Ispitna pitanja - PREDUZETNIŠTVO

1. Pojam preduzetništva
- Preduzetništvo je dinamičan proces u kome preduzetnik – osoba izuzetnih osobina i
nadahnuća, preduzima nove i nove poslovne poduhvate uz rizik njihovih ostvarenja.
Dinamičan proces – preduzetnik je uvek u akciji i nikada “ne spava”;
Izuzetne osobine i nadahnuća – preduzetnici danas su iskusni profesionalci oslonjeni na znanja i
informacije, ali su važne i lične osobine (upornost, istrajnost..);
Novi i novi poduhvati – ukazuje na značaj inovacija;
Rizik ostvarenja – preduzetnik nikada ne zna ishod poduhvata.

2. Pojam, osobine i veštine preduzetnika

- Preduzetnik je katalizator koji, u povoljnoj prilici odgovara zahtevima potrošača, proaktivno i
na nov način.
Katalizator – preduzetnik ubrzava promene u društvu;
Povoljna prilika – koristi priliku koja se ukazuje na tržištu;
Odgovara zahtevima na tržištu – ispituje tržište, prati trendove i stvara ideje;
Proaktivno – ne prilagođava se, već stvara budućnost;
Nov način – preduzetnik inovira ili stvara nov proizvod/uslugu.
- Osobine preduzetnika: upravljanje, motivacija, planiranje, nadzor, koordinacija, obuka,
davanje saveta, delegacija, rešavanje konflikata.
- Veštine: tehničke, socijalne i procesne.

3. Razlika pojmova privatnik i preduzetnik

- Privatnik je osoba koja posluje u sferi poznatih tehnologija, dok preduzetnik nastoji da
promeni tehnologije; privatnik prati ustaljene staze, a preduzetnik pronalazi nove puteve;
privatnik koristi tuđe ideje, a preduzetnik inicira nove ideje; privatnik posluje u poznatom
okruženju a preduzetnik u neizvesnom okruženju; privatnik se prilagođava, a preduzetnik stvara
budućnost; privatnik ima mali san, a preduzetnik veliki; privatnik teži skromnom uspehu, dok
preduzetnik najčešće teži velikom uspehu.

4. Lične osobine preduzetnika

- Potreba za dostignućem – ako poseduje ovu osobinu ona će ga kao motiv nagoditi da
neprestano traga za šansama, na kontinuiran rad u pravcu ostvarenja cilja, da postane
neiscrpan izvor energije, da svakim uspešnim korakom biva sve hrabriji, na usvajanje maksime –
bez rizika nema profita.
Posvećen poslu i energičan – preduzetnik mora da poseduje unutrašnji akumlator iz koga će se
napajati energijom za posvećenost poslu. On mora da bude spreman za dugotrajan i naporan
rad, i da na umu stalno ima činjenicu da uspeh ne dolazi preko noći.
Inovativan – preduzetnik ima potrebu za inovacijama više nego bilo koji drugačije strukturiran
čovek. Za inovacijama on neprestano traga i ne zadržava se na nepoznatim i rutinskim
poslovima.
Strpljiv, uporan i istrajan – ako je preduzetnik uporan, on će istrajati u realizaciji ideje sve dok
veruje da će potrošači prihvatiti njegov proizvod ili uslugu.
Veruje u ideje, sopstvene kvalitete i samopouzdan je – preduzetničkoj ideji, na putu do
ostvarenja, naći će se brojni problemi, prepreke i iskušenja. Zato preduzetnik ne sme da
poklekne i da izgubi veru u sopstvene mogućnosti i kvalitete.
Dobar komunikator – preduzetnik mora da bude dobar komunikator jer svoje ideje, predloge i
sugestije mora jasno i na razumljiv način prezentovati partnerima, internim i eksternim,
postojećim i novim.
Kreativan – preduzetnik osmišlja biznis tako što vidi nedostatke na tržištu, a potom uz pomoć
lične kreativnosti podstiče promene na njemu.
Optimista – kada je preduzetnik optimista on uspeva da uskladi svoje ambicije i realne
mogućnosti za ostvarenje tih ambicija.
Hrabar i sklon riziku – hrabrost-da, ludost-ne; pri svakoj reakciji preduzetnik mora da pokaže
dozu hrabrosti i spremnosti da prihvati rizik. To naravno ne znači da preduzetnik “srlja” ili “ide
glavom kroz zid”, već da nastupa odvažno sa izvesnom dozom opreznosti.

5. Model “3C”
- Teoriju preduzetništva možemo posmatrati prema modelu 3C, koji obuhvata:
Characteristics (karakteristike) – lične osobine preduzetnika,
Competencies (sposobnosti) – postojanje veština,
Conditions (uslovi) – povoljni uslovi u okruženju.

6. Svojina i privatizacija
- Svojina je oduvek bila okosnica svakog privrednog sistema. Pravo svojine se manifestuje kroz
sledeća ovlašćenja:
1. Držanje (usus) – predstavlja mogućnost faktičke flasti na stvari (državina stvari), a ona može
biti zakonita i nezakonita, savesna i nesavesna.
2. Korišćenje ili plodouživanje (usus fructus) – u korelaciji sa ovlašćenjem držanja je i ovlašćenje
korišćenja stvari, što se ispoljava mogućnošću da vlasnik nesmetano izvlači korist od stvari.
3. Raspolaganje (abusus) određenim stvarima – ovlašćenje vlasnika koje se tiče supstance stvari
i njenog pravnog statusa.
- Privatizacija jeste prodaja faktora proizvodnje koji se nalaze u državnom ili društvenom
vlasništvu fizičkim licima. Prema kriterijumu svojine nad sredstvima za proizvodnju razlikujemo
sledeće vrste preduzeća:
1. Privatna – celokupna imovina pripada fizičkim licima.
2. Državna (javna) – bave se delatnošću od posebnog interesa za društvenu zajednicu, kao i od
strateškog značaja.
3. Mešovita – samo deo imovine preduzeća pripada pojedincima dok ostatak može pripadati
državi, sindikatima ili holding kompanijama.

7. Uslovi za podsticanje preduzetništva

- Uslovi koji utiču na podsticanje preduzetništva su:
1. Državni i pravni sistem – uloga ovog sistema je da pomaže, reguliše i promoviše ekonomiju
koja se zasniva na preduzetništvu. Država treba da bude u službi ostvarivanja interesa
preduzetnika i sprečavanja nelojalnih ponašanja pojedinaca. U tom smislu potrebno je da
propisi i zakoni budu jasni i razumljivi, ne budu često menjani, osiguravaju poštovanje ugovora
uz jasno izražene sankcije za njihovo nepoštovanje i pružaju sigurnost vlasništva i štite
poverioce.
2. Socijalna politika – u uslovima tržišne ekonomije, država ne može da diriguje privatnom
preduzeću, da otvara nova radna mesta, ali može da vrši stalni podsticaj za otvaranje malih
preduzeća, koja će zaposliti određeni broj radnika i to: adekvatnom kreditnom politikom država
može podstaći razvoj i širenje delatnosti privatnih preduzeća, što dovodi do povećanja broja
zaposlenih; poreskim olakšicama – mogućnost uposlenja dodatne radne snage.
3. Sistem obrazovanja – naučna istraživanja u razvijenim zemljama sveta su pokazala da je za
razvoj preduzetništva važan razvoj obrazovnog sistema. U okviru obrazovnih institucija, prva
stepenica je obdanište, gde bi trebalo uposliti što više psihologa i stručnjaka koji bi mogli u
ranom uzrastu otkriti kod deteta talenat, kao urođenu predispoziciju za određenu oblast, koju
će kasnije kroz školovanje samo nadograđivati. Oni pojedinci koji se nisu školovali u mladosti a
to žele, imaju mogućnost “školovanja odraslih”.
Obrazovni sistem ima sledeće zadatke: da svako prema svojim sklonostima i sposobnostima bira
školovanje, ne zanemari brigu za talentovane pojedince, omogući neprekidno obrazovanje
tokom celok radnog veka čoveka, omogući obrazovanje odraslih, razvije naučne, istraživačke i
savetodavne institucije i da uporedo sa državnim institucijama podstiče razvoj privatnih
obrazovnih institucija i njihovo partnerstvo.
4. Nauka i tehnologija – nauka je takođe izvor novih tehnologija. Razvoj preduzetništva, između
ostalog, zasnovan je na primeni novih tehnologija. Ovo je od velikog značaja za zemlje u
tranzicji, ukjučujući našu zemlju, jer preduzetnici koji su nosioci pokretačke snage razvoja u
ovim zemljama prevode svoje ideje u nove tehnologije. Država treba da da podršku
tehnološkom razvoju i preduzetničkom duhu, kontinuiranim osmišljavanjem politike naučnog i
tehnološkog napretka.
5. Ekonomsko-finansijski uslovi – sa sigurnošću se može reći da su faktori finansijske i
ekonomske politike od odlučujućeg uticaja na razvoj preduzetništva. Među njima izdvajamo:
razvijenost finansijskih tržišta, institucija i instrumenata; dostupnost sredstava za preduzetničke
poduhvate; mere koje Vlada pruža za podsticaj preduzetništva; dostupnost informacija;
zaposlenost i dr.

8. Vrednosti koje utiču na preduzetnički duh

- Vrednosti se nalaze u osnovi svih čovekovih delatnosti, ponašanja, namera, a ispoljavaju se u
obliku stavova, mišljenja, predstava, verovanja, ubeđenja, ponašanja, odluka i činjenica. Neke
od najznačajnijih vrednosti jesu:
1. Odlučnost – jedna od prvih kulturnih vrednosti koje pogoduju ekonomiji, posebno
preduzetničkom duhu. Da bi se postigao ekonomski razvoj mora postojati odlučnost da se rad
stavi u centar zbivanja i sistema vrednosti, da se podiže produktivnost, da se ulaže u razvoj.
Odlučnost je pokretačka energija rada i delovanja, podsticaj i preduslov individualnog i
kolektivnog uspeha.
2. Takmičenje – spremnost na takmičenje i konkurenciju sa drugim poslovnim subjektima,
drugim kulturama i prostorima, predstavlja važnu vrednost poslovne kulture i preduzetništva.
3. Dinamičnost – povezana je sa odlučnošću da se ide ka novim poduhvatima i poslovnim
promenama. Obezbeđuje širenje preduzetničkog duha, poslovne klime, pokreće i podstiče
druge da se odlučnije angažuju.
4. Kreativnost – predstavlja prostor za razvijanje preduzetništva i poslovanja. Vrednost koja
podstiče grupe i pojedince da stvaraju, da se slažu, da se osećaju sigurno, puni motivacije i
samopouzdanja, da sami odgovaraju za svoj uspeh.
5. Obrazovanje – u centar sistema vrednosti. One nacije koje poklanjaju veliku pažnju
obrazovanju, stvorile su glavni uslov da budu razvijene u ekonomskom i svakom drugom
pogledu. Obrazovanje je temelj modernog napretka.
6. Znanje – mora biti produktivno, da proizvodi inovacije i nove informacije koje se direktno
uključuju i unapređuju privredu, tehnologiju, organizaciju.
7. Odgovornost – uspostavlja ravnotežu između potreba, interesa, motiva, želja, namera i
postupaka. Bez odgovornosti svaka od pomenutih kategorija mogla bi da se pretvori u
jednostrano i neproduktivno delovanje.
9. Preduzetnik se rađa ili postaje
- Preduzetnik se rađa kao biološko biće sa određenim predispozicijama na osnovu genetske
podloge. Lične osobine i rad (znanje) se prepliću, dopunjuju i podjednako su važna za uspeh.
Ako preduzetnik iskoristi prednot koju ima “bogom danim” osobinama i “kompletira” ih sa
tendencijom da konstantno inovira stečena znanja, stiče veštine, usavršava se i naporno radi,
on će se dokazati u tržišnoj utakmici i uspeh neće izostati.

10. Preduzetništvo i inovacije

- Pojavni oblik preduzetništva su inovacije. Po društvenoj dimenziji inovacije se definišu kao:
društvene (socijalne) i tehničke inovacije. Izvori inovativnosti mogu biti: potrošači, dobavljači,
zaposleni, poslovni partneri, lično iskustvo, hobi..
U pronalaženju novih ideja moraju se pratiti i navedeni izvori mogućnosti, a oni su:
Tehnološka i naučna evolucija – za lansiranje novog proizvoda neophodno je tehničko znanje;
Demografska evolucija – mora se pratiti kretanje populacije, starost, natalitet;
Društveni trendovi – mora se pratiti broj zaposlenih, povećanje broja zaposlenih žena i sl.;
Nedostajući elementi – mali nerešivi problemi u svakodnevnom životu.

11. Individualno i kolektivno preduzetništvo

- Individualno preduzetništvo se jasno odnosi na preduzetnika – pojedinca, koji otvara vrata
promenama, poslove obavlja sa neizvesnim ishodom, rizikuje i inovira.
Proces koji doprinosi opstanku preduzeća je korporativno preduzetništvo, a ono je zbir napora
uloženih u nove poduhvate. Korporativno preduzetništvo podrazumeva razvoj preduzetničkog
duha u većim poslovnim sistemima, sa ciljem iznalaženja novih poslovnih mogućnosti.

12. Kreiranje preduzetničke ideje

- Ideje se mogu pojaviti slučajno, dužim razmišljanjem, asocijacijom, istraživanjem. Za svaki
problem na tržištu preduzetniku se može javiti ideja za njegovo rešavanje. Ideje su značajan
izvor novih poslova i radnih mesta. Ideje mogu biti:
1. Izvorne ili originalne – ove ideje donose nov proizvod ili usugu. Lansiraju ih samo hrabri
preduzetnici. Veoma su rizične i vode u dve krajnosti ili izuzetan rezultat ili potpuni promašaj.
2. Modifikovane – ove ideje donose promene na postojećim proizvodima ili uslugama, koje se
najčešće ogledaju u funkcionalnim izmenama, dodavanjem neke nove vrednosti, promene u
materijalima izrade koje mogu dovesti do poboljšanja kvaliteta, promene u pakovanju i sl.
3. Preuzimanje ideje – preduzetnik se može odlučiti na vid najmanje rizičnog posla a to je
počinjanje posla putem franšize.

13. Faktori uticaja na realizaciju biznis ideje

- Faktori koji utiču na realizaciju i ostvarenje biznis ideje su:
1. Unutrašnji podsticaj – u realizaciji poslovnog poduhvata preduzetnik ima prilično obaveza i
zadataka, zbog toga mora da poseduje određene karakteristike: potreba za dostignućem,
posvećen poslu i energičan, inovativan, strpljiv, uporan, istrajan, veruje u ideju, sopstevene
kvalitete i samopuzdan je, dobar komunikator, optimista, kreativan..
2. Znanje – da bi preduzetnička ideja išla put ostvarenja, preduzetnik mora da poseduje
teorijsko i praktično znanje. Mora poznavati sadržinu, metode i tehnike uspešnog komuniciranja
i trgovanja. Takođe mora ovladati znanjima iz oblasti marketinga, finansija i računovodstva,
ljudskih resursa. Mora da ispita tržište, da sazna koji deo tržišta da pokriva, kako da načini
proizvod kako bi zadovoljio ekonomske postulate.
3. Veštine – sve dok su preduzetnici usresređeni na postizanje nečega i žele da znaju kako
napreduju, imaju prirodni motiv da dobiju povratne informacije o onome što rade. Ova osobina
ima centralno mesto u ulozi preduzetnika u svakom društvu. Preduzetnik prihvata načelo da
greške i previdi čine deo svih poslovnih aktivnosti. Te je neuspeh vrlo neverovatan. Zato će
preduzetnik više nego drugi poslovni ljudi kontrolisati svoje napredovanje. Ne boje se
neuspeha, jer kad bi se bojali nikada ne bi mogli uživati u izazovu i uzbuđenju angažovanja u
nekom poduhvatu i inovaciji.
4. Iskustvo – igra važnu ulogu kao jedan od faktora koji je od posebnog značaja za put biznis
ideje do ostvarenja sa ciljem uspeha poslovnog poduhvata:
◦ Početak – iskustvo preduzetnika može da bude od velike koristi pri počinjanju preduzetničkog
poslovanja.
◦ Greške – neophodno je preduzetničko iskustvo u određenoj oblasti poslovanja, s obzirom na
to da su glavne greške u započinjanju novog posla u činjenici da ključni ljudi nemaju
odgovarajuće iskustvo.
◦ Prepreke – jednom stečeno iskusto uvek će biti u službi razumevanja neizbežnog problema i
prevazilaženje prepreka, načine njihovog uklanjanja i rešavanja, kao i preuređivanje.
◦ Tim – pored iskustva preduzetnika, poželjno je da i ostali članovi tima imaju iskustvo u
različitim oblastima: proizvodnji, marketingu, vođenju finansija i dr.
5. Povoljna prilika – pojavom ideje preduzetnik se “zapali” za posao, uzbuđen je i razmišlja kako
da je ostvari. On zna da dobra ideja nije isto što i šansa. Ideja je u središtu šanse, ona je temelj
koji čeka “gradnju pod povoljnim uslovima”.
Šansa nije ništa drugo do signal sa tržišta: nema proizvoda u traženom obliku, ili indetifikovani
kupci za određeni proizvod, ili konkurencija je oslabila, ili postoji praznina na tržištu…
Preduzetnik vodi dve bitke: ◦ zadržavanje postojećih i ◦ osvajanje novih kupaca.
Povoljna prilika se javlja u jednom određenom trenutku, te oklevanje može:
◦ stvoriti nesigurnost koja će odneti vreme i povoljnu priliku,
◦ omogućiti konkurentu da uoče šansu.

14. Biznis plan: pojam i elementi

- Biznis plan je sredstvo svojevrsnog testiranja poslovne ideje, u cilju donošenja pravilne
poslovne odluke. Njime se vrši detaljna razrada biznis ideje i dobija odgovor na pitanje vredi li
slediti ideju i ukazanu priliku.

15. Biznis plan: forma i način izrade

- Biznis plan je sredstvo svojevrsnog testiranja biznis ideje, u cilju donošenja pravilne poslovne
odluke. U pogledu forme svaki biznis plan nije isti već to zavisi od vrste posla za koje se plan
priprema, specifičnost tržišta, od činjenice da li se plan priprema za potpuno nov proizvod, za
proširenje kapaciteta za ulazak na novo tržište, za apliciranje kod kreditora itd. Najvažnije je
držati se ideje i njenog jasnog predstavljanja. Izrada biznis plana zahteva određeno vreme. Pri
izradi poželjno je pridržavati se već ustaljenih pravila kako se vreme ne bi gubilo. Plan treba da
bude sveobuhvatan i u određenoj meri detaljan. Poželjno je da sadrži dosta tabelarnih prikaza,
koje mu daju preglednost i čitkost.

16. Kome koristi, a ko učestvuje u izradi biznis plana

- Korist biznis plana ima preduzetnik, poslovni partner, kreditor, preduzetnički tim.
Preduzetnik mora da bude svestan činjenice da je on nosilac ideje i svih poslovnih aktivnosti pa
je na njemu i zadatak izrade biznis plana. Delegiranje nekome da izradi biznis plan bez prisustva
i učešća preduzetnika pa makar to bio eminentni stručnjak, nema nikakvog poslovnog smisla..
17. Elementi biznis plana
- S obzirom da je zadatak biznis plana da prikaže planirani biznis, plan se sastoji iz više
elemenata, a to su: uvod, rezime, poslovni koncept, plan realizacije, proizvodni plan,
organizaciona struktura, poslovni partneri, marketing plan, finansijski plan i finansijsko-tržišna
ocena planiranog poduhvata.

18. Primer urađenog biznis plana

19. Gde i kako legalizovati biznis (registracija firme)

- Preduzetnik će radnju ili preduzeće u Agenciji za privredne register (APR), otvoriti za 2-3 dana i
biti upisan u odgovarajući registar. Prijavu, kao i ostalu potrebnu dokumentaciju će predati
navedenoj Agenciji, koja će mu izdati rešenje u kome će biti naznačen i PIB, na osnovu rešenja
izrađuje se pečat, a potom prijavljuje nadležnoj jedinici Poreske uprave.

20. Profit faktori (resursi potrebni za realizaciju biznis ideje)

- Profit faktori su:
1. Prirodni (fizički) resursi – predstavljaju materijalne entitete koje će preduzetnik koristiti u
svom poslovanju, a odnose se na građevinsko zemljište na određenoj lokaciji, objekte i opremu
na potrebne entitete kao što su: obradiva zemljišta, šume, voćnjaci, energetski izvori, izvori
vode itd.
2. Reputacioni resursi – vrednim radom i preduzimanjem aktivnosti na stvaranju i održavanju
kvaliteta preduzeća, kvalitetu menadžmenta, gajenju dobrih međuljudskih odnosa, širenju
proizvodnje, prodaje i komunikacione mreže preduzetnik može osvojiti glavnu “biznis nagradu”
koju nazivamo reputacija. Reputacija može da nadživi i ljudske resurse, u smislu da traje i onda
kada oni ljudi koji su je stvarali ne pripadaju više firmi.
3. Organizacioni resursi – neopipljiv resurs koji izdvaja neku organizaciju od njenih konkurenata.
Struktura koja promoviše brzinu može biti jedan od najvažnijih resursa preduzetnika.
4. Finansijski resursi – sam vrh hijerarhije neophodnih resursa. Od njega sve faze poslovanja
počinju i njime se završavaju. Preduzetnik planirani biznis može finansirati sopstvenim
sredstvima, pozajmljenim sredstvima ili kroz zajednička ulaganja.
5. Intelektualni i ljudski resursi – uključuju znanje, veštine i iskustvo, kako samog preduzetnika
tako i ljudi koji sa njim rade – preduzetnički tim, njihova sposobnost prosuđivanja, donošenja
odluka, proaktivno ponašanje i delovanje, kreativnost i viziju.
6. Tehnološki resursi – čine: fizički entiteti (laboratorije, pogoni), tehnološki procesi, palenti,
formule, razne dozvole, zaštitni znakovi, kompjuterski sistemi, elektronika.

21. Izvori finansiranja preduzetničkog poduhvata

- Preduzetnik planirani biznis može finansirati iz sopstvenih sredstava, pozajmljenih sredstava ili
kroz zajednička ulaganja.
1. Sopstvena sredstva su najbolji i najjeftiniji izvor finansiranja jer se na njih ne plaća kamata.
Korišćenjem svojih sredstava preduzetnik je nezavisan u pogledu planiranja aktivnosti i u
pogledu odlučivanja.
2. Pozajmice od rodbine ili prijatela – brz i lak način dotiranja poslovnog poduhvata jer je u
većini slučajeva povoljniji od pozajmice banaka. Ovakav aranžman pojavljuje se u dužničkoj i
vlasničkoj formi.
3. Bankarsko finansiranje – banke su dominantne finansijske institucije, koje prikupljanjem
slobodnih novčanih sredstava dolaze do kreditnog potencijala, koga zatim plasiraju onim kojima
isti nedostaje.
22. Ljudski resursi u preduzetničkom timu
- Formiranje preduzetničkog tima sastoji se iz sledećih faza: planiranje potrebnih ljudi,
upošljavanje, upoznavanje sa poslom, motivisanje i nega dobrih odnosa.

23. Motivisanje članova preduzetničkog tima

- Motivacioni ciklus: motivacija – napor – učinak – nagrada – zadovoljstvo. Ponašanje je zavisno
od motivacije. Motivisan čovek ulaže napor u određenu aktivnost koja će rezultirati učinkom. Za
taj učinak treba da bude nagrađen da bi osetio zadovoljstvo. Postoje materijalno i moralno
motivisanje. Preduzetnik će motivisati ljude i tako što će im delegirati nadležnost da učestvuju u
donošenju odluka.

24. Oblici rukovođenja preduzetnika prema timu

- Jedna od varijabli koja utiče na motivisanje jeste stil rukovođenja. Za preduzetnika je
najvažnije da nauči da bude situacioni rukovodilac. To znači da primeni različit stil rukovođenja
prema svakom čoveku ponaosob.
1. Autokratsko rukovođenje – usmereno na ljude na koje se mora uticati da bi nešto uradili.
2. Vodjenje – primenjuje se prema ljudima koji imaju izvesna znanja i veštine, ali su zbog nečega
poklekli, nedostaje im entuzijazma.
3. Podsticanje – ljudi imaju znanje ili samopouzdanje, samo je potrebno slušati ih i motivisati.
4. Delegiranje – za ljude koji sami sebi mogu biti dovoljna podrška, koji su iskusni, sa visokim
nivoom posvećenosti i motivacije.

25. Pojam socijalnog preduzetništva

- U uslovima dinamičnih modernih društava, socijalno preduzetništvo se pojavljuje kao značajan
pokretač socijalne inovacije i preoblikovanja različitih društvenih polja. U velikoj meri podstiče
prepoznavanje i rešavanje socijalnih problema. Socijalno preduzetništvo koristi prilike koje drugi
propuštaju – da unapredi sisteme, osmisli i rasprostrani nove pristupe i napredna održiva
rešenja za stvaranje socijalnih vrednosti, kao što je socijalna i profesionalna integracija radnika
u nepovoljnom položaju kao i ostalih ranjivih grupa.
Socijalno preduzeće se definiše kao svaki poslovni poduhvat sa socijalnom svrhom –
ublažavanje/smanjivanje socijalnih problema ili tržišnih nedostataka – koji generiše socijalnu
vrednost funkcionišući sa finansijskom disciplinom, inovacijom i odlučnošću privatnog
poslovnog sektora.

26. Oblici socijalnih preduzeća

27. Preduzetništvo u Japanu

- Menadžment u Japanu kao i preduzetništvo počiva većim delom na obeležjima
konfučijanizma. Posebnost Japanske filozofije čine: zajedništvo i zajednički ciljevi; kompanija
kao druga kuća; doživotna vezanost za kompaniju; mentorstvo; egalitarizam menadžmenta i
zaposlenih; osećaj pripadnosti i važnosti; razgranate komunikacije; visoka odgovornost;
specifična organizaciona kultura; usmerenost na nova znanja.
Japanska vlada pruža tehničku pomoć preduzetnicima koja se ogleda u tehničkom obrazovanju,
tehničkom savetovanju i tehnološki razvoj…
28. Preduzetništvo u SAD-u
- Ključ razumevanja ekonomske moći preduzeća, jeste preduzetnički način mišljenja i delovanja,
jer preduzetništvo se može smatrati pocesom stvaranja nečega skoro ni iz čega. Uspešna
preduzeća su se oslonila na inovacije i tako su stvarane: nove funkcije, novi uređaji ili postupci,
zamenjene su stare uloge nekim delotvornijim, novi ili unapređeni procesi, novi proizvodi.
Svake godine, samo u SAD-u otvori se između 3 i 4 miliona novih malih i srednjih preduzeća.
Nivo zainteresovanosti za preduzetništvo je veoma visok u svim starosnim dobima. Ovakav
preduzetnički duh jedan je od najznačajnijih ekonomskih događaja u novijoj ekonomskoj istorji.
Amerikanci su oduvek više poštovali privatni biznis od državnog, poslovne ljude-biznismene
zbog sposobnosti da stvore nešto.

29. Preduzetništvo u Austriji

- Austrija je izvanredan primer uspešne politike opšteg razvoja, podsticanjem nastanka malih
preduzeća. To je zemlja koja je putem malih preduzeća osigurala brz privredni rast i visoku
konkurentnost. Većina malih i srednjih preduzeća u Austriji deluje na područjima zanatstva,
trgovine i turizma. Skoro trećina bavi se zanatstvom, u koje je prelaz na samostalnu delatnost
uslovljen relativno visokim zahtevima. Turizam je u Austriji vrlo važna grana i glavni izvor priliva
deviza. Država pomaže lokalnu industiju na različite načine: povoljnim kreditima, subvencijama
za otvaranje radnih mesta, jeftinom ili besplatnom tehničkom pomoći, necarinskom zaštitom.

30. Preduzetništvo u Srbiji

- Savremene privrede se sve više transformišu u preduzetničke, jer se putem preduzetništva
ostvaruje rast proizvodnje, profita i zaposlenosti. Neki smatraju da je preduzetništvo
predodređeno ili se lakše uspostavlja i razvija u određenim delatnostima što je samo delimično
tačno, jer nije najvažnije na kojim delatnostima država zasniva svoju privredu, već da li je u toj
grani ostvareno preduzetništvo. Važno je krenuti od pojedinca, pa preko svake kompanije, sve
do nivoa celog privrednog sistema, te da u tom lancu, svako naveden preuzme deo
odgovornosti za ostvarivanje privrednog razvoja. Potrebno je podržati osnivanje kosultantskih
kuća sa renomiranim stručnjacima koji bi preduzetnicima pružili pomoć, savete, obuku i
obezbeđivali informacije uz niže naknade od sadašnjih na tržištu. Ciljna grupa trebalo bi da
bude: nezaposleni, studenti, ljudi sa niskim primanjima, izbegla lica…