27.03.

2018

Nasledno pravo

Prof. Nataša Stojanović

Strana 23, primer 8 – praktikum

Strana 24, primer 11 – praktikum

35. Promene u veličini naslednog dela, naslednika prvog zakonskog
naslednog reda (str. 120-123)
Od pravila da u prvog zakonskom naslednom redu deca zajedno sa supružnikom
dele zaostavštinu na jednake delove Zakon o nasleđivanju (1995) predviđa jedno
odstupanje. Naime, ukoliko ostavilac ima decu iz prethodnog braka ili vanbračne
zajednice kojima nadživeli supružnik nije roditelj i ukoliko nadživeli supružnik ima
imovinu koja je veća od onog što bi dobio podelom zaostavštine, a sud pritom
proceni da je opravdano, može povećati nasledni deo dece do 2 puta. Povećanje
naslednog dela supružnika i kao naslednika prvog naslednog reda nije predviđeno.
Ova privilegija se vezuje za svu decu ostavioca bez obzira iz kog su braka ili
vanbračne zajednice. Po redovnom toku stvari, drugostepeni, trostepeni, i ostalo
potomci ostavioca nemaju pravo na povećanje naslednog dela. Samo izuzetno
ukoliko postoje deca ostavioca iz prethodnog braka ili vanbrančne zajednice, a
omogćeno je putem prava predstavljanja unucima da nasleđuju onda u toj
situaciji povećanje ide u korist unuka i drugih potomaka.

С = 1/Х*К+1 ; Д = C*К (ћирилично обележено)

C – nasledni deo supružnika posle smanjena naslednog dela
1 – nasledni deo supružnika pre smanjena
X – broj dece
K – konficijent uvećanja
Д – nasledni deo deteta posle povećanja

Primer :

U ovom slučaju je konficijent 2, na isti način se radi kada je konficijent 1.5 ,

1.25...

36. Povećanje naslednog dela supružnika kao naslednika drugog

zakonskog naslednog reda (str. 124-126)
Od pravila da supružniku u drugom zakonskom naslednom redu deli zaostavština
sa roditeljima ostavioca ili njihovim potomstvom tako što dobija jednu polovinu
zaostavštine. Zakonom o nasleđivanju (1995) Republike Srbije je predviđeno
odstupanje. Naime supružnik koji nema nužnih sredstava za život ima pravo da u
roku od jedne godine od otvaranja nasleđa ostavioca zahteva povećanje svog
naslednog dela. Dakle, traži se kumulativno ispunjenje sledećih uslova:

1. Nedostatak nužnih sredstava za život ( uslov materijalnopravne prirode)

 2. Zahtev za povećanje naslednog dela (uslov procesnopravne prirode)

Koliko će supružnik zaista dobiti na ime povećanja to zavisi od :

1. Dužine trajanja zajednice života

2. Vrednost zaostavštine

3. Imovinska prilika naslednika koji nasleđuju

4. Njihove sposobnosti za privređivanje

Po pravilu supružnik na ime povećanja dobije deo zaostavštine na plodouživanje

(uživanje).Izuzetno supružnik može da dobije i celu zaostavštinu u svojinu ako je
ona tako male vrednosti da bi njenom podelom supružnik zapao u oskudicu.
Supružnik može u dogovoru sa ostalim naslednicima drugog naslednog reda
preinačiti doživotno uživanje u doživotnu rentu. Doživotno uživanje ili doživotna
renta mogu biti ukinuti ako se promene prilike ( supružnik sklopi brak, dobije igru
na sreću....)

37. Smanjenje naslednog dela supružnika, kao naslednika drugog

zakonskog naslednog reda (str. 126-129)
U cilju sprečavanja zaključivanja brakova iz računa Zakon o nasleđivanju (1995)
Republike Srbije predviđa jedno rešenje. Naime, nasledni deo supružnika kao
naslednika drugog zakonskog naslednog reda može biti smanjen ukoliko :

1. Više od polovine posebne imovine ostavioca čine nasleđena dobra (misli

se na nasledna dobra od predaka i pobočnih srodnika)

2. Ako zajednica života između supužnika nije duže trajala(koliko dugo zakon
ne predviđa, a pravni standard- zajednica života nije duže trajala)

Ova dva uslova moraju da budu ispunjena kumulativno. Osim ova dva uslova
materijalnopravne prirode , zahteva se i ispunjenje procesnopravnog uslova, a to
je da svi naslednici drugog zakonskog naslednog reda ili neko od njih istaknu
zahtev za smanjenje naslednog dela supružnika u roku od 1 godine od otvaranja
nasleđa. Nasledni deo supružnika prema zakonu može da bude smanjena do ¼ .
Ukoliko neko od naslednika drugog zakonskog naslednog reda , umedjuvremenu
umre, neostavivši zahtev za smanjenje, to pravo prelazi na njegove potomke pod
uslovom da su njega nasledili (u smislu da nisu nedostojni), u roku od 6 meseci od
otvaranja njegovog nasleđa. Sve dok sud ne odluči o smanjenju naslednog dela
supužnika, supružnik ima pravo izbora :

1. Da zadrži manji deo u svojinu (do ¼ ) ili veći deo na plodouživanje (najviše
½)

Ukoliko se supružnik opredeli za varijantu plodouživanja na ½ zaostavštine, on

može to svoje pravo u dogovoru sa ostalim naslednicima da preinači u doživotnu
rentu.

38. Povećanje naslednog dela roditelja ostavioca (str. 129-130)

Roditeljima se može povečati nasledni deo pod istim uslovima koji se traže za
povećanje zakonskog dela supružnika (36. Pitanje) Ukoliko roditelji ostavioca žive
zajedno, onaj zahtev za povećanje naslednog dela mogu istaći jedino prema
supružniku. Međutim ako roditelji ostavioca više ne žive zajedno, roditelj koji
nema nužna sredstava za život, a nije kriv za prestanak zajednice života, ima pravo
da svoj zahtev za povećanje naslednog dela usmeri i prema drugom roditelju i
prema supružniku ostavioca, dok ovaj drugi roditelji koji je kriv za prestanak
zajednice života zahtev može usmeriti samo prema supružniku ostavioca. Ukoliko
jedan od roditelja ne može ili ne želi da nasledi drugi roditelj ima pravo da svoj
zahtev istakne prema njegovim potomcima. Potomci drugog roditelja nemaju
pravo na povećanje svog naslednog dela.

39. Zaostavština bez naslednika (str. 133-135)

Kada sud dobije smrtovnicu iz koje se ne vidi koji su mogući naslednici zakon mu
nalaže da objavi oglas u Službenom glasniku Srbije i obavezno na oglasnoj tabli
suda, ako smatra potrebnim , i na neki drugi način (putem inostranih sredstava
informisanja) objavi oglas i pozove sva lica sa naslednopravnim pretenzijama
prema zaostavštini da se jave u roku od jedne godine od objavljivanja poslednjeg
oglasa. Ako protekne ovo vreme a niko se ne javi, zaostavština se predaje na
uživanje Republici Srbiji. Tek kad protekne rok od 3 godine za pokretne stvari i 10
godina za nepokretne, država Srbija postaje vlasnik tih dobara. Ovi rokovi počinju
da teku od trenutka otvaranja nasleđa ostavioca i sve dok oni ne poretknu mogući
naslednici mogu da zahtevaju nasleđe.

Primer za smanjenje (37. Pitanje )

Razlomci iz ove dve šeme se sabiraju (otac i deca, žena ne,njoj se smanjuje)
Primer za plodouživanje

Strana 24, primer 14 – praktikum

Strana 23, primer 6 – praktikum