- Komunikacione mreže i internet -

PROF.DR BRANKA RODIĆ,

brodic@vzsbeograd.edu.rs
Uvod
▪ Komunikacija u savremenom zdravstvenom sistemu odvija
se preko računarske mreže. Veza između računara je
komunikaciona veza i služi za prenos podataka.

▪ Zdravstveni radnik koristi računar koji u savremenom

sistemu predstavlja klijentski računar. Pomoću
komunikacionih veza pristupa drugim računarima
(serverima) radi deljenja podataka ili resursa.
Klijent-server konfiguracija
Klijent-server konfiguracija
▪ Pristup podacima i informacijama klijentski računari
ostvaruju komunicirajući sa serverskim računarima, odnosno
serverima.
▪ Klijent server-konfiguracija je tip računarske konfiguracije u
kojoj se zahtevi ka serveru, kao i odgovori servera na
zahteve u vidu rezultata obrade podataka, prenose putem
mreže.
Klijent-server konfiguracija
▪ Klijentski računar je računar koji pristupa podacima
uskladištenim na serveru
▪ Serverski računar je računar koji sadrži podatke i informacije
kojima mogu da pristupe klijenti.
 Klijent-server konfiguracija

Server

Lekarska ordinacija

Internet/
Intranet

Sestrinska soba

Klijentski
Ambulanta
računari
Server
Računarska mreža
Računarska mreža
▪ Računarska mreža je jedna od najbitnijih komponenti i
preduslova svakog informacionog sistema, pa tako i
zdravstvenog.

▪ Računarska mreža je sistem koji se sastoji od računarskih

hardverskih komponenti, međusobno povezanih
komunikacionom opremom preko komunikacionih kanala i
odgovarajućim softverom kojim se ostvaruje prenos
različitih tipova podataka i zajedničko korišćenje nekog
uređaja.
Računarska mreža
▪ Zahvaljujući računarskim mrežama u zdravstvenoj ustanovi,
podaci o jednom pacijentu se čuvaju na serveru, a
zdravstveni radnici različitih profila, prema potrebi
pristupaju tim podacima.

▪ Deljenje podataka i informacija je moguće i među različitim

nivoima zdravstvene zaštite, kao i među različitim
pružaocima zdravstvene zaštite.
Računarska mreža
- Uloga -
▪ Osnovni razlozi za umrežavanje su:
◦ zajedničko korišćenje i deljenje informacija
◦ zajedničko korišćenje softvera i hardvera

▪U zajedničko deljenje resursa se ubrajaju:

◦ elektronsko slanje poruka ili dokumenata,
◦ odžavanje sastanaka učesnika koji se međusobno nalaze na
udaljenim lokacijama,
◦ pohranjivanje, deljenje ili distribucija informacija u i iz
centralnog skladišta podataka,
◦ zajedničko korišćenje perifernih uređaja i dr.
Računarska mreža
▪ Postojanje računarske mreže je značajno i zbog mogućnosti
da zdravstveni radnici međusobno komuniciraju i sarađuju u
donošenju odluka.

▪ Iako je još uvek telefonska komunikacija primarna, razmena

elektronske pošte postaje sve češći vid komunikacija među
zdravstvenim radnicima.
Računarska mreža
▪ Elektronska pošta ne zahteva permanentnu dostupnost
zdravstvenog radnika u momentu slanja, a omogućeno je i
arhiviranje poruke kao i slanje propratne medicinske
dokumentacije.
Računarska mreža
▪ Jedan od značajnih vidova komunikacija u svetu među
zdravstvenim radnicima su video-konferencije koje ne
zahtevaju fizičko prisustvo stručnjaka na jednom mestu.
▪ Ovaj metod komuniciranje se koristi i kod prenosa
operativnih zahvata, online konsultacija i sl.
Komunikacione veze
Komunikacione veze
▪ Komunikaciona veza je medijum kroz koji se prenose podaci
u jednoj komunikacionoj mreži. U zavisnosti od toga da li se
za prenos podataka koristi fizička infrastruktura,
razlikujemo:

▪ Žične komunikacione veze, gde se koristi fizička veza kao

što su koaksijalni kablovi, upredene parice, optički kablovi;

▪ Bežične veze gde ne postoji fizički medijum već se podaci

prenose radio talasima ili infracrvenim talasima.
Komunikacione veze
▪ Količina podataka koja se može preneti u jedinici vremena kroz
komunikacioni medijum meri se bitovima (osnovna mera za podatak) u
sekundi i zove se bandwidth.
▪ To je propusni opseg komunikacione veze koji govori o količini podataka
koji se mogu istovremeno preneti kroz komunikacioni kanal.
▪ Download bandwidth odnosi se na maksimalan propusni opseg
dodeljen saobraćaju od Interneta do krajnjeg korisnika.
▪ Upload bandwidth odnosi se na maksimalan propusni opseg dodeljen
saobraćaju od krajnjeg korisnika do Interneta.
 Komunikacione veze
Statistika:
▪ The global average broadband internet speed is 11.03Mbps (megabits
per second).
▪ Taiwan has the fastest internet speed in the world overtaking
Singapore with an average speed of 85.02Mbps.
▪ Yemen has the slowest internet speed in the world with an average
speed of just 0.38Mbps.
▪ Srbija je na 43 mestu (19,7Mbps), od 207 ispitivanih zemalja.
Komunikacione veze
Mapa zemalja sa najbržim internetom
Komunikacione veze
- Bežične mreže -
▪ Bežični medijumi mogu biti korišćeni u kombinaciji sa
žičnim, u zavisnosti od potreba određene institucije.

▪ Kod bežičnih mreža računari se povezuju uz pomoć

komunikacionih uređaja (mrežnih kartica) koji informacije iz
računara prevode u oblik koji je prikladan za prenos preko
komunikacionog medijuma.

▪ Mikrotalasni sistemi i satelitski sistemi koriste radiotalase

visoke frekvencije.
Komunikacione veze
- Prednosti bežičnih mreža -
▪ Bežične mreže za prenos podataka koriste radio talase za
koje nije potrebna optička vidljivost (za razliku od
svetlosnih signala).
▪ Osnovna karakteristika ovih mreža jeste prenos podataka
bez fizičkih komunikacionih kablova.
Komunikacione veze
- Prednosti bežičnih mreža -
▪ Pogodnost – korisnicima je omogućeno korišćenje mrežnih
resursa sa bilo koje lokacije na kojoj se nalaze ako je
lokacija pokrivena signalom.
▪ Prenosivost – nije neophodno biti u stalnom radnim
okruženju, kao što je ordinacija da bi se pristupilo Internetu
i neophodnim resursima.
▪ Ekonomičnost – implementacija bežične mreže zahteva
postavljanje samo pristupne tačke, a ne i kablova koji su
neophodni kod žične mreže. Ova osobina je naročito
izražena kod mreža privremenog trajanja.
Komunikacione veze
- Prednosti bežičnih mreža -
▪ Skalabilnost – omogućena je dodavanjem novih korisnika
bez potrebe za ugradnjom dodatnih hardverskih resursa,
osim ako se ne radi o prostornom proširenju mreže.
▪ Efektivnost - postiže se mogućnošću da je zdravstveni
radnik u prilici da bilo gde i bilo kad dođe do neophodne
informacije uz pomoć bežične mreže uz bolje iskorišćenje
efektivnog radnog vremena.
Komunikacione veze
- vrste komunikacionih veza -
▪ Lične računarske mreže (Personal area networks – PAN).
Ova vrsta mreže se koristi za lične potrebe. Umrežavanjem
se vrši povezivanje računara, telefona ili mobilnih uređaja.
Domet im je oko 10 metara.

▪ Bežične lične računarske mreže – WPAN mogu da se

realizuju različitim tehnologijama, kao što su: Infrared,
Bluetooth, ZigBee.
Komunikacione veze
- vrste komunikacionih veza -
▪ Lokalna računarska mreža (Local Area Network – LAN) je
mreža koja se najčešće koristi za međusobno povezivanje
računara ili uređaja (štampača, plotera, faks mašina i sl.)
unutar jedne institucije (zgrade) ili među poslovnim
odeljenjima koji nisu smešteni na istoj lokaciji.
▪ Ovom vrstom mreža povezuju se lokacije udaljenosti od
nekoliko stotina metara do nekoliko kilometara.
Infrastruktura komunikacionih mreža je u vlasništvu
institucije koja koristi mrežu.
▪ Ovo je trenutno najčešći vid povezivanja u zdravstvenim
ustanovama.
Komunikacione veze
- vrste komunikacionih veza -
▪ WLAN je tehnologija koja koristi radio talase za bežičnu
komunikaciju na ograničenom rastojanju (nekoliko desetina
do nekoliko stotina metara).
▪ Bežični LAN ima najčešću primenu u preduzećima, na
javnim mestima (tržni centri, kafići...) ili u domaćinstvima.
Komunikacione veze
- vrste komunikacionih veza -
▪ Regionalna računarska mreža (Wide Area Network – WAN)
▪ Regionalne mreže imaju za cilj povezivanje različitih lokacija
koje su razbacane na teritoriji jedne zemlje ili na različitim
zemljama i kontinentima. Najčešće se sastoje iz više
povezanih gradskih ili lokalnih mreža.
▪ Kao primer bežične regionalne mreže (Wireless Wide Area
Network) navodi se mreža provajdera mobilnih usluga čije
su usluge realizovane preko različitih mobilnih mreža (1G,
2G (GSM), 2.5G (GPRS, EDGE), 3G, 4G (LTE)).
Komunikacione veze
- vrste komunikacionih veza -

Realizacija WAN mreže preko 2,5G/3G GSM mreže u zdravstvu

Komunikacione veze
- vrste komunikacionih veza -
▪ Gradska računarska mreža (Metropolitan Area Network –
MAN) je mreža koja povezuje područje jednog grada.

▪ Najčešće se povezuje nekoliko gradskih LAN mreža preko

optičkih kablova.
▪ Za realizaciju ove mreže može se koristiti komunikaciona
infrastruktura kablovske televizije i fiksne telefonije.
▪ MAN može da se realizuje i bežično i tada govorimo o
bežičnom MAN-u, a kao primer navodi se WiMAX čiji je
domet oko 50km.
Komunikacione veze
- vrste komunikacionih veza -
▪ Ćelijski komunikacioni servisi
▪ Jedan od najinteresantnijih bežičnih komunikacionih mreža
danas su ćelijski komunikacioni servisi.
▪ Ovim vezama se vrši prenos radio poruka između mobilnih
uređaja. Jedan toranj sadrži jednu ćeliju ili više njih. Idealna
situacija je ako su ćelije razmeštene tako da formiraju
pčelinje saće i da je pokrivenost apsolutna. U praksi to nije
tako, već dolazi do preklapanja ćelija ili različiti električni
vodovi ometaju ili slabe snagu ćelija što dovodi do prekida
u signalu.
Komunikacione veze
- Telesna računarska mreža -
▪ Telesna računarska mreža – (Body Area Network – BAN) je
bežična mreža wearable computing uređaja.
▪ BAN uređaji mogu da se nose na odeći, da su sama odeća,
mogu biti na telu (rukama, nogama, u predelu srca, glave i
dr.) ili ugrađeni u telo.
Komunikacione veze
- Telesna računarska mreža -
▪ Prvobitno su telesne računarske mreže bile predviđene u
okviru sistema zdravstvene zaštite, naročito kod praćenja
vitalnih parametara kod hroničnih pacijenta (dijabet,
astma, kardiovaskularne bolesti i sl.).

▪ Pacijent može da bude opremljen WBAN-om sastavljenim iz

senzora koji konstantno prate biološke funkcije organizma,
kao što je temperatura, krvni pritisak, puls,
elektrokardiogram (EKG), respiraciju, broj pređenih koraka i
sl.
Komunikacione veze
- Telesna računarska mreža -
▪ BAN mreža može da da alarm za uzbunu pre pojave infarkta
preko izmerenih vitalnih znakova ili kod pacijenata sa
dijabetom da aktivira uključenje insulinske pumpe odmah
po opadanju vrednosti potrebnog insulina.

▪ Prednost ove tehnologije je ta što pacijent ne mora da

bude konstantno smešten u bolničkoj postelji radi merenja
vitalnih znakova. To će svakako uticati i na pacijentovo
psihičko stanje i kvalitet života, a sa druge strane sniziti
troškove bolničkog lečenja.
Komunikacione veze
- Telesna računarska mreža -
▪ Pored toga, prikupljanje podataka u prirodnom okruženju za pacijenta,
prilikom obavljanja svakodnevnih aktivnosti, zasigurno će dati bolju
sliku, a nekada i bolju dijagnostiku. Ova tehnologija može da se
primenjuje u sportu, vojsci, obezbeđenjima i drugim oblastima.
Komunikacione veze
- Način pružanja usluga u mrežnom okruženju -
▪ Centralizovana obrada je takva obrada gde se poslovi
izvršavaju na jednom centralnom računaru ili serveru, a
čvorovi se koriste kao terminali za prikaz rezultata ili unos
podataka. Ovaj oblik je zastareo i retko se koristi.

▪ Klijent-server arhitektura je najčešći oblik pružanja usluga

u računarskim mrežama. U mreži postoje serveri na kojima
se nalazi aplikativni softver, kao i baza podataka. Klijenti
komuniciraju sa serverom tražeći različite zahteve, a serveri
opslužuju klijente na zahtev.
Komunikacione veze
- Način pružanja usluga u mrežnom okruženju -
▪ Peer-to-Peer (P2P) je mreža ravnopravnih računara koji
direktno komuniciraju jedan sa drugim.
▪ Najčešće se koriste za deljenje dokumenata, video sadržaja,
zvučnih zapisa i sl.
▪ Svaki računar u mreži funkcioniše i kao klijent i kao server, a
korisnik svakog računara određuje koji resursi će biti deljeni
sa istog računara.
▪ Ovakva konfiguracija je jeftinija od mreže sa serverima, ali
ima smanjenu sigurnost korisnika i deljenih resursa.
Komunikacione veze
- Topologija mreže -
▪ Topologija mreže označava fizičku realizaciju mreže.
▪ Grane u mreži predstavljaju komunikacione kanale,
odnosno kablove (optički ili bakarne žice).
Komunikacione veze
- Potpuna povezanost -
▪ U ovoj topologiji svaki čvor je povezan sa ostalim čvorovima
direktnim vezama.
▪ Cena realizacije ovakve topologije je visoka, ali se dobija
brzina jer se podaci isporučuju direktno sa čvora na čvor.
Pouzdanost nije narušena jer je potrebno da se
istovremeno prekine dosta komunikacionih veza da bi došlo
do prekida u komunikaciji kod bilo kojeg čvora.
Komunikacione veze
- Topologija magistrale -
▪ Magistrala predstavlja glavni vod, a duž njega povezani su
računari. Ovakva toplogija je nepozdana jer prekidom kabla
na jednom mestu dolazi do prekida saobraćaja u celoj
mreži.
Komunikacione veze
- Topologija zvezde -
▪ U ovoj topologiji računari su povezani sa centralnim
uređajem i ovo je jako često primenjivana topologija.
▪ Cena realizacije ovakve mreže je srazmerna broju čvorova u
mreži. Brzina prenosa podataka je visoka, ali je pouzdanost
narušena činjenicom da usled otkaza centralnog čvora cela
mreža je disfunkcionalna.
Komunikacione veze
- Prstenasta struktura -
▪ Ovo je struktura gde su čvorovi povezani u krug
komunikacionim kanalima, tako da čine prsten.
Komunikacija može da se odvija u jednom smeru ili
dvosmerno.
▪ Podaci se prenose od jednog preko drugih računara do
odredišnog mesta. Pouzdanost nije dobra jer usled kvara na
jednom čvoru može da dovede do odsecanja dela mreže.
Cena realizacije je srazmerna broju čvorova.
Komunikacione veze
- Topologija stabla -
▪ Ova toplogija je vrsta hijerarhijske mreže. Svaki čvor, osim
korenog, ima svog prethodnika ili nadređeni čvor i određeni
broj čvorova dece ili podređenih čvorova.
▪ Brzina prenosa zavisi od pozicije čvorova. Ovu mrežu je lako
proširiva; dodavanjem novih grana. Nedostatak se ogleda u
tome što ako otkaže jedan čvor, dolazi do prekida u
komunikaciji u svim njegovim podređenim granama.
Komunikacione veze
▪ Međusobno povezivanje mreža obavlja se pomoću rutera i
mostova (bridges).
Internet
Internet
▪ Internet je svetski sistem umreženih računarskih mreža.

▪ Početak pojave interneta se vezuje za stvaranje mreže računara

ARPANET (Advanced Research Project Agency Network), 1969.
godine, koju je izradilo Ministarstvo odbrane SAD.

▪ Internet nema vlasnika. Ni jedna država ili institucija nema vlast

nad Internetom. Pojedine države ili firme su vlasnici delova
komunikacionih kanala ili opreme koja je neophodna za
funkcionisanje Interneta.
Internet
▪ Svaki vlasnik računara se slobodno, po svojoj volji povezuje
u veliku Internet mrežu i sam odlučuje o aktivnostima koje
će sprovoditi na mreži. Takav pristup je i omogućio širenje i
razvijanje interneta.
▪ Svakog dana internetu pristupa desetine hiljada novih
korisnika.
◦ http://www.internetlivestats.com/internet-users/
Internet
▪ Internet čini hardversku i softversku infrastrukturu preko
koje su povezani računari.

▪ Različiti uređaji pristupaju Internetu.

▪ Do nedavno su većinu ovih uređaja činili tradicionalni PC

računari, radne stanice i serveri koji čuvaju i prenose
informacije kao što su web stranice i elektronska pošta.
Internet
▪ Osim klasičnih računara danas se sa internetom povezuje i
sve veći broj „netradicionalnih“ krajnjih sistema (uređaja)
kao što su PDA, mobilni telefoni, televizori, senzori za
praćenje životne sredine, kućni elektronski i bezbedonosni
sistemi, web kamere, pa čak i tosteri.

▪ Imajući u vidu broj „netradicionalnih“ uređaja koji se danas

povezuju sa Internetom, termin računarska mreža počinje
da zvuči arhaično. U internetskom žargonu, svi ovi uređaji
nazivaju se računari ili krajnji sistemi.
Internet
▪ Veza sa Internetom ostvaruje se preko komunikacionih
veza.
▪ Veza sa Internetom može da bude uspostavljena na različite
načine:
◦ Telefonski modem
◦ ISDN
◦ DSL/ADSL
◦ Mobilni telefon
◦ Kablovski modem
◦ Bežične mreže
◦ Satelitski internet
 There are more than 550,000
fiber optic cables laid along
the ocean floor that transmit
trillions upon trillions of
interactions per day
(Washington Post).

The Guardian has a nice

interactive map that
shows all the undersea
cables stretching across
the globe to see how
Africa is linked with the
world
Internet
▪ Javni internet (globalna mreža koja povezuje mnogo drugih
mreža) jeste mreža za koju ljudi obično vezuju termin
Internet.
▪ Postoji još mnogo drugih privatnih mreža kao što su razne
korporativne ili vladine mreže, čiji računari ne mogu da
razmenjuju poruke sa računarima izvan njih (osim ako te
poruke ne prođu kroz tzv. mrežne barijere koje kontrolišu
tok poruka ka mreži i iz nje).
Internet
▪ Privatne mreže kod kojih se koriste iste vrste računara,
rutera, linkova i protokola kao i u javnom internetu
nazivamo intranet.
Internet
▪ Svako “mesto” na Internetu ima svoju adresu koja se zove
IP (eng. Internet protokol) adresa i jedinstvena je.

▪ Postoje dva načina adresiranja: simboličko i numeričko.

▪ Numeričko: predstavljeno je kao 32-bitna numerička adresa

(četiri broja odvojena tačkom)
Primer: 85.17.187.35
Internet
▪ S obzirom da je jako teško zapamtiti ovako zapisane adrese,
kreiran je sistem naziva domena (eng. Domain name
system – DNS), odnosno simboličko prikazivanje - za ljude
čitljiviji tekstualni prikaz adrese, DNS vrši prevođenje
simboličke u numeričku adresu.
Primer: www.vzsbeograd.edu.rs, yahoo.com, Microsoft.com
i dr.
Internet
▪ DOMEN je grupa uređaja ili servisa na Internetu pod
jedinstvenom administrativno-tehničkom kontrolom i
održavanjem.
▪ Formiranje imena domena podleže određenim pravilima i
mora biti jedinstveno.
▪ Sastoji se iz niza segmenata odvojenim tačkama.
▪ PODDOMEN je organizaciona podcelina jednog domena.
▪ Broj domena je dostigao 271 million
Internet
▪ Domeni najvišeg nivoa - .com, .net, .org. Otvoreni za sve
pojedince i organizacije na globalnom nivou.
▪ .rs, .me, .at – oznaka države domena najvišeg nivoa
Internet
▪ Osnovne kategorije domena najvišeg nivoa
◦ .com – za komercijalne kompanije;
◦ .org - za neprofitne organizacije;
◦ .net - za organizacije koje se bave Internetom i mrežama;
◦ .edu - za obrazovne institucije;
◦ .int – za potrebe infrastrukture Interneta
◦ .gov - za vladine organizacije;
◦ .mil - za vojne servise;
◦ .ac – za akademske institucije;
◦ .biz – poslovne kompanije
◦ .info - za informativne prezentacije; neograničena upotreba
◦ .name – pojedinci
◦ .pro – razni profesionalci (lekari, advokati, i sl.)
Internet
▪ Da bismo dobili domen potrebno je da ga registrujemo.
Domen se prijavljuje agenciji koja je nadležna za registraciju
određene kategorije domena (Domain Name Registry).
▪ Ovu uslugu uglavnom obavljaju Internet provajderi, mada
može da je obavi i pojedinac putem Interneta.
Internet
▪ URL – Uniform Resource Locator, standard za jedinstveno
opisivanje lokacije na Internetu, odnosno stranice
(dokumenta)
▪ Najčešće se sastoji iz nekoliko komponenti:
◦ Protokola – http://
◦ Skraćenice www od World Wide Web
◦ Naziva domena
◦ Putanje i naziva dokumenta
Primer: http://www.informatika.com/Student/seminarski.html
Web prezentacija
▪ Skup stranica koji se nalaze na jednoj adresi naziva se
Internet ili web prezentacija.
▪ Da bi se pristupilo nekoj prezentaciji potrebno je uneti
adresu u browser.
▪ Web aplikacija
Servisi na internetu
▪ Elektronska pošta (e-mail) služi za razmenu poruka bilo
gde u svetu.
▪ Ovo je i gotovo najpopularniji i najčešće korišćen servis.
▪ E-mail adresa se sastoji iz skupa slova i brojeva (najčešće
imena i prezimena) iza kojih sledi znak @. Nakon toga sledi
nastavak imena domena kojem pripada korisnik.
Servisi na internetu
▪ www – World Wide Web, ili samo Web je mreža grafičkih
dokumenata sa stranicama u hipertekstu razmeštenih na
serverima širom sveta.
▪ WWW je model za razmenu informacija na internetu.
▪ Web koristi web browsere da prikaže web dokumenta –
web stranice, koje su međusobno povezane hipervezama
(hyperlinks).
▪ Hiperlinkovi mogu biti reči ili simboli, slike i najčešće su
obojeni i podvučeni.
▪ Link ka drugom slajdu
Servisi na internetu
News Groups
▪ Ovaj servis je izveden iz e-mail servisa i omogućava javne
debate na različite teme. Korisnici su u mogućnosti da prate
određenu temu ili da započnu novu temu o kojoj bi se
dikutovalo.
▪ Servis funkcioniše tako što se pošalje poruka svim
članovima grupe koji su u mogućnosti da pročitaju
napisano na temi i po želji odgovore. Ovo je jako praktičan
način da se dođe do odgovora ili razmene iskustava u
poslovnom svetu.
▪ Jedna od najpopularnijih “news grupa” je
https://news.google.com/.
Servisi na internetu
▪ Audio/video komunikacija
▪ Ovo je servis koji omogućava glasovni i video prenos. Za
funkcionisanje ovog servisa neophodno je da urađej sa
kojeg se komunicira ima ugrađen mikrofon ili kameru u
slučaju video poziva.
▪ Pored osnovnih funkcija, glasovnog i video poziva, putem
ovog servisa je moguće ramenjivati i tekstualne poruke,
deliti fajlove i drugo.
Servisi na internetu
▪ Primer za ovaj vid komunikacije je Skype, koji omogućava
sve navedene usluge korisnicima koji imaju instaliranu
aplikaciju Skype na svojim uređajima. Uz doplatu moguća je
komunikacija putem javne telefonske mreže.
▪ Ovaj servis omogućava Peer-2-Peer VoIP (Voice over IP)
kriptovano povezivanje korisnika.
▪ Slično Skype-u razvijeni su Viber i WhatsApp koji
omogućavaju gotovo iste servise kao i Skype.
Servisi na internetu
Diskusione grupe (forumi)
▪ Mesta gde svaki, uglavnom registrovani, korisnik može da
ostavi poruku ostalim članovima grupe.
▪ Postoje diskusione grupe na gotove sve moguće teme.
Ukoliko ne postoje, svaki korisnik može da ih kreira.
▪ Diskusionom grupom može da upravlja moderator, čiji je
zadatak da uređuje diskusiju, odnosno spreči postavljanje
neželjenih ili neadekvatnih poruka na određenu temu.
Servisi na internetu
▪ Ukoliko diskusionu grupu ne uređuje moderator, tada je
dužnost ostalih prijavljenih korisnika na grupu da opomenu
pojedinca koji krši pravila diskusione grupe.
Saveti za učestvovanje u diskusionoj grupi:
▪ Početak provodite u čitanju poruka
▪ Pročitajte stranicu sa često postavljanim pitanjima – FAQ
▪ Nemojte da skrećete sa teme
▪ Nemojte VIKATI
Servisi na internetu
▪ Nemojte postavljati „spam“ poruke (mogućnost brze
zarade, prodaja preparata, reklame i slično)
▪ Ignorišite trolove (izazivači, postavljaju poruke uvredljive i
neprijatne sadržine i time izazivaju ostale korisnike koji
protestvuju i ulaze u diskusije)
Servisi na internetu
▪ Streaming ili media streaming je proces koji omogućava
gledanje video ili audio fajlova u toku njihovog preuzimanja
sa Interneta.
▪ Sa streaming-om, klijentski browser počinje sa
emitovanjem video fajla ili emitovanjem zvuka pre nego što
je preuzet ceo fajl sa Interneta.
▪ Ovo je naročito pogodno kada brzina Interneta nije
adekvatna za brzo preuzimanje velikih fajlova.
Servisi na internetu
▪ Klijentska strana (browser) prima podatke i skladišti ih i
prosleđuje aplikaciji koja ih procesira i pretvara u zvuk ili
sliku. To je najčešće plug-in koji se ugrađuje u browser.
▪ Ako browser dobija podatke brže nego što je zahtevano za
reprodukciju videa, on je dužan te podatke da čuva,
odnosno „buffer-uje“ ih. Ako podaci stižu sporije nego što
je potrebno, prikaz videa neće biti ujednačen („seckanje“).
Servisi na internetu
▪ E-poslovanje
▪ E-trgovina
Servisi na internetu
Web browser
▪ Web browser je softverska aplikacija koja je neophodna za
pronalaženje, pretraživanje, pregledanje i slanje informacija kroz
web.
▪ Neki od poznatih web browsera su: Mozilla Firefox, Google
Chrome, Internet Explorer, Opera, Safari...
▪ Ako ne znate tačnu web adresu postoje aplikacije na internetu
koje omogućavaju pretraživanje sadržaja na određenu temu.
▪ Popularni Web Search Engine – Bing (Microsoft), google.com,
yahoo.com, Windows Live...
▪ SEO – Search engine optimization
„Sve više i više pacijenata posećuje Internet tražeći medicinski savet.
Kako bi održao svoj biznis, promeni sam ime u dr Google“
Internet
Zaštita podataka na mreži
Zaštita podataka na mreži
▪ Opasnost od narušavanja privatnosti ili krađe podataka koji
se prenose preko računarskih mreža je velika zbog fizičkih i
funkcionalnih karakteristika mrežne infrastrukture.
▪ Razlikuju se pasivni i aktivni napadi na računarske mreže.
▪ Pasivni napadi ne menjaju sadržaj informacija već se
odnose na prisluškivanje i nadgledanje. Aktivni napadi
podrazumevaju promenu sadržaja poruke koja se prenosi.
Zaštita podataka na mreži
▪U računarskim mrežama se realizuju različiti
sigurnosni servisi:
◦ poverljivost (podaci treba da su dostupni samo
autorizovanim lekarima);
◦ integritet podataka (sačuvati celinu i tačnost podataka
prilikom njihovog prenosa);
◦ praćenje pristupa (sistemi mobilnog zdravstva treba da
prate aktivnosti nad sistemom);
◦ provera identiteta korisnika (provera identiteta pacijenta
ili lekara pre nego što pristupe osetljivim podacima);
Zaštita podataka na mreži
◦ kontrola pristupa (različiti zdravstveni radnici treba da
imaju različit pristup podacima pacijenta);
◦ dostupnost podataka (obezbeđivanje da ovlašćeni
korisnici imaju pristup informacijama kada im je to
potrebno);
◦ ažurirani zdravstveni podaci (pacijentu treba da se
pružaju ažurirane, sveže informacije);
◦ pristanak pacijenta za deljenje njegovih podataka
(neophodan je pristanak pacijenta u slučaju da se vrši
deljenje njegovih zdravstvenih podataka sa drugim
subjekti
Zaštita podataka na mreži
▪ Radi obezbeđenja sigurnosti i privatnosti podataka koriste
se različiti mehanizmi zaštite: kriptografske tehnike, tehnike
digitalnog potpisa, autentifikacija, sigurnosni servisi u
TCP/IP, korišćenje ključeva...
Zloupotrebe interneta
Zloupotrebe interneta
▪ Malware (Malver)
▪ Spam
▪ Hakerisanje
▪ Trolovi i botovi
Zloupotrebe interneta
- Malware -
▪ Malware je složenica: Malicious+Software, a znači
zlonamerni softver.
▪ Ovaj pojam obuhvata sve vrtse softvera koji na bilo koji
način ugrožavaju rad računara.
▪ Tu se ubrajaju: trojanci (Trojan horses), računarski crvi
(Worms), rutkit (Root-kits), backdoor ili zadnja vrata,
špijunski programi (Spyware), adver (Adware), dajler
(Dialers), krimver (Crimeware) i dr.
Zloupotrebe interneta
- Virusi -
▪ Virus je štetni program koji može da bude instaliran na
nekom medijumu (CD, DVD, hard disk računara, flesh
memorija i sl.), a danas se najčešće prenose putem
Interneta.
▪ Virusi mogu postojati kao samostalni programi ili kao deo
nekog drugog programa (trojanski konj).
Zloupotrebe interneta
- Virusi -
▪ Ime virusi su i dobili zbog svoje osobine da se
prekopiraju na više mesta i na druge fajlove.
▪ Virusi mogu samo da ometaju rad računara, a mogu i
da brišu fajlove (određene ili sve fajlove na disku).
Zloupotrebe interneta
- Rootkit -
▪ Program koji haker „ubacuje“ u računar kako bi mu
obezbedio nesmetani pristup računaru sa udaljene
lokacije bez znanja administratora sistema o
njegovom pristupu.
▪ Napadač instalira rootkit, a potom prvim ulaskom u
računar podešava sistem po svojim potrebama.
Zloupotrebe interneta
- Worms – računarski crvi -
▪ To su programi koji imaju sposobnost da umnožavaju sami
sebe. Najčešće koriste računarske mreže kako bi se
razmnožili i na što više računara.
▪ Prenose se često putem Interneta, otežavaju rad mreže,
smanjuju sigurnost sistema, a mogu i da ugroze podatke u
računaru.
Zloupotrebe interneta
- Trojanski konj -
▪ To je „maskirani“ softver, deo drugog softvera koji je
napravljen sa ciljem da sprovede određene, neželjene akcije
u računaru, kao što su otkrivanje korisničkih lozinki, broja i
šifre bankovnog računa, prosleđivanje podataka i slično.
Zloupotrebe interneta
- Špijunski programi -
▪ Maliciozni softver koji ima za cilj delimično ili potpono
preuzimanje kontrole na radom na računaru, bez znanja
korisnika.
▪ Za razliku od virusa, ovaj softver se ne samoumnožava.
Zloupotrebe interneta
- Antivirusni programi -
▪ Antivirusni program je softver koji se koristi identifikaciju
virusa, sprečavanje širenja virusa i njihovo uklanjanje.
▪ Kod antivirusnih programa je jako važno da se stalno
dopunjuju (update-uju) sa najsvežijim bazama podataka o
virusima.
Zloupotrebe interneta
- Spam -
▪ Elektronsko spamovanje je slanje neželjenih elektronskih
poruka na nečiju email adresu.
▪ Najčešće su u formi različitih oglasa jer oglašivači imaju jako
niske troškove slanja velikog broja ovakvih poruka.
▪ Spammer – osoba koja kreira spam poruke
Zloupotrebe interneta
- Trol -
▪ Trol je osoba koja na Internetu (na forumima, diskusijama,
komentarima) ostavlja provokativne poruke sa ciljem da
izazove gnev drugih učesnika u raspravi.
▪ Trolovi se obično ne bave trenutnom tematikom, ili pak
izraze potpuno negativan i provokativan stav na zadatu
temu.
▪ Drugi korisnici po pravilu prihvate igru i započinju žučne
diskusije.
Zloupotrebe interneta
- Bot -
▪ Bot je program (softverski robot) koji se izvršava samostalno,
a cilj mu je da prikupi informacije radi indeksiranja stranica.
▪ Botovanje je ostavljanje naručenih komentara na Internetu
(na forumima, diskusionim grupama, komentarima) na
određenu temu, u svrhu reklamiranja i slično.
 - Komunikacione mreže i internet -
PROF. DR BRANKA RODIĆ,
brodic@vzsbeograd.edu.rs