Шта је заправо Мајски преврат?

Мајски преврат је био државни удар у коме су убијени краљ Александар

Обреновић и његова жена, Драга Машин. Александар и Драга нису имали
потомство, тако да је овим атентатом прекинута динсатија Обреновић која је
владала Србијом од 1815. године. За убиство је одговорна организација
„Црна рука“ на чијем је челу био официр Драгутин Димитријевић Апис.
Атентат се одиграо у ноћи између 28. и 29. маја 1903. године по старом,
односно 10 и 11. јуна по данашњем календару. Након убиства краља и
краљице на чело Србије долази Петар 1 I. Карађорђевић.
 Незадовољство краљевом женидбом

21. јула 1900. године краљ Александар Обреновић је изненада објавио да се

верио Драгом Машин, бившом дворском дамом његове мајке краљице
Наталије. Драга је била удовица инжињера Светозара Машина и пореклом
није била из краљевске породице и била старија 13 година од Александра.
Влада и Милан Обрановић, Александров отац и бивши краљ такође није
одобравао тај брак и након њега се није више враћао у Србију. Краљ Милан
Обреновић је дао оставку са позиције врховног команданта. Официри су
очекивали долазак краља Милана из иностранства и надали су се да ће тада
уз помоћ Милана скинути Александра са престола. Милан Обреновић умире
1901. године у Бечу.
 Лажна трудноћа

После смрти свог оца, краљ Александар је у знак наводне краљичине

трудноће одлучио да помилује све политичке осуђенике. 20. марта 1901.
године краљ формира нову владу са Михаилом Вујићем на челу. У влади су
се налазили представници Народне Радикалне и Либералне странке. Краљ
Александар доноси нови Октроисани устав чија је главна карактеристика
била увођење дводомоном система који се састојао од Сената и Народне
скупштине. Велики проблеми за краља настали су због непостојеће трудноће
краљице Драге. На ово је први реаговао Царски двор у Петрограду који није
желео да прими краља и краљицу у обећану посету. Краљ Александар је за
то окривио радикале, након чега је извршио нови државни удар и поставио
владу на челу са генералом Димитријем Цинцар-Марковићем. Велики
проблеми за краља Александра настали су због непостојеће трудноће
краљице Драге. На ово је први реаговао Царски двор у Петрограду и није
желио да прими краља и краљицу у обећану посјету. Краљ Александар је за
то окривио радикале и 6. новембра 1902. године је извршио нови државни
удар и поставио владу са генералом Димитријем Цинцар-Марковићем на
челу. Млади официри су се највише бунили против краљице Драге јер су и
поред њене лажне трудноће неки пукови српске војске називали њеним
именом и зато што су њихове плате касниле док се њен рођендан славио као
празник широм Србије.
 Демонстрације и државни удари у марту 1903. године

Радници и студенти су 23. марта 1903. године приредили демонстрације које

су се претвориле у сукоб са војском и полицилом. Током демонстрација је
погинуло 6 (словима) особа. Знајући да неће моћи да победи на наредним
изборима краљ Александар је 25. марта 1903. године извршио два државна
удара у размаку од само сат времена. Првим ударом је укинут Устав из 1901.
године и распустене су Народна скупштина и Сенат. следећим ударом је
краљ поставио своје истомишљенике у Сенат, Државне савете и судове. Рано
ујутру већ наредног дана је поново вратио устав из 1901. године. 18. маја
1903. године влада је спровела изборе. Победа у овим изборима је била
уједно и последња победа краља Александра на политичком пољу.
 Први план завере

У августу 1901. године коњички поручник Антоније Антић, капетани Радомир

Аранђеловић и Милан Петровић и поручници Драгутин Димитријевић Апис и
Драгутин Дулић испланирали су убиство краљевског пара. Први састанак је
одржан 6. саптембра 1901. године тајно у стану ппоручника Антића. Касније
су се плану завере придружили поручник Милан Маринковић и потпоручник
Никодије Поповић. По првом плану краљ Александар и краљица Драга су
требали да буду убијени код Коларца на забави приликом краљичиног
рођендана 11. септембра 1901. године, међутим акција је отказана зато што
се краљевски пар није појавио на прослави.

Развијањем акције поручници су одлучили да план представе и грађанима

политичарима. Први је са акцијом био упознат Ђорђе Генчић, ујак Антонија
Антића и припадник партије која је дала оставку у знак протеста против
краљеве веридбе Драгом. Ђорђе је причао са страним представницима у
Београду и тако покушавао да сазна ко би наследио престо уколико краљ
умре без деце. Аустроугарска није желела да кандидује ни једног од својих
принчева јер се плашила препрека које би им Русија наметнула. Из истог
разлога ни Русијај није желела никога да кандидује.
 Проналазак кандидата и даљи планови убиства

Даљим истраживањем се дошло до закључка да кандидатура кнеза Петра

Карађорђевића не би била ометана. Петар је у то време живео као обичан
грађанин у Женеви. Трговац Никола Хаџи Тома је укључен у заверу како би
отишао у Женеву како би се састао са Петром и упознао га са завером. Кнез
Петар се није слагао са убиством и због тога једна група старијих завереника
са генералом Јованом Атанацковићен на челу долази на идеју да се краљ
Александар натера на абдикацију и да након тога буде протеран из земље.
Остали завереници су сматрали даје абдикација најгоре решење јер би у том
случају Обреновићи могли да се боре за престо из иностранства. На предлог
генерала Драгутина Димитријевића, Анта Антића и Радомира Аранђеловића
донесена је одлука да краљевски пар мора да се убије, ткође је одлучено да
ће се убиство извршити на самом двору у ноћи између 28. и 29. маја 1903.
године.
 Састанак и план пред превратa

У Неумовићевом стану је одржан последњи састанак пред преврат 26. маја

1903. године, два дана пред сам преврат. На састанку су били краљев ађутант
Неумић, Ђорђе Генчић, пензионисани пуковник Александар Машин, мајор
Миливоје Анђелковић Кафаја, капетан Драгутин Димитријевић Апис,
артиљерски капетан Ђорђе Ристић и коњачки потпуковник Антоније Антић.
На том састанку је договорено да се атентат изврси у ноћи између 28. и 29.
јуна док Неумић буде на дежурству. По плану прво су завереници требали да
се поделе у 5 околних кафана и да глуме пијанство, након тога 28 официрских
завереника је требало у 1:45 да се нађу у Официрском дому. Требали су да се
придруже Петру Мишићу када он са батаљоном буде пролазио поред
Официрског дома и они би били на челу батаљоназа упад у двор, а Петар
Костић је требао да иде иза њих са четом гарде. Договорено да у том
моменту комантир страже буде Петар Живковић који је такође био један од
завереника.Свака од 5 официрских група је имала своје посебно задужење.
Једна група је требала да убије краљевски пар, друга група са Аписом на челу
је требала да спречи отпор дежурног ордонанса, трећа је требала да ухвати
првог краљевог ађутанта генерала Лазара Петровића, четврта да савлада
жандармерију и пета да пази на прозоре.
 Ноћ између 28. и 29. маја

Све је било спремно за почетак акције, међутим батаљон Петра Мишића се

није појавио на време. У том моменту се појавио Петар Костић са својом
четом гарде. Без обзира на то што није све ишло о плану Драгутин
Димитијевић Апис је одлучио да не одлаже акцију већ да са својом четом
крене. Петар Живковић им је отворио капију која води ка двору. Наумић је
имао задатак да напије стражаре и тако успава дежурнога ордонанса како би
завереницима могао да преда кључеве од краљевских одаја. Пошто није
успео да изврши свој задатак он је одлучио да легне да спава како би себе
отклонио од сумња ако нешто крене по злу. Драгутин је одма по уласку
одлучио да савлада дежурног ордонанса Јована Миљковића, међутим у томе
су га претекли други завереници. Након тога један од завереника је грешком
убио Наумића јер није знао да је он на њиховој страни. Пошто је Наумић био
мртав нису могли да пронађу кључеве од краљевских одаја, па су морали да
искористе динамит како би могли да развале врата. Завереници су претресли
целу зграду, али нису успели да пронађу краљевски пар. У међувремену се
придружио Петар Мишић са својим батаљоном. Доласком батаљона стража
око двора је положила оружје. Након тога завереницима су стигли у помоћ
седми пук мајора Кајафе заједно са пуковником Машином, као главним
командантом завереничке војске, а стигао је и Грујић са коњичким пуком, па
су са том војском запосели подручје око краљевог двора.
Како се јутро приближавало завереници су постали забринути јер су били
свесни да уколико убрзо не убију краља постоји велика могућност да дође до
грађанског рата. Поручник Антић је из тог страха издао наређење да се двор
разори артиљеријом, али ју је потучник Машин убрзо зауставио. У исто време
је Ђорђе Гранчић преузео контролу над министарством унутрашњих послова.
Тада такође почињу да се шире гласине да је краљевски пар побегао тајним
тунелима до руског послаништва. Пуковник Машин је издао наредбу да се
убију председник владе Димитрије Цинцар-Марковић и министар одбране
Милован Павловић. Војислав Танкосић је самоиницијативно одлучио да
убије краљичину браћу Луњавице.
 Убиство краља и краљице

Иако нису успели да пронађу краља успевали да ухватиле првог ађутанта

генерала Лазара Петровића, који је желео до краја да остане одан краљу и
никако није хтео да ода где се краљ сакрио. Када је један од завереника
Велимир Вемић уочио тајна врата, онда је тек Лазар Петровић тек поклекао и
позвао краља да изађе. Краљ је био сакривен у тајној уској просторији, која је
само са једне стране имала прозоре. Краљ Александар је одлучио да упита
Лазара да ли може да рачуна на љегову официрску заклетву на шта је овај
потврдно одговорио. Када је краљ изашао Михаило Ристић Џервинац га је
први упуцао, а Лазар Петровић је покушао да спаси краља, али је у том
покушају убијен. Драга Машин се бацила краљу око врата, али није успела да
га заштити. Обоје су упуцани много пута, Александар чак тридесет, док је
Драга била упуцана 18 пута. Без обзира на то што су већ били мртви
завереници су их још и искасапили сабљама, након чега су их избацили кроз
прозор, а војсци објавили да више нема тиранина.
 Последице Мајског преврата

Чланови нове привремене владе окупили су се под председништвом Јована

Авакумовића,а трупе су представиле кнеза Петра Карађорђевића као новог
краља. Народна скупштина се састала 4. јуна 1903. године и изгласала Петра
Карађорђевића за краља Србије и изабрала посланство, које ће ићи у
Женеву, да га доведе назад у Србију. Народно представништво је вратило на
снагу Устав из 1888. године са малим изменама. На овоме Уставу, који је
назван Устав из 1903, није било потписа новоизабраног краља Петра 1..
Потписала га је само влада, а краљ је на Устав морао да се закуне, што је
представљало да народ доноси Устав који и сам краљ моора да поштује.
Одмах после полагања заклетве краља, влада је расписала изборе за
народну скупштину на којима су победу однеле две партије Радикална и
Самостално радикална које су 04.10.1903. оформиле владу у којој више није
било представника завереника, односно власт у земљи преузеле су
политичке странке, а официри су се посветили својим војничким
дужностима. Краљ Петар се до краја своје владавине минимално мешао у
политику и препуштао је политичким партијама да се боре за власт свим
средствима.