ГИМНАЗИЈА

Чачак, Жупана Страцимира 1

Матурски рад из географије

КОЛУМБИЈА

Ментор: Ученик:
Драшко Шарчевић, проф. Катарина Рабреновић, IV5

Чачак, мај 2016. год.

Колумбија Катарина Рабреновић, IV5

САДРЖАЈ
Страна:
1. УВОД............................................................................................................................... 3
2. ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ ........................................................................................... 4
2.1. Географски положај и границе .............................................................................. 4
2.2. Рељеф ....................................................................................................................... 5
2.3. Клима ....................................................................................................................... 7
2.4. Хидрологија ............................................................................................................. 8
2.5. Биљни и животињски свет ..................................................................................... 9
3. СТАНОВНИШТВО..................................................................................................... 10
3.1. Број становника и густина насељености ............................................................. 10
3.2. Народи, религије и језик ....................................................................................... 11
3.3. Миграције ............................................................................................................... 12
4. ПРИВРЕДА .................................................................................................................. 13
4.1. Пољопривреда ....................................................................................................... 13
4.2. Индустрија и рударство ........................................................................................ 14
4.3. Саобраћај и транспорт .......................................................................................... 15
5. ЗАКЉУЧАК ................................................................................................................ 16
ЛИТЕРАТУРА ................................................................................................................ 17

2
Колумбија Катарина Рабреновић, IV5

1. УВОД

У овом матурском раду желим да што верније представим Колумбију, која је,
по мом мишљењу, једна од најлепших држава Јужне Америке. Ово је држава са
богатом историјом и културом, прелепом природом и још лепшим градовима.
Изабрала сам ову тему за матурски рад зато што ме је одувек интересовала Јужна
Америка, а сматрам да је Колумбија најбољи представник овог континента. Рад се
састоји из три дела: природне одлике, становништво и привреда.

3
Колумбија Катарина Рабреновић, IV5

2. ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ

2.1. Географски положај и границе

Колумбија се налази на северозападу Јужне Америке. Простире се између 14

и 5 степени СГШ и 66 и 82 степена ЗГД. Заузима површину од 1.138.910 km2, и то
1.038.700 km2 копна и 100.210 km2 воде (укупно 8,8%) . По површини је четврта
држава у Јужној Америци и двадесет шеста у свету. Укључује острва
Малпело,Ронкадор Кај, Серана Бенк и Сераниља бенк. Излази на Карипско море
(дужина обале је 1.760 км) и Пацифик (дужина обале је 1.448 км). Колумбија дели
своје поморске границе са суседним држвама на основу седам уговора које има на
Карипском мору и три на Пацифику. Смештена је у Ватреном појасу Пацифика.
Дужина границе са другим државама је 6.004 км. Граничи се са Еквадором на
југоистоку (дужина границе је 590 км), Перуом на југу (дужина границе је 1.496 км),
Бразилом на југозападу (дужина границе је 1.643 км), Венецуелом на западу (дужина
границе је 2.050 км) и Панамом на североистоку (дужина границе је 225 км).

Положај Колумбије у свету Карта Колумбије

4
Колумбија Катарина Рабреновић, IV5

2.2. Рељеф

Територија Колумбије је подељена на шест природних регија:

1. регион Анда
2. приобални Карипски регион
3. приобални Пацифички регион
4. регија Амазона
5. регија љаноса
6. острвска регија

Планински венац Анда улази у Колумбију у југозападном делу земље и

грана се у три планинска венца: Западни Кордиљери, Централни Кордиљери и
Источни Кордиљери. Овај регион је обухваћен тзв. Ватреним појасом Пацифика, где
су формирани бројни вулкани. Вулкан Галерас и Невадо дел Руиз су значајни због
њихове недавне активности.

Западни Кордиљери се простиру дужином близу 1.200 км. Пружају се кроз

земљу уз обалу Пацифика, путем севера од масива Пастос (југозападна Колумбија)
до масива Пармиљо (северни део земље). Највише планине у овом делу су: Вулкан
Кумбал (4.764 м), вулкан Чиле (4.748 м), вулкан Азуфрал (4.070 м), Татама Хил
(4.200 м), масив Парамиљо (3.960 м), Мунчикве Хил (3.012 м) и др.

Централни Кордиљери се простиру од Колумбијског масива до Сан Лукас

планина у Боливару, у северној Колумбији. То су највиши Кордиљери у држави са
врховима од преко 5.700 м. Простиру се дужином од преко 1.000 км. Највише
планине су: Невадо дел Хуила (5.750 м), Невадо дел Руиз (5.321 м), Невадо дел
Толима (5.216 м), Невадо де Санта Изабел (5.150 м), вулкан Галерас (4.276 м),
вулкан Дона Жуана (4.250 м), плато Санта Роса де Осос (4.264 м) и др. Невадо је
назив за планину прекривену снегом.

Источни Кордиљери су најдужи планински масив у држави са дужином од

1.200 км. Ови Кордиљери се простиру од Колумбијског масива до планинског венца
Перија на североистоку Колумбије, где се гранају на два дела: на планински венац
Мотилонес, који води ка северу, и планински венац Такира, који прелази границу
између Колумбије и Венецуеле. Највише планине су: Сиера Невада дел Чита (5.330
м), Писба мур (3,800 м), планина Перија (3,750 м), Коаки мур (2,980 м), плато саване
Боготе (2,600 м), где лежи град Богота.

Карипска регија се налази северно од регије Анда. Заузима површину од

132.288 км2 и садржи приобалне равнице Карипског приморја и неке засебне
планинске зоне. У овој области је истакнут снегом покривен планински венац Сиера
Невада де Санта Марта, који је уједно и највиши у Колумбији. Његови највиши
врхови су Симон Боливар и Кристобал Колон, који достижу до 5.775 м надморске
висине.

Пацифичка регија обухвата простор од приморских равница уз обалу

Пацифика до западног дела Западних Кордиљера. Протеже се од колумбијске
границе са Панамом до границе са Еквадором и заузима простор од 80.000 км2. У
овој регији се налазе планински венац Баудо, планински венац Пацифика и др.

5
Колумбија Катарина Рабреновић, IV5

Регија Амазона лежи на југу земље, између река Гуавиаре и Амазона,

источних Кордиљера и Бразила. Заузима површину од 403.348 км2. То је регија
прашума.

Регија љаноса је прилично равна терирорија са ниским растињем. Заузима

површину од 310.000 км2 и простире се од источних Кордиљера до границе са
Венецуелом и од реке Араука до реке Гуавиаре. У овој регији се налази планински
венац Макарена (око 2.000 м).

Острвска регија се састоји од малих приобалних острва и од острва Сан

Андреас. Ова регија укључује и острво Малпело и Горгона.

Планински венац Анда

Карта рељефа Колумбије

Рељеф у Колумбији

Острво Сан Андреас

Невадо дел Руиз

6
Колумбија Катарина Рабреновић, IV5

2.3. Клима

Због непосредне близине екватора, клима је углавном тропска и

изотермална (без стварне промене годишњих доба). Температуре варирају мало
током целе године. Једини стварно променљиви климатски елемент је годишња
количина падавина. Климатске разлике се односе на спатовност. Људско насељавање
је више оријентисано на вертикалном зонирању у Колумбији више него било где у
Латинској Америци.

Клима у тропским прашумама у области Амазона, на северној обали

Пацифика и централној долини Магдалена је обележена годишњом количином
падавина од преко 2.500 мм/м2 и средњиом годишњиом температуром ваздуха изнад
23 °С. Тропска монсуна клима је обележена са једним или више сувих месеци, али
ипак подржава вегетацију прашума. Јавља се дуж јужне обале Пацифика, на
Карипској обали, а и на неким местима у унутрашњости.

Тропски савански услови са наизменично влажним и сувим сезонама

представљају доминантну климу Атлантске низије. Суви период се јавља од
новембра до априла, а влажни период (прекинут сушним периодима) од маја до
октобра. Ова клима је такође заступљена и у региону љаноса и у горњем делу долине
Магдалена. Одликује се годишњом количином падавина од 1.000 до 1.800 мм/м2 и
просечном годишњом температуром обично изнад 23 °С. Сува сезона, праћена
прашином и ветром, поклапа са правом зиме на северној хемисфери.

Сувља саванска клима преовлађује на Карипском приморју од залива

Морскиљо и полуострва Гуајира на североистоку. Кише се обично јављају у два
кратка периода (у априлу и у октобру или новембру) али ретко прелазе 760 мм/м2
годишње. Просечна температура је преко 27 °С. Овај тип климе се такође јавља у
кишним сенкама дубоких клисура река као што су Патиа, Каука, Чикамока и Зулиа.
Такође се јавља и у горњим деловима долине Магдалена. Клима достиже скоро
пустињске услове на крајњем северу департмана Гуајира.

У планинским пределима температура је директно повезана са надморском

висином. Просечне температуре се смањују равномерно за отприлике 0,6 °С на 100
метара успона. Популарна терминологија признаје различите температурне зоне
(пизос термикос), па су оне понекад преименоване у “тиера калиенте“ (до 900 м),
„тиера темплада“ или „тиера дел кафе“ (од 900 до 2.000 м) и „тиера фрија“ (од 2.000
до 3.000 м). Већина Колумбијаца живи у унутрашњости Кордиљера, у зонама тијера
темплада и терра фриа. Тијера темплада има умерену количину падавина и
температуре између 18 и 24 °С. Тиера фриа обухвата главни град, Боготу, који се
налази на 2,640 м надморске висине и има у просеку 223 дана са падавинама, иако је
просечна количина падавина једва 1.000 мм/м2. Градска просечна температура је
14°С. Клима високих планинских подручја у распону од 3.000 до 4.600 м је
окарактерисана са просечном температуром испод 10 °С, маглом, облацима, честим
ветровима и благом кишом. Висине изнад 4600 м су подручја вечног снега и леда.

7
Колумбија Катарина Рабреновић, IV5

2.4. Хидрологија

Иако Колумбија има неколико језера, ни једно од њих није прилично

велико. Највеће језеро на северу је Лагуна де ла Плаза. Налази се у планинском
венцу Сиера Невада де Кокој близу границе са Венецуелом, и има обалу оивичену
фомрацијом од камена. Још једно језеро у овој области је Лагуна Гранде де лос
Вердес. Највеће језеро у северној Колумбији је језеро Запатоса.

Река Амазон је најдужа река у Јужној Америци и друга по дужини на свету.

Почиње у Перуу и додирује најјужнији део Колумбије, па преко Бразила тече до
Атлантског океана. Укупна дужина Амазона је око 6.570 км. Има укупно осамнаест
главних притока, укључујући десет које су већи од реке Мисисипи. Река је такође
позната по томе што има највећи проток воде на свету, од око 80 милиона литара
воде у секунди пражњења у Атлантски океан. Главне Колумбијска реке које служе
као притоке Амазона су Ваупес, Апапорис, Каквета и Путумаио.

Река Магдалена извире у близини тачке око 177 км северно од Еквадора, где
се Источни Кордиљери и Централни Кордиљери разилазе. Она се храни бројним
планинским бујицама. Магдалена је пловна од Карипског мору све до града Неива,
дубоко у унутрашњости, али је прекинута на средини земље због брзака у граду
Хонда.

Река Каука тече паралелно са Магдаленом, а од ње је одвојена Централним

Кордиљерима. Њено извориште није далеко Магдалениног. Каука се на крају
придружује Магдалени у мочварама Карипског приобалног региона. Даље ка западу
је пловна река Атрато, која тече ка северу до залива Ураба.

Не постоје велике реке у западној Колумбији, јер планине леже преблизу

обале. Најдуже реке у овом региону су Сан Хуан и Патиа. Међутим, источно од
Анда постоје многе велике реке, укључујући неколико пловних река.

Ориноко тече северно дуж дела границе са Венецуелом. Многе од источних

река Колумбије теку у том правцу. Река Гвавијаре и две реке, Араука и Мета су
главне колумбијске притоке Оринока. Гвавиаре служи као граница за пет
политичких подела, а дели источну Колумбија на регију источних равница и регију
Амазона.

Лагуна де ла Плаза река Амазон

8
Колумбија Катарина Рабреновић, IV5

2.5. Биљни и животињски свет

Захваљујући клими, земљишту и топографији, у Колумбији можемо наћи

широк спектар биљака и биљних заједница, које варирају кроз вертикалне и
хоризонталне зоне. Људи су у великој мери променили првобитну вегетацију
Атлантског приморја и регије Анда. Шуме су раније прекривале све осим највиших
и најсувљих области, а данас се налазе на најстрмијим падинама и и на подручјима
са великом количином падавина у унутрашњости Анда. Флору Колумбије одликује
130 000 различитих врста биљака. То је чини земљом са највише различитих врста
на јединици површине. На земљи укупно постоји око 300 000 различитих врста
биљака, а Колумбија има скоро половину од њих. Овде биљке могу да преживе све
различите врсте временских услова. Колумбија се такође може похвалити са много
ендемитских врста, укључујући и национално дрво Восак Палма, које се налази само
у долини Кокора у Колумбији. Чак 10% свих биљних врста у свету су пореклом из
Колумбије. Цвеће је један од главних производа које Колумбија извози. Национални
цвет је орхидеја Катлеја триане.
У Колумбији се налази и разноврстан животињски свет. Постоји много
различитих врста животиња, од мајмуна, птица, папагаја, до лењиваца и медведа.
Такође има много ендемитских врста и 10% животињских врста света живи у
Колумбији. Постоји скоро 2000 различитих врста птица, укључујући и највећу птицу
на свету, андског кондора. Овде се налази и велики број дивљих врста, углавном на
висоравни Макарена, острву Горгона и у националном парку. Око 20% од 465
пријављених врста сисара је угрожено или критично угрожено. Колумбија има
највећи број водоземаца на свету, а 200 врста је у опасности од истребљења због
више разлога, укључујући загађеност воде и ваздуха. Широм Амазона можете
видети рептиле, као нпр. крокодиле и змије.

орхидеја, национални цвет восак палме

папагај рептил

9
Колумбија Катарина Рабреновић, IV5

3. СТАНОВНИШТВО

3.1. Број становника и густина насељености

Колумбија има око 44,1 милион становника. По броју становнииа је 26. земља
у свету и 3. у Латинској Америци, после Бразила и Мексика. Између 1975. и 2005.
становништво се увећавало по годишњој стопи од 19 промила а процењује се да је у
раздобљу од 2005. до 2015. број становника растао по годишњој стопи од 12
промила. Године 2005. у Колумбији је више од 30 % становништва било млађе од 15
година док је 5,1 % било старије од 65 година.

Густина насељености је око 43 становника по квадратном километру.

Становништво је сконцентрисано у области Анда и дуж Карипске обале. Девет
департмана на истоку земље који обухватају 54 % територије имају мање од три
посто становништва, а густина насељености у тим крајевима је мања од једног
становника по квадратном километру.

Половином 20. века дошло је до масовног сељења становништва у градове и

данас је Колумбија једна од најурбанизованијих земаља у Латинској Америци.
Градови су 1938. имали 31 %, 1975. 60 % а 2005. 72,7 % становника. Само је број
становника Боготе повећан са 300 хиљада на приближно осам милиона, колико има
данас. Свеукупно у Колумбији седамдесет један град има више од сто хиљада
становника. У 2010. Колумбија је била земља са највише интерно расељених особа
на свету, процењује се да их је било око 4,5 милиона људи.

Број становника по годинама

Густина насељености

10
Колумбија Катарина Рабреновић, IV5

3.2. Народи, религије и језик

Око три петине становништва су местици. Африканци и мулати чине око

једни петину од укупног броја становника и углавном насељавају приобалне делове
и области где се гаји шећерна трска, као што је долина реке Каука. Европско
становништво, које је углавном шпанског порекла, чини петину становништва.
Индијци чине један проценат становништва, што је много мање него у другим
земљама где се простиру Анди. За разлику од многих других јужноамеричких
земаља, имигранти нису много охрабрени у Колумбији, иако ту живи мали број
људи са Блиског истока и Источне Азије.
90% Колумбијаца се изјаснило за хришћанство. Већина Колумбијаца су
присталице римокатоличке цркве (85%). Црква је дубоко укорењена у колумбијско
друштво, има водећу ауторитативну улогу и велики утицај у влади. Верска слобода
је гарантована Уставом, а број протестантских и независних хришћанских заједница
је мали, али расте. Протестанти чине око 4% становништва. Постоје чак и мање
јеврејске заједнице. Неколико индијских група у удаљенијим подручјима и даље
прати своју традиционалну религију. 3% становника су атеисти и агностици.
Колумбија настоји да постане језички најхомогенија држава на земљи. Чак
99,2% становништва говори шпански језик. Постоји разлика између шпанког језика
у Шпанији и у осталим државама где се он говори. У Колумбији, језик варира од
подручја до подручја, па можемо наћи више дијалеката овог језика. Енглески језик
има званични статус на оствру Сан Андреас, Санта Каталина и Провиденција. Иако
је шпански језик најзаступљенији, може се чути велики број других језика, али код
малих група људи.

Жене у Колумбији

Местици Црква у Боготи

11
Колумбија Катарина Рабреновић, IV5

3.3. Миграције
У последњој деценији, Колумбија има високу стопу емиграција. Сада чак
један од десет Колумбијаца живи у иностранству. Земља је била суочена са великим
кризама и у том периоду је доста људи било исељено. Политички, социјални и
економски проблеми су проузроковали добровољну и присилну миграцију. 2003.
године је процењено да су Колумбијци насељени у следећим областима: у Северној
Америци преко 2 милиона њих, у Централној Америци 70 и по хиљада, у осталим
деловима Јужне Америке око милион и по, у Европи 475 хиљада и у Африци, Азији
и Океанији око 38 хиљада њих. Колумбијска дијаспора се односи на велику масу
људи који су емигрирали у потрази за безбедношћу или бољим квалитетом живота.
Много образованих људи средње или више средње класе је емигрирало, што се
сматра тзв. одливом мозгова. Али забележен је и велики број сиромашних људи. У
Европи, Шпанија има највећу колумбијску заједницу на овом континенту, а затим
Велика Британија и Холандија.

Имиграција у Колумбији је у 19. и 20. веку била релативно ниска у односу на

друге земље Латинске Америке због економских, социјалних и безбедносних
разлога. Колумбија доживљава велике таласе имиграција из осталих земаља
Латинске Америке, Европе, Источне Азије и Северне Америке у последњих 5 година
због побољшања квалитета живота, безбедности и економске ситуације. Такође су
присутни велики таласи илегалних имиграција људи из Јужне Азије. Према
подацима из 2005. године, у Колумбији живе следећи имигранти: 350 хиљада људи
из Венецуеле, 60 хиљада из САД-а, 28 хиљада из Еквадора, 22 хиљаде из Шпаније,
14 хиљада из Перуа, 12 хиљада из Аргентине, 12 хиљада из Мексика, 8 хиљада из
Италије, 7 хиљада из Немачке, 5 хиљада из Бразила, 5 хиљада из Панаме, 4 хиљаде
из Француске, 3 хиљаде из Кине, 3 хиљаде из Чилеа и 46 хиљада из осталих делова
света.

Број емиграната по годинама

Број имиграната по годинама

12
Колумбија Катарина Рабреновић, IV5

4. ПРИВРЕДА

4.1. Пољопривреда
Примарни пољопривредни производи у Колумбији су: кафа, цвеће, банане,
пиринач, дуван, кукуруз, шећерна трска, какао, поврће, панели, шумски производи,
шкампи,... Удео пољопривреде у бруто домаћем производу Колумбије константно
опада од 1945. године, од кад су се побољшале индустрија и услужне делатности.
Међутим, током деведесетих је тај производ у Колумбији смањен много мање него у
многим државама света које су на истом нивоу развоја, иако је учешће кафе у бруто
друштвеном производу смањен на драстичном нивоу. Пољопривреда је ипак остала
важан извор запошљења, пружајући Колумбији петину раднох места у 2006. години.
У 2006. години најважнији пољопривредни производ је била стока, која је
чинила 45% укупне пољопривредне производње. Кафа чини 9,5% од укупне
производње, воће 15,2% (од тога банане 2,8%), пиринач 4,9%, цвеће 4,2%, поврће
4,1% и други пољоприврдни производи 17,1%.
Сточарство је најраспрострањенија пољопривредна делатност у Колумбији.
Стока је одувек била потребна због млека, а није била важна за извоз. 1993. године је
основан Народни сточарски фонд, под управом Удружења колумбијских сточара. Тај
фонд је остварио средства за решавање пет важних питања: санацију,
комерцијализацију, истраживање и развој, обуке и промоцију потрошње.
Узгој цвећа је веома битна грана у пољопривреди Колумбије. Процењује се да
око милион Колумбијаца зависи од прихода и раста цвећа. Жене чине 60% радника у
индустрији цвећа, иако услови за рад нису идеални. Цвеће се производи од 300
предузећа на 600 фарми, од којих је 20% у власништву страних инвеститора. Највећи
део производње чине каранфили, хризантеме и руже. Колумбија је највећи извозник
цвећа за САД. Цвеће је други производ који земљи доноси највећу зараду од извоза,
после кафе.
Банане су трећи најбитнији производ за извоз. Колумбија је десети највећи
произвођач банана у свету, са 2,5%, а трећи по величини извозник, са 8%, после
Еквадора и Костарике.
Производња шећера је сконцентрисана у долини Каука, и базирана је на
производњи шећерне трске. Колумбија има око 1200 произвођача шећерне трске и
14 шећерана.

стока плантажа кафе банане

13
Колумбија Катарина Рабреновић, IV5

4.2. Индустрија и рударство

Индустријски сектор је развијен после Првог светског рата. Удео индустрије

Колумбије у бруто домаћем производу је знатно повећан у неколико последњих
деценија. Подаци Светске банке показују да је између 1965. и 1989. године удео
индустрије, укључујући грађевину, производњу и рударство, повећан са 27% на 38%.
Међутим, после је удео пао на 29% у 2007. години. Национално удружење
индустријалаца, најважнија предузетничка организација у земљи, укључује више од
650 фирми чланица из различитих сектора, укључујући финансије, агро-индустрију и
услужне секторе.
У Колумбији су развијене: текстилна, прехрамбена, индустрија уља, одеће и
обуће, пића, хемикалија, цемента итд. Текстилна индустрија запошљава највећи део
радника и доприноси националном приходу. Да би снабдевале национално тржиште,
највеће фирме, које су у Меделину, извозе текстил и плетиво. Производња хране и
хемикалија су у рангу са текстилном индустријом, као водеће индустрије у
Колумбији. Производња индустријских хемикалија је у сталном порасту. Такође је
важна и производња лекова.
Главни индустријски центри су Богота, Меделин и Кали, заједно са
карипским приморским градовима.
Угаљ, нафта и злато су главни на дугој листи у рударству и прерађивачкој
индустрији. Извоз фероникла је покренут 1985. године од великог рудног лежишта.
Угаљ се вади на Андима за локално тржиште. Производња нафте је напочела у
долини Магдалене на почетку 1900. године, и 1980. године су производили 100.000
барела нафте дневно. Са развојем два главна поља нафте у пределу љаноса и
Амазоније, производња је скочила на 440.000 барела дневно 1990. и на 800.000
дневно на крају ове декаде. Индустрија је контролисана као монопол владе, али
стране компаније су партнери у истраживању и развоју. Главне рафинерије су у
долини Магдалене и на Карипској обали.

Текстилна индустрија прехрамбена индустрија

ископавање
угља

14
Колумбија Катарина Рабреновић, IV5

4.3. Саобраћај и транспорт

Транспорт игра нарочито важну улогу у Колумбији. До сад је најважнији био
друмски саобраћај. Путеви су најзначајнија површина за превоз. Два паралелна
главна пута продужују ка унутрашњости од Карипске луке, један од Источних
Кордиљера до Боготе и Санта Марте, а други пролази кроз Меделин, Кали и Попајан
ка граници са Еквадором. Грана првог пута доводи до Кукуте и улази у Венецуелу.
Не постоји копнена веза са Панамом и Централно Америком, због проблема на
терену између Панаме и Колумбије. Путно проширење и побољшање је приоритет
владе. Честа клизишта отежавају одржавање аутопутева. Један од најважнијих
попречних путева пролази кроз Централне Кордиљере, и спаја Боготу и град Кали и
луку Буенавентура.
У Колумбији ваздушни саобраћај има главну улогу. Чести летови повезују све
градове, смањујући време путовања. Већина људи путује авионом и зато Колумбија
има највећу стопу путовања авионом у свету. Авиони могу да поднесу четири пута
већи терет него возови. Главни међународни аеродром је Ел Дорадо у Боготи, а ту су
још и они у Калију, Меделину, Картагени и на острву Сан Андреас.
Улога пруга све више постаје секундарна. Стандардни колекек је у
власништву владе. Главна линија је Ферокарил дел Атлантико, који води северно
1 км између Боготе и луке Санта Марта. Главна линија у Пуерто Берију у долини
Магдалене се повезује са осталим које пролазе западно кроз Меделин и јужно до
Калија и луке Буенавентура. Ова и остале регионалне линије су често затворене због
клизишта.
Река Магдалена више не игра важну улогу у транспорту као некад, иако још
увек превози неке терете, углавном нафту. Реке Сину, Атрато и Мета су такође
пловне, али се и оне ређе користе за транспорт. На разматрање је дата могућност да
се уједине Карипска и Атлантска обала изградњом канала између река Атрато и Сан
Жуан.
Теретни бродови плове водама и Карипског залива и Пацифика, које поверује
Панамски канал. Карипске луке Картагена, Санта Марта и Баранкуила имају
релативно дубоку воду и добро су опремљене. Па обали Пацифика се налази Лука
Буенавентура.

Саобраћај у Боготи

Авио саобраћај

15
Колумбија Катарина Рабреновић, IV5

5. ЗАКЉУЧАК
Колумбија је четврта држава по величини у Јужној Америци. Главни град је
Богота. Она је једина држава на овом континенту која има излаз и на Пацифик и на
Карипско море. Њена територија је подељена на шест природних региона.
Планински венац Анда се простире на западу, а остали делови су углавном
равничарски. Колумбија има и острвску регију. Клима је углавном тропска или
саванска, а на планинама је планинска. Колумбија има неколико језера, али ни једно
од њих није нарочито велико. Најзначајније реке су: Амазон, Магдалена, Каука и
Ориноко. Колумбија је земља која има највећи биодиверзитет. Огроман број
различитих биљних и зивотињских врста одликују ову државу.
Колумбија има око 44,1 милион становника, Људи углавном насељавају
подручје Анда и Карипску обалу, а 50% територије је скоро ненасељено. Људи су се
преселили у градове и данас је Колумбија једна од најурбанизованијих земаља.
Више од пола становника су местици и 90% њих су се изјаснили као хришћани. 92%
стновништва говори шпански језик. Присутни су ту и други језици и религије, али је
у овом смислу Колумбија углавном хомогена. Колумбија има велику стопу
миграција. Колумбијска дијаспора је у великом броју. Најпопуларнији предели за
емигрирање су Северна и Централна Америка и Европа. Такође данас Колумбија има
велике таласе имиграција, и то највише од људи из Венецуеле, САД-а, Еквадора,
Шпаније итд.
Пољопривреда је добро развојена. Најбитнији производи су стока, кафа,
банане, шећерна трска, воће, пиринач, цвеће... Највише се извозе кафа и цвеће.
Индустрија је започела развој после Првог светског рата и данас су развијене
текстилна, прехрамбена, хемијска индустрија итд. За рударство су најзначајнији
угаљ, нафта и злато. Саобаћај је добро развијен у Колумбији. Најзаступљенији је
ваздушни саобраћај и скоро сви се возе авионом. Друмски саобраћај није толико
популаран, а пар река су пловне, али нису толико често коришћене за транспорт.

16
Колумбија Катарина Рабреновић, IV5

ЛИТЕРАТУРА
1. Географија за II разред гимназије, Владимир Ђурић
2. www.britannica.com
3. www.geography.about.com
4. www.mapsofworld.com
5. www.colombiainfo.org
6. www.colombia-sa.com
7. www.off2colombia.com
8. www.migrationpolicy.org

17
Колумбија Катарина Рабреновић, IV5

Датум предаје: ______________

Комисија:
Председник _______________
Испитивач _______________
Члан _______________

Коментар:

Датум одбране: _____________ Оцена__________ (___)

18