Наставна област: Књижевност и језичка култура 136.

Наставна јединица: Представљање омиљеног лика / наслова из лектире за осми разред

Тип часа: утврђивање
Облици рада: фронтални
Методи рада: монолошки, текстуални, дијалошки, аналитичко-синтетички, интерпретативни
Циљеви часа: Оспособљавање ученика за читање, доживљавање, разумевање и тумачење дела;
стицање знања о васпитним и естетским вредностима књижевних дела; развијање навике и вештине
правилног усменог и писменог изражавања и потребе за усвајањем трајних знања и њихову примену;
развијање љубави према српском језику и књижевности, богаћење речника; развијање и примена
знања из језичке културе; стицање умења, способности и искустава који се могу применити у
непосредним околностима; развијање моћи запажања и упоређивања; подстицање маште и
креативности; богаћење речника, језичког и стилског израза; развијање стваралачких способности
ученика.
Кључни појмови: књижевни лик, књижевни јунак, протагонист, антагонист
Предметна повезаност:
Српски језик и књижевност: књижевна дела из програма
Међупредметна повезаност:
Општи и операционализовани исходи
Ученик ће бити у стању да:
– начине различите врсте карактеризације ликова: откривају што више особина, осећања и душевних
стања књижевних ликова (према особинама: физичким, говорним, психолошким, друштвеним и
етичким),
– изражавају своје ставове о поступцима ликова;
– сагледају ликове и њихове поступке из различитих перспектива;
– говори на задату тему поштујући књижевнојезичку норму;
– говори о доживљају књижевног дела и лика;
– карактерише књижевне ликове и аргументује своје ставове;
– представи различите врсте текстова и коментарише их, у складу са узрастом;
– употребљава различите облике усменог изражавања;
– састави јасне, прецизне и смислене реченице уз одговарајући избор речи;
– развија љубав према књижевности;
– говори јасно, поштујући стандарднојезичку норму.
Стандарди: СЈ. 1.4.1; 1.4.3; 1.4.7; 2.4.1; 2.4.2; 2.4.6; 3.4.1;3.4.7; 3.4.8.
Наставна средства:
Штампано и Дигитално издање уџбеника из Српског језика и књижевности на Мозаик платформи
Литература за наставнике и ученике
Милија Николић, Методика наставе српског језика, ЗУНС, Београд, 2008.
Драгутин Росандић, Методика књижевног одгоја и васпитања, Школска књига, Загреб, 1986.
Миливој Солар, Теорија књижевности, Школска књига, Загреб, 2005.
Активности наставника: организује час, најављује тему часа, бележи на табли; тумачи, објашњава,
интерпретира, усмерава ученике на закључке и подстиче на креативан и стваралачки приступ.
Активности ученика: учествују у разговору, бележе, коментаришу, упоређују, закључују. Исказују
утиске и размишљања. Повезују своја знања, потврђују претпоставке. Издвајају из текста значајне
појединости и аргументе за изношење сопствених ставова; изводе закључке засноване на тексту;
допуњују се.
Напомене:
Час може бити организован и као изложба дневника читања или материјала који су настали током
интерпретације појединих књижевних дела. Ученици могу да издвоје најуспелије литерарне и
ликовне приказе књижевних дела и ликова.

Уводни Подсетити се порука о вредностима и лепоти света књига и књижевности из обрађених

део часа есеја и приповедака. Разговор може да започне навођењем омиљених наслова и ликова.
Ученици наводе која су дела оставила посебан утисак на њих.
Главни Најавити циљ часа: представљање омиљеног књижевног лика из лектире за осми
део разред.
часа Подсетити се типова карактеризације ликова (према Соларовој Теорији књижевности или
некој другој, према избору наставника):
 биолошка (утицај породице на њихов живот),
 етичка (моралност њихових поступака и ставова),
 филозофска, етичка (њихова идејна и морална начела),
 физичка (њихов изглед),
 говорна, језичка (њихов говор),
 психолошка (њихова осећања) и
 социјална, друштвена (њихов статус у друштвеној заједници).
Поменути црно-белу карактеризацију ликова карактеристичну за народну књижевност
и романтизам (подразумева крајње позитивне и потпуно негативне ликове) коју
савремени аутори најчешће настоје да избегну.
О начинима карактеризације, према Солару, највише зависи хоћемо ли неке ликове у
књижевним делима доживети више као стварне, конкретне људе, који су описани као да
су 'ту, поред нас', или ћемо их више доживљавати преко њихових врлина и мана, као
људске типове који нас упућују на размишљање о етичким или спознајним идеалима, као
и о могућим изопачивањима људске особе. (Солар 2005: 58)
Записати на табли имена ликова за која су се ученици определили.
Извести закључке о томе којој књижевности припадају омиљени ликови – народној или
ауторској, канону српске или светске књижевности.
Ученици образлажу свој избор.
Износе запажања о ликовима и делима која су им била нарочито занимљива у осмом
разреду.
Користећи скице које су сачинили, представљају пред одељењем своје омиљене ликове.
Процењује се у којој су мери ученици успели да начине различите врсте карактеризације
ликова: откривају што више особина, осећања и душевних стања књижевних ликова
(према физичким, говорним, психолошким, друштвеним и етичким особинама), да
изражавају своје ставове о њиховим поступцима и да покушају да их сагледају из
различитих перспектива.
Важно је да ученици вежбају казивање без читања написаног текста, тј. да користе само
подсетник који треба да их упути у редослед излагања и теме о којима ће говорити.
Не треба критиковати сваку грешку и прекидати. Боље је сачекати да ученик заврши
излагање, а онда похвалити само добре стране и охрабрити га.
При крају часа, могу се осврнути и на ликове из лектире за остале разреде.
Завршни Истаћи заједничке особине ликова који су оставили најјачи утисак на ученике.
део часа Одабрати „најлик” из лектире.
Препоручити ученицима да читају дела према сопственом избору и према препорукама
својих вршњака. У Дневник читања могу да убележе наслове прочитаних књига и своје
утиске о прочитаном – Књига из које ништа није забележено, непрочитана је књига.

ИЗГЛЕД ТАБЛЕ

КЊИЖЕВНИ ЛИКОВИ КЊИЖЕВНА ДЕЛА

Портрети Канон српске књижевности
Карактери, нарави Дела светске књижевности
Карактеризације – етичка, психолошка,
социјална, језичка, физичка