ЈУ Средњошколски центар

„Јован Цвијић“
Модрича

МАТУРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ: ИСТОРИЈА
ТЕМА: ХЛАДНИ РАТ

Ментор: Ученик:
Ружа Зарић, проф. Горан Новаковић, IV-1
Модричa, школске 20021/2022. године
 МАТУРСКИ РАД ИЗ ИСТОРИЈЕ

САДРЖАЈ:

САДРЖАЈ.............................................................................................................................2
1. Увод ..................................................................................................................................3

Хладни рат 2
 МАТУРСКИ РАД ИЗ ИСТОРИЈЕ

1. Увод
 
Четрдесете године 20. вијека биле су најкрвавије у људској историји. Други свјетски
рат је с лица Земље избрисао преко 70 милиона људи, а опоравак од те трагедије се
мјерио у деценијама. Након рата, задње што су земље свијета хтјеле био је нови
сукоб. Силе, тешко десетковане и ослабљене економски, војно, ресурсно и бројчано,
по сваку су цијену хтјеле осигурати мир. Та је улога припала Савезницима, који су
заједничким снагама успјели побиједити Силе Осовине. Сједињене Америчке
Државе, Велика Британија и Совјетски Савез били су главни актери креирања
послијератног свијета којем је главни циљ била стабилност. Међутим, времена која
су услиједила нису била обиљежена поновном изградњом у позитивној атмосфери
свјетског мира, него тешком напетошћу која је могла ескалирати у било којем
тренутку. Због супротстављених доктрина, територијалних амбиција, политичких и
економских циљева те националних параноја, свијет се подијелио на два табора: на
Источни и Западни блок. Био је то епски сукоб капитализма и комунизма,
западњачког и источњачког стила живота и владања, војне силе слободног свијета и
диктатура. Од 1947. до 1991. године, свијет је био на рубу новог сукоба који би
засигурно, да је ескалирао, довео до рата који би надмашио и Други свјетски рат.
Хладни рат је најновији и највећи свјетски сукоб који је обиљежио историју. Без
иједног испаљеног метка између директно уплетених непријатеља, Сједињених
Држава и Совјетског Савеза, свеједно је однио милионе војних и цивилних живота.
Иако велесиле нису ступиле у директан сукоб, свака је водила низ посредничких
ратова (engl. proxy wars) у којима су одмјеравале снаге и настојале придобити
дијелове свијета на своју страну. Појединачни циљеви сукобљених страна били су
другачији, али везивао их је један заједнички и уједно највећи: осигурати свјетску
доминацију и изградити послијератни свијет по властитој мјери како би се
спријечиле све потенцијалне пријетње те изградити низ савезништава или
марионетских односа у сврху одбране властите државе.

Хладни рат 3