TEORIJE RECEPCIJE (Hans Robert Jaus) .

Teorija recepcije proučava kako se književno delo prima od strane jednog ili više
recipijenata(čitalaca).Čitalac je oduvek bio značajan subjekat u književnosti. Ova teorija se
javlja u Nemačkoj 60-ih godina, a književno delo je tada posmatrano van svih istorijskih
događaja. Dakle, veoma je važno istaći da je metodološka situacija bila AISTORIJSKA.

Ova teorija mnogo duguje Romanu Ingardenu, jer se bazira upravo na nekim njegovim
stavovima (da je čitalac aktivni učesnik u stvaranju dela. Međutim, kod njega je čitalac uvek
isti – idealan. Niti je vezan za neku druš. sredinu, uzrast, pol, istorijsku epohu, a to će u ovoj
teoriji recepcije biti veoma važno. Dakle, to bi bio nedostatak u teoriji Romana Ingarena i u
fenomenološkom metodu, ali velika PREDNOST, jer su pojedini teoretičari pokušali da
nadograde i prilagode fenomenološki metoda istorijskim i društvenim okolnostima. Upravo iz
svega toga je proistekla i tako je nastala ova TEORIJA RECEPCIJE.

U takvim okolnostima 1967.god. osnovan je Univerzitet u Konstanci , na kojem HANS

ROBERT JAUS drži uvodno predavanje i iznosi pogled na odnos između istorije i nauke o
književnosti i izlaže 7 provokativnih teza. On je između ostalog, rekao da književnost postaje
konkretan proces tek sa iskustvom čitaoca. Jaus ističe da istoričnost književnosti ne počiva u
pukom povezivanju literarnih činjenica, već u razvoju iskustava sa kojim čitaoci pristupaju
delu. Dakle, bez čitalačke publike ne možemo govoriti o istoriji književnosti, jer književnost
bez publike nema svoju istoriju.. U trouglu pisac-delo-publika, publika nije pasivna već i ona
stvara istoriju.

JAUS UVODI TERMIN HORIZONTA OČEKIVANJA (i tu najbolje vidimo značaj tog

istorijskog momenta u onom trouglu pisac-delo-publika ). Za razumevanje dela je važan i
čitalac, a ne samo tekst i pisac . Jaus smatra da se svako delo javlja u određenom,
istorijskom trenutku i samim tim odgovara određenim normama i očekivanjima. Kada čitamo
neko delo, samim tim se u našoj svesti evocira HORIZONT OČEKIVANJA. To je skup
predznanja, književnog iskustva čitaoca s kojim se pristupa književnom delu.

PROMENA I PROBIJANJE HORIZONTA OČEKIVANJA

Prema Jausu, treba se baviti rekonstrukcijom horizonta očekivanja, da bismo odredili
vrednost i karakter nekog umetničkog dela.Promena Horizonta očekivanja je važan faktor
književne evoluije.Uopšte, pojam književne evolucije predstavlja dijalektičku promenu
postupaka i pravila stvaranja. Merilo literarnosti jednog dela je INOVACIJA ili MODERNITET.
Postoje i ona dela koja su toliko probila horizont očekivanja da publika nije mogla na početku
uopšte da prihvati samo delo, već se to dešavalo postepeno(TRISTRAM ŠENDI iz 18. veka,
a koji je pročitan valjano tek u 20. veku.) Delo koje se sasvim uklapa u horizont očekivanja je
trivijalna književnost, a ono koje ga izneverava je vrhunac estetske vrednost. On objašnjava
da su u pojmu horizonta očekivanja sadržana dva sistema: 1. Onoga što delo očekuje, na
kodiran način, od svojih čitalaca ( očekivanja čitalaca sa kojim se pristupa delu, uključuje 2.
Očekivanja čitalaca (sa svim znanjem iz životne prakse s kojim pristupa delu) Uzajamno
delovanje ova dva sistem oblikuje recepciju.
OSNOVNE IDEJE JAUS PREUZIMA OD HANSA GADAMERA
Teorija recepcije Ima dodirene tačke sa fenomenologijom, strukturalizmom, hermeneutikom
itd.. Jaus priznaje da je iz Gadmerove hermeneutike preuzeo osnovne ideje. Hans Gadamer
i njegovo delo ,,Istina i metoda“ su veoma značajno delo, jer se u njemu pokazuje šta se
dešava sa tekstom kada ga tumačimo. Gadamer smatra da je svako saznanje istorijski
uslovljeno tj. ograničeno. Jednostavnije rečeno – da u dijalogu sa nekim tekstom saznajemo
o sebi i određujemo sebe pomoću teksta i u odnosu na tekst. To nije samo priča samo o
tekstu već i priča o nama. Svako tumačenje mora biti istorično i zato Gadamer govori o
HORIZONTU VREMENA ( Jaus iz horizonta vremena stvara njegov horizont
očekivanja).Gadamer uvodi i termin ,,aplikacija“. Svako delo sadrži u sebi širi potencija
odgovora, a aplikacije bi značila IZDVAJANJE ODGOVORA KOJI SU U SKLADU SA
ISTORIJSKI USLOVLJENIM INTERPRETACIJAMA.