УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ

ПЕДАГОШКИ ФАКУЛТЕТ У ВРАЊУ

-Мастер рад-

Установе културе и културне манифестације у

Нишу
(2000-2020)
Српска национална култура у европском контексту

Ментор Студент

Проф. др Сунчица Денић Михаиловић Кристина Милићевић 31м/20

Врање, 2022.
1
САДРЖАЈ

1. УВОД.......................................................................................................................................................4
2. ПОЈАМ И ВРСТЕ МАНИФЕСТАЦИЈА.......................................................................................................6
3. НИШ КАО ГРАДСКА ТУРИСТИЧКА ДЕСТИНАЦИЈА.................................................................................7
4. КУЛТУРНЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ ГРАДА НИША..........................................................................................7
4.1. ФИЛМСКИ СУСРЕТИ........................................................................................................................8
4.2. ИНТЕРНАЦИОНАЛНЕ ХОРСКЕ СВЕЧАНОСТИ................................................................................10
4.3. КЊИЖЕВНА КОЛОНИЈА СИЋЕВО..................................................................................................11
4.4. НИСОМНИА МУЗИЧКИ ФЕСТИВАЛ...............................................................................................12
4.5. НИШКЕ ИНТЕРНАЦИОНАЛНЕ МУЗИЧКЕ СВЕЧАНОСТИ................................................................13
4.6. НОВОГОДИШЊИ КОНЦЕРТ...........................................................................................................14
4.7."МАЈСКА ПЕСМА" –ФЕСТИВАЛ ДЕЧЈЕ МУЗИКЕ.............................................................................14
4.8. ЛИКОВНА КОЛОНИЈА “СИЋЕВО”..................................................................................................15
4.9. ИНТЕРНАЦИОНАЛНИ НИШВИЛ ЏЕЗ ФЕСТИВАЛ..........................................................................17
4.10. САЈАМ КЊИГА..............................................................................................................................18
5. УСТАНОВЕ КУЛТУРЕ..............................................................................................................................19
5.1. НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.................................................................................................................19
5.2. НИШКИ СИМФОНИЈСКИ ОРКЕСТАР..............................................................................................21
5.3. НИШКИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР..........................................................................................................23
5.4. ПОЗОРИШТЕ ЛУТАКА....................................................................................................................25
5.5. НАРОДНИ МУЗЕЈ............................................................................................................................27
5.5.1. АРХЕОЛОШКИ ЛОКАЛИТЕТ МЕДИЈАНА................................................................................29
5.5.2. ГАЛЕРИЈА СИНАГОГА..............................................................................................................30
5.5.3. ЋЕЛЕ КУЛА..............................................................................................................................32
5.6. ГАЛЕРИЈА САВРЕМЕНЕ ЛИКОВНЕ УМЕТНОСТИ............................................................................33
5.7. УНИВЕРЗИТЕТСКА БИБЛИОТЕКА...................................................................................................33
5.8. НАРОДНА БИБЛИОТЕКА СТЕВАН СРЕМАЦ..............................................................................35
6. МЕТОДОЛОШКИ ПРИСТУП ПРОБЛЕМУ ИСТРАЖИВАЊА..................................................................37
6.1. ПРЕДМЕТ, ПРОБЛЕМ И ЗНАЧАЈ ИСТРАЖИВАЊА.........................................................................37
6.2. ЦИЉ ИСТРАЖИВАЊА...................................................................................................................37
6.3. ЗАДАЦИ ИСТРАЖИВАЊА............................................................................................................37
6.4. ХИПОТЕЗЕ ИСТРАЖИВАЊА.........................................................................................................38

2
 6.5. МЕТОДЕ И ТЕХНИКЕ ИСТРАЖИВАЊА.........................................................................................38
6.6. УЗОРАК ИСТРАЖИВАЊА.............................................................................................................38
7. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА И ДИСКУСИЈА........................................................................................39
7.1. Народна библиотека „Стеван Сремац“.......................................................................................39
7.2. Народно позориште......................................................................................................................40
7.3. Позориште лутака.........................................................................................................................42
7.4. Нишки симфонијски оркестар......................................................................................................43
7.5. Галерија савремене ликовне уметности.....................................................................................44
7.6. Нишки културни центар................................................................................................................45
7.7. Дечији културни центар................................................................................................................46
7.8. Историјски архив...........................................................................................................................46
7.9. Закључна разматрања..................................................................................................................48
8. Закључак...............................................................................................................................................49
ЛИТЕРАТУРА.............................................................................................................................................50

3
1. УВОД

Ниш је највећи град на југу Републике Србије и седиште Нишавског управног

округа. На подручју града Ниша је, према попису из 2011, живело 260.237 становника, док
је у самом насељеном месту живело 183.164 становника, због чега је Ниш трећи град по
величини броја становника у Србији. Град Ниш се налази 237 km југоисточно од Београда
на реци Нишави, недалеко од њеног ушћа у Јужну Мораву. Ниш је некада био
административни, војни и трговински центар различитих држава и царстава којима је,
током своје дуге историје, припадао.Географски положај Ниша учинио га је стратешки
важним и тимепримамљивим градом за многе освајаче. Током историје, територијом на
којој се данашњи град налази прошли су многобројни народи који су са собом доносили
нека своја културна обележја и вршили утицај на тадашње становништво овог града.
Утицај различитих народа који су живели на територији данашњег града Ниша примећује
се у културном наслеђу града, пре свега у његовој архитектонској разноврсности.
Саобраћајна инфраструктура на територији Ниша га чини раскрсницом копненог и
ваздушног саобраћаја Балкана. Ниш је важан привредни, универзитетски, културни,
верски и политички центар Србије.

Ниш је најзначајнији културни центар југоисточне Србије. У граду постоји

Народно позориште,које је једно од најстаријих у земљи, Симфонијски оркестар, као и
позориште лутака. У граду се током целе године одржавају културне манифестације, као
што су: Фестивал глумачких остварења „Филмски сусрети“ Ниш, Нимус - Нишке музичке
свечаности — фестивал озбиљне музике, џез фестивал Нишвил, музички фестивал
Нисомнија, Сајам књига у Нишу, међународни фестивал аматерских хорова „Хорске
свечаности“, Мајска песма (фестивал дечје музике) и многе друге.

Поред Народне и Универзитетске библиотеке, затим Народног и историјских

музеја, у Нишу су присутне и остале институције културе као што су: Историјски архив,
Нишки културни центар (НКЦ), Студентски културни центар, академски лист „Пресинг“,
и др.

4
Ниш је град који живи током целе године, управо захваљујући бројним културним, али и
спортским манифестацијама које се у њему одржавају, а које су оствариве како због богате
историје овог града, тако и због развијене инфраструктуре, великог броја становника и
мноштва установа културе. Циљ овог рада биће управо пружити на увид које све установе
културе броји град Ниш и које се све манифестације одржавају у њему, који је њихов
садржај и значај.

2. ПОЈАМ И ВРСТЕ МАНИФЕСТАЦИЈА

Манифестације су све значајнији чинилац приизбору туристичких дестинација,

које својом атрактивношћу привлаче милионе посетилаца током године.Организација
манифестација је неговање обичаја и културног наслеђа,али иефикасан вид промоције
туризма.Захтеви савременог туристе се мењајууз све присутнију потражњу ширег
изборадогађаја, односно, манифестација којетуристичку понуду чине богатијом и без
сезонскихограничења. Дакле, манифестацијеили организовани догађајиу вези са културом
(музичкифестивали, концерти, изложбе, такмичења итд.), спортом (регате, скијање на
води итд.), традицијом (карневали, гастрономија,фолклор, итд.), добијају све већи значај
усавременом туризму многих региона каои у туристичкој привреди Србије.

Термин манифестација потиче од латинскеречи манифестаре која значи –

објавити,јавно наступати у сврху заједничкогизражавања, припадања једном
циљу.Савремено значење речи манифестацијаје карневал, фестивал, смотра, свечаност и
друго, док се у истом значењу користи термин– организовани догађај.

Манифестације према врсти можемо поделити на: културне, уметничке, фолклорне,

витешке и историјске игре, политичке, спортске, забавне, пословне, као и конгресне или
стручне манифестације (скупове). Њихов степен привлачности одређује врста и значај
приредбе, као и место и време одржавања манифестације. Ако је већи значај представе
или фестивала, ако квалитет извођења достиже ниво светски признатих критеријума и ако
се приредбе понављају у одређеним раздобљима (сваке године у исто време или у неком
другом једнаком размаку), то је све већа привлачна зона деловања и све хетерогенија
структура посетилаца. Према томе манифестације које се понављају и које већ имају дугу

5
традицију и висока достигнућа, могу се туристички и економски добро валоризовати,
нарочито ако је земља достигла висок степен туристичког развоја, ако има развијену
саобраћајну инфраструктуру, рецептивне капацитете и искуство у организовању,
пропаганди и промоцији таквих приредби. Посебну врсту манифестација, које туристи
радо посећују, представљају сајмови технике, аутомобила, лова, риболова, туристичке
опреме, наутике и др. Према величини контрактивне зоне све манифестације се могу
поделити на локалне, регионалне, континенталне и светске. Посећеност туристичких
манифестација зависи од врсте приредбе, ранга учесника, времена и места одржавања,
опште поруке, могућности доживљавања, организације превоза и смештаја и сл. По
правилу, најбоље су посећена спортска такмичења и концерти популарне музике, као и
филмски фестивали, јер у већини случајева ове манифестације не захтевају висок
културни ниво и информисаност туриста, као што захевају оперске или драмске
представе.

3. НИШ КАО ГРАДСКА ТУРИСТИЧКА ДЕСТИНАЦИЈА

Као један од најстаријих градова на Балкану, Ниш је својом историјом,

геостратешким положајем, природним и антропогеним вредностима, постао једна од
значајнијих градских дестинација у Републици Србији. Налази се у нишкој котлини уз
ушће реке Нишаве у Јужну Мораву. Поред тога што је један од привредно најразвијенијих
градова региона Јужне и Источне Србије, Ниш је и административни центар Нишавског
округа и регионални центар Југоисточне Србије. Географски положај Ниша је изузетно
повољан јер се налази на раскршћу балканских и европских путева. Кроз Ниш пролазе
аутопут и железничка пруга, којима су повезани северни и јужни део земље. Поред тога,
Ниш је европским коридорима X и VII повезан са ширим подручјем европског
континента.
Као назначајнији локалитети културне баштине издвајају се: апрхеолошки комплекс
Медијана, који се простире на 60 хектара земљишта и представља резиденцију цара
Константина са очуваним мозаиком и мермерним статуама; амбијентална целина Нишка
тврђава; јединствени споменик под називом Ћеле Кула, који је сачињен од посмртних
остатака припадника српске војске, који су се борили у бици на Чегру; Споменик на Чегру

6
из XIX века подигнут у част Стевана Синђелића, велики број сакралних објеката,
археолошких ископина и др.

4. КУЛТУРНЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ ГРАДА НИША

Најзначајније манифестације које се организују у граду Нишу јесу: Међународни

сајам туризма и активног одмора, дани Светог цара Константина и царице Јелене, “Nišville
jazz“ фестивал, “Naisuss Wine & Fine Fair”, Филмски сусрети, дани бурека, Нисомниа,
Нимус. Манифестације су претежно културног карактера при чему се највећи број
манифестација огранизује током августа и септембра.

Ниш предњачи по културним манифестацијама у Југостичној Србији.Сталне

манифестације у области културе од значаја за Град су оне које својим значајем и
садржајима афирмишу Град и задовољавају културне потребе грађана Ниша. Сталне
манифестације у области културе од значаја за Град су:

1. Фестивал глумачких остварења играног филма "Филмски сусрети Ниш"

2. Интернационалне хорске свечаности

3. Књижевна колонија "Сићево"

4. "Нисомниа" - музички фестивал

5. Нишке интернационалне музичке свечаности "Нимус"

6. Новогодишњи концерт

7. "Мајска песма" - фестивал дечје музике

8. Ликовна колонија "Сићево"

9. Интернационални Нишвил џез фестивал

10. Међународни фестивал хорске духовне музике "Музички едикт".

7
 4.1. ФИЛМСКИ СУСРЕТИ

Фестивал глумачких остварења домаћег играног филма „Филмски сусрети“ - Ниш

је јединствена манифестација филмске уметности која искључиво вреднује креативни рад
филмских глумаца. Фестивал је почео са радом давне 1966. на иницијативу Удружења
филмских глумаца Србије, пројекцијом филмова на летњој позорници у Нишкој тврђави.
По први пут су се тада глумци окупили у Нишу да би се дружили и наградили оне који су
пружили најбоље креације на филмском платну. До распада Југославије нишки Филмски
сусрети су били фестивал глумачких остварења свих тада братских република Југославије
а од њеног распада фестивал глумаца Србије. Сваке године, током последње недеље
августа, град Ниш угости читаву глумачку елиту наше земље. Симболични гест њихове
„владавине“ градом током Фестивала је свечано уручивање кључева Града Председнику
жирија од стране Градоначелника Ниша, који по пријему кључа узвикује: “Колеге глумци,
тврђава је наша!”. Филмски сусрети су увек били и најпосећенији домаћи филмски
Фестивал у највећем биоскопу под отвореним небом, на Летњој позорници Нишке
Тврђаве, која може да прими близу 4.000 гледалаца. Сваке година се тражи карта више, а
улазнице или пропуснице вреде право мало богатство. Ниш сваке године широког срца
дочека глумце. Живи са њима, на бројним трибинама посвећеним филму, у бројним
биоскопским пројекцијама у салама и на отвореном простору, на улици и у кафани, делећи
са њима радости дружења током последњих дана лета.

Слика 1: Филмски сусрети Ниш (извор: https://www.blic.rs/kultura/vesti/filmski-susreti-u-

nisu-predajom-kljuceva-grada-i-urucenjem-nagrade-otvorena/5ek3br5)

8
 На Фестивалу су поред наших глумаца присуствовали и бројни инострани глумци.
Најпознатији пар који је био гост Ниша је Ричард Бартон (учествовао у филму „Сутјеска“
где је глумио лик Тита) са супругом Елизабет Тејлор; а осим њих и велики број
истакнутих глумаца из некадашњих социјалистичких земаља.

Слика 2: Елизабет Тејлор и Ричард Бартон у Нишу (извор:

https://www.xxzmagazin.com/istorijska-poseta-ricarda-bartona-nisu)

Свакао ко једном дође у Ниш на Филмске сусрете схвати да то и није Фестивал у правом
смислу речи, није само такмичење, већ првенствено величанствено дружење глумаца уз
свесрдну организацију и срдачну добродошлицу грађана ниша и околине. То што
фестивал има и своје награде, само је жеља организатора да се ода признање глумцима и
њиховом раду за остварења, у години одржавања фестивала, која су дали гледаоцима
радећи на снимању филмова. Наиме награде додељује жири састављен од глумаца.

4.2. ИНТЕРНАЦИОНАЛНЕ ХОРСКЕ СВЕЧАНОСТИ

Интернационалне хорске свечаности први пут су одржане 1966. године.

Манифестација траје четири дана и одржава се сваке друге године у месецу јулу. Право
учествовања имају аматерски хорски ансамбли.

9
 Слика 3: Интернационалне хорске свечаности (извор:
https://www.juznevesti.com/Tagovi/Internacionalne-horske-svecanosti-Nis.sr.html)

Интернационалне хорске свечаности су манифестација аматерског хорског и

музичког стваралаштва међународног и такмичарског карактера.Организатор и реализатор
Хорских свечаности је Нишки културни центар у сарадњи са Нишким симфонијским
оркестром.

4.3. КЊИЖЕВНА КОЛОНИЈА СИЋЕВО

Међународна књижевна колонија Сићево основана је 1991. године као оригинална

и стваралачки подстицајна манифестација посвећена уметности писане речи.Њен оснивач
је др Михајло Игњатовић, писац и књижевни преводилац из Ниша. Колонија се одржава
сваке године половином септембра у простору Уметничке колоније и живописним
пределима села Сићева, недалеко од Ниша. Књижевна колонија има интернационални
карактер и окупља писце, књижевне критичаре и преводиоце, као и издаваче и друге
учеснике књижевног живота у земљи и иностранству.На манифестацији се сваке године
додељује престижна књижевна награда „Рамонда сербика“ за целокупно литерарно дело
писца и његов допринос националној књижевности и култури.

10
Кроз Књижевну колонију Сићево током ових тридесетак година прошла су многа значајна
имена српске и светске књижевности.

Слика 4: Књижевна колонија Сићево (извор: https://www.nkc.rs/najave-dogadjaja/378-

међународна-књижевна-колонија-сићево)

4.4. НИСОМНИА МУЗИЧКИ ФЕСТИВАЛ

"Нисомниа" је музички фестивал манифестација музичког стваралаштва из области

популарне музике, основана 2002. године и има међународни карактер.Фестивал се
одржава на простору нишке Тврђаве сваке године у току лета, док је организатор и
реализатор фестивала Нишки културни центар. Кроз историју овог фестивала наступали
су многи инострани бендови и ди-џејеви, што овај фестивал чини популарним не само на
нивоу Србије већ и шире.

Слика 5: Нисомниа фестивал (извор: https://balkanrock.com/reportaze/nisomnia-ponovo-

neprimetni-festival/)

11
 4.5. НИШКЕ ИНТЕРНАЦИОНАЛНЕ МУЗИЧКЕ СВЕЧАНОСТИ

Нишке интернационалне музичке свечаности "Нимус" је манифестација

симфонијске, камерне, хорске и реситал музике међународног карактера, основана 1975.
године. "Нимус" се одржава у сали Нишког симфонијског оркестра сваке године
октобра/новембра. Организатор и реализатор "Нимус"-а је Нишки симфонијски оркестар у
сарадњи са Нишким културним центром.

Слика 6: Нишке интернационалне музичке свечаности (извор:

https://www.juznevesti.com/Kultura/Proslavljeni-pijanista-Vladimir-Milosevic-na-NIMUS-
u.sr.html)
Први фестивал уметничке музике у Нишу основан је 1975. године, под називом
Октобарске музичке свечаности. Поред готово деценију раније утемељених бијеналних
Југословенских хорских свечаности (1966), које су окупљале аматерске хорове и биле
жанровски ограничене на хорску и вокално-инструменталну музику, покретање шире
конципираног годишњег фестивала уметничке музике хронолошки се подударило са
тенденцијом формирања мреже сличних периодичних догађаја као савремених, урбаних
форми музичке презентације у тадашњој Југославији и Србији, од којих се, у складу са
друштвено пожељним концептом културног активизма, очекивало да допринесу
децентрализацији и демократизацији културног живота и омогуће активно учествовање
локалне заједнице у сфери уметничке музике. Фестивал се од 1990. до 1993. године
одржавао под називом Октобарске свечаности културе, а садашњи назив Нишке музичке
свечаности (НИМУС) установљен је 1994. године.

12
 4.6. НОВОГОДИШЊИ КОНЦЕРТ

Традиционално, сада већ сваке године, у Нишу се одржава концерт поводом

прославе нове године. Сваке године у исто време, на новогодишњу ноћ, у Нишу бива
одржано барем два концерта од којих се један одржава на локацији самог центра града,
док се други одржава у Парку Светог Саве. Оба концерта су отвореног типа и доступна су
свим грађанима Ниша и околине, као и шире. Много познатих извођача гостовало је у
Нишу на новогодишњем концерту, међу којима се налазе: Светлана Ражнатовић, рок
група Кербер, Калиопи Букле, Здравко Чолић, Жељко Самарџић, Наташа Беквалац, Гоца
Тржан, Амадеус бенд и остали.

Слика 6: Новогодишњи концерт (извор: https://www.juznevesti.com/Zabava/Zeljko-

Samardzic-i-vatromet-uveli-Nislije-u-2020-godinu.sr.html)

4.7."МАЈСКА ПЕСМА" –ФЕСТИВАЛ ДЕЧЈЕ МУЗИКЕ

"Мајска песма" je фестивал дечије музике је манифестација аматерског дечијег

стваралаштва која окупља децу предшколског и школског узраста до 15 година и има
такмичарски карактер.

Дечији културни центар је оснивач и организатор најстаријег фестивала

композиција за децу у нашој земљи "Мајска песма".Фестивал је основан 1974. године као
први фестивал композиција за децу и под покровитељством је скупштине града Ниша.У
реализацији "Мајске песме" учествују многе личности из културног и јавног живота наше
земље, које доприносе популаризацији ове манифестације.

13
Многи већ афирмисани уметници почетак своје каријере везују за овај фестивал.Током
постојања изведено је преко 700 композиција за децу.Учесници су деца школског узраста,
а поред солиста који изводе композиције, учествују и хорови и плесне групе које
употпуњавају сценске наступе.

Слика 7: "Мајска песма" - фестивал дечије музике (извор:

https://www.juznevesti.com/Drushtvo/Majska-pesma-u-subotu-u-Cairu.sr.html)

4.8. ЛИКОВНА КОЛОНИЈА “СИЋЕВО”

Ликовна колонија „Сићево“ (ЛКС) најстарија је српска и југословенска уметничка

колонија, најстарија институција те врсте на Балкану, и нека врста историје Србије у 20.
веку. Основана, 30. јула 1905. године, у селу Сићево, у живописној Сићевачкој клисури,
16 километара источно од Ниша, на иницијативу познате српске сликарке Надежде
Петровић, ЛКС баштини вредна уметничка дела познатих уметника, различитих стилских
опредељења. Захваљујући Надеждиној иницијативи, коју су свесрдно подржале њене
колеге из Словеније и Хрватске, колонија је започела са радом, који са прекидом од 59
година и до данас траје.

14
 Слика 8: Ликовна колонија “Сићево” (извор:
https://www.mod.gov.rs/cir/8824/otvorena-izlozba-likovna-kolonija-sicevo-1964-1969-8824)

Од 1991. године, ЛКС је добила међународни карактер, и постала позната

сликарском свету и ван простора Балкана, што је било од значаја да окупи импонзантан
број аутора који су били импресионирани амбијентом самог села Сићева и пејзажима
Сићевачке клисуре у којим су нашли примарну инспирацију за своје ликовне креације,
служећи се при томе одабраним стазама властите ликовне поетике у сликовном остварењу
свог доживљаја пејзажа.

Кроз Сићевачку колонију, за више од стодесет година њеног постојања прошло је

више од четристотине сликара из свих крајева некадашње Југославије и иностранства.
Колонија је отворена за уметнике различитих генерација и естетских опредељења.
Захваљујући њој формиран је импозантан ликовни фонд који данас чини око 796 дела (од
1970) значајне уметничке вредности.

На рад ЛКС од 1970. године значајно је утицало оснивања Галерије савремене

ликовне уметности Ниш, која је те године преузела све послове око реализације Ликовне
колоније „Сићево" од Народног музеја у Нишу, која рад уметника у Колонији никада није
пратила условљавањем и ограничавањем у погледу теме и мотива дела.

15
 4.9. ИНТЕРНАЦИОНАЛНИ НИШВИЛ ЏЕЗ ФЕСТИВАЛ

Интернационални „Nišville Jazz Festival” – најпосећенији џез фестивал југоисточне

Европе, од самог оснивања 1995. године доследно брани европске вредности
мултикултуралности и стрпљиво негује префињен музички укус појединаца. Потврда тога
је, између осталог и текст о фестивалу “Нишвил – европско лице Србије” („Nišville –
European Face Of Serbia”) објављен у гласилу Европске уније, магазину „New Europe”
који излази у Бриселу, као и текст у престижном британском Гардијану из 2016, где је
Нишвил уврштен у 10 најбољих џез фестивала у Европи.

Нишвил је Јавна Градска Манифестација града Ниша од 2005, а од 2010. године

одлуком Министарства културе Републике Србије био је и Манифестација од
Националног значаја. Нишвил је и добитник статуе “Најбоље из Србије” за 2011. годину,
по избору Министарства трговине и услуга, Привредне коморе Србије и часописа
“Привредни преглед”, а добитник је и награде “Пројекат будућности” у акцији Клуба
привредних новинара Србије 2010 и Центра за мала и средња предузећа. Туристичка
организација Србије уврштава Нишвил у своју званичну сајамску понуду широм Европе, а
многе домаће и стране туристичке организације и агенције позивају заљубљенике у џез да
у августу посете Србију и митски град Ниш, управо због овог јединственог фестивала на
нашим просторима. Логично, Нишвил 2015 добија и престижну награду “Туристички
цвет” за најбољу туристичко – културну манифестацију у Србији. Ове године Нишвил је
проглашен и за најбољи фестивал у Србији, под патронатом „Top Serbian brands 2018“.

Слика 9: Нишвил џез фестивал (извор: http://www.serbiatour.rs/index.php?

c=vest&vestid=22&lg=en)

16
 Концепт фестивала је од почетка, осим на „традиционалнијим” формама џеза, био
заснован пре свега на фузији овог правца са етно традицијама различитих делова света а
нарочито Балкана. Најпознатији џез магазин на свету, амерички „Downbeat” је у
опширном приказу фестивала 2008. године оценио Нишвил као фестивал који на најбољи
могући начин истовремено промовише џез као правац настао на америчком континенту,
музичку традицију Балкана, али и посебно спој та два стила, чиме је Нишвил у многоме
допринео представљању балканске музике као новог светског тренда

Главни програм фестивала одржава се на отвореном простору Платоа нишке

Тврђаве, на две бине – Earth & Skystage, а многи квалитетни домаћи и страни извођачи
наступају на бинама које су бесплатне за публику: River, Open, Air, Hip Hop, Midnight
Jazzdance, Movie, Jazz For Kids, Welcome, Youth, Jazz Museum stage, Kristina stage итд.

На фестивалу су до сада наступали: Solomon Burke, Billy Cobham, Benny Golson,

Tom Harrell, Original Blues Brothers Band, Ron Carter, Hans & Candy Dulfer, Randy Brecker,
Miroslav Vitous, Mingus Dynasty, Dr Donald Byrd, Manu Dibango, Stanley Jordan, Richard
Galliano, Reggie Workman, Jimmy Cobb, Blues Brothers Band, Rosenberg trio, Larry Coryell,
Lenny White, Victor Bailey, De Phazz, и још многи други.

4.10. САЈАМ КЊИГА

Нишки сајам књига и графике је манифестација посвећена књизи, читаоцима,

издавачима и штампаријама, као и другим актерима књижевног и културног живота Ниша
и Србије. Организатор сајма, Нишки културни центар сваге године доводи наше највеће и
најзначајније издавачке и књижарске куће, са издањима из области лепе књижевности,
уметности, архитектуре, грађевинарства, машинства, електронике, информатичких
технологија, медицине, фармације, ветерине, екологије, економије, менаџмента,
социологије, филозофије, комуникологије, маркетинга, односа с јавношћу, историје,
музикологије, културологије, етнологије, естетике, психологије... Сваке године су
присутни и штандови са речницима и уџбеницима страних језика, и, наравно, најновија
издања домаће и стране белетристике.

17
Сајам књига прате и бројне промоције, књижевни сусрети и разговори, потписивање
књига од стране наших угледних писаца и други пратећи програми. После Београдског
сајма књига, Нишки сајам књига је највећа манифестације ове врсте у Србији. Године
2014. Нишки сајам књига и графике је прославио 50. година постојања.

Слика 10: Сајам књига (извор: https://www.juznevesti.com/Kultura/Otvoren-56-Sajam-

knjiga-u-Nisu-foto.sr.html)

5. УСТАНОВЕ КУЛТУРЕ
5.1. НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ

Спајањем позоришних дружина Д. Јовановића и М. Димића, почетком 1887 године,

основано је нишко позориште „Синђелић“. Прва представа била је „Српски ајдуци“, Ј.
Стерије Поповића, 11. марта 1887. године у гостионици “ Кнез Михајло“. Иницијатори
оснивања позоришта „Синђелић“ били су: Стеван Сремац – нишки професор, Милорад
Петровић – учитељ, Стеван Никшић – Лала, Хенрих Лилер и Шпира Калик. Први
управник био је Михајло Димић. Играни су комади: „Укроћена горопад“, „Мизантроп“,
„Два цванцика“, „Подвала“.
Позориште „Синђелић“ је ушло у другу етапу развоја у периоду од 1890-1900
године, у време великих партијско-политичких окршаја у последњој деценији владавине
династије Обреновић. Своје представе је давало у гостионици „Европа“. Године 1892.
позориште је обуставило свој рад. 1893. коначно је основано нишко позориште
„Синђелић“. Тада је Ниш постао трећа српска метропола.

18
Иако се стално говорило о потреби подизања позоришне зграде, „Синђелић“ је и даље
изводио своје представе у гостионицама: „Европа“, „Круна“, башти „Маћедонија“,
„Париз“, касније такозваној „Зеленој гимназији“, „Булевар“. 1906. године сазидана је сала
„Руски цар“. После двогодишњег одсуства, Ниш је поново добио своје позориште под
управом Косте Делинија (1904-1912).

Слика 11: Народно позориште у Нишу (извор: http://visitnis.org/narodno-pozoriste/)

Године 1915. обуставља рад. Од 1921-1929 животари, скоро импровизовано

позориште. Заузимањем Бранислава Нушића и удружења глумаца, 1921. године спојиле су
се дружине „Синђелић“ и „Гундулић“. Ново позориште се звало повлашћено градско
позориште. 1922. године на седници нишке општине, на предлог Драгише Цветковића,
одеређено је зелљиште за подизање позоришне зграде. У периоду 1929-1930 године
позориште ради под именом Позориште Моравске бановине. У згради занатског дома
било је 400 седишта.

Године 1931. позориште је отворило сезону у Нишу, извођењем комада „Смрт

мајке Југовића“. Седам година позориште је радило у Занатском дому. 1936. године први
пут је преношена преко београдског радија представа – други чин комада „Зона
Замфирова“, С. Сремца – Симе Бунића. Првог јануара 1939. године у новосазиданој згради
на Синђелићевом тргу, приказана је прва представа „Зидање Раванице“ или „Задужбина
цара Лазара“, у режији Драгослава Кандића. Позориште је имало 687 седишта.
19
Прво велико обнављање позоришне зграде било је 1968. године; друго 1986. године; треће
2002/2003. године.

Слика 11: Премијера представе “Шести октобар” у Народном позоришту у Нишу (извор:
https://24sedam.rs/kultura/predstava-sesti-oktobar-prica-o-jednom-letovanju-nagradjena-
ovacijama-u-nisu/)
Репертоар је и поред класичних дела, остао отворен и за дела модерних и
авангардних аутора, како страних тако и домаћих. Нова оријентациија позоришта
резултовала је необичним представама које су три пута учествовале у званичној
конкуренцији на престижном фестивалу Мале и експерименталне сцене у Сарајеву
(МЕСС), пет пута у званичној конкуренцији на Стеријином позорју и једном на БИТЕФ-у.

Фебруара 2008. године позориште је примило Статуету Јоаким Вујић за изузетан

допринос развоју позоришне уметности Србије.

5.2. НИШКИ СИМФОНИЈСКИ ОРКЕСТАР

Извођењем дела Моцарта, Бетовена, Хајдна и Петра Стојановића, на концерту

одржаном 16. марта 1953. године, започела је историја Нишког симфонијског оркестра,
који је по први пут наступао као Градски симфонијски оркестар, под диригентским
вођством Стојана Андрића. Солисти овог концерта били су пијанисткиња Милица
Марјановић и виолиниста Лазар Марјановић из Београда. Исте године оркестар је одржао
још четири концерата у Нишу и један у Лесковцу и тиме постао један од главних
покретача музичког живота града Ниша.

20
 Прикључивањем Радио Ниша Радио Београду, оркестар се припаја Народном
позоришту, где уз хор представља окосницу Музичке гране позоришта. За руководиоца
Музичке гране постављен је диригент и композитор др Илија Маринковић. Амбиције
уметника веома брзо отварају перспективу за нове музичке изазове па оркестар прву
међународну сарадњу остварује 1954. године, гостовањем грчке пијанисткиње Васе
Девеци.

Систематским радом на развоју симфонијске, али и сценске музике, интезивним

припремама и пробама, заједно са хором и солистима, др Илија Маринковић 30. јуна 1954.
године први пут у Нишу концертно је извео оперу Травијата, а већ 7. децрмбра 1955.
године у Народном позоришту, одржано је сценско извођење ове опере. Следи и прво
сценско извођење опере Риголето, 1955. године, а потом и опере, Пчелица Маја, Служавка
господарица, Бастијен и Бастијена, Еро с оног свјета, Севиљски берберин, Кавалерија
Рустикана.

Слика 12: Нишки симфонијски оркестар (извор: http://visitnis.org/simfonijski-

orkestar/)

Оркестар је, током деценија, више пута запао у кризу, али је увек опстајао
наметнувши јасну и непроцењиву потребу за својом специфичном и драгоценом
културно-уметничком мисијом. Такође, неколико пута мењао је име у Нишка
филхармонија, Градски симфонијски оркестар, и данашњи назив Нишки симфонијски
оркестар.

21
 Програмски циљеви оркестра током шест деценија остају непромењени :
квалитетно премијерно извођење, представљање остварења сведске уметничке баштине,
ангажовање домаћих уметника и композитора, трајни записи концерата... У циљу
популаризације оркестр уводи програм Музичко преподне, Четри музичка циклуса,
трибину Музика, реч, боја, музику једног поднебља Тематски концерти, афирмацију
младих Променадни концерти, неговање публике Педагошки концерти...

Нишки симфонијски оркестар оснива и организује 1975. године Фестивал класичне

музике Октобарске свечаности, који прераста у традиционалну музичку манифестацију
Нишке музичке свечаности. У богатој концертној делатности оркестар је остварио
успешне турнеје у свим већим градовима Србије, потом у Румунији, Бугарској, Аустрији,
Италији, Грчкој, и престоницама бивше Југославије, а наступао је и на значајним
музичким фестивалима: Дубровачке летнје игре, Мокрањчеви дани, Олимпус у Грчкој,
Нишке музичке свечаности...

За досадашње велике успехе у својој културно-уметничкој мисији, Нишки

симфонијски оркестар је добитник значајних награда и признања: Златне плакете
Културно-просветне заједнице Србије, Златне значке Југословенских хорских свечаности,
награду Ослобођења Града Ниша и највише признање Града Ниша, награду ,,11. Јануар“
за 2013. годину.

5.3. НИШКИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР

Нишки културни центар је градска установа културе која на годишњем нивоу

организује више од две стотине концепцијски различитих програма, фокусирајући се на
најразличитије актуелности из књижевног, музичког, филмског и видео, ликовног,
позоришног, образовног и научно-популарног, односно друштвеног живота града,
региона, земље и света. Има развијену и разноврсну издавачку продукцију, а реализује и
бројне програме из области културног аматеризма. Реч је, такође, о установи која
организује и реализује готово све значајније нишке културне манифестације, као и велики
број других комплексних програма из области културе и уметности.

22
 Сваке године Нишки културни центар овдашњој јавности представља неке од
најважнијих домаћих делатника у области културе и доводи у Ниш бар неколико светски
познатих и признатих уметника и научника. Програмске активности редакција Основних и
Посебних се организују на различитим местима у граду (факултети, школе, градске
општине, градски платои и тргови, сале других градских установа културе), а не само у
просторијама Установе. Намера је да НКЦ своје програме на што активнији начин
приближи што већем броју наших суграђана, а нарочито младима.

Нишки културни центар сваке године огромну енергију улаже у организовање

јавних градских манифестација, као и у све друге сложеније програмске активности које
имају карактер манифестација и фестивала, а третирају се као посебни пројекти Установе
Нишки културни центар. НКЦ се посебно ангажује на што активнијој медијској и свакој
другој презентацији свих манифестација, не само у домаћим, него и у регионалним
оквирима, јер је реч о догађајима који су својеврсни брендови Ниша, Нишавског округа,
југоисточне Србије, па и целе државе.

Слика 13: Нишки културни центар (извор: https://megafon.co/niski-kulturni-centar-

oktobarski-vodic-kroz-programe/)

СКЦ Ниш је једна од водећих културних институција града, која кроз свој рад
ствара услове, гради и обогаћује културни простор Ниша и региона. Основан је 1993.
година и налази се под окриљем Министарства просвете, науке и технолошког развоја
Републике Србије, као установа ученичког и студентског стандарда. СКЦ обједињује
читав низ специјализованих програма и пројеката и то : књижевно-трибински програми,

23
едукативно-стручни програми, документарни програми, као и издавачка делатност,
психолошко саветовалиште за студенте, програми визуелних уметности, музичко-сценски
програми, организације концерата, перформанса, изложби, фестивала, сајмова књига,
организације студентских спортских такмичења итд. Програми се спроводе према
месечним и годишњим плановима које уређују и воде четворо уредника програма са
многобројним спољним сарадницима и гостима.

5.4. ПОЗОРИШТЕ ЛУТАКА

Историја луткарства у Нишу почиње 1951, када је извођењем комада "Друг за

друга" Божане Беговић, у режији Вере Амар, почео рад Марионетске секције Пионирског
дома "Станко Пауновић". После седам година аматерског рада, 28 премијерних представа
и стотине реприза, 23. јуна 1958, донета је одлуке о прерастању у професионалну установу
– Дечје позориште, са луткарском и живом сценом, којим је руководио Јордан Пауновић,
наставник музичког васпитања. У просторијама Дома омладине "Јосип Колумбо" изведене
су прве професионалне представе са глумцима – професионалцима: "Златни петлић",
Марије Кулунџић у режији Ивана Шнауца прва је професионална марионетска представа
изведена у Нишу, док је прва премијера на такозваној живој сцени била "Чиполинове
авантуре" Ђанија Радрија, у режији Душана Родића.
Дечје позориште 1962. године прераста у Позориште лутака и исте године са
представом "Со вреднија од злата" Бедриха Сватона, у режији Јордана Пауновића, наступа
на првим Сусретима професионалних позоришта лутака Србије. Две године касније,
домаћин је српским луткарима у Нишу, у новим просторијама у центру града.
Први пут је позориште добило сопствену салу са 150 седишта, позорницом, добрим
светлосним уређајима, малом ротацијом. Релативно задовољавајући услови, али само на
почетку новог периода рада. На репертоару веома добри комади попут "Малог
димничара", "Великог чаробњака", "Гуливера у земљи патуљака", "Гињола у невољи",
"Ћире III", "Генералске опере", "Лоптице скочице", "Капетана Џона Пиплфокса", "Пеће и
вука", "Карневала животиња", "Крилате краве", "Доживљаја мачка Тоше", "Зечије школе",
"Бабароге", "Приче о тик-таку"... То је период изласка и на иностране сцене, првих
награда, признања са сусрета и фестивала. Бавећи се претежно марионетама, глумачки

24
ансамбл је достигао завидну вештину анимације и израза прилагођеног захтевима
луткарске уметности и афинитетима дечје публике.

Слика 14: Луткарско позориште (извор:

https://www.juznevesti.com/Kultura/Medjunarodna-nedelja-izvodjackih-umetnosti-obelezava-se-
i-u-Nisu.sr.html)

Пресељењем у наменску зграду, у којој се Позориште лутака налази и данас, на Дан

ослобођења Ниша, 14. октобра 1977. године, створени су врхунски услови за рад. Сви
облици уметничког изражавања долазе до још виших домета. Представе добијају у
пуноћи, маштовитости и оригиналности. Примењују се различите луткарске технике:
марионета, гињол, црни театар, театар сенки... Спремају се и комбиноване представе са
живим глумцима на сцени, па и комплетне живе представе као вид делатности којим се
желе придобити старији узрасти дечје публике.
Све те, нимало лаке задатке остварује врло добра глумачко-аниматорска екипа.
Временом устаљени глумачки ансамбл није више довољан сам себи. Осамдесетих година
XX века долазе нови, млади уметници. На сцени настаје спој искуства и младости.
Резултат – незаборавне представе: "Бела бајка", "Лабудово језеро", "Три прасета", "Мала
Нушићијада", "Меда Рим-Чим-Чи", "Мудри Цига", "У лажи су кратке ноге", "Браћа Грим",
"Вини Пу", "Циркус", "Чаробни клавир", "Паткица Жуткица", "Кир Јања", "Ђиља Петре", "

25
Лепотица и звер", "Плава птица", "Оловка пише срцем", "Луткарска Библија", "Ждралово
перје", "Бетмен и луткар", "Три прасета" (опет), "Велимир и Босиљка"...
Гостовања у земљи и иностранству, наступи на фестивалима, награде, признања, од
еснафских до друштвених. Позориште лутака почетком 2007. године добија и награду "11.
јануар", за свеукупни рад у претходној 2006. години, највише признање града Ниша, које
се додељује за изузетна достигнућа која чине допринос афирмацији града у привреди,
друштвеним делатностима и другим областима.
У међувремену, првих година XXI века, пристиже нова, даровита генерација
школованих луткара. Њих шесторо академска звања стекло је на софијском НАТФИС-у,
Националној академији за филмску и позоришну уметност. Следе представе "Лепотица и
звер", "Чаробњак из Оза", "Сенке у ноћи", "Ружно паче", "Цар жабац", "Царев заточник",
"Свети Сава", "Моцарт", "Биберче", "Мала принцеза", "Могли", "Мали принц", "Радознало
слонче", "Кнежеви снови", "Слике са изложбе"...
Позориште лутака има важну улогу у естетском и моралном васпитању младих
нараштаја. Представе позоришта својим сценским дејством развијају дечију машту,
побуђују радозналост, постављају питања и кроз сценску илузију даје одговоре на све
моралне, етичке и естетичке дилеме којима су деца и млади изложени у свакодневном
животу. Позориште лутака Ниш је једино нишко професионално позориште за децу и
једино професионално луткарско позориште. На репертоару има око тридесет представа у
свим жанровима које познаје луткарска уметност. Публику чине деца и млади, за које
месечно приказује 25-30 представа: радним данима у преподневним и подневним сатима
за организовану посету школа и вртића и четвртком у 18:00 сати и недељом у 11:30 за
слободну посету.

5.5. НАРОДНИ МУЗЕЈ

Народни музеј у Нишу прва је установа те врсте основана 1. априла 1933. године од
стране група заљубљеника окупљена око те године основаног Музејског друштва, чији су
најистакнутији чланови били и његови оснивачи – Адам Оршић Славетић,
РудолфБратанић, Боривоје Гојковић, Александар Ненадовић и Боривоје Поповић. Првих
месеци постојања Музеј је привремено био смештен у згради Учитељског дома. Прву

26
музејску изложбу приказану у овом објекту видело је неколико хиљада посетилаца.Шест
месеци након свог оснивања (22. октобра 1933), музеј је пресељен у кућу Христодулуових
тада називану и Христодулов конак. Тада је и званично отворен под именом Историјско –
етнографски музеј града Ниша.

Слика 15: Kућа Христодулуових у којој је 22. октобра 1933. званично отворен Музеј, под
именом Историјско – етнографски музеј града Ниша (извор:
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Народни_музеј_у_Нишу)

Као установа комплексног типа, у својим фондовима музеј данас има око 40.000
експоната из области историје и историје уметности, археологије, етнологије, културне
историје и нумизматике и две спомен збирке, Стевана Сремца и Бранка Миљковића. У
његовом саставу су и конзерваторско-препараторске радионице, фото лабораторија и
библиотека (са преко 10.000 књига).

Поред зграде у улици Генерала Милојка Лешјанина 14 и зграде у Николе Пашића

59 (где се налази и стална археолошка поставка), у саставу Музеја су и археолошки
локалитет Медијана, историјски споменик Ћеле Кула, изложбени простор Галерија
Синагога, Концентрациони логор на Црвеном крсту и нише у Тврђави које се користе као
сувенирница.

У саставу Музеја су следећи објекти: Уметничка галерија у некадашњој синагоги,

Логор Црвени крст, Археолошки локалитет Медијана и Ћеле-кула.

27
 5.5.1. АРХЕОЛОШКИ ЛОКАЛИТЕТ МЕДИЈАНА

Медијана, римска Медијана данас археолошки локалитет у источном делу Ниша,

на пола пута за Нишку Бању, у време владавине цара Константина Великог, римско
насеље или комплекс летњих резиденција типа урбаних вила и велико пољопривредно
газдинство, отвореног типа, покрај пута, који је од Наиса водио ка истоку, према Сердици
и даље према Константинополису. Насеље је настало на самом крају 3. или почетком 4.
века.

Слика 16: Археолошки локалитет медијана (извор: 13. https://sr.wikipedia.org/sr-

ec/Народни_музеј_у_Нишу)

Од римске Медијане треба разликовати археолошко налазиште „Медијана групе“

(главно археолошко налазиште из бронзаног доба у насељу Брзи Брод, која је у
непосредној близини римске Медијане).

Војни походи, духовна превирања, културне промене и институција стварања

великих газдинстава, типа урбаних вила и палацијалних комплекса ван градског језгра од

28
стране царева и богатих грађана у античком Риму, отворила је и пут у изградњи сличних
газдинстава и вила, са вртним окружењем, не само у Риму, већ и дуж читавог Римског
царства. Везаност за место рођења и поседе земље, као и осећај припадности пореклу са
села, и неодољива страст према показивању стеченог богатства, и његовом увећавању, био
је прави изазов у стварању нове уметности – уметности изградње велелепних вила са
богато уређеним вртовима, у којој су се несебично такмичили римски цареви али и
њихови имућни грађани.

Истом утицају подлегао је и извесни Реметалк, са титулом, коју су обично носили

припадници витешког ранга, и која се у неким другим античким градовима среће уз имена
гувернера провинције (Пауталија, Томис), блиски пријатељ Константина Великог, који је
у царевом, родном Наису у 3. веку започео градњу велелепног комплекса на простору
Медијане.

5.5.2. ГАЛЕРИЈА СИНАГОГА

Поуздано се зна (из бележака неколицине старих нишких градитеља и архитеката)

„да су Синагогу пројектовале београдске архитекте Милан Капетановић (1859-1934) и
Виктор Азриел (око 1870-1936), који су били идејни творци и београдске синагогу 1908.
године. Међутим Пеша Гедаља, стари Нишлија, тврдио је да је зграда дело архитекте Јаше
Албабе“.

Синагога, некада јеврејски верски објекат, дат је Народном музеју у Нишу на

газдовање 1957. године, јер је био ван употребе. Зуб времена и поремећена статика због
изградње објеката у непосредној близини, као и подужи судски спор, пролонгирали су
реконструкцију Синагоге и њено оспособљавање за презентације Народног музеја.

Као архитектонска и историјска вредност 1986. године, зграда синагоге стављена је

под заштиту државе, а о заштити саме зграде, као заштићеног културног наслеђе, поред
Народног музеја, бригу води и Секторски завод за заштиту споменика културе у Нишу,
као надлежна институција.

29
 Слика 17: Галерија Синагога (извор:https://narodnimuzejnis.rs/галерија-синагога/?
lang=RS)

Од друге половине 1970. године, након привремене санације, зграду је Народни

музеј у Нишу прво користио као изложбени простор, затим као продајни салон намештаја,
магацински простор, да би нешто касније престала њене употреба а објекат, без икакве
намене, је поново препуштен зубу времена. На ово је умногоме утицала тешка
материјална ситуација у задњој деценији 20. века, у култури Србије и култури Града
Ниша, изазвана инфлацијом, НАТО агресијом и другим проблемима насталим након
распада СФР Југославије.

Тек у јесен 2001. године Народни музеј је започело се са новом санацијом и

реновирањем објекта, које је након бројних проблема окончано свечаним отварањем 2009.
Синагога је те године преименована у вишенаменски „храм“, културе, на велико
задовољство грађана Ниша, али и Јеврејске заједнице у Србији јер је су синагоги враћени
стари сјај, и сва обележја из времена њеног оснивања.

Данас се синагога у Нишу, уместо за верске обреде користи као „храм културе“, за
одржавање бројних изложби концерата, књижевних вечери итд. У њој уместо проповеди
Рабина и гласова личних молитви Јевреја, одзвања музика и песма са многобројних
концерата, глас песника са књижевних дешавања, или „глас“ тишине са бројних изложби
и музејских поставки.

30
 5.5.3. ЋЕЛЕ КУЛА

Ћеле-кула је споменик из Првог српског устанка који је у знак одмазде тадашња Турска
власт у Србији изградила од лобања, погинулих српских ратника, предвођених Стеваном
Синђелићем, у бици на Чегру. Налази се на 4 km од центра Ниша, на путу ка Нишкој
Бањи. Сврстана је у споменике културе од изузетног значаја за Републику Србију и данас
представља један од музејски објекат Народног музеја Ниш.

Иако је у другој половини 19. века, један од модернизатора турске државе Митхат паша
донео одлуку да се кула сруши, то није извршено због интервенције нишких Турака.

Тако је све до 1892. Ћеле-кула била изложена времену, након чега је прилозима из читаве
Србије, према пројекту архитекте Димитрија Лека, изнад ње подигнута данашња капела.
Године 1937, приликом прославе шездесетогодишњице ослобођења Ниша од Турака,
чишћењем средишњег дела објекта, пронађено је више лобања, које су поново уграђене у
кулу.

Слика 18: Споменик Ћеле кула (извор:

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Народни_музеј_у_Нишу)

Данас је преостало само 58 лобања, а једна од њих је посебно издвојена на пиједасталу,

као лобања вође устанка Стевана Синђелића.

2014. године амерички магазин „Mental floss“ је навео Ћеле-кулу као највећу грађевину
направљену од људских костију.

31
 5.6. ГАЛЕРИЈА САВРЕМЕНЕ ЛИКОВНЕ УМЕТНОСТИ

Почетком 1970-те године формирана је специјална Комисија стручњака да изнесе

мишљење о условима и могућностима настанка Галерије у Нишу. Комисију су чинили
председник др. Лазар Трифуновић тада професор Универзитета у Београду и чланови:
Зоран Кржишник - директор Модне галерије у Љубљани, Борис Петковски - директор
Музеја савремене уметности у Скопљу, Миодраг Б. Протић управник Музеја савремене
уметности у Београду, Борис Вижинтин - управник Модерне галерије у Ријеци, Зоран
Павловић - доцент Факултета ликовних уметности у Београду, Драган Костић академски
сликар из Ниша и Љиљана Слепчевић - историчар уметности из Ниша. После анализе
услова, потреба и могућност Комисија је припремила стручни елаборат као предлог за
оснивање Галерије и проследила га Скупштини општине Ниш.
На заједничкој седници Општинског Већа друштвених делатности СО Ниш,
одржаној 09. јуна 1970. године донето је решење о оснивању Галерије савремене
уметности и именован др. Лазар Трифуновић за вршиоца дужности директора. На основу
овог решења Галерија је започела свој рад као прва самостална институција те врсте на
ужем подручију Србије а трећа у републици (после МСУ у Београду и Галерије савремене
уметности у Новом Саду).
Нишка Галерија је, изузев у периоду од 1990. до 1998. имала и Уметнички савет
који је у многоме одлучивао о програму рада а чији су чланови бирани сваке четврте
године. Временом кроз изложбени програм рада профилисале су се: традиционалне
годишње изложбе, изложбе по позиву, изложбе које по конкурсу одобри Уметнички савет
и ауторске изложбе кустоса. Одлуком Владе Републике Србије од 22. марта 2013. год.
Галерија савремене ликовне уметности у Нишу добила је статус установе културе од
националног значаја.

5.7. УНИВЕРЗИТЕТСКА БИБЛИОТЕКА

Универзитетска библиотека у Нишу је научна библиотека основана 1967. године.

Од 1978. године носи име Николе Тесле. Библиотека је смештена у јужном крилу зграде
Универзитета у Нишу. Током година, од класичне библиотеке прерасла је у најзначајнији
и најмодернији информационо-документациони центар овог дела Србије.

32
Библиотека својим корисницама пружа све потребне информације, као и услуге
библиографског претраживања, међубиблиотечке позајмице и образовања корисника.
Мада је превасходно намењена студентима и истраживачима, Библиотека је отворена и за
све остале грађане. Корисницима је на располагању око 100 места за рад у три класичне и
једној интернет читаоници.

Слика 19. Универзитетска библиотека (извор:

https://sr.wikipedia.org/wiki/Универзитетска_библиотека_Никола_Тесла)

Библиотека поседује преко 100.000 књига и 1.250 наслова часописа из свих

научних области у 70.000 свезака. Посебно је значајна велика збирка домаће и стране
приручне литературе, магистарских и докторских теза одбрањених на Универзитету у
Нишу (у штампаној и у електронској форми), као и збирка вредних легата истакнутих
људи овога краја. Библиотека има и збирку компакт-дискова и друге некњижне
грађе.Преко КоБСОН сервиса, Библиотека има приступ до преко 35.000 наслова
најновијих електронских часописа из свих научних области, што је од непроцењивог
значаја за све који се баве научно-истраживачким радом. Библиотека од 2004. године ради
и на дигитализацији дела свог фонда. Најпре је почела са дигитализацијом грађе о Николи
Тесли, а данас има велики број дигитализованих публикација, подељених у више едиција.

33
5.8. НАРОДНА БИБЛИОТЕКА СТЕВАН СРЕМАЦ

Народна библиотека „Стеван Сремац“ једна је од најстаријих културних установа у Граду

и прва јавна библиотека у Јужној Србији.
Група професора је у оквиру Гимназије, 1879. године, основала библиотеку и читаоницу
за потребе грађана, те се ова година сматра годином оснивања нишке Народне
библиотеке. Две су личности значајне за даљи живот Библиотеке: нишки владика, Јероним
Јовановић и писац, Стеван Сремац. Нишки владика, Јероним Јовановић, 13. маја 1894.
године, тестаментом je завештао своју кућу с двориштем, новац и богату личну
библиотеку за оснивање Јавне библиотеке, која је после дугог судског процеса свечано
отворена 19. септембра 1904. године.
Библиотека је 1906. године добила још једну значајну донацију. Након изненадне смрти
Стевана Сремца, његов брат, Јован Сремац, поклонио је целокупну пишчеву личну
библиотеку Народној библиотеци. До краја Другог светског рата Библиотека је била под
патронатом Гимназије. Директор Гимназије уједно је био и старатељ Библиотеке, а као
библиотекари радили су гимназијски професори.
У Првом светском рату, бугарски окупатор однео је у Софију преко 11 000 драгоцених
књига и библиотечки инвентар, а незнатан број је после завршетка овог рата враћен.У
Другом светском рату немачки окупатор спалилио је око 5 000 одабраних наслова, а
велики број осталих књига се током окупације изгубио. Након ослобођења, обновљени
фондови страдали су у великој поплави, 23. јуна 1948. године, у којој је уништено преко 2
000 књига и скоро целокупна периодика. Након вишегодишњег мењања локација,
Народна библиотека је 1959. године пронашла своје место у згради некадашње
Oпштинске управе, у улици Боривоја Гојковића бр. 9.
Данас је Народна библиотека „Стеван Сремац“ савремена институција која располаже
фондом од преко 250 000 монографских и преко 950 наслова серијских публикација,
богатом завичајном збирком, као и Кабинетом графике, једином колекцијом штампане
уметности у народним библиотекама у Србији, са више од 300 оригиналних графичких
отисака. Са аутоматизованом обрадом библиотечких јединица започело се 2005. године у
програму НИБИС, који је урађен по ЈУНИМАРК (UNIMARC) стандарду.

34
На почетку новог миленујума, главни задатак Библиотеке је успешно прилагођавање
новим технолошким достигућима како би задовољила потребе модерног корисника
информатичког доба.

Слика 20. Народна библиотека „Стеван Сремац“ (извор: https://www.nbss.rs/ostale-usluge/)

35
6. МЕТОДОЛОШКИ ПРИСТУП ПРОБЛЕМУ ИСТРАЖИВАЊА

6.1. ПРЕДМЕТ, ПРОБЛЕМ И ЗНАЧАЈ ИСТРАЖИВАЊА

Предмет овог истраживања јесте – Анализа сајтова установа културе града Ниша у
контексту њиховог значаја за популаризовање културе.

Како смо се кроз теоријски приступ истраживања упознали са свим основним појмовима,
као и упознали са културним манифестацијама и установама културе у Нишу важно је
знати да ли је то довољно популаризовано данашњим генерацијама.
Проблем овог истраживања је утврдити да ли су сајтови установа културе довољно
ажурни и да ли прате дигитализацију која је неопходна.
Значај овог истраживања – сви смо свесни колико је важно одржавати културу једног
народа, државепа и града. Како се свет мења и све прелази на дигитално, важно је и да се
установе културе томе прилагоде како не би отишле у заборав.

6.2. ЦИЉ ИСТРАЖИВАЊА

На основу предмета истраживања произишао је и циљ истраживања – утврдити да ли су

сајтови установа културе ажурни и да ли довољно промовишу културу града Ниша.

6.3. ЗАДАЦИ ИСТРАЖИВАЊА

Постављањем циља одредила сам који су задаци истраживања:

1. Утврдити да ли су сајтови установа културе задовољавајуће ажурни у смислу

избацивања обавештења о културним активностима.

2. Утврдити да ли су сајтови установа културе прегледни и јасни циљној групи.

3. Утврдити да ли установе културе на адекватан начин долазе до публике у смислу

да ли су им информације сувопарне или занимљиве.

36
6.4. ХИПОТЕЗЕ ИСТРАЖИВАЊА

На основу циља и задатака постављамо и општу хипотезу:

Претпоставља се да сајтови установа културе нису довољно ажурни, те да не прате

дигитализацију са циљем популаризације културе у Нишу.

Посебне (радне) хипотезе:

 Претпоставља се да сајтови установа културе нису задовољавајуће ажурни у смислу

избацивања обавештења о културним активностима.

 Претпоставља се да су сајтови установа културе прегледни и јасни циљној групи.

 Претпоставља се да су информације на сајтовима установа културе сувопарне и незанимљиве.

 Претпоставља се да на сајтовима установа културе не постоји интеракција са циљном групом.

6.5. МЕТОДЕ И ТЕХНИКЕ ИСТРАЖИВАЊА

У овом истраживању су примењене следеће методе: историјска метода теоријске анализе,

метода анализе докумената (квантитативна и квалитативна), дескриптивна и емпиријско-
неекспериментална метода у циљу прикупљања података о потребних за остваривање
задатака истраживања.

Одабране технике у прикупљању података за истраживање су: регистровање и попис

података из писаних и сниманих извора.

6.6. УЗОРАК ИСТРАЖИВАЊА

Узорак за истраживање је пригодно изабран. Узорак је сачињен на следећи начин:

истраживани су сајтови следећих установа: Народна библиотека „Стеван Сремац“,
Народно позориште, Позориште лутака, Нишки симфонијски оркестар, Галерија
савремене ликовне уметности, Нишки културни центар, Дечији културни ценатр,
Историјски архив.

37
7. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА И ДИСКУСИЈА

7.1. Народна библиотека „Стеван Сремац“

Слика 21. Почетна страна сајта Народне библиотеке стеван Сремац (извор:
http://www.nbss.rs/)

Анализом сајта Народне библиотеке „Стеван Сремац“ може се извести закључак да је сајт
модеран, те да прати дигитализацију и што је најважније да је ажуран што можемо
закључити из тога што се може видети да у одељку „Вести“ где су прве две скорашњих
датума о фестивалу „Преображењско појање“, те да вести у просеку објављују на 4-5 дана.

Ишчитавањем њихових вести и чланака може се извести и закључак да су информације

дате на адекватан начин, те да нису сувопарне и да одговарају циљној групи.

Како о вестима, тако и о услугама које нуде све ја јасно и ажурно написано и све
информације које могу занимати циљну групу могуће је пронаћи на сајту.

38
Слика 22. Дигитална библиотека (извор: http://www.nbss.rs/)
Даљом анализом, дошла сам и до дигиталне библиотеке исте културне установе
што је још једна ставка којом потврђујем да сајт ове установе прати дигитализацију.

7.2. Народно позориште

Слика 23. Вести са сајта Народног позоришта у Нишу

Анализом ове странице на сајту Народног позоришта у Нишу, закључци су слични као и
претходне културне установе са разликом да се на овом сајту вести избацују ажурније,
односно чешће у просеку 3-4 дана.

39
 Слика 24. Фестивал Народног позоришта

Народно позориште у Нишу сваке године (на сајту ажурно од 2019) прави фестивал у
септембру. Како о самом фестивалу тако и о свим осталим информацијама о истом могуће
је наћи на овој страници.

Слика 25. Online представе Народног позоришта

На сајту ове културне установе сам дошла и до online представа што сматрам великим
кораком када је у питању праћење дигитализације, те резимирам и закључујем да је сајт
Народног позоришта у Нишу задовољавајуће ажуран, те да му је сајт прегледан и јасан као
и да је лако доћи до свих потребних информација које нису сувопарне или незанимљиве.

40
7.3. Позориште лутака

Слика 26. Главни мени сајта Позориште лутака

На први изглед може се закључити да је овај сајт старијег типа. Даљом анализом, сајт је
функционалан у смислу да се може доћи до потребних информација али оне нису
адекватно прегледне, те да га је тешко читати и користити а то може довести до
незаинтересованости циљне групе.

Слика 27. Почетна страна сајта Позориште лутака

Што се тиче вести, последња је избачена у јуну прошле године што говори да сајт доста
дуго није ажуриран те да не прати дигитализацију и да не промовише културу са циљем
њене популаризације. Иако су циљна група овог позоришта деца, ипак су одрасли ти који
га користе и долазе до потребних информација – нових представа, фестивала и слично, те
је неопходно да он буде ажуран.

41
7.4. Нишки симфонијски оркестар

Слика 28. Сајт Нишког симфонијског оркестра

На први поглед на почетну страну овог сајта он делује јако набацано и збуњујуће, што
доводи до незаинтересованости циљне групе. Што се тиче доласка до потребних
информација адекватно је и није их тешко пронаћи, а и сам сајт је задовољавајуће ажуран
што се може видети по датумима објава новости. Али, када је реч о концертима иако у
плану и програму (који се такође може наћи на сајту, за 2022. годину) имају визију о
концертима планирам за ову годину, у одељку концерти (која се види на слици 28.)
последње информације су из 2017. године.

Да резимирам и закључим, што се тиче ажурности сајта није задовољавајуће ажуран али
се чини као да иду ка томе, јер неки његови делови јесу. Када је реч о прегледности,
страница „Новости“ није прегледна, док све остале јесу. Што се тиче информација које
сајт нуди, оне су општег карактера те је већи део њих сувопаран.

42
7.5. Галерија савремене ликовне уметности

Слика 29. Падајући мени сајта Галерије савремених уметности у Нишу

Сајт Галерије савремених уметности у Нишу је модерног типа те из тог погледа свакако
прати и трендове и дигитализацију. Што се тиче главног менија (на слици 29.) може се
рећи да није толико прегледан.

Слика 30. Почетна страна сајта

43
Даље, што се тиче осталих актуелних информација сајт је ажуран и све на њему је
интерактивно што га чини интересантним за коришћење те је свакако прикладан циљној
групи. Сем поменутог главног менија све остало је прегледно и јасно.

7.6. Нишки културни центар

Слика 31. Насловна страна сајта Нишког културног центра

На први поглед сајт делује набацано што може довести до збуњивања циљне групе, али
делује у исту руку у занимљиво те би то могло задржати корисника. Даље, до потребних
информација се лако долази али оне нису представљене на адекватан начин јер делују као
да дуго нису ажуриране те су сувопарне и незанимљиве. До лаког долажења до
информација омогућава падајући мени, у горњем десном ћошку на слици 31., јер је јако
обиман те има доста подгрупа што олакшава кориснику да пронађе тачно оно што му је
неопходно без лутања по сајту.

Што се тиче ажурности у избацивању вести, то је задовољавајуће јер активно избацују

нове вести и најаве фестивала.

44
7.7. Дечији културни центар

Слика 32. Почетна страна сајта дечијег културног центра

Овај сајт је старијег карактера те у том погледу не прати дигитализацију. Даље, вести које
избацују су ажурне, што се види по датумима објава које су скорашње. Са друге стране,
вести су им доста набацане и непрегледне што води до тешког проналаска информација.

Остало што сајт нуди, односно што дечији културни центар нуди (креативне радионице,
секције, манифестације – што се може видети у менију на слици 32.) су јасно подељене, те
поседују подгрупе па је лако наћи информације. Када се прођу све те секције може се
закључити да су доста сажето написане са пар слика те закључујем да су доста сувопарне.

7.8. Историјски архив

Слика 32. Почетна страна сајта Историјског архива

45
На први поглед сајт делује старијег типа али у овом случају мислим да је то адекватно јер
је то ипак историјски архив те да се сајт прилагодио тематици. Што се тиче менија,
требало би га боље нагласити јер је непрегледан и на први поглед се ни не види.

Када је реч о ажурности и избацивању вести, сајт је задовољавајуће ажуран. Што се тиче
доласка до потребних информација, до њих је лако доћи и цео сајт је прегледан и лак за
коришћење. Информације на њему су додуше већински сувопарне, што се може видети на
слици 33.

Слика 33. Страница 'Рад са странкама' на сајту историјског архива

46
7.9. Закључна разматрања

Након анализе свих сајтова могу да резимирам следеће, да су сајтови већински ажурни на
неком нивоу, неки мање неки више, али да се на томе свакако треба радити у циљу
унапређивања као и промовисања културе у Нишу. Већински се може рећи и да су
прегледни у некој мери са малим изузецима што се лако може средити. Доста
анализираних сајтова има незанимљиве, сувопарне текстове који су или прекратки или
предугачки.

Даље, овим истраживањем не потврђујем прву хипотезу јер је добар део сајтова
задовољавајуће ажуран. Другу хипотезу потврђујем јер сајтови већински јесу прегледни и
јасни, као и трећу којом се потврђује да су информације на сајтовима сувопарне и
незанимљиве.

Што се тиче интеракције са циљном групом, на сваком сајту она постоји у форми мејла
или контакт телефона, а на 2 од 8 постоји могућност слања поруке, те иако треба
унапредити интеракцију не потврђујем последњу хипотезу истраживања.

Као репер за изглед сајта, ажурност, прегледне и јасне информације, занимљиве

информације, интеракцију на сајту бих издвојила сајтове:

Сајт народне библиотеке „Стеван Сремац“ и сајт Народног позоришта за изглед сајта
(модеран, савремен), лако долажење до информација, прегледне и занимљиве
информације и редовно објављивање вести, догађаја и сл (ажурност).

Што се тиче интеракције репер би био сајт Галерије савремене уметности који је на јако
савремен начин интерактиван и занимљив.

Могу закључити и да сам очекивала лошије резултате, али са друге стране мислим да је
целокупан процес дигитализације и преласка на компјутере убрзао Ковид-19, који нас је
принудно затворио те су и установе биле приморане да пређу на компјутере како би
опстале.

Свакако, идаље је неопходно радити на томе и стално бити ажуран и ићи у корак са
променама у дигиталном свету, јер је то свидело се нама или не, будућност.

47
8. Закључак

Србија је кроз своју историју увек била земља славља, дуге традиције, живе музике и
изврсне кухиње. Упркос свим потешкоћама које је пред њу постављала бурна историја
балканских простора, становници свих крајева земље од давнина знали су да се веселе и
славе живот. Традиција заједничког окупљања одржала се и до данашњих дана и огледа се
у великом броју разноврсних фестивала и манифестација који се одигравају у сваком
кутку земље.

Прва права манифестација у Србији настала је још давне 1933. године. У питању је Вуков
сабор у селу Тршић код Лознице, збор посвећен неговању успомене на дело Вука
Караџића. Он се одржао и до данашњих дана, па и сада привлачи велики број
заинтересованих посетиоца. Овом манифестацијом је све почело, да би данас Србија
израсла у домаћина неких од светски познатих фестивала, добитника бројних признања,
који током целе године окупљају људе из читавог света.

48
ЛИТЕРАТУРА

1. Град Ниш. (2007). Стратегија развоја града Ниша. Ниш, стр. 5

2. Извештај о раду и пословању Нишког симфонијског оркестра
3. Макарић, М. (2014). Ликовна колонија Сићево 1964-1969, Уметничка дела из фонда
Народног музеја Ниш, Ниш.
4. Ранковић, М. Четрдесет година филмских сусрета у Нишу. Пешчаник : часопис за
историографију, архивистику и хуманистичке науке, Ниш, 2005.
5. Нишкановић, В. (2012). Нематеријална културна баштина Србије. Регионална
научна конференција „Предлози санације и ревитализације баштине у региону
Југоисточне Европе“, Ниш, Међународни савет музеја и Регионална алијанса
ИЦОМа за ЈугоисточнуЕвропу.
6. Костић, М. (1967), Нишка котлина — студија друштвено географског развоја.
Зборник радова Географског института „Јован Цвијић“.
7. Кривошејев, В. (2014). Управљање баштином и одрживи туризам. Београд:
АртисЦентар.
8. Бјељац, Ж. Ћурчић, Н. (2008) Туристичка валоризација жетелачких свечаности у
Србији, Гласник Српског Географског друштва, 88 (4), Српско Географско
Друштво, Београд стр.177-192.
9. Андрејевић, Б. (1996), Споменици града Ниша – заштићена културна добра од
изузетног значаја, Просвета, Ниш.
10. Програм рада Народног музеја Ниш за 2020. годину
11. Одлука о манифестацијама и програмима у области културе од значаја за град ("Сл.
лист града Ниша", бр. 7/2012 - пречишћен текст и 44/2015)
12. http://www.visitnis.com/ponuda/sta-raditi/kultura/
13. https://sh.wikipedia.org/wiki/Filmski_susreti
14. https://www.decijicentarnis.org.rs/majska-pesma
15. https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Ликовна_колонија_Сићево
16. http://nisville.com/sr/o-nisville-jazz-festivalu/
17. https://www.simfonijski.com/about.html
18. https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Народно_позориште_у_Нишу
19. https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Нишки_културни_центар

49
20. https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Позориште_лутака_Ниш
21. https://narodnimuzejnis.rs/o-muzeju/istorijat-muzeja/?lang=RS
22. https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Народни_музеј_у_Нишу
23. https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Галерија_савремене_ликовне_уметности_Ниш
24. https://sr.wikipedia.org/wiki/Универзитетска_библиотека_Никола_Тесла
25. https://bookaweb.com/sr/blog/25-najposecenijih-manifestacija-u-srbiji
26. https://studenti.rs/skripte/manifestacije-organizovani-dogadaji-kao-turisticki-resursi/
27. https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D1%88
28. https://www.nbss.rs/ostale-usluge/
29. http://www.nispuppets.org.rs/sr-rs/
30. https://www.simfonijski.com/dokumenta.html
31. https://gslunis.rs/
32. https://nkc.rs/
33. ПОЧЕТНА | decijikulturnicentar (decijicentarnis.org.rs)
34. https://arhivnis.rs/index.html

50