Bitstream 2462

BELGRADE FORTRESS
DREAM BOOK OFWHI

TE TOWN’
S CONTINUITY
ИЗВОДИЗРЕЦЕНЗИЈ
Е
Конце пциј аПрој екта,чијис амој еданс е гме нтчинепоме ну тие с еји,в е омај е
занимљив аипров окативна.Бе ог радс кат в рђав а,к ојаданаспре дс тав љанај ве ћи
споме ничк ик омпл ексуг радуис ведочанс твоње г ов едв омил ениј у мс к еис ториј е
,до
наше гв реме надос пелајеув еомаиз ме ње номс т ању .Прот е клив е ков име њал ис уј ој
ликбришу ћит рагов ење ногне к адашње гиз гле даииз ворнеу рбанес тру к т
у ре .
Стопље нас апарк омуј единс тве нуз еленуоаз ус тарат врђав ајеус в естиг рађана
готовоиз гу бил ас војене кадашњез начењепре тв арај ућис еув е лик иКал еме гданс ки
парк.Чакј ојс епов ременог убиииме ,кој ес ез аме њу ј
ебе с мис л енимназ ив ом
"Калеме г
данс кат врђав а",апс урдногз наче њадај ет от врђав ас в огс опс твеног
тврђавс когпоља–Кал еме гдана.Пос матрај у ћионошт оданасов ат в рђав апре дстав ља
лакос еможеу очитидај ет ос амопраз анок вирпрос торачиј ајес у шт инаг отов о
нетрагомне стал а.Тој еононе к адашњеу рбаној е згроизк огас ераз виос ав ре ме ни
град,оношт ојеус вакомг радуду гогтрај ањаде ос опств енеду шеииде нтит ета.
Београдус у,зараз ликуоддру гихс тарихе вропс к ихг радов а,в ре меират ов и,ал ии
нехатЉу ди,оду зелиу прав оононај драгоце ниј еизње гов огбог ат огу рбаногнас л еђа.
Празнипрос ториБе оградск етв рђав е,опас анибе де мимаизраз личит ихе поха,
призив ајумашт у,ал ииинс пиришунак ре ат ивнез ахв атес авре ме ногдоба.Ст арој
тврђави,к ојај едав ноиз губил ас в ојене кадашњез наче ње ,т ребау дахну тинов ижив от
забуду ћедоба.Тој ес ложе нив е омаде лик ат анподу хватк ојиподраз у мев а
мак с
имал ноочу вањепре ос т
алогнас леђа,ал ииу ноше њенов ихс адржај ак ојићеов ај
простор,бре ме нитис торијом,опл еме нитииу чинит идос ту пнимпот ре бама
савреме ногг рађанина.Нашев ре мет уможеос т ав итис в ојпл еме нит ит рагк ојиће
будућег ене рациј еприхв ат итиичу ватик аоде ок онт ину ит етак у лт урногнас л еђа.
МаркоПоповић
УБеог
раду,3.
7.2009.г
одине
Belgrade FORTRESS DREAM BOOK OF WHITE TOWN’S CONTINUITY 1
САНОВНИК КОНТИНУИТЕТА БЕЛОГ ГРАДА
Title Наслов
BELGRADE FORTRESS БЕОГРАДСКА ТВРЂАВА
DREAM BOOK OF WHITE TOWN’S CONTINUITY САНОВНИК КОНТИНУИТЕТА БЕЛОГ ГРАДА
Project’s Author Аутор пројекта
Zoran Djukanovic Зоран Ђукановић
Editors of the publication and follow-up manifestation Уредници публикације и пратећих манифестација
Zoran Djukanovic, Olivera Vuckovic Зоран Ђукановић, Марина Андрић
Program author Аутор програма
Marina Andric, Olivera Vuckovic Марина Андрић, Оливера Вучковић
Reviewers Рецензенти
PhD Marko Popovic, prof. Branislav Mitrovic др Марко Поповић, проф. Бранислав Митровић
Proofreading Лектура
Signature Signature
English translation Превод на енглески
Milan Secerovic Милан Шећеровић
Design Дизајн
Vladimir Parezanin, Vladimir Kovac Владимир Парежанин, Владимир Ковач
Production Продукција
PE „Belgrade Fortress“ ЈП „Београдска тврђава“
Publisher Издавач
Бeoградска ТВРЂАВА
PE „Belgrade Fortress“, Kralja Petra 71/III, Belgrad ЈП „Београдска тврђава“, Краља Петра 71/III, Београд
Executive publisher MA Ivana Lucic-Todosic, director За издавача мр Ивана Лучић-Тодосић, директор
Printing Штампа
Radunic, Belgrade Радунић, Београд
Print run: 500 copies Тираж: 500 примерака
ISBN 978-86-87535-10-7 ISBN 978-86-87535-10-7
Place and year of publishing Место и година издања
Belgrade, 2009. Београд, 2009.
2
Belgrade FORTRESS
Изложба „Недосањани сан Белог Града“ и Public Art инсталација „Београдска
DREAM BOOK OF WHITE TOWN’S CONTINUITY

Тврђава – недосањани континуитет Града“ је део Пројекта „Ревитализација
Београдске тврђаве“ у оквиру Плана и програма ЈП „Београдска тврђава“ за
2009. годину.
Пројекат је реализован на иницијативу ЈП „Београдска тврђава“, а у сарадњи
са Архитектонским факултетом Универзитета у Београду и са програмом
Public Art & Public Space (Архитектонски факултет Универзитета у Београду)
Пројекат је реализован средствима Секретаријата за културу Скупштине
града Београда.
The exhibition „Unfulfilled dream of Belgrade“ and Public Art installation „Bel-
grade Fortress – incomplete dream of Town’s continuity“ is part of the project
„Revitalization of Belgrade Fortress“ within the frame of the Plan and programme PE
„Belgrade Fortress“ for 2009.
The project is realized at the initiative of PE „Belgrade Fortress“, and in cooperation
with University of Belgrade Faculty of Architecture and with the programme Public Art
& Public Space (University of Belgrade, Faculty of Architecture).
The project is financed by the Municipality of Belgrade’s Secretary of Culture.
3
4 Бeoградска ТВРЂАВА САНОВНИК КОНТИНУИТЕТА БЕЛОГ ГРАДА
Belgrade FORTRESS
Садржај Contents
Реч уредника Word from The Editor
Овако су га видели This is how it was seen
Овако су га сањали This is how they dreamed of it
Овако га сањају This is how they dream of it
Бријег за размишљање Contemplation Hill

Борис Дежуловић Boris Dezulovic
Београдски победник Belgrade’s Victor

Југослав Ћосић Jugoslav Cosic
Међу јавом и међ’ сном

Зоран Ђукановић Zoran Djukanovic

Владарка Доњег града, жена са турбаном Ruler of Lover Tower, The WOMAN with
The TURBAN
Бранко Павић Branko Pavic
Да се не потоне у кал заборава... Sо that not all SINKS in the MUD of OBLIVION...
Братислав Бата Ђорђевић Bratislav Bata Dordjevic
Срце The Heart

Горан Марковић Goran Markovic
Београдска Тврђава Belgrade Fortress

Зорица Томић Zorica Tomic
КАЛЕМЕГДАН, next generation Kalemegdan, next generation

Рамбо Амадеус Rambo Amedeus
Тврђава која жели да буде освојена A FORTRESS that wishes TO BE conqured

Пеца Петровић Марш Peca Petrovic – Mars
Овако су га од снова саградили Тhis is how they bilt it out of the dreams
Овако га досањавају This is how they dream it anew

5
Belgrade FORTRESS
Реч уредника Word from The Editor
„Традиција није чување пепела, “Tradition is not preserving the ashes,

традиција је одржавање ватре“ tradition is keeping the flame.”
Прочитано негде, некада и остало у сећању... Read somewhere, sometime, and kept in the
memory…

Кад год са ћеркама походим Београдску Тврђаву и Whenever when I go with my daughters to
Калемегдан, причам им легенде о Граду (јер легенде о парку, the Belgrade Fortress and Kalemegdan, I
хвала богу, још увек не постоје). Једном ми је једна од њих, tell them legends about the City (because
објашњавајући где је заборавила рукавице које смо пошли да there are still no legends about the park,
thanks God). On one occasion, one of them,
тражимо, напросто рекла: „... то је тамо, код оног Сараја...“!?
while explaining me where she had forgotten
Био сам запрепашћен чињеницом да она у својој маленој her gloves which we went there looking
главици види Град којега више нема. Сарај је давно нестао, for, suddenly said: “… it’s there, by that
нема га већ вековима на месту на којем је саграђен, али Manor…”?! I was amazed the fact that with
испада да је ипак још увек ту – у памети онога ко уме да сања her inward eye she saw the City that was no
и ко верује у снове... longer there. The Manor was long gone, for
many centuries now, it has vanished from
the place where it was built time ago, but it
Нема међу Београђанима више оних који су били сведоци turns out that it still stands there – in the
Града у београдској тврђави, и који би могли да га се живо mind of those who can dream and believe in
сећају. Али Град памте темељи скривени под талогом векова, dreams…
памте га и старе гравуре и фотографије, памте га путописи, Those citizens of Belgrade who witnessed
животописи, писма, уредбе, наредбе, извештаји, па чак и the City’s existence within the Fortress,
рачуни о разноразним државним – београдским трошковима, and who could recall it vividly, are no more
7
among us. However, the City is remembered који тихују разасути по царским музејима, архивама и
in the grounds hidden below the sediments библиотекама. Сведоче о ономе што се ту некада белило, о
of centuries, and it is remembered in the old
ономе што баштинимо макар га ту и не било више, казују оно
engravings and photographs, in travellers’
chronicles and biographies, letters and што ово Место памти без обзира на нашу окраћалу памет.
reports, decrees and orders, and even in the Нама, који смо данас ту, не преостаје друго него да лижемо ту
accounts of various national and Belgrade рану која данас на Београдској Тврђави зараста у Парк.
public expenses, which are scattered and Ми данас живимо, у рестловима Београда. Ужарено језгро
silently kept in royal museums, archives
– срце – клица – бит Београда је баш тамо где данас нема
and libraries. They all bear witness of the
whiteness that once used to stand there, of
Града – на Београдској Тврђави. Ту је зачет Бели Град. Ту је
what we have inherited event though it is not проклијала семенка из које је шикнуо Београд. Ту је некада
there anymore; they all speak about what био онај Град који смо затекли кад смо се насељавали у ове
this Place remembers in spite of our short- крајеве, и кога смо, забљеснути његовом белином, ословили
lasting minds. We who are here today cannot Београдом. Баш Ту смо решили да останемо и постанемо.
do anything else but to lick this wound which
Сељакали смо се и бежали одасвуд осим одавде, једино смо
is now slowly healing into the Park on the
Belgrade Fortress. овде увек бивали, једино смо се овамо увек враћали. Тако
смо га и ми градили вођени сновима, упорношћу и надом... а
We are now living in the scraps and leftovers најпосле, данас смо га напросто заборавили. Ту, данас, из тог
of Belgrade. The blazing core – its heart
временског хумуса, још једино штрче патрљци темеља Града,
and its kernel – the essence of Belgrade is
right in that place where the City is now без тела и без крова, изгубљени у рупама наших сећања. Кроз
absent from – in the Belgrade Fortress. That те рупе, кућа нам прокишњава, а да ми тога нисмо ни свесни,
is where the White City has been conceived. лењи да би се сећали и размажени да би сањали макар и по
That is where the seed has germinated, ћошковима некада одсањаних али недосањаних снова.
from which Belgrade has sprouted. That
Ако изгубимо све, бар нам остају снови. Ако изгубимо снове,
is where the City used to be, that City
which we have found when we settled in
онда смо изгубили све.
this land, and dazzled by its whiteness we
called it Belgrade – the White City. And Пројекат
we decided we will stay and remain right
Прошло је већ скоро две хиљаде година откако је на простору
here. We moved and fled from every other
place except this one, this is the only place Београдске Тврђаве никао и упорно бивао ГРАД. Тек у
where we have always belonged, the place последњих шездесетак година ГРАД се предао, ишчезао, и
that we always returned to. Thus we have Ту га више нема. На његовом месту, у његовим бедемима, на
built it with our dreams, determination темељима његових здања – духова, данас гајимо раскошан
and hopes… and lastly, now we have just
парк...
forgotten it. Nowadays, only shards of the
City grounds stick out of that temporal soil,
with no body and no roof, lost in the holes А да смо били те среће да нам ГРАД на Београдској Тврђави
in our memories. It is leaking through these претекне и потраје, да тај ГРАД није рушен и коначно срушен,
holes into our house, and we are not even какав би то ГРАД данас био на месту данашњег парка? Шта би
aware of it, lazy to remember and spoiled to било да је Београдска Тврђава и даље ГРАД? Какав би данас
8
Београд био да нам се „Бели Град“ на Београдској Тврђави dream even in the corners of the dreams once
Belgrade FORTRESS
још увек бели? Шта би то значило за данашњи, савремени dreamt but never fully dreamed.If we lose it
all, at least we have our dreams. But if we
Београд?... Шта би било, да је било?...
lose our dreams, we have lost it all.
Све су то она питања на која, овај Пројекат који је пред
Вама, не покушава да да коначне одговоре, већ да начне Project
промишљањa на њих. Следећих година, ако бог да здравља и It has been almost two thousand years since
памети, наставићемо даље... одржавајући ватру, али чувајући the CITY has been erected in the Belgrade
Fortress area, where it has permanently
и пепео.
remained to be. Only in the past sixty years
... has the CITY given in and disappeared,
Пројекат, који је својим већим делом публикован у овој so it is not there anymore. In its place, on
књизи коју држите у рукама, плод је сарадње Ј.П. Београдска its ramparts, at the grounds of its ghostly
Тврђава и Архитектонског факултета Универзитета у buildings, we cherish a magnificent park
Београду. Наравно, због значаја теме коју обрађујемо, током now...
реализације, број сарадника, из разних поља наше друштвене But had we been so fortunate as to have
праксе, је прошириван у циљу да се ова проблематика осветли the CITY at the Belgrade Fortress persist
and last, had it not been demolished and
из што различитијих углова.
eventually destroyed, what CITY would it be
Пројекат се развијао у последњих неколико година, а in the place where the park is? What would
реализовао се из већег броја, тек овом књигом повезаних, have been if the Belgrade Fortress were still
делова. a CITY? How would Belgrade appear today if
the “White City” were still shining white at
Први део Пројекта састављен је од снова, неколицине the Fortress? What meaning would it have

наших најеминентнијих суграђана из најразличитијих поља for present, modern Belgrade? What would
деловања, који су се одазвали нашем позиву, и који су, у have been had it been…?
форми есеја, дали свој осврт на Тему из свог специфичног These are all questions that this Project
угла. Ови текстови изражавају, пре интимно него стручно, before you does not try to give final answers
сновиђење аутора у намери досањавања Београдске to, but rather to serve as incitement to their
thoughtful examination. In the years to come
Тврђаве као ГРАДА... онаквог ГРАДА какав би, претекао из
– may God give us good health and wisdom –
историјских вихора, могао бити данас, али и осврта на то како we shall continue… keeping the flame alive,
би се даље у будућности овакав Град могао развијати и бити... and also preserving the ashes.
те како би он такав, могао бити уклопљен у компликовану …
слагалицу савременог – будућег Београда. The Project, which has already been in great
part published in this book in your hands, is
У другом делу овог издања, публиковани су радови студената the fruit of collaboration between the Public
Архитектонског факултета Универзитета у Београду, Company Belgrade Fortress and the Faculty
који се тематиком и приступом ослањају на основну of Architecture of Belgrade. Of course, due to
the importance of the subject matter we are
Тему. Промишљајући потенцијале Београдске тврђаве и
dealing with, in the course of its realization,
Калемегдана, из аспекта савременог чувања и презентовања the number of collaborators engaged in
историјског блага које им је дато на старање, али и његовог the project, coming from various fields of
9
укључења у модерне токове градског живота, стручњаци из social practice, has been increased so as to
Belgrade FORTRESS
Ј.П. Београдска Тврђава су на београдском Архитектонском have this matter illuminated from as many
different perspectives as possible.
факултету иницирали рад на неколико веома провокативних
тема које су потом дате на разматрање не само професорима, This Project has been gradually developed
већ и студентима, разних година и професионалног узраста, у over the last couple of years, and realized in
оквиру редовне наставе на њиховим студијским пројектима. several parts, finally connected and united
Изложба тих студентских радова која је презентована у with this book.
овом делу публикације, овим поводом је организована на
The first part of the Project consisted of the
калемегданском савском шеталишту – еспланади Београдске dreams dreamt by some of our most eminent
тврђаве и представља други део пројекта. Изложбом смо fellow-citizens engaged in diverse fields of
желели да прикажемо јавности како млади стручњаци, activities, who have responded to our call,
архитекти, растерећени уобичајених „реалних“ проблема and made their contributions, in the form
струке, ношени крилима сопствене маште и креативности, of essays, written on this Subject from their
respective points of view. These papers
промишљају капацитет „градскости“ Тврђаве тражећи она
present their authors’ visions – in a manner
решења која би се из аспекта савремених приступа, пре more intimate than expert – meant to dream
свега у пољу архитектуре, могли сматрати релевантним the Belgrade Fortress anew as the CITY… as
и пожељним. Ови пројекти нису рађени да би били it might have appeared to us today, emerging
реализовани, већ да би проверили неке од идеја које би се from the vortex of history… but also to
offer their different perspectives on future
могле наметати у будућим интервенцијама.
development and appearance of that City, as
Трећи део пројекта реализује се кроз постављање серије well as to show how such a City could fit into

пригодних оригиналних, тематских public art инсталација the complex picture puzzle of modern and
future Belgrade.
на специфично изабраном и уприличеном простору
београдске тврђаве, у шанцу испод војног музеја, рађених The second part of this publication consists
на тему „САНОВНИК КОНТИНУИТЕТА БЕОГРАДСКЕ of papers written by students of the Faculty
ТВРЂАВЕ“. Ове привремене инсталације су, посебно за ову of Architecture from the University of
прилику, реализовали студенти Архитектонског факултета Belgrade, all of which pick up on the central
Универзитета у Београду, окупљени око међународног, Subject in their respective approaches
and subject matters. Thinking about the
интердисциплинарног програма „Public Art & Public Space“,
potentials of the Belgrade Fortress and
а резултат су реализације одсањаног фрагмента Улице Kalemegdan, from the point of view of
која би, да нам је Бели Град потрајао, могла постојати баш contemporary preservation and presentation
данас и баш на овом месту. Овај део Пројекта, нажалост, of historical heritage, as well as its
није приказан у овој публикацији, јер је његова реализација connection with the modern trends of city
life, the experts from the Public Company
планирана у време када ће књига већ бити одштампана, али
Belgrade Fortress have instigated work on a
се надамо, да ће та неправда бити исправљена већ у следећем few rather thought-provoking topics at the
издању, следеће године у следећим сановницима... Faculty of Architecture in Belgrade; these
Финални део Пројекта замишљен је као тематски округли topics were offered for elaboration not only
сто на тему „БЕОГРАДСКА ТВРЂАВА – ДОСАЊАВАЊЕ to professors but also to students, from
11
all years and with different professional КОНТИНУИТЕТА ГРАДА“. Овај догађај ће бити организован
experience, as part of regular courses taken накнадно, по завршетку активности које се, у оквиру
at their student projects.
Пројекта, реализују на Београдској тврђави. Замишљено је да
On this occasion, exhibition of these у раду овог округлог стола учешће узму, пре свега, учесници
student works, as presented in this section овогодишње акције, који би требало да, резимирајући
of the publication, has been organized at урађено, укажу и на могућности даљег развоја Пројекта.
Kalemegdan’s Sava Promenade – Belgrade Надамо се да ће приказ овог округлог стола такође бити
Fortress Esplanade, and it is the second
објављен у првом следећем издању сановника.
part of the Project. Making this exhibition,
our wish was to present to the public the
works done by young experts, architects, На крају, желели бисмо да се захвалимо свима онима који су
who didn’t have to cope with the usual дали свој немерљиви допринос Пројекту и да их позовемо да
“real” professional problems, but rather, нам се и следећих година поново придуже у досањавањима
soaring on the wings of their imagination нашег Белог Града. Најпре дивним, упорним и далековидим
and creativity, examined the capacity of the
људима из Ј.П. Београдска Тврђава, без којих ове акције не би
“citiness” of the Fortress, searching for the
solutions that might be considered relevant ни било, а који су са највећом енергијом и жаром приступили
and desirable from the contemporary овом послу, и који су стрпљењем, какво и доликује чуварима
perspectives, in the first place in the field of капија времена, трпељиво погуривали и све нас друге,
architecture. The purpose of making these окупљене око ове идеје. Затим, желимо да се захвалимо
projects was not to realize them, but to
мудрим људима из градске управе, из Секретаријата за
verify certain ideas which might be set as
options for future interventions.
културу Скупштине града Београда, који су разумевајући
важност акција оваквог типа обезбедили сву помоћ и средства
Third part of the Project has been carried за реализацију. Такође, захваљујемо се и нашим еминентним
out by displaying a series of appropriately академицима, професорима, архитектима, историчарима,
selected thematic original public art археолозима, социолозима, режисерима, сликарима,
installations in a purposely chosen and
глумцима, сценографима, новинарима, спортистима... чија
arranged space at the Belgrade Fortress
– in the moat below the Military Museum су нам сновиђења постала најјаче упориште и потврда да
– works made on the theme “BELGRADE смо на правом путу. И коначно, нашим студентима, који
FORTRESS CONTINUITY DREAM BOOK”. су не штедећи своју машту и креативност, надања и време
Made especially for this occasion, these понудили онај најбољи и најискренији део својих сновиђења
temporary installations have been made
која би свакој другој школи на свету била на понос и дику.

by students of the Faculty of Architecture
of the University of Belgrade, gathered
around the international, interdisciplinary Зоран Ђукановић
program “Public Art & Public Space”, which У Београду, јула 2009.
resulted in a dream-come-true fragment
of the Street, which could have been in this
very place, had the White City only lasted.
Unfortunately, this part of the Project has
not been presented in this publication,
12
because it was planned at the time when the historians, archaeologists, sociologists,
Belgrade FORTRESS
book was already published; however, we directors, painters, actors, stage designers,
hope that this injustice shall be amended in journalists, sportsmen… whose visions have
the following edition of the book, next year, been the firmest support for our work and
in the dream books coming forth … confirmation that we were moving in the
right direction. And finally, our gratitude
The final part of the Project has been goes to our students, who put all their
conceived as a round table on the theme imagination and creativity, hopes and time
“BELGRADE FORTRESS CONTINUITY DREAM at work, offering us the best and most honest
BOOK”. This event shall be organized part of their daydreams, which every school
subsequently, upon completion of the in the world would be proud of.
activities to be realized within the Project
at the Belgrade Fortress. The idea for this Zoran Djukanović
round table is to have, in the first place, the Belgrade, July 2009
participants of the present action take part,
and – summarizing the work done – point
out the possibilities for Project’s further
development. We also hope that a summary
of this round table is going to be published in
the forthcoming dream book edition.
Finally, we would like to express our

gratitude to all the people who gave their
immense contribution to this Project, as

well as to invite them to join us again in
dreaming our White City anew in the years
to come. In the first place, we would like to
give our thanks to wonderful, diligent and
foresighted people from the Public Company
Belgrade Fortress, without whom this
action would have never been realized, who
invested all their energy and enthusiasm in
this work, and who showed much patience
– just as it befits keepers of a time gate
– and leniently filliped all of us who have
gathered around this idea. We would also
like to give our thanks to the wise people
from the City Administration, from the
Secretariat for Culture of the City Assembly
of Belgrade, who understood the importance
of actions of this kind and provided all
the assistance and resources required
for its realization. We also thank our
eminent academics, professors, architects,
13
Овако су га видели
This is how it was seen
Приказане гравире се чувају у Музеју Града Београда

Сhown Engravings are kept at the Belgrade City Museum
16
Belgrade FORTRESS
Панорама и ратна сцена освајања Београда 1521. године
Panorama and battle scene of the conquering of Belgrade 1521

17
Опсада и пад Београда 1521. године

The siege and fall of Belgrade in 1521
18
Belgrade FORTRESS
Изглед Београда у време
Турског напада 1521. године
View of Belgrade at the time
of Turkish attack in 1521
19
Панорама и ратна сцена заузимања Београда 1521. године

Panorama and battle scene of the conquest of Belgrade in 1521
20
Belgrade FORTRESS
Панорама Београда из XVI века
Panorama of Belgrade in XVI century
21
Панорама Bеограда средином XVII века

Panorama of Belgrade in the mid XVII century
22
Belgrade FORTRESS
Изглед града Београда око 1684
A view of the town of Belgrade about 1684

23
Две слике из опсаде Београда 1688. године
Two pictures from the siege of Belgrade in 1688

24
Belgrade FORTRESS
Панорама Београда из XVII века
Panorama of Belgrade in XVII century

25
Plan of Belgrade 1688

План Београда 1688. године
Belgrade FORTRESS
Панорамска карта ратишта са сценом опсаде Београда 1688. године
Panoramic map of battlefield with a scene of the siege of Belgrade in 1688.

27
Ратна сцена и панорама Београда 1688. године

Battle scene and Panorama of Belgrade 1688
28
Belgrade FORTRESS
Пут Хабзбуршке војске од Футога до Београда и опсада 1717. године
Route of the Habsburg army from Futog to Belgrade and the siege in 1717

29
Вајгелов план Београда 1717. године

Weigel’s plan of Belgrade 1717
30
Belgrade FORTRESS
Ратна сцена из августа 1717. Године са панорамом Београда
Battle scene in august 1717 with panorama of Belgrade

31
Plan of the Belgrade fortress

План Београдске тврђаве
Plan of Belgrade from 1717
План Београда 1717. године
Изглед Београда из времена Аустријске управе 1717 – 1739. године

Panorama of Belgrade from the period of Austrian government in 1717-1739
34
Поглед на Београдску тврђаву,

Савску капију и српску цркву и митрополију 1736. године
A view to the Upper town, the Lower town,
the Sava gate, the Serbian church and the metropolitan building 1736.
36
Belgrade FORTRESS
План Београда по завршетку Аустријске реконструкције
са издвојеном сценом Турског опседања града 1739. године
Plan of Belgrade after the accomplishment of Austrian reconstruction
with a separate scene of Turkish siege of the town in 1739

37
Зојтеров план Београда

Plan and panorama of Belgrade after Seutter
38
Belgrade FORTRESS
Ратна сцена и панорама Београда
Battle scene and panorama of Belgrade

39
Панорама Београда и ратна сцена из 1788. године

Panorama of Belgrade and a battle scene from 1788
40
Belgrade FORTRESS
План Цариграда и
панораме 6 градова
средње и југоисточне Европе
Plan of Constatinople and

panoramas of 6 towns in
Central and Southeast Europe
41
Карта ближе околине Београдат

Map of the Belgrade environs
42
Belgrade FORTRESS
Ратна карта са панорамом Београда и околине 1788. година
Military map with panorama of Belgrade and its surroundings 1788

43
Карта ратног попришта код Београда са панорамом града

Map of the battlefield at Belgrade with panorama of the town
44
Belgrade FORTRESS
Изглед Београда из најближе околине са распоредом царско - краљевске војске 1789. године
View of Belgrade and its adjacent environs with the arrangement of the royal-imperial army

45
Панорама Београда са планом града

Panorama of Belgrade with plan of the town
46
Belgrade FORTRESS
Панорама Београда у првој половини XIX века
Panorama of Belgrade

47
Аеро-фото снимак Београдске тврђаве из 1928. године

Aero-photo of Belgrade Fortress in 1928
48
Belgrade FORTRESS
Аеро-фото снимак Београдске тврђаве из 1928. године
Aero-photo of Belgrade Fortress in 1928
49
Овако су га сањали
This is how they dreamed of it
Вернер Марх
Олимпијски стадион на Доњем граду
1940.
Werner Marx
Olympic Stadium at the Lower Town
1940.
52
Вернер Марх
Олимпијски стадион на Доњем граду
1940.
Werner Marx
Olympic Stadium at the Lower Town
1940.
54
Никола Добровић
Провера пластично-функционалне улоге Калемегдана у
формирању будућег Великог Београда
1946.
Nikola Dobrovic
The controle of the plastic-functional role of Kalemegdan in
the shaping of future Great Belgrade
1946.
56
Овако га сањају
This is how they dream of it
Belgrade FORTRESS
Бријег за размишљање Contemplation Hill
Борис Дежуловић Boris Dezulovic
Ако је судити по бурним реакцијама на пројект бироа If it is to be judged on the stormy reaction
to the project of AAI-AnArvhItecture – that
AAI–AnArchItecture – који је умјесто реконструкције
instead of the reconstruction of Nebojsa
Небојшине куле, срушене у вријеме НАТО бомбардирања, Tower, destroyed during NATO bombing,
предвидио монументални стаклени цилиндар, „споменик envisaged a monumental glass cylinder,

кули“ – могло би се помислити да је Београђанима стало до “monument to the tower” – one could think
старог Сингидона. Храбри концепт младих финско-српских that Belgraders are concerned about the old
архитеката, интерактивни стаклени монолит који би се у Singidon. The brave concept of young Finn-
Serbian architects, interactive glass monolith
касноантички и средњовјековни Сингидон стопио нудећи
that would blend with the late antique and
му своје неправилне плохе да се у њима огледа сам у себи, medieval Singidon giving him his uneven
изломљен и искривљен, али жив – успио је у својој накани plates as a mirror, in twisted and broken
и прије него што је натјечај уопће расписан, потакнувши form but alive – succeeded in its aim even
Београд да коначно погледа себи у очи, заметнувши бурну before the tender was announced, provoking
Belgrade to finally see itself eyeball to
јавну расправу о старој градској језгри.
eyeball and start a stormy public debate
about the old city nucleus.
Такву расправу, парадоксално, није успјело потакнути нити Such a debate, paradoxically, was not
рушење Небојшине куле 1999. године: најзад, минери који су inspired even by the destruction of Nebojsa
срушили древну кулу до данас нису пронађени, а „наручилац Tower in 1999; finally, dynamiters who
радова“, газда Гама Холдинга – који је бомбардирање Србије knocked down the ancient tower are not
искористио да се коначно „угради“ у стари Сингидон и на found till this very day, while the one who
“commissioned the works”, Gama Holding’s
мјесту чувене куле сагради стамбено-пословни центар
boss – who took the advantage of the
Nebojša Tower – још увијек је у бијегу. Садашња бучна 61
bombardment of Serbia to finally “install” расправа провоцира тако исто питање као и своједобна
himself in old Singidon and in place of равнодушна шутња, која је пратила откриће да Небојшину
the old tower erect a commercial-housing
кулу није срушио бескрупулозни амерички, него још
centre Nebojsa Tower - is still on the run.
The present stormy dispute thus provoked бескрупулознији „домаћи капитал“: колико је Београђанима
the same question as the once indifferent заиста стало до београдске повијесне језгре?
silence, that followed after the discovery
that Nebojsa Tower was not torn down by the Данас, десет година касније, довољно је проћи старим
unscrupulous American but the even more
Сингидоном и огледати, као у имагинарном AAI–
unscrupulous “domestic capital”: how many
Belgraders really care about the historical
AnArchItecture огледалу, анархични Доњи Град, „Напуљ
nucleus of Belgrade? истока“, са прљавим трговима, запуштеним палачама,
Today, ten years later, it is enough to глухим црквама, старим жидовским Гетом угушеним у
pass through old Singidon and see, like in задаху мокраће, графитима на згради Карантина, рушевним
the imaginary AnArchItectur mirror, the пристаништем, запуштеним сплавовима – напола потонули
anarchic Lower Town, “the Naples of the
„Монд“ вири из Саве већ двадесет година! – и свим оним
East”, with its dirty squares, run down
palaces, deaf churches, old Jewish Ghetto неукусним фирмама, сноповима електричних каблова и
strangled in urine stench, graffiti on клима-уређајима на фасадама средњовјековног Сингидона,
the Quarantine building, the dilapidated прљавог, неуредног, бучног, али живог. Па, с друге стране, AAI
port, neglected rafts – half-sunk “Mond” зрцала посвједочити сјај Калемегдана, Горњег града, четврти
sticking out of Sava for already twenty
која изгледа попут Дубровника, разгледница са скупим
years! – and with all those tasteless firms,
beams of cables and air-conditioners on
хотелима, галеријама, златарнама, клубовима, елитним
facades of medieval Singidon, dirty, sloppy, ресторанима, приватним палачама, сигурносним камерама,
noisy, but alive. And then, from the other скупим бутицима, али без – људи.
side AAI mirror, witness to the glitter of
Kalemegdan, the Upper Town, a quarter На крају шетње, треба завирити у ону, никад довршену,
similar to Dubrovnik, a real postcard with
огромну подземну гаражу на Шанцу, која је требала ријешити
flashy hotels, galleries, goldsmith’s shops,
elite restaurants, private palaces, security проблем богатих становника Калемегдана, мрачну рупу у
cameras, expensive boutiques, but – without којој трагови античке палисаде и неолитског насеља и данас
people. стоје запечаћени, као свједочанство двије хиљаде година
At the end of the stroll one should peek into непрекинутог животног циклуса на ушћу Саве у Дунав,
the never completed underground garage,
чекајући да она посвећена секта што их зовемо „одговорни“

that was to solve the problem of the rich
dwellers of Kalemegdan, a dark hole in
одлуче што да раде с њима. Тако отприлике – као голема
which traces of antique palisade and a рупа усред големог мегалополиса – стари Сингидон чека да
Neolithic settlement are still sealed today, Београд одлучи што ће с њим.
as testimony to two thousand years of
uninterrupted life cycle at the mouth of Sava Одговор је, не чекајући „одговорне“, некако понудио
into Danube, waiting for that consecrated
исти тај двије хиљаде година дугачак живот. Ако у шетњи
sect that we call “the ones in charge” to
finally decide what to do with it. So in a Калемегданом останете до навечер, видјет ћете јапанске,
62
британске и француске туристе који, након шопинга и way – as a huge hole in the middle of a
Belgrade FORTRESS
обиласка Горњег Града, силазе у Гето да осјете аутентични large megalopolis – old Singidon waits for
Belgrade to decide what will happen to him.
живот, готово медитеранску гужву, жамор и мирисе, па
The answer, without waiting for “the
привучени циганским виолинама и турбофолк ритмовима persons in charge of ”, is offered by that
нестају у некој од безбројних старих кафана или бучних same two thousand years long life. If your
сплавова. stroll through Kalemegdan keeps you until
the evening, you’ll see Japanese, British
and French tourists who, after shopping
Са једнаком знатижељом ти туристи снимају дућане у
and a tour of Upper Town, descend to the
забаченим сокацима Деспотовог Подграђа и трошне настамбе Ghetto to feel the authentic life, a nearly
са сателитским антенама у пристаништу, хватајући у кадар Mediterranean crowd, babble and smells,
јединствени парадокс Београда: стари, уморни, али живи and then drawn by Gipsy violins and turbo-
Сингидон усидрен у Саву, у којој се огледају с друге обале folk rhythms disappear in numerous old inns
модерна челично-стаклена чудовишта на Ушћу. И кад их or end on noisy rafts.
With the same curiosity those tourists film
питате што их то привлачи Гету, рећи ће вам увијек исто:
the shops in remote alleys of Despot’s town
живот. Оно чега у Горњем Граду – граду-музеју, како га зову and the dilapidated dwellings with satellite
злобници из Гета – нема. antennas in the port, catching within the
frame the unique paradox of Belgrade: old,
Треба послушати и тај глас кад се промишља будућност tired, but alive Singidon moored on river
старог Сингидона. Што је цијена квадратног метра виша – Sava, the other bank mirrored in its waters,
тренутачно четири хиљаде еура – то је Калемегдан празнији: with all its modern steel-glass monsters at
према подацима Општине Сингидон у Горњем Граду данас the Estuary. And when you ask what attracts

them to the Ghetto, they’ll always give you
живи једва хиљаду људи. Доље, на Сави, у лавиринту
the same answer: life. The very thing that in
поплочаних сокака Доњег Града живи преко двадесет хиљада Upper Town – the museum-town, as called
душа. Ни радикална идеја урбаних менаџера да се цијели by the malicious ones from the Ghetto – does
Сингидон испразни од становника, конзервира и претвори not exist.
у елитни туристички ресорт – а тако вјеројатно и прогласи That voice should also be heard when the
future of old Singidon is considered. The
коначна смрт древног Белог Града који је Београду дао срце
higher the price of a square meter – four
и име – није, међутим, изазвала толике полемике као пројект thousand euros at present – the more
стаклене Небојшине куле. deserted Kalemegdan becomes: according
to Singidon Municipality data there are
Једна слична полемика вођена је и прије осамдесет година: hardly one thousand inhabitants in Upper
данашњи Београђани можда не знају, али гласовити Town today. Downhill, along Sava’s bank, in
Мештровићев Победник – који је о десетој обљетници пробоја the labyrinth of cobbled alleys of the Lower
Солунског фронта постављен на плато пред хотелом Москва, Town, more than twenty thousand souls live.
Not even a radical idea, urban managers’
гдје и данас поносно стоји – те је 1928. умало завршио на
proposal to clear the whole of Singidon of its
Калемегдану. Победник је на крају ипак остао на Теразијама, dwellers, preserve it and turn it into an elite
захваљујући протестима узрујаних грађана, цркве, женских tourist resort – and thus probably proclaim
удружења и виђенијих београдских интелектуалаца. the final death of the ancient White Town
63
that gave Belgrade its heart and name –did, Њихов гњев није, међутим, изазвала одлука тадашњег
however, provoke such controversy as the
градоначелника Косте Команудија да простор за Победника
project of a glass Nebojsa Tower.
A similar polemic took place some eighty ослободи рушењем цијелог блока зграда на највишем
years ago: today Belgraders maybe don’t дијелу Калемегдана, између Старе већнице и данашњег
know it, but the famous Mestrovic’s Victor хотела Белви, укључујући и тада дерутну цркву Светог
– erected at the plateau in from of hotel
Јована Крститеља. Разлог је био много баналнији: узрујани
“Moscow” to honor ten years since the
breach of the Thessalonica front, and still грађани, женска удружења, црква и угледни интелектуалци
proudly standing there – nearly got chased протестирали су због Победникове голотиње и „неприличне
to Kalemegdan in 1928. The Victor at the мушкости“, страхујући за морал младих Београђанки,
end remained at Terazije, thanks to protests па је Победник на крају остао на Теразијама, далеко од
of irritated citizens, the church, female
„племениташког“ Горњег Града, у то доба интелектуалног,
unions and prominent Belgrade intellectuals.
Their anger, however, was not provoked
духовног и политичког срца српске метрополе.
by the decision of the then Mayor Kosta
Слично је, чини се, и осамдесет година касније. Град не жели
Kumanudi to make room for the Victor by
pulling down a whole block of buildings at стаклену кулу јер је превише модерна, и као да страхује од
the highest part of Kalemegdan, between њене „неприличне голотиње“, у којој се и данас, као и онда,
огледа лицемјерје интелектуалне чаршије. Њој није сметало
Old Town Hall and today’s hotel “Belvi”,
рушење Небојшине куле за потребе shopping-центра, али јој
including the then ramshackle church of St.
John the Baptist. The reason was more banal: смета интерактивни споменик срушеној кули. Можда и зато
upset citizens, women’s clubs, the church што би тај стаклени монолит, за разлику од Мештровићевог
and the prominent intellectuals vigorously Победника, био споменик – поразу.
protested because of Victor’s nudity and its
“indecent masculinity”, afraid for its impact Хоће ли старом Сингидону – Горњем Граду, или пучки
on the moral of Belgrade’s girls, so that the – Калемегдану, и Доњем Граду, којега хисторијски
Victor finally remained at Terazije, far from неоправдано, али суштински точно зову Гето – вароши која
the “aristocratic” Upper Town, in those days
је преживјела бројне освајаче и ратове, Хуне, Остроготе,
the intellectual, spiritual and political heart
of the Serbian metropolis. Мађаре, Турке, Аустријанце, Нијемце и НАТО-пакт, након
хиљаду и пол година урбаног континуитета, на крају, главе
It looks pretty much the same, one could
say, some eighty years later. The City doesn’t доћи Срби? Хоће ли древни Бели Град, повијесну језгру
Београда, умјесто топовске ђулади, на концу, убити онај
want a glass tower because it is too modern,

as if the City was afraid of its експлозив под Небојшином кулом, динамит бескрупулозног
“indecent nudity”, this being, like in the капитала?
old days, the mirror showing the hypocrisy
of the intellectual milieu. This milieu Калемегдан је добио име по турским ријечима „кале“ и
was not annoyed by an idea to put down „мегдан“, које означавају „тврђаву“ и „борбу“. Прије него
Nebojsa Tower in order to make space for a
утврђена градска језгра падне у борби са бројно надмоћним
shopping centre, but resists an interactive
monument for a destroyed tower. Maybe it капиталом, ваља подсјетити да су исти Калемегдан Турци
is because that glass monolith, in contrast звали и Фићир-бајир. Што значи „бријег за размишљање“.
64
Belgrade FORTRESS
to Mestrovic’s Victor, would be a monument
to – defeat.
Will the old Singidon – together with the
Upper Town, or the plebeian Kalemegdan
and the Lower Town, that historically
unjustifiably but basically correctly is called
the Ghetto – the town that survived many
conquerors and wars, the Huns, Hungarians,
Turks, Austrians, Germans and NATO,
after fifteen centuries of urban continuity
receive, at the end, the final blow from the
Serbian hand? Will the ancient White Town,
the historical nucleus of Belgrade, instead
of cannon balls finally succumb to the
unscrupulous dynamite of capital?

Kalemegdan got its name after two Turkish
words “kale” and “megdan”, meaning
“fortress” and “fight”. Before the fortified
town nucleus succumbs in the fight with the
superior capital, it should be reminded that
this very Kalemegdan the Turks called Ficir-
bajir, meaning “contemplation hill”.
65
Belgrade’s Victor Београдски победник

Jugoslav Cosic Југослав Ћосић
What would have happened if Kalemegdan- Шта би било да је Калемегдан-град преживео рушилачке
town had survived the destructive campaigns
походе које му је историја наменила? Како би данас изгледао
that history had assigned on him? How
would he look today and what kind of history
и какву историју би предавао?
would he teach? Који од оних немилосрдно сравњених градова бисмо данас
Which one of those mercilessly razed down гледали.
towns would we be watching today?
What kind of feelings would he arise in us? Каква би осећања будио у нама?
My first thoughts in this special historical
inquiry, of a history that did not happen,
Моје прве мисли у овој својеврсној истрази историје која
was soaked with a mixture of romantic се није догодила, натопила је мешавина романтичних
feelings, inspiration, gloom, fancy... All in all осећања, инспирације, сете, маште… Све у свему, једна
a seductive combination hard to resist. I was заводничка комбинација којој је тешко одолети. Био сам
ready to think that today, had Kalemegdan- спреман да помислим да бисмо данас, да је Калемегдан-град
town survived, we would have a town –
преживео, имали град-споменик животу, какав ретко ко од
monument to life, one that is rarely found

among European nations. It appeared to me, европских народа има. Учинило ми се чак, на тренутак, да у
for a moment, that in rivalry with such a конкуренцији са таквим спомен-градом, Француска, Шпанија
memorable town, France, Spain, even Russia, па и Русија не би имале достојног такмичара.
would not have a worthy competitor. Имали бисмо данас, водила су ме даље осећања, град херој
We would have today, my feelings were
старији од Хришћанства који, обрнуто општем уверењу да је
carrying me on, a hero town who, older than
Christianity, and contrary to the general
историја учитељица живота, саму историју учи нечему.
belief that history is the teacher of life, could Како су се осећања продубљивала, у мислима су ми се
even give a lesson to history. As feelings указивале све романтичније и узвишеније метафоре:
66
величанствено сведочанство Феникс уздизања, got deeper, to my thoughts came more and
Belgrade FORTRESS
Вечни Бео Град итд, итд… more romantic metaphors: a magnificent
testimony of Phoenix like soaring... Eternal
Видео сам га у мислима. Прво обрисе, потом све јасније: беле White Town etc, etc...
очуване зидине, камене зграде, уске калдрмисане улице, I saw it in my thoughts. First the outlines,
дрвене мостове и артешке бунаре, звонике и прелепе кровове then even more clearly: white preserved
ramparts, stone buildings, narrow cobbled
са којих се отвара видик ка Бечу и Пешти.
alleys, wooden bridges and artesian wells,
А онда, изненада, на врху Сахат куле, угледах надградњу. Цео bell-towers and beautiful roofs giving view
спрат, дозидан, од немалтерисане цигле, са ПВЦ прозорима to Vienna and Budapest.
и теголом на крову. У теголи, кровни прозори Браћа Вујић. And then, suddenly, at the top of the Clock
Нормално сателитска антена на врху. Помера се електронски. Tower, I saw a superstructure. A whole
Испод надградње, у прозорски отвор, уграђен сахат. floor, built in unplastered bricks, with PVC
windows and tegola on the roof. In the tegola
Дигитални, донација Делте.
built in roof windows, “Brothers Vujic”
brand. And, naturally, a satellite antenna
Указаше ми се потом две куће-близнакиње, што их је сазидао on the top. Moves electronically. Above the
онај на врху зграде у Бранковој улици. “Вероватно су браћа”, superstructure, within the window frame, a
сетих се коментара моје сестре. clock. Digital, a donation from “Delta”.
Then two housed – twins, came into sight,
Човек је победио град. На врх Београда направио је своје
built by the one who is on the top of that
село. Све са уредном грађевинском дозволом. building in Brankova street. “They are
Тај призор Сахат куле и кућа у Бранковој отргнуше ме probably brothers”, I remembered my sister’s
потпуно из канџи романтике. Наједном ми се указаше words. The man won. He defeated the town.

слике времена које би, ван сваке сумње, оставило трајни и At the top of Belgrade he made his village.
неизбрисив траг на Калемегдан-граду, да је којим случајем Everything with a proper construction
permit.
преживео.
That sight of the Clock Tower and the houses
in Brankova street grabbed me out from
Почех испочетка да замишљам изглед Калиш-града. the claws of romance. Suddenly cropped
Цео Горњи Град зове се Делта Град. Завод за заштиту up pictures of a time that would, without
споменика културе је исељен у Борчу, а у садашњој згради any doubt, leave a lasting and inerasable
trace on Kalemegdan –town, had the town
завода је тржни центар са преко 30 радњи познатих брендова,
survived by some chance.
укључујући Спрингфилд, Манго и Нике. I restarted to imagine the look of Kalis-town.
Павиљон Цвијета Зузорић сада је робна кућа Зара Зузорић. The whole Upper Town is now called Delta
Испред ЗЗ ред. Из робне куће излази весео женски свет, са Town. The Institute for Protection of Cultural
пуним, великим кесама. Monuments has been dislodged to Borca, a
distant suburb, and in the present building
of the Institute is a shopping centre with over
У Демад Али-пашином турбету бањалучки ћевап. Због
30 boutiques with branded goods, including
конкуренције, у кулама Зиндан капије, смештена је пекара Springfild, Mango and Nike.
Хлеб и Кифле. Куле су реконструисане и подсећају на Cvijeta Zuzoric Art Pavilion now is the Zara
Ролвиршле. На кулама заставице. Zuzoric department store. In front of ZZ a
67
queue. Merry women of all ages come out of Деспотова капија, кула и Опсерваторијум, претворене су
the store, all of them with big filled bags. у резиденцијални комплекс Браћа Карић. Уз сагласност
In Demal Ali-pasha’s turbe is a Bosnian Завода за урбанизам, око комплекса је подигнут високи
grill. Because of the competition, within the зид, а Деспотова капија је замењена модерним рол вратима
Zindan gates, a “Hleb and Kifla” bakery
са интерфоном. На кули је постављен панорамски лифт и
is moored. Towers were reconstructed and
remind us of hot-dogs. Flags flapper from величанствени знак БК. Објекту је придодато некадашње
the top. Зеленило, на ком је изграђена гаража. Комплекс је пасарелом
Despot’s gate, tower and Observatory повезан са Римским бунаром који је претворен у Миланкин
are transformed into a residential “Karic ђакузи. У ђакузи је претворена и фонтана на уласку у
Brothers” complex. With consent of the Калемегдан, са градске стране. Претходно је из ње уклоњен
Institute of Urbanism, a tall wall is erected Роксандић. Борба са змијом премештена у Миријево.
around the complex, and Despot’s gate
Црква Ружица и Црква Свете Петке исте. Нова само БК табла
has been replaced by a modern rolling
door with an interphone. The tower has a
на фасади.
panoramic elevator and a magnificent BK
sign. The object annexed the late Greenery, Митрополитски двор је укњижен као приватно власништво
now turned into a garage. By a pasarel the газда Језде. Сад је празан, пошто је ушао у стечајну масу
complex is connected to the Roman Well, now Југоскандика. Из двора се види Доњи град. Небојшина кула је
turned into Milanka’s jacuzzi. The fountain
Генексова кула са четири панорамска лифта, који симболизују
at the entrance to Kalemegdan also became a
jacuzzi, at the side of the city. Prior to this, отвореност Београда према свима странама света.
Roksandic’s statue Fight with the serpent has На једном делу Дунавске падине изграђено је универзитетско
been dislodged to Mirijevo, another suburb. насеље, а други део је припојен Луци Београд. На Савској
Ruzica Church and St. Petka Church remain падини је тржни центар Ушће, изграђен од лима, који подсећа
as they are. The only novelty is a BK plate on
на природне материјале. Због атрактивности и уклапања
the facade.
у историјски амбијент, Карађорђева капија је, део по део,
Archbishop’s court has been registered as a
премештена на улаз у тржни центар.
real property of Jezda the Boss. It is empty at
this moment as it is part of the Jugoskandik
Са свих шетачких зона Горњег града извађена је калдрма и
bankruptcy settlement. The court has a view постављена је модерна асфалтна база. Базу је, у замену за
on the Lower Town. офуцану калдрму, бесплатно изградила немачка грађевинска
On one part of Danube’s hill-side a фирма.
university campus was built, while the other

part is annexed to the Port of Belgrade.
На месту споменика Деспоту Стефану Лазаревићу налази се
On Sava’s slope stands the Usce shopping
mall, made of tin plate, resembling genuine споменик Деспоту Слободану Милошевићу. Ту је и Споменик
natural material. Being attractive and also Захвалности Русији, а недалеко од њега, у згради бившег
in order to frame it into a historic ambience, Војног музеја, је седиште Гаспрома.
Karadjordje’s gate was disassembled and Природњачки музеј и Музеј београдске тврђаве су срушени.
later, part by part, reassembled in front of
Детаљним урбанистичким планом предвиђено је да на том
the shopping mall.
In the pedestrian zone of Upper Town
месту, уместо руина, на површини од неколико хектара,
68
буде изграђен голф терен Клуба привредника. У том циљу са all the cobblestones were removed and
Belgrade FORTRESS
предвиђене површине посечено је сувишно зеленило, које replaced by a modern asphalt topping.
As a barter arrangement, in exchange for
је некада засадио докони београдски урбаниста Емилијан
the cobblestones, a German construction
Јоксимовић. Голф терен ће, међутим, због спора Завода company made the asphalt layer, free of
за заштиту споменика и града морати мало да причека, charge.
а у међувремену, на том месту постављена је монтажно- Instead of Despot Stafan Lazarevic monument
демонтажна гаража. Зоолошки врт је исељен и претворен у now stands the monument to Slobodan
излетиште клуба привредника. Milosevic. There is also a monument of
Београдски Победник је остао Победник, али уместо мача Gratitude to Russia, and not far from it, in
the former Army museum, is Gasprom’s seat.
и голуба, у рукама има торбицу са мобилним и кључеве од
Natural history museum and the Belgrade
голфа. Fortress Museum are torn down. The detailed
urbanization plan foresees to make at that
Све је урађено према новом, детаљном урбанистичком плану, place, after removing the ruins, on a surface
који је по тумачењу аутора, мртвилу оријентално-барокног of several hectares, a golf course for the
кича Калемегдан-града, удахнуо живот и модернистички needs of the “Businessmen’s Club”. In order
to make this course the excessive greenery
идентитет. Направио је од њега град који сведочи о историји
was cut down, planted far back by the
али сведочи и о животу. Град сведок - сарадник. idle urbanist Emilijan Joksimovic. The golf
Као што је изненада дошла, визија Калемегдан Града тако ме course, however, due to a dispute between
је и напустила. Помислих, и није тако лоше, овако. the Institute for the Protection of Monuments
and the City, will have to wait for a while,
and in the meantime a prefabricated (and

removable) garage is already at this spot.
The Zoo is dislodged and turned into picnic
grounds for members of the “Businessmen’s
Club”.
Belgrade Victor remained the Victor, but
instead of sword and pigeon, he now holds in
his hands a little bag with a cell phone and
keys of a “golf ” car.
All was done following a new detailed
urbanization plan, and according to the
interpretation of the author, the oriental-
baroque kitsch stupor of Kalemegdan –town,
has been infused with new life and modern
identity. It was made to be a town that
witnesses about history, but also witnesses
about life. Town the witness –collaborator.
The vision of Kalemegdan left me as abruptly
as it appeared. Not too bad, I thought, the
way it is now.
69
Between WALKING and Међу јавом и међ’ сном

SLEEPING
Зоран Ђукановић
Zoran Djukanovic
I like to drink my first morning coffee at Волим да попијем своју прву јутарњу кафицу код Радована
Radovan Doksat’s place up there in Upper Доксата горе на Горњем Граду и то не само због јединствене,
Town, and not only because of the unique,
узбудљиве и невероватне коинциденције о којој ће касније
exciting and unbelievable coincidence that I’ll
elaborate on somewhat later, but before all бити речи, већ пре свега због разних других ствари које се,
because of other different things that, in the између мог стана и те кафице, у међувремену одигравају.
meanwhile, happen on route from my flat to
that cafe. Није баш једноставно, у мојим годинама, верати се горе-доле
по београдској вароши, посебно за ћудљивог времена, али те
It’s not simple, at my age, to climb up
and down through Belgrade,especially in
моје јутарње шетње, поред тога што добрано разгибавају моје
capricious weather, but those morning strolls прикочене зглобове, увек некако неочекивано одреде и даљи
of mine, besides of loosening up my jammed ток догађаја који ме очекују тога дана. Та неизвесност ми још
joints, always and somehow unexpectedly увек представља изазов коме не могу да одолим. Уз то, успут,
determine the events that expect me on that проверим да ли је у Вароши још увек све на своме месту, као
day. That uncertainty is a challenge I can not
да је ту ишта могуће променити после свих ових векова који
resist. Besides, on the way, I check that all in

the Town is at its right place; as if anything су се овде у Град окаменили.
is possible to change after all those centuries
petrified here in the shape of this very Town. За умировљеника, који је у суштини беспослен, устајем
релативно рано, јер је то једини начин да сâм са собом, у
For a retired person who is basically idle, I
миру, без свеприсутних бахатих туриста, обиђем и проверим
get up rather early, because it is the only time
when I can be alone with myself and in peace;
мој Бели Град.
without the omnipresent and overbearing Кад човек остари и уравнодуши се спрам света, није му увек
tourists; and can make a tour and an
70
ни лако ни једноставно да достојанствено, цивилизовано inspection of my White Town.
Belgrade FORTRESS
упристоји себе баш сваки пут кад намери да изађе из куће. When a person gets old and becomes rather
Да не говоримо о томе да то и кошта. Али, ја се не усуђујем unconcerned towards the world, it’s not
да радим другачије. Предуго сам овакав да бих препадао always easy or simple to find for oneself a
моје комшије некаквим својим новим „савременијим“ dignified personal decorum every time when
going out. Not mentioning that it’s also
појавностима. Свикли су се на мене оваквога. Не треба
costly. I, however, don’t dare to behave in any
људима, из сопствене, пуке лењости, мењати навике. other way. For quite too long I am as I am,
Напросто, није пристојно за човека мог доба, моје историје, and it doesn’t suit me to surprise my neighbor
а зашто не рећи – и мог угледа, да се икако другачије, него with a “modern” appearance of myself. They
грађански уљуђен и углађен, појављује у јавности. Превише are used to me the way I am. One should not,
сам се изгледа, кроз свој некадашњи посао, дружио са due to personal laziness, change people’s
habits. Simply, it is not decent for a man
господом из Горњег Града. То ипак остави трага на човеку за
of my age, my personal history, and why
цео живот. А ја то, ето, проживљавам поново из дана у дан. not mention also my public distinction, my
Curriculum Vitae; so there’s only one way for
Зграда у којој живим, иначе здање бившег Арсенала која me to appear in public –with civil and refined
је средином прошлог века, по мом пројекту и под мојим manners. For too long, it seems, through
my previous work did I spend time with the
надзором, реконструисана и дограђена у тада помало
gentlemen from Upper Town. That leaves a
ексклузивни стамбени кондоминијум за више чиновнике trace on one’s life. And I live that anew with
градске управе, налази се уз саме западне, доњоградске, every new day.
дунавске бедеме, на углу улице Дунавске Арсане и улице
Arsenal that by the middle of the last century
Водене, одмах јужно уз кулу коју данас називају „Небојша“.

was reconstructed and an annex added,
То је више него пристојан смештај за човека моје платежне upon my project and under my supervision,
моћи, утолико пре што у њему живим углавном сам. Посебно and thus turned into an exclusive residential
сам поносан на поглед који се са мојих прозора, преко area for the higher municipal civil servants-
бедема, пружа ка западу на Ушће и Велико Ратно Острво. is situated just by the western Danubian
Lower Town’s ramparts, at the corner of two
Овај поглед, нарочито за лепих летњих вечери, још увек зна
streets – Dunavska Arsana street and Water
да у мом стану окупи фино друштванце у славу најлепших street – right south and by the tower now
залазака сунца, јер у нашим годинама, мало нам је још чега called “Nebojsa”. It is more than a decent
другога преостало... accommodation for a person with my means,
especially as I am most of the time alone in
my flat. I am particularly proud of the sight
Улица Водена, на коју излази југозападни улаз мог
from my window, overlooking the bulwarks
кондоминијума, најближи мом стану, достојанствено умирена and encompassing the Estuary and the Great
древном турском калдрмом и дрворедима расцвалих липа, ка War Island. This view, especially during the
северозападу удара слепо право у дунавске бедеме и даље, pleasant summer evenings, still succeeds
мало смакнуто са правца, кроз Северну Водену Капију излази to bring to my flat a nice group of friend in
директно на пространо дунавско шеталиште. Али, тих јутара о order to celebrate the most beautiful sunset,
because in our age there’s little left to enjoy
којима говорим, ја идем на другу страну.
in... 71
Water street, reached by the southeastern Чим изађем на улицу, у првом суседном излогу радионице
entrance of my condominium and closest мог пријатеља Макарија, који једва саставља крај с крајем
to my flat, has a dignified look with its
поправљајући наливпера и прастаре машине за куцање,
old Turkish cobblestones and lined with
linden trees in full blossom. Looking дотерам своје ревере, кравату и фризуру, затим још једном
northwestwards the street hits the Danube’s бацим око на ципеле и коначно проверим џепове за случај
ramparts and further on, changing a little its да сам нешто заборавио. А онда кренем на своје јутарње
course, passing through the Northern Water путешествије.
Gate exits directly at the spacious Danube’s
promenade. But, those mornings I am talking
about, I go the other way.
На углу моје улице, баш преко пута хотела „Караван
Сарај“, иначе бивше Артиљеријске касарне, најпре скренем
As soon as I step on the street I stop in
надесно – ка југозападу, улицом Дунавске Арсане. У ова
front of the first neighboring shop-window,
belonging to the workshop of my friend
јутра овде зна да буде толико тихо, да се сасвим јасно чује
Makarije who hardly makes both end зборно мрмљање тихе молитве испод прозора чувеног
meat repairing fountain pens and ancient Фрањевачког самостана са једне стране (који је кроз историју
typewriters, and I check and fix my lapels, неколико пута бивао чак и џамија), те пригушеног хркања
my tie and my haircut. Then I have a quick разваљених туриста из соба хотела „Дунав“ са друге стране
glance of my shoes and finally check my
(реконструисаног и дограђеног бившег Складишта хране).
pockets to be sure I haven’t forgotten
something. Only then do I start on my После неколико корака, одмах на следећем ћошку, скренем
morning journey. налево у Гашпарску улицу. Јако волим да прошетам овуда.
Фина, пажљиво слагана калдрма, згуснута сенка столетних
At the corner of my street, just apposite from
“Karavan Saraj” hotel, one-time artillery кестенова чије опале, сјајне, перфектно глатке плодове
barracks, I first turn right – to southwest, премећем по рукама и несвесно пуним џепове. Са једне
along Dunavska Arsana street. And on these стране мир самостана из кога каткад замирише тамјан, а са
mornings it can be so peaceful here that дуге стране низ раскошних радњи у чијим се излозима никада
one can clearly hear the mutual mumble
не гаси светло. У овој улици су првобитно – пре неколико
of a quiet prayer under the windows of the
well- known Franciscan abbey at one side
векова, дозвани од тадашњих Београдских владара, али
(through history and on several occasions и примамљени локацијом око Фрањеваца – своје радње,
the abbey has been turned into a mosque), дућане и магазе најпре отварали дубровачки трговци. Касније
while from the other side comes a muffled су их сплеткама одатле истиснули Јевреји, а када су и њих
snoring of overtired tourists staying at коначно протерали ван градских зидина онда су њихове
“Danube” hotel (a former Food Storehouse
радње запосели Цинцари, богати пештански и још богатији
reconstructed and turned into this hotel).
After couple of steps, at the very next corner, бечки трговци. Данас је то права „нобл“ улица која иде све до
I turn left to Gasparska street. I like a lot Пијачног трга шепурећи се успут сваколиким продавницама
to stroll here. Well done cobblestone works, са најекскузивнијом и најскупљом робом из целог света. Ово
deep shadows of hundred years old chestnut је једна од ретких улица, дубоко у Доњем Граду, у којој се
trees, chestnut’s yields perfectly smooth
повремено, посебно око Нове Године и Божића, могу срести
and I pick them up and play with them in
my hands and insensibly fill my pockets. At
и господа из Горњег Града (али никада и из Хисара). Овако
72
рано ујутру пре него што се радње отворе и пре него што их one side the peace of the abbey with at times
Belgrade FORTRESS
размилели туристи запоседну, веома је пријатно шетати се its smell of incense, and on the other side
a row of luxurious shops where the lights
њоме. Разгледам излоге без непосредне опасности по џеп,
are never turned off. To this street, at the
али помало и планирам чиме бих могао, према скромним beginning, several centuries ago, invited by
сопственим могућностима, попунити своје проређене ормане the then rulers of Belgrade, but also lured by
и ладице. Без обзира на околности, господа ипак не купују the location around the Franciscan abbey,
јефтине ствари. Шта би чаршија казала? first to come were the merchants from
Dubrovnik, opening shops and storehouses.
Later, due to intrigue, they were driven out
На крају улице, притешњен неодлучношћу о будућим by the Jews, and when in turn they were also
куповинама, прелазећи Доњоградски Булевар изађем на ousted and thrown outside of the Town’s
широки, главни и највећи трг у овом делу Вароши. Зову га walls, the Tzintzars stepped in taking over
Пијачни Трг и ако на њему, већ скоро пола века, нема ни трага their shops, and soon came the rich merchant
од некадашње тржнице. Морам признати да се уклањање те from Budapest and the even richer ones
from Vienna.Today it’s a real “noble” street
пијаце са овог трга догодило помало и мојим ангажовањем,
that goes all the way to Market Square and
а на наговор и инсистирање господе из Горњег Града којој showing off all along with all kinds of most
су засметале паприке и лукац и „сумњиви“ типови који се exclusive boutiques, at the same time with
увек мотају око пијаца, и то малтене испод самих њихових most expensive goods from around the world.
прозора. Немајући превише избора, тадашња градска управа, It is one of the rare streets, deep in Lower
Town, where one can, from time to time,
у којој сам као што знате и ја радио и то управо на овим
mostly around New Year and Christmas,
пословима, је израчунала да суседна Бајлонијева пијаца meet the gentry from Upper Town (though
на Дорћолу, дакле ван бедема, сасвим комфорно може да

never those from Hisar). This early in the
прошири своје такозвано „гравитационо подручје“ те да, morning, before the shops open and before
додатно реконструисана и проширена, може комотно да the tourists swarm, it is indeed very pleasant
опслужује потребе и Доњег и Горњег Града. Та рачуница је to stroll along. I window-shop with really
no direct danger to my pocket, but I also
задала коначни, смртни ударац старој доњоградској пијаци
plan how to fill, with my modest means, my
– она је укинута и поред бројних протеста грађана Доњег thinned closets and drawers. Regardless of
Града, а Бајлонијева пијаца никада није реконструисана а the circumstances, gentlemen never buy cheap
камоли проширена. Чујем да се ових дана у Београду поново stuff. What would the public opinion say?
расправља о томе.
At the end of the street, squeezed by hesitancy
Трг је после давнашњих аустријских реконструкција и on future purchases, crossing Lower Town
доградњи добио облик готово правилног правоугаоника чија Boulevard, I come to the wide, main and
largest square. Marker Square is how it’s
дужа осовина прати правац североисток-југозапад, а са свих
called, even though, for half a century, there’s
страна је оивичен лепим зградама из различитих историјских no more a trace of the one-time market.
периода. I must admit that I also played a role in
removing the market, after persuasion and
Са североисточне стране над Трг се, по целој његовој insistence from the part of the Upper Town’s
ширини, надноси велелепно здање у народу једноставно gentlemen who were annoyed by pepper
73
and onion and the “shady” blokes hanging названо „Еснаф“, у коме су некада били смештени под
around, almost under their very windows. једним кровом сви еснафи и удружења занатлија и трговаца
Having not much choice, the municipal
који су радили у Граду, а још пре тога, кажу, да је то био
authorities of that time, I was as you might
know part of that civic team and engaged сарај неког београдског мухафиза везира Џафер-паше.
just on such works, and so it was calculated Биће да је некада пред овом зградом, а и у њој, врило од
that the neighboring Bajlonova market on трговаца, златара, кафеџија, абаџија, ћебеџија, обућара,
Dorcol, being outside of the ramparts, could казанџија, млинара, пекара, налбаната, месара, бурегџија,
enlarge its “gravitational field”, and should
самарџија, сарача, сабљара, лађара... Ова грађевина је
be accordingly reconstructed and extended,
thus easily fulfilling the needs of both Towns,
временом вазда дограђивана и проширивана те је коначно,
the Upper one and the Lower one. That силним новцем удружених еснафа и имагинацијом најбољих
calculation gave the final death blow to the најмљених неимара и уметника, добила изглед који је и
old Lower Town market – it was abolished in данас краси, а који представља један од најбољих примера
spite of numerous protests of many citizens овакве архитектуре у целом овом делу Европе. Данас,
from Lower Town, while Bajlonijeva market
променом власника, ова зграда је претворена у једну од
was never reconstructed, not to mention the
idea of expanding it. I hear there’s again in најексклузивнијих продајних простора у Граду. Сада се
Belgrade a new debate on this issue. са прозора овoг величанственог здања, уместо еснафских
барјака који су ту, мора бити, некада китили фасаду, вијоре
In the old times the Austrians undertook
reconstruction and annex works so the рекламе свих најважнијих белосветских фирми и брендова.
square got the shape of a nearly harmonious Признајем да још увек нисам смогао ни времена ни снаге да
rectangle with the longer axis following the свратим да видим како то сада изгледа изнутра.
northeast-southwest direction, and from
all sides is fringed with nice buildings built
Наспрам „Еснафа“, са супротне, југозападне стране Трга,
during different historic periods.
налази се новија, модерна зграда Општине, у народу
From the northeastern side a stately edifice, неформално названа „Скадар“, која је дуго грађена, али
popularly known as “The Guild”, leans коначно и саграђена на месту ранијих магацина који су
over the whole width of the Square. That
изгубили своју функцију измештањем пијаце, а у којима је,
edifice, in times past, had under one roof
all the unions of craftsmen and merchants кроз историју, складиштено и чувано свашта – од барута до
who were working within the Town, while паприка у срећна времена, и од стоке до несрећних људи кад
even before that, the legend tells, it used Реке надођу или ратови похарају, па кад куће и штале ван
to be the quarters of a Turkish vezier, града пострадају. Архитектонско решење на основу којег је
Dzafer-Pasha. This building has certainly
ово здање подигнуто било је резултат међународног конкурса
seen a reign of tumult in front of it; while
inside an even bigger hussle made by
на који је, својевремено, пристигло преко три стотине радова
merchants, goldsmiths, butchers, saddlers, из целог света а који је расписан у време мојих ингеренција.
coppersmiths, millers, bakers, shoemakers, Међународни жири, у чијем сам раду и ја учествовао као
sword smiths, tailors, kebab grills, sailors... представник градске управе, био је на силним мукама јер су,
Through time this edifice was many times након првог круга жирирања, мишљења господе са Капитола
rebuilt and enlarged, so that with plenty
и грађанства из Доњег Града била сасвим супротстављена.
of money of the united craftsmen and with
74
На крају, прву награду нисмо доделили, а за реализацију је, the imagination of the best hired builders
Belgrade FORTRESS
под руководством председника жирија и под мојим надзором and artists, it finally got its present shape;
representing one of the best examples of this
накнадно урађено компромисно решење компилирано од
type of architecture in this part of Europe.
других конкурсних радова, које је коначно најмање сметало Today, with the change of proprietors, this
обема странама и оно је, уз још неке мање додатне измене, building was turned into one of the most
реализовано готово у целини. Како је започело, и колико је exclusive sale spaces in Town. Now, from the
све то трајало, није та зграда на крају ни испала тако лоше, windows of this magnificent edifice, instead
of the guilds’ flags that most probably
ако је судити по безбројним туристима који из целог света
adorned the front, different adds of the best
долазе да се сликају пред овим здањем. known world companies and brands are now
flapping. I do admit that I still didn’t find
Северозападно и југоисточно, по дужој страни, Трг первазе enough time nor strength to peep in and see
складни фронтови зграда разних стилова из разних how it looks inside.
историјских епоха, које у приземљима имају дубоке, Across from “The Guild”, from the opposite
засвођене аркаде сеновитих тремова да намерника штите southwestern part of the Square, there’s a
и од кише и од сунца, а на спратовима хотеле, пансионе, newer, modern Municipality building, by
али и станове који се у последње време најчешће убрзано folks and informally called “Skadar”. It
took some time to build it, but was finally
претварају у све популарнија „bed and breakfast“ свратишта,
erected at the place of ancient magazines
или се просто издају „у виђеном стању“ и по високим that lost their function with the removal of
ценама. У мрачним сенкама тремова ових зграда крију се the market. In old times those magazines
бројнe продавницe и ресторани са најразличитијом квази- were storehouses for all kind of stuff – from
традиционалном понудом намењеном искључиво туристима. gun-powder to peppers (in happier days),

Ја не могу да замислим нормалног Београђанина који би from cattle to unlucky persons who lost all in
floods or in war plunders, when out of town
овде јео или куповао било шта. Мада, признајем да сам
houses and stables were the first to perish.
једном, баш овде, у једној од тих аркада, помно очијукао са The architectural design is the result of an
једном згодном млађаном продавачицом испред продавнице international contest that attracted over
планетарно чувеног (а нашег) бренда „Four S“. Годинама three hundred works from all continents,
касније, препознао сам ту продавачицу у једној уморној and the tender was announced in the period
of my authority. The international jury – I
женици која ме је равнодушно послуживала кафом на неком
was one of the members as the representative
састанку у Урбанистичком заводу у Палмотићевој, где је очито of the Municipality – was in trouble, because
радила као кафе куварица. Она мене није препознала. А after the first round of vote the opinions of
мени је било непријатно да је ословим у тако неравноправној the gentlemen from Capitol and the citizens
ситуацији. Звала се Кристина. Више никада је нисам срео. from Lower Town were completely opposed.
At the end, we didn’t give the first award,
but a compromise solution was found
Трг је у целини пешачки, осим што северозападном страном
later – jury’s president and I came to such
кроз њега пролази Доњоградски Булевар, који даље одлазећи an agreement – and this meant compiling
са Трга излази ван бедема Града, и то ка североистоку кроз several works that aroused less opposition
Капију Карла Петог, а на другу страну, ка југозападу, кроз from both sides, and that finally was the
75
solution that went into realization in nearly Западну Водену Капију. Ова улица је прилично претенциозно
its full scale. When one considers all the названа булеваром, јер је она тек незнатно шира од других
problems prior to construction and all the
Доњоградских улица. Кажу да је названа булеваром у скорије
time for the construction, one can say that
the final result is not too bad, especially if време, средином прошлог века, јер је сваки део града,
we judge by the numberless tourists who политичком вољом, требало да добије свој булевар. Тако је и
flock from all countries to take photos in Доњи Град, незаслужено добио свој. У овој улици – булевару
front of this edifice. налази се сва сила малих продавничица са јефтинијом робом,
Along its longer northwestern and туристичке агенције посебно специјализоване за крстарења
southeastern side the Square borders Дунавом и Савом, затим неколико хотела и пансиона са
gracious front sides of buildings in different различитим бројем звездица, а нашло се ту места и за понеки
styles, built in several historic epochs; in ресторанчић брзе хране и још покоји „с` ногу – кафе“ приде.
their ground floors having deep, vaulted
И поред разних покушаја да се у „булевару“ саобраћај
arcades with bowers that protect the
passers-by from rain and sun, while on the укине, смањи или бар умири, он је и дан-данас остао главна
upper floors are hotels, pensions, but also унутрашња артерија Доњег Града. С обзиром на значај који
flats that recently are often transformed овај саобраћајни правац има за Београд у целини, и то не
into the popular “bed and breakfast” rest само у функцији туризма, већ и у функцији повезивања
areas or are just for rent, the rent being
Дорћола на североистоку и Савамале на југу, у овој улици –
high. Under the dark arched doorways of
these houses many shops and restaurants
а самим тим и на Тргу – зна да буде неподношљива гужва и
hide, offering all kinds of pseudo-traditional бука, нарочито у шпицевима. Једном ме је баш ту – на самом
cuisine, solely prepared for the tourists. I Тргу, трамвај закачио и замало сам сасвим пострадао. После
can’t imagine a normal dweller of Belgrade се тадашњи Градоначелник, када ме је посетио у болници,
who would eat or buy anything around here. шалио да умало да Тргу дају име по мени. На срећу, то се ипак
I admit, however, that once, right here,
није догодило.
under one of those arcades, I encountered a
cute young salesgirl in front of a planetary
known (our domestic) brand “Four S”. Years По средини Трга задржана је стара пијачна калдрма и то
later, I recognized that salesgirl in the face након жестоког инсистирања грађана Доњег Града и ако су
of a tired woman who indifferently served me градске власти, у више наврата, биле намерне да овај простор
coffee at one meeting at the City Planning
капитално осавремене и другачије уреде. Било је ту разних
Institute in Palmoticeva street, where she
obviously worked as a waitress. She didn’t
идеја о фонтанама, споменицима, озелењавању, паркинзима,
recognize me. And I felt uncomfortable to подземним гаражама, а било је и планова о изградњи
address her in such an unequal situation and потпуно новог објекта (некакве „галерије“) у самом центру
position. Her name was Kristina. I never saw Трга. Ипак, коначно, под притиском јавности, од тих идеја се
her again. за сада одустало. Данас се, на највећем делу Трга, шепуре
The whole Square is a pedestrian zone, баште ексклузивних ресторана увек пуне прегладнелих
except for the northwestern side cut by туриста измучених жеђу, пред којима се унаоколо, за ситне
the Lower Town Boulevard which leaving паре, у неописивој гужви и какофонији, понижавају армије
the Square leaves also the ramparts and
квазиуметника разне феле: музичара, нарикача, портретиста,
exits from the Town, passing through the
76
пејзажиста, иконописаца, жонглера, пантомимичара, northeastern Karl Fifth Gate, and then
Belgrade FORTRESS
гатара, пророка и свакојаких других харлекина, протува, on southwestwards, through the Western
Water Gate. This street has been rather
превараната и ситних трговаца који паничним трком, машући
pretentiously named as a boulevard, because
огромним црним пластичним кесама за ђубре, пуним it is only a bit wider than the other Lower
свакојаког бофла, безглаво беже у околне уличице и хаусторе Town streets. The saying goes that it is in
чим се на Тргу појави неко у униформи. recent time when it was named to be a
boulevard. That was around the middle of
last century when every part of town, by
Ипак, оно што највише смета су аутомобили које немарни
political will, had to have its own boulevard.
и неодговорни грађани паркирају по Тргу без икаквог So, without merit, Lower Town also got its
реда, свуда где је то икако могуће, без обзира на то што boulevard. This street-boulevard is crowded
је паркирање, па чак и заустављање аутомобила, на Тргу with a huge number of small shops with cheap
најстроже забрањено. Неки зли језици кажу да полиција goods, tourist agencies specialized in river
не решава овај проблем јер то господа са Капитола не cruises on Danube and Sava, there you’ll
also find several hotels and lodging houses
дозвољавају, светећи се на тај начин Доњограђанима због
with a variety of stars, even a couple of small
њиховог одбијања горепоменутих реконструкција Трга. Ја у то fast-food restaurants found their place here
не верујем. Мислим да је по среди обичан јавашлук и лењост together with one or two bars for “standing
надлежних. guests only” where one grabs a “fast coffee”
or a “fast drink”. In spite of efforts to forbid
the traffic along the “boulevard” or at least
Посебан, незабораван печат Тргу дају древни бедеми Горњег
do diminish its frequency, it remains the main
Града и комплекс Митрополије који се преко југоисточног inner artery of Lower Town. Considering
фронта Трга, у позадини, очински гордо наткриљују над Доњи

the importance of this traffic direction for
Град... Као да су узлетеле монументалне камене громаде Belgrade as a whole, and not just in the
складних контура... раздвојени од земље, ослобођени од function of tourist industry, but also being
гравитације, лебде у ваздуху куле и градови... „ни на небу ни aware that it is connecting Dorcol at the
northeast to Savamala at the south; on this
на земљи“... „међу јавом и међ` сном“... Сићушне фигурице
street – the same goes for the Square – an
туриста које безглаво трчкарају по круницама Горње Тврђаве unbearable crowd and noise are constant
дају посматрачу сасвим прецизан појам о грандиозним during traffic jams. Once, exactly there on
размерама ових зидина. То је она непоновљива визура која that square, a streetcar hitched me and I
најчешће бива главни мотив разгледница Београда које nearly perished. Later the Lord Mayor visited
me in hospital and joked that I missed the
носталгични туристи шаљу својим ближњима по целом свету,
chance to have the Square named after me.
у милионским тиражима и у свим форматима. Свако доба Luckily, that didn’t happen.
дана, свако годишње доба, свако расположење посматрача
даје другачију слику. Посебно су спектакуларни заласци The middle of the Square has its old
cobblestones, and they were not removed
сунца који зажаре лебдеће зидове до црвеног усијања. Тако се
thanks to vehement protest of Lower Town
у овој историјској „вуруни“, по овим каменим зидинама, пече citizens who refused the authority’s plan
она глазура по којој се прашина не задржава. Зато је ваљда to completely modernize the space. There
овај град овако вечно бео и млад... Такође, за време јесењих were also ideas for making fountains,
77
monuments, green shrubs planting, parking магли лебдеће зидине нестају и појављују се ненајављено, или
lots, underground garage, and even plan to се тек слуте иза маглене завесе у величанственом сфумату...
build a completely new object (some kind of
Кад већ поменух „завесу“, сетих се једног догађаја од пре
“gallery”) in the very centre of the Square.
However, finally, after public pressure, such неколико година када ме је, о Видовдану под Општинским
ideas were dropped. Today, the largest part тремовима, потпуно неочекивано приковала несхватљива
of the Square boasts with fancy restaurants провала облака каква се ретко виђа у овим крајевима.
always overbooked by hungry and thirsty Намах је све нестало у невероватном водопаду. Супротна
tourists accosted by a self degrading army
страна трга, једва се назирала кроз слапове пљуска.
of quasi-artists : musicians, fortune tellers,
wailers, prophets, portraitists, icon-painters,
Препаднут стихијом, неподношљивом буком падајуће воде,
jugglers; and all kinds of harlequins, tramps, жагором узнемирених људи који су се тискали око мене,
hustlers and petty vendors who all disperse заслепљујућим бљесковима муња и непрекидним праском
in panic, hands full of huge black garbage безбројних громова који су се стапали у један јединствени,
plastic bags with cheap goods, and run to заглушујући тимпански соло, осетих да нешто недостаје.
neighbouring alleys and doorways the very
Нешто капитално – круцијално... Тражећи упориште за спокој
second a uniformed person appears on the
Square. који сам ненадано почео да губим, подигох поглед ка вечитим
зидинама Горњег Града, које би требало да видим из позиције
However, what disturbs most are the
на којој сам био. Није их било!!! Нестали су иза водене завесе.
automobiles parked without any system
all over the Square by negligent and
То је била кап која је прелила чашу: потпуно дезоријентисан
irresponsible citizens; even though that и престрашен преко сваке мере, прекрстих се брзо без икакве
parking and even brief stops are strictly наде у спасење. То је био једини пут у мом животу да сам
forbidden on the Square. Some evil tongues се прекрстио, а да нисам био пред крстом... Када је киша
say that the police is not solving this problem стала, одједном и ненајављено као што је и почела, кроз
because the gentlemen from Upper Town are
њене истањене млазеве промолише се над градом поново
opposed – this way taking their revenge on
Lower Town folks because of their refusal куле Капитола. У мени је поново завладао спокој. Убрзо, како
to accept the reconstruction of the Square. то обично бива после оваквих пљускова, сунце је поново
I don’t believe in that story. I think it’s грануло. После сам отишао у Цркву и запалио свећу.
plain sloppiness and laziness of the local
authorities.
Има на овом Тргу још један феномен који је повремено
A particular and unforgettable seal to the могуће доживети, али не оком, већ носом. Поред
Square is given by the ancient ramparts of свеприсутног мириса Река и бензинских испарења, на чију
Upper Town and the Archbishop’s complex, at су специфичну смешу Доњограђани толико свикли да га
the southeastern background, that fatherly
више нису ни свесни (док не оду из града на дуже, па се
and proudly leans over Lower Town... As
if monumental stone blocks harmonious после врате), има ту још неких мириса који се повремено
in contours have flown up... parted from умешају. Један од њих се, после пролећних или летњих киша,
earth, free from gravitation, towers and понекад прелије из рајских Митрополијских вртова у Трг
towns hovering in the air... “neither in the преко његовог југоисточног фронта. Слаткаст и опојан, као
sky nor on the earth”... “between walking
срећни талас, запљусне Трг и тада се ту могу видети људи који
and dreaming”.Tiny shapes of tourists run
78
напросто стану, забезекнути без икаквог видљивог разлога, и helter-skelter along the coronet of the
Belgrade FORTRESS
просто одсутно дишу – пуним плућима. Необично... Upper Fortress and give the viewer a precise
notion of the grandiose proportions of these
walls. It’s that inimitable scene found on
Други мирис долази из истог тог правца, али најчешће зими, Belgrade postcards that nostalgic tourist
о Божићу и то кад сазри за Кошаву. То је тајанствени мирис mail to their loved ones around the globe.
тамјана који згуснут крене из Митрополије као невидљива Such postcards come in all sizes and are
лавина и ношена првим траговима Кошаве до те мере испуни printed in millions of copies. Every part of
the day, every season of the year, every mood
Трг, да се људи замађијани, у пролазу, махинално крсте
of the observer gives a different personal
померајући усне у краткој несвесној молитви. Чудно... picture. Particularly spectacular are the
sunsets when the hovering walls reach a
Из тог разлога, у овим мојим јутарњим шетњама и ја увек red-hot colour. That’s how in this historic
застанем тачно на средини Трга, и ту мало постојим радујући “furnace”, over these stone walls, glaze is
се том јутарњем спектаклу који ме увек, али баш увек, made and the dust can’t stick to it. That’s
why, probably, this town is eternally so white
изненади, промени и остави без даха. А онда кренем даље,
and young... As well, during autumnal fogs
преко трга, па кроз засвођени Горњоградски пролаз, који по the hovering ramparts disappear and show
својим трговачким приземљима помало личи на Гашпарску up again without prior announcement, or are
улицу, али је много краћи и без дрвореда, те коначно уђем у only as presentiment behind a fog curtain
моју омиљену – Криву улицу. in its full magnificence... That “curtain”
makes me recall an event of a couple of
years ago, around Vidovdan (St. Lazar’s
То је једна веома изузетна улица за коју сам посебно везан. Day) and under Municipal bowers, when
То је једина улица у Граду која директно повезује Горњи

an unexpected torrent, hardly seen in these
и Доњи Град – Капитол и Водени Град – arh и urbs. То је regions, completely stunned me. In a moment
истинска пупчана врпца Белог Града кроз коју су вековима everything disappeared in an unbelievable
размењивани материја и дух између ова два посебна а waterfall. The opposite side of the Square
was hardly visible through the cascades of
неодвојива котиледона једне јединствене семенке из које
shower. Scared by this elemental force, by
после може да никне цео свет. Из тог семена је и Београд the unbearable noise of falling water, by the
никао, подељен а јединствен, кореном у води а телом ка jabber of alarmed men who were crowding
небу. То је она једноставна логика живота која га је учинила around me, under the flashes of lightning’s
отпорним и недодирљивим. Управо из те логике, коју је ова and the persistent and endless thunders
looking as if they were merging in one unique
Улица дала овоме Граду, Београд црпи гориво за сопствену
deafening tympanum solo, I suddenly felt
будућност. Да ње нема, читав би се Град опарао као џемпер. that something was missing. Something
Ова улица је кључна петља у том васељенском плетиву. Из capital, crucial... Looking for a foothold of
тог разлога ја, баш ову улицу доживљавам као истинско, calmness that I suddenly started to lose,
непоновљиво, ужарено језгро Београда, и свег осталог шара. I rose my eyes towards the ramparts of
Upper Town, the ones I should see from the
position where I was standing. No where!!!
Чим ступим ногом у ову улицу, мој свет се малко заокрене. То
Disappeared behind the water curtain.
је малтене једина улица у Доњем Граду која је, после упорних That was too much: totally disoriented and
79
terrified, I made the sign of the cross though аустроугарских реконструкција, избегла строгој ортогоналној
without any hope of salvation. That was the матрици. То је једина улица у Граду која је „на лакат крива“, а
only time in my life that crossed myself not
да не говоримо да је уз све то још и у паду јер је постављена
standing in front of a cross... The torrent
passed. Now it was drizzling and through укосо по стрминама београдског гребена. Скоро све друге
the thin cascades of rain the Capitol’s towers улице су праве и на равном. То је једина улица у којој је
appeared again over the town. My calmness баш све другачије... Зато се мој координатни систем мало
came back. Soon after, as it usually happens заокрене чим ступим у њу.
after such showers, the sun shone again.
A little later I went to the Church and lit a
candle.
Некада, у стара времена, то је био прост, стрм, вијугав пут,
без имало, или са врло мало кућа около, уклесан у стеновиту
This Square has yet another phenomena
литицу подно Горње Тврђаве. Са доњоградског платоа најпре
that’s possible to witness, not by the eye but
by nose. Besides the omnipresent smells of
је кретао узбрдо, југозападно, до Северне Капије, односно до
the Rivers and of the petrol vapors - Lower северног улаза у Западно Подграђе (касније до улаза у Велики
Town folks are quite used to that special барутни магацин). Затим, на том месту, нагло је скретао
blend of odours and are not aware of it any „на лакат“, па даље узбрдо, ка североистоку, према улазу у
more (until they leave the town for a while Митрополију, и даље до Дефтердарове Капије кроз коју се
and then come back) – there are some other
коначно, улазило у Горњи Град. Касније када је овај правац
smells that appear sometimes. One such
smell, after spring and summer rains, pours почео да губи на војном значају, и када је Митрополија
over coming from the heavenly Archdiocese’s својим доградњама и проширењима стигла до њега, почеле су
gardens, reaching the Square over its около, мало по мало, да ничу куће целом његовом дужином.
southeastern part. Sweet and intoxicating, Степен размене између Горњег и Доњег Града је био толики
like a happy wave, splashing the Square;
да се томе није могло одолети. Сви доњоградски трговци и
making people stunned and dumbfounded
without any visible reason, and then absent-
занатлије желели су да буду што ближе господи из горњег
minded breathe with full lungs. Unusual... града, односно новцу који се одатле сливао у Доњи Град. „Ко
пре девојци – њему девојка“ – то је вазда била најуспешнија
Other smells come from that same direction,
mostly in winter, around Christmas, when
логика сваке трговине. Таквом логиком, без обзира на
the time is ripe for severe winds. It’s the превисоку цену земљишта, и без обзира на проблеме у градњи
secret smell of incense. It starts from the због стрмог, стеновитог а понекад и нестабилног, сипљивог
Archdiocese like an invisible avalanche and терена, овај простор се брзо попуњавао новим здањима,
carried by the first gusts fills the Square, све богатијим, вишим и лепшим. С обзиром да није баш
enchanting all who find themselves there,
превише широка, ова улица је коначно добила прилично
and people automatically start to move their
lips in a short unconscious prayer. Strange... дубок профил који јој за врелих летњих жега обезбеђује
веома пријатну сенку али, са друге стране, зими због тога зна
For that reason, in my morning walks, I
да буде мрачно, па и хладно у њој, иако је својим правцем
always make a pause exactly in the middle of
the Square, stand still for a moment enjoying и београдским гребеном потпуно заштићена од директних
in that morning spectacle that always, удара Кошаве. У последњих неколико декада, од када су
really always, surprises me and makes me туристи открили лепоте овога Града и када су у буљуцима
80
нахрупили у њега, сва та здања која се нижу око Криве улице, breathless. Then I continue on, across the
Belgrade FORTRESS
а која су првобитно била трговачка, углавном су претворена Square, then through the arched Upper Town
passage, resembling Gasparska street by
у мале али веома ексклузивне и скупе хотеле (осим здања
its commercial grounfloors, though much
које припада комплексу Митрополије које је још увек остало shorter and without trees, and then finally I
у својој изворној функцији). Бес, раскош и сјај на све стране. find myself in my favorite – Curved street.
Блистави вашар таштине. Данас та улица представља глобално It’s a quite special street and I’m attached to
познат бренд – пример праве градске улице највишег урбаног it in a very special way. It is the only street
реномеа. Ретко сам залазио у ресторане и барове ових in town directly connecting Upper and Lowe
здања. Непримерено су скупи за мој џеп. Додуше, некада town – Capitol and Water Town – arh and
сам и свраћао, због природе посла који сам радио, кад би ме urbs. It is the true umbilical cord of the
White Town through which for centuries
позивали на какву луксузну промоцију или прославу, али то се
substance and spirit were exchanged
више не догађа откада сам у мировини. Не марим за то. between two special and indivisible
cotyledons coming from one unique seed,
Полако се пењем овом улицом узбрдо. Стрми нагиб брзо the one that later can give birth to a whole
умара моје зглобове, али је уживање јаче од тога. Ипак, world. Out of that seed Belgrade sprung
up, divided and unique, its root in water,
на заравњеној кривини на улазу у Западно Подграђе (код
its body towards the sky. It is that simple
Великог барутног магацина) застанем да се одморим. Има logic of life that made him resistant and
ту један камени басамак на који увек седнем и одакле untouchable. Exactly out of this logic, the
могу да гледам и уз и низ улицу. У то доба дана кад ја ту one this Street gave to this Town, Belgrade
пролазим нема превише људи, а опет се осећа ужурбаност. draws fuel for his proper future. Without
Келнери, кувари и собарице журе одоздо на горе поскакујући that street the whole Town would rip up like

a sweater. This street is the key loop in that
по углачаној калдрми. Журе да преузму јутарњу смену.
universal knitting. For that reason I take this
Достављачи у својим малим, бучним комбијима пуним street to be the true, unrepeatable, red-hot
најлуксузније робе витлају горе-доле као да им живот од core of Belgrade – and much more.
тога зависи. Неретко им у тој брзини, на кривини, из гајбица As soon as I step into this street my world
испадне понешто. Једном сам тако баш на том месту затекао gets a little slanted. It is nearly the only
повећег јастога – још живог. street in Lower Town that, after persistent
Austro-Hungarian reconstructions, dodged
Једино је на овом месту, око Северне Капије, и то неколико the strict orthogonal stencil. It is the only
street in Town that makes an “elbow curve”,
корака лево и десно од ње, оку доступно северно лице зидина
not to mention that it runs downhill as it is
које се спуштају од Горњег Града на истоку, ка Сави на западу. cut diagonally over the slopes of Belgrade’s
На целом осталом делу, уз ове зидине су са ове (северне) ridge. Nearly all the other streets lie
стране прилепљене куће у непрекинутом низу. То су зидине horizontally and are straight. It’s the only
које деле Горњи Град од Западног Подграђа, и ово је једино street where everything is different... That’s
why my coordinate system tilts a little the
место на коме су та два дела Града директно повезани. Та
moment I march in.
чињеница додатно додаје значају Криве улице. Касније,
Once, in the old times, it was a simple,
током дана на овом месту ће се окупити шаролика дружина
steep, twisting path, with hardly any 81
houses around, cut in the rocky cliff забављача слична оној на Пијачном Тргу, али неупоредиво
bellow the Upper Fortress. From the Lower малобројнија, а признајем, и са неупоредиво квалитетнијом
Town plateau it would first head uphill,
понудом. С обзиром да никада нисам видео да се и они
southwestwards, up to the Northern Gate,
that is up to the northern entrance to разбеже кад полиција наиђе, као што то чине они на Пијачном
Western Reinforcement (somewhat later up Тргу, ценим да имају некакве дозволе за рад. То је вероватно
to the Great powder-magazine). And then, тако регулисано због ексклузивне клијентеле високог ранга
at that place, came a sharp turn – “elbow- која одседа у околним хотелима.
like”, then further on uphill, in northeast
direction, and to the entrance of the
Archdiocese, and further on up to Deferdar’s
Иза ових зидина, али ван уобичајене трасе моје јутарње
Gate which is, finally, the entrance to Upper шетње налази се, дакле, Западно Подграђе. Поред Северне
Town. Later, when this direction started to Капије пред којом сам застао да предахнем, у овај део
loose its military importance, and when the града се може ући и кроз Мрачну, Савску и Јужну капију
Archdiocese’s newly built annexes reached са југа. Турци су га звали „Болма Хисар“ (што би значило
that spot; around, little by little, housed
„богати град“), па се и до дан данас израз „Хисар“ задржао у
cropped up all along its length. The level of
exchange between Upper and Lower Town народу као најчешће коришћени топоним за овај део града.
was such that it could not be resisted. All Ценећи по господи која ту данас живе, то је и даље „град
the Lower Town merchants and craftsmen изобиља“. Саграђен да буде „продужена рука“ Капитола,
wished to be as close as possible to the сигуран пут за бежанију преко малог пристаништа на Сави,
gentry form Upper Town, which means closer
касније је насељаван великодостојницима и људима блиским
to the money that flowed down to Lower
Town. “First comer is the winner” – that
владару. Још касније тај се обичај задржао, па сада ту живе
was always the most successful logic of every потомци готово свих виђенијих Београдских фамилија које
commerce. With that logic, regardless of су у прошлости имале великог удела у управљању Градом
the extremely high price of the plots, and а и шире. Временом, када се догађало да која од породица
regardless of the problems of building on a осиромаши и пропадне, те реши да раскошне станове прода
steep, rocky and sometimes unstable terrain,
за скупе паре и пресели се у неки јефтинији део Града,
this space very soon saw new constructions,
and nearly every new one was more неписано правило је било да се стан прода искључиво
expensive, taller and more beautiful than the некоме од комшија из Хисара. И тако је то бивало стално,
previously built. As it was not wide enough, док се није десило да један од посрнулих наследника
the street finally got a deep profile; giving (посрнулих и материјално и морално) свој стан прода неком
her a pleasant shade during hot summers
новообогаћеном гаћану из унутрашњости. То је био довољан

and, on the other hand, during winters it
becomes a dark and cold place, even though
разлог, да се све остале породице удруже и склопе неку врсту
that it is protected from severe winds by уговора, по коме су све непокретности у њиховом власништву
Belgrade’s ridge. During the last decades, у Хисару стављене под надзор некаквог акционарског
since tourists discovered the beauty of this друштва које је једино могло донети одлуку о прометању
Town and in large crowds invaded it, all тих некретнина, али се питало и око још неких ствари: о
the houses along Curved street, commercial
уређивању, одржавању, „кућном“ реду, па чак и о гостима
at first, in most cases have been turned
into small exclusive and very expensive које би неко од њих намеравао да угости на дуже време. Тако
82
је Хисар постао град у Граду, а с обзиром на утицај, може hotels (except for the complex belonging
Belgrade FORTRESS
се рећи, чак и држава у Држави. А када је ово Акционарско to the Archdiocese that retains its primal
function). Rage of splendor and glitter at
друштво одлучило да је Хисар постао претесан за даље
all sides. A shiny vanity fair. Today that
насељавање, виђенији Београђани су почели да граде куће street represents a globally known brand –
далеко ван Града, на брду које се и данас зове Дедиње. an example of a true urban street with the
highest urban reputation. I rarely went to
Унутар својих, зидовима јасно дефинисаних граница, Хисар bars and restaurants here. Too expensive for
my pocket. Though, sometimes I did drop by,
је заправо подељен на две целине. Варош у доњем равнијем
it was part of my job, or when I was invited
делу до Савских Зидина и раскошни „висећи“ перивој на to some kind of a luxurious promotion or
литици према горњем граду, око и изнад Великог барутног reception; but that happens no more since I
магацина. Поред ове две целине унутар зидина, Хисару de am in retirement I don’t care.
facto (али не и de jure) припада и мало Савско пристаниште у I climb this street slowly. Steep slope tires
коме се шепуре његове скупоцене јахте. my joints, but the pleasure is stronger than
the fatigue. Once I reach the flat curve at
Хисарска варош је најмирнији део града, без икакве друге the entrance of Western Reinforcement (by
функције осим за становање... без радњи, ресторана the Great powder-magazine) I stop to rest.
There is one stone step where I can sit and
и кафана, без икаквог јавног живота који је тако
observe the street bellow. On that part of
карактеристичан за друге делове овога Града, а који би the day, when I pass, there are few visitors,
могао неконтролисано, на било који начин, узрујавати though a feeling of haste is present. Waiters ,
аристократски мир Хисара. Осим надобудних униформисаних cooks and chambermaids hurry going up and
кућепазитеља који се понекад могу видети како пред здањем hopping over the shiny cobblestones. They all

hurry to their morning shifts. Deliverers in
ишчекују нешто, те упегланих слушкиња и професионалних
their noisy little pick-ups, full with luxurious
достављача који мукло али ужурбано каткад промину улицом, goods, drive up and down as if their lives
и тек понеког зблуделог туристе који, збуњено се осврћући, depend on it. Often, as they speed, at the
тражи излаз из ове неочекиване досаде. Ту се, иначе, ни у curve something gets out of the cases. Once,
једно доба дана не може видети ни живе душе, ни кучета just at that spot, I found a large lobster -
ни мачета. Овде посебно зна да буде језовито за тмурних still alive.
зимских вечери. Додатно, овој језовитости доприноси и It’s only from this spot around Northern
чињеница да ни једна улица у Хисару нема свог посебног Gate – several steps left or right from it –
имена, да кућни бројеви не иду ни по каквом реду, те да ни на that the eye can reach the northern face of
the ramparts that from Upper Town on the
једној од улазних капија у Хисарска здања нема истакнутих
east descent towards Sava on the north.
имена оних који живе унутра. Звонце и звекир на вратима Along those walls at this (northern) side
су једини начин комуникације са укућанима. Понекад сам there are houses in an uninterrupted row.
помишљао да ту, у ствари, нико и не живи, да овај део града Those ramparts divide Upper Town from
само глуми да је настањен, а онда су ме једном позвали на Western Reinforcement, and this is the only
place where those two parts of Town are
састанак Ложе у броју 7. Испоставило се да никога од њих
directly connected.
никада раније нисам срео. That fact adds to the importance of the
83
Curved street. Later, during the day, Хисарски Перивој, изнад Западног Подграђа, сасвим је друга
this spot will attract a colorful crowd of прича. То је најпре био готово неприступачан, неизграђен и
entertainers, alike to the ones on Market
потпуно запуштен простор литице тик испод Куле у којој су
Square, but much smaller in number and, I
must admit, with a much better offer. As I одседали Главни Намесници Града. У древна времена, на то
never saw that they run away when police место су кроз високе прозоре Куле избацивали све оно што
appears, as it is the case on Market Square, им тамо унутра више није требало. Легенда каже да је мало
I assume they must have work permits. фалило па да ту заврши чак и глава грофа Урлиха Цељског,
It’s probably that way because of the high
иначе блиског рођака тадашњег краља Угарске, кога је у
ranking guests that stay at the nearby
hotels.
бесу, у Кули, од живота раставио лукави Ладислав Хуњади,
старији син чувеног Јаноша Хуњадија, илити Сибињанин
Behind these ramparts, but out of my usual
morning walking route, is the Western Јанка – једног од најславнијих бранилаца Београда чија се
Reinforcement. Besides the Northern Gate Кула (подигнута од Мађара касније њему част) налази на
where I stopped to take my breath, this part другом крају данашњег Београда – поврх Земуна, а која се
of town can be reach through the Dark, најбоље сагледава баш са овога места. Касније је за главног
Sava’s and Southern Gate on the south.
Београдског Намесника именован један изузетно фин и веома
Turks called it “Bolma Hisar” 9 that would
mean “rich town”), so that even today
углађен господин који је, како је то и доликовало, одмах
the word “Hisar” is in common use as a одсео у Кули тик изнад ове литице. Он беше сасвим обузет
toponym for this part of the town. Judging пасијом баштованства. Немајући довољно места у Кули за
by the upper class that lives there today, it задовољење свог жара, и тражећи повољно место за себе и
remains the “town of affluence”. Planned своју страст, он пронађе да би ова стрма литица могла бити
to be the “lengthened” arm of the Capitol,
сасвим одговарајућа за његове занимације. За неколико
a secure escape route to the small Sava
port and further, it was somewhat later година упорног труда и огромних улагања он подиже на том
settled by the nobles and people close to месту такав рајски „висећи“ врт, невиђен до тада у свету, да
the ruler. Even later that custom remained, одмах постаде славан у целом Царству. Била је то истинска
so descendants of all prominent Belgrade ботаничка башта са најразноврснијим и најегзотичнијим
families live there now, the ones that in the
врстама биљака које је или сам доносио са својих путовања,
past played important roles in administering
the Town and its region. As time went by,
или их је, пак, наручивао чак и из најудаљенијих крајева
when a family would become impoverished Царства. Брижно их је сејао, садио и распоређивао на
and ruined, thus forced to sell its luxurious унапред одређен начин и на тачно, унапред планирана места,
quarters and resettle in a cheaper part of водећи рачуна не само о складу постигнутих форми, већ и о
Town, the unwritten governing rule was that свим могућим сазвучјима мириса и хармонији шумова који
the property can be sold only to someone
би коначно, у маестралној, небеској оркестрацији, пружали
from Hisar. That rule lasted until the day
when one ruined heir (ruined both materially посматрачу највеће ужитке. Посебно пажљиво је планирао,
and morally) sold all his real estates at Hisar пројектовао и уређивао места са којих се сагледава околина
to a new rich man without pedigree and of и то у различита годишња доба и у различита доба дана.
rural background. That was good reason to Зато ни данас не постоје лепши погледи на Град него из овог
stir all the other families to unite and make
Врта. Поред садње биљака, нарочито је водио рачуна и о
a kind of a deal, stating that real estates in
84
другим стварима; посебно је удешавао стазе, степеништа, their possession at Hisar are to be put under
Belgrade FORTRESS
терасе, подзиде, тремове, клупе, а за фонтане и брзаке воду the supervision of a joint-stock company,
passing to it the rights over the sale of real
је обезбеђивао из посебних цистерни у које је спроводио
estate; and, likewise, the company took over
све што се прелије из чесме Мехмед-паше Соколовића, the care of the possessions, its maintenance,
али и од кишница и снегова које је пажљиво прикупљао до organization, community “rules”, and had
последње капи. Кажу да је, и поред све бриге, воде ипак често its say even in cases of visiting guests who
недостајало те да је, управо због тога, тако бирао врсте које intended to stay for a prolonged period. So
Hisar became a town within the Town, and
је садио, да их никада није ни требало посебно заливати.
having in mind its influence, it is just to say
Чини се да је то тачно, имајући у виду да Намесник-Баштован that it became a state within the State. And
већ одавно оре небеске њиве, а да врт и даље буја, без неког when this stock company decided that Hisar
нарочитог видљивог одржавања, и да бива све лепши и has become too cramped for any further
раскошнији. За све те послове је доводио најбоље мајсторе settlement, prominent Belgradians started
из целог Царства, а грађу је, кажу, довлачио из најбољих to make their homes far from the Town, on a
hill now known as Dedinje.
царских ревира, стварајући тако врт у чијој се сласти губила
свест и о времену и о невремену и губила свака воља да се Within their borders defined by the walls,
врати нормалном животу. Hisar is actually divided on two entities. The
town on the lower flat terrain up to Sava’s
Ramparts, and the luxurious “hanging”
Перивој је некада служио за одмор и уживање искључиво pleasure grounds on the cliff towards the
Главног Градског Намесника. Након тога, када је Кула upper part of town, around and above the
постала резиденција државне управе у њему је ексклузивно Great powder-magazine. Besides these two
уживао и сам Владар лично. Још касније, у време Велике entities within the walls, Hisar in fact (if not

de jure) possesses also the small Sava port
Оскудице, господа из Хисара су умољена да преузму Перивој
where owners show off with their luxurious
на одржавање и управљање, да би након још неког времена yachts.
сасвим и коначно прешао у њихове руке.
Hisar quarters represent the most quiet
part of town, living quarters being its only
Зато је данас Перивој, нажалост, потпуно затворен за све,
function... with no shops or restaurants
осим за хисарску господу и ту се ништа не може учинити јер or bars, without any public life which is so
се нема са киме преговарати – нико не зна на која врата у characteristic for the other parts of this
Западном Подграђу треба закуцати. Једино, о крсној слави Town, and if strict control was to stop it
Хисара капије Врта се отварају за јавност и тада се ту слије would certainly upset the aristocratic peace
of Hisar. Besides the pretentious uniformed
све што може да пузи и хода. Међутим, тада се од гужве и
janitors who sometimes can be seen in front
вреве не може баш ништа доживети. Перивој је прављен само of the entrances as if waiting for something
за једног човека. or someone, the well ironed maids and
professional deliverers who in haste now
Кад већ говоримо о Хисару не могу а да се не осврнем и на and then soundlessly pass by, add to this an
Мало Савско Пристаниште (бивше Ратно Пристаниште), данас occasional lost tourist puzzled and in search
to get out from this unexpected boredom;
познатије као „Хисарска Арсана“, која се налази одмах изван
that’s the place where during a whole day 85
one cannot see a living soul, neither a puppy западних зидина Западног Подграђа, а између две куле од
or a kitten. This can be a creepy place during којих је једна (северна) дубоко загазила у Саву и у којој је
the gloomy winter evenings. In addition, this
некада био млин, а данас је чувени ресторан у коме се сто
eerie feeling is stressed by the fact that no
street at Hisar has its particular name, with резервише и по неколико месеци унапред, а на онај сто који
house numbers that follow no order, and је на самом жрвњу чека се и по целих годину дана (ја сам баш
that the entrance doors of Hisar’s buildings ту, користећи свој утицај док сам још увек био на функцији,
have no names of persons living inside. „преко везе“, са пробраним друштвом, обележио мој одлазак
Ring and doorknocker are the only means of
у мировину). Ово пристаниште је, по површини коју заузима,
communication with the tenants. Sometimes
I thought that no one lives there, that this
заиста мала лучица у поређењу са другим београдским
part of town only pretends to be settled, and пристанима: луксузним маринама намењеним безбројним
then once I was invited to a meeting of the туристима-наутичарима, Туристичким пристаништем на
Lodge to be held at number 7. It turned out Сави или Дунавском Луком на Палилули, па чак и у поређењу
that no one did I encounter before. са бившим Главним Трговачким Пристаништем, кога више
нема, а које се налазило са североисточне стране, ван
Hisar’s Gardens, above the Western
Reinforcement, is another story. At first it зидина Доњег Града, малтене одмах до зграде у којој ја
was practically unreachable , not developed живим. Ипак и поред неупоредиве инфериорности у погледу
and completely neglected, especially the просторних капацитета, ни једно од тих других поменутих
ridge space, just bellow the Tower where пристаништа, чак и кад би се сва сабрала, не могу се по
the Chief Governors used to stay. In ancient
богатству мерити са оним што је укотвљено у Хисарској
times, to that place everything discarded or
of no use was thrown from the high windows
Арсани. „Флота“ најлуксузнијих пловила хисарске господе,
of the Tower. The legend says that the head умирена у овој малој, сигурној луци, представља предмет
of count Urlich von Celje, a close relative of сталних облизивања жуте штампе по целом свету. И ако,
the then king of Hungary, nearly ended on неуком оку, ни величином, ни видљивом опремљеношћу, не
that garbage stop, because the sly Ladislav изгледају раскошно (нека од тих пловила су очигледно старија
Hunjadi, older son of the famous Janos
од мене), кажу да по квалитету и перформансама спадају у
Hunjadi or also known as Sibinjanin Janko,
in a moment of rage parted the count from ред оних „предмета обожавања“ који немају цену. Обзиром
his life. The father, Janos Hunjadi, was one да су сви везови у лучици у власништву хисарских породица,
of the most celebrated defenders of Belgrade те да се и они третирају као непокретност, спадају дакле у
and the Tower bearing his name ( erected ингеренцију горепоменутог акционарског друштва, те се не
centuries later by the Hungarians) is located
могу прометати изван „фамилије“. То значи да је Пристаниште

at the other end of today’s Belgrade –
overlooking Zemun, and best observed from
де факто у власништву Акционара. Али не и де јуре јер између
this very place. Later, a fine and refined зидина и хисарских лађа пролази продужетак Доњоградског
gentleman was appointed to the post of Булевара, који кад изађе ван зидина на Западну Водену
Chief Belgrade Governor and, appropriately, капију, одмах скрене ка југу и уз зидине, кроз пристаниште,
immediately stayed at the Tower, right above одлази даље ка Савамали. Овако значајан саобраћајни
the cliff. He was obsessed with gardening.
правац превазилази снагу интереса само једног, па макар и
Having not enough room for his zeal within
the Tower, and looking for a right place најмоћнијег дела града, Али не бих се кладио да ће тако и
86
остати. Сетите се само како је Перивој завршио у њиховим for himself and his passion, he found that
Belgrade FORTRESS
рукама. the steep cliff could be suitable for his
hobby. After several years of great efforts
and investments his enterprise resulted in
Али, да се ми вратимо мојој јутарњој маршрути. a heavenly “hovering” garden, never seen
anywhere before, and immediately famous
Кад се мало одморим на високом каменом басамку ту поред through the whole Empire. It was a real
Северне Капије, онда кренем даље улицом узбрдо, поред botanical garden with the most exotic and
varied species of plants that he was bringing
охоло равнодушних, скаредно ливрејисаних хотелских
from his voyaged, or commissioned even from
вратара. Успут, престижу ме исти они кувари и келнери, о the most distant regions of the Empire. He
којима сам малочас говорио, а о собарицама које ужурбано diligently planted, sowed and arranged the
трепере замичући узбрдо у својим претесним сукњицама да и plants, following a premeditated plan and
не говоримо. И тако, корак по корак, ослањајући се при крају taking care not only about the harmony of
рукама о колена, стигнем до Горњег Града – до Капитола! form, but also about the possible mixture
and harmony of smells and hums, that
would, in a majestic heavenly orchestration,
Када се кроз Дефтердарову капију уђе у Горњи Град, мора offer the onlooker the greatest delight.
се још мало пењати кроз бивши шанац, пролазећи испод Especially carefully did he plan, make
моста који је некада обезбеђивао улаз у Кулу, да би се projects and arrange spots for better view of
коначно изашло на зараван – на невелики али раскошан the surroundings, having in mind different
seasons and different parts of the day. That’s
Горњи Трг. Овај простор, неправилне геометрије, са западне
why even today there’s no better view over
стране затворен је зградом Куле у којој је данас одседа the Town than from this Garden.
Председник. Зато, испред малопре поменутог Моста, који

Besides planting plants, he took special
спаја Кулу и плато Трга непрестано стоји свечана стража, care about other things; he made paths,
која за разлику од сличних војних родова у другим војскама stairways, terraces, lower ramparts,
имају прилично скромну униформу. Војници за ову стражу benches, even fountains and rapids, securing
water from special cisterns where he was
се регрутују, већ вековима, искључиво из једног јединог
collecting all the overflowing water coming
села надалеко славног по храбрости и верности својих out of Mehmed Pasha Sokolovic’s fountain.
становника. Стражари увек стоје у пару, слични као браћа Rainwater and the melting snow were also
близанци, непомични као свеће, затачкани у неку имагинарну collected to the last drop. It was said that
тачку испред себе. Померају се једино при смени страже, in spite of all the care, the place would run
out of water, and that was the reason that
и то у веома чудној, јако успореној кореографији, тукући
he selected species not demanding extra
ногама из све снаге у спором, ритуалном маршу (као да watering. Seems that’s true, having in mind
марширају под водом), придржавајући десном руком пушку that the Gardener-Governor since quite long
одоздо за кундак ослањајући је истовремено на раме, и ploughs heavenly fields, while his garden
машући левом руком напред назад од кука до рамена као continues to flourish and, without any visible
марионете у позоришту лутака. Такође, помериће се и ако help, becoming more beautiful and luxurious.
To achieve his plan he used to bring the
неко од туриста (јер Београђани то никада не би урадили)
best artisans from the whole Empire, and
случајно закорачи према мосту, те пређе замишљену линију the material was, it’s said, hauled up from
87
the best imperial areas, creating thus a одбране. Они ће тада снажно, померајући само руку у
sweetness that erased the sense of time and којој држе пушку, ударити кундаком о калдрму, и вратити
every wish to go back to normal life.
се у првобитно „стање“, а онда ће, на тај знак, неопрезном
The gardens serves as a place for rest and дрзнику прићи неки од полицајаца који увек дремају негде
pleasure, solely for the Chief Governor. Later,
у сеновитим ћошковима Трга и удаљити неваљалца са
when the Tower became the residence of
the State Administration, the Ruler himself
„брањене земље“. А има још један необичан случај када се
enjoyed in this exclusive site. Even later, стражари „помере“, који се јако ретко догађа, а коме сам
during the times of Great Hardships, the једном био сведок. Једног изузетно врелог летњег поднева
gentry from Hisar were requested to take затекао сам се, због некаквог посла, на Тргу. Приметио сам у
over the maintenance of the Gardens, so that једном тренутку да се двери Куле отварају, те да се припрема
in due time the Gardens definitely passed
смена страже, па сам се и ја наместио да то гледам. Кроз
into their hands.
председничке капије, које су се отвориле само из тог разлога,
For that reason the Gardens, unfortunately,
промолила се трочлана колона у свечаном „подводном“
are today closed for all except for Hisar’s
gentry, and nothing can be done about it
маршу. Таман кад су били негде око половине Моста, један
because there’s no one to negotiate with – no од непомичних стражара који су чекали смену се померио.
one knows on which door at the Western Најпре се мало, готово неприметно зањихао, затим још
Reinforcement one should knock. Only once мало више, да би коначно, укочен као свећа, онесвешћен
a year, for Hisar’s Patron Saint Day, the пао уз неописив тресак... Ништа се није догодило!?... Све је
Garden opens to the public, and on that day
наставило да се одвија по рутинској успореној кореографији.
all that walk or crawl flow there. However,
no thrill can be experienced because of all Једино су два полицајца измилела из неког хлада, полако
the crowd and noise – the Gardens were пришли несрећнику, покупили пушку и капу које су се при
made for the joy of one man only. паду разлетеле свака на своју страну, и подухватајући
As we are talking of Hisar it’s appropriate to онесвешћеног стражара испод пазуха одвукли га у Кулу...
mention the Little Sava Port (former Naval Када се смена страже завршила, врата Куле су се затворила и
Port), today better known as “Hisarska ником ништа.
Arsana”, situated right outside of Western
Reinforcement’s western ramparts, and
Са друге, источне стране, Трг затвара скромно, али складно
between two towers, with the northern
one as if with one leg in the water. The здање Капитолског Храма (бивше џамије Султана Сулејмана),
tower used to be a mill, while today it кога Председник и чланови Владе походе за важнијих
hosts a well-known restaurant where a православних Празника. Волим да понекад обиђем око ове
table has to be booked several months in цркве. Успорено, ногу пред ногу, ходам по калдрми сеновите
advance, while for the grindstone turned
порте из чијих спојница понегде пробије трава, спуштене
into a table one has to book a whole year
beforehand (I set once right there, using
главе, усредсређен на врхове својих ципела, не размишљам
my influence, by “direct connection”, as I ни о чему, замађијан господском тишином Горњег Града.
was then part of the authorities, gathered Приметио сам да ме то из неког разлога смирује као топла
a well-chosen company of friends and, вечерња купка. Понекад о ручку, у сред бела дана, када у
thus, celebrated my retirement that was храму нема чак ни туриста, уђем унутра тек да ослушнем
just around the corner). This port covers
88
горостасни, пространи ехо вековима сабираних шапата која a small area compared to other Belgrade
Belgrade FORTRESS
оваква здања увек чувају затурене негде по ћошковима. marinas: luxurious marinas aimed mostly
for the nautical tourism, the Tourist Port
on the Sava or the Danube Port at Palilula,
Са северне стране Трг граничи висока круница and it’s a small port even compared to
северозападних бедема са које се, ако се попне на the former Main Commercial Port, long
надвишену стражарску стазу, пружа највеличанственији gone, which was at the northeastern side,
поглед на западни део Београда: на кровове Доњег Града, outside of the ramparts of Upper Town, just
adjacent from where I live. Nevertheless, in
на Ушће, Велико Ратно Острво, Земун, и даље у плаветнило
spite of its inferiority in terms of mooring
војвођанских равница. Никада нисам успевао да одолим capacity, not a single one of the mentioned
пориву да бацим тај поглед са зидина, и да проверим да ли ports, even if put together, could not match
је још увек све на свом месту, онако како сам га оставио мог the riches moored at Hisarska Arsana. A
задњег радног дана. За сада сам задовољан како ми све то “fleet” of most luxurious boats of Hisar’s
изгледа. gentlemen, in this small but secure port,
inspires the daily curiosity of all the world’s
gutter press. To an ignorant eye, judging by
Јужно, трг затвара, свечани фронт збијених прочеља size and equipment, these boats don’t seem
капитолских палата у којима се комодају она господа која су luxurious (some are obviously older than
из неког разлога заслужила да буду баш ту. Блиски или власти me), but their quality and performances
или новцу, или и једно и друго, али свакако веома утицајни make them the “objects of adoration” and
priceless. All the pier places are in the hands
на неки начин. Узлетели у успеху, горди и охоли чак и кад
of Hisar’s families, thus considered as real-
немају никаквог посебног разлога за то. Увек достојанствено estate, belonging, thus, to the Shareholders
ужурбани. Увек мало подижу једну обрву кад разговарају

Company, and can never pass out from
са неким. Помало, али намирисано – уморни. Помало families’ hands. This means the Port is in
несигурни... Неки од њих се не задржавају ту превише. Као fact owned by the Shareholders. In fact
бубуљице, истискују их они други који стоје у реду пред doesn’t mean de jure, because between the
ramparts and Hisar’s boats runs part of
капијама Капитола нестрпљиво чекајући свој ред, да би и
the Lower Town Boulevard, and once this
они могли да буду горди, охоли, достојанствено ужурбани, Boulevard gets outside from the ramparts
намирисано – уморни... Они који потрају брзо оседе, али and through the Western Water Gate, it
се на тај начин њихова деца квалификују да обнове крв immediately turns southwards and along the
Болма Хисара... а за то се вреди жртвовати. Некада сам ту, walls, cuts through the port, and leaves in
direction of Savamala. The traffic direction
једно време посећивао једну госпођицу. После сам је мало
of such an importance surpasses the joined
запоставио због посла, неискусно мислећи да ће ме чекати. forces of interest even of the most powerful.
У међувремену она се удала се за једнога (који је већ млад But, I would not bet that it will stay that
оседео), а да ја то нисам ни приметио, све док ми једом њена way. Just remember how the Garden ended
врата није отворио непознати охоли жутокљунац који ми је once in their hands.
рекао да се она одселила „још прошле године“ и који ме је, But, let’s go back to my morning itinerary.
онако збуњеног, о свему томе потанко и са задовољством After I rest a little on the stone step by the
известио. И то са подигнутом обрвом. Northern Gate, I continue uphill, pass by the
89
arrogant and indifferent, in lascivious livery, Са овог, Горњег Трга, кренем даље јужно улицом која, у
hotels’ doormen. On the way I am outrun by благом луку по ивици шанца – уз зидове Куле, полако силази,
the same waiters and cooks, not to mention
поред Римског бунара, до Краљ Капије и даље кроз њу изађем
the chambermaids that also hurry uphill in
their overtight short skirts. And so, step by на Лоренски Равелин. На том месту, подно југозападних
step, helping myself by leaning my hands on бедема Горњег Града задржим се мало у сенци једног платана.
the knees, I finally reach Upper Town – and Има ту и једна клупа на коју се мало наслоним, али никада
the Capitol. не седам, јер је циљ мога путовања, после ове лепе али
After one goes through Defterdar Gate and напорне шетње, већ сасвим близу. Овде застанем да бих у
enters Upper Town, part of the ascent still једном нестварном раму од траве, стабла, крошње и бедема
awaits; one must climb through a former
проверио другу страну града – Нови Београд, Косанчићев
trench, passing under a bridge that once
ensured the entrance to the Tower, and only
Венац, Савамалу, све савске мостове, и на крају, у даљини,
then appears the plateau – a rather small плавичасте солитере Бановог Брда. Овде се увек сетим једне
but beautiful Upper Square. This space од досетки најславнијег Београдског „петла“ која гласи
with its twisted geometry is closed from the отприлике овако:
western side by the Tower where still today
is the seat of the President. That’s why, in
„Добро јутро Београде. И овог јутра, Блокови на Новом
front of the mentioned bridge, connecting
the Tower to the Square’s plateau, there’s a Београду су се постројили за јутарњу смотру. Солитери на
guard at all times. It’s a guard of honor and Бановом Брду су већ на положају.“
compared to guards in other armies have
rather modest uniforms. Soldiers for this То ми се увек чинио као један од најлепших описа модерног
guard are drafted, for centuries already,
Београда... али то је далеко одавде, а „ја не идем више на ту
solely from only one village famous for the
bravery and loyalty of its dwellers. Sentries
страну“. Али ипак још увек проверавам бројно стање.
stand in pairs, just like twins, motionless
like candles, eyes fixed at an imaginary dot Одатле, у неколико корака превалим последњу деоницу.
somewhere in front of them. They move only Преко Платоа Хероја (са чијег балкона бацим још један поглед
for the changing of the guard, and that is на Град, пре него што поново зароним у тврђавске улице и
done in a strange choreography, hitting
шанчеве), између Великог степеништа и Бедема испод Војног
with full force with their legs, but it is a
slow ritual march ( as if they were marching музеја, уђем у некадашњи дубоки и пространи шанац, а сада
under water), holding with the right hand уличицу која носи име славног и несрећног царског генерала
the rifle butt and leaning the rifle over the и градитеља Београдске Тврђаве – Николе Доксата де Мореза,
shoulder, at the same time waving the left који је у крилу свог грандиозног здања трагично изгубио
hand back and forth like marionettes in
главу. Ово је улица која је настала тек пошто је Тврђава
a puppet show. They would also move if a
tourist (a Belgradian would never do such a
потпуно изгубила војни значај и пошто се војска сасвим
thing) accidentally steps toward the bridge, повукла из ње. Ту „ничију земљу“ убрзо је запосела жилава
and passes the imaginary line али поштена сиротиња која је дограђивањем, бушењем, па
of defense. The guards would then, moving чак и поткопавањем бедема који формирају шанац полако
only the hand with the rifle, hit hard with формирала свој простор за живот. Зналачка је то работа
the rifle butt on the cobblestone, and go
90
била градити на овај начин а нимало не ослабити и срушити back to “motionless position”. That would
Belgrade FORTRESS
древне зидине. Управо зато, те куће су плитке, приљубљене be the sign to someone of the policemen,
always dosing in some shady corners, to
уз бедеме, јер имају само једну фасаду која је окренута
quickly approach the offender and send
ка сунцу, а и ширина шанца је представљала онај други him away from the “defended land”. There’s
кључни гранични фактор који је, малтене, стандардизовао also another peculiar case when a guard
овај тип градње. Приземља ових зграда су некада значајно “moves”, a rather rare case, and I may sat I
пространија од спратова, јер су њима, где је то год било witnessed one. On an extremely hot summer
afternoon, I found myself, for a professional
могуће, припајани тајни ходници, тунели и казамати који су
reason, at the Square. I noticed that at one
из војних разлога често скривани у бази бедема. Господа са point that Tower’s gates began to open, and
Капитола нису баш благонаклоно гледала на ова збивања, the changing of guards was to follow, so I
плашећи се свакаквог зијана, од рушења бедема због took a good position to watch the scene.
нестручне градње, до крађа које су се у прво време заиста и Through the Presidential Gate, opening
догађале. Али политичка клима тих година је ишла на руку only for that reason, appeared a column
of three in a solemn “underwater” march.
придошлицама више него господи. Просто, тада није било
At the very moment when they were by the
баш препоручљиво супротстављати се овој „класи“. И док си middle of the Bridge, one of the motionless
ударио дланом о длан, придошлице су се ту сасвим и коначно guards moved a bit. Very little at first,
угнездиле. Убрзо је између ова два, испрва супротстављена he swung hardly noticeably, then a little
табора почела да се ствара једна врста симбиозе која је more, and finally, straight like a candle, fell
unconscious and with a terrible smash...
довела не само до трајног мира већ и до потпуне нераскидиве
Nothing happened!?... All continued in its
међузависности. Наиме, после првих чарки, када су и једни и routine sluggish choreography. Only two
други увидели да се сукобима ништа не постиже осим даљих

policemen crawled out from some shade,
сукобљавања, ствар се полако смирила. А онда су господа из slowly came to the unlucky man, took his
Горњег града, када су се мало свикли на „дођоше“, линијом rifle and his cap that fell during his fall, and
мањег отпора, испрва стидљиво, а онда све чешће, почели holding the unconscious sentry under the
armpits dragged him into the Tower... When
да унајмљују придошлице за послове које они сами нису
the changing of the guard ended, Tower’s
нити умели нити волели да раде, а најчешће нису имали ни door gates closed and that was it.
времена за то. Тако су, мало по мало, „људи из шанца“ почели
„за стално“ да се запошљавају код Господе као послуга, From the eastern side the Square is enclosed
служавке, праље, портири, кућепазитељи, достављачи... by a simple but harmonious building
of Capitol’s Temple (Sultan Suleiman’s
Касније, школованије „шаначке“ госпођице, узимане су од
mosque in the past), where the President
Господе чак и за дадиље, па чак и за гувернанте... Зато се and Government members come for the
ова улица буди раније од других делова града – да би стигли more important Orthodox Holidays. I like
на време да пробуде своју господу, да им напуне каду, sometimes to make a circle around this
припреме доручак, изаберу и препеглају спрему за тај дан, church. Slowly, very slowly, step by step,
да им помогну да се обуку, те да их напослетку испрате на I walk over cobblestones of the shady
churchyard with the grass piercing between
важне државничке послове. Понекад се задивим при помисли
some stones. I walk with my head bent a
колико је, мора бити, улога ових скромних људи значајна за little down, concentrated on the top of my
91
shoes, without any thought, bewitched by овај Град, а богами и шире, јер ако они добро обаве своја
the noble silence of Upper Town. I noticed
јутарња задужења и њихова господа ће на посао отићи
that for some reason it calms me down
just like a warm evening bath. Sometimes,
расположена, а расположен човек доноси много боље одлуке
around lunch, when even the tourists are од нерасположеног. Од тога, изгледа, сви зависимо.
not in the Temple, I enter and listen to the
gigantic echo of the past centuries, echoes Дакле, у овој улици је, у време када ја ту стигнем, већ све
that are always there in some dark corners. живо и ужурбано и већ је све увелико на ногама. Иза ћошка,
From the northern side, the Square borders
који представља најисточнију тачку до које стижем од како
on a high crown of northwestern ramparts
that offer, after climbing to the top sentry сам у мировини, направим још неколико корака и ето ме пред
path, the most magnificent view at the мојим циљем – пред кафаном „Доксат“. То је кафана која се
western part of Belgrade: Lower Town’s прва отвара у Граду и то баш због ових људи који живе около,
roofs, the Estuary and the Great War који устају рано и којима треба јутарња кафа. Испред кафане
Island, Zemun, and further on the blueness
се већ тискају, углавном мушкарци, скромни али дотерани
of Vojvodina’s plains. I could never resist
the impulse to have a look from those walls,
на готово истоветан начин, миришу на сапун, уредни и чисти
and to check whether everything is in its преко сваке мере, придржавају испред себе, са обе руке,
right place, just as I have left it on my last шољице јаке турске кафе са прободеном коцком ратлука
working day. As for now I’m pleased with на тацни, срчу „прву јутарњу“, попуше „по једну“, живо
how it looks like. чаврљајући на разним језицима, али најчешће препознам
At the south, the Square borders on a српски или словачки. Кад наиђем, климну ми главом у
solemn line of facades of Capitol palaces знак поздрава, и пропусте ме да уђем унутра. Кафана је
where the leisure class relaxes, probably невелика, два-три стола и шанк у дну, на зидовима урамљене
meritorious for some reason. On good terms
фотографије завичаја, а изнад шанка виси мистична
with the power elite or money, or both, and
certainly very influential. Riding high on „закопчана“ апстракција. И унутра је пуно света, који гласно
success, proud and arrogant even without жагори и који се тиска углавном око шанка, тако да увек
any specific reason for it. Always in a нађем место да се раскомотим и коначно седнем. Махнем
stately haste. Always with one eyebrow up руком газда Радовану да проверим да ли је видео да сам
when talking to someone. Also perfumed
стигао, он ми се, онако иза шанка, ћутке насмеши и климне
and a little tired. and a little bit unsure of
themselves... Some of them don’s stay there
главом, а за неколико тренутака ми донесе и мој јутарњи
for long. Like pimples they are squeezed „комплет“ – кафу са онолико шећера колико само он уме да
out by the ones who queue in front of размери, ратлук од руже и чашу најхладније магловите воде.
Capitol’s gates waiting impatiently for their Разменимо реч-две тек да се „оверимо“, а он се онда журно
turn to become proud, arrogant and in a врати за шанк да намирује друге који још увек долазе.
stately haste, perfumed and tired... Those
who last longer grow grey, but that makes
their children qualify for Bolma Hisar’s За једно четврт сата, кафана се одједном испразни, сви
new blood... and that’s something worth ужурбано оду на посао, а најчешће останемо само нас
sacrificing for. There I used to visit a young двојица – Радован и ја. Тада он мало поспреми по шанку,
lady for some time. Later I neglected her скува себи једну кафицу, и седне за мој сто да сад стварно
because of my work, naively thinking that
92
попричамо. У ствари, нема ту никаквих нарочитих разговора. she would wait for me. In the meantime
Belgrade FORTRESS
Углавном ја, по ко зна који пут, препричавам своје славне she got married to somebody (already grey
though young), and I didn’t notice it, until
догодовштине из времена док сам још био у служби, он ћутке
one day, in front of her flat, the door was
пијуцка своју кафицу и слуша моје приче као да их први пут opened by an arrogant greenhorn who told
чује, реагујући на њих увек на исти начин и на истим местима. me that she moved away “already last year”,
Обојица се правимо као да је све у реду. and who then, seeing me confused, took the
pleasure to inform me in detail. And with one
eyebrow up.
Он је разлог мог доласка овде. Није да сам сујеверан, али се
око овог иксана сплело толико невероватних коинциденција From here, from the Upper Square, I continue
да ме то још увек неиздрживо провоцира и инспирише да south along a street that in a gentle curve
borders the trench by the walls of the Tower,
свакодневно свраћам.
and then slowly descends, passing by the
Roman Well, to King’s Gate, through it and
Прво: Радованово презиме – Доксат нема никакве везе са further on. I exit by the Lorenski Ravelin. On
презименом несрећног генерала и градитеља Николе Доксата that place, at the bottom of southwestern
де Мореза. Рођени су у потпуно различитим крајевима света ramparts of Upper Town, I stay for a moment
и у различитим епохама. Њихови путеви господњи се нигде in the shadow of a plane-tree. One bench
is there, I lean on it, but never sit, because
и никада нису укрстили ни у времену ни у простору, до овде
the final goal of my voyage, after this nice
у невероватном колоплету судбине. Не слутећи шта ради, and tiring promenade, is very close. I pause
укопао је свој дом баш у оне бедеме које је његов претходник here in an unreal frame of grass, trees,
планирао и зидао. Ови камени зидови су, дакле, натопљени treetops and ramparts, and I have a check of
знојем, памећу и надом и једног и другог презимењака. the other side of Belgrade – New Belgrade,

Kosancicev Venac, Savamala, the bridges
over Sava, and, at the end, in the distance,
Тако су се побратимили у зноју, памети и нади. the high-rises of Banovo Brdo. Here I always
recall a witty remark by the most famous
Али ту није крај. У неком новом фатумском делиријуму, Belgrade “rooster” that goes something like
раскопавајући бедеме Тврђаве градећи своју кафану, Радован this:
је међу камаром шута који је ископао, пуким случајем “Good morning, Belgrade. This morning
пронашао неколико сјајних дугмади на којима је са једне again the New Belgrade blocks fall in line for
стране био утиснут некакав грб, а са друге су била утиснута the morning inspection. The high-rises on
Banovo Brdo hold their positions already.”
слова N.D.deM. Радовану се учини да је ово откриће добар
знак, па стога реши да их задржи. Само да не би изазивао I always thought this to be one of the most
судбину, умота их у чисту марамицу, и похрани их негде beautiful portrayals of modern Belgrade...
but that’s far from here, and “I don’t go
међу своје ствари. Неколико година касније, спремајући
there anymore”. However, I still check the
по кући, његова жена случајно пронађе ту дугмад, те њима formation.
касније украси „мајсторску униформу“ коју је Радован носио
From here, in few steps I cover the last
по кафани. Након тога, једном, у кафану сврати некакав
section of my stroll. Over the Plateau of
странац, очито господин са Капитола, иначе газда његовог the Heroes (from its balcony I have another
93
glance at the Town, before I dive again комшије, распитујући се на тешком српском за овога.
in the alleys and trenches of the fortress), Угледавши дугмад на Радовановом сакоу он се распита за
and between the Great Stairways and the
њихово порекло, а кад му овај исприча причу, овај се веома
Bulwark in front of the Military Museum,
I enter a former deep and spacious trench, изненади, замоли да их мало боље погледа и коначно затражи
now an alley named after the famous and од Радована да му их прода. Радован се изненади понудом
ill-fated imperial general and builder of али га одби објашњавајући да је сујеверан и да није спреман
Belgrade Fortress – Nikolas Doksat de ни за какву трампу, те овај човек оде. После пар дана овај
Moreze, who within his grandiose edifice
се поново врати са некаквим књигама и показујући слике,
lost his head. This street came to life when
the Fortress lost its military importance, and
објасни Радовану да су та дугмад коју он носи на сакоу,
after the army withdrew. That “no man’s сасвим сигурно дугмад горепоменутог Николе Доксата,
land” was quickly occupied by the tough и то баш она коју је де Морез откинуо са своје кошуље и
and honest poor who went building, drilling поклонио их свом стражару као последњи гест доброчинства
and even digging parts of the rampart, and пред погубљење. То беше једина вредност која му је, након
in this way slowly made for themselves a
изрицања пресуде, преостала. Радован се препаде, али више
living space. It took skilful work to build in
this manner and not to falter or demolish због тога што на сакоу носи дугмад некаквог мртваца, него
the ancient ramparts. That’s why those што га се дојмила сама прича. Имао је он и горих искустава
houses are so shallow, pressed against the због којих је и побегао из свог завичаја. Ипак, то је био први
ramparts, because that have only one front- пут да је чуо за свог презимењака. За сваки случај одмах је
line that is turned toward the sun, while the
наредио жени да дугмад скине са његове униформе и да их
width of the trench represented the other key
bordering factor that nearly standardized
врати у исту ону ладицу у којој их је и нашла.
this type of construction. Ground floors are
sometimes much roomier than the upper Тако су се збратимили по крви, по страдању и по смрти.
floors, because they were, whenever it was
possible, annexed to hidden basements, Други пут је за свог презимењака чуо када су једног дана
corridors, tunnels and prison cells which
у његов шанац дошле некакве свечане делегације из Града
were, for military reasons, often hidden
in the lower basements of the ramparts. и неки фино обучени и униформисани људи из страних
Gentlemen from the Capitol didn’t look амбасада (међу којима је препознао и оног господина са
obligingly at these occurences, fearing for Капитола који му је испричао причу о дугмадима). Скупили
the ramparts, due to lay construction works, су се на почетку шанца, подно великих степеница на Платоу
and afraid of thefts that at the beginning did
Хероја, нешто су наглас читали из својих папира, била је

happen. But the political climate of those
years was more favorable to newcomers than
ту и нека блех банда у униформама, која је на крају бучно
to the gentry. Simply, it was not advisable и засвирала. Скупио се силан свет, а онда су, коначно на
to confront this “class”. And, in a spell, the српском, објавили да „од данас“ шанац постаје улица и
newcomers definitely settled. Very soon да добија име Николе Доксата де Мореза. На крају су са
between these two at first confronting зграде на самом углу шанца-улице скинули некакву крпу
camps a process of symbiosis started, and
испод које се појавила правоугаона плава табла на којој је
this led not only to a lasting peace but
also to an unbreakable interdependence. белим словима било написано: улица Николе Доксата де
94
Мореза. После тога су се руковали и љубили. Радован ми је In other words, after the first skirmishes,
Belgrade FORTRESS
то после овако тумачио: „Онда су сви отишли из мог шанца when both sides realized that clashes can
only lead to new clashes, the whole thing
остављајући мене у његовој улици“.
calmed down. And then the gentry from
Upper Town, when they slowly got used to
Тако су коначно постали браћа и по месту и по времену. Тиме the “newcomers”, started, timidly at first, to
је круг затворен и ја више ни сâм не знам са којим од њих hire the newcomers for jobs they were not
двојице испијам своју јутарњу кафу. skilled to do or just didn’t like doing or were
short of time. So, little by little, “people
from the trenches” started to be employed
Пошто се тих дана о овој новој улици писало по новинама, with the Gentlemen; doing work of servants,
неко време после овог догађаја у кафани му је био повећан washwomen, doormen, janitors, delivery
промет од људи који су се распитивали о свему томе. Када personnel... Later, by now trained and
је после неколико дана, престало интересовање, промет educated, young girls “from the tranches”
је почео да опада, а он се, намеран да поново призове started to be employed even as nurses and
nannies...For this reason this street wakes
муштерије, сетио оних дугмади, извадио их је из фиоке,
up earlier than the other parts of town – in
угланцао и однео их код урамљивача, те наредио да се ставе order to be on time to wake their masters, to
на црну чоју и да се тако ураме. После је тако урамљену, prepare their bath and breakfast, chose and
ту дугмад, окачио изнад шанка, мислећи да ће тако поново iron their attire for the day, help them dress,
повећати промет. Међутим то није помогло. Све се вратило and finally to see them off to important state
jobs. Sometimes I am amazed when I think
у стару колотечину и убрзо је и он сам све то почео да
of all those humble people, the importance
заборавља, а та „закопчана слика“ је остала да виси тамо of their role for this Town, even beyond
где ју је он сметнуо с ума. Једино сам ја понекад тражио да

its borders, because if they do well their
ми скида ту дугмад, да их још мало погледам изблиза. Он се morning duties, their employers will go to
љутио, наводно јер се морао пењати на столицу да их дохвати, their important state jobs in good spirit, and
а онда се после поново морао пењати да их врати, али сам a man in a good mood brings better decisions
than the one of bad disposition. We all – it
ја знао да он у ствари негодује јер верује да су се те ствари,
seems – depend on it.
са тим дугмадима, помало „отеле контроли“ и да не треба
зачикивати судбину премештајући их тамо-амо. Забринут Consequently, when I arrive to this street,
тиме, он прекине сваки разговор, а мени не преостане ништа all is alive and in a hurry, already for quite
друго него да кренем назад кући. some time on their feet. Behind the corner,
representing the farthest eastern point I
... go to since I retired, I make a couple of
steps and here I am in front of my goal – in
Касније, кад се вратим у моју „собу с погледом“, повадим front of the“Doksat” inn. It’s the inn that
is first in Town to open its door as there
Гашпарско кестење из џепова и поређам их по камину,
are so many people who live nearby, rise
наспем себи један коњак, завалим се у моју бержеру и early and need a morning coffee. In front
напојен лепотама мог Белог Града којих се никада нисам of the inn there are people already, mostly
заситио и које ме свакодневно изнова одушевљавају и уздижу men, modest but well groomed and dressed
промишљајући их изнова и изнова, нека тиха језа ме ухвати almost identically. They smell on soap, are
95
tidy and clean. They hold in both hands their при помисли каквих би се све чудесних лепота човек данас
cups of strong Turkish coffee and a piece of могао нагледати да су злохуди Истамбул, Атина, Рим,
a Turkish sweet pricked by toothpicks. They
Фиренца или Париз били те среће (као што је мој Бели Град
take sips of “the first morning”, smoke “just
one”, jabber in different languages, mostly кроз историју био) па да су претекли, да су преживели
in Serbian and Slovak. When I come they ратове и разарања; па да и данас имамо шансу да видимо
nod, it’s a sign of greeting, and let me go и доживимо Капали Чаршију, Топкапи Сарај, Акропољ,
in. The inn is not large, a couple of tables Партенон, Трастевере, Пантеон, Алтре Арно, Дуомо, Сите,
and a bar at the end. On the walls framed
Маре, Нотрдам... а о несрећном, недавно избомбардованом
photographs with homeland landscapes, and
above the bar hangs a mystical “buttoned
и срушеном Ајфеловом торњу да и не говоримо...
up” abstraction. The place is crowded, voices Овако... остају само снови... и туга за пропуштеним... и
are loud, most of them are around the bar, so никада доживљеним...
I always find a place to sit and make myself
comfortable. I wave my hand to Radovan, У Доњем Граду
the owner of the inn, just to be sure that he
01.07.2009. године
saw me, and he, as a reply, silently answers
with a smile and a nod, and in few moments
brings my morning “menu” – coffee with as
much sugar as he pours, Turkish sweet with
the smell of roses, and a coldest glass of
misty water. We exchange a couple of words
“just to check one another”, he goes quickly
back to the bar to serve those who are still
coming.
In a quarter of an hour the inn is empty, all

in a hurry to their jobs, and very often only
the two of us remain – Radovan and me.
Then he cleans the top of the bar, makes a
coffee for himself, and sits at my table, so
the two of us can finally have a real talk.
But, actually, there’s nothing special to talk
about. It’s mostly me who again and again
retell my famous adventures from the times
when I was in civil service. He quietly sips

his coffee, listens to my stories as if hearing
then for the first time, reacting to them
the same way and at the same parts of the
stories. We both pretend that all is in order.
He is the reason for my going there. I can’t

say that I am superstitious, but this man
is weaved into so many coincidences that
96
unbearably provoke me and inspire me to barter, and the man left. Several days later
Belgrade FORTRESS
drop by every day. the man came back carrying some books and
showing pictures, explaining to Radovan
First: Radovan’s last name - Doksat – has that the buttons on his jacket were certainly
no connection to the ill-fated general and Nikolas Doksat’s buttons; and exactly the
builder Nicolas Doksat de Moreze. They were ones that de Moreze tore off from his shirt
born in different parts of the world and and gave them to his prison guard as the last
in different epochs. Their life paths never gesture of charity before execution. It was
crossed neither in time nor in space – until his only value left after the death sentence.
here in an unbelievable tangled hunk of Radovan got scared, but more because he
destiny. Radovan built his home within the got on himself buttons coming from a corpse
ramparts his predecessor planned and built. than because the story made an impact on
These stone walls are soaked with sweat, him. He had even worse experiences that
intelligence and hope of both men. made him run away from his native place.
However, that was the first time he heard of
Thus they became blood-brothers in sweat, his namesake. He immediately ordered to
intelligence and hope. his wife to cut the buttons off and put them
back into the same drawer where she had
But this isn’t the end. In a new delirium of found them.
fate, digging at the ramparts and building
his inn, Radovan, among the piles of debris, So they became blood-brothers through
dug out and by pure chance several shiny blood, suffering and death.
buttons with, on one side, impressed coat of
arms, and on the other side with impressed Then for the second time he heard of his

letters N.D.deM. Radovan thought that namesake. It was on a day when some kind
to be a sign of luck, and decided to keep of a formal Town delegation came to his
them. In order not to provoke destiny, trench. And with them well dressed and
he wrapped them in a clean handkerchief in uniformed people from some foreign
and left among his personal stuff. Several embassies (among them Radovan recognized
years later, cleaning the house, his wife just the man from Capitol who had told him the
by chance found those buttons, and later story about the buttons). They gathered at
sewed them on his “artisan’s uniform”, the entrance to the trench, bellow the large
the one Radovan wore when in the inn. stairs of the Plateau of the Heroes, they
Then, one day, a stranger dropped in, were reading something out of their papers,
clearly a gentleman from Capitol and his there was also a brass-band in uniforms that
neighbour’s boss, enquiring in poor Serbian played really loudly. It was a multitude and,
about that neighbour. Seeing the buttons then, finally in Serbian, it was proclaimed
on Radovan’s jacket he started to enquire that “from today” the street receives the
on its origins, and when told the story was name of Nikolas Doksat de Moreze. At the
quite astonished, and asked to be permitted end, at the very corner of the trench, a
to have a closer look. Finally he proposed cloth was taken off and beneath the cloth
to Radovan to sell them to him. Radovan appeared a rectangular plate with white
was surprised by the offer, but refused to letters: Nikolas Doksat de Moreza street.
sell explaining that he is not ready for any After that came the handshakes and kisses.
97
Radovan interpreted it to me later in his fireplace, pour a glass of cognac, lean in
way: “ Then they all left my trench leaving my armchair with thirst quenched by the
me in his street”. beauties of my White Town, the ones I can
never be fed up with, as every day these
Thus finally they became brothers and met beauties excite me anew. A kind of a quiet
in time and place. That’s how the circle frisson goes through me at the thought on
is closed, and I don’t know anymore with all the magic that could have survived in
whom of the two I drink my morning coffee. Istanbul, Athens, Rome, Florence or Paris if
only they had the luck (like my White Town
Those days newspapers wrote on that new had through history) to dodge and survive
street, and for some time more people all the wars and destructions; so that today
were coming to the inn, and Radovan’s we would still have the chance to see and
income went up as the new guests wanted experience Kapali Carsija, Topkapi Sarai,
to hear “first-hand” the whole story. But, Acropolis, Parthenon, Trastevere, Pantheon,
after several days the interest waned, and Altre Arno, Duomo, Cite, Notre Dame... not
the income went down. Radovan, intent to mention the ill-fated recently bombed and
on bringing back the customers, recalled torn down Eifel Tower...
himself about the buttons, took them out
from the drawer, polished them, had them This way... only dreams remain... and the
framed and under glass. So now, the framed sorrow for the missed chances...and the
buttons were hanged above the bar in the never lived to be...
hope that they will boost the sale. It didn’t
help. Everything went back to the old track
and even he himself started to forget the In Lower Town 01.07.2009.
whole thing, while the “buttoned picture”
remained hanging and off his mind. I was
the only one who, from time to time, would
ask him to bring down the frame so I can
have one more closer look, He would fume
because he had to climb a chair in order to
reach the frame, and then climb it again
when he had to put it back. I always knew
that he protests because he believes that
things connected to those buttons somehow
“got out of control” – at least a bit – and
that one should not joke with destiny by

moving thing back and forth. Worried by
that thought he cuts all conversation, and
the only thing left to me is to start back
home.
Later, when I’m back in my “room with the

view”, I take out from my pockets those
Gaspars chestnuts, line them up on the
98
Belgrade FORTRESS
Владарка Доњег града, Ruler of Lover Tower,
Жена са турбаном The WOMAN with The TURBAN
Бранко Павић Branko Pavic
Већ негде на уласку у Доњи град осетио се оштар мирис At the very entrance to the Lower Town a
животиња. Био је то познат мирис, јер ме је отац често водио sharp animal smell was felt. It was a known
smell as my father was taking me quite

у Зоолошки врт. Овог пута смо пролазили поред зида, са
often to the Zoo. This time we were passing
доње стране Врта, дуж трамвајске пруге, тачно преко пута by the wall, at the lower side of the Zoo,
дугачке фабрике. Ишли смо на сасвим друго место, у, за мене along the streetcar tracks, just across a
дуго ишчекиван, потпуно нови свет. Узбуђење је расло док long factory building. We were heading to a
смо успут сретали гомиле које ужурбано иду тамо-овамо. completely different place, to a completely
new world that I was expecting for quite
Галамили су и носили занимљиве ствари попут шећерне
some time. The excitement was growing as
вате, трубе-пиштаљке од папира или смешне капе. По зиду we were meeting crowds hurrying back and
од цигала свуда су биле рекламе за циркус са насликаним forth. They were noisy and were carrying
животињама: лавовима, слоновима, белим тигровима, interesting stuff like cotton candy, paper
мајмунима. На њима се увек понављало једно лице, насмејано trumpets and whistles or funny hats.
и јако бело, лице жене са изразито црвеним уснама, црним Along the brick wall were circus posters
младежом на образу и косом заденутом у високи турбан. with pictures of different animals: lions,
elephants, white tigers, monkeys. On the
posters repeatedly appeared one face,
Осећао сам да је она веома важна личност, јер је цео град био
smiling and very white, the face of a woman
облепљен њеном сликом. Било ми је јасно да је она власница with pronounced red lips, a black birthmark
свега шареног и сјајног те вечери у Граду и заслужна за магију on the cheek, and with hair inserted into a
коју сам жељно ишчекивао да видим. high turban. I felt that she must be a very
99
important person as the whole town was При крају зида били су паркирани исликани камиони са
covered with her posters. It was clear to me великим разнобојним словима на цирадама. Испред камиона
that she was the owner of all the colorful
седели су уморни возачи и гласно се довикивали на мени
and shiny evening in the Town meritorious
for the magic that I longed to see. неразумљивом језику. Шта ли су они возили у тим камионима
окићеним шареним сијалицама? И онда, коначно, иза угла,
At the end of the wall were parked trucks
угледао сам величанствени објекат. Шатра фантастичних
with multicolored letters written on the
tarpaulins. In front of the trucks sat tired димензија, на пруге, мислим црвено-беле. Као лилихип.
drivers, shouting to each other in a language Заставице су се вијориле целом њеном дужином. Светла
incomprehensible to me. What were they рефлектора су парала небо и повремено се спуштала
transporting in those vehicles adorned with осветљавајући шатру. Одједном се, иза шатре, отворило
colorful bulbs? And then, finally, behind the
звездано небо, исто онакво као на позадини плаката са
corner I saw a magnificent object. A tent of
fantastic dimensions, with stripes, red and
насмејаном женом. Жуте звезде са зрацима и пун месец.
white, I think. Loke a lollypop. Little flags Блиставо. Моћно.
were flapping all the way around it. Light
of the reflectors were ripping the sky and Простор је испунио звук труба и бубњева. Гомила се
panning over the huge tent. All of a sudden, гурала око отворених приколица камиона да би купила
behind the tent, the starry sky opened, just
разне сувенире, понегде и храну. У једној приколици била
the same as the background on the posters
with the smiling woman. Yellow stars with је смештена и стрељана, са кесама бомбона као главним
beams and a full Moon. Splendid. Mighty. наградама. Али, ми смо пришли некаквом округлом столу
на коме су били поређани мали акваријуми са златним
The sight was full of trumpet and drum
sounds. The crowd was pushing near the
рибицама. Ко убаци лоптицу у акваријум добија рибицу. Шта
truck-trailers and buying small souvenirs би са њом радио цело вече? Носио је у пластичној кеси овамо-
or food. One trailer was turned into a онамо? Пошли смо даље да бисмо видели људе како ударају
shooting gallery, with candy bags as main чекићем у машину за мерење јачине ударца. Наставили смо,
prizes. We, however, approached a kind of без заустављања, према животињама, главној атракцији која
a round table with small aquariums with
се могла видети пре представе у боксовима поред шатре. На
golden fish. The person that succeeds to get
a small ball into the aquarium receives a струготини, у одвојеним кавезима, лењо и незаинтересовано,
fish as a reward. What would one do with лежали су тигрови, понији, мајмуни, чекајући свој наступ у
it the whole evening? Carry it in a plastic арени. Ко је хтео, могао је да купи медењак и да их нахрани.
bag here and there? We walked on and saw

men hitting with a hammer on a machine
Узбуђење је расло како је вече одмицало. Светла су се
pad thus measuring the strength of the blow.
We continued our stroll, without stopping,
појачавала и стварала величанствену атмосферу. Изгледало је
towards the animals in boxes near the tent, као да је циркус одувек био ту и да сасвим природно припада
the main attraction that could be seen before том месту. Шатра је доминирала Градом као права царска
the show. On sawdust, in separated cages, палата. У ваздуху су се мешали разни звуци и језици, око
lay lazy and indifferent ponies, monkeys, шатре мували продавци, дресери, камионџије, мали људи и
tigers, waiting for their turn in the arena. It
ми, публика, стапајући се у живи калеидоскоп. Био сам врло
was possible to buy honey-cookies and feed
100
поносан што припадам нечем тако величанственом, шареном them to animals.
Belgrade FORTRESS
и забавном, ишчекујући нестрпљиво представу чије сам The excitement grew as the evening time
наговештаје каткад успевао да видим код куће на црно-белом was passing. Lights were becoming stronger,
телевизору. А ова, тако сјајна и обећавајућа, долазила је из creating a fantastic atmosphere. It seemed
земље Сан Рема, алфаромеа, Рите Павоне. as if the circus was there since always,
and that it quite naturally belongs to that
place. The tent dominated over the Town
Доњи град је сијао пуним сјајем. Околне зидине и грађевине, like a real imperial palace. Different sounds
уз обрисе светлуцавих река, чиниле су оквир за шаренило и and languages mixed in the air; sellers,
буку која се непрестано појачавала. Око мене су били срећни, handlers, truck drivers, little people and
насмејани људи. Овај Град ми се свиђао много више него онај we, the public, prowling back and forth
around the huge tent, all blending into a
где сам становао, тамо горе, изнад, досадан, сив.
live kaleidoscope. I was very proud to belong
to something so magnificent, colorful and
Почетак представе су најавили кловнови. Сели смо на своја amusing, impatient for the show to start,
места и одмах се осетио мирис свеже струготине. Програм though I had some hint of it as I saw bits on
се наставио оркестарским уводом, балетом, играчима на our home black-and-white TV set. And this
понијима, трапезистима, бацачима бодежа, појавише се one, so shiny and promising, was coming
from the country of San Remo, alpha-romeo
поново кловнови, мајмуни и бели тигрови са дресерима.
cars, Rita Pavone.
Шоу је био вешто компонован, са честом сменом смешних и
драматичних тачака (хоће ли трапезисти користити мрежу The Lower Town was in full brilliance.
Adjacent ramparts and buildings, with the
или не?). Програм се примицао крају, и док је оркестар
outlines of the shiny rivers, made the frame
појачавао и убрзавао музику са обавезним тушем, кроз завесу

for medley and noise that grew in intensity.
на улазу у арену је ушао огромни слон у пратњи два дресера. Around me were happy and smiling people.
На њему је, у светлуцавој карневалској хаљини, са косом I liked this Town much more that the one
стегнутом белим турбаном, седела жена, лице са плаката. where I lived, up there, a dull and grey place.
Познати лик је оживео испред мене, уз одушевљене повике Clowns announced the beginning of the
show. We set on our seats and the smell of
публике. Сви су понављали френетично “браво!”. Жена са
fresh sawdust was immediately felt. The
турбаном нам је, сасвим мирно и са познатим осмехом, programme went on, first with an orchestra
одмахивала руком, вешто балансирајући на животињи. Бела, introduction, then came dancers with ponies,
нестварна, попут порцеланске лутке. Јашући на слону, усред acrobats on the trapeze, dagger throwers,
арене, обасјана рефлекторима, изгледала је као владарка clowns came again, monkeys and white
tigers with their handlers. The show was
која поздравља своје поданике. Било је сасвим јасно да је
skillfully composed, with a quick change of
сва претходна циркуска фантазија била само увод у њено funny and dramatic scenes (will the trapeze
појављивање. Обишла је арену у два круга и изашла гордо, acrobats use the security net or not?). The
смирено, како и доликује једној царици. Имао сам утисак да programme was coming to its end, and
је отишла у лепо вече, њишући се на слону, да обиђе све своје while the orchestra played louder and faster
поданике по Калемегданграду и да им, као и нама, махне и and with the obligatory fanfare, through
the curtain at the entrance to the arena a
упути осмех. То, ваљда, све царице раде.
giant elephant entered, accompanied by two 101
handlers. On the elephant’s back, in a shiny
carnival costume and with her hair under a ***
white turban, set the woman with the face
Пре неколико месеци, гледао сам телевизијски програм
from the posters. The known face came to
life just in front of me, and was greated RAI Uno и у једној емисији препознао Царицу. Било ми је
with enthusiastic shouts of the audience. невероватно да је поново видим исту, скоро непромењену.
A frenetic „bravo“was echoing. The lady Вратиле су ми се успомене на моје одласке у циркуски свет
with the turban, gently, calmly and with the Доњег града од пре готово четрдесет година. Тај свет је
known smile, waved her hand at us, skillfully
наставио да живи у мом сећању, заувек обележен владарком
balancing on animal’s back. White, unreal,
just like a china doll. Riding the elephant in
на слону и њеним светом магије. Она је на свом лицу
the arena, lit by reflectors, she looked like зауставила време, баш као и ја своје сећање на царство Доњег
a ruler saluting her subjects. It has been града.
quite clear that the whole previous circus
fantasy was only the introduction to her
appearance. She circled the arena twice, and
calmly, proudly left, as fit for an empress.
I had a feeling that she walked out into a
nice evening, swinging on the elephant, and
on her way to pay a visit to all her subjects
around Kalemegdan and to wave to them
and send them a smile, just as she did with
us. That’s the way, I thought, how all the
empresses behave.
***
A couple of months ago I was watching the
Italian RAI UNO TV programme, and in one
show I recognized the Empress. I thought
it unbelievable to see her the same, barely
changed. Memories of forty years ago, my
visits to the circus world of the Lower Town,
came back to me. That world continued to
live in my memory, marked forever by the
lady ruler on her elephant and her world of
magic. On her face she stopped the time, just
like I did with my memories on the empire of

the Lower Town.
102
Belgrade FORTRESS
Да се не потоне у кал заборава... Sо that not all SINKS in the
MUD of OBLIVION...
Братислав Бата Ђорђевић
Bratislav Bata Dordjevic
Пролеће је, све је оживело, свако сутра је лепше од данас, It’s spring, all comes to life, every tomorrow
чак се и суморна предвиђања пошасти зване рецесија is more beautiful than the present day,
even the gloomy forecasts of the plague of
лакше подносе ако су се расцветале лале и зумбули, ако су
recession are easier to bear when tulips and
замирисали јорговани... hyacinths come to bloom, when lilacs spread

their odor...
Седим у некадашњем дубоком јарку који опасује зидине
I sit in a onetime deep ditch that once
највеће тврђаве на Балкану и питам се како су разноразни circled the ramparts of the largest fortress
властодршци мењали воду у том прстенастом базену, који in the Balkan, and I ask myself how did the
је био препрека да тадашњи недобронамерни туристи лако many different rulers change water in that
ушетају у град. Око мене ври као у кошници. Испод сваког ring-like pool that used to be the obstacle
коша групе баскеташа, које магично привлачи обруч са to bygone tourists with bad intentions
wishing to stroll into the town. Around
мрежицом, као и мене, пре много година, када сам започео
me it’s like in a beehive. Many basketball
играчку, а затим се определио за тренерску каријеру. Увек players magically attracted by the basketball
сам се питао ко се досетио да стару, намргођену тврђаву, net. Just like I was, many years ago, when
вољног и невољног домаћина и Келта, и Римљана, и Хабзбурга I started as a player and then opted for a
и Турака, оживи, подмлади, насмеши и свакодневно обрадује career as a coach. I always asked myself who
was the person that got the idea to bring
доласцима и боравком оних који су уместо мача и пушке,
to life an old frowning fortress, the one
доносили лопте и рекете, који су уместо катапулта и топова that remembers Celts, Romans, Habsburgs
постављали кошеве и мреже за одбојку или тенис... И, као and Turks, to rejuvenate it, make it smile
што она памти своје победе и поразе, своја рушења и зидања, and every day thrills those who were
тако и генерације, које су успевале да у краћим или дужим coming with balls and rackets, instead with
103
catapults and cannons, installing basketball периодима између ратова уживају у миру, чине све да у
nets, volleyball and tennis grounds... And as победама и поразима на спортском пољу нађу смисао живота
the fortress remembers all her victories and
и постојања.
defeats, its destructions and rebuildings;
in the same manner generations living in
shorter or longer periods between wars, Овде, испод кула осматрачница, које је добрано начео
enjoying in peace, make the sport grounds зуб времена, испод високих зидина из којих је ту и тамо
their battlefield, finding in sport’s victories испала по која цигла, почеле су да расту нове тврђаве...,
and defeats their sense of life and existence.
прво кошаркашка, затим одбојкашка, да би, почетком новог
Here, bellow the watch towers, well века, свој дуг вратили и тенисери. То што су се преселили у
undermined by the tooth of time, bellow the
хале, што побеђују широм света, не значи да су заборавили
high ramparts with bricks missing here and
there, new fortresses came to life... first
да су њихови претходници пут славе започели на месту око
the basketball one, then the volleyball, and кога су се током векова отимале светске велесиле... Исте
at the beginning of the new century tennis оне силе које су пред потомцима чувара свог балканског
players brought in their share. They moved огњишта поклекле на светским и европским првенствима, на
later to sport-halls, triumphing around the олимпијадама, на Ролан Гаросу, у Мајамију, Аустралији...
globe, but this does not mean they forgot
that their predecessors set on the path of
glory at the very place where for centuries Иако многи сматрају да је спорт својеврсни рат, увек сам
world powers clashed trying to posses био за олимпијски мото и никада победа мог тима није била
it... The very same powers that in front of повод за понижење противника, нити пораз схваћен као
the descendants of the guardians of the смак света. Па ипак, спортистима који су играли утакмице,
Balkan fireplace yielded at World, European
односно мечеве испод зидина на којима се дешавао
championships, at the Olympic Games, at
Roland Garosse, Miami, Australia...
добар део историје нашег народа, није било нимало лако.
Поистовећивали су се са знаним и незнаним јунацима и
Even though many think that sport is a kind
водили битке којима су се дивили њихови навијачи, начичкани
of war, I personally always embraced the
Olympic motto; and never the victory of my на импровизованим трибинама, бедемима, дрвећу...
team gave reason to humiliate the opponent,
nor the defeat meant the end of the world. Спорт, коме припадам, своју историју на нашим просторима
However, sportsmen who played matches започео је далеке 1923. године баш на утабаној ледини која
bellow the ramparts, where quite a slice of
је некада била дно широког и дубоког канала повезаног
history of our nation took place, did not have
it easy on them. They identified themselves

са оближњим Дунавом. Кошаркашка лопта, коју је донео
with known and unknown heroes and fought изасланик Црвеног крста, Енглез, господин Вајланд, остварила
battles to the admiration of their fans, је оно што никада до краја ником није успело – освојила је
studded on improvised stands, ramparts, неосвојиву тврђаву и постала изазов прво за Београђане, а
trees... одмах затим за целу Србију. Овде, на Калемегдану, заљубили
The sport that I belong to, started its history су се у ову игру и предали јој се без размишљања највећи
in these regions far back in 1923. exactly бардови наше кошарке – Александар Николић, Радомир
at the stamped down barren land that
Шапер, Небојша Поповић и Бора Станковић.
used to be the bottom of a wide and deep
104
Питам се шта је било пресудно да баш њих четворица постану canal connected to the nearby Danube. The
Belgrade FORTRESS
стратези развоја овог спорта и његовог винућа у сам светски basketball ball, brought by an envoy of the
Red Cross, an Englishman, Mister Wayland,
врх. Можда су „векова тамних трагови” подстакли остварење
accomplished what no one ever completely
њихове невероватне визије да кошеви буду у свим школским succeeded – conquered the inaccessible
двориштима, у салама, на зградама, на дрвећу, да се око fortress, and, at first, became the challenge
њих јате млади свих узраста, вођени примамљивом и реално to the people of Belgrade and somewhat later
остваривом жељом, да сутра замене освајаче златних, to the whole of Serbia. Here, in Kalemegdan,
it was love at first sight with this game
сребрних и бронзаних медаља.
and many gave themselves completely to it,
including the biggest bards of our basketball
Сваки повратак у прошлост доноси узбуђење поновног – Aleksandar Nikolic, Radomir Saper,
открића већ заборављених догађаја. Свако размишљање Nebojsa Popovic and Bora Stankovic.
о будућности подстиче на стварање нових вредности. I question myself what was the decisive
Зато у свакоме од нас које је вирус кошарке „заразио” на factor that just those four became the
Калемегдану, који су на било који начин учествовали у strategists in the development of this sport
грађењу кошаркашког бастиона, постоји посебан однос према and its soaring up to the top of the world.
здању које је симбол нашег опстајања кроз минуле векове. Maybe „traces of dark centuries“ prompted
the fulfilment of their unbelievable visions
Тврђава је увек допуштала да је освоје њена деца, нудила им
that basketball rings prop up in all school
је инспирацију за њихова дружења и стварања и радовала yards, in halls, on rooftops, on trees, and
се свему што је под њено окриље доводило потомке њених that the young flock around them, led by
бранилаца. Не би јој сметало да, као некад, младост Београда an appealing and really attainable wish to
похрли да ужива у музици, игри, казаној речи, надметању replace one day the ones that were coming

back with gold, silver and bronze medals.
са вршњацима... Не би, верујем, имала ништа против да се
обнови „Трка кроз историју” у којој су најпознатија имена Every return to the past brings the
светске атлетике трчала свој „времеплов “(или „времетрк“ excitement of a renewed discovery of
али је ово непреводиво на енглески) кроз бурне догађаје forgotten events. Every reflection about
the future instigates the creation of new
који су хујали над Београдом. Можда би јој, без обзира на
values. That’s why in each of us cought by
„старомодност”, пријало да буде поприште компјутерске the basketball „virus“ in Kalemegdan, us
игрице у којој би они најмлађи били њени стални освајачи... who in any way participated in building
this basketball bastion, exists a special
Дижем поглед према небу на чије се плаветнило навлачи relationship towards the edifice that
is the symbol of our existence through
сутон. Сенке кула и пушкарница постају све дуже, на
centuries. The fortress always permitted
игралиштима се пале светла, на делу бедема који само to be conquered by her children, gave
ја видим, заљубљени пар размењује пољупце и заклетве them inspiration for their friendships and
на вечиту верност, а Месец, који почиње своје ноћно creations, and cheerfully greeted all that
патролирање, шаље ми поруку да нема ништа против да was happening inside of her ramparts and
буде гледан кроз телескоп звезданог чардака београдске carried out with the participation of the
descendants of her former defenders. The
опсерваторије. Одлазим на плато са кога се као на длану
fortress didn’t mind having Belgrade’s youth 105
rush inside and enjoy in music, dance, виде савска и дунавска идила, пењем се степеницама на врх
theater and different competitive events. куле, упирем моћног откривача небеских тајни према нашим
The fortress, I believe, would not mind that
суседима у свемирском окружењу коме припадамо, и позивам
the „Race through history“ restarts, and
again include some of the most famous world Месец да сврати до тврђаве на кафу. Турску, наравно!
athletes „to run through centuries“, run
along the tracks of numerous events that ... да се што пре врате стари сјај и слава и да опет бљесне
passed in Belgrade. Maybe, though „old- „Бгд” тврђава!
fashioned“, the fort would enjoy to became
the battlefield of a computer game, with the
youngest as her permanent conquerors...
I throw my glance towards the sky where the
twilight takes over the blueness. Shadows
of towers and loop-holes become elongated,
lights are switched on over the playgrounds,
at a part of a rampart visible to me only, a
love couple exchanges kisses and oaths to
eternal love, while the Moon, who starts his
night patrol, sends me the message that he
has nothing against being observed through
a telescope mounted on a tower turned into
an observatory. I walk to a plateau with
a clear sight on the Sava-Danube idyll, I
climb the steps up to the top of the tower,
and I focus the discoverer of sky secrets
towards our neighbours in space where we
also belong, and I invite the Moon to drop by
and come to the fortress for a cup of coffee,
Turkish coffee, of course!
...so old brilliance and glory may come back

and the Belgrade Fortress reshines again!
106
Belgrade FORTRESS
Срце The Heart
Горан Марковић Goran Markovic
Најбољи начин да схватите дугу, славну, али и злехуду, The best way to understand the long, famous
судбину насеља које са данас зове Београд јесте да уђете у but also wretched destiny of the settlement
that is called Belgrade today is to enter into
његово срце, да крочите у Београдску тврђаву. Она, стварно,
its heart, to step into the Belgrade Fortress.
личи на једно масивно срце, док реке, које је опасују, Really, it resembles a massive heart, while
подсећају на артерије и вене које у тврђаву доносе и односе the rivers, encircling it, look like arteries

свежу крв града. Када се попнете на Фићир Бајир (брег за and veins that flow in and out with city’s
размишљање), који се налази на највишој тачки Калемегдана, fresh blood. When you climb Faćir Bajir
(Contemplation hill), situated on the toppest
имате утисак да сте додирнули суштину ствари, да се
spot of Kalemegdan, you have the impression
налазите у центру свега. that you have touched the essence of things,
Могу да замислим усхићење првог човека који је крочио на that you have found yourself in the centre of
то место и решио да се на њему настани. И могу да замислим everything.
шта су све преживели његови потомци покушавајући да I can imagine the exaltation of the first man
наставе живот на тако прекрасној локацији. Колико ли је who stepped on this place and then decided
њих погинуло покушавајући да ту опстане и колико њих to settle on it. I can also imagine quite well
what his descendants had to bear to survive,
је положило свој живот у напору да освоји белу стену која
trying to continue the life on such a beautiful
се уздизала изнад моћних река? Сваки пут када прелазим location. How many of them got killed trying
Бранков мост посматрам тај обрис и никада не могу остати to survive and how many gave their lives
равнодушан према његовој лепоти. in an effort to conquer the white rock that
soars above the mighty rivers? Every time
Прича о напорима људи да остану на том месту јесте прича о when I cross Branko’s bridge I observe thet
Београдској тврђави. Мешавина стилова, разне концепције outline and I can never remain indifferent in
одбрамбених бедема као и тајне које са собом носе мрачни front of that beauty.
107
The story about the efforts of men to лагуми и још увек неоткривени ходници Београдске тврђаве
withstand on that place is the true сведоче да је жеља да се на белој стени опстане постојала
story on Belgrade Fortress. A mixture
одувек. Град, који се данас десетинама километара шири
of styles, different conceptions of the
defensive ramparts with their secrets, око Београдске тврђаве, настао је баш ту, на самом улазу у
dark undergrounds and still undiscovered утврђење и у почетку био нека врста неопходног додатка
passages od Belgrade Fortress bear witness најважнијој ствари – бастиону одбране. Прва улица Београда,
to the eternal desire to survive on that white данашња Улица краља Петра, трасирана је уз тврђаву, као
rock. The city, now spreading for tens of
комуникација међу уџерицама које су опслуживале моћну
km around Belgrade Fortress, was born at
that very spot, at the very entrance into
грађевину. Данашњи Дорћол (односно Дорт јол што на
the fortification, and at the beginning was турском значи „четири пута“ или, једноставно, раскрсница)
some kind of a necessary annex to the most својим именом потврђује да се град ширио и даље као насеље
important duty – the defence of the bastion. који је за једини циљ имало снабдевање тврђаве. Када
Belgrade’s first street, today’s King Peter’s је почетком деветнаестог века просечена данашња Кнез
street, was traced along the fortress, as a
Михаилова улица, Београд се најзад окренуо себи и полако
communication line between the slum housing
that served the mighty edifice. Today’s Dorcol почео да се удаљава од тврђаве.
(actually Dort jol in Turkish and meaning Данас Београдска тврђава и даље куца. Сваки Београђанин
“four roads” or, simply, the crossroad) by
ће, када пожели да представи свој град, странца прво
its proper name confirms that the town was
continuing to spread as a settlement and with
одвести на Калемегдан. Довешће га до Победника, на врх
the unique goal to supply the fortress. When беле стене и са задовољством посматрати како дошљаку
at the beginning of 19th century today’s Knez застаје дах. Као некада, ко зна када и ко зна коме.
Mihajlova street was traced, Belgrade finally
turned to itself and started slowly to move ***
away from the fortress. из Дневника Горана Марковића
Belgrade Fortress’ heart beats continue
today. Every Belgradian, wishing to present
22. март 2007.
his town, will first take a foreigner straight
to Kalemegdan. He will bring him up to the ТВРЂАВА
Victor Monument, on the top of the white
rock, and with great pleasure observe how Када сам се доселио на Дорћол нисам много обраћао
the newcomer’s breath is taken away. Just like пажњу на Калемегдански парк иако се он налази такорећи
once upon a time, who knows when, and who

преко пута моје куће. Нисам имао навику да се шетам по
the unknown might have been.
њему иако сам скоро свакодневно одлазио тамо на тенис.
***
Одем, одиграм и правац – кући. Сâм парк сам доживљавао
from Goram Markovic diary
22. March 2007
као уточиште беспослених пензионера, парова који немају
THE FORTRESS простор за упражњавање својих љубавних потреба и
When I moved to Dorcol I did not pay much разних манијака. Усто, сматрао сам како то место исувише
attention to Kalemegdan park, though it is добро познајем да бих се упуштао у некакво ново виђење
situated, so to say, just across from my home. Калемегдана.
108
Међутим, пре извесног времена пажњу ми је привукла I didn’t have the habit to stroll through it
Belgrade FORTRESS
чињеница да се са Калемегданом нешто дешава. Прво је even though I nearly daily went there to play
tennis. I go there, play and – back home.
раскрчен и прилично сређен Доњи град а онда је почела
The park itself I experienced as a refuge of
реконструкција појединих делова тврђаве. Стамбол капија, pensioners, love couples lacking other space
па зид испред Сахат куле, делови бедема око кошаркашких where to engage in love needs, and different
терена. Застао сам једном приликом поред човека који maniacs. Besides, I considered to know that
је радио на рестаурацији унутрашњости Стамбол капије place too well and with no need to engage in
any new insight about Kalemegdan.
и почео да се распитујем о радовима. Он ми је објаснио
како покушавају да направе смесу малтера која највише However, some time ago, my attention
одговара оригиналу из времена када је грађевина настала. was attracted by the fact that something
was happening with Kalemegdan. First the
Из неког разлога, мене је посао који је тај човек, напредујући
Lower Town was cleared and fairly ordered,
брзином корњаче, тако брижљиво и педантно обављао веома and the reconstruction of some parts of
импресионирао па сам почео све чешће да задржавам поглед the fortress started. Stambol gate, then the
на радовима који су били у току. wall in front of Sahat (Clock) gate, parts of
the ramparts around basketball grounds. I
А онда су прошле године почели обимна реконструкција зида stopped once near a man who was working
који опасује Барутану и радови око Мрачне капије поред on the restauration of the interior of Stambol
Саве. Ни сâм не знам од када, а још мање зашто, почео сам gate, and started to inquire about the works.
скоро свакодневно да одлазим на Калемегдан и помно пратим He explained to me how they are trying to
make a blend of mortar that fits as close as
радове на тим локацијама. Успут сам неколико пута свратио у
possible to the original dating from the time
изложбени простор испод Сахат куле и пажљиво простудирао the edifice was built. For some reason, the

макете које су представљале разне фазе развоја тврђаве. work that man was doing at turtle speed,
Напољу, она се поново рађала из корова и ђубришта, којим су but dilligently and meticulously, made quite
њени темељи годинама скривани, и почела полако да расте an impression on me, so I started to drop by
more offten to have a look at the works in
у вис, појављујући се у свој својој лепоти. Од пре извесног
progress.
времена, морам признати, постао сам њоме – опседнут.
And then last year began a large-scale
Тешко је говорити о сопственим опсесијама, али покушаћу reconstruction of the wall encircling the
да објасним шта ме је толико омађијало на тврђави. Пре Powder-magazine and works around Dark
свега, у њој сам провео детињство. Као што рекох, било је то gate alongside river Sava. I have no idea
запуштено место, пуно прљавштине и дивљег растиња које since when, even less why, I started to come
to Kalemegdan daily and keep a close watch
је скоро сасвим покрило лепотицу. За нас клинце та џунгла
at works at those locations. On the way
је, наравно, представљала прави рај. Пробијајући се кроз I visited several times the exibition space
шибље и газећи одбачене бинде, доживљавали смо узбуђење below Sahat tower and carefully studied the
које је мирисало на слободу. Посебно смо уживали у лову на models that represented different stages in
„рашомонце“ (воајере) који су се туда смуцали у потрази за the development of the fortress. Outside,
љубавним паровима. Загорчавали смо им живот препадајући the fortress was coming to life again, out
of weeds and piles of trash that for years
их баш када би били на домаку циља а заљубљене ослобађали
trapped its foundations, and started to grow
109
up, appearing in all its beauty. From some напасти. Али сада, када видим шта је све било скривено
time, I must admit, I became obsessed with људским немаром, одсуством елементарног осећања за
it.
лепоту, чини ми се да бих жртвовао све дечије дане само
It is difficult to talk about personal
да доживим тренутак у коме ћу Калемегданску тврђаву
obsessions, but I’ll try to explain what has
bewitched me in regards to the fortress. To
сагледати у њеном пуном сјају. У њеном поновном дизању из
start with, I spent my childhood there. As ништавила има неке симболике, као да се сви поново рађамо
I said, it was a neglected place, full of dirt после мрака и нељудских година које смо преживели. Као да
and wild verdure that nearly completely реконструкција тог чудног и тајновитог здања по мало личи на
covered the beauty. For us the kids that реконструкцију наших запуштених, ружних живота.
jungle, of course, represented a real
Затим, ту је сама грађевина која представља невероватну
paradise. Beating through the verdure and
stepping over discarded sanitary towels, комбинацију остатака римске утврде, двора Деспота Стефана
we were experiencing a real thrill that Лазаревића, турског, аустријског, па опет турског утврђења.
smelled on liberty. We especially enjoyed in Све то је уплетено у невероватну комбинацију бедема, кула,
the hunt on the voyeurs who were loafing тајних пролаза, неоткривених лагума и ко зна све чега. То
around looking for love couples. We were
није једна тврђава, у њу се стопило неколико бастиона, и
embittering their lives by surprising them
when they were just within an easy reach
још више погледа на свет, схватања смисла живота. Она
of their goal, and thus delivering the lovers представља конгломерат наше прошлости и сасвим је могуће
from the nuisance. But now, when I see all да на неки начин пружа одговор зашто смо овакви какви
that was hidden due to human negligence, смо. Изгледа да се, на срећу, нашао неко ко очигледно има
by lack of elementary feeling for beauty, it широке погледе и добре намере (што у овој земљи представља
looks to me that I would secrifice all the kids’
веома ретку дивљач), неко ко се потрудио да целу ту камару
days in order to witness the moment when
Kalemegdan fortress will be seen in its full противречности оживи и представи је у једном комаду!
glitter. In its repeated rising from the void Можда покушава да нам отвори очи и, на посредан начин,
there is some symbolism, as if all of us are омогући да сагледамо не само интегралну верзију тврђаве
being reborn from the dark and inhumane него и нешто много важније – сами себе?
years that we somehow survived. As if the
reconstruction of that strange and secretive Добро, неко ће рећи како сам претерао, помало застранио
edifice looks a little as a reconstruction of у тумачењу значаја овог подухвата. Ипак се ту не ради ни о
our neglected and ugly lives. чему више од обичних радова на обнови некакве тврђаве.
Уместо полемике, предлажем му да се ових дана прошета
Then, the very edifice represents an

incredible combination of Roman до Победника и баци поглед на околину. Да ли сте икада
fortification remnants, Despot Stefan наишли на боље одабрано место за живот? У сваком случају,
Lazarevic’s court, a Turkish, an Austrian, овај шугави град, који се лажно представља као бели, нема
and again a Turkish fortification. All ништа лепше и значајније од Калемегданске тврђаве. Обишао
that is intermingled in an unbelievable
сам приличан део земљине кугле и нисам видео много
combination of ramparts, towers, secret
passages, undiscovered undergrounds and узбудљивијих места од ове наше тврђаве. Нису Турци бадава
who knows what else. It is not just one Калемегдан називали и Фићир-бајир, што значи „брег за
fortress, several bastions blended into it, размишљање“...
110
and even more standpoints on the world,
Belgrade FORTRESS
and the understanding of the meaning of
life. The fortress represents a conglomerate
of our past and it is quite possible that in a
way offers the answer why we are as we are.
It seems, luckily, that someone appeared
who obviously has broad views and good
intentions (a really rare wildlife in this
country), someone who took the trouble to
revive all that pile of contradictions and
present it in one piece! Maybe that person
is trying to open our eyes and in an indirect
way enable us to recognize not only the
integral version of the fortress but also
something much more important – ourselves?
Well, someone may say that I overdid,
digressed a little in interpreting the
importance of this undertaking. Anyway,
it is a case of regular simple works on the
reconstruction of some kind of a fortress.
Instead of polemics, I propose to critics to
take a walk, one of these days, up to the
Victor Monument and have a look at the
surroundings. Did you ever come across a

better chosen life space? In any case, this
lousy town, that falsely pictures itself as
white, has nothing more beautiful and more
important than Kalemegdan Fortress. I
traveled around a good part of this globe
and I haven’t seen many more exciting places
than this fortress of ours. The Turks didn’t
call Kalemegdan for nothing as Ficir-bajir,
meaning „Contemplation hill”...
111
Belgrade Fortress Београдска Тврђава

Zorica Tomic Зорица Томић
Had it been marked by unquestioning Да је којим случајем био обележен беспоговорним

continuity, a breezy history of permanence,
континуитетом, једном лахорастом историјом трајања,
linear, expected and steady, the White Town,
that alluring fortress at the banks of two
линеарном, очекиваном и уједначеном, Бели град, та
rivers, this mostly being the homework заводљива тврђава на обали двеју река, како су углавном
titles given to elementary school kids (in an гласили наслови писмених задатака намењених основцима (у
effort to nest the native town, a metropolis покушају да се родни град, који је и метропола, угњезди као
as well, as a key place – in the very centre чворно место – у само средиште тек помаљајуће скице једног
of a cropping up sketch of a nascent urban
урбаног идентитета у настајању), Београд би био тек један у
identity), Belgrade would be only one in a
row of similar European towns. низу међусобно сличних европских градова.
Тај бајословни географски положај тврђаве, то вечито
That fabulous geographic position of the
fortress, that eternal symbolic oscillation симболичко осцилирање између размеђа и ушћа, како би
between the dividing lines and the estuary, рекли митопоетски настројени песници, вековима је изазовно
as would be noted by mythically and нудио варљиво гостопримство разним походницима на исток
poetically disposed poets, for centuries и на запад, на север и на југ, остајући заувек непримерено
offered challenging hospitality to different
свој, помало диваљ, несавладив и готово разбарушен у свом
campaigners heading East and West, North
and South, forever remaining unsuitably its
космополитизму.
own, somewhat wild, invincible and almost
ruffled in its cosmopolitism. И заиста, да је којим случајем могућно одвити калем
And really, if it were possible to unroll the историје, какав би био град развијан под сенима мудрих
spool of history, what kind of town would Келта, лукавих Словена, прпошних Турака, борбених Мађара
have developed under the apparitions of и свих оних случајних походника, занемарених од историје, а
112
вољних да га обележе својим прегнућима и радих да од њега the sage Celts, the cunning Slavs, the saucy
Belgrade FORTRESS
приме шиб кошаве и поглед на равницу? Turks, the bellicose Hungarians and all
those accidental campaigners, neglected
by history, but eager to mark it with their
Освајана и рушена, београдска тврђава, избегла је профану exertions and willing to receive from him the
судбину насеобине обележене дирљивим траговима severe wind’s flogging and the look at the
свакодневних делатности бројних покољења, а чудноватим plane?
хиром историје остављена је изван халапљивости Captured and destroyed, the Belgrade
предузетничке логике која је градове златила да би их потом Fortress, dodged the profane fate of
палила. Да је којим случајем развијан као град, свакако settlements marked by the touching traces
of daily activities of numerous generations,
би у једном делу своје историје његова узвишења била
and by a strange whim of history was left
употребљена као похвала сујети малих силника и можда би, out of the gluttonous entrepreneurship
растући у висину као и многи други градови, на његовим logic that gilded towns only to set fire to
темељима никли солитери и по неки облакодер, бранећи them afterwards. Had it happened that it
кошави да умије Врачар. developed as a town, certainly in some part
of its history those hills would have been
used as a praise to small despots’ vanity and
Калемегданска тврђава, никада није ни могла бити град у
maybe would rise upwards just like many
класичном смислу речи, никада парцелисан улицама, никад other towns, on his foundations would crop
окићен дућанима, никад развратно претворен у раскршће, up high-rise buildings and some skyscrapers,
никад ни налик тржници, никада изложен свакодневној holding up the stormy wind from washing
вреви и повременом гостовању вагантеса. Зато што никада the face of Vracar.
није могао бити „прави“ град, Kалемегдан не познаје логику

Kalemegdan Fortress could never become a
центра и периферије, јер је сваки његов део једнако важан и town in a classical sense of the word, never
with parceled out streets, never adorned
једнако мудар у својој ћутњи.
with shops, never in debauchery converted
into a crossroad, never alike a market, never
Иако обликована као утврда, што је током своје историје и exposed to daily tumult and an occasional
била, чини се да је београдска тврђава заправо тек маркирала tour of vagantes. He could never become a
један простор који се стратешки тврдоглаво опирао „real“ town, Kalemegdan doesn’t know the
сваком дефинисању и свакој подразумевајућој урбаној logic of the centre and the outskirts, as each
of his parts is equally important and wise in
функционализацији, остајући сведочанство небројених
his silence.
долазака и судбинских одлазака, маркантних амбиција
Because, though molded as a fort, and being
освајача и спонтаних одустајања губитника.
that throughout its history, it seems that
Можда би у самом срцу Калемегдана, осокољен благодатима Belgrade Fortress has just marked a space
мира и богатством које доноси бујна трговачка флота that strategically and stubbornly resisted
опскрбљујући и Европу и Константинопољ вестима и every definition and every implying urban
учењацима, на платоу испод опсерваторије никао универзитет functionalism, remaining a testimony of
innumerable arrivals and fateful departures,
на којем би се студирао свет у својој разноликости, и сва
striking ambitions of the conquerors and the
његова чуда, како на небу тако и на земљи. Као и у свим оним spontaneous abandon of the losers.
113
Maybe in the very heart of Kalemegdan, градовима који су трајали, тако би и овде, поред универзе
encouraged by the blessings of peace and никле и библиотека и ризница и вртови намењени угодним
wealth brought by the merchant navy
расправама у шетњи, повременом музицирању вештих и
supplying both Europe and Constantinople
with news and scholars, on the plateau помном чувању тајне која је уписана у саме темеље његове
beneath the observatory a university would историје.
have popped up as the seat of study about
the World in all its diversity and all its ***
marvels in the sky as well as on the Earth.
Just like in all durable towns, here would
have propped up, besides the university, a
Када је једног јутра почетком 453. године, после прве
library and a repository and gardens devoted брачне ноћи са новом женом по имену Илдико, негде у
to pleasant debates while toing and froing, пустари панонске равнице, Атила Бич Божији нађен мртав,
and with occasional music played by the био је недуго затим, како ред налаже, спаљен, а његов
skillful, while attentively keeping the secrets пепео стављен у троструки сандук – златан, сребрни и
written in the very foundations of its history.
гвоздени. Ковчег, са Атилиним остацима и огромним благом
*** опљачканим широм Европе, пуштен је низ реку Тису, да му
One morning at the beginning of year 453, својим путевима пронађе вечни мир. Тако каже легенда.
after the first nuptial night with a new wife У њој се, међутим, не спомињу двојица смелих и промућурних
named Ildico, somewhere in the wasteland
Атилиних слугу, који су ковчег ставили на скелу и кренули
of the Panonian plane, Attila the Whip of
God was found dead, and shorty aftewards, низводно, како би пронашли право место за његов починак.
following the order, he was burned at the Како је Сингидунум већ био под влашћу Хуна, знали су да
stake, and his ashes put into a triple coffin испод утврђења белог града постоји мрежа тајних ходника
– golden, silver and iron. The coffin, with и читави лавиринти лагума, један крипто град, настањен
Attila’s remains and huge wealth plundered
сенима и озвучен шапатом бројних тајни. Намерни да пепео
throughout Europe, was put down in the
waters of river Tisa, the route of its flow
разaстру на леђима сингидунумске кошаве, а благо постепено
trying to find him eternal peace. That’s what капитализују купујући жене, коње, личну гарду и друштвени
says the legend. углед достојан константинопољског нобилитета, двојица
The legend, however, does not mention two предузимљивих кренули су у остварење свог наума.
bold and enterprising Attila’s servants who
embarked the coffin on a ferry and started ***
downstream, in order to find the best resting

place for their master. As Singidunum was
Како ниједан оновременски хроничар не бележи знаменито
already under Huns’ rule, they knew that
beneath the fortress of the white town досељавање богатих Хуна у Константинопољ, као што ни
existed a network of secret underground тадашњи Сингидунум не памти дане просперитета које би
passages, a whole labyrinth, a cryptic town, могао да захвали овом непочинству, зрело је претпоставити
inhabited by shadows and the whisper of да су се у мраку београдске тврђаве, опраштајући се од
numerous secrets. With the intention to
Атилиног пепела, двојица похлепника заувек опростила и од
spread the ashes on the back of Singidunum’s
severe wind, capitalizing on the wealth by
живота.
114
buying women, horses, personal guard and
Belgrade FORTRESS
social status worthy of Constantinople’s
nobility, the enterprising duo set forth to
accomplish their intention.
***
Not a single chronicler of those days noted
any significant immigration of rich Huns
to Constantinople, just as Singidunum of
that time does not remember the days of
prosperity that might be thankful for this
misdeed, it is mature to assume that in
the darkness of Belgrade Fortress, saying
farewell to Attila’s ashes, the two greedy
villains also said farewell to their proper
lives.
Тако је калемегданска тврђава, од утврде која је требало Thus Belgrade Fortress, from a fort that was
aimed to protect the Roman Empire from
да штити римско царство од најезде варвара, постала
barbarian invasions, became an undiscovered
неоткривена ризница баснословног блага, које јој се treasury of fabulous wealth, the one that is
симболички враћа, у име свих оних рушења којима је symbolically refunded in the name of all the
вековима одолевала. centuries of destruction the fortress resisted.

115
Kalemegdan, next generation КАЛЕМЕГДАН, next generation

Rambo Amedeus Рамбо Амадеус
I am sure that those much more competent Сигуран сам да ће много компетентнији од мене причати
than me are going to talk about the past о прошлости Калемегдана, о његовој садашњој раскоши
of Kalemegdan, there are also those more
и значају има, такође, много оних који ће вјештије о томе
skillful than me that are to write on its
present splendor, so it only remains to me писати, тако да ми остаје само да пишем о будућности
to write about Kalemegdan’s future which Калемегдана, што је, претпостављам, такође неопходно да
is, I assume, also indispensable so the theme би сама тема, која третира континуитет Калемегдана била
treating the continuity of Kalemegdan комплетна.
becomes complete.
Kalemegdan has it all; nothing should be
built on that site, neither reconstructed or
Калемегдана има све, не треба на њему ништа градити,
rearranged. What is needed is just to ennoble дограђивати, преправљати. Потребно је само оплеменити
the space where that has not been done простор тамо гдје то није урађено до сада.
already. На пример, они волтови код Војног музеја могу да се претворе
For example, those arches by the Military у центар за његовање старих заната, који би нудили сувенире
Museum could be turned into a centre for the туристима, то постоји у сваком граду који има ту срецу да има
preservation of old crafts that would offer тврђаву, а камо ли овако велелепно утврђење као сто је ово
souvenirs to visiting tourists; this exists in
наше.
every city that is lucky to have a fortress,
most of those dwarfs compared to our
magnificent edifice. Војни музеј би, такође, требало мало оплеменити, направити
Military Museum should also undergo some неки додатни садржај, јер овакав је досадан и само заузима
refining, make extra contents, because at простор. Рекао бих да би ту било мјеста и за етнографски
present it is rather boring and occupies space музеј, збирку и галерију. Богатсво народних ношњи и осталих
116
детаља из цивилног живота много су занимљивији од неког that could be better used. I’d say that there
Belgrade FORTRESS
старог гвожђа које нас подсјећа како смо и од кога све is plenty of room to add an ethnological
museum, an interesting collection and a
страдали. Пентрање клинаца по зарђалим топовима није баш
gallery, lavish folk costumes and other details
нека пасторална слика. that witness of civil life, this being much
more interesting than some old scrap iron
Такође, идеја зоолошког врта у центру града је превазиђена, that reminds us how we suffered innumerable
само најнаивнији људи још могу уживати у чињеници да су times and from different hands. Kids climbing
over rusted cannons is not a pastoral picture.
неке депресивне, мусаве и разочаране дивље животиње
доживотно заточене у бетону, па је мој предлог да се на том Likewise, to have the zoo in the centre of
the city is an old and rejected idea; and
мјесту направи једна еко-фарма гдје би се експериментално
only the most naive can enjoy looking at
држале само одабране домаће животиње које су умиљате и depressive, grimy and disappointed wild
које воле да се играју са дјецом. animals, imprisoned perpetually within
iron bars and concrete, thus my proposal is
Јарићи, Патке, Овчице, Зечеви, па леје са украсним биљем, па to make an eco-farm at that place, and in
експериментални стакленици, као у ботаничкој башти, само an experimental stage keep only domestic
animals that are amiable and like to play with
са поврћем и воћем, да посјетиоци на лицу мјеста могу да
children
купе и поједу нешто од тога, знајући да је узгојено потпуно
Baby goats, ducklings, lambs, rabbits,
еколошки, органски, да људи могу да се упознају са методама
then beds with decorative plants, add also
здравог узгајања култура. Такође, та еко фарма требало би experimental greenhouses like in a botanical
да функционише уз нове технологије, да буде енергетски garden, but in this case with vegetables and
независна– соларни панели, топлотне пумпе.... .

fruits that visitors can buy and eat at the
very spot and knowing that everything is
organically and ecologically bred; and that
Један такав центар био би, прије свега, едукативан а затим
all visitors can acquaint themselves with
и забаван, уз то више него безбједан да родитељи могу без methods of healthy crop cultivation. Likewise,
напетости да пусте дјецу без страха да ће им некакав медвед, that eco-farm should apply new technologies
вук или неуротични лав повриједити дијете. and become independent in terms of energy -
У оквиру те еко-фарме могао би се поставити један гyм- solar panels, thermal pumps...
центар на отвореном, да људи могу да се рекреирају. Кроз Such a centre, first of all, would be
Калемегдан би могла ићи трим-стаза, која пролази кроз еко- educational in character, besides being an
фарму. amusement park; well secure and safe so
parents can be without tension and fear that
a bear or a wolf or a neurotic lion can harm
Суботом и недељом би на Калемегдану требало организовати a child.
променадне концерте класичне и jazz музике, као свуда у
Within the frame of such an eco-farm a gym
свијету. Код нас је Турбо фолк култура са маргине ушла
centre in the open air should be set, so people
равно у политику, држава организује масовне концерте can join in recreational activities. A sport’s
сумњиве естетике, у намјери да се додвори народним track could run through Kalemegdan, passing
масама. Калемегдан мора да се обраћа сензибилитету also through the eco-farm.
117
On weekends Kalemegdan should host урбаног, софистицираног свијета из центра града, те у том
concerts in the open, classical music смислу треба понудити и адекватан садржај. Турнири у
and jazz, just as such events take place
авиомоделарству, free climbing-u и оријентацији пронашли би
everywhere in the world. In our milieu
turbo-folk, a marginal subculture, burst на Калемегдану идеалан простор.
strait into politics, the state itself organizing Доњи Град, као и до сада треба да пружа гостопримство
mass concerts of questionable aesthetics,
масовнијим манифестацијама. Концерте популарне музике и
with an intention to fawn upon the broad
masses. Kalemegdan, on the other hand, новогодишње прославе треба пребацити овдје, а трг оставити
should turn to the sensibility of the urban, за свечаније и више камерне садржаје.
the sophisticated people from the central Опсерваторији треба удахнути свеже енергије, дати јој мало
part of town and, with this in mind, adequate више простора за организацију активности. Такође, звоник
contents have to be offered. Tournaments in
треба претворити у видиковац.
airplane modelling, free climbing, orientation
races - Kalemegdan is the ideal place for all Читав Калемегдан додатно треба оплеменити украсним
such activities.
биљем. У том смислу треба се повезати са ботаничком баштом
Lower Town, just as today, should „Јевремовац“ која кубури са простором, и која би вјероватно
offer hospitality to a broad number of
једва чекала да добије свој простор на Калемегдану.
manifestations. Concerts of popular music
and celebrations of New Years should move
Иста ствар је са факултетима пејзажне архитектуре и
to this site, leaving the central city square хортикултуре – треба им понудити огледни простор, који
to more solemn chamber music and similar би резултирао тиме да Калемегдан постане још љепши и
contents. елегантнији.
Observatory needs a new breath of energy,
with more space for organized activities
Класичним музичарима треба омогућити да
and, likewise, the bell-tower should be
самоиницијативно наступају широм читавог Калемегдана,
transformed into a viewpoint spot.
The whole of Kalemegdan should be refined
што ће утицати на повећање пријатности амбијента.
with decorative plants, and this means to Фали воде, вјештачко језерце са фонтаном било би
work together with “Jevremovac” botanical благотворно.
garden that dearly is in need of more space, Возић који иде кроз Калемегдан треба да саобраћа и кроз
and would probably be more than glad to Кнез Михајлову, све до трга.
receive this additional space in Kalemegdan.
The same goes for the Faculty of Landscape Прави пут развијања туристичке понуде је да се привуку прво
Architecture and Horticulture, they need „прве комшије“, људи који живе тик око Калемегдана.
space for experiments and that, in turn, Калемегдан је врт, башта људима који живе у строгом
would result in a more beautiful and elegant
центру и треба да буде намјењен прије свега њиховим
Kalemegdan.
критеријумима. Ако задовољимо њихове критеријуме, још ће
Self-initiative of classical music performers
задовољнији бити домаћи и страни туристи, од којих толико
should ne encouraged, so they can perform
through the broad space of Kalemegdan, thus очекујемо.
enriching the ambience.
Water is in short supply; an artificial lake Толико за сад.
118
with a fountain would be beneficial.
Belgrade FORTRESS
The little train that zigzags over Kalemegdan
should also pass through Knez Mihailova
street and run all the way to the central
square.
The best way to develop the tourist offer is
to attract the “first neighbors”, the people
living just near Kalemegdan.
Kalemegdan is a garden, a yard to people
living in the town’s very centre and should,
first of all, correspond to their criteria. If we
satisfy their criteria so much more will we
satisfy local and foreign tourists - especially
as we have high hopes in tourism.
That’s all, folks, for the moment.

119
A FORTRESS that wishes Тврђава која жели да буде освојена

TO BE conqured
Пеца Петровић Марш
Peca Petrovic – Mars
History is hard to remember but easy to Историја се тешко памти и лако се заборавља. Као и људи
forget. Just like people who were making it који су је правили или мењали. Често према потреби и
and changing it. Often according to needs
појединачним сујетама. Зато свако враћање у прошлост код
and personal vanities. This is the reason why
every return to the past arises in many the многих буди жељу да је прво осветле, затим објасне и ако им
wish to clarify it first, and then explain it одговара, искористе за дневне, највише недељне потребе.
, and if it suits them use it for daily needs, Дуготрајност прошлости највише зависи од тога да ли је
weekly needs at the most. A long-lasting светла или тамна, да ли је мало или доста преправљана,
past depends mostly from its bright and dark
дорађивана, брисана...
sides, whether it has been rearranged a bit
or a lot, polished, erased...
Пошто свака садашњост постаје прошлост, неопходно је
Every present turns into the past, thus it is
да са знањима које имамо, свесни свих рушилачких порива
indispensable, with the knowledge we have
and aware of all the destructive impulses који се циклично понављују, сачувамо оно што постоји и
као претходне генерације додамо нешто по чему би нас
that cyclically appear, to preserve that what

already exists and just like the previous бар једном годишње спомињали наши сајбер чукун унуци.
generations add a bit of something that will Нешто, што ни у својим видео игрицама не би могли да
be worth remembering by our grand-grand
униште. Нешто, што би било трајно као тврђава коју су
children. Something that in their cyber video
games they would not be able to destroy.
многи покушавали да сруше, али која је одолела и времену и
Something that would be lasting like the људима.
fortress that many tried to destroy, but the
fortress withstood both time and men. Ако су некада зидине тврђаве биле баријера незваним
If the fortress’ ramparts were barriers уљезима, можда би обнављање и отварање свих њених
120
капија и симболично везивање вредности којима се дичимо, to uninvited intruders, maybe the
Belgrade FORTRESS
за њену неосвојивост и постојаност, било путоказ идеји reconstruction and opening of all her gates
and a symbolic interconnection of values
којом је прожет свако ко жели да проживи достојанствен
we are prone of, for her inaccessibility
и миран живот. Зато наше освајање ове горде даме значи and steadiness, would be a signpost to the
прво упознавање са оним што она има, извињење што смо је idea that imbues everyone longing for a
запостављали, тражење опроштаја што смо је препуштали honorable and peaceful life. This is why
зубу времена и хировима појединаца и најзад оно, што our conquest of this proud lady means, at
first, acquainting ourselves with all that the
она очекује од својих освајача – лечење оронулих бедемa,
lady posses, apology for having neglected
улепшавање, додавање обележја времена које је намерно или her, asking forgiveness for letting her down
случајно пропуштено... to the tooth of time and personal whims
and, finally, offering what she expects
Радознала незналица, која признаје да то јесте, поставиће from her conquerors – healing of the run
питања на која су делимично одговориле књиге староставне down ramparts, beautifying, adding traits
and landmarks that were intentionally or
- ко су све били градитељи господара ушћа Саве у Дунав, да
accidentally omitted...
ли се зна име Келта који је положио камен темељац, ко су
биле војсковође војски које су бастион рушиле, како је ова A curious ignoramus, the one admitting
it, will ask questions that are already
људска творевина добијала данашњи облик...? Кампањска
partially answered in ancient books – who
истраживања у појединим периодима наших различитих were all those builders of the master at
државности и написане историје нашег народа и нашег Sava’s estuary into the Danube, is it known
главног града нису скупиле сва знања на једном месту, нису the name of the Celt who placed down the
рекле шта се не зна, нису указале на трагове који би водили cornerstone, who were the military leaders

destroying the bastion, how did this human
новим открићима...
creation receive its present look...? Off-
and-on researches in certain periods of our
Хиљаду питања тражи милион одговора. Како спојити
mutating state, and the written history of
прошлост и будућност, а да се ниједна не увреди? У сваком our nation and our capital, did not gather
случају садашњост ће бити или крива или заслужна за све што all the knowledge at one place, did not come
буде планирано и урађено за време њене владавине. out with what is unknown, did not point to
Да би у сећањима наших потомака остали усправни и „светла traces that would lead to new discoveries...
образа“, доградимо грађевину која је одолела вековима, оним Thousand questions ask for million answers.
што је обележило наше доба и наше постојање. How to connect the past and the future, so
Шта је то што би могло да нас учини поносним на себе, на that no one gets insulted? In any case, the
заједницу којој припадамо? Шта учинити да Београђани и present will be blamed or praised for all that
is planned and done during its reign.
њихови гости свакодневно освајају свој најлепши парк и једну
In order to remain with our heads up and
од најлепших тврђава на свету? to ”save our face” in the eyes and memory
of our descendants, we should repair and
Као неко ко се годинама дружио са децом маштам о Парку rebuild the edifice that resisted for centuries,
слова – споменику писму на коме нам завиде сви народи and as well implant traces of our times and
света, јер једино ми пишемо онако како говоримо. Замислите our own existence. 121
What is that that could make us proud of огромна слова ћирилице од шимшира, племенитог украсног
ourselves, proud of the society we belong зеленог лишћара, познатог по дуготрајности, лепоти и
to? What is to be done so people of Belgrade
елеганцији, између којих су њихови чувари - попрсја Ћирила,
and their guests can daily conquer their
most beautiful park, at the same time one of Методија, Св. Саве, Вука, Доситеја...
the most beautiful fortresses in the world?
Being the one who spent years with children,

Ако би се из Парка слова (или Парка ћирилице) улазило
I dream of a Letters’ park – a monument to у праву, правцату Србију по којој би могло да се шета, да
the alphabet that is the envy of the whole се обилазе градови, да се преко мостића прелазе Мораве,
world – as we are the only ones who write Сава, Дунав, Дрина, Ибар... онда би се практична географија
as it is spoken. Imagine huge cyrillic letters „наслонила“ на матерњи језик. Молим вас да замислите како
in shrubbery, in noble decorative greenery,
би то изгледало ако би Парк слова и наша Србијица били на
known for its longevity, beauty and
elegance, and among them their guardians заравни испод зидина према обали Дунава, а гост-намерник
– busts of Cyril, Methodius, Saint Sava, Vuk, их посматрао са калемегданског видиковца.
Dositej...
If from this Letters’ park (or Cyrillic park) Да ли би причу о земљи на брдовитом Балкану могли да
it becomes possible to enter straight into допунимо и сусретом са нашим великанима на једном месту,
the real Serbia where one could stroll, у њиховој Дворани, са старовременским, али и модерним
visit towns, cross little bridges over rivers
приказом оног чиме су задивили свет и задужили постојбину.
Morava, Sava, Danube, Drina, Ibar... then
the practical and applied geography would
Зна се за дела Тесле, Миланковића, Пупина, Мике Аласа, Иве
“lean” on the mother tongue itself. Please Андрића..., вредност и значај многих стваралаца у другим
do imagine how it would look if our Letters’ областима науке и културе су превазишли домаће међе –
park and our little Serbia were on the њихов стални симпозијум на једном месту био би необични
plateau bellow the ramparts and towards „ЕХРО“ како за сународнике тако и за посетиоце Београда.
Danube’s banks, while guests are watching
Нема баке и деке који са својим унуцима не би „правили“
from the Kalemegdan as a viewpoint
тврђаву коју добро знају, слагали њену „пазлу“, читали стрип
Could we also supplement the story about
о јунацима које легенде овог здања памте, чак се и такмичили
a country on the mountainous Balkan by
a close encounter with our outstanding
у виртуелним игрицама у којима „наши“ побеђују „њихове“
persons gathered at one place, in their после 7 нивоа...
Hall of Fame, with an ancient but still
modern presentation of their works that И тако, као сви детињасти сањари, до 101 и назад!
amazed the world and eternally celebrate Зато прекидам маштање и враћам се у сурову реалност.
their homeland. Achievements of Tesla,
А у њој ме чекају светска криза и нови грип. Морам да им
Milankovic, Pupin, Mika Alas, Ivo Andric...
and the values and importance of many побегнем. Да се склоним тамо где су се одвајкада сви бегунци
authors in other fields of science and culture склањали. У моју, у нашу, у Београдску тврђаву.
surpassed the local boundaries – their
eternal symposium at one place would be an
unusual “EXPO” for the locals as well as Чика Пеца (за садашњу и некадашњу децу) или
for the guests of Belgrade. Пеца Петровић – Марш (за остале)
122
Grandmothers and grandfathers would
Belgrade FORTRESS
gladly engage with their grandchildren in
different games, “building” the fortress,
putting together puzzles, read comics on
heroes coming from the fortress’ legends,
even compete in virtual games in which
“ours” beat and outsmart “others”, after 7
levels...
And so, like all childish daydreamers, to 101

and back!
That’s why I stop daydreaming and come

back to the cruel reality. And there the world
crisis and a new flu are waiting for me. I
have to escape from them. And find shelter
where since always runaways went into
hiding. Into my, our, Belgrade Fortress.
Uncle Peca (for present and one time kids) or

Peca Petrovic – Mars (for all others)

123
Belgrade FORTRESS
Овако су га од снова саградили
This is how they bilt it out of the dreams
125
Овако га досањавају
This is how they dream it anew
Public Art & Public Space
University of Belgrade Faculty of Architecture
Workshop integrated in regular learning on III year of basic studies:

BELGRADE FORTRESS – INCOMPLETE DREAM OF THE TOWN
Belgrade Fortress Continuity Dream Book
mentors and authors of workshop concept:

Zoran Djukanovic, Jelena Zivkovic
Workshop
comentor:
Public Art & Public Space – Artistic Nenad Paranosic
shaping of public city space consultants:
BELGRADE FORTRESS – INCOMPLETE Marina Andric, Olivera Vuckovic
DREAM OF TOWN CONTINUITY
teaching assistant:
Belgrade Fortress Continuity Dream
Aleksandar Bobic, Vladimir Parezanin, Vladimir Kovac
Book
editors:
About the Workshop Zoran Djukanovic, Nenad Paranosic
The International interdisciplinary coordinator:
programme Public Art & Public Nebojsa Prokic
Space and Public Company “Belgrade
Fortress” initiated the project students – participants in workshop – authors of installments:
“BELGRADE FORTRESS – INCOMPLETE Ana Karadarevic / Vesna Ivanovic / Gordana Dapcevic / Zoja Knezevic /
DREAM OF TOWN CONTINUITY - Ivana Markovic / Marijana Nikolov / Marijana Petrovic / Milan Jojic / Milos
Belgrade Fortress Continuity Dream Andrijevic / Miona Jakovljevic / Nebojsa Prokic / Tijana Sobot / Uros Nesic
Book” of which one part is realized
within this Workshop at the University Public Art installation „Belgrade Fortress – Incomplete Dream of the
of Belgrade Faculty of Architecture. Town“ is part of the project „Revitalization of Belgrade Fortress“ within
the frame of the Plan and programme PE „Belgrade Fortress“ for 2009.
The Workshop is carried out through

research, designing and a concrete The project is realized at the initiative of PE „Belgrade Fortress“, and
realization of a series of appropriate in cooperation with University of Belgrade Faculty of Architecture and
original, thematic public art with the programme Public Art & Public Space (University of Belgrade,
instalations at specifically selected Faculty of Architecture).
spaces of Belgrade Fortress, based on The project is financed by the Municipality of Belgrade’s Secretary of
the theme –“ BELGRADE FORTRESS Culture.
CONTINUITY DREAM BOOK”.
170
Public Art & Public Space
Belgrade FORTRESS
Архитектонски факултет Универзитета у Београду
Радионица у оквиру редовне наставе на III години основних студија:

БЕОГРАДСКА ТВРЂАВА – НЕДОСАЊАНИ КОНТИНУИТЕТ ГРАДА
Сановник континуитета београдске тврђаве
ментори и аутори концепта радионице: Радионицa

Зоран Ђукановић, Јелена Живковић
Public Art & Public Space – Уметничко
коментор:
обликовање јавних градских простора
Ненад Параносић
БЕОГРАДСКА ТВРЂАВА –
консултанти: НЕДОСАЊАНИ КОНТИНУИТЕТ ГРАДА
Марина Андрић, Оливера Вучковић Сановник континуитета Београдске
сарадник у настави : тврђаве
Александар Бобић, Владимир Парежанин, Владимир Ковач
О Радионици:
уредници: Међународни интердисциплинарни
Зоран Ђукановић, Ненад Параносић програм Public Art & Public Space
координатор: и Јавно предузеће „Београдска
Небојша Прокић Тврђава“ иницирали су пројекат

„БЕОГРАДСКА ТВРЂАВА –
студенти – учесници у раду радионице – аутори инсталација: НЕДОСАЊАНИ КОНТИНУИТЕТ
Ана Карадаревић / Весна Ивановић / Гордана Дапчевић / Зоја Кнежевић ГРАДА – САНОВНИК КОНТИНУИТЕТА
/ Ивана Марковић / Маријана Николов / Маријана Петровић / Милан БЕОГРАДСКЕ ТВРЂАВЕ“ чији је један
Јојић / Милош Андријевић / Миона Јаковљевић / Небојша Прокић / део реализован у оквиру ове Радионице
на Архитектонском Факултету
Тијана Шобот / Урош Нешић
Универзитета у Београду.
Public Art инсталација „Београдска Тврђава – Недосањани
континуитет Града“ је део Пројекта „Ревитализација Београдске Радионица је изведена кроз
тврђаве“ у оквиру Плана и програма ЈП „Београдска тврђава“ за истраживање, пројектовање и
2009. годину. конкретну реализацију серије
Пројекат је реализован на иницијативу ЈП „Београдска тврђава“, а у пригодних оригиналних, тематских
сарадњи са Архитектонским факултетом Универзитета у Београду public art инсталација на
и са програмом Public Art & Public Space (Архитектонски факултет специфично изабраним просторима
Универзитета у Београду). београдске тврђаве, рађених на
Пројекат је реализован средствима Секретаријата за културу тему „САНОВНИК КОНТИНУИТЕТА
Скупштине града Београда. БЕОГРАДСКЕ ТВРЂАВЕ“.
171
author of photography and ilustration

Nebojsa Prokic
Production : PE “Belgrade Fortress”, Kralja Petra 71/III, Belgrade – Director MA Ivana Lucic-Todosic / Project’s
Author: Zoran Djukanovic / Program’s Author: Marina Andric, Olivera Vuckovic / English translation: Signature /
Printing of billboard: NS Plakat, Novi Sad / Technical execution of other installments: Nenad Paranosic with a lot
help from friends
172
Belgrade FORTRESS
аутор фотографије и илустрације
Небојша Прокић
Продукција: ЈП „Београдска тврђава“, Краља Петра 71/III, Београд / Директор: мр Ивана Лучић - Тодосић /
Аутор Пројекта: Зоран Ђукановић / Аутор програма: Марина Андрић, Оливера Вучковић / Превод: Signature
/ Штампа билборда: НС Плакат, Нови Сад / Техничка реализација осталих инсталација: Ненад Параносић уз
велику помоћ пријатеља
173
CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд
725.182(497.11 Београд)(082)
711.4(497.11)(083.94)
762.1(084)
БЕОГРАДСКА тврђава : сановник континуитета

Белог Града / [уредници публикације Зоран
Ђукановић, Марина Андрић ; превод на енглески
Милан Шећеровић] = Belgrade Fortress : dream
book of White Town’s continuity / [editors of
the publication Zoran Djukanovic, Olivera
Vuckovic ; english translation Milan
Secerovic]. - Београд : Београдска тврђава =
Belgrade : Belgrade Fortress, 2009 (Београд
: Радуњић). - 168 стр. : илустр. ; 21 x 21 cm
Упоредо срп. текст и енгл. превод. -

“Изложба ‘Недосањани сан Белог Града’ ... је део
Пројекта ‘Ревитализација Београдске тврђаве’ ...” -->
стр. 3. - Тираж 500. - Стр. 7-12: Реч уредника / Зоран
Ђукановић.
ISBN 978-86-87535-10-7
1. Уп. ств. насл.
a) Урбанистичко планирање - Београд -
Тврђава - Пројекти b) Београд - Тврђава -
Зборници
COBISS.SR-ID 168474892
CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд
ISBN 978-86-87535-10-7
COBISS.SR-ID 168474892
174

Bitstream 2462

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Bitstream 2462

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

BELGRADE FORTRESS

DREAM BOOK OFWHI

DREAM BOOK OF WHITE TOWN’S CONTINUITY

Реч уредника Word from The Editor

Овако су га видели This is how it was seen

Овако су га сањали This is how they dreamed of it

Овако га сањају This is how they dream of it

Бријег за размишљање Contemplation Hill

Београдски победник Belgrade’s Victor

Међу јавом и међ’ сном

DREAM BOOK OF WHITE TOWN’S CONTINUITY

Срце The Heart

Београдска Тврђава Belgrade Fortress

КАЛЕМЕГДАН, next generation Kalemegdan, next generation

Тврђава која жели да буде освојена A FORTRESS that wishes TO BE conqured

Овако га досањавају This is how they dream it anew

„Традиција није чување пепела, “Tradition is not preserving the ashes,

DREAM BOOK OF WHITE TOWN’S CONTINUITY

DREAM BOOK OF WHITE TOWN’S CONTINUITY

DREAM BOOK OF WHITE TOWN’S CONTINUITY

која би свакој другој школи на свету била на понос и дику.

Finally, we would like to express our

DREAM BOOK OF WHITE TOWN’S CONTINUITY

Приказане гравире се чувају у Музеју Града Београда

DREAM BOOK OF WHITE TOWN’S CONTINUITY

Опсада и пад Београда 1521. године

Панорама и ратна сцена заузимања Београда 1521. године

Панорама Bеограда средином XVII века

DREAM BOOK OF WHITE TOWN’S CONTINUITY

Two pictures from the siege of Belgrade in 1688

DREAM BOOK OF WHITE TOWN’S CONTINUITY

Plan of Belgrade 1688

DREAM BOOK OF WHITE TOWN’S CONTINUITY

Ратна сцена и панорама Београда 1688. године

DREAM BOOK OF WHITE TOWN’S CONTINUITY

Вајгелов план Београда 1717. године

DREAM BOOK OF WHITE TOWN’S CONTINUITY

Plan of the Belgrade fortress

Изглед Београда из времена Аустријске управе 1717 – 1739. године

Поглед на Београдску тврђаву,

DREAM BOOK OF WHITE TOWN’S CONTINUITY

Зојтеров план Београда

DREAM BOOK OF WHITE TOWN’S CONTINUITY

Панорама Београда и ратна сцена из 1788. године

Plan of Constatinople and

Карта ближе околине Београдат

DREAM BOOK OF WHITE TOWN’S CONTINUITY

Карта ратног попришта код Београда са панорамом града

DREAM BOOK OF WHITE TOWN’S CONTINUITY

Панорама Београда са планом града

DREAM BOOK OF WHITE TOWN’S CONTINUITY

Аеро-фото снимак Београдске тврђаве из 1928. године

DREAM BOOK OF WHITE TOWN’S CONTINUITY

чекајући да она посвећена секта што их зовемо „одговорни“

DREAM BOOK OF WHITE TOWN’S CONTINUITY

want a glass tower because it is too modern,

DREAM BOOK OF WHITE TOWN’S CONTINUITY

Belgrade’s Victor Београдски победник

monument to life, one that is rarely found

DREAM BOOK OF WHITE TOWN’S CONTINUITY

university campus was built, while the other

DREAM BOOK OF WHITE TOWN’S CONTINUITY

Between WALKING and Међу јавом и међ’ сном