontrolu u
okviru za dijalog. Da biste prikazali okvir za dijalog, otpočnite nov modul i upišite kod
sličan ovome:
Sub CrtaLuk( )
Obr Luka. Show
End Sub
ObrLuka je ime korisničkog obrasca u ovom primeru. Ne zaboravite da imenujete
korisnički obrazac u prozoru svojstava (Properties). Takođe ne zaboravite da imenu-
jete i pripadni modul koda, pošto se njegovo ime pojavljuje u okviru za dijalog Macro
kada pokrećete rutinu.
Dodavanje natpisa
Komandno dugme je jednostavno. Samo ga pritisnete i ono radi. Natpis na njemu može
da opiše njegovu funkciju. Medutim, većini ostalih kontrola treba neko dodatno obja-
šnjenje. Na primer, ako želite da korisnik upiše tekst, treba vam okvir za tekst. Međutim,
okvir za tekst nema naslov. Zato treba korisniku napisati uputstva. U okviru za dijalog
mogu biti potrebna i druga uputstva koja razjašnjavaju namenu kontrola, koji su oba-
vezni postupci itd.
Uputstva dodajete alatkom Label sa palete sa alatkamaToolbox. Pritisnite to dugme
i prevucite obris četvorougaonika u okvir za dijalog. Zatim upišite tekst natpisa, Natpis
možete da pomerate i da mu menjate veličinu prema potrebi.
Dodavanje ostalih kontrola u okvir za dijalog

Kod za kontrole u okviru za dijalog može da bude veoma složen. Na primer, da biste
izradili okvir s listom koji omogućava korisniku izbor iz postojećeg spiska opcija, taj
spisak morate unapred da pripremite. Da biste dobili pomoć pri izradi okvira za dijalog,
izaberite Help d>Microsoft Visual Basic Help. Na kartici Contents dvaput pritisnite
Microsoft Forms Object Model Reference. Da biste više saznali o nekoj kontroli, npr.
ListBoxu, pritisnite je dvaput. Opis svake kontrole nudi i hiperveze do primera
upotrebe.
Koraci: izrada okvira za dijalog sa komandnim dugmetom

1. Otvorite oov crtež u AutoCAD-u pomocu opcije Start from Scratch. Izaberite
Tools O Macro O Visual Basic Editor.
2. Izaberite Insert O UserForm. Ako paleta sa alatkama Too)box prekriva korisnički
obrazac iti prozor projekta, prevucite je udesno.
3. Kada je korisnički obrazac aktivan, izmenite njegovo svojstvo Name u prozoru
Properties na frrnLuk.
4. Izmenite svojstvo Caption korisničkog obrasca na Nacrtaj Iuk. Uočite kako se
naslov na korisničkom obrascu menja dok vi upisujete novi tekst.
5. Pritisnite alatku CommandButton na paleti sa alatkama Toolbox. (To je poslednje
dugme u drugom redu. Ako ne vidite paletu sa alatkama Toolbox, pritisnite bilo
gde na desnoj strani ekrana.) Dovedite kursor iznad korisničkog obrasca i prevu-
cite obris jednog velikog dugmeta u sredini gornjeg dela korisničkog obrasca.
6. Izmenite svojstvo Caption komandnog dugmeta na Nacrtaj luk!. Njegovo
svojstvo ime (Name) izmenite na cmdNacrtajLuk.
7. Ponovo pritisnite alatku CommandButton na paleti sa alatkama Too)box. Napra-
vite manje dugme ispod ranijeg dugmeta, blizu desne ivice korisničkog obrasca.
Vaš okvir za dijalog treba da liči na onaj na slici 37-11.
|O raw an arc 1 Slika 37-11: Jednostavan okvir

za dijalog napravljen u VBA.
Draw ttie Arc1
; ; • 0 CATKffl 7 . .
ie
&
q ; .
8. Izmenite svojstvo Caption manjeg dugmeta na Odustajem. lzmenite njegovo

svojstvo Name na cmdCancel.
9. Dvaput pritisnite veče dugme. U editoru teksta upišite sledeci kod na tekuču
lokaciju kursora, između komandi Private Sub i End Sub.
' cleklariši promenljive
Dim počug As Double
Dim zavug As Double
Dim ct.r(0 To 2 ) As Double
Dim rad As Double
Dim noviluk As Object
' zadaj parametre luka
počug = 0
' uglovi su u radi jani ma
zavug = 100
c t r (0} = 5
c t r (1} = 2
ctr(2) = 0
rad = 2
' nacrtaj 1uk
Set nov'luk = ThisDrawing. ModelSpace. AddArc(ctr, rad, počug, zavug)
’ zatvori okvir za dijalog
Unload Me
10. ]z leve padajuće liste (Object), na vrhu editora teksta, izaberite cmdCance) da
biste dodali kod za drugo dugme. U prostor ispod početka potprograma (Private
Sub cmdCancel_ClickO) upišite Unload Me.
11. Izaberite Insert <>Module. U novom editoru teksta upišite sledeće da biste prika-
zali okvir za dijalog.
Sub Nacrtaj Luk()
frmLuk. Show
Visual Basic će umesto vas dodati komandu End Sub na kraj koda.
12. U prozoru Properties izmenite ime modula u NacrtajLuk.
13. Pritisnite dugme Save na paleti sa alatkama i snimite datoteku pod imenom
ab37-3.dvb u svoj direktorijum A u to C A D B ibtija.
14. Vratite se u crtež. Izaberite Tools o Macro O Macros. U okviru za dijalog Macros
izaberite NacrtajLuk i pritisnite dugme Run.
15. Pritisnite veće dugme. AutoCAD će nacrtati luk.
M en jan je o b jekata
Menjanje objekata je obično veoma lako. Morate znati ime objekta. Ako ste ga sami
■napravili, pridružite njegovo ime nekoj promenljivoj i potom koristite tu promenljivu.
Ako ste formirali krug koji se zove krl, sledeći kod će izmeniti sloj kome krug tre-
nutno pripada na sloj ,,instalacija“, uz pretpostavku da takav sloj postoji.
K r l . l a y e r = " i nstaT acija"
Da biste dodali sloj, upotrebite metod Add kolekcije objekata Layers (slojevi).
Set NoviSlojl = ThisQrawing. Layers. Add( " i n s t a 1a c i j a ")
Da biste zadali boju novom sloju, upotrebite metod Color. Sledeći kod zadaje crvenu
boju pomoću njene konstante. Konstante su razmotrene kasnije u ovom poglavlju.
NoviS1oj1 . Color = acRed
Komanda update (ažuriraj) sprovodi izmene u tekućem prikazu. Ona ažurira, tj.
sprovodi izmene na ekranu kako biste ih videli. Na primer, kodom koji sledi možete
da nacrtate krug:
Set mojKrug = ThisDrawing.ModelSpace. AddCircleCdCentar, cRadijus)
Time ste dodali krug u bazu podataka tekućeg crteža, ali još niste ažurirali crtež.
Ako to radite iz okvira za dijalog, prikaz neće biti ažuriran sve dok ne zatvorite okvir
za dijalog, UKOLIKO sledećom komandom ne izazovete ažuriranje.
moj Krug.Update
Upotreba konstanti
Konstanta je ime koje se daje nekoj često korišćenoj nepromenljivoj vrednosti. Na
primer, AutoCAD definiše konstante za sedam standardnih boja: acRed, acYellow,
acGreen, acCyan, acBlue, acMagenta i acWhite. U primeru CrtaKrug, pošto nacrtate
krug mogli biste da dodate sledeće da promenite njegovu boju u plavo:
mojKrug. Color = acBTue
Vedina funkcija ili svojstava, koja ima standardan skup vrednosti, ima definisane
odgovarajuce konstante. Kao što sam ranije napomenula, spisak konstanti možete da
nađete u ugrađenom priručniku Visual Basic Language Reference.
Dobijanje korisnikovog unosa za poluprečnik kruga

Evo još jednog primera rutine koja crta krug, aii ovde pribavljate korisnikov unos za poluprečnik
pomoću funkcije VAL Funkcija VAL vraća brojnu vrednost tekstualnog niza. Ovde ćete izradtti okvir
za tekst u koji će korisnik moći da upiše poluprečnik. Funkcija VAL pretvara tekstualni niz u okviru za
tekst u brojnu vrednost i upotrebljava ga za poluprečnik kruga. Sledite ove korake:
1. Otvorite nov crtež u AutoCAD-u pomoću opctje Start from Scratch. Otvorite razvojno
okruženje VBA.
2. Izaberite Insert O UserForm.
3. U prozoru Properties izmenrte tme (Name) obrasca u frmCrtaKrug t nasiov (Caption) u
Demo crtanja kruga,
4. Pritisnite dugme Label (natpis) na paleti sa alatkama Toolbox i prevucite obris malog pra-
vougaonika na levu stranu obrasca, blizu sredine.
5. Izmenite naslov (Caption) u Radijus.
6. Pritisnite dugme TextBox (okvir za tekst) na paleti sa aiatkama Toolbox i prevucite obris pra-
vougaonika na obrazac, desno od natpisa.
7. Izmenite svojstvo Name na bctRadijus.
8. Pritisnite dugme CommandButton (komandno dugme) na paleti sa alatkama Toolbox i pre-
vucite obrisvećeg pravougaonika na obrazac, gore u sredinu.
9. Izmenite svojstvo Name na cmdCrtaK/ug i svojstvo Caption na Nacrtaj Krug.
10. Pritisnite to dugme dvaput da biste otvorili njegov edttor koda u potprogramu
cmdCrtaKrugJIItck 0-
11. Dodajte sledeće redove:
Dim dCent.ar(Q To 2) As Đouble
D’ m dRadijus As Double
Dim iTiojKrua As AcadCircle
dCentaufDf = 0#
fiCentardj = G#
dCentar(2j = D#
đRacrjus = Val ( txtRadi jus )

Set nojKrug = ThisDrawing.ModelSpace.AddC1rclefd Centar. dRadijus)
mojKrug.Update
12. Zatvorite prozor s kodom, Ako hoćete, snimite rutinu. Iz menija razvojnog okruženja VBA
izaberite Run *L Run Sub/UserForm. Visual Basic će vas vratiti u crtež i prikazati okvir za dija-
log. Upišite neki broj za poluprečnik t pritisnite komandno dugme „Nacrtaj Krugt
13. Nacrtajte koliko god hoćete krugova. Kad završite s crtanjem, pritisnite dugme Close okvtra
za dtjalog.
Korišćenje funkcija
Funkcije su vrsta procedure (kao potprogrami), ali one vracaju rezultat. Evo primera za
one koji broje dane do 1. januara 2001. (Ako ovo čitate posle tog datuma, možete sami
da promenite datum na neki kasniji.) ili če vam reči koliko je dana prošlo od 1 . 1 .2 0 0 1 .
(negativnim brojem).
Function DanaDo2QGl() as Integer uočite da "As Integer”
’ pokazuje tip podataka koji ova funkcija vraća
Dim dtDanas As Date sadrži današnji datum
Dim d12001 As Date sadrži 1. jan. 2001
d tDanas = Now() ' pridruži današnji datum

dt2001 = CDateC"1/1/2001") pridruži datum 1. j a n . . 2001
DanaDo2001 = d12001 - DtDanas izračunaj r a z l i k u . povratna
’ vrednost pridružena ' imenu funkcije
End Function ’ isto što i End Sub
Da biste upotrebili ovu funkciju, treba da pridružite njenu povratnu vrednost ili da
je upotrebite kao argument (parametar) neke druge procedure. Na primer,
Publi c Sub Test2001()
MsgBox "Dana do 2001. godine: ” & DanaDo2001()
End Sub
Pokretanjem potprograma Test2001. pojaviče se okvir s porukom koliko je dana
preostalo do 2 0 0 1 . godine.
O tk lan jan je i o zn a ča v a n je grešaka

Kao i u ostalim programskim jezicima i u VBA postoje tehnike koje pomažu pri traženju
grešaka kojih uvek ima. Za početak, evo jedne jednostavne tehnike:
1. Idite u editor koda, u proceduru za koju sumnjate da ima grešku.
2 . Dovedite kursor u prvu izvršnu komandu u toj proceduri i izaberite Debug O
Toggle Breakpoint (ili pritisnite F9).
3. Počnite s kretanjem kroz proceduru pritiskanjem F8 (Step Into).
4. Za jednostavne promenljive (celobrojne, realne dvostruke preciznosti i tekstu-
alne nizove) možete da dovedete kursor iznad promenljive i on če prikazivati
njen trenutni sadržaj. Možete i da ubacite promenljive u prozor Watch (View O
Watch Window) ili upišete komande u prozor Immediate (View O Immediate
Window) da biste proverili upotrebljenu logiku.
5. Kada pronađete grešku, izaberite Run O Reset i ispravite je. Reset možete da
upotrebite svaki put kad poželite da zaustavite rutinu.
6 . U sledećem prolazu kroz rutinu, taćka zaustavljanja još uvek postoji. Tada možete
da proverite ispravku ponovo prolazeći kroz rutinu, ili da pritisnete F9 da biste
isključili tačku zaustavljanja i normalno pokrenuli rutinu izborom Run O Run.
Dešavaju se i neočekivane greške. Datoteka koju pokušate da otvorite ne postoji,
potrošena je slobodna memorija i AutoCAD-ov blok ne možete da umetnete u crtež, i)i
ste nenamerno napisali rutinu koja pokušava deljenje sa nulom. Neke od ovih grešaka
je moguđe predvideti, druge verovatno ne. VBA nudi mehanizam za označavanje
grešaka i njihovu obradu bez kraha (,,rušenja“) računara.
Pristup drugim programima

Prava snaga VBA leži u povezivanju raznih programa. To povezivanje je uglavnom izvan opsega ove
knjige ali ovde ću navesti nekoliko jednostavnih prim era koji objašnjavaju taj postupak.
Tehnologija koja om ogućava da dva program a ili dve kom po nente kom uniciraju zove se auto-
matizacija. Ta autom atizacija zahteva bar jednog klijenta i bar jedan server. Server je onaj program
ili kom ponenta koji pruža usluge klijentim a. Klijent je program koji traži i upotrebljava te usluge.
M nogi program i m ogu đa rade i kao serveri i kao klijenti autom atizacije, npr. AutoCAD, Access,
Excel i W ord. Većina ActiveX-ovih kontrola su serveri autom atizacije. Svi program i koji podržavaju
VBA m ogu da rade kao klijenti autom attzadje. Da bi klijent pravilno kom unicirao sa serverom, m ora
pravilno da u potrebljava njegov objektni m odel (iti njegovu hijerarhiju objekata). (AutoCAD-ova
hijerarhija objekata je razm otrena ranije u ovom poglavlju.) Hijerarhiju objekata nekog servera
m ožete da vidrte pom oću O bject Brovvsera. Većina kom ponenata im a datoteku Type Library (većina
njih im a nastavak im ena .tlb ili .olb), koja m ože biti uvezena iz m enija Tools References u raz-
vojno okruženje VBA, Ako je taj server u trenutnom spisku, proverite da li je uključen. Ako nije u
spisku, pritisnite dugm e Brovvse, pronađite njegovu .tlb datoteku i pritisnite dugm e Open. To će ga
dodati spisku References t učiniti dostupnim O bject Brovvseru.
Postoje dva pristupa izradi instanci objekata kom ponenata au tom atizađje: prim arno vezujuće i
sekundarno vezujuće. Sa prim arno vezujućim prom enljivam a koristite u VBA službenu reč N ew da
biste odredili tip prom enljive još u toku pisanja program a. Sekundarno vezujuće prom enljive dekla-
rišete u program u iskljućivo kao tip Object, a tek u toku izvršenja program a, pom oću funkcija GetO-
bject ili CreateO bject generišete zadati tip. Prim arno vezivanje im a nekoliko prednosti nad
sekunđarnim , kao sto je brži rad, provera sintakse u VBA editoru i ugrađena pom oć, Neke kom po-
nente au to m atiza d je ne podržavaju prim arno vezivanje.
Evo dva prim era iz Excela: prvi koristi prim arno vezivanje, a drugi sekundarno.
S'.ib XlsRano()
Dim objX1s As New E x c e i .
' uočite da a p l i k a c i j a n ije pokrenuta sve dok se ne pozove neki njen
metod i l i svojstvo
M5gBox " A p l i k a c i j a : " K pb.jXI s , Name & " V e rzija ; K obj XI ->. Vers i nn
o b jX ls , Vi si ble - True
0bj X1s.Ouit
Set objXls = Nothing
End Sub
Sub XlsKasno()
Dim objXls As Object 1
1 aplikaci.iu će pokrenutl CreateObject

Set objXls = CreateObjecti"Excel. Application")
MsgBox " Apl ikaci ja : " & objXls.Name & " V e r z i ja : & ob.iXl s . Versi or
ubj X I s , Vi si ble = True
o b j K l s . Qui t
Set objXls = Nothing
End Sub
Pogtavlje 37 ♦ Programiranje na jeziku Visual Basic for Applications 951
Ovo bi bio kostur jednostavne rutine za obradu grešaka:

Sub mojaRuti n a ( )
' d e k l a r i š i promenljive
On Error GoTo ObradaGrešaka

' ovde dolazi ostatak procedure
Exi t Sub ‘ kazuje potprogramu da izađe zanemarujući komande u delu
' ObradaGr'ešaka
ObradaGreša ka:
MsgBox "Greška ” & Err.Number & " " & E r r . Description
Resume Next
End Sub
Ovo jednostavno označavanje grešaka bar de vas upozoriti na sve greške do kojih
dode tokom izvršenja, pružajud broj i opis greške. To će vam dati mogućnost da
obradu specificnih grešaka počnete na odgovarajući način.
U poglavlju 11 AutoCAD-ovog Visual LISP and ActiveX Helpa postoji dobro obrađeno
označavanje grešaka.
P re lazak na slo ž e n ije program iranje

U ovom delu knjige prikazane su osnove Visua) LiSP-a i VBA i mogućnosti ovih jezika
u automatizaciji vašeg rada.
ObjectARX aplikacije dele s AutoCAD-om isti memorijski prostor i često su brže od
rutina pisanih u AutoLISP-u ili VBA. ObjectARX je napisan na jeziku C++ i obezbeđuje u
potpunosti objektno orijentisan interfejs prema AutoCAD-u. Objektno orijentisan inter-
fejs omogućava programeru da napravi objekat u memoriji (npr. IGk), izmeni mu atri-
bute i zatim izmeni bazu podataka AutoCAD-a.
Možete da napravite namenske objekte koji nasleđuju svojstva od AutoCAD-ovih
objekata; znači da vaš objekat može da nasledi sva svojstva postojećeg AutoCAD-ovog
objekta a vi možete proizvoljno da dodajete nova svojstva. Na primer, nasleđivanjem
linije vaš namenski objekat ima sva njena svojstva, a potom objektu možete da dodeiite
širinu. Mnoge alatke nedostupne AutoLlSP programeru dostupne su u ObjectARX-u,
ukijučujuči i reaktore. Reaktori omoguđuju da vaša aplikacija bude upozorena na sve
promene do kojih dolazi bilo gde u AutoCAD-u (na primer, ako neka iinija bude obri-
sana ili izmenjena).
ObjectARX zahteva duže vreme programiranja nego AutoLISP, kao i prevodioca za
Visual C++ 6.0 radi prevodenja i povezivanja aplikacija koje đe se koristiti zajedno sa
AutoCAD-om.
ObjectARX možete da dobijete na CompuServeu ako posetite AutoCAD-ov forum
(GO ACAD) ili na Autodeskovoj Web lokaciji (www. autodes k . com).
Z avršna reč
AutoCAD pruža gotovo neograničene mogučnosti za projektovanje i crtanje objekata iz
stvarnog sveta. Nadam se da vam je ova knjiga pomogta da shvatite AutoCAD-ov svet i
da vam je olakšala izradu baš onakvih profesionainih crteža kakvi vam trebaju. Mada ne
mogu da pružim tehničku podršku svim svojim čitaocima, radovaio bi me da dobijem
vaša mišljenja i predloge na adresu el i enf i nkl@bi gfoot. com. Srećan vam rad!
♦ ♦ ♦
DODATAK
Instaliranje i
konfigurisanje
AutoCAD-a
♦ ♦ ♦ ♦
U ovom dodatku
nstaliranje AutoCAD-a, koje je nekada trebalo izbegavati što Instaliranje AutoCAD-a
I više, sada je vrlo jednostavno. AutoCAD 2000 se isporučuje

iskljucivo na CD-u. Praktično treba samo staviti CD u odgovara- Izrada više prtlagođenih
konfiguradja
juću CD jedinicu i pratiti uputstva na ekranu. Kao i kod ostalih
softvera koji imaju program za instalaciju, pre početka insta-
Konfigurisanje
lacije treba da zatvorite sve ostaie aplikacije, uključujući AutoCAD-a pomoću
i antivirusne programe. okvira za dijalog
Nisam obuhvatila posebne podatke vezane za instalaciju Options
AutoCAD-a na mrežu. To ćete naći u poglavlju 3 priručnika
A u to C A D Installation Guide. Konfigurisanje plotera
♦ ♦ ♦ ♦
Instaliranje AutoCAD-a
Tokom instaiacije AutoCAD-a, program za instalaciju prikazuje niz
ekrana. Unesite potrebne podatke ili odaberite šta želite, i priti-
snite dugme Next za prelazak na sledeći korak. Evo kako to ide:
1 . Stavite CD u CD jedinicu i zatvorite je. U većini slučajeva
Autorun će sam započeti instalaciju. Ako se to ne desi,
izaberite Start O Run. U tekstualno poije upišite d:\setup
J, gde na mestu d treba da stoji oznaka vašeg CD uređaja.
2 . Prvi ekran Welcome savetuje da zatvorite sve aplikacije
i antivirusne programe i upozorava na kažnjivost nedo-
zvoljenog kopiranja AutoCAD-a. Pritisnite dugme Next.
3. Na sledećem ekranu je ugovor o licenci za korišćenje
AutoCAD-a. (Možda će na vrhu biti padajuća lista zemalja.)
4. Na ekranu Serial Number unesite serijski broj i CD ključ,
koji je negde na kutiji CD-a ili na njegovom unutrašnjem
omotaču. Ne morate da pritiskate taster Tab za prelazak
iz polja u polje. Pritisnite dugme Next.
5. Na ekranu Personal Information upišite svoje ime, orga-
nizaciju, prodavca AutoCAD-a i njegov telefonski broj.
6 . Potvrdite lične podatke pritiskom na dugme Next. Ako je
nešto pogresno, pritisnite dugme Back.
954 Dodaci
7. Ako imate neko od prethodnih izdanja AutoCAD-a, na ekranu Upgrade Options

izaberite da instalirate AutoCAD u poseban direktorijum (ako želite da sačuvate
staru verziju netaknutu), ili da ga nadogradite (eng). upgrnde ) na staru verziju.
Potvrdite polje Migrate Previous Installation’s Settings ako želite da instalacija
obuhvati i menije, palete sa alatkama, profiie itd. vaše prethodne verzije Auto-
CAD-a. Pritisnite dugme Next.
8 . Na ekranu Destination Location program za instalaciju će tražiti da izaberete
disk i direktorijum gde ce AutoCAD biti smešten. Ponudeno je C:\Program
Files\Acad2000. Možete da promenite direktorijum, ako želite; na primer, u
C:\Acad2000. (Pritisnite dugme Browse da biste prokrstarili do nove lokacije, i)i
upišite novu putanju i pritisnite OK.) Ako ste zadali nov direktorijum, program za
instalaciju (Setup) će vas pitati da )i dozvofjavate da ga napravi. Pritisnite dugme
Yes. Kad je odredište tačno zadato, pritisnite dugme Next.
9. Sada birate tip instalacije koji želite. Setup vas obaveštava o prostoru na disku
potrebnom za svaki tip:
• Typical - 177 760 KB (dakle 178 MB)
• Full- 200 453 KB (200 MB)
• Compact - 98-496 KB (98 MB)
• Custom - do 200 453 KB (200 MB)
Tipična instalacija instalira najčešće korišćene alatke, ali ne instalira alatke
Express nj teksture (koje se koriste za rasterizaciju). K o m p a kin a instalacija je
idealna za prenosivi računar ( laptop '), odnosno kada imate veoma ograničen
prostor na disku, Prilagodena (engl. custom') instalacija omogućava pojedinačno
biranje stavki koje želite da instalirate. Kada izaberete prilagođenu instalaciju, na
raspolaganju vam je sledeća ponuda:
• Program files - izvršni programi, meniji, palete sa alatkama, ugrađena
pomoć, šabloni, TrueType fontovi i dodatne datoteke za podršku;
• Jntemet tools - datoteke za podršku pristupu na Internet i čitač DWF
datoteka (WH1P!);
• Fonts (SHX fontovi);
• Samples - primeri;
• Dictionaries - rečnici;
• Database - za povezivanje sa spoljnim bazama podataka;
• Batch plotting - serijska izrada crteža na ploteru;
• Texture maps - mape tekstura;
• VBA support - podrška jeziku VBA;
• Express tools - dodatne alatke;
• Tutorials - udžbenici;
• Plot lessons- multimedijalne lekcije o izradi crteža na ploteru.
Naravno, trebaju vam programske datoteke pošto bez njih ne možete da koristite
AutoCAD. Možda ćete moći da radite bez primera, udžbenika i Express alatki.
Kasnije možete da se vratite i dodate šta želite, ako vam zatreba nešto što niste
od početka instalirali.
Izaberite tip instalacije i pritisnite dugme Next.
Dodatak A ♦ Instaliranje i konfigurisanje AutoCAD-a 955
10. Ako ste odabrali prilagodenu instalaciju, na ekranu Custom Components uklo-
nite potvrde svih stavki koje ne želite da instalirate. Pritisnite svaku stavku da
biste videli da li sadrži podstavke koje možete da birate. Pritisnite dugme Next.
Program za instalaciju (Setup) će sada proveriti ima li dovoljno prostora na
disku za instalaciju izabranih stavki.
1 1 . Setup ce ponuditi Acad2000 kao ime podrazumevanog direktorijuma AutoCAD-a.
Promenite ga ako želite. Pritisnite dugme Next.
12. Setup će tražiti da odredite editor tekstualnih datoteka. Podrazumevani edjtor je
Notepad, koji je dobar. Uvek možete da otvorite datoteku pomoću drugog edi-
tora. Da biste promenili editor, pritisnite dugme Assign Editor, nađite izvršnu
datoteku svog editora i pritisnite Open. Kada završite s tim, pritisnite dugme
Next.
13. Setup će prikazati parametre instalacije koje ste odabrali i tražiti da ih potvrdite.
14. Setup će početi s kopiranjem datoteka. To će potrajati nekoliko minuta. Možete
da se odmarate ili da gledate ni2 slajdova i izveštaja tokom procesa.
15. Setup će ponuditi instalaciju Migration Assistancea, što će optimizovati postu-
pak nadogradnje na staru verziju AutoCAD-a. Pritisnite Yes ukoliko želite da to
instalirate.
16. Setup će vam reći da treba da resetujete računar. Pritisnite OK da biste to i uči-
nili. Gotovo!
Sada možete mišem da pokažete redom Start O Programs < AutoCAD 2000, da biste
videli AutoCAD-ov podmeni (ako ste za programske datoteke izabrali ponudenu
lokaciju). Podmeni AutoCAD-a 2000 sadrži sve ili neke od sledećih stavki:
♦ AutoCAD 2000 License Agreement - ukoiiko licencu niste pročitali tokom
instalacije;
♦ Online Help - pokreće ugrađenu pomoć;
♦ AutoCAD 2000 Readme - otvara datoteku Readme (pročitaj me);
♦ AutoCAD 2000 - pokreće AutoCAD;
♦ Batch Plot Utility - omogućava serijsko iscrtavanje crteža na ploteru.
Autorizovanje AutoCAD-a
Kao i u ranijim verzijama, Autodesk iz bezbednosnog razloga zahteva da autorizujete
AutoCAD u roku od 30 dana od instalacije. Kada prvi put otvorite AutoCAD, pokrenuće
se i Authorization Wizard (čarobnjak autorizacije). Ponudiće vam da autorizujete
AutoCAD ili da ga pokrenete bez autorizacije, dok još čekate na svoj kod za autoriza-
ciju. Da biste autorizovali AutoCAD, ostavite prvu opciju (Authorize AutoCAD 2000)
potvrđenu i pritisnite dugme Next. AutoCAD će otvoriti ekran prikazan na slici A-l.
Izaberite jedan od metoda autorizacije. Potvrdite da li koristite AutoCAD u predu-
zeću ili privatno. Zatim pritisnite dugme Next. Sledite uputstva na sledećem ekranu,
odnosno nizu ekrana (zavisi od tipa instalacije koji ste izabrali). Serijski broj vašeg
AutoCAD-a biće prikazan u samom okviru za dijalog.
Kada dobijete kod za autorizaciju, upišite ga u polje za tekst i pritisnite dugme Next.
AutoCAD će vam čestitati. Pritisnite dugme Finish.
956 Dodaci
[xi Slika A-1: Č aro b n jak

za au to rizaciju.
►0BS*> I H««w<owltjfhiitJEodKa^
: c wortdWitew<*
l.Jtf*
: ■f' Emsi
Adcton
Prtrfit
Autiona
Ft«ih
li Ih« p o t a * tocotrearvtfrafcduriuM ?
Č Coffoan?;
f**Iriđnduftt
E«dr | t jK ' I C «*«l |
AutoCAD je sada spreman za upotrebu. Standardno de vaŠ AutoCAD biti konfigu-

risan da koristi tekući sistemski uređaj za pokazivanje i tekući sistemski štampač. Dalje
konfigurisanje AutoCAD-a možete da obavite biranjem Tools O Options i korišćenjem
okvira za dijalog Options. Taj okvir za dijalog detaijno je opisan kasnije u ovom
dodatku.
Express alatke
Ako ste odabrali potpunu instalaciju, dobićete i skup rutina koje AutoCAD-u dodaju niz
korisnih komandi. Možete da ih instalirate i biranjem opcije Express tools u prilagođenoj
instalaciji. AutoCAD će instalirati Express alatke u poddirektorijum Express direktori-
juma Acad2000. Alatke Express su uglavnom iste kao Bonus alatke u verziji 14; međutim:
ima i nekoliko novih. Alatke Express su rutine koje je Autodesk uključio na zahtev kori-
snika, To je prvi korak u mogućoj implementaciji tih komandi u AutoCAD-u. Njih sada
potpuno podržavaju prodavci softvera ili diskusiona grupa AutoCAD Express Tools, na
adresi news ://adesknews .autodesk. com/autodesk. expresstool s. Potrošite malo vre-
mena na probu tih rutina. Možda je neka od njih upravo ono što vam treba.
Ako ne vidite stavku menija Express, upišite na komandnu liniju EXPRESSTOOLS.
Ta nova komanda učitava AutoCAD-ove Express alatke u memoriju, stavlja direktorijum
Express u putanju pretraživanja pomoćnih datoteka i učitava i prikazuje meni Express
u liniji menija. Nakon učitavanja rutina alatki Express, možete da prikažete i paletu sa
alatkama Express. Izaberite View O Toolbars. U padajućem spisku Menu Group izabe-
rite £XPRESS. Lista Toolbars će sada prikazivati četiri palete sa alatkama. Potvrdite one
koje hoćete da vidite i pritisnite Close.
Slika A-2 prikazuje te ćetiri palete sa alatkama.
Rutine Express nalaze se i na meniju Express. Medutim, meni Express sadrži i sie-
deće rutine koje nisu uključene na bilo kojoj od Express paleta sa alatkama:
♦ Layers O Layer Merge
♦ Layers O Layer Delete
♦ Layers O Turn AU Layers On
♦ Layers o Thaw All Layers
♦ Text O Remote Text
♦ Text o Unmask Text
♦ Text O Convert Text to Mtext
l& J
— M u ltip le En tity Stretch — L a y e r M an ag er
— M o ve C o p y Rotate r* — M atch O b ject's L a y e r
— Exten d ed Trim s i« — C h an g e To C u rre n t L a y e r
— M u ltip le P edit — Isolate O b je ct's Lay e r
W ip e Cut — F re e z e O b je ct's La y e r
Q - R evisio n Cloud t - — Turn O b je d 's L a y e r O ff
— P ack'n Co ft - — L o c k O b je d 's L a y e r
— S u p e r Hatch — U n lo ck O b je d 's Lay e r
Toggle Fram es
— S h o w U R L's L L J
— T o p y N ested Entities
Trim to Blo ck Entities
Extend to B lock Entities

M»C 4
— Text Fit
List X -re f/B lo ck Entities
— T e x t M ask
~ ~ E x t e n d e d C lip
a— Exp lo d e Text
G lo b a l A ttribute Edit
A rc A lig n ed Text
— G lo b a l A ttrib utes to Text
Slika A-2: Palete sa a latkam a Express.
♦ Dimension O Leader Tools o Attach Leader to Annotation

♦ Dimension O Leader Tools o Dettach Leaders from Annotation
♦ Dimension O Leader Tools O Global Attach Leader to Annotation
♦ Dimension O Dimstyle Export
♦ Dimension O Dimstyie fmport
♦ Selection Tools o Get Selection Set: izrađuje skup izabranih objekata sa zadatim
slojem i/ili tipom objekta
♦ Selection Tools O Exclude Fence
♦ Selection Tools O Exc)ude Previous
♦ Selection Tools O Exclude Window
♦ Selection Tools O Exclude Crossing Window
♦ Selection Tools o Exclude Window Polygon
♦ Selection Tools o Exclude Crossing Polygon
♦ Modify o Cookie Cutter Trim
♦ Modify O Polyline Join
♦ Tools O Full screen AutoCAD
♦ Tools O Make Linetype
♦ Tools O Make Shape
♦ Tools O Path Substitution
♦ Tools o Xdata Attachment - pridružuje objektima proširene podatke
♦ Tools O List Entity Xdata
958 Dodaci
Taj meni sadrži i hiperveze do Web strane i diskusione grupe Express aiatki, kao
i Express Help i odgovore na najčešća pitanja Express Frequentiy Asked Questions.
Dodatna grupa Bonus alatki mora biti unesena na komandnoj liniji. Ona je
objasnjena u tabeli A-l.
TabelaA-1 Bonus alatke s komandne linije

B o n u s alatka Opis
BLOCK? lspisuje objekte u bloku
BCOUNT Broji blokove
EXPRESSM ENU Učitava i prikazuje m eni Express
EXPRESSTOOLS Aktivira Express alatke
SSX Pravi skup izabranih objekata sa filtarskim opcijama - možete da birate objekte
prema onim a koji imaju odgovarajući sloj, boju, tip linije, debljinu itd.
TFRAMES Uključuje/isključuje okvire slika i maskirnih objekata (engl. wipeouts)
K onfigurisanje AutoCAD-a
AutoCAD se konfiguriše pomoću okvira za dijalog Options. Pritisnite dugme Apply da
biste primenili postavljene parametre, a okvir za dijalog ostavite otvoren. Pritisnite
dugme OK da biste primenili postavljene parametre i zatvorili okvir za dijalog.
Novo U 14. verziji konfigurisali ste A u to C A D p o m o ću okvira za d ijalog P re fere n ce s. M ada su m nogi
u 2000
p aram etri okvira za d ijalog O p tio n s isti, u A u to C A D -u 2 0 0 0 ćete naći m n o g e iz m e n e , uključu-
jući n ove i iz m e n je n e kartice sa m o g okvira za dijalog. Nova o so b in a ovog okvira za dijalog je
crvena iko n ica crteža kraj onih stavki koje se ču vaju za je d n o sa crtežo m . O stali param etri se
čuvaju u W in d o w so vim registrim a.
Odvojite vreme za prelistavanje svih kartica okvira za dijalog Options, da biste znali
šta vam je na raspolaganju. Mnoge od tih parametara menjaćete vrlo retko nakon
početnog podešavanja.
Savet K raćim pu tem stižete do okvira za d ijalog O p tio n s kada pritisnete na d e sn i taster m iša u crtežu
ili na k o m a n d n o j liniji, kad n ijed an o b jek at nije izab ran , ili kada o d a b e re te stavku O p tions.
Kartica Files
Slika A-3 prikazuje karticu Files koja omogućava konfigurisanje putanja pretraživanja,
kao i zadavanje imena datoteka i njihovih direktorijuma. Verovatno ćete najčešće kori-
stiti putanju pretraživanja pomoćnih datoteka, koja sadrži spisak direktorijuma koje
AutoCAD pretražuje da bi našao menije, fontove, tipove linija, šrafure itd. Umesto da
dodajete svoje namenske menije, šrafure itd. u direktorijum Acad200 0 \Suppart\,
možete da napravite poseban direktorijum za te datoteke i dodate ga putanji pretra-
živanja pomoćnih datoteka.
Kada pritisnete stavku u glavnom spisku ovog okvira za dijalog, AutoCAD će na dnu
dati njen opis. Da biste izmenili stavku, pritisnite znak +levo od nje. Potom možete da
pritisnete i uklonite neku podstavku ili da pritisnete dugme Add i dodate neku pod-
stavku. Umesto da upisujete putanju do datoteke ili direktorijuma, pritisnite dugme
Brovvse i prokrstarite do nje. Kada završite, pritisnite OK.
Savet V eličinu okvira za d ijalog O p tio n s m o že te da p ro m e n ite , da biste videli, recim o , sad ržaj dugač-
kih putanja.
nc
' J o tf iv J Dnwiir«jSav»3 Pijanjj) Sgttt« j Uw PWI»teni» j SoMcS«nj Fte*it-* j
U trtd JiB itn d B t'tecteu r#

* Suppcrt FJe Sea«ch Pa>h |KM*4
•+ W tjfingSupportFte SearchPatli
+ ^ DoviceDriver FteSearchPath
AsJd
* 1]@| Praeci FdM Search Path
* M*nj. Hef, *ndMacetsneoui FiisHanei
* Tftdtdôr DicJjona^ andfort FteNamet
* U P«K FJe, Spocta. andPlotog Sect*nWamet
+ Q Pnrtof SupporfFife Path
+■^ $**chParhforObiectAPKApplcatnnt
+’ ^ ôm eric 5 w F ile Loc«mn
4* ^ D «a Sourcte Loctipcm
+ DiawingTempl>te FteLocation
+ ^ Log FJe Locarjcn
+
.! Ttmpofa^DiatM
rijFJeljocifkon
TemporafirExlernfllRe*eierice FfclocatiOTi
*■ f e T entui e Maoi S eareh Parh
Spvoli' tcJđert n »*h*rihAjtoLAD e lo jid lo$k fu

ritptt. *ndh.s*cttf>ato»mthflta«f£!tjfitherutfon*»
fteSteenenus
JtJe* pjyg*tt. df•w r^ t to
j OK j £tnt,M tfrV |
tv
Slika A-3: Kartica Files okvira za dijalog O p tio n s.
Kartica D isplay
Kartica Disp!ay, prikazana na slici A-4, sadrži parametre vezane za prikaz kakav vidite
na ekranu.
j f Ujttioru I? |x |
Ufv*in»fuort* ttUrr^mrt s LiJ»entdrewng Ditttfftfll.&Mg
F|*. [ *nd fovpj Ptonng | Uai* Ptt&tt+mjm j Drifthfl j S^lachnn | PfFiifc j
WtndwPt«wri* Dttpi*' r«KAncr!

P CA*ileyytolb«rtJn-dten«ifl lendOF# J3JI |i'ilD Atc * n cVdfl s^ ofhneti
P Ct|ji*v [[3 Setgfcert^rrepoMnoćfjô
" 1i^krori»fl»itrtndWv**fcw |tT5 ^ »N-jitHtev*
L-jHrt } £or+* j O p Cortour.ltnoi pv » t x . t
ImrOJt*&merti . Diapi«ip*4i3fTMnc*
& Chiplwt«puUt*4d'Mva*dt*. P ararjM* itaihNi®**n«ge
f/ DrâptMfjBn' P Hljhligfiij9*+t kih>y»kjniFjgrfr?
fv t'rtjvteyp«>wtacL«rxnd r lrij*Ci&»;.*dd*i%*Q**dftdt*fi**0
k D«rtu pap*ruhadw» [5 ^*&*£
fv Sha^P+gpSe^^dflgfone^tasrguU r ‘.fvîfrtt-flotfpdfltvtt^tir vJv
CrMbr^NM
OOf4*?^t>iUÂii. r ^.hcrti#wutftezuvjvrtfAtnn
R(*«n»c*€>#folngptmnr
ir i® ............... i
1 0* 1 CtnM I | __________jj« y j
Slika A-4: Kartica D isplay.
Odeljak Window Elements određuje hoće li trake za pomeranje i ekranski meni biti
prikazani. Možete zadati broj redova teksta vidljivih na komandnoj liniji. Konačno,
možete da zadate boje i fontove raznih delova prikaza. Na primer, pritiskom na dugme
Colors možete da izmenite boju pozadine okruženja Model ili Layout.
Odeljak Layout elements sadrži parametre okruženja Paper Space.
960 Dodaci
Odeljak Crosshair size zadaje veličinu končanice u procentima celog ekrana. Ponu-
đena vrednost je 5. Novi broj možete da upišete u polje iii da ga zađate povlačenjem
klizača. Ako želite da končanica obuhvata ceo ekran, zadajte vrednost 100.
Odeljak Display resolution zadaje zaobljavanje lukova i krugova (može se podesiti
i pomocu komande VIEWRES), broj segmenata u složenim linijama (može se podesiti i
pomoću sistemske promenljive SPLINESEGS), zaobljavanje osenčenih objekata (sistem-
ska promenljiva FACETRES) i broj konturnih linija po površini (sistemska promenljiva
ISOLINES).
Odeljak Display performance nudi parametre koje možete da upotrebite za poveća-
vanje brzine prjkazivanja. Na primer, nekoliko parametara utiče na nacin prikazivanja
rasterskih slika. Možete da isključite FILLMODE, koji šrafurom Solid ispunjava široke
polilinije, toruse i šrafirane objekte.
Stepen izbleđenja Reference Edit primenjuje se na objekte tokom menjanja spoljnih
referenci na njihovom mestu. Ovaj parametar zadaje izbleđenje objekata koje ne menjate,
upoređeno sa objektima koje modifikujete. Za više informacija pogledajte poglavlje 19.
Kartica Open and Save

Kartica Open and Save, prikazana na slici A-5, sadrži parametre vezane za otvaranje
AutoCAD-a i datoteka, ka-o i za snimanje crteža.
1J* uphont n i3 !
| jjPfaang| S«*»cw j Rrofc***}
c4tahtičfiete*nc**
Opn**r^ kM»J
jtnabtetl “T ]
{ 3 (7 R*m£hanij*i >0^)**#**
1 j5Ct ^ 17 AloR,othenw i tn AileđlMPiiril<>wwifl
| f-Jf
fismjnd fciflđ£lt**ctA.*C-; afipr
fl20 10 bteci detect and coimand rivcM 3 3
; f foeTMIfim
r Fulrjm* j Shw* po*y g?*phe*
r Hvitan o )og ifa
jacV Fi# ppfiflMicn
f ŠS | Goncd | [
Stika A -5 : Kartica O p en and Save.
Odeljak File Save zadaje podrazumevani tip crteža i određuje da li AutoCAD uvek
snima i sličicu ('thum bnail ) za prethodni prikaz crteža. Ako delite crteže sa korisnicima
koji još nisu prešli na AutoCAD 2000, mogli biste da zadate R13 ili R14 kao podrazume-
vani format snimanja crteža.
Podrazumeva se da AutoCAD snima i sličicu (thumbnail) svakog crteža, tako da
možete daga vidite u prozoru za prethodni prikaz Previevv, kada otvarate crtež pomoću
okvira za dijalog Select File. Ukoliko isključite ovu opciju, snimljeni crteži će zauzimati
manje prostora na disku.
Definisanjem procenta delimičnog snimanja kontrolišete kada đe AutoCAD sa deli-

mičnog snimanja (samo izmene koje ste uradili), preći na snimanje celog crteža. Ponu-
dena je vrednost od 50 procenata veličine celokupnog crteža, Čime se izbegava više
snimanja u celini koja dugo traju.
U odeljku File Safety Precautions sigurno bi trebalo da promenite ponudeno vreme
između automatskih snimanja crteža na najviše 20 minuta. Direktorijum gde se čuvaju
datoteke automatskog snimanja zadajete na kartici Files okvira za dijalog Options.
Kada snimate novu verziju crteža, podrazumeva se da AutoCAD pravj rezervnu
kopiju stare verzije. Te rezervne kopije imaju isto ime kao nove, ali nastavak imena im je
.bak. Mada verovatno trošite vreme na brisanje tih kopija sa diska, one vam spasavaju
život kada se neki crtež ošteti. Uvek možete da im promenite nastavak imena na .dwg
j da ih otvorite kao svaki crtež. Možete i da isključite ovu opciju. Nažalost, ne možete
da birate direktorijum gde se rezervne kopije čuvaju.
Potvrdite opciju Full-time CRC validation ukoliko se pri uvozu podataka u AutoCAD
oni oštete, a sumnjate na hardver. Ovo je uobičajena softverska provera koja se često
praktikuje pri prenosu podataka na daljinu i pomaže pri nalaženju kvara.
Dnevnik rada (log datoteka) beleži sadržaj tekstualnog prozora. Kad god radite u
AutoCAD-u, novi materijal se dođaje na kraj ove datoteke. Zato bi trebalo da povremeno
uredite ili obrišete deo materijala ove dnevničke (engl. log ) datoteke. Da bi ovaj dnevnik
počeo da se beleži, potvrdite opciju Maintain a log file. Mesto čuvanja dnevničke dato-
leke zadajete na kartici Files.
Kao i ostali programi, i AutoCAD stvara privremene datoteke koje postoje samo
tokom sesije crtanja. Podrazumevani nastavak imena ovih datoteka je acS. Možete da
ga promenite u tekstualnom polju File extension for temporary files. Mesto čuvanja
privremenih datoteka zadajete na kartici Files.
U odeljku spoljnih referenci (Xrefs) možete da uključite i isključite učitavanje spoljnih
referenci prema potrebi (engl. dem and loading)\ isto možete da uradite i pomoču sistem-
ske promenljive XLOADCTL. Tako se učitava samo onaj deo spoljne relerence potreban
za regenerisanje prikaza, pa je prikazivanje ubrzano. Možete da uključite i opciju Enabled
with copy, pa dete učitavati kopiju spoljne reference, omogucujuđi i drugim mrežnim
korisnicima da istovremeno koriste iste spoljne reference. Takođe možete da promenite
parametar Retain Changes to Xref Layers. Kada je uključena (što je podrazumevano
stanje), ova opcija snima sve vaše izmene u svojstvima i stanjima sloja spoljne reference
(kao što je zamrzavanje sloja). Kada ponovo otvorite taj crtež, sve izmene su sačuvane
j prisutne. Konačno, možete da odredite da li tekuči crtež može da se menja na svom
sadašnjem mestu kada ga neko drugi referencira. Više o tome u poglavlju 19.
U odeljku ObjectARX Applications imate parametre vezane za ObjectARX aplikacije
i za proxy grafiku izrađenu pomoću ObjectARX aplikacija. ObjectARX je programski
jezik za izradu aplikacija koje rade sa AutoCAD-om. Na primer, komanda RENDERje
ARX aplikacija. Četiri mogućnosti određuju kada će neka ObjectARX-ova aplikacija biti
učitana. Ponuđeno je da se aplikacija učitava onda kada upotrebite neku od njenih
komandi ili kad otvorite crtež koji sadrži namenski objekat koji je ona izradila. Dalje
ograničavanje vremena učitavanja smanjuje količinu zauzete memorije.
U padajućoj listi Proxy images for custom objects možete da kontrolišete kako se
prikazuju namenski objekti koje je izradila neka ObjectARX-ova aplikacija. Polje za
potvrdu Show Proxy Information dialog box određuje hoće li AutoCAD prikazati okvir
za dijalog, koji će vas upozoriti da ste otvorili crtež koji sadrži namenske objekte.
962 Oodaci
Kartica Plotting
Kartica Ptotting, prikazana na slici A-6 , sadrži parametre vezane za iscrtavanje crteža
na ploteru i za štampanje, uključujuci i tabelarne parametre stila štampanja. Kako se
konfiguriše ploter objasnicu kasnije u ovom dodatku.
Slika A-6: K artica Plotting.
U odeljku Default plot settings for new drawings (podrazumevani parametri Štam-
panja za nove crteže) zadajete podrazumevani ploter/štampač za nove crteže, kao i da
li će se ponovo koristiti parametri od prethodnog štampanja. Kad u AutoCAD-u 2000
zadate parametre štampanja nekog crteža, oni se snimaju zajedno sa crtežom. Priti-
snite dugme Add or Configure Plotters da biste pristupili čarobnjaku za instaliranje
plotera Add-a-Plotter i postoječim konfiguracionim datotekama.
U odeljku General plot options možete da izaberete hoče li AutoCAD pri promeni
plotera pokušati da zadrži veličinu papira zadatu na kartici Layout ili će upotrebiti
podrazumevanu veličinu papira tog plotera. Možete da odlučite i da li će vas AutoCAD
upozoriti i izraditi zapisnik o grešci ( error log), kada zbog više istovremenih zahteva za
štampanje (port conflicf) crtež dospe u red čekanja na sistemski štampač.
U istom odeljku možete da zadate kvalitet iscrtavanja OLE objekata. Ponudeni su
kvafiteti Line Art, Text, Graphics, Photograph i High Quality Photograph. Podrazumeva
se kvalitet Text. Ako želite najbolji mogući kvalitet prilikom štampanja OLE objekata,
potvrdite polje Use OLE application.
Cela desna strana kartice Piotting sadrži parametre stilova štampanja, koji su obja-
šnjeni u poglavlju 17. Možete da odaberete upotrebu imenovanih stilova /a nove crteže
ili stilova koji zavise od boje. Takođe birate podrazumevanu tabelu stila štampanja.
Možete da zadate i podrazumevane stilove štampanja za sloj 0 i za objekte. Pritisnite
dugme Add or Edit Plot Style Tables da biste skočili u direktorijum Plot Styles, gde se
čuvaju stilovi štampanja. Tamo možete dvaput da pritisnete čarobnjaka Add-a-Plot
Style Table da biste izradili novu ili preuredili staru tabelu stila štampanja.
Kartica System
Kartica System sadrži nekoliko parametara koji utiču na rad vašeg računara sa Auto-
CAD-om, kao i neka opšta podešavanja. Slika A-7 prikazuje karticu System.
Slika A-7: K artica System .
U odeljku Current 3D Graphics Display birate upravijački program (engi. driver )

grafičke kartice koji želite da koristite. Ponuđen je upravljački program HEIDI koji se
isporučuje sa AutoCAD-om. Pritisnite dugme Properties da biste mu zadali parametre.
U odeljku Current Pointing Device birate uređaj za pokazivanje. Ako imate grafičku
tablu, ovde biste izabrali VVintab Compatible Digitizer ADI 4,2; ili možete da birate
između prihvatanja ulaza samo sa njega, ili prihvatanja ulaza i sa digitajzera i sa miša.
Napomena Ako up ravo in stalirate grafičku tab lu , sled ite uputstva pro izvođ ača tab le da biste konfigurisali
W in d o w s za u p ravljački program W intab. C rafičk a tabla m ora da b u d e ko n fig u risan a za rad sa
N W in d o w so m .
U odeljku General Options možete da uradite sledeče:

♦ Uključite Single-Dravving Compatibility Mode da biste onemogudili višedoku-
mentni interfejs (MDI) tako da AutoCAD može istovremeno da drži samo po jedan
crtež otvoren. (Ovo radite samo ako imate problema sa postojećim programima
AutoLISP-a i drugim prilagođenjima.)
♦ Otarasite se onog dosadnog okvira za dijalog Startup. Kasnije u ovom dodatku
objasniću kako da automatski pokrećete AutoCAD onako kako vi hoćete.
♦ Isključite prikćtzivanje okvira za dijalog OLE properties prilikom umetanja OLE
objekata u AutoCAD-ov crtež.
♦ Vratite prikazivanje okvira za dijalog čije ste polje Don't Display This Warning
Again (prestani da prikazuješ ovo upozorenje) potvrdili.
♦ Saopštite AutoCAD-u da signalizira pištanjem (ili da ćuti) kada pronađe neodgo-
varajući unos.
964 Dodaci
♦ Odredite da )i AutoLISP učitava datoteku acad.lsp u svaki crtež koji se otvara. Ovo
polje se nudi nepotvrdeno, što znači da se u svaki crtež koji se otvara učitava
samo acaddoc.lsp.
♦ Ne dozvolite dugačka imena za slojeve, stilove kota, blokove, tipove linija, stilove
teksta, izglede listova pripremljenih za štampu, UCS imena, prikaze i konfiguracije
okvira za prikaz. Tako čuvate kompatibilnost sa ranijim verzijama AutoCAD-a.
U odeljku dbConnect Options možete da odaberete snimanje spiska hiperveza
zajedno sa datotekom crteža, radi bržeg rada sa bazama podataka. Ako isključite ovu
opciju, umanjićete veličinu datoteke crteža i ubrzaćete učitavanje crteža sa podacima
baze podataka. Možete da izaberete i otvaranje tabela (baza podataka) tako da možete
samo da ih čitate (engl. read-only ). Time ćete onemogućiti menjanje baza podataka iz
AutoCAD-a.
Kartica U ser Preferences

Kartica User Preferences, prikazana na slici A-8 , nudi razne parametre.
Slika A - 8 : Kartica U se r P re fere n ce s.
U odeljku Windows Standard Behavior možete da onemogućite standardne Win-

dowsove prečice s tastature kao što su Ctrl+C za kopiranje (komanda COPYCLIP). Ako
je ta stavka onemogućena, prečica Ctr)+C bi se vratila na značenje iz starih verzija
AutoCAD-a i odgovarala bi pritisku nataster Esc. Možete da isključite i priručne menije
koji se pojavljuju kad pritisnete desni taster miša na površini za crtanje ili na komand-
noj liniji. U tom slučaju, pritisak na desni taster miša odgovara pritisku na Enter. Da
biste otvorili okvir za dijalog sa slike A-9, izaberite Right-click Customization.
U odetjku Default Mode možete da izaberete Repeat Last Command (ponovi posle-
dnju komandu) da biste desni taster miša upotrebljavali kao u verziji 14. U odeljku Edit
Mode možete da izaberete Repeat Last Command da biste onemogućili priručne menije
samo u slučaju da je izabran jedan ili više objekata, ali nijedna komanda nije u toku. Ako
to uradite, pritisak na desni taster miša će automatski ponoviti poslednju komandu.
Ako često birate objekat pre biranja komande, takvo podešenje bi moglo biti korisno,
a priručni meniji ipak nisu potpuno onemogućeni.
' Righl-Click Custoimzahon Siika A -9 : Okvir za dijalog

Right-Click C u sto m iza tio n .
tf no object-s ar« wieet<rd. tight-elc-k msans
f~ LeetComfTiđoiJ
f* ghatcij! MtfiLj
CđitMode
[f orvs pt mora obreds ste selectod. ršgN-cbcl> nvearK
(“ Hepeait Commarid
(» 5ho(twtyenij
Command Mods
I! a comnMnd b tn ptogte« n^tfTt-cliek means
C £HTER
r 5hortwt Msrni gfcvaj;,* ertstited
ShortoH Msnu; e r i a l ^ iMiWi«riWflridortionj » o tJtevetil
AjPi^&Oo^ Cancsl [ Seip }
U odeljku Command Mode imate tri opcije. Izaberite ENTER da biste onemogućili
pojavljivanje priručnih menija kad god je neka komanda u toku. Tada cete morati da
upotrebite tastaturu za izbor komandnih opcija. Izaberite Shortcut Menu: always
enabled ako želite da priručni meniji uvek budu dostupni. Izaberite Shortcut Menu:
enabled ako želite da komandne opcije budu prisutne kao međuopcija - priručni meni
je dostupan ako komanda ima opcije, ali kada nema, pritisak na desni taster miša isto je
što i pritisak na taster Enter.
Pritisnite dugme Apply & Close da biste zatvorili okvir za dijalog Right-Click Custom-
ization i vratili se na karticu User Preferences okvira za dijalog Options.
U odeljku AutoCAD DesignCenter kartice User Preferences možete da zadate podra-
zumevane merne jedinice za umetnute objekte (jedinice za izvorni sadržaj) i crteže
Qedinice odredišnog crteža) pri prevlaćenju objekata sa AutoCAD-ovog DesignCentera
u crtež. AutoCAD koristi podrazumevane merne jedinice kada ne upotrebljavate
sistemsku promenljivu INSUNITS (snimljenu sa crtežom) koja to zadaje. AutoCAD
automatski skalira umetnuti objekat količnikom tih jedinica i jedinica crteža. Možete da
izaberete svaku jedinicu od inča do parseka! Ponuđena vrednost sistemske promenljive
INSUNITS je nula, što znači da AutoCAD ne skalira objekat prevučen sa DesignCentera.
U odeljku Hyperlink možete da onemogućite kursor hiperveze (koji se pojavljuje
kada kursorom prelazite preko hiperveze) i priručni meni hiperveze, kao i pomoćni nat-
pis (ToolTip) koja se takođe pojavljuje kada kursorom prelazite preko hiperveze.
U odeljku Priority for Coordinate Data Entry zadajete šta ima prioritet - unos sa
tastature ili stalni OSNAP markeri. Ponuđeno je da unos sa tastature ima prioritet, osim
u skriptovima - tako da možete da koristite stalne OSNAP markere pri izboru tačaka na
ekranu, ali i da ih nadvladate unosom koordinata sa tastature.
U odeljku Object Sorting Methods zadajete kada će AutoCAD sortirati objekte redo-
sledom od prvog ka poslednjem napravljenom. Ponuđeno je da se sortira samo izlaz
PostScripta i izlaz za izradu crteža na ploteru. Stoga se objekti iscrtavaju na ploteru
redosledom od prvog do poslednjeg napravljenog. Ako potvrdite Object selection, na
primer, AutoCAD će tokom postupka odabiranja sortirati objekte od prvog ka posled-
njem napravljenom. Zato, ako pritisnete dva objekta koji se preklapaju, AutoCAD će
izabrati noviji objekat. U suprotnom, AutoCAD nasumice bira jedan od njih.
966 Dodaci
Pritisnite Lineweight Settings (podešavanje debljine linije) da biste otvorili okvir za

dijalog prikazan na slici A-10.
Ltneweight Settings i? |x i S lik a A -1 0 : Okvir za dijalog

Linevveight Settings.
LireM«tjjh(s Unife foi Listing
Đ/Laji« (• MSimete's (mroj C iriches fin)
8y6lock
Default C? I” BisptejtUtw«ij)ht
0 GG mm
0 05 mm Def-sdtt |— _0 25mm T j
0 G9 mm Displaji Scate
0 13 mm _»J t p l ( > t i » . |
Min — 1 1
u Cunent Lineweijjht' EvL.ij’«
Appty t Cto;e [ Cancel Eefn
Ovaj okvir za dijalog upotrebite za zadavanje parametara debljine linija. Više infor-
macijao debljinama linija naci ćete u poglavlju 1 1 .
U spisku Lineweights možete da zadate tekuću debljinu linije. AutoCAD se isporučuje
sa tri standardna stila debljine linija - ByLayer, ByBlock i Default. Vrednost Default
možete da podesite sistemskom promenljivom LWDEFAULT, koju AutoCAD prvobitno
zadaje na 0.01 inča ili 0.25 mm. Svi novi slojevi imaju (naravno) podrazumevanu debljinu
linije Default. Možete da zadate i neku specifičnu debljinu linije. U odeljku Units for
Listing izaberite mernu jedinicu Millimeters ili Inches. Podrazumevaju se milimetri,
verovatno zato što se debljinu pera plotera obično definiše u mm. Potvrđivanje opcije
Display LLneweight ekvjvalentno je pritisku dugmeta LWT na statusnoj liniji - AutoCAD
če prikazivati aktuelne debljine linija objekata. Ako imate više objekata sa debelim lini-
jama, duže će trajati njihovo prikazivanje i regeneracija.
U padajućoj listi Default možete da izmenite podrazumevanu debljinu linija koju
AutoCAD automatski koristi za nove slojeve.
Klizačem Adjust Display Scaie možete da upravijate načinom na koji se debljine iinija
prikazuju na kartici Model. (Debljine linija se u okruženju Paper Space prikazuju u stvar-
nim jedinicama.) Na kartici Model debljine linija se prikazuju u pikselima, pomoću sraz-
mere debljine piksela prema vrednosti stvarnih jedinica. Zavisno od rezolucije monitora,
možda će biti potrebno da podesite razmeru prikaza da biste bolje videli debljine linija.
Savet R ezu ltate svog p o d e ša v a n ja o d m a h m o že te da vidite u sp isk u Lin e w e ig h ts na levoj strani
okvira za dijalog, Prevucite klizač trake za p o m e ra n je n a d o le do d n a, da biste vrdeli razliku na
d e b ljim lin ijam a.
Pritisnite dugme Apply & Close da biste zatvorili karticu User Preferences okvira za
dijalog Options.
Kartica Drafting
Kartica Drafting, prikazana na slici A-11, sadrži parametre za AutoSnap i AutoTrack.
U odeljku AutoSnap Settings možete da onemogućite simbol (oblik koji vidite za svaki
OSNAP marker), magnet (koji privlači kursor karakterističnoj tački objekta) i objašnjenje
(ToolTip) koje govori koju karakterističnu tačku ste našli. Ponudeno je da se prorez ne
prikazuje sa AutoCAD-ovim markerima, pošto ta kombinacija može da zbuni, ali ovde
možete da odaberete da se prikazuje i prorez. Možete cla odaberete i boju za marker
Slika A-11: K artica Drafting.
AutoSnapa. Ponuđeno je da marker bude žut. što se lepo ističe na podrazumevano

crnom ekranu. Ako promenite boju ekrana u belu, verovatno ćete i za boju markera
odabrati neku tamniju. Možete da promenite i veličinu markera, povlačenjem klizača.
U odeljku AutoTrack Settings određujete vizuelne elemente za automatsko praćenje:
♦ Isključite Display Polar Tracking Vector da biste sprečili pojavu vektora koji prati
kursor duž polarnog ugla. Još uvek ćete videti objašnjenje (ToolTip).
♦ lsključite Display Full-Screen Tracking Vector da biste videli samo lokalni vektor
tokom praćenja OSNAP markera objekta - vektor će se pojaviti izmedu pribavlje-
nih tačaka, umesto preko celog ekrana.
♦ Isključite Display AutoTrack ToolTip da se ne bi pojavilo objašnjenje o OSNAP
markerima koje pratite.
U odeljku Alignment Point Acquisition možete da zahtevate pritiskanje na taster
Shift za dobijanje tačaka. Ovo uradite ako vam se dešava da pribavljate tačke slučajno,
što daje neželjene i dosadne prateće vektore koji samo smetaju.
Najzad, možete da zadate veličinu proreza koji AutoCAD upotrebljava kada izabe-
rete OSNAP marker. Međutim, ponuđeno je da se prorez ne prikazuje. (Možete da ga
uključite u odeljku AutoSnap Settings, kao što je maločas opisano.)
Kartica Selection
Kartica Selection, prikazana na slici A-12, sadrži parametre koji upravljaju biranjem
objekata.
O p cije u o d eljcim a S electio n M o d e s i Pickbox Size, koje prilagođavaju A utoC A D -o v način
biranja o bjekata, d etaljn o su razm o tren e u poglavlju 9 pod n aslo vo m „Prilagođavanje postupka
biranja". O p cije u o d e ljcim a C rip s i Grip Size o b ja šn je n e su u poglavlju 10, pod n aslovom
„P rilag o đ avan je čvorova".
Kartica Profiles
Kartica Profiles, prikazana na slici A-13, omogućava definisanje profila za više koris-
nika. Profil je skup parametara okvira za dijalog Options. Možda delite računar s nekim,
968 Dodaci
a svako od vas želi da ima svoje parametre. lli hoćete različite parametre za razlicite
projekte. Zato definišite profil, dajte mu ime i pozovite ga kad otvorite AutoCAD.
A ltyl*nir
V'illf f **" J3 Omtri imnj đns
Svi parametri odabrani u okviru za dijalog Options postaju sastavni deo pođrazume-
vanog profila koji se pokrede pod imenom Unnamed Profile. Evo kako se definise nov
profil:
1. Pritisnite dugme Add to List da biste otvorili okvir za dijalog Add Profile, prika-
zan na slici A-14. Upišite ime novog profila i njegov opis, i pritisnite dugme App)y
& Close.
2. Na kartici Profiles pritisnite novi profil i izaberite Set Current.
Oodatak A ♦ Instaliranje i konfigurtsanje AutoCAD-a 969
^ A d d PiofHe S lik a A -1 4 : Okvir za dijalog

Add Profile.
Piofie nane
r —
Jetciphori:
A p p frS Ctoce ( Cancd j
3. Prođite kroz ostale kartice i izmenite šta želite. Vodite racuna da na svakoj kartici
pritisnete dugme Apply (primeni).
4. Pritisnite OK da biste zatvorili okvir za dijaiog Options.
Da biste izabrali profil koji Želite da koristite, izaberite Tools O Options i karticu
Profiles. Izaberite profil i pritisnite dugmeSet Current. Pritisnite OKda biste se vratili u
crtež. Posledice su vidljive odmah, kao što pokazuje slika A-15. Naravno, neki parametri
se ne vide odmah, ali se na drugi način osećaju - npr. klasične AutoCAD-ove skraćenice
s tastature, nepojavljivanje početnog okvira za dijalog i izrada dnevničke (l°g) datoteke.
S lik a A - 1 5 : Prim er profila koji z a d a je crnu boju e kran a i n e p rik azu je trake za
p o m e ra n je ; koristi ko n ča n icu preko celo g e kran a i p o d e ša v a prikaz izolinija na 8.
Savet Da biste otvorili A u to C A D sa o d re đ e n im profilom , m o že te da ga zad ate p o m o ću param etara

na k o m a n d n o j liniji (o b ja šn je n o u sle d e ć e m o d eljk u ).
Pokretanje AutoCAD-a na vaš način

Kada pritisnete ikonicu AutoCAD-a da biste ga pokrenuli, uprkos postojanju Windowsa
izvrŠavate komandu sličnu onoj koju ste nekada upisivali na DOS-ov poziv za unos
komande. To se zove komanda na ko m a n d n o j liniji. Njen podrazumevani oblik je:
C:\Progr'em r i les\Acad2000\acad.exe
Vaša komanda na komandnoj liniji zavisi od toga gde ste instalirali AutoCAD.
970 Dodaci
Param etri kom and e na kom andnoj liniji

Ovoj komandi možete da dodajete parametre, poznate kao smitches , i tako upravijate
onim što AutoCAD radi kada ga pokrenete. Između komande acad.exe i parametra uvek
stavite razmak. Tabela A-2 prikazuje parametre komande na komandnoj liniji koji su
vam na raspolaganju i njihove funkcije.
Tabela A-2 Parametn komande na komandnoj liniji

Param etar Prim er Funkcija
N ic Zadaje putanju i, opdono, tme datoteke hardverske

c :\steva\steva.cfg konfiguradje koju želite. Konfiguradjske datoteke su
objašnjene u sledećem odeljku.
/s /s c:\steva Zadaje direktorijume pom oćnih datoteka za fontove,
menije, datoteke AutoLISP-a, tipove linija i uzorke šrafura.
Upotrebrte ovu mogućnost kada želite da koristite pom oćne
datoteke koje nisu u AutoCAD-ovoj putanji pretraživanja
pom oćnih datoteka. Možete zadati do 15 direktorijuma,
razdvojenih tačkom i zarezom (bez razmaka).
/b "c:\crteži\Bbrdo Otvara crtež (ovde „Bbrdo aptm ni') i pokreće skript

aptmni.dwg" /b setup datoteku (ovde „setup"). Potrebna je cela putanja do crteža.
Ako hoćete da pokrenete skript datoteku sa novim crtežom,
izostavite putanju crteža.
/t /t a-tb Otvara novi crtež na osnovu šablona (ovde nazvanog „a-tb").
/nologo Pokreće AutoCAD bez prikazivanja njegovog logotipa.
N "c:\ c r t e ž i \Bbrdo Otvara crtež i odm ah ga prikazuje u zadatom prikazu (ovde

aptmni.dwg" /v front nazvanom „front"). Potrebna je cela putanja do crteža.
lr /r Resetuje AutoCAD na pođrazumevanu konfiguraciju

(acad2000.đg)podrazumevanog sistemskog uređaja za
pokazivanje.
/P /p steva Zadaje (postojeći) profil s kojim treba pokrenuti AutoCAD.

Taj profil se koristi sam o u tekućoj sesiji crtanja. Profile
m ožete da m enjate i pom oću kartice Profile okvira za
dijalog Options. Ako ime profila sadrži razmake, stavite ga
u navodnike.
Parametre možete da kombinujete. Na primer, sledeća komanda na komandnoj liniji

otvara crtež „Bbrdo aptmni" u prikazu front i pokreće izvršavanje skript datoteke setup.
C:\Program Files\Acad2000\acad.exe "c:\crteži\Bbrdo aptmni.dwg" /v
front /b setup
Ako ste koristili p a ram etre ko m an d i na k o m a n d n o j liniji u ranijim verzijam a A u to C A D -a,
Upozorenje m o žd a će biti p o treb n o da iz m e n ite njihovu sin ta ksu , u ko liko sad a u po treb ljavate dugačka
im e n a d ato tek a i/ili d irekto riju m a.
Izm ena param etara kom ande na kom andnoj liniji

Najlakši način da izmenite neki parametar komande na komandnoj liniji jeste da izra-
dite prečicu za AutoCAD na radnoj površini ekrana (Desktop). Da biste to uradili, upo-
trebite Explorer za pronalaženje datoteke acad.exe (obično je u \A C A D 2 0 0 0 ). Pritisnite
je desnim tasterom miša i iz menija izaberite Create Shortcut. Windows će napraviti
prečicu s imenom Shortcut to acad.exe. Prevucite je na radnu površinu i promenite joj
ime - npr. u AutoCAD 2000 ili samo AutoCAD.
Sada sledite ove korake:

1 . Pritisnite prečicu desnim tasterom miša.
2. Izaberite Properties.
3. Pritisnite karticu Shortcut.
4. U polje Target dodajte svoje parametre na kraj zatečene komande komandne
linije.
Na prjmer, ako obicno otvarate nove crteže zasnovane na istom šablonu, a hočete
da započnete sa crtanjem što je pre moguče, pokušajte sa ovakvom komandom na
komandnoj liniji:
C:\Program Files\Acad2000\acad.exe /nologo /t "Moj šablon"
Šta su konfiguracijske datoteke

Konfiguracijska datoteka se stvara svaki put kad otvorite AutoCAD. To je ASCII dato-
teka podrazumevanog imena acad2000.cfg , koja uglavnom sadrži podatke hardverske
konfiguracije miša i grafičke table. U AutoCAD-u 2000 iz nje su izbačeni podaci o konfi-
guraciji štampača i plotera. Slika A-16 prikazuje početak te podrazumevane datoteke.
Ako koristite nekoliko uređaja za pokazivanje - na primer, malu i veliku grafičku
tablu - mogli biste da izradite nekoliko konfiguracijskih datoteka da biste olakšali
prelazak sa jedne na drugu konfiguraciju.
; ConFiguration for AutoCAD 20B0 (3/1U/99) Microsoft Ulnitaus
; D:\PR06RAM FILES\flCAD200O\acađ2OOO.cfg created on li/01/1999 at 21:30:22
[AppOata]
(Uersion]
P la tfo rm = M ic ro sa ft uindous
F ile 0 e rs io n = 8
ExecutableDateiUime=99 / 03/14 23:06:56
(ftUtoCBD]
C F g S ta n p - 1 * . BIKftA
A u t h o r i z a t i orvC ode = /H ttI A2U*
E x p ir a tio n C o d e = 0 lK £ N_
[ D i g i t i 2 e r / D r iu e r ]
MenuName=Current Systen Pointing Deuice
PattiNa m e^ in te rn al
C o n fig u re d = 1
Type=1
[ D i g it i z e r / P o r t ]
Lir*A =0
Deuicelnde)t=1
[ E d it o r J
Link=0
(Menu]
T Menu=0
Slika A-16: Datoteka acad2000.cfg.

Ne bi trebalo da preuređujete postojecu konfiguracijsku datoteku; umesto toga,
pustite AutoCAD da je napravi. Problem je u tome što AutoCAD pretpostavlja posto-
janje samo jedne konfiguracijske datoteke i prepisuje novu preko prethodne verzije
svaki put kada uradite nešto što utiče na tu datoteku - npr. kada dodate novi uređaj
za pokazivanje.
972 Dodaci
Upamtite da možete da koristite parametar komandne linije /c za 2 adavanje konfigu-

racijske datoteke. Da biste napravili novu konfiguracijsku datoteku, sledite ove korake:
1 . Napravite rezervnu kopiju tekuce konfiguracijske datoteke pomoću Windows
Explorera i dajte joj drugo ime, npr. acad2000-orig.cfg.
2 . Otvorite AutoCAD i kako zelite izmenite pokazivač na kartici System okvira za
dijalog Options. (Ako upravo instalirate novi digitajzer, sledite proizvođačeva
uputstva za instalaciju.) Pritisnite OK.
3. Zatvorite AutoCAD.
4. Pronadite novu acad2000.cfg datoteku u Exploreru; nju je maločas napravio sam
AutoCAD. Dajte joj ime koje ima smisao, npr. Ve/ikaTabla.cfg.
5. Ako želite da zadržite originalnu datoteku acad2000.cfg , ponovo joj promenite
imena acad2000.cfg.
Sada imate dve konfiguracijske datoteke. (Možete imati i više, ako želite.) Da biste ih
upotrebili, promenite parametre komandi na komandnoj liniji za pokretanje AutoCAD-a,
ali postoji i jednostavniji način, objašnjen u sledečem odeljku.
Definisanje većeg broja konfiguracija

U ovom dodatku su razmotrena tri posebna načina za zadavanje konfiguracija crtačkih
sesija:
♦ profili;
♦ konfiguracijske datoteke;
■♦ parametri komande na komandnoj liniji.
Parametre komande na komandnoj liniji koristite za zadavanje profila i konfigura-
cijske datoteke i za drugačije konfigurisanje AutoCAD-a: npr. za otvaranje crteža sa
šablonom ili za pokretanje skript datoteke prilikom otvaranja crteža.
Ako redovno koristite ove mogućnosti, treba da izradite nekoliko konfiguracija da
biste olakšali otvaranje AutoCAD-a na odgovarajući način, i to ovako:
♦ Napravite profile i konfiguracije koji vam trebaju.
♦ Napravite potreban broj prečica, kao što je opisano u odeljku „Izmena parame-
tara komande na komandnoj liniji“ ranije u ovom dodatku.
♦ U svakoj prečici izmenite parametre komande na komandnoj liniji, zadajući u
svakoj potreban profii i konfiguracijsku datoteku; dodajte i ostale parametre
prema potrebi.
Na primer, evo komandi za pokretanje AutoCAD-a sa komandne linije iz dveju zaseb-
nih prečica:
C:\Program Files\Acad2000\acad.exe /t acad /nologo
C:\Program Files\Acad2000\acad.exe /p steva /c steva.cfg /t luk
Prva komanda za komandnu liniju otvara crteže pomoću šablona acad.duot i ne
prikazuje logotip. Ona koristi podrazumevani profil i konfiguracijsku datoteku.
Druga komanda za komandnu liniju otvara crteže pomoću šablona luk.divt i prika-
zuje logotip. Ona koristi profil steua i konfiguracijsku datoteku steua.cfg.
Sa svakom konfiguracijom mogli biste da pokrećete različite skript datoteke.
Ovaj način zahteva dosta vremena tokom priprema, ali kad sve obavite, štedi vreme
pri pokretanju AutoCAD-a i pri tom umanjuje verovatnoću nastajanja grešaka.
Dodatak A ♦ Instaiiranje i konfigurisanje AutoCAD-a 973
K o n figu risan je plotera

Windows podržava mnoge štampače. Da biste instalirali štampač koji Windows podr-
žava, izaberite Start o Settings ■OPrinters i dvaput pritisnite ikonicu Add Printer. Štam-
pač koji je tako instaliran zovemo W indow sov sistemski štampač.
Upravljački programi Windowsovih sistemskih štampača su odlični za male stone
štampače, pošto im je to i namena, ali nisu optimizovani za plotere s perima ili plotere
velikog formata. Zato se AutoCAD isporučuje sa nesistemskim upravljačkim progra-
mima. Ti upravljački programi su posebno izrađeni za CAD. Ne možete da ih upotreblja-
vate sa ostalim Windowsovim aplikacijama.
Napomena A u to C A D sad rži W in d o w so v srstem ski upravljački program za D esig n Jet plotere koje proizvodi
H ew lett-P ack ard .
Korišćenje Plotter Managera

Da biste konfigurisali nesistemski ploter, upotrebite Plotter Manager. (Njega možete da
iskoristite i za priiagođavanje parametara sistemskog štampača.) Postoji nekoliko
načina otvaranja Plotter Managera:
♦ Iz Winđowsa izaberite Start O Settings o Control Panel i dvaput pritisnite ikonicu
Autodesk Plotter Manager.
♦ Iz AutoCAD-a izaberite File O Plotter Manager.
♦ Iz AutoCAD-a izaberite Tools O Options. Na kartici Plotting pritisnite dugme Add
or Configure Plotters.
Plotter Manager ima čarobnjaka (dvaput pritisnite Add-a-Plotter Wizard) koji ce vas
voditi kroz postupak konfigurisanja štampača. Sledite uputstva na svakoj stranici, koja
se menjaju u zavisnosti od prethodnih izbora. Slika A-17 prikazuje ekran gde birate
proizvodača štampača i njegov model.
AdiJ Pluller -PIqI(«cMikJcI u S lik a A -1 7 : Plotter M anager vas
Batn'i
Ti SeteciireoT**« tndmoriel t*j«ii
a co c g a h fr f p ioftdf
ar±l hifH.'nshaš vo d i kroz p o stu p a k konfigurisanja
šta m p a ča .
►Plottei ModH DpCtCr*rrfy i K < k k ar-HOI H«v*
Dtk. ABtOrtaciorHIP t&Jptapedtar P«
HIFfifcrottattfldtoUr*f©'dnv«
PioOtr Narre
Adobe DrdftMasiei SXPlu»Sheei F«ed •I
D(aftPfoPknC3170A
Occ DraftPfoRuj C3171A
RastorFrteForrrats DroftprO’DKL(7575A)
><«okEn^needng il-J: ; v , ‘ i?V . ..J >
Ilii* ir tif&cjftodbt HPSt: Autodejk v.tf. ^
'gart. I tM> | Carosl |
Za više informacija pogledajte odeljak „Instaliranje štampača i plotera" u poglavlju 6

priručnika A u to C A D H elp fnstallation Guide. Izaberite Help O AutoCAD Help Installa-
tion Guide O Chapter 6 .
Tokom konfigurisanja plotera možete da uvezete PCP ili PC2 konfiguracijsku
datoteku izradenu za ranije verzije AutoCAD-a.
974 Dodaci
Rezultat konfigurisanja plotera je konfiguraciona datoteka plotera koja ima nastavak

imena .pc3. Te ,pc3 datoteke se čuvaju u direktorijumu Acad2000\Ptotters. Konfigura-
cione datoteke plotera možete da koristite zajedno sa kolegama ili da ih kopirate na
drugi računar, npr. prenosivi (notebook). Možete da konfigurišete više plotera. I za
jedan pioter možete da napravite više konfiguracija. Da biste upotrebiii neku ,pc3
datoteku, izaberite je na kartici Plot Device okvira za dijalog Plot.
Na kraju rada sa čarobnjakom Plotter Managera možete da pritisnete dugme Edit
Plotter Configuration da biste izmenili podrazumevane parametre svog plotera. Takođe
možete da pritisnete dugme Calibrate Plotter da biste proverili da li ploter tačno štampa.
Menjanje konfiguracije plotera

Možete da preuredite konfiguraciju plotera i izmenite njegove originalne parametre.
Postoji nekoliko načina za pristupanje toj datoteci:
♦ Kao što je upravo spomenuto, pritisnite dugme Edit Plotter Configuration na
kraju rada sa čarobnjakom Plotter Managera.
♦ )z AutoCAD-a izaberite File o Page Setup. Na kartici Plot Device izaberite ploter
i pritisnite dugme Properties.
♦ U AutoCAD-u pritisnite dugme Plot na standardnoj paleti sa alatkama. Na kartici
Plot Device izaberite ploter i pritisnite dugme Properties.
♦ U Windows Exploreru dvaput pritisnite odgovarajuču ,pc3 datoteku. Podrazume-
vani direktorijum za te datoteke je Acad2000\Plotters.
Datoteka pc3 nije ASCII datoteka. Kada otvorite .pc3 datoteku, videčete okvir za
dijalog Plotter Configuration Editor.
Kartica General prikazuje osnovne podatake o ploteru. Ta kartica ne sadrži opcije
koje korisnik može da konfiguriše, mada možete dodati opis plotera i njegovih
parametara.
Kartica Ports omogučava izbor štampanja kroz neki priključak računara (uobiča-
jeno), putem datoteke spremne za štampu i korišćenjem AutoSpoola za slanje crteža
u red čekanja na štampač. Ako imate na raspolaganju više priključaka, izaberite jedan
i konfigurišite ga.
Kartica Device and Document Settings, prikazana na slici A-18, sadrži one opcije
koje zavise od vašeg štampača.
Kada izaberete stavku u gornjem delu Plotter Configuration Editora, odgovarajuće
opcije postaju dostupne na dnu okvira za dijalog. Možete da konfigurišete sledeće:
♦ Media: mesto uzimanja papira i njegova veličina.
♦ Physical Pen Coofiguration: ispravke za šrafirane površine (radi veće tačnosti),
optimizacija pera radi bržeg iscrtavanja, boja pera, brzina pera i debljina pera.
♦ Graphics: dubina (broj) boja, parametri jednobojnih plotera, rezolucija i među-
tonovi.
♦ Custom properties: zavisi od plotera. Za Windowsove sistemske Štampače tu su
obično opcije štampanja radne verzije (draft) i verzije u sivim tonovima (za štam-
pače u boji).
Dodatak A ♦ Instaliranje t konfigurisanje AutoCAD-a 975
^ Ptottei Configuratcon Cđitoi DWf Clđ»t«c pc3 O E3 S lik a A -1 8 : Plotter

C o nfig u ration Editor.
DWF Clfttiic.pcS
'i ^ M
eda
Stkitaariđ Sae <%i£v AKftlA 30 * 1VQ0#KfK*£
ii! B|ŽJ Giaplics
m jjstom Prop«ti«
b) ^ URN
-defiriadPapwStze-s&Catbtatoo
^ PMP Fie Name <None>
£ £ PtofT« Calbiauon
U l'u«t«n Paper Sizes
f -j>l ModlyStandard Papcr SiZe^t'ftinlabte A<e^)
Mfdia Source andSuje
*IANSI KMtid A fn X k B-50 Inchetl * I

_5ANS! mpandA j8.5 0 * 11.00 Inctei]
J ANSIA (11.00 * 8.50 IrKhetj
>1AH3I AI3 50 * 11.00 inchttl j
fWiii)te B .x id t B Otn * 3S0«i

Thtt der«nca Cfenrdt ootofogu# zhese v t ta t
Jflpoit | :;Âi | žjatautt j
0« n c.<k *( |
♦ Initialization Strings: danas se retko koristi. Ako crteže štampate na nepodrža-

nom ploteru, tu cete pripremiti ploter, zadati parametre i vratiti ploter u prvo-
bitno stanje - sve to pomoću ASCII tekstualnih nizova za inicijalizaciju.
♦ User-Defmed Paper Sizes and Calibration: kalibrišite ploter, definišite nestan-
dardnu veličinu papira i izmenite površinu za crtanje na standardnim veličinama
papira.
Kada završite s izmenama, pritisnite OK da biste ih snimili u .pc3 datoteku. Možete
da pritisnete i dugme Save As da biste napravili novu .pc3 datoteku. Pritisnite dugme
Default ako želite da vratite sve parametre na njihove standardne vrednosti.
♦ ♦ ♦
DODATAK
Meniji i palete
sa alatkama
AutoCAD-a 2000
♦ ♦ ♦ ♦
U ovom dodatku
nogi meniji su bitno izmenjeni u ovoj verziji AutoCAD-a( Meniji AutoCAD-a 2000
M pa ponekad može biti teško da se pronađe određena

komanda. Nekoliko komandi više uopšte nema ni u jednom Palete sa alatkama
AutoCAD-a 2000
meniju; njih morate da unosite sa komandne linije. I palete sa
alatkama su se dosta izmenile. U AutoCAD-u 2000 naći ćete i ♦ ♦ ♦ ♦
nove palete sa alatkama. dok su neke od starih nestaie. U ovom
dodatku prikazujem sve menije i palete sa alatkama. tako da
svaku komandu možete da pronadete za tren oka.
M eniji A utoCA D -a 2000
Meni File
DtNN
Qper> CfeW3
Pkwo
ia v e QH*S
,,.a £
£xpait
PagoSetup
PtoHoi y ^ n a g «
PtefrStvteMonagoj..
Ptot Pfejfnrvj
Ctil*P
DraićJiric Uhliiiie: AudM

SfSfljJ fteeovei.
0ro«wig Proporties.
P'.ngr ► Atl
2 £ \PwwmaM Ć? kichmdvrg
2 E \P«fM>mdVPfat apt.đnrg
gi(ri®n«on Stjrtes
glock;
5H
>spe;
978 Dodaci
Meni Edit M eni V iew sa podm enijem View ports
Bedraw
R«aw>
Regen AH
gooifi ►
Ean *
AeffalV'iew
1 VieiAipotf* ►jamed Vwwpcnt!.

fjamed V ie w i.
Vtrv^juri!
3? View« ¥
1 Vwwpotl
30 0ib«
2 Vtewpoili
Hide 3 V ieteptK tc
Meni View ghsde > 4 Vievjpoftj

Rjndei >
M eni V iew sa podm enijem Zoom Oapjay >
Tgabeis jom
Qedtew
Reflen
RegenA# M eni View sa podm enijem 3D V iew s
1 2oon D F|esltime Podmeni PlanVtew
►
Sieviout
Aenel Vtej^
Wfl’idow
y iw p o ili ► 2ynam«
Bedr.aw
Named V ie w Scale
3JVww* ► £ en t« Reflen^ll
30 OiJjit
lr« ►
Side Q ij»
►
Shade > AenaiViesv
R$nđw ► #
£*tenti
y«twpoHs ►
► N a m ed V »w i.
Diapiav
it) Vien" Vjewpoirn Pfefefa
Toolbeis..
3D0r£* VPOiNT
P Jir'i \fittw ] Cuiient UCS
M eni V iew sa podm enijem Pan Shade ► lo p

Woitd UCS
Banctef ► BoUom fjw w đ UCS
Dii&faj! ► B*SW
Qedavy Todbafi Fionl
Regen 8-»ct
R»pen AI
SjW Iiometi*:
goof.i » Itoffietlic
E im D H B ReelTine NE Ivoni-ti«
AattelViejs Eoiri HW Isometnc
yiewpoih: ► L,eU
BkjN
30 S%ws ► Up
3>Oibi! Qown
Qide
Shjde ►
f tn r g fe l ►
Disp»i%i ►
Tjjofcati.
Dodatak B ♦ Meniji i paiete sa alatkam a AutoCAD-a 2000 979
M eni V iew sa podm enijem Shade M eni View sa podm enijem D isplay
Podmeni UCS lcon
Begen
RegenAB ge*«w
Hegen
£own ► flegen î
Ew *
Aw«IV*>w» *,oom ►
Pen ►
Viewporta ► Aefrai V »w
Nem erfVtevts
J D V iew s » ’/revreKrrU ►
SDOrfcit bJemedVtemrt..
30 Vrewr ►
bide _____________________________ a>0r|jt
2C Wirefreme
Flander » 30 Wrfetriirr« Hide
Dispjav ►
brdden Shade ►
Flot SKadeđ Render ►

TflcJbats.
gouaudSKoded C'isp!ary ► ! UCS i :on
Flat Shaded. E d a « Ort Tgofeat*. Attnbijte Otspiay ► </ Ongm
SaiteodžKaded. Edges On
I XesrlW‘r>daw F2 I
M eni V iew sa podm enijem Render

M eni View sa podm enijem Display
Vrerrj
Podmeni Attribute Display
Redraw
Flegen
FlegraiAO
Bedravv
2< wm ► Regen
E® ► Regen^S
AenalViejs
2<»n> ►
Vjevtports ► Een ►
J5ianieđWew. Aerre!V«a
3D Vtewj ►
3D0rfe* Vreseporti ►
NsmedVre*«
Eide 3DViewi ►
ghade ♦ 3004*1
Rendei Eender..
Hide
Đtsplay ► Sttene. Shede ►
►
Tgofea*.. W* Bgndet ►
►
------ 1 boreriah;
Materiafe Lferann .
Mappng .
Sachptound.
£«!)•.
Lendtcepe
Landscape .
Landscape Litaarj«.
Ptefetenee*
StaSslki .
980 Dodaci
Meni Insert Meni Tools

M eni Tools sa podm enijem Display
fitock.. O rder
Cljtemal fleieience
Rajtei Image Toolj
Lavo'.i1 1 ijewLavoijt SpsSrtg

lavciut tromlemptalft SuićkSalect..
JD S tu dc
A D S Fild
Lavout^£i«id Drplav Oidei D Birig to Frort
tnauiiV » Servjto gack
Dtatiwng tnchang? Sriatv
jv'ndovvi Motati: Piopedles CttM 8nng Above Gbtect
Encapiutated PojtSctipt AutoCAD DesignCentet Od*2 SenđUrUef Obêct
SL£ Obiect ^bCoririect Chl*6
>'.ief Manag« , Load Apiptcalton

ijjageMtriagef. jfltui Sciipt,
îacio ►
Hjperto* Ctrt+K
AUoUŽP ►
Diiptavlmage >
Meni Format NamadUCS

OiHjogiaptir, UCS ►
Form-il Move UCS

>
Laver NevvUCS
V/ijard: »
Lrietjipa DiMimgSettingj
Lnesjerght Jabtet >
Cut!orr«e Mertut
T ent Stjr^
Optksn:
Dimensiori Styte..
PointStvte .
MJUine Styte..
M eni Tools sa podm enijem lnquiry
Uniti
lool:
Spefirig
DrjvangLirrntt
Quck Selecl.
flenarr« Drsptev Qidei >
lnquny ►! Etstanc«
Area
^ropatret Citi+1
Mast P/opertief
A lJuCAC' D’fftgnCerAcr Ctil*.?
jfrConnect aiht. Lirt
10 Pcnnt
Load AppfcsSon
Btfft Sčrrpl Iime
Macro ► Siai«r-
AUoLISP ► 'j.rtVarute
Di*ptay image ►
NaittedUCS,
Oilhogreplic UCS ►
MoveUCS
flprg UCS *
Wgwdc ►
Oraftmg Settmgs
labtet ►
Custorr«!« Menu*
Opttors..
Dodatak B ♦ M eniji i patete sa alatkam a AutoCAD-a 2000 981
Meni Tools sa podmenijem Macro Meni Tools sa podmenijem

Display Image
Spgling
Q<je,k Soiact
Qrdef ► St^Kng
rjijct.Setect
inrjijm,
D«splayilrder >
PropBities Ctrl+1 tngurv ♦
AiioCAD DestgnOsntei Ctrl+2
Etopemes Clrl+1
^bCormec l CtrMj
£utoCAD'0*$4QnCttita CW+2
toedApc*celi«s. dbCcmect CUP'G
0un ScripL
Load Appkcanon
M.ario ] ya«os AR+F8 Rurr Scnpt
AutoUSP * i o a d P rq e ct
Macto t
V8A Mana-vet. .
Dlspl4>Imege AuioUSP ♦
Visud 0assc EdittM Aft+Fl 1
Nafnedy,CS Prfihv lriiage
OritootepttK IJCS ► NamedUCS
Sevo
M oje UCS
Orthogtaphic UCS >
N«hUCS ► MoveUCS
wjj«ds » NeaUCS ►
D ia ftn g S d t r ig j. ,
V gads ►
Tabiet ►
Dtaprrtg Settrng?
Custcnrase Mepus.
Teblet ♦
OptKrfM
&«t(»nt7e Menus
Opttpos..
Meni Tools sa podmenijem

AutoLISP Meni Tools sa podm
io o l:
Orthographic UCS
SpeHng
fluictt Select
OiiplavOidei + SpsTtng
IrrCjurv QuK*Sefect
Drtefsjr 2 (d » ♦
Ptopeities Oil+1
lnqui(2
ûtoCAO DesignCentet Otl+2
#Come<a Orl+6 Eropntieo Ctit+1
AaoCAD Dft.-rgrCeriter Cht+2
io ed Appfcettorr
SjbCot«ect Chl+6
RunSnrpt
Macic (.cadAppticabon
AutoUSP j,oad. RtJTr Scttpi
k s u e i U SPCcM or Moc-rc ♦
Drjpiav Imege
AaoUSP >
rJamedyCS. Djyplay Irnag* >
DrthcgiafiMO UCS »
MoveUCS NamedUCS..
NejvUCS » j Gr^hographic UC& Eterel
Move UCS Top
Ws«ds ► Nes'JCS ♦ gottom
Dtflfhng Sethrtgs..
iabfet ► ■vDaid* ♦ t=t»
£urtomze Mpnus. Dialtrog S»ttir»3i
Optspgs. X»blet
E'«*
Becjc
£ u sto j«e Merrax
i
Opfh®a
982 Dodad
Meni Tools sa podmenijem New UCS Meni Tools sa podmenijem Tablet
Spfiftng Spefcng
S elao.. Qutk Setect.
Dirplaii Q «te f ► Dirptap Q td» ►
Incjuifi; ► lnquliji ►
Piot»it«a( CtiUI Etopetbes □tl+1

AutoCADDeaqn£enter Cb!*2 £utoCAD De*9nOft|fcr Clri+2
đtComect Cttl+6 ^bCortnect Clri+6
Load.Appfccshon. £oad Appfcatiori

Bun Scrjprt . Ftun Scnpl
fctauo t Edacto t
AutoL&P ► AutoLliP t
j
Dijplsc' Image ► Djsplev Image ►
Naw<*dyC5.. Ktwr.edyCS
Orthogtaphic UCS OtlJjogtapHfC UCS ►
Move UCS M o:# UCS
N 1JC U&nld NejjUCS >
Ot#ec*
Wijatdj >
Dfaltfruj Seftngs
Eace WijolCB
DreftingSettings..
Vtevt
Table! [ lable-i M Qn
£ustonaze Menui Curtormze Menus w Ott
OptioiK. Z A »s Vectoi OptKrp.
Calibrat*
SPosst
Coohgure
X
I Meni Draw
Agply
Meni Draw sa podmenijem Arc
Meni Tools sa podmenijem Wizards

tme
aay
SrbIitib CDfFtJiuctiohi Ijne
Quck Setod. .
Deplapfirdet »
PokAnt
lnqutv >
3D PoMm«
PtopetUei Ort+1 Potejon
A'AiCAC1DaugnC*rto Ori*£ Rectangle
sJiComeci Dti+G
Ha 3£onti
Loed Appfcjijon
gteiSi-tpl
e.cte ► fitart.Centei End
Mecta *
gonut Sjatt.Center Angie
>\ fipiine
s a ic ii ip Stjpt.Cant® Length
►i
E«c*e *
Dupbv tmags Stait, End. Angle
NatnedUCS.
!
I BbcJs > Stait. End. fittectbn
Pipr»t ►
OtUjogtaphc UCS ►; St.at. Erid. Radsjr
Moje UCS Batoh.
> £ewer, St«LEnd
N*aUCS fiounidarj1.
V 'i24ld: ► Add P bttet. BegiOT} Cjntet, Slart.Ar$e
Centet, Statt,Lw®th
Otattruj Settinrit A d đ P to tiljfc T a H e .
Tej? ►
IjiitOt » Add ColorilepM-idunl Pkx StjTe Tahle Cantinue
£ostomize Mensi .
DeataLaytxU
SwJ«oes ►
Optrapj. Sdttte ►
import R 14 fSot S e tttn gi.
Dodatak B ♦ M eniji i palete sa alatkam a AutoCAD-a 2000 983
M eni D raw sa podm enijem Circle M eni D raw sa podm enijem Block
[jf.ai/«.1 lLI S W
tine l,ir>e
fiaji
Corvstruction Lme Consttuclion Une
MuUlne hjutilme
Polvine Eol>*n«s
3D Pdirtne 3DPoWine
Potaon Polajon
Rectangje Rec<angle
Atc Atc ►
iitcle Q Cent«. Bedu* &de ►
DonUt C ert«, Diametei &onut
žpfne 2 Ports
Sptne
^ Points
£*PS* >
8lo<% t
la n , Tan. R «iu *
BlocL Q MaL*
Pcint
Tgn, Tan. Tan
Pgmt fia*e
Hatch Ljatch B efm e Aitnbutec
gound«y Boundatv-..
RegioĐ Regiot)
Te# > Tej# ►

Sutfacet ► Siefaces ►
iofejt ► Soljds ►
M eni D raw sa podm enijem Ellip se M eni D raw sa podm enijem Point
Dti'-.'
ijtne Lme
8at'
Consjtuction Une
Bej1
C«i*}tuctKin Une
Muft*ne
M’Jofne
Eolj*ne
EoMtne
3DPoM«ne 30 Pofefaie
PcJvgon PoMjon
Rectangle
Rectangle
Arc ► fltc ►
C»cte ►
£itcle ►
Donut
UcmU
Sf*« Bpfete
E llip ■
e Q £ertet £Sp*e ►
A xk .£nd
8kxk Bbck_________ ►
Pgr* ► Atc Poml ► 3rgle Pcant
Hateh.. Muhpte Eotrt
Batch..
Boundatjt.,
Boundatv. Ctvtde
ReSJon
Regioo Meatute
Tejt ►
T «t ►
SufjacM ► Sujacet ►
SofeJs ►
Sdidj ►
984 Dodaci
Meni Draw sa podmenijem Text Meni Draw sa podmenijem Solids

Podmeni Setup
Lbe
Hat’
Con»jiycl*ori L re
Mtllt&ie
Potyime
3? Po))*«
Potngon
Rectengto
Att >
£i*c!e ►
Splme
tSpse ►
Bksd ►
PgrH ►
Hatch
Boundaiy
ReflioE!
MuSArieTeiit
gngle Lne Twt
Soidt ►1
Meni Draw sa podmenijem Surfaces
L»
BaiV
Ctm.'tivtctkciLne
P.3l)Sne
SOPoMne
Pdvgon
Rectenê
Ajc ► Meni Dimension
t*clo ►
Qoruit C'irnirîTiOfi
St*ne SOIM
*
Lmeat
Btock ►
Pflinl ► Qfdnato
tjatcki f ja tf r j«
fiocrtd«ry. {Jtametei
Regno &n<|ui«
leiit ► fiatetir«
S'Ht-3'7 20SoM ContnuB
Scid'. ► S; £ace Lfiad«
3 ?Sutface* loietance
Cantar Mail
£dge
XiMe»h Obks}<je
RevdvedStJ'fsc* Home
Angte
labtilaled 'iuffacs Styl&,
fiol&d Siafacd Ojfenida LeM
EdgeBudace Update £entet
Right
Dodatak B ♦ Meniji i palete sa alatkam a AutoCAD-a 2000 985
Meni Modify M eni M odify sa podm enijem Clip

M eni M odify sa podm enijem O bject
PjGpertiB*
Podmeni External Reference MdtcH Pi^porbat
Qbfca >
Clip > |ra w
gropoiti« Xr*f
H#tcK
PdMtna
£^tifi R11cre*iC^► Spbw
jm«ga >
HVrh AIWMs
P‘* * n e teH
'piiupr lrt-pt»C6>iH and fikcT' F -ii ¥
MuDk«
Aj*taK» ►
Ct»W
T<*!
<nplac«>Q<l andglock E-dt * OH^
fc'*» &'*>
Copy
H.cm
Eote>«
Oifjtjf
6n#y St'ftMfi
Morjr Ler^jfhen
Btfato
Xt«n
EnlaniJ
Sire>L-t)
f ilM ltj,
]£barrrfet
iflfrt ESIet
JP Opeiaiion >
»
Ffa* £#dod6
JD OperehOrv *
SolidiEdt|Ui >
M eni M odify sa podm enijem In-place
£jpk.i<te
Xref and Block Edit
M eni M odify sa podm enijem O bject

Piopnfcev
Podmeni Image P iv m d k >
Jjbicci
CX*
Pr^perb« H»leh
MafchRcperbtt
31-i''-' >\ Soine
Cip
A fiin iB
Hatch
lr plit.e IP° =jr£l?ou4 E'Jlf

Spkr*
D**
£4diaWoft*»g
MhMn*
A » C«Pi
JJ*T4>v*ftrtfTiW
r5f»jng
RMefnrV.« £ (ii*
Mjn#
u. « d RefsrtrK » f dl \
rtpMc#Xre! v 4 gbcK £d? > OHjei
traM*
Co« MoX*
MllE3* RX^«v
OttiM State
frto'
Mftj«
0 o tif* Xtim
Fjderrd
S+ratcfa
OFitriiet
l*#
JD ODBfltHjTi ►
!irea> S*j: F'iJaia *
Ejp o d ?
£*•'
jDOpemkiri ►
SiJlnirEikcg *
Ejscfcidc-
986 Dodaci
M eni M odify sa podm enijem 3D M eni M odify sa podm enijem

O peration So lids Editing
PropvH«) FVd p * m h
(fj-itefl PT0P»te9» îfChPtOplHtKM

► Qt»ect *
ctr v CSp >
Hrfeh. Hatctr.
■ ':MyCr e FVkiAne
Sptrr« Sffno
MiAior.. MuMns. .
.ittllbuld > Atribute
Tsrt T»C
lnci#c9Xiet«idi|kK3i.£dE ► tndfetock Edf F
Uricr.
£ r« 9 ^LiJiistT
Core Civv iMmed
M |r r o i Mpk* C>nu* l*ce«
0(l»9t Ofljet
A r iH y žlfOjl Hov« i9tei
Q1fie* l«ce\
M oce Move C !W e t « :«
Frotdls fipl#to t«ce»
£.-a(e S tsfs Teperl«cet
Si((Hch Srirtct! & * » I9 C 9 J
Lcroihen C .*y jacw
Tnm Tnni Ccfcredge;

EMeriij EsrinS Ccpvedger
6is«t Brsafc
ghsifid jmoreiC
Chnfflta
F le t Cteao
& r>
5ep*e«
i* i’ lfuPr^ri-in jJP A lie j jO Opetsiori
Sofeb Esfcjtg » jMnoiTC1 vlid.. t-JrfliJil 0ie<4
fiotate'JD
Ejsptod* Ejstate
Akr
Napomena M eni E x p re ss sad rži neko liko d o d atn ih ko m a n d i koje tip ičn a in stalacija A utoC A D -a ne obu-
hvata. P o g led ajte d o d atak A za više in fo rm a cija o tim k o m a n d a m a .
X
Meni Window Meni Help
£«*catte AutcCAĐ Hefe F1

Tfe JHoiiTTinla%‘ Fasl Trock fo Ptortmg
Jte VsrtjceBv
feirarsje Irfjrt." ■ JiiJtat's Ne«
LeamnB Awwance
* 1 Diamtngl.dviig Srjppori Aetntence
Ajiic.de l c« ifit'■vi AutoCAIi H oit* Page
AutoCAO Plug-91 S'-.jfe
&»ulAutoCAD
AutoCAC1 TecFoacel Puhkreiioru
Autcderi- H(jr.ie Pege

A tio d e tk Ptoducl S ^p o rt S nvcm
Autodwk Dereioper'.- geaouitB Guide
AAodetL j ji « f.ioup Interneiionel
Dodatak B ♦ M eniji i palete sa atatkama AutoCAD-a 2000 987
Palete sa alatkama AutoCAD-a Potpaleta/paleta sa alatkama

2 000 Object Snap
Standardna paleta sa alatkama cre i
T e m p o ra ry T ra ck in g Point
(tra sira n je m a rk ira n ih ta ča k a )
m t Snap From (s k o k u o d n o su na neku tačk u )
D N e w (n o v crtež)
/■ Snap to En d p o in t (sk o k na k rajn ju tačk u )
& 'O p e n (o tv a ra n je )
/• Snap to M id p oin t (s k o k na sred iŠnu tačk u )
H ■Save (s n im a n je )
X- S n ap to In te rse đ io n (s k o k na p resečn u tačk u )
iSSp Plo t (š ta m p a n je na p lo te ru )
X- .S n a p to A p p aren t In te rs e d io n
Gfc ■Print P re v ie w (p rik a z p re š ta m p a n ja ) (s k o k na p rivid n u p re se če n u ta čk u )

Sn ap to E xten sio n (sko k na tačku za p ro d u ža va n je )
-Find an d R ep lace (tra že n je i z a m e n a )
©■ Sn ap to C en ter (s k o k na ce n ta r)
-C u t to C lip b o a rd (ise c a n je na C lip b o a rd )
o- Snap to Q uadrant (skok na kvadrant)
-C o p y to C lip b o a rd (k o p ira n je na C lip b o a rd )
<>■ Snap to Tangent (sko k na tan g en tu)
■Paste fro m C lip b o a rd (p re n o še n je sa C lip b o a rd a )
■Snap to P e rp e n d icu la r (s k o k na n o rm a lu )
< -M atch P ro p e rtie s (p re s lik a v a n je svo jsta va )
S n ap to P arallel (s k o k na p a ra le lu )
MTi'* -U n d o (p o n išta v a n je )
In se rt (u m e ta n je )
Cd‘ ■Redo (p o n išta v a n je p o n išten o g )
Snap to N ode (č v o r)
- In s e rt H y p e rlin k (u m e ta n je h ip e rv e ze )
Snap to N e are st (sko k na n ajb ližu tačk u )
T e m p o ra ry T rack in g Point (p o tp a le ta O b je d S n ap )
(tra s ira n je m a rk ira n ih ta č a k a ) ■Snap to N one (p o n išta v a n je sk o k a k u rso ra )
- U C S (p o tp a le ta U C S ) (k o risn ič k i k o o rd in a tn i siste m )
■Objed Snap Settings (p o d e ša v a n je sko ka k u rso ra )
- D is ta n c e (p o tp a leta ln q u iry ) (ra sto ja n je )
* - R e d r a w A II (p o n o v n o iscrta va n je )
Potpaleta/paleta sa alatkama UCS
- D isp la y V ie w p o rts d ialog (o k v ir za d ijalo g V ie w p o rts)
■Named V ie w s (p o tp a le ta V ie w ) (im e n o v a n i p rik a zi)
-3D O rb it (3 D o rb ita ) -U C S (k o ris n ič k i k o o rd in atn i siste m )
& -P an R ealtim e (p o m e ra n je p rik a za ) -D isp la y U C S D ialo g (o k v ir za d ijalo g U C S)

-Z o o m R e altim e (z u m ira n je u re a ln o m v re m e n u )
ĆS -U C S P re vio u s (p re th o d n i U C S)
.Z o o m W in d o w (p o tp a le ta Z o o m )
(p ro z o r za zu m tra n je ) -W o rld P re vio u s (p re th o d n i W C S )
ee, -Z o o m P re vio u s (v ra č a n je na p re th o d n o u v e ć a n je ) - O b je d U CS (U C S o b je kta )
i f -A u to C A D D e sig n C en ter (c e n ta r za p ro je k to v a n je ) -F a c e U C S (U C S p o vršin e )
-P ro p e rtie s (sv o jstv a ) -V ie w U C S (U C S p rik a za )

u- -d b C o n n ed
-O rig in U C S (k o o rd in a tn i početak U C S-a)
<> - H elp (u g ra d e n a po m o č)
'ft?- - Z A xis V e d o r U CS (z a d a v a n je po zitivno g sm era ose Z)
. 3 P o in t U C S (z a d a v a n je koo rd in atn o g početka
i p o zitivn ih sm e ro v a o sa X i V)
X A x is Rotate U CS (ro tira n je o sa Y i Z)
Y A xis Rotate U C S (ro tira n je o sa X i Z)
& Z A xis Rotate U C S (ro tira n je osa X i Y )
-A p p ly U CS (p rim e n a U C S-a)
988 Đodad
Po tp aleta/p aleta sa alatkam a lnquiry Paleta sa alatkama Object

Properties
M ak e O b je đ L a y e r C u rre n t
D istan ce (ra sto ja n je )
(slo j sa o b je kto m p ostaje teku ći slo j)
A re a (o b la st)
L a y e rs (s lo je v i)
M ass Pro p e rties (fizićk a svo jstv a )
li s t (lista )
L a y e r C o n tro l
lo c a te Point (lo c ira n je tačk e ) (ko n tro le za slo je ve )
C o lo r C ontrol
(ko n tro le za b oju)
Po tp aleta/p aleta sa alatkam a View
Lin ety p e C ontrol
(ko n tro le za tip lin ije )
L in ew eig h t C o n tro l
N am ed Vievvs (im e n o van i p rika zi) (ko n tro le za d eb ljin u lin ije )
Top V ie w (pogled odozgo)
Plot Styie (stil šta m p a n ja na p lo te ru )
: « 4 - Bottom V ie w (pog led odozdo)
Left V ie w (pogled sleva)
& Right V ie w (pogled zd esn a)

Paleta sa alatkama Draw
& Fro nt V ie w (pog led sp red a)
C2s2
& B ack V iew (pogled otpozadi)
L in e (lin ija )
$ ■— 5W Iso m etric V ie w (i2om etrijski p rikaz sa ju g o zap ad a) C o n tru ctio n Lin e (k o n stru k cio n a lin ija )
SE tsom etric View (izo m etrijski p rikaz sa jug oistoka) M u ltilin e (v iše lin ija )
N E Isom etric V ie w (izo m etrijski p rikaz sa severoisto ka) ■Polyline (p o lilin ija )
NW Isom etric V iew o - Polygon (p o lig o n )
(izo m etrijsk i p rik a z sa seve ro za p a d a )
a - Rectang le (p ra v o u g a o n ik )
C am e ra (k am e ra)
r* A rc (Iflk )
0 * C irc le (k ru g )
Potp aleta/p aleta sa alatkam a Zoom Plin e (k o m a n d a P L IN E )
o Ellip se (e lip sa )
bU! ■Insert 8 lo c k (p o tp a leta In se rt) (u m e ta n je b loka)
Z o o m W in d o w (p ro z o r za z u m ira n je )
■Make 8)o ck
— Z o o m D y n a m ic (d in a m ič k o z u m ira n je )
-Point (ta č ka )
Z o o m S cale (n u m e rič k o za d a v a n je zu m ira n ja )
Hatch (š ra fu ra )
& Zoo m C en ter (c e n ta r z u m ira n ja )
E»- Region (re g io n )
Zoo m In (u v e ć a v a n je ) A- M u ltilin e Text (v iše re d n i tekst)
Zoo m O u l (u m a n jiv a n je )
Z o o m A ll (z u m ira n je sveg a)
Z o o m Extents (z u m ira n je do g ran ica crte ža )

Dodatak B ♦ Meniji i palete sa alatkam a AutoCAD-a 2000 989
Potpaleta/paleta sa alatkama Insert Paleta sa alatkama Modify

n re i
“ E rase (b ris a n je )
š šb 'ln s e r t B lo ck (u m e ta n je b lo k a )
-C o p y O b ject (k o p ira n je o b je k ta )
0 -« -E xte rn a l R eteren ce (sp o ljn a re te re n c a ) -M irro r (sim e trič n o p re slik a v a n je )
Im ag e (s lik a ) -O ffset (p a ra le ln o p re slik a v a n je )
-A rra y (m a tric a )
0?- -Im p o rt (u v o z)
-M o ve (p re m e šta n je )
išt* -O L E o b je đ (O L E O bjekat)
-R o ta te (ro tira n je )
-S c a le (m e n ja n je ra zm e re )
-S tretch (ra ste za n je )
-L e n g th e n (p ro m e n a d u žin e )
-T rim (o p se c a n je )
-E xte n d (p ro d u ž a v a n je )
- B re a k (p re k id a n je )
- C h a m fe r (z a ru b ljiv a n je )
-F ille t (za o b lja v a n je )
-E x p lo d e (ra sta v lja n je )
Paleta sa alatkama 3D Orbit

3D Svvivel 3D Adjust Clip Planes Back Clip On/Off
3D O rbit (o rbita) (obrtanje) (pod ešavanje presečnih ravni) (u ključi vanje/iskl juči vanje
zadnje presečne ravni)
3D Pan
(pom eranje * 7 |J Preset Views
prikaza) (podešavanje prikaza)
3D Zoom 3D Continuous Orbit 3D Adjust Distance Front Clip On/Off

(zum iranje) (kontinualna orbita) (pod ešavanje rastojanja) (uključivanje/isključivanje
prednje presečne ravni)
Paleta sa alatkama Dimension
Linear Dim ension (linearno kotiranje)

O rdinate Dim ension (kotiranje koordinata)
Diam eter Oim ension (kotiranje prečnika)
Q uick Dim ension (brzo kotiranje)
Continue Dim ension (kotiranje u nizu)
Tolerance (tolerancijd)
Dim ension £dit (m enjanje kota)
D im ension Update (ažunranje kota)
--------1----------------------------.—
D im ensic n
Av'i/j i ' V . jj? hft ia ; in & / r jfstandard
Dim ension Text Edit Dim ension Štyle

(izm ena kotnog teksta) (stil kota)
Center M ark (oznaka centra)
Q uick Leader (pokazivač) Dim ension Style List
(lista stilova kota)
Baseline Dim ension (osnovna linija)
Angular Dim ension (kotiranje ugla)
Radius Dim ension (kotiranje poluprečnika)
Aligned Dim ension (paralelno kotiranje)
990 Dodađ
Paleta sa alatkama Layouts Paleta sa alatkama Reference

Extern al R e fe re n ce (re fe re n c ira n i crtež)
N e w L a y o u t (n o v slo j) p Extern al R e fe re n ce A ttach

(p rik lju đ iva n je re fe re n c ira n o g crte ža)
Layo u t fro m T em p late
i-E x te rn a l R e fe re n ce Clip
(ra sp o re d e le m e n a ta po ša b lo n u )
(o p s e c a n je re fe re n c ira n o g crte ža)
Page Setu p (p o d e ša v a n je s tra n e )
" - E x t e r n a l R e fe re n ce 8in d
D isp la y V ie w p o in ts D ialog - (s p a ja n je re fe re n c ira n o g crte ža)
(o k v ir 2 a d ijalo g V ie w p o in ts) — E xtern al R e fe re n ce C lip Fra m e
(o k v ir za o p se ca n je re fe re n c ira n o g crte ža)
— lm ag e (s lik a )
Paleta sa alatkama Modify II — Im age Attach (p rik lju č iv a n je slik e )
— Im age C lip (o p s e c a n je slik e)

rm
— lm ag e A d ju st (p o d e š a v a n je s lik e )
D ra w o rd e r (re d o sle d c rta n ja )
— Im ag e Q u a lity (k v a lite t slik e )
Edit Hatch (iz m e n a te k stu re )
— Im age T ra n s p a re n c y (p ro vid n o st s lik e )
J Edit P o lygon (izm e n a p o lig o n a) -lm a g e F ra m e (o k v ir s lik e )
Edit S p lin e (izm e n a k riv e )
Edit M u ltilin e (izm e n a više lin ija )
Edit A ttrib u te (izm e n a a trib u ta) Paleta sa alatkama Render

Edit Text (izm e n a teksta)
ET*1
<&• H id e (s a k riv a n je )
Paleta sa alatkama Refedit R en d e r (ra ste riz o v a n je )
Save B ack C h an g e s to R e fe re n ce 6- S cen e s (s c e n e )

(s n im a n je izm e n a re fe re n c ira n o g crte ža) % Lights (s v e tla )
D isca rd C h an g e s to R efe ren ce &■ M a te ria ls (m a te rija li)
(o d b a c iv a n je izm e n a re fe re n c ira n o g crte ža)
R e m o v e O b jects fro m VVorking Set
m■ M a te ria ls L ib ra ry (b ib lio te k a m a te rija la )
(u k la n ja n je o b je ka ta iz rad no g k o m p le ta ) & M ap p in g (p re s lik a v a n je )
A dd O b jects to W o rk in g Set
B ackg ro u n d (p o z a d in a )
(d o d a v a n je o b je ka ta u rad ni k o m p le t)
Fog (m a g la )
Refedit !□ if - L a n d sca p e N e w (n o v p e jzaž)

j__ __ ^ ^
& L a n d sca p e Edit (iz m e n a p e jza ža )
L a n d sca p e L ib ra ry (b ib lio te k a p e jza ža )

X-ref N a m e (im e re fe re n c ira n o g c rte ž a )
R en d e r P re fe re n c e s (p a ra m e tri ra ste riz a c ije )
Ed it B lo ck on X-ref (izm e n a b loka na re fe re n c ira n o m crte žu )
m- S tatistics (sta tistik a )
Dodatak B ♦ M eniji i palete sa alatkam a AutoCAD-a 2000 991
Paleta sa alatkama Shade Paleta sa alatkama Solids Editing
0 3 cre i
-2D VVirefram e ( 2 0 žičani p rika z) -U n io n (sa b ira n je )
B ."
%■ -3D VVirefram e (3D žičan i p rika z) $»■ -S u b tract (o d u z im a n je )
-H idden (sa k riv a n je ) - In te rs e d (p re s e c a n je )
-Flat Shaded (ravno sen če n je )

-E x tru d e Faces (istis k iv a n je p o v ršin a )
O* -C o u ra u d Sh ad ed (g latko sen če n je )
-M o ve Faces (p re m e šta n je p o v ršin a )
-Flat Sh ad ed , Edges On (ra vn o sen če n je, uključene ivice) & -O ffse t Faces (p a ra le ln o p re slik a v a n je p o v ršin a )
Q. -G o u rau d S h ad e d , Edges On -D e le te Faces (b ris a n je p o vršin a )
(glatko sen če n je , uklju čen e ivice)
3- -R o ta te Fa ces (ro tira n je p o v ršin a )
& -T a p e r Faces (su z a v a n je p o vršin a )

Paleta sa alatkama Solids - C o p y Faces (k o p ira n je p o vršin a )
-C o lo r Faces (b o je n je p o vršin a )
B 3
- B o x (k v a d a r) flSk" — C o p y Edges (k o p ira n je ivica)
j( 5 M — C o lo r Edges (b o je n je ivica)
O " — S p h ere (lo p ta )
0 - — C y lin d e r (v a lja k ) -Im p rin t (u tisk iv a n je )
— C o ne (k u p a ) d P - ( — C le a n (p ro č iš ć a v a n je )
— VVedge (k lin ) -S e p a ra te (ra z d v a ja n je )
— Torus (to ru s) -S h e ll (d u b lje n je )
— C h e ck (p ro v e ra v a n je )
-E xtru d e (istis k iv a n je )
-R ev o lv e (o b rta n je )
-S lic e (s e č e n je ) Paleta sa alatkama Surfaces

- S e đ io n (p re s e c a n je )
-ln te rfe re (p re s e c a n je uz z a d rža v a n je m \
o rig in a ln ih o b je k a ta ) -2D Solid (2 D puno telo)
m- -Setup Dravving (p o d e š a v a n je crte ža )
-3 D Face (3 D p o v ršin a )
U -Setup V ie w (p o d e ša v a n je p rik a za )
& -B o x (k v a d a r)
EĐ- -S etu p P ro file (p o d e š a v a n je p ro fila )
-W ed g e (k lin )
& -P y ra m id (p ira m id a )
-C o n e (k u p a )
-S p h e re (lo p ta )
O H — -D o m e (k u p o la )
-D ish (p o lu lo p ta )
'&■ -Toru s (to ru s )
D' -E d g e (iv ic a )
-3 D M esh (3 D m re ž ic a )
-R e v o lv e d S u rfa c e (o b rtn a p o vrš)
-T ab u la te d S u rface (istisn u ta p o vrš)
-R u le d S u rfa c e (p o v rš izm ed u d va o b je kta)
-E d g e S u rfa c e (o iv iče n a površ)

992 Dodaci
Paleta sa alatkama UCS II Paleta sa alatkama Web

Displav UCS Dialog (okvir za dijalog UCS) d
Move UCS Origin (premeštanje koordinatnog pofetka UCS) *
-Co Back (nazad)
e=&- -Go Forward (napred)
-Stop Nlavigation (zaustavljanje kretanja)
-Browse the Web (pretraživanje Weba)
Preset and Orthographic (unapred definisani koordinatni sistemi)
Paleta sa alatkama Vievvports

Viewport Scale Control (kontrolisanje razmere prikaza)
C lip Existing V ie w p o rt
(opsecanje postojedeg okvira za prikaz)
Convert Object to Viewport

(konvertovanje objekta u okvir za prikaz)
Polygonal Viewport (poligonalni okvir za prikaz)

Single Viewport (jedan okvir za prikaz)
Display Viewports Dialog (okvir za dijalog Viewports)
Palete sa a latk a m a Ex p ress o p isa n e su u d o d atku A.

fieferenc;
♦ ♦ ♦
DODATAK
Izmenjene komande
i sistem ske promenljive
♦ ♦ ♦ ♦
ada s a s ta r e verzije AutoCAD-a p r e đ e t e na novu, jed an od
K n ačina za b rzo utvrđivanje novina je p r e g le d sp isk a n ovih

kom andi. T a k o đ e treba da z n a te koje k o m a n d e su iz b a č e n e ili
bitn o iz m e n je n e - m o ž d a č e t e m orati da p reradite neku skript
U ovom dodatku
Nove komande
datotek u , ru tine AutoLiSP-a i p r ila g o d e n e m enije, ili da n a đ e te Izbačene i izmenjene

n o v e n a č in e za obavljan je starih p o s lo v a . Ovaj d od a ta k vam komande
pruža s v e p o t r e b n e pod atk e.
N ekad a s u s v e s is t e m s k e p rom en ljive u p o tr e b lja v a n e na Nove sistemske
k om andn oj liniji, ali s a d a v e ć in u z a d a jete u okvirim a za dijalog. promenljive
Ako s e n eka s is t e m s k a prom en ljiva zadaje u okviru za dijalog,
g o t o v o da n e tr e b a za to da z n a te (ukoliko sam i ne p rila g o đ a v a te Izbačene i izmenjene
AutoCAD). M eđutim , n e k e s is t e m s k e p r o m en ljiv e s e joŠ uvek sistemske promenljive
upisuju na kom andnoj liniji i za to ih treba pozn avati. T e s iste m -
Sistemske promenljive
ske p r om en ljive o p is a n e s u u o v o m dodatku . Nabrojala s a m i
komandne Hmje
n o v e i iz m e n je n e s is t e m s k e prom enljive.
AutoCAJD-ov s is t e m p o m o ć i, Help sadrži C om m and R e feren ce
Unutrašnjost
s a svim k om an d am a i sis te m s k im prom enljivam a. D atoteka
AutoCAD-a 2000
R ead m e (Help O AutoCAD Help ■r AutoCAD 2000 R e a d m e ) takode
sadrži p o d a tk e o izm en am a kom andi i s is te m s k ih prom cnljivih ♦ ♦ ♦ ♦
koje nisu stigle da uđu u uob ičajen u doku m en taciju Helpa. Još
jed an izvor p odataka je Help O W h at’s New. Najzad, AutoCAD
2000 s e isp oru ču je sa Migration A s s is t a n c e o m koji m o ž e te da
instalirate to k o m n o r m a ln e instalacije AutoCAD-a. D ok um ent o
migraciji (pre)asku na novu verziju) sadrži v iš e p odataka o izme-
nam a u AutoCAD-u 2000 koje bi m o g le biti značajne za vas.
AutoCAD 2000 je u v e o v i š e novina n e g o s v a p r e th o d n a
izdanja zajedno. Sve te iz m e n e s u s e odrazile u m n ogim izme-
n am a k om a n d i i s is t e m s k ih prom enljivih.
994 Dodaci
Komande
U tabeli C-1 dat je s p isa k n o v ih kom andi AutoCAD-a 2000
Tabela C-1 Nove komanđe u AutoCAD-u 2000

Kom anda Opis
3D CLIP Uključuje režim 3DORBIT i otvara prozor Adjust Clipping Planes da biste mogli da
zadate ravni odsecanja.
3DCORB1T Uključuje režim 3DORBIT i omogućava kontinualno kruženje oko objekta.
3DD1STANCE Uključuje režim 3DORB1T i omogučava m enjanje prividne udaljenosti između
posmatrača i vaših objekata.
3DORBIT Om ogučava gledanje i rotiranje 3D objekata u realnom vremenu.
3DPAN Uključuje režim 3DORBIT i omogučava pom eranje prikaza.
3DSW1VEL Ukljućuje režim 3DORB1T i simulira pom eranje kamere koja predstavlja tačku
posmatranja.
3DZOOM UkljuČuje režim 3DORBIT i omogućava zum iranje s uvećanjem i um anjenjem .
ADCCLOSE Zatvara AutoCAD-ov prozor DesignCenter.
ADCENTER Otvara AutoCAD-ov prozor DesignCenter, koji omogućava um etanje blokova,
slojeva i ostalog sadržaja crteža iz drugih u tekući crtež.
ADCNAVICATE Dovodi levi panel AutoCAD-ovog DesignCentera na putanju koju zadajete.
BLOCKICON Izrađuje sličicu za prethodni pregled bloka koji je napravljen u verziji 14 ili ranijoj.
CAMERA Zadaje položaj kam ere i cilja za posm atranje objekata u 3D orbiti.
CLO SE Zatvara aktivni crtež.
CO PYBA SE Kopira objekte na W indowsov Clipboard uz baznu taćku koju zadajete.
DBCLOSE Zatvara kontrolu povezivanja spoljne baze podataka.
DBCONNECT Pokreće kontrolu povezivanja spoljne baze podataka.
DSETTINGS Otvara okvir za dijalog Drafting Settings da biste zadali parametre skoka kursora,
pom oćne mreže, polarnog trasiranja i trasiranja markiranih tačaka.
DW GPROPS Otvara okvir za dijalog Drawing Properties, gde opisujete svojstva crteža pomoću
kojih kasnije možete da ga nađete.
EXPRESSTOOLS Aktivira alatke Express ako su instalirani, ali trenutno nedostupni.
FIND Pronalazi i zam enjuje neki tekst.
HYPERLINK Hipervezu pridružuje objektu. Na kom andnoj liniji upotrebite -hyper!ink.
HYPERLINKBACK fsto kao dugme Go Back na paleti sa alatkama za Web.
HYPERLINKFWD Isto kao dugm e Go Forward na paleti sa alatkama za Web.
HYPERLINKOPTIONS Om ogućava uključivanje i isključivanje kursora hiperveze i natpisa uz hipervezu.
HYPERLtNKSTOP Isto kao dugm e Stop Navigation na paleti sa alatkama za Web.
LAYOUT Stvara novi izgled lista za štampanje. Takođe omogućava preimenovanje,
kopiranje, snim anje i brisanje postojećeg lista za Štampanje.
LAYOUTWlZARD Pokreće čarobnjaka za Layout (raspored na listu za štam panje), koji pom aže pri
izradi okvira sa prikazom, um etanju naslovnog bloka, biranju plotera, veličine i
orijentacije papira za novi list za štam panje.
LWE!GHT Zadajetekuću širinu linije za nove objekte. Na komandnoj liniji upotrebite -lw eig ht
M ODEL Prebacuje vas sa kartice okruženja sa listom za štam panje na karticu modela.
OLESCALE Otvara okvir za dijatog OLE Properties kada izaberete neki OLE objekat na crtežu,
gde zadajete veličinu, faktor razmere i kvalitet iscrtavanja na ploteru.
Dodatak C ♦ Izm enjene komande i sistem ske promenljive 995
Tabela C-1 Nove komande u AutoCAD-u 2000 (nastavak)

K om anda Opis
OPTIONS Om ogučava izm enu parametara AutoCAD-a u okviru za dijalog Options (ranije je
to bio okvir za dijafog Preferences).
PACESETUP Om ogućava zadavanje izgleda lista za štampanje, plotera, veličine i orijentacije
papira i ostalih parametara novog lista za štam panje u okviru za dijalog Page
Setup.
PARTIALOAD Učitava dodatne objekte i/ili slojeve u delimično otvoren crtež.
PARTIALOPEN Delimrčno učitava objekte i/ili slojeve u crtež. Ovu komandu pozivate tako što u
komandi OPEN izaberete Partial Open u okviru za dijalog Select File. Na
kom andnoj liniji upotrebite -partialopen.
PASTEBLOCK U m eče objekte sa W indowsovog Clipboarda kao blok.
PASTEORIG U m eće objekte sa W indowsovog Clipboarda na iste koordinate na kojima su
originalni objekti.
PCINWIZARD Pokreće čarobnjaka za uvoz PCP ili PC2 konfiguracijskih datoteka plotera iz
prethodnih verzija AutoCAD-a.
PLOTSTVLE Zadaje tekući stil štampanja za nove objekte.
PLOTTERMANAGER Otvara direktorijum \Plotters, gde m ožete da pokrenete čarobnjaka za instalaciju
plotera ili da otvorite neku od postojećih PC3 konfiguracijskih datoteka plotera.
PROPERTIES Otvara prozor Properties koji omogućava izm enu svojstava postojećih objekata.
PROPERTIESCLOSE Zatvara prozor Properties.
PSETUPIN Uvozi organizaciju stranice (page setup) iz postojećeg crteža u novi.
QDIM Brzo postavlja neku kotu.
QLEADER Brzo postavlja pokaznu liniju, ukljuČujući i tekst natpisa.
Q SELECT Brzo pravi filtar za izbor objekata.
REFCLOSE Zatvara režim rada Refedit i omogućava prihvatanje ili odbacivanje izmena na
spoljnoj referenci.
REFEDIT Otvara spoljnu referencu radi preuređenja na njenoj lokaciji.
REFSET Menja radni skup objekata tokom preuređenja spoljne reference na njenoj lokaciji.
SHADEM ODE Senči objekte na jedan od nekoliko načina. Senčenje ostaje sve dok se ne izabere
2D Wireframe,
S0LIDED1T Uređuje stranice i ivice punih tela; utiskuje elem ente na stranice i obavija stranice
punih tela.
STYLESMANACER Otvara direktorijum \Plot Styles gde m ožete da pokrenete Čarobnjaka za izradu
tabele stila štam panja ili da preuredite neku od postojećih tabela.
UCSMAN Otvara okvir za dijalog UCS gde možete da uređujete UCS-ove.
VBAIDE Otvara razvojno okruženje VBA (Visual Basic Integrated Development
Environment, VBA IDE) gde m ožete da pravite i preuređujete VBA rutine.
VBALOAD Učitava VBA projekat.
VBAMAN Otvara okvir za dijalog VBA Manager gde VBA projekte možete da učitate u
memoriju, izbacite iz nje, snimite, napravite, ugradite i odstranite one koji su
ugrađeni.
VBARUN Pokreće VBA makro.
VBASTMT IzvrŠava VBA kom andu na kom andnoj liniji.
VBAUNLOAD Izbacuje VBA projekat iz m em orije.
VLISP Otvara editor Visual LlSP-a.
VPCLIP O dseca slobodne okvire za prikaz.
996 Dodaci
Izbačene komande
T ab ela C-2 prikazuje k o m a n d e koje s u iz b a č e n e iz AutoCAD-a 2000, uz d o s t u p n e izbore.
N eke od o v ih izb a če n ih kom andi i dalje rade p o š t o su uključen e u a ca d .p g p kao alijasi,
n o o n e , zapravo, izvršavaju alternativnu kom andu.
Tabela C-2 Komande izbačene iz AutoCAD-a 2000

Kom anda A hem ativna kom anda
A LP R O P C H K PROPERTIES
ASEADMIN DBCONNECT
ASEEXPORT DBCO N N ECT
ASELINKS DBCONNECT
ASEROW S DBCONNECT
A SESELECT DBCONNECT
ASESOLED DBCO N N ECT
ATTACHURL HYPERLINK
BMAKE BLOCK
DDATTDEF ATTDEF
DDATTE ATTEDIT
DDATTEXT ATTEXT
DD CHPROP PROPERTIES ili CH PRO P
DDCOLOR COLOR
DDGRIPS GRIPS
DDIM DIMSTYLE
DDINSERT INSERT
DDLM ODES LAYER
DDLTYPE LINETYPE
DDMODIFY PROPERTIES
DDOSNAP DSETT1NGS ili OSNAP
DDRENAME RENAME
DD RM OD ES DSETTINGS
DDSELECT OPTIONS (Pogledajte karticu Selection okvira za dijalog Options.)
DDUCS UCSMAN
D DU CSP UCSMAN
DDUNITS UNITS
DDV1EW VIEW
DETACHURL HYPERLINK
DTEXT TEXT (Mada DTEXT više nije na listi u priručniku Com m and Reference, još uvek
m ožete da ga koristite.)
DXFIN OPEN (Ova kom anda je još uvek dostupna na kom andnoj liniji, ali če brti izbačena iz
budućih verzija AutoCAD-a. Radi u skript datotekama i AutoLISP-u.)
DXFOUT SAVEAS (Ova kom anda je još uvek dostupna na komandnoj liniji, ali će biti izbačena
iz budućih verzija AutoCAD-a. Radi u skript datotekama i u AutoLISP-u.)
Dodatak C ♦ Izmenjene komande t sistem ske promenljive 997
Tabela C-2 Komande izbačene iz AutoCAD-a 2000 (nastavak)

Kam anda Alternativna kom anda
1NETCFG Bazna W eb adresa hiperveza se čuva u okviru za dijalog Dravving Properties
(kom anda DW GPROPS.) Možete da koristite i sistem sku promenijivu
HYPERLINKBASE.
INETHELP Sada obuhvaćena u AutoCAD-ovom Helpu.
INSERTURL INSERT (Možete da umetnete crteže sa Interneta ili sa lokalne mreže - intraneta.)
LISTURL HYPERLINK
O PEN U RL O PEN (Pom oću okvira za dijalog Open m ožete da otvorite crteže sa Interneta ili sa
lokalne mreže - intraneta.)
PAINTER MATCHPROP
PREFER EN CES OPTIONS
SAVEASR12 Možete da upotrebite SAVEAS da biste snimili u formatu R12 DXFr a zatim da
uvezete tu DXF datoteku u verziju 12 AutoCAD-a.
SAVEURL SAVE ili SAVEAS (Možete da upotrebite okvir za dijalog Save Dravving As da biste
snimili crtež na FTP server ili na Web.)
SELECTURL HYPERLINKOPTIONS
SHADE SHADEM ODE
Izmenjene komande
Izm enjene su k o m a n d e p o p is a n e u tabeli C-3; to m o ž e da u tič e na rad skript ili AutoLISP
d a to te k a koje ih koriste.
Tabela C-3 Komande izmenjene u AutoCAD-u 2000

K om anda Izm ene
CHANGE Podržava debljine linija. Podržava stilove štampanja, onda kada je crtež u režimu
im enovanog stila štampanja.
CHPROP Podržava debljine linija. Podržava stilove Štampanja, onda kada je crtež u režimu
im enovanog stila štampanja.
DW F0U T Sada koristi rutinu AutoLISP-a za podršku, što će ubuduće biti izbegnuto.
LAYER Podržava debljine linija, stilove Štampanja i svojstvo plot/no plot (iscrtava se/ne
iscrtava se).
MTEXT Podržava prored i novi način pisanja razlomaka.
OSNAP Podržava nove OSNAP markere i uključuje/isključuje praćenje OSNAP markera.
PLOT Novi okvir za dijalog. U skript datotekama automatski koristi svoju verziju za
kom andnu liniju (pa ne morate da upotrebljavate sistemsku promenljivu
CMDDIA). Novi poziv za unos kom ande pri upotrebi na kom andnoj linijr (-plot).
SNAP Može biti prebačen na polarni skok ili na skok kursora po ortogonalnoj mreži.
UCS Može biti zadat za svaki okvir za prikaz. Nove opcije ortogonalnih korisničkih
koordinatnih sistem a. Može biti poravnat sa stranicom punog tela.
VIEW Može da vrati prethodno zadate prikaze definisane u odnosu na neki UCS. UCS
možete da snimite zajedno sa prikazom.
VIEWPORTS Na kartici Model izrađuje, snim a i vraća prethodno zadate poređane okvire za
prikaz; u okruženju za pripremu lista za štam panje izrađuje okvire za prikaz.
W BLOCK Otvara okvir za dijalog, osim u skript datotekama i pri upotrebi komande
COMMAND u AutoLISP-ovom kodu.
998 Dodaci
S istem sk e pro m en ljive

V iše p od atak a o n o v im i izm e n jen im s is t e m s k im p r o m en ljiv a m a naći ć e t e u Auto-
CAD-ovom u g r a d e n o m priručniku C om m an d R eference. M esto čuvanja (W in d ow sovi
registri iii crtež) p r o m e n je n o je za n ekolik o s is t e m s k ih prom enljivih.
N o v e s is t e m s k e p r o m e n ljiv e
Tab ela C-4 prikazuje n o v e s is t e m s k e p rom en ljive.
Tabela C-4 Nove sistemske promenljive u AutoCAD-u 2000

Sistem ska prom enljiva Opis
ACADLSPASDOC Učitava acad.lsp u sve dokum ente, onako kako se učitava acaddoclsp.
BIND7YPE Upravlja načinom na koji se obrađuju im ena spoljnih referenci kada povezujete
spoljne reference ili ih preuređujete na njihovom mestu.
CELWEiGHT Zadaje debljinu linija za nove objekte.
COMPASS Uključuje/isključuje 3D kom pas u tekućem okviru za prikaz.
CPLOTSTVLE Zadaje stil štam panja za nove objekte.
CPROFILE Vrača ime tekućeg profila,
CTAB Vraća ime tekuće kartice (m odel ili bilo koji postojeći list za štam panje).
DEFLPLSTYLE Zadaje podrazumevani stil štampanja za nove slojeve.
DEFPLSTYLE Zadaje podrazumevani stil štampanja za nove objekte.
DIMALTRND Zadaje zaokruživanje kod alternativnih mernih jedinica.
DIMATFIT Zadaje način sm eštanja kotnog teksta i strelica, ako ne mogu zajedno da stanu
na produženu kotnu liniju.
DIMA2IN Sprečava pojavu vodećih i/ili sledećih nula u kotama uglova.
DIMDSEP Om ogučava da zadate jedan znak kao decimalni separator um esto uobičajene
taćke. Prim enjuje se sam o na decim alne jedinice.
DIMFRAC Kada koristite arhitektonske ili raziomaćke jedinice, zadaje stil razlomaka
(horizontalni, kosa crta, ili u istom redu).
DIM LDRBLK Zadaje tip strelice pokazne linije.
DIMLUNIT Zadaje jedinice za sve tipove kotiranja osim kotiranja uglova.
DIMLWD Zadaje debljinu kotnih linija.
DIMLWE Zadaje debljinu produženih kotnih linija.
DIMTMOVE Određuje šta se dešava kada pomerite kotni tekst.
DW GCHECK Ozloglašena sistemska promenljiva koja određuje da ii je poslednje urecfivanje
crteža urađeno izvan AutoCAD-a.
EXTNAMES Om ogućava ograničavanje im ena sim bola (slojeva, tipova linija itd.) na 31 znak
bez razmaka, da bi se oponašao rad AutoCAD-ove verzije 14.
FULLOPEN Vrača podatak je li crtež delim ično otvoren ili ne.
H YPERUN KBASE Om ogućava zadavanje bazne putanje za hiperveze.
IMAGEHLT Određuje da li je cela rasterska slika istaknuta onda kada je izabrana (kao u
verziji 14), ili sam o njena ivica (okvir).
INSUNITS Zadaje jedinice koje treba koristiti pri umetanju blokova iz DesignCentera.
INSUNITSDEFSOURCE Odvojeno zadaje jedinice um etanja izvornog crteža, koje treba koristiti pri
umetanju blokova iz DesignCentera, upotrebljavajući iste iznose kao INSUNITS.
Dodatak C ♦ Izm enjene komande i sistem ske promenljive 999
Tabela C-4 Nove sistemske promenljive u AutoCAD-u 2000 (nastavak)

Sistem ska p rom enljiva Opis
INSUNITSDEFTARGET Odvojeno zadaje jedinice umetanja odredišnog crteža, koje treba koristiti pri
um etanju blokova iz DesignCentera, upotrebljavajući iste iznose kao INSUNITS.
LOGFILEPATH Om ogućava promenu putanje dnevničke datoteke (log file), od podrazumevane
C:\Program Files\Acad2000\acad.log.
LWDEFAULT Zadaje iznos podrazum evane debljine linije.
LJWDISPLAY Uključuje/isključuje prikazivanje debljine linija.
LWUNITS Zadaje jedinice (inče ili milimetre) za m erenje debljine linija.
MBUTTONPAN Om ogućava korišćenje trećeg tastera ili točkića na mišu ili pločici table za
digitalizaciju za pom eranje prikaza, nadjaćavajući definiciju iz menija.
OFFSETGAPTYPE Određuje kako će se spojiti segmenti polilinija kada ih paralelno kopirate
(offset), stvarajući tako razmak na uglovima. Da biste popunili te razmake,
m ožete da produžite segm ente (podrazum evano), ili da ih zaoblite (fillet) ili
zarubite (chamfer).
OLEQUALITY Kontroliše kvalitet ugrađenih O LE objekata, od Line Arta do visokokvalitetnih
fotografija.
OLESTARTUP Određuje hoće li se pri iscrtavanju na ploteru otvoriti izvoma aplikacija
ugrađenih O LE objekata. To bi moglo da poboljša kvalitet štampanja.
PAPERUPDATE Ako štampate prikaz za koji nije zadata veličina papira u .pc3 konfiguracijskoj
datoteci plotera, određuje da li AutoCAD prikazuje upozoravajudi okvir za dijalog
ili nastavlja dalje s veličinom papira zadatom u .pc3 datoteci.
PLQU1ET Određuje da li AutoCAD prikazuje okvire za dijalog i poruke o nefatalnim
greškama tokom izvođenja skript datoteka i korišćenja serijskog štampanja
crteža.
POLARADDANG Snim a polarne uglove praćenja koje je zadao korisnik.
POLARANG Zadaje korak ugla polarnog kretanja kursora za polarno praćenje.
POLARDIST Zadaje korak polarnog kretanja kursora. Ako je postavljen u 0, AutoCAD koristi X
vrednost promenljive SNAPUNIT.
POLARM ODE Određuje nekoliko parametara kretanja kursora i polarnog trasiranja objekta
- da li su polarni uglovi apsolutni ili relativni, da li je praćenje karakterističnih
tačaka objekta pravougaono ili koristi parametre polarnog trasiranja, da li treba
koristiti dodatne polarne uglove, te da li je pritiskanje tastera Shift obavezno za
pribavljanje tačaka trasiranja.
PSTYLEMODE Vraća podatak da li je crtež u režimu zavisnom od boje ili im enovanom stilu
štampanja. Sam o za čitanje.
PSTYLEPOL!CY Određuje da li je boja objekta pridružena njegovom stilu štampanja.
PSVPSCALE Zadaje faktor razmere prikaza za nove okvire za prikaz.
PUCSBASE Snim a im e UCS-a koji definiše original i orijentaciju ortogonalnih UCS-ova
u okruženju Paper Space.
REFEDITNAME Vraća podatak da li je crtež u režimu uređivanja spoljne reference, i ako jeste,
ime spoljne reference. Sam o za čitanje.
SAVEFILEPATH Zadaje putanju datoteka automatskog snimanja.
SDI Om ogućava isključivanje višedokum entnog načina rada.

SHORTCUTMENU Određuje koji se priručni meniji pojavljuju na površini za crtanje.
SNAPTYPE Zadaje tip kontrolisanog skoka kursora - mrežni (pravougaoni) ili polarni.
SOLIDCH ECK Uključuje/isključuje proveru punih tela u tekućoj sesiji crtanja.
TDUCREATE Snim a univerzalno vrem e sa datum om izrade crteža.
1000 Dodaci
Tabela C-4 Nove sistemske promenljive u AutoCAD-u 2000 (nastavak)

Sistem ska prom en ijiva Opis
TDUUPDATE Snim a univerzalno vrem e sa datum om posleđnje izm ene ili snim anja crteža.
TRACKPATH Upravlja prikazom putanja pri polarnom trasiranju i trasiranju OSNAP markera.
TSPACEFAC Zadaje prored višerednog teksta kao faktor visrne teksta, od 0.25 do 4.0.
TSPACETYPE Određuje vrstu proreda višerednog teksta - najm anje toliko (na osnovu najvišeg
znaka u svakom redu) ili tačno toliko (zanem aruje visine pojedinačnih znakova).
TSTACKALICN Zadaje vertikalno poravnanje zbijenog teksta na dno strane, u sredinu, ili na vrh.
TSTACKSIZE Zadaje visinu zbijenih razlomaka kao procenat visine izabranog teksta, od l do
127 posto.
UCSAXISANC Zadaje podrazum evanu vrednost ugla obrtanja UCS-a oko ose pomoču
kom ande UCS.
UCSBASE Snima im e UCS-a koji definiše original i orijentaciju ortogonalnih parametara
UCS-a.
UCSORTHO Određuje da li UCS ostaje neprom enjen ili se vraća na odgovarajući UCS kada
pozovete ortogonalni prikaz.
UCSVIEW Određuje da li se te ku ći UCS snima sa im enovanim prikazom.
UCSVP Odreduje da li je UCS u okvirima za prikaz fiksan ili se menja da bi odrazio UCS
aktivnog okvira za prikaz.
WHIPARC Odreduje da li se lukovi i krugovi prikazuju kao niz vektora (podrazum evano) ili
kao prave glatke krive.
W MFBKGND Om ogućava kontrolu pozadine W indowsovih metafile objekata, bez obzira da li
su izrađeni kom andom WMFOUT, kopirani na Clipboard i preneseni kao meta-
file, ili prevučeni kao metafile. Možete zadati da pozadina bude providna ili da
preuzme boju pozadine tekućeg ekrana (ponuđeno).
WRITESTAT Vraća podatak o tome da li je crtež sam o za Čitanje (engl. read-only).
XEDIT Određuje m ože li tekući crtež da bude m enjan na licu mesta, ukoliko ga u isto
vrem e referencira drugi korisnik.
XFADECTL Zadaje koliko će spoljna referenca biti izbleđena, kada uređujete spoljne
reference na licu mesta.
ZOOMFACTOR Zadaje korak prom ene zum a koju izaziva jedna akcija toćkića intelliMousea.
Izbačene sistemske promenljive

Tabela C-5 prikazuje s is t e m s k e p rom en ljive koje su iz b a č e n e iz o v o g izdanja AutoCAD-a,
z ajed n o sa r a sp oloživim drugim m o g u c n o stim a .
Tabela C-5 Sistemske promenljive izbačene iz AutoCAD-a 2000

Sistem ska prom enijiva A ltem ativa
DIMFIT DIMATFIT i DIMTMOVE
DIMUNIT DIMLUNIT / DIMFRAC
LISPINIT Može da bude upotrebljena ako je SDI postavljena na 0, što isključuje
višedokum entni način rada.
PLOTTER Ostavljena da se ne kvare skript datoteke, ali sada ne radi ništa.
Dodatak C ♦ Izm enjene komande i sistem ske promenljive ] Q 01
Izmenjene sistemske promenljive

T ab ela C-6 prikazuje n e k e izm en jen e s is t e m s k e prom en ljive
Tabela C-6 Sistemske promenljive izmenjene u AutoCAD-u 2000

Sistemska promenljiva Izmena
ACISOUTVER Kontroliše ACIS verziju SAT datoteka izrađenih pom oću kom ande ACISOUT.
Podrazum evana vrednost izm enjena sa 16 na 40.
A PB0X Uključuje/isključuje prorez (koji se prikazuje kada markirate karakterističnu tačku
objekta). Podrazum evana vrednost izmenjena sa l (uključeno) na 0 (isključeno).
ATTDIA Određuje da !i koristite okvir za dijalog za unos atributa. Sada se čuva u
Windowsovoj bazi Registry.
ATTREQ Određuje da li komanda INSERT upotrebljava podrazum evane atribute pri
umetanju blokova. Sada se čuva u W indowsovoj bazi Registry.
AUTOSNAP Kontroliše marker AutoSnapa, njegov simbol i pomoćni natpis. Sada takode
uključuje i isključuje polarno trasiranje i trasiranje OSNAP markera, i kontroliše
njihove pom oćne natpise. Nova podrazumevana vrednost je 63.
BLIPM ODE Uključuje/isključuje označavanje izabranih tačaka krstićima (blips). Sada se čuva
u W indowsovoj bazi Registry.
CO O RD S Upravlja prikazom koordinata na statusnoj liniji. Podrazumevana vrednost
izm enjena sa 1 na 2.
DELOBJ Odreduje da li se brišu objekti upotrebljeni za izradu drugih objekata. Sada se
čuva u W indowsovoj bazi Registry.
DIM ADEC Određuje preciznost kota uglova. Podrazumevana vrednost izm enjena na 0.
DRAGMODE Određuje da li vidite vučenu sliku dok prevlačite objekte. Sada se čuva u
W indowsovoj bazi Registry.
DRAGPl Zadaje učestanost regeneracije vučene slike tokom prevlačenja. Sada se čuva sa
crtežam.
DRAGP2 Zadaje učestanost regeneracije vučene slike tokom brzog prevlačenja. Sada se
čuva sa crtežom.
DWGNAME Vraća ime tekućeg crteža. Novi crteži sada automatskr dobijaju imena
dravvingl.dwg, drawing2.dwg, itd., da bi bio podržan višedokum entni način rada.
FACETRATIO Određuje kako se prikazuju valjkasta i konusna puna tela. Ranije se čuvala sa
crtežom; sada se ne čuva.
LOGFILENAME Sadrži ime i putanju dnevničke datoteke sam o za tekući crtež. Sada se čuva sa
crtežom i sam o je za čitanje.
MAXACTVP M aksimalan broj okvira za prikaz koji se mogu prikazati. Podrazumevana
vrednost izm enjena sa 48 na 64.
OSM ODE Zađaje stalne OSNAP markere. Podrazumevana vrednost izmenjena sa 0 na
4133; novi parametri za Extension i Parallel. Sada se Čuva u W indowsovoj bazi
Registry.
PLOTID Zastarela, ali zadržana da se ne kvare skript datoteke.
PLOTROTMODE Upravlja orijentacijom iscrtavanja crteža na ploteru. Podrazumevana vrednost
izm enjena sa 1 na 2.
SAVEFILE Datoteka Autosave (automatskog snim anja) sada ima jedinstveno ime, zavisno
od im ena crteža. Vlše ne možete da ga uređujete.
TILEM ODE Sada prebacuje prikaz sa kartice Model na poslednji korišćeni list za štampanje.
UCSICON Prikazuje UCS ikonu. Podrazumevana vrednost izm enjena sa 1 na 3.
1002 Dodaci
Tabela C-6 Sistemske promenlj'tve tzmenjene u /UitoCAD-u 2000 (nastavak)

Sistem ska p rom enljiva Izm ena
UCSNAME Čuva im e tekućeg UCS-a. Sada se čuva za svaki okvir za prikaz ako je UCSVP=I
(Tabela C-4).
UCSORG čuva koordrnatni početak tekućeg UCS-a. Sada se Čuva za svaki okvir za prikaz
ako je U C SV P= I. (Tabela C-4).
UCSXD1R čuva sm er X ose tekućeg UCS-a. Sada se čuva za svaki koordinatni sistem okvira
za prikaz ako je UCSVP=1. (Tabela C-4).
UCSVDIR Čuva sm er Y ose tekućeg UCS-a. Sada se čuva za svaki koordinatni sistem okvira
za prikaz ako je UCSVP=1. (Tabela C-4).
WORLDVIEW Određuje da li se unos kod kom andi 3DORBIT, DVIEW i VPOINT odnosi na WCS
(podrazum evano), na tekuči UCS iii na UCS zadat sistem skom promenljivom
UCSBASE. Sada na nju utiče promenljiva UCSBASE (Tabela C-4).
S iste m ske prom enljive ko je se često koriste na kom andnoj liniji

Ako p i š e t e AutoLISP rutine, treb a va m m o g u c n o s t rada sa s v im sis te m s k im promenlji-
vam a. M eđutim , za vedinu crtačkih p o s l o v a m o r a te znati s a m o o n e s is t e m s k e prom en-
Ijive koje s e n e zadaju u.okviru za dijalog. To s u o n e s is t e m s k e prom en ljive koje č e s to
u p isu jete na k om andn oj liniji, pa ih z n ate p o imenu. T a b ele od C-7 d o C-14 prikazuju
s is t e m s k e pr o m en ljiv e p rem a funkciji, tako da m o ž e t e da ih p r o n a đ e t e i ako im ne znate
imena.
Tabela C-7 Sistemske promenljive 2a 3D crtanje

Sistem ska p rom enljiva Opis
COMPASS Uključuje/isključuje kompas, pom agalo za 3D orbitu, u tekućem slobodnom
okviru za prikaz.
DISPSILH Uključuje/isključuje prikazivanje silueta 3D objekata u žičanom prikazu.
FACETRES Zadaje zaobljenost obojenih i osenčenih 3D objekata i objekata kod kojih su
uklonjene skrivene linije.
ISOLINES Zadaje broj linija pom oću kojih se 3D objekti predstavljaju u žičanom prikazu.
Podrazum evana vrednost je 4, ali m ože da bude od 0 do 2047. Osam linija je
dobar kom prom is između kvalrteta prikaza i brzine prrkazivanja.
SHADEDGE Upravlja načinom bojenja ivica. Vrednost 0 boji stranice, a!i ne ističe ivice; I boji
stranice i bojom pozadine ističe ivice; 2 ne boji stranice, sakriva skrivene linije i
bojom objekta pokazuje ivice; 3 ističe sam o ivice bojom pozadine.
Podrazum evana vrednost je 3, mada bi 0 ili 1 verovatno bili korisnrjr.
SHADEDIF Zadaje procenat odbijenog difuznog svetla prema osvetljenosti ambijenta.
Podrazum evana vrednost je 70. Moguće vrednosti od 0 do 100.
SURFTABl Broj podela u kom andam a RULESURF i TABSURF. Za kom ande REVSURF i
ED C ESU R F zadaje broj elem enata u smeru M.
SURFTAB2 Zadaje broj elem enata u sm eru N za kom ande REVSURF i EDCESURF.
SURFU Gustina površina u sm eru M za višepovršinske mreže.
SURFV Gustina površina u sm eru N za višepovršinske mreže.
UCSFOLLOW Određuje da li će vas AutoCAD vratiti u ravanski prikaz kada promenite UCS.
Izaberite 1 da biste se vratili u ravanski prikaz. Podrazumevana vrednost je 0.
UCSORTHO Određuje da li se odgovarajući UCS automatski vrača kada pređete u ortogonalni
prikaz kao što je Top, Bottom, Left itd.
Dodatak C ♦ Izm enjene komande i sistem ske promenljive 'j 0 0 3
Tabela C-B Sistemske ptomentjive za atribute

ATTDIA Određuje da li se prikazuje okvir za dijalog kada za umetanje bloka koji sadrži
atribute upotrebite kom andu INSERT, Vrednost 0 isključuje okvir za dijalog.
ATTREQ Ako ovde zadate 0, AutoCAD će za um etanje bloka koji sadrži atribute
upotrebiti podrazum evane vrednosti atributa. Ako je postavite na 1, što je
podrazumevana vrednost, AutoCAD će od vas tražiti vrednosti.
Tabela C-9 Sistemske promenljive za kotiranje

Sistem ska p m m en ijiva Opis
DIMASO Uključuje/isključuje asocijativno kotiranje. Vrednosti su ON (podrazumevano)
i OFF.
DIMSHO Kada je uključena, što je podrazum evano, AutoCAD neprestano izračunava
nove asocijativne kote dok vi prevlačite objekat
Tabela C-10 Sistemske promenljive za pomagala pri crtanju

BLIPM O D E Uključuje/isključuje oznake (krstiće) na m estima izabranih tačaka ( blips).
EXPERT Određuje da It se prikazuju zahtevi za unos, prema sledećem opisu:
0 Normalno prikazuje sve zahteve za unos.
1 Sprečava poruke ,About to regen, proceed?" i ,,Really vvant to turn the
current layer off?"
2 Sprečava poruke pod 1 plus ,,8lock already defined. Redefine it?"
i ,A dravving with this name already exists. Overwrite it?"
3 Sprečava poruke pod l i 2 plus one koje se prikazuju kada pokušate da
učitate tip linije koji je već učitan, ilt napravite novi tip linije u datoteci koja
ga je več definisala.
4 Sprečava poruke pod 1, 2 i 3 plus one koje prikazuju komande UCS Save
i VPORTS Save ako unesete ime koje već postoji.
5 Sprečava poruke pod l, 2, 3 i 4 plus one koje prikazuje opcija DIMSTYLE
Save i DIM OVERRIDE ako ste zadali ime stila kotiranja koje već postoji.
Kada EXPERT spreči pojavu zahteva za unos komande, AutoCAD se ponaša kao
da ste na poziv odgovorili sa y. Upozorenje : EXPERT-ova vrednost utiče na skript
datoteke, makroe menija i rutine AutoLISP-a.
MAXACTVP Maksimalan broj okvira sa prikazom koji m ože biti istovremeno regenerisan.
Podrazum evana vrednost je 64.
MBUTTONPAN Omogućava korišćenje trećeg tastera ili točkića na mišu ili pločici grafičke table
za promenu prikaza, nadjačavajući definiciju iz menija.
UNITMODE Određuje kako se jedinice za razlomke, stope i inče i uglovi prikazuju u statusnoj
liniji. Postavite je u 1 da biste ih prikazali u ulaznom formatu, kao što je 3*2-1/
2". Podrazum evana vrednost 0 prikazuje isti broj kao 3 ’-2 1/2".
VISRETAIN Vrednost 0 znači da spoljne reference preuzimaju parametre sloja (uključeno/
isključeno, odmrznuto/zamrznuto itd.) tekućeg crteža. Vrednost l znači da
parametri sloja spoljne reference imaju prednost, što znači da ostaju aktivni svaki
put kad otvorite crtež sa spoljnom referencom. Podrazumevana vrednost je 1.
WHIPARC Određuje da li su lukovi i kružnice prikazani kao niz vektora (podrazumevano)
ili kao glatke krive.
1004 Dodaci
Tabela C-10 Sistemske promenijive za pomagala pri crtanju (nastavak)

Sistemska promenljiva Opis
WORLDVIEW Određuje da li se UCS menja u WCS pri upotrebi komandi DV1EW ili VPOINT.
Ako je postavite u 0( UCS ostaje neprom enjen, Ako je postavite na 1
(podrazum evano), UCS se prebacuje na WCS tokom izvrSavanja tih komandi.
ZOOMFACTOR Zadaje korak promene zum a koju izaziva jedna akcija toćkića IntelliMousea.
Tabeia C-11 Sistemske promentjive za đoradu

EXPLM ODE Podrazum evana vrednost 1 omogućava rastavljanje neravnomerno skaliranih
blokova (različite razmere X i Y skala) na komponente. Postavite je na 0 da biste
onemogućiii rastavljanje neravnom erno skaliranih blokova na komponente.
MIRRTEXT U podrazum evanom načinu rada komanda MIRROR okreće izabrani tekst kao u
ogledalu. Postavite je na 0 da biste ostavili sm er teksta sleva nadesno.
PICKSTVLE Određuje način izbora grupa r šrafura, prema sledećem :
0 Nema izbora grupa. Šrafure se biraju bez svojih granica.
1 Izbor grupa. Šrafure se biraju bez svojih granica.
2 Nema izbora grupa. Šrafure se brraju sa svojim granicama.
3 Izbor grupa. šrafure se btraju sa svojim granicama.
W MFBKGND Om ogućava kontrolu pozadine W indowsovih metafile objekata, bez obzira da li
su izrađeni kom andom WMFOUT, kopirani na Clipboard i preneseni kao
metafile, ili prevučeni kao metafile. Možete zadati da pozadina bude providna ili
da preuzm e boju pozadine tekućeg ekrana (ponuđeno).
Tabeia C-12 Sistemske promentjive za pritagođavanje i samo za fitanje

ACADPREFIX Putanja ACAD-ovog okruženja.
ACADVER Broj verzije AutoCAD-a. Za AutoCAD 2 0 0 0 prikazuje "15.0".
AREA Poslednja površina koju su izračunale kom ande AREA, LIST ili DBLIST.
AUDITCTL Postavite je na 1 da biste napravili izveštaj o pregledu, ili na 0 ako ne želite taj
izveštaj.
CDATE Snim a datum i vreme.
CMDACTIVE Snima podatak o tom e da li postoji aktivna obična komanda, transparentna
komanda, skript datoteka iti okvir za dijalog.
CMDNAMES Ime aktivne obične ili transparentne kom ande.
DATE Datum t vrem e po julijanskom kalendaru.
DBMOD Čuva vrstu izmena napravljenih u crtežu. Vrednost joj je zbir sledećeg:
1 Objekti su bili izmenjeni.
4 Sistem ske promenijive su bile izm enjene.
8 Prozor je bio izm enjen.
16 Prikaz je bio izmenjen.
DCTCUST Datoteka korisničkog pravopisnog rečnika.
DCTMAIN Datoteka glavnog pravopisnog rečnika.
DELOBJ Određuje da li se objekti upotrebljeni za izradu drugih objekata čuvaju u bazi
podataka crteža - na primer, pri korišćenju kom ande EXTRUDE za izradu 3D
objekta iz nekog 2 0 objekta. Podrazum evana vrednost 1 briše te objekte.
Vrednost 0 ih ostavlja u bazi.
Dodatak C ♦ Izm enjene komande i sistem ske promenljive 1Q 0 5
Tabeia C-12 Sistemske promenljive za prilagođavanje i samo 2a čitanje* (nastavak)

DISTANCE Poslednje rastojanje koje je izračunala kom anda DIST.
DWCNAME lm e crteža.
DWGPREFIX Putanja crteža.
DWGTITLED 0 ako crtež nije dobio ime; 1 ako jeste.
EXTMAX Cornji desni ugao prostora zahvaćenog crtežom.
EXTMIN Donji levi ugao prostora zahvaćenog crtežom.
FILEDIA Uključuje/isključuje prikazivanje okvira za dijalog kojt rade sa datotekama, kao
što je okvir za dijalog Select File. Postavite je na 0 da biste isključili ovakve okvire
za dijalog.
INSNAME ču va podrazum evano im e bloka za INSERT.
LASTANGLE Završnt ugao luka koji ste poslednjt nacrtali.
LASTPOINT Poslednja unesena tačka.
LASTPROMPT Čuva poslednji tekstualni niz koji se pojavio na kom andnoj liniji, uključujući
i korisnikov unos.
LIMMAX Gornji desni ugao granice crteža.
LIMMIN Donji levi ugao granice crteža.
LOCALE Jezički kod tekuće verzije AutoCAD-a po ISO-u.
LOGINNAME Ime korisnika potrebno za prijavljivanje na mrežni AutoCAD.
M EN UECH O Određuje prikaz (eho) stavki menija. Podrazumevano se prikazuju sve stavke
(vrednost 0). Vrednost joj je zbir sledećeg:
1 Sprečava eho stavki menija. ( AP u nekoj stavci menija menja stanje eha
uključeno/isključeno.)
2 Sprečava prikazivanje sistemskih upita pri unosu kom ande tokom
korišćenja menija.
4 Onem ogućava izmenu stanja eha uključeno/isključeno pom oću AP.
8 Prrkazuje ulazno/izlazne nizove; koristi se pri otklanjanju grešaka u DIESEL
makroima,
MENUNAME Ime tekućeg menija.
O LEH ID E Određuje da li se OLE objekti vide na ekranu i da li se štampaju/iscrtavaju na
ploteru. Podrazumevana vrednost 0 ih čini vidljivim. Pridruživanje 1 čini ih
vidljivim sam o u okruženju Paper Space, 2 ih čini vidljivim sam o u okruženju
Model Space, 3 ih čini potpuno nevidljrvim.
PERIM ETER Poslednji obim koji su izračunale kom ande AREA, LIST ili DBLIST.
PFACEVMAX M aksimalan broj čvornih tačaka po jednoj površini.
SCREENSIZE Veličina tekućeg okvira za prikaz u pikselima.
SHPNAM E Podrazum evano im e oblika.
STATUS Statusni podaci o crtežu, kao što su granice crteža, tekuća boja, sloj itd.
TDCREATE Datum i vreme izrade crteža.
VIEWCTR Središte tekućeg okvira za prikaz.
VSMAX Gornji desni ugao virtuelnog ekrana.
VSMIN Donji levi ugao virtuelnog ekrana.
W ORLDUCS Čuva podatak da li je UCS jednak globalnom koordinatnom sistemu WCS.
Vrednost 0 znači da je UCS različrt; vrednost 1 znači da su UCS i WCS isti.
XREFCTL Postavite je na 1 da biste napravili dnevničku datoteku spoljne reference.
Postavite je na 0 ako ne želite da se ta datoteka napravi.
* Mnoge od ovih sistemskih promenljivih su samo za čitanje, što 2 naći da samo pružaju podatke i ne mogu da se promene.
1006 Dodaci
Tabela C-13 Sistemske promenljive za izradu objekata

CELVVEIGHT Zadaje tekuću debljinu linije za nove objekte.
PELLIPSE Podrazum evana vrednost 0 izraduje stvarnu elipsu. Postavite je na 1 da brste
napravili elipsu predstavljenu polilinijama.
PLINEGEN Kad je postavljena na 0, što je podrazum evano, tipovi linija crticom započinju
svako tem e polilinije. Kad je postavljena u l , tip linije se izrađuje kontinuaino
bez obzira na uglove.
POLYSIDES Podrazumevani broj stranica mnogougla.
SKPOLY Ako je postavljena na 0, SKETCH crta linije. Ako je postavljena na 1, crta
polilinije.
SPLFRAME Određuje prikaz aproksimacije polilinije glatkim krivama. Ako je na 0, što je
podrazum evano, ne prikazuje se kontrolni poligon za krive i aproksimacije
polilinija krivama, prikazuje se približna površina m nogougaone mreže, ali ne i
definiciona mreža; ne prikazuju se nevidljive ivice 3D stranica ili višestraničnih
mreža. Ako je vrednost 1, prikazuje se kontrolni poligon za glatke krive i
aproksim acije polilinija glatkim krivama, prikazuje se definiciona mreža, ali ne
i približna povrŠina mnogougaone m reže; prikazuju se nevidljive ivice 3D
stranica i višestraničnih mreža.
SPLIN ESEGS Zadaje broj segm enata linije koje generiše svaka glatka kriva. Veči broj daje
krivu koja preciznije prianja uz mrežu.
SPLINETYPE Određuje vrstu glatkih krivih koje stvara opcija Spline kom ande PEDIT. Zadajte
5 za kvadratnu B krivu i 6 (podrazum evano) za kubnu B krivu.
SURFTYPE Određuje vrstu površina koje generiše opcija Smooth kom ande PEDIT. Zadajte
5 za kvadratnu B površinu, 6 (podrazum evano) za kubnu B površinu i 8 za
Bezjeovu površinu.
Tabela C-14 Ststemske promenljive za tekst

FONTALT Zadaje alternativni font koji AutoCAD koristi ako ne m ože da nađe zadati font.
TEXTSIZE čuva podrazum evanu ili poslednju korišćenu visinu za one stilove teksta koji
nem aju fiksnu visinu.
TEXTSTYLE Ime tekućeg stila teksta.
♦ ♦ ♦
DODATAK
Resursi za AutoCAD
sim čitanjem o v e knjige, AutoCAD s e m o ž e naučiti i uz
O p o m o ć m n ogih drugih resu rsa. Oni s e p r o tež u od ugra-

đ e n o g u d žb en ik a AutoCAD-a, do u d ž b e n ik a na lnternetu i s v e g a
izm eđu.
♦ ♦
U ovom dodatku
♦ ♦
K ako da n au čite
Načini učenja AutoCAD-a A u to C A D
AutoCAD nije program koji s e lako uči to k o m korišćenja. Mora-
ć e t e ozb iljn o da učite, p o m o ć u o v e knjige, na n e k o m kursu, ili K ak o d a d o b ijete
k o m b in a c ijo m ovih m e to d a . te h n ičk u podršku
llčenje od prodavca AutoCAD-a K orisniČ ke grupe

T r eb alo bi da n a u č ite AutoCAD o d firme koja vam ga je prodala. A u to C A D -a
V ećina p r o d a v a c a u c e n u AutoCAD-a uključuje i neku obuku.
M eđutim , o b im o b u k e i n ak n ad n e p o d r š k e v e o m a m n o g o s e razli- R esu rsi n a In tem etu
kuju - baš kao i c e n e . Ako u blizini im a te v iš e p r o d a v a c a Auto- ♦ ♦ ♦ ♦

CAD-a, v o d it e računa n e s a m o o njih ovim c e n a m a program a,
n e g o i o c e n a m a obuke.
P rodavci ta k o d e n u d e k u r s e v e i s e m in a r e o b u k e za prelazak
na n o v u verziju AutoCAD-a. Za AutoCAD 2000 m o ž d a ć e ponu diti
jed an kurs za o n e koji p r e la z e sa verzije 13, i drugi za o n e koji
p r e la z e s a v e rzije 14.
Ako n a m e r a v a te da k o r istite dru ge p r ogram e koji rade zaje-
d n o s a AutoCAD-om ili s a drugim p r o iz v o d im a A u tod esk a, pro-
verite koliko isk u stva sa njima ima p r o d a v a c i kakvu p o d ršk u za
njih nudi.
A u to d e sk ima program o v la šć e n ih centara za obuku koji daju
sertifikate instruktorim a. Vaš p r o d a v a c m o ž d a ima o v la šć e n i cen-
tar za obuku, a m o ž d a i ne. Treba pitati. Neki prodavci imaju i
o v la š ć e n e c e n tr e - sam i s e d o d a tn o o b u č a v a ju u pojedinim disci-
plinam a da bi m ogli kup cim a da p o n u d e sp e c ija liz o v a n a rešenja.
Pohađanje kursa
Kurs AutoCAD-a m o ž e t e da p o h a đ a te na u n iv erzitetu ili u ovla-
š ć e n o m c en tru za obuku. M nogi univerziteti i v is o k e šk o le u
s v e t u n u d e k u r se v e iz AutoCAD-a. M ožda ć e vam s e uklopiti u
ra sp o r ed , p o š t o su u g la v n o m u večern jim satim a, i traju nekolik o
nedelja. Naravno, ako m o r a te vrlo b r z o da p o č n e t e sa ozbiljnim
rad om u AutoCAD-u, o n i n isu za vas.
1008 Dodad
U niverzitet AutoCAD-a je d n o m g o d iš n je drži konferenciju, na kojoj s e održavaju

kursevi o b u k e koje v o d e najveđi m ajstori AutoCAD-a. ViŠe o t o m e d o z n a ć e t e na
A u to d e s k o v o j W eb prezen taciji ( h t t p : / /www. a u to d e sk . com); u tekstu pod n a slo v o m
About A u to d e s k izab erite E vents.
Učenje od drugih korisnika

Ako radite u firmi s a nek olik o korisnika AutoCAD-a, v i d e ć e t e da su o b ic n o voljni da
p o d e le isk u stv o sa vam a. To nije d o v o ljn o da b is te o t p o č e li s a m o s ta ln i rad, ali je
o d lič n o za u p o tp u n javan je znanja.
Čitanje časopisa
AutoCAD-u s u p o s v e ć e n a d v a velika ča so p isa : C A D E N C E i C A D A L Y S T . Oni izlaze
m e s e č n o . N u de m n o g e k o r isn e članke (kao i reklam e. naravno). Uz to, o b a č a s o p is a
imaju s v o je o p s e ž n e W eb p re z en ta c ije . O t o m e kasnije.
Ako v a s zanim a CAD industrija u o p š te , p o g le d a jte ned eljn ik u p Ero n t.eZ in e Raipha
Grabovvskog, na koji m o ž e t e da s e p retp latite slanjem e le k tr o n sk e poruke „su b sc r ib e
u p fron t“ na adresu: ral phg@xzypress.com.
Dobijanje tehničke podrške

A u to d e s k o d u v e k up u ću je korisnike na teh n ič k u p o d ršk u p r o d a v c a program a. Kao i
kod obuke, tre b a lo bi da proverite u s l o v e te h n ič k e p o d r š k e pre k u p o v in e AutoCAD-a.
Neki p r o d a v c i naplaćuju p o te le fo n sk o m p ozivu , dok drugi daju b e s p la tn u p odršku sv e
d o k A u to d e s k p o d r ž a v a p roizvod .
M eđutim , A u to d e s k je, na op šti zah tev, u s ta n o v io program AutoCAD Safety Net, koji
nudi direktan telefon sk i p ristu p tehničkoj p o d r š c i A u to d e sk a . Plaća s e 65 dolara po
p ozivu . Za v iš e inform acija p o g le d a jte A u to d e s k o v u W eb p rezen taciju ( h t t p ; //w ww.
a u t o d e s k . com). U kategoriji T echnica) A s s is t a n c e p ritisnite h ip e r v e z u Find P h o n e Sup-
port. A u to d e s k o v program P rem ier S u p port p r e d u z e ć im a nudi tri verzije u g o v o r a o
p o d r š c i, z a v is n o od v e lič in e p r e d u z e ć a . T im e d o b ija te direktan pristup A u to d e s k o v o m
o s o b lju te h n ič k e pod ršk e, p ra v o na jed an sa s ta n a k u tri m e s e c a i alatke za p odrsku
n a CD-u.
A u to d e s k o v a W eb p re z en ta c ija nudi m n o š tv o teh n ičk ih d o k u m e n a ta koji pružaju
o d g o v o r e n a n a j č e š ć e p o sta v lja n a pitanja. Pritisnite T e c h n ic a l A s s is ta n c e na glavnoj
stranici, a zatim iz sp isk a p r o iz v o d a izab erite AutoCAD.
A u to d e s k o v a W eb p r e zen tacija s a d a nudi i d is k u s io n e grupe. Pritisnite T e c h n ical
A s s is t a n c e a zatim h ip e r v e z u Go to D is c u s s io n G roups. M o ž ete da p ostavljate pjtanja
i d o b ije te o d g o v o r e od osta lih korisnika, kao i od A u t o d e s k o v o g osoblja.
Uz to, novi pretplatnici č a s o p is a C A D A L Y S T dobijaju b e s p la tn u pretplatu za Web
prezen taciju „K om pletna p o d r š k a za ob u k u u AutoCAD-u". Na toj W eb prezentaciji
d obijate s v e o b u h v a t n u i n e p o s r e đ n u ob u k u u AutoCAD-u 2000.
Korisničke grupe AutoCAD-a

A utoC AD -ove k or isn ič k e gr u p e sa sta ju s e r e d o v n o , n u d e k u r s e v e i sem in a re, d o v o d e
p r e d a v a č e , i u o p š t e n u d e r e s u r s e koji s u p o tr eb n i svim korisn icim a AutoCAD-a. Na
A u to d e sk o v o j W eb prezentaciji p r o n a đ ite grupu koja vam je najbliža. Pritisnite Techni-
cal A s s is t a n c e , a zatim h ip e r v e z u U ser G roups. U p a d a ju ć e m sp isk u Local U ser Groups
- W orld w id e izab erite svoju zem lju i pritisnite GO! N a sta v ite prem a u p u tstv im a da biste
p r o n ašli najbližu korisn ičku grupu.
Dodatak D ♦ Resursi za AutoCAD ]009
N ekoliko k orisn ičkih grupa ima s v o je W eb p rezen tacije. Evo d va primera:

Silicon V alley AutoC ad Povver U se r s je najveća korisnička grupa. Njena W eb prezen-
tacija je na ad resi ht t p : //www. power. org, i prikazana je na slici D-l.
Froa event May 11« 1999 in Santa

Clara, CA Only 34 day? *UII the nevt
user group meettng - AutoCAD 2000
Ttps andTricks
L e» n ihe re al power of AutoCAD 2000 from f i * t fm«il Naw«liitt#r

Er-%* fo a r *Pri*ll
niiiirtr 7 tramert AvioCAD 2000 * k * F 15, n ilw
hokteft and lons ptoducetlby
F fta M cnthlf S rn 4 il. lo lh * p-ntrrt am aif w fh tim tljr r a w i,
Autodcilr FSV P NQW Check »utthe n e g jn e e ^ g
«vanl n o tires, f* * w jr i:a t . Autodath updtf#« t S t r t ^ fc 't d u - o n i m f n t jn d
mtndji imVi
M oi* infp>
W «ico m e to th « AutoCAD P ow *r (Jt«rW eb

Sfte Do th ii now! Qulck AutoCAD T o p lc t S u rv iv Vfhti S
A ait bpAuioCAD uetr*for AutoCAD u jf t '* £o 7 0 U fte ijd to Ig t r a 1*
prtMftiđd U>AuioCADu$*r$ ui V&iky,
acrom tht Lhtittd Stef+* attd bôneL Wt C h tc k out the U fltr Group L ta đ tra Id ta s p a flt-
tbcovnsg* iacnl Au&CAD uttr grovp mtmbtrs ExttH<nt v fa m i& o n cm h cw t? lecur# fLn.dmg rupport yo'Jr sroup
iA ttr* vt ik t g h b a i n tto u rc tt th t vttb R«td on >
ifyau hktyow Avi&CAD Vmr Group Olaplaylnp znd Plofflng Vour M tc h a n k s l D tsig n a wlth
hsttdfhnktdjtat drep us v hnt wtik a 20 *ord Authortty
and 30 \*Qfdđtttnpii&nfcoHttKi. Qfyour stgkt. S levr W c!li rbarcs bu e x p n t xpi wrth thu -^n-G wntten f r t c k t>n
lnchidt litt pnHvuy{*&furt thcu woutd <fca*r a &tplsytig ® d plotOflg R e td oa>
uttrStf th* si£# (Jrtt dennloade hkt ymku*ptptm
ftchMc&J mformanon. hepprognams, dttcotvtis, I AutcCAD Ltve Q&A wah olher AttfC'CAD ui«ra
phom. tipt, tfr). PostjT>urûestKttt *nd*ftrwenhwe
Slika D-T: Silico n V alley A u to C A D P o w e r U s e r s je n ajveća ko risn ička grupa.

N jen a W eb p re ze n ta cija nudi m n o štv o re su rsa svim k o risn icim a A u to C A D -a.
D r u štv o korisnika AutoCAD-a iz V an kuvera je prva takva korisnička grupa. Njena

W eb prezen tacija, prikazana na slici D-2, nalazi s e na ad r e si http : //www . vaus.bc.ca/.
Vancouver AutoCAD U sers Society (VAUS)

H«' T \ f - J p m ...
N W n b r .’_ r i h 'U
V A U S I s o n o n - p r o lH o r < j« n l/ a t f o n . i r s g o a l is t o p r o v ld p t h e t o m m u n l e a l lo n o t Ir jf o r m a t io n r e lo t ln g t o t h e Id e o t o n d
! * . * • r: v e
U | i i o i o n « i r i v o l v m g A u t o C A O . I t s m n r v r l f t lt t d o « s r>o# I n r . l u d o f h e fa lln d p r a i s e a m i u n d o r v H m H i i f o l A i i y p r a d u d , i n r J u d m i j
A u t o C A D . V A U 5 fu e m b g r * a t t e n d m o n t h ly r d V f U n u t ; h o v e d i x e t * t o t h is V f o b s it c ; o n d r e c e iv o t h * C A D V b o r y r v i> y s le t l« r ;
^CSJLDC f r e a c J a s s i f l s d a d v a r t i s i i m i n t i t » n o i v v t a t l a r a n d o n t h e j S t f i t i j l t l « O n I h l t V f n h s t t o , r H g i v i i i f y o u r s o d ; I p a v e n ^ s s a j « * ,. i j e t
F'.I«' N-t-r a n « n s v * « r to y o u r t n u g h g u a s tio n s . S a o r e h < h e V A U S W w b s it o a n d r r y o u t t h e ll n k s t o r a l o l e d C A D D in f o r m a t lo m
%ftđ vh You are vlsitor:

Liri^j. Reset Jangary 7,
T h # c o v # 1 « d VAUS p in i i n o w t v a iU b l# # t # v # r y VAUS
Pr 1c * $ 5 .0 0 ($j . CO for VAU> rnem t>ers)
D Š T P ii iT lA :« S o H o t i l i COOI___ -■ D a it i n a t l o n D o s k lo p A u m u it 1 Z^1 3-14^ 1 999:
Desktop D e s L l n a t i o n D e s k f o p H a f u o e v e n t t h a t c o m b t o e ? p r o f e f s j o n a l , h t g h e n d A d t o C A IJ ( t » t r a l r ' l n g
w 1 t h r e c r e a t t o n s l e v e n t s a n d r » e t w o r k j n a o p p o r t u n l t f e s . I t w 1 1 l b e h e l d in K d o v v n a , & C ,
C a n a d a a t O k a n a g a n U n i v e n U y C o l J e g e fs r c e o i C N o r t h K e l o v v n a C a m p u s , io c & t e d v e r y r e a r
t h e K e !o w n e A lr p o r b
D o w r i ! o a d W H f P f -* 0 - « v « i!a b le fo d *^ 1
V f i t n t i L rilta J b r f r đ im
C e o v ftfh t * 1 W V in c o g v t r A v to C A p U ^ n
iB tiitt, «>i fiefttt iw irvi4
v a 'j s : r io * > u i - m t
fa r i# M m m t f t t i te « « t r n a it T « ;m h e .; i 7C H « ,m i
Slika D-2: D ruštvo ko risn ika A u to C A D -a iz V a n k u v e ra je n ajstarija ko risn ička grupa.

1010 Dodaci
Resursi na Internetu
lnternet je bogat izvor znanja o AutoCAD-u. Na njem u s u d ve n e z a v is n e d isk u sion e grupe,
prva na adresi comp. cad . autocad, a druga na al t . cad . autocad. M ožete da postavljate
pitanja i dobijate o d g o v o r e od ostalih č la n o v a grupe. M ožete čak i sam i da od g o v o r ite
na neka pitanja. I A u to d e s k upravlja s v o jo m d isk u sio n o m grupom , na adresi news : / /
adesknews . autodesk. com (d o s tu p n a i s a A u to d e s k o v e W eb prezentacije).
Uz to, C om p u S erve im a svoj AutoCAD forum. Ako im ate pristu p C om puServeu, udi
c e t e u forum p o m o đ u GO ACAD. Ovaj forum ima veliku zbirku rutina AutoLISP-a i pro-
gram a sa b e s p la tn o m p r o b o m , A u to d e s k o v ih teh n ič k ih članaka i cr te ž a koje m o ž e t e da
skinete. Nadi d e te i o g la sn u tablu ('bulletin b o a rd ) g d e m o ž e t e da o s ta v it e s v o je pitanje.
Na njih o b i č n o za dan-d va o d g o v o r i neki korisnik ili s a m o o s o b lje A u todeska.
Na Internetu ima s to t in e W eb p r e z en ta c ija p o v e z a n ih sa AutoCAD-om. Evo nekih
m ed u najistaknutijim:
♦ A u to d e s k o v a W eb prezen tacija, na ad resi www. autodes k .com, p o d e lje n a je na
četiri d e l a - A b o u t A u to d e sk , P r o d u c ts+ S o lu tio n s, P rofessio n a l Netvvorking i
T e c h n ic a l A s s is t a n c e . Na ad resi h t t p ; / / www.autodesk.com/products/acad2000,
š t o je p o č e t n a strana AutoCAD-a 2000, naci dete m n o g o p od atak a o AutoCAD-u
2000, uključujuci i inform acije o o b u c i i nadogradnji. Postoji čak i d isk u sio n a
grupa. Tu m o ž e t e d a p r o n a đ e t e najbližeg p r o d a v c a AutoCAD-a, ili da p otražite
p r o g r a m e drugih p r o iz v o đ a č a koji z a d ovoljavaju v a š e p otreb e.
♦ W eb p r ezen tacija C A D A L Y S T , na adresi www. cadonl ine .corn, prikazana na slici
D-3, još je jedan o g r o m a n resurs. Kada prvi put d o đ e t e na tu W eb prezentaciju,
pritisn ite h ip e r v e z u W e lc o m e Page da b iste s e prijavili. T im e d o b ija te pristup na
c e lo k u p n u p rezen taciju. U odeljku New , Cool & Exciting naci dete najnovije vesti,
sk o r a šn ja i b u d u ć a okupljanja itd. World of CAD On-Iine daje p r egled najboljih
W eb p r e zen tacija za AutoCAD. S o lu tio n s nudi nek olik o članaka o rešenjim a,
p o u č n ih članaka i drugih stvarčica. C A D A L Y S T F )\ e s nudi c e lo k u p a n AutoLISP-ov
kod koji je č a s o p is o b ja v io od 1993. C A D A L Y S T nudi svoj Internet kurs za obuku u
AutoCAD-u ( b e s p la t n o za n o v e pretplatnike).
m Slika D-3:
^ m.
W eb prezentacija
i ž a ■
■■
■
“3 r 'i . CADALVST.
W at(ti Toitr A p p U fjtio n t Fl;!
n H ■ ■ ■ T i'ih ^ T m i
CADALVST
rtu
JWj»CAj3*T*fc»r«*.*
2LB0URCE 'A’ial’f Nf«

P n > 4 a d U ,o rm « d » a ao,
. fivm C K D 2000 J9
. P<3TTtMKml
• 3r> i f B i t e « 4 a t* f aD
. TO .fž A tfJC iV Ž T g M S mJ i
+ Sun ****»«»■
lo M f c>f
1*99 C A E D tE S fona
TW Apn! !6 j _ ■h»«r. nnai.w ri Tluok’ Ivnt *tPJ«kaBou an'i nttvrlbe
r T - ,- —■
C f 'S r 1? / - ‘ «Tif,T«u-n Ifyoa a i I??Ž 'MffTf1'- Lm t l
i m uri i b o ^ f l l i 'e 'n t t t d rsffti oC C A Z lA L f S T ) H l t i r i t crvirv •rii p n iK tf m U l c !ćv pinluH

et d x AvtoCAD F>m.-Ib nte Check. otf ite fre« J<neEaoid ttfU*
W&1 -
- ■■- - - .. ~ ■; — - ; ---------
Dodatak D ♦ Resursi za AutoCAD 1011
♦ W eb p r e zen tacija C A D E N C E , na ad resi www. cadence-mag .com, prikazana na slici

D-4, još je jed an od beskrajnih resu rsa. Medu n jegovim o d eljcim a su Industry
N ew s, s a p o s le d n jim v e s tim a iz o b ia sti CAD-a; Current Issue, prošireni sadržaj
tek uđeg broja C A D EN CE-a\ Back Issu es, koji sadrži s p isa k član ak a iz prošlih
brojeva, o b u h vataju ći i c e lo k u p a n tek st o d ab ran ib članaka; CAD Sites, koji nudi
C A D E N C E -o v s p isa k vr e d n ih W eb a d r e sa i C od e A rchive, koji sadrži kom pletan
kod A utoU SP-a s v e o d 1986. (kad je AutoCAD bio beb a).
CU RREN T **c x coet mmm*< c g m ac t r.*t> ad | CAD

S A ftC M ftf C A D tftC i S fFE S
jfHt » o»
o ZfinfmS
m CAD-Based £ n t# r T 6 'nVl
Ar N FC FPU K
Structural
Design
O^THe vvca
(' iitlinp -Kdet CAD
: ft«*^ '
>-4: W eb p reze n tacija CAD EN CE.
♦ CADalog, AutoC AD -ovo sk la d ište p r ogram a sa b e s p la tn o m p rob om , na adresi

www. cadal og . com, im a jedan od najvecih s p is k o v a program a sa b e sp la tn o m
p r o b o m p o v e z a n ih s a AutoCAD-om, uključujuči i crteže, rutine AutoLISP-a, bib-
lio te k e b lo k o v a itd. Ova W eb p r e z en ta c ija ima od ličan s is t e m za pretraživanje
koji o m o g u č a v a pretraživanje š e r v e r a p o ključnim rečima. Na primer, ako vam
treb a rutina za rad s a tek sto m , upišite ,,text“ kao ključnu reč da b is te dobili
s p isa k s v ih od go v a r a ju ć ih b e sp la tn ih i š e rv e r sk ih program a. Za CD o v o g izdanja
Biblije AutoCAD-a, s a te W eb p r e z e n ta c ije s a m skinula nekoliko dobrih program a
koje m o ž e t e b e s p la tn o d a isp rob ate.
♦ W eb p r e z en ta c ija australijske firme Digital B u s in e s s M edia (www.dbm.com. au)
ta k o d e im a o d lič n e b ib lio te k e AutoU SP-a, softv e r a i šervera, kao i članaka o
raznim računarskim i CAD tem am a. Na p o č e tn o j strani p ritisnite h ip ervezu CAD
Info.Net.
♦ W eb p re z en ta c ija CADsyst (www. c a d s y s t .c o m ) nudi o g r o m n u biblioteku AutoLISP
rutina, b lo k o v a i šerv e r a , s a v e ta i p o u č n ih članaka, knjiga, h ip e r v ez a ka disku-
sio n im g r u p am a i još toga. Tu s a m p rvo potražila š e r v e r s k e p r o g r a m e za CD
p r v o g izdanja o v e knjige.
♦ CAD baraka, na ad resi www. cadshack . c o m / s u p p o r t . htm, takođe nudi blokove,
d a to te k e , s p isa k sa v iš e od 500 knjiga o AutoCAD-u, s a v e t e i trikove, fontove,
u zork e šrafura, o g la sn u tablu - č e g a god s e s e tite .
1012 Dodaci
Na W ebu ima još m n o g o AutoCAD p r e zen tacija ali v e d n a je sp ecijalizovan a. Tabela

D-1 prikazuje neke k o r isn e a d r e se. Ako ne b u d e t e imali taj s p isa k kad o d e t e na Internet,
s a m o u p išite AutoCAD u bilo koju od glavnih m a šin a za pretraživanje. Jedna Web
p r e zen tacija ć e v a s vod iti d o druge, d ok ne n a đ e t e o n o š t o v a m treba. Uživajte!
Tabela D-1 Web adrese korisne za AutoCAD

Im e URL Opis
Automated Design iit t p : / /www. a u t o d e s . com Ovaj prodavac AutoCAD-a nudi savete i trikove,
Systems arhiv biltena diskusione grupe, hiperveze i ostale
usluge.
ExecNet h t t p :/ / e x p l o r e r . Ovo m esto nudi mnoge vrste datoteka za
execnet.corr/filelibs/ preuzimanje. Pomerite se naniže na odeljak CAD.
InstArchives h t t p : / / www. r e n a t u r e . c o m / Sjajan spisak AutoCAD-ovih resursa na Internetu.

i n sta rc/cad _n e t. html.
Learning AutoLISP http://ucadl.uccb.ns.ca/ Besplatan udžbenik AutoLISP-a i hiperveze ka
a c a d / 1 i s p . htm ostalim udžbenicima.
Mark Povvellove ht . t p : / / W e b ? . a i r ma i 1. n e t / Jo? jedan dobar spisak AutoCAD i AutoLlSP

AutoCAD &AutoLISP ma r k p o w l / a c a d . ht ml hipen/eza.
hiperveze ka
Intemet lokacijama
AutoCAD strana http://xarch.tu- Spisak saveta i trikova za AutoCAD i AutoLISP,
Reini Urban - g ra z . a c . at/autocad dokum enata itd., iz Austrije.
Sim pieCAD h11 p : / / Resursi AutoLISP-a i biblioteke blokova. Još

w w w . s i m p l e c a d . com/ jedan spisak Internet hiperveza.
Univerzitet Novog h t t p :// UNSW je na Web stavio neke svoje kurseve

Južnog Velsa www. f b e . u n s w . e d u . a u / AutoCAD-a. Ovi su za verziju 13, ali su još uvek
L e a r n i ng/AutoCAD/ korisni i besplatni.
Vojna inženjerija h t t p : / / c a d l i b.wes Inženjerci nude izbor crteža iz raznih disciplina

army.mi1 koje možete da preuzmete. Nekoliko sam
upotrebila u ovoj knjizi za vežbe.
Thom asov spisak h t t p : // www. t homa s Možete da preuzmete crteie više od 200
američkih r e g i s t e r . com/ proizvođača i dobijete CD biblioteke koje
proizvođača Thom as izdaje u saradnji sa Autodeskom. Ti
CD-ovi su besplatni za ovlašćene projektante.
PartSpec obuhvata m ašinske delove, PlantSpec
pruža projekte postrojenja i procesne industrije,
a CADBIocks obuhvata AEC (arhitektonske,
inženjerske i građevinske) simbole.
C A D II h t t p : / / w w w . n u w e b n y , com/ Dobra adresa za početak specifićne CAD
(CAD Internet lndex) c a d i i pretrage. Obuhvata informacije o softveru,
hardveru, industriji, mogućnostima učenja i
diskusionim grupama, sve vezano za CAD.
♦ ♦ ♦
DODATAK
Šta se nalazi na CD-u i - 1
r- 1
D A u to C A D 2 0 0 0 B ib lija sadrži s v e c r te ž e i d a t o te k e koji vam
C trebaju za v e ž b e , kao i r ezu ltate tih vežbi. Uz to, isp rob ala
s a m koliko god s a m m ogla š e r v e r s k e p r o g r a m e i AutoLISP rutine
da bih s e uverila da li rad e sa AutoCAD-om 2000 i izabrala o n e
♦ ♦
U ovom dodatku
♦ ♦
koji s u mi s e učinili najkorisniji. N adam s e da ć e v am ovaj CD biti

koristan. Upotreba CD-a
Struktura CD-a
Struktura CD-a
U o s n o v n i direktorijum CD-a sta v ila sam s v e d a to te k e koje vam
S p isa k softvera
trebaju za v e ž b e , tako da n e m o ra te d a pretražu jete direktori-
ju m e da b iste ih pron ašli. G otovo s v e te d a t o te k e n o s e im ena ♦ ♦ ♦ ♦
popu t; a bl5-a.dw g, a bl5-b.dw g, a b l5 < .d w g itd. U tim prim erim a
15 je broj poglavlja, a s lo v a pokazuju da s e radi o prvom , d rugom
i tredem c r te ž u koji treba da otvorite.
D a to tek e za p oglavlja od 4 do 9 d o la z e p o s l e onih za poglavlje
35 ( p o š t o brojevi 4-9 d o la z e p o s l e broja 3!). Ne z a b o r a v ite da
p o m e r ite s p is a k d a to te k a d a b is te ih našli.
N ekoliko d a to te k a ima drugačija im ena, npr. sk y .g if i druge.
U svakoj prilici sa m d avala im e d a to te k e koju treba otvoriti. Lako
č e t e ih p ro n a ć i p o m o ć u Explorera, p o š t o taj program au tom atsk i
ređa d a t o te k e po a b e c e d i. (Ako nisu p o r e đ a n e p o a b e c e d i, priti-
s n ite zaglavlje k o lo n e N am e u d e s n o m oknu Explorera. Ako ih
p o r e đ a od kraja a b e c e d e ka p o č e tk u , još jed n o m pritisn ite zag-
lavlje N am e.)
O sn o v n i direktorijum CD-a sadrži tri poddirektorijum a:
R e s u lts , R e g is te re d D v p rs & P rod ucts i Softw are.
Korišćenje direktorijuma R e su lts

U direktorijum u R esu lts im ate r ezu ltate sv ih vežbi. M ožda ć e t e
hteti d a p ro v e r ite svoj u s p e h u v e ž b a m a . T a k o d e s a m p o n ek ad
u p otreb ila rezultat j e d n e v e ž b e kao o s n o v u za s le d e ć u v e ž b u
(m a d a s a m s e truđila d a to n e radim č e s t o ) . Ako n is te radili pre-
th o d n u v e ž b u , njen rezultat ipak m o ž e t e da u z m e t e iz direktori-
juma R esu lts i u p o tr e b ite ga u s le d e ć o j ve ž b i. Ako b u d e t e imali
t e š k o ć a s a otvaran jem n e k o g c rteža iz direktorijum a/?esu//s,
kopirajte ga na disk i uklonite n je g o v atribut read-only, kao š t o je
o p is a n o u odeijku „Izmena W in d o w s o v o g atributa read-only
( s a m o za č ita n je )“.
1014 Dodaci
Izmena Windowsovog atributa read-only

(samo za citanje)
Crteže vežbi možete da otvarate direktno sa CD-a, ali ćete postići bolje rezultate ako ih kopirate na
disk. U većini slućajeva vežbe vas upućuju na taj postupak.
Da biste koristiii softver sa CĐ-a, trebalo bi da kopirate datoteke u direktorijum koji je u
AutoCAD-ovoj putanji pretraživanja pomoćnih đatoteka (Support File Search Path).
Možđa na početku, posle kopiranja na disk, nećete moći da pristupite datotekama na CD-u. Posle
kopiranja datoteke sa CD-a na disk ili drugi medijum za sklađiStenje (kao što je Zip disketa), možda
ćete dobiti sledeću poruku o grešci kada pokušate da otvorite neku datoteku njenim programom:
[Program] is unable to open the [datoteka].
Please make sure the drive arid file are writable.
VVindovvs vidi sve datoteke na CD-u kao datoteke „samo za čitanje". To ima smisla pošto je CD
medijum samo za čitanje - dakle, na takav disk ne možete ništa da upisujete. Međutim, kad kopirate
datoteku sa CD-a na disk ili na Zip disketu, Windows ne menja automatski atribut te datoteke sa
„samo za ćitanje" na „upisivanje moguće*'. Obično se za to pobrine instalacijski softver, ali u ovom
slučaju morate to sami da uradite, pošto su đatoteke namenjene ručnom kopiranju na disk, Na
sreću, to je lako:
1. Pritisnite dugme Start u donjem levom uglu.
2. Izaberite Programs ^ Windows Explorer.
3. Istaknite ime datoteke.
4. Desnim tasterom miša pritisnite ime(na) istaknutth datoteka, da biste prikazali priručnt meni.
5. U meniju izaberite Properties, da biste prikazati okvir za dijalog Properties.
6 . Pritisnite opciju Read-on!y, tako da više ne bude potvrđena.
7. Pritisnite OK.
Sada b( trebalo da možete da koristite datoteke sa ođređenim programom a da ne dobijete onu
dosadnu poruku.
Korišćenje direktorijuma R e g is te re d D vp rs & P ro d u cts

P o d a ci u o v o m direktorijum u o b u h v a ta ju sv a r e g istrovan a razvojna p r e d u z e ć a Auto-
d e s k a i n jih o v e p r o iz v o d e , u k u pno preko 2500 stranica. iz v o d ič a AutoCAD R e so u r c e
Guide. U p o treb ite te p o d a tk e kad god v a m z a tr e b a r e še n je p r o b le m a koje bi m o g a o da
pruži s o ftv e r drugih proizvođaČ a koji m o ž e d a sarađuje s a AutoCAD-om. Softver je
r a s p o r e đ e n u s l e d e ć e kategorije:
A rh itektu ra/lnženjering/G rađ evin arstvo (AEC)

Arhitektura U rbanizam
G rađ evin arstvo Statika
P r e d m e r i dinam ika rada G eodezija
Elektroinstalacije R u k o v o đ en je p rojek tovanjem kom unalnih s is te m a
Upravljanje p o stro je n jim a K onstruisanje
Grejanje i v e n tila c ija /V o d o v o d O b razovan je
i kanalizacija
U nutrašnje u r e d e n je R u darstvo
P rojek tovanje p r o c e s n e teh n ik e O stalo
i p o stro je n ja
Dodatak E ♦ Šta se nalazi na CD-u 1015
G eografski inform acioni sistem i (GIS)

D em ografsk a anaiiza Upravljanje prirodnim resu rsim a
P r o c e n a i o p o r a v a k prirod n e o k o lin e Upravljanje r e d o s le d o m p o s lo v a
Upravljanje m r e ž o m i njenim R u darstvo
se rv isim a
Upravljanje k o r išc e n je m zem ljišta O stalo
Izrada karata
M ašinstvo (MCAD)
M o d e lo v a n je s k lo p o v a NC p roizvod n ja
P rojek tovanje k o m p o n e n a ta P roizvod ni inženjering
Skiciranje Plan savijanja m etalnih p lo č a
Inženjerska analiza Alati i kalupi
Izrada kalupa O brazovanje
Analiza p ok reta O stalo
A n im acija ili 3D p rikazivanje (A&3D)

R asterizacija arhitektonskih projekata T V /E m itovanje
P r e ze n ta c ije p r e d u z e ć a Produkcija filma i v id e a / Postprod u k cija
Razvoj igara O brazovan je
Reklam iranje/G rafičke u m e tn o s ti O stalo
R asterizacija m a šin sk ih projekata
Kuća i porodica
O b razov an je
Ostalo
E lektronske š e m e O brazovan je
N a u čn a ili teh n ič k a istraživanja O stalo
Alati za po većanje produktivnosti

P o m a g a la za skiciranje Uslužni program i
GrafiČki p r e v o d io c i S a d r ž a j i- srafure, Clip Art, b ib liotek e i m režice
Uslužni program i za izradu crteža CAD k n jig a /v id e o /u d ž b e n ik
na ploteru
R a ste rsk e slike u v e k to r s k e Ulazno-izlazni uređaji
Proširenja k orisn ičk og interfejsa
1016 Dodaci
Razvojni alati
T e s tr a n ic e s u u HTML form atu, pa vam za njih treba program za pretraživanje Weba.
Ako d vapu t p r itis n e te HTML d a to te k u u W in d o w s Exploreru, W in d o w s ć e je, po pravilu,
au to m a tsk i otvoriti v a šim Čitačem W eba.
Evo kako s e pristu p a o v o m obilju podataka:
1. O tvorite W in d o w s Explorer i izab erite direktorijum R e g iste re d D o p rs & Products
sa CD-a A u to C A D 2 0 0 0 B ib lija .
2. P r o n a đ ite i d v a p u t pritisnite d a to te k u isom en u2.h tm , koja je p o la z n a tačka za s v e
inform acije u o v o m direktorijum u. W in d o w s bi tre b a lo da je otvori vašim
č ita č e m W eba, kao š to prikazuje slika E-l.
| ] A*j|V>r}r>l R il i^ ilr l T il n » T T ln |i f ii ' i i . i l l f n i r 'iiiliiltn iM W « .,(u -.rl
f» i * Im . tfrtM . J i* . U *
. -'
j
i ‘t>V
d
fa M lf c
ć l
ItM
a zt ■đ
HHem
- I r
H*
-J
•m
m . A
(fc j H <
' ‘t v S*0u 1h N^vv «Icip'v4v i w i u 2 h*nr 4V B * l »4« »
Resouree Giiide For Sofhvarc Solutions

Tbi f l M C h K « p f ( . T | , d » r * c a ia p t a « l u t n g t i i ' t b c i u j k p d « o f > c A w « a I h il n H t c n v A A u to c U ik p n > * * r t* c m tf it* « «
^ ip lic ttu u Sfm n* U i i fotjo»r(n( c«l*(on*f ot » * « ti''d t o I k d |ofi LL* p r f t d u c l i i E «p*oy ik u you
C tic |g iic f
AixMfc£tirT.-EitimTzfac’Curtrvbn.tACCj H *W
A jd w đ fa u L ir J l> m i* ■ L V iD D J Qđm
MLm
.-*1rrhO rniiT T t i — fvtn( ’f t m tr>rrt«n (d FfJ

« pcI le o n tm ac
[DteMlB,ESW
Meaa
<V«( i ^ h k M m t l i i S jik n « (CtS)

n>J.i.TrM^ - AiuUn-.
F if ih M
L ia đ . U J i M .t o t a o T ir J it
W * c ? i : i ± j * : L o q *34 d
•y-r
J.
Slika E -1 : D ato teka isvm enu2.htm je p o lazn a tačka za sv e in fo rm acije
o registrovanim razvojnim p re d u ze čim a i n jiho vim proizvod im a.
Zahvaljujem Brionu Souderu iz Autodeska no ovim podacima.
3. Izaberite neku o d glavnih kategorija p o p is a n ih na vrhu, ili pređite o d m a h na

jed nu o d potkategorija. Na primer, ako iza b er e te potkategoriju Drafting Utilities
(P o m a g a la za skiciranje), v i d e č e t e stranu s a preko 200 p o m o č n ih program a, gde
su p o p isa n i im e p r o izv o d a , kratak o p is i p r o iz v o đ a č , kao š to prikazuje slika E-2.
4. Pritisnite im e p r o iz v o d a ili p r o izv o đ a ča , da bi v a s h ip e r v ez a o d v e la d o više poda-
taka, kao š t o prikazuje slika E-3.
Napomana Ako se v a š čitač W eb a n e otvori au to m atsk i kada d vapu t p ritisn ete H TM L d o k u m en t, W in d o w s
bi treb alo da otvori okvir za d ijalog O p e n W ith da biste toj vrsti ( . htm ) datoteka pridružili pro-
gram koji zna da ih otvara. Izab erite svoj pretraživač W eb a iz sp isk a i pritisnite O K. Ili otvorite
čitač W eb a i u a d re sn o polje (ta m o gde o b ičn o u p isu je te U R L-ove) u pišite putanju d ato teke
index.htm . Na prim er, ako je v a š C D uređaj o zn a če n sa d :( u pišite d :\R eg iste red Dvprs &
P ro d u cts\in d e x.h tm .
1 ^ W‘*lili'lNi Mimifoli lN«n«r 1 *plfnri H RD

[ s_! še r* t - * r*5> m
i' 3 a ij $ ,y j m . j
:r »*?-. ; '■. „ :’t **šu < « * f« p « . tM p» - ?.* Ol*ME*
H 'AUDdeik\,ntAlacil.aSD*v«fc^wn*90t S#n 3 * 1j L.« • "
H H pklprvdD tvvlopvr* Sofhvore SohidoAt

3oftw*t* C «ic g ciy DtariaigUciktii*
ijOt-tfei« îbugbj'T.agmr<Bl»
C onU au J C lutcfaptU*c&ipta«;2PAutoLlSP utdtfj** ao41*i>lypM!br V - n d o n *j>4C05
3
:>:TeaH bjr tl^laa Im
lochidM 30> co*Ain4i, uttfeb**, jqru51>locfcil»jr*t
NC cod*k gviMfAbC'n dr*cd]T iUuA* AvAoCAD *oft*,ii* fdr w»i-CJI todfmlltfg
A 'A A j ^ la t
A Wiftđow>pi«0'ti*i»ft«ic»6bbilchtt<
kCMic «Unbut* mdt*a v*k*«i nW'jJups* DWOdr«wmg$iM (it*pewtffuly<WMy>«lMim «<]<iu«*
C o n l« i«2 25 ooMpkUljr dcngotddithfcO M ortduk Htufe. SD *howm. JK n fh iflro o i « n d n w i
A£E Pftfr OflftufrMttL p* .tf i-T^û.tiev P ||lp tyr =ADD-Om

C h Um i I 100 coaif»M*ly di u g itđ b*lhfdc* j n t h #ti*ipi«vl batfa* wid ihOW«*
Aa.lUiuU'oili il-luiiiia-EoiaJ kT UV&C-Ou

Conlain* b v i th K .£ 0 coBiipJ*t*ly d*npi«d hov«*i oa (fcik
ACE H?T-l g ; A ictkjgum i fcy f ACO

A vflcilna o/tfc* ACEfDQD(dtfag J f l U i , AOu<Uf 300 «yifcbotf u 4 luUf
A C E f ^ l f lt- Afgađ ■t lUr af rvaflzrn Syw*mn hv lA D C Ona

IncludM PDQ-PLUS tnd pooJfcbHhplin«. log ho«««. ptol *h**t*, w J ivom
a . 1 -ivLiufc & ~ j I. n * iiiP ;> r iiM w j.tf..l3aiHi by lA m - G h i1

Conkunt 100 tanipl*UJy d*it&mibllfcfOam « « i )0 *rth tub«. J0 wrth itio irrt*
^SslicUtib
CcnUml tnndrldi of id u t f n tfid cuitoilMriibi poim . Iigfclin^, m d iyftm llm rtiQ flf
jtJ
S lik a E -2 : Po četak kategorije Drafting U tilities koja sad rži preko 2 0 0 stavki.
Zahvaljujem Brianu Sauderu iz Autodeska na ovirn podacima.
1018 Dođaci
T i p o d a c i p o t ič u s a A u t o d e s k o v e W e b p r e z e n t a c ije u z C D p r o g r a m a V IP , p a s a d r ž e
j n e k o lik o e l e m e n a t a k o ji s e n e m o g u p r i m e n i t i n a C D AutoCAD 2000 Bibtiju. N a p r im e r ,
ta j C D n e m a p r o g r a m z a p r e t r a ž i v a n j e , p a n e m o ž e t e d a t r a ž i t e p o d a t k e p o k lju č n im
r e č i m a n a to j W e b p r e z e n t a c i j i . M o ž d a č e n e d o s t a j a t i n e k o lik o s l i k a ( l o g o t ip a p r e d u -
z e ć a i s l i č n o ) . N a r a v n o , to s v e m o ž e t e d a v i d i t e n a A u t o d e s k o v o j W e b p r e z e n t a c i j i ;
ip a k , p o d a c i s u p r i s t u p a č n i j i n a C D - u .
Korišćenje direktorijuma Softvvare

M is lim d a s a m p r i k u p i l a i z v r s n u z b i r k u k o r i s n o g s o f t v e r a k o ji r a d i s a A u t o C A D - o m 2 0 0 0 .
N a ć i ć e t e i z b i r k u b l o k o v a i b ib l io t e k a s i m b o l a . T o s u v e ć i n o m z b i r k e k o r i s n i h c r t e ž a .
M n o g e s t a v k e to g d ir e k t o r iju m a p o t ič u s a www .cadalog.com.
D ir e k t o r iju m Softivare j e p o d e l j e n u p o d d i r e k t o r i j u m e p o p o g la v ljim a . P o š t o s v a
p o g la v lja n e m a ju s v o j s o f t v e r , p o d d i r e k t o r i j u m i p o s t o j e s a m o z a o n a p o g l a v l j a k o ja g a
im a ju . N a ta j n a č i n la k o ć e t e n a ć i s o f t v e r p r e m a f u n k c iji. N a p r i m e r , s o f t v e r z a t e k s t u -
a ln e o b je k t e n a ć i ć e t e u p o d d i r e k t o r i j u m u Chapter 13, p o š t o j e t e k s t o b r a đ e n u p o g la -
v l j u 13. T a b e l a E -1 p r i k a z u j e s a v s o f t v e r a b e c e d n o , p a ć e t e m o ć i z a č a s d a g a p r e g le d a t e .
U n u t a r p o d d i r e k t o r i j u m a s v a k o g p o g la v lja n a ć i ć e t e p o d d i r e k t o r i j u m e z a s v a k i p r o -
g r a m ili r u t i n u A u t o L I S P - a .
D a b i s t e d e t a ljn o p r e g le d a li š t a k o ji p r o g r a m ili r u t in a A u t o L I S P - a r a d e , p r o č i t a j t e tek -
s t u a ln u (.Pr/) d a t o t e k u a k o p o s t o ji. O n a p r u ž a d e t a l j a n o p i s š t a s o f t v e r r a d i i k a k o d a g a
in s t a lir a t e . P o n e k a d s u ti d e t a lji n a p o č e t k u Jsp d a t o t e k e . M o ž e t e d a j e o t v o r it e i p r o č i-
ta te .
V e ć in a p r o g r a m a n a C D -u je besplatna - n e p l a ć a t e n i š t a z a k o r i š ć e n j e . T o s u v e ć i-
n o m r u t i n e A u t o L lS P - a . M e đ u t i m , jm a i š e r v e r a - p r o g r a m a k o je m o ž e t e b e s p l a t n o d a
i s p r o b a t e . A k o v a m s e s v i d e , o n d a ih k u p it e . T o p o č i v a n a n a č e l u č a s t i , p a v a s m o lim d a
b u d e t e č a s n i i d a p l a t i t e š e r v e r k o ji k o r i s t i t e . S v i t a k v i p r o g r a m i im a ju i t e k s t u a l n u
d a t o t e k u k o ja o b j a š n j a v a k o lik o s e p l a ć a , š t a d o b i j a t e p r i j a v l j i v a n j e m p r o i z v o đ a č u i g d e
s e š a l j e u p la t a . Č e s t o d o b i j a t e d o d a t k e k a d a s e p r i j a v i t e .
C D s a d r ž i i p a r d e m o p ro g ra m a . O n i n is u u p o t p u n o s t i f u n k c io n a ln i - o b ič n o s e
p o s l e k r a t k o g v r e m e n a z a t v o r e ili n e m a j u s v e m o g u ć n o s t i . D e m o p r o g r a m i n is u š e r v e r
- o n i p r e d s t a v l j a j u o b i č a n s o f t v e r k o ji m o r a t e k u p it i d a b i s t e g a k o r i s t i l i .
K orišćenje rutina A utoLlSP-a

R u t i n e A u t o L I S P - a s e la k o i n s t a l i r a j u . S l e d i t e o v e k o r a k e :
1. K o p i r a j t e ./ s p d a t o t e k u u A u t o C A D - o v d i r e k t o r i j u m jSupport, i)i n e k i d r u g i k o ji s t e
d o d a l i A u t o C A D - o v o j p u t a n ji p r e t r a ž i v a n j a p o m o ć n i h d a t o t e k a .
Napomena D a b iste d ire k to riju m d o d a li A u t o C A D - o v o j p u ta n ji p re tra živ a n ja p o m o ć n ih d a to te k a , izab erite

T o o ls O O p t i o n s i p r i t i s n i t e z n a k + p o r e d t e k s t a S u p p o r t F i le S e a r c h P a t h n a k a r t ic i F i le s .
X I z a b e r i t e A d d . U p i š i t e p u t a n j u ili p r i t i s n i t e d u g m e B r o v v s e i p o t r a ž i t e d i r e k t o r i j u m k o ji ž e l i t e .
2. U A u t o C A D - u u p i š i t e (load „ime datoteke“) g d e je ime datoteke im e Asp d a t o t e k e .

N a s t a v a k im e n a Asp n ije o b a v e z a n , a li n a z a g r a d e i n a v o d n i k e n e s m e t e d a z a b o -
r a v i t e . A u t o C A D ć e o d g o v o r i t i im e n o m p o s l e d n j e f u n k c ije d e f i n i s a n e u to j r u t in i.
3 . U p i š i t e im e t e f u n k c i j e d a b i s t e p o k r e n u l i n j e n u r u t in u .
M o ž e t e i d a i z a b e r e t e T o o l s O L o a d A p p l i c a t i o n d a b i s t e u č i t a l i n e k i A u t o L I S P ili A R X
p ro g ra m .
V e č i n a t ih A u t o L I S P r u t in a b ila je n a p i s a n a p r e i z l a s k a A u t o C A D - a 2 0 0 0 . P o n e k a d s u
u p u t s t v a z a i n s t a l i r a n j e z a s t a r e l a i n e m a ju m o g u č n o s t d o d a v a n j a u p u t a n ju p r e t r a ž j v a n j a
p o m o č n ih d a to te k a .
A k o n e m a t e k s t u a l n e d a t o t e k e k o ja o b j a š n j a v a k a k o s e p r o g r a m k o r is t i, č e s t o s e
k r a t k a u p u t s t v a p r i k a z u j u n a k o m a n d n o j iin ij i. A k o n i to g a n e m a , u p i š i t e im e t e d a to -
te k e , n p r. atc, i p r it is n it e E n te r .
K orišćenje VBA program a

D a b i s t e u č i t a l i V B A p r o g r a m , k o p i r a j t e g a u A u t o C A D - o v u p u t a n ju p r e t r a ž i v a n j a
p o m o č n ih d a t o t e k a . Iz a b e r it e T o o ls O M a c r o O L o a d P r o je c t . P r o n a đ it e V B A p ro g ra m
( .dub d a t o t e k u ) , i z a b e r i t e g a i p r i t i s n i t e d u g m e O p e n . A u t o C A D ć e p r i k a z a t i p o r u k u k o ja
k a z u je d a V B A p r o g r a m s a d r ž i m a k r o e , p r e d l a ž u ć i v a m d a ih o n e m o g u ć it e . N a r a v n o d a
V B A p r o g r a m n e r a d i a k o o n e m o g u ć i t e m a k r o e . A k o ž e lit e , m o ž e t e p r v o d a p r o v e r i t e
d a t o t e k u n e k im a n t i v i r u s n i m p r o g r a m o m . D a b i s t e d o p u s t i l i k o r i š ć e n j e m a k r o a , iz a b e -
r it e E n a b l e M a c r o s . A u t o C A D ć e u č i t a t i V B A p r o g r a m u m e m o r iju .
D a b is t e u p o t r e b ili V B A p r o g ra m , iz a b e r it e T o o ls O M a c ro O M a c ro s i V B A p ro g ra m
i p r i t i s n i t e d u g m e R u n . Z a v i š e i n f o r m a c i j a o V B A p r o g r a m im a , p o g le d a jt e p o g la v lje 3 7 .
K o rišćen je program a za instaliran je

A k o v i d i t e n e k u d a t o t e k u setup ili instal ( k a o š to je setup.exe~), m o ž e t e d a je u p o t r e b it e
z a in s t a lir a n je s o f t v e r a . M o ž d a ć e t e m o r a t i d a o b r iš e t e a t r ib u t re a d -o n )y (s a m o za
č it a n je ) , k a o š t o je o b ja š n je n o n a p o č e t k u o v o g d o d a tk a . K o p ir a jt e s v e te d a to te k e u
n e k i d i r e k t o r i j u m u A u t o C A D - o v o j p u t a n ji p r e t r a ž i v a n j a p o m o ć n i h d a t o t e k a . U W in -
d o w s E x p lo r e r u d v a p u t p r it is n it e d a to te k u setup ili install i p o s t u p a k b i t r e b a lo
a u to m a tsk i d a o tp o čn e .
Spisak softvera
T a b e l a E-1 p r i k a z u j e s a v s o f t v e r n a C D - u AutoCAD 2000 Biblija.
Tabela E-1 Softver na CD-u

Ime Opis Poglavlje Vrsta
3dhouse3 Crta 3D kuću sa 3D fasadama prema vašim specifikacijama 23 besplatan
3dspiral Crta 2D i 3D spirale pomoću 3DPOLY 21 besplatan
3Dtrees Ljupka 3D stabla 24 besplatan
Acadart Sadrži 87 simbola za elektronske i električne šeme 18 besplatan
Archfont Arhitektonski „rukom pisan" font 13 besplatan
Atc Dopunjava izabrani luk do kruga 7 besplatan
Bl Spaja dve kolinearne linije u jednu 10 besplatan
Bnt Objektima menja boju i tip linije na osnovu objekta, a ne sloja 18 besplatan
Br Crta liniju sa simbolom prekida 10 besplatan
Cadhatch Sadrži 113 datoteka divnih uzoraka Šrafura 16 besplatan
Callout Izrađuje numerisane pokazivače i oblačiće za tekst, s automatskim 14 besplatan
priraštajem broja; takođe uokviruje postojeći tekst
Case Menja veličinu slova u jednom redu u velika, mala ili mešana 13 šerver
Cmm Premešta ili kopira objekte iz okruženja Model space u Paper 17 besplatan
space i obrnuto
Cnl Premešta sve objekte sa jednog sloja na drugi, koji vi zadajete 11 besplatan
1020 Dodaci
Tabeia E-T Softver na CD-u (nastavak)

Ime Opis Poglavlje Vrsta
Count Izrađuje numerisanu listu; zadajete prvi broj i svaku tačku 13 besplatan
umetanja
Ddarray Zahtev za unos niza objekata u okvir za dijalog 10 besplatan
Delayer Briše sve objekte na odabranom sloju; treba upisati (de!ayer) 13 besplatan
na komandnoj liniji
Dt Stavlja podatke komande DIST u okvir za dijalog; možete da ih 12 besplatan
kopirate na Clipboard i prenesete ih bilo gde, uključujući
i Multiline editor teksta
Elect-001 Elektronske komponente i simboli; Elect-003 je u formatu DXF 18 besplatan
Elect-002
Elect-003
Epdxf001 Jo5 elektronskih simbola u formatu DXF 18 besplatan
Flatten Menja izdizanje objekata na nulu 21 besplatan
Furn2 Sadrži 19 crteža stolica i stolova u osnovi, plus jednu biljku 18 besplatan
Isomaker Automatski pretvara objekte, uključujući one sa izdizanjem 8 šerver
i debljinom, u izometrijske objekte
Keypad Izrađuje paletu alatki sa numeričkom tastaturom i ostalim često 33 besplatan
korišćenim simbolima (kao 5to su @ i < )
Libettr Elektronski simboli u jednom crtežu 18 besplatan
Ll Zaključava sve slojeve osim onog koji odaberete; takođe 11 besplatan
otključava sve slojeve
Machsym Biblioteka mašinskih simbola 18 besplatan
Mmt Spaja dva Mtext objekta u jedan 13 besplatan
Mpe-arch Električarski i vodovodni simboli za arhitektonske crteže; 18 besplatan
Mpe.dvvg je legenda
Mrotate Rotira izabrane objekte oko njihovih tačaka umetanja/početka 9 besplatan
Nuts Zavrtnji i navrtke u dva prikaza 18 šerver
Pend Stavlja liniju prekida na kraj cevi 10 besplatan
Pipesym1 Simboli za cevovode, uključujući ventile, priključke i konektore, 18 besplatan
Pipesym2 uz legendu
PurgeallM Automatski uklanja sve nekorišćene simbole; izrađuje naredbu 26 besplatan
PURGEALL
Quicklsp Spisak AutoLISP funkcija 35 besplatan
Re-space Menja prored teksta 13 besplatan
Rtltscal VBA rutina koja menja razmeru tipa linije objekata na crtežu; 11 besplatan
povećava ili smanjuje razmeru tipa linije za zadati priraštaj
Savea Snima na a: disketu 1 besplatan
Sdblock Skalira više blokova 18 besplatan
Sdcircl Skalira krugove oko njihovih centara 9 besplatan
Sdtext Skalira tekst koristeći njegovu tačku umetanja kao baznu tačku 13 besplatan
Stmplot Stavlja „pečat" na crtež, koji sadržr njegovo ime, lokaciju na disku, 17 besplatan
vaše ime, datum i vreme i pokreće naredbu PLOT
Treeelvl Sadrži 20 crteža stabala u pogledu spreda 18 besplatan
Treepla 1 Sadrži 20 crteža stabala u pogledu odozgo 18 besplatan
♦ ♦ ♦
Indeks
Brojevi predefinisani prikazi, 609 ACIS, (ormat datoteke, 693, 756
pristupanje, 602 ActiveDocument, 917
2Dcrteži, 167. Vidi takode crteži
vizuelna pomagala, 606-607 ActiveX, 9)1-918
izometrijski, H 1-1<13
zumiranje u, 607 hijerarhlja objekata, 911
poravmavanje objekata u, 183-185
3D crteži interfejs. 916
UCS za, 136
odredivanje izgleda. 620-623 izrada objekata u, 917-9)8
2D komande, 566, 577
posmatranje. 586 otkrivanje inlormaclja, 916
2DobJekti,debljina, 574-575
poravnavanje objekata u, 183 pribavljanje i modifikovanje
2D SOLID, komanda, 264
UCS za, 136, 137 informacije objekta, 915-917
2P opcija, 98, 99
3D Objects, okvir za dijalog, 638, 859 učitavanje funkcija, 915
3D, dorada objekata. 678-693
3D površine ActiveX and VBA Developer's Guide.
opsecanje, 687-689
štampa, 627, 629-632 931
poravnavanje, 685-686
vidljivost, 627-632 ADC. V/d/AutoCAD DesignCenter
pružanje do, 687-689
3DARRAY, komanda, 680-683 Add, opcija, 166,264, 947
rastavljanje objekata, 693
3DFACE, komanda, 626-632 Add Plot Style Table, čarobnjak,
rotiranje. 683-685
3DMESH, komanda, 636-638 445-446
siinetrično preslikavanje, 678-680
3DS, format datoteka, 756 Add Plotter, čarobnjak, 453
stavljanje u niz, 680-683
3P, opcija, 98, 137 Add Procedure, okvir za dijalog, 932
zaobljavanje uglova, 689-691
759-bitna boja (True Color), 759-766 Add Watch, okvir za dijalog, 922
zarubljivanje uglova, 691-693
3D koorđinate, 565-574 Adjust Clipping Planes, prozor,
apsolutne, 566 609-610
izbor tačaka za, 571-573 A administratori sistema, 750
relativne, 567 Aalto, Harri, 15 Advaneed, opclje okvira za dijalog,
3D kvadri, 92 Acad-objekat, 917 404
3D modeli. 167 acad.exe. datoteka, 4 Advanced Setup Wizard, 71
3D komande, 566 acad.lin, datoteka, 231, 250, 815 granice crteža, 76-78
3D oblici, 638-647 acad.lsp, datoteka, 882.887 jedinice za crtanje, 72
klinovi, 639-640 acad.mln, datoteka, 413 kote i smer za uglove, 74
acad.mnc. datoteka, 836 VTSte uglova, 73
kupe, 641-642, 646
kupole, 643 acad.mnl, datoteka, 836 Aerial Vicw, 117. 120-123
kvadri, 639, 646 kopiranje, 838, 846-847 korišćenje, 122-123
lopte, 642, 646 acad.mnr, datoteka, 836 nevidljiva upotreba, 122
mrežice, 645-647 acad.mns. datoteka, 836. 839-841 onemogućavanje zumiranja u
piramide, 640-641, 647 izrada duplikata, 846-847 realnom vremenu. 122
odeljak Accelerators, 864 opcija Auto Viewport, 122
polulopte, 643, 646
torusi, 644 odeljak HELPSTRINGS. 862-863 opcija Dynamlc Update, 122
3D orbita, 601-612 odeljci sa menijima, 844-845 opcije za, 122
Compass (kompas), 606 acad.mnu, datoteka, 804, 839 otvaranje. 121
Grid (mreža). 606 izrada rezervne kopije, 835 pomeranje i zumiranje sa, 121
ikonica 3D UCS, 606 odeljakTABLETl, 861 zatvaranje, 121-122
odeljci sa menijima, 844-845 Aeria) View, prozor, 121
izmena ciljne lokacije, 608
izmena udaljenosti kamere, 608 odeljei TABLET2. 861-862 aktiviranje. 120
kontjnualna orbita, 606-607 acad.pat, datoteka, 400, 819-820 Ai_BOX, komanda, 657
kursor horizontalne elipse, 604 acad.pgp, datoteka, 789-791, 794, 806 aktlvni (vrućl) čvorovi, 205
kursor kružne strellce, 603 prilagodavanje, 794-796 alef slova
kursor vertikalne elipse, 604 acad2000.1sp, datoteka, 887 pisana, 830-831
opcije senčenja, 611-612 acad2000doc,lsp, datoteka, 887 uglasta. 830
opsecanje ravni, 609-611 Acad2000Plot styles, direktorljum, ALIGN, komanda, 175, 183-185, 679.
paralelni prikazi. 608 444-445 685-686
perspektivni prikaz, 608 Acadarch, datoteka, 485 rastezanje objekata sa, 184
podešavanje udaljenostl kamere, Acadartl, datoteka, 485 Alignment Point Acquisition. odeljak,
Acaddoc.lsp, datoteka, 882, 887 65
608
pokretanje, 602-607 ACADVER, sistemska promenljiva, ALL, opcija, 165
pomeranje prikaza crteža u, 607 258 alternativne merne jedinice, 364-366
Accurender, program, 596 Američki institut arhitekata (AIA),
povećanje finoće prikaza, 607-612
standardl za crteže, 746
1022 AutoCAD 2000 Biblija
ampersand (&), u natpisima menija. redosled poziva, 492 umetanje blnkova sa, 474-477,
840, 848 smeštanje, 492, 499 479-480
AND, operator, 219, 556 svojstva, 491 uvoz tekstualnih stilova. 290-291
Ang, opcija, 95 ometanje, 491,494-495 Autodesk, 3. 4
Angle, opcija, 313. 315-317 uredivanje. 492, 495-498 poddirektorijum, 743
za kotiranje prečnika. 323 vidljivost, 498 Web lokacija. 39, 951
za kotiranje uglova, 324 Attach, opcija, 524 Autodesk License Manager, 750
za radijalno kotiranje, 323 Attach Image, okvir za dijalng, 761 Autodesk VVorkCenter, 748
APDesign, 167 Attach Xref, okvir za dijalog, 524 AutoEDMS, uslužni program, 748
apex, 274 ATTDEF. komanda, 491 AutoLlSP, 3
aplikacije, dugme za zatvaranje, 22 ATTDIA, sistemska promenljiva, 491, automatsko učitavanje, 887
aplikacije, rad sa, 755 494 datoteke, 790-791,882
Apparent Intersection, marker ATTDISP, komanda, 498 Delayer, 238
objekta, 571 ATTEDIT, komanda, 495-497 izrazi, 885
APPLOAD, komanda. 872 globalne izmene sa, 496-497 kompatibilnost sa starijim
apsolutne Dekartove koordinate, ATTEXT, koinanda, 500 verzijama, 926
42-13 ATTREDEF. komanda, 493-494. 497, liste, 891-893
izračunavanje. 262 499 programi, 58. 215
načini prikazivanja, 50 Attribute Definition, okvir za dijalog, promenljive, u računskim izrazima,
apsolutne vrednosti funkcija. 273-274 491 270
Arc, komanda. 30-31 odeljak Attribute, 491 rukovanje objektima, 897-902
opcija Length of chord, 191 odeljak Insertion Point, 492 AutoLlSP, rutine. 620, 790-791,839,
Archfonts, 287 odeljak Mode. 491 869-870
Archsym, datoteka, 485 odeljak Text Options, 492 3D. rasteri za. 637
arcus cosinus, iunkcija, 273-274 Attribute Extraction, okvir za dijalog, aritmetičke funkcije, 879
arcus sinus, funkcija, 273-274 503-504 AutoLISP Reference, priručnik, 877
arcus tangens, funkcija, 273-274 AUDN', komanda, 753 broj zagrada, 875
AREA. koinanda, 264-266 Auto, opcija, 33. 167 brojevi u zapisu pokretne tačke,
opcija Object, 264 Auto Vievvport, opcija, 122 879
argumenti, 889-890 Auto-Vievv, sposobnost, 545-546 defutj. 887
posmatranje rezultata, 922 AutoCAD, diskusiona grupa, 951 direktorijum za, 882
arhitektonska industrija, upotreba AutoCAD, na Webu, 39 formatiranje koda, 875
AutoCAD-a. 4 AutoCAD, verzija 13 ili 14 funkcija command, 875, 887
arhitektonske kote, 308, 361, 365 snimanje crteža u, 754 funkcije brojeva, 880
arhitektonske merne jedinice, 26, izvršavanje tokom pokretanja funkcije znakovnih nizova, 879-880
41-42,45,71-72 skript datoteke, 807-809 imena putanja, 872
arhitektonske oznake graduiranja AutoCAD 2000, 167 isticanje koda, 875
razmera, 350 fontovi u. 286 izlaz (rezultata), 880
arhitektonske razmere, 80 Internet mogučnosti, 777 izrazi, 879-880
arhitektonski crteži izlazak iz, 12 komande DTEXT i TEXT u. 283
slojevi u, 227-228 jezička podrška, 3 komentari u, 874, 876, 904
šrafirane povrsine u, 398 korisnički interlejs, 6-8 korisnički unos, 902-903
arhitektonski simboli, 485 mogućnost rada sa bazom korišćenje, 872, 888
aritmetičke funkcije, 879 podataka, 531 na komandnoj liniji, 881
ARRAY, komanda, 172. 177-181,679 mrežna licenca, 750 nastavak imena za, 872
za 3D, 680-683 na računarskoj mreži, 749-750 objašnjenje red po red, 874-877
ASE, komande, 537 podrška korisnika, 4 oeenjivanje koda, 875
ASE. veze, 561 podržani rasterski formati, 759-760 otvaranje i učitavanje sa Visual
ASESELECT, komanda, 559 pokretanje, 4-7, 40 LlSP-om, 870
assoc, lunkcija, 899, 911-912 prevlačenje datoteka u. 19 pomoć, 877
atrihuti. 466. 490-507 primene, 4 povratak u, 874
definicija, 49M94 traženje crteža iz, 748 prikazivanje komandi na ekranu,
formatiranje teksta, 492 upoznavanje sa. 3-4 875
formiranje baze podataka, 550-505 zatvaranje. 22 provera knda,875
globalne izmene, 496-497 AutoCAD ActiveX and VBA Reference, redosled prevodenja, 874
i rastavljanje blokova. 495 931 sintaksa, 879
kopiranje, 492 AutoCAD Color lndex, sistem, 711 tekst, 879
načini podešavanja, 492 AutoCAD DesignCenter (ADC), u datotekama menija, 836
nepromenljivi, 492 19,253.474-474, 739 u konzolnom prozoru, 876
nevidljivi, 492, 498 direktorijum Favorites. 743 učitavanje, 872-874, 876
ograničenja, 490 funkcije, 739, 743-744 ugneždivanje izraza, 879
poravnavanje, 492 korišćenje. 745-746 uvlačenje u, 874-875
predefinisani, 492 kretanje pomoću, 739-743 Visual LiSP Deveioper's Guide, 877
prikazivanje, 496-498 otvaranje, 739-740 Visual LISP Tutorial, 877
provera vrednosti, 492 prikazivanje, 745-746 zagrade u. 874, 881
redefinisanje, 496-497 završnn opsecanje, 903-907
Indeks 1Q 2 3
AutoLISP Reference, priručnik, 877 baze podataka, tabela, 530 u odnosu prema spoljnim
Automation, 950 formatiranje, 541 referencama, 509
klijenti, 950 olvaranje, 538-542 ugao rotirauja, 473
serveri, 950 premeštanje, 542-543 ugneždivanje, 467
Autosave, mogucnost, 747 prikazivanje, 540 umetanje, 472^177.479-480, 743-744
AutoSnap,58, 70 bazna tačka, 466, 471 umetanje sa atributima, 494-495
prilagodavanje, 58 definisanje, 467 uredivanje, 482-484, 514-518
ToolTip, 58 i rastezanje objekata, 158-159 uzorcl šrafura kao. 399
AutoStack Properties, okvir za zadavanje. 148-149, 151, 153-154 zamena, 484
dijalog, 293 zadavanje radi rastezanja, 194,196, blokovi naslova, 429, 430
Don't show this dialog again 206 brisanje, 432
parametar, 293 bazna tačka/druga tačka, metoda čarobnjak Layout, 426-431
Enable AutoStacking parametar, premeštanja objekata, 148 dodavanje teksta, 439
293 kopiranje objekatasa, 151 ime, 427
Morizontal lines or slashes polarno trasiranje, 148 izbor plotera, 428, 430
parametar, 293 Begin. opcija. 34 izrada, 43M43
Remove leading blank parametar, BHATCH, komanda, 399 konfigurisanje okvira za prjkaz,
293 biblioteke delova, 465, 470, 472, 484 429-431
AutoTracking, parametri, 48 Bind, opcija, 525 orijentacija, 428, 430
AutoVision, 708 Bind Xrefs, okvir za dijalog, 525, 527 preimenovanje, 432
azimut, 715 Bisect, opcija, 95 pridruživanje tabeli stilova štampe
bitmape, 728. 780. Vidi tahode na ploteru, 449
rasterske slike razmera okvira za prikaz, 429
B poredane, 728 sa plutajučim okvirima za prikaz,
Back, dugme, 39 smeštaaje, 728 133
Back, opcija, 33 blip, merna jedinica, 83 šabloni. 440-443
Background, okvir za dijakig, 730-733 uklanjanje, 114 uvo2 , 432
odeljak Environment, 729-730 BLIPMODE, sistemska promenljiva, zadavanje jedinica crteža, 428
Backspace, taster, 29 110, 258 zadavanje lokacije, 430
RASE, konianda. 471,494-495 BLOCK, koinanda, 172, 486 zadavanje veličine papira, 428,430,
Batch Piot Utility (BPU), program za Block Definition, okvir za dijalog, 467, 441
serijsko itampanje crteža na 469,479.745 blokovi zaglavlja, 425-426
ploteru, 457, 747, 805 BLOCKREF, komanda, 853 atributi za, 490
dnevnik izrade crteža na ploteru, blokovi, 267-268, 465 dodavanje, 428
460 ažuriranje, 483 imenovani prikazi, 124
okvir za dijalog Eayouts, 458 brojevi od, 500-501 u šablonima, 14
okvir za dijalog Page Setups, 457 čvorovi u, 211-212, 483 umetanje, 82, 435, 441
okvir za dijalog Plot Devices, faktor razmere, 473-474 BMAKE, komanda, 467
457- 461 globalne izmene u, 468 BMP, format datotekc, 756
opcija Add Drawing, 457 identifikator. 501 boje, 227-228, 710-711
opcija Open List, 456-462 ikonica za, 468 kota, 308-309
opcija Remove, 456 imenovanje, 468, 484 kotnih linija, 349-350
opcija Save List. 456 izbor objekata, 468-469, 479 kotnog teksta, 355
parametri izrade crteža na ploteru, izrada, 467-469, 493 materijaia, 726
458- 461 jedinice 2 a. 468 po slojevima, 244, 248
pokretanje, 457, 461 kombinovanje objekata u, 465-472 podaci o. 258
poruke o d .54] kote kao, 308 pomoćnih kotnih linija, 350-351
baze podataka opis, 468. 745 pridruživanje materijala pomoču,
datoteke, 538 opsecanje. 520 729
izmena, 897-898 organizovanje, 484-486 pera. 228, 245
katalog, 530-531 poravnjavanje, 267-268 siojeva. 230, 240
objekti, 530 prednosti, 465 standardne, 231
osnovni koncepti, 530 pretvaranje spoljne reference u, svetala, 710-711
povezivanje sa, 536-543 525 tabele stilova izrade crteža na
povezivanje sa crtežima. 536-538 pridruživanje atributa, 466. 490 ploteru i, 447-459
pristup spoljnim, 529-530 rastavljanje, 480-482 tekuće proinene, 245, 248
relacione, 530 redefinisanje. 468-469 Bonus, meni, 8
struktura, 531-533 rukovanje, 477-486 BOUNDARY. komanda, 264, 395-397
upiti, 553-560 slojevi u, 478-480 Boundary Creation, okvir za dijalog,
upravljački programi, 533 smeštaj, 160 396-398
zasnovane na serveru, 534 snimanje izrnena u, 516 Boundary Hatch, okvir zadijalog,399,
baze podataka, mogučnost snimanje kao datoteka, 470-472 402
povezivanja, 529, 543 svojstva objekata komponenata, Hatch Pattern (uzorak šrafure)
instaliranje, 53) 478-480 paleta, 400
kompatibilnost baza podataka, 530 u odnosu premo ohlicima, 825 kartica Advanced. 404-405
priprema za, 530-535 okvir Angle, 400-101
okvir Spacing, 400-402 CDR, lunkcija, 912 COPY, komanda, 151-153, 157, 172,
opcija (nherit Properties, 403 CELTSCALE, sistemska promenljiva, 248.486, 569. 679, 855
opcija Nonassociative, 403 252. 258 Copy wilh Basepoint mogućnnst,
opcija Pick Points, 402 centar 154-155
opcija Previevv, 403 linije, 322-323 COPYCLlP, komanda, 153, 486
opcija Select Objects, 402 oznake, 322-323. 352-354 Create Dravving File, okvir za dijalog,
opcija Vievv Selectlon, 403 Center, OSNAP markeri objekata, 57, 440
padajuća iista Pattern. 400 102 Create New Dravving, okvir za dijalog.
padajuća lista Type, 400-401 Center Diameter, opcija. 98 14. 17-18. 480
polje za potvrdu Double, 401-402 Center Radius, opcija, 98 opcija Use a Template, 14
BOX, 165 CFG, datoteke, 444-445 Creative Edge, 15-16
BREAK, komanda, 197-198, 679 CHAMFER. komanda, 199-202, 679 crna i bela podrazumevana boja, 227,
skraćivanje objekata sa, 197 definisanje rastojanja. 200-202 23)
Breakpoints, okvir za dijalog, 920 opsec.anje sa, 201, 202 crtanje, režim
brisanje, 147 zadavanje informacija, 200 okončavanje, 827
brojaći, 895-897 zadavanje ugla, 200 pokretanje, 827
brojevi, raćunanje, 270-271 CHANGE, komanda, 160-163, 172 crtež, granice. 76-77
Brovvse, fonkcija, 748 na jednoj liniji, 160 ertanje izvan granica, 78
Brovvse the Web - Open, okvir za na vlše linija, 160 parametri, 77-78
dijalog, 776 Change Dictionaries, okvir za dijalog, crtež, tnerne jediniee, 42
polje za tekst Look in, 777 303 zadavanje, 72, 76-86
Brovvse/Search, okvir za dijalog. 748 Check Spelling (provera pravoplsa), crteži. Vidi tokode postojeći crteži
Bulove Oogičke) operacije, 670 okvir za dijalog, 302 arhiviranje, 747
za puna tela, 670-674 opcija Add, 302-304 blokovi naslova na. 82
Burgener, Paul, 91 opcija Change, 302 čarobnjak za, 7)
Button Editor, 800 opcija Change All, 302 datoteke podrske za, 825
alatka Circle, 800 opcija Change Dictionaries. digitalizovanje, 15,421
alatka Erase, 800 303-304 dodavanje spoljne relerence, 744
alatka Line. 800 opcija Ignore. 302 e-pošta, 775-776
alatka Penci), 800 opcija Ignore All, 302 faksiranje, 775
opcija Clear, 800 opcija Lookup, 303 format izdanja, 10
opcija Close, 800 CHPROP, komanda, 172, 809 globalni koordinatni sistem za, 136
opcija Open. 800 ciljne tačke, 6)4 hiperveze ka, 777-780
opcija Save, 800 CIRCLE, komanda, 573 imenovane komponente u, 740
opcija Save As, 800 ponavljanje, 99 imenovani prikazi, 124-126
opcija Undo, 800 Circumscribed, opclja, 92 instalacijske opcije, 82
Button Properties, okvir za dijalog, Civil Engineering (građevinarske) izometrijski, 141-143
799, 803 razmere. 80-81 izvotlenje pomoću skript datoteke.
Buttons, meni Clear List, dugme, 220 807
dugmad na, 846-847 Close/Undo, zahtev za unos izvoz u drugorn (ormatu, 757
prilagodavanje, 847-848 komande, 89 kopiranje, 21-22
pristup priručnom meniju, 852-853 CMDECHO, sistemska promenljiva, kotiranje, 307
Buttons2, meni, 842 891 novi. 10, 17-18
BYBLOCK, objekti, nasledivanje Color, kontrola, 222 novo Ime za, 21-22
svojstava od, 481 Color, vrednosti, 218 objavljivanje na Webu, 780-786
Color Control, padajuća lista, 243-244 organizovanje, 227-243
Comma Delimited (razdvojena oštećeni, 753-754
c zarezima), datoteka (CDF), otvaranje, 6. 739, 743
C.\D, 3 503, 548 otvaranje sa imenovanim
CADP2, 596 COMMAND, funkcija, 885 prikazima, 126-127
CAL, izrazi, 271 funkcija i PAUSE, 902-903 otvaranje sa podrazumevanim
decimalni inči u, 272 Command mode, prirućni meni parametrima, 13, 17
koordinate sa, 271-273 (načina rada komandl), 854 otvaranje sa Weba, 776-777
OSNAP markeri objekata u, 271-273 Compare Dimension Styles, okvir za otvaranje više, 808
CAL, komanda, 271 dijalog, 372 pomeranje prikaza crteža, 114-116
matematičkih funkcija podrška, COMPILE, komanda, 825 ponovno crtanje, 114
274 Configure a Data Source, okvir za potraga za, 739
nevidljiva upotreba, 271 dljalog, 533-534 povezivanje ba2 a podalaka sa,
specijalne funkcije, 274-276 CONS. funkcija, 892-893, 912-913 536-538
CAMERA, komanda, 608 Console, prozor, 876, 885 povezivanje sa, 771-774
CD-ROM (prateći) promenljive u, 885 prebacivanje izmedu, 31
program savea.lsp, 12 Console History, 870 prečice do, 743
programi za uredivanje teksta na, Construction Standards Institute preimenovanie, 25
284 (CSQ. standardi za crteže, 746 premeštanje na disku, 21
zbirka blokova na, 485-486 Control, opcija. 33 prenošenje podataka u, 769-770
Convert, okvir za dijalog, 770 prethodni prikaz, 19, 745
Indeks ] 025
preuzimanje komponenata iz, 739 OSNAP marker objekata, 57. 108 datoteke podrške
prikaz Aerial View, 120-123 pomeranje pomoću, 208, 211-212 datoteke menija kao. 836
prikazivanje. 113-114 prilagodavanje, 212 putanja pretraživanja za, 860, 872
prikazivanje u okvirima za prikaz, rastezanje pomoću, 206-207, dbCONNECT, komanda. 531, 537
133 209-212 dbConnect Manager, 537
pronalaženje, 741-742, 748 uklanjanje, 205 sidrenje i premeštanje, 537
razmera, 78 uredivanje kota pomoću, 342, 345 DDEDIT. komanda. 255-256, 283, 339,
regenerisanje, 114 uredivanje pomoću polilinija, 386 344, 375
rezervne kopije, 754 veličina, 213 DDM0D1FY, konianda, 213
senčenje, 599-601 za uredivanje višestraničnih DDV1EW. komanda, 124
snimanje. 10-12 mrežica, 632 DDVPOINT. komanda, 586, 591-592
snimanje u, 757 zadavanje relativne koordinate, Dearborn. Henry, 78
spoljni. referenciranje. Vidi 207 debljina, 90, 547-577
referencirane datoteke zadavanje tačke rastezanja, 207 izmena, 574-575
standardi za, 746 Čvorovi poliliinija debljina Jinije, 227-228, 247
status, 257-258 brisanje, 386 formatiranje, 233
Svojstva, 749-751 premeštanje, 386, 388 izmena, 240, 247-249
šabloni za, 71 umetanje, 386 podrazumevane, 227, 233
štampa na ploteru, 422, 452-456 uredivanje, 384-386 pridruživanje, 232-233
tekst u, 301-304, Vidi takode tekst čvrsti disk prikazivanje, 233
ugradivanje spoljnih objekata u, defraginentiranje, 754 štampanje na ploteru, 434
766-768 kretanje po, 785 u blokovima, 478-480
umetanje blokova, 472-474,743-744 privremene datoteke na, 752 za kotne linije, 350
umetanje datoteka, 472-474 rezervna kopija, 747 debljina pokazivača, 331, 333
umetanje na površinu za crtanje, Debug, paleta sa alatkama
474-475. 487-490, 743 dugme Step In, 920
umetanje rasterske slike, 744 dugme Step Out, 920
umetanje slojeva, 744 Data Link Properties, okvir za dijalog, dugme Step Over. 920
uređivanje, 807-809. Vidi 535 opcija Last Break, 918
/nfeodenređivanje Data View, prozor, 531,537, 539-542, opcija Reset, 921
veličina, 79 546 Debugger, 870
virtualni prikaz. 113-114 pregled podataka u, 538 Decimal Degrees kompatibilnost
zadavanje svojslva, 749-751 prika 2 podataka, 539 vrste uglova, 73
zatvaranje, 12 sidrenje, 540 decimalna mesta, podrazumevana, 26
zumiranje u crtez i iz crteža, uretlivanje podataka u, 538, Dedmalne jedinice kompatibilnost
116-120 542-543 dužine, 26
CTB, datoteke, 447 Data View, tabela, prikaz polja, 557 decimalne merne jedinice, 72
Ctrl, taster, u prečicama, 865 datoteka decimalne vrednosti funkcija. 273-274
Ctrl+V, taster, 29 biblioteke kombinovanih linija. decimalni separator, 363
cur, funkcija, 274 790-791 Define View Window, dugme, 125-126
Cuslom Components. okvir zadijalog, definicije tipa linije, 790-791 Deline Window, dugme, 125-126
531 jedinica, 790-791 definicione tačke, 308-309
Customize Toolbars, okvir za dijalog konfiguracije štampe na ploteru, DEFPOINTS sloj, 241,308
(za prilagodavanje paleta sa 790-791 DEFLJN, iskaz, 909
alatkama), 798 šablona menija, 790-791 defun, operator. 886
Cut, komanda, 149, 153 uzoraka spojnica, 790-791 Deg/Min/Sec, vrste uglova. 73
CUTCLIP, komanda, 153, 486 uzoraka šrafure, 790-791 Dekartov koordinatni sistem, 41
datoteke apsolutne koordinate, 42-44, 50,
dvostruki pritisak na. 20 262
č nalaženje, 743 relativne koordinate, 44-46
čvorovi, 172. 205-212 oštećene, 753-754 DELAY nnnn, komanda, 812
3D objekata, dorada pomoču, 572 preimenovanje, 25 Delete, dugme, 220
aktiviranje, 205 pretraživanje Weba za, 19 Delete, taster, 29
blokova, 483 prilagodljive. Vidi prilagodljive DELOBJ. sistemska promenljiva, 395,
boje, 212 datoteke 666, 669-670
izbor objekata, 205, 211-212 privremene, 752-753 Delta, opcija, 191
izmena svojstava objekata rukovanje, 870 Delta X, 262, 273-274
pomoču, 160 snimanje blokova kao, 470-471 Delta Y, 262,273-274
na kombinovanim linijama, 415. tipova linija, 815 Demand Load Xrefs, padajuća lista,
417 umetanje, 472-474 521
na krivama, 390-392 veličina, 25 DesignCenter, 19,525-526, Vidi takode
na šrafuri, 405 za konfiguracije plotera, 458 AuioCAD DesignCenter
obrtanje pomoču, 208 zaključavanje, 750 (ADC)
opcija STRETCH, 206 zamena, 471 otvaranje crteža iz, 19
uvoz slojeva i tipova linija, 253
DesignCenter, paleta sa alatkama, 740 DIMTEDIT, komanda, 337-338 opcija Hide, 617
dut’ me Description, 745 zadavanje položaja, 339 opcija Olf, 617
duqme Preview, 745 dinamičke apsolutne koordinate, 50 opcija Pan, 615
dugme Views, 745 dinamičke polarne koordinate, 51 opcija Points. 615
opcija Favorites, 743 Direction, dugme, 26 opcija Target, 614
opcijaFind. 741-742 Direction Contro), okvir za dijalog, 26, opdja Twist. 6)6
opcija History, 741 75 opcija Undo, 617
opcijaOpen Drawings. 741 direktorijumi. izrada novih, 10-11 opcija Zoom, 616
desna strelica. taster, 29 Disney, datoteka, 485 DWF, format datoteke, 756
Detach, opcija, 524 Display AutoTracking ToolTip. 65-70 DWF (Drawing Web Format),
Details, ikonica, 19 Disp)ay Full Screen Tracking Vector. datoteke, 780-781
Dialog Control Lauguage (DCL), 65 izrada, 781
datoteka, 790-791 Disp)ay Lineweight in Model Spaee, kopiranje. 784
DIESEL, 846. 856 dugme, 233 uameuski parametri za, 78)
difuzna refleksija, 726 Disp)ay Polar Tracking Vector, 65 prednosti, 780-781
djgitalizacija, 37, 381,421-423, 844 DISPSiLH, sistemska promenljiva. 660 prikazivanje. 781-786
izbor tačaka, 422-423 DIVIDE, ko/nanda, 108. 267 Štampanje. 782
dijagonalne linije, 44 opcija Block. 268 zumiranje, 784
DIMALIGNED, komanda. 315-317 DOS-ov zahtev za unos komande, dwt .šablon stilova za štampanje
DIMANCULAR. komanda, 325-326 813-814 na ploteru, 13, 30
DIMCENTER, komanda. 352 DOS-ovi prozori, 811 prilagođavanje. 19-21
DIMEDIT, komanda, 337-338 DOUGHNUT, komanda, 107 šablon zasiiovan na, 17
opcija Home, 337-338 Drafting Settings, okvir za dijalog, 48, DXF, datoteke, 756
opcija New, 337-338 52,84-86, 135, 142 format, 754, 756
opcija Oblique, 337-338 Draw, padajuci meni, 845 izrada, 757
opeija Rotate, 337-338 makro menija za, 842 uvoz jli izvoz u, 755
Dimension, meni, 845 podmeniji u, 848, 849 uvoz parametara sa, 758
Dimension, paleta sa alatkama, 27. zamena menija u, 843 DXF, polja, 911-912
309 Draw, paleta sa alatkama, 8, 10, 26,89 DXX Extract, format datoteka, 756
Aiigned Dimension, 315-317 opcija Hatch, 399 Dynamic, opcija, 117-120
Angular Dimension, 324-326 opcija Insert Block, 473 Dynamie Update. opcija, 122
Baseline Dtmension, 320 opcija Make Biock, 467, 494 džokerski znaci, 217, 260
Center Mark. 324-326 opcija Multiline Text, 291,296
Contirme Dimension, 320 opcija Po)yline, 382, 384
Diameter Dimension. 322, 324-326 opcija Spline, 389 E
Dim Style Control padajuća lista, Drawing File Manager, 784 F.DGE, komanda, i vidljivost ivice 3D
354, 369 Drawing Interchange File (DXF). 503. površi, 627
Dimension Edit, 338, 339 756 Edge, opcija, 92
Dimension Text Edit, 337-338 Drawing Template, datoteka, 71 Edge, parametar, 187, 190
dugme Update, 371 Drawing Units, okvir za dijalng, 25, 73, EDGESURF. komanda. 656-658
opcija Compare, 371-372 7.5-86 Edit, meni, 844, 848
opcija Dimension Styie, 347, 365, Drawing Web Format. 756 Edit ftem, dugme. 220
372, 423 DTEXT, komanda, 277, 289 Eriit mode. priručni meni, 853
opcija Dimension Update. 450 lunkcije za jedan red leksta, Edit Solids, paleta sa alatkama,
opcija Linear Dimension, 308-309, 277-285 693-694
311,314,353 završavanje, 277 Edit Text, okvir za dijalog, 255, 283,
opcija Tolerance, 380 dugmad, Vidi lakode komandna 285
Ordinate Dimension. 326. 328 dugmad editori teksta, 789
prikazivanje, 309, 311 definicije za, 799 izrada datoteka oblika pomoću,
Quick Dimension, 335-336,341, 344 dodavanje, 798 826
Quick Leader, 330, 333 dodavanje koda na, 945 ekran
Radius Dimension, 322, 324-326 ikone za, 800 boja, 231
rukovanje, 309 kopiranje, 799 generisana površina, 117
sidrenje, 27-28 uklanjanje, 798 nieni, 23, 845, 862
zatvaranje, 28 zu izbor, 9 osvežavanje, 113
Dimensiori Style Manager, 74,347-348, za zatvaranje crteža, 21 podela, 128
354, 365, 440 Duong, Wing T„ 511-512 područje za pokazivanje, 422
opeija Override, 370 duotonske slike, 763 tekući prikaz, 118
preimenovanje kota pomocu, dužina linije, 262 eksponencijalna funkcija, 273-274
348-349 dužine vektora, za oblike, 827 Elec-001, datoteka, 485
Dimension Styles. okvir za dijalog, DVIEW, komanda, 612-613 Elec:t-0(J2. datoteka, 485
348-349 izlazak iz, 617 Elect-003. datoteka, 485
DIMLINEAR, komanda, 311, 313. 315 opcija Camera, 6)4 elektronska industrija
DIMORDINATE, komanda, 329 opcija Clip, 616-617 elektronske komponente, 485
DIMOVERRIDE. komanda, 374 opcija Distance, 614-615, 617 simboli, 485
DIMS7'YL£, komanda, 372-374, 793
Indeks ] 027
spoljne (xreO datoteke. 511-512 £xpress, meni, 8 Fit, kartica, 357

šeme, 79, 485 EXTEND. kom anda, 188-191.679, odeljak Scale for Dirnension
upotreba AutoCAD-a. 4 687-689 Features, 360, 361
Element Properties, okvir za dijalog. Extension, OSNAP markeri objekata, opcija A)way.s keep text between
409, 410 57 ext lines, 359
elementi svojstva, 409-410 Externa) Reference, okvir za dijalog, opcija Arrows. 358
ELEV. komanda, 574. 576 510-511, 513, 525. Vidi takode oprija Both text and arrows, 359
elevaeija. 90. 576-577. Vidi takode Z Xref Manager opcija Eilher the text or the
koordinata mogućnosti, 524-525 arrows. whichever fits best,
elipse, 104-107 odeljak Relerence Type, 511 358
crtanje, 105-107 prikazivanje imena datoteke, 5 13 opcija Scale dimensions to lavout
crtanje u izometrijskom režimu. EXTRUDE. komanda, 627, 666-668 (Paper Space), 440
142 opcija Suppress arrows il they
definisanje centra, 104-105 don't fit inside the
definisanje osa krajnje tačke, 104, F extension lines, 359
106 Face, npcija, 137 opcija Text, 358
definisanje ose, 105 FACETRATIO, sistemska promenljiva, opcije Text Placement, 359-361
delovi, 104 600 Flatten, program. 577
opcija obrtanja za, 105-106 FACETRES. sistemska promenljiva, Flood, metoila, 405
opcije za, 104 660 Flyout Properties. okvir za dijalog.
orijentacija ugla, 106 (aksiranje crleža. 775 801
prekidanje, 197 Fast Track to Plotting, poruka Fog/Depth Cue, okvir za dijalog,
raćunanje površine, 264 pomoći, 452 731-733
spajanje zaobljavanjem uglova, 203 Favorites, direktorijum, 19, 743 Font Mapping, datoteka, 298. 790-791
utiskivanje, 702 dodavanje prečica u, 713 fontovi, 286, 825
eliptični lukovi Fence, metoda izbora objekata, 186. alternativni, 298
ertanje u izometrijskom režimu, 190 Archlonl, 287
142 Fence, opcija, 165, 170 AutoCAD, 298
proširivanje, 190 File, meni, 844 izrada, 832-833
ELLIPSE, komanda, opcija Isocircle, FIFEDIA, sistemska promenljiva. 793, nelatinični, 830
142 806, 852.891 simplex.shx, 298
l'.ncapsulated PostScript, 756 prebacivanje, 856 stilovi. 287
End, opcija, 31,33, 101 FILL, komanda, 107 txt.shx. 298
End, taster, 29 RLLET, komanda, 172. 203-205, 573, Unicode. 833
End angle (završni ugao), opcija, 105 679,689-691 veličine, 833
Endpoint, OSNAP markeri ohjekata, definicija poluprećnika, 203, 205 visina, 287
57-58, 76 izbor objekata, 203, 205 zariavanje. 287
ENTC.ET, funkcija, 897-898, 911-912 izbor tačaka za, 204 fontovi, datoteke. 826
entiteti, 891 opsecanje sa, 203 broj oblika, 832-833
entiteti, imena, 897-898 zadavanje inlormacija, 203 ime oblika, 832-833
pretvaranje u vla-objekte, 915-916 FILTER, komanda, 215-222 ispod vrednosti, 832-833
ENTLAST, funkcija, 897-898, 911-912 filtri iznad vrednosti, 832
ENTMOD. lunkcija. 913-914 izrada, 239 kodovi za, 832-833
F.NTMODE. funkcija, 899-900 za izbor objekata, 215-222 novog reda (l-F) definicija. 832-833
ENTSEL, lunkcija, 902-903 filtri tačaka, 66. 215 osobine. 832
EpdxfOOL datoteka, 485 u 3D, 572-573 sintak.sa za definisanje, 832
ePlot, rnogućnost. 781 filtriranje, lista slojeva, 238-239 Unicode, 833
ePlot, uređaji za štarnpanje na Find, kartica, 39 zadavanje početnih i krajnjih
ploteru, 781 FIND, komanda, 301-304 tačaka, 832-833
EPS, format datoteka, 756 Find, okvir za dijalog, 540, 741 Format, meni, 841,845
EQUAL. funkcija, 903-904 kartica Advanced, 742 datoteka menija za, 840
ERASE, komanda, 147, 243, 679 kartica Date Modified, 742 Format Options, okvir za dijalog, 906
Error Trace, prozor, 919 kartica Drawings. 742 lorrnati datoteka
Esc. taster, 32 padajuća lista ln. 741 izvoz, 755-757
etikete, atributi. 490 padajuća lisla Look for, 741 uvoz, 755, 758-759
imena za. 501-502 Find and Replace, okvir za dijalog. FROM, odrednica, 558
inenjanje, 496 301-304 From, mogućnost, 69-70
etikete imena, stavka menija, 840 dugme Find Next, 301-302 From, OSNAP markeri objekata, 102,
izrada prečice pomoču, 864 dugme Opcije, 301-302 108
EXPLODE, komanda, 481, 679 dugme Replace, 301-302 funkcija
za 3D objekte, 693 dugme Select All. 301-302 kvadratnog korena, 273-274
Export Data, okvir za dijalog, 757 dugme Zoom, 301-302 prjrodnog eksponenta, 273-274
Export Links, okvir za dtjalog, 547 Search in (trazi u) padajuća lista, prirodnog logaritma, 273-274
F,xport Options, okvir za dijalog, 522 301-304 stepenovanja, 273-274
Export Query Set, okvir zadijalog, 56) Find Name, dugme, 223 zaokruživanja brojeva, 273-274
funkcije, 890, 949 Scale, 209 opcija Detach, 762

interfejsA., 912-914 Undo. 206-210 opcija Details, 762
izrada, 886-889 Grips, meni, 845, 848 opcija Reload, 762
S::STAKTUP. 886-887, 889 Group, opcija, 165 opcija Unload, 762
sa arjjumentima, 889-890 GROUP BY, ođrednica, 558 IMAGEADJUST. komanda, 763-764
skup izabranih objekata, 899-900 Group Name, polje za tekst, 224 IMAGEFRAME, komanda. 764
tipovi, 886-887 grupe, 174, 222-225,898 IMAGEQUALITY, komanda. 763
dodavanje, 223 imena komandi, 29
izmena, 224 kratke verzije, 29
G izrada, 222 imenovani prikazi, 124
Garrison, Michael, 595-597 kodovi, 898-899, 911-916 prikazivanje u prozorima okviraza
Garrison, Tim, 595-597 korlšćenje, 224-225 prikaz, 131
geodetske jedinice, 73-74 onemogućavanje, 224 za otvaranje crteža, 126-127
Geometric T olerance, okvir za dijalog, opis, 224 implicirani preseci, 187
372 preimenovanje, 224 produžavanje do, 188, 190
geometrija, uredivanje. 341 promena redosleda, 224 skraćivanje do. 187
geometrijske tolerancije, 379-380 pronalaženje, 223 Import Options, okvir za dijalog, 758,
materijalni uslovi, 378 rastavljanje. 224 759
rneđunarodni standardi za, 37G sposobnost izbora, 224 Import QuerySet.okvirzadijalog, 561
simboli, 379 uklanjanje, 223 Included angle, opcija, 105
GET, funkcije, 902, 911 grupisanje Incremental save percentage. opcija,
GETDIST, funkcija, 902 operatori, 219 24)
GetEntity, metoda, 940 po zagradama, 556-557 inči
GETINT, funkcija. 902 gustina mreže, podaci o, 257 dodavanje, 272
Getlnteger, metoda, 940 manji od jedan u CAL izrazima, 272
GetPoint, metoda, 940 simbol za, 92
GETREAL, funkcija, 902 H unos. 4 1
GetReal, metoda. 940 Hatch Edit, okvir za dijalog, 405 indeks, pomoć, 38
GETSTRJNG. funkcija, 902 Help, meni, 845 indeksi slojeva, 522-524
GetString, metoda. 940 Help. rutine, 870 snimanje, 522
GETVAR, operator, 890, 891 Help Topics, dugme, 39 INDEXCTL, sistemska promenljiva,
GIS (Geografski Informacioni Sistemi), Help Topics, prozor, 38 521
upotreba u AutoCAD-u, 4 HIDE, komanda, 575 informacije na nivou crteža, 257-261
glavni lukovi, 101 i OLE objekti, 768 sistemske promenljive, 258-260
glavni uglovi, 325 za 3D površine, 576-577, 627 status crteža, 257-258
globalna razmera tipova linija, HIDEPRECISION, sistemska vreme crtanja, 260-261
258-259 promenljiva, 600 lnquiry, pokretna paleta. 261
globalne promenljive, 909 hijerarhijski model, 927-929 Inscrjbed. opcija, 92
korišćenje, 910 hiperveze, 777-780 Jnsert, meni, 844
sintaksa za, 910 izrada. 777-780 JNSERT, komanda, 473, 476, 486
globalni koordinatni sistem (WCS), korišćenje, 778-779 Insert, okvlr za dijalog, 44 i , 473-474
136,578,585 osnovna putanja, 778 opcija Specify On-Screen, 473,
Glossary, dugme, 39 uredivanje, 779 475-476
gradi. 73-74 HLS, (boja, svetlo. zasićenje) sistem, polje za potvrdu Explode, 473
gradevinski materijali, procene, 7)1 Insert, opcija, 525
167-168 Home, taster. 38 Insert, taster, 29
grafička tabla, 36. 421-422 Hor, opcija, 94 Insert HyperJink, okvir za dijalog,
meni. 36, 845-847 HorizontaJA'ertical, opcija, 313 777-778
granit, 725 horizontalne linije, 44 1NSERT. komanda, 474, 487
Greer, Kod, 167 hvataljke, na paleti sa alatkama, 27 Insert Object, okvir za dijalog, 766
greške HYPERL1NKBASE, sistemska 1NSERTOBJ, komanda, 766-767, 771
funkcije za obradu, 903-904 promenljiva, 778 Inspect, okvir za dijaJog, 898
obrada. 751-754 instalacija, prilagodena, 53)
otklanjanje, 949-951 integrisano razvojno okruženje (TDE),
označavanje, 949 1 926
GRJD, komanda, 52 JNTEKFERE, komanda. 672-673
identifikatori, 501, 547 Jnternet
Grip, prirućni meni IF, komanda, 893-895
Base Point, 206-210 DWF format crteža, 780-786
izbor objekata u, 904 ePlotting, 781
Copv, 206-210 komanda PROGN i, 895-896
eXit’ 206-210 faksiranje crteža, 775
Image, datoteka, okvir za dijaJog, 734 hiperveze, 777-780
Mirror, 210 Image Adjust, okvir za dijalog, 763
Move, 209 objavljivanje crteža, 780-786
Image Manager, 761 otvaranje crteža, 776-777
Reference, 209-210 okvjr Image Found At, 762
Rotate, 209 opclja Attach, 762
Indeks 10 2 9
prikazivanje crteža sa, 781-786 podrazumevani rad prozora kiueski jezik, fontovj za, 833
pristupanje crtežima sa, 777 za izbor, 169 klijenti, 950
slanje crteža e-poštom, 775-776 pomoću čvorova, 205 klinovi. 639-640, 769
INTERSECT, komanda, 395, 671-672 Previous, 167 puni, 663-664
Intersection, OSNAP markeri prilagodavanje, 171-174 kolekcije, 926
objekata, 57, 102 Remove, 166 kofone, 530
inženjerske jedinlce, 42, 71-72 Undo, 167 poravnavanje teksta, 540
iscrtavanje na ploteru, 79, 452-456 Window. 163 premeštanje. 539
automatizacija, 805 izbor tačaka promena veličine, 539
broj kopija, 453 mišem. 30 skrivanje, 539
DWF datoteke, 780-781 ploćicom, 37 zamrzavanje, 539
grubo,501 u3D, 571-573 komande, 23
plutajući okviri za prikaz, 133 za šrafiranu konturu. 402, 404, 407 dugmad na paleti sa alatkama za.
pretbodni prikaz, 45.5-456 izlazne datoteke, 501 26
priprema za, 425 format, 503 i izbor objekata, 172
ra2 mere tipova linija za. 250 izbor blokova, 503 konvencije makroa za menije, 840
serijska (paketna) izrada, 457 izrada, 503 nevidljive, 35-37, 840
teme pomoći za, 452 izvoz, 505-507 oblici komandne linije, 791-793
ISO, uzorci tipova linija, 250 izmenljivi diskovi, 747 opcije za, 30, 252
1SO10646, podrška po standardu, 833 izometrijski prikazi, 589-592 Otkazivanje, 10, 32-33
ISOLINEIS, sistemska promenljiva, 660 izometrijsko crtanje, 141-143 pomoč za, 37-38
lsomakl3, 141 pokretanje, 142 ponavljanje, 31-32, 35-38
Isometric Vievv, 569-570 ravni u, 141-142 poništavanje, 32-34
ISOPLANE, komanda, 141 izvodnice, 574 ponovno izvršavanje, 34-35
ISOPLANE, parametar, 141 izvorne tačke, 183 prečice s tastature za, 839
isprekidane linije, učinak razmere na, izvorni objekti, 175 prečice za, 793-796
79 brisanje, 176, 177 pristupanje, 885, 890
ispupčenost, 829 izvorni položaj, 919 starije, 23
istisnuta puna tela, 666-668 izvoz datoteka, formati, 756 komandna dugmad, 946-947
putanje, 667 natpisi na, 945
sužena,666 svojstva. 945
islisnute površine, 651-653 J VBA kod za, 945
neplanarni prikazza, 651 jačina komandna linija. 8, 24-25, 29-31
ivice inverzna kvadratna, 712 AutoLlSP na, 881
bojenje, 702 inverzna linearna, 712 komande na, 791-793
kopiranje, 701 tačkastih izvora svetla, 712 korisnički unos na, 939
uredivanje, 693-694, 701-702 udaljenih svetala, 715 opcija Use a Template na, 30-31
ivjčne površine, 656-658 japanski jezik, fontovi za. 833 pozivanje lunkcija sa. 890
granični okvir za, 657 JBL Professional, 596 prenošenje komandi u, 38
izabrani objekti, prikazivanje, 146, jedinice pritisak desnlm tasterom miša na,
170 alternativne, 364-366 25
izbor, filtri za, 215-222 definisanje, 26 unos koordinate, 8
biranje, 220 primarne, 362-364 unos komandi na, 29
dodavanje drugog filtra, 219 zadavanje, 42 uređivanje, 29, 29-30, 881
imenovanje. 220-221 zadavanje tačaka posmatranja, 586
izbor objekata, 220 kombinovane linije, 381.408
koriščenje, 220 K boja, 410, 413
logički operatori za, 219 crtanje, 413-415
komanda FILTER, 217-219 kalibracija, 422 čuvanje, 419
Quick Select, 215-217 kalkulator, 270-276 izrada, 408-413
snimljeni, 220 kamera, 608 poravnavanje, 413—414
uređivanje, 220-221 definicija tačke, 614 preseci u o b) iku s lova T, 416
zadavanje jednog, 218-219 položaj, 614 presek kroz, 417
izbor, tehnike, 146, 162-174 zadavanje ugla, 614 rastezanje, 4 18
Add, 166 karat, simbol, 293 razmera, 414
ALL, 165 kartice izgleda, 431-432 snimanje. 411-412
AUto, 167 opcija Delete, 432 standardne, 410
BOX, 165 opcija From template, 432 stil, 408, 414
Crossing. 164 opclja Move or Copy, 432 svojstva elemenata, 408-411, 413
Fence, 165 opcija New layout, 431 svojstva kombinovanih linija,
G roup,165 opcija Page Setup, 432 411-412
izbor više objekata, 173 opcija Plot, 432 tip linija, 410
jednog objekta, 167 opcija Rename, 432 učitavanje, 412-413
komande i, 173 opcija Select AJl Layouts, 432 uglovi i čvorovi, 417-419
Last, 164 priručni meni, 431 uredivanje, 415-419
Multiple, 167 katalozi, 530
komentari, 904 opcija 3Point, 580 položaj, 323

dvostruka tačka i zarez. 904 opcija Face, 580 poravnatih kota. 315
jednostruka tačka i zarez, 904 opcija Origin, 580 premeštanje, 341
trostruka tačka i zarez, 904 opcija Vievv, 580 razmak izmedu, 350
n datotekama oblika, 82fi opcija X, 580 rotiranih kota, 313
u istom redu s kodom, 904 opcija Y, 580 kotne promenljive, 793
u pritagodljivim datotekama, 793 opcija Z, 580 kotni stilovi, 83, 308-309, 347
u skript datotekama, 806 opcija Z Axis Vector, 580 ažuriranje, 371
kompas, 593-599 opcije za, 136 izmena. 337-338, 370
okvir za dijalog Tevt Style prilagođen, crtanje ponioču, izrnena parametra teksta, 313
komponente, imenovane 138-141 izrađa, 347-348
ispisivanje, 740 snimauje, 125, 137 kopiranje iz drugih crteža, 372
pristup, 743-744 u složenim okvirima za prikaz, 128 novi, 349, 369
pronalazenje, 741-742 vračauje na prethodni. 137 podrazumevani, 347
koncentrični objekti, 179 korisnički obrasci, 941-942 poredenje, 370
koncentrLČnost, simbol, 379 imenovanie, 943 preimenovanje, 349
končanica, 6-7, 128, 435 iz,mena svojstava, 943 upotreba padajučeg okvira, 349
obrtanje, 134-135 izrada, 941-942 kotui tekst. 308
podešavanje vetičine, 51 korisnički unos, 902-903, 948 boja, 355
konfiguracije, 129 metode za, 940 dodavanje, 313
imenovanje, 133 okviri za dijalog za, 941-942 izmena, 313
izrada, 133 uVBA. 939-941 manje visine, 355
snimanje i vračanje stare. 132-133 koslnus, funkcija, 273-274 obostrano poravnavanje, 339,
konfiguraeijska datoteka, 790-791 kote 35,5-356
konstante, 947-948 asocijativna priroda, 308-309, 313 obrtanje, 337-339
kontekstni meniji, 852-853. Viditahode elementi, 307-308 podrazurnevan položaj, 339
priručni meniji formatiranje, 308-309, 793 pomak od kotne linije, 356
kontrolni okviri. 330, 378 horizontalne i vertikalne, 313 ponovno smeštanje, 337-338
konture. 381 izmena, 369 poravnavanje, 356-357
ivice, 188. 190 jedinice za, 362-365 predug da bi se uklopio, 315
izbor tačaka, 396, 398 linearne, 307-315 premeštanje, 337-338, 341
izrada, 396-398 nastavljanje, 318-321 rukovanje, 354-357
opsecanja, 519-520, 762-763 ordinatne. 326-328 smeštanje, 35,5-357, 359-360, 362
otkrivanje ostrva, 397 osnovna linija, 318-321 ugao,313
koordinate osnovne, 368 visina, 355
3D, 565-574 pokazivači za, 337, 363 zamena, 312-313, 337-338
apsolutne, 42-44, 50. 262 poravnate, 315-316 kotni tekst, pokazivač. 277
ciliudrične, 566-568 sistemske promenljive za, 371 Annotation Reuse (ponovna
direktno unošenje rastojanja, 47 sloj za, 308-309 upotreba) odeljak, 331
izbor na ekranu, 51-63 stepenaste, 335 Mtext, 330, 331
konvencija za pisanje, 42 uglova, 364 opcija Block Reference, 331
liste za, 892-893 uklapanje u uske prostore, 357-362 opcija Copy an Object, 330
najnovije, 47 uredivanje, 337-345 opcija Prompt for width, 333
polarne, 44-46 kole. prilagodene, 315-316 opcijaTolerance, 330
prikaz, 50-51 npcije za, 315-317 stil teksta, 332-333
pronalaženje, 263 položaj kotne linije, 315-317 krahovi, 751-754
relativne, 44-46 zadavanje koordinatnog početka otklanjanje uzroka, 754
sferne. 566-568 kotnih linija, 315 krajnje tačke
u CAL. izrazima, 271-273 zadavanje objekata, 315-317 ispisivanje, 262
unošenje, 42-50 kote osnovne linije, 318-321 promena, 160-163
X i Y. 6-7 Quick Dimeusion za, 335 krive, 388. 451
koordinatni početak, 136 zadavanje pomočne kotne linije, 3D,393
kopiratije, 175 320-321 čuvanje, 390
komanda ARRAY, 177-181 kotiranje izbor tačaka, 389
komanda MIRROR, 17,5-177 i pračenje OSNAP markera izrada. 389
komanda OFFSET, 181-184 objekata, 310 kontrolrie tačke, 390-392
objekti, 151-155 lukovi i kružnice, 322-324 otvaranje, 391
korisnički interfejs, 23 priprema za, 308-309 povečanje linoće, 392
korisnički koordinatni sistem (UCS). Quick Dimension za, 335-337 prekidanje, 197
75, 136-140. 566,577-583, 597 u okruženju za štampanje, 439 premeštanje vrhova. 392
brisanje, 137 uglovi, 323-326 računanje površine, 264
formiranje, 136, 581-583 kotne linije, 308 smer, 392
i tačke posmatranja. 578 boja, 350 smer tangente, 389
ikonica UCS. Vidi UCS ikonica debljina linija za, 349-350 tolerancija uklapanja, 389, 391
novi, 134, 135 i pomak kotnog teksta. 356
Indeks 1031
uklapanje tačaka (podatakii). 390, opcija Plot area, 433 prekidanje, 197
392-393 opcija Plot offset, 433 pretvaranje u polilinije, 385
ureclivanje, 390-394 opcija Plot options, 434 privremene, 420
utiskivanje, 702 opcija Plot scale, 433 produžavanje. 190
zatvaranje. 389. 391 LEADER, komanda, 278 produžavanje i skraćivanje,
krug. 97-99, 573 Leader Settings, okvir za dijalog, 330 190-193
crtanje, 98-99 kartica Annotation, 330 računanje dužine, 273
crtanje u izometrijskom režimu, kartica Attachment, 332 računanje rastojanja za. 262
142 kartica Leader Line & Arrovv, 331 rastezanje, 194, 206
ispunjene, 107 Learning Assistance, 39-40 relativne koordinate za. 44
izbor tačaka za, 32, 99 Length of cbord. opcija, 191 segmenti, 421
kote prečnika, 323 LENGTHEN, komanda, 190-193, 679 skiciranje. 420
kotiranje, 323 izbor objekata, 191 smer, 44-45
kotiranje pomoću alatke Quick opcija DElta, 191 spajanje zaobljavanjein uglova,
Dimension, 336 opcija DYnamic, 191 203-204
opcije za, 97 opcija Percent, 191 u oblicima, 828, 830
oznake centra, 323, 352-354 opcija Select object, 191 utiskivanje. 702
prekidanje, 197-198 opcijaTotal, 192 linije, simetrično preslikavanje, 175
računanje površine, 264 leva strelica, taster, 38 ortogonalne, 175
radljalne dimenzije, 323 Lights. okvir za dijalog, 710 zadavanje tačaka. 175, 177
rastezanje, 160-163 LIMITS, komanda, 79 Link Conversion, okvir za dijalog,
spajanje zaobljavanjem uglova, LINE, komanda, 89, 90, 566, 570-571, 561-562
203-204 573,855 Link Manager, 546-547
središte, 99 pokretanje, 9 Link Select, 559-560
utiskivanje, 702-703 za crtanje lukova, 102-103 Link Select, okvir za dijalog, 537, 553,
završne tačke. 99 zahtevi za. 89 559-560
kružne (polarne) serije. 177-181 linearne kote, 309-315, 375-376 Links. okvir za dijalog, 772
broj kopija, 178-181 faktor razmere za, 363 LIST, funkcija, 892-893
obrtanje objekata u, 179 horizontalne i vertikalne, 313 List, ikonica, 25
ugao izmedu stavki, 178 izbor tačaka za, 310 LIST, komanda, 261-262
ugao za punu, 178 kotne opcije za. 312-3)3 List Vievv, 513
zadavanje središta, 178 rotirane. 313 liste. 892-893
kružno referenciranje, 519 zadavanje koordinatnog početka funkcija za izvlačenje, 892-893
kružnost. simbol, 379 pomoćnih kotnih linija, 311 ime. 892-893
kupole, 643 zadavanje kotne linije. 310 uskladenih (tačkastih) parova,
kupe, 641-642.646, 663,665 zadavanje objekta, 309-311 892-893
LINETYPE. komanda, 816 za koordinate, 891-892
Linetype Control, padajuča lista, 246 LOAD, komanda, 826
L Linetype Manager. 259 Load Multiline Styles, okvir za dijalog,
Label Template, okvir za dijalog, Linetype Manager, okvir za dijalog, 412
550-551 250-253 Load or Reload Linetypes, okvir za
Last, opcija, 164 Linevveight. okvir za dijalog, 232-233, dijalog, 231-232
Layer Control, padajučalista, 518,523 240 Load/Unload Applications, okvir za
Layer Properties Manager Linevveight Control, padajuća lista, dijalog, 872
okvir za dijalog Select Plot Style, 247 logički operatori, 559
447 Linevveight Settings, okvir za dijalog, za zadavanje filtara, 218-219
zamrzavanje/odmrzavanje slojeva 233 lokalne promenljive. 889-890, 909-910
okvira za prikaz, 439 linija menija, 8 lopte, 642, 646
Layer Properties Manager. okvir za liivije pune, 661-662, 665
dijalog, 228, 238, 518 boja, 899 Lotus 1-2-3, uvoz atributa u, 507
kolona Linevveight, 233 crtež. 89-96, 142 LTSCALE, sistemska promenljiva,
kolone u. 229 debljina, 79, 232. Vidi tahode 251-253, 258-260
lista Named Layer Filters padajuči. debljine linija lukovi, 99-104
239 deljenje, 267, 269 crtanje, 101-104
odeljak Details, 230, 232-234, 240 dijagonalne, 44 crtanje u izometrijskom prikazu.
opcija Current, 234 ispisi za, 261-262 142
Layers, kolekcija slojeva, 947 isprekidane. uticaj razmere na, 79 delimični, 828
Layout. čarobnjak, 426 izdizanje, 576 delovi, 99-100
ekran Define Vievvports, 428-429 izmena, 160-161 dužina, 191
ekran Pick Location, 429 kombinovano rastezanje, 206-207 izbor tačaka za, 30-31, 103
ekran Title Block, 428 krajnje tačke, 58. 214 izmena ugla, 191-192
Layout Settings, kartica, 432, 441 merenje. 269 izrada natpisa za, 702
kartica Plot Device, 434 ortogonalne, 44, 47 izrada pomoću komande F1LLET,
opcija Dravving orientation, 433 početne tačke, 214, 899, 911-912, 203
opcija Paper size and paper units, 916 kodovi za. 830-831
433 pokazivača, 331-332 kotiranje, 322-324
kotiranje prečnika, 323-324 dodavanje, 722-728 meniji graficke tabie, 845-846,861-862

krajnje taeke, 58 drvo, 725 zadavanje redova i koiona, 862
oktanti. 828, 829 granit, 725 meniji komandi, 854-857
opcije Center, 100 grubi, 726 MENU, komanda, 837
opcije poretne tačke, 99 izrada, 724-728 Menu Customization, akvir za dijaiog,
opcije za. 99-100 kvalitet površine, 726 838
oznake centra, 322-324, 352-356 mape ispupčenja, 727 kartica Menu Bar, 838
prekidanje, 197 mermer. 725 MENULOAD, komanda, 837-848
pretvaranje u poililinije, 385 prelamanje svetla, 726 merenje, komande za, 268-270
proširenje, 190 prethodni prikaz, 723 mermer. 725
radijalne kote, 323 pridruživanje, 708, 728-729 metode, 927
rastezanje, 194 providnost, 712, 726 metričke razmere, 81
spajanje zaotiljavanjem uglova, standardni, 725 Michae) Garrison Associates,
203-204 uvoz, 723-724 kompanija, 595-597
sporedni i glavni, 102 vrednost refleksije, 727 Microsoft Access. tabela baze
u polilinijama, 382-384 MAXSORT, sistemska promenljiva, podataka
višestruki, 829 239 konfigurisanje, 534-535
X,Y pomak i zadavanje MEASURE, komanda, 108, 268-270 struktura za, 531-533
ispupčenosti, 829 opcija Block. 269 Microsoft Excel
lukovi, eliptični, 104-107 memorija čarobnjak Text lmport, 505-506
crtanje. 105-107 nedostatak, 751 povezivanje sa tabeiama, 536
opcije za, 105 podaci o, 258 uvoz atributa u, 505-507
orijentacija ugla, 106 mns, 837 uvoz tabeia. 768
LWT, dugme, 232-233 .mnu. 836 Microsoft IntelliMouse, podrška, 114
meni, datoteke, 835-839 Microsoft Word
ASCll datoteka, 836 recnik, 304
M binarna datoteka, 836 uvoz pomoču Excelovih tabela, 768
Macros, okvir za dijalog, 935 datoteka šablona, 836 vertikalni blokovi teksta u, 811
magla, elekat, 708, 729-730 delimične, 836-848, 852 MicroStation. 91
Magnet, 58 funkcije, 836 Midpoint (OSNAP marker srednje
majmunsko uvo (@) simbol, 44 izvorna datoteka, 836 tačke), 56
Make Object’s Layer Current, dugme, kompletne, 836 MINSERT, komanda, 477
236 odeljci, 839 minute. 74
makroi, 842 prevedena binarna datoteka. 836 MIRROR, komanda, 175-177, 299,
prečice za, 864 prilagođavanje paieta sa alatkama 678-680
za meni Button, 846-847 pomoču, 857-858 M1RROR3L), komanda. 678-680
Manta, usiužni program. 748 meni, ilustrovani, 813-814, 858-861 MIRRTEXT, sistemska promenljiva,
mape izrada, 858-861 299-300
ispupčenja, 600, 726, 728 natpisi u meniju, 858 miš, 36-37
odbijanja svetla, 728 meni, izvorna datoteka, 790-791 korišćenje menija i paleta sa
senčenja, 718 meni, makroi, 790-791, 840 alatkama pomoću, 30
tekstura, 728 pisanje, 841-842 prilagođavanje, 55
mapiranje, 728-729 posebni znakovi za, 841-842 pritisci, 844
Mark. opcija. 33 meni, odeljci. 842-845 tasteri, 9
marker, OSNAP, 58 meni, simboli, 24 trotasterski, 55
Mass Properties, opcija, 705 meni, stavke zadavanje pomoću tačaka, 30-3),
MASSPROP, komanda, 266, 704-706 delovi, 840 51-63
mašinstvo Opisi na statusnoj liniji, 845 MLEDIT, komanda, 415-416
oznake centra, 352 meni, zamena, 842-843 MLINE, komanda, 413
razmere, 80 skračenice odeljaka menija 2 a, 843 opcija Justification, 413
siojevi u, 228 meniji, 8 opcija Scale, 413
standardni kotni stil za, 348 dugme, 839 opcija Style, 414
šrafiranje u. 398 ekranski, 23, 839, 845 mnogougaone mrežice, 636-638
upotreba AutoCAD-a u, 4 izbacivanje iz memorije, 8)3-814 glađenje, 637
MATCHPROP, komanda, 906 komande DTEXT i TEXT u, 283 uređivanje pomoću komande
matematičke funkcije, 273-274 komandnog režima, 25 PEDIT, 636
Material Condition, okvir za dijalog, padajuči, 838 veiičina mrežice, 637
378 paieta sa alatkama, 839 zadavanje vrhova, 637
Materials, okvir za dijalog, 723-724 pomočni znakovni niz. 839 mnogouglovi, 91-93, 181
Materials Library, okvir za dijaiog, POP, 839 koncentrični, 181-182
722-723, 728 priiagođavanje, 839-866 obrtanje, 115
materijaii, 600-602, 708, 722-729 priručni, 24-25 računanje površine, 264
ambijentalna hoja i vrednost, slika, 839 radijusi. 115
726-727 table, 839 zadatih uglova, 134-135
boja, 726 ubrzivači. 839 .mnu, datoteka, snimanje izmena u,
zamena, 842 837
Indeks 1033
MOCORO, komancla, 185 Multiple Document Interfaee, 882 O

Model, kartica, prikaz debljine linija, Multiple Drawing (nterface, 882
Object, opcija, 136
235 Multiple rezim, 167, 206
Object Browser (čitač objekata), 926,
Model Space, okruženje za komandeCOPY, 151
929
modelovanje. 262, 426, 435 MVSETUP, komanda. 85-86, 426, 438
Object Grouping, okvi r za dijalog, 222,
vraćanje na, 437-438
224
ModelSpace, 917
dugme Highlight, 223
Modify, meni, 845 N odeljak Change Group, 223
Modify, paleta sa alatkama, 8, 27, 145 Named Layer Fiiters. okvir za dijalog, odeljak Group Identification,
opcija fcocplode, 480 239 223-224
Modify Dimension Style, okvir za Named UCSs. kartica, 137 Object Linking and Embedding (OLE)
dijalog, 370-371 Named Viewports, kartica, 132 (ugradnja i povezivanje
Modify Text. okvir za dijalog, 285 naslovna linija, 8 objekata), 766
moduli, 926,932 natpisi, šabloni, 550-551 Object Model, 927
editor teksta. 926 izrada, 552 Object Properties, paleta sa alatkama.
imenovanje, 934 uređivanje, 551 27, 258, 262
otvaranje. 926 naućne merne jedinice, 72 dugme Make Object's Layer
upravljanje, 934 navrtke, 485 Current, 236, 238
momenti inercije, 267 NC Microproducts, fnc., 15 dugme Properties, 236, 283
MOVE, komanda, 148-150. 153, 390, NC Polaris, 15 filtriranje ispisa Layer Control, 239
486, 679. 855 NE, jzometrijski prikaz, 590 okvir za dijalog Lineweight,
dodavanje elevacife pomoću, 576 nepravjlne površine, 636 232- 233. 240
mreža, obrtanje, 134-135 nepravilni oblici, povrsina, 264 okvir za dijalog Select Color, Vidi
mreža tačaka, 53-56 neprovidnost, mape, 728 Select Color, ok\4r za
mreža tačaka, pomoćna, 53. 70 nevidljive komande, 35-38 dijalog
parametri veličine, 53 New, službena reč, 950 okvir za dijalog Select Linetype.
uključivanje, 53 New Dimension Style, okvir za dijalog, Vidi Select Linetype, okvir
2 adavanje, 83
348 za dijalog
mreže, računarske kartica Alternate Units, 348-349. opcija AutoCAD DesignCenter,
AntoCAD 2000 na, 750 364-366 525-526
klijent/server, 749-750 kartiea Fit, 349. 357 opcija Layers, 228, 233
ravnopravnib čvorova, 749-750 kartica Lines and Arrows. 349-352 padajuća lista Color Control. 222,
mrežice, 625, 645 kartica Primary Units, 349, 362-365 243
mnogougaone, 636-638 kartica Text, 349. 354 padajuća lista Layer Contro),
viešestranične. 632-636 kartica Tolerances, 349, 366 233- 234, 236, 238
Mrotate, 156 odeijak Center Marks for Circles, padajuća lista Linetype Control.
MTEXT, komanda. 291 352-354 245-246
Mtext, opcija, 312-313, 317, 328 padajuća lista Start With, 349 padajuća lista Lineweight Control,
za kotiranje prećnika, 323 padajuća lista Use for, 349 247
za kotiranje ugiova. 324 New Label Template, okvir za dijalog, Clbject Property Manager(OPM), 160.
za pokazivace, 330-331 550 213-215
za radijalno kotiranje, 322-323 New Link Template, okvir za dijalog. dugme Quick Select, 215
Multiline Edit Tools, okvir za dijalog, 543 informacije od, 267
415 New Point Light, okvir za dijalog, otvaranje prozora, 213
opcija Corner Joint, 418 711-712 uređivanje kota pomoću, 340
opcija Cut All, 419 New Query, okvir za dijalog, 553 Object Selection Filters, okvir za
opcija Delete Vertex, 418 New Spotlight, okvir za dijalog, 714 dijalog, 217, 221
Multiline Editor, 290 New Standard Material, okvir za odeljak Sefect Filter, 218, 221
Muitiline Stvles, okvir za dijalog, 408, dijaiog, 725 opcija Add Selecteđ Object,
412" New Text Style, okvir za dijalog, 287, 220-221
opcija Multiline Properties, 410 289 opcija Circle Radius, 219
polje Elements. 410, 413 Nevv toolbar, okvir za dijalog, 797 relaconi operatori, 219
polje Name, 412 New View, okvir za dijalog, 125 Object Snap, meni, 846-847
polje Offset, 410 definisanje prikazau, 125 ObjectARX, 951
Multiline Text Editor, 291-292, otvaranje, 125-126 objekti. Vidi takođe postojeći objekti
312-313, 333,339 New Viewports, kartica, 130, 131 2 1/2 D, 547
kartica Character. 293-294 North Location, 711 AutoLISP-ov rad sa, 897-902
kartica Find/Replace, 255 NOT. operator. 219 boja, 243-244,262
kartica Line Spacing, 294 NTH, funkcija, 892-893 brisanje. 147, 238, 516
kartica Properties, 255, 294 NURBS (nejednolike racionalne debljina linija, 247, 262
okvir za dijalog AutoStack B-krive), 388 deljenje, 268-270
Properties, 292 Nuts, datoteka (navrtki), 485 grupisanje, 173
opcija Import Text, 505 NW, izometrijski prikaz, 590-591 hiperveze ka, 777-780
multimedija, upotreba u AutoCAD-u. 4
jme entiteta, 897-898
imena, 853 objekti. prevlačenje, 149 konfigurisanje, 429

ispisivanje, 262 objekti. svojstva, 227-228. Vidi takode kontura. 437
ispisivanje broja, 258 boje; slojevi; tipovi linija; mnogougaoni, 436
izbor, 145-146, 163-174 debljine limja opcija Auto Viewport, 122
izmena svojstava, 516 izmena, 160 plutajući. 128, 133
izrada pomoću ActiveX-a, 917-918 objektni nivo, informacije, 261-267 pripadna razmera, 437-438, 442
kopiranje. 151, 17.5-185,488-487 ispisivanje objekata, 262 režim Pan and Zoom. 118
merenje, 269-270 iz Object Property Managera, 267 sloj z.a, 434
modifikovanje, 899-900, 947 izračunavanje površine i opsega, vidljivost skrivenih linija, 439
natpisa stavljanje, 329 264-266 vjdljivost slojeva unutar, 439
novi ,516 pronalaženje koordinata, 263 zaključavanje, 437
obrtanje, 155-158, 183-185,208 računanje rastojanja, 262-263 zumiranje i, 438
ođfjovarajućiti svojstava, 253 oblici, 816, 825 okviri za prikaz, poredani, 128-133,
odnosi izmedu, 94 izrada, 830-832 435
opsecanje, 185-188 upotreba. 829 aktiviranje, 131
paralelno pomeranje, 181-184 oblik, datoteke, 790-791 crtanje iz jednog okvira za prikaz
poravnavanje, 183-185 izrada, 826-832 u drugi ,131
povezivanje podataka sa. 529. korišćenje, 826 imenovanje, 133
543-549 umetanje, 826 izmene u, 128
prekidanje, 197-198 uredivanje. 831-832 izrada. 129-131, 133
premestanje, 148, 183-185. 208, oblik, definicija, 826 izrada prikaza, 131
486-487 dodatni kodovi, 827-829 karakteristike, 128
premeštanje iz jednog crteža u kodovi dužine i smera, 826-827,830 konfigurisanje, 129-131
drugi, 525-526 oborene (iskošene) ivice, 200 prebacivanje među, 128
prenošenje u drugu aplikaciju, obrnuta kosa crta 0. 803 snimanje, 128, 132-133
770-771 u AutoUSP-u, 872 spajanje, 129, 131
prenošenje u/iz spoljnih relerenci u makroima menija, 841,842 UCS u, 128
ili blokova, 516 obrtna puna tela, 669-670 uklanjanje, 131
pretvaranje, 468, 770 smer obrtanja, 669-670 uredivanje crteža u, 131
prevlačenje i ispuštanje, 487-490 obrtne površine, 648-651 vračanje na staro. 128, 133
pribavljanje i izmena. 911-914 broj segmenata, 649 OUE. objekti
pribavljanje i izmena svojstava izrada, 650-653 i komanda HiDE, 768
pomocu ActiveX-a, 915-917 ODBC Data Source, program, 530 ograničenja u AutoCAD-u, 768
pridruživanje materijala, 728-729 ODBCDataSource Administrator, 533 redosled prikazivanja, 765
prođužavanje. 190-193 ODBC Data Source Administrator. OUE DB. program, 530
promena veličine, 185-196 okvir za dijalog, 533 OLE Properties, okvir za dijalog, 768
pružanje do, 188-19 ODBC Driver Pack 3.0 (ili noviji), 533 On/Off, (uključeno/isključeno) starije
računanje povrsine, 264 odredišne tačke, 183 slojeva, 228, 235
rastezanje, 158-159, 209-210 OFFSET, komanda. 95, 181-184, 679 OOPS. komanda, 35, 148, 468
rastezanje i skupljanje, 194-197 oktanti, 828 Open, okvir za dijalog, 294
razmera tipova linija, 251-253 oktantni lukovi, 828, 829 operatori, 879
redosled prikazivanja, 765 kod za. 831 opsecanje objekata, 185-188
rukovanje atributima, 899 okviri za dijalog. 5, 19, 840 definisanje presečne površine, 186
simetrično preslikavanje, 175-177, imenovanje, 943 do impliciranih preseka, 186
210-212 izmena svojstva, 943 izbor objekata, 186
skračivanje, 197 izrada, 941-942, 946-947 opseg, 264
sloj pripadajuči, 236, 262 komandna dugmad. 945-947 ispisivanje, 258
smeštanje, 154 kontrole u, 945 računanje, 264-266
Stil štampe na ploteru, 449 otvaranje crtež.a pomoću, 19 optićki diskovi, 747
tip linija, 246, 262 prikazivanje, 792, 891 Option Explicit. komanda, 937
UCS poravnavanje pomoču. 136 Toolbox paleta sa alatkama za. Options, okvir za dijalog, 48, 171
ukidanje izabranosti, 166, 211 941-942 kartica Drafting, 65
uredivanje u prozoru Properties, upotreba, 25-26 kartica Plotting, 443
214 za opcije komandi, 31 OR, operator, 219.556
vračanje na prethodnu veličinu, 35 okviri za ograničenje, 704 ORDEK BY, komanda, 558
objekti, izbor. Vidi takode filtri za za pokazivače kotnog teksta. 331 Order Group, okvir za dijalog, 224
izbor okviri za prikaz, 114. Vidi takode opcija Highlight. 224
i slojevi, 234 plutajući okviri za prikaz polje za tekst Number o< objects,
Opcija Remove, 194 aktiviranje, 437-438 224
u 1P funkcijama, 904 deaktiviranje, 438 polje za tekst Remove from
za rad u 3D, 572-573 jedan pored drugog, 128-133, 612 position, 224
za grupe, 223 kombinovanje. 622 polje za tekst Replace at position,
objekti, meniji, 853-854 224
izrada, 854-857
Indeks 1035
ordinatne kote, 326-328 stavke za prebacivanje stanja na. pejzažni objekti, 731
Quick Dimension za, 335 857 PENNANT, oblik, 827
zadavanje krajnjih račaka uklanjanje, 838 pero
poka2 ivača, 326-328 umetanje, 838 debljina, 402
zadavanje svojstava, 328-329 Page Setup, okvir za dijalog, 426, podizanje, 830
Origin, opcija, 137 431-434,440,453 pomeranje, 830
orijentacija crteža, 78 izgled, 432 perspektiva, 615
ortogonalne linije, 44 kartica Layout Settings, 432 iskljućivanje, 617
ortogonaini prikazi, automatska štampa na ploteru iz, 434 pet Ije, 893-897
izrada. 620 palete alatki, 8, 26-29 beskonačne, 895-896
ortogonalni režim, 47, 70 tlefinicija, 845 PFACE, komanda, 632-636
prikazivanje putanje privremenil) definicija dugrnadi, 799 Photo Ravtrace, 707, 728
crteža, 81 dodavanje dugmadi. 798, 801-802 Photo Real. 707, 728
simetrično preslikavanje objekata, ikone dugmadi, 800 pi, funkcija, 273-274
175 izrarla, 26, 796-804 pikseli, 113, 755
za unošenje rastojanja, 49-50 opis na statusnoj liniji, 845 Pipesyml i Pipesyrn2, datnteke, 485
zadavanje, 83 plutajuće, 27 piramide, 640-641.647
ose, X, Y, i Z, 566 pokretne palete, 801 PLAN, komanda. 587. 597-598
OSNAP, dugine, 61, 70 poništavanje izrnena. 804 opcija UCS, 598
OSNAP, režim, 60 preoblikovanje, 28, 34 opcija World. 597
OSNAP, visina markera, 58 prikazivanje, 27. 796 <current UCS> opcija, 597
OSNAP markeri objekata, 52-53,56-60, prilagodavanje, 26, 796-804 PI.iNF., komanda, 382-384
70 prilagodavanje izdatoteka menija, u odnosu prema 3DPOLY, 573
i elevacija, 576 857-858 zadavanje tačaka. 382
i kotiranje, 308-309 pritisak desnim tasterom miša, 25 PLINEGEN, sistemska promenljiva,
izvršavanje, 60-63 rukovanje, 27-29 383.385
koriščenje, 58-60 sakrivanje, 27 pločice. digitalne, 36-37
padajući meni, 844 uklanjanje đugmadi, 798, 801-802 Plot, okvirzadijalog. 432,434, 452-453
pomoćne prave, 94 usidrene, 27, 801-802 datoteka okvir Plot to, 453
za 3D rad. 571 zatvaranje, 29 kartica Plot Device. 453
za CAL izraze. 271-273 Pan. mode, 118 kartica Plot Settings, 452-453
za izometrijsko crtanje. 142 PAN, komanda, 114 odeljak What to plot, 453
za izradu kružnica, 97-98 Paper Space, okruženie za štampan je, opcija Full Preview. 455
za izradu lukova. 100 79,262,435 opcija Partial Preview, 455
zadavanje, 60 čarobnjak Layout za, 426-431 Plot Style'l'able Editor, 445-447
ostrva, 403-405 izgledi, 85-86, 425-443 kartica Form View. 447
i izbor tačaka, 404 kotiranje u, 440 kartica Table View, 447
osvetljenost, 710-711 prikazivanje debijina linija, 233 opcija Color, 447
otklanjanje grešaka. 918-924 razmera tipova liuija u, 442-443 opcija Dithering, 448
pomoću VBA, 949-951 unošenje, 426 opcija Grayscale. 448
prozor Error Trace, 919 papir opcija Line end style, 448
prozor Watch. 922-924 margine, 79 opcija l.ine lill style. 449
tačke zaustavljanja, 919-920 veličine listova, 79, 81 opcija Line join, 449
OTRACK, dugme. 63 paralelni prikaz, 608 opcija l.inetype, 448
otvorena arhitektura, 3, 789 paraielnost, simbol, 379 opcija Lineweight, 448
Out, opcija, 24 Parameter, opcija, 105 opcija Pen assignment, 448
Output File, okvir za dijalog. 504 Partial Open, okvir zadijalog, 127 opcija Screening, 447
oznake, 530. 543, 550 Paste, komanda, 149, 153 ploteri, 425
ažuriranje, 552 Paste Special, okvjr za dijalog, 769-771 biranje, 453-454
izrada, 550-553 Paste to Original Coordinates, opcija, dodavanje, 453
pridruživanje, 551-552 154-155 ePlot. 781
samostalne, 551 PASTECLIP, komanda, 153, 486 parametri koniiguracije, 454-455
smeštanje, 551 PASTESPEC, komanda, 769-770 pera dodela. 448
konvertovanje objekata, 770 mogućnosti štampanja. 79
tipovi podataka, 769-770 veličina papira, 81-82
P pasus, tekst, 291 Plottable/Not Plottable, stanje
Pacilic Engineering Associates, PC2, datoteke, 434, 444-445 slojeva, 228, 235
511-512 PCP, datoteke, 434, 444-445 Plotter Configuration Editor, 454
padajuči meniji, 839, 848-852 PDMODE, 109 Plotter Configuration Editor, okvir za
izrada, 849-852 PDSIZE, sistemska promenljiva, 109 đijalog, 782
kontrolisanje POP menijima, 848 PEDIT, komanda. 385-386, 803 plutajući okviri za prikaz, 128. 133,
naslovi za, 849 za uredivanje mnogougaonih 426. Vidi tukode okviri za
prikazivanje, sakrivanje, ili mrežica, 636-637 prikaz
preuredivanje, 838 pedit makro, 804 automatska izrada, 620
pejzažna orjjentacija, 78 izrada, 435-436
svojstva, 435
početne tačke. 30 produzavanje i skraćivanje, ponovno crtanje, 113, 235

ispis, 262 191-192 POP meniji, 848-857
za tekst, 278 pružanje do, 190 naslovi. 849
podaei računanje površine. 264 padajući, 848-852
povezivanje sa objektima, 529. regenerisanje, 386 POPO meni, 852-853
543-549 segmenti linija, 382 POP2, meni, 848
sortiranje, 557 skiciranje, 420 poravnavanje
uredivanje, 542-543 spajanje sa objektima, 384 Align. 278
podaci iz drugih aplikacija, 755 spajanje zaobljavanjem uglova, 203 Bottom Center, 279
povezivanje, 771-774 spajanje zarubljivanjem uglova, Bottom Left, 279
prenošenje, 766, 769-774 199, 201 Bottom Rjght, 279
ugradivanje, 766-768 tipovi linija u, 383-384 Center, 279
uvoz i izvoz, 755-759 uklapanje, 385 Fit, 278-279
podaci, izvori, 533 uredivanje. 384-388 kotnog teksta. 355-356
konfigurisanje, 533-535 uredivanje vrhova, 456-457 Left, 279
poddirektorijumi, 11 utiskivanje, 702-703 Miđdle, 279
podloške, 485 zatvaranje, 382, 384 Middle Center. 279
podrazumevani parametri, otvaranje polulopte, 643. 646 Middle Left.279
crteža sa, 17 poluprave. 95-96 Middle Right,279
podvlake, 31 prekidanje, 197 pokazivača ozuake, 331
u makroima menija, 840 pružanje do, 190 Right, 279
pogled odozdo, 587 spajanje zaobljavanjem uglova, 203 teksta kombinovanih linija, 255,
pogled odozgo, 167,565, 578,585-587, spajanje zarubljivanjem uglova, 413-4)4
593 199 teksta od jednog reda, 278-279
Quick Plan, 597-598 polja, 530 Top Center, 279
vradanje na, 598 sortiranje, 557 Top Left, 279
pogleri otpozadi, 588-589 za izdvajanje, 501 Top Right, 279
pogled sleva, 587-588 za tekst, za oznake sa Ports for National Defense
pogled spreda, 578, 588 pokazivačtma, 331 Publications, 91
pogled zdesna, 588 zadavanje, 557 poruke pomoći na statusnoj liniji,
POINT, komanda, 109-110 POLYGON, komanda, 91-93, 382 862-863
Point Style. okvir za dijalog, 109 pomak kursora, ograničavanje, 70 postojeći crteži
pokazivači pomeraj, 343-344 kao prototipovj, 20
crtež, 329-335 kopiranje objekata sa, 151 otvaranje, 18-20
izbor tačaka za, 333 za premeštanje objekata, 149 otvaranje iz AutoCAD-a, 19
izgled, 331-332 zadavanje. 151-153 šabloni zasnovani na, 17
izrada, 332-336 zadavanje zbog rastezanja. 194, postojeći objekti
krajnje tačke za, 328 196 promena slojeva, 236
oznaka, 330 pomeranje prikaza crteža na ekranu, razmera tipova linija, 252
pridruživanje, 332 114-116 PostScript, datoteka podrške, 790-791
smeštanje, 550-551 kursorski meni za, 114 PostScript, fontovi. 281
strelice za, 352 pomeraj, 114 datoteka mape, 790-791
za kotni tekst, 315, 323 pomođu Aeria) Vievva, 118-120 potiskivanje nuie, 363, 365, 369
zadavanje parametara, 330 pomoću Microsoft lntelliMouse povezivanje. rano i kasno, 950
polarne koordinate. 44-46 uredaja 2 a pokazivanje, 114 površi
prikazivanje, 50-51. 143, 328 pomoću traka za pomeranje, bojenje, 699
polarne serije, 3D, 682-683 115-116 brisanje, 697. 70)
polarnt OSNA.P markeri objekata, 52, u DVVF formatu, 783-784 istiskivanje, 695-696, 701
70 u realnom vremenu, 114 izbor, 694-695, 700
kopiranje objekata pomoču. 151 pomoć, 790-791 kopiranje, 699
premeštanje objekata pomoću, ekrani, 39 obrtanje, 697
149-150 indeks, 38 paralelni pomak. 696-697
polarno rastojanje, 149 poruke. 862-863 premeštanje, 696
polilinije, 90, 115, 381 uVisual LlSP-u, 877-878 sužavanje, 698-699
3D, 573-574 pomoćne kotne linije, 308, 318-321 uredivanje, 693-694
debljina, 382. 384 boja za, 350-351 površlna
dužtna, 382 koordinatni početak, 309, 375 računanje, 264-266
ispravljanje, 384 Quick Dimension za, 335 šrafirana, 407
izrađa, 381-388, 468 rastojanje od definicionih tačaka, zatvorena, 396
komanda OFFSET i, 181 350-351 površina za crtanje
Otvaranje, 456 sprečavanje, 350-351 kartica Model, 426
poluširtna, 382 za kote osnovne linije, 318 končanica, 6-7
prekidanje. 197, 386 za pomoćne kote, 318 na grafičkoj tabli, 36-37
pretvaranje u krivu, 385, 389 zadavanje, 320, 321 pritisak desnim tasterom miša u,
25,32
Indeks 1037
površine, 3D, 625 Previevv, odeljak, 287 profil linije. simbol, 379
četvorostrane, 627 Previous. opcija, 167 profili korisnika, definisanje. 622-623
istisnute, 651-653 prevlačenje mišem, 149, 487-490 programi za rukovanje crtežima, 748
istisnute duž prave linije izmedu kopiranje objekata iz jednog crteža programski parametri, datoteka,
dva objekta, 653-656 u drugi pomoću, 153 790-791
ivica, 656-658 kopiranje objekata pomoću. 151 Project. opcija, 687-689
knmanda 3DFACE za. 626-627 umetanje podataka pomoću, 767 Projection, parametar. 187, 190
komanda PFACE za, 632-636 prevodenje datoteka, 870 projekti, 926
obrtne. oko spoljne ose. 6/18-65l prikaz nastavak imena za, 933
sa više od četirl strane, 627 ažuriranje, 947 prevodenje, 870
trostrane, 627 promena veličine, 78 u modulima. 926
pozadine, 707, 729-731 zadavanje središta, 117 projektivna kalibracija, 422
dodavanje. 731 prikaz taćke, 267, 269 prolazne tačke, 182, 183
jednobojne, 729 prikaz u perspektlvi, 609, 612-620 promena veličine objekata. 158-159,
podrazumevane, 227 izrada, 612-613, 617-620 185-188
prelivi, 730 prikazi. Vidi tahode okviri za prikaz, promenljive. 885, 890
slikovne, 730-731 prikazi, imenovani koriščenje unutar AutoCAD, 885
tipovi, 729-730 definisanje, 591-597 pridruživanje vređnosti, 885
praćenje OSNAP markera objekata. izmena u realnom vremenu. 601 pridruživanje znakovnog niza, 885
63-66, 70, 94, 108 kopiranje I prenošenje. 771 promenljive u VDA, 937
i kotiranje, 310 nagnuti. 621 Boolean. 938
prilagodavanje. 65 obrtanje, 438 Byte. 938
uključivanje, 63 ortogonalni, 620 Currency, 938
pravilo desne ruke, 648 perspektivni, 612-620 Date, 938
pravost, simbol, 379 podešavanje, 442 definisanje, 937
pravougaone serije, 177-181 povećanje pripadnefinoće, 607-612 deklarisanje, 933, 937
3D, 680-681 u okruženju za štampanje, 426 Double, 938
broj kolona, 179 vraćanje na staro, 607 Integer, 938
broj redova, 179 prikazi, imenovani, 124-126 javne, 937
razmakizmedu kolona, 178 brisanje, 125 Long, 938
razmak Između redova, 178-179 (unkcije za upravljanje, 125-126 na nivou modula, 937
zadavanje početne tačke, 178 izrada u okvirima za prikaz. 132 na nivou procedure, 937
pravougaonici, 90-93, 181 opis, 126 nivoi, 937
crtanje, 9-12 otvaranje crteža pomoću, 126-127 Object, 938
Precision, okvir sa listom, 26 preirnenovanje, 125 Single, 938
Precision, padajuča lista, 365, 368 prikazivanje, 124 String, 938
prečice, 739, 839, 845 snimanje, 124-125 tipovi, 938
izrada, 864-865 snimanje UCS-a pomoću, 125 Variant, 938
na radnoj površini, 5 prikazivanje okvira za dijalog, 792, vrednosti, 933
na radnoj površini za AutoCAD, 4 891-892 Properties, okvir za dijalog, 749, 807
za datoteke, 743 prilagodljive datoteke, 789-792 kartica Summary, 749
za komande, 793-796 dokumentiranje, 793 Properties, prozor, 214, 245, 267.
prečnik, datoteke, 790-791 izrada rezervnih kopija, 791-792 283-284, 944
prilagodavanje, 303-304 oblik komandi na komandnoj liniji funkcija undo. 214
prećnik, kotiranje, 323-324 za, 792-793 geometrijske informacije u, 214
položaj kotne linije. 323 uređivanje, 789-791 i vidljivost 3D stranica, 628
prečnik, simbol, 378 prilozi uz poruku, e-pošta, 775-776 izmena krajnje tačke linije, 214
prelamanje svetla, 600. 726 Primary Units. kartica, 362-364 kartica Alpbabetic, 213
prelamanje teksta prema trenutnoj odeljak Zero Suppression, 365 kartica Calegorized, 214
širini strane, 291,294 padajuća lista Fraction format. 365 kategorija Geometry, 214
premeštanje objekata padajuća lista Precision, 365 opcija Custom scale, 442
iz jednog crteža u drugi, 153-155 padajuća iista Unit format, 365 opcija Display locked, 437
pomoću čvorova, 208 priručni meniji, 19, 24-25, 41. 845, opcija Hide plot, 439
preseci, 274, 621 852-857 opcija Linetype Scale, 251-253
produženje do, 190 izrada, 853 opcija Quick Select, 2, 215
punih tela, 671-672 komandni meniji. 852-857 opcija Standard Scale. 442
računanje, 274-275 kontrola pomoću POP menija. 848 opcije objekta, 214
skračivanje do, 187 naslovi za. 852-853 opšte informacije u, 214
u obliku slova t, 416 objekata, 853-854 padajuća lista Text Style, 289
unakrsni, 416 objekta šrafure, 854 sidrenje prozora. 214
presečna putanja, 15 opcije iz, 30 stilovi kotiranja, 340, 369-370
presečne ivice, 186, 187 za definiciju konture šrafure, 403 uređivanje teksta iz, 256
Press and drag, opcija, 173 pritisak desnim tasterom miša, 25,32 uredivanje u krive, 393
prethodni prikaz crteža, 19 privremene datoteke, 752-753 Z koordinata, izmene u, 576
produžavanje objekata, 190-193 zatvaranje, 215
Property Painter (preslikač Query Editor, 537, 553-560 rasterske slike, datoteke
svojstava). 751 kartica Query Builder, 556-557 pretbodni prikaz, 744
Property Settings, okvir za dijalog, kartica Quick Query. 554-555 prikazivanje i umetanje, 739
254-255 karlica Range Query, 555 umetanje, 744
prored, 294 kartica SQL Query, 577-558 rastezarije objekata, 194-197
prostor na disku, informacije o, 258 otvaranje, 553-554 pomoću čvorova, 206-207
prostorni indeksi. 521-522 Quick Dimension, 318, 335-337, 344 putem odabiranja, 194
izrada, 521-522 izbor objekata, 335 zadavanje bazne tačke ili pomaka,
snimanje, 522 izbor vrste kotiranja, 335 194
proširivanje objekata, 188-191 uredivanje kota pomoću, 340 ravni opsecanja, 609-611
do impliciranili preseka, 188 Quick Query, kartica, 554-555 Ray casting, metoda, 405
izbor objekata, 190-191 Quick Select, 215-217 razlomci
provera pravopisa, 302-304 QuickSeiect, okvir za dijalog, 216, 285 formatiranje. 450
prozori za izbor, 7, 146 odeljak Operator, 217, 221 na spral. 292-293
podrazumevani, 173 odeljak Properties, 216, 221 veličina, 355
sleva nadesno, 169 odeljak Value, 217, 221 razmak
velićina, 174 opcija Append to current selection OSNAP markera, podaci o, 258
zdesna nalevo, 169 set, 217 računanje, 262, 263
PSRTUPIM, komanda, 434 opcija Apply to. 216 tekstualni, 805-806
PTI.TSCALE, sistemska promenljiva, opcija How to apply, 217 razmera, 78-80, 158-159
442-443 opcija Object type, 221 lormati, 79
puna tela. 659. Vidi takode standardni zalvaranje. 217 i čvorovi, 208-209
oblici, puna tela Quick Setup, 71 i poravnavanje. 184
čišćenje, 703 Quicktext, 297 i visina teksta, 279
dodavanje, 670 , QUOTE. funkcija, 892-893 metrička. 81
gustina. 705 ndredivanje, 82
ispis svojstava, 704-706 standardna arhirektonska, 80
istiskivanje, 666-668 R standardna gradevinarska. 80-81
obrtrta oko spoljnc ose. 669-670 računske tabele, baze podataka za kotiranje, 360-361, 363
obrtna oko svoje ose, 683-685 atributa, uvoz, 505-507 za razmeru tipova linija, 250
oduzhnanje, 670-674 rad. funkcija, 274 razmere tipova iinija, 249-253
opsecanje. 687-689 radijalno kotiranje, 322 globalne, 250-253
podela u isečke, 675-678 Radijani, 73, 74 objekat. 251.258
poravnavanje. 685-686 radijanski uglovi, pretvaranje, 273-274 RDA, komanda, 262
presecanje, 671-672 radijusi, izmena, 160-163 Re-initialization. okvir za dijalog, 795
prikazi preseka, 675-678 Radjus, opcija, 101 Recent commands, opcija, 30
prikazivanje, 660 Radius Dimension, dugme, 27 RECGVER, komanda, 753
provera, 704 Range Query, kartica, 555 REC'I ANG, komanda. 90, 381
pružanje do, 687-689 rasterizacija, 707-710 rečnik za proveru pravopisa,
računanje povTšine, 264 čuvanje podataka, 709 prilagodavanje. 303-304
rastavljanje, 693 izbacivanje iz memorije. 735 redline.lsp, datoteka. 888
rastavljanje na Ijuske, 703 izbor objekata, 709 Redo, komanda, 32-34
razdvajanje, 703 konačna, 731-735 redovi, 530
sečenje na listove, 675-678 koraci u, 708 povezivanje sa natpisima, 552
simetrično preslikavanje, 678-680 opsecanje prozora, 709 pridruživanje objekata pomoču,
složena, 670-674 podrazumevana, 708-710 543
stavljanje u niz, 680-683 ponovno prikazivanje slika, 734 prikazivanje povezanih, 546-548
uredivanje, 678-706 snimanje slika, 734-735 prikazivanje sa crtežima, 544-546
utiskivanje. 702-703 statistički podaci za, 733-734 REDRAVV, komanda, 110
zajednićka zapremina, 671-674 uvoz slika, 734 Refedit, paleta sa alatkama, 516
zaobljavanje uglova, 689-691 rasterske slike, 760 Reference. opc.ija, 156, 158-159
zarubljivanje uglova, 691-693 ivice, 764 Reference, paleta sa alatkama, 510
PURGE. komanriai 241-243, 432, 468. izbledenje, 763 External Reference, 510
748 kontrast, 763 External Reference Clip, 519. 523
opcjja SH, 831-832 kvalitet, 763 Reference Edit, okvir za dijaiog, 515,
put, funkcije. 911 okvir, 764 517
opsecanje, 762-764 opcija Display Altribute Delinitions
prikazivanje, 763-766 For Editing, 515
Q providnost. 763-764 opcija Enable Unique Layer And
QDIM, komanda, 336 rad sa, 761-762 Symbol Names. 515
uredivanje pomoću, 341 redosled prikazivanja, 764 referencirane (spoljne) datofeke
QLEADER, komanda, 329-330 svetloća, 763 (xref), 509
QTEXT, komanda, 297 uveličavanje, 761, 764 i zavisni simboli, 518-519
Query Builder, kartica, 556-557 umetanje, 759-760, 764 izbacivanje iz memorije. 525, 527
uvoz, 755 izbleđeno prikazivanje, 509
Indeks 1039
izbor za uređivanje, 515-516 opcija Scenes, 721 SELECT, komanda, 169

izvoz simbola u tekući crtež, opcija Statistics, 733 SELECT, komanda, 557-558
518-519 Rendering Preferences. okvir za u makroima menija, 842
kružne, 519 dijalog, 731-732 Select a file, okvir, 18
opcija Attachment, 511 RESUME, komanda. 812 Select Color, okvir zadijalog, 213, 221.
op.secanje, 519-520 REVOLVE, komanda. 669-670 230- 231,240
oslobadanje reference, 509, 524 REVSURF, komanda, 648-651 Select Custom Arrow Block. okvir za
ponovno učitavanje, 525, 527 RGB, (crveno-zeleno-plavo, engl. dijalog. 351
povezivanje, 510-514, 527 red-green-btue) sistem boja Select Dravvmg File, okvir za dijalog,
premeštanje Iz jednog crteža u svetlosti, 711 473
drugi, 525-526 Rich Text Format (,rtf), datoteke, 294 Seleci File, okvirzadijalog, 18-19, 127,
pretvaranje blokova u, 525 uvoz, 256, 294 432, 434
pridruživanje, 744 Robert McNeel & Associates, 596 dugme Search the V/eb, 776
prikazivanje, 518-524 rotacija, ugao, 155, 157. 280 okvir Preview, 18
prikazivanje kao sloja, 509,511, 744 ROTATE. komanda. 157-158,679, 683 opcija Select Initial View, 19, 127
prjkazivanje odnosa, 513-514 ROTATE3D, komanda, 683-685 padajuča lista Louk in, 18, 20
rukovanje, 524-527 opcije za. 683 Select Image File, okvir za dijalog,
slojevi. pripadni, 518-5)9 Rotated, opcija, 313 760-761
smeštaj, 525 Rotation, opcija, 104 Select luitial View.okvir zadijalog, 19,
u odnosu na blokove, 509 rotirane kote, 313 127
ugneždene,511,516, 525 rotiranje. 155-158 Select Linetype, okvir za dijalog,
uredivanje, 514-518 kotrljanje, 603 231- 233.239
zadavanje tačaka umetanja, 511 oko središta, 604 kolona Appearance. 816
zadržavanje putanje. 511 OSNAP markera, 134-135 opcija HIDDEN. 234
REGENALL, komanda, 114 sa čvorovima, 208 Seiect Menu File. okvir za dijalog, 836
regeneracija, 113 RS, komanda, 278 Select objects, dugme, 216
izbegavanje, 235 RSCKIPT, komanda, 812 Select Plot Style, okvir za dijalog, 450
REGION, komanda, 395-396 RULESURF, komanda, 653-656 Select Reference File, okvir za dijalog,
izrada punih tela pomoču, 666 rutine (potprogrami), 932, 933 509,513
regioni, 381 snimanje, 934 Select Script File, okvir za dijalog. 807
i šrafure, 395 za kontrolu okvira za dijaloge, 945 Select Shape or Font Eile, okvir za
izbor objekata, 396 dijalog, 825-826
izrada, 466-468 Selection, kartica. 171
moment inercije povrsine, 705 s Use Shift to add fo selection, 173
komanda MASSPROP for, 266 Save as Options, okvir za đijalog, senčenje, 599-601
komanda UNION za, 670 521-524 u 3D orbiti, 611-612
računanje površine, 264 Save as Type, padajuča lista, 15. 71. senke, 713, 717, 846
u 3D crtežu, 627 789 izrada. 717
utiskivanje, 835 Save Drawing As, okvir za dijalog, 12, parametri za. 717-722
relativne Dekartove koordinatc, 44-46 2), 71. 521-522 tipovi, 717-717
Reload, opcija, 525 okvir Eile Name, 11 serije (matrice)
Remove, opcija, 166 padajuča lista Save as type, 15-16, 3D, 680-683
Remove Islands, dugme. 404 71, 789 polarni (kružni), 178-181
Rename Layout. okvir za dijalog, 432 padajuča lista Save lu, 12 pravougaoni, 177-178
Rename Text Style, okvir za dijalog, Save Multiline Style, okvir za dijalog, umetanje blokova u, 477
288-289 411,413 serveri. 950
Render, 707 Save VBA Project As. okvir za dijalog, Set, konianda. 933. 937
Render, okvir za dijalog, 731-732 934 Set Size in Absolute Units, opcija. 109
lista Rendering Tvpe padajuči, savea.lsp, program, 747 Set Size Relative to Sereen, opcija, 109
731-732 SCALE, koinauda, 160, 679 Set to Plan View, dugme, 592
odeljak Destination. 732-733 Repeat Scale, 160 SETVAR, komanda, 258. 260
odeljak Rendering options, 732-733 Scale, opcija, 24 SETVAR. operator, 890, 892
odeljak Rendering Procedure, 709, ScanDisk. 754 SHADF.. komanda, 599
731- 732 scene, 708 SHADEMODE, komanda. 599
okvir Scene to Render, 731-732 izrada, 721-722 opcije za, 600
padajuča lista Sub Sampiing. Scenes, okvir za dijalog, 721-722 Shadow options, okvir za dijalog, 718
732- 733 SDl, (jednodokumentni interfejs) Shift, taster, u prečicama, 865
Render, paleta sa alatkama, 708 sistemska promenljiva. 808 siluete, 660
opcija Background, 730 SE, (jugoistočni) izometrijski prikaz, simbol profila pnvršine, 379
opcija Landscape New, 731 ' 578.590 simboli
opcija l.ights, 710 Search, funkcija, 748 biblioteke, 471), 484
opcija Materials, 728 SECTION, komanda. 675 imenovanje, 525
opcija Materials Library, 722 segmenti, izrada, 267-268 tolerancije, 379
opcija Render, 709 sekunde, 74 simetrični modeli, 175
opcija Render Preferences, 731-732
simetrično preslikavanje slike u sivim tonovima. 448. 763 Solids Editing, paieta sa alatkama, 673
i tekst, 299-300 slike za ilustrovani meni, 845 opcija Color Edges, 702
pornoču čvorova, 210-212 sloj 0,227-228, 24) opcija Color Faces, 699
u 3D. 678-680 izrada blokova na. 478, 480 opcija Copy Edges, 701
simetričnost, simbol, 379 stil štampe na ploteru za, 444 opcija Copy Faces, 699
Single, opcija. 167 slojevi, 83,227-243, Vidi lakocle Object opcija Deiete Faces, 697
sinus, funkcija, 273-27-1 Properties, paletasa opcija Extrude Faces, 695-696
sistem za rukovanje bazama alatkama opcija Imprint, 703
podataka (DBMS), 530 blok, 478-480 opcija Move Faces, 696
kopiranje formata u, 540 brisanje, 241, 243 opcija Offset Faces, 696-697
uredivanje baza podataka sa, 542 čišćenje, 241-243 opcija Rotate Faces. 697
sistemi za izradu rezervnih kopija, dodavanje materijala putem, 729 opcijaTaper Faces, 698-699
747 dodeljivanje boje, 227-228, 230. SOLPROF, rutina, 622-623
sistemske promenljive, 890-892 233-234. 240 S0LV1EW, rutina, 620-622
dodavanje, 891 filtriranje, 239 opcija Auxiliary, 620
ispisivanje, 258-260 imenovanje, 227-228, 230, 239 opcija exit, 621
izmena, 258-260, 890 izabranih objekata. 234 opcija Ortho, 620
pribavljanje, 891 izbleđivanje, 238 opcija Section, 621
saino za čitanje, 258-260 izmena, 236. 238 opcija UCS, 62U
za kotiranje, 373-374 izrada, 227-228 sortiranje imena slojeva, 239
zadavanje, 258-260 koriščenje, 234-238 Space Delimited, datoteka (SDF}, 503,
SKETCH, komanda. 419-421 lista, 234 548
dugme za izbor, 496 modifikacija, 238-243 spajanja i prekidanja komandi,
opcija Connect, 420 odgovarajući, 906 197-202
opcija Erase, 420 podrazumevani, 227-228 komanda BREAK, 197-198
opctja Period, 421 prebacivanje, 234, 235 komanda CHAMFER, 199-202
opcija Quit, 420 preimenovanje, 240, 243 komanda FILLET, 2013-205
skiciranje. 381 prekrivajući, 511 spajanja i prekidanja linije, 60, 94-96,
SKPOLY, sisternska promenljiva, 4 19. pridruživanje debljina linija, 102
421 227-228, 232-234, 240 Specify a point, opcija, 94
skript datoteke, 790-791,805 pridruživanje tipova linija, 227-228, Specify next point, zahtev za unos
iinena datoteka u, 809 231-232,240 komande, 89
izrada, 805-806. 809-810 sortiranje, 239 specijalni znakovi. 281
izvršavanje, 807-810 stanja. 228, 234-235 kodovi za. 281
karakteristike, 805 stanje On/Off, 228, 235 umetanje, 833
komande DTDCT i TEXT u. 283 stanje Plottable/Not Plottable, 228, SPELL, komanda, 302-304
razmaci u. 805-806 235 SPLFRAME, sistemska promenljiva,
za animaciju slajdova, 810-814 stanje Thavved/Prozen, 228. 235 629
skrivene linije, 623, 627 stanje Unlocked/Locked, 228. 235 SPLINE, komanda, 385, 388
vidljivost u okvirirna za prikaz, 439 stil štampe na ploteru, 227-228,449 SPLINEDIT, komanda, 390-394
skupovi izabranih objekata, 553, tekst, 298 opcija Fit Data, 391-393
559-560, 899-902 tekući, 234-236 spojnice
funkcije za, 899-900 umetanje, 744 korišćenje šrafura, 398-408
izrada, 901-902 uvoz, 253-255 spoljne datoteke, 19, 483. 509. Vidi
logički operatori, 559 vidljivost, 227-228. 235 tukode relerenciranedatoteke
snimanje. 222-225 višestruka modiiikacija, 240 spoređni lukovi, 101
slabljenje (atenuacija), 712 za kote, 308-309 sporedni uglovi, 325
slajdovi. Vidi takođ emeniji za skrivene linije profila, 622-623 SQL (Structured Query Language),
slika-pločica za štampanje na ploteru, 434 530, 553
gledanje. 810-814 za uzorke šrafura, 400 sintaksa, 557-558
izrada, 810, 812 zaključavanje, 227-228 SQL Query, kartica, 557-558
prethodno učitavanje. 813 Snap, meni, 848 srednja tačka, računanje, 271
prikazivanje, 813 SNAP, komanda, 53 SSGET, funkcija, 899-900, 902-903
slajdovi, biblioteke. 790-791, 813-814 Snap From, opcija, 68 standardi, za crteže, 746
gledanje siajdova, 813-814 snimanje crteža, 10 standardna paleta sa alatkama, 26
izrada, 813-814 softver nezavisnih proizvodača, 4 dugme Print Preview, 456-462
slajdovi za animaciju. 810-814 SOLDRAW, rutina, 622-623 kod.857
izrada, 813 SOLID, komanda, 407. 626 opcija 3D Orbit, 602
koriščenje, 8l2 SOLIDEDIT, komanda, 693-694 opcija AutoCAD DesignCenter, 19,
područje ekrana za, 813-814 dorada površina, 694-701 253
ponavljanje, 812 Solids, paleta sa alatkama, 620, 660 opcija Copy. 256
ponovno pokretanje, 812 Extrude, 668 opcija Match Properties, 254, 378
SLICE, komanda. 676-678 Section, 675 opcija New. 17
SLiDELIB, uslužni program, 814 Slice, 676 opcija Open, 19
Indeks 1041
opcija Pan, 389 Support Assistance, 39 sintaksa za, 819-820

opcija Paste. 256 Surfaces, paleta sa alatkama, 626 sloj za, 400
opcija Plot, 452 3D Face, 626 stepenaste linije u, 819-823
opcija Properties. Vidi Properties, 3D Mesh, 637 ugao, 400-401
prozor Edge, 628 uređivanje, 405-407
opdja Save, 12, 15 okvir za dijalog 3D Objects, 636-637 štampači, 425
opcija Zoom Previous. 390 SURFTABl, sistemska promenljiva. dodavanje. 453
potpaleta lnquiry, 501 649, 652-653, 656 izbor, 453-454
potpaleta palete Vievv, 586 SURFTAB2. sistemska promenljiva. štampanje, priprema za, 425-443
potpaleta palete Zoom, 437 649,656
standardni oblici, puni, 660-666. Vidi svetla, 708
takađe puna tela ambijentalna, 711 T
klinovi, 663-664 boja. 710-711 T argument, 902-903
kupe, 663, 665 definisanje, 710 tabele stilova štauipanja na ploteru,
kvadri, 661, 665 sa severa, 711. 719 434. 443
lopte, 661-662, 665 tačkasta , 711-713, 719 imenovani, 443, 445-446
torusi, 664-665 udaljena, 714-717, 719 izgledi, pridruživanje, 449
valjci, 662, 665 usmerena, 713-714, 719 izrada, 444-449
standardni stil kotiranja, 347, 353 svojstva, 927 stil Normal, 444-445
Start, opcija, 101 odgovarajuća, 252, 906 uredivanje, 445-447
Start angle, opcija (početnog ugla). SW. (jugozapadni) izometriiski uvoz parametara, 444
105 prikaz, 589-590 zavismh od boje, 443, 447
Start Irorn Scratch. opcija (počni od Symbol, okvir za dijalog, 378 TABLET, komanda, 421-423
nule), 25 Syntax Checker, 870 opcija Calibrate, 422
Startup, okvir za dijalog, 5-6 opcija Configure, 421
opcija Open a Dravving, 5, 18, 20 pokretanje, 421-422
opcija Start from Scratch, 5-6, 11, š TABSURF, komanda, 651-653
17 šabloni, 5, 10, 71 tačka i zarez, 804
opcija Use a Template, 5, 13-14 imenovanje, 13, 17 tačka unosa, 278, 466
opcija Use a VVizard, 5 izgled, 440-443 zadavanje, 154
prikazivanje, 5 naslovnih blokova, 13, 82 tačkasla svetla, 711-7)3
statičke apsolutne koordinate, 50 očuvanje stila tačakau, 109 boja, 713
STATUS, komanda, 257-258 opis, 15 imena za, 712
statusna linija, 8 parametri u, 14 jacina, 712
stepeni, pretvaranje, 273-274 pravljenje, 17, 84-86 položaj, 713
stereolitografski (.Stl) format rad pomoću, 14 senke, 713
datoteka, 693, 756 rezervna kopija, 791 zadavanje slabljenja, 712
stiliscrtavanjana ploteru, 13,227-228, slojevi u, 227-228 tačkasti parovi, 892-893
245, 258, 443-452 standardizovan tekst u, 14 tačke, 108-111
boja, 447. 451 za oznake. 550-552 dobijanje koordinata, 135
brisanje, 449 za veze, 543-544 izbor pomoću miša, 30-31
debljine linija za, 448 šablonska ,mnu. datoteka, 837 izrada. 108-111
imena za, 447 šema, 530 opcije veličine, 108, 109
imenovani, 443, 445 šraliranje, mogućnost, 109 površina između, 264, 266-267
iscrtavanje na ploteru, 434 Šrafure, 38), 398 pribavljanje, 63
koji zavise od boje, 443-444 SOLDRAW za, 621 pronalaženje, 63-70
podrazumevani, 445 u regionima, 395 računanje pomoću komande CAL,
područje za opis, 447 šrafure, uzorci, 399 273-274
režlm za, 521-522 asocijativna priroda, 399, 405 stil, 109.268
tipova linija za. 448 biranje, 400 za privremeno relerenciranje, 110
uredivanje pomoću prozora definicije, 819-823 zadavanje, 6, 41
Properties, 214 ISO predefinisani, 402 tačke posmatranja, standardne,
stope (merna jedinica) izbor objekata, 402 586-593
dodavanje, 271 izbor površine, 399 NE (severoistočni) izometrijski
simbol za, 92 izrada, 819-824 prikaz, 590
strani jezici, prevodenje na, 40 kontura za, 402-405 NW (severozapadni) izometrijski
strelice pokazivača, 33) korisnički definisani. 400-401, 407 prikaz, 590-591
STRETCH. komanda. 194-197, 206, linije definicije u. 8)9-823 pogled odozdo, 587
343-344, 679 linije s prekidima u, 819-823 poglcd odozgo, 586-587
za uređivanje objekata i kota. 345 namenski. 400 pogled otpozadi, 588-589
STYLE, komanda, 280, 286-288 neprekidne linije u, 819-823 pogled sleva, 587-588
subst, funkcija, 899, 912-913 prethodni prikaz, 403,405 pogled spreda, 588
SUBTRACT, komanda. 395, 670-671 prethodno definisani, 400 pogled zdesna, 588
Subtract, opcija, 264 razmera, 400-401, 406
Sun Angle Calculator, 711, 715-717,
719
SE (jugoistočni) izometrijski otvaranje, 289 na polilinijama, 383-384

prikaz, 590 preirnenovanje, 288-289 opis, 815-8)6
SW (jugozapadni) izometrijski tekučeg. 289-291 podrazumevaria datoteka za, 815
prikaz. 589-590 u oznakama, 333 pridruživanje. 231-232
u odnosu na UCS, 577-578 uvoz, 290 razmak. 249, 298-300. 815-816
taeke prekida, 919-920 za kotiranje, 308 razmera u okruženju za štampanje,
brisanje, 920 zadavanje, 294 442-443
skok na, 920 tekst u jednom redu, 277-285 sa prekidima, 250, 260
smeštanje, 919, 921 formatiranje, 281 snimanje, 231
uklanjanje. 920 poravnavanje, 278-279 tačkice u, 815-816
uredivanje, 920 specijalni znakovi, 281 u blokuvima, 478-480
zađavanje, 197-198 ugao rotacije, 280 učitavanje, 231- 233, 246
tačke zaustavljanja u, 919-920 uredivanje, 283-284 uvoz, 253
otklanjanje grešaka, 9)8-924 visina, 279 uzorak, 815-816
položaj izvora, 919 tekst u više redova, 291. Vidi takode TOLERANCE. komanda, 378-380
tangencijalne ivice, 622 Multiline Text Editor Tolerance, okvir za dijalog, 330
tangens, funkcija, 273-274 formatiranje znakova, 293-294 Tolerances, kartica. 367
Tangent, Tangent, Radius opcija, 98 granični okvir za, 291 odeljak Tolerance Kormat, 367
taraba, simbol (#), 292 okvir za uredivanje, 255-256. 291 tolerancije, 292-293, 378-380
Target, polje za tekst, 807-808 pronalaženje ili zamena, 255 alternativne jedinice za, 369
tastatura, unošenje komandi na, 29 prored, 294 formatiranje, 349.367
tasteri, u prečicama, 865 smeštanje, 291 geometrijske, 376
tekst. Vidi takode tekst u jednom širina. 294 odstupanje, 3G6
redu; tekst u više redova uredivanje, 255-256 poravnavanje. 369
biranje, 153 uvoz, 256-257 potiskivanje nule, 375
dinamički, 277 tekstualne (.txt) datoteke, uvoz, 256, simetrične, 367
i razmera za crtanje, 79 294 veličina teksta, 375
iskošeni, 280 teksture, 600 Toolbars, okvir za dijalog. 27, 796-797
i2 inena, 160 tekući sloj. informacije o, 257 izrada paleta sa alatkama pomoću,
kodovi boja u Visual Basicu, 935 tela, koinbinovana, 693 796^804
kopiranje, 155 ČLŠCenje, 703 Toolbox, paleta sa alatkama, 941-942
koriščenje filtara za biranje na, 221 provera, 704 dodatne kontrole, 943-944
kotnj. Vidi kotni tekst razdvajanje, 703 dugme CheckBox, 942-943
kurzivni, 287 uredivanje, 6914-694, 702-706 dugme ComboBox, 942-943
nalaženje, 301-304 utiskivanje, 702-703 dugme CommandButton, 942-943
objašnjenja. 329 Text, filtar, 218 riugme Frame, 942-943
obrnuti. 288 TEXT, komanda, 283 dugme Image, 943
prenošenje, 256 Text, opcija, 313, 315-317, 328 dugme Label, 942-943, 945
prored, 278 za kotiranje prečnika, 323 dugme UstBox, 942-943
provera pravopisa, 302-304 za radijalno kotiranje, 322-323 dugme MultiPage, 943
rukovanje, 297-299 za ugaone kote. 324 dugnie OptionButton, 942-943
slojeva, 298 Text, prozor, 806 dugme ScrollBar. 943
smeštanje sa atributima, 490 Text Height, filtri, 218 dugme Select Objects, 942-943
tabela baze podataka, 540 težište, 704 dugrrie SpinButton. 943
tolerancija, 369 TGA, datoteke, 727-730 dugme TabStrip, 942-943
u okruženju za štampanje, 439 Thawed/Frozen, stanje slojeva, 228. dugme TextBox, 942-943
uredivanje u prozoru Properties, 235 ToggleButton. 942-943
214 TIME. komanda, 260-261 Tools, meni, 531.845
uvoz, 294 tipovi linija, 227-228 ToolTips. 8, 26
vertikalni, 285, 288 ByLayer (po slojevima), 246 topološke površine, 3DMESH
vertikalni blokovi, 811 crte u, 815-816 komanda za, 638
vertikalno orijentisan, 829 čišćenje, 232 torusi, 107-108, 644
visina, 278-279. 832-833 Dashed, 249 centar, 108
za natpise, 551 Dashed2. 249 crtanje, L08
zamena, 301-304 Dasbedx2, 249 đrugatačka, 108
tekst, stil, 82-83, 286-291 definicija, 816-817 mogučnost šrafiranja, 108
brisanje, 288-289 definicije oblika, 815-819 opcije za. 108
imena za, 286 definicije teksta, 815-819 parametri ispune z.a, 108
izmena, 289 inie, 815 puni, 664-665
izrada, 286 informacije o, 258 spoljni prečnik, 108
ođeljak Elfects, 287-291 !SO nzorci, 250 unutrašnji prečnik, 108
odeljak Font, 287 izbor, 232 trake, magnetne, 747
okvir za dijalog Rename T ext Style, izmena, 240, 246-249 trake za pomeranje, pomeranje
288-289 jednostavne. 815-819 prikaza crteža pomoću,
kompleksni, 815-819 115-116
Inđeks 1043
TRANSPARENCV, komanda, 763-764 2 adavanje, 47 V

Transportation Engineering Agency zadavanje rotacije, 156-157
V osa, 728
(TEA), 91 zaokruženi, 203-205
VAL, funkcija, 948
trasiranje, 47-51, 70 uklapanje kota, 357-362
valjei, 547
prikazivaoje putanje privremenih laktor razmere, 361. 427
puni, 662, 665
crteža. 81 položaj teksta, 359-361
oključivanje, 49 varijanse, 916
umetanje OSNAP markera objekta. 56,
VRA. 925
za direktno unošenje rastojanja, 278
ažuriranje prikaza. 947
49-50 Undo, koinanda, 33-34, 386
Tree View, 513, 527, 740 definicija objekata, 927-928
Undo, opcija, 167, 187, 190, 192
Treeview l'oggle, 477 funkcije, 939
Undo, zahtev za unos komande, 89
tri tačke, u okvirima za dijalog, 26 hijerarhija objckata, 927
Unicode, fontovi, 833
TRIM, komanda, 162, 172,679,687-689 izrada okvira za dijalog pomoću,
UNION. komanda, 395, 670, 676
tripod, 593-599 941-942
Units, okvir za dijalog, zadata
TrueType fontovi, 281, 28(>-287, 298 komanđe, 939
preciznost, 264
AutoCAD podrska za, 832 komponente, 939
Unload, opcija, 525
prikazivanje, 287 komponente koda, 931
Unlocked/Locked, stanjeslojeva, 228,
konstante, 939
Typel PostScript lontovi, 235
prevodenje, 825 korisnički obrasci, 941-942
upiti
brisanje, 561 korisnički unos, 939-941
kod komandnog dugmeta, 945
čuvanje, 561
u izrada, 558-559
lista svojstava i metoda. 927
metode, 917
U, komanda, 33 izvršavanje, 561
nastavak imena za. 925
U osa. 728 jednostavno. 554-555
objekti, 926
UCS, ikonica, 42, 136, 578 operatori za. 555
okruženje, 927-930
kontrolisanje, 138 preimenovanje, 561
operatori, 939
opcija Origin, 578 snimanje, 554
otklanjanje grešaka pomoću,
slomljena olovka, 578 uredivanje, 561
949-951
tekuča, 595 uvoz i izvoz, 561
otvaranje, 926
vidljivost, 435 više uslova za, 556
pisanje koda, 931-932
UCS. okvir za dijalog, 137-138, 141 zavisnost od veličine slova. 554
prednosti, 925-926
UCS Previous. dugme, 137 upitnici, o okvirima za dijaloge, 26
pristupanje pomoću aplikacija, 950
UCS. VVdikorisnički koordinatni upravnost, simbol, 378
sintaksa, 932-934
sistem (UCS) uredivanje, 145
službene reči, 939
UCSFOLLOVV, sisteinska komanda, na licu mesta, 514-518
ugradena pomoć, 930-931
597-598 pomoču Object Property
zbirka objekata, 926
LJCSICON, sistemska promenljiva, 857 Managera, 213-215
VBA komande. 939
UCSORTHO, sistemska promenljiva. uredivanje, okvir za, 255, 291
izvršne, 938
593, 596 opcija Change Case. 256
za deklarisanje, 938
učitavanje po 7,ahtevn, 521-524 opcija Combine Paragraphs, 256
za pridruživanje, 938
udaljena svetla, 7)4-717 opcija Remove Formatting, 256
VBA okruženje, prozor, 926-927
boja, 717 priručm meni, 256
VBA rutine. 932-934
ime, 7)4 uredivanje, komandeza. 145
deklaracija promenljivih, 933
jačina, 715 CHANGE, 160-163
izrađa, 936-937
položaj, 715 COPY, 151-153
izvršavanje, 935-937
senke, 717 C0PYCL1P, 153-155
komentari, 933-934
udžbenici, 39-40 CUTCLIP, 153-155
snimanje, 934
ugao, simbol, 45 ERASE, 147
učitavanje, 934
ugao prikaza, 591-592 MOVE, 148-151)
VBA IDE, standardna paleta sa
ugaone kote, 323-326, 364 PASTECLIP, 153-155
alatkama, 926
zadavanje lukova, 324 pomoču kombinovanih linija, 4 15
opcija Help, 931
zadavanje vrha, 332 ROTATE, 155-158
opcija Ohject Browser, 929
ugaonost. simbol, 378 SCALE, 158-159
opcija View AutoCAD, 926
uglovi, 417 za.3D, 568-571,678-693
VBA Manager. 926
brisanje, 48 Use a wizard (upotrebi čarobnjaka),
VBA objekti, lista, 926-926
dodavanje, 48 71
VBALOAD, komanda. 934
kote i smer za, 74-76 User Preferences, kartica, 32
vector, funkcija, 274
kotiranje, 323-326 uslovi, 893-895
vektori, 274
linija, 262 kružne strukture (petlje), 895-897
defimsauje, 586
matematičke lunkcije za, 273-274 uslovne strukture, 893-895
izvora svetlosti, 715
mernj sistem za, 45 uslovne strukture, 893-895
vektorski programi, 113
razmaka OSNAP markera, 53 usmereni izvor svetla. 713-714, 719
veličina (teksta) u tačkama, 280
spojeni zarubljivanjem, 198-202 ušteda tonera, 439, 447
tipovi, 26, 73-74 Utility, objekat, 939
za iskošeni tekst, 288 uzvičnik. na komandnoj liniji, 885
]0 4 4 AutoCAD 2000 Biblija
veliki crteži Visual LISP, paleta sa alatkama, 872 Windows Clipboard, 153,486,
crtanje od okvira za prikaz do Visual LISP, prozor, 870-871,875-876 488-490, 766-767
okvira za prikaz. 132 Check Selection, 876 i kopiranje objekata. 151
delimično otvaranje. 127 Comment Block, 876 i premeštanje objekata, 149
prikaz pomocu naslaganih okvira Format Selection, 875 povezivanje podatakapomoću, 771
za prikaz. 128 Load Selection, 876 prerneštanje teksta pomoću, 256
veliki fontovi, 833 Parentheses Matching, 876 prenošenje podataka pomoću, 769
Ver, opcija. 94 prozor Check Edit, 875 za kopiranje objekata iz jednog
veze prozor Console, 876 crteža u drugi, 154
ASK, 561 prozor Format Edit, 875 Windows Explorer, 4. 11, 487
brisanje, 546 Uncomment Block, 876 otvaranje datoteka u, 19
iz prethodnih verzija. pretvaranje zatvaranje datoteka, 876 prečica za, 794
u AutoCAJD 2000, 561-562 Visua) LISP Developer’s Guide, 877 premeštanje teksta pomoću, 256,
izrada. 544-546 Visual LISP Editor, 882 296
izvoz, 547-548 sistem boja, 882-883 prevlačenje datoteka iz, 19
prikazivanje, 545-546, 548-549 Visual LISP Tutorial, 877 Windows Metafile, format datoteke,
uređivanje, 546-547 višedokumentno okruženje. 750-751 756
Vievv, meni, 24, 844 višelinijske mrežice, 3D, 651-653 izrada, 759
View, okvir za dijalog. 124, 126 višestranične mrežice, 632-636 izvoz, 757
otvaranje, 125-126 crtanje, 634-636 uvoz, 758-759
View. opcija, 137 prednosti, 632 Windows Notepad. 789
View Control. okvir, 126 zadavanje vrhova, 633-634 izrada skript datoteka pomoću,
View Details, okvir za dijalog, 125 VL-LOAO-COM, funkcija, 915 805-806
View Linked Objects, 545 VLA-GET-STARTPOINT, funkcija, 916 otvaranje. 806
Viewpoint Presets, okvir za dijalog, , vla-objekti, 915-916 prečica za, 794
591 vlax-dump-object, funkcija, 915-916 Windows Paintbrush. prečica za, 794
Viewport, okvir za dijalog, 130-131 VLAX-ENAME>VLA-OBJECT. funkcija, Windowsova tehnika prevlačenja i
Viewport Center, filtar, 218 915-916 ispuštanja, 487-490
Viewports, okvir za dijalog, 130, 133, vojna kartografija, 9) Windowsova datoteka za razmenu,
435-436 VPCLIP, komanda, 438 751-752
kartica Named Viewports. 435 VPOINT, komanda. 586, 593 Windowsovi registri, čuvanje
Viewports, podmeni, 130 kompas, 593-597 parametara u, 83
VirtuaJ Memory, okvir za dijalog, opcija Rotate, 586 WordPad, 789
751-752 tripod, 593-597 WorkCenter, 748
virluelni ekran, 113, 118 vreme crtanja, praćenje, 260-261 World, opcija, 137
VISRETAIN, sistemska promenljiva, vrhovi strelica, 308, 351-352 Write Block. okvir za dijalog, 470
518 VSLIDE, komanda, 813 odeljak Source, 470
Visual Basic, 925 padajuća lista fnsert Units, 471
Visual Basic Kditor, 935 polje za tekst File Name. 470
kod boja teksta, 935 w polje za tekst Location, 470
službene reči, 935 Walkenbach. John, 507
Visual Basic for Applications (VBA). Watch, prozor, 922-924
3, 925 Watch Window, paleta sa alatkama. X
Visual Basic for Applicatlons Help, 922 X, baza, zadavanje, 134-135
931 WBLOCK, komanda, 470-471,484,486 X, koordinate, 6-7
Visual LISP, 869-870 Web kotiranje, 326-328
alati za otklanjanje grešaka, objavljivanje crteža na, 780-786 prikazivanje na statusnoj liniji, 8
9)8-924 otvaranje crteža sa, 776-777 X, opcija, 137
funkcije ActiveX, 911-918 paleta sa alatkama, 779 X, osa, 41
ispis kodova grupa, 899 tralenje datoteka na, 19 izometrijski uglovi crtanja za, 14)
ispitivanje objekata pomoću, 898 What’s New, liste, 39 ugao prema, 591-592
mogućnosti, 870 WHERF„ odrednica, 558 X, razmak, 52-53
otvaranje, 870 WHILE, funkcija, 895-896 X, Y, i Z filtri tačaka, 64
otvaranje i učitavanje AutoLlSP WHIP!. dodatak (Plug-in). 782-783 X, Y pomad, 828,830
datoleke. 870, 872 WH1P!, kontrola za ActiveX. 782-783 dizajn lukova pomoću, 829
podrškastilovima komentarisanja, WHIP!, verzija 4,0, 782-783 XB!ND, komanda, 5)9
904 meni, 782-783, 786 Xbind, okvir za dijalog, 5)9
prikazivanje datoteka, 870-871 prikazivanje URL-a, 784 XCL)P,komanda. 5)9-520
pro 2 or ErrorTrace, 919 Window, meni, 845 XCL1PFRAME. sistemska promenljiva,
prozor Watch, 922-924 Window, opcija, 163 520
tačke zaustavljanja, 919-920 tehnika izbora više objekata, 173 Xdatum, opcija, 328
ugradena pomoć, 877 Windows 95/98 i NT, 486-490 XL1NE, komanda, 94
uredivanje datoteka, 870-871 lansiranje programa, 4
Visual LISP, datoteke, izrada. 882-884 prečice za, 794
Indeks ] 045
x)ines, 94 z opcije za, 117

prekidanje. 197 za miš Microsolt IntelliMouse, 116
Z, Axis Vector, opcija. 328
spajanje zaobljavanjem uglova, 203 zumiranje u realnom vremenu, 116
Z, dubina, 136
spajanje zarubljivanjem uglova, Zoom, paleta sa alatkama, 26
Z, koordinata, 5 1,566-568. Vidi lakode
199 Zoom All, opcija, 19, 117
elevacija
XOR, operator. 219 Zoom Center, opcija, 117
Z, opcija, 137
XPLODE, komanda, 480-481 ZOOM Dynamic, 117-120
Z, osa, izometrijski uglovi crtanja za,
XREE, komanda. 8S3 Zoom Extents, opcija, 117
141
Xref, dnevnička datoteka, 52S-527 Zoom ln, opcija, 117
Z Axis Vector, opcija, 137
Xref Eound At, opcija, 525 Zoom Left, opcija. 119
zaobljavanje uglova, 90, 172
Xref Manager, 510, 518, 524-525 Zoom Out, opcija. 117
zarubljivanje uglova, 90
xref prikazi, 513 Zoom Previous, dugme, 117
zaokruživanje kotnlh ra2 inaka, 363
XREFCTL, sistemska promenljiva, 525 Zoom Realtime, 117
zapisi baze podataka, 530
XY, ravan Zoom Scale, opcija, 117
brisanje, 542
azimut, 715 Zoom Vmax, opcija, 119
dodavanje, 542
izmena definicija, 577 Zoom Window, opcjja, 117, 151, 173
izmena, 542
prikaz u odnosu na, 594 zumiranje
povezivanje sa crtežima, 544-546
ugao preina, 591-592 pomođu Aerial Viewa, 121
sortiranje, 539, 542
visina. 715 u formatu DWF, 783
traženje, 540, 542
zasićenje, 711
zavisni simboli, 518-519
Y zavrtnji, 485 ž
Y, baza, zadavanje, 134-135 zidovi, pripadni preseci, 186 žičani modeli, 547, 568, 576, 626
Y, koordinata, 6-7 ZOOM, komanda, 10, 24, 36, 116-120 gustina, 649
kotiranje, 328 ekran pomodi za, 38 prikazivanje, 576, 660
prikazivanje na statusnoj liniji, 8 izbor ivice prikaza, 117
Y, opcija, 137 izlazak iz, 116
Y. osa, 41 korišcenje granica crteža, 77
izometrijski uglovj crtanja za, 141 opcija Dynamic, 117-120
Y, razmak, 53
Uputstvo za instaliranje kompakt diska
Na pratecem kompakt disku nalaze se crteži koji se koriste u vežbama iz knjige. U svim
slučajevima, vežbe sadrže uputstva za kopiranje crteža na čvrsti disk - obično to radite
tako što ih snimate pod novim imenom.
Uputstva za instaliranje programa iz direktorijuma \Sofiuoare, nađi ćete u dodatku E.
Kada budete želeli da koristite kompakt disk, ubacite ga u CD uređaj.
Ako iskopirate datoteku direktno sa CD-a i pokušate da je koristite u aplikaciji, možda
ćete dobiti poruku da aplikacija ne može da otvori datoteku ili da snimi izmene. Što se
tiče Windowsa, sve datoteke sa CD-a su „samo za čitanje“ . Kada iskopirate datoteku sa
CD-a na svoj čvrsti i)i ZIP disk, Windows ne menja automatski atribut ,,read-only“. Insta-
iacioni softver obično vodi računa o tome, ali kada ručno iskopirate datoteku na disk,
morate sami da promenite njen atribut. Srećom, to je lako:
]. Pritisnite dugme menija Start.
2. Izaberite Programs O Windows Explorer.
3. Istaknite ime datoteke.
4. Desnim tasterom miša pritisnite ime datoteke da bi se otvorio priručni meni.
5. Izaberite Properties da bi se prikazao istoimeni okvir za dijalog.
6. Pritisnite opciju Read-only tako da ne bude više potvrđena.
7. Pritisnite OK.
Trebalo bi da sada možete da koristite datoteku sa odgovarajućom aplikacijom i da
pri tom ne dobijate poruke o grešci.
c
Poštanski broj i mesto:
LO<
3 Q)_
n'
& ro P O Š T A R IN A
~o fD* PU\ĆeNA
CT
<
*D
O NJ PO U C O V O R U
3' K O D PO ŠTE
rt>
11030 B EO G R A D
I IO A N I I M IKR O K N IIC t U iA « A O N |l 5A IN Tf RN A T IO N A l OATA C R O U P (ID G )
Mikro knjiga BESPLATAN

P. fah 20-87 časopisa Mikro
11030 Beograd PC W0RLD JUG0SLAVIJA
r «-
A utoCA D 2000
BESPIATAN
PRI ME RAK
Biblija časopisa Mikro
PC WORLD JU G O SLA V IJA
Jugoslovensko izdanje časopisa PC WORLD sa odabranim

tekstovima iz časopisa PUBLISH i MACWORLD
Mikro pokriva Širok spektar

računarskih tema na zanimljiv,
pristupačan i edukativan način.
Mikro objavljuje tekstove vodećih svetskih
autoriteta i kompetentnih domaćih autora,
što časopisu obezbeđuje
aktuelnost, informativnost
i stručnost bez premca.
Sadržaj biraju, pišu, prevode
i uređuju saradmci Mikro knjige,
što garantuje čitljivost, razumljivost
i izuzetan kvalitet publikacije.
retplatom
do CD-a
c r svaki broj
Informišite se direktno sa izvora - čitajte Mikro!

Ime i prezime Firma
Ulica i broj
Poštanski broj i mesto Telefon/faks
Pošaljite ovaj list na adresu; Mikro knjiga, P. fah 20-87, 11030 Beograd, ili ga donesite u jednu
od knjižara Mikro knjige, da biste besplatno dobili jedan od prethodnih brojeva' časopisa Mikro.
Beograd: Požeška 81A, (01 1) 3545-766 i Tržni centar Sremska, I sprat, lokal 3, (011) 636-001
Niš: Poslovni centar Ambasador, Strahinjića bana bb, I sprat, lokal 13
Ako može AutoCAD 2000, možete i vi...
Prepuna praktičnih primera iz stvarnog života i kompetentnih saveta, knjiga AutoCAD 20 00 Biblija je
izvrstan vodič kroz dosad najbržu i za rad najugodniju verziju AutoCAD-a. Ellen Finkelstein, struČnjak
za ovu oblast, objašnjava vam kako da ovladate svakim pojedinim detaljem ovog močnog programa
za crtanje, počev od osnovnih komtfndi i VBA programiranja, do najnovijih mogučnosti kao što su
Visual LISP, poboljšana obrada 3D objekata, rad sa više dokumenata u isto vreme, bolje rukovanje
tekstom i fleksibilnije kotiranje.
U knjizi čete pronači sve što vas zanima o AutoCAD-u 2000

• Otkrijte nove tehnike pravljenja visokokvalitetnih crteža
• Ovladajte preciznim alatkama AutoCAD-a za 2D crtanje
„Najpotpunlja, koncizna
i uredivanje
i najpraktičnija knjiga
• Saznajte kako da u crteže unesete blokove,
o AutoCAD-u... Bravo!“
datoteke i slike
Brucc Hodder, CAĐ koordin.ttor,
• Istražite poboljšane funkcije AutoCAD-a 2000 Enersul Jnc„ Kalgari. Alberu
za 3D modelovanje, senčenje i realistično prikazivanje
• Prilagodite AutoCAD sebi kako biste bili što produktivniji
• Uvežbajte sve što ste naučili na priloženim primerima
iz stvarnog života
• Proučite napredne tehnike AutoCAD-a za prisfupanje
bazama podataka i višekorisnički rad
Prateći CD sadrži:
* Više od 160 primera crteža i odgovorajuclh datoteka za podršku
■ Više od 40 šerverskih i besplatnih programa
* Obimne datoteke elemenata i simbola
Referentni vodic kroz softver nezavisnih proizvođoca
Dq biste postigli profesionolne rezultofe,
5toor*wore progromi su pofpuno funkciortoloe verzije programa koje možata bespkztno da probcrte Ako vom w
određani progrom svido, iluprpe u v*zu so rifegovim outorom dci btite pJatrli registracifu i obezbedib licencu, nov» iskoristite nove mogucnosti AutoCAOo zo rosporedivanje
vvrzi« i tehničku podriku freevore progromi su bespiatrie igre, dplikacije i pomoćm programi Moiete rh
' oj PC roćunaro.
kopiroli no proizvol|an broj r ol> n« očeku[te tohmčku podriku. elemenoto crtežo i nfihovo štnmpanje no ploteru.
ht t p: / / www, mi kr oknj i ga. co. y

A
Oblast: Struc'ni nivo knjige: Sistemski zahtevi:
AutoCAD/CAD/grafika PofetniArednji/napredni AutoCAD 2000, PC sa Windowsom
95, 98, NT 4.0, ili novijim, 32 MB
rodne memorije i nojmanje 35 MB
slobodnog prostora na disku
Aulođesk logahp Aufodesk AufoCAD

i \ j regisirovoni zosfilm rnoci kornpani|e
Autodesk, Inc
l/Jimjit \likw Logorip IDG &ooks WorJdwide je zaiticeri,
Mikrn IDG inluiiihhih

i\t 1*101 C h'tlil i'ik tfiiU I
znok pcd eksklti/ivfioiri licencorn lume
IDG Books W o rlGwide Inc kojo |e u saslovu
knjiga BOOKS InTemotional DaTa Group Inc
i mi m i iini/iijii pohihiiii //;<;/;/<;. Koniceno s dozvolotr.

Ellen Finkelstein AutoCAD 2000 Biblija

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Ellen Finkelstein AutoCAD 2000 Biblija

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

. Iscrpan i pouzdan vodič...

Pronaci cctc brojnc mogučnosti za koje nistc

• Prezentacija Mikro knjige Upoznajte se sa sadržajem naših knjiga.

• Na adresi www .mikroknjiga.co.yu/dopune.html nalaze se dopune

• Pišite redakciji Mikro knjige ili redakciji časopisa Mikro na ađresu

Bilteni su jednosmerne liste slanja preko kojih prijavljenim

Forumi su dvosmerne liste slanja u kojima svaki učesnik prima poruke

Izdavač Mikro knjiga, Beograd

Stampa Publikum, Beograd

Autorizovan prevod sa engleskog jezika knjlge AutoCAD 2000 Bible.

CIP - Katalogizacija u publikaciji

aveđi se razvijanjem softvera i izdavaštvom, u Autodesku svakoga dana dobijamo

Da li je ova knjiga n am en jen a b aš vam a?

Ako do sada niste imali iskustva sa AutoCAD-om

Ako na AutoCAD 2000 prelazite sa neke od prethodnih verzija

Ako na AutoCAD 2000 prelazite iz verzije AutoCAD-a za DOS

Ako na AutoCAD 2000 prelazite iz nekog drugog programa za crtanje

Kako je knjiga uređ ena

Deo I: O snove AutoCAD-a

Deo II: Crtanje u dve d im enzije

Deo III: Rad sa podacim a

Deo IV: Crtanje u tri d im enzije

Deo V: O rganizovanje crteža i rad sa njim a

Deo VI: Prilagođavanje AutoCAD-a

Deo VII: Program iranje u AutoCAD-u

K ako da koristite ovu knjigu

budete vežbali prilagođavanje menija, dobicete upozorenje da vežbu izvedete na kopiji

K o n ven cije koje se koriste u knjizi

Zahtevi AutoCAD-a za unos podataka, vaš unos i uputstva

Izrazi koji se odnose na miša i tastaturu

Izrazi u AutoCAD-u koji se odnose na rad sa mtSem

Z n ačen je sličica na m argini

U kazu je na sro d n u te m u u knjizi.

U k azu je na o d g o va raju ći m aterijal koji s e nalazi na p ra te ćem ko m p ak t disku.

U p o zo m n je U p o zo rava v a s da p o v e d e te račun a o iznetim p o d a c im a ili up u tstvim a kako biste izbegli

0 pratećem ko m p akt disku

Deo I: O sno ve A u to C A D -a..................................................................... 1

Deo II: Crtanje u dve d im e n z ije .......................................................87

D eo 111: Rad sa p o d a c im a .................................................................463

D eo IV: Crtanje u tri d im e n z ije .......................................................563

Deo V: O rg anizo vanje crteža i rad sa n jim a ...........................737

Deo VI: P rilag o đ avan je A u to C A D -a..............................................787

D eo VII: Pro g ram iranje u A u to C A D -u ......................................... 867

Dodatak A: lnstaliranje i konfigurisanje AutoCAD-a.................................................953

Poglavlje 1: Počinjem o da crtam o ....................................................... 3

Poglavlje 2: Otvaranje c rte ž a ...............................................................13

Poglavlje 3: K o m and e............................................................................ 23

Poglavlje 4: Zadavanje ko o rd inata................................................... 41

Biranje koordinata na ekranu........................................................................................ 51

Poglavlje 5: Podešavanje param etara crte ža ................................ 71

Poglavlje 6: Crtanje običnih lin ija ......................................................89

Poglavlje 7: Crtanje krivih linija i tačkastih o b je k a ta ................ 97

Poglavlje 8: Prikazivanje crteža...................................................... 113

Poglavlje 9: Osnovne alatke za uređivanje crte ža .....................145

Poglavlje 10: Složenije alatke za uređivanje c rte ž a ................. 175

Poglavlje 11: Organizovanje crteža pomoću slojeva,

Poglavlje 12: Dobijanje podataka o c rte ž u ................................. 257

Poglavlje 13: Rad sa tekstom ............................................................277

Poglavlje 14: K o tira n je ....................................................................... 307

Kotiranje lukova i krugova.......................................................................................... 322

Poglavlje 15: Stilovi kotiranja i to le ra n c ije ................................. 347

Poglavlje 16: Crtanje složenih o b jekata....................................... 381

Poglavlje 17: Štam panje crteža na štam paču i ploteru...........425

Poglavlje 18: Rad sa blokovima i atrib u tim a.............................. 465