Infinitiv je prost nelični glagolski oblik koji imenuje radnju, stanje ili zbivanje, a ne

kazuje ni lice, ni vreme, ni način vršenja radnje. Sam infinitiv ne može biti predikat u
rečenici. U srpskom jeziku, svi glagoli u infinitivu završavaju se na –ti, -ći, -sti. Glagoli
se u rečniku navode upravo u tom obliku.

Infinitiv i infinitivna osnova služe za građenje pojedinih prostih i složenih glagolskih

oblika.

Infinitivna osnova dobija se dvojako:

kada se infinitiv završava na -ti, odbije se taj nastavak, na primer:

•brinuti– brinu-
•doneti– done-
•javiti– javi-
•škrabati– škraba-
2) kada se infinitiv završava na -sti ili -ći, uzima se prvo lice jednine aorista, koje ima
oblik na -oh, a zatim se odbija taj nastavak, na primer

•ispasti–ispadoh– ispad-

•sesti–sedoh– sed-

•pronaći–pronađoh– pronađ-

•seći–sekoh– sek-

Infinitiv se upotrebljava za građenje budućeg vremena i tada je leksička dopuna

pomoćnog glagola hteti (npr. ona će otputovati sutra). Upotrebljava se i kao dopuna
glagolima nepotpunog značenja (npr. treba skuvati ručak).

Infinitiv se upotrebljava u službi subjekta rečenice kada se o radnji označenoj

infinitivom govori kao o pojmu kojem se nešto pripisuje (npr. čitati knjige je korisno). U
službi subjekta rečenice infinitiv se javlja samostalno (čitati) i kao upravni član
subjekatske sintagme (čitati knjige).

Primeri
• Cveće treba redovno zalivati.

• Lako je to reći.

• Mogla si javiti.

TRPNI GLAGOLSKI PRIDEV

Trpni glagolski pridev je prost nelični glagolski oblik koji označava da je na nekome ili
nečemu vršena ili izvršena neka radnja. Trpni označava da je subjekat pasivan (trpi
radnju), glagolski da se radi o glagolskom obliku, a pridev da ima osobine prideva.
Gradi se samo od prelaznih glagola, i to ne od svih: poneki česti glagoli,
kao imati, mrzeti, razumeti, značiti, nemaju trpni pridev. U nekim slučajevima moguć je
trpni pridev od povratnih glagola, npr. načitan prema načitati se,nasmejan
prema nasmejati se, zaljubljen prema zaljubiti se. Ima posebne oblike za sva tri roda,
oba broja (jedninu i množinu) i zna samo za treće lice.

Gradi se dodavanjem trojakih nastavaka na infinitivnu osnovu ili na okrnjenu

prezentsku osnovu (odbija se krajnji vokal osnove)>

1) kada se infinitivna osnova završava na vokal a, nastavci su:

a) u jednini:-n,-na,-no

b) u množini:-ni,-ne,-na

Na primer, oblici trpnog prideva od glagola kuvati i zalivati glase:

• kuvati (infinitivna osnova: kuva-ti – kuva-): kuvan, kuvana, kuvano, kuvani, kuvane,
kuvana

• zalivati (infinitivna osnova: zaliva-ti – zaliva-): zalivan, zalivana, zalivano, zalivani,

zalivane, zalivana

2) kada se infinitivna osnova završava na vokal e ili u, nastavci su:

a) u jednini: -t, -ta, -to

b) u množini: -ti, -te, -ta

Na primer, oblici trpnog prideva od glagola načeti i prevrnuti glase:

• načeti (infinitivna osnova: nače-ti – nače-): načet, načeta, načeto, načeti, načete,
načeta

• prevrnuti (infinitivna osnova: prevrnu-ti – prevrnu-): prevrnut, prevrnuta, prevrnuto,

prevrnuti, prevrnute, prevrnuta

3) kada se infinitivna osnova završava na vokal i ili na suglasnik, na okrnjenu

prezentsku osnovu dodaju se nastavci:

a) u jednini: -en, -ena, -eno

b) u množini: -eni, -ene, -ena

Na primer, oblici trpnog prideva od glagola srušiti i tresti glase:

• srušiti (infinitivna osnova: sruši-ti – sruši-; prezentska osnova: sruši-mo – sruši-;

okrnjena prezentska osnova: sruš-): srušen, srušena, srušeno, srušeni, srušene,
srušena

• tresti (infinitivna osnova: tres-oh – tres-; prezentska osnova: trese-mo – trese-;

okrnjena prezentska osnova: tres-): tresen, tresena, treseno, treseni, tresene, tresena

Trpni pridev se upotrebljava za građenje trpnog stanja (označava da je subjekat

pasivan, tj. da trpi radnju), na primer: knjiga je pročitana; jabuke su oljuštene. Taj
glagolski oblik može biti upotrebljen i kao pridev, i tada bliže određuje imenicu uz koju
stoji i ima osobine prideva (rod, broj, padež, poređenje), na
primer: ofarbana kosa, prženo meso, zaslužena nagrada. To je njegova pridevska
funkcija i tada je u službi atributa.
Primeri

• Balon je naduvan.

• Kiflice su pojedene.

• Soba je okrečena.

GLAGOLSKI PRILOG SADAŠNJI

Glagolski prilog sadašnji je prost nelični glagolski oblik koji označava radnju koja se vrši
u isto vreme kad i neka druga radnja, tj. izriče radnju istovremenu radnji
predikata. Glagolski je jer je od glagola, prilog jer je u funkciji priloške odredbe,
a sadašnji jer se njime iskazana radnja odigrava istovremeno sa radnjom označenom
predikatom. Gradi se samo od nesvršenih glagola, ide uz predikat, ali nikada ne može
biti predikat. Ima isti oblik za sva tri lica, za sva tri roda i oba broja. Zbog tih osobina
nije predikat u rečenici, već neka priloška odredba (najčešće za način).

Gradi se dodavanjem nastavka -ći na treće lice množine prezenta nesvršenih glagola,

na primer:

• donositi (3. lice množine prezenta: donose) – donoseći

• pevati (3. lice množine prezenta: pevaju) – pevajući

• pokušavati (3. lice množine prezenta: pokušavaju) – pokušavajući

Osim što označava način na koji se vrši radnja izrečena predikatom (jeo je stojeći),
glagolski prilog sadašnji ima službu priloških odredaba za uzrok (želeći bolje ocene, učio
je više nego pre) i za vreme (pričajući o koncertu, setio se da je zaboravio da kupi
karte).
Glagolski prilog sadašnji može biti upotrebljen i kao pridev, i tada ima gramatičke
osobine prideva (rod, broj i padež), na
primer: leteći tanjir, trčećim korakom, zadivljujući prizor. To je njegova pridevska
funkcija i tada bliže određuje imenicu i vrši službu atributa.

Glagolski prilozi (sadašnji i prošli) koji stoje ispred predikata koji određuju, sami ili
zajedno sa grupom reči koja čini sintaktičku celinu sa njima – bilo da su na početku
rečenice, bilo da su u sredini rečenice – od tog predikata se odvajaju zarezom.

Primeri

• Ležeći na krevetu, čitala je knjigu.

• On, ćuteći, pođe sa njom.

• Spremala je ručak slušajući radio.
GLAGOLSKI PRILOG PROŠLI
Glagolski prilog prošli je prost nelični glagolski oblik koji označava radnju koja se
izvršila pre neke druge radnje, tj. izriče radnju koja se dogodila pre radnje označene
predikatom. Glagolski je jer je od glagola, prilog jer je u funkciji priloške odredbe,
a prošli jer se njime iskazana radnja odigrava u prošlosti. Gradi se od svršenih glagola
(ređe od nesvršenih), ide uz predikat, ali nikada ne može biti predikat. Ima isti oblik za
sva tri lica, za sva tri roda i oba broja. Zbog tih osobina nije predikat u rečenici, već
neka priloška odredba (za vreme, način ili uzrok).

Gradi se dodavanjem dvojakih nastavaka na infinitivnu osnovu:

1) kada se infinitivna osnova završava na vokal, dodaje se nastavak -vši, na

primer:
2) • krenuti (infinitivna osnova: krenu-ti – krenu-) – krenuvši
3) • požuriti (infinitivna osnova: požuri-ti – požuri-) – požurivši

4)• saslušati (infinitivna osnova: sasluša-ti – sasluša-) – saslušavši

2) kada se infinitivna osnova završava na suglasnik, dodaje se nastavak -avši, na

primer:

• ispeći (infinitivna osnova: ispek-oh – ispek-) – ispekavši

• izrasti (infinitivna osnova: izrast-oh – izrast-)– izrastavši

• reći (infinitivna osnova: rek-oh – rek-) – rekavši

Pojedini glagoli imaju nepravilno građenje glagolskog priloga prošlog. Kod onih glagola
čija se infinitivna osnova završava na đ (doći – dođ-oh – dođ, izaći – izađ-
oh – izađ, naći – nađ-oh – nađ, poći – pođ-oh – pođ i sl.), to đ prelazi u š. Tako se
umesto nepravilnih oblika dođavši, izađavši, nađavši, pođavši i sl. dobijaju pravilni
oblici došavši, izašavši, našavši, pošavši i sl.

Glagolski prilog prošli ima službu priloških odredaba za vreme (odgledavši film, otišao
je da spava), način (preskočivši stepenice, izašao je iz kuće) i uzrok (ne mogavši više
da sedi, otišla je u šetnju).

Glagolski prilog prošli od pomoćnog glagola biti može se upotrebiti i kao pravi pridev,

na primer: bivša škola, bivši sportista. To je njegova pridevska funkcija i tada bliže
određuje imenicu i vrši službu atributa.

Glagolski prilozi (sadašnji i prošli) koji stoje ispred predikata koji određuju, sami ili
zajedno sa grupom reči koja čini sintaktičku celinu sa njima – bilo da su na početku
rečenice, bilo da su u sredini rečenice – od tog predikata se odvajaju zarezom.

Primeri

• Pao je nagazivši na led.

• Shvativši da će zakasniti, potrčali su prema školi.

• Ušavši u stan, zaključao je vrata za sobom.