3/31/2016

Osnovne vrste naprezanja:

Aksijalno naprezanje
Smicanje
Uvijanje
Savijanje
Izvijanje

ČISTO PRAVO SAVIJANJE

Štap je opterećen na bazisima sa dva jednaka a suprotna sprega Мx
koji leže u jednojod glavnih ravni
Мx A

T Z
z-podužna osa štapa
Мx
x y poprečni presek štapa
Мx Мx A
Z Мx T
x

y y
Мx-momenat u ravni y0z (jedna od glavnih ravni)
x i y-glavne centralne ose inercije
Ovako opterećena greda je u stanju čistog pravog savijanja
2

1
 3/31/2016

Napon kod čistog pravog savijanja

Мx Мx A
Z Мx T
x

y y
------
skraćenje vlakana -------
Мx - - - - - T - - - neutralna linija
x +++ +++
++ +++
+ ++
izduženje vlakana y

U analizi deformacija i naprezanja pri čistom savijanju

pretpostavlja se sledeće:

a) Ravni poprečni preseci ostaju pri deformaciji štapa ravni

i upravni na savijenu osu štapa (Bernoullieva hipoteza).
b) Materijal štapa smatramo homogenim i izotropnim.
c) Između uzdužnih vlakana nema nikakvog uzajamnog
delovanja sila.
d) Normalni naponi proporcionalni su deformacijama
(Hookeov zakon).

2
 3/31/2016

Napon u nekoj tački preseka kod čistog pravog savijanja je jednak

Mx -y ------ -
z  y Мx
-------
Ix - - - - -T - - -
x +++ +++
++ +++
+y + ++ +
y
gde su
Mx –momenat savijanja u posmatranom preseku
Ix –momenat inercije za glavnu x osu
y –rastojanje posmatrane tačke preseka od x ose

Naponi su najveći u tački gde je najveće udaljenje od x ose

-y ------  z max
-
Mx -------
 max
z   y max Мx - - - - -T - - -
Ix x +++ +++
++ +++
+y + ++ +
y  z max
Najveći napon zatezanja je u tački gde je y maksimalno na zategnutoj
strani preseka
Mx Mx M
 z max  
 y max   x
Ix Ix Wx

y max
Wx  Otporni momenat preseka na zategnutoj strani
6

3
 3/31/2016

Najveći napon pritiska je u tački gde je y maksimalno na pritisnutoj

strani preseka
Mx Mx M
 zmax  
 y max   x
Ix Ix Wx

y max
Wx  Otporni momenat preseka na pritisnutoj strani
Rezime
Normalni napon kod čistog pravog savijanja u opštem obliku je jednak

Mx
z 
Wx

napon=Momenat kroz Otporni momenat

7

Neutralna linija kod čistog pravog savijanja

Neutralna linija je mesto tačaka preseka gde je napon jednak nuli

Mx
z  y  0 -y ------  z max
Ix ------- -
Мx - - - - -T - - -
Mx
kako je 0 x +++ +++ neutralna linija
Ix ++ +++
+y + ++ +
y  z max
sledi da je jednačina neutralne linije kod čistog pravog savijanja
data jednačinom y=0 a to je jednačina x ose
Neutralna linija se poklapa sa glavnom X osom

4
 3/31/2016

ZNAK MOMENTA

Мx Мx
Z

PRITISNUTA VLAKNA

Momenat je pozitivan kada

zateže donju stranu
ZATEGNUTA VLAKNA

Primer 5.1
Greda poprečnih preseka kao na slici opterećena je pozitivnim
momentom savijanja Мx=54 kNm. Odrediti napone u naznačenim
tačkama A, B i C.
a) B
z Mx 10  20 3
z   y  0 Ix   6667 cm 4
- 12
20 n.l. Ix
x A
C + 54  10 2
10 z  y
y 6667
54  10 2
tačka A: y=0 z  0  0
6667
54  10 2
tačka B: y=-10 z    10    8 ,10 kN / cm 2
6667
54  10 2
tačka C: y=10 z   10  8 ,10 kN / cm 2
6667
10

5
 3/31/2016

z
b) 20 C  Cz
5 - Mx
5 n.l. z  y  0
x Ix
A 20 A
5 + z
20 B
y  Bz

20  5 3 5  20 3
Ix  2   2  12 ,52  20  5  35000 cm 4
12 12
54  10 2
tačka A: y=10  z   10  1 ,54 kN / cm 2
35000
54  10 2
tačka B: y=15 z   15  2 ,31 kN / cm 2
35000
54  10 2
tačka C: y=-15 z    15    2 ,31 kN / cm 2
35000
11

Primer 5.2
Poprečni presek grede od livenog gvožđa raspona l=4 m dat je na slici.
Odrediti intenzitet sile P koja može da deluje na sredini raspona grede
ako je dozvoljeni napon zatezanja doz=16 kN/cm2 . Koliki će pri tom
biti napon pritiska.

10
5
2,5
20

5
25

12

6
 3/31/2016

Potrebno je prvo odrediti položaj težišta poprečnog preseka

yT
Podelili smo složenu površinu na
tri proste površine 1
T1 yT1
Površina je simetrična oko y ose pa
pa je težište po x pravcu određeno 2
Odredićemo položaj pojedinačnih T2
yT2
težišta po y pravcu xT
yT1=5+20+2,5=27,5 cm yT
3 T3
yT2=5+10=15 cm
yT3=2,5 cm yT3
Pojedinačne površine su Položaj težišta je
A1=105=50 cm2  A i  y Ti 50  27 ,5  50  15  125  2 ,5
yT  
A2=202,5=50 cm 2  A i 50  50  125

A3=255=125 cm2 y T  10 ,8 cm
13

Određujemo sada aksijalni momenat inercije oko ose x

10  5 3 2 ,5  20 3
Ix  ISx  IPx   50  27 ,5  10 ,8 2   50  15  10 ,8 2
12 12
25  5 3
  125  10 ,8  2 ,5 2  25470 cm 2
12
z

-
19,2

x n.l.
T
10,8
+

y
14

7
 3/31/2016

Otporni momenti na zategnutoj i pritisnutoj ivici su

Ix 25470
Wx  
  2358 ,33 cm 3
y max 10 ,8
Ix 25470
Wx  
  1326 ,56 cm 3
y max 19 ,2

Određivanje statičkih uticaja za nosač

P
M=Pl/4
2 2
Mx
z    dop
+ Wx
M=Pl/4
M x  Wx   dop

15

Wx  2358 ,33 cm 3

 x  2358 ,33  16  37733 ,28 kNcm  377 ,33 kNm

P l 4  x 4  377 ,33 jedinice
x  P 
4 l 4 kNm
P  kN
P  377 ,33 kN m
 z 28,44
napon pritiska
- 
19,2  z  x
Wx
x n.l. 377 ,33  10 2
T  z  
1326 ,56
10,8  z  28 ,44 kN / cm 2
+
16,0
16

8
 3/31/2016

ČISTO KOSO SAVIJANJE

Štap je opterećen na bazisima sa dva jednaka a suprotna sprega Мx
koji ne leže u glavnoj ravni
A
z-podužna osa štapa
М T Z
М
poprečni presek štapa
x y 
М
М М A
Z  T
x

y y
Мx-momenat u ravni - čija normala zaklapa ugao  sa x osom
x i y-glavne centralne ose inercije
Ovako opterećena greda je u stanju čistog kosog savijanja
17

Napon kod čistog pravog savijanja

Мy
Spreg razlažemo na dva upravna
М
 sprega Мx i Мy koji prave dva čista
A prava savijanja
 T
Napon je tada jednak
x Мx
Mx My
 z  y  x
y Ix Iy
odnosno
M x  M  cos 
Mx My
M y  M  sin  z  
Wx Wy
zamenimo u izraz za napon
M  cos  M  sin   cos  sin  
z  y  x  M y  x
Ix Iy  Ix I 
 y  18

9
 3/31/2016

Položaj neutralne linije

U tačkama neutralne linije napon je jednak nuli, pa zato izjednačimo

izraz za napon sa nulom
 cos  sin  
momenat savijanja je različit od nule
M y  x  0 pa ostaje
 Ix I 
 y 
cos  sin 
y  x  0
Ix Iy
I  jednačina neutralne linije
y    x tg    x
 Iy  To je prava koja prolazi kroz koordinatni početak
 
odnosno težište poprečnog preseka i zaklapa
ugao  sa pozitivnim delom x ose
y  tg   x
I
tg    x tg 
Iy
19

Мy
 М


 T
x Мx


y

z

20

10
 3/31/2016

EKSCENTRIČNO NAPREZANJE GREDE

Štap je opterećen na bazisima sa dva jednake sile suprotnog smera
koje ne deluju u težištu poprečnog preseka

T Z
z-podužna osa štapa
F F
x y
poprečni presek štapa

A-napadna tačka sile sa koordinatama A(ex;ey)

T
x A ex i ey-ekscentriciteti napadne tečke sile
ey ex u odnosu na težište poprečnog preseka
y

21

Redukujemo silu F na težište i dobijamo

1. Istu tu silu F
2. Dva momenta oko težišnih osa Mx i My gde su
M x  F  e y M y  F  e x

T
x A ex i ey-ekscentriciteti napadne tečke sile
ey ex u odnosu na težište poprečnog preseka
y
Ukupan napon sada je jednak (važi princip superpozicije)
F Mx My
z    y  x
A Ix Iy

aksijalno naprezanje čisto koso savijanje

22

11
 3/31/2016

F Mx My
z    y  x M x  F  e y M y  F  e x
A Ix Iy

Zamenimo Mx i My u izraz za napon i dobijemo

F F ey F ex
z    y  x
A Ix Iy
Uvodimo sada minimalni poluprečnik inercije
Ix I
ix   i2x  x  Ix  A  i2x
A A
Iy Iy
iy   i2y   Iy  A  i2y pa je sada
A A
F F ey F ex F  ey e x 
z     y   x   1   y  x
A A  i2x A  i2y A  i2x i2y 

23

NAPON KOD EKSCENTRIČNOG PRITISKA JE

F  ey e 
z   1  2  y  2x  x 
A  ix iy 

Neutralna linija je data izrazom
F  ey e 
z   1  2  y  2x  x   0 odnosno
A  ix iy 


 
1  ey  y  ex  x   0 jednačina neutralne linije
 i2x i2y 
 

24

12
 3/31/2016

 
1  ey  y  ex  x   0 jednačina neutralne linije
 i2x i2y 
 
To je prava koja ne prolazi kroz težište
(koordinatni početak)
y
T Presek te prave sa x osom dobija se kada
x x
A
se u jednačinu za neutralnu liniju stavi y=0
ey ex
ex i2y
1 x  0  x   odsečak na x osi
i2y ex
y
Presek te prave sa y osom dobija se kada
se u jednačinu za neutralnu liniju stavi x=0
ey i2x odsečak na y osi
1 2 y  0  y  
ix ey

25

Dijagram napona

Odredimopoložaj neutralne linije

y Dijagram napona crtamo upravno na
T
x neutralnu liniju
x A
ey ex Pravila
1. Neutralna linija je uvek sa druge strane
y težišta u odnosu na napadnu tačku sile
2. Napon pritiska je sa one strane
neutralne linije na kojoj je sila pritiska

26

13
 3/31/2016

Primer 7.1
Napadna tačka sile pritiska ima koordinate A(5;5). Poprečni presek
štapa je pravugaonik 20x40 cm. Sila je F=20 kN.
Odrediti maksimalne napone pritiska i zatezanja.
Postupak
A(5;5)
T 1. Odredimo težište i aksijalne momente inercije
40 ex=5
x 2. Odredimo centralne poluprečnike inercije
A ey=5 3. Odredimo neutralnu liniju
20
4. Odredimo napone i nacrtamo dijagram napona
y

1. Određivanje težište i aksijalnih momenata inercije

Težište je poznato, a aksijalni momemti inercije su
20  40 3 20 3  40
Ix   106666 ,67 cm 4 I y   26666 ,67 cm 4
12 12
27

2. Centralni poluprečnici inercije

Ix 106666 ,67 Iy 26666 ,67
i2x    133 ,33 cm 2 i2y    33 ,33 cm 2
A 20  40 A 20  40

3. Određivanje neutralne linije

 
1  ey  y  ex  x   0 jednačina neutralne linije
 i2x i2y 
 
i2y
33 ,33
x 
  6 ,67 cm odsečak na x osi
ex 5
i2 133 ,33 odsečak na y osi
y x    26 ,67 cm
ey 5

28

14
 3/31/2016

4. Određivanje napona i crtanje dijagrama napona

C
26,67 Kroz krajnje tačke preseka povučemo tangente
T na poprečni presek paralelne sa neutralnom linijom
x
A Ekstremne vrednosti napona su u tačkama B i C.
B Potrebno je odrediti koordinate tačaka B i C u
6,67 odnosu na težište
y B(10;20) C(-10;-20)

naponi
F ey e 
 z    1  2  y  2x  x  Izraz za napon
A  ix iy 

zamenimo umesto x i y koordinate tačaka B i C
i dobijemo napone u tim tačkama
20  5 5 
 Bz   1   10   20    0 ,081 kN / cm 2
800  33 ,33 133 ,33  29

20  5 5 
 Cz   1   ( 10 )   ( 20 )    0 ,031 kN / cm 2
C 800  33 ,33 133 ,33 
26,67
T
x
A Proveravamo pravila
B
1. Neutralna linija je uvek sa druge strane
6,67 težišta u odnosu na napadnu tačku sile
y
2. Napon pritiska je sa one strane
neutralne linije na kojoj je sila pritiska

30

15
 3/31/2016

Primer 7.2
Ako je jednačina neutralne linije y=5, odrediti položaj napadne tačke
sile. Poprečni presek je isto pravougaonik 20/40 cm
A z y=5 -prava paralelna x osi na rastojanju od 5
y=26,67

- i2y
T x odsečak na x osi
x ex
y=5 n.l.
i2x odsečak na y osi
+ y
ey
y
i2y i2y
x  ex   za x=∞  e x  0
ex x
i2x i2 133 ,33
y  ey   x za y=5  e y     26 ,67 cm
ey y 5
A(0;-26,67) 31

uzmimo sada jednačinu neutralne linije y=10

z y=10 -prava paralelna x osi na rastojanju od 10
- 133 ,33
A ex  0 ey     13 ,33 cm
y=13,33 T 10
x
y=10 n.l.
A(0;-13,33)
+
y
uzmimo sada jednačinu neutralne linije y=20- na ivici preseka
z y=20 -prava paralelna x osi na rastojanju od 20
- 133 ,33
A ex  0 ey      6 .67 cm
y=6.67 20
x T A(0;-6,67)
y=20
n.l. javlja se samo napon pritiska u preseku
y 32

16
 3/31/2016

Zaključci
1. Ako je neutralna linija u beskonačnosti, napadna tačka sile je u težištu
2. Ako se neutralna linija udaljava od težišta, napadna tačka sile se
približava težištu
3. Ako je neutralna linija paralelna x osi, napadna tačka sile je na y osi
4. Ako je neutralna linija na obodu preseka u preseku se javlja samo
napon pritiska

33

Jezgro preseka

Neki materijali mogu dosta više da podnesu pritisak od zatezanje pa se

postavlja pitanje u kojoj oblasti u preseku može da deluje sila a da u
celom preseku bude napon pritiska.
Videli smo da kada neutralna linija tangira poprečni presek ceo presek je
pritisnut. Postavimo neutralne linije po obimu pravougaonika bxd i
odredimo napadne tačke sila.
b  d3 b3  d
I d2 Iy b2
i2x  x  12  i2y   12 
A b d 12 A b d 12
1
d/6 za n1-n1 y=d/2
x T d2
i2x d
n1-n1 e y     12   e x  0 1(0;-d/6)
y d 6
y 2 34

17
 3/31/2016

n2-n2
za n2-n2 y=-d/2
d/2
T d2
x d/6 i2x d
2 e y     12  ex  0 2(0;d/6)
y d 6

2
y
b/2
b/6
n3-n3

za n3-n3 x=b/2
T b2
x i2y b
3 e x     12   ey  0 3(-b/6;0)
x b 6
2
y
35

b/2
b/6
za n4-n4 x=-b/2
n4-n4

T b2
x i2y b
4 e x     12  ey  0 4(b/6;0)
x b 6

2
y
jezgro preseka
1

4 3 ako sila deluje unutar

2 jezgra preseka ceo
presek je pritisnut

36

18
 3/31/2016

Primer 7.3
Za zadati poprečni presek odrediti i nacrtati jezgro preseka

60 Na jezgro preseka ne utiču spoljnje

12 sile-to je čisto geometrijska karakteristika

48 Geometrijske karakteristike preseka

Površina: A=6012+4812=1296 cm2
12 težište po y pravcu u odnosu na gornju ivicu
6
 A i  y Ti 60  12  6  48  12  36
yT  
19,33 A i 1296
x 36
T y T  19 ,33 cm

y 37

glavni centralni momenti inercije

6 60  12 3
Ix   60  12  19 ,33  6 2 
19,33 12
x 36 12  48 3
T   48  12  36  19 ,33 2
12
Ix  407232 cm 4

y 60 3  12 12 3  48
Iy    222912 cm 4
12 12

glavni poluprečnici inercije

Ix 407232 Iy 222912
i2x    314 ,22 cm 2 i2y    172 cm 2
A 1296 A 1296

38

19
 3/31/2016

jezgro preseka za n1-n1 y=-19,33

n1-n1 i2x 314 ,22
ey     16 ,26 cm
2 y  19 ,33
n4-n4

n3-n3
ex  0 1(0;16,26)
x
3 T 4 za n2-n2 y=40,67
i2x 314 ,22
1 ey      7 ,72 cm
y 40 ,67
ex  0 2(0;-7,72)
n2-n2
y
za n3-n3 x=-30 za n4-n4 x=30
i2y 172 neutralna linija je simetrična sa n3-n3
ex     5 ,73 cm pa je i teme jezgra preseka simetrično
x  30
sa tačkom 3
ey  0 3(5,73;0) 39

jezgro preseka za n5-n5

n1-n1 Neutralnu liniju postavljamo kroz
tačke B i C
2
n4-n4

B(-30;-7,33)
x
n3-n3

3 T 4 To je prava kroz dve tačke. Njena

jednačina je x  x 1 y  y1

x2  x1 y2  y1
1
x   30  y   7 ,33 

n2-n2  6   30  40 ,67   7 ,33 
y C(-6;40,67)

x  30 y  7 ,33 za x  0 ; y  52 ,67
  2 x  60  y  7 ,33
24 48 za y  0 ; x   26 ,34
y  2 x  52 ,67 jednačina n.l.  i2y  172
ex    6 ,53 cm
x  26 ,34 40

20
 3/31/2016

jezgro preseka
n1-n1
2
B(-30;-7,33)
5 6
x n5-n5

n3-n3
3 T 4
n4-n4

y  2 x  52 ,67 jednačina n.l.

za x  0 ; y  52 ,67
1 za y  0 ; x   26 ,34
 i2y  172
n2-n2 ex    6 ,53 cm
x  26 ,34
y C(-6;40,67)  i2x  314 ,22
ey     5 ,97 cm
y 52 ,67
n6-n6 5(6,53;-5,97)
simetrično u odnosu na n5-n5 6(-6,53;-5,97)
Spojimo tačke 1-6 i površina koja je oivičena predstavlja jezgro preseka 41

21